3.

Sistem proizvoljnih sila u ravni

Predmetni nastavnik: Srboljub Simić

F2
F1
α 3.1. Odrediti momente sila prikazanih na slici za tačku A koje
a
dejstvuju na homogenu kvadratnu ploču stranice a, a zatim
A a izvršiti njihovu redukciju na tačku A i odrediti odgovarajući
F3
torzer.
3 cm 8 cm
65 N

3.2. Sila intenziteta 65N dejstvuje na savijenu ploču kako je 5 cm

na slici pokazano. Redukovati silu na tačku A, a zatim
na tačku B. U čemu se razlikuju dobijeni ekvivalentni
sistemi?

3.3. Homogeni štap AB, težine P i dužine L, vezan je u tački B

B omoću cilindričnog zgloba, a u ravnoteži ga održava lako
P,L
nerastegljivo uže vezano u tački A. U položaju ravnoteže osa
β štapa sa horizontalom obrazuje ugao α, a uže sa osom štapa
M
A α obrazuje ugao β. U tački A štapa okačen je teg poznate težine
Q i na štap u ravni slike dejstvuje spreg sila momenta M, u
Q
smeru prikazanom na slici. Odrediti reakcije veza.
B
C
3.4. Homogena prizmatična greda AB, težine G i dužine l, oslanja se G,l
krajem A o glatki pod, a u tački C na ivicu glatkog zida visine h. U h
položaju ravnoteže greda sa zidom obrazuje ugao β. U tom β
O A
položaju gredu održava uže OA koje je zategnuto po podu.
Odrediti silu u užetu S i reakcije RA i RC.
B
Q,l
C 3.5. Homogeni štap AB, težine Q i dužine l, oslanja se svojim
β α A
krajevima na glatki zid i glatki pod obrazujući sa podom ugao α.
O
Štap u ravnoteži održava lako nerastegljivo uže OC koje sa
podom obrazuje poznati β. Odrediti silu u užetu i reakcije poda i zida.
C
3.6. Prozorski okvir AB, prikazan na slici u preseku, može se B
otvarati obrtanjem oko horizontalne osovine A. Otvaranje se
D
vrši pomoću lakog užeta BCD, koji je prebačen preko kotura C
zanemarljivih dimenzija. Pravac određen tačkama A i C je
ϕ A
vertikalan i AB=AC. Sila težine G prozorskog okvira napada
tačku T, AT=TB. Odrediti silu S u užetu u zavisnosti od ugla ϕ
koji okvir prozora obrazuje sa horizontalnom ravni, kao i njene ekstremne
vrednosti.

3.7. Zadatke 2.8. i 2.9. rešiti primenom uslova ravnoteže za sistem proizvoljnih sila u
ravni.
 E
3.8. Homogena kvadratna ploča ABCD, težine Q i ivice a, obešena je pomoću D
konca DE za tačku E vertikalnog zida o koji se oslanja temenom A. θ C
Odrediti ravnotežni položaj ploče (ugao θ), silu S u koncu i reakciju N
zida ako se zna da je DE=a. A B

3.9. Homogeni štap OA vezan je krajem O za nepokretni cilindrični zglob.

B A
Drugi kraj A pridržava lako nerastegljivo uže koje je prebačeno preko
Q2 kotura B i zategnuto je teretom težine Q2. Tačka B se nalazi na
ϕ C vertikalnom pravcu koji prolazi kroz tačku O na rastojanju
Q1 OB=OA=l. Odrediti ugao ϕ koji štap u ravnotežnom položaju
O obrazuje sa vertikalnim pravcem, ako je u tački C
okačen teret težine Q1, OC=a. C
ψ
A
3.10. Homogeni štap, dužine 2a, oslanja se krajem A na glatki vertikalni
ϕ
zid. Drugi kraj B pridržava uže koje je vezano za tačku C. Odrediti 2a
zavisnost između uglova ϕ i ψ u ravnotežnom položaju štapa. B

M
3.11. Greda AB dužine l i zanemarljive težine vezana je u A B
tački A cilindričnim zglobom, a u tački B se oslanja na
pokretni oslonac. U ravni grede dejstvuje spreg sila momenta M. Odrediti reakcije
veza u tačkama A i B. Kakvo mehaničko dejstvo obrazuju ove reakcije? Koliki su
njihovi intenziteti ako je M=5000Nm, a l=20m?
M P
3.12. Odrediti reakcije cilindričnog zgloba A i pokretnog A B
C
oslonca B kod grede sa prepustom izložene dejstvu 3,5 0,5
sprega sila M=6kNm i vertikalne sile P=2kN.

D
A l 3.13. Dva homogena prizmatična štapa AB i BC, dužina l i 2l, spojena
60° B su pod uglom od 60° u jednu celinu i okačena pomoću konca AD.
Odrediti ugao α koji osa štapa BC obrazuje sa horizontalom u
2l ravnotežnom položaju. Štapovi su izrađeni od isog materijala i
C α imaju jednake poprečne preseke.

3.14. Sila težine pokretne dizalice (bez protivtega)

iznosi 500kN i dejstvuje u tački C, kako je na
slici prikazano. Nosivost pokretnih kolica je
250 kN
250kN, a dohvat dizalice meren od desne šine
500 kN
jednak je 10m. Odrediti najmanju težinu
protivtega Q i njegovo najveće rastojanje x od
leve šine da se dizalica i pri opterećenim i pri
neopterećenim kolicima, pri ma kakvom
njihovom položaju, ne bi prevrnula.