Diplomski Master rad

Ljubica Kulji

SADRAJ:
REZIME..........................2

I OSIGURANJE POJAM I DEFINICIJA 3 1.1. Nastanak osiguranja... 3 1.2. Funkcija osiguranja. 5 1.3. Elementi osiguranja 6 1.4. Ekonomska nacela u osiguranju ..9 1.5. Subjekti osiguranja..12 1.6. Podela osiguranja... 13 II OSIGURANJE USEVA I PLODOVA14 2. Poljoprivredna proizvodnja.. 14 2.1. Biljna proizvodnja 14 2.1.1. Predmet osiguranja....................15 2.1.2. Osigurane opasnosti (rizici) 16 2.1.2.1. Grad 25 2.1.2.2. Pozar.. 25 2.1.2.3. Grom.. 25 2.1.2.4. Oluja25 2.1.2.5. Mraz 28 2.1.2.6. Poplava.. 29 2.1.2.7. Susa i visoke temperature...... 30 2.1.3. Pocetak I prestanak obaveze osiguravaca.. 32 2.1.4. Vidovi osiguranja..33 2.1.4.1. Osiguranje od osnovnih rizika 33 2.1.4.2. Osiguranje od dopunskih rizika.. 33 2.1.5. Vrednost useva i plodova i suma osiguranja.. 50 2.1.6. Pribava osiguranja... 52 2.1.7. Procena stete54 III OSVRT NA OSIGURANJE USEVA I PLODOVA NA TERITORIJI OPSTINE BACKA PALANKA. 59 IV OSIGURANJE POLJOPRIVREDNOG GAZDINSTVA - PRAKTICNI PRIMER 67 .

Diplomski Master rad

Ljubica Kulji

REZIME
Zadatak ovog diplomskog - master rada je da prvo sa teoretskog a zatim i praktinog aspekta sagleda kretanje rizika u osiguranju useva i plodova kao grane osiguranja imovine. Trite osiguranja je kod nas jos uvek nedovoljno razvijeno, ali se svakim danom sve vise razvija i poinje da prati trendove drugih, razvijenih zemalja, i sigurno znaajnu ulogu u njegovom razvoju imaju sve vei broj osiguravajuih kua koje se pojavljuju na naem tritu i upoznavanje stanovnitva sa prednostima osiguranja kojih je zaista mnogo. Rad obuhvata nekoliko poglavlja. Na poetku je dat mali osvrt na istorijski razvoj osiguranja, negov znaaj i osnovne karakteristike osiguranja. U drugom i treem delu posebna panja je posveena rizicima u osiguranju njihovoj podeli upravljanju i klasifikacijama kao i upoznavanju sa osiguranjem useva i plodova. U zavrnom delu rada je prikazan praktian primer.

Diplomski Master rad

Ljubica Kulji

I OSIGURANJE POJAM I DEFINICIJA

Osiguranje je nauka koja se bavi prouavanjem delovanja ostvarenja rizika, ekonomskim posledicama istog, kao i izuavanjem naina za spreavanje i umanjenje mogunosti nastanka rizika. Osiguranje je zapravo institut drutvene reprodukcije, koje deluje kao korektiv poremeaja nastalih zbog dejstva ruilakih sila izazvanih prirodnom ili ljudskom destrukcijom. Nauna osnova osiguranja poiva na saznanjima da u pogledu stihijskih dogaaja izazvanih prirodnim ili vetakim ruilakim silama i deavanjima nesrenih sluajeva, postoji i odreena zakonitost (aktuarstvo zasnovano na raunu verovatnoe) U osiguranju se ostvaruje uzajamnost i solidarnost, odnosno aktuarski posmatrano vri se izjednaavanje rizika, odnosno njegovo atomiziranje. To znai da tete koje nastaju dejstvom stihije ili nesrenih sluajeva u odreenom periodu po odreenim grupama rizika koji su isti ili slini, padaju na teret svih onih kojima preti opasnost od istih rizika, a ne na pojedinca.

1.1. NASTANAK OSIGURANJA Smatra se da je pojava privatne svojine uslovila organizovanu zatitu imovine koja je bila pretea delatnosti osiguranja. Korene osiguranja nalaze se jo kod Vavilonaca koji su pre etiri milenijuma primenjivali oblik osiguranja koji se sprovodio tako to se u sluaju gubitka broda njegovom vlasniku nadoknaivala teta , ali koji je u sluaju da brod sreno stigne na svoju destinaciju bio duan da isplati odreeni deo svoje dobiti. Osiguranje odnosno njegovi elementi javljaju se i praksi kineskih trgovaca koji su pre 5000 godina prevozei robu preko reke Jangce imali obiaj da je podele u vie amaca ime su na jednostavan nain delili rizik u sluaju prevoza preko opasnih mesta. Potonuem pojedinih amaca biva uniten samo deo robe , dok je ostatak robe ukrcan na ostalim amcima bio spaen. Pored toga, oni su zajedniki snosili tetu propasti i pojedinih amaca. Pozitivan uticaj na irenje osiguranja je imalo okrie Amerike i do tada nepoznazih pomorskih puteva. Za pojavu osiguranja u Engleskoj zasluni su italijani iz Lombardije, zbog ega je, i prva sauvana polisa, napravljena u Engleskoj 20. septembra 1547. god., bila napisana na Italijanskom.

Diplomski Master rad

Ljubica Kulji

Pravo osiguranje u sadanjem smislu se javilo tek kada su se, na bazi razvoja statistiko matematike nauke (pre svega rauna verovatnoe) izravnavali rizici tako da se operacija na sastoji samo u tome da teta prelazi s jednog pojedinca na drugog ve se teta razdeljuje na sve uesnike u operaciji. Osiguranje je institucuja koja nadoknauje tete nastale u drutvu, njegovoj privredi ili kod ljudi, usled dejstva ruilakih prirodnih sila ili nesrenih sluajeva. Ono, ustvari, prua ekonomsku zatitu osiguranicima (pravnim i fizikim licima) od tetnih dejstava i ekonomskih poremeaja do kojih dolazi kad nastane osigurani sluaj, odnosno kad se ostvari rizik u svim fazama drutvene reprodukcije, ili u svakodnevnom ivotu ljudi. Pojmovi opasnosti, rizik, teta, odteta usko su povezani s pojmom osiguranja. Osiguranje predstavlja udruivanje svih onih koju su izloeni istoj opasnosti s ciljem da zajedniki podnesu tetu koja e zadesiti samo neke od njih. Osnova osiguranja lei u naelu uzajamnosti i solidarnosti. Osiguranje se javlja u tri vida, odnosno ima tri sastavna dela: ekonomski tehniki pravni

Prvi tragovi osiguranja u Srbiji nalaze se u Zakoniku cara Duana iz 1349. i 1354. godine a osiguranje u dananjem smislu rei u Srbiji se, kao privredna aktivnost, pojavljuje u 19. veku. Prvo osiguranje u Srbiji pominje se 1839. godine. Te godine osigurao je u Beogradu neki Zuban svoju kuu. "Posle nekoliko dana kua izgori i agent Transkog osiguravajueg drutva, koji se nalazio u Zemunu i kod koga je bilo izvreno osiguranje, isplati odmah osiguranu sumu od 175 talira", pisale su Srbske novine . Danas u Srbiji (prema podacima Narodne banke Srbije ) posluje 20 drutava za osiguranje, 48 drutava za posredovanje i zastupanje u osiguranju i vrenje drugih poslova u osiguranju, 103 preduzetnika (zastupnika u osiguranju), jedna turistika agencija koja se bavi posredovanjem u osiguranju i 3 banke koje imaju ovlaenje za zastupanje u osiguranju.

Diplomski Master rad

Ljubica Kulji

Tehika osnova osiguranja

Ekonomski vid se izraava u cilju koji se postie u osiguranju to su funkcije osiguranja. Tehniki je onaj deo koji ureuje funkcionisanje osiguranja kao specifinog mehanizma za izjednaavanje rizika. Pravni predstavlja ureivanje veoma brojnih pravnih odnosa koji nuno nastaju u osiguranju udruivanjem sredstava za obeteenje svih osiguranika koje zadesi teta.

1.2. FUNKCIJA OSIGURANJA Osiguranje ima tri funkcije: 1. uvanje (zatita) imovine 2. mobilizacija (prikupljanje) novanih sredstava (finansijska funkcija) 3. poboljanje ivotnih uslova (socijalna funkcija) uvanje (zatita) imovine je osnovna funkcija osiguranja, to e rei da su dve druge uglavnom izvedene. 1. uvanje se osvaruje na dva naina : neposredno i posredno Neposredno uvanje se sastoji u predupreivanju, u spreavanju nastajanja tete kroz ta se, u stvari, ide na otklanjanje uzroka za nastajanje stihijskih nedaa i nesrenih sluajeva. To je tzv. preventivna funkcija osiguranja. Posredno osiguranje uva imovinu naknaivanjem tete, odnosno isplaivanjem (u osiguranju lica) osiguranih suma iz sredstava prikupljenih uplatama premije. 2. Funkcija prikupljanja (mobilizacija) novanih sredstava proizilazi iz pravila da se premije plaaju unapred. Poto se naknaivanje tete vri sukcesivno tj. tokom godine kada nastaju tete u meuvremenu prikupljena sredstva se koriste kroz bankarski mehanizam u reprodukcionom procesu. 3. Socijalnu funkciju osiguranje ostvaruje ili neposredno kroz osiguranje lica ili posredno kroz: imovinska osiguranja (spreavajui tete ili otklanjajui posledice usled nastalih teta) ostvarivanje navedenih finansijskih funkcija ( koja doprinosi i poveanju proizvodnje i privrednom rastu razvoju zamlje)

Diplomski Master rad

Ljubica Kulji

1.3. ELEMENTI OSIGURANJA

RIZIK Jedan od bitnih elemenata bez kojeg osiguranje ne postoji jeste rizik. Pod rizikom se podrazumeva nastupanje jednog ekonomski tetnog dogaaja. Rizik je samo dogaaj (npr. poar, poplava, sudar, udar, i dr. ) koji dovodi do promene obaveze osiguravaa da izvri isplatu, tj. naknadu nastale tete pokrivene uslovima osiguranja. Kod osiguranja rizik se moe posmatrati sa vie stanovita, ali kao osnovu moemo uzeti: rizik sa stanovita osiguranika, rizik sa stanovita prava i obaveza strane u ugovoru i rizik sa stanovita osiguravaa. Da bi u osiguranju postojao rizik, moraju postojati sledei elementi: rizik mora biti mogu nastupanje rizika izaziva ekonomsku tetu rizik mora biti neizvestan nastajanje rizika mora biti sluajno

PREMIJA OSIGURANJA Premija osiguranja kao bitan element osiguranja, jeste cena rizika koja u sebi sadri cenu kotanja osiguranja, tj. cenu usluga za odreen iznos akumulacije. Premija osiguranja se sastoji od funkcionalne premije i reijskog dodatka. Dok je funkcionalna premija u neposrednoj funkciji osiguranja, reijski dodatak slui za pokrie svih trokova za sprovoenje osiguranja. Premija je iznos koji se uplauje u osiguravajui fond. Ona je bitan element osiguranja i u osnovi, predstavlja stvaranje novanih sredstava za obnovu unitene imovine, odnosno za isplatu osiguranih suma. Premija je, moglo bi se rei, cena rizika. U osiguranju, strukturu cene kotanja premije osiguranja ine verovatni elementi, pa je ona proizvod dveju verovatnoa: verovatnoe nastanka tetnog dogaaja i verovatnoe intenziteta tete prilikom nastanka tetnog dogaaja. Premija osiguranja je cena rizika koja u sebi sadri cenu kotanja osiguranja, odnosno cenu usluge uveanu za odreeni iznos rezerve sigurnosti i predstavlja se formulom: P = Ck + Cu + R Gde je P = premija, Ck = cena kotanja, Cu = cena usluga, a R = rezerve sigurnosti

Diplomski Master rad

Ljubica Kulji

Premija cena osiguranja ne moe biti pogoena izmeu kupca i prodavca prilikom prodaje, odnosno kupovine osiguravajue usluge, iz prostog razloga to je premija osiguranja, utvrena tarifom premija, dobijena dugogodinjim ostvarenim rezultatima tetama na bazi aktuarske matematike, uz korienje statistikih podataka o proteklim, sadanjim i buduim rizicima. Otud njeno formiranje poiva na zakonu velikih brojeva i raunu verovatnoe. OSIGURANI SLUAJ Osigurani sluaj je pretpostavka za izvrenje obaveze osiguravaa da nadoknadi tetu koja je pokrivena uslovima osiguranja. Osigurani sluaj je dogaaj ije nastupanje predstavlja ostvarivanje rizika koji je obuhvaen osiguranjem. Drugim reima, to je dogaaj unapred predvien ugovorom o osiguranju, ijim nastupanjem nastaje glavna obaveza osiguravaa da isplati naknadu iz osiguranja ili uini neto drugo. Ovaj dogaaj povlai odreene obaveze osiguranika, a osim toga od velikog je znaaja za dalju sudbinu zasnovanih odnosa osiguranja. SUMA OSIGURANJA Pod sumom osiguranja podrazumevamo najvei mogui iznos naknade kod odreenog imovinskog osiguranja. Suma osiguranja obino je jednaka vrednosti osigurane stvari. to je suma odreena zakonom ili ugovorom o osiguranju, koja predstavlja gornju granicu obaveze osiguravaa. Obaveza osiguravaa moe izneti najvie koliko iznosi svota osiguranje, ali nema svuda isti znaaj. Osigurana suma ima najvei znaaj kod osiguranja lica. Ovde se naknada tete, odnosno naknada iz osiguranja, izjednaava s naknadom koju osigurava isplauje osiguraniku kada nastupi osigurani sluaj. U osiguranju lica u sluaju nastanka osiguranog sluaja, osiguraniku odnosno korisniku osiguranja se isplauje osigurana suma koja je nezaobilazni tj. bitan element kod zakljuivanja ugovora o osiguranju pri tome, nije bitno kolika je stvarna teta niti se ona utvruje. Opteptihvaen je stav da se naknada tete u imovinskim osiguranjima odreuje u odnosu na tri osnovna elementa suma osiguranja, visinu pretrpljene tete i vrednost osigurane stvari. Pri tome, visina naknade tete ne sme da pree iznos pojedinano ni iznos sume osiguranja, ni visinu pretrpljene tete, ni vrednost osigurane stvari. I dok je prilino ujednaeno shvatanje da visina naknade tete ne moe da pree vrednost osigurane stvari niti visinu stvarno pretrpljene tete, suma osiguranja, kao gornja granica obaveze osiguravaa u odnosu na osiguranika u praksi se ponekad dovodi u pitanje, ukoliko nastupi osigurani sluaj.

Diplomski Master rad

Ljubica Kulji

FONDOVI OSIGURANJA Osiguranje kao oblast ljudske aktivnosti koja svoje usluge prua osiguranicima kako u sferi materijalne proizvodnje tako i van nje, uvek je spremno da nadoknadi tetu nastalu kao produkt osiguranog sluaja. Da bi tim svojim obavezama u svako doba moglo da odgovori, bez obzira na vreme i visinu nastale tete, osiguranje mora da poseduje odreene fondove: poetni fond sigurnosti, rezerve sigurnosti, matematike rezerve, sredstva poslovnog fonda, fond masovnih katastrofalnih teta, fond preventiva i dr. Poplave, tornada , saobraajne nesree danas su ve postali uobiajena pojava. Za pokrivanje teta nastalih posle ovih katastrofa formiraju se fondovi, odnosno rezerve za katastrofe. One su, u stvari, deo tehnikih rezervi. Formiraju se na bazi tzv. pravilnika o rezervaciji za masovne i katastrofalne tete u duem periodu. Utvrivanje dela tehnike premije koji se izdvajaju za pokrie masovnih i katastrofalnih teta vri se u zavisnosti od: vrste osiguranja, ostvarenih rezultata, visine rezervi sigurnosti, uobiajenog reosiguravajueg reosiguravajuih pokria drugih relevantnih injenica

pokria,

kao

katastrofalnih

Osiguravajui fond slui da se u svako doba moe nadoknaditi teta koju su izazvale prirodne sile (poplava, poar) ili drugi rizici predvieni, tj. pokriveni osiguranjem. Rezerve sigurnosti se stvaraju kod imovinskih osiguranja a matematika rezerva kod osiguranja ivota, odnosno osiguranja od nezgoda. Poseban problem u osiguranju predstavlja mogunost nastanka veeg broja teta od oekivanog ili posebno velikih katastrofalnih teta. Kako bi se obezbedilo da i ove tete budu pokrivene, u osiguranju se kombinuju razliite tehnike, meu kojima bitnu ulogu imaju rezerve sigurnosti.

Diplomski Master rad

Ljubica Kulji

PRIHODI I RASHODI Da bi se stekao celovit uvid u nain poslovanja osiguravajuih drutava, potrebno je sagledati nain na koji se definiu prihodi i rashodi osiguravajuih organizacija i, shodno tome, utvruje godinji obraun, godinji izvetaj o poslovanju, kao i naini utvrivanja i rasporeda rezultata, utvrivanja i pokria gubitaka. Prihodi osiguravajue organizacije odreeni su kao sledei: 1. premije osiguranja 2. premije aktivnih poslova saosiguranja i reosiguranja 3. drugi prihodi od poslovanja osiguranja 4. prihodi od finansija 5. vanredni prihodi 6. kapitalni dobitci Rashodi osiguravajue orgnizacije su : 1. rashodi za tete i ugovorene sume osiguranja 2. rashodi za tete po osnovu aktivnih poslova saosiguranja i reosiguranja 3. rashodi za premije po osnovu pasivnih poslova saosiguranja i reosiguranja 4. rashodi za preventivu drugi rashodi od poslova osiguranja 5. rashodi za obavljanje delatnosti osiguranja i reosiguranja 6. rashodi finansiranja 7. vanredni rashodi 8. kapitalni gubici

1.4. EKONOMSKA NAELA U OSIGURANJU Osiguranje kao jedna od karika u lancu tokova drutvene reprodukcije svoju uspenost i razvoj bazira, pre svega, na ekonomskim naelima poslovanju. Ova naela, oigledno, zavise od mnotva faktora, ali u svakom sluaju baziraju se na veliini i snazi portfelja osiguranja. Pod portfeljom osiguranja podrazumevamo celokupan posao, odnosno grupe poslova koje je osigurava preuzeo od svojih osiguranika. Prema tome, portfelj obuhvata itav kompleks rizika koji mogu da se podele na dve velike grupe: portfelj imovinskih osiguranja i portfelj osiguranja lica, i sve to u zavisnosti od osiguranog predmeta koji konstituie osnov za koji se obezbeuje zatita.

Diplomski Master rad

Ljubica Kulji

Celokupno osiguranje se bavi sa etiri osnovne usluge naknadom gubitka vrednosti naunim tretmanom snoenja rizika pravednom raspodelom troka izmeu osiguranika isovremenim izbegavanjem gubitka putem sistematske preventive i zatite vrednosti

Imajui u vidu da osiguranje svoju poslovnu politiku i uspenost bazira na ekonomskim naelima kao to su: sigurnost, likvidnost, ekonominost, rentabilnost i produktivnost Sigurnost Sigurnost poslovanje osiguravajuih drutava jedno je od osnovnih postulata ekonomskih naela. Uslovi osiguranja i cena rizika mogu u potpunosti biti izgraeni na ekomomskin naelima, uz pretpostavku korienja osnovnih naunih postulata i relevantnih faktora koji se zasnivaju na teoriji zakona velikih brojeva, tj. statistiko-matematikim modelima. Sigurnost osiguravaa, odnosno osiguravajueg drutva, znai mogunost da sve tete po broju iznosu, bez obzira na njihovu pojedinanu i ukupnu visinu, moe bez tekoa nadoknaditi osiguranicima. Naelo sigurnosti omoguava osiguravau da i u vrlo nepovoljnom kretanju teta u odreenoj poslovnoj godini posluje pozitivno. Ono je vrlo znaajno kod osiguranja s vrlo heterogenim svotama i tamo gde se javljaju vikovi rizika u velikim iznosima, kao, npr. kod osiguranja brodova, aviona velikih industrijskih objekata i sl. Likvidnost Likvidnost u osiguranju je jedno od najvanijih ekonomskih naela ona je proizvod, pre svega, dobro koncipirane ekonomske politike osiguravaa, kroz pravilno utvrenu naplatu premije osiguranja. Premija osiguranja se, po pravilu, naplauje unapred za odreeni period osiguranja, a tete kod velikog broja ugovora nastaju od prvog do poslednjeg dana razdoblja za koje je naplaena premija osiguranja. U trinim i veoma stabilnim ekonomijama, kod pravilno koncipirane ekonomske politike, zasnovane,pre svega, na teorijskim i praktinim postulatima, likvidnost ne bi trebala doi u pitanje. Jedan od najveih protivnika likvidnosti osiguravajuih drutava kod zemalja u razvoju, pa prema tome i kod nas, nesporno je inflacija.

Diplomski Master rad

Ljubica Kulji

Problemi koji nastaju zbog inflacije nisu samo povezani sa stopom rasta cena nego zavise i od relativnog zastoja prilagoavanja prihoda. Izmeu relativnih faktora koji se mogu istai su: zastoj u prilagoavanju premija zastoj prihoda od plasmana zastoj kod modifikovanja teta zastoj kod modifikacije trokova poslovanja

Rentabilnost Rentabilnost, kao jedan od faktora ekonomskog naela poslovanja osiguravajuih kompanija, retko se koristi. Ona se obino primenjuje kod ocene poslovanja pojedinih segmenata, delova ili, bolje rei, vrsta osiguravajue zatite. Rentabilnost poslovanja drutva predstavlja odnos izmeu ostvarenog finansijskog rezultata i ukupno ostvarenog prihoda sredstava osiguranja. Ukoliko je u toku jedne godine ostvaren negativan finansijski rezultat, posmatrajui ga u kontekstu vika rashoda nad prihodima, tada je drutvo poslovalo nerentabilno.Ukoliko je, pak ostvaren pozitivan finansijski rezultat, tj. viak prihoda nad rashodima, drutvo je poslovalo, normalno, rentabilno, to znai da se rentabilnost u osiguranju meri ostvarenom stopom finansijskog rezultata.

Diplomski Master rad

Ljubica Kulji

1.5. SUBJEKTI OSIGURANJA

Kao subjekti osiguranja kod nas i u svetu javljaju se fizika ili pravna lica koja, direktno ili indirektno, pokazuju interes za pruanje ili korienje zatite iz osiguranja. U subjekte koji pruaju osigurvajuu zatitu imovine i lica ubrajamo organizacije, kao to su akcionarsko drutvo za osiguranje, ili drutvo za uzajamno osiguranje, odnosno pulovi za osiguranje i reosiguranje. OSIGURAVAI Funkciju osiguranja i reosiguranja u svetu, i kod nas, obavljaju osiguravajua drutva, zavodi, odnosno akcionarska drutva i sl. Osigurava je pravno lice koje se ugovorom o osiguranju obavezuje da e naknaditi tetu, tj.isplatiti ugovorenu vrednost osiguranja kada nastane osigurani sluaj. Osiguravae moemo podeliti na: osiguravai ivotnih osiguranja osiguravai imovinskih i osiguranja odgovornosti osiguravai ivotnih i imovinskih osiguranja Moemo ih podeliti i prema obliku organizovanja: osiguravajua akcionarska drutva osiguravajua drutva na osnovi uzajamnosti LLoyds udruenja POSREDNICI I ZASUPNICI U OSIGURANJU Posrednici u osiguranju su posebna pravna lica koja dovode u vezu osiguravaa i osiguranika radi pegovaranja o zakljuenju ugovora o osiguranju. Zastupnici u osiguranju su pravna ili fizika lica koja u ime i za raun drutva za osiguranje sklapaju ugovore o osiguranju. OSIGURANIK Kao osiguranik moe se pojaviti svako fiziko ili pravno lice koje ima poslovnu sposobnost i interes za osiguranjem. Poslovna sposobnost za osiguranje izjednaava se s optom poslovnom sposobnou za zakljuivanje ugovora. UGOVARA OSIGURANJA Ugovara osiguranja je lice koje ima imovinski interes nad stvarima koje su predmet osiguranja, te na osnovu toga stie pravo ugovaranja osiguranja. KORISNIK OSIGURANJA Korisnik u osiguranju je ono lice kome je osigurava obavezan da isplati naknadu iz osiguranja kada se ostvari osigurani sluaj. Korisnik osiguranja najee je osiguranik, bilo da se radi o fizikom ili pravnom licu.

Diplomski Master rad

Ljubica Kulji

1.6. PODELA OSIGURANJA

Osiguranje se moe podeliti zavisno od naina posmatranja, vrsta osiguranja, zakona, itd. Meutim osnovna podela osiguranja svuda u svetu je na dve velike grupe: 1. ivotna osiguranja 2. neivotna osiguranja (stvari odnosno imovina i odgovornost) Vrste ivotnih osiguranja su: osiguranje ivota rentno osiguranje dopunsko osiguranje uz osiguranje ivota dobrovoljno penzijsko osiguranje druge vrste ivotnih osiguranja Vrste neivotnih osiguranja su: osiguranje nezgode dobrovoljno zdravstveno osiguranje osiguranje motornih vozila osiguranje inskih vozila osiguranje vazduhoplova osiguranje plovnih objekata osiguranje robe u prevozu osiguranje imovine od poara ostala osiguranja imovine osiguranja autoodgovornosti osiguranje odgovornosti vazduhoplova osiguranje kredita osiguranje jemstva osiguranje finansijskih gubitaka druge vrsta neivotnih osiguranja

Osiguranje takoe moemo deliti na: dobrovoljna obavezna

Diplomski Master rad

Ljubica Kulji

II OSIGURANJE USEVA I PLODOVA

2. POLJOPRIVREDNA PROIZVODNJA Pod poljoprivrednom proizvodnjom ne smatra se samo gajenje kulturnih biljaka, nego i ivotinja, jer je i njihovo dranje, dodue posredno, vezano za polja. Naime, u lancu proizvodnje hrane, od zemljita pa do krajnjeg potroaa, oveka, biljke i biljni proizvodi predstavljaju samo prvu, a ivotinje i njihovi proizvodi drugu kariku. Mogla bi se ovde dodati i trea karika, prerada hrane, odnosno prehrambena industrija, ali ona nije predmet naseg interesovanja. Poljoprivredna proizvodnja, dakle, obuhvata dve osnovne delatnosti: -gajenje biljaka, ili biljnu proizvodnju i -gajenje ivotinja ili stoarsku proizvodnju Zajedniko za jednu i drugu delatnost je da su predmet rada iva bia,odnosno biljke i ivotinje zbog toga su ove delatnosti povezane u jednu celinu koja se samo ponekad, i to vetaki, moe razdvojiti. Naime,biljna proizvodnja stoarskoj obezbedjuje neophodnu stonu hranu, i obratno, stoarska proizvodnja biljnoj proizvodnji vraa neophodna organska djubriva, dakle biljna hraniva. Time se bioloko kruenje zatvara. 2.1. BILJNA PROIZVODNJA Osnovno obeleje biljne proizvodnje je da je sredstvo proizvodnje zemljite, da je predmet proizvodnje biljka i da su faktori proizvodnje ovek i priroda. Zemljite kao sredstvo proizvodnje razlikuje se po vrstama i kvalitetu, medjutim, osnovna podela u biljnoj proizvodnji ne zasniva se na vrsti zemljita nego na biljnoj vrsti koja se gaji. Po tom osnovu biljna proizvodnja se deli na etiri osnovne grane: ratarstvo, povrtarstvo, voarstvo i vinogradarstvo. Za razliku od drugih oblasti privredne delatnosti, biljna proizvodnja se odvija na otvorenom prostor, odnosno polju. Zbog toga je ona u stalnom I neposrednom dodiru sa nizom prirodnih sila,ije je ponaanje teko ili nemogue predvideti, a jo tee kontrolisati I usmeravati. Uticaj prirode I prirodnih sila je trajan, ali se ne ispoljava uvek u istoj meri. Ako se ispoljava prekovremeno, onda je to opasnost, a posledica je teta. ovek nastoji da se bori protiv opanosti I da sprei njeno nastajanje, a ako se opasnost ostvari, da umanji njene tetne posledice. Protiv opasnosti i njenih posledica ovek se bori merama koje mu daje tehnika, agrotehnika ili biologija. U sluajevima

Diplomski Master rad

Ljubica Kulji

kada se ove mere ne sprovode dovoljno efikasno, ovek pribegava ekonomskoj zatiti proizvodnje. Ova zatita se naziva osiguranjem. U praksi se za ovu granu osiguranja ustalio naziv osiguranje useva I plodova, koji je nepotpun zato to re usevi '' oznaava poljoprivredne kulture koje se svake godine ponovo zasejavaju, a re ''plodovi'' plodove viegodinjih zasada. Pri tome mnoge druge kulture ovim izrazom nisu obuhvaene. U ovoj prilici emo za ovu granu osiguranja koristiti izraz osiguranje useva i plodova, zato to je uao u upotrebu, ali e se pri tome imati u vidu njegovo ire znaenje tj. osiguranje celokupne biljne proizvodnje. 2.1.1. PREDMET OSIGURANJA Predmet osiguranja mogu biti sve poljoprivredne kulture bez obzira da li su jednogodinje ili viegodinje, bez obzira da li su one glavni usevi, podusevi ili postrni usevi.Predmet osiguranja mogu biti svi ratarski i povrtarski usevi, ali i viegodinji zasadi, kao to su: vonjaci, vinogradi, hmelj, maline ili kupine, a zatim voni i lozni sadni materijal. Osigurati se mogu i neke biljne vrste iz oblasti hortikulture, kao to je: cvee i ukrasno iblje, zatim neke umske kulture, na primer mlade umske kulture do este godine starosti, ili topola i vrba za pletarstvo. Osigurati se mogu ak i biljne vrste koje nisu predmet gajenja, koje rastu slobodno u prirodi, ali ih ovek koristi, kao to je trska. Kod biljaka, bez obzira da li su viegodinje ili jednogodinje, osigurava se njihov jednogodinji rod. To je najee plod, ali se biljke esto gaje zbog drugih svojih delova, kao to su: cvet, stablo, list ili koren, pa se onda osigurava taj biljni proizvod. Kod nekih biljaka postoje i po dva jednako vana proizvoda, ili pak glavni i sporedni proizvod. Svi se ti proizvodi mogu osigurati, ako je za njih plaena odgovarajua premija, ve prema njihovoj vrednosti. Poljoprivredne kulture i njihovi proizvodi koji se mogu osigurati: kod itarica, uljanih biljaka i kultura ostavljenih za seme samo zrno (seme); kod itarica se moe osigurati i stabljika (slamakukuruzovina), a kod sirka metlica, ukoliko se to posebno ugovori; kod korenastog i krtolastog bilja koren i krtola; kod povrtarskog, aromatinog, zainskog, lekovitog i ukrasnog bilja prema svrsi gajenja kod paprike i paradajza za seme seme, a ako se posebno ugovori osiguranjem proizvodi za seme, samo seme; kod konoplje za seme osiguranjem se moe obuhvatiti i stabljika, ukoliko se to posebno ugovori; kod lana stabljika i seme; kod hmelja plod (iarka); kod pamuka plod (aura);

Diplomski Master rad

Ljubica Kulji

kod maka seme i opijum; kod duvana list; ako se proizvodi i za seme, onda i seme ukoliko se to posebno ugovori; kod krmnog bilja i livadskih trava zelena masa, a kada se proizvodi za seme samo seme; kod rasada biljka; kod vonjaka i vinograda samo rod, odnosno plod, a ako se posebno ugovori, osigurati se moe i stablo, odnosno okot; kod mladih vonjaka i vinograda pre stupanja u rod stablo, odnosno okot kod mladih umskih kultura stablo; kod vonog, loznog i umskog sadnog materijala podloge, kalemovi, reznice i sadnice, kao i kalem granice kod voaka i lastari (vioke) kod vinograda samo umatienih zasada; kod vrbe za pletarstvo prue; kod trske stabljika.

Postrni usevi, podusevi i medjuusevi su obuhvaeni osiguranjem samo u slucaju ako su na polisi posebno osigurani i ako je za njih plaena posebna premija.Usevi i plodovi, koji su ve oteeni od rizika od kojih se vri osiguranje, ne mogu biti osigurani. Ako se posle zakljuenja ugovora o osiguranju utvrdi da je osigurani usev, odnosno plod pre zakljucenja ugovora o osiguranju bio oteen od rizika koji je obuhvaen ovim osiguranjem, osigurava moe zahtevati ponitenje ugovora. U slucaju ponitenja ugovora o osiguranju iz razloga navedenog u prethodnom stavu, osigurava zadrava naplaenu premiju i ima pravo zahtevati naplatu premije za period osiguranja u kome je zatraio ponitenje ugovora. 2.1.2. OSIGURANE OPASNOSTI (RIZICI) Osiguranje useva ima zadatak da prui efikasnu zatitu od rizika koje poljoprivedni proizvodja ne moe da kontrolie. Veinu ovih rizika predstavljaju rizici delovanja nepovoljnih meteorolokih pojava: grad, oluja, mraz, poplava, sua... Osiguranje je postalo nezamenljivo u procesu riskmenadmenta velike veine poljoprivrednih proizvodjaa u razvijenom svetu. Od svojih poetaka, pre vie od 200 godina do danas, osiguranje useva je, nastojei da to bolje odgovori na potrebe poljoprivrednih proizvodjaa, razvilo nekoliko grupa proizvoda: osiguranja od teta prouzrokovanih imenovanim rizicima, osiguranja na bazi prinosa, osiguranja na bazi prihoda, osiguranja na bazi indeksa.

Diplomski Master rad

Ljubica Kulji

Sa svega oko 2% povrina pod usevima u vlasnitvu fizikih lica koji imaju neki vid osiguranja, Srbija je na samom zaelju medju evropskim zemljama. Brojni su razlozi za tako neto: od generalno loeg stanja u poljoprivredi, tradicionalnog nepoverenja poljoprivrednika u finansijske institucije, do neadekvatne ponude programa osiguranja... Osiguranje useva, zajedno sa poljoprivredom uopte, u Srbiji a naroito u Vojvodini, moe biti rastui posao tako to e poljoprivrednim proizvodjaima pruiti adekvatnu i pouzdanu zatitu pod prihvatljivim uslovima. Biljna proizvodnja je izloena uticaju mnogobrojnih prirodnih inilaca koji moe biti pozitivan ili negativan, i od njega zavisi krajnji ishod proizvodnje, tj. prinos. Osigurava je u obavezi da plati naknadu iz osiguranja za tete prouzrokovane oteenjem ili unitenjem osiguranih useva i plodova od osnovnih opasnosti: grada, poara i groma. Ako se ugovori i dopunsko osiguranje po posebnim uslovima i plati odgovarajua dopunska premija, osigurava je u obavezi da plati naknadu iz osiguranja i za tete koje nastanu od dopunskih opasnosti: kod svih useva i plodova od oluje, poplave i prolenog mraza, kod semenskog kukuruza od jesenjeg mraza.

Osiguranje od dopunskih opasnosti moe se zakljuiti za useve i plodove pravnih lica, a ako je na kolektivnoj osnovi, i individualnih poljoprivrednih proizvodjaa. Pod pojmom kolektivnog osiguranja podrazumeva se osiguranje kojim je obuhvaeno najmanje 10 osiguranika sa svim povrinama pod odredjenom kulturom na teritoriji jednog naseljenog mesta. Osigurava je u obavezi da plati naknadu iz osiguranja za tete u gubitku koliine prinosa, a ne i u kvalitetu, osim kod: - konoplje i lana za vlakno, - sirka za metle, - vonog, loznog i umskog sadnog materijala i sadnog materijala ukrasnog bilja, - vrbe za pletarstvo, u kojim sluajevima se naknadjuju i tete u gubitku kvaliteta. Osigurava je u obavezi da plati naknadu iz osiguranja i za tete koje nastanu i gubitkom kvaliteta kod: - useva i plodova za proizvodnju semena, - voa, - stonog groda, ako je ugovoreno dopunsko osiguranje po posebnim uslovima od gubitka kvaliteta i ako je plaena odgovarajua dopunska premija. Osiguranje od dopunskih rizika moe se zakljuiti samo ako se prethodno zakljui osiguranje od osnovnih rizika, izuzev ako je osigurani usev, odnosno zasad, zatien mreom protiv grada.

Diplomski Master rad

Ljubica Kulji

2.1.2.1. Grad Medju tetne i za poljoprivredu nepovoljne vremenske pojave spada i grad, ili tua kako se jo naziva. U naoj zemlji poljoprivreda trpi ogromne tete od grada, jer se uglavnom javlja poev od polovine maja pa sve do kraja avgusta, odnosno u onom vremenskom periodu kada je za poljoprivredne kulture najtetniji. Naime, veina kultura su gotovo za sve vreme vegetacionog perioda izloene gradu. Padanje grada je vremenski veoma kratko, ali je dovoljno svega nekoliko minuta pa da bude unitena sva letina poljoprivrednika. U klasifikaciji osiguranih sluajeva u osiguranju biljne proizvodnje ovaj rizik se stavlja na prvo mesto, s obzirom na uestalost pojave i na teinu posledica. Grad je oblik padavina koji u vidu sledjenih sfernih estica ili ledenih komadia, najee prenika izmeu 5 50 mm, pada iz oblaka. Proces stvaranja ledenih zrna u oblacima odvija se tako to se topao i vlaan vazduh uzdie i hladi, pa se oko pogodnih jezgara (estice gari, peska, praine) vri sublimacija vodene pare u kristale leda. Ovi kristali, poveavajui svoju veliinu i teinu, poinju da padaju prema zemlji. Sve se to odvija u oblacima nepogode koji, nodjeni vazdunim strujama, prelaze sa jednog podruja na drugo. Brzina kretanja oblaka iznosi izmeu 50 100 km/h, dok je pravac kretanja najee pravolinijski, iako moe pod uticajem vetra da skree od prave linije ili da bude izlomljen. Na ovoj putanji izluuje se grad i ostavlja trag oteenja. irina traga oteenja najee odgovara veliini oblaka nepogode i kree se od nekoliko stotina metara, pa do desetak kilometara. Duina traga odgovara duini putanje oblaka, a ova zavisi od razlike u vazdunim pritiscima dva podruja. Duina traga viestruko je vea od irine i iznosi od nekoliko kilometara, pa do nekoliko stotina kilometara. Pravac dolaska grdobitnih nepogoda odredjen je optim vremenskim i klimatskim uticajem, a on kod nas dolazi sa Atlantika, dakle sa zapada. Naosnovu navedenog moe se zakljuiti da je grd, bez obzira na veliinu zahvaene povrine, ipak lokalna pojava. Stepen opasnosti od grda, grdobitnost, iskazuje se preko veeg broja elemenata: - gustina zrna po jedinici povrine, - veliina zrna, - trajanje nepogode, - uestalost padanja, i - trajanje gradobitnog perioda. Gustina, veliina zrna i trajanje nepogode naziva se intenzitetom grada. U daljem tekstu e se poblie objasniti samo dva poslednja elementa, uestalost padanja i trajanje grdobitnog perioda, kao najvanija sa stanovita osiguranja.

Diplomski Master rad

Ljubica Kulji

Gradabitni period predstavlja vremenski interval od pojave prvog do zadnjeg grda u toku jedne godine. Za Vojvodinu u celini taj period u proseku iznosi 150 dana, ali moe biti I znatno dui. To znai da se gradobitni period poklapa sa vegetacionim periodom veine gajenih biljnih vrsta.

Prosecan broj dana sa gradom

april 2 maj 10 juni 18 juli 16 avgust 11 septembar 3 ukupno 60

Prosecna duina gradobitnog perida 150

Tabela prosenog broja gradobitnih dana u Vojvodini

Slika:1

Diplomski Master rad Otenja od grada i posledice

Ljubica Kulji

Grad nanosi tete svim poljoprivrednim kulturama i gotovo u svim fazama njihovog razvoja. Da li e teta od grada biti vea ili manja zavisi od jaine grada, vrste kulture i faze razvoja. Suv, gust i krupan grd praen olujom i dueg trajanja nanosi najvee tete. Sve poljoprivredne kulture nisu jednako osetljive prema grdu niti grd svima nanosi istu tetu. Najosetljivije prema grdu su vinova loza, voke i pojedine vrste povra. Oteenja na vinovoj lozi i posledice Vinova loza je osetljiva prema grdu u svim fazama razvoja, poev od izbijanja lastara pa sve do sazrevanja grodja. Ona gotovo za svo to vreme moe biti oteena od grda. Oteenja se javljaju u vidu iscepanog i otkinutog lia, preloma, pliih ili dubljih ozleda lastara, otkinutih ili oteenih celih grozdova ili bobica itd. Pri jaem oteenju, pored gubitaka u prinosu i kakvoi grodja u dotinoj godini, tete se gotovo redovno nastavljaju i u iduoj godini. Takva loza teko sazreva, nedovoljno je obezbedjena rezervnim materijama i lako izmrzava pri jaim zimskim mrazevima. Oteeni delovi loze podloni su napadu raznih gljivica, parazita i truljenju. Oteenja na vokama i posledice Na granama i granicama stvaraju se plie ili dublje ozlede, a pri jaem grdu koji je praen olujom mogu nastati i prelomi. Cepanje i otkidanje lia je takodje redovno oteenje pri pojavi grda. Najvee tete od grda nastaju na cvetu i plodovima. U periodu cvetanja i zametanja plodova, grd prouzrokuje otkidanje cvetova i mladih plodova. Zbog povreda na peteljkama plodova, u ovom periodu dolazi do suenja i otpadanja plodova. Najvee tete zbog povreda na peteljkama nastaju na trenjama, vinjama i krukama. U periodu porasta plodova zbog grda moe doi do njihovog otpadanja ili ozleda i probijanja pokoice ploda. Kao posledica povrede pokoice, moe lako doi do truljenja plodova (trenja i vinja). Kod druge vrste voa, na mestu ozlede ploda obrazuje se sundjerasto plutasti deo (jabuka i kruka), usled ega se smanjuje kakvoa plodova. Ozlede na peteljkama prouzrokuju nepravilne oblike I zaostajanja njihovog porasta zbog spreavanja kretanja sokova na mestima povrede. Plodovi su najosetljiviji prema grdu u periodu sazrevanja. Jaki i duboki udarci imaju za posledicu truljenje celog ploda. Najvee tete od grda u fazi sazrevanja plodova nastaju na vou sa mekanim mesom, naroito na trenjama, kod kojih se truljenje sa jednog oteenog ploda brzo iri i na ostale plodove.

Diplomski Master rad

Ljubica Kulji

Pored gubitka u prinosu i kakvoi plodova, voke jako oteene od grda podlone su napadu biljnih bolesti i tetoina. One su nedovoljno obezbedjene hranljivim materijama i zbog toga osetljivije prema zimskim mrazevima. Posledice od grda zapaaju se u narednoj godini, jer jae oteene voke daju slabiji rod. Oteenja na ratarskim kulturama i posledice Razne ratarske kulture razliito su osetljive prema grdu. Meu najosetljivije spadaju strna ita. Veu osetljivost pokazuju ve u fazi klasanja, cvetanja i poetka nalivanja zrna. Pored preloma i ozleda na stablu i otenja lia, grd tada nanosi tete i na samom klasu i cvetovima. Zbog toga na klasu nastaju proredi, a nalivanje zrna je znatno smanjeno, to ima za posledicu i smanjenje prinosa. U fazi sazrevanja ita tete zbog preloma su sve manje, ali tada nastaju neposredne tete na zrnu, tako da jai grd u fazi punog zrenja nanosi velike tete istiskivanjem zrna iz klasa. Na kukuruzu vee tete od grda nastaju takodje u fazi cvetanja i mlenog zrenja. Pored preloma i prebijanja stabljike, grd u toj fazi razvoja nanosi neposredne tete, jer se pored delimino nezametnutih zrna u klipu, zbog jaih udaraca u sam klip oteuju zrna, usled ega nastaje plesnivost. Suncokret je vrlo osetljiv prema grdu u periodu od nicanja do stvaranja cvetnih glavica. Tada je vrlo krt i malo jai grd moe sve strukove izlomiti i pribiti uz zemlju. Kasnijim ovravenjem stabljike, otpornost prema prelomu se poveava. Ali u fazi cvetanja i zametanja zrna tete mogu biti osetne, isto kao kod kukuruza. Zrna oteena u poetku zametanja ostaju tura, a ako posle grda nastane kiovito vreme, usled ozleda na cvetnoj glavici moe doi do njenog truljenja. tete su sve manje kada se glavice ponu povijati prema zemlji. i na ostalim ratarskim kulturama usled raznih oteenja vegetativnih delova (lie, stablo) i plodonosnih organa (cvet, seme, plod) grd utie na smanjenje koliine i na kakvou proizvoda.

Diplomski Master rad

Ljubica Kulji

Slika:2

Slika:3

Diplomski Master rad

Ljubica Kulji

Slika:4

Oteenja na povru i posledice Povre spada u grupu kultura koje su veoma osetljive prema grdu. Pored toga to razne vrste oteenja vegetativnih delova imaju za posledicu smanjenje prinosa, grd jo vee tete nanosi povru oteenjem cvetova i plodova. Veliku osetljivost na povrede od grda imaju krastavci. Ukoliko pojedini plodovi zbog grda nisu potpuno odbijeni od strukova, na njima usled mehanikog oteenja najee nastaje proces truljenja. Takvi plodovi ili potpuno propadnu ili toliko izgube u kakvoi da se teko mogu iskoristiti za ishranu. Propadanje plodova zbog truljenja je vee ako oteenje nastane u fazi sazrevanja plodova.

Diplomski Master rad

Ljubica Kulji

Slika:5

Slika:6

Diplomski Master rad

Ljubica Kulji

2.1.2.2. Poar tete od poara na usevima su retke i nastaju uglavnom u fazi zrenja, pre svega na strnim itima, a zatim i na kukuruzu i na suncokretu. Uzrok tete su najee radne maine na istoj njivi, ili neoprezno spaljivanje biljnih ostataka na susednim njivama. 2.1.2.3. Grom tete od groma obino nastaju na viegodinjim zasadima: vinovoj lozi, vou, hmelju, malinama i kupinama. tete nastaju direktnim udarom groma u stablo, ili indirektno udarom preko stubova i ice. Oteenja prouzrokuje strujni udar koji za posledicu ima visoku temperaturu koja izaziva uvenue biljke ili poar. 2.1.2.4. Oluja Opasnost od oluje kao, uostalom, i opasnost od mraza i poplave, karakteristina je za podruje bez prirodnih prepreka, za ravnicu kakva je Vojvodina. U osiguranju useva i plodova opasnost od oluje definisana je graninom brzinom vetra, s tim to se pod ovim rizikom smatra horizontalno kretanje vazdunih masa brzinom veom od 17,2 m/s. Za razliku od grda, tete od oluje su frontalne i zahvataju daleko vee podruje. Olujnom vetru naroito su izloena podruja oko reka u Vojvodini, Podunavlje i Potisje ali i neka druga podruja, kao to je juni Banat. Broj dana sa olujom briblian je broju dana sa grdom i za Vojvodinu iznosi oko 50 u toku vegetacionog perioda. Kada je u pitanju tetno dejstvo vetra onda se pod takvim vetrom podrazumevaju oni koji, pre svega, vie svojim mehanikim dejstvom nanose tete, kao to su olujni vetrovi, ili pak oni koji pojaavaju isparavanje vode iz biljaka i zemljita, kao to su suvi vetrovi. tetno dejstvo vetrova tetno dejstvo vetra u toku zime Jaki vetrovi mogu jo u toku jeseni nepovoljno uticati na pravovremeno obavljanje radova oko pripreme zemljita i izvodjenje jesenje setve. Naime, ako je zemljite zbog nedostatka padavina dosta suvo, tada se, ako preovladjuju vetrovi, njegovo stanje u pogledu vlanosti jo vie pogorava. Time se oteava izvodjenje setve, sa njom se zakanjava, ali ako je setva izvrena, posejano seme nema uslova za klijanje i nicanje. Zbog toga ozimi usevi u ovakvim podrujima ulaze u zimski period nedovoljno razvijeni i nepripremljeni za prezimljavanje, odnosno neotporni prema zimskim mrazevima, a to se, ako je uz to zima otra i bez snega, nepovoljno odraava na prinos. Vetrovi u toku jeseni nanose tete i na vokama, naroito otresanjem plodova poznih sorti kruaka i jabuka.

Diplomski Master rad

Ljubica Kulji

U toku zime jaki vetrovi nanose tete ozimim usevima i vokama jer svojim mehanikim dejstvom odnose sneni pokriva sa otvorenih i uzvienih mesta i nagomilavaju ga na niskim poloajima i uvalama kao snene nanose. Na taj nain su ozimi usevi izloeni tetnom dejstvu mrazeva, a sa druge strane oteenjima koja nastaju usled visokog snenog pokrivaa. Isti sluaj i sa vokama jer vetar, odnosei sneg, omoguava dublje zamrzavanje zemljita, a samim tim oteenja od mraza na korenu. U vinogradarskim podrujima jaki vetrovi u toku zime odnose zemljine estice sa humki kojima su bili pokriveni nadzemni delovi okota i time ih izlau takodje tetnom dejstvu mrazeva. Uticajem jakih vetrova, naroito u toku besnene zime, esto dolazi i do suenja nadzemnih delova ozimih useva. Do suenja dolazi zbog toga to vetrovi utiu na isparavanje vode iz nadzemnih delova biljaka, te ako je zemljite jae i dublje zamrznuto, tada je onemugueno pristizanje vode putem korena iz zamljita. Ozimi usevi su zbog toga dosta proredjeni, ute i najzad uvenu. Do slinih oteenja dolazi kod voaka pred kraj zime, kada nastane otopljavanje i kretanje sokova. Tada esto nastaje suenje i propadanje cvetnih pupoljaka voaka, jer se gubitak vode iz njih, usled pojaanog isparavanja pod dejstvom vetrova, ne nadoknadjuje zbog zamrznutosti zemljita. U Vojvodini najvee tete na poljoprivrednim kulturama u toku zime nastaju od dobro poznatog vetra koave, koja se javlja u Podunavlju, a dopire ak i do Kraljeva i Nia. Koava ima osobinu da duva na mahove sa vrlo jakim udarnim dejstvom. Pored oteenja koja nastaju ozimim usevima i vokama, kao i isuivanja zemljita, koava utie i na pojavu erozije zemljita. Poznata je i po raznoenju peska u Banatu, naroito sa Deliblatske peare i drugih peanih terena. tetno dejstvo vetra u toku leta Najvee tete, kako na ozimim i jarim usevima tako i na vokama i vinovoj lozi, nastaju od vetra u toku leta. Tada se, poev od prolea pa sve do jeseni, nekih godina ee a nekih redje, javljaju olujni vetrovi odnosno oluje. Poto su oluje esto praene jakom grmljavinom i grdom, zahvatajui pojedina ua ili ira podruja, one nanose znatne tete. Pored olujnih vetrova poljoprivrednim kulturama u letnjem periodu godine vrlo velike tete nanose i suvi vetrovi. tete od olujnih vetrova Nema gotovo nijedne poljoprivredne kulture kojoj olujni vetar ne nanosi vee ili manje tete. Svakako da su na veem broju kultura tete najvee kada olujni vetar nastane u periodu sazrevanja plodova. Olujni vetar moe naneti strnim itima obilne tete ve u fazi klasanja. Tada, ako je vetar praen kiom, ili ako je pre toga zemljite bilo vlano, naje dolazi do njihovog poleganja. Kasnije, u fazi sazrevanja zrna, pored poleganja dolazi i do preloma stabla, najee ispod klasa, a u fazi potpune zrelosti, pored ovih teta, olujni vetar utie i na istresanje zrna iz klasa. Olujni vetar praen kiom takodje je uzrok poleganju kukuruza, suncokreta, grahorice i nekih drugih na poleganje osetljivih kultura. Sem poleganja kod suncokreta i kukuruza dolazi i do preloma stabla.

Diplomski Master rad

Ljubica Kulji

Najozbiljnije tete olujni vetrovi u toku leta nanose vokama i vinovoj lozi. Kada nastane vremenska nepogoda sa jakom olujom, ma i najkraeg trajanja, dolazi do otresanja plodova, lomljenja veih grana, a ponekad i do izvaljivanja celih stabala. tete su naroito osetne kada su plodovi u fazi sazrevanja, jer tada dejstvom oluje vrlo lako otpadaju. Na vinovoj lozi zbog oluje nastaje lomljenje i povreda lastara. Naroito velike tete izazivaju olujni vetrovi na peanim terenima, jer zrna peska nanose oteenja lastarima i liu loze. Isto tako na takvim terenima dejstvom oluje nastaje premetanje peska, usled ega se na jednom mestu ogoljuju podzemna stabla i delovi korena, a na drugom mestu se okoti zasipaju peskom. tete od suvih vetrova Suvi vetrovi imaju tetno dejstvo na razvoj poljoprivrednih kultura jer poveavaju isparavanje vode iz biljaka i iz zemljita. Ako se gubitak vode u biljkama ne moe nadoknaditi ni iz dubljih slojeva zemljita, biljka najpre pokazuje znake uvenua, te ako ovakvo stanje traje due vreme najzad se i osui. Suvi vetrovi, s obzirom na to da donose topao i suv vazduh, tetni su u svim fazama razvoja biljaka. Tako u fazi cvetanja biljaka zbog dejstva suvih vetrova nastaje suenje iga I onemoguava se oplodnja. esta pojava suvih i toplih vetrova u fazi vlatanja strnih ita nepovoljno utie na obrazovanje klasa. Takvi klasovi su sa manjim brojem klasaka. U fazi cvetanja ita pojava suvih vetrova nepovoljno utie na oplodnju, te pojedini klasci ostaju bez zametnutih zrna. Najvee tete zbog suvih vetrova na staju u fazi nalivanja zrna ita, kada uticajem suvih i toplih vetrova nastaje isuivanje klasa, zbog ega se dobijaju tura i smeurana zrna. I na ostalim poljoprivrednim kulturama suvi vetrovi utiu na smanjeje prinosa i kvaliteta plodova.

slika 7

Diplomski Master rad 2.1.2.5. Mraz

Ljubica Kulji

Pod mrazom se smatra pad temperature vazduha ispod 0 C, tj. ispod take smrzavanja vode. Prema uslovima nastanka mrazevi mogu biti dinamiki i statiki. Dinamiki mrazevi nastaju prodorom hladnog vazduha sa podruja koje je ve imalo temperaturu ispod 0C, najee sa severa. Ovi mrazevi se jo nazivaju i frontalni, zahvataju iroko podruje, ali su retki. Statiki mrazevi nastaju hlaenjem vazduha na licu mesta, najee nou, na niem terenu, odnosno depresijama. Statiki mrazevi su lokalnog znaaja, zahvataju ue podruje, ali su ei. Do navedenog pada temperature moe doi tokom celog zimskog perioda, tada govorimo o zimskom mrazu koji je izvestan, nema dakle karakteristike rizika pa se od njega i ne moe zakljuiti osiguranje. Osiguranje se moe zakljuiti od kasnog prolenog ili od ranog jesenjeg mraza koji se javljaju na poetku ili na kraju vegetacije, koji se javljaju povremeno i ija je pojava neizvesna. Broj dana sa pojavom kasnog prolenog i ranog jesenjeg mraza se u Vojvodini kree oko 10. Oteenja od mraza nastaju tako to se voda u biljkama smrzava, pa se stvaraju kristali koji razaraju elije i tkiva, to dovodi do uvenua. Mraz moe naneti tetu svim biljnim vrstama, mada kod veine ovek moe izbei ovu opasnost izborom odgovarajueg roka setve ili berbe. Veu opasnost mraz predstavlja za viegodinje zasade, pre svega za voe, na iji period vegetacije ovek uglavnom ne moe da utie. Najee tete na vou nastaju u vreme cvetanja I oplodnje.

Osetljivost poljoprivrednih kultura prema mrazu Poljoprivredne kulture nisu podjednako osetljive prema mrazu. Njihova osetljivost zavisi od koliine vode i hranljivih sastojaka u njima, zatim od starosti i doba uzrasta, a u toku vegetacionog perioda i od pojedinih faza razvoja. Biljke sa veom koliinom vode i manjom sadrinom hranljivih sastojaka pokazuju veu osetljivost prema mrazevima, i obrnuto. Sadnice voaka i mlade voke osetljivije su prema mrazevima od starijih voaka. Isti je sluaj i sa vinovom lozom. Mlade, tek iznikle ili rasaene biljke znatno su osetljivije prema mrazevima nego u kasnijem periodu razvoja. Isto tako ni svi delovi pojedinih kultura ne pokazuju istu osetljivost prema mrazevima. Cvet je, na primer, osetljiviji od pupoljka i predstavlja najosetljiviji organ u biljaka i upravo je cvet voaka najvie izloen opasnostima od mraza. Poljoprivrednim kulturama najvie tete nanose jaki zimski I pozni proleni mrazevi.

Diplomski Master rad 2.1.2.6. Poplava

Ljubica Kulji

Poplavom se smatra stihijsko, neoekivano plavljenje zemljita usled bujica, izlivanja vode iz korita reka i kanala, i usled provale odbrambenih nasipa i brana. Ostali sluajevi plavljenja, izazvani prekomernim kiama ili podzemnim vodama, ne smatraju se poplavom. Poto je zemljite u Vojvodini najveim delom zatieno nasipima, opasnost od poplave je mala. S druge strane, usevi na nezatienom zemljitu ne mogu ni biti predmet osiguranja, pa se zbog toga ovo osiguranje retko zakljuuje. tete od poplava uglavnom nastaju zbog poremeaja vodno-vazdunog reima zemljita, pri emu dolazi do istiskivanja vazduha. Kako je vazduh u zemljitu, isto kao i voda, neophodan za ivot biljaka, dolazi do njihovog postepenog izumiranja. Visina tete zavisi od trajanja poplave i od temperature vode. tete od bujica i poplava Vrlo tetne posledice za poljoprivredne kulture nastaju u sluaju pojave bujica ili plavljenja zemljita. Do pojave plavljenja i bujica najee dolazi u prolee kada nastane naglo topljenje snega. Tada se u brdovitim terenima voda sliva niz nagibe sa viih ka niim poloajima. Suvina voda skuplja se u podnoju nagiba gde dolazi do plavljenja zemljita, a time i kultura koje se nalaze na njemu. Ako su ovakva zemljita bez useva, onda se na setvu mora ekati dok se voda na njima ne ocedi. Do plavljenja zemljita i poljoprivrednih kultura dolazi i na ravniarskim terenima kada se voda od otopljenog snega i estih kia zbog nepropustljivosti zemljita zadrava na povrini. Plavljenje zemljita nastaje i izdizanjem podzemnih voda na povrinu, takodje na niim terenima, kada je visok vodostaj reka. Najzad, najvee tete nastaju kada je teren poplavljen izlivom reke iz svog korita. tete od jakog povrinskog oticanja vode odnosno bujica su ogromne, jer voda svojim mehanikim dejstvom vri spiranje odnoenje zemljita, a ako se na njemu nalaze zasejani usevi onda su oni na prostoru prolaza vode ili iupani iz zemljita, ili povaljeni ili zamuljeni tako da su redovno potpuno uniteni. tete zbog plavljenja zemljita obino nastaju na ozimim usevima, jer su nii tereni najee poplavljeni u jesen ili u prolee. Zbog suvine vlanosti zemljita dolazi do uguivanja, jer voda spreava pristup vazduha u zemljite te korenovi biljaka ostaju bez kiseonika. Ugueni usevi zbog suvine vlage dobijaju mrku boju, kao i pri uguivanju pod debelim snenim pokrivaem ili ledenom korom. Ozimi usevi su otporniji na plavljenje u toku jeseni nego u prolee. Tako oni u jesen pri dovoljnoj svetlosti mogu izdrati 25 30 dana. Medjutim, u prolee, kada pone vegetacija, ve posle 10 dana dolazi do znatnog uginua biljaka. Radi smanjenja tete od suvine vode koja se zadrava na niim terenima potrebno je preduzeti mere koje doprinose otklanjanju vode. Katkad je dovoljno plugom povui dublju brazdu ili prokopati plii jarak pa da se odvede suvina voda. Ove mere treba preduzeti pre nego to nastane plavljenje, ili

Diplomski Master rad

Ljubica Kulji

bar odmah u poetku, jer ih je kasnije mnogo tee izvriti, a u izvesnim sluajevima moda bi ve dolo do uguivanja. Inae, sejanjem na bankove i ubrenjem useva fosfornim i drugim ubrivima moe se doprineti smanjenju teta. Ukoliko zbog konfiguracije terena nije mogue odvoenje vode brazdama ili kanalima, onda na najniem delu parcele treba iskopati veu jamu u koju e se slivati suvina voda. 2.1.2.7. Sua i visoke temperature Iako kod nas sada sua nije rizik koji je predmet osiguranja, u budunosti e sigurno biti deo iroke lepeze rizika koje e savremene osiguravajue kompanije preuzimati u svoj portfelj, i zbog toga e se u daljem tekstu dati znaaj uzrocima i uslovima nastanka sue, kao i njenom tetnom dejstvu na poljoprivredne kulture. Sua je jedna od najtetnijih meteorolokih pojava koja povremeno nanosi ogromne tete privredi uopte, a naroito poljoprivredi. Teko je ukratko rei ta je sua, obahvatajui u objanjenju istovremeno i njeno tetno dejstvo. Tako, ako nedostatak vlage za jednu kulturu predstavlja suu, za drugu vrstu to mogu biti ba povoljni uslovi. Ali i pored toga moe se smatrati da sua predstavlja dui ili krai period vremena bez padavina (kie ili snega), praen u letnjem periodu jo i visokim temperaturama. Uzroci sue i uslovi koji je pojaavaju Do pojave sue koja obuhvata vea prostranstva dolazi zbog naruavanja normalne cirkulacije atmosfere. Tom prilikom hladne vazdune mase sa severa, koje se odlikuju suvim vazduhom, prodiru na teritorije junih irina. U ovim, toplim krajevima, vazduh se zagreva i pretvara u suv i topao tropski vazduh. Osim sua izazvanih poremeajima u atmosferi, pojava sue u nekom uem podruju zavisi i od ukupne koliine padavina (kie i snega) u toku godine, zatim od njihovog rasporeda odnosno od vremena kada padaju, njihovog karaktera, tj. da li su u obliku pljuskova ili dugotrajne sipee kie, kao i od osobina i stanja zemljita. U naim klimatskim uslovima, u Vojvodini, uzroci sue ne lee u ukupnim godinjim koliinama padavina koje iznose 500 1000 mm na jedan metar kvadratni i koje bi bile dovoljne za obezbeenje dobrih prinosa kulturnih biljaka kada bi one u celini stajale na raspolaganju biljkama. Uzrok sue je, pre svega, to samo jedan deo tih padavina biljke mogu da iskoriste. Koliki e taj deo biti zavisi od jaine isparavanja i od sposobnosti zemljita da upija I dri vodu. Visoke temperature u toplom delu godine dovode do pojaanog isparavanja vode iz zemljita i biljaka, ime se gubi veliki deo primljene koliine vode. Osim toga, u najtoplijim mesecima kie obino padaju u obliku pljuskova. Zemljite tada nije u stanju da takvom brzinom upija vodu, pa najvei deo otie ili ispari. Najpovoljniji uslovi za porast i razvoj kulturnih biljaka u to vreme su ee i umerene, sipee kie, tako da je zemljite

Diplomski Master rad

Ljubica Kulji

sposobno da najvei deo vode upije. Tada ni visoke temperature nemaju onakav tetan uticaj kao kada je zemljite suvo. U inioce koji takoe pojaavaju uslove za pojavu sue spadaju i korovi. Oni su u stanju da utroe ogromne koliine vode ne samo iz povrinskog nego i iz dubljih slojeva zemljita, tako da od njihove brojnosti zavisi koliko e vode u zemljitu ostati za kulturne biljke. tetno dejstvo sue i visokih temperatura na poljoprivredne kulture Pored ostalih meteorolokih inilaca, voda ima najvei znaaj za razvoj biljaka. Visina etvenih prinosa pored pune primene agrotehnikih mera zavisi i od obezbedjenja zemljita dovoljnom koliinom vode. Kolika je potreba za vodom u razvoju biljaka moe se videti iz podataka o koliini vode koja je potrebna da prodje kroz biljku da bi se obrazovala jedinica suve mase. Tako je za obrazovanje jednog kilograma suve materije penice potrebno 450 600 litara vode, kukuruza 250 300 litara, suncokreta 500 600 litara, raznog povra 500 800 litara vode, itd. Kao to se vidi, za razvoj biljaka potrebne su ogromne koliine vode. Potrebnom koliinom vode biljke se obezbedjuju preko korena iz zemljita, a sa njom koriste i rastvorene mineralne sastojke. Biljke gube vodu isparavanjem (transpiracijom) preko lia. Isparavanje je utoliko vee ukoliko je temperatura vazduha via i vlanost vazduha nia. Sve dok zemljite sadri dovoljnu koliinu vlage dostupne biljci, ravnotea izmedju isparene vode i upijene preko korena nee biti poremeena i biljke e se nesmetano razvijati. Medjutim, ako je koliina isparene vode vea od primljene iz zemljita, tada nastaje zastoj u porastu i razvoju biljaka. Nedostatak vode u biljkama pokazuje se u vidu uvenua. Naime, kada u zemljitu nema dovoljne koliine vode, onda u toku dana ispari vea koliina vode nego to se primi iz zemljita. Meutim, u toku noi, kada je isparavanje znatno manje, nedostatak vode u biljci se u izvesnoj meri nadoknauje, odnosno biljka se nou oporavlja. U ovom sluaju nastaje privremeno uvenue biljke, pri kome se lie i vrni delovi biljke povijaju. Uvenue biljaka ima za posledicu smanjenje prinosa, jer se povremeno prekida njihova ishrana, ali sama biljka nije izgubila ivotne funkcije. Meutim, ako je nedostatak vlage toliki da se ona ne nadoknauje ni u toku noi, onda prestaju sve ivotne funkcije biljke. Lie tada usisava vodu iz drugih organa sve do korena, zbog ega se on sui i time nastaje i sasuenje cele biljke. tetno dejstvo sue, bilo zemljine bilo vazdune, kao i veoma visokih temperatura, odraava se pre svega na smanjenje etvenih prinosa gajenih kultura, a sem toga i na njihovu kakvou. tete su najvee za vreme letnjih sua. One su naroito velike kada suni period due traje i ako je zemljina sua praena vazdunom suom i visokim temperaturama, a s druge strane ako je ona nastala u onom periodu razvoja biljaka kada su one najosetljivije na nedostatak vlage ili visoke temperature. Medjutim, nisu sve poljoprivredne kulture podjednako osetljive prema sui. U istom sunom periodu posledice e biti znatno manje na kukuruzu ili prosu nego na penici ili nekom drugom itu. Kukuruz dobro izdrava suu iako nedostatak vlage znatno utie na smanjenje njegovog prinosa. Poznato je da

Diplomski Master rad

Ljubica Kulji

se za vreme sunih i sparnih dana lie kukuruza i prosa uvija I time smanjuje povrina isparavanja preko lia. Ni sve vrste voaka nisu podjednako osetljive prema sui i visokim temperaturama. Tako badem, breskva i kajsija bolje podnose suvo i toplo vreme nego jabuka, kruka, trenja i dr. 2.1.3. POETAK I PRESTANAK OBEVEZE OSIGURAVAA Osiguranje useva i plodova je kratkorono osiguranje, traje manje od jedne godine I vezuje se za period vegetacije. Poetak obeveze osiguravaa da plati naknadu iz osiguranja za tete nastale ostvarenjem osiguranog rizika vezuje se za poetak vegetacije odnosne kulture. Prestanak obeveze vezuje se za etvu, berbu ili vaenje odnosne kulture. Obaveza osiguravaa da plati naknadu iz osiguranja poinje po isteku 24-og asa dana koji je u polisi osiguranja oznaen kao poetak osiguranja, ako je do toga dana plaena premija, inae po isteku 24-og asa dana kada je plaena premija osiguranja, ukoliko se plaanje premije drukije ne ugovori. Ako je ugovoreno plaanje premije u odredjenim rokovima ili plaanje premije virmanom, obaveza osiguravaa da plati naknadu iz osiguranja poinje po isteku 24-og asa dana koji je u polisi osiguranja naznaen kao poetak osiguranja. Pored ispunjenja gore navedenih uslova, obaveza osiguravaa za naknadu iz osiguranja kod pojedinih useva i plodova poinje: 1) kod vinograda, maline i hmelja po izbijanju lastara iz pupoljaka, 2) kod voa kada se sasue, odnosno opadnu krunini listii sa 50% cvetova pojedine sorte, 3) kod vonog, loznog i umskog sadnog materijala, ukrasnog iblja i mladih umskih kultura od poetka vegetacije, odnosno od momenta nicanja ili sadnje, 4) kod povra, duvana i cvea od dana rasaivanja, a ako se povre ili cvee proizvodi setvom na stalnom mestu od momenta nicanja. 5) kod ostalih useva koji nisu navedeni u taki 1) do 4) od momenta nicanja. Obaveza osiguravaa za naknadu iz osiguranja kod pojedinih useva i plodova prestaje: 1) kod itarica, uljanih biljaka, konoplje, lana, krmnog bilja i useva ostavljenih za seme kad budu pokoeni, ponjeveni, ili na drugi nacin ubrani, 2) kod korenastog i krtolastog bilja kad se koren ili krtola izvadi iz zemlje, 3) kod voa, groda, hmelja i povrtarskog bilja kad plod, odnosno rod bude obran, 4) kod vonog, loznog i umskog sadnog materijala kao i kod mladih umskih kultura, ukrasnog iblja i vrbe za pletarstvo po izvrenom vadjenju ili rezanju,

Diplomski Master rad

Ljubica Kulji

5) kod svih ostalih useva i plodova koji nisu navedeni u tacki 1) do 4), obaveza osiguravaa za naknadu iz osiguranja prestaje po izvrenom ubiranju. Za sve useve i plodove obaveza osiguravaa za naknadu iz osiguranja prestaje najkasnije u 24 asa 31. decembra. Ova obaveza se moe preneti i u narednu godinu, ali samo izuzetno, ako se vegetacije pojedine kulture protee na dve kalendarske godine. Medjutim, ni u tom sluaju ne moe trajati due od godinu dana. Ako osigurani usevi, odnosno plodovi ne budu ponjeveni i obrani najkasnije u roku od 10 dana po zavretku etve, odnosno berbe u dotinom mestu, obaveza osiguravaa prestaje po isteku 24-og asa 10-og dana. 2.1.4. VIDOVI OSIGURANJA

Prema Uslovima za osiguranje useva i plodova prirodne opasnosti rizici koji se mogu obuhvatiti osiguranjem, podeljene su na osnovne i dopunske i s tim u vezi utvrdjeni su i vidovi osiguranja: osiguranje od osnovnih rizika i osiguranje od dopunskih rizika. To, meutim, nisu jedini vidovi osiguranja useva i plodova jer postoje i druge mogunosti. 2.1.4.1. Osiguranje od osnovnih rizika

Opasnost od grda, s obzirom na uestalost pojave i teinu posledica, zauzima prvo mesto u biljnoj proizvodnji, prema tome i u osiguranju. Zbog toga se grd i naziva osnovnom opasnou, odnosno osnovnim rizikom. Rizici poar i grom pridodati su uz rizik grda, i zajedno sa njim ine grupu osnovnih rizika. Osiguranje od osnovnih rizika ureeno je Optim uslovima za osiguranje useva i plodova. 2.1.4.2. Osiguranje od dopunskih rizika

Dopunskim rizicima u biljnoj proizvodnji smatraju se: oluja, proleni mraz, jesenji mraz i poplava. Osiguranje za svaki od ovih rizika moe se zakljuiti nezavisno, ali uz uslov da se prethodno zakljui osiguranje od osnovnih rizika. Osiguranje od dopunskih rizika uredjeno je odgovarajuim Posebnim uslovima za svaki dopunski rizik. Usevi i plodovi mogu se osigurati i od nekih drugih opasnosti. Najee su to grupe rizika u raznim kombinacijama, ili su to ve navedeni rizici, ali su u pitanju druge posledice, kao to je, na primer, gubitak kvaliteta. Ova osiguranja nazivamo dopunskim osiguranjima.

Diplomski Master rad

Ljubica Kulji

OSIGURANJE USEVA I PLODOVA OD OLUJE Predmet osiguranja Osigurani su usevi i plodovi koji se osiguravaju po Optim uslovima za osiguranje useva i plodova. Osigurane opasnosti (rizici) Osigurava je u obavezi da plati naknadu iz osiguranja za tete prouzrokovane oteenjem ili unitenjem osiguranih useva i plodova od oluje. Pod olujom se smatra kretanje vazdunih masa, odnosno vetar brzine 17,2 m/s i vie. Ostvarenje rizika oluje dokazuje se izvetajem hidrometeoroloke slube o brzini vetra ili podacima sa meteorolokih instrumenata instaliranih u osiguranom objektu. Ukoliko hidrometeoroloka sluba nije registrovala oluju u pojedinom mestu i ukoliko u osiguranom objektu nisu instalirani meteoroloki instrumenti, kao dokaz da se ostvario rizik oluje moe posluiti karakter vetra po Boforovoj skali prema manifestacijama na prirodnim i vetackim objektima koji se nalaze u neposrednoj blizini osiguranog useva, odnosno zasada. U nedostatku drugih dokaza, kao dokaz da se ostvario rizik oluje mogu posluiti direktna mehanika oteenja na osiguranim usevima, odnosno zasadima kao to su prelamanja, otkidanje, upanje i sl. Osigurava nije u obavezi da plati naknadu iz osiguranja za tete koje nastanu od vetra manje brzine kao: istresanje zrna zbog prezrelosti, ometanje cvetanja i oplodnje, poleganje zbog bujnosti useva, prekomerne vlage ili biljnih bolesti itd. Osigurava nije u obavezi da plati naknadu iz osiguranja za tete na zasadima koje nastanu kao posledica neispravne ili trule konstrukcije. Uslovi za zakljuenje osiguranja Osiguranje od oluje uslovljeno je zakljuenjem osiguranja od osnovnih rizika po Optim uslovima za osiguranje useva i plodova, izuzev ako je osigurani usev, odnosno zasad, zatien mreom protiv grda. Osiguranje od oluje moe se zakljuiti: - za strne itarice do 15. maja - za ostale useve do 15. juna. Viegodinji zasadi koji se gaje na konstrukciji (metalnoj, betonskoj ili drvenoj) mogu se osigurati ukoliko je konstrukcija ispravna i zdrava. Zakljuenje osiguranja od oluje osigurava moe usloviti prethodnim pregledom useva i plodova, kao i konstrukcije ukoliko se zasadi gaje na konstrukciji. Primena Optih uslova za osiguranje useva i plodova Na osiguranja zakljuena po ovim Uslovima, ukoliko nisu u suprotnosti sa njima, primenjuju se i Opti uslovi za osiguranje useva i plodova.

Diplomski Master rad

Ljubica Kulji

OSIGURANJE USEVA I PLODOVA OD POPLAVE Predmet osiguranja Osigurani su usevi koji se osiguravaju po Optim uslovima za osiguranje useva I plodova. Osigurane opasnosti (rizici) Osigurava je u obavezi da plati naknadu iz osiguranja za tete prouzrokovane oteenjem ili unitenjem osiguranih useva i plodova od poplave. Pod poplavom se podrazumeva stihijsko, neoekivano plavljenje terena usled bujica, izlivanja reka iz korita, kanala i provale odbrambenih nasipa ili brana. Osigurava nije u obavezi da plati naknadu iz osiguranja za tete koje nastanu: - od drugih prekomernih voda (podzemne vode, kie, procurivanja nasipa), - usled nefunkcionalnosti kanala za odvodnjavanje, - zbog namernog ruenja kanala i nasipa, - zbog izvrenja naredbe nadlenog organa izdate u vezi sa stanjem voda, osim ako je naredba izdata uz saglasnost osiguravaa u cilju spreavanja daljeg plavljenja I poveavanja tete na osiguranim usevima i plodovima. Usevi i plodovi na movarnim zemljitima, zemljitima izmedju reka i nasipa, kao i zemljitima koja su nezatiena, odnosno nemaju odbrambene nasipe a redovno su plavljena ne mogu biti predmet osiguranja. Uslovi za zakljuenje osiguranja Osiguranje od poplave moe se zakljuiti do poetka setve ili sadnje, a za dugogodinje zasade i viegodinje kulture do 1. marta svake godine, ukoliko u vreme podnoenja ponude za osiguranje ne postoji neposredna opasnost od poplave. Osiguranje od poplave uslovljeno je zakljuenjem osiguranja od osnovnih rizika po Optim uslovima za osiguranje useva i plodova, izuzev ako je osigurani usev ili zasad zatien mreom protiv grada. Osiguranik je duan da osigura sve povrine pod usevima i plodovima iste vrste. Smanjenje i povanje sume osiguranja i premije Smanjenje ili poveanje sume osiguranja osiguranik moe traiti ako u medjuvremenu nije nastao osigurani sluaj i ako ne postoji neposredna opasnost od poplave. Osigurava moe usloviti smanjenje ili poveanje osiguranja prethodnim pregledom osiguranih useva i plodova, s tim to obaveza osiguravaa na promenjenu sumu osiguranja stupa na snagu u 24 asa dana koga je postignut pismeni sporazum o poveanju ili smanjenju sume osiguranja.

Diplomski Master rad

Ljubica Kulji

Poetak i prestanak obaveze osiguravaa Obaveza osiguravaa da plati naknadu iz osiguranja za tete od poplave pocinje: - kod useva od momenta zavretka setve, odnosno sadnje, - kod ostalih kultura prema odredbama Optih uslova za osiguranje useva i plodova. Obaveza osiguravaa za naknadu iz osiguranja za tete od poplave prestaje prema odredbama Optih uslova za osiguranje useva i plodova. Obaveza osiguranika pre i posle nastanka osiguranog sluaja Osiguranik je duan da tokom trajanja osiguranja, a naroito kada je izvesno da e nastati poplava, preduzme potrebne mere da se sprei ostvarenje osiguranog sluaja (podizanje, odnosno utvrivanje nasipa, odravanje funkcionalnosti sistema za odvodnjavanje i dr.) Kada nastane osigurani sluaj, osiguranik je duan da preduzme odgovarajue mere u cilju spreavanja poveanja tete (izbacivanje preostale vode, kopanje, razbijanje pokorice i dr.). Primena Otih uslova za osiguranje useva i plodova Na osiguranja zakljuena po ovim Uslovima, ukoliko nisu u suprotnosti sa njima, primenjuju se i Opti uslovi za osiguranje useva i plodova. OSIGURANJE USEVA I PLODOVA OD PROLENOG MRAZA Predmet osiguranja Osigurani su usevi i plodovi koji se osiguravaju po Optim uslovima za osiguranje useva i plodova.

Osigurane opasnosti (rizici) Osigurava je u obavezi da plati naknadu iz osiguranja za tete prouzrokovane oteenjem ili unitenjem osiguranih useva i plodova usled izmrzavanja od prolenog mraza. Pod prolenim mrazom smatra se pad temperature vazduha ispod 0 C do koga dodje u vreme od 1. marta do 31. maja. Osigurava nije u obavezi da plati naknadu za tete prouzrokovane nepovoljnim temperaturama od 0 C i iznad 0 C i drugim uzrocima koji ometaju oplodnju.

Diplomski Master rad

Ljubica Kulji

Ostvarenje rizika mraza dokazuje se podacima sa meteorolokih instrumenata instaliranih u osiguranom objektu, ili na osnovu karaktera oteenja na osiguranim usevima I plodovima ili na biljkama koje se nalaze u neposrednoj blizini. Uslovi za zakljenje osiguranja Osiguranje od prolenog mraza uslovljeno je zakljuenjem osiguranja od osnovnih rizika po Optim uslovima za osiguranje useva i plodova, izuzev ako je osigurani usev odnosno zasad zatien mreom protiv grda. Osiguranje useva i plodova od prolenog mraza moe se zakljuiti tokom trajanja vegetacije, osim dugogodinjih zasada, kod kojih se osiguranje moe zakljuiti do 1. marta svake godine. Zakljuenje osiguranja od prolenog mraza moe se usloviti prethodnim pregledom useva i plodova za koje se trai osiguranje od ovog rizika. Pocetak i prestanak obaveze osiguravaca Obaveza osiguravaa da plati naknadu iz osiguranja za tete od prolenog mraza poinje desetog dana u 24 asa od dana koji je u polisi osiguranja oznaen kao poetak osiguranja, ali ne: -kod voa pre nego se sasue, odnosno opadnu krunini listii sa 50% cvetova pojedine sorte i ne pre 15. marta. -kod vinograda, maline i hmelja pre nego izbiju lastari iz pupoljaka, -kod vonog, loznog i umskog sadnog materijala, ukrasnog iblja i mladih umskih kultura pre nego pone vegetacija, i ne pre 1. marta, -kod povra, duvana i cvea ne pre 1. maja, izuzev za primorsko podruje, gde obaveza poinje 15. aprila. -kod ostalih kultura pre 1. marta. Obaveza osiguravaa za naknadu iz osiguranja za tete od prolenog mraza prestaje 31. maja u 24 casa. Primena Otih uslova za osiguranje useva i plodova Na osiguranja zakljuena po ovim Uslovima, ukoliko nisu u suprotnosti sa njima, primenjuju se i Opti uslovi za osiguranje useva i plodova.

Diplomski Master rad

Ljubica Kulji

OSIGURANJE SEMENSKOG KUKURUZA OD GUBITKA SEMENSKOG KVALITETA OD JESENJEG MRAZA Predmet osiguranja Osiguran je kukuruz koji se proizvodi za seme Osigurane opasnosti Osigurava je u obavezi da plati naknadu iz osiguranja za tete koje nastanu zbog gubitka semenskog kvaliteta semenskog kukuruza oteenjem useva od jesenjeg mraza. Pod jesenjim mrazom smatra se pad temperature vazduha ispod 0 C do koga dodje u vremenu od 01. septembra do 10. novembra. Ostvarenje tog rizika dokazuje se izvetajem hidrometeoroloke slube, ili se utvruje na osnovu karaktera oteenja na osiguranom usevu ili na biljkama koje se nalaze u neposrednoj blizini, ija je vegetacija jo u toku. Uslovi za zakljuenje osiguranja Osiguranje od jesenjeg mraza uslovljeno je: - prethodnim osiguranjem useva od osnovnih rizika po Optim uslovima za osiguranje useva i plodova, izuzev ako je osigurani usev zatien mreom protiv grda, - zavretkom setve majinske linije do 10. maja tekue godine. Osiguranik je u obavezi da osigura sve povrine pod semenskim kukuruzom. Krajnji rok do koga se moe zakljuciti ovo osiguranje je 01. juli tekue godine. Poetak i prestanak obaveze osigurava Obaveza osiguravaa da plati naknadu iz osiguranja pocinje 01. septembra, a prestaje 10. novembra u 24 asa. Utvrdjivanje i procena tete i naknade iz osiguranja Pravo osiguranika na naknadu iz osiguranja zbog gubitka semenskog kvaliteta usled ostvarenja osiguranog rizika utvrdjuje se na parceli, pre berbe osiguranog useva. Utvrdjivanje I procenu teta vre osigurava i predstavnik strune slube za kontrolu semenske proizvodnje, u prisustvu osiguranika. Ukoliko usev zbog ostvarenja osiguranog rizika izgubi semenski kvalitet, Na osiguranja zakljuena po ovim Uslovima, ukoliko nisu u suprotnosti sa njima, primenjuju se i Opti uslovi za osiguranje useva i plodova.

Diplomski Master rad

Ljubica Kulji

OSIGURANJE USEVA I PLODOVA POSLE IZVRENE SETVE, ODNOSNO BERBE Predmet osiguranja Osigurani su usevi i plodovi koji se osiguravaju po Optim uslovima za osiguranje useva i plodova ija proizvodnja zahteva dozrevanje posle izvrene etve, odnosno berbe. Osigurane opasnosti (rizici) Osigurava je u obavezi da plati naknadu iz osiguranja za tete prouzrokovane oteenjem ili unitenjem osiguranih useva, odnosno plodova od rizika grda, poara, groma, oluje i poplave. Uslovi za zakljuenje osiguranja Osiguranje useva i plodova posle izvrene etve uslovljeno je zakljuenjem osiguranja od osnovnih rizika po Optim uslovima za osiguranje useva i plodova, izuzev ako je osigurani usev, odnosno zasad, zatien mreom protiv grda. Poetak i prestanak obaveze osiguravaa Obaveza osiguravaa da plati naknadu iz osiguranja poinje po isteku 24og asa dana koji je u polisi osiguranja oznacen kao poetak osiguranja, ali ne pre izvrene etve, odnosno berbe. Obaveza osiguravaa za naknadu iz osiguranja prestaje po izvrenoj vridbi, a najkasnije 15-og dana po izvrenoj etvi, odnosno berbi, ako se vridba obavlja na njivi. Obaveza osiguravaa za naknadu iz osiguranja produava se jo za 15 dana, ako su usevi odnosno plodovi preneti na ekonomsko dvorite. Obaveza osiguranika pre i posle nastanka osiguranog sluaja Osiguranik je duan da tokom trajanja osiguranja preduzme odgovarajue zatitne mere: - da na parcelama koje se nalaze pored eleznikih pruga i puteva sprovede mere obezbedjenja predvidjene propisima o protivpoarnoj zatiti, - da stogove i kamare postavi na dovoljnom rastojanju radi obezbedjenja od poara i da ih zatiti od prokinjavanja, Kada nastane osigurani sluaj, osiguranik je duan da preduzme potrebne mere spreavanja daljeg poveanja tete, a narocito sledee: da rasturene snopove sakupi i ponovo sloi u krstine, odnosno stogove i kamare

Diplomski Master rad -

Ljubica Kulji

da krstine i snopove koji su usled raznoenja prokisli, rasturi radi suenja i nakon toga ponovo sadene.

Primena Optih uslova za osiguranje useva i plodova Na osiguranja zakljuena po ovim Uslovima, ukoliko nisu u suprotnosti sa njima, primenjuju se i Opti uslovi za osiguranje useva i plodova. OSIGURANJE USEVA I PLODOVA OD GUBITKA SEMENSKOG KVALITETA Predmet osiguranja Osigurani usevi i plodovi koji se osiguravaju po Optim uslovima za osiguranje useva I plodova, ako slue za proizvodnju semena i to priznate sorte, linije, odnosno hibridi. Osigurane opasnosti (rizici) Osigurava je u obavezi da plati naknadu iz osiguranja za tete zbog gubitka semenskog kvaliteta prouzrokovane: - od osnovnih rizika po Optim uslovima za osiguranje useva i plodova - od dopunskih rizika po Posebnim uslovima, ukoliko je od ovih rizika izvreno I osiguranje od gubitka semenskog kvaliteta. tete zbog gubitka semenskog kvaliteta nadoknadjuju se samo ako su osigurani usevi i plodovi pre ostvarenja osiguranog rizika imali sve osobine semenskog materijala. Uslovi za zakljuenje osiguranja Osiguranje od gubitka semenskog kvaliteta uslovljeno je zakljuenjem osiguranja od osnovnih rizika po Optim uslovima za osiguranje useva i plodova, izuzev ako je osigurani usev, odnosno zasad, zatien mreom protiv grda. Utvrivanje i procena tete i naknade iz osiguranja Pravo osiguranika na naknadu iz osiguranja zbog gubitka semenskog kvaliteta usled ostvarenja osiguranog rizika utvrdjuje se na parceli pre etve ili berbe osiguranog useva. Utvrivanje pocenu teta vre osigurava i predstavnik strune slube za kontrolu semenske proizvodnje u prisustvu osiguranika. Ukoliko usev zbog ostvarenja osiguranog rizika izgubi semenski kvalitet, naknada iz osiguranja utvrdjuje se u visini razlike izmedju sume osiguranja odnosno stvarne vrednosti semenskog useva i merkantilne, odnosno nove upotrebe vrednosti. Primena Optih uslova za osiguranje useva i plodova

Diplomski Master rad

Ljubica Kulji

Na osiguranja zakljuena po ovim Uslovima, ukoliko nisu u suprotnosti sa njima, primenjuju se i Opti uslovi za osiguranje useva i plodova. OSIGURANJE USEVA I PLODOVA U STAKLENICIMA I PLASTENICIMA Predmet osiguranja Osigurani su usevi i plodovi koji se osiguravaju po Optim uslovima za osiguranje useva i plodova, a koji se gaje u staklenicima i plastenicima, ukoliko ovi objekti ispunjavaju sledece uslove: - da imaju instalirane termografe u svakoj jedinici vecoj od 0,20 ha, - da plastina folija na plastenicima nije starija od jedne godine. Osiguranje zakljueno u smislu ovih Uslova odnosi se i na ubrane plodove koji se nalaze u stakleniku plasteniku za veme od berbe pa do isteka 24-og asa. Staklenici, plastenici, ureaji i pribor u njemu, saksije i zemlja nisu obuhvaeni ovim osiguranjem. Osigurane opasnosti (rizici) Osigurava je u obavezi da plati naknadu iz osiguranja za tete prouzrokovane oteenjem ili unitenjem osiguranih useva i plodova od sledecih opasnosti: 1) mraza, odnosno izmrzavanja koje nastane kao posledica oteenja ili unitenja staklenika, odnosno plastenika zbog grda, poara, groma, oluje, nagomilavanja odnosno nakupljanja snega, leda, grda i vode na stakleniku, odnosno plasteniku, klizanja ili odronjavanja tla, zemljotresa, snene lavine, poplave, udara vlastitog motornog vozila ili radne maine, 2) mraza, odnosno izmrzavanja koje nastane kao posledica zastoja u dovodu elektrine energije ili gasa zbog iznenadnog kvara ili oteenja elektrinih ili gasovodnih instalacija I uredjaja koji su vlasnitvo osiguranika, 3) mraza, odnosno izmrzavanja koje nastane kao posledica kvara na sistemu za zagrevanje, 4) mraza, odnosno izmrzavanja koje u staklenicima odnosno plastenicima koji nemaju sistem za zagrevanje nastane kao posledica pada spoljne temperature, 5) poviene temperature koja nastane kao posledica kvara na sistemu za zagrevanje I provetravanje, 6) grda, poara, groma i oluje direktne ili indirektne tete padom konstrukcije ili delova konstrukcije, 7) poplave, izlivanja vode iz vodovoda, toplovoda ili kanalizacije, 8) osigurava je u obavezi da plati naknadu iz osiguranja i za tete prouzrokovane oteenjem ili unitenjem osiguranih useva i plodova prilikom spreavanja nastupanja osiguranog sluaja, odnosno spasavanja. Osigurava nije u obavezi da plati naknadu za tete od:

Diplomski Master rad

Ljubica Kulji

1) mraza, odnosno izmrzavanja koje nastane kao posledica nedostatka goriva za zagrevanje, redukcije potronje elektrine energije ili gasa, kvara ili oteenja elektrinih ili gasovodnih instalacija i uredjaja koji nisu vlasnitvo osiguranika, 2) ometanje oplodnje, odnosno nezametanja plodova, Poetak i prestanak obaveze osigurava Obaveza osiguravaa da plati naknadu iz osiguranja poinje prema Optim uslovima za osiguranje useva i plodova. Obaveza osiguravaa za naknadu iz osiguranja prestaje po zavretku berbe, odnosno vaenja osiguranih useva i plodova, ali najkasnije po isteku jedne godine od zakljuenja Obaveza osiguravaa za naknadu iz osiguranja za useve i plodove u staklenicima odnosno plastenicima koji nemaju sistem za zagrevanje poinje 15. marta, a prestaje 31. oktobra tekue godine. Obaveza osiguranja svih useva i plodova Osiguranik je obavezan da osigura sve povrine pod usevima i plodovima koji se gaje u staklenicima, odnosno plastenicima, ukljuujui sve jedinice staklenika i sve rokove setve, odnosno sadnje. Pregled stanja useva i plodova, i objekata Osigurava ima pravo da pre zakljuenja i u toku trajanja osiguranja vri pregled useva i plodova, kao i objekat u kojem se usevi i plodovi gaje, radi utvrdjivanja stanja u vezi sa obavezama koje proistiu iz ugovora o osiguranju. Obaveze osiguranika Osiguranik je obavezan da: 1) redovno evidentira podatke o proizvodnom procesu za useve i plodove koji se gaje u stakleniku, odnosno plasteniku, 2) osiguravau odmah prijavi svako oteenje, odnosno kvar na konstrukciji, staklenim odnosno plastinim povrinama, postrojenjima i instalacijama, kao i druge dogadjaje za koje se moe pretpostaviti da bi mogli izazvati ili su ve izazvali ostvarenje nekog od rizika obuhvaenim osiguranjem, 3) trajno dri na zalihi rezervu materijala potrebnog za pokrivanje u koliini koja ini 5% od ukupne zatiene povrine staklenika, odnosno plastenika, 4) preduzme sve mere potrebne da se sprei nastupanje osiguranog sluaja na osnovu Optih uslova za osiguranje useva i plodova. Utvrivanje ostvarenja rizika Ostvarenje rizika mraza utvruje se na osnovu podataka sa trake termografa i na osnovu karakteristike oteenja na osiguranim biljkama. Ostvarenje rizika oluje utvruje se na osnovu izvetaja hidrometeoroloke slube i na osnovu karaktera oteenja na osiguranim biljkama i na objektima.

Diplomski Master rad

Ljubica Kulji

Ostvarenje ostalih rizika obuhvaenih osiguranjem utvrdjuje se na osnovu karaktera oteenja na osiguranim biljkama i na objektima. Ostvarenje rizika obuhvaenih osiguranjem utvrdjuje se i uvidom u evidenciju koju vodi osiguranik. Utvrdjivanje i procena teta i naknade iz osiguranja Kod utvrdjivanja visine naknade po ovim Uslovima ne primenjuje se odredba o integralnoj franizi iz Optih uslova za osiguranje useva i plodova. Primena Optih uslova za osiguranje useva i plodova Na osiguranja zakljuena po ovim Uslovima, ukoliko nisu u suprotnosti sa njima, primenjuju se i Opti uslovi za osiguranje useva i plodova. OSIGURANJE STABALA VOAKA I OKOTA VINOVE LOZE ZASADA U RODU Predmet osiguranja Osigurani su zasadi voaka (vonjaci) i vinove loze (vinogradi) u rodu. Osigurana su kod voaka stabla, a kod vinove loze okoti. Naslon, odnosno armatura (betonski i drveni stubovi, ica i dr.) nisu osigurani po ovim Uslovima. Osigurane opasnosti (rizici) Osigurava je u obavezi da plati naknadu iz osiguranja za tete prouzrokovane unitenjem stabala i okota od grda, poara, groma, oluje, snene lavine, nagomilavanja snega I leda u kronji, odronjavanja i klizanja tla. Osigurava nije u obavezi da plati naknadu za trokove saniranja tla koje se odronjava ili klizi. Osigurava je u obavezi da plati naknadu iz osiguranja samo za potpuno unitena stabla, odnosno okote. Suma osiguranja Stabla i okoti osiguravaju se na iznos koji odredi osiguranik, s tim da on ne moe prei neotpisanu knjigovodstvenu vrednost. Utvrdjuje se posebno za svaku godinu trajanja osiguranja. Suma osiguranja utvrdjuje se po jednom stablu ili okotu, kao i za ukupnu povrinu. Kod utvrdjivanja sume osiguranja iskljuuju se trokovi osvajanja, odnosno osposobljavanja zemljita za podizanje zasada, kao i trokovi koji otpadaju na naslon, odnosno armaturu.

Poetak i prestanak obaveze osiguravaa

Diplomski Master rad

Ljubica Kulji

Obaveza osiguravaa da plati naknadu iz osiguranja poinje po isteku 24og asa dana koji je u polisi osiguranja oznaen kao poetak osiguranja, ukoliko su ispunjeni uslovi iz Optih uslova za osiguranje useva i plodova. Obaveza osiguravaa za naknadu iz osiguranja prestaje po isteku jedne godine od zakljuenja osiguranja. Utvrivanje i procena tete i naknade iz osiguranja Nastale tete se utvruju, odnosno procenjuju u odgovarajuim agrotehnikim rokovima, ali najkasnije do poetka sledee vegetacije. Procenom tete utvrdjuje se broj potpuno unitenih stabala, odnosno okota na osiguranom zasadu, odnosno parceli. Potpuno unitenim stablima, odnosno okotima smatraju se ona stabla, odnosno okoti koji su se osuili ili postali nesposobni za dalju vegetaciju i proizvodnju. Ako je od ukupnog broja stabala ili okota potpuno uniteno 50% i vie, smatra se da je nastala potpuna (totalna) teta na zasadu u celini. Naknada iz osiguranja utvrdjuje se u visini stvarne vrednosti, ali najvie do neotpisane knjigovodstvene vrednosti (sume osiguranja) i to: - ako su potpuno unitena samo pojedina stabla ili okoti, a njihov broj ne prelazi 50% od ukupnog broja stabala, odnosno okota na osiguranom zasadu odnosno parceli prema vrednosti unitenog broja stabala, odnosno okota; - ako je nastala potpuna (totalna) teta na celom zasadu, odnosno parceli prema vrednosti ukupnog broja stabala ili okota na celom osiguranom zasadu, odnosno parceli. Kod utvrivanja visine naknade po ovim Uslovima ne primenjuju se odredbe Optih uslova za osiguranje useva i plodova o integralnoj franizi i odbicima za neostvarene trokove proizvodnje.

Primena Optih uslova za osiguranje useva i plodova Na osiguranja zakljuena po ovim uslovima, ukoliko nisu u suprotnosti sa njima, primenjuju se i Opti uslovi za osiguranje useva i plodova.

Diplomski Master rad

Ljubica Kulji

OSIGURANJE STABALA VOAKA I OKOTA VINOVE LOZE MLADIH ZASADA DO STUPANJA U ROD Predmet osiguranja Osigurani su mladi zasadi voaka (vonjaci) i vinove loze (vinogradi) od zasadjivanja do stupanja u rod, odnosno do prevodjenja u osnovno sredstvo. Osigurana su kod voaka stabla, a kod vinove loze okoti. Naslon, odnosno armatura (betonski i drveni stubovi, ica i dr.) nisu osigurani ovim Uslovima. Osigurane opasnosti (rizici) Osigurava je u obavezi da plati naknadu iz osiguranja za tete prouzrokovane oteenjem ili unitenjem stabala i okota od grda, poara, groma, oluje, snene lavine, nagomilavanja snega i leda u kronji, odronjavanja i klizanja tla. Osigurava nije u obavezi da plati naknadu za trokove saniranja tla koje se odronjava ili klizi. Osigurava je u obavezi da plati naknadu iz osiguranja samo za potpuno unitena stabla, odnosno okote. Za oteena stabla, odnosno okote osigurava placa naknadu u visini vanrednih trokova spasavanja. Suma osiguranja Stabla i okoti osiguravaju se na iznos koji odredi osiguranik s tim da on ne moe prei trokove podizanja i nege zasada. Utvrdjuje se posebno za svaku godinu trajanja osiguranja, odnosno podizanja zasada. Suma osiguranja utvrdjuje se na bazi ukupnih trokova ulaganja, s tim to se kumuliraju trokovi ostvareni u prethodnim godinama, raunajui od prve godine podizanja zasada, i na njih dodaju planirani trokovi za tekuu godinu. Utvruje se po jednom stablu ili okotu, kao i za ukupnu povrinu. Kod utvrivanja sume osiguranja iskljuuju se trokovi osvajanja, odnosno osposobljavanja zemljita za podizanje zasada, kao i trokovi koji otpadaju na naslon, odnosno armaturu. Poetak i prestanak obaveze osiguravaa Obaveza osiguravaa da plati naknadu iz osiguranja poinje po isteku 24og asa dana koji je u polisi osiguranja oznaen kao poetak osiguranja, ukoliko su ispunjeni uslovi iz Optih uslova za osiguranje useva i plodova. Utvrdjivanje i procena tete i naknade iz osiguranja Nastale tete su utvrdjuju, odnosno procenjuju u odgovarajuim agrotehnikim rokovima, ali najkasnije do poetka sledee vegetacije. Procenom tete utvrdjuje se broj potpuno unitenih stabala, odnosno okota na osiguranom zasadu, odnosno parceli, kao i broj oteenih stabala, odnosno okota, i stepen njihovog oteenja. Potpuno unitenim stablima,

Diplomski Master rad

Ljubica Kulji

odnosno okotima smatraju se ona stabla, odnosno okoti koji su se osuili ili postali nesposobni za dalju vegetaciju i proizvodnju. Ako je od ukupnog broja stabala ili okota potpuno uniteno: - u prvoj godini vegetacije 60% - u drugoj godini vegetacije 50% - u kasnijim godinama vegetacije 40%, smatra se da je nastala potpuna (totalna) teta na zasadu u celini. Deliminom tetom smatra se takva teta kod koje su stabla voaka, odnosno okoti vinove loze oteeni, ali su ostali sposobni za dalju vegetaciju i proizvodnju. Visina naknade iz osiguranja utvrduje se: - ako je nastala potpuna (totalna) teta na celom zasadu, odnosno parceli u visini trokova podizanja i nege zasada koji su ostvareni do momenta nastanka tete, ali najvie do sume osiguranja; - ako je teta delimina u visini vanrednih trokova potrebnih za spaavanje oteenog zasada koji izmedu osiguranika i osiguravaa budu dogovoreni i ostvareni od nastanka osiguranog sluaja do poetka vegetacije u narednoj godini; ovi trokovi nadoknadjuju se najvie do 25% od sume osiguranja; - ako pored delimino oteenih stabala ili okota ima i potpuno unitenih, obraun se vri po jednom stablu ili okotu. Kod utvrdjivanja visine naknade po ovim Uslovima ne primenjuju se odredbe Optih uslova za osiguranje useva i plodova o integralnoj franizi i odbicima za neostvarene trokove proizvodnje. Primena optih uslova za osiguranje useva i plodova Na osiguranja zakljuena po ovim Uslovima, ukoliko nisu u suprotnosti sa njima,primenjuju se i Opti uslovi za osiguranje useva i plodova. OSIGURANJE PLODOVA VOA OD GUBITKA KOLIINE I KVALITETA Predmet osiguranja Osigurani su plodovi jabuka, kruaka i bresaka u intenzivnim zasadama. Osigurane opasnosti (rizici) Osigurava je u obavezi da plati naknadu iz osiguranja za tete prouzrokovane gubitkom koliine i kvaliteta prinosa od grda. Poetak i prestanak obaveze osiguravaa Obaveza osiguravaa da plati naknadu iz osiguranja za tete prouzrokovane gubitkom kvaliteta poinje po isteku 24-og asa onoga dana koji je u polisi osiguranja oznaen kao poetak osiguranja, ali ne pre poetka formiranja plodova, a za tete prouzrokovane gubitkom koliine prema

Diplomski Master rad

Ljubica Kulji

odredbama Optih uslova za osiguranje useva i plodova. Obaveza osiguravaa za naknadu iz osiguranja prestaje po izvrenoj berbi. Razredi oteenja U sluaju nastanka osigurane opasnosti plodovi se razvrstavaju u sledee razrede oteenja: 1) jabuke i kruke I razred oteenja U ovaj razred razvrstavaju se grdom neoteeni plodovi, kao i plodovi koji su neznatno povrinski oteeni (bez probijanja pokoice i bez povrinskih uboja sa formiranim plutastim tkivom). II razred oteenja U ovaj razred razvrstavaju se plodovi koji su grdom povrinski oteeni (sa formiranim plutastim tkivom ispod oteenja), kao i plodovi sa oteenjima sa probijanjem pokoice koja su kalusirala. Ukupna oteenja ne mogu iznositi vie od 0,5 cm2 povrine ploda. III razred oteenja U ovaj razred razvrstavaju se grdom oteeni plodovi na kojima mogu biti povrinska oteenja (sa formiranim plutastim tkivom ispod oteenja), kao i dubinska oteenja (sa probijanjem pokoice). Ukupna oteenja iznose i vie od 0,5 cm2 povrine ploda. U ovaj razred razvrstavaju se i svi ostali plodovi koji su oteeni grdom, ali su jo upotrebljivi. 2) Breskve i kajsije I razred oteenja U ovaj razred razvrstavaju se grdom neoteeni plodovi, kao i plodovi koji su neznatno oteeni (bez probijanja pokoice). II razred oteenja U ovaj razred razvrstavaju se svi ostali plodovi koji su oteeni grdom, ali su jo upotrebljivi. Utvrdjivanje i procena teta Procenom tete utvrduje se: - koliki bi prinos bio ostvaren da nije nastao osigurani sluaj, - koliki je preostali prinos posle nastanka osiguranog sluaja, - koliko je plodova ostalo u i razredu, a koliko je, uticajem osiguranog rizika, deklasirano u II, odnosno u III razred. Ukoliko se prilikom procene tete utvrdi da je osiguranik posle nastanka tete a pre izvrene procene, vrio probirnu berbu, ubrani plodovi uzee se kao plodovi I razreda. Utvrdjivanje naknade iz osiguranja Za plodove jabuka i kruaka deklasirane u II razred osigurava plaa naknadu u visini 25% od osigurane cene, a za plodove deklasirane u III razred osigurava plaa naknadu u visini 80% od osigurane cene.

Diplomski Master rad

Ljubica Kulji

Za plodove bresaka i kajsija deklasiranih u II razred osigurava plaa naknadu u visini 50% od osigurane cene. Procenat naknade i procenat unitenih plodova predstavljaju ukupnu naknadu iz osnova osiguranja. Ako ukupna teta iznosi 5% ili manje, naknada iz osiguranja se ne plaa. Naknada iz osiguranja za potpune tete utvrdjuje se u smislu Optih uslova za osiguranje useva i plodova.

Primena Optih uslova za osiguranje useva i plodova Na osiguranja zakljuena po ovim Uslovima, ukoliko nisu u suprotnosti sa njima, primenjuju se i Opti uslovi za osiguranje useva i plodova. OSIGURANJE STONOG GROA OD GUBITKA KOLINE I KVALITETA Predmet osiguranja Osigurano je stono grodje u intenzivnim zasadima. Osigurane opasnosti (rizici) Osigurava je u obavezi da plati naknadu iz osiguranja za tete prouzrokovane gubitkom koliine i kvaliteta prinosa od grda. Uslovi za zakljuenje osiguranja Osiguranje stonog grodja od gubitka koliine i kvaliteta moe se zakljuiti uz uslov da su osiguranjem obuhvaene sve povrine pod stonim groem jednog osiguranika. Poetak i prestanak obaveze osiguravaa Obaveza osiguravaa da plati naknadu iz osiguranja za tete prouzrokovane gubitkom kvaliteta poinje po isteku 24-og asa onog dana koji je u polisi oznaen kao poetak osiguranja, ali ne pre poetka formiranja bobica, a za tete prouzrokovane gubitkom koliine prema odredbama Optih uslova za osiguranje useva i plodova. Obaveza osiguravaa da plati naknadu iz osiguranja prestaje po izvrenoj berbi. Razredi oteenja U sluaju nastanka opasnosti stono grodje se, u smislu ovih Uslova, razvrstava u sledee razrede oteenja: I razred oteenja U ovaj razred razvrstavaju se grdom neoteeni grozdovi, kao i grozdovi koji su neznatno povrinski oteeni.

Diplomski Master rad

Ljubica Kulji

II razred oteenja U ovaj razred razvrstavaju se svi ostali grozdovi koji su oteeni grdom, ali su jo upotrebljivi. Grozdovi oteeni uticajem neosiguranih rizika, kao i rehuljavi grozdovi, smatraju se, u smislu ovih Uslova, grozdovima I razreda. Utvrdjivanje i procena tete i naknade iz osiguranja Procenom tete utvrdjuje se: - koliki je procenat potpuno unitenih, odnosno odbijenih bobica i grozdova, tj. kolika je teta u gubitku koliine, - za ostatak prinosa utvruje se teta u gubitku kvaliteta za deo prinosa koji je deklasiran iz I i II razreda, osigurava plaa naknadu iz osiguranja u visini 50% od osigurane cene, - zbir gore navedenih procenata procenata predstavlja ukupni procenat naknade iz osnova osiguranja. Ako ukupna teta iznosi 5% ili manje, naknada iz osiguranje se ne placa. Naknada iz osiguranja za potpune tete utvrduje se u smislu Optih uslova za osiguranje useva i plodova. Primena Optih uslova za osiguranje useva i plodova Na osiguranja zakljuena po ovim Uslovima, ukoliko nisu u suprotnosti sa njima, primenjuju se i Opti uslovi za osiguranje useva i plodova. 2.1.4.3. Eksperimentalna osiguranja

U osiguranju useva i plodova postoji mogunost da se za pojedine biljne vrste ili pojedine opasnosti uvede eksperimentalno osiguranje. Ovo osiguranje primenjuje se za one biljne vrste ili one opasnosti koje se prvi put osiguravaju i kod kojih veliina rizika nije dovoljno poznata. Zbog toga je eksperimentalno osiguranje najee ogranieno prostorno i vremenski. Primer za takvo osiguranje je osiguranje semenskog kukuruza od gubitka semenskog kvaliteta od jesenjeg mraza. Ovo osiguranje je prethodno tokom nekoliko godina sprovodjeno kao eksperimentalno osiguranje, da bi zatim, nakon sagledavanja veliine rizika, bilo uvedeno kao redovno osiguranje. 2.1.4.4. Osiguranje prinosa

U razvijenim zemljama sa isto tako razvijenim sistemom osiguranja postoji jedan specifian vid osiguranja useva i plodovakoji istovremeno obuhvata sve opasnosti koje ugroavaju biljnu proizvodnju. Tu su ukljuene sve ranije navedene opasnosti ukljuujui i biljne bolesti i tetoine. To je, dakle, osiguranje oekivanog prinosa. Ovo je najpotpuniji vid osiguranja, jer poljoprivrednom proizvodjau prua potpunu ekonomsku zatitu. To je istovremeno i najskuplje osiguranje iju cenu poljoprivredni proizvodjai, ak i u razvijenim zemljama, ne bi mogli sami da plate, pa zato jedan deo trokova ovog osiguranja snosi drava. Preduslov za sprovodjenje ovakvog vida osiguranja je ekonomski jaka drava i ekonomski jak poljoprivredni proizvodja. Preduslov je i masovnost u osiguranju koja doprinosi snienju

Diplomski Master rad

Ljubica Kulji

cene osiguranja. Sve su to uslovi koji kod nas ne postoje, pa su zbog toga mali izgledi da se ovaj vid osiguranja u dogledno vreme uvede i kod nas. Ipak, ovaj vid osiguranja je cilj kome treba da teimo. 2.1.5. VREDNOST USEVA I PLODOVA I SUMA OSIGURANJA Vrednost useva i plodova, odnosno njihovog roda, iskazuje se po jedinici povrine (hektar, odnosno katastarsko jutro, za privatni sektor). Vrednost se izraunava na osnovu koliine proizvoda po jedinici povrine i cene proizvoda. Koliina proizvoda iskazuje se najee teinski, ali ponekad i brojem komada, kao, na primer, kod proizvodnje vonih sadnica. Za cenu se uzima trina cena, odnosno zatitna cena ukoliko je odreena, ili cena koja je ugovorena sa organizatorom proizvodnje. Suma osiguranja je iznos na koji je usev, odnosno plod osiguran. Iskazuje se po jedinici povrine i predstavlja maksimalnu obavezu osiguravaa. Sumu osiguranja odredjuje osiguranik, s tim da ona ne moe prei vrednost koju e usevi, odnosno plodovi, imati u vreme ubiranja. Kao osnovica za odredjivanje sume osiguranja uzima se oekivani prinos i oekivana cena. Kako su uslovi proizvodnje i uslovi trita promenljivi, teko je u momentu zakljuenja osiguranja prognozirati buduu vrednost useva i plodova. Zbog toga je osigurava u uslovima osiguranja predvideo sledee mogunosti: 1) Osiguranje useva i plodova moe se zakljuiti: -bez mogunosti korekcije cena u vreme etve berbe (osiguranje useva sa fiksnom cenom), -uz mogunost korekcije cena u vreme etve berbe (osiguranje useva sa promenljivom cenom). U prvom sluaju osiguranik u polisu osiguranja unosi fiksnu cenu iz koje proizilazi i fiksna suma osiguranja, koja istovremeno predstavlja i maksimalnu obavezu osiguravaa. U drugom sluaju osiguranik u polisu takoe unosi cenu, ali uz polisu osiguranja zakljuuje dodatak (aneks) kojim se regulie primena budue cene: trine ili zatitne. Cena oznaena na polisi slui samo za privremeni obraun, dok se konano utvrivanje sume osiguranja i konani obraun premije vri po odredbama aneksa, tj. po ceni koja je na snazi u vreme ubiranja useva. Iz nove cene proizilazi i nova suma osiguranja koja predstavlja maksimalnu obavezu osiguravaa i na osnovu koje se obraunava i naknada iz osiguranja. 2) Tokom perioda trajanja osiguranja, sve dok ne dodje do ostvarenja osiguranog rizika, osiguranik moe da menja osigurani prinos, navie ili nanie, zavisno od uslova proizvodnje. Moe, takoe, da raskine ugovor o osiguranju ako neki usev, koji je osiguran kasnije, uopte ne bude zasejan, ili bude zasejan pa uniten dogaajem koji nije obuhvaen osiguranjem. U svim ovim sluajevima vri se ispravka sume osiguranja, kao i novi obraun premije, to ima za posledicu doplatu ili povraaj premije, delimino ili u celini.

Diplomski Master rad

Ljubica Kulji

2.1.5.1. Obaveza osiguranja svih useva i plodova iste vrste Osiguranik je obavezan da osigura sve povrine pod usevima i plodovima iste vrste. Ako se ne osiguraju svi usevi, odnosno plodovi iste vrste, naknada iz osiguranja e se isplatiti u srazmeri izmeu osigurane i stvarne povrine pod tim usevima i plodovima. Kada je ugovor o osiguranju zakljuen po broju stabala ili okota, naknada iz osiguranja se isplauje u srazmeri izmeu osiguranog i stvarnog broja stabala ili okota. Ako u toku trajanja osiguranja nastane promena u strukturi osiguranih povrina, ugovara osiguranja je obavezan da to bez odlaganja prijavi osiguravau. Ukoliko ugovara osiguranja ne udovolji svojoj obavezi prijave promene u strukturi osiguranih povrina, pa se po nastanku osiguranog sluaja utvrdi neslaganje izmeu osiguranih i stvarno zasejanih povrina, odnosno izmedju osiguranog i stvarnog broja stabala ili okota, naknada iz osiguranja e se isplatiti u srazmeri izmedju osigurane i stvarne povrine pod tim usevima i plodovima. 2.1.5.2. Pregled stanja osiguranih useva i plodova Da bi pomogao osiguraniku u utvrdjivanju stvarne vrednosti useva i plodova osigurava povremeno vri njihov pregled. Ovaj pregled moe da se obavi pre zakljuenja osiguranja, ali i za vreme njegovog trajanja. Pregledu se pristupa zavisno od ukazane potrebe, naroito ako u toku vegetacije usled nepovoljnih uslova dodje do izraenije razlike izmedju oekivanog i osiguranog prinosa. Pregled se obino vri u odreenim fazama razvoja useva, kao na primer: - strnih useva: u fazi vlatanja i klasanja, kada poinje opasnost od poleganja, - voa: u fazi cvetanja, jer od tada poinje obaveza osiguravaa za naknadu, kao i u vreme samoproredjivanja plodova, - povra i drugih useva koji se proizvode rasaivanjem: neposredno po rasaivanju - semenskog kukuruza: u vreme nicanja i oplodnje. Pregled useva vri struna sluba osiguravaa. Nakon izvrenog pregleda osigurava moe predloiti osiguraniku da povea ili smanji prinos, odnosno sumu osiguranja, u zavisnosti od stanja useva i plodova. 2.1.5.3. Smanjenje ili poveanje sume osiguranja i premije Ugovara osiguranja ima pravo da trai smanjenje sume osiguranja, ako se tokom trajanja osiguranja smanji vrednost osiguranog useva ili ploda. Srazmerno smanjenju sume osiguranja, smanjuje se i premija osiguranja za vreme od dana podnoenja pismenog zahteva osiguravau za smanjenje sume osiguranja, pa do isteka trajanja osiguranja. Ugovara osiguranja ima pravo da trai poveanje sume osiguranja ako se tokom trajanja osiguranja povea vrednost osiguranog useva ili ploda, i ako u meuvremenu nije nastao osigurani sluaj. Srazmerno poveanju sume osiguranja, poveava se i premija osiguranja. Smanjenje ili poveanje sume osiguranja i premije ugovara osiguranja moe pismeno da trai do poetka ubiranja tog useva ili ploda. Ako neki od osiguranih useva uopte nije zasejan, odnosno zasaen, te osigurava nije nosio nikakav rizik, ugovara osiguranja za taj usev ne plaa premiju osiguranja. U sluaju unitenja osiguranog useva ili ploda,

Diplomski Master rad

Ljubica Kulji

ugovara osiguranja moe podneti pismeni zahtev za otpis premije u roku od 15 dana raunajuci od dana unitenja useva ili ploda. Ako osigurani usev ili plod bude uniten pre poetka obaveze osiguravaa za isplatu naknade iz osiguranja, ugovara osiguranja za taj usev ne plaa premiju osiguranja. U sluaju da je osigurani usev ili plod za vreme trajanja osiguranja uniten tetnim dogadajem koji nije obuhvaen osiguranjem, premija se smanjuje srazmerno vremenu od dana unitenja useva ili ploda, pa do dana kada bi prestala obaveza osiguravaa za noenje rizika. 2.1.6. PRIBAVA OSIGURANJA Podruje na kome posluje jedan osigurava naziva se njegovim poslovnim podrujem ili poljem osiguranja. Ono istovremeno predstavlja maksimum poljoprivrednih povrina na kojima je mogue zakljuiti osiguranje. Osigurane povrine u odnosu na ukupne povrine oznaavaju stepen obuhvaenosti osiguranjem, odnosno obuhvat osiguranjem. Stepen obuhvaenosti osiguranjem proizilazi iz objektivnih i subjektivnih potreba za osiguranjem. Na naem izrazito poljoprivrednom podruju objektivna potreba za osiguranjem je veoma izraena, jer biljna proizvodnja redovno, svake godine, trpi velike tete. S druge strane, subjektivna potreba za osiguranjem nije dovoljno razvijena, jer se kultura osiguranja, odnosno svest o potrebi i znaaju osiguranja, nalazi na niskom stepenu. Otuda je i razvoj ove grane osiguranja jo uvek daleko od stvarnih potreba i mogunosti, pa ovo osiguranje nema onu ulogu i znaaj, koje bi trebalo da ima. Stepen obuhvaenosti poljoprivrednih povrina osiguranjem zavisi od niza okolnosti. Najvanije od njih su: Struktura vlasnitva, odnosno pripadnost dravnom ili privatnom sektoru Najvei deo zemljinih povrina kod nas nalazi se u privatnom vlasnitvu gde potreba za osiguranjem nije naroito razvijena. i pod najpovoljnijim uslovima, osiguranjem je obuhvaeno manje od 10% zemljinih povrina u privatnom vlasnitvu. Drutveni sektor, kod koga je kultura osiguranja razvijena u veoj meri, poseduje svega 30% zemljinih povrina. Struktura proizvodnje, odnosno zastupljenost pojedinih kultura ili grupa kultura Stepen obuhvaenosti osiguranjem u znaajnoj meri zavisi od strukture proizvodnje. Sve poljoprivredne kulture nisu u istoj meri osetljive na pojedine rizike. Iako je osigurava uzeo u obzir ovu injenicu i cenu osiguranja odredio u zavisnosti od vrste kulture, osiguranik i dalje vri selekciju. On smatra da su strnine najosetljivije, pa njih osigurava u veoj meri nego druge kulture. To znai to je vie strnina u strukturi proizvodnje, to je vei stepen obuhvaenosti. Ekonomski znaaj pojedinih kultura za poljoprivrednog proizvodjaa Nemaju sve poljoprivredne kulture jednak ekonomski znaaj za poljoprivrednog proizvodjaa. On se opredeljuje da osigura one kulture koje imaju veu vrednost, odnosno one koje ine osnov njegove proizvodnje. Vrlo

Diplomski Master rad

Ljubica Kulji

esto to su voe, vinogradi ili povre, pri emu se iz osiguranja izostavljaju ekstenzivne kulture manje vrednosti, kao to su, na primer, kukuruz ili krmno bilje. Ispoljavanje pojedinih rizika na pojedinom podruju Ne ispoljavaju se svi rizici u istoj meri na celom podruju. Postoje mesta u kojima je grd ea pojava nego u drugim, postoje cela podruja na kojima se u veoj meri ispoljava rizik oluje, a to se odnosi i na pojavu mraza. Osiguranik se opredeljuje za osiguranje prema stepenu ispoljavanja pojedinog rizika. Posle godina u kojima se pojedini rizik ispoljio u veoj meri osiguranje je masovnije, i obrnuto. Stanje vegetacije, odnosno uslovi proizvodnje u pojedinoj godini Stanje vegetacije je takoe od znaaja za stepen obuhvenosti osiguranjem. Ukoliko usevi i plodovi pokazuju povoljniji razvoj u vreme zakljuenja osiguranja, te se oekuje i vei rod, utoliko su proizvodjai vie zainteresovani za osiguranje, i obratno. Organizovanost i kapacitet slube osiguranja na pojedinom podrju Posao na zakljuenju osiguranja useva i plodova otean je zbog ogranienog vremena. Kampanja osiguranja traje od momenta setve pa do nicanja pojedine kulture, eventualno neto due, ako se u meuvremenu nije ostvario rizik od koga se zakljuuje osiguranje, ali to vreme za sve kulture zajedno ne traje due od dva meseca. Zbog toga je od velikog znaaja za stepen obuhvaenosti osiguranjem kako je organizovana i kakvi su kapaciteti slube osiguranja na odredjenom podruju. Poslovi na zakljuenju osiguranja obino su podeljeni izmedju strune slube i ovlaenih predstavnika osiguravaa. Osiguranje na drutvenom sektoru najee zakljuuju radnici strune slube, dok osiguranje na privatnom sektoru zakljuuju predstavnici osiguravaa, poverenici i zastupnici, koji ne moraju biti poljoprivredni strunjaci. Osiguranje na drutvenom sektoru zakljuuje se na individualnoj osnovi, to znai da svaki osiguranik pojedinano sa osiguravaem zakljuuje ugovor o osiguranju. Osiguranje na privatnom sektoru moe biti individualno i kolektivno. Individualno osiguranje na privatnom sektoru je neracionalno, jer se radi o velikom broju osiguranika, a malim pojedinanim povrinama, to ga poskupljuje. Kolektivno osiguranje znai masovno, grupno osiguranje veeg broja osiguranika putem zajednikog ugovora o osiguranju, posredstvom organizatora proizvodnje, na primer zadruge, ili posredstvom zastupnika. Kod kolektivnog osiguranja zakljuuje se jedna polisa sa zajednikim elementima to su ista kultura i isti rizik dok su na posebnom prilogu navedeni proizvodjai, osigurane povrine i sume osiguranja. Ovakav vid osiguranja povoljniji je za obe ugovarajue strane jer zbog masovnosti pojeftinjuje osiguranje, kako prilikom zakljuenja, tako i prilikom procene teta. U osiguranju useva i plodova postoji potekoa vezana za identifikaciju osiguranog objekta, odnosno odredjene zemljine povrine. Zbog toga postoji mogunost zloupotrebe, odnosno mogunost da se osiguranje zakljui samo za jedan deo zemljinog poseda, a da se kasnije, u proceni tete, ne moe utvrditi koje su povrine osigurane, a koje nisu. Tako bi se moglo dogoditi da se deliminim osiguranjem obezbedi osiguravajua zatita za ceo zemljini

Diplomski Master rad

Ljubica Kulji

posed. Da bi se ovo izbeglo, osigurava je za osiguranika predvideo dve obaveze: - osiguranik nije duan da osigura useve na celom svom zemljinom posedu, ali je duan da osigura sve povrine pod usevom iste vrste. -osiguranik je duan da prilikom zakljuenja osiguranja prui osiguravau sve podatke neophodne za identifikaciju osiguranog objekta broj ili naziv parcele, a na privatnom sektoru naziv atara i imena susednih vlasnika. 2.1.7. PROCENA TETE Kada doe do ostvarenja osiguranog rizika, odnosno do tete, nastaju obaveze za obe ugovarajue strane.

2.1.7.1.

Obaveza osiguranika kad nastane osigurani sluaj

Kad nastane osigurani sluaj, osiguranik je duan: 1) da odmah, a najkasnije u roku od tri dana po saznanju, prijavi osiguravau da je nastao osigurani sluaj, s tim da, ako je prijava uinjena usmeno ili telefonom mora se odmah, a najkasnije u roku od tri dana, potvrditi pismeno, 2) u prijavi o nastalom osiguranom sluaju treba navesti dan i as nastanka, na kojim je usevima odnosno plodovima i povrinama nastala teta, i to po vrstama useva i parcelama, 3) u sluaju da usevi, odnosno plodovi budu oteeni za vreme etve (berbe), osiguranike duan da i pre procene tete izvri etvu ili berbu, a u cilju spreavanja daljeg poveanja tete. Kada se oteeni usev ili plod mora ponjeti ili obrati, a procena tete jo nije izvrena, osiguranik je duan da ostavi nedirnute (neponjevene, neobrane) kontrolne uzorke koji e posluiti za procenu tete. Uzorci moraju imati veliinu od najmanje od 10 m2 oteenog useva, kod vinograda najmanje 10 okota, a kod vonjaka nekoliko stabala na donjem, srednjem I gornjem kraju parcele, po dijagonali. Kod kultura kod kojih se etva berba vri mainski kombajniranjem, osiguranik je duan da ostavi kontrolne uzorke u vidu traka. 4) Osiguranik je duan da osiguravau prui sve podatke i dokaze kojima raspolae, a neophodni su za utvrivanje uzroka, obima i visine tete.

Diplomski-Master rad

Ljubica Kulji

BROJ OSIGURANJA I PREMIJE NA TERITORIJI SRBIJE ZA PERIOD 2004.-2008. (usevi I plodovi)

Broj osiguranja Godina 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 10.396 9.418 9.351 10.305 15.186

Ukupna premija osiguranja 578.262 611.733 611.691 751.461 1.105.208

Tehnicka premija osiguranja 455.823 441.599 439.877 539.096 789.663

Diplomski-Master rad

Ljubica Kulji

BROJ I IZNOS TETA NA TERITORIJI SRBIJE ZA PERIOD 2004.-2008. (usevi I plodovi)

Godina

Rezervisane (prijavljene a neresene) 31.12. pret. god. Broj iznos

Broj prijavljenih steta u tekucoj godini

Resene (likvidirane)

Rezervisane (prijavljene a neresene) 31.12. tek. god.

Broj (odbijenih I storniranih) 2.862 2.998 2.861 4.256 2.939 586 472 467 793 581

obracunate Broj 2.198 2.449 2.429 3.575 2.358 iznos 411.888 349.786 542.323 702.677 569.745 broj 92 169 128 16 16 iznos 2.174 1.494 2.519 7.551 2.094

2004. 2005. 2006. 2007. 2008.

14 92 169 128 16

125 2.174 1.494 2.519 7.551

Diplomski-Master rad

Ljubica Kulji

broj osiguranja 16000 14000 12000 10000 8000 6000 4000 2000 0 2004 god 2005 god 2006 god 2007 god 2008 god

slika br.7 Protekle dve godine primeen je blagi porast broja osiguranja u grani osiguranje useva i plodova.

ukupna premija osiguranja 1200000 1000000 800000 600000 400000 200000 0 2004 god 2005 god 2006 god 2007 god 2008 god

Slika br.8 Analizirajuci proteklih pet godina,u 2008.g. primecujemo najvecu ukupnu premiju uplacenu u grani osiguranja useva i plodova na teritoriji Srbije.

Diplomski-Master rad

Ljubica Kulji

broj prijavljenih steta

4500 4000 3500 3000 2500 2000 1500 1000 500 0 2004 god 2005 god 2006 god 2007 god 2008 god

slika br. 9 Na osnovu slike br. 1 moemo zakljuiti da je 2007. god. bio znatno veci broj prijavljenih teta, zbog nepovljnih vremenskih uslova koji su bili prisutni te godine.

Diplomski-Master rad

Ljubica Kulji

III OSVRT NA OSIGURANJE USEVA I PLODOVA NA TERITORIJI OPSTINE BACKA PALANKA U POSLEDNJIH NEKOLIGO GODINA

Diplomski-Master rad

Ljubica Kulji

PREGLED STANJA STETA NA USEVIMA I PLODOVIMA U 2004. NA TERITORIJI OPSTINE BACKA PALANKA Osigurana povrsina ha 13.178 4.893 18.071 Ostecena Povrsina ha 4.541 979 5.520 Broj steta 52 219 271 Tehnicka premija din Naknada din Tehnicki rezultat 92 48 85

Pravna lica Fizicka lica Ukupno

29.611.061 27.123.660 5.421.667 2.612.518

35.032.728 29.736.178

PREGLED STANJA STETA NA USEVIMA I PLODOVIMA U 2005. NA TERITORIJI OPSTINE BACKA PALANKA

Pravna lica Fizicka lica Ukupno

Osigurana povrsina ha 12.972 6.671 19.643

Ostecena Povrsina ha 5.246 1.864 7.110

Broj steta 45 760 805

Tehnicka premija din

Naknada din

Tehnicki rezultat 102 402 167

24.973.818 25.462.461 6.904.016 27.753.625

31.877.834 53.216.086

Diplomski-Master rad

Ljubica Kulji

PREGLED STANJA STETA NA USEVIMA I PLODOVIMA U 2006. NA TERITORIJI OPSTINE BACKA PALANKA

Pravna lica Fizicka lica Ukupno

Osigurana povrsina ha 9.494 6.853 16.347

Ostecena Povrsina ha 3.143 874 4.017

Broj steta 52 103 155

Tehnicka premija din

Naknada din

Tehnicki rezultat 88 43 74

21.216.188 16.724.277 9.497.037 4.070.850

30.715.215 20.795.127

PREGLED STANJA STETA NA USEVIMA I PLODOVIMA U 2007. NA TERITORIJI OPSTINE BACKA PALANKA Osigurana povrsina ha 4.604 6.550 11.154 Ostecena Povrsina ha 2.094 2.096 4.190 Broj steta 52 201 253 Tehnicka premija din Naknada din Tehnicki rezultat 148 182 165

Pravna lica Fizicka lica Ukupno

10.805.424 16.443.368 8.900.049 16.182.469

19.705.473 32.625.837

Diplomski-Master rad

Ljubica Kulji

PREGLED STANJA STETA NA USEVIMA I PLODOVIMA NA TERITORIJI BACKA PALANKA

900 800 700 600 500 400 300 200 100 0 2004 god 2005 god 2006 god 2007 god

slika br.10 Godine 2005. na teritoriji opstine Backa Palanka bio je najveci broj prijavljenih teta zbog veceg broja dana sa gradom i olujnim vetrovima koji su znatno umanjili prinose.

Diplomski-Master rad

Ljubica Kulji

UCESCE USEVA I PLODOVA U UKUPNOM OSIGURANJU NA TERITORIJI OPSTINE BACKA PALANKA U 2004. GOD civil % 6 Industrija 27 Usevi plodovi 13 Zivotinje 2 Transport 4 Kasko 9 AO 14 Nezgoda 10 Zivot 9 Ostalo 6

9% 10%

6%

6% 27%

civil indust. USEVI I PLODOVI zivotinje trans. kasko AO

14% 9% 4% 2% 13%

nezgoda zivot ostalo

slika br.11

Diplomski-Master rad

Ljubica Kulji

UCESCE USEVA I PLODOVA U UKUPNOM OSIGURANJU NA TERITORIJI OPSTINE BACKA PALANKA U 2005.GOD civil % 5 Industrija 21 Usevi plodovi 12 Zivotinje 2 Transport 1 Kasko 11 AO 18 Nezgoda 11 Zivot 11 Ostalo 8

11% 11%

8%

5% 21%

12% 18% 11% 2% 1%

civil indust. USEVI I PLODOVI zivotinje trans. kasko AO nezgoda zivot ostalo

slika br.12

Diplomski-Master rad

Ljubica Kulji

UCESCE USEVA I PLODOVA U UKUPNOM OSIGURANJU NA TERITORIJI OPSTINE BACKA PALANKA U 2006. GOD civil % 5 Industrija 18 Usevi plodovi 12 Zivotinje 3 Transport 1 Kasko 12 AO 20 Nezgoda 10 Zivot 12 Ostalo 7

civil 12% 10% 7% 5% 18% indust. USEVI I PLODOVI zivotinje trans. kasko 12% 20% 12% 3% 1% AO nezgoda zivot ostalo

slika br.13

Diplomski-Master rad

Ljubica Kulji

UCESCE USEVA I PLODOVA U UKUPNOM OSIGURANJU NA TERITORIJI OPSTINE BACKA PALANKA U 2007. GOD civil % 4 Industrija 20 Usevi plodovi 7 Zivotinje 2 Transport 1 Kasko 13 AO 23 Nezgoda 10 Zivot 12 Ostalo 8

8% 12%

4% 20%

10% 23% 13%

7% 2% 1%

civil indust. USEVI I PLODOVI zivotinje trans. kasko AO nezgoda zivot ostalo

slika br.14

Diplomski-Master rad

Ljubica Kulji

IV OSIGURANJE GAZDINSTVA -PRIMER

Izvrsicemo simulaciju osiguranja jednog seoskog gazdinstva koje se I nalazi na teritoriji opstine Backa Palanka.

Dato seosko gazdinsvo u svom vlasnistvu obuhvata I osigurava sledece:

1. 2. 3. 4. 5. Zgrada sa prodavnicom i kancelarijom, stan sa ostavom u produzetku, supa i magacin. Radno vozilo: CLAAS DOMINATOR 150 Traktor: JOHN DEERE 6620SE Soja:povrsine 80ha 57a Kruske:1h 0a

Pored toga gazdinstvo osigurava:

1. Stalne i sezonske radnike, kao i 2. Zalihe robe u prodavnici Osiguranje datog gazdinstva vrsi se izradom polisa za svaki subjekt ponaosob. Svaki osigurani slucaj ima i svoje uslove I klauzule u zavisnosti od tipa subjekta koji se osigurava kao i drugih faktora. Zbog toga cemo svaki osigurani slucaj prikazati polisom , koja nam najverodostojnije prikazuje sve velicine neophodne za osiguranje datog subjekta.

Diplomski-Master rad

Ljubica Kulji

Diplomski-Master rad

Ljubica Kulji

Diplomski-Master rad

Ljubica Kulji

V ZAKLJUCAK:
Kako se ekonomija nae zemlje suoava sa brojnim potekoama od kojih su neke bile i potpuno ne trine prirode, naa osiguravajua drutva znatno zaostaju jedne drave. Na osnovu analize podataka koje je objavila Narodna banka Srbije o poslovanju osiguranja u periodu od 2005. do 2008. godine moe se zakljuiti da se nastavlja pozitivan trend stanja i razvoja na tritu osiguranja poljoprivrede tj. osiguranja useva i plodova: prisutan je porast zakljenih ugovora osiguranja useva i plodova uplaene premije su se u tom periodu poveavale i prisutan je i dalji rast uee uplaenih premija osiguranja useva i plodova u ukupno uplaenim premijama u Srbiji se povealo za 5% u toku prethodne etiri godine sa rastom broja zakljuenih ugovora osiguranja i uplaenih premija dolazi do porasta broja prijavljenih teta na osnovu prijavljenih teta u protekle etiri godine moe se zakljuiti da se svake godine, od ukupno prijavljenih teta, 80% obrauna i neto manje od 20% su tete koje su odbijene Rast trita osiguranja u Srbiji se, po prvi put, primakao stopama rasta bankarskog sektora. Ukupni iznos premija osiguranja, svih 20 osiguravajuih kua, koliko ih posluje u Srbiji, stigao je do sume od oko 630 miliona evra, to je poveanje od 16 odsto u odnosu na prolu godinu. U u odnosu na drutva zapodnoevropskih zemalja. Osiguranje svojim postojanjem igra znaajnu ulogu u finansijskom sistemu

Diplomski-Master rad

Ljubica Kulji

udruenju osiguravajuih kua procenjuju da e stopa rasta u ovoj godini biti izmeu 15 i 20 odsto. Iskustvo zemalja u tranziciji potvruje razvoj sektora osiguranja nakon dolaska pouzdanih meunarodnih kompanija. Obavljena istraivanja i analiza kretanja rizika u osiguranju poljoprivrede u prehodne etiri godine predstavljaju dobru osnovu, i daju prostor, za dalju i sveobuhvatniju analizu ovih rizika.