UNIVERZITET U TRAVNIKU

Pravni fakultet

II CIKLUS STUDIJA

NAUČNO-NASTAVNOM VIJEĆU
PUTEM SARADNIKA ZA II CIKLUS STUDIJA

PRIJAVA TEME MAGISTARSKOG

RADA

AKADEMSKA 2019/2020 GODINA

Ime i prezime
studenta/studentice: Mustermann Annette

Broj indeksa (upisnice) studenta: 001/0011

Datum i mjesto__________________

1
Naznaka teme rada:
Glavni naslov: Krivičnopravno suočavanje sa počinjenim međunarodnim zločinima u
postratnim društvima - (sa osvrtom na problem tumačenja genocida i krivičnopravna
rješenja u BiH)

Obrazloženje teme - opis problema:

Problematika koja se pojavljuje pri suočavanjem sa međunarodnim zločinima pokazuje
višestruk uticaj na ukupno postratno društvo. Zbog toga, zadatak prava i pravnika jeste
adekvatno i profesionalno suočavanje sa počinjenim međunarodnim zločinima, sa ciljem
unapređenja ukupnog društva i međuljudskog povjerenja. Taj zadatak nije lagan, jer funkcija
pravosudnih organa ne leži samo u pravnom djelovanju, nego i u sociološkim efektima koji se
vežu za obavljanje njihove funkcije. Naime, svaka od sudskih presuda nosi sa sobom
određene društvene reakcije, a te reakcije mogu da budu afirmatorne ili negatorne. Stoga je
važno naglasiti i uvrstiti sociološku komponentu pravosudne funkcije u ukupno razmatranje u
ovom radu, jer je naprosto nemoguće posmatrati ovaj problem samo iz perspektive prava.
Razlozi koji su osnov ovog rada, nalaze se u činjenici da su dosadašnja suočavanja sa
međunarodnim zločinima bila isključivo sagledavana kroz prespektivu prava, izuzev suđenja u
Nürnberg-u, koji je pored pravnih kvalifikacija dao i sociološku kvalifikaciju počinjenih
zločina. Na osnovu takvih rezultata, pogođena društva su stekla uslov za bržim i boljim
oporavkom, ali i za adekvatniju ustavnu, zakonodavnu i pravosudnu transformaciju, koji su u
svojim pravnim rješenjima međunarodne zločine postavili na posebno mjesto, a tim i ostvarili
sociološki uticaj kada su u pitanju ovakva krivična djela.
Zapravo, radi se o svojevrsnom uticaju pravosudne aktivnosti na formiranje društvenih
vrijednosti. Međunarodni zločini pogađaju čitavo čovječanstvo kao takvo, pa je zadatak
pravosudnih i zakonodavnih organa još teži. Pojedine države su, u tom pravcu, iskoristile
svoju tradicionalnu pravnu svijest i pravosuđe, dok su neke izvršile korjenite promjene, ali sve
sa ciljem davanja posebnog društvenog značaja ovoj vrsti krivičnih djela. U našoj zemlji
nedostaju korjenite ustavne i zakonodavne promjene, koje bi sa nacionalnog aspekta dali
jedinstven odgovor na ova pitanja. Upravo zato, nužnost analize ovog problema treba da
otvori vrata daljnjim istraživanjima.
U svrhu preciziranja problema, određen je težišni aspekt analize koji se odnosi na pitanje
tumačenja genocida i stanje pravnih rješenja koja se odnose na ovu vrstu međunarodnog
zločina. U domaćoj pravosudnoj praksi postoje bitne razlike kada je u pitanju tumačenje

2
pojma genocida. Stoga je neophodno ukazati na taj problem, kako bi se ukupno pravosuđe u
BiH dovelo do jedinstvenog stava o prirodi i pojmu genocida. Problematika tumačenja
genocida veže se za tradicionalna shvatanja pojedinih elemenata dispozicije ovog krivičnog
djela. Naime, teškoće se javljaju oko shvatanja pojma nacije i etničke grupe, a dijelom i oko
pitanja religije. Određena društva, iako postoje međunardno prihvaćena objašnjenja, posebno
na svoj način tumače ove elemente, što dodatno doprinosi konfuziji “šta je to zapravo
genocid?”, a naročito otvara vrata za moguća doktrinarna neslaganja u stavovima nacionalnih
pravosudnih organa i pravnika u pogledu presuda međunarodnih tribunala.
Postojanje takvih razlika, uzrokuje i veću pojavu negacije osuđujućih presuda npr.
međunarodnog tribunala ICTY-a unutar pojedinih bosanskohercegovačkih društvenih grupa.
Ovo je upravo razlog koji govori o tome “da aktivnosti domaćih pravosudnih organa stvaraju
uslove afirmacije omniljudskih vrijednosti unutar ratom pogođenog društva, iskazanih kroz
odluke međunarnodnih tribunala sa ciljem odgovarajuće društvene osude počinjenih zločina”,
a to neposredno govori o pravosuđu kao kreatoru i čuvaru najviših društvenih vrijednosti. Ako
određena društvena grupa nađe svoje uporište - na bilo koji način - u organima pravosuđa ili
pravnicima, kako bi negirala zločin, to neupitno ukazuje na loš rad, transformaciju i etički
stav pravnog sistema određene države. Stoga, bitan aspekt isključive pravne analize stoji u
vezi sa određenom dozom sociološke analize. Ipak, treba naglasiti, da je ovaj problem
usmjeren na dominantno tumačenje iz perspektive krivičnog prava, dok sociološka strana
analize treba da upotpuni određene veze među pravnim stajalištima.
Pored toga, analiza ukupnog problema (tj. teme ovog rada) veže se samo za aktualne naučne
stavove i dostignuća pravne nauke, bez pretjeranog historijskog objašnjavanja geneze
problema, jer međunarodni zločin ne bi trebao imati mogućnost za opravdanje u traženju
historijskih razloga. Ipak, rad kao takav, ne bi bio cjelishodan a da se ne spomene i taj
element, sa ciljem ukazivanja na štetna nastojanja relativizacije zločina kao takvog.
Sprega svih prethodno navedenih pozicija posmatranja ovog problema u okviru predmeta
izučavanja, nije bila ranije obrađivana na ovakav način u našem društvu, a takođe i u svjetskoj
literaturi se nalaze vrlo oskudne informacije. Iz tog razloga, ovaj rad bi trebao barem da
pokrene novi vid razmišljanja i poseban pravac analize genocida iz perspektive prava, kako bi
se u dogledno vrijeme pronašla pravna rješenja koja bi trebala podstreknuti razvijanje
jedinstvene društvene svijesti o genocidu kao ultimativnom zlu i pojavi koja ne smije imati
nikakvo opravdanje niti uslov za relativiziranje. S obzirom da je pravo dio ukupnih društvenih
tokova, tačnije, “korektor i vodič društva“, ne smije se prenabregnuti činjenica koja govori o
sociološkom uticaju pravne prakse i doktrine na jednu nacionalnu zajednicu. U okviru

3
strategije naučnog istraživanja i analize, problem međunarodnih zločina, a naročito genocida,
biti će prikazani kroz dva dijametralno različita naučna i pragmatska stava koji su u funkciji
krivičnopravnog suočavanja sa međunarodnim zločinima unutar uporednopravnih sistema.
Naime, riječ je o analizi pravnih sistema njemačkog govornog područja - kao primjera
suočavanja sa najtežim oblicima zločina nakon drugog svjetskog rata -, te analiza pravnog
sistema Rwande kojeg karakterišu sasvim drugačiji pristupi u odnosu na kontinentalno pravo
Europe. Pored toga, biti će spomenuti i drugi uporednopravni sistemi koji su tek na početku
transformacije nacionalnog pravosuđa i zakonodavstva u okviru suočavanja sa međunarodnim
zločinima, kao i analiza uticaja međunarnodnopravnih institucija krivičnog prava.

Ciljevi istraživanja:
S obzirom na oskudnost postojećih analiza ovog problema iz perpsektive koja će biti temelj
ovog magistarskog rada, ovdje se iskazuju dva osnovna cilja:
1. Naučni cilj - kojim treba da se poveća fond saznanja u pogledu ovog predmeta istraživanja.
S tim u vezi, radi se o a) deskripciji problema istraživanja, i b) njenoj eksplikaciji.
2. Pragmatski cilj - koji ima svrhu da se ponude moguća rješenja u pogledu adekvatnog
prevazilaženja problematike u oblasti krivičnopravnog suočavanja sa međunarodnim
zločinima u postratnim društvima.

Zadaci istraživanja:
Zadatak istraživanja u ovom magistarskom radu jeste:
1. Utvrditi naučnu relevantnost u pogledu suočavanja sa međunarodnim zločinima kao
predmeta istraživanja.
2. Analizirati domaća, uporednopravna i međunarodna zakonodavna rješenja.
3. Ponuditi moguća rješenja u oblasti transformacije domaćeg zakonodavstva po pitanju
regulisanja međunarodnih krivičnih zločina.
4. Osvrnuti se na strana naučna i praktična rješenja u pogledu očekivanih efekata po
pitanju krivičnopravnog suočavanja sa međunarodnim zločinima u postratnim
društvima.

Sistem hipoteza:
Opća radna hipoteza:
Adekvatno nacionalno zakonodavstvo i efikasno pravosuđe utiču na intenzitet i kvalitet
suočavanja sa međunarodnim zločinima unutar postratnih društava.

4
Pomoćne hipoteze:
1. Ustavno i zakonodavno usklađivanje domaćih propisa sa standardima međunarodnog i
stranog krivičnog prava utiču na kvalitet rada domaćih pravosudnih organa.
2. Način tumačenja elemenata bića međunarodnih zločina od strane domaćih
pravosudnih organa utiče na kreaciju svijesti o bitnosti problema unutar domaćeg
pravosuđa i na kreaciju društvene osude zločina.

Radne teze (struktura rada):

Predgovor
Uvod

1. Teorijsko metodološki okvir rada

1.1 Problem i predmet istraživanja
1.2 Svrha i ciljevi istraživanja
1.3 Sistem hipoteza
1.4 Metode istraživanja
1.5 Ocjena dosadašnjih istraživanja

2. O međunarodnim zločinima
2.1 Ratni zločini i zločini protiv čovječnosti
2.2 Genocid kao posebna kvalifikacija zločina protiv čovječnosti
2.2.1 Pravni pojam genocida
2.2.2 Veza i dihotomija pravnog i sociološkog pojma genocida

3. Krivičnopravno suočavanje sa počinjenim međunarodnim zločinima u

postratnim društvima
3.1 Krivičnopravno suočavanje u međunarodnom pravu
3.1.1 Međunarodni krivični sudovi
3.1.2 Stanje međunarodnog krivičnog prava
3.2. Krivičnopravno suočavanje u uporednim pravnim sistemima
3.2.1 Krivičnopravno suočavanje unutar država germanskog govornog područja nakon
drugog svjetskog rata

5
3.2.1.1 Stanje zakonodavnih rješenja po završetku rata i društveni stav o počinjenim
zločinima
3.2.1.2 Suđenje u Nürnbergu (IMT) i društveni uticaj suđenja
3.2.1.3 “Evolucija” krivičnog prava nakon procesa u Nürnbergu
3.2.2 Pravna rješenja i suočavanje sa zločinima počinjenih u Rwandi
3.2.2.1 Društveni i pravni poredak Rwande prije sukoba
3.2.2.2 Postratna zakonodavna transformacija i rad pravosuđa
3.2.2.3 Efekti pravnog suočavanja sa zločinima na društveni poredak Rwande
3.2.3 Okvirni osvrt na društva koja su na početku krivičnopravnih tranzicija i
trasformacija

4. Oblici i sistemi krivičnopravnog suočavanja sa međunarodnim zločinima

4.1 Tri osnovna oblika krivičnopravnog suočavanja sa međ. zločinima
4.2 Retributivni i restitutivni pravni sistemi
4.3 Reforme nacionalnog zakonodavstva i pravosuđa

5. Aktualno stanje suočavanja sa međunarodnim zločinima u BiH

5.1 Aktivnosti ICTY-a
5.2 Domaće krivičnopravno zakonodavstvo i aktivnosti pravosuđa
5.3 Posebno o teškoćama domaćeg krivičnopravnog suočavanja sa zločinom genocida
5.3.1 Problem tumačenja pravnog pojma genocida
5.3.2 ICTY “Outreach” program i njegovo dejstvo na pravosuđe
5.3.3 Uticaj domaćeg pravosuđa na društveni stav o genocidu

6. Primjena komparativnopravnih rješenja u pravnom sistemu BiH sa ciljem

efikasnijeg suočavanja sa međunarodnim zločinima
6.1 Ustavne i zakonodavne reforme
6.1.1 Inkorporacija međunarodne krivičnopravne teorije i načela u nacionalno
zakonodavstvo
6.1.2 Mogućnost primjene uporednopravnih iskustava i rješenja na stvarnost u BiH
6.1.3 Retributivni ili restitutivni pravni sistem?
6.1.4 „Outreach“ program kao sredstvo domaćeg pravosuđa?
6.2 Očekivani efekti i prognoza

6
 Zaključak

Selektivna literatura

Metode istraživanja:
Metode istraživanja koje će biti korištene su:
1. Metoda analize sadržaja - se koristi za istraživanja pisanih izvora u kojima su sadržane
naučne činjenice bitne za pisanje teksta magistarskog rada.
2. Komparativna analiza - sa svrhom upoređivanja domaćih zakonodavnih rješenja sa
komparativnopravnim i međunarodnim zakonodavnim rješenjima.
3. Diskurzivna analiza - kao dio sociološko pravne analize poimanja pojma genocida u
pravu i društvu.
4. Analiza studije slučaja - kroz navođenje praktičnih primjera međunarodne
krivičnopravne prakse.
Sve navedene metode će biti korištene u kvalitativnoj varijanti, kao strategije naučnog
istraživanja, prilagođene izučavanju datog socijalnog fenomena i njegove teorijske i
operacionalne sadržine.

Očekivani rezultati:
Značaj ove teme je u tome, što još uvijek ne postoji jasno artikulisana želja za analizom ovog
problema, ili da se barem otpočne trnoviti put u istraživanju ovog jako važnog fenomena.
Očekivani rezultat istraživanja leži upravo u tome, da se krene iz "stausa quo" i da se dođe do
što objektivnijih saznanja o tome u kojem stepenu dihotomije stoji naučno shvatanje pojma
genocida, od onog koji se javlja kao "prosječno" shvatanje kod građana ratom pogođenog
društva, a takođe i u BiH, te da se sagleda ukupno stanje u sferi krivičnopravnog suočavanja
sa međunarodnim zločinima kao takvog. Kao primjer efikasnog rješenja, i pri tome stvaranja
podloge za razvoj svijesti kod građana o genocidu kao zločinu, jesu Austrija i Njemačka, koji
su dio ukupne analize. Stoga, očekivani rezultati treba da pokažu što konkretniji model
efikasnog naučnog i praktičnog djelovanja u smislu suočavanja sa međunarodnim zločinima
općenito, a naročito sa zločinom genocida.

7
Izvori i selektivna literatura:
Stručna literatura:
1. Ambos, Kai (2008): Internationales Strafrecht - 2- Auflage: C.H. Beck Verlag,
München.
2. Cassese, Antonio (2005): Međunarodno krivično pravo: Štampa “Dosje”, Beograd.
3. Fuchs, Helmut (2004): Österreichisches Strafrecht, Allgemeiner Teil I: Springer
Verlag, Wien.
4. Satzger, Helmut (2010): Internationales und europäisches Strafrecht - 4. Auflage:
Nomos Verlagsgesellschaft, Baden-Baden.

Publikacije:
1. Akcam, Taner (2004): Armenien und der Völkermord: Hamburger Edition.
2. Arendt, Hannah (2009): Elemente und Ursprünge totaler Herrschaft: Piper Verlag
GmbH, Juli.
3. Barth, Boris (2006): Genozid “Völkermord im 20. Jahrhundert“: C.H. Beck Verlag,
München.
4. Bohnert, Marcel (2008): Zum Umgang mit belasteter Vergangenheit im
postgenozidalen Ruanda: S. Roderer Verlag, Regensburg.
5. Fisher, Martina: Friedens- und Versöhnungsprozesse im westlichen Balkan - Von den
Schwierigkeiten des Umgangs mit gewaltsamer Vergangenheit; Berghof Conflict
Research: (Datum pristupa: 20/05/2011) URL: http://www.berghof-
conflictresearch.org/documents/publications/wp4d_mf_znf.pdf
6. Gilbert, M. Gustave (2004): Nürnberger Tagebuch - 12. Auflage: S.Fischer Verlag,
Frankfurt am Mein.
7. Heydecker, Joe J., Leeb, Johannes (2006): Der Nürnberger Prozess - 2. Auflage:
Kiepenheuer & Witsch Verlag, Köln.
8. Justice, Accountability and Social Reconstruction - An interview study of bosnian
judges and prosecutors: University of California, Berkeley, May 2000: (Datum
pristupa: 05/03/2011) URL:
http://www.law.berkeley.edu/files/IHRLC/Justice_Accountability_and_Social_Recons
truction.pdf
9. Knigge, Volkhard; Frei, Norbert (2002): Die Auseinandersetzung mit Holocaust und
Völkermord: Verlag C.H. Beck, München.

8
 10. Oomen, Barbara: Rwanda’s Gacaca: Objectives, Merits and their Relation to
Supranational Criminal Law: Roosevelt Academy Middleburg, Netherlands: (Datum
pristupa: 17/06/2011) URL: http://www.roac.nl/roac/_files/Teacher
%20Publications/oomen/Oomen%20Rwanda.pdf
11. Orentlicher, Diane F. (2008): Shrinking the space for denial: Open Society Institute,
New York.
12. Radkau, Verena; Fuchs, Eduard; Lutz, Thomas (2004): Genozidale und staatliche
Gewaltverbrechen im 20. Jahrhundert: StudienVerlag, Wien.
13. Schilling, Sandrine (2005): Gegen das Vergessen: Peter Lang AG, Bern.
14. Schuller, Simone (2010): Versöhnung durch strafrechtliche Aufarbeitung „Die
Verfolgung von Kriegsverbrechen in Bosnien und Herzegowina“: Peter Lang GmbH,
Frankfurt am Main.
15. Ziege, Eva-Maria (2009): Antisemitismus und Gesellschaftstheorie „Die Frankfurter
Schule im amerikanischen Exil“: Verlag Suhrkamp, Frankfurt am Main.

Članci:
1. Akhavan, Payam: The Yugoslav Tribunal at a Crossroads: The Dayton Peace
Agreement and beyond, Human Rights Quarterly, Vol. 18, No. 2 (May, 1996), pp. 259-
285: The Johns Hopkins University Press (Datum pristupa: 03/09/2011) URL:
http://www.jstor.org/stable/762505
2. Brubaker, Rogers and D. Laitin, David: Ethnic and Nationalist Violence: Annual
Review of Sociology, Vol. 24 (1998), pp. 423-452: Published by Annual Reviews,
(Datum pristupa: 03/09/2011) URL: http://www.jstor.org/stable/223488
3. Christian P. Scherrer (1999): Towards a theory of modern genocide. Comparative
genocide research: Definitions, criteria, typologies, cases, key elements, patterns and
voids, Journal of Genocide Research, 1:1, 13-23: (Datum pristupa: 03/09/2011) URL:
http://www.tandfonline.com/loi/cjgr20
4. Claughton, Richard: The Crime of Genocide: American Journal of Economics and
Sociology, Vol. 8, No. 4 (Jul., 1949), pp. 351-365: Published by American Journal of
Economics and Sociology, Inc., (Datum pristupa: 03/09/2011) URL:
http://www.jstor.org/stable/3483514 .
5. Hannum, Hurst: International Law and Cambodian Genocide: The Sounds of Silence,
Human Rights Quarterly, Vol. 11, No. 1 (Feb., 1989), pp. 82-138: The Johns Hopkins

9
 University Press: (Datum pristupa: 03/09/2011) URL:
http://www.jstor.org/stable/761936
6. Jones, David H.: War Crimes, Genocide, & Crimes against Humanity , Volume 1, no.
1 (Jan, 2005): 5‐46, The College of William and Mary, (Datum pristupa: 18/09/2011)
URL: http://www.aa.psu.edu/journals/war-crimes/articles/V1/v1n1a1.pdf
7. Ohlin, Jens David: Applying the Death Penalty to Crimes of Genocide, The American
Journal of International Law, Vol. 99, No. 4 (Oct., 2005), pp. 747-777: American
Society of International Law: (Datum pristupa: 03/09/2011) URL:
http://www.jstor.org/stable/3396668
8. Staub, Ervin: Genocide and Mass Killing - Origins, Prevention, Healing and
Reconciliation: Political Psychology, Vol. 21, No. 2 (Jun., 2000), pp. 367-382:
Published by: International Society of Political Psychology, (Datum pristupa:
03/09/2011) URL: http://www.jstor.org/stable/3791796
9. Weitz, Eric D. and Hayden, Robert M.: Comment - On the Meaning of Genocide and
Genocide Denial [with Reply], Slavic Review, Vol. 67, No. 2 (Summer, 2008), pp.
415-421: Association for Slavic, East European, and Eurasian Studies: (Datum
pristupa: 03/09/2011) URL: http://www.jstor.org/stable/27652851
10. Wolfe, Robert: Putative Threat to National Security as a Nuremberg Defense for
Genocide, Annals of the American Academy of Political and Social Science, Vol. 450,
Reflections on the Holocaust: Historical, Philosophical, and Educational Dimensions
(Jul., 1980), pp. 46-67: Sage Publications, Inc. in association with the American
Academy of Political and Social Science: (Datum Pristupa: 03/09/2011) URL:
http://www.jstor.org/stable/1042558

Izvještaji:
1. Amnesty International 2011: Amnesty International Report 2011 - Zur weltweiten
Lage der Menschenrechte: S Fischer Verlag, Frankfurt am Main.

Pravni izvori:
1. Bundesverfassungsgesetz vom 6. Februar 1947 über die Behandlung der
Nationalsozialisten; Verbotgesetznovelle: Bundesgesetzblatt für die Republik
Österreich, Jahrgang 1947, ausgegeben am 17. Februar 1947: (Datum pristupa:
11/05/2011) URL:
http://www.ris.bka.gv.at/Dokumente/BgblPdf/1947_25_0/1947_25_0.pdf

10
2. Code Penal: Legifrance.gouv.fr, (Datum pristupa: 04/09/2011)
http://www.legifrance.gouv.fr/html/codes_traduits/code_penal_textan.htm
3. Esser, Robert 2009: Europäisches und internationales Strafrecht
„Vorschriftensammlung“: C.F. Müller, Heidelberg .
4. Kodex des österreichischen Rechts “Bundesverfassung” - 4. Auflage 2004: Verlag
Orac, Wien.
5. Krivični zakon Bosne i Hercegovine; Službeni glasnik Bosne i Hercegovine” br. 3/03,
32/03, 37/03, 54/04, 61/04, 30/05, 53/06, 55/06, 32/07, 8/10.
6. Kundmachung vom 13. Mai 1945 über die Aufhebung der „Nürnberger
Rassengesetze“: Staastsgesetzblatt für die Republik Österreich, Jahrgang 1945,
ausgegeben am 6. Juni 1945: (Datum pristupa: 10/05/2011) URL:
http://www.ris.bka.gv.at/Dokumente/BgblPdf/1945_13_0/1945_13_0.pdf
7. LAW N°18/2008 OF 23/07/2008 RELATING TO THE PUNISHMENT OF THE
CRIME OF GENOCIDE IDEOLOGY: (Datum pristupa: 01/09/2011) URL:
http://www.amategeko.net/display_rubrique.php?
Information_ID=2396&Parent_ID=30701065&type=public&Langue_ID=An
8. LAW N 33 BIS/2003 REPRESSING THE CRIME OF GENOCIDE, CRIMES
AGAINST HUMANITY AND WAR CRIMES: (Datum pristupa: 17/09/2011) URL:
http://www.amategeko.net/display_rubrique.php?
Information_ID=1191&Parent_ID=30692296&type=public&Langue_ID=An
9. LAW NO 47/2001 ON PREVENTION, SUPPRESSION AND PUNISHMENT OF
THE CRIME OF DISCRIMINATION AND SECTARIANISM: (Datum pristupa:
27/08/2011) URL: http://www.amategeko.net/display_rubrique.php?
ActDo=all&Information_ID=1190&Parent_ID=30692280&type=public&Langue_ID=
An&rubID=30692283#Retour_au_top
10. Vefassungsgesetz vom 8. Mai 1945 über das Verbot der NSDAP (Verbotsgesetz):
Staastsgesetzblatt für die Republik Österreich, Jahrgang 1945, ausgegeben am 6. Juni
1945: (Datum pristupa: 10/05/2011) URL:
http://www.ris.bka.gv.at/Dokumente/BgblPdf/1945_13_0/1945_13_0.pdf
11. Werner, Doralt; Kodex des österreichischen Rechts „Strafrecht“ - 30. Auflage 2009:
LexisNexis Verlag ARD Orac GmbH & CoKG, Wien.

11