Grafika radionica

QuarkXPress 4

Copyright 2000 CET

Uvod

Kada bi u nekoliko svakodnevnih rei trebalo opisati QuarkXPress, onda bi tih nekoliko rei moglo da glasi otprilike ovako: to je alat koji slui za sklapanje strana neke publikacije od ve gotovih elemenata (slika, teksta i vektorskih crtea). Na osnovu ove kratke definicije, iako je ona prilino tana, ne bi se mogla ni izbliza stei slika o QuarkXPressu niti o tome kakva je njegova realna upotrebna vrednost. Uostalom, programa koji sklapaju ve postojee elemente ima na tritu i vie nego to je potrebno pa ipak, samo jedan od njih nosi reputaciju standarda meu DTP (Desktop Publishing - stono izdavatvo) aplikacijama. Oigledno je da, s obzirom da od svog nastanka Quark nosi ovaj epitet, postoji neto to ga izdvaja od mase ostalih konkurenata i ini ga neprikosnovenim liderom u oblasti DTP progrma. Na narednih nekoliko strana pokuau da vam ukratko predstavim Quark i osnovne vetine potrebne da bi ste poeli da pravite svoje prve dokumente u njemu. Naravno, podrazumeva se da u domen ovog prirunika ne ulaze sve mogunosti jednog ovako opirnog programa ve samo one koje omoguavaju poetak rada i dalje samostalno istraivanje i uenje. Uostalom, poznato je da se ni jedan program ne moe nauiti itanjem prirunika ve pre svega radom u samom programu, sticanjem rutine i brzine. Osim toga, Quark je program koji je namenjen pre svega profesionalnim korisnicima i kao takav podrazumeva bogato prethodno znanje iz oblasti raunarske grafike, poznavanje tipografije, osnovna znanja iz grafikog dizajna, poznavanje ostalih grafikih aplikacija (programa za obradu bitmapiranih slika, programa za vektorsko crtanje...), posedovanje osnovnih znanja o jeziku PostScript, poznavanje izlazne opreme (raznih vrsta tampaa i osvetljivaa) i naina njihovog funkcionisanja i poznavanje mnogobrojnih tehnika tampe i procesa u proizvodnji tampanog materijala kao i mnogobrojnih tamparskih ureaja... Tokom itanja ovog prirunika primetiete da se, na momente, nit prie udaljava od samog programa. To e se deavati na mestima gde je potrebno detaljnije objasniti neki drugi segment raunarske grafike ili rada na raunaru kako bi se lake shvatio pojam o kojem se u tom momentu govori. S obzirom da ovaj prirunik piem u ast nove, etvrte po redu, verzije Quarka, svuda gde to bude bilo potrebno naznaiu da se radi o novoj mogunosti ili unapreenju stare, ve postojee. Kao to iz prethodne reenice moete videti, ovo nee biti opis QuarkXPressa 4.0 ve kratak uvod u rad sa Quarkom bez obzira na njegovu verziju. Razlog ovome je vrlo jednostavan: proces proizvodnje jedne iole komplikovanije publikacije sastoji se iz mnogo meusobno zavisnih koraka i operacija. U njenoj izradi uestvuje itav tim programa a esto i itav tim ljudi. Kao i svaki lanac, i ovaj lanac proizvodnje postaje nesiguran ako je samo jedna karika u njemu loa. Zbog toga se grafiari-profesionalci relativno teko odluuju na promenu karika u tom lancu, pogotovo ako on funkcionie na zadovoljavajui nain. Stoga nee biti udno ako jo nekoliko godina prethodna verzija Quarka ostane u upotrebi, odnosno sve do momenta kada se korisnici uvere da je program potpuno funkcionalan, da su stare mogunosti zadrale svoju pouzdanost i kvalitet a da su nove dovoljno pouzdane i kvalitetne za profesionalnu upotrebu. Dakle, ovaj prirunik e, nadam se, biti od koristi i onima koji tek poinju sa radom u Quarku (kao pomo i podstrek) i onima koji u Quarku oavno rade (kao uvod u novu verziju, njene mogunosti i mane). Pa da krenemo...

2
Istorija...
Kompanija Quark Inc. je osnovana 1981. godine u Denveru, u Sjedinjenim Dravama. Osnovao ju je Tim Gill, entuzijasta u oblasti grafike na raunaru. Kompanija je dobila ime po, tada nedavno, otkrivenoj osnovnoj estici materije - kvarku. Ve naziv kompanije govori o ideji koju je Tim Gill tada imao: napraviti softver koji e biti sr svakog grafikog posla na raunaru. Naravno, tada je jo bilo rano govoriti o ozbiljnijem bavljenju raunarskom grafikom. PC je jo uvek bio novoroene a grafike je na njemu bilo isto koliko i na depnom kalkulatoru. Ni Mac nije bio mnogo dalje. Tada aktuelni Macintosh III omoguavao je tek jednostavne grafike operacije a sve ostalo trajalo je toliko da je gubilo svrhu. Memorija je bila basnoslovno skupa a hard disk dananjeg kapaciteta nije se pojavljivao ni u naunofantastinim filmovima. Ipak, entuzijasti spadaju u poseban soj ljudi koji se ne predaje ni po koju cenu. Tako je i Tim Gill, istrajavajui u svojim naporima, uspeo da napravi prvi tekst procesor za Maca, pre nego to je to polo za rukom i samom Appleu. I tako je poelo... grafika na personalnim raunarima je roena a ostalo je, naravno, legenda. 1986. godine Gillu se pridruuje Fred Ebrahimi koji postaje direktor kompanije koja tada ve ima i ime i reputaciju. Ubrzo se kree sa finaliziranjem novog proizvoda u paleti koju tada ve ini nekoliko grafikih aplikacija manjeg obima. Naredne godine, 1987., na tritu se pojavljuje prva verzija QuarkXPressa, revolucionarnog grafikog alata, koji odmah stie izuzetnu populanost u Americi. Treba uzeti u obzir da je tada preovlaujui nain rada grafiara jo uvek bio uz pomo makaza i lenjira (a negde i uz pomo dleta i ekia) i da je pojava programa kao to je QuarkXPress izazvala pravu revoluciju i nezapameno interesovanje. 1988. godine, Quark kree u osvajanje inostranog trita pa QuarkXPress polako poinje da biva prisutan i na tritima van Amerike gde osvaja nepodeljene simpatije korisnika. Internacionalizacija trita primorala je autore da ponu da razmiljaju i o internacionalnim verzijama samog programa. Ve tada se javlja ideja o lokalizovanim verzijama QuarkXPressa za velike svetske jezike i nekoliko godina kasnije ideja je pretoena u delo. Na tritu se pojavljuje prvo QuarkXPress prilagoen nemakom, panskom, italijanskom i dugim velikim jezicima a ubrzo posle toga i QuarkXPress Passport, verzija QuarkXPressa koja podrava rad u ak 14 jezika odjednom omoguavajui na taj nain brzo i jednostavno kreiranje i najkomplikovanijih viejezinih publikacija. Ne treba ni pominjati da autori nisu tu stali. Ako ste ikada drali u ruci Talmud, onda ste videli ta znai komplikovana publikacija. Tekst ide s desna na levo (a mestimino odozgo na dole), raspored teksta je potpuno neshvatljiv obinom itaocu a elementi strane su toliko komplikovani da izrada ovako neverovatno komplikovane i obimne knjige na raunaru nije nikome padala na pamet... sve do pojave Quarka. Poslednje izdanje Talmuda (izdaje se u kontinuitetu ve nekoliko godina u Americi i do sada je izdato oko 20 knjiga od, ako se ne varam, preko 100) proizvodi se upravo uz pomo hebrejske verzije Quarka. Ni kineski i slini, nama egzotini jezici, Quarku nisu strani. Duboko zagazivi u vode raunarske grafike, Quark Inc. je odluio da korisnicima ponudi nove alate za DTP bazirane na Quarku i napravljene da mu pomognu da se uspostavi kao definitivni lider u ovoj

QuarkXPress 4

Istorija
oblasti. Tako nastaje QPS, Quark Publishing System, set aplikacija (meu koje spadaju i specijalizovane klijent-server aplikacije) za organizovanje i menadment i najkomplikovanijih izdavakih poduhvata. QPS koriste najvee svetske izdavake kue koje izdaju vie desetina asopisa i hiljade knjiga godinje. Pored QPS-a, Quark prate i druge aplikacije koje rade kao njegov integralni deo (Immedia, mTropolis...) i koje mu proiruju funkcionalnost u pravcu multimedijalnih i Web sadraja. QuarkXPress je nastao na platformi Macintosh ali se, ubrzo po svom nastanku, pojavio i u Windows okruenju. Danas, 12 godina od svog prvog pojavljivanja, Quark postoji na obe Mac platforme (Mac i PowerMac) i na PC-ju, a uskoro e se pojaviti i pod Windows NT-om na platformi DEC Alpha. Od samog poetka puno panje posveeno je potrebi korisnika da na svakoj platformi na kojoj Quark postoji, jedan isti dokument izgleda potpuno isto. U novoj verziji (4.0) ovo je jedna od mogunosti koja je dovedena gotovo do savrenstva.

3
Instalacija i hardverski zahtevi
Kao i svaki moderan program, QuarkXPress se isporuuje na CD-u uz dosta pratee dokumentacije i knjiga. Sve u svemu, kutija je prilino teka i njen sadraj e izazvati dosta panje korisnika. Nemojte je zatvarati im iz nje izvadite CD ve dobro prelistajte sve to se u njoj nalazi. Moe vam dosta pomoi. Sam proces instalacije je vrlo jednostavan i ni po emu se ne razlikuje od instalacije bilo kog drugog programa. Ovo pominjem zbog toga to je instalacija prethodne verzije bila pomalo smuena i zahtevala je od korisnika da unese ak i adresu i telefon distributera od koga je paket kupljen. Sada stvari idu malo lake.

QuarkXPress 4

M Kod instalacije se javlja i prvi problem sa novom verzijom, ukoliko koristite Mac verziju,
odnosno instalirate Quark na raunaru Macintosh. Naime, folder u kojem se nalaze biblioteke boja i koji se kreira prilikom instalacije zove se Color a QuarkXPress trai te biblioteke u folderu Colour. Kada zavrite instalaciju, jednostavno promenite naziv ovom folderu i sve e biti u redu.

Poto ste, uspeno, instalirali program, moete ga pokrenuti i uplivati u vode nove verzije QuarkXPressa. Ipak, pre nego to to uradite, pogledajte kakvi su to sve hardverski i softverski uslovi potrebni da bi Quark ispunio vaa oekivanja. Ukoliko koristite PC verziju: Windows 95/98, Windows NT 4.0, Windows NT 3.51 ili Windows 2000 80406 ili bolji procesor CD-ROM za instalaciju 12 MB RAM-a 12 MB mesta na hard-disku 30 MB mesta na disku za QuarkXPress Passport i sve podrane jezike VGA ili bolja video kartica Mi (ili njemu srodan Pointing Device) Stavke 2 i 4 shvatite vrlo uslovno a preporuka je da imate pristojan Pentium procesor i bar 32 MB RAM-a. Ukoliko koristite Mac verziju: MacOs 7.1 za sisteme bazirane na 68K procesoru MacOs 7.1.2 za sisteme bazirane na procesoru PowerPC LaserWriter 7.0 drajver 68020 ili bolji procesor odnosno procesor PowerPC CD-ROM za instalaciju

Instalacija i hardverski zahtevi

5 MB slobodnog RAM-a za sisteme bazirane na 68K procesoru 8 MB slobodnog RAM-a za sisteme bazirane na procesoru PowerPC 13 MB mesta na hard-disku za sisteme bazirane na 68K procesoru 14 MB mesta na hard-disku za sisteme bazirane na procesoru PowerPC 30 MB mesta na disku za QuarkXPress Passport i sve podrane jezike I ovde vai primedba vezana za memoriju koje, isto kao i brzine procesora, ionako nikad nije previe. Pored ovoga, potrebno je imati instaliran i Adobe Type Manager da bi se koristili Type1 fontovi a pod Windowsima i IPX/SPX kompatibilnu mreu ukoliko se ele koristiti mreni resursi. Kao to vidite, hardverski zahtevi su prilino umereni za dananje uslove i nisu daleko od onoga to je traila prethodna verzija da bi efikasno radila.

4
Krenimo redom...
Da bi ste efikasno radili u bilo kom programu potrebno je da obratite panju na logiku rada u njemu. Svaki program ima svoj nain rada i protivljenje tome ne vodi nikuda. Zato nemojte ni pokuavati da u QuarkXPressu radite kao u Wordu ili CorelDRAW!-u. Iako slinosti izmeu ovih programa definitvno postoje, oni se sutinski razlikuju, kako po svojoj nameni tako i po nainu rada. Pokuajmo sada da malo proirimo definiciju Quarka sa poetka ovog prirunika kako bi stekli malo bolju sliku o samom programu. Dakle, osim to slui za sklapanje postojeih elemenata jedne publikacije, Quark predstavlja visoko profesionalni alat za potpunu i preciznu kontrolu pripreme za tampu bilo kakvog materijala. Posebna panja prilikom izrade Quarka je stavljena na preciznost i pouzdanost u radu. Preciznost se ogleda u mogunosti kontrolisanja svih parametara izrade i tampanja (osvetljavanja) dokumenta sa posebnim fokusom na kontrolu kritinih grafikih operacija (separacija boja, preklapanje boja...). Takoe, omogueno je korienje velikog broja grafikih (ne dizajnerskih) efekata u cilju postizanja to boljih rezultata prilikom same tampe. Pouzdanost Quarka se ogleda pre svega u pouzdanosti rada samog programa, a zatim i u rezultatima koje program postie prilikom pripreme materijala za osvetljavanje. Poznato je da je Quark jedan od najpouzdanijih programa kada se radi o pravljenju Print datoteka za osvetljavanje na velikom broju najrazliitijih osvetljivaa.

QuarkXPress 4

F Separacija boja i preklapanje (Trapping) su termini koji su sveprisutni u grafikom

F Osvetljivai su ureaji koji na izlaznom medijumu (u ovom sluaju grafikom filmu)

poslu. Separacija je proces razdvajanja svake od postojeih boja u dokumentu na etiri osnovne (tamparske) boje. Te etiri boje su: cijan (Cyan, C), magenta (M), uta (Yellow, Y) i crna (Black, K). Uz pomo ove etiri boje (256 nijansi svake od njih) postie se tampanje preko (teorijski) 4 milijarde boja to se smatra za pun kolor. Iako je broj boja u prirodi beskonaan, smatra se da ljudsko oko ne moe razaznati vie od oko 16 miliona boja te se svaka boja u prirodi moe predstaviti uz pomo njih. Separacijom boja se, dakle, postie da se pun kolor odtampa uz pomo samo etiri tamparske boje. Preklapanje prdstavlja proces kontrole separacije boja i podeavanja raznih parametara koji omoguavaju kvalitetniju separaciju a samim tim i kvalitetniju tampu materijala. tampaju dokumente izraene na raunaru. tampanje se vri uz pomo lasera koji osvetljava film (otud i naziv osvetljivai). Kasnijim postupkom koji je vrlo slian kao i kod filmova u fotoaparatu (razvijanjem i fiksiranjem) dobija se gotov grafiki film spreman da se sa njega slika prenese na tamparsku mainu i zatim odtampa. Osvetljivai su vrlo precizni ureaji i, ponekad, vrlo udljivi. Ta njihova udna narav proizilazi, najee, iz neadekvatno pripremljenog materijala koji se na njima osvetljava.

ta je bitno znati da bi se uspeno radilo u Quarku? Odgovor zavisi od toga ta elite da radite. Ipak,

Krenimo redom
neke stvari su fundamentalne i nikako ih ne bi trebalo zaobii prilikom upoznavanja sa parogramom. U sledeih nekoliko redova navodim delove programa kojima emo posvetiti panju u ovom priruniku: QuarkXPress dokumenti Alati Master strane Tekst Stilovi Slike tampanje Ekstenzije

5
Dokumenti
Osnovni dokumenti QuarkXPressa su QuarkXPress Docoment (QXD), QuarkXPress Library (QXL), QuarkXPress Template (QXT) i, novost u verziji 4, QuarkXPress Book (QXB). Pored ove 4 vrste dokumenata, Quark radi sa jo nekoliko vrsta dokumenata: QuarkXPress Tags (XTG), Auto Save (ASV)... U dokumente nisu ubrojani mnogi manje-vie standardni formati slika i tekstualnih dokumenata koji se mogu koristiti u Quarku (TIFF, JPG, EPS, DOC, TXT, WRI...). Pogledajmo sada ta sadre osnovni dokumenti Quarka.

QuarkXPress 4

QuarkXPress Document (QXD)

Ovo je osnovni dokument u kojem Quark snima (gotovo) sve informacije o dokumentu koji pravite. U njemu su snimljene informacije o dimenzijama strane, tekstu, pozicijama slika, broju strana, bojama korienim u dokumentu, podeavanjima karakteristinim za dokument... U pitanju je binarna datoteka koju moete otvoriti samo u Quarku. U njoj su sauvani i svi objekti koji se nalaze u dokumentu (OLE objekti, ugraeni (Embedded) objekti...) ali NISU sauvane slike koje su uitane sa diska (recimo TIFF slike) ve samo reference na njih, tj. putanja do slika. To znai da slike moraju biti stalno prisutne na disku da bi se radilo sa njima (u nekim drugim programima, npr. CorelDRAW-u, dovoljno je uitati sliku u dokument i zatim se ona moe obrisati jer e biti snimljena zajedno sa svim ostalim elementima strane u CDR datoteci). Ovakav nain snimanja dokumenata ima svojih prednosti ali i mana. Prednosti su to su dokumenti manji, to je pojednostavljeno snimanje i otvaranje dokumenata... Mane su to se slike tokom rada mogu menjati pa to stvara probleme u sluaju da se slika posle promene ne uveze u dokument ponovo. Na sreu, pomou okvira za dijalog Picture Usage mogue je tano videti da li je sve sa slikama u redu ili ne.

Format osnovnog dokumenta se razlikuje u novoj verziji u odnosu na staru. QuarkXPress

4.0 moe bez problema da otvori sve dokumente iz starijih verzija a takoe moe i da snimi dokument u formatu verzije 3.3x.

QuarkXPress Library

10

Biblioteka (Library) je vrlo interesantan nain uvanja sitnica koje esto koristite u izradi neke publikacije. U biblioteci moete uvati, na primer, logotipe i druge elemente strane koje esto koristite. Na taj nain mnoge sitnice se nalaze na dohvat mia. Sve to je sauvano u biblioteci nalazi se u datoteci QXL i nema potrebe da se uva drugde na disku, osim bitmapiranih slika. I u sluaju biblioteke vai isto pravilo kao i kod Quarkovih dokumenata (QXD): slike se ne uvaju u biblioteci. uva se samo putanja do njih. Biblioteka moete imati koliko elite i davati im imena isto kao i dokumentima. Jedina razlika je u tome to ime biblioteci dajete prilikom njenog kreiranja (izborom opcije File New Library) a ne prilikom snimanja.

Dokumenti
Primer biblioteke sa nekoliko elemenata

Format zapisa biblioteke se razlikuje u verziji 4.0 u odnosu na prethodne verzije. Na

QuarkXPress Template (QXT)

alost, ne postoji mogunost da se biblioteka kreirana u verziji 4.0 snimi u formatu verzije 3.3x.

Kako posao grafiara esto ume da bude (naizgled) monoton jer se, kada su u pitanju asopisi na primer, vrlo sline strane prave iz broja u broj, Quark omoguava korisnicima da sve stalne parametre i elemente publikacije naprave samo jednom i koriste ih koliko god puta je to potrebno. U tu svrhu postoje matine (Master) strane i abloni (Template). ablon (QuarkXPress Template) je identian dokument kao i QuarkXPress Document (QXD) u kojem se mogu snimiti svi elementi strane. Jedina razlika se sastoji u tome to se prilikom otvaranja ablona ustvari kreira novi dokument sa karakteristikama koje ima ablon. Novi dokument ima ime Doc X to znai da mu se prilikom snimanja mora zadati ime. Na taj nain je izbegnuta mogunost da se, sluajno, dokument snimi preko ablona i na taj nain promene njegovi parametri. Ne zameram vam ako ste pomislili da je ovo potpuno nepotrebna mogunost jer, logino je pomisliti, dovoljno je obratiti malo panje prilikom snimanja dokumenata pa e i obian Quarkov dokument moi da poslui kao ablon. To je, naravno, tano ali... od vika glava ne boli.

Za QuarkXPress ablon vae ista pravila kao i za QXD kada su u pitanju razlike izmeu
formata zapisa u novoj i starim verzijama.

QaurkXPress Book (QXB)

etvrti osnovni dokument QuarkXPressa se zove knjiga (QuarkXPress Book). To je novost uvedena u verziji 4.0 i predstavlja veliko unapreenje Quarka i proirenje funkcionalnosti koje je sa nestrpljenjem oekivano i odavno prieljkivano. QuarkXPress oduvek bije glas da je to program koji moe da poslui samo za pravljenje novina i asopisa a da je za knjige i sline dugake publikacije Ventura Publisher i dalje nezamenljiva (bar kada se radi o PC platformi). To nije ni do sada bilo tano a od sada e i najvei skeptici morati da se pomire sa injenicom da u Quarku moe bez ikakvih problema da se napravi knjiga od 1000 strana, sastavljena iz tridesetak poglavlja, da se kreira sadraj, izvri automatska paginacija (obeleavanje broja strana...). Sve informacije potrebne za kreiranje ovakve knjige se uvaju u QuarkXPress Book datoteci.

F Za korisnike Venture 5.0 ili novije: QuarkXPress Book = Ventura Publication,

QuarkXPress Document = Ventura Chapter.

QuarkXPress Tags (XTG)

Ovu vrstu dokumenata emo blie objasniti iako ne spada u osnovne Quarkove dokumente. Ustvari, teko da se moe uopte nazvati dokumentom jer je u pitanju obina ASCII datoteka sa tekstom i moe se

11

QuarkXPress 4
otvoriti u bilo kom editoru. Zato je onda posebno pominjemo? Odgovor se nalazi u injenici da e Quark prilikom uvoenja teksta u dokument iz datoteke sa ekstenzijom XTG potraiti u njoj specifine tagove (tekstualne sekvence) koji daju osnovne elemente formatiranja delovima teksta. Na taj nain je mogue ve pri unoenju teksta markirati odreene delove teksta kao Bold, Italic... ili nekim pasusima teksta dati stil koji e u Quarku biti upotrebljen za prikazivanje tog pasusa. Pogledajmo nekoliko primera: Sekvenca <B><$> e tekst koji se nalazi u okviru nje prikazati kao Bold - <B>tekst<$> e biti prikazano kao tekst Sekvenca <I><$> e tekst koji se nalazi u okviru nje prikazati kao Italic (kurziv) - <I>tekst<$> e biti prikazano kao tekst Sekvenca <\c> e uiniti da posle nje tekst krene od poetka sledee kolone ili strane (Column Break) Sekvenca <fArial><$f$> e tekst koji se nalazi u okviru nje prikazati fontom Arial - tekst e biti prikazano kao tekst Kao to vidite, ovi tagovi su veoma slini tagovima u HTML dokumentima ili tagovima u RTF (Rich Text Format) datotekama i veoma ih je lako upotrebljavati prilikom kucanja (unosa) teksta u editoru a mogu prilino ubrzati proces pravljenja strana u samom Quarku.

F Postoji nekoliko editora koji podravaju rad sa QuarkXPress tagovima. Jedan od njih F Detaljniju tabelu sa tagovima pogledajte na kraju ovog prirunika.

moete nai na Internetu (http://www.turbo-editor.com). Postoje i editori koji na posredan nain mogu posluiti svrsi.

12

6
Konano Quark...

Konano Quark...

Sada, kad smo se ve prilino upoznali sa Quarkom, vreme je da polako ponemo da se bavimo konkretnijim stvarima nego to su istorija programa i ekstenzije dokumenata. Kao prvo... potrebno je da startujete program. Kada to uinite, ekran vaeg monitora bi trebao da izgleda otprilike kao na slici ispod. Kao i kod veine dananjih programa koji rade u grafikom radnom okruenju (Windows, MacOS,...), okruenje u kojem ete provoditi svoje Quarkovske dane sastoji se iz vrlo standardnih elemanata: menija, palete sa alatima, nekoliko drugih paleta za podeavanje raznih parametara i statusne linije (Status Bar), u dnu ekrana, koja takoe ima nekoliko funkcija (na kraju prirunika se nalazi slina slika sa prikazanim svim paletama i objanjenjem njihove funkcije).

13

QuarkXPress 4

F Primetiete da QuarkXPress nema paletu sa alatima (Toolbar) na kakvu nailazimo u veiF Ve smo pominjali da QuarkXPress radi i na PC i na Macintosh raunarima. Ovaj
ni dananjih programa. Ovde je paleta sa alatima vertikalna i ne moe se postaviti u drugaiji poloaj niti se moe usidriti uz bilo koju ivicu ekrana. prirunik govorie o PC verziji programa. Na sreu, obe verzije Quarka su toliko sline da ako nikad niste radili pod Windowsima u PC verziji Quarka oseaete se kao da radite na Macu. Osim razlika koje proizilaze iz razlika u tastaturama i funkcionisanju mia na ovim platformama, sve ostale funkcije su potpuno identine.

Odmah po prvom startovanju programa je i pravo vreme da podesimo osnovne parametre rada u programu. Sva podeavanja se vre uz pomo etiri okvira za dijalog od kojih emo na dva obratiti posebnu panju. Prikazujemo ih izborom odgovarajue opcije iz menija Edit Preferences .

Application Preferences

U ovom okviru za dijalog podeavamo parametre koji su vezani za ponaanje samog programa. Na njemu se nalaze 4 kartice (Tabs) uz pomo kojih biramo koju grupu parametara elimo da podeavamo.

1. Display

Ovde se nalaze opcije za izbor boja kojima e biti prikazivane margine, voice (Ruler) poznatije kao Guidelines iz CorelDRAW-a i mrea (Grid). Takoe, na ovoj kartici je mogue izabrati i kvalitet prikaza slika u dokumentu kao i rezoluciju u kojoj e biti prikazivani dokumenti.

F Opcije za broj boja (Color Tiffs) i nivoa sive (Gray Tiffs) se odnose samo na slike u TIF

formatu. Sve ostale slike e biti prikazane u onoliko boja (nivoa sive) u koliko je sama slika naprvaljena. Izbor je, u sluaju slika u TIF formatu mogu zato to Quark prilikom uitavanja TIF slika pravi pregled (Preview) slike i njega prikazuje umesto same slike.

14

Konano Quark...

2. Interactive

Na ovoj kartici se nalaze opcije vezane za brzinu pomeranja (skrolovanja) dokumenta, nain i brzinu iscrtavanja objekata tokom pomeranja, izbor formatiranja navodnika prilikom uitavanja teksta, Dragndrop - prevlaenje teksta...

3. Save

Opcije koje se odnose na snimanje dokumenata ukljuuju: izbor da li e Quark sam, periodino u odreenom intervalu, snimati dokument (Auto Save), da li e uvati prethodne verzije dokumenta i koliko njih (Auto Backup) kao i gde e se te verzije uvati, da li e u dokumentu biti sauvana i trenutna pozicija tj. strana na kojoj se korisnik nalazi. Takoe, tu je i opcija za automatsko snimanje biblioteka.

15

QuarkXPress 4

4. XTensions

Iako su ekstenzije postojale i u prethodnim verzijama Quarka ove opcije su novost koja postoji tek od verzije 4.0. Naime njima birate da li e se i u kom sluaju XTensions Manager pojavljivati pri startovanju programa. XTensions Manager omoguava jednostavnije i efikasnije baratanje ekstenzijama nego to je to bio sluaj u prethodnoj verziji i o njemu e, kao i o ekstenzijama, biti vie rei kasnije, u zasebnom poglavlju.

Document Preferences

Podeavanja o kojima smo govorili u prethodnih nekoliko pasusa su vezana za ponaanje samog programa i imaju globalno dejstvo. Od momenta kada su izvrena program se ponaa u skladu sa njima. Podeavanja o kojima emo sada govoriti mogu imati i globalno i lokalno dejstvo. Ona se tiu samih Quarkovih dokumenata. U sluaju da izvrimo podeavanja kada ni jedan dokument nije otvoren ona e se odnositi na sve dokumente koji e ubudue u programu biti kreirani, odnosno postae podrazumevana (Default). Ukoliko ih izvrimo dok je neki dokument otvoren (i aktivan) ona e se odnositi samo na njega i nee imati posledice ni na ostale dokumente niti na podrazumevana podeavanja. Na taj nain je omogueno da se parametri vezani za dokument podeavaju za svaki dokument nezavisno. Na okviru za dijalog Document Preferences se nalazi pet kartica.

1. General

Na ovoj kartici se nalaze opcije za podeavanje jedinica mere, naina prikazivanja teksta napisanog sitnim slovima, prikazivanje/neprikazivanje slika... Posebno emo obratiti panju na sledeih nekoliko opcija: 1. Auto Page Insertion omoguava da izaberete gde e biti dodate strane u dokument u sluaju da uvozite tekst koji ne moe da stane na ve postojee strane. 2. Auto Picture Import omoguava da izaberete kako e se program ponaati kada otvarate dokument koji sadri slike. Izborom On (Verify) govorite programu da vas svaki put pri otvaranju dokumenta upozori ukoliko su slike koje dokument sadri u meuvremenu promenjene.

F Bez obzira na to koje jedinice izaberete kao osnovne (milimetri, ciceri, ini...) u svakom
okviru za dijalog moete zadavati mere u bilo kojim jedinicima uz naznaku o kojim se jedinicama radi (mm za milimetre, cm za centimetre, pt za take...)

16

Konano Quark...

F Greek Text Below omoguava da izaberete veliinu slova poev od koje e manja slova

biti grikovana odnosno prikazana ne kao slova nego kao siva povrina koju slova zauzimaju. Ovo je korisno ako imate video karticu koja nije prva liga i znatno ubrzava prikazivanje (iscrtavanje) teksta. Slina opcija postoji i za slike (Greek Pictures) i njenim izborom iskljuujete prikazivanje slika u dokumentu. Ovo ete najee koristiti kada u dokumentu imate vektorske slike koje sadre puno detalja i za ije je iscrtavanje esto potrebno dosta vremena.

2. Paragraph

Na ovoj kartici se nalaze opcije kojima odreujete kako e Quark primenjivati neke od tipografskih tehnika na pasuse (paragrafe) u dokumentu. Tu se nalazi i opcija za podeavanje jedinstvene mogunosti Quarka: onovne linije teksta (Baseline Grid). Osnovne linije omoguavaju da svaki red teksta idealno lei bez obzira na koliko kolona je napravljena strana. O njima e biti vie rei u poglavlju posveenom radu sa tekstom.

3. Character

Ova kartica je slina prethodnoj samo to se opcije na njoj odnose na karaktere (slova) u tekstu a ne na pasuse. Na njoj odreujete veliinu slova u indeksui eksponentu (Subscript i Superscript) u odnosu na veliinu ostatka teksta i druge parametre vezane za karaktere.

4. Tool

Ovo je vrlo interesantan skup opcija i veoma koristan. Njima odreujete inicijalno ponaanje svake Quarkove alatke. Takoe je omogueno i podeavanje opcija za sline alatke odjednom.

17

QuarkXPress 4

5. Trapping

Uz pomo ovih opcija podeavate inicijalne parametre preklapanja boja. Bez obzira na podeavanja izvedena ovde, svaki objekat i svaka boja koriena u dokumentu mogu imati svoja zasebna podeavanja. Druga dva okvira za dijalog za podeavanje opcija odnose se na kreiranje indeksa i tzv. Color Management. Poznato je da jedan od najveih problema u korienju raunara u oblasti grafike predstavlja odstupanje boja koje se vide na monitorima i raznim drugim izlaznim ureajima u odnosu na boje u prirodi. Zbog toga postoji mnogo manje ili vie uspenih naina da se prikaz boja priblii realnom. U tu svrhu slue razni Color Management sistemi. U Quarku moete koristiti neke od njih i u sluaju da radite sa dokumentima u boji to je i vrlo poeljno. Ipak, objanjenje funkcionisanja ovih sistema izlazi iz domena ovog prirunika pa o tome neemo detaljnije govoriti.

F Ne zaboravite: podeavanja koja se odnose na dokumente mogu se odnositi na sve dokumente (Default) ili samo na otvoreni dokument.

18

7
Alati

Alati

Uz pomo osnovnih alatki QuarkXPressa izvravaju se sve operacije u programu. Ima ih ukupno 14 kategorija od kojih 4 imaju svoje (u nedostatku boljeg termina nazovimo ih...) podkategorije. Sve skupa, rad u QuarkXPressu zahteva poznavanje ukupno 28 manje ili vie razliitih alata. Na slici moete videti kako izgleda paleta sa alatima kada se vidi svih 14 alata (levo) i kada se vide svi alati i podalati (desno). Upoznajui se sa svakim od 14 alata i njihovih podalata polako emo sagledati i osnovne mogunosti programa i dobrim delom se upoznati sa nainom rada u QuarkXPressu.

Paleta sa alatima je slino izgledala i u prethodnim verzijama. Razlika u novoj verziji je F Podalate birate tako to pritisnete miem na alat i drite pritisnut levi taster nekoliko
Alatka Item

to to su srodni alati grupisani (alat - podalati). Ovo je uslovljeno i pojavom novih alata u novoj verziji. trenutaka. Nakon toga se paleta otvara i prikazuju se ostali alati u grupi. Svi alati koji su grupisani obeleeni su malom strelicom u obliku trougla u gornjem desnom uglu.

Alatka Item se, zbog svoje funkcije, esto naziva i alatka Pick (Pick = uzeti, dohvatiti). Funkcija joj je upravo to to joj i ime kae: da dohvata neto. To neto su u sluaju Quarka svi objekti koji se mogu nalaziti u dokumentu. Uvoenje, u ovom trenutku, pojma objekat zahteva malo detaljnije upoznavanje sa logikom rada u programu.

19

QuarkXPress 4
Programeri bi rekli da je QuarkXPress objektno orijentisani program. Ne samo po nainu projektovanja programa (u tom smislu je sigurno objektno orijentisan) ve i po tome to se sve operacije u Quarku izvode uz pomo objekata. Ako ste radili u CorelDRAW-u onda sigurno znate ta je to ne objektno orijentisan program: ni jedan elemenat strane ne mora (i ne moe) imati neto u emu se nalazi. Jednostavno, kada elite da otkucate par rei dovoljno je da bilo gde na strani pritisnete alatkom za tekst i pojavie se kursor koji oznaava da moete poeti sa unoenjem teksta. Isto vai i za sve druge elemente strane. Dovoljno je da bilo gde pritisnete odgovarajuim alatom i moete crtati bilo ta. Kada uvozite slike u dokument slika e se pojaviti na strani i zatim je moete pomerati, deformisati, poveavati i smanjivati do mile volje. U QuarkXPressu stvari stoje malo drugaije. Na strani ne moe postojati (skoro) nita ako nema neto u emu e se nalaziti. Da bi ste uvezli tekst potrebno je da prethodno postavite na stranu okvir za tekst (Text Box) a zatim u njega uvezete tekst. Isto je i ako elite da otkucate makar i jedno slovo teksta. Prethodno morate postaviti okvir za tekst. Ako elite da uvezete sliku potrebno je da postavite okvir za sliku (Picture Box) pa tek onda da u njega uvezete sliku. Jedino odstupanje od ovog pravila predstavljaju linije (putanje) koje crtate u samom Quarku. One ne moraju imati nikakav objekat koji ih sadri (Placeholder) ve nezavisno stoje, same za sebe, bilo gde na strani. Drugo, delimino, odstupanje predstavlja tekst koji se kuca po putanji (Text on Path) i on ima Placeholder u obliku linije po kojoj se kuca a ne u vidu okvira. Da se vratimo sada na funkciju alatke Item. Kao to smo ve rekli njena osnovna funkcija je da dohvati objekat kako bi se izvrila neka manipulacija sa njim. Dakle, ako elite da pomerite okvir za tekst to ete uraditi alatkom Item. Takoe, ako elite da izaberete vie objekata i da ih zajedno pomerite, izabraete ih ovom alatkom drei pritisnut taster Shift (Option na Mac-u). Kopiranje na Clipboard, kada ste objekat dohvatili ovim alatom prouzrokovae kopiranje celog objekta a ne samo njegovog sadraja. Dakle, da sumiramo: alatka Item radi sa objektima a ne sa njihovim sadrajem. Sa sadrajem objekata (okvira za tekst, okvira za sliku...) radi sledei alat na paleti alata a to je...

Alatka Content
Ova alatka je komplement alatki Item. Zajedno, ove dve alatke omoguavaju kompletnu manipulaciju kako sa samim objektima tako i sa njihovim sadrajem. Kako radi altka Content? Vrlo slino kao i prethodna osim to kada njome pritisnete na, recimo, okvir za sliku i pomerite mia, nee se pomeriti ceo okvir ve e se pomeriti slika u njemu. Ako se radi o okviru za tekst, ovaj alat omoguava kucanje, brisanje, izbor teksta i uopte sve manipulacije nad tekstom (to nije mogue kada je izabran prethodna alatka). Kopiranje na Clpboard, kada je objekat izabran ovom alatkom, prouzrokuje kopiranje sadraja objekta (teksta, slike...) a ne celog objekta. To znai da, ako tako kopiranu sliku elite komandom Paste da umetnete u neki drugi dokument, morate u njemu imati izabran okvir za sliku u koji e ova slika biti smetena. Ve iz ovoga vidite da e kursor vaeg mia najee krstariti izmeu ove dve alatke. Da bi se ovo deavalo to ree, alatka Content moe, u odreenim situacijama da simulira svog parnjaka, alatku Item. To se postie dranjem tastera Control (Command na Macu) kada je izabrana alatka Content a vizuelno je predstavljeno promenom kursora. Naime, kursor dobija oblik isti kao da je izabrana alatka Item i na taj nain ste obaveteni da u tom trenutku moete baratati objektima a ne njihovim sadrajem. Inae, alatka Content se esto naziva i Hand zbog kursora u obliku ruke.

U verziji 4.0 ove dve alatke su po funkciji postale jo bliskije. Sada je mogue uvoziti

sliku u okvir i kada je izabrana alatka Item, mogue je menjati parametre sadraju objekta preko palete Measurements i pomou opcija u Style meniju... Time su ove dve alatke postale vrlo sline. Ipak, potreba za razgranienjem izmeu objekta i njegovog sadraja jo uvek postoji, pa one i dalje postoje zasebno.

20

Alati

Alatka Rotation
Ovoj alatki sigurno znate funkciju ak i ako nikada niste radili u Quarku. Naravno, ona slui za rotiranje objekata. Kada je izabran bilo koji objekat (ili grupa objekata) pritisak miem na bilo koje mesto na strani postavie centar rotacije za izabrani objekat ili objekte. Ne putajui taster, pomerajte mia i objekti e se rotirati oko centra rotacije. Kada pustite mia objekti e zauzeti novi poloaj.

F Kada zavrite rotiranje objekta, altka Rotation e prestati da bude aktivna a postae aktivAlatka Zoom

na neka od prve dve alatke. Da bi ste rotirali vie objekata nezavisno bez potrebe da posle svakog rotiranja ponovo birate alatku Rotation potrebno je da prilikom prvog izbora drite pritisnut taster Alt (Option na Macu). Ovo pravilo vai i za sve druge alatke osim prve dve.

I ova alatka je standardna za sve sline aplikacije pa joj neemo posvetiti posebnu panju. Treba samo pomenuti da pritiskom na taster Alt (Option na Macu) ona dobija inverznu funkciju odnosno postaje alatka Unzoom. Kada ne zaokruite deo koji hoete da uveate ve pritisnete bilo gde na strani, dokument e se uveati za onoliko procenata koliko ste izabrali pri podeavanjima opcija u okviru za dijalog Document Preferences (inicijalno ova vrednost je 25%).

Maksimalno uveanje u Quarku zavisi od rezolucije koju ste izabrali kao Display
DPI Value u okviru za dijalog Application Prefernces. Za 72 dpi maksimalno uveanje je 800%, za 96 dpi 692% a za 120 dpi 552%. U prethodnim verzijama Quarka maksimalno uveanje je bilo 400%.

Alatka Text Box

Ova alatka je prva koja se sastoji iz vie razliitih alata ali sa slinom funkcijom i prva u kojem se koristi jedna od najveih novosti u novoj verziji Quarka: Bezieove (Bezier) krive. U pitanju je set alata za crtanje okvira za tekst raznih oblika. Ukupno ih ima 7 i to: Rectangle (pravougaonik), Beveled Corner (pravougaonik sa zaseenim uglovima), Concave Corner (pravougaonik sa konkavnim uglovima), Rounded Corner (pravougaonik sa zaobljenim uglovima), Oval (elipsa), Bezier (bezijeove krive) i Freehand (okvir nacrtan slobodnom rukom). Prvi slui za crtanje pravougaonih okvira za tekst i to je oblik koji ete najee koristiti. U takve okvire za tekst ete smetati veinu tekstova koje budete uvozili u dokument. Ostale ete neuporedivo ree koristiti i to najee kada bude potrebno postii neki nesvakidanji efekat sa tekstom. Na slikama koje slede moete videti kako izgleda svih sedam tipova okvira za tekst.

21

QuarkXPress 4

Okvir za tekst kao objekat u Quarku ima svoja svojstva i razne parametre koji se mogu podesiti. Oni su podeljeni u nekoliko kategorija i mogu se podesiti na okviru za dijalog Modify. Ovaj okvir za dijalog ete, verovatno ve pretpostavljate, vrlo esto koristiti. Pogledajmo ta se sve na njemu nalazi.

1. Box

Na ovoj kartici se nalaze opcije za podeavanje dimenzija i pozicionisanje okvira. Tu moete podesiti i ugao okvira za tekst i njegovu horizontalnu ili vertikalnu deformaciju (Skew) kao i boju pozadine i popunu prelivom (Blend).

22

Alati

2. Text

Na ovoj kartici podeavate parametre sadraja okvira. Kako se radi o okviru za tekst ovde moemo podesiti ponaanje teksta u okviru: broj kolona, razmak izmeu njih, ugao teksta, iskavanje... Tekst u okviru moe biti postavljen uz gornju ivicu, centarlno, uz donju ivicu ili ravnomerno rasporeen od gornje do donje ivice uz mogunost izbora maksimalnog razmaka izmeu redova (proreda).

3. Frame

Svaki okvir za tekst moe imati i konturu i opcije vezane za konturu se biraju na ovoj kartici. U njih spadaju debljina i boja konture, tip konture (jedna od 20 predefinisanih uz mogunost kreiranja sopstvenih bordura) kao i nova opcija koja omoguava da izaberete boju kojom e biti obojene rupe u konturama koji se ne sastoje od jedne linije ili u okvirima koji nisu sainjeni od kontinualne linije (crta - taka - crta i slini okviri).

23

QuarkXPress 4

4. Runaround

Opcije na ovoj kartici pruaju mogunost podeavanja razmaka teksta koji se nalazi u drugom okviru od ovog za koji podeavate opcije. Konkretno, ako se oko okvira za tekst (ili nekog drugog objekta) nalazi drugi tekst, uz pomo ovih podeavanja birate koliko e taj drugi tekst biti odmaknut od objekta ili od njegovog sadraja i na koji nain. Za okvir za tekst moete izabrati samo dva naina: prvi je da drugi tekst bude odmaknut odreeni broj milimetara a drugi je da ne bude uopte odmaknut odnosno da prolazi ispod ili kroz ovaj objekat. Prava snaga ovih opcija pokazuje se tek kada se radi o okviru za sliku. O tome par redova nie...

F Okvir za dijalog Modify moete prikazati na vie naina: izborom iz menija Item,

dvostrukim pritiskom miem na objekat kada je aktivna alatka Item ili dvostrukim pritiskom miem uz pritisnut taster Control kada je izabrana alatka Content.

Pre nego to nastavimo dalje sa opisom Quarkovih alata posvetiemo malo vie panje Bezieovim krivama. To je novost koja je, bar prema zvaninim saoptenjima iz Quarka, najvie doprinela ovako velikom vremenskom razmaku izmeu dve verzije programa. O emu se zapravo radi? Ovaj nain crtanja krivih linija (putanja) nije nita revolucionarno i novo u grafikim programima. Linija se crta crtanjem karakteristinih (vornih) taaka a zatim se, pomou pravca i intenziteta dva karakteristina vektora za svaku vornu taku, odreuje oblik krive. Slina (ili ista) stvar postoji u Photoshopu i zove se Paths. Takoe postoji i u CorelDRAW-u. Postavlja se pitanje zato je onda toliko vremena potroeno na razvijanje ovakve mogunosti. Pre svega odgovor lei u injenici da se elelo postii da Quark postane grafikiji program u kome se moe uraditi to vie posla vezanog za izradu bilo kakve publikacije. elelo se, takoe, postii da bude to manje potrebe za naputanjem Quarka da bi se uradili specifini poslovi. Ujedno, cilj je bio da Quark postane to vie i alat dizajnera a ne samo tehnikog osoblja. Kada se zavrilo sa razvojem ove nove mogunosti, pokazalo se da ona moe imati i mnoge druge primene u samom programu osim crtanja okvira raznih oblika. Tako su nastale mnoge mogunosti kojih u prethodnim verzijama nije bilo: pisanje teksta po krivoj putanji, pretvaranje slova u Bezieove krive, kombinovanje objekata, pravljenje preseka... To je, dalje, autorima programa otvorilo nove perspektive za kreativnost i kreiranje novih opcija programa. Pomenimo samo jednu od najintersantnijih: mogunost da slova, posle pretvaranja u krive, popunite teksturom ili slikom. Dakle, oigledno je da je implementiranje Bezieovih krivih donelo programu mnoga poboljanja i uinilo ga primamljivijim jo irem krugu potencijalnih korisnika nego to je to do sada bio sluaj.

Alatka Picture Box

Ova alatka slui za crtanje okvira u koje smetamo slike. Kao i u sluaju okvira za tekst, u pitanju je set alata. Ukupno ih ima, takoe, sedam i to su: Rectangle, Beveled Corner, Concave Corner, Rounded Corner, Oval, Bezier i Freehand. Na paleti alata ovih sedam alata je

24

Alati
inicijalno podeljeno u etiri grupe (a ne kao kod okvira za tekst, svi u jednoj grupi) da bi paleta alata u novoj verziji bila to slinija onoj u prethodnim verzijama. Naime, i u prethodnoj verziji je postojala mogunost pravljenja okvira za slike u vie oblika pa se na paleti nalazilo nekoliko dugmadi za to. Sada je ta osnovna forma zadrana a prvom alatu (Rectangle ) su doata tri podalata. Kao i u sluaju prethodne vrste okvira, najee ete biti u prilici da koristite osnovni oblik okvira za sliku - pravougaonik. Ostali oblici se znatno ree koriste i to uglavnom za postizanje odreenih dizajnerskih efekata. Meutim, i osnovni oblik daje mogunost za vrlo efektnu manipulaciju slikama. Za to je zaduen skup parametara koji se nalazi na karticama Runaround i Clipping, okvira za dijalog Modify. Pa da pogledamo...

F Za demonstraciju u sledeih nekoliko primera koristiemo sliku u TIFF formatu u kojoj

postoje tri ugraene putanje (Path) i jedan alfa kanal. Izgled TIF slike i izgled putanja i kanala moete videti na sledeoj slici.

Runaround

Postoji osam naina protoka teksta oko slike i uz postojanje dodatnih opcija to predstavlja zaista impozantne mogunosti kontrole i kreiranja ove vrste vizuelnih efekata. Inae, Quark je prvi meu

25

QuarkXPress 4
programima ove vrste uveo mogunost da tekst nepravilno obilazi sliku i to ga je, svojevremeno, uz sve ostale mogunosti, uinilo vrlo popularnim. U ovoj verziji, dodavanjem novih opcija i mogunosti, ovo postaje ponovo jedan od glavnih aduta Quarka u odnosu na konkurenciju kada je u pitanju ova vrsta efekata. Inae, ni jedan ozbiljan asopis, a ni dnevne novine, ne mogu se zamisliti bez ovakvih elemenata koji stranama daju sveinu i vizuelnu privlanost a ujedno razbijaju i monotoniju koja se javlja, pogotovo u dnevnim novinama gde sve strane veoma lie jedna na drugu. None Ovaj nain oznaava da tekst nee zaobilaziti sliku ve e prolaziti kroz nju. Item Tekst zaobilazi sliku po ivicama okvira za sliku u kojem se slika nalazi. Auto Image Quark e sam odrediti granice slike i tekst e pratiti te granice. Embedded Path Tekst e zaobilaziti sliku pratei konture putanje snimljene zajedno sa slikom u programu za obradu bitmapiranih slika. Kako se u okviru slike moe snimiti vie putanja, Quark ostavlja mogunost da izaberete koja e od njih posluiti kao linija vodilja za putanju teksta oko slike. Alpha Channel Slina opcija kao i prethodna s tom razlikom to e ovog puta tekst ii po konturama alfa kanala (selekcije, maske) snimljene zajedno sa slikom. I ovde postoji mogunost izbora alfa kanala u sluaju da ih slika sadri vie. Non-White Areas Quark e sam kreirati masku (alfa kanal) u slici pratei konture obojenih delova slike (delova koji nisu beli). Na ovaj nain praktino moete uraditi frajtend slike u samom Quarku. Same As Clipping Ovom opcijom birate da tekst prolazi oko slike pratei putanju izabranu na sledeoj kartici ovog okvira za dijalog: Clipping. Picture Bounds Pravougaone konture slike (ne okvira za sliku) e biti putanja po kojoj e tekst obilaziti sliku Za svaki od ovih naina postoje dodatni parametri uz pomo kojih se fino podeava putanja teksta oko slike. Za Item i Picture Bounds to su razdaljine teksta od slike na svakoj od etiri strane slike (odnosno okvira u kome se slika nalazi). Za None ne postoje dodatna podeavanja. Za ostale naine to su dodatne opcije za podeavanje tolerancije koju e Quark primeniti prilikom kreiranja putanje oko slike. U te parametre spadaju: Noise, Smoothness i Treshold. Naravno, i u ovim sluajevima je mogue (i potrebno) zadati rastojanje teksta od tako kreirane putanje. Pored ovih parametara postoji i opcija Invert koja radi upravo to joj i ime kae: tekst nee prolaziti oko slike (po putanji koju smo izabrali) nego e ii u okviru putanje. Kombinacijom ove mogunosti i parametara na sledeoj kartici (Clipping) mogu se dobiti interesantni efekti.

Clipping

Ova podeavanja deluju vrlo slino kao i podeavanja na prethodnoj kartici ali donekle imaju drugaiju funkciju i, u sutini, komplementarna su sa prethodnim. Najkrae, ovim podeavanjima biramo koji deo originalne slike e biti vidljiv a koji nevidljiv. Najee e vidljivi deo slike sluiti i kao putanja po kojoj e tekst zaobilaziti sliku ali to ne mora biti sluaj. Slika moe biti vidljiva samo delimino (unutar alfa kanala, na primer) a da tekst ipak zaobilazi ceo okvir u kojem se slika nalazi. Opcije su, dakle, vrlo sline. Jedina razlika je u broju mogunosti ponuenih za opciju Type koji ovde, za razliku od prethodne kartice i iste opcije, iznosi pet. Sve ostale opcije su potpuno identine.

26

Alati

Na sledeih nekoliko slika pogledajte kako se podeavanjem parametara na ove dve kartice mogu postii interesantni efekti.

F Ne mogu svi formati bitmapiranih slika sadravati u sebi putanje i alfa kanale. I jedno i

drugo mogu sadravati samo TIFF (Tagged Information File Format) i PSD (Photoshop Document), putanje moe sadrati EPS (Encapsulated PostScript) a alfa kanale (samo jedan) TGA (Targa) format.

Clipping: Embbeded Path (Path 3) Runaround: Same As Clipping, Outset 10 pt

27

QuarkXPress 4

Clipping: Embbeded Path (Path 3), Invert Runaround: Embbeded Path (Path 1), Outset 10 pt

Clipping: Embbeded Path (Path 3) Runaround: Picture Bounds, Top = Left = Bottom = Right = 10 pt

F Da bi ste bilo kakve efekte pravili sa slikama potrebno je da, prethodno, uvezete sliku u doku Kada je aktivna alatka Item neete moi da uvezete tekst. Da biste uvezli tekst mora biti
aktivna alatka Content. Ovo ne vai kada je u pitanju uvoenje slika. ment odnosno odgovarajui okvir za sliku. To se radi izborom opcije Get Picture iz menija File. Preica na tastaturi za ovu operaciju je Ctrl+E. Istom komandom se uvozi i tekst u okvir za tekst, samo se u tom sluaju ova opcija zove Get Text. Da li ete u dokument uvoziti sliku ili tekst zavisi od toga koja vrsta okvira je trenutno izabrana. Ukoliko je to okvir za tekst, ova opcija e se zvati Get Text i njome ete uvoziti tekst u aktivni okvir za tekst.

Alatke Line i Orthogonal Line

28

Ove etiri alatke su podeljene u dve grupe (opet zbog kompatibilnosti) sa prethodnim verzijama. Najkrae reeno one slue za crtanje linija, bilo pravih (Orthogonal i Line) bilo

Alati
krivih (Freehand i Bezier). Alatka Orthogonal Line moe crtati samo horizontalne ili vertikalne linije. Nju ete najee koristiti za crtanje meustubanih linija na matinim stranama. Alatka Line moe crtati prave linije pod bilo kojim uglom. Ako drite pritisnut taster Shift (Option na Macu) ovaj alat postaje slian alatki Orthogonal Line s tom razlikom to se tada mogu crtati, pored horizontalnih i vertikalnih, i linije pod uglom od 45 stepeni. Druga dva linijska alata omoguavaju crtanje svih ostalih linija. Dvostrukim pritiskom na liniju prikazuje se okvir za dijalog Modify koji je slian po opcijama okviru za dijalog Modify za druge objekte. Na njemu se nalaze opcije za podeavanje tipa linije, debljine, naina postavljanja linije na stranu (uz pomo koordinata krajnjih taaka ili uz pomo koordinata jedne karakteristine take i duine i ugla linije)... Takoe se na ovom okviru za dijalog nalaze i opcije za Runaround to je novina u odnosu na prethodne verzije kada linijama nisu mogli biti zadate ove osobine.

Na kraju ovog odeljka o alatima QuarkXPressa nalazi se kratko uputstvo za korienje

Alatka Text-Path

Bezieovih krivih. Za demonstraciju je upotebljen upravo alat za crtanje Bezioevih linija.

Ove alatke (ukupno etiri) su gotovo identine prethodnim. Jedina razlika je u tome to posle crtanja linije na nju moete upisati tekst i on e pratiti putanju linije. Mogunosti izbora parametara pogledajte na sledeoj slici.

Linija koja predstavlja putanju teksta ima sve osobine kao i obine linije pa joj se moe izabrati debljina, boja, tip...

29

QuarkXPress 4

Alatke Linking i Unlinking

Ove dve alatke imaju inverznu funkciju pa ih zato pominjemo zajedno. U pitanju su alati za povezivanje odnsno razdvajanje okvira za tekst. Dva nezavisna okvira za tekst mogu biti povezana alatkom Linking pa e tekst, ukoliko ne moe ceo da stane u prvi, sam prei u drugi okvir. Na taj nain je mogue vriti fleksibilno rasporeivanje teksta pre svega na novinskim stranama veih formata gde puno razliitih tekstova stoji na jednoj strani i oni su esto isprekidani sitnim reklamama, najavama, antrfileima.... Alatka Unlinking ima funkciju da razdvoji dva povezana okvira za tekst i da ih uini nezavisnim.

F Povezani okviri za tekst su i dalje potpuno nezavisni kada ih treba pomerati ili im menjati
atribute i parametre. Jedino je tekst u njima jedna celina.

Bezieove krive

30

Kao to smo ve rekli, ova nova mogunost QuarkXPressa je prouzrokovala da on postane program sa mnogo vie dizajnerskih mogunosti i primamljiviji veem krugu potencijalnih korisnika. Pogledajmo sada malo detaljnije kako se radi sa Bezieovim krivama. Pominjali smo da se Bezieove krive crtaju uz pomo karakteristinih taaka. Svaka od tih taaka ima svoja dva karakteristina vektora uz pomo kojih se definie putanja krive izmeu svake od taaka i njene dve susedne take. Ukoliko je kriva u jednom ili oba pravca od neke take prava onda ta taka nema svoje karakteristine vektore. Pomenuvi pravu dolazimo u situaciju da pomenemo jo jedan element programa po prvi put. U pitanju je paleta Measurements koja ima viestruku funkciju u programu. U zavisnosti od toga koji je objekat izabran u dokumentu, na ovoj paleti se pojavljuju opcije za manipulisanje tim objektom. Na primer, ako je izabran okvir za tekst na paleti Measurements ete moi da podesite njegov poloaj na strani, dimenzije, broj kolona, ugao okvira i teksta i mnoge druge parametre. Takoe, tu se nalaze i opcije za manipulisanje sadrajem objekta, bilo da je to tekst ili slika. U sluaju kada crtate Bezieove krive ova paleta e stalno biti prikazana jer se na njoj nalazi pet tastera uz pomo kojih manipuliete krivom. To su tasteri na sredini palete i moete ih videti na slici u dnu strane. Oni, redom, imaju sledee funkcije: Symmetrical Point Od izabrane take nainie simetrinu taku tj. izjednaiti po pravcu i intenzitetu njene karakteristine vektore. Smooth Point Umekava putanju krive u prolazu kroz izabranu taku. Od tog momenta nije mogue nezavisno menjati karakteristike svakom vektoru zasebno ve se oba vektora menjaju simultano Corner Point Izabranu taku pretvara u ugaonu to znai da karakteristini vektori te take postaju nezavisni i mogu se menjati svaki ponaosob. Straight Segment, Curved Segment Tasteri u donjem redu ne tiu se taaka nego segmenata krive izmeu dve take. Da bi ste ih aktivirali potrebno je da pritisnete miem na bilo koji deo krive i tada se pritisak na ove tastere odnosi na izabrani

Alati
segment krive. Straight Segment e ispraviti krivi segment a Curved Segment e od pravog segmenta nainiti krivi. Pored operacija koje izvodite preko ovih pet dugmadi, postoji jo nekoliko operacija sa Bezieovim krivama. Jedna od njih je dodavanje ili brisanje karakteristinih taaka. To se izvodi uz pritisnut taster Alt i pritisak miem na krivu. Ukoliko pritisnete na postojeu taku ona e biti obrisana a ako pritisnete na mesto bez take, taka e na tom mestu biti kreirana, odnosno dodata nova. Druga operacija je pomeranje samih taaka. To se izvodi pritiskom na taku i pomeranjem mia dok je levi taster pritisnut. Osim taaka, na ovaj nain se moe menjati i oblik krivih segmenata krive. Kakva je prednost Bezieovih krivih u odnosu na, recimo, linije nacrtane slobodnom rukom? Odgovor je vrlo jednostavan: slobodnom rukom se mogu nacrtati svakojake linije ali one niti mogu biti pravilne niti mogu imati lepo zaobljene krivine. I jedno i drugo se, sa nekoliko poteza miem, vrlo lako postie uz pomo vektora tj. Bezieovih krivih.

F Preica na tastaturi za prikazivanje palete Measurements je F9. I veina ostalih paleta F S obzirom da palete zauzimaju dosta mesta na ekranu pogotovo ako radite u rezoluciji
ima slinu preicu (neki od funkcijskih tastera) za prikazivanje/uklanjanje sa ekrana.

manjoj od 1024x768 piksela, jako je korisna sledea mogunost: dvostruki pritisak miem na naslovnu liniju palete e je smotati tj bie velika samo koliko i naslovna linija. Ponovo pritisnite naslovnu liniju dva puta da bi ste je razmotali.

5 1 4 s1 a s2 2 b 3 c

1,2,3,4,5 - karakteristine take krive a,b,c - karakteristini vektori taaka s1 - segment pre krivljenja s2 - segment posle krivljenja

31

8
Master strane
Do sada ste, itajui prethodna poglavlja ovog prirunika i upoznajui se sa alatima kojima raspolae QuarkXPress, verovatno ve dovoljno prikupili teorijskog znanja pa je sada vreme da to znanje iskoristimo za pravljenje prvih pravih dokumenata. Kako to obino biva, postoji jedno pre. Dakle, pre nego to krenemo sa pravljenjem dokumenata moramo da se upoznamo sa Master stranama. Iako je dosta korisnika spremno da se olako odrekne pomoi koju im mogunosti programa pruaju (ili ba zbog toga) posebnu panju emo posvetiti Master stranama. Korienje Master strana je jedini nain da maksimalno automatizujete rad u Quarku i da, na taj nain, utedite dosta vremena i truda.

QuarkXPress 4

ta su Master strane?

Master strane su specijalne strane u okviru QuarkXPress dokumenta koje slue za automatsko formatiranje drugih strana u dokumentu. Na njih se obino stavljaju stalni elementi strane kao to su: zaglavlje (Header), podnoje (Footer), broj strane i drugi dizajnerski elementi koji su zajedniki za vie strana u dokumentu. Svi elementi koji se nalaze na Master strani automatski e se nai na svim stranama na koje primenimo Master stranu. Prilikom kreiranja svakog novog dokumenta on sadri jednu Master stranu. Ona se zove A-Master A. Pogledajmo sada kako izgleda paleta Document Layout pa emo zatim objasniti emu uopte slui naziv Master strane i zato ima ovakav oblik.

32

Kao to vidite na slici, paleta Document Layout se sastoji iz dva dela i jo nekoliko kontrola. Gornji deo palete prikazuje sve Master strane koje sadri aktivni dokument. Donji deo palete sadri sve strane koje se nalaze u dokumentu i svaka od tih strana ima oznaku Master strane koja je na nju primenjena. Ta oznaka se sastoji od jednog slova (ili broja) i to je prvo slovo naziva Master strane. Drugi deo naziva Master strane (iza crtice) slui da ire opiemo stranu kako bi ih lake raspoznavali u dokumentima koji sadre puno Master strana.

Master strane

F Quarkov dokument moe sadrati do 127 razliitih Master strana i do 2000 obinih
strana. Osim to slui za pregled sadraja dokumenta, paleta Document Layout slui i za primenjivanje Master strana na strane u dokumentu. To se radi jednostavnim prevlaenjem odgovarajue Master strane na stranu u dokumentu. Od tog momenta ona sadri sve elemente koje sadri i primenjena Master strana. Da bi postavljali elemente na Master stranu potrebno je da prvo odemo na odgovarajuu Master stranu. To se radi dvostrukim pritiskom miem na ikonu pored imena Master strane ili izborom Master strane iz menija Page Display. Kada se naete prvi put na jednoj Master strani primetiete da se ona od obine strane u dokumentu razlikuje samo po jednom detalju: oznaci u obliku alke u gornjem levom uglu.

Treba biti obazriv kada se postavljaju elementi na Master stranu. Ne zato to se oni posle ne mogu obrisati ili iz nekog slinog razloga, ve prosto zato to treba postaviti samo one elemente koji e se nalaziti na velikom broju strana u dokumentu. Iako Quark ima jednu zaista izvanrednu mogunost, da sa svake strane u dokumentu uklonite bilo koji element koji se nalazi na odgovarajuoj Master strani a da ona i dalje zadri sve ostale osobine Master strane, ipak ne treba preterivati sa postavljanjem elemenata na Master stranu. Tu treba da se nalaze samo zaista neophodni objekti: broj strane, zaglavlje i podnoje, meustubane linije...

F U Quarku nije mogue zadati okviru za tekst osobinu a ima meustubane linije (kao to F Broj strane (koji e se menjati u skladu sa pravim brojem strane u dokumentu) postavlja

je mogue u nekim drugim programima). Da bi ih strane ipak imale a da ne morate da ih crtate na svakoj strani, najbolje je da ih nacrtate na matinoj strani. se u Quarku na prilino udan nain. Naime, ne postoji nikakva opcija u menijima ili bilo gde drugde za to ve se mora otvoriti poseban okvir za tekst i u njemu otkucati sa tastature kombinacija Ctrl+3. Posle toga e se u tom okviru za tekst pojaviti tekstualna sekvenca <#> koja Quarku govori da je to mesto na kojem elimo da se nalazi broj strane. Ovu tekstualnu sekvencu moete izabrati i primeniti formatiranje kao i svakom drugom izabranom delu teksta.

F Pored oznake za broj strane, Quark omoguava i postavljanje oznaka tipa: Nastavak sa

strane xxx ili Nastavak na strani xxx. Ovo se postie takoe pritiskom na odgovarajuu kombinaciju tastera: Ctrl+2 i Ctrl+4 (respektivno). Potrebno je i da se okvir za tekst koji e sadrati ovu sekvencu nalazi preko okvira za tekst na koji se odnosi.

Sa Master stranama su usko povezana i podeavanja vezana za margine, kao i za broj kolona Automatic okvira za tekst. Kada kreirate novi dokument (File New Document) prikazuje se okvir za dijalog u kojem birate dimenzije i orijentaciju dokumenta, margine, broj kolona Automatic okvira za tekst (i da li e on uopte postojati na strani) i da li e strane biti Facing ili ne.

33

QuarkXPress 4

Bez obzira na parametre izabrane prilikom kreiranja novog dokumenta (ne raunajui dimenzije i orijentaciju strane) sve ostalo moete podesiti za svaku Master stranu zasebno izborom opcije Master Guides iz menija Page.

F Automatic Text box je opcija kojom birate da li e se na Master strani nalaziti specijalni F Facing Pages je specijalan sluaj strane koja izgleda drugaije ukoliko se u dokumentu
nalazi na levoj (najee parna) ili desnoj (neparna) strani. Izborom ove opcije svaka Master strana e se sastojati iz dve strane na kojima zasebno treba uneti sve elemente.

okvir za tekst koji ima osobinu da, ukoliko u dokument od, na primer, jedne strane uvozite tekst koji e napuniti 500 strana Quark sam kreira dodatnih 499 strana i na sve njih postavi ovaj okvir za tekst i u njemu rasporedi kompletan tekst.

ta se dogaa sa stranama na koje po drugi put primenimo istu Master stranu i sa stranama na koje je ve primenjena neka Master strana a sada elimo da primenimo drugu? Postoje dva mogua pravila koja e Quark potovati u ovakvim sluajevima. Koje e od njih biti primenjeno zavisi od izbora opcije Master Page Items na kartici General okvira za dijalog Document preferences. Keep Changes Svi elementi strane koji su promenjeni u odnosu na originalnu Master stranu bie sauvani a ostali e biti zamenjeni. Delete Changes Svi elementi strane e biti obrisani i pojavie se novi u skladu sa postavkom Master strane koju primenjujemo. Ova pravila vae i ukoliko menjamo osobine i parametre elementima na Master strani koja je ve aplicirana na neku stranu u dokumentu. Kada briemo Master stranu iz dokumenta Quark e se ponaati ponovo u skladu sa izabranom opcijom.

34

Master strane

M Ukoliko Master strana koju briete ima Automatic okvir za tekst, i ako strane na koje je

primenjena obrisana Master strana imaju tekst u tom okviru a njegove karakteristike nisu menjane, tekst e nestati sa svih strana. Da biste ovo izbegli, na tim stranama u dokumentu promenite neki parametar okvira za tekst (na primer boju pozadine) pa zatim obriite Master stranu. Posle brisanja vratite parametre u prvobitno stanje.

Treba napomenuti i sledeu osobinu Automatic okvira za tekst na Master strani. U njega se ne moe uneti nikakav tekst na samoj Master strani. Ukoliko to pokuate Quark e vas obavestiti o greci. Na stranama u samom dokumentu je, naravno, mogue unositi tekst u Automatic okvir za tekst. Vratimo se sada ponovo na paletu Document Layout. Ona sadri jo neke kontrole koje nam omoguavaju: Kreiranje nove Master strane... ...prevlaenjem ikone prazne strane (gornji levi ugao) u prostor za Master strane. Dodavanje nove strane u dokument... ...prevlaenjem ikone bilo prazne strane bilo Master strane u prostor za prikaz strana koje sadri dokument. Tokom prevlaenja, dok jo ne pustite levi taster mia, promena kursora i zacrnjivanje ve postojeih strana u dokumentu e vam vizuelno nagovestiti poziciju na kojoj e se nai nova strana ukoliko u tom trenutku pustite levi taster mia. Navigaciju kroz dokument Dvostruki pritisak miem na bilo koju stranu na paleti prikazuje stranu na ekranu. Brisanje strana iz dokumenta... ... izborom jedne ili vie strana i pritiskom na dugme delete Page (desno od dva dugmeta u gornjem delu palete). Kreiranje nove Master strane na osnovu ve postojee... ... odnosno dupliciranje Master strane. To se postie izborom (zacrnjivanjem) Master strane koju elimo da dupliciramo i pritiskom na dugme Duplicate (levo od dva dugmeta u gornjem delu palete). Odreivanje poetka nove sekcije dokumenta Sekcije nisu nikakve specijalne strane u dokumentu ve jednostavno mesto poetka novog brojanja strana. Izborom opcije Section Start u okviru za dijalog koji se poziva pritiskom na broj strane u dnu palete Document Layout, govorimo Quarku da na izabranoj strani pone sa brojanjem od novog broja. Taj broj takoe unosimo u okviru za dijalog koji se pojavljuje. Na njemu moemo izabrati format brojeva (rimski, arapski...) kao i prefiks koji e se pojavljivati ispred svakog broja strane. Parametri izabrani u ovom okviru za dijalog vae sve do strane na kojoj poinje nova sekcija.

35

9
Tekst
Tekst je sastavni element svakog dokumenta, bilo da je to knjiga, broura, prospekt, reklama ili letak. Publikacija bez teksta jednostavno ne postoji. Zato dobro poznavanje opcija programa, kada je rad sa tekstom u pitanju, moe mnogo da doprinese efikasnosti u radu. Dakle, na redu je upoznavanje sa opcijama Quarka za rad sa tekstom, kako sa velikim koliinama teksta tako i sa svega nekoliko rei ili ak slova.

QuarkXPress 4

Kako se u Quarku kuca tekst?

Ovo je jedno od najpogrenijih pitanja koje sebi moete postaviti u vezi sa tekstom u Quarku. U Quarku se tekst NE KUCA. Naime, program nema ama ba ni jednu jedinu mogunost koja bi vas navela na to da tekst kucate u njemu a ne u nekom drugom programu koji je namenjen kucanju teksta. Naravno, tekst moete kucati i u samom Quarku ali e to onda biti, najblae reeno, muenje. Tekst se, dakle, unosi u programima specijalizovanim za to: editorima ili, eventualno, tekst procesorima kao to su Microsoft Word ili Word Perfect. Kada je tekst otkucan (uneen) onda tek dolazi vreme da se pojavi i u Quarku. Ve smo pominjali da mora postojati okvir za tekst u koji emo smestiti tekst, da bi se on uopte naao u programu. Ako imamo na strani postavljen Text Box onda je pravo vreme da upotrebimo opciju Get Text iz menija File. Na ekranu e se prikazati okvir za dijalog Get Text.

36

Na slici vidite i koji su to formati tekstualnih dokumenata koje moete uvesti u Quark:

Tekst
ASCII tekst (*.txt) Najjednostavniji nain zapisa teksta podran od apsolutno svake aplikacije koja bilo ta radi sa tekstom, bilo pod DOS-om bilo pod Windowsima Microsoft Write (*.wri) odnosno Microsoft WordPad pod Windowsima 95/98/2000 Dobro znani program koji se dobija uz Windowse Rich Text Format (*.rtf) Specijalan nain zapisa formatiranog teksta uz pomo tagova (ovaj format zapisa se koristi, izmeu ostalog, i za pisanje Windows Help datoteka) Microsoft Word 2.0 dokument (*.doc) Dokument sada ve prilino stare verzije Microsoft Worda WordPerfect 3.x, 5.x, 6.x dokument (*.wp*) Dokumenti WordPerfecta XPress Tags (*.xtg) Specijalan nain zapisa formatiranog teksta u ASCII obliku uz korienje tagova za oznaavanje formatiranja

F Da bi ste uvezli tekst u okvir zza tekst potrebno je da bude aktivna alatka Content

Na okviru za dijalog Get Text vidite jo dve opcije: Convert Quotes i Include Style Sheet. Prva ima sledeu funkciju: ukoliko je potvrena, svi navodnici u tekstu koji uvozite bie konvertovani (promenjeni) u takozvane pametne navodnike (Straight Quotes Smart Quotes). To, konkretno, znai sledee: svaki navodnik u tekstu (ASCII kod 34) bie zamenjen otvorenim (147, ) ili zatvorenim (148, ) navodnikom. Ukoliko ova opcija nije izabrana navodnici e ostati ne promenjeni. Druga opcija, Include Style Sheet, ukoliko je potvrena, ima sledee dejstvo: svi eventualni tagovi u tekstu koji uvozite bie deifrovani i bie primenjeno formatiranje na osnovu njih. To znai da e biti primenjena pravila za XPress tagove. Ukoliko ova opcija nije potvrena, tagovi koji se eventualno nalaze u tekstu bie tretirani kao obian tekst, odnosno pojavie se u dokumentu kao obian tekst.

U prethodnim verzijama bilo je potrebno da datoteka ima ekstenziju XTG da bi Quark

uopte pokuao da deifruje eventualne tagove u njoj bez obzira na potvrenu opciju Include Style Sheet. U novoj verziji Quark e, bez obzira na ekstenziju datoteke, ukoliko je ova opcija potvrena, pokuati da pronae i deifruje eventualne tagove u njoj.

Sada, kada se test konano nalazi tamo gde i treba da se nalazi, u okviru za tekst, vreme je da pogledamo koje sve mogunosti u Quarku postoje za manipulaciju tekstom i kakvi se sve atributi tekstu mogu zadati. Odmah moramo da napravimo razliku izmeu dve vrste pogleda na tekst: prvi je kada tekst posmatramo kao pasus (paragraf) a drugi je kada ga posmatramo kao nekoliko selektovanih rei ili slova (karaktera). Konkretno, to znai da postoje atributi koje zadajemo pasusima (Paragraph Attributes) i atributi koje zadajemo delovima teksta odnosno karakterima (Character Attributes).

Paragraph Attributes

Sve atribute pasusa biramo i podeavamo u okviru za dijalog Paragraph Attributes na kojem se nalaze tri kartice sa isto toliko grupa parametara: Formats, Tabs i Rules.

37

QuarkXPress 4

Formats

Na ovoj kartici se nalaze osnovni parametri za podeavnje atributa pasusa. Njihovim podeavanjem odreujemo kako e vizuelno izgledati pasus. Left Indent Odreuje udaljenost teksta od leve ivice okvira u kojem se nalazi. Ovaj parametar vai za sve redove u pasusu. First Line Odreuje uvlaku samo prvog reda u pasusu. Uobiajeno je da, u publikacijama koje sadre dosta teksta (knjige, asopsi...) prvi red pasusa bude uvuen u odnaosu na ostale redove zbog preglednosti i lake itljivosti teksta. Vrednosti za ovaj parametar su, najee, izmeu 5 i 7 milimetara. Right Indent Odreuje udaljenost teksta od desne ivice okvira u kojem se nalazi. Ovaj parametar vai za sve redove u pasusu. Leading Podeavanjem ovog parametra odreujemo koliki e biti razmak izmeu redova (prored) u pasusu. Za tekst u, recimo, knjizi, prored bi trebao da bude neto vei od veliine teksta u takama. Ukoliko je prored manji od veliine teksta, tekst e izgledati nabijen i bie neitak. Suvie veliki prored takoe ini vee koliine teksta neitkim.

F Ovaj parametar moe imati specijalnu vrednost Auto. Ona znai da e Quark sam, na
osnovu podataka koje sadri datoteka fonta, odrediti idealnu meru za prored.

F Vrednost Auto se pojavljuje u jo nekim sluajevima u programu, kada je mogue ostaviti

Quarku da sam odreuje parametre. Ukoliko ste takvom parametru ve zadali neku vrednost, a elite da je vratite na Auto, dovoljno je da u polju umesto brojne vrednosti otkucate Auto. Space Before, Space After Ova dva parametra odreuju razmak pasusa u odnosu na prethodni/sledei pasus u tekstu. Najee se koristi za tano podeavanje razmaka specijalnih delova teksta kao to su meunaslovi. Alignment Ovim parametrom biramo da li e tekst u pasusu biti postavljen u levi blok, centralno ili desni blok. Postoje i dve specijalne vrednosti ovog parametra: Justified i Forced. Prva znai da e tekst u pasusu imati poravnatu i levu i desnu ivicu, a druga je isto to i prva uz sledei dodatak: poslednji red pasusa e biti rairen sve do desne ivice. Na sledeoj slici pogledajte primere za parametar Alignment.

38

Tekst

H&Js Ovim parametrom birate koji e metod hifenacije i poravnanja (Hyphenation & Justification) biti primenjen na pasus. Najkrae, H&J je skup parametara kojima se odreuje kako e Quark deliti rei na slogove, koliko uzastopnih redova sa podeljenom zadnjom rei moe biti... Tim parametrima se odreuju i metode koje e program koristiti prilikom poravnavanju desne ivice teksta. Uz podrazumevani metod postoji mogunost kreiranja i specifinih metoda koje upotrebljavamo u specijalnim sluajevima. Jedan od specijalnih sluajeva su naslovi i podnaslovi u kojima ne bi trebalo da dolazi do deljenja rei na slogove.

F Pred kraj ovog prirunika posvetiemo celo poglavllje alatima koji ne spadaju u

obavezan program a mogu dosta da olakaju neke operacije. Tu e biti rei i o kreiranju H&Js skupa parametara i njihovim primenama.

Drop Caps Uz pomo ova dva parametra odreuje se izgled inicijala. Inicijala moe biti vie i mogu zauzimati nekoliko redova. Keep Lines Together Ovo su opcije kojima spreavamo pojavljivanje udovica i siroia (poslednja linija pasusa koja jedina pree na sledeu kolonu ili stranu/prva linija pasusa koja jedina ostane na prethodnoj strani ili koloni). Keep with Next Paragraph Izborom ove opcije uiniemo da se pasus u svakom sluaju nalazi na istoj strani ili u istoj koloni sa sledeim pasusom u tekstu. Lock to Baseline Grid Ova opcija je usko povezana sa jednom od najinteresantnijih mogunosti Quarka kada je tekst u pitanju i koja se zove Baseline Grid (mrea osnovnih linija). Ukoliko izaberete ovu opciju, tekst e biti zakljuan i privezan za lnije mree. U protivnom nee. Ova opcija, ukoliko je izabrana, je veeg prioriteta od opcije Leading (prored) u nekim sluajevima a u nekim nije. Kako funkcioniu ove dve opcije, kakva je korelacija izmeu njih i kakve veze imaju sa mreom osnovnih linija pogledajte dalje u ovom poglavlju gde je detaljnije opisan princip funkcionisanja mree..

39

QuarkXPress 4

Tabs

Na ovoj kartici se nalaze parametri za podeavanje poloaja tabulatoora (Tab). Tabulatori su specijalni karakteri koji omoguavaju da se tekst na jednostavan i lak nain pozicionira po horizontali. Jedan od najupeatljivijih primera upotrebe tabulatora bi bile tabele raznih liga koje viate u sportskim novinama. One izgledaju, otprilike, ovako: Palilulac ukariki 32 1 0 2 3 0 0 3 11:65 2 4:95 0

Pomou tabulatora se lako kolone ove tabele podeavaju da budu poravnate i itke. Pogledajmo kako: pre svega potrebno je da prilikom unosta tabele posle svake kolone bude otkucan PO JEDAN tabulator. Zatim se svakom taboulatoru odredi poloaj i poravnanje (slino kao i samom pasusu). Poravnanje (Alignment) moe biti: Left, Center, Right - tekst e po kolonama biti u levom/desnom bloku odnosno centriran (kolone u gornjem primeru tabele) Decimal, Comma, Align On - tekst e u koloni biti poravnat po mestu decimalne take, decimalnog zareza ili proizvoljnog karaketra. Ove opcije su izuzetno korisne kada tabele sadre brojeve sa neujednaenim brojem decimala pa se pomou njih lako moe podesiti da ceo deo broja u svakom redu stoji tano iznad/ispod celobrojnog dela u ostalim redovima, a decimalni iznad/ispod decimalnog. Milutinac Milicioner 32 1 0 2 3 0 0 3 11:651 12.8 4:95 0.65

U prethodnom primeru, za gol razliku je upotrebljen Align On tabulator, sa dvotakom kao karakterom za poravnanje (predzadnja kolona), a za broj osvojenih bodova (zadnja kolona) je upotrebljen Decimal tabulator. Poziciju tabulatora moete odrediti tako to ete uneti vrednost u za to predvieno polje (Position) ili tako to ete mu miem, na lenjiru koji se pojavljuje, vizuelno odrediti poloaj.

U prethodnim verzijama lenjir se pojavljivao na samom okviru za dijalog Tabs. U novoj

verziji, lenjir se pojavljuje na samom okviru za tekst u kojem se nalazi tekst kojem podeavamo poloaj tabulatora.

40

Jo jedna osobina tabulatora je vrlo korisna u odreenim sluajevima. To je mogunost da se prostor izmeu susednih tabulatora popuni nekim karakterom. Primer su sadraji mnogih knjiga kada se od imena poglavlja do broja strane na kojoj poglavlje poinje prostor ispunjava takicama (pogledajte sadraj ovog prirunika). Karakter kojim elimo da popunimo prostor (najee takice) unosimo u polje Fill Character.

Tekst

Rules

Opcijama na ovoj kartici odreujemo kako e tekst biti podvuen odnosno nadvuen. Ovi efekti se postiu uz pomo linija iznad i ispod teksta koje Quark automatski generie na osnovu izbranih parametara.

Tri kartice su bile zasebni dijalozi u prethodnim verzijama Quarka. Zato je i sada mogue
pozvati dijalog sa aktiviranm odreenom karicom: Ctrl+Shift+F Formats, Ctrl+Shift+T Tabs, Ctrl+Shift+N Rules, ili izborom odgovarajue opcije iz menija Style.

Mrea osnovnih linija (Baseline Grid)

ta je to mrea osnovnih linija i emu to moe da poslui? Pitanje je sasvim na mestu iz perspektive korisnika Venture Publisher ili nekog slinog programa. Korisnici bilo koje verzije Quarka bi verovatno ostali zbunjeni kada bi ih neko ovo uopte pitao. Dakle, ta je to mrea osnovnih linija? Narodskim jezikom reeno, to su zamiljene horizontalne linije koje se nalaze na proizvoljnom, pravilnom, rastojanju jedna od druge i koje odreuju poloaj redova teksta. One ine da tekst na svakoj strani/koloni zavrava na jednakom rastojanju od donje ivice strane, da svi redovi u tekstu na vie kolona lee idealno jedan pored drugog... Pogledajte, uostalom, stranu koju upravo itate pa ete videti o emu se radi. Tekst se, dakle, nalazi u dve kolone a kada bi ispod svakog reda teksta u levoj koloni povukli liniju, ona bi prola tano ispod odgovarajueg reda u desnoj koloni. Tekst se, u obe kolone, zavrava na istom rastojanju od horizontalne linije u dnu strane, i to ne samo na ovoj strani ve u celom priruniku. Na sledeoj slici moete videti kako izgledaju i kako su postavljene linije mree u sluaju ovog prirunika. Kao to vidite, samo osnovni tekst ima osobinu Lock to Baseline Grid dok je svi ostali elementi teksta (naslovi, meunaslovi...) nemaju. Na taj nain je omogueno da osnovni tekst u celom priruniku idealno lei a ostatak teksta je fleksibilniji i njemu su zadati atributi koji ga odvajaju od osnovnog teksta. Parametri kojima odreujemo ponaanje mree osnovnih linija su: Start Odreuje na kojem e rastojanju od gornje ivice strane poeti mrea odnosno gde e se nalaziti prva linija. Increment Odreuje razmak izmeu linija mree.

F Obe ove opcije se nalaze na kartici Paragraph okvira za dijalog Document Preferences.

Iz ovoga zakljuujete da njihovo podeavanje vai za ceo dokument to znai da u jednom dokumentu ne moete imati vie delova teksta sa razliitim proredom i ukljuenom opcijom Lock to Baseline Grid.

41

QuarkXPress 4
Ve smo rekli da su opcije Lock to Baseline grid i Leading, koje se nalaze na kartici Formats okvira za dijalog Paragraph Attributes, meusobno povezane. Evo i kako. Ukoliko je prored vei od razmaka izmeu linija mree prored e se se poveati do vrednosti sledeeg umnoka razmaka izmeu linija mree, pa e redovi biti razmaknuti dva (ili vie) redova. Ukoliko je prored manji, bie automatski povean tako da e tekst imati prored jednak razmaku izmeu linija mree. U prvom sluajuproored ima vei prioritet a u drugom opcija Lock to Baseline Grid. Iako vam se ovo ini donekle konfuznim, ve posle nekoliko isprobavanja kombinacija ovih parametara videete da logika ipak postoji. Jo jedna opcija moe izgledati konfuzno, ali samo na prvi pogled. U pitanju je Baseline Shift, opcija za zadavanje pomeraja teksta u odnosu na liniju mree. Ovom opcijom nateraemo izabrani deo teksta da se pomeri sa linije mree. Ukoliko zadamo negativnu vrednost, pomeranje e biti na dole a pozitivna vrednost e tekst pomeriti na gore. Ono to je na prvi pogled konfuzno je injenica da ova opcija postoji i za tekst kojem nije zadat atribut Lock to Baseline Grid. Verovatno se sada pitate u odnosu na ta je onda pomeraj ako nije u odnosu na linijemree. U sluaju teksta koji nije zakljuan za linije mree, pomeraj e se izvriti u odnosu na mesto gde bi inae tekst bio da mu nije zadat nikakav pomeraj.

Character Attributes

S obzirom da smo upravo pomenuli izabrani deo teksta, vreme je da sada bacimo i onaj drugi pogled na tekst. Ovog puta ga neemo posmatrati kao pasus ve samo kao obian tekst koji moe da ima isto tako obine atribute: tip slova, veliinu slova, boju i sve ostalo to ste navikli da moete zadavati kao atribut tekstu u bilo kom drugom programu za obradu teksta. Na sledeoj slici moete videti okvir za dijalog za podeavanje atributa tekstu (Character Attributes). Opcije koje se nalaze na ovom okviru za dijalog nalaze se i, svaka zasebno, u meniju Style. Okvir za ijalog Character Attributes se prikazuje kombinacijom tastera Ctrl+Shift+D. Od atributa emo posebno pomenuti samo one koji su specifini za Quark. To su Track i Horizontal/Vertical Scale. Prvi omoguava da se smanji/povea (relativno) razmak izmeu slova u izabranom tekstu i na taj nain smanji/povea prostor koji e tekst zauzeti. Druga opcija omoguava horizontalno/vertikalno suavanje/proirivanje teksta odnosno omoguava deformaciju slova (slino kao to bi se deformisala slova u CorelDRAW-u). Ove dve mogunosti su korisne iz vie razloga. Jedan je i taj to, umerenim i paljivim, korienjem ovih opcija moemo kontrolisati zapreminu teksta u situacijama, kada treba, na primer, negde utinuti jedan red kako bi sav tekst stao na stranu. Ove dve opcije omoguavaju da se ovakve operacije izvre najbezbolnije sa vizuelnog stanovita i mnogo su manje primetne za itaoca nego, recimo, smanjenje proreda u zadnjem pasusu , radi postizanja istog rezultata (operacija specifina za korisnike Venture Publisher).

F Veinu atributa znakova moete podesiti i bez prikazivanja okvira za dijalog, na paleti F Da biste podesili atribute znakova potrebno je da tekst na koji elite da ih primenite bude
izabran. Da biste podesili atribute pasusa, nije potrebno da izaberete ce pasus. Dovoljno je da se kursor nalazi bilo gde u njemu. Measurements. Takoe, i neki atributi pasusa mogu biti podeeni na njoj.

42

Tekst

Tekst kao slika, slika kao tekst

Moda vam se prethodni meunaslov ini pomalo udan, no, neka vas to ne brine. U pitanju su dve vrlo interesantne Quarkove mogunosti. Prvi deo meunaslova se odnosi na opciju Text To Box koja od izabranog teksta pravi Bezieove okvire a drugi na prilino skrivenu mogunost da okviri za slike budu vezani za tekst (Anchored) i na taj nain, bez obzira na pomeranje teksta, zadre svoju relativnu poziciju u dokumentu.

Na prethodnoj slici vidite delovanje opcije Text To Box koja se nalazi u meniju Style. Da biste postigli slian efekat potrebno je da uradite sledee: izaberete deo teksta (izabrani tekst mora sav da se nalazi u jednom redu tj. ne sme biti izabran ni jedna oznaka za kraj pasusa), izaberete opciju iz menija i Quark e kreirati jedan okvir za sliku u obliku izabranih slova koji ima sve osobine uobiajjenog okvira za sliku. Originalni tekst od kojeg je kreiran okvir za sliku ostaje nedirnut. Na sledeoj slici se nalazi primer vezivanja okvira za sliku za tekst. To se postie na sledei nain: postavite okvir za sliku bilo gde na strani. Opcijom Get Picture postavite u njega sliku. Zatim, koristei alatku Item, iskopirajte sliku (i okvir) na Clipboard (Ctrl+C). Potom izaberite alatku Content i pozicionirajte kursor na mesto u tekstu gde zelite da postavite sliku. Opcijom Paste (Ctrl+V) ubacite sliku u tekst. Od tog momenta okvir za sliku e se ponaati vrlo slino bilo kom drugom slovu u tekstu pa ete moi njime na slian nain i da manipuliete.

F Priznaete da ovaj postupak nije ni malo intuitivan a ni komanda kojom bi se ovo izvelo F Veina slika u ovom priruniku vezana je za tekst na gore opisan nain.
ili koja bi bar nagovestila ovu mogunost ne postoji. Jedina naznaka postojanja ove mogunosti je nekoliko rei u Help datoteci. Na alost, ovo nije i jedina skrivena mogunost programa. Veina korisnika ovu i druge sline mogunosti nikad i ne otkrije.

Malo o bojama

Pre nekoliko pasusa smo pomenuli i boju teksta. Da bismo tekstu mogli da zadamo boju, potrebno je da se upoznamo i sa principom rada sa bojama u Quarku. A taj princip nije savren. Kao prvo, da biste u dokumentu upotrebili bilo kakvu boju, potrebno je da je pethodno definiete. Tada e se boja pojaviti u spisku boja na paleti Colors. Tek od tog momenta moete koristiti definisanu boju. Ako sada elite da, pored nje, koristite i boju koja ima, recimo, 10 procenata manje crne boje, bie potrebno da definiete novu boju. Ako, zatim, elite da istu takvu boju koristite i kao procesnu (Process) i kao posebnu (Spot) boju, morate definisati dve iste boje... i da ne nabrajam dalje. Krenimo redom... Na paleti Colors se nalazi spisak svih boja definisanih u dokumentu. Svaki novi dokument sadri set predefinisanih boja u koje spadaju etiri osnovne tamparske boje (CMYK - cijan, magenta, uta i crna), tri RGB boje (crvena, zelene i plava), zatim bela i Registration (boja za pravljenje pasera, sainjena iz oko 95% sve etiri CMYK boje) i boja pod imenom None odnosno stavka koja omoguava da objekat nema nikakvu boju tj. bude providan.

43

QuarkXPress 4

Izborom opcije Colors... iz menija Edit prikazuje se okvir za dijalog Edit Colors koji omoguava brisanje i ureivanje postojeih i kreiranje novih boja. Nova boja moe biti kreirana po jednom od 16 ponuenih kolor modela od kojih ete, najverovatnije, najee koristiti CMYK kolor model. Treba svakako pomenuti da je Quark jedan od prvih programa koji nudi mogunost kreiranja Hexachrome boja koje se koriste za, u zadnje vreme, sve popularnije estobojno tampanje.

F Broj boja koje moete definisati i koristiti u jednom dokumentu nije neogranien. Pravila
dobrog ukusa mi ne dozvoljavaju da vam otkrijem maksimalan broj definisanih boja. Iskreno se nadam da ni sami nikad neete otkriti taj limit.

44

Kada je eljena boja kreirana i definisani svi njeni parametri (sastojci, nain separacije...), ona se pojavljuje u spisku boja i od tog momenta moe biti korienja za bojenje bilo kog objekta u dokumentu.

Tekst
Osim to objekti mogu biti obojeni Solid (homogenim, kompaktnim) bojama, Quark omoguava i nekoliko jednostavnih efekata prelivanja (Blend). To su dve vrste linearnog preliva, dve vrste radijalnog i po jedan poligonalni i Diamond preliv.

U prethodnim verzijama nije bilo mogue videti izgled izabranog preliva ukoliko nije bila F Preliv ne moete primeniti na tekst. On se moe primeniti samo na okvir za sliku i okvir
za tekst, odnosno njihovu pozadinu. izabrana alatka Item. To je esto zbunjivalo korisnike jer je izgledalo kao da na izabrani objekat nije mogue primeniti preliv. U novoj verziji, preliv je vidljiv bez obzira na izabranu alatku.

45

10
Stilovi
U poglavlju posveenom Master stranama videli smo kako one mogu posluiti da se donekle automatizuje rad u programu i, na taj, nain koliko-toliko ubrza. Ono to su Master strane kada se radi sa stranama to su stilovi kada se radi o tekstu. Dakle, stilovi su skup parametara (atributa) teksta koji se unapred definiu i kasnije primenjuju na odgovarajue delove teksta. Kada je stil jednom definisan, njegovom primenom na izabrani deo teksta taj tekst poprima sve atribute definisane u stilu. Stil se primenjuje na tekst isto kao to se primenjuju i atributi koje smo pominjali u prethodnom poglavlju: prvo se izabere deo teksta a zatim se iz palete Style Sheets ili iz menija Style Paragraph Style Sheet ili Style Character Style Sheet izabere odgovarajui stil. F Za korisnike Venture Publisher: stilovi u Quarku su isto to i tagovi u Venturi. Na sledeoj slici je prikazana paleta Style Sheets na kojoj se nalazi lista svih stilova u dokumentu. Kao to vidite, ona je podeljena na dva dela. U gornjem delu se nalaze Paragraph, a u donjem Character stilovi. Kao to postoje atributi koji se dodeljuju pasusima i karakterima (Paragraph i Character Attributes) tako postoje i dve vrste stilova. Naravno, jedni slue za definisanje atributa pasusa a drugi za definisanje atributa karaktera. Stilovi znakova su novost u verziji 4. Stilovi pasusa imaju gotovo nepromenjenu funkcionalnost u odnosu na prethodne verzije. Jedina razlika proizilazi upravo iz postojanja stilova znakova Na paleti Style Sheets (a i u ostatku programa gde se pominju stilovi) stilovi pasusa su obeleeni znakom koji oznaava kraj pasusa () a stilovi znakova znakom koji predstavlja podvueno veliko slovo A (A)

QuarkXPress 4

46

Stilovi

Kao to u svakom Quarkovom dokumentu moraju da postoje osnovne boje, tako postoje i obavezni stilovi. Prvi je stil Normal a drugi No Style. Da bismo bolje shvatili primenu ova dva obavezna stila pogledajmo detaljnije nain funkcionisanja stilova u Quarku. Postoji nekoliko pravila koja vae prilikom korienja stilova. Jedno od osnovnih je da promena atributa u stilu automatski prouzrokuje promenu atributa celokupnom tekstu u dokumentu na koji je primenjen stil. Drugo, takoe vrlo vano, pravilo je da tekstu moete promeniti neke atribute a da on i dalje zadri sve ostale osobine primenjenog stila. To, konkretno, znai da pasusu moete promeniti samo jedan atribut, recimo prored, a da svi ostali atributi ostanu nepromenjeni i da, to je najinteresantnije, on i dalje zadri informaciju o primenjenom stilu. Na taj nain je omogueno da se promene svi atributi ukoliko doe do promene samog stila, osim atributa koji je promenjen samo tom pasusu (u ovom sluaju prored). Tako dolazimo do primene stila No Style. On je odgovor na pitanje kako ovakvom pasusu promeniti i taj atribut koji je samo njemu dodeljen. Dakle, prvo na takav pasus treba primeniti No Style a zatim ponovo odgovarajui stil i na taj nain e svi atributi pasusa biti ponovo usklaeni sa atributima definisanim u stilu (ista pravila vae i za stilove znakova). No Style moete upotrebiti i kada elite da odreeni deo teksta postane nezavisan od stila koji je na njega primenjen odnosno da vie nema stil. Takav deo teksta nee od tog momenta reagovati na promene u stilu koji je bio primenjen. Stil Normal ima funkciju da omogui da se definiu atributi koji e biti inicijalno dodeljeni svakom tekstu koji se uvozi u dokument. Naime, ako uvozite tekst u obinom ASCII formatu koji ne sadri nikakve informacije o atributima (tagove) on e poprimiti atribute stila Normal. Dakle stil Normal sadri podrazumevane parametre formatiranja za svaki uveeni tekst. F Umesto primene stila No Style pa ponovne primene nekg drugog stila, moete odmah primeniti taj stil ako drite pritisnut taster Alt kada ga birate stil paleti stilova. F Korisnici Venture e u stilu Normal prepoznati Body Text. Pogledajmo sada kako se definiu stilovi. Osnovni okvir za dijalog za manipulisanje stilovima prikazaete izborom opcije Edit Style Sheets ili klikom mia na paleti Style Sheets uz pritisnut taster Ctrl.

Na ovom okviru za dijalog se nalazi lista u kojoj mogu biti prikazani svi stilovi u dokumentu, samo oni koji su u upotrebi, koji nisu u upotrebi, samo stilovi pasusa ili samo stilovi znakova. Ispod liste se nalazi nekoliko komandi: New Prikazuje dijalog za kreiranje novog stila pasusa ili stila znakova Edit Prikazuje dijalog za promenu atributa izabranom stilu iz liste Duplicate Kreira novi stil sa svim istim atributima kao i izabrani stil u listi Delete

47

QuarkXPress 4
Brie izabrani stil iz dokumenta. Ako u dokumentu postoji deo teksta na koji je taj stil primenjen mora se izabrati da li e taj tekst primiti atribute nekog drugog stila ili e zadrati sve atribute i postati No Style. Append Omoguava uvoz svih stilova iz nekog drugog Quarkovog dokumenta Izborom opcije New ili Edit prikazujemo na ekranu Edit Style Sheet dijalog. S obzirom da postoje dve vrste stilova postoje i dva okvira za dijalog za kreiranje/ureivanje stilova. Prvo emo pogledati okvir za dijalog za ureivanje stilova pasusa. Njegov izgled vidite na sledeoj slici.

48

Na ovom okviru za dijalog se nalaze etiri kartice: General, Formats, Tabs i Rules. Ovde emo posvetiti panju samo prvoj, General. Na ostale tri kartice se nalaze potpuno identine opcije onima za odreivanje atributa pasusa koje su obraene u prethodnom poglavlju. Podrazumeva se da svaki stil mora imati znak raspoznavanja u odnosu na ostale stilove. Taj znak raspoznavanja je, naravno, ime stila. Ono moe biti dugako do 65 karaktera i nema nikakva ogranienja u pogledu specijalnih karaktera ili brojeva. Kada ste stilu dali ime, moete prei na izbor opcija na kartici General. Keyboard Equivalent Svakom stilu moete zadati preicu na tastaturi (ShortCut) kako bi njegovi atributi mogli biti primenjeni na tekst preko tastature a ne samo izborom iz palete stilova. Kada kliknete miem na ovo polje (premestite fokus na njega) otkucajte na tastaturi eljenu preicu. Mogue je izabrati samo preice koje se sastoje od kontrolnih tastera (Ctrl, Shift i Alt) i funkcijskih tastera (F1 - F12) izuzimajui tastere F1, F4 i F10 koji u Windows okruenju imaju specijalnu funkciju. Based On Ovom opcijom birate na osnovu kojeg stila e biti kreiran novi stil, odnosno ije atribute e preuzeti. Na ovaj nain je omogueno da lake kreirate sline stilove menjajui samo one atribute koje elite dok svi ostali ostaju isti. Ova opcija je korisna iz jo jednog razloga. Promenom atributa onog stila na osnovu kojeg ste kreirali neke stilove, promeniete i sve atribute u tim stilovima koje niste prethodno promenili u odnosu na originalni stil. To, konkretno, znai da ukoliko elite da promenite prored u nekoliko stilova kreiranih na osnovu stila Glavni Stil, bie dovoljno da promenite prored u njemu pa e prored automatski biti promenjen i u svim ostalim stilovima koji se na njemu baziraju. Svi parametri koji se u tim stilovima razlikuju u odnosu na Glavni Stil ostae nepromenjeni. Next Style Ukoliko na kraju pasusa na koji je primenjen neki stil pritisnete taster Enter kursor e prei u novi red tj. bie zapoet novi pasus. Ovom opcijom birate da li e taj pasus automatski preuzeti atribute nekog stila ili nee imati nikakav stil (No Style).

Stilovi
Character Attributes U ranijim verzijama Quarka, umesto ove opcije postojala je jo jedna kartica na kojoj su se definisali atributi znakova stila. S obzirom da u novoj verziji postoji jo jedna vrsta stilova, stilovi znakova, nema potrebe da se stilu pasusa posebno zadaju atributi znakova ve mu se zadaje stil znakova. Zbog kompatibilnosti sa ranijim verzijama, kada nisu postojali stilovi znakova, ova opcija moe imati i vrednost Default, odnosno atribute nezavisne od svih trenutno postojeih stilova znakova u dokumentu. Description Ovo polje opisuje trenutno izabrane atribute za stil koji kreirate/ureujete. Ukoliko stil nije baziran na nekom drugom stilu u ovom polju e pisati svi njegovi atributi. Ukoliko jeste, ovde e biti navedene samo razlike u odnosu na osnovni stil (Glavni Stil + Alignment: Left, First Line: 5mm). Izbor atributa stila znakova se vri na okviru za dijalog Edit Character Style Sheet koji vidite na sledeoj slici.

Kao i kod prethodnog okvira za dijalog, i ovde je vei deo opcija poznat iz prethodnog poglavlja i predstavlja uobiajene opcije za podeavanje i izbor atributa znakova. Zato emo, ponovo, posvetiti panju samo novim opcijama. U ovom sluaju to su samo tri i za sve smo objanjenje dali u prethodnim pasusima vezanim za stilove pasusa. Dakle, Name, Keyboard Equivalent i Based On imaju identinu funkciju kao i kod stilova pasusa: ime, preica na tastaturi za primenu stila i izbor osnovnog stila na kojem e se bazirati stil koji kreiramo/ureujemo. F Kao to postoji ogranienje u broju boja koje mogu biti definisane u jednom dokumentu, postoji i ogranienje broja stilova, kako stilova znakova tako i stilova pasusa. Iz istog razloga zbog kojeg vam nisam otkrio maksimalan broj boja, neu vam otkriti ni maksimalan broj stilova. Primetiete tokom rada u Quarku da se pored naziva nekih stilova na paleti stilova povremeno pojavljuje znak +. Njegova funkcija je da upozori korisnika da se pasus na kojem se u tom trenutku nalazi tekst (ili deo teksta koji je izabran) razlikuje po neemu od originalnog stila koji je na njega primenjen.

Uvoz stilova

Kao to datoteka koja se uvozi u Quark moe sadravati specifine tagove koje Quark deifruje i na osnovu njih formatira tekstualne sekvence, tako moe sadravati i oznake, kako stilova pasusa tako i stilova znakova. Pod pretpostavkom da elimo da neki pasus u tekstu ima stil MojParagrafStil na poetku tog pasusa u XTG datoteci bi trebala da se nalazi sekvenca @MojParagarfStil:. Ukoliko elimo da deo teksta bude formatiran na osnovu stila znakova MojKarakterStil trebalo bi ga staviti izmeu tagova <@MojKarakterStil> i <@$>. Prilikom uvoza teksta Quark e, pri pronalaenju ovih sekvenci u tekstu, dodeliti pasusima odgovarajue stilove pasusa a delovima teksta odgovarajue stilove znakova. ta se,

49

QuarkXPress 4
meutim, dogaa kada u datoteci koju uvozimo postoji oznaka stila koji ne postoji definisan u dokumentu u koji uvozimo tekst? Quark e kreirati stilove i to na osnovu atributa stila Normal. Postoji jo jedna situacija u kojoj treba obratiti panju na ponaanje programa kada su stilovi u pitanju. To je sluaj kada u Quark uvozite tekst otkucan u Microsoft Wordu ili Word Perfectu koji takoe koriste stilove. Quark e u takvim datotekama potraiti informacije o primenjenim stilovima i kreirati u dokumentu sve stilove koje pronae. Ukoliko stilovi sa tim imenima ve postoje u dokumentu imaete mogunost da izaberete da li elite stilove u dokumentu da predefiniete na osnovu stilova u tekstu koji uvozite ili da ih preimenujete i tako sauvate njihove karakteristike.

Brisanje stilova

Postojei stilovi se mogu i brisati i na taj nain odstraniti iz dokumenta. To se postie izborom opcije Delete u okviru za dijalog Style Sheets. Prilikom brisanja stilova treba obratiti panju na to da je mogue da u dokumentu postoji tekst na koji je primenjen stil koji elimo da obriemo. U tom sluaju Quark e ponuditi mogunost da sav takav tekst zadri svoje atribute i postane No Style ili da primi atribute nekog od postojeih stilova u dokumentu.

Da biste videli koji stilovi nisu u upotrebi u dokumentu i mogu se obrisati izaberite na okviru za dijalog Style Sheets opciju Show Style Sheets Not Used.

50

1 1
Slike
Formati slika

Slike

Slike su sastavni deo svake ozbiljnije publikacije. Za razliku od teksta s kojim uglavnom veina korisnika Quarka nema problema, slike vrlo esto umeju da predstavljaju veliki problem. Zato je to tako i u emu se ti problemi ogledaju? Pre svega, slika je za Quark strano telo, dakle, neto to je napravljeno u nekom drugom programu i zatim uvezeno u Quark. Zato ne treba oekivati od njega da ume da barata sa svim moguim formatima slika i sa svim moguim varijantama raznih formata. Teko bi bilo oekivati od Quarka da prepoznaje sve formate i njihove opcije kao, recimo, Photoshop. Zbog toga je izuzetno bitno da slika, pre nego to se nae u samom Quarku bude obraena i pripremljena na nain koji njemu najvie odgovara i koji e proizvesti najmanje problema prilikom rada u Quarku i prilikom tampanja odnosno osvetljavanja. Treba stalno imati na umu da se, isto kao i nove verzije programa, pojavljuju i nove verzije formata slika. TIFF, kao jedan od najpopularnijih formata slika, doiveo je do sada est svojih verzija. Svaka od njih je donosila po neku novost. Na primer, tek od verzije 5 u TIFF datoteci je mogue snimiti i alfa kanale kreirane u programu za obradu slika. Ne moete oekivati da program napravljen pre nekoliko godina podrava sve mogunosti formata izmiljene pre dva meseca. Jedan od najboljih naina da se predupredi veina problema u radu sa slikama je da se koriste slike u formatima koji su pozudani, profesionalni i u irokoj upotrebi, da se ne koriste mogunosti formata koje stvaraju probleme Quarku, da se to vei deo posla u vezi sa obradom slike uradi u samom programu za obradu slika, a to manji u Quarku i da se potuju neke specifinosti Quarka (da ne kaemo bugovi) kada je rad sa slikama u pitanju. U Quark je mogue uvesti slike snimljene u devet razliitih formata. To se postie, slino kao i sa tekstom, opcijom Get Picture (Ctrl+E) iz menija File kada je iyabran ookvir ya sliku u dokumentu. Izbor ove opcije prikazae dijalog za uvoz slika koji vidite na sledeoj slici. Formati slika podrani u Quarku su: Windows bitmap (BMP, RLE, DIB) Ovo je jedan od najjednostavnijih naina zapisa slika u Windows okruenju a takoe i jedan od najrasprostranjenijih. S obzirom na svoju jednostavnost on je i vrlo pouzdan za jednostavnije poslove (najee za crno bele publikacije) gde nije potrebna velika pouzdanost u radu sa bojama. Naime, u BMP datoteci nije mogue snimiti sliku u CMYK formatu ve samo u RGB formatu ili u fiksiranom broju boja (Indexed Colors). Takoe, BMP format slika ne omoguava snimanje alfa kanala i putanja (Path).

51

QuarkXPress 4

Compuserve Graphics Interchange Format (GIF) GIF format zapisa slika je svoju veliku popularnost doiveo sa pojavom velikih OnLine sistema i, uopte, sa razvojem raunarskih komunikacija. Omoguava vrlo jednostavan zapis slika u maksimalnih 256 boja uz mogunost snimanja u manjem broju boja. Ovakav nain zapisa slika omoguava izbor optimalne palete i, na taj nain, maksimalno smanjenje veliine datoteke. S obzirom da se slike ne mogu snimiti u punom koloru, GIF datoteke su neupotrebljive za svaki posao povezan sa bojama. Mac PICT (PCT) Prilino popularan nain zapisa slika na Macintosh raunarima a ujedno i nain da se slike sa Maca otvore i na PC-ju (i obrnuto). S obzirom da ova mogunost postoji jo kod nekih formata, PICT slike se slabo koriste. PaintBrush bitmap (PCX) Slike zapisane u ovom formatu imaju vrlo sline osobine kao i one zapisane u BMP formatu. I ovaj format zapisa slika je dosta u upotrebi na PC raunarima, pre svega za jednostavnije poslove. Popularnost mu je na zalasku zajedno sa sve manjim korienjem operativnog sistema DOS, gde je bio vrlo popularan. PhotoCD (PCD) Ovo je jedan od najnovijih naina zapisa slika na personalnim raunarima. Izmiljen je i realizovan od strane Kodaka i ima neke specifinosti u odnosu na druge naine zapisa slika. To se pre svega ogleda u izvanrednoj kompresiji slika i mogunosti da se slike, prilikom otvaranja, otvore (dekompresuju) u raznim veliinama i kvalitetu. Primena ovih slika je najee u propagandnim materijalima u elektronskom obliku (CD publikacije). Scitex (CT, SCT) Nain zapisa slika nastao na Scitex grafikim sistemima. Retko u upotrebi van njih. Tagged Information File Format (TIF) TIF je jedan od najpopularnijih naina zapisa slika, kako na PC tako i na Macintosh raunarima. Podrava gotovo sve opcije koje postoje u dananjoj grafikoj industriji, to znai da se u okviru TIF datoteke mogu snimiti alfa kanali, putanje, slike mogu biti u CMYK i RGB formatu, mogue je snimiti ih u svim moguim rezoluciajama a podran je i algoritam za LZW kompresiju. Pored ovoga, TIF datoteka podrava i snimanje mnogih drugih informacija koje su, uglavnom, od koristi programima za obradu slika. F esto se misli da LZW kompresija utie na kvalitet snimljene slike (Kad je datoteka manja, mora biti da je i kvalitet loiji!). Ovo je sasvim pogreno. LZW kompresija (LempelZiff-Welsh) je jedan od najjednostavnijih algoritama za kompresiju podataka i korien je ak i u ranim verzijama mnogih arhivera (ZIP, LHA...). Slike kompresovane na osnovu njega ne gube na kvalitetu ve se postie isti efekat kao da ste sliku snimili bez LZW kompresije a potom arhivirali nekim arhiverom. Posle dearhiviranja slika zadrava prvobitan kvalitet.

52

Slike

Windows Metafile (WMF) Ovo je vektorki nain zapisa slika vrlo popularan u Windows okruenju. Uz Adobe Illustrator datoteke, to je jedini vektorski format koji Quark direktno podrava. Njegove karakteristike su da omoguava snimanje jednostavnih vektorskih crtea u maksimalnih 256 boja. Podran je od svakog grafikog programa koji radi u Windows okruenju. JPEG (JPG, JPE, JPEG) Slike u JPEG formatu su izuzetno rasprostranjene. Osnovna odlika im je odlina kompresija ali uz osetno gubljenje na kvalitetu. Stoga se koriste pre svega na Internetu. U izdavatvu su praktino neupotrebljive, osim u najjednostavnijim publikacijama. F Vektorski crtei koje, recimo iz CorelDRAW-a prebacujete u bilo koji drugi program preko Clipboarda (Copy - Paste) se na Clipboardu pretvaraju u Windows Metafile. To znai da se i broj boja u takvom crteu redukuje na 256. Zbog toga je nemogue preko Clipboarda prebaciti, recimo, preliv iz DRAW-a u Quark. Encapsulated PostScript (EPS, AI) Ovo je verovatno najpopularniji format zapisa slika, bar kada se radi o slikama u Quarku. Razloga ima vie, poev od toga da on podrava, slino kao i TIF, sve mogue opcije za snimanje i uvanje slika, do toga da EPS datoteke mogu uvati i kompresovane podatke a da se pri tome moe odrediti nain i kvalitet kompresije. Spisak mogunosti se tu ne zavrava. U EPS datotekama se mogu snimiti i putanje i pritom vrlo efikasno iskoristiti u samom Quarku. EPS datoteke su domae i na PC i na Macintosh raunarima a najinteresantnija njihova mogunost proizilazi iz saradnje dve najvee kompanije u dananjoj grafikoj softverskoj industriji, Adobea i Quarka, i zove se Desktop Color Separation ili, skraeno, DCS. S obzirom da je ovo veoma bitna osobina EPS formata malo emo se due zadrati na njoj. Pre nego to joj posvetimo vie panje, pomenimo i datoteke sa ekstenzijom AI - Adobe Illustrator. U pitanju su PostScript datoteke nastale u istoimenom programu za vektorko crtanje ili nekom drugom vektorskom programu koji ih podrava. S obzirom da ih Quark ne moe prikazati (umesto slike vidite samo sivu povrinu) relativno se retko koriste pa se neemo due na njima zadravati.

Desktop Color Separation

Ve je nekoliko puta u ovom priruniku pomenuta potreba za sigurnim nainom kontrole procesa separacije boja. Osim toga, i brzina rada sa slikama u boji, brzina pravljenja Print datoteka i tampanja, kao i veliina Print datoteka nisu nikako zanemarljivi. EPS format zapisa slika se pokazao kao vrlo dobar i efikasan, kako sa stanovita kvaliteta tako i sa stanovita brzine i veliine. Quark Inc. je i ovde otiao malo dalje. U saradnji sa Adobeom uvedena su dodatna poboljanja EPS formata. Jedno od njih je i DCS - Desktop Color Separation. O emu se radi? S obzirom da je EPS format u stvari zapis slike PostScript jezikom, a svi ozbiljniji izlazni ureaji (osvetljivai) govore upravo njime, postavilo se pitanje zato bi program za DTP uitavao sliku opisanu PostScript jezikom, zatim je preraivao na svoj dijalekt i potom ponovo, prilikom tampanja, prevodio na PostScript jezik. Jednostavnije je, i mnogo bre, da prilikom tampe program samo prepie sliku u Print datoteku a da za vreme rada u DTP programu slika bude predstavljena samo malim i loim prikazom (Preview). I tako je nastao DCS. Slika u EPS formatu ne mora nuno da se sastoji od jedne datoteke ve od - PET. Po jedna za svaku boju (C,M,Y,K) i peta za tzv. zaglavlje i prikaz u looj rezoluciji i malom broju boja koji slui samo kao orijentir za postavljanje slike na njeno mesto u dokumentu. Na taj nain je postignuta neverovatna brzina prilikom tampe (esto sam viao zabezeknute poglede ljudi koji bi po prvi put videli DCS na delu). Nije zanemarljiva ni injenica da je, kod ovako snimljene slike u pet datoteka, apsolutno nemogue da doe do bilo kakve greke u separaciji boja jer, prosto, svaka boja je ve izdvojena ba onako kako smo to odredili u programu za obradu bitmapiranih slika. Na sledeoj slici se nalazi dijalog za izbor opcija prilikom snimanja slike u EPS formatu u programu Photoshop.

53

QuarkXPress 4

F Detaljno objanjenje PostScript jezika daleko prevazilazi namere ovog prirunika. Takoe i detaljniji opis formata zapisa slika. Zbog toga prethodnih nekoliko pasusa shvatite samo kao povrnu informaciju i smernicu u kom pravcu bi trebalo, izmeu ostalog, da ide vae interesovanje ukoliko elite da ozbiljnije ovladate tehnikama pripreme za tampu. Poznavanje PostScript jezika, tehnika njegove implementacije u raznim oblastima i situacijama moe utedeti puno vremena i ivaca, pogotovo kada doe do problema koji, sa stanovita zdravog razuma, ponekad umeju da izgledaju sasvim nereivi.

I ta sada...

...da radite sa svim ovim informacijama o formatima slika? Znai da je pravo vreme da uvezemo jednu sliku u okvir za sliku i da vidimo ta sve moemo sa njom da uradimo. U ranijim poglavljima (o alatima) je vie rei bilo o nainu postavljanja teksta oko slike. Tamo je objanjen i postupak uitavanja slike u okvir za sliku pa se na tome ovde neemo zadravati. Ono emu emo sada posvetiti vie panje je manipulisanje samom slikom, poveavanje i smanjivanje, kadriranje (Crop), rotiranje, deformisanje i mnoge druge operacije koje se mogu izvesti nad slikama u Quarku. Kada uitate sliku, najee ete se nai u situaciji prikazanoj na sledeoj slici. Slika koju ste uitali je vea od okvira za sliku u koji ste je smestili. Pogledajmo sada kako da u Quarku poveate ili smanjite sliku na eljenu veliinu.

54

Poeemo od komplikovanijeg naina. Na prethodnoj slici vidite i paletu Measurements. Na njoj je mogue promeniti vrednost mnogim parametrima, kako slike, tako i okvira u kojem se slika nalazi. Krenimo redom. X, Y Origin Across, Origin Down odnosno X i Y koordinata gornjeg levog ugla okvira za sliku u odnosu na koordinatni poetak (najee gornji levi ugao strane). Ova polja e pokazivati X i Y koordinatu gornjeg levog ugla svakog izabranog objekta (okvira za sliku, okvira za tekst,...) ili poetne take (ako je u pitanju linija)... W, H Width (irina) i Height (visina) izabranog objekta.

Slike
Unosom odgovarajuih vrednosti u ova etiri polja odreujete poziciju i dimenzije objekta (u ovom sluaju okvira za sliku). Sledea dva polja omoguavaju unos vrednosti za ugao okvira za sliku (Angle) i zaobljenost uglova (Corner Radius). Dve strelice koje slede slue za horizontalno i vertikalno preslikavanje (Flip Horizontal i Flip Vertical). Polja koja smo do sada pominjali, oigledno, slue za odreivanje i podeavanje osobina objekta (okvira za sliku) a ne njegovog sadraja. Polja koja se nalaze na desnoj strani palete Measurements odnose se na sadraj objekta (ukoliko sadraj postoji). Druga grupa polja se sastoji iz: X%, Y% Scale Across (irina) i Scale Down (visina) slike u procentima. Ovo je jedno od retkih polja za unos u Quarku koje zahteva unos u tano odreenim jedinicama - procentima. Nije mogue uneti vrednost za irinu slike u, recimo, milimetrima. X+, Y+ Offset Across i Offset Down predstavljaju koordinate gornjeg levog ugla slike u odnosu na gornji levi ugao okvira Kada uvezete sliku u okvir za sliku Quark je automatski postavi tako da se gornji levi ugao slike i gornji levi ugao okvira poklapaju odnosno da u ova dva polja stoji vrednost nula. U njima moete zadavati i negativne vrednosti i na taj nain odsecati delove slike. Poslednja dva polja na paleti slue za unos vrednosti za ugao slike (Picture Angle) i zakoenost slike (Picture Skew). Na sledeoj slici vidite rezultate promene nekoliko parametara na paleti Measurements.

Sve parametre koje smo pominjali i podeavali na paleti Measurements, i neke koje nismo, moete podesiti na okviru za dijalog ija je funkcija upravo podeavanje tih parametara. On se sastoji iz pet kartica od kojih smo neke ranije pominjali a sada emo obratiti panju samo na dve: Box i Picture.

55

QuarkXPress 4

Dijalog Modify prikazujemo pomou nekoliko preica na tastaturi: Ctrl+M prikazuje dijalog sa aktivnom poslednjom karticom na kojoj smo menjali neki parametar, Ctrl+B sa aktivnom karticom Frame, Ctrl+T sa aktivnom karticom Runaround i Ctrl+Alt+T sa aktivnom karticom Clipping. Na kartici Box postoji nekoliko opcija koje nisu dostupne na paleti Measurements: Skew za zakoenje samog okvira i opcije za izbor boje i preliva okvira (koje su, naravno, dostupne na paleti Colors). Pored njih tu je i opcija Supress Printout koja ima za cilj da omogui da se okvir ya sliku (a samim tim i njegov sadraj) ne pojave na papiru ili filmu prilikom tampe. Ovo je korisna mogunost uglavnom kada se radi o tampi dokumenata za korekturu, odnosno da se ne bi gubilo vreme za tampanje slika kada je potreban samo tekst radi pregleda i ispravki. F Na veini okvira za dijalog u Quarku postoji taster Apply. Pritiskom na njega primenjujete izabrane parametre ne zatvarajui dijalog. Tako moete videti uinak i, ukoliko on nije odgovarajui, izabrati taster Cancel za ponitavanje, i zatvaranje dijaloga ili ih doraditi.

56

Kartica Picture donosi nekoliko novih opcija. Jedna je Supress Picture Printout koja ima skoro istu funkciju kao i slina opcija sa prethodne kartice. Razlika se sastoji u tome da izborom ove opcije spreavate tampanje samo slike ali ne i okvira za sliku. To znai da e se na papiru pojaviti, recimo, okvir (kontura) okvira za sliku, ukoliko postoji.

Slike
Druge dve nove opcije su za odreivanje boje slike (Color i Shade). Ako vam odreivanje boje slike zvui malo udno onda saekajte nekoliko pasusa kada emo se posvetiti opcijama Style menija i objasniti i ovu pomalo nezgrapnu jeziku konstrukciju.

Isto to samo lake

S obzirom da je veoma komplikovano odreivati dimenzije slici i okviru za sliku na paleti Measurements, odnosno unositi odgovarajue vrednosti u za to predviena polja, logino je oekivati da postoji neki jednostavniji, bri i intuitivniji nain. To je, naravno, rad miem. Sve parametre koji se tiu veliine okvira za sliku, njegovog poloaja, veliine slike u njemu i njenog poloaja moete jednostavno i brzo podesiti miem. Pri tome se koriste kontrolni tasteri Ctrl, Alt i Shift. Pogledajmo i kako... Kada povuete kontrolnu ruicu okvira za sliku na bilo koju stranu poveaete (ili smanjiti) samo okvir. Sadraj e ostati nepromenjen.

Slika pre (levo) i posle (desno) povlaenja donjeg desne ruice u desno i dole. Kada ruicu povuete uz pritisnut taster Shift, okvir e postati pravilnog oblika (kvadratnog) a sadraj e ostati ne promenjen.

Slika pre (levo) i posle (desno) povlaenja donjeg desne ruice u desno i dole uz pritisnut taster Shift. Povlaenje ruice uz pritisnute tastere Shift i Alt prouzrokovae proporcionalno poveanje (smanjenje) okvira za sliku a sadraj se nee promeniti.

57

QuarkXPress 4

Slika pre (levo) i posle (desno) povlaenja donje desne ruice u desno i dole uz pritisnute tastere Alt i Shift. Povlaenje ruice uz pritisnute tastere Ctrl i Shift dovee do toga da okvir za sliku dobije pravilan (kvadratni) oblik ali e se i njegov sadraj deformisati zajedno sa njim.

Slika pre (levo) i posle (desno) povlaenja donje desne ruice u desno i dole uz pritisnute tastere Ctrl i Shift. Ako prilikom povlaenja ruice drite pritisnuta sva tri kontrlona tastera (Ctrl + Alt + Shift) okvir za sliku e se proporcionalno poveavati (smanjivati) a sa njim i sadraj. Dakle, doi e do promena dimenzija i okvira za sliku i slike ali nee biti naruen odnos irine i visine odnosno nee doi do deformisanja ni okvira ni slike.

Slika pre (levo) i posle (desno) povlaenja donje desne ruice u desno i dole uz pritisnuta sva tri kontrolna tastera. Pritisnut taster Ctrl prilikom povlaenja ruice dovee do potpuno proizvoljnog deformisanja okvira za sliku, a takoe, i slike.

58

Slike

Slika pre (levo) i posle (desno) povlaenja srednje desne (srednje donje) ruice u desno (dole) uz pritisnut taster Ctrl. F Prikazane operacije se odnose i na okvire za tekst. To znai da se tekst moe jednako lako deformisati kao i slike. Sve ove operacije odnose se na situaciju kada smo u okvir za sliku ve uvezli sliku i postavili je u odgovarajui poloaj. Meutim, najee je potrebno, po uvoenju slike, podesiti njenu veliinu da odgovara okviru. U Quarku ne postiji komanda kojom bi veliinu slike podesili prema veliini okvira (Fit In Box ili neto slino). Ustvari, ova komanda ne postoji javno u nekom od menija. Na sreu, to je jo jedna od skrivenih komandi za zbunjivanje protivnika.

Ctrl + Alt + Shift + F e dovesti sliku na maksimalne dimenzije koje mogu stati u okvir. Slika se nee deformisati ve e se vea dimenzija svesti na odgovarajuu dimenziju okvira. To praktino znai sledee: ako je visina slike (relativno) vea dimenzija, ona e biti odreena tako da zauzme celu visinu okvira a irina e biti proporcionalno smanjena i nee zauzimati celu irinu okvira. Ako je irina slike (relativno) vea dimenzija, ona e biti odreena tako da zauzme celu irinu okvira a visina e biti proporcionalno smanjena i nee zausimati celu visinu. Ctrl + Shift + F e deformisati sliku tako da ona u potpunosti zauzme okvir za sliku. Obe dimenzije e biti po potrebi deformisane. Na prethodnoj slici moete videti sliku uveenu u okvir za sliku koji je vei od nje. Na slici ispod je ista slika posle dejstva komande Ctrl + Alt + Shift +F (gore) i Ctrl + Shift +F (dole).

59

QuarkXPress 4

F Ove dve skrivene komande vae samo za slike i okvire za slike. Ne mogu se primeniti na tekst. F Budite oprezni kada deformiete slike. To moe biti izuzetno korisno kada treba ukrasti jedan red da bi sav tekst stao na stranu ili malo proiriti sliku da bi ona bila iroka tano koliko i kolona u kojoj se nalazi. Ipak, svaka deformacija vea od nekoliko procenata e biti vidljiva itaocima publikacije koju pravite.

Meni Style

U ovom meniju se nalaze neke veoma interesantne opcije vezane za slike. Neke od njih su ak i vrlo neuobiajene za ovu vrstu programa. Ipak, iako nije program za crtanje i slikanje, Quark, pogotovo u verziji 4, nudi dosta mogunosti koje idu u pravcu smanjivanja potrebe da se program naputa da bi se prelo u neki drugi program, bilo za vektorsko crtanje bilo za obradu bitmapiranih slika. F Style meni je Context Sensitive meni to znai da se njegov sadraj menja u zavisnosti od izabranog objekta. Kada je izabran okvir za tekst ovde e se nalaziti opcije za podeavanje atributa teksta. Kada je izabran okvir za sliku u njemu se nalaze opcije za rad sa slikama.

Color

Kao to, u Quarku, moete zadati boju pozadini okvira ili tekstu, tako moete zadati i boju slici. Naravno, ovo vai samo za crno-bele slike, odnosno slike koje se sastoje samo iz nijansi crne boje. Uz pomo ove opcije crno-bela slika moe lako postati plavo-bela. Kao boja za bojenje slike moe se upotrebiti bilo koja boja koja postoji u dokumentu, odnosno koja se nalazi u spisku boja na paleti Colors.

Shade

Slino kao to se slici moe promeniti boja, moe se promeniti i nijansa boje kojom je obojena. To znai da ona ne mora biti obojena sa sto procenata bije ve bilo kojom nijansom, u rasponu od 0 do 100%.

60

F Da biste slici zadali boju i nijansu ne morate birati opcije iz menija. Isto se moe postii i na paleti Colors. Potrebno je da pritisnete srednji taster u vrhu palete a zatim izaberete boju i nijansu.

Negative

Opcijom Negative ete sliku pretvoriti u - negativ. Ova, i prethodne dve opcije, omoguavaju da brzo i jednostavno postignete interesantne efekte bez potrebe da naputate Quark.

Contrast

Iako ime ove opcije ne zvui posebno interesantno, ono to se krije iza nje predstavlja pravi mali program za obradu bitmapiranih slika. Dijagram koji vidite u ovom okviru za dijalog predstavlja grafiki prikaz odnosa ulazne (Input) i izlazne (Output) vrednosti kontrasta slike. Podeavanjem segmenata i taaka na dijagramu (promenom vrednosti) uspostavljaju se novi odnosi izmeu ulaznih (originalnih) vrednosti i onoga to e se dobiti kao rezultat tih promena. Na ovaj nain se intuitivno mogu promeniti parametri koji utiu na finalni izgled slike. Prava linija koja vodi od koordinatnog poetka do take (1, 1) predstavlja originalne vrednosti svih parametara. Na levoj strani dijaloga se nalazi 9 alata podeljenih u dve grupe. Uz pomo njih se vre promene na krivoj. Donja etiri alata omoguavaju izbor predefinisanih efekata: Normal Contrast, High Contrast, Posterized i Inversion. Gornjih pet alata slue za runo podeavanje krive. Hand Tool Ovaj alat pomera celu krivu ne deformiui je i ne menjajui joj odnose vrednosti. Uz pritisnut taster Shift kriva e se pomerati samo vertikalno ili samo horizontalno. Pencil Tool Olovka slui za crtanje krive slobodnom rukom. Olovkom moete nacrtati potpuno novu krivu ili promeniti neki segment ve postojee. Line Tool Alat linija slui za linearne modifikacije segmenata krive. Drei taster Shift obezbeujete da promene budu u koracima od po 45 stepeni. Posterizer Tool Ovaj alat omoguava poligonalne promene krive u koracima od 10%. Njegovim korienjem slika se posterizuje, odnosno smanjuje broj tonova na slici. Spike Tool Ovim alatom pravite piceve na krivoj i to uz pomo taaka koje se nalaze na svakih 10% krive. Funkcionisanje svakog od ovih alata uslovljeno je izborom opcija koje se nalaze na desnoj strani dijaloga. Negative Ova opcija ima istu funkciju kao i opcija Negative iz menija Style. Ukoliko je izabrana, sve promene na krivoj e se odraavati na negativ slike iako to na krivoj nee biti vidljivo. Model

61

QuarkXPress 4
Omoguava izbor jednog od 4 ponuena modela na osnovu kojih e se manipulisati slikom. Prilikom izbora modela u okviru Color se pojavljuju odgovarajue opcije: Red/Green/Blue ukoliko je izabran model RGB, Cyan/Magenta/Yellow/Black ukoliko je izabran CMYK. Time je omogueno da izmene na krivoj imaju posledice samo na izabranu boju u slici. To znai da se moe doraditi cijan bez promena u ostale tri boje slike.

F Opcija Contrast omoguava podeavanje parametara vrlo slino kao opcije Levels, Curves... u Photoshopu.

Picture Halftone

Na ovom okviru za dijalog se podeavaju gustina rastera (Frequency), ugao (Angle) i oblik rasterske take (Function) prilikom osvetljavanja slike ili tampanja na PostScript tampau. Ukoliko izlazni ureaj (tampa) ne raspolae PostScript interpreterom ovi parametri nemaju efekta.

F Svaka slika u dokumentu moe imati nezavisna podeavanja ovih parametara. I pored toga se esto deava da sve slike budu osvetljene sa istim parametrima. Do ovoga najee dolazi zbog jedne specifine komande PostScript jezika koja omoguava izbor izmeu sledee dve mogunosti: da se ceo dokument osvetli sa istim parametrima koji su navedeni u zaglavlju PostScript datoteke ili da se ti parametri zaobiu i upotrebe zasebni parametri za svaku sliku. Da bi sve na filmu bilo ba onako kako ste i hteli bie potrebno da se konsultujete sa studiom u kojem vrite osvetljavanje. Tokom rada sa slikama sigurno ete primetiti da neke od opcija u meniju Style nekada jesu a nekada nisu dostupne. Ve smo pomenuli sluaj kada nije dostupna opcija Color zato to je slika ve u boji. U Tabeli 1 pogledajte dostupnost ovih komandi u zavisnosti od formata i oblika slike.

62

12
Jo malo okvirima - meni Item
Modify, Frame, Runaround, Clipping Duplicate Step and Repeat

Jo malo o okvirima - meni Item

Kad god smo govorili o tekstu i slikama pominjali smo ili okvire za tekst ili okvire za slike u kojima su se tekst i slike nalazili. Videli smo kako se zadaju atributi okvirima, kako se barata sa njihovim sadrajem i kako se oni mogu poveavati, smanjivati, rastezati... Sada emo pogledati opcije koje se nalaze u meniju Item i koje donose mnogo novosti u verziji 4 u odnosu na prethodne verzije. Ove etiri opcije smo ve dosta puta do sada pominjali pa im iz tog razloga ovde neemo posvetiti nikakvu panju. Sigurno znate da je ovo komanda za dupliranje objekata. Njome moete duplirati sve osim teksta. Duplikat objekta bie postavljen na rastojanju od originalnog objekta koje je izabrano u okviru za dijalog koji se pojavljuje izborom sledee opcije iz ovog menija. Inicijalno, kada pokrenete Quark duplikat e biti pozicioniran 6,35 mm desno i isto toliko dole u odnosu na originalan objekat. Bez obzira da li ste tokom rada promenili ove vrednosti, svako novo pokretanje programa e postaviti ove, podrazumevane, vrednosti. Ovaj okvir za dijalog omoguava da objekat multiplikujete do 99 puta. Ovu vrednost unosite u polje Repeat Count. Horizontal/Vertical offset odreuje gde e se duplikat nalaziti u odnosu na originalan objekat. Ukoliko objekat duplirate vie puta (multiplicirate) svaki duplikat postaje original za sledei duplikat. To znai da e se izabrane vrednosti za horizontalni/vertikalni pomeraj odnostiti na poslednji duplirani objekat, koji postaje original za sledee dupliranje.

Dejstvo izbora parametara sa prethodne slike moete videti na sledeoj slici (originalno je postojao samo levi pravougaonik). F Osim to je broj koraka dupliciranja ogranien maksimalnim moguim brojem (99) on je ogranien jo na jedan nain. Naime, za Quark, strana je i prostor oko same strane koji

63

QuarkXPress 4
predstavlja jo 100% njenih dimenzija. To je takozvani Pasteboard (radna povrina). Ni jedan objekat se ne moe nalaziti van ove povrine. Zato ete biti upozoreni ako e broj koraka i pomeraj uiniti da se neki od duplikata nae van dozvoljenog prostora. U tom sluaju smanjite broj koraka.

Delete

Iako izgleda da sa ovom opcijom ne bi trebalo da bude nepoznanica, ipak je pominjemo zbog njenog razliitog ponaanja u zavisnosti od izabrane alatke. Ako je aktivna alatka Item, Delete brie ceo objekat, a ako je aktivna alatka Content bie obrisan sadraj objekta (slika, izabrani tekst...). To znai da, ako je izabrana alatka Content a elite da obriete okvir a ne njegov sadraj, morate prvo izabrati alatku Item pa tek onda izabrati komandu Delete. Na sreu... postoji i drugi nain. U ovom sluaju je umesto Delete (odnosno Del na tastaturi) dovoljno pritisnuti Ctrl+K i objekat e biti obrisan. F Umesto Ctrl+K pritisnite Ctrl+Alt+Shift+K. Dogodie se neto to ne biste oekivali od ozbiljnog programa. Jo ako imate i zvunu karticu, doivljaj e biti potpun (pogotovo na Macu)! Za demonstraciju sledeih nekoliko komandi bie nam potrebno vie okvira za sliku. Koristiemo dva koja vidite na sledeoj slici.

Group

Ova opcija grupie vie objekata. Da bi bila dostupna potrebno je da budu izabrana bar dva objekta. Grupisani objekti se ponaaju kao jedan ako je aktivna altka Item, to znai da se mogu zajedno pomerati, poveavati, smanjivati, rotirati... Ako je, pak, aktivna alatka Content sa svakim objektom se i dalje moe manipulisati kao da nije lan grupe.

64

Jo malo o okvirima - meni Item

TABELA 1: DOSTUPNOST KOMANDI MENIJA STYLE FORMAT SLIKE EPS/DCS GIF JPEG Grayscale Color MAC PICT (PCT) 1-bit bitmap Grayscale bitmap Color bitmap Object-oriented OS/2 BITMAP (BMP) 1-bit Grayscale Color PHOTOCD (PCD) TIFF (TIF) 1-bit Grayscale Color COLOR ne * SHADE ne * NEGATIVE CONTRAST HALFTONE ne da ne da ne ne

da *

da *

da da

da da

da ne

da da * ne

da da * ne

ne da da ne

ne da da ne

da da ne ne

da da * ne

da da * ne

da da da da

ne da da da

da da ne ne

da da *

da da *

da da da

ne da da

da da ne

WINDOWS BITMAP (BMP, PCX) 1-bit da Grayscale da Color * WINDOWS METAFILE (WMF) ne

da da *

da da da

ne da da

da da ne

ne

ne

ne

ne

U prethodnim verzijama Quarka nije bilo mogue promeniti veliinu dva ili vie objekata odjednom. To je zadavalo dosta problema u radu. Pre nekoliko godina se pojavila ekstenzija pod imenom ResizeXT koja je reavala ovaj problem i omoguavala promenu veliine i deformaciju vie objekata odjednom kao i njihovih sadraja. Implementacija ove mogunosti u sam program, u novoj verziji, svakako je za pohvalu.

Ungroup

Ungroup je obrnut postupak od Group. Izborom ove opcije raskinuete vezu izmeu grupisanih objekata. Da bi opcija bila dostupna potrebno je da bude izabrana grupa objekata.

Constrain/Unconstrain

Ovo je jedna od onih komandi, koje postoje u svakom programu, i nemaju ba najjasniju funkcionalnost. O emu se radi? Constrain e od grupe objekata napraviti Constrained Group to znai da manji objekat

65

QuarkXPress 4
(ili objekti) u grupi nee moi da bude povean van granica (naj)veeg objekta. Dakle manji objekti e biti ogranieni (Constrained) veim. Opcija je dostupna samo ako je izabrana grupa objekata koja se sastoji od jednog velikog objekta koji sadri sve ostale. Unconstrain e ovakvu grupu objekata pretvoriti u normalnu. emu ovo moe da poslui ostavljam vama da otkrijete. Korisnu primenu ovoj opciji ja nisam uspeo da pronaem.

Lock/Unlock

Zakljuati objekat bi trebalo da ima sasvim jasno znaenje: od momenta zakljuavanja objekat postaje nepromenljiv sve dok ga ne otkljuate. U prethodnim verzajama to nije bio sluaj. U novoj, zakljuavanje dobija pravi smisao. Zakljuan objekat ne moe se pomerati, rotirati, deformisati, poveavati, brisati... niti se ita moe initi sa njegovim sadrajem.

Merge

Izborom opcije Merge prikazuje se meni sa novih 7 opcija. Sve one slue za kombinovanje dva ili vie objekata. Ukoliko nije izabrano barem dva objekta, opcija nee biti dostupna. Intersection e od izabranih objekata napraviti jedan objekat koji ini presek izabranih objekata (presek ine delovi objekata koji se meusobno preklapaju).

Union proizvodi uniju izabranih objekata odnosno njihovih povrina. Rezultujui objekat e pokrivati sve povrine koje su pokrivali izabrani objekti.

Diference e napraviti razliku izabranih objekata. To znai da e svi objekti biti odseeni od objekta koji se nalazi ispod svih ostalih.

66

Jo malo o okvirima - meni Item

Reverse Difference e napraviti razliku izabranih objekata s tom razlikom, u odnosu na prethodnu opciju, to e sada svi objekti biti odseeni od objekta koji se nalazi iznad ostalih.

Exclusive Or e napraviti novi objekat rukovodei se pravilima termina iz matematike logike iskljuivo ili. To znai da e on biti sainjen od onih delova svih izabranih objekata koji se ne preklapaju ni sa jednim drugim objektom (na slici je rezultujui objekat obojen crnom bojom posle primene Exclusive Or da bi se lake videla njegova povrina).

Combine ima identian rezultujui objekat kao i Exclusive Or. Razlika izmeu ova dva naina kombinovanja objekata se vidi tek prilikom manipulacije karakteristinim takama rezultujueg objekta.

Endpoints je jedini nain kombinovanja objekata koji se odnosi iskljuivo na linije. Rezultat njegove primene na dve linije je spajanje krajnjih taaka u jednu i stvaranje jedne umesto dve linije (krive). Da bi se spajanje taaka moglo izvesti potrebno je da se krajnje take krivih nalaze na rastojanju koje je manje od vrednosti zadate kao Snap Distance na krtici General okvira za dijalog Document Preferences.

67

QuarkXPress 4
F Najbolji rezultat u sjedinjavanju krajnjih taaka krive postie se kada se dve take poklapaju. U sluaju da izmeu njih postoji razmak, Quark e nedostajui deo krive interpolirati (priblno odrediti na osnovu matematikih modela interpolacije krivih) i na taj nain donekle pomeniti putanju krive.

Send.../Bring...

Ove etiri komande vre raspored objekata po vertikali. Send Backward alje objekat za jedno mesto iza (ispod) ostalih, Send To Back ga alje na zadnje mesto, iza svih drugih objekata na strani. Slino ovim dvema komandama, Bring Forward i Bring To front e objekat premestiti za jedno mesto na gore, odnosno iznad svih ostalih objekata na strani. Ukoliko je izabrano vie objekata, ove komande e biti primenjene na sve njih pri emu e njihov meusobni odnos ostati nepromenjen.

Space/Align

Na okviru za dijalog koji se prikazuje po izboru ove opcije odreujete meusobne poloaje izabranih objekata. Objekti mogu biti rasporeeni i poreani na vie naina i sa raznim razmacima. S obzirom da moguih kombinacija ima jako puno, i s obzirom da je ova komanda vrlo slina u svim grafikim programima, neemo joj pokloniti vie prostora.

Shape

68

Izborom menija Shape prikazae se pomalo udan podmeni koji, umesto standardnih tekstualnih stavki, ima grafike stavke. One omoguavaju jednostavan i intuitivan izbor oblika izabranog okvira. Rectangular Box Podrayumevan pravougaoni oblik okvira Rounded Corner Box Okvir sa zaobljenim uglovima Beveled Corner Box Okvir sa odseenim uglovima Concave Corner Box Okvir sa konkavnim uglovima Elliptical Box Elipsa (krug)

Jo malo o okvirima - meni Item

Bezier Box Izborom ove stavke se nee promeniti oblik okvira ali e biti omogueno njegovo ureivanje kao Bezieovog okvira. Izborom ove opcije kada je izabrana linija (kriva) izvrie se Trace (vektorizacija) linije odnosno od nje e nastati okvir koji e imati oblik i debljinu izabrane linije. Na ovaj nain se mogu konvertovati i linije koje imaju strelice na krajevima i koje nisu pune ve sastavljene od crtica i takica. Straight Line Konvertuje izabrani okvir u liniju (pravu) Horizontal/Vertical Straight Line Konvertuje izabrani okvir u pravu liniju koja moe biti samo horizontalna ili vertikalna. Bezier Line Konvertuje izabrani okvir u Bezieovu krivu.

Content

Izbor ove stavke menija Item prikazuje podmeni u kojem se bira tip okvira odnosno njegovog sadraja. Ove opcije omoguavaju jednostavnu konverziju okvira ya sliku u okvir ya tekst, i obrnuto. Trea stavka ovog menija omoguava konverziju okvira za tekst/sliku u okvir koji ne moe imati nikakav sadraj. Ovo je novost u verziji 4 i, programerski reeno, predstavlja Lightweight objekat koji moe da poslui kao grafiki element ali ne moe imati sadraj. Ovakvom okviru se mogu zadavati boja pozadine, bordura i drugi atributi ali, s obzirom da ne moe imati nikakav sadraj, ovakav objekat ne troi memoriju pa samim tim i njegovo korienje, umesto puno okvira za sliku koji ne sadre nita, ubrazava rad i ini da snimljeni dokumenti budu manji i bre se snimaju i uitavaju. F Promenom tipa okvira nepovratno se gubi njegov sadraj odnosno ova operacija se ne moe komandom Undo ponititi.

Edit Shape/Clipping Path/Runaround

Ove stavke omoguavaju promene oblika Bezieovih krivih, kao i promenu putanje isecanja (Clipping Path) i Runarounda za okvire za slike.

Point/Segment Type

Izbor ove stavke prikazuje podmeni sa pet opcija: Corner Point, Smooth Point, Symmetrical Point, Straight Segment i Curved Segment koji omoguavaju manipulaciju karakteristinim takama i segmentima Bezieovih krivih. O ovome je bilo vie rei u delu ovog prirunika u delu posveenom radu sa Bezieovim krivama.

69

13
tampanje
Ako ste koliko-toliko paljivo proitali ovaj prirunik do ovog mesta, trebalo bi da ve umete, ak iako ste potpuni poetnik, da napravite prve korake, odnosno, dokumente. Da bi pravljenje dokumenata u Quarku imalo svrhu, potrebno je da ih nekako pretoimo u opipljiv oblik. Dakle da ih odtampamo na papiru ili da ih osvetlimo na filmu kako bi ih odtampali u tampariji. Znai, stigli smo do poslednjeg poglavlja obaveznog programa. Savladavanjem tehnika tampe zaokruuje se znanje potrebno da bi se radilo u Quarku. Koliko e taj rad biti uspean zavisi dalje od vas samih. Ono to e slediti posle ovog poglavlja spada u slobodan program i nije neophodno da bi se u programu radilo. Ipak, itanje prirunika do kraja, nee nikako biti tetno. Naprotiv.

QuarkXPress 4

File Print

Kao i u svakom drugom programu koji radi pod Windowsima ili MacOS-om, komanda za tampanje nalazi se u meniju File. Njenim izborom zapoinjemo postupak tampanja dokumenta. Ukoliko je dokument, i svi njegovi elementi, korektan i napravljen u skladu sa pravilima koja smo pominjali u ovom priruniku (i pravilima koja nismo stigli da pomenemo ali vae za optepoznata u grafici) onda samo tampanje dokumenta predstavlja trenutak kada je posao za vas, najee, zavren. Moete odahnuti, popiti sok, prebrojati zaraeni novac i poeti da razmiljate o novim poslovima (ili nekim drugim, lepim, stvarima). Ako je dokument napravljen po principu nema veze, ma... bie sve u redu onda ima realnih ansi da prave muke za vas tek poinju. Okvir za dijalog Print je potpuno redizajniran u odnosu na prethodne verzije. Osim to su sada opcije lake dostupne i, ini mi se, preglednije, mnogo je bitnije to ih ima vie i to su neke od njih ostvarenje dugogodinjih elja. Dolo je vreme da korisnici Quarka prestanu sa enjom da gledaju dijaloge za tampanje u Venturi, Page Makeru, CorelDRAW-u ili Illustratoru. Na okviru za dijalog se nalazi 5 kartica sa grupisanim opcijama. Osim tih opcija, postoji i nekoliko generalnih opcija koje su vidljive bez obzira koja je kartica aktivna (izabrana). Poimo od njih. Printer Lista svih instaliranih tampaa na sistemu. Izborom sa liste birate na kojem tampau e biti odtampan dokument. Podrazumeva se da tampa ne mora stvarno biti povezan na LPT port vaeg raunara. tampa koji nemate (najee osvetljiva koji velika veina korisnika nema, nego koristi usluge studija za osvetljavanje) instalirate samo da bi se odgovarajui softver potreban za tampanje na njemu, nalazio na sistemu (veznici i drugo...). On fiziki ne postoji pa je zato potrebno odrediti neko drugo mesto gde e biti smeteni podaci koje Quark alje nepostojeem tampau. To mesto je datoteka na disku (otud izraz tampati u fajl) koju zovemo Print datoteka ili Print File.

70

F Na Quarkovom okviru za dijalog ne postoji opcija Print To File. Da biste tampali u fajl potrebno je da prikljuite tampa, prilikom instalacije, na FILE umesto na neki

tampanjje
od LPT portova. Naime, pretpostavlja se da, ako elite da tampate u fajl, nemate dotini tampa pa vam je on ionako prikljuen na FILE pri instalaciji. Neverovatno je da nikom u Quarku ve godinama ne pada na pamet mogunost da neko eli da uradi ba to - da napravi print datoteku iako ima ba taj tampa. Ovako imate dve mogunosti: da instalirate isti tampa dva puta i jednom ga poveete na fiziki (postojei) LPT port a drugi put na FILE, ili da, po potrebi, menjate podeavanje za tampa a po obavljenom tampanju sve vraate na staro. Properties Prikazuje standardan Windows dijalog za podeavanje parametara samog tampaa. Ovih parametara ima dosta i neki od njih, pogotovo oni koji se tiu opcija PostScripta, nisu bliski veini korisnika raunara. Iz tog razloga je najbolje da pre nego to odnesete datoteku na osvetljavanje u studio konsultujete zaposlene u studiju u vezi tih parametara. Vrlo esto, potrebno ih je razliito podesiti u zavisnosti od studija u kojem osvetljavate. Print Style Velika novost u novoj verziji. Mogunou kreiranja stilova tampanja omogueno je da se jednom podese parametri za neki tampa, neki posao, neki dokument... i zatim izborom stila na okviru za dijalog Print svi parametri odjednom primene. Najea situacija u kojoj e se ova mogunost koristiti je, verovatno, tampanje dokumenata za pregled (korekturu), kada je potrebno izabrati sva podeavanja za tampa, i osvetljavanja dokumenta kada treba sve iznova podesiti za osvetljiva. Postojanje stilova tampanja ove operacije svodi na jedan izbor iz liste. F Posle objanjenja svih opcija na okviru za dijalog Print pogledaemo detaljnije kako se kreiraju Print stilovi. Copies Izbor broja kopija. Kada osvetljavate dokument u vie kopija znatno je bolje da osvetlite istu Print datoteku nekoliko puta nego da poveavate broj kopija. U prvom sluaju datoteka e biti najmanje mogue veliine a u drugom 2, 3, 4... puta vea. to je jo vanije, izborom vie kopija poveava se mogunost greke jer program, praktino, radi mnogo vie posla. Pages Jo jedna od novosti u novoj verziji. Do sada je bilo mogue tampati samo strane u kontinuitetu uz mogunost izbora levih ili desnih strana. Od sada mogue je tampati strane potpuno proizvoljnim redosledom i strane koje se ne nalaze jedna do druge. U ovo polje moete unositi strane koje elite da odtampate na nekoliko naina: - All tampaju se sve strane u dokumentu - Brojevi strana razdvojeni zarezima Na ovaj nain tampate strane koje nisu u nizu (kontinuitetu), na primer: 1, 7, 23, 24, 43 - Brojevi strana razdvojeni crticom Crticom se odvajaju strane koje ograniavaju deo dokumenta koji e se tampati. Na primer, 1-5 znai da e biti odtampane sve strane izmeu strane 1 i strane 5. F Mogue je kombinovati crtice i zareze kao u sledeem primeru: 1-6, 9, 11, 13, 15-30 - End Specijalna re End (kraj) omoguava da odtampate strane poev od neke do poslednje strane u dokumentu, na primer 34-End. Range Separators Prikazuje okvir za dijalog Edit Range Separators u kojem birate da li e crtica i zarez biti stvarno crtica i zarez ili neki drugi znak.

71

QuarkXPress 4

Capture Settings Izborom ove komande zatvarate okvir za dijalog Print a dokument se ne tampa, ali zato Quark pamti izabrana podeavanja. Sledei put kada prikaete okvir za dijalog Print on e inicijalno prikazati taj izbor opcija. F Quark pamti u dokumentu i izabrane opcije tampe. Kao to smo ve rekli na okviru za dijalog Print postoji pet kartica (Document, Setup, Output, Options i Preview) na kojima se nalaze grupisane opcije.

Document

72

Na kartici Document se nalaze sledee opcije: Separations Ukoliko izaberete ovu opciju sve boje u dokumentu e biti separisane (razdvojene) na etiri osnovne tamparske boje (Cyan, Magenta, Yellow, Black). Ukoliko u dokumentu ima boja kojima nije odreeno da budu separisane ve odtampane zasebno, imaete mogunost izbora: da ih odtampate zasebno ili ipak konvertujete prilikom tampe (opcija na kartici Output), u procesne boje. Spreads Ovom opcijom birate da li e strane koje su manje od dimenzija koje moe osvetljiva da osvetli (ili tampa odtampa) biti tampane zasebno na strani ili onoliko koliko moe da ih stane na stranu. Konkretan primer za korienje ove opcije bie prikazan neto kasnije kada bude rei o dimenzijama i orijentaciji strane prilikom tampe. Collate Poznata opcija iz veine programa. Omoguava da, kada tampate u vie kopija, budu odtampane sve izabrane strane jednom, pa drugi put... ukoliko opcija nije izabrana bie odtampano onoliko prvih strana koliki je broj kopija, pa zatim toliki broj sledee strane koja se tampa... Include Blank Pages Kako u dokumentu moete imati i prazne strane (koje najee slue za pravilno brojanje strana) ovom opcijom birate da li e one biti odtampane ili ne. Thumbnails Sve strane e biti odtampane kao mali Preview koji omoguava da, recimo, organizujete poglavlja knjige na papiru, premetate ih ili, ve, neto slino... Back To Front Strane e biti tampane obrnutim redosledom Page Sequence Izbor da li e se tampati sve strane koje pripadaju izabranom opsegu u polju Pages, samo parne ili samo neparne strane.

tampanje
Registration Vrlo esto je nemogue uraditi montau filmova kod tampe u boji ukoliko ne postoji nikakav orijentir za montaera. Ti orijentiri se na stranu postavljaju izborom opcije Registration. Tiling Kada je strana koju tampamo vea od korisne povrine tampaa Quark nam omoguava da stranu odtampamo iz vie delova. Mogue je dopustiti programu da izvri deljenje strane i preklapanje delova a mogue je to uiniti i runo.

Setup

Na ovoj kartici se nalaze opcije vezane za veliinu strane, orijentaciju papira (filma), uveanje ili smanjenje prilikom tampe... Pomenuemo samo neke od njih: Paper Width U ovo polje treba uneti irinu filma na kojem e biti osvetljen dokument. Paper Height Duina filma koja e biti potroena za osvetljavanje strane. Ukliko izaberete Automatic, Quark e sam odrediti ovaj parametar na osnovu dimenzija strana u dokumentu i rasporeda objekata. Ova i prethodna opcija su dostupne ukoliko je kao Paper Size izabrano Custom a ne neki konkretan format papira (filma). Opcije Reduce or Enlarge i Fit in Print Area su novost koju donosi nova verzija. U prethodnim ih nije bilo to znai da nije bilo mogue poveati ili smanjiti dokument prilikom tampe kako bi stao na stranu koja je manja od njegove veliine. Kako tada nije postojala ni mogunost poveavanja/smanjivanja dimenzija grupe objekata bio je veliki problem odtampati stranu formata A3 iz jednog dela na tampau dimenzija A4. Sada je, oigledno, takvim mukama kraj. Ukoliko je strana koju tampate manja od medijuma na kojem je tampate, imate mogunost pozicioniranja strane na izlaznom medijumu (Page Positioning). F Da biste koristili neki tampa u Quarku, potrebno je da postoji PPD datoteka (Printer Description) koja Quarku govori kakvim mogunostima raspolae dotini ureaj. Za najpopularnije tampae ove datoteke dobijate instaliranjem samog Quarka. Za one manje poznate moete ih nabaviti ili od proizvoaa ili na Internetu. Iako je verovatnoa da ete u Jugoslaviji doi u posed nekog egzotinog ureaja mala, ipak dobro razmislite ako se ikad naete u mogunosti da kupite takav osvetljiva ili tampa. Quark nije jedini program koji ima ovakve prohteve...

73

QuarkXPress 4

Output

Ova kartica sadri opcije vezane za separaciju boja. Plates Omoguava izbor da li e posebne (Spot) boje biti osvetljene zasebno (Process & Spot) ili e biti konvertovane u procesne boje (Convert To Process). Halftoning Ovom opcijom birate da li ete sami odreivati pod kojim uglom, gustinom rastera i kojom vrstom take e biti osvetljeni filmovi (Conventional), ili e se prilikom osvetljavanja koristiti podeavanja samog osvetljivaa (Printer). Ukoliko ste izabrali Conventional onda su dostupna i polja Resolution i Frequency za izbor rezolucije i gustine rastera. U listi se nalazi spisak svih boja koje mogu biti osvetljene. U njoj moete izabrati koje e boje biti osvetljene i za svaku posebno odrediti linijaturu (Frequency), ugao i oblik take.

F Budite izuzetno oprezni kada sami menjate ove parametre. Najee je bolje ostaviti sve kako je i uobiajeno. Promenom ovih parametara za svaku boju zasebno postiu se neki specijalni efekti prilikom tampe. F U zavisnosti od toga kojom e se tehnikom tampati dokument koji pripremate za osvetljavanje treba izabrati i rezoluciju i linijaturu (gustinu rastera). to su rezolucija i linijatura vei, za oekivati je da i kvalitet odtampanog materijala bude bolji. Meutim, nije tako. Ukoliko radite crno bele novine koje e se tampati na rotacionim tamparskim mainama, rezolucija ne bi trebala da bude vea od 1270 dpi (taaka po inu) a linijatura od 60 lpi (linija po inu). Za ofsetnu tampu na manje kvalitetnim papirima ove vrednosti se mogu poveati. Tek za najkvalitetniju tampu na najkvalitetnijim vrstama papira treba koristiti maksimalne mogue vrednosti (najee 3386 dpi i 170/200 lpi), mada verovatno neete esto biti u prilici da koristite ove vrednosti. Najee su u upotrebi kombinacije 2540dpi/133lpi i 2540dpi/150lpi.

Options

74

tampanje
Na ovoj kartici se nalaze sledee opcije: Quark PostScript Error Handler Ukoliko je ova opcija izabrana, a u sluaju da doe do problema sa tampanjem dokumenta, biete u prilici da proitate izvetaj koji e Quark kreirati i na taj nain vam pomoi da problem reite. Ovu opciju ne treba meati sa opcijom Print PostScript Error Information koja se nalazi meu PostScript opcijama na okviru za dijalog za podeavanje tampaa. Izbor ove opcije uinie da se dokument odtampa pogreno a na filmu pojavi reenica tipa Neto nije u redu sa ovom datotekom!. S obzirom da je cena filma znaajna stavka u grafikom poslu, ne treba dozvoljavati da se ovako troi. Zato... opciju Quark PostScript Error Handler potvrdite a Print PostScript Error Information iskljuite i u sluaju da doe do problema imaete vee anse da ih reite. F Ukljuenje ove opcije donekle e usporiti tampanje. Ipak, to je mala cena s obzirom na korist koju ona prua. Page Flip Sa pojavom verzije 3.1, davne 92. godine, pojavila se i ova opcija. Ona je omoguavala da odtampate stranu u ogledalu ak iako nemate PostScript tampa. S obzirom da je tada PostScript tampa vredeo itavo bogatstvo ova opcija je burno pozdravljena od korisnika. I danas, kada PostScript tampai kotaju malo vie nego oni bez PostScripta, ona ima svoju primenu utoliko to nije potrebno pozivati dijalog za podeavanje tampaa da bi se strane odtampale u kontra ihti. Grupisane opcije Pictures pruaju mogunost izbora koje e se slike tampati a koje ne, kog kvaliteta e biti tampa...

Preview

Ako ste mislili da ete na ovoj kartici videti neto slino onome to vidite kada izaberete opciju Print Preview u Wordu ili Drawu onda niste daleko od istine. Na alost, niste ba ni blizu. Iako je jo davno Quark trebao da dobije Print Preview (pregled pre tampe) ova mogunost se pojavljuje tek u verziji 4 i to u rudimentiranom obliku koji korisnika natera da se zapita da li je u 1987. ili 2000. godini. Mada... i ovo je bolje nego nita. Dakle, Preview je ustvari suma sumarum izabranih opcija na svim karticama i mali prikaz u kakvom e se poloaju na filmu pojaviti strane iz dokumenta. Na tom prikazu nema ni jednog detalja strane ve samo okvir koji odreuje njenu veliinu.

Orijentacija strane

Dosta est problem predstavlja pravilna orijentacija strane prilikom tampanja. S obzirom da nije u pitanju nita komplikovano, u nekoliko rei (i slika) emo objasniti kako treba podesiti orijentaciju strane u zavisnosti od veliine strane u dokumentu i irine osvetljivaa (filma). Na sledeoj slici je prikazan sluaj kada je orijentacija strana prilikom osvetljavanja bila korektna (levo) i pogrena (desno). Rezultat pogrene orijentacije je da se troi mnogo vie filma da bi se osvetlila ista strana nego kad je orijentacija u redu.

75

QuarkXPress 4

Prvi sluaj, i najei, je kada radite sa stranom A4 formata koja je u portretnoj (Portrait) orijentaciji (kao na slici 1). Pretpostavimo da stranu osvetljavamo na osvetljivau irine 305 mm. S obzirom na dimenzije strane (irina 210 mm, visina 297 mm) oigledno je da strana moe poloena da stane na film (koji je irine 305 mm). Zbog toga emo prilikom tampanja kao orijentaciju izabrati Landscape (pejzana orijentacija). Za svaku stranu e biti potroeno 210 mm filma (po duini). Na slici 2 vidimo sluaj A4 strane u pejjzanoj (Landscape) orijentaciji. Njena irina je 297 mm a visina 210 mm. To znai da irina strane odgovara irini filma pa nema potrebe da stranu okreemo prilikom tampe. U ovom sluaju emo kao orijentaciju izabrati Portrait. Sledei primer se odnosi na strane formata A5, dakle duplo manje od A4. To znai da dve strane mogu stati na jednu A4 stranu. Da bi najracionalnije iskoristili film potrebno je da se one na njemu nau u poloaju prikazanom na sledeoj slici.

76

Slika 1: A4 strana u Portrait formatu. Da bi se korektno odtampala potrebno je da Orientation bude Landscape.

tampanje

Slika 2: A4 strana u Landscape formatu. Da bi se korektno odtampala potrebno je da Orientation bude Portrait.

Slika 3: A5 strane u Portrait formatu. Da bi se korektno odtampale potrebno je da Orientation bude Portrait i da opcija Spreads bude ukljuena.

S obzirom da su one portretne orijentacije (a tako treba da se nau i na filmu) kao orijentaciju emo izabrati Portrait. Potrebno je jo da ukljuimo i opciju Spreads kako bi obe bile odtampane jedna do druge a ne jedna za drugom. Vratimo se sada na Sliku 1 i zamislimo da je veliina strane A3 a ne A4. To znai da je irina strane 297 mm a duina 420 mm. Da bismo ovakvu stranu osvetlili na osvetljivau ija je irina filma 305 mm, potrebno je da irina strane zauzme irinu filma, tj. da se strana prilikom tampe ne rotira. Dakle, orijentacija je Portrait odnosno obrnuto od sluaja kada je strana A4 formata.

77

QuarkXPress 4
Isto vai i za drugi primer. Ponovo emo pretpostaviti da je strana A3 a ne A4 formata (Slika 2). To znai da je irina strane sada vea od irine filma (420 prema 305 mm) a visina strane odgovara irini filma (297/305 mm). To znai da stranu prilikom tampe moramo zarotirati da bi stala na film, tj. u okviru za dijalog Print izabrati Orientation = Landscape.

Print Styles

Stilovi tampanja se kreiraju izborom opcije Print Styles iz menija Edit posle ega se prikazuje okvir dijalog sa sledee slike. Na njemu se nalazi dugmadi od kojih su najjinteresantniji New za kreiranje novog stila i Edit za ureenje ve postojeeg. Komandama Import i Export mogu se stilovi tampanja snimiti odnosno uitati.

Izborom komande New prikazuje se okvir za dijalog Edit Print Style za kreiranje novog (ureivanje postojeeg) stila tampanja. Na slici vidite da je on vrlo slian samom okviru za dijalog Print. To je i razumljivo ako uzmemo u obzir da se na oba dijaloga podeavaju gotovo identine opcije. Jedina razlika u odnosu na okvir za dijalog Print je ta to nema gornjeg dela, odnosno ovde postoje samo kartice bez nekoliko opcija koje se na okviru za dijalog Print nalaze iznad njih. Kreiranjem Print stila omoguavate da, izborom sa odgovarajue liste u okviru za dijalog Print podesite sve opcije potrebne da bi se odtampao dokument. Nema vie potrebe za stalnim menjanjem parametara u zavisnosti od toga da li se tampa na papir, film, za korekturu... sada se sve radi jednim potezom mia.

F Print stilovi se snimaju u datoteci sa ekstenzijom QPJ. To je jo jedan od tipova datoteka sa kojima Quark barata. Generalno, ekstenzije svih datoteka koje imaju veze sa Quarkom poinju slovom Q. Naravno, to ne znai da svaka datoteka iji tip poinje slovom Q ima veze sa Quarkom, a setite se i XTG datoteka...

78

14
Ekstenzije

Ekstenzije

Kada se Photoshop tek rodio, Quark je ve bio u stadijumu razvoja kada vie nije bio dovoljan samo potencijal kompanije da bi se zadovoljile narasle elje i potrebe sve veeg broja korisnika irom sveta. Tada se ljudi u Quarku odluuju za jedan nesvakidanji potez. Umesto da poveavaju broj ljudi u kompaniji i besomuno proiruju program sve novijim i novijim mogunostima i na taj nain ga uine tromim, sporim i obimnim, oni kreu na sasvim drugu stranu. Otvaraju program za Third Party proizvoae softvera i omoguavaju velikom broju softverskih kua irom sveta da razvijaju dodatke za Quark. Ovime je postignuto nekoliko ciljeva. Program se mogao nadograivati po potrebama, svako je mogao da kupi dodatak koji mu treba a da ne kupi onaj koji mu ne treba. Sam Quark je ostao relativno mali i kompaktan. Kreativnost hiljada ljudi je uestvovala u izradi dodataka pa su oni, u nekim sluajevima, bili pravi biseri ljudske dovitljivosti i kreativnosti. Relativno jednostavna izrada ekstenzija doprinela je da se proteklih godina pojavi na tritu nekoliko hiljada manje ili vie uspenih dodataka. Za ilustraciju pomenuemo samo neke ResizeXT Ekstenzija koja je i staroj verziji Quarka omoguavala istovremenu promenu veliine vie objekata Print Master Uz pomo ove ekstenzije se dobijala funkcionalnost donekle slina mogunostima za tampanje promovisanim u verziji 4 Magnify Maksimalno uveanje (zumiranje) strane, uz pomo ove ekstenzije bilo je ak 1600% Filter Update Ekstenzija koja je omoguavala uvoz dokumenata iz Microsoft Worda verzija 6. Pomou ove ekstenzije Quark je iao u korak sa vremenom pratei najpopularniji tekst procesor. Switch Ova ekstenzija je omoguavala promenu tipa okvira (okvir ya tekst u okvir ya sliku i obrnuto), slino kao opcija Content koja se nalazi u meniju Item u novoj verziji. Kao to vidite, mnoge novosti nove verzije Quarka i nisu ba sasvim nove. Veina njih je postojala u obliku ekstenzija i u ranijim verzijama (odnosno u verziji 3.xx). Naravno, ekstenzije su bile ipak samo dodaci programu pa se neretko deavalo da im je funkcionalnost dobra ali, sa stanovita korisnika su bile komplikovane i ne ba lake za upotrebu. Primer takve ekstenzije je serija Dash ekstenzija za hifenaciju teksta tj. podelu rei na slogove (interesantno je da je postojala i CroDash ekstenzija koja je radila na hrvatskom jeziku ali se mogla dosta dobro upotrebiti i na ovim prostorima). Problem sa ovim ekstenzijama je bio to nisu hifenizovale tekst automatski nego se ceo tekst morao iyabrati, zatim bi se iz menija izabrala odgovarajua opcija (koja se tamo pojavljivala po instalaciji ekstenzije) i zatim bi se tekst hifenizovao. To bi, ponekad, dovodilo do toga da se delovi teksta pomere i da se pojavi po neki red vika ili manjka na strani.

79

QuarkXPress 4

ta su, u stvari, ekstenzije?

Najjednostavnije reeno, ekstenzije su vrlo obini programi napisani iskljuivo u programskom jeziku C ili C++. Razlikuju se od obinih programa u nekoliko detalja koji omoguavaju Quarku da ekstenziju prepozna kao ekstenziju a ne kao bilo koji drugi program. F Informacije o pravilima koja se moraju potovati prilikom pisanja ekstenzija mogu se dobiti direktno od Quarka, http://www.quak.com/. Meutim, osim toga to je potrebno da ekstenzija bude programerski korektno izvedena, potrebno je da bude ispunjeno jo nekoliko uslova da bi se mogla koristiti u Quarku. Ekstenzija (da ne bude zabune, ovog puta mislim na ona tri slova iza take u imenu datoteke) datoteke, odnosno Quarkove ekstenzije, mora biti XNT i datoteka se mora nalaziti u folderu XTensions koji se nalazi u folderu gde je Quark instaliran. M Ekstenzija ekstenzije je u prethodnim verzijama bila XXT (Xpress XTension) ali je u novoj verziji promenjena. Na alost korisnika PC raunara ovo nije jedina promena. Naime, stare ekstenzije iz prethodnih verzija nee raditi u novoj. Razlog ovome je to to je Quark sada 32-bitni program i na PC-ju pa samim tim i ekstenzije moraju biti 32-bitni programi. Za korisnike Maca situacija je mnogo bolja. I stare i nove ekstenzije jednako dobro e raditi u novoj verziji. Pri startovanju, Quark proverava sadraj XTensions foldera i uitava ekstenzije koje se u njemu nalaze. Prethodne verzije nisu dozvoljavale da se izabere koje e od ekstenzija biti uitane a koje nee. Sve to se nalazilo u ovom folderu, a bilo je ekstenzija, bilo je uitavano. Da bi izbegli uitavanje neke ekstenzije, bilo je potrebno da je premestite iz foldera XTensions u neki drugi folder. Kada bi ponovo eleli da je uitate, morali ste da izaete iz programa, ponovo je iskopirate u folder XTensions i zatim iznova startujete Quark. Sada, u verziji 4 stvari su mnogo jednostavnije i elegantnije jer postoji...

XTensions Manager

Na ovom okviru za dijalog moete odrediti koje ekstenzije e biti uitane a koje ne... Osim toga postoji mogunost odreivanja setova ekstenzija i snimanja informacija o njima. Na taj nain jednostavno moete uitati sve ekstenzije koje su vam potrebne za rad u nekom dokumentu a oditati one koje nisu. Setovi se snimaju kao zasebne datoteke sa ekstenzijom XTS (XTensions Set) komandom Save As, a uitavaju komandom Import.

Kada je neka od ekstenzija u listi izabrana mogue je iz liste Enable izabrati da li e ona biti aktivna ili ne. Takoe je mogue, komandom About, pogledati informaciju o verziji i proizvoau ekstenzije kao i njen kratak opis. Ovo e vam olakati izbor ekstenzija koje su vam potrebne za neki posao ako niste ba sigurni, samo na osnovu imena, koja joj je funkcija.

80

Ekstenzije

Sigurno ete primetiti da se u listi ekstenzija koje dobijate uz sam program nalaze i neke ekstenzije za koje ste mislili da su sastavni deo programa (neke opcije iz menija Utillity). Oigledno se i sam Quark opredelio da sve mogunosti programa koje nisu svakodnevne distribuira u obliku ekstenzija kako bi maksimalno ubrzao program i uinio ga maksimalno kompaktnim. Dakle, ako vam ne treba CPSI Fixer, Photo CD Import, Kerning Table Editor, uvoz kompresovanih TIF datoteka... slobodno recite Quarku da ove ekstenzije ne uitava.

81

15
Neobavezan program...
Dashes & Stripes
Stigli smo polako i do neobaveznog dela programa koji, osim to odslikava tehniku perfekciju programa, doprinosi i da umetniki dojam bude to bolji. Kreemo sa crticama i linijama (Dashes & Stripes). Radi se o potpunoj novosti u etvrtoj verziji programa koja omoguava da sami kreirate proizvoljne tipove linija koje zatim moete koristiti u dokumentima. Uostalom, slike e govoriti mnogo vie od rei. Vrlo slino kao i u okvirima za dijalog za baratanje stilovima pasusa (Paragraph) i stilovima znakova (Character) i stilovima tampanja (Print), i u okviru za dijalog Dashes & Stripes (Edit Dashes & Stripes) moete izabrati da kreirate novu linju ili uredite ve postojeu (komande New i Edit).

QuarkXPress 4

82

Neobavezan program...

Izborom opcije Edit Dash ili New Dash prikazuje se okvir za dijalog Edit Dash u kojem kreirate novu liniju sastavljenu od crtica i takica. Postupak kreiranja je potpuno intuitivan a postoji i mogunost precizne kontrole pozicije segmenata i njihove veliine. Kako u svakom dokumentu postoji nekoliko vrsta predefinisanih takastih linija njihovim ureivanjem moete lako ui u tajne pravljenja interesantnih efekata. F Pogledajte kako je kreirana linija All Dots (izaberite je u listi i izaberite komandu Edit). Videete da je u listi Endcap izabrana nepostojea opcija (kako? ne znam) koja omoguava efekat linije sastavljene iz okruglih (a ne pravougaonih) taaka. Ukoliko pokuate sami da napravite slinu liniju nee vam poi za rukom. Programeri i dizajneri u Quarku su, izgleda hteli da nam stave do znanja da su ipak oni ti koji su napravili program i da mora da se zna ko je gazda. Stripes bi se moglo slobodno prevesti kao trafte. Radi se o linijama koje su sastavljene iz vie linija razliitih debljina koje zajedno daju razne efekte.

Izborom opcije New Stripe ili Edit na okviru za dijalog Dashes & Stripes prikazuje se dijalog sa prethodne slike - Edit Stripe. Kao i pri kreiranju prethodnog tipa linija, i ovde je sve vrlo jednostavno i intuitivno. Sa nekoliko poteza mia trafta je gotova i moete je koristiti za uramljivanje okvira u dokumentima. F Jednostavnosti kreiranja linija doprinosi i Preview koji omoguava da na oba okvira za dijalog odmah vidite izgled novog tipa linije. F Za razliku od, recimo, CorelDRAW-a (i nekih drugih programa) Quark nema problema sa pozicioniranjem segmenata linije, pogotovo na uglovima poligonalnih objekata. Segmenti se tako rasporeuju da lepo i skladno lee na svakom delu poligona, pa i na uglovima.

83

QuarkXPress 4

Hyphenation & Justification

Ako ste ikada imali problem to Quark deli rei na slogove i tamo gde to nikako ne bi trebao da radi, recimo u naslovima i podnaslovima u dokumentu, onda je ovaj okvir za dijalog mesto koje treba obavezno da posetite (Edit H&Js). Ovde odreujete stilove hifenacije i poravnavanja teksta. Podeavanjem odgovarajuih parametara moete fino podesiti nain kako e Quark deliti rei na slogove ili koje e metode koristiti da bi proirio ili suzio razmak izmeu rei i slova da bi poravnao desnu ivicu teksta.

F Hifenacija je vrlo specifina operacija koja najvie zavisi od jezika u kojem je tekst napisan. Ni jedan program koji nema jugoslovensku verziju (na alost, to znai ni jedan!) ne moe pravilno da hifenizuje tekst na naem jeziku, pa tako ni Quark. Ipak, ovde moete podesiti parametre tako da otklonite problem sa deljenjem rei tamo gde one ne bi trebale da se dele.

Da biste izbegli deljenje rei na slogove podesite parametre za hifenaciju kao na prethodnoj slici. Zatim na kartici Formats okvira za dijalog Edit Pargraph Style Sheet za H&J izaberite tako kreirani H&J i tekst na koji primenite odgovarajui stil pasusa nee biti deljen na slogove, odnosno rei na kraju reda nee biti preseene. Parametrima za poravnavanje odreujete koliko e Quark maksimalno poveavati ili smanjivati razmak izmeu rei i slova kako bi poravnao desnu ivicu teksta. Najee nee biti potrebno da ovde ita menjate da bi sve bilo korektno, meutim, postoje specijalni sluajevi kada je i ovde potrebna intervencija. To je najee kada radite sa specifinim fontovima (skript i drugi nesvakidanji fontovi) kao i kada font sa kojim radite nije najboljeg kvaliteta.

84

Neobavezan program...

Tracking Edit i Kerning Table Edit

Ova dva alata takoe spadaju u egzotine zverke.

Prvi, Tracking Edit slui za podeavanje relativnih razmaka izmeu slova (Tracking) u zavisnosti od veliine slova i izabranog fonta. Za svaki font zasebno se moe odrediti Tracking i to za etiri karakteristine veliine. Uz pomo te etiri take dobija se karakteristina kriva koja predstavlja parametre koje Quark primenjuje prilikom odreivanja Trackinga u zavisnosti od fonta i veliine slova. U najveem broju sluajeva nee biti potrebe da se dotiete ovog dijaloga ali... nikad se ne zna. Dobro je znati da i ova mogunost postoji u sluaju da vam ikada zatreba. Mana operacije sreivanja Trackinga je u tome to se ona mora ponoviti za svaki font posebno pa, ako imate dosta fontova s kojima radite, imaete i mnogo posla. Na sreu, Quark e, i bez vae intervencije, sasvim solidno u veini sluajeva uraditi posao.

Kerning Table Editor je alat koji od runog fonta (u smislu njegove izrade i tehnikih i grafikih karakteristika) moe da napravi sasvim pristojan font. Kerning je naziv za odreivanje razmaka izmeu karakteristinih parova slova.

Kao primer uzmimo par AV (ili AW, WM, LO...). Kada su slova A i V previe [AV] (ili premalo [A razV]) maknuta, pa jo ako se radi o veem tekstu, onda dolazi do toga da tekst postaje neitak (odnosno teko itljiv) i neprijatan za oko. Kerning Table Editor slui da se ovakve stvari ne dogaaju.

85

QuarkXPress 4

Osim to podeavanje Kerninga mora da se izvede za svaki font posebno, mora u okviru jednog fonta da se izvede i za svaki stil posebno (bold, italic, bold+italic,...) a zatim i za svaki karakteristian par. Oigledno radi se o vrlo mukotrpnom poslu. F Kako izbei ove neprijatne poslove koje smo pominjali na prethodnih nekoliko strana? Odgovor je samo jedan: koristite iskljuivo kvalitetne fontove proverenih i poznatih svetskih proizvoaa. Jedna od najjalovijih uteda u grafici je uteda na fontovima. Posebno obratite panju kada koristite iriline i, takozvane, YU fontove. To su najee fontovi koji su izali iz majstorske radionice Pere iz komiluka pa im je i kvalitet odgovarajui. Protivno uverenju mnogih korisnika raunara, poznati svetski proizvoai fontova (Adobe, Bitstream, Monotype...) proizvode i iriline fontove i fontove koji sadre naa latinina slova. Potrebno je samo primeniti odgovarajui nain za dobijanje naih slova na sistemskom nivou (prilagoditi Windowse ili MacOS) i potom koristiti kvalitetne i dobre fontove.

Usage

Okvir za dijalog Usage na prvi pogled ne izgleda preterano koristan. Tek na drugi pogled mogunosti koje se na njemu kriju dolaze do punog izraaja. On omoguava da vidite koji se sve fontovi (kartica Fonts) i koje slike (kartica Pictures) koriste u dokumentu.

Na kartici Fonts je prikazan spisak fontova i njihovih stilova koji su u upotrebi u dokumentu. Tu moete proveriti da li se negde sakrio deo teksta koji koristi font koji ne bi trebalo. Takoe je mogue i sav tekst ispisan nekim fontom promeniti u drugi font a da se pritom ouva informacija o svim drugim parametrima (bold, italic...).

86

Neobavezan program...

Na kartici Pictures se nalazi spisak svih slika i OLE objekata koji se nalaze u dokumentu. Osim toga, prikazana je i informacija o svakoj slici, pa je lako videti koja slika nedostaje na disku, koja je promenjena u odnosu na trenutak kada je uvezena u dokument... Sve slike je mogue zameniti (Update) novijim verzijama ili ih potraiti na disku ukoliko su promenile mesto od momenta uvoenja. S obzirom da Quark ne uva slike u dokumentu (videti poglavlje o dokumentima u prvom delu ovog prirunika), ovaj dijalog je izuzetno koristan kako se ne bi dogodilo da se na filmu, umesto slike, pojavi njen Preview u niskoj rezoluciji.

Find/Change

Mogunosti pretrage i zamene teksta su u verziji 4 znatno unapreene u odnosu na prethodne verzije. Ne samo da je mogue traiti i zamenjivati tekst koristei regularne izraze (Regular Expression ili Pattern Matching) nego je mogue i traiti i menjati tekst na osnovu tipa slova, upotrebljenog stila, veliine slova... Tabela simbola u regularnim izrazima Bilo koji znak, samo Find Tab Novi pasus Novi red Previous Box Page # Current Box Page # Next Box Page # Punctuation Space Flex Space Backslash Shortcut Ctrl+? Ctrl+Tab Ctrl+Enter Ctrl+Shift+Ret Ctrl+2 Ctrl+3 Ctrl+4 Ctrl+. Ctrl+F Ctrl+\ Simbol \? \t \p \n \2 \3 \4 \. \f \\

87

16
Lista tagova
<B>bold<B> <I>italic<I> <O>outline<O> <S>shadow<S> <U>underline<U> <W>word underline<W> <H>small caps<H> <K>all caps<K> 2<+>superscript<+> 2<->subscript<-> 2<V>superior<V> </>strike thru</> <c"Cyan">cijan<c"Black">crna <s60.0006>Shade 60%<s100> <z12>Size 12<z9>Size 9 <b-5>baseline shift -5<b0> <f"Futura XBlk BT">font<$f$> @Ime_stila:Paragraph Style <@Ime_stila>Character Style<@$> bold
italic
outline

QuarkXPress 4

shadow underline word underline

SMALL CAPS

ALL CAPS 2superscript 2subscript 2superior strike thru cijan crna Shade 60% Size 12 Size 9 baseline shift -5 font

Paragraph Style
Character Style

Lista tagova nije kompletna. Ovo su samo neki od tagova koji se, relativno, esto javljaju.

88

17
ta nedostaje?

ta nedostaje?

Kada bi svaki korisnik Quarka rekao koju bi jo mogunost eleo da vidi u programu, a koje sada nema, spisak elja bi verovatno bio vei od spiska sadanjih mogunosti. Svima se jednostavno ne moe ugoditi. Mnogo je stvari kojih u Quarku nema a u nekim drugim programima ima. Na sreu, vai i obrnuto. Program ne moe da bude pouzdan, brz i jednostavan za korienje, profesionalan, mali, sa svim moguim alatima i mogunostima... neto se ipak mora rtvovati na utrb drugog. Ipak, neke sitnice kao da su promakle autorima Quarka. U Quarku ne postoji mogunost kreiranja tabela ak ni u najrudimentarnijem obliku. Ovo je jednostavno neoprostiva, rekao bih, nemarnost autora programa. Ne verujem da se tako neto ne moe ugraditi u program u vreme kada Word moe da kreira tabele najneverovatnijih oblika i rasporeda polja i to sve jednostavnim crtanjem olovkom. Iako postoji ekstenzija Table Works (koja, naalost, i nije ba najbolje osmiljena) nedostatak tabela je veliki minus za Quark u odnosu na konkurenciju. Ne postoji mogunost kreiranja slojeva (Layers) to je u konkurentskim programima takoe standardna mogunost. Crtanje Bezieovih krivih i pored oigledno velikog truda autora, nije izvedeno na idealan nain. Rad sa bojama je i dalje dosta komplikovan. Osim toga prelivi i dalje izgledaju kao da su napravljeni u nekom treerazrednom grafikom programu i mogunost njihovog podeavanja je zanemarljiva. Unos teksta je i dalje nezgrapan i mukotrpan. Moda bi, po ugledu na neke druge programe, mogao da se ugradi nekakav editor teksta koji bi podravao rad sa tagovima... Ne postoji mogunost snimanja dokumenata u HTML formatu u vreme kada jo jedino programi za obradu bitmapiranih slika to ne mogu da rade. Naravno, sve se moe reiti zaobilaznim putem ali pitanje je koliko korisnika to moe, i eli, da radi. Jedan pravi Print Preview po ugledu na CorelDRAW bi bio pravi potez. Undo/Redo komande su rundimentirane kao u vreme kada se radilo na raunarima sa 1 MB RAM-a. Samo jedan Undo/Redo je zaista malo za program ovog kalibra. Osim toga, nema naina da se odredi po kom to kriterijumu Quark odreuje kada e neto moi da se poniti a kada ne. Algoritam za tu operaciju je oigledno strogo uvana tajna! Zato e vam se neretko deavati da najbezazlenije operacije ne moete da ponitite. Da li su programeri u Quarku ikada uli za komandu Repeat kojom se izvrena operacija moe ponovo izvriti nad nekim drugim objektom? U vreme kada i CorelDRAW ima moan makro jezik (a o editorima teksta i da ne govorimo) i kada svi obimniji paketi polako uvode VBA (Visual Basic for Applications) kao sastavni deo radnog okruenja, moda bi vredelo razmisliti i o toj mogunosti. Zamerki, naravno, ima jo... ali nije red da, na samom kraju prirunika o Quarku, saspemo pravu lavinu zamerki i neostvarenih elja i oekivanja. Zato, zavrimo konstatacijom da, i pored svih ovih nedostataka, Quark predstavlja standard meu DTP aplikacijama ak i u situaciji kada se sedam godina nije pojavila nova verzija. To dovoljno govori o tome koliko mu je armija njegovih korisnika privrena i koliko su svi ti ljudi, irom sveta, zadovoljni njegovim mogunostima.

89

Sadraj

Sadraj

1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 2. Istorija... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 3. Instalacija i hardverski zahtevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 4. Krenimo redom... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 5. Dokumenti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 6. Konano Quark... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 7. Alati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 8. Master strane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 9. Tekst . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 10. Stilovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 11. Slike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 12. Jo malo okvirima - meni Item . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 13. tampanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 14. Ekstenzije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 15. Neobavezan program... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 16. Lista tagova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88 17. ta nedostaje? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89

91