Branko opi Toma Kuruzovi

PETAR PEPO BANDI

(Pepo Bandi, jo iza kulisa poinje da se svaa sa enom. Pojavi se na sceni, pa se vraa iza, opet dolazi na scenu, ljuti se, esti se, hoe da urazumi enu, da joj objasni da nema vremena. Istovremeno, ponosan je i gord na ono to radi.) Smij se ti i zadirkuj drjebice ni jedna dokona. A da nije mene i ovih naoara, e ne bi se majci, ti sad valjala po serdadi, niti bi nae dijete svaki dan jelo penini ljeb i to namazan s pekmezom i marmeladom, Bog te tvoj aavi grmeki... Zaboravila si, izgleda, kako si kod ae Obrada gulila kuruzu i vukla drva na leima, a? Uhm... Umukni de! Gura Pepo Bandi kroz ovu najgoru ofanzivu na uenje, oena joj njezin, oka mi ne da sklopiti... Taman prevalim jedan bunker, matematika, kad iza lea odmah bije geometrija... Prevalim matematiku i geometriju, ali sa bokova bije hemija, fizika, istorija, zemljopis, ali ja se ne dam. Ne dam, i opet sam srean i zadovoljan i mogu da kaem (pone da se krsti pa se prekine) dragi moj Boe! Kau da te nema - likvidirali su te, ali svejedno. Koliko sam ja puta tebi zahvalio to sam se domogao ove svoje dananje zgode, dobrote i ljepote. Nije ala, imam dvije sobe u novoj, novcatoj kui na pet katova. Neki mi kude stan to je tobo do pola u zemlji i to mi se make obno uvlae kroz pender, a ne vide onu ljepotu kad pogleda onako iz daleka, a u sebi pomisli: eno u onoj petokatnici, ovaj Baja stanuje! Pa ima se, brate, i u kui ta vidjeti. Nije da nema. Hvala Bogu, (ponovo pone da se krsti, prekine se) hvala naoj vladi i da ne uje zlo to se ja ovako hvalim, da kucnem u drvo, ima se svega. Ha, ha, niko mi u mom selu Obljaju pod Grmeom ne bi vjerovao: u Pepe Bandia dva nova, novcata kreveta ko dva brata blizanca. Pravila ih buruazija za sebe, pa zapade mene da ja svoju starku (pokazuje na tur) metnem u gospostvo. Vala, kad bi mi bilo do neke sile i bijesa, mogao bih ja da se strpam u jedan a ova moja drijebica u drugi pa da se irim ko kakav grof. Pravo da vam kaem, probao sam ja jednom ali me ova moja drijebica zaokupi: "A, a, ta je? Kakva je to sada nova moda pa bjei od svoje roene ene? ta je, grmeki ajgiru? Je li? Ne valjaju vam vie vae ene, one koje su s vama zajedno gazile i goru i vodu, ta je? Prohtjele vam se, je li, beogradskih svilengaa, hoete malo svilenih gospoja, a? Ovamo, ovamo kad ti velim... Mu i ena moraju da spavaju u jednom krevetu do svoje smrti, line i personalne, kako si nauio da govori! Ovamo..." I ja ta u... Osvrnem se samokritiki i kod nje, sa njom u krevet... A moj vazda zvrji prazan... A ona samo misli na one besposlice i bezobrazluke. Ne bi joj u kraj stao ni optinski odbor i to onaj plenarnog sastava... Jeste, imam svega i svaega: dobre dueke i pokrivae, dva stola, stolica, dvije fotelje, knjietina, ormari, gvozden poret, imam sjekiru... Evo imam i dvoje slike. Pogledajder, na ovoj naslikani drugovi lovci, kako na drugovima konjima... (prekine se, uvidi da je pogreio) na obinim konjima lovci ugledni - oni odozgo vie nas - jau i gone divljeg vepra, gledaj Bog te tvoj. A na ovoj uslikana neka drugarska konferencija pod nekim drvetom na kojoj drug Milo Obrenovi valjda die srpski ustanak. A bila je ovdje i jedna trea slika na kojoj je bila uslikana jedna enska... ali zna ta... enska i po... ovako (pokazuje da je bila skoro sva gola) razumje i bosa... pa krilata... pa naslikana ovako kako stavlja, mee neki vijenac na glavu jednog jadnog,

ispaenog druga, valjda tifusara, koji sjedi, ovako ona a ovako on. Ali ja sam je sklonio iz kue, pobojao sam se da to nije kakva pobona - crkvena slika pa da me ne iznesu na sastanak... Pa da kau: "Znate li vi drugovi da drug Pepo Bandi dri u kui crkvene slike... Nije jo raistio sa religijom... Pa onda ovo pa ono, tandara mandara i ja ti nju lijepo... Ajde u vraiju mater... izbacim je. A ni ovoj mojoj benekai da kaem nikako nije konfektiralo jer se toj enskoj vidile sise: "uje li ti Pepo, sklanjaj mi to iz kue jer e biti zlo... sklanjaj... sramota me od ljudi kad nam neko doe u goste... u zemlju propadam a ne mogu s ljudima ni da razgovaram, oni svi samo pilje u tu sliku." Bila je mnogo ljubomorna na nju zato to se na onoj enskoj na toj slici vidile te sise, a one bog te ovako (pokazuje) kao haubike granate... A kod ove moje sve se ve ococilo, otromboljilo... Jest, kaem, svega se brate ima, evo da ne raunam onaj otoman na kojem na sin ura spava, spava... Joj ljudi, to sam ga izmlatio. Izgleda da ljudi siromasi ne znaju nita drugo nego da biju svoju djecu... Valjda zato od ovjeka siromaha poslije u ivotu i ispadne pravi ovjek, zato? Zato to kroz ivot ide vazda pravo. A pravo ide zato to se uvijek sjea onih batina iz djetinjstva, i ide pravo, zna ta se smije a ta ne smije, ide pravo... (udara sebe po turu) Ponekad se samo osvre nee li ga kogod odalamiti od pozadi ali ide pravo, poteno i ispravno... Ma kako da ga ne istuem, ljudi moji. Samo to sam doao kui, kad u dvoritu, cika, piska, dreka... ta je ljudi, pitam? "Kako ta je, onaj tvoj harambaa marie sve s reda, itava ulica od njega zortira." Ko, zar moj sin ura? "Jeste on i ne zovi ga vie ura nego..." Ona, onaj... kako se ono zove... kauboj Dimi, eto maloprije je izmlatio i generalovog sina, rasplakalo se dijete i otilo da zove svoga au u pomo... A joj meni... te ti ja skidoh svoj trofejni opasa. Ovamo crni kauboje Dimi, amo da ti ja pokaem poto je oka ljiva... Pa udri, udri... A ti lema djecu, a, lema? Gledaj sad kako se lema... ako ti moe da izae na kraj sa generalovim sinom ne mogu ja sa njegovim aom... Pa opet udri, udri... (zaplae se) Ba sam ga propisno izvotio... ao mi ga kukavca... jest mi ao ali mi nakako pri dui i slatko kao da sam se najeo pite zeljanice. A ti tako, je li, a? (viri kroz vrata) Arambao moja, razbojnie moj, Obiliu moj, a ne zarezuje nikoga, a? Briga tebe je li on ministrov, posluitelja ili generala... Kao da ti iza lea ne stoji aa Pepo nego itav Beograd - Srbija, a? Pa i jest, ima pravo, da stoji, stoji... Naui sine da ide ko ovjek, da gleda kao ovjek i da se brani kao to se ljudi brane. Nikad nemoj prvi, zapamti, nikad, ali ako te neko... e ne daj na se... ne daj. Polako sine jer e sve brzo proi, dan po dan pa e ti meni i do enidbe doi... (pogleda prema sobi) Samo nemoj i ti da uzme neku crnu, suvu i mravu, nego emo probrati kakvu pozadrunu ujku... pa kad zaljulja pozadinom nek se uvija pod njom asvalt ko na prvomajskoj paradi. Evo ti rije dajem da bi se zbog takve snajke, te tvoje pozadrune ujke, odrekao i bijelog luka, ne bi vie pljuvao u zapeak, svakog bi dana prao noge pa nek nam se useli gospodstvo u kuu - komplet. Spavaj Beograanine moj, ko zna koja e tebi tica u ivotu zapjevati... A evo tvom ai Pepi jo uvijek pjeva ptiica - veernja gimnazijica... (Pone da pretura po stolu i knjigama traei raspored) Daj da se prvo pregleda borbeni raspored... Sutra je... etvrtak... Tako je, opa prva uka, prvi as srpski... Aha, domai zadatak... "Prirodne ljepote nae zemlje". Ajd sad... prirodne ljepote nastavnica ree: "Piite, prvo, o prirodnim lepotama svog zaviaja, to o zaviaju nek vam bude uvod, pa onda krenite dalje." (Imitira nastavnicu) Dalje... vraiju mater dalje... to je najgore... ono, dalje... "Uvod"... Uvedi ti mene pa u ja poslije lako. I otkud nama pod Grmeom prirodne ljepote, pobodu ljudi... otkud? Digla se ona pusta

planinina, stalno se po njoj vuku oblaine, a dolje prema sklopovima prema Sani il vjetar huji, il vodurina rie... Ima u njoj i meeda... Ima iv strah da te spopadne samo kad pomisli na te prirodne ljepote. A kako bi bilo da ja neto slaem? Lau ljudi i krupnije stvari pa ostanu ivi... Da slaem ovako: U mome kraju - mome zaviaju ima mnogo prirodnih ljepota koje su lijepe, koje su prelijepe, one su toliko lijepe da ih narod lijepo posmatra iz svojih kua... (zamisli se i zasmeje) Ha, ha, ha, ne valja. Bog me ubio ako sam ja ikad u svom ivotu vidio ljude da su se naslonili na prozore i da gledaju "prirodne ljepote"... To bi bile neke "prirodne budale"... Nisu valjda ludi da besposliare, gledaju ljudi kakvog posla da urade... Ne valja, a kako bi bilo ja da svalim sve na staru, trulu Jugoslaviju i buruaziju pa da kaem ovako: Stara, trula, nenarodna Jugoslavija i buruazija nije nita poduzimala za uzgajanje prirodnih ljepota i one su zbog toga ispropadale, one su toliko ispropadale da su sirotice... skroz naskroz propale... Ne valja, jer bih morao da nabrojim neke od tih ljepota, propau ja izgleda meni iz srpskog, dobiu keca ko bandera, vrsto pobodenog... Joj meni, majko moja... A kako bi bilo da ne laem i ne svaljujem na nikoga i da poteno napiem ovako: Moj kraj je siromaan kao to i jeste, ekonomski zaostao, to je tano, i on kao takav nije bio pogodan za uzgajanje prirodnih ljepota. Prirodne ljepote u mome kraju su zbog toga zakrljale, one su zakrljale i... toliko su zakrljale... (zamisli se) Ne valja, izgleda meni da sam ja ovde zakrljao (pokazuje na glavu) i to ba za te prirodne ljepote... Joj ljudi moji, nadrljao sam ti kao uti mrav. Ne sahrani me do sad ni muka ni jad ni patnja, ali e me dokusuriti ovo... (pone da prevre po knjigama) Hemija, matematika, geometrija, fizika, botanika... Joj, gledaj botanike oca joj njezinog... Gledaj (lista i pokazuje). Ti misli da je ovo naslikana travka, travka je li? E jest klinac burazeru travka, to ti je piskum, driskum, iz familije, tuturus... bunturus... a pod podfamilija mu je tunturusbuntus, tunru-butu-ruto-totus... Evo, gledaj ova se zove kapsela burza pastorie pastirska torbica... Pazi molim te... Nije mogla pastirska torbica mirno u livadi vjekovati nego na sebe natakarila latinsko ime i prezime - kapsela burza pastoris... Dozvolite da se upoznamo... Ja sam Petar Bandi iz Obljaja - Petrus Band-us Obljaj-ikus durana travka pa me evo ivim bez latinskog imena i prezimena. Da, da... Joj, kakvih tu sve nema zavrzlama i izmiljotina, gledaj samo... "Skriveno-semenjae". (ita) Postoji nekoliko razlika po kojima moemo raspoznati biljke, dikotile i monokotile... (vidi da je pogreio) Monokotile slika 43. (Okree listove knjige, sa nekoliko strana gleda sliku ali nita ne vidi) Ne pomae. Dobro daj da vidimo dalje... Dikotile imaju u sebi dva kotiledona... Tu spadaju graak, hrast, pasulj... (stane, zamisli se i pone da se smeje i lupa po knjizi) Ha, ha, vidi pasulja e se zapisao oca li mu njegovog, ta sam ga u ivotu pojeo a nisam znao da ne jedem pasulj nego dikotilu koja u sebi ima dva kotiledona. Pa zato je on tako opasan, svako ono malo zrno nosi u sebi po dva kotiledona. (Pokazuje rukom na tur) Je li starka (okrene se prema sobi u kojoj je ena) tebi smeta moja veernja gimnazija, dobro... a ta bi ti meni skuvala kad bih ti ja kazao ovako: "Skuvajder ti meni malo dikotile koja ima u sebi dva kotiledona". Je l bi znala ta da skuva? Bi vraiju mater... jer nee da ui... Uiti, uiti i samo uiti... Nauka je zla muka... pa se neto mislim. Kad bi nai odgovorni, mislim na nae najodgovornije, oni bi trebali da donesu jednu duevnu uredbu i da kau, recimo ovako: Petru Bandiu dodjeljuje se orden za hrabrost, disciplinu i portvovanost, da mu se dodijeli invalida (Udari se rukom po kuku) i da se potedi Botanike... Znam da ne vrijedi jer oni govore: Da mi svi, zajedno, svi skupa, moramo da radimo da stvaramo za one koji e doi iza nas, Boga pitaj kad e doi. A ja kad god se

zamislim o budunosti razmiljam ovako: ova naa kugla-zemlja odvojila se od one velike usijane kugletine - sunca i nastavila da se okree oko svoje osovine. Onda su poele da padaju velike kie i poela je da se hvata kora.. Prvi ivot je postao u vodi jer jo nije bilo kopna. Kupala se naa usijana kugletina, hladila, i poela da se hvata kora, kako gde, negde tanja a negde deblja... Pucala kora i haj... haj, stvorila se kopna... iljci pa bogami i ravnice i doline. Pet kontinenata... Bukala se i hladila naa zemlja, a dokaz je da je jo u sredini usijana, dokazi su vulkani... zemljotresi i Boga ti pitaj ta se u toj naoj sredini dogaa, to samo Bog zna... Ali pre miliona godina kad su se stvarala kopna onda ono sve to je bilo ivo u vodi ostalo bez nje i na suvom... haj, haj... snalazili se ljudi ta e i tako se raali oni veliki dinosaurusi... ali oni jeli... mnogo jeli i sami sebe pojeli a oni pametniji mraviji stvorie sebi krila... haj, haj... leti i trai da se ta pojede, tako je Bog stvorio ptice pa onda haj, haj... milioni godina, stvorio i oveka da gospodari i da uiva u svemu to je stvorio. E sad ljudi, ko ljudi neki ovakvi a neki onaki dobri i greni... svakakvi... haj, haj... stvarali prvo rodovske zajednice... svoj rod roeni... okupljali ko voli svoj rod njemu pomae i Bog... pa haj, haj... Oni pametniji postali robovlasnici a oni gluplji i poteni postali robovi... pa haj, haj dolazi feudalizam, pa kapitalizam, imperijalizam, socijalizam i, i raj... Pomirie se svi ljudi na ovom svetu... raj... raj... nema svae, mrnje, ratova... Raj... Zna li ti da ga ja vidim kao na dlanu. Zamislim se i vidim kako nai, sve pravi ljudi, svi se vole, niko se ne mrzi i svi imaju sve, sve je svaije... hodaju ulicama i etaju kao da je svaki dan praznik... svi obukli bijele koulje svezali kravate i samo etaju... Samo deurni pritiu na dugmie... sve je na dugmie... kancelarije na dugmie... njive na dugmie, kole sve na dugmie i velike voe i oni gore - najvii na dugmie... a pored puta, ovako, nee, stoji jedan spomenik na kojem pie: "Ovdje poiva boji rab (seti se da je pogreio i nastavi drugim tonom) Ovdje poiva ak veernje gimnazije Petar Pepo Bandi, u obru ga vatalo, na svakoj se uki dogodio i jedva mu noge itavu strinu iznijele. E, pomeni ga po dobru, putnie namjernie, jer taj ti je radi ovakve tvoje budunosti i botaniku uio i umro smru muenika i nek mu je laka latinska travka kapsela burza pastoris pod kojom kukavac poiva. Da, da, poivau ja izgleda meni pod kecom iz srpskog maternjeg jezika (pone ponovo da pretura po knjigama). Ma nastavnica ree da je (imitira je) "Prirodna lepota je i to, kada sunce zae za planinu, a tica peva na drvetu." (Slatko se zasmeje) Ha, ha, kakva je to ljepota kad sunce zae za planinu... Odmah s ove strane planine pone da se hvata mrak, pa te moe neko iz one nevielice da opali kocem iza vrata... Pa eto ti onda prirodne ljepote... a kakva mi je to ljepota kad tica pjeva na drvetu. Nikad nisam uo da ptica pjeva... cvri kao mi pod podom... ajde da je kazala da neki lijep, dobar pjetao zakukurie, ne branim, ali ovako, to nije lijepo nije. Svakog dana ovako, do kasno u no, izumnjam se, mozak svoj patim, muim se i bubam razne knjietine, polaem i to bogami dobro. Imam ja lijepih ocjena etvorki i petica koliko hoe, zaluta i po koja trojka ali gura se dalje i opet sve to nije dovoljno, ko po emu a Milane, Beograanin, po meni: "Sve to jo nije dovoljno Pepo, nije dovoljna drukane moj samo nauka, obrazovanje, valja se i kulturno uzdizati." Raspitivao sam se ja kod pravih Beograana, roenih Beograana, to su to fini i kulturni ljudi. im ga vidi odmah oseti da je kulturan. Imam ja mnogo mana, kao i svaki ovjek ali se borim da ih ispravljam. To je udo jedno kako ja volim da pljunem, jo me aa Jovo uio; veli, ne gutaj ispljuj to kad ti samo tijelo govori, pljuni... Zna se gde se pljuje a

najslae mi je bilo da pljunem u ognjite pa pred mojim oima gori sve ono to ne valja, sam organizam izbacuje i ko zna ta bi od mene poinilo. U gradu nema odreenih mjesta za pljuvanje i ja ti malo... malo i pljunem onako sa strane pored sebe... Uhvatie ljudi tu moju nekulturnu osobinu i savetovae: "Kulturni ljudi pljuju u maramicu, a ne na ulicu, sramota, odmah se otkrije nekulturan ovek!" I ja ti bogami moga ponem samo u maramicu. Kad ti ova moja poe da se dere: "Sluaj ti budalo jedna ja se ne mogu da naperem tih tvojih prokletih maramica!" Pa kupio sam ti ih tri tuceta... "Neu da perem, pljuj u te tvoje novine, one i slue kad se proitaju da se ispljuju!" Ona je prosta, primitivna ali bistra, dade ona meni ideju, te ti ja lepo noem iseem novina koliko hoe, u jednom depu od sakoa iseene i sloene novine a u drugom maramice. Ako sam na ulici pogledam levo, desno i pljunem u novinu, presavijem i vratim nazad... Ispljuvane uvek lijepo u korpu za otpatke. Nikada me niko nije uhvatio da tako radim. Ali ne pljujem ko prost i nekulturan ovek. Ali kako se kae, sve do jednom, tako i meni. Dogodi se, uzmem novinu stavim je meu ake i pljunem po sred obraza njega... ne smem ni da kaem ime... srea te me ne uhvatie. Kasnije sam izbegavao da isecam novine sa slikama ali da sam ih... njih nekoliko onih gore slatko ispljuvao kao da ih opominjem da paze ta rade i kako rade, navikao se a maramice uvek iste i mir sa enom jedinim i pravim prijateljem i neprijateljem u isto vreme; ne veli onaj veliki pisac... ud je enska smijena rabota... Poslije toga ako hoe da si kulturan mora da ita... Veli Milane, treba da ita belatristiku-romane, prie, pjesme, pa ide li ti drukane u pozorite? Idem, drue! Iao sam, vodio sam sina uraa u ono malo djeije pozorite Boka Buhe... Davao se komad "Crvenkapa". Joj, to je to lijep i pouan komad. Opisuje se kako se baba razbolila pa joj erka po djetetu, njenoj unuci alje hrane da baba ne otegne papke... I lijepo joj mati kae da ne ide kroz umu... ali dijete ko dijete, nee ono kud ti kae nego e se njemu vrne, bere cvijee za baku i sve dublje u umu i ona ti pravo na vuka... A on lopov poe sa njom da pria i da je ispituje, pa e e ti mala? Ku e ti mala? (imitira vuka) A ono dijete, maleno, naivno, ta ono zna, odgovara mu i daje mu podatke. A on lopov, dade maloj rep da se igra, okrene se od nje, naslauje se i govori nama ovako: "Sad u ja otii do babe pa u nju prvo da smadrkam, pa kad doe mala i nju u da smadrkam!" Pa poto ne zna e stanuje baba opet joj se okrene i pone da dijete navlai... A, kaider ti meni mala, e ti stanuje baba, ja sam njen prijatelj ali sam eto zaboravio... Joj, majku mu lopovsku... Od kud prijatelj moe da zaboravi e mu stanuje prijatelj... A ono dijete, naivno, neiskusno, ta e... poe da daje podatke: "Moja baka stanuje na kraju umice..." Stani, prekini - proderah se ja - stani ne govori mala, prevarie te ovaj lopov, izdajica i pijun... ne govori! Kuku meni, kako ja to rekoh ono sve stade, jedan kulturan ovek iza lea me udari ovako po ramenu, kulturno i jako ovako i ree: "U pozoritu morate da se kulturno ponaate, u pozoritu moete da plaete i da se smejete, moete da uivate i da zamiljate i da razmiljate, ali ne smete nita da dobacujete". Ja sam ga samo ovako pogledao, nisam mu kazao ni jedne rijei, mislim se u sebi - vidi kulturne budale. Da plaam da bih plakao. Samo sam ga pogledao a predstavu vie nisam ni gledao, sve mi se smuilo, gledao sam samo ona tri etiri reda ispred sebe pa se neto mislim, hou li ja biti te sree da se neko ispred mene prodere pa da ga ja opomenem ovako (pokazuje rukom da bi ga dobro udario). ta je? Nekulturni ovee ne ometaj mi predstavu. Ali niko nije vie progovorio do kraja. Priam ja tako profesorici ali ona veli da mi se to ne pika, to je kae djeije pozorite. Jeste li vi bili u pravom velikom pozoritu? Jeste li bili? (stane u stav mirno) Nisam bio, uhvatili me, nisam bio. Kud u i

ta u, te ti ja sa svojom sindikalnom podrunicom pravo u ono veliko, Narodno pozorite kod spomenika na konju onom... knjazu... Mihajlu. Lijepo pozorite ali na moju nesreu te veeri se u njemu davalo neko pjevanje... opera se zove... skii ovako jedna enska ko prase kad ga kolju... iju ju, iju ju... Prijeti da e se ubiti jer je zaljubljena, a ima u njoj sto kila i stalno pjeva... Ja u se ubiti, ja u se ubiti... Meni doe da joj kaem: "Ubi se, molim te, samo prestani da vriti", ali se sjetih onog djeijeg pozorita i utim, trpim... Mislim se u sebi kad ovi drugi oko mene trpe, to ne mogu i ja... (imitira pevaicu) Gde je moj dragi... dragi... moja ljubav je vatra moga tela... A te debele kad se upale ne moe ih ugasiti pa da si... pa da ti je... Upalila se bezobraznica pred celim svetom i ne sakriva... A oni drugi u predstavi nit ubore nit romore... samo se ritaju i gickaju, nogataju, ovako... Mnogo bezobrazan svijet, niko se tu ne stidi svi su oni ovako (pokazuje rukama od glave do pete), sve im se skrozira... Onda muki fataju enske pred nama, hvataju ih za najnezgodnija mjesta i diu ovako gore... NJoj pokvarenui milo pa se gore okree... Onda ona ljuljne dole, ali ne razbije glavu, onda on po njoj ona po njemu, cirkus... s ove druge strane doe jedan lepo obuen ovjek, u stvari najobiniji provokator i poe da nas provocira kroz pjevanje... Jeste li vidili moju dragu, znate li gdje je moja draga, po hiljadu puta gdje je moja draga, ko i on je zaljubljen, a ima i u njemu sto kila, ta oni nama prikazuju, neke trbate ljubavi, ta li. Jeste, u toj istoj predstavi gone jednog kurvara sabljetinom jer je diro jednu jedinu potenu ensku meu cijelim onim pokvarenim svijetom. NJega ganjaju, ono dvoje piti i vriti, (imitira i peva operski) gde je moja draga? Znate li gde je moja draga? Pa sve prstom na mene... vi, vi znate... prave se da se ne vide, htjedoh da im kaem eno ti oro jedan da bi oro, ali se opet sjetih djeijeg pozorita i utim, trpim... Svi se nogataju, ritaju, a muzika cili, gili, cili, gili. A u sred srijede jedan elavko neprestano mlatara rukama ovako. (diriguje) Oelavio ovjek nije mu lako da izae na kraj sa tim budalama, hoe da ih zaustavi ovako... ali ne vredi i ona muzika i oni, to se toliko zaukalo to ne moe ni Bog da zaustavi... Ali sreom on ih je valjda opsovao dok je bio okrenut leima prema nama, onda naglo okrenu nama lice, brie znoj maramicom po onoj eli i kao da nam govori: "Ja vie ne mogu!" Klanja se, "LJudi, ja vie ne mogu". Kad pue aplauz i on jadan ta e, kud e, poeo opet njima da rukama daje znake kao da ponovo zavre i to to lepe i bolje, a ja trepi... bei se, trepi, bei se i zaspa, zaspao sam kao top. Kad u neko doba budi me moj pajda Vojkan Stevandi: "Ustaj Pepo, fajrunt..." Je li, boga ti Vojkane, uhvatie li onog valera to se bio napopastio na onu jednu jedinu nevinu ensku? "Jok, pobjee im!" Ma znao sam ja da e on njima pobjei, uvjek se lopue izvuku samo poteni ljudi stradaju. Ja, tako ti je to, treba ii u pozorite, ima tu mnogo lijepih stvari, gledao sam ja ve nekoliko, samo nisam imao sreu to sam prvi put iao na to pjevanje, raspjevao im se ja dabogda! Treba ii u pozorite... ovjek nekako postane za ona dva sata bogat, prebogat... Sazna ono to nikada ni u snu ne bi mogao da sanja... Gledam beogradske prdstave a sada govorim o svojim poecima. Sjeam se gore na Crvenom krstu "Maka na usijanom limenom krovu". Lijep komad, prelijep, istina nie nisam vidio tu maku ali sam sve razumeo. Ona voli njega a on budala je nee, ona neprestano oko njega oblee ali on je nee pa nee. Joj, to me taj nervirao, mnogo me je iznervirao i ja sam za vreme cele predstave utao i patio zbog toga ali kada se predstava zavrila ja sam saekao tog glumca i pravo na njega. Dobro vee! Lepo mi on otpozdravi. Znate ja sam gledao ovu vau predstavu. Predstava mi se mnogo dopala i svi su odlini, svi su mi se svideli osim vas, izvinite ali moram da vas pitam, ta je s vama? Jeste li normalan ovek i mukarac.

Voleti vie sve druge i svog druga nego onaku ensku... Ja bih za onaku enu skidao zvezde sa neba a vi, sram vas bilo... U uzbuenju sam jo poneto dodao ali to nije bilo mnogo uvredljivo pa se on, taj Brik, tako se mislim zvao, vie smejao nego to je bio ljut na mene. Pozorite je po meni mnogo jae i snanije od filma, tamo gleda slike a u pozoritu ive ljude, pametne i glupe, potene i pokvarene. Ja mnogo volim pozorite. Priznajem, treba i itati i ii u pozorite... Ima mnogo lijepih knjiga ali ima brate i gluposti da Bog mili sauva i sakloni. Hvale jednu knjigu, divna knjiga, treba je proitati, dobro, daj da se proita. Odem ja u biblioteku i uzmem da je itam... evo je (uzme jedan deblji roman). U ovoj knjizi se opisuje kako jedan ovjek ide... zima, on se ovako skvrio i ide... pa opet ide... prtina mu kripi pod nogama ali on ide... stotinu strana samo ide... Eto ti ga u zlo doba doe do jedne ograde od jedne kue i stade... hoe li unutra, nee li ja preskoim jo 30 strana - pa hoe, pa nee... kao on je neodluan, hoe, nee... meni doe da kaem: "Ulazi ili ne ulazi, kolebljivcu jedan najobiniji!" Pedeset strana, hoe, nee... Ja opet preskoim 10, pa 12... i srea, naem stranu, odlui se da ue u tu kuu... Otvara vratnice od ograde, a one kripe... zatvara vratnice a one opet... kripe... osam strana kripe... Onda krenu prema kui, nema do nje evo ovoliko koliko bi ovjek pljunuo... ali on krenu ponovo da ide, pa ide, ja preskoi, opet preskaem strane, pa idi ti u boiju mater... ta on meni ima da opisuje kako ovjek ide... Zima veli, pa se skvrio... Dabome da se ovjek skvri kad mu je zima, ne razdrlji se kao budala, prtina mu, veli, kripi pod nogama, nee valjda prtina da kripi vie glave, nego pod nogama, otvara vratnice od ograde, pazi molim te, svak zna da poten ovjek ulazi na vrata, ne preskae valjda ogradu kao neki lopov. Vratnice mu kripe... ma nemoj molim te, a to ih nije podmazao pa da mu ne kripe. Pita me ona bibliotekarka: "Jeste li proitali knjigu?" Velim, nisam, jo itam. "A kakva je? Kako vam se svia?" Svia mi se, opirna ali dobra... "Je l da?" Jest da... "ta kaete!" Najljepe je ono kad se opisuje kad on ide... to je to lijepo... "Je l da?" Jest da... "A ta kaete na ono kad je uao u kuu?" To, e to je bilo najljepe! Bibliotekarka se samo ukoi i razrogai oi... "Zaboga, pa znate li da je on ubio enu, decu, njenu majku, oca?" Joj, kuku meni, jest... to je bilo grozno, lopov jedan i pokvarenjak preispoljni... ponem ja da se vadim... jer pravo da vam kaem kad je on krenuo od ograde da ide, pa ide, mislim se... idi ti brate sam, pa preskoim po dvadeset, trideset strana. Da ne valja preskakati, ne valja, da znate. Nikad te nee da pitaju ono to zna i to si proitao, nego uvijek ono to si preskoio i ja sad moram ponovo sa njim da krenem... da idem od strane do strane. Samo da ima lijepih knjiga, ima. Ih, to je u mog sina bila jedna knjiga u kojoj se opisuje ovako: kako tamo nee, davno, ivio jednom jedan brko pa mu tice u brkovima napravile trista i ezdeset gnjijezda. Joj, kad tu knjigu proita... odmah ti doe da ide po svijetu i da pravi junatva i dobra djela... da se bori za pravdu i istinu, za sve poniene i uvreene, da se bori za sirotinju, doe ti da zavoli sve ljude svijeta, ihm, ihm, opasna knjiga, strana, ihm... Ali drugovi mi kau da se to sve ne pika... Kako ne pika? Zato? Eto tako jer je sve to fantazija... A ja se mislim, neka je to sto puta fantazija ali ja se sjeam svake prie od pokojnog Stojanovog eda o naim raznim junacima iz istorije... Devet Jugovia i deseti stari Jug-Bogdane, Kraljevi Marko, Kosani Ivane, Toplica Milane, starac Vujadin... Djevojka je svoje oi klela... arne oi da bi ne gledale... Sjeam se u ratu, bjeimo nou u koloni i ja sam ih sve vidio i mogao sam ih da prepoznam u mraku a po glasu... Ovo je ovaj, ovo je onaj, ovaj je iz ove, a onaj iz one edove prie... ovjek mora u neto da vjeruje... a knjiga je jedna vjera... Ide kroz ivot i

ita... trai svoju knjigu koja e ti ui u srce, u duu, od koje e postati plemenitiji, estitiji, bolji... i kad takvu knjigu nae e onda vie ne treba nita da ita... jer ti si pronaao ono to si traio, ono to si elio... pronaao si... pronaao si... (zeva, pogleda na sto sa domaim zadatkom). Samo ja izgleda neu pronai ovaj domai zadatak i te prirodne ljepote... E bruke moje, dobiu keca iz roenog materinjeg jezika. A kako bi bilo da ja neto prepiem iz kakve knjige... a? Da prepiem, recimo iz botanike... ne, najbolje je iz zemljopisa, jer tamo imaju naslikane, ba te razne prirodne ljepote, mora, jezera, rijeke, vulkani... Oho, vulkani... kako bi bilo da ja napiem... Ja sam roen u mom Grmeu a u njemu ima jedan vulkan, pa kad, majci, taj zagrmi... Hoe li mi nastavnica povjerovati, a? Hoe, to da nee... Napisau ovako... U Grmeu ima jedan vulkan... koji stalno grmi... i zato se zove Grme... E jest vraga. Ali, ako se od kud formira komisija iz srpskog jezika pa ti mene braa ukebaju da sam ja izmislio vulkan... bruka, ne valja, ne smijem... U ovo doba poten svijet je ve odavno u krevetu, a ja tu sjedim, vile po nebu sazivam. Dooe nekakva udna vremena. Sjedi budan a oko tebe sve neki kao san. (pone ponovo da zeva) A, a, a, aha, a... (doe proteui se i zevajui do vrata sobe u kojoj je njegova ena) I ona je zaspala, sve je njoj smijeno, dokona, nee da ui, ima vremena... NJoj je smijean i taj Osmi mart i on i ja... pa da, ima i takvog smijeljivog svijeta... Ja ne mogu tako... kako u kad su nam dali zvanino kulturnu direktivu, kau: "Ide Osmi mart meunarodni praznik ena i svijesni i kulturni ljudi moraju toga da se pridravaju. Sveano e se obeljeiti, svuda i na svim mjestima, parole i sve to ide uz to. Svijesni moraju toga da se pridravaju i moraju se pokazati paljivi prema svojim enama." Paljiv, dobro, hou, ali kako? Pitam mog Vojkana, rekoe li i vama da treba biti paljiv... Tja, rekoe, odrubi Vojkan kao da se najeo jabuka divljaka... Pa ta emo a, Vojkane? Ne znam, ta misli da im kupimo kakvih lijepi jabuka? Stani bolan Vojkane, hoe li jabuke pasovati za toliku i tako sveanu paljivost... Onda ja ne znam... I tako ti mi odemo kod naeg druga, Beograanina Milaneta, kome se mi uvijek obratimo kad je u pitanju tako neka uevna stvar... Milane, skolie nas ko hajka vuka i uhvatie kao... kanisa vulpesa u kokoinjcu... valja nam sutra biti paljiv prema naim enama za ovaj Osmi mart, pa ovaj... "ta je bre, ta ste se uprpili, zar vi do sada niste nikada bili paljivi, zar niste nita svojim enama kupili?" Pa jesmo, sigurno jesmo, eto kupio sam ja njoj... ta sam joj ono kupio, pa kupio sam joj jo prije rata flau oranade, kotala flaa dinar i po, a to je bila velika para, pa kad prispije bostan ja ti njoj lubenicu od pet kila, to ti je njezina mjera... A ja, od jabuka ni makac, osvre se Vojkan samokritiki. "Sve je to lepo ali na ovako svean praznik morate sada svojim enama da kupite cvee, cvee u ruke, estitate im praznik, poljubite ih!" Au, ja i Vojkan se zgledasmo, ko e pri zdravoj pameti cvijee kupovati, pa ko e pri zdravoj pameti svoju enu ljubit, ne kreemo ponovo u rat sve mu do mora... Stani bre Milane, a moe li ta da se od toga preskoi, bar to ljubljenje? "E, ne moe, jer odmah gubi svoj sveani karakter!" Gledamo se ja i Vojkan a u sebi obojica mislimo... Izgubiemo mi svoje sopstvene karaktere ako se prouje meu naima kako enama kupujemo cvijee i kako ih ljubimo. Neemo ostati ivi od sprdnje. Ali ta emo kad se mora i mi sutra, na dan Osmog marta pravo prema cvijearnici... Nee Vojkan da ide prvi i da on kupi, sve mene gurka, ajde ti, ajde ti... A ona djevojica ni pet ni est nego pravo na mog Vojkana: "Izvolite, ta je po volji?" "Imate li, imate li kupusa?" Bubnu moj pobratim jer u poslednjem momentu izgubi hrabrost da pomene

cvijee... Ona curica poe da se smije... Kakvog kupusa, ha, ha, ali se on lepotice, voli on tako da se ali im vidi lepo, prelepo eljade, maloprije u apoteci pitao imaju li brana, voli tako da se ali, ponem ja da vadim svoga pobratima.... Nego, ovaj, znate, danas je taj prokleti... ovaj... sveani 8 mart... imate li, ovaj mi bi kupili bosioka... Kako ja rekoh bosioka, ona curica razrogai oi, ovako, "Danas, bosioka... pa bosiok je za groblje!" Ne znam za ta je, ali znam da sam jedino sa tim cvijeem dolazio u kontakt... "Je l vi to hoete za Osmi mart?" Da, da! "Spremiu ja vama, onda, dva lepa buketa karanfila!" Spremite, spremite ih, i zapakujte tako da se uopte ne vide... Zapakova ona u dva papira, uvrni i gore i dole da se ne vide uopte. Izaosmo mi i eemo se po buelarima. Skupa paljivost, Bog te tvoj, svaki po dvije stotke i po izbrojasmo. Rastasmo se Vojkan i ja, ode on svojoj kui, ja ga gledam a on nosi onaj buket ispod mike kao haubiku granatu oprezno, i sve se osvre nee li ga ko primjetiti da je kupio cvijee. Dooh i ja pred prag svoje kue. Stadoh pa se razmiljam, ta e biti ako mene ova moja drijebica zaokupi... "A, a, ta je to? Od koje si to varoke rospijetine i kurvetine nauio da enama cvijee kupuje, a?" Pa kad okrpi po meni... Kud u? ta u? Pomirim se sa ivotom i forsiram prag, ali zadrim odstupnicu (pokazuje kako je jednom rukom otvorio vrata i drao za kvaku a drugom rukom iza lea sakrio buket). Zdravo! "Zdravo, ulazi!" Neu! "Ulazi!" Stani, ekaj... Srean ti tvoj dananji praznik... evo ti moje paljivosti, dvije stotke i po sam za nju izbrojio... Nijesam ja ni zavrio kad ti ona... cmok, cmok, cmok, svega me zabalavi... "Joj, nek sam doekala da si mi postao kavalir, pravi kavalir, svojoj eni cvijee kupio... moj Pepiu - Osmi mart dok ivim pamtiu!" Ucaklila ona oima ko okake Blagovijesti, a ja razvalio oi udom se udei... E, pa ako hoe da zna, nisu svi kavaliri izumrli... ostalo nas je jo, da nam se sjeme ne zatre... Ponem ja da se epurim a ona se raspjevala... "Moj Pepiu, Osmi martiu, dok ivim pamtiu..." pjeva razvalila se po serdadi i uiva, srena, presrena... a ja je gledam pa se neto mislim. A joj, Pepo moj Bandiu, poee se ti sjeti ovoga cvijea i donosi ga kui da te koji dokoni drugar ne bi zamjenio na roenom poligonu. udim se ta mi od ene uradi jedna obina kita, karanfila. Znam, karanfil iz botanike, kariofilus dijantus, jednogodinja ukrasna biljka, ima bijele i crvene cvijetove, uspijeva u Evropi, Aziji i Africi, eto ti itave mudrosti o karanfilu. A preobrati i mene i enu, i ja ti ispadoh kao Pepikus Bandikus... drenova buda ispod Grmea. Bie meni buda iz srpskog iz domaeg zadatka, da se meni tu nekako izvui... Lijepo sam je pitao: "Potovana i cijenjena nastavnice, kako bi ja te prirodne ljepote?" "ta je vama, drue Pepo, lako ete to vi, vi ste meni jedan od najboljih." Jesam, ali... "Nema tu nita ali... odakle ste vi?" Ja sam ispod Grmea, to vam je jedna boija ljepota moje selo, Obljaj, ovako jedna mala kuica, pored kuice jedna mala umica, pa... "Eto, veli ona, ponite odmah da opisujete tu umicu, to neka vam bude uvod pa onda krenite dalje". Da, da, hou, samo... kako to da opisujem, kad mi uz nau kuu nismo imali ovog... nunika, klozeta, vecea, pa smo se svi mi posluivali sa tom umicom. Pa, ne mogu sada da napiem, prirodna ljepota mog zaviaja je ono, e smo svi mi... hm... ne ide, nisu to prirodne ljepote, to ne ide ne ide... Ne valja, znam... To su prirodne bruke i sramote... Samo danas svijet nema ni stida ni sramote... sve se nekako kao preko noi izmijenilo, sve udarilo u besposlice i bezobrazluke. Nema tu vie kao prije, zdravo! Zdravo! Kako je, kako eljad kod kue? ta se radi u svijetu, u Americi? ta je sa sirotinjom? Dokle e da trpi sve to pie na prvim stranama Politike, i tako to, sve s obrazom i potenjem. Jok, nema vie toga, nego jo iz daleka kad te ko ugleda poinje da vie: "Ej, hej, Petre, uhvati

li se ta, a?" Znam odmah na ta cilja, na enske... Ja se u poetku branio, crvenio, beio, poduavao: nemojte ljudi, to je nepravilno! I u malo ja ne izao na sprdnju... Kakav si ti to, veli, sveti Akakije kad od ena bjei? A koji bolan, Akakije? E, to ti je, veli, jedini svetac meu svecima koji voli vie muku nego ensku stranu... Ma zar ja Akakije? Akaknem ti ga sad! I daba to su u te valerske eglene udarili ovi mlai i ljepi, nego nae se tako neka crkotina, od re ne moe putem ii, pa i on udario u te naopake diple... "Ej, hej, Petre, prikolje li togod, a?" Gledam ga a u sebi mislim... Joj strailo konopljino, trebao bi ti da doe do moje drijebice da te ona uje, pa da ti digne suknju do pasa pa da te uslika za legitimaciju pa ti takve stvari nikada vie ne bi pale na pamet. Lae, petlja, valja drvlje i kamenje, ko on je pola Beograda poda se povalio pa me jo i provocira... "Je li, zar ti nikada nisi bio zaljubit?" Jesam, u svoju roenu enu, u svoju prvu i jedinu! "Hi, hi, hi, ha, ha, ha, cre on od smijeha, jesi li ti lud, e si ti to danas uo i vidio da je neko u svoju roenu enu zaljubit, ne govori to nikome od bruke i sramote!" Vidim ja da ne mogu mimo svijeta i to vele, kud svi Turci tu i mali Mujo, udario i ja u te valerske diple pa kad me neko priupita: "Nae li se tagod Petraine, rode roeni, onako neto za..." Nae, nae, nije da ne nae, ponem ja da se epurim kao kakav tukac... "Znao sam ja da si ti ona potajna, ilegalna valerina, uti a kolje li kolje!" Elem, tako kod nas radi jedna drugarica Dragica, istaica, ovako pomlaa jedna udovica od trideset i kusur godina, ovako ba prikladna, dobra i razgovorna ena. Ta dotina drugarica, uvrze se meni neto u glavu, mislim se kako bi bilo da ja malo oprobam kod nje. Ali me sve neto i strah... enska je potrebita, ima dvoje djeice i staru mater, mogla bi ona poeti od mene i para potraivati. Jao, kuku meni, taman bi mi trebalo da se prouje... drug Petar Bandi prokurvao pola svoje plae, a i ova moja ubila bi me na spavanju. Danima ne znam za se... popijem ja tako sa Dragicom kafu prije svih inovnika... "Neto ste mi se izmenili drue Pepo", niani ona. Ovaj, nisam... nego se neto mislim... a ta to... nita, velim i sav se zacrvenim kao paprika... ma kako nita kad se po vama vidi da ima neto... mislim se ja da ima, dabome da ima, ali kako da ti kaem... onda zanijemim i ko tele samo blenem, ona se zasmeje i tako ne znam da krenem u tu valersku ofanzivu... ilo to tako, dok ti ja jednog dana pravo na nju... "Dragice, enska glavo, dade li se tako sama durati, a?" "Duranje je, Petre, Bog ostavio", uvija se ona... E sad kad ona pomenu Boga da ja nju ponem, marksistiki, dijalektiki, materijalistiki ubjeivati da Boga nema... A i mene jo nisu ubjedili - rekoh u sebi: pomozi Boe... da se uradi ta moe... Razgovarati o Bogu nije to valerski razgovor te ti ja obrnem... "Dragice, a kako su ti djeica, a?" "Dobro, ba lepo, da ih samo vidi, eto svrati jednom da ih vidi, mnogo su mi lepa deca". Kad ona ree da svratim, a ja to upravo i hou... Dou, vala koliko jo danas, dolazim ti danas, da zna... "Doite drue Petre, biete mi najdrai gost". Eto danas ti dolazim da zna... I ja ti poslije kancelarije prvo svratih u kafanu "Promaju" i tu drmnem dva dupla paripovca - konjaka pa me noge i same odnijele... Doeka mene Dragica kao pravog gosta... svega je tu bilo, te zameene trenje, te rakija, te kafa... pa ti mi puimo, gledamo se i smejemo, egleniemo i, i, i... vi mislite ta bi... Nita, nita, naotrio sam joj sikiru, popravio kuke na prozorima i napravio joj oluk da se moe vatati kinjica... ko velim, da nijesam dabe dolazio. (zeva i pie) Daba, daba ti sve ovo bilo, pokvariu ocjenu iz srpskog. A ba neki dan sam potvrdio peticu. Pitala nas nastavnica ko eli da utvrdi peticu a ja se prvi digoh... Evo ja bih nastavnice, pitajte to god hoete... "Zar ba sve, Bandiu?" Sve, rekoh... "E, kad je tako, hajde da ujemo onu pesmu ali lepo i polako..." I ja poeh za sve... prvi put u ivotu

recitujem, a sve mislim pitae me posle analizu ili neto iz gramatike. Strah me analize. A mnogo lijepa pjesma ovako ide... Bilo mi je dvanaes godina Prvi put sam siao do grada Iz mog sela tihog i dalekog Kada sretoh tebe iznenada Ej djeake uspomene glupe Mala moja iz Bosanske Krupe Jesi li me spazila il nisi Zbunjenoga seoskoga aka Svjetlokosog i oiju plavih U oklopu novih opanaka Kako zija u izloge skupe Mala moja iz Bosanske Krupe Naila si kao lak oblaak Tvoj me pogled za tren obeznani Zaboravih ime i oinstvo Kako mi se zovu ukuani Iznevjerih poput sablje ljute Mala moja iz Bosanske Krupe Tekli tako gimnazijski dani Uspomena na tebe ne ocvala Modra Una u proletnje noi Tvoje mi je ime aputala Lebdila si ispred ake klupe Mala moja iz Bosanske Krupe Brzo minu nae akovanje Kao leptir sa krilima zlatnim Ipak tebe u srcu sauvah Kroz sve bure u danima ratnim Ta sjeanja mogu l da se kupe Mala moja iz Bosanske Krupe Sad je kasno ve mi kosa sijedi Gledam Unu uti kao nijema Zalud lutam ulicama grada Sve je pusto tebe vie nema Ej godine nemerljive skupe Zbogom mala iz Bosanske Krupe Potvrdih peticu, ali ta sad da radim sa ovim domaim zadatkom "Prirodne ljepote"? Nastavnica mi ree i to kako mi srce treba da zaigra kad bih se samo sjetio i poeo da

nabrajam kuda sam sve kroz ivot proao... od Grmea, Kozare, Prenja, Drine i Neretve... kae: "Ima srce da vam zaigra kad stanete to da opisujete!" Srce, pa srce... kakvo srce! Mene odmah tabani zabride kad se samo sjetim onolike kilometrae koju sam prevalio. Koliko sam se puta samo srondaio niz te prirodne ljepote, gae na Drini pokvasio, na Neretvi se nisam umalo udavio... Pade komanda: "Forsiraj Neretvu!" Ja neu da forsiram, jer ne znam da plivam... "Forsiraj Neretvu!" Neu, ne smijem... onda me oni gurnue i ja se uhvatih jednom konju za rep, konj od muke odapinje a ja gutaj, gutaj Neretvu... pa ja sad to da opisujem kao prirodnu ljepotu, to ispada kao jedna prirodna muka... (pone ponovo da zeva i da se protee) samo da moram neto napisati - moram i najbolje je da nita ne izmiljam nego da napiem jednostavno i prosto ono to poteno mislim i osjeam za te prirodne ljepote... (ponovo uzima olovku i papir) Ovako u... Ja... ja... ta ja, nijesam valjda ja prirodna ljepota... ne valja... Ja... a mogao bih ovako: ja potujem i cijenim sve prirodne ljepote kako one zaviajne republikog znaaja, tako isto i one irom nae zemlje saveznog znaaja. Za vrijeme stare Jugoslavije usljed svoga siromatva ja nijesam imao kad da ih gledam i bolje posmatram jer sam bio sirotinja, najvie gladan. Za vrijeme rata, najvie sam gledao niz puanu cijev... i mogu slobodno da izjavim da su nam prirodne ljepote samo smetale dok smo ih prelazili, zauzimali, forsirali, na juri osvajali, a tom prilikom bili smo u slaboj odjei i slaboj obui to nas je takoer odvajalo od posmatranja prirodnih ljepota. Dalje, obeavam da u svoje dijete uputiti i direktivu mu dati za posmatranje prirodnih ljepota a kao to vidite ja sam na taj posao okasnio... Onda u na kraju da kaem... Molim da mi se ovi opravdani razlozi uzmu u obzir i da mi se dodijeli prolazna ocjena... Petar Pepo Bandi, ak veernje gimazije... Tako... jo sam daleko od fakulteta, pa poslije njega sve po redu... (ponovo zeva i protee se, sprema se za san koji e brzo doi i proi) Pazi bogati, kia, kia (okrene se i gleda kiu kako pada) to e kia u gradu i na asvaltu... Ona tu doe kao najobinija vodurina ha dva o to bi rekla hemija... Eh, kad bih ja mogao ovu kiu da pokupim pa da je odnesem pod moj Grme, kia lijepo pada a ja ti se uvuem u neiju pojatu... uvuem se u staru slamu ili novo sijeno... u razne perospore, kapsele burze pastorise, dikotile i monokotile... cvijet krasuljka se kae belis perenis... smrdljevak... pelargonijum geraniacea (zaspi za stolom, meu knjigama). Kraj