Broj 4 // maj 2011.

ISSN 1452-5224

www.victoriagroup.rs

Sadraj
2 4 6 8 12 13 14 Victoria Grooup Kontrola plodnosti zemljita ubrenje u funkciji prinosa Preporuka Agroservisa za ubrenje Srpske jabuke po pravilniku Pivo od jema ili kukuruza - pitanje je sad Korienje biomase u energetske svrhe - budunost Srbije

Kompaktiranje kao proces proizvodnje vetakih ubriva Proizvodi od soje za zdravu i ekonominu ishranu GMP standard - dobra praksa za to bolje proizvoae Upotreba taze u ishrani ivine Pravilna ishrana teladi Cold Degumming - novi tehnoloki postupak ra nacije ulja Novosti

18 22 26 27 28 32 34

IZLAZI KVARTALNO ISSN 1452-5224=Agrosavetnik COBISS SR ID 130669580 Izdava Victoria Group Hajduk Veljkova 11 21000 Novi Sad

Urednik Natalija Kurjak Produkcija Lobi PR d.o.o., Beograd Dizajn i priprema za tampu Dragana Malbai tampa IML Print, abac

iti regionalni lider u agrobiznisu nigde na svetu nije jednostavno, na Balkanu posebno. Potrebno je mnogo zalaganja, tim vizionara, kvalitetni proizvodi i usluge kako bi se zauzela pozicija na vrhu, meu najboljima. Victoria Group je od momenta svog osnivanja 2001. do danas imala jasnu predstavu kakva kompanija eli da bude, i sve to smo tokom godina radili, radili smo da bismo u svakom momentu bili za korak ispred drugih. Nain na koji pozicioniramo kompaniju kroz konstantni rast udela u poljoprivredi irenjem procesa proizvodnje, doveo je do toga da sa 5 lanica koliko smo imali 2005. godine, porastemo za jo toliko. 2

Od 2008. godine, kada smo poslednji put uestvovali na Meunarodnom sajmu poljoprivrede, naa grupa razvija 3 nove kompanije - Victoria Phosphate, kompaniju ija je osnovna delatnost razvoj i inenjering projekata gradnje rudnika fosfata na leitu Lisina, jedinom u kontinentalnoj Evropi koji e proizvoditi super fosfat za proizvodnju mineralnih ubriva; Victoria Zorka Mineralna ubriva abac - fabrika koja e proizvoditi dikalcijum fosfat koji je osnova za proizvodnju stone hrane; i Victoria Bioenergy kompanija ija je osnovna delatnost proizvodnja toplotne i elektrine energije, primarno iz obnovljivih izvora energije. Sve tri lanice predstavljaju pogled u budunost i najbolji su pokazatelj ispunjenja misije.

Danas, Victoria Group svoju snagu crpi iz sistema koji pod istim krovom okuplja 10 lanica koje su na direktan ili indirektan nain vezane za poljoprivredu. Sve one na najbolji mogui nain rade na iznalaenju i promociji adekvatnih puteva razvoja koji e u isto vreme uveavati vrednost kompanije u celini i svakog njenog dela, ali i poboljavati uslove ivota kako u lokalnim sredinama u kojima posluju tako i u irem okviru. Segment socijalne politike veoma nam je vaan, zato se maksimalno zalaemo na polju drutvene i korporativne odgovornosti. Nikada se ne hvalimo dobrim delima koje inimo jer ih inimo iz ubeenja da treba podeliti sa onima koji trenutno nemaju. Agrarni lanac Victoria Group se sastoji od vrsto povezanih karika koje svojom eksibilnou kre put kroz svakodnevno poslovanje, odgovarajui na aktuelne zahteve trita. Sa jedne strane lider sa odlinim utemeljenjem u znanju, kadrovima i vizionarstvu, kompanija koja pleni i postignuima, ostaje sa druge strane verna svojoj poslovnoj etici, na zadovoljstvo svih: svake lanice, poslovnih partnera, ali i drutva u celini. O tome moda najbolje svedoi ulazak jedne od najistaknutijih nansijskih institucija kakva je EBRD u kojoj smo dobili odlinog partnera za razvoj koji smo planirali. Strateki pristup poljoprivredi nam je pomogao da kroz krizne poslednje godine proemo uspeno i bez velikih potresa. Oslonivi se na svoje snage, na svaki deo Grupe, i koristei komparativne prednosti geografskog poloaja, nai preraivaki kapaciteti, odnosno industrija koju smo izgradili u Victoria Group, imala je konstantan trend rasta u 2010. godini. I pored ope nelikvidnosti poslovnog okruenja, to nije uticalo na nae sigurno i pro tabilno poslovanje, ak smo i zaposlili 130 novih radnika. I to nije sve!

pustili smo u rad duplirani kapacitet prerade uljarica u kompaniji Victoria Oil pozicionirali smo se se vrsto kao lideri i u proizvodnji naeg jestivog ulja Iskon i ostvarili 30% uea na domaem tritu zavrili smo prvu fazu investiranja u kompaniji Victoria - Zorka Mineralna ubriva abac znaajno smo poveali kapacitete pretovara u kompaniji Luka Baka Palanka u kompaniji Soja Protein poeli smo investiciju izgradnju fabrike za proizvodnju tradicionalnih proteinskih koncentrata od soje, a u 2012. godini nastavljamo investiranje u proizvode viih oblika prerade, u izgradnju nove fabrike za proizvodnju funkcionalnih koncentrata u Soja Protein-u. Nus proizvod dobijen ovim putem sojina melasa, koristie se u kotlovima za proizvodnju tehnoloke pare za rad fabrike ime emo postii maksimalnu energetsku e kasnost i zatitu ivotne sredine. projekti koje razvijamo u naoj najmlaoj lanici Victoria Bioenergy, ija je osnovna delatnost proizvodnja toplotne i elektrine energije, vezani su za korienje biomase kao primarnog goriva. Jasna strategija nae kompanije uinila je da budemo prepoznati i na evropskom tritu kapitala gde privlaimo panju institucionalnih investitora koji oekuju stabilni rast, jasno de nisanu misiju i viziju dugoronog razvoja i pre svega sigurne i odrive prinose na kapital. Victoria Group nain organizacije, ureenje kompanije, nansijsijki rezultati, kao i perspektiva celog naeg sistema, sigurna je osnova za takav korak, a to je uvek Za korak ispred svih.

KONTROLA

PLODNOSTI ZEMLJITA
3. iznoenje, odnosno odnoenje hranljivih materija sa parcela preko glavnih i sporednih proizvoda, kao i gubici nastali ispiranjem, volatizacijom i moguom nepovratnom ksacijom hranljiih elemenata 4. velika grupa faktora koji su vezani za porast biljaka. Na osnovu ove evidencije svake godine se pravi obraun neophodne koliine hranljivih materija koje e se primeniti kako u obliku mineralnih tako i organskih ubriva. Uvoenje i funkcionisanje sistema kontrole plodnosti omoguava reavanje problema racionale upotrebe ubriva, ne samo na nivou parcele, ve i privrede u celini. Svake etvrte ili pete godine neophodno je ponovo izvriti uzorkovanje zemljita kako bi se uoilo da li je dolo do promene nivoa hranljivih materija u zemljitu i koje su tendencije prisutne (obogaivanje ili osiromaivanje zemljita). Prilikom ponovnog uzorkovanja poeljno je pronai mesto svakog uboda i ponovo na istom mestu izvriti uzorkovanje. Na taj nain najbolje se mogu pratiti promene koje se deavaju u samom zemljitu. Postavlja se pitanje kako pronai ta mesta? Takoe, ukoliko imamo vei broj prosenih uzoraka na jednoj parceli, kako odrediti gde se nalaze granice izmeu njih? AGROSERVIS upravo iz tih razloga koristi GPS tehnologiju za pozicioniranje mesta uboda i mapiranje prosenih uzoraka.

Zemljite predstavlja prirodno sredstvo produkcije u biljnoj proizvodnji. U njemu se odvija najvei deo procesa vezanih za usvajanje vode i hranljivih materija od strane biljke. Njihovom optimalnom obezbeenou u zemljitu, moemo pozitivno uticati na postizanje visokih i stabilnih prinosa gajenih biljaka. Tokom vegetacionog perioda nivo hraniva u zemljitu neprekidno se menja (u prvom periodu biljke intenzivno usvajaju hraniva, a pred kraj vegetacije odreenu koliinu vraaju nazad u zemljite). Zbog toga je neophodno na odgovarajui nain ispratiti potrebe biljaka kako ne bismo znaajnije uticali na promenu plodnosti i produktivnosti zemljita u narednom periodu. Ispunjavanje ovog komleksnog zahteva mogue je jedino uvoenjem sistema KONTROLE PLODNOSTI. Ovaj sistem predstavlja naunu osnovu za racionalnu upotrebu mineralnih hraniva, odnosno mehanizam koji nam omoguava ouvanje zemljita kao ogranienog prirodnog resursa te zatitu ovekove okoline i biosfere uopte. Sistem kontrole plodnosti obuhvata kontrolu i evidenciju svake parcele i to sledeih elemenata: 1. sadraj hraniljivih materija u zemljitu i osobine zemljita (pristupani fosfor i kalijum, ukupni azot, kalcijum karbonat, humus, pH u H2O i pH u KaCl) 2. unoenje hranljivih materija u zemljite mineralnim i organskim ubrivima kao i zaoravanjem vegetacionih ostataka 4

Kontrola plodnosti zemljita kod soje

Uzorkovanje zemljita za potrebe kontrole plodnosti kod soje vri se odmah nakon skidanja preduseva. Na taj nain imamo dovoljno vremena da uradimo analize i damo odgovarajuu preporuku za primenu NPK ubriva. Zbog slabe pokretljivosti P i K po zemljinom horizontu potrebno je ova ubriva primeniti pre osnovne obrade. Dubina sa koje se uzimaju uzorci za potrebe kontrole plodnosti kod soje iznosi 0-30 cm, a povrina jednog prosenog uzorka ne bi trebalo da prelazi 15 ha (prosean uzorak se sastoji iz 15 do 25 pojedinanih uboda). Pored kontrole plodnosti, uzorkovanje zemljita vri se i za potrebe odreivanja neophodnih koliina azota po N-min metodi. Uzorci zemljita za potrebe ove metode uzimaju se svake godine od poetka druge dekade februara meseca pa sve do deset dana pre poetka setve. Dubina uzimanja uzoraka obino se kree od 0-30, 30-60, 60-90 cm kod strnih ita, a kod jarih okopavina i sa dubine od 90-120 cm. Najvea povrina sa koje se moe uzeti jedan proseni uzorak je 20 ha, a broj pojedinanih uboda kree se od 10-20. Primena ove metode u procesu odreivanja neophodnih koliina N uglavnom se ne preporuuje za potrebe gajenja soje (u odreenim sluajevima moe biti veoma korisna ukoliko ne znamo okvirnu koliinu azota u zemljitu). Koliina azota koja se preporuuje za ubrenje soje u prolenom periodu ne bi trebala da pree 60 kg/ha. ubrenje soje UREOM se ne preporuuje. Oblik u kojem se azot nalazi u ovoj vrsti ubriva zahteva dui vremenski periodi prevoenja do pristupanog oblika. Usevu soje mineralni N je potreban samo u poetnom porastu (ukoliko se koristi mikrobioloko ubrivo NS-Nitragin), dok se na korenovom sistemu ne formiraju kvrice koje e omoguiti optimalnu ishranu ovim hranljivim elementom. Prevelika obezbeenost zemljita N dovodi do formiranja manjeg broja kvrica na korenu soje.
Optimalna obezbeenos zemljita N

Velika koliina N u zemljitu

Nepravilna upotreba mineralnih ubriva dovodi do niza neeljenih efekata. Pre svega do smanjivanja prinosa gajenih biljaka i nepotrebnih novanih izdataka, to se moe videti na primeru. 5

UBRENJE
Pored mnogih faktora koji utiu na prinos i kvalitet gajenih biljaka, svakako jedan od znaajnijih je i pravilna upotreba mineralnih ubriva. Koliina hraniva koja se primenjuje u procesu proizvodnje znaajno utie na cenu kotanja poljoprivrednih proizvoda. Upravo iz tih razloga treba imati u vidu ekonomski aspekt njihove primene. Treba naglasiti da pored pozitivnih efekata, ubriva mogu imati i negativne posledice kako po biljke tako i po zemljite. Odluku o koliini, vrsti i vremenu primene ubriva, treba prepustiti strunim licima. Zadatak strunjaka je, da na osnovu agrohemijskih analiza
Parcela T-1 Proizvodne godine 1964 1965-1970 1970-1974 1975 1976-1994 1995 1996-2005 Analiza zemljita P 2O 5 K 2O mg/100g mg/100g nepoznat nepoznat nepoznat 86 nisu vrene 38 20 nepoznat nepoznat nepoznat 118 nisu vrene 48 21

U FUNKCIJI PRINOSA
zemljita i potreba biljaka, odrede vreme i koliinu hraniva koja e biti primenjena na nekoj parceli. Poveanje koliina de citarnih hraniva u zemljitu dovodi do poveanja prinosa gajenih biljaka samo do odreene granice obezbeenosti. Nekontrolisana primena mineralnih ubriva bez analize zemljita i saveta strunjaka, dovodi do smanjena prinosa gajenih biljaka, to se moe videti i na primerima u narednim tabelama. Prikazane parcele nalaze se u neposrednoj blizini i na njima je primenjena ista agrotehnika. Jedina razlika je u primeni razliitih koliina mineralnih ubriva, koja su se poela koristiti 1954. godine.
ubrenje aktivnom materijom kg/ha Usev kukuruz kukuruz penica kukuruz penica kukuruz kukuruz penica kukuruz kukuruz penica Ostvareni prinos (t/ha) 9 8-9 4-4,2 7-8 3,8-4 8 7,8-8 5,4-5,7 9,4 10-12 6,6-7,4 P2O 5 270 270 270 bez ubrenja bez ubrenja bez ubrenja bez ubrenja K 2O 200 200 200 bez ubrenja bez ubrenja bez ubrenja bez ubrenja

Parcela T-2 Proizvodne godine 1964 1965-1970 1970-1974 1975 1976-1994 1995 1996-2005 Analiza zemljita P 2O 5 K 2O mg/100g mg/100g nepoznat nepoznat nepoznat 24 24 20 24 nepoznat nepoznat nepoznat 30 30 28 28 Usev kukuruz kukuruz penica kukuruz penica kukuruz kukuruz penica kukuruz kukuruz penica Ostvareni prinos (t/ha) 8,8 9-10 4-5,1 11-11,2 5,4-5,8 11 11-12 6-7 12 11-13 8,5-7,5

ubrenje aktivnom materijom kg/ha P 2O 5 170 150 120 150 80 120 120 40 140 140 50 K 2O 200 180 110 80 50 0 30 15 0 40 20

Parcela T-3 Proizvodne godine 1964 1965-1970 1970-1974 1975 1976-1994 1995 1996-2005 Analiza zemljita P 2O 5 K 2O mg/100g mg/100g nepoznat nepoznat nepoznat 6 12 16 18 nepoznat nepoznat nepoznat 11 14 18 17 Usev kukuruz kukuruz penica kukuruz penica kukuruz kukuruz penica kukuruz kukuruz penica Ostvareni prinos (t/ha) 4,2 4 3,2-3,6 4,3-4,4 3,2-3,5 5 8,1-9 5,8-6,4 10.5 11-12 6,3-7,1

ubrenje aktivnom materijom kg/ha P 2O 5 bez ubrenja bez ubrenja bez ubrenja 85 116 82 92 130 46 K 2O bez ubrenja bez ubrenja bez ubrenja 56 73 58 17 43 15

Svake etvrte godine na svim parcelama primenjivano je 40 t/ha stajnjaka, sve do 1975. godine, kada je prvi put izvrena kontrola plodnosti zemljita. Agrohemijskom analizom zemljita ustanovljen je visok nivo FOSFORA (P2O5 86 mg/100g) i KALIJUMA (K2O 118 mg/100g) na parceli T-1, zbog ega je izostavljeno ubrenje sa ova dva hranljiva elementa u narednih 30 godina, a etveni ostaci su odnoeni sa parcele. Nivo hraniva se postepeno sputao i optimalnu vrednost postigao tek u periodu izmeu 19962005 god. Na parceli T-2 odravan je optimalni nivo obezbeenosti zemljita FOSFOROM (P2O5 24 mg/100g), dok je nivo KALIJUMA (K2O 30 mg/100g) od 1975. godine postepeno smanjivan, do perioda 1996-2005 (K2O 26 mg/100g). Na ovoj parceli se nastavilo sa primenom stajnjaka i kontrolisanom upotrebom mineralnih ubriva, dok su etveni ostaci zaoravani. Parcela T-3 1975. godine imala je manju obezbeenost FOSFOROM (P2O5 6 mg/100g) i KALIJUMOM (K2O 11 mg/100g) u poreenju sa parcelama T-1 i T-2. Posle 1975. godine na parceli T-3 pored primene stajnjaka i zaoravanja etvenih ostataka poela su se upotrebljavati i mineralna ubriva. Optimalni nivo FOSFORA (P2O5 18 mg/100g) i KALIJUMA (K2O 17,3 mg/100g) dostignut je 1995. godine. Prinos kukuruza 1964. godine bio je priblino jednak na parcelama T-1 i T-2 (razlika je iznosila svega 0,2 t/ha). Meutim, u narednom periodu, prinosi poinju znaajnije da se razlikuju, da bi maksimalna razlika izmeu parcela 1975. godine bila ak 3 t/ha kukuruza. Parcela T-1 postie prinos od preko 9 t/ha kukuruza tek 1995. godine i u narednom periodu se postepeno izjednaava kako po prinosu tako i po sadraju fosfora i kalijuma u zemljitu sa parcelom T-2.

Proces vraanja zemljita u normalno stanje, trajao je punih 30 godina. Najmanji prinosi kukuruza i penice ostvarivani su na parceli T-3 do perioda 1976-1994. godina, kada parcela T-1 ostvaruje manji prosean prinos kukuruza od 0,7 t/ha i penice od 0,5 t/ha. Izjednaavanje prinosa sa parcelom T-2 ostvareno je u period 1996-2005. godina. Iz priloenog se moe zakljuiti da je prinos u direktnoj vezi sa koliinom fosfora i kalijuma u zemljitu, i da se jedino njihovom kontrolisanom primenom, mogu ostvarivati visoki i stabilni prinosi gajenih biljaka. Na parcelama T-1 i T-3 u periodu od 1964. do 2005. godine ukupno je izgubljeno 119,2 t/ha kukuruza i 25,4 t/ha penice u poreenju sa parcelom T-2. Agrohemijske analize kontrole plodnosti moraju se raditi svake etvrte godine. Uzorci se moraju pravilno uzeti i analizirati kako ne bi dolo do greke prilikom odreivanja neophodne koliine hraniva. Agroservis sa svoje 4 najsavremenije opreme za uzorkovanje zemljita i obuenim kadrom omoguava da se uzorci zemljita uzimaju pravilno kako bi kasnije analize bile u potpunosti merodavne. Oprema za uzorkovanje zemljita nemake je proizvodnje i predstavlja najvii tehniki standard u toj oblasti. Proces uzimanja uzoraka je u potpunosti automatizovan, vrlo brz i podran GPS ureajima. Pri tome, odvajanje razliitih slojeva zemljita odvija se automatski to iskljuuje ljudsku greku, ubrzava i olakava rad uzorkivaa. Poslednjih godina cene mineralnih ubriva i poljporivrednih proizvoda dodatno opravdavaju injenicu da kontola plodnosti mora biti redovna mera u procesu biljne proizvodnje.
Ljubica Vukievi, Duko Marinkovi i Vladan Starovlah

Preporuka Agroservisa
za ubrenje
riti svoje aktivnosti u pravcu dovoenja njihovog sadraja na optimalni nivo. U sluaju suvika nekog hranljivog elementa u zemljitu, njegovu upotrebu treba smanjiti ili potpuno izostaviti u odreenom vremenskom periodu, dok u sluaju nedostatka treba poveati primenu tog hranljivog elementa. Uzorkovanje i analiziranje zemljita predstavlja meru bez koje je nezamislivo ozbiljno bavljenje bilo kojim vidom biljne proizvodnje. Samo na ovaj nain moemo dobiti tane podatke o koliini hranljivih elemenata u zemljitu kako bismo mogli usmeAnalizom plodnosti dobijamo podatke o: koliini ukupnog N sadraju lakopristupanog fosfora (mg/100g zemljita) lakopristupanog kalijuma (mg/100g zemljita) sadraju CaCo3 (%) sadraju humusa (%) pH vrednosti u H2O pH vrednosti u KCl

Biljke iz zemljita usvajaju lako pristupani N tako da nam ukupna koliina ovog hranljivog elementa, odreena analizom plodnosti, nije od velikog praktinog znaaja. Potrebe gajenih biljaka prema azotu mogue je odrediti jedino na osnovu N-min metode.

Prema klasi kaciji Egnera i Riehma zemljita su na osnovu sadraja P2O5 i K2O svrstana u sledee klase:
Sadraj P2O5 (mg/100g) K2O (mg/100g) < 5,00 5,01-10,00 10,01-15,00 15,01-25,00 25,01-40,00 40,01-50,00 > 50,01 Klasa zemljita vrlo nizak nizak srednji optimalan visok vrlo visok tetan

Zemljita se na osnovu sadraja humusa po Graaninu i koriu mogu podeliti na:

Sadraj humusa (%) < 1,00 1,01-3,00 3,01-5,00 5,01-10,00 > 10,01 Klasa zemljita vrlo slabo humozno slabo humozno humozno jako humozno vrlo jako humozno

Na osnovu procentualne zastupljenosti CaCO3 zemljita su klasi kovana:

Sadraj CaCO3 (%) 0 0,01-2,00 2,01-5,00 5,01-10,00 > 10,01 Klasa zemljita bezkarbonatno slabo karbonatno srednje karbonatno karbonatno jako karbonatno

Klasi kasija zemljita prema pH vrednosti po Thun-u je sledea:

Reakcija u 1 M KCl < 4,5 4,51-5,50 5,51-6,50 6,51-7,20 7,21-8,20 > 8,20 Klasa zemljita jako kiselo kiselo slabo kiselo neutralno slabo alkalno alkalno

Reakcija zemljinog rastvora u tesnoj je vezi sa intenzitetom mikrobioloke aktivnosti, rastvaranjem zemljinih minerala, transformacijom organske materije, usvajanjem hranljivih materija od strane biljaka i drugim ziko-hemijskim procesima u zemljitu. Promena pH vrednosti zemljita iz neutralne ka alkalnoj ili kiseloj reakciji utie na manju pristupanost veine hranljivih materija. S toga treba voditi rauna da se i ovaj parametar u zemljitu odrava u granicama neutralne reakcije (6,51-7,20).

Svaka parcela ispoljava odreenu speci nost (razliitost) u pogledu zikih, hemijskih i biolokih osobina. Usled prirodne obezbeenosti zemljita moe se, meutim ispoljiti odreena pravilnost u sadraju hranljivih materija u pojedinim regionima. Utvrivanje ove pravilnosti mogue je jedino na osnovu veeg broja agrohemijskih analiza zemljita.

Agroservis je do sada uzorkovao preko 168.000 ha obradivog zemljita od ega 95,6 % u Vojvodini, dok je na podruju Bake uraeno 78.733 ha to ini 49 % od ukupne uzorkovane povrine u Vojvodini, a u odnosu na R. Srbiju taj procenat iznosi 47 %):
Povrine prema podacima RZZS Oranice i bate Centralna Srbija Vojvodina R. Srbija Vonjaci i vinogradi Centralna Srbija Vojvodina R. Srbija vonjaci, vinogradi i oranice P ( ha ) 1.770.000 1.581.000 3.351.000 P ( ha ) 227.000 28.000 255.00 Povrine koje je uradio Agroservis P ( ha ) 7.376 157.592 164.968 P ( ha ) 605 2.453 3.057 Procentualno uee 0,42% 9.97% 4.92% Procentualno uee 0,27% 8.76% 1.20%

Ukupno

3.606.000

168.025

4,66%

Na osnovu dosada uzorkovanog i analiziranog zemljita, moemo predloiti okvirne koliine P2O5 i K2O za ubrenje najzastupljenijih ratarskih biljnih vrsta: BAKA Na osnovu analize uzorkovanog zemljita utvreno je da je 44 % od ukupnih povrina u Bakoj imalo obezbeenost hranivima u granicama P2O5 15,1-25 mg/100g K2O 15,1-25 mg/100g.
BAKA Biljna vrsta kukuruz penica eerna repa soja suncokret uljana repica Planirani prinos (kg/ha) 8000 10000 6000 7000 45000 55000 2000 3000 2000 3000 3000 4000 P 2 O 5 ( 15-25 mg/100g ) Vrsta NPK ubriva 8:24:16 8:24:16 8:24:16 8:24:16 8:16:24 8:16:24 15:15:15 8:16:24 15:15:15 8:16:24 8:16:24 8:16:24 44% K 2O ( 15-25 mg/100g ) Ukupno (kg/ha) 410 560 260 310 480 620 340 430 260 330 380 520

BANAT Na osnovu analize uzorkovanog zemljita utvreno je da je 17 % od ukupnih povrina u Banatu imalo obezbeenost hranivima u granicama P2O5 15,1-25 mg/100g K2O >40 mg/100g.
BANAT Biljna vrsta kukuruz penica eerna repa soja suncokret uljana repica Planirani prinos (kg/ha) 8000 10000 6000 7000 45000 55000 2000 3000 2000 3000 3000 4000 P 2 O 5 ( 15-25 mg/100g ) Vrsta NPK ubriva 12:52:00 12:52:00 20:20:00 20:20:00 12:52:00 12:52:00 12:52:00 12:52:00 12:52:00 12:52:00 20:20:00 20:20:00 17% K 2O ( 15-25 mg/100g ) Ukupno (kg/ha) 180 250 280 340 110 150 90 140 70 110 350 460

SREM Na osnovu analize uzorkovanog zemljita utvreno je da je 23 % od ukupnih povrina u Sremu imalo obezbeenost hranivima u granicama P2O5 25,1-30 mg/100g K2O 15,1-25 mg/100g
SREM Biljna vrsta kukuruz penica eerna repa soja suncokret uljana repica Planirani prinos (kg/ha) 8000 10000 6000 7000 45000 55000 2000 3000 2000 3000 3000 4000 P 2 O 5 ( 15-25 mg/100g ) Vrsta NPK ubriva 8:24:16 8:24:16 8:24:16 8:24:16 8:16:24 8:16:24 15:15:15 8:16:24 15:15:15 8:16:24 8:16:24 8:16:24 23% K 2O ( 15-25 mg/100g ) Ukupno (kg/ha) 410 560 260 310 480 620 340 430 260 330 380 520

Date preporuke za ubrenje ratarskih kultura treba koristiti smo u sluaju da niste u mogunosti da uradite analizu zemljita. 10

Ljubica Vukievi Duko Marinkovi Vladan Starovlah

11

SRPSKE JABUKE

PO PRAVILNIKU
Flutriafol, Phosalone, Phosmet, Propiconazole, Tebuconazole, Tetraconazole i Triadimenol (3 uzorka) Tebufenozide, Diphenylamine, Kresoxim-methyl, Propargite i Difenoconazole (2 uzorka) Ostale detektovane aktivne komponente pesticida se odnose na pojedinane sluajeve. Najvei broj detektovanih aktivnih supstanci pesticida se nalazilo u sorti Ajdared (15), ali je i najvei broj analiziranih uzoraka (oko 40%) bio ove sorte. Osim Ajdared sorte, ostaci aktivnih supstanci pesticida su dokazani u uzorcima jabuke sorte Zlatni delies, Jonagold i Greni Smit. Samo 2 uzorka sorte Breburn i Ajdared su imala dokazano prisustvo aktivnih supstanci pesticida (Captan, Boscalid i Flutriafol) u koncentraciji veoj nego to je dozvoljeno naom i EU regulativom. Svi ostali analizirani uzorci jabuka, u kojima je dokazano prisusvo aktivnih supstanci pesticida, su bili usaglaeni sa Pravilnikom o maksimalno dozvoljenim koliinama ostataka sredstava za zatitu bilja u hrani i hrani za ivotinje za koju se utvruju maksimalno dozvoljene koliine ostataka sredstava za zatitu bilja (Sl. glasnik RS 25/2010).
Jelena Bani Simii Vladimir Stankov Biljana Maroanovi

Pregled ostataka aktivnih supstanci pesticida u uzorcima jabuke

Pogodni klimatski uslovi i plodno tlo, omoguili su Srbiji proizvodnju raznolikog voa i povra. Jedna od vodeih proizvodnih grana u voarstvu je proizvodnja jabuka, najvie sorte Ajdared (50% od ukupne proizvodnje). Ono to je neophodno znati jeste to da je tokom proizvodnje neophodno koristiti sredstva za zatitu bilja, pesticide. SP Laboratorija, kao najsavremenija u zemlji, priznata i u svetskim okvirima kao vrhunska, akreditovala je metode za odreivanja rezidua pesticida u vou i povru. Koriste se razliite tehnike za odreivanja rezidua pesticida i to: gasna hromatogra ja sa masenim spektrometrom, gasna hromatogra ja sa elektron keper detektorom, gasna hromatogra ja sa elektron keper detektorom i head-space tehnikom injektovanja uzoraka i tena hromatogra ja sa masenim spektrometrom. Priprema uzoraka se radi teno tenom ekstrakcijom, solid phase ekstrakcijom i QuEChERS methodom. Prikazani pregled zaostalih aktivnih supstanci pesticida u uzorcima jabuka koje su proizvedene u Srbiji odnosi se na period od 2010. do poetka 2011. godine. Obraeni rezultati se odnose na vie od 50 uzoraka jabuka razliitih sorti (Ajdared, Greni Smit, Zlatni delies, Crveni delies, Jonagold, Fudi, Breburn, Gala, Gloster, Red vinter) i raeni su na prisustvo 428 ostataka aktivnih supstanci pesticida. U uzorcima jabuke je dokazano prisustvo razliitih aktivnih supstanci pesticida: Captan (8 uzoraka) Pyrimethanil (7 uzoraka) Tri oxystrobine (5 uzoraka) Carbendazime, Flusilazole i Iprodione (4 uzorka) 12

PIVO OD JEMA ILI KUKURUZA

Prvi pisani tragovi o spravljanju piva potiu od Sumera, 6000 god. p. n. e. to nesumnjivo dokazuje da je pivo jedno od najstarijih pia. Pivo se tradicionalno pravi od etiri osnovne sirovine: jema, hmelja, kvasca i vode. Deo jema je mogue zameniti kukuruzom, kao jeftinijom sirovinom. Jeam i kukuruz su po fotosintetskom putu razliite biljke, te je ispitivanjem odnosa stabilnih izotopa mogue utvrditi koliinu upotrebljenog kukuruza u proizvodnji piva. Kvalitet piva se odreuje na osnovu razliitih parametara, ali je veoma bitno da li je jeam koji se koristi u proizvodnji zamenjen jeftinijim kukuruzom. Jeam koji se koristi u proizvodnji piva pripada C3 biljkama, dok je kukuruz iz grupe C4 biljaka. Veina biljaka pripada C3 grupi, a manje C4 biljkama. C4 grupi biljaka pripadaju kukuruz, sirak i eerna trska, dok su najpoznatiji predstavnici biljaka, koje koriste CAM fotosintetiki put, ananas i grupa agava.

PITANJE JE SAD
Analiza uzoraka piva je raena na Elemental analyzer (Flash EA 1112 HT) koji je povezan za Isotope Ratio Mass Spectrometer (ThermoFinnigan DELTA V Advantage) pomou ConFlo III interface. Za formiranje kalibracione krive, korieni su laboratorijski uzorci piva dobijeni od jema, kukuruza i njihovih razliitih meavina.
100 % jeam

20 % kukuruza 30 % kukuruza

50 % kukuruza

70 % kukuruza

X i Y - inostrano pivo F1 - F3 - pivo sa stranom licencom S1 - S6 - pivo iz Srbije

100 % kukuruz

% kukuruza

Rezultat 13C vrednosti piva u odnosu na dodat kukuruz

Analizirani uzorci piva su sakupljeni sa domaeg trita. Dobijeni rezultati za 13C su u opsegu od -25.44 do -20.75, to ukazuje na prisustvo dodatih C4 biljaka, najverovatnije kukuruza. Procenat dodatih C4 biljaka kod uzoraka piva proizvedenih po domaoj licenci je bio od 18 do 32%, a kod uzoraka piva proizvedenog po stranoj licenci od 7 do 16%. Dodatak C4 biljaka umesto jema ne naruava kvalitet piva, ali pokazuje potrebu da se promena sastojaka prilikom proizvodnje piva mora navesti na deklaraciji proizvoda kako se potroai ne bi doveli u zabludu.

Zita Kelemen Biljana Maroanovi Aleksandra Bauer

13

KORIENJE BIOMASE BUDUNOST SRBIJE

Osnovna delatnost kompanije Victoria Bioenergy se zasniva se na iskorienju obnovljivih izvora energije u skladu sa svetskim trendovima i normama. S obzirom da je Victoria Group agro lider u Srbiji i regionu jugoistone Evrope, Victoria Bioenergy kao lanica holdinga, bazira svoj rad na projektima iskorienja biomase (slame od kukuruza, soje i ita, kao i drvnog otpada) za proizvodnju energije (toplotne i/ili elektrine). Na taj nain, Victoria Bioenergy ostaje u sprezi sa poljoprivredom kao osnovnim biznisom holdinga, dok se ulaganjem u obnovljive izvore energije nastavlja put odrivog razvoja i drutveno odgovorne kompanije.

U ENERGETSKE SVRHE

O biomasi
Kada se govori o biomasi kao obnovljivom gorivu, podrazumeva se materija sainjena od biljne mase u vidu proizvoda, nusproizvoda, otpada ili ostataka iste, i tu spadaju: biljke i delovi biljaka ostaci i nusproizvodi biljnog i ivotinjskog porekla u poljoprivredi, umarstvu i proizvodnji riba bioloki otpad u vidu biorazgradljivog otpada iz prehrambene industrije i kuhinja separisani bioloki otpad iz domainstava i farmi biorazgradivi otpad iz drvne industrije i otpad odravanja prirode gas i alkohol kao gorivo dobijeno iz biomase otpadno drvo pri preradi drveta i u industriji drvenih materijala 14 U zavisnosti od karakteristika materije, biomasu delimo na: - vrstu biomasu - ostaci ratarske proizvodnje, ostaci rezidbe iz voarstva i vinogradarstva, ostaci umarstva, biljna masa brzorastuih biljaka, a pre svega brzorastuih uma, deo selektovanog komunalnog otpada, ostaci iz drvopreraivake industrije, ostaci primarne i sekundarne prerade poljoprivrednih proizvoda i drugo. - Tenu biomasu - biljna ulja, transesteri kovana biljna ulja biodizel i bioetanol - Gasovitu biomasu - biogas, koji moe da se proizvede iz ivotinjskih ekskremenata ili energetskih biljaka (silaa trave i kukuruza), ali kao sirovina mogu da poslue i druge otpadne materije.

Potencijal iskorienja biomase u Srbiji

Tehniki iskoristiv energetski potencijal obnovljivih izvora energije u Srbiji je znaajan. Procenjuje se na preko 4,3 miliona tona ekvivalentne nafte (toe) godinje - od ega se oko 2,7 miliona toe godinje nalazi u iskorienju biomase, 0,6 miliona toe godinje u neiskorienom hidropotencijalu, 0,2 miliona toe u postojeim geotermalnim izvorima, 0,2 miliona toe godinje u energiji vetra i 0,6 miliona toe godinje u iskorienju sunavog zraenja. Od svih navedenih, potencijal biomase je ipak najznaajniji i u pregledu pojedinanog uea obnovljivih izvora energije (OIE) u ukupnom potencijalu iznosi 63%. Dakle, biomasa predstavlja budunost kao izvor energije i razvoja energetskih postrojenja. Poznato je da polovina ukupnog kukuruza, ita i jema proizvedenog u Srbiji je proizvedeno u Vojvodini, dok se soja i uljana repica skoro u potpunosti uzgajaju u Vojvodini. Raspoloivost slame iz kukuruza, penice, soje, jema i uljane repice iznosi oko 5,35 miliona tona od ega je realno da se jedan deo moe iskoristiti u energetske svrhe.

Energetske karakteristike biomase

Razni procesi i tehnologije se koriste za konverziju biomase u elektrinu energiju, toplotnu energiju, tena, vrsta i gasovita goriva. Elektrina energija i toplota se najee dobijaju kroz direktno sagorevanje biomase u kotlu. Energetski sadraj, procenat vlage i hemijski sastav su najvanije karakteristike biomase koje utiu na sagorevanja. Skoro svi procesi konverzije energije iz biomase zahtevaju neki oblik zike manipulacije goriva. Najee to ukljuuje sortiranje, skladitenje, briketiranje i pomeranje biomase sa jedne lokacije na drugu. Materijali manjeg stepena sabijenosti zauzimaju vie prostora, samim tim trokovi isporuke po jedinici teine iznose vie i poveavaju trokove sirovina. Poveanjem sadraja vlage u biomasi se smanjuje toplotna mo biomase. Samim tim to je sadaj vlage u biomasi vei, potrebna je vea koliina biomase za dobijanje iste koliine energije to prouzrokuje vee trokove transporta. Sadraj vlage u biomasi se uglavnom koristi za de nisanje otkupne cene biomase. Na taj nain sadraj vlage u biomasi ne utie na poveanje nabavne cene biomase jer e se biomasa sa veim procentom vlage plaati manje i obrnuto. Bazni sadraj vlage za proraun cene biomase je u praksi oko 15%, a uglavnom se slama sa sadrajem vlage veim od 25% ne otkupljuje jer je to granina vrednost vlage sa strane proizvoaa kotlova.

Zakonska regulativa
Energetska politika Republike Srbije je de nisana Zakonom o energetici i, izmeu ostalog, predvia mere za stvaranje uslova za podsticanje upotrebe obnovljivih izvora energije. Zakon o energetici uvodi kategorije povlaenih proizvoaa elektrine i toplotne energije, koji koriste obnovljive izvore energije u procesu proizvodnje. Ove grupe povlaenih proizvoaa imaju pravo na subvencije, poreske, carinske i druge olakice, u skladu sa zakonima i drugim propisima u vezi sa porezom, carinom, subvencijama i ostalim podsticajima. Status povlaenih proizvoaa regulisan je uredbom prihvaenom od strane Vlade Republike Srbije pod nazivom "Uredba o uslovima za sticanje statusa privilegovanog proizvoaa elektrine energije i kriterijumi za ocenu ispunjenosti tih uslova". Ova uredba jasno ukazuje na uslove koji moraju biti ispunjeni kako bi se postao privilegovani proizvoa.

15

Sakupljanje i skladitenje biomase

Za kontinualan rad energetskog postrojenja od velikog znaaja je obezbediti potrebne koliine biomase za rad na nominalnom kapacitetu tokom itave godine tj. predvieni broj sati rada. Slamu, kao primarno gorivo za sagorevanje, karakterie kampanjsko prikupljanje na poljima od juna do novembra, odmah nakon etve poljoprivrednih kultura. U tabeli su dati vremenski periodi sakupljanja razliitih kultura: Periodi sakupljanja biomase
itarica Kukuruz Penica Soja Jeam Uljana repica Poetak 15. septembar 25. jun 25. avgust 15. jun 10. jun Zavetak 10. novembar 15. avgust 15. oktobar 10. jul 15. jul

Dakle, da bi se obezbedio kontinualan rad energetskih postrojenja deo slame mora biti uskladiten tokom godine. Kako je prethodno navedeno, pored koliine, jako je bitan i kvalitet slame odnosno njena toplotna mo koja se veri kuje kroz sadraj vlage, pa imamo situaciju da tokom godine treba obezbediti odreenu koliinu i kvalitet slame kao energenta. To bi se najpre postiglo ako bi se neophodna koliina slame skladitila u zatvorenom skladitu, ime bi se ouvao kvalitet slame i tokom perioda padavina (kie i snega). Meutim, realno je da se najvei deo slame mora uvati na otvorenom skladitu. Za sluaj skladitenja slame na otvorenom potrebno je sprovesti odreene mere kako bi se ou-

vao traeni kvalitet slame, prvenstveno bi trebalo da slama bude pokrivena i zatiena od padavina. Svakako slama koja se skladiti mora biti uvana u skladu za zakonskom regulativom. Na slici dole je otvoreno skladite slame iz Danske koja je lider u korienju slame u energetske svrhe. Svaki stog bala je postavljen odvojeno, na odreenoj distanci i svaka gomila je smetena na sloj pripremljene baze i pokrivena je najlonom. Ovaj model skladitenja na otvorenom bi trebalo to je mogue priblinije koristiti i kod nas, jer se na ovakav nain sauva neophodni kvalitet slame i preko godinu i po dana.

Otvoreno skladite slame

16

KOMPAKTIRANJE

VETAKIH UBRIVA
Sirovine koje se koriste za proizvodnju su: Postrojenje za proizvodnju vetakih ubriva FERTIL d.o.o. je puteno u rad 2006. godine, i ubrzo postaje prepoznatljivo po svom asortimanu i kvalitetu proizvoda. Svoje proizvode FERTIL plasira kako na trite Srbije, tako i na trita zemalja u okruenju. Proizvodni kapacitet je oko 150.000 tona na godinjem nivou. U sklopu proizvodnih pogona fabrika FERTIL poseduje dva magacinska kompleksa sa kapacitetima skladitenja oko 100.000 tona razliitih roba u rasutom stanju, i otvoreno skladite gotovog proizvoda kapaciteta oko 20.000 tona upakovane robe. pojedinana sa sadrajem azota amonijum sulfat urea pojedinana sa sadrajem fosfora fino mleveni sirovi fosfat super fosfat pojedinana sa sadrajem kalijuma kalijum hlorid kalijum sulfat dvojna kompleksna ubriva monoamonijum fosfat diamonijum fosfat

KAO PROCES PROIZVODNJE

Doziranje i meanje sirovina obavlja se automatski na osnovu datog normativa za odreen tip formulacija. Nakon doziranja sirovina, vri se njihovo meanje ili homogenizacija, i zatim se upuuje na kompaktiranje. Proces kompaktiranja obavlja se u presi sa valjcima, gde materijal dolazi u prostor izmeu valjaka. U tom prostoru se vri njegovo sabijanje, pri emu se dobija kompaktna celina ili pogaa. Kompaktiranje se obavlja pod odreenim pritiskom, a sve u zavisnosti od vrste sirovina koje se koriste u procesu proizvodnje. Nakon izlaska iz prese, pogaa se lomi na komade koji se zatim upuuju na klasiranje (prosejavanje).

Proces proizvodnje vetakih ubriva u FERTIL-u, zasniva se na kompaktiranju (aglomeraciji) pod pritiskom suvih materijala. Sam proces se moe podeliti u nekoliko faza, i to: pripreme sirovina doziranje i meanje sirovina kompaktiranje sirovina drobljenje i klasiranje nalna obrada i pakovanje gotovog proizvoda. Pre korienja svaka sirovina se u laboratoriji FERTIL-a detaljno analizira na sadraj aktivnih materija. 18

Proizvodni program
U svom asortimanu FERTIL proizvodi NPK, PK i NK vetaka ubrava, i to: NPK 15:15:15 NPK 8:16:24 NPK 8:24:16 NPK 5:15:30 NPK 10:30:10 NP 20:20 NK 3:51 U mogunosti smo da proizvodimo i specijalne formulacije kao to su: NPK 10:10:20 + 2%MgO NPK 7:14:21 bez Cl NPK 7:20:30 NPK 8:26:26 Takoe, u ponudi su i: UREA NP 11:52 NP 18:46

Mini kompaktor - pilot postrojenje

Prosejavanje se odvija na dvostepenom situ, gde se odvaja komercijalna frakcija (1mm 5mm). Frakcija iznad 5mm se transportuje na drobljenje ili usitnjavanje, a zatim na ponovno prosejavanje. Frakcija ispod 1mm se vraa u proces proizvodnje, tanije na kompaktiranje, zajedno sa sveim materijalom. Nakon odvajanja komercijalne frakcije na dvostepenom situ, proizvod se dodatno odsejava od zaostale praine i tretira sa sredstvom protiv stvrdnjavanja. Kondicionirani proizvod se hladi u hladnjaku na temperaturi koja je prihvatljiva za pakovanje. U zavisnosti od potreba, gotov proizvod se moe odmah pakovati ili lagerovati u rinfuzi u magacinu gotovih proizvoda. Pakovanje gotovog proizvoda obavlja se na dve automatske pakerice, na kojima se pakuje u dakove po 5 kg, 25 kg, 40 kg i 50 kg, kao i automatskim pakovanjem u dambo vree. Kompletna proizvodnja je opremljena sistemom aspiracije, gde se vri odvajanje i naj nijih estica, a zatim i njihovo vraanje u proces proizvodnje. Proces proizvodnje je praen stalnom kontrolom kvaliteta, to podrazumeva hemijsku i granulometrijsku analizu proizvedenog i upakovanog ubriva, i praenje osobina proizvedenih ubriva (mehanike vrstoe, testiranje na stvrdnjavanje itd.)

Svi proizvodi se pakuju u PE vree od 5 kg, 25 kg i 50 kg, kao i dambo vree od 400 kg, 500 kg, 600 kg i 1.000 kg, izuzev UREE koja je upakovana u PE vree po 40 kg. Gotov proizvod se paletizira i streuje PE folijom da bi se zatitio od atmosferskih uticaja.

Prednosti procesa kompaktiranja

s obzirom da se u procesu proizvodnje koriste suve sirovine, to znai da gotov proizvod ne treba suiti, a time je i utroak energije manji sirovine mogu da budu i u prakastom stanju, a ne granulisane, to je jo jedna od prednosti ovog procesa proces ne zahteva upotrebu energenata kao to su gas ili para, ime je i zatita ivotne sredine vea nema isputanja otpadnih gasova i otpadne vode, tako da je ova tehnologija i ekoloki prihvatljiva mogunost proizvodnje i manjih koliina vetakog ubriva (do 200 tona) je izvodljiva, kao i proizvodnja razliitih formulacija, to je predstavlja odgovor na gotovo sve agronomske zahteve 19

Novo ubrivo fabrike FERTIL TIP NK 3-51

Fabrika Fertil proizvela je novi tip neorganskog sloenog vrsto meanog ubriva tipa NK 3-51. Proizvedeno je ekolokom tehnologijiom kompaktiranja. Primenjuje se za ishranu razliitih biljnih vrsta, a posebno biljaka sa veom potrebom za kalijumom: krompir, povre, eerna repa, voe i vinova loza (osim biljaka netolerantnih na hlor) na razliitim tipovima zemljita u osnovnoj (meliorativnoj; redovnoj) i predsetvenoj pripremi zemljita Rok upotrebe je neogranien, pod uslovom da se pravilno skladiti. Dozvolu za upis u Registar sredstava za ishranu bilja izdala je Uprava za zatitu bilja, Ministarstva poljoprivrede, trgovine, umarstva i vodoprivrede Republike Srbije.

Stalni razvoj
Na osnovu petogodinjeg iskustva zaposlenih u fabrici FERTIL, uraeno je vie unapreenja procesa proizvodnje da bi se odgovorilo strogim zahtevima trita u pogledu kvaliteta gotovog proizvoda. To su: uvoenje hlaenja gotovog proizvoda u cilju smanjenja stvrdnjavanja gotovog proizvoda uvoenje dodatnog prosejavanja gotovog proizvoda radi odstranjivanja dela frakcije ispod 1 mm uvoenje lokalnog otpraivanja u samom procesu proizvodnje pakovanje u dakove po 25 kg radi lake manipulacije ubrivom na terenu.

20

"FERTIL" d.o.o Industrijska zona 35, 21400 Baka Palanka tel. /fax 021 7551-801 21

SOJEZA ZDRAVU I

PROIZVODI OD

EKONOMINU ISHRANU
u domainstvu ali i u ugostiteljstvu (vegetarijanski restorani ili kao dopuna u klasinim restoranima), a takoe i za pripremanje obroka u kolektivnoj ishrani (fabriki restorani, odmaralita, obdanita). U toj grupi nalaze se sledei proizvodi: brano, ljuspice, komadii, odresci, preno sojino zrno, sojin lecitin, kapsulirani sojin lecitin "Leci Kaps", dijetetski napitak "Leci Vita" i vegetarijanske patete sa pet ukusa. Ovi proizvodi su pakovani u odgovarajuu ambalau, prilagoenu za korienje u domainstvu. Proteini soje nalaze se meu bioloki najvrednijim. Prvi sastojci hrane od proteina soje bila su brana, koja su se koristila u pekarskim proizvodima, da bi razvojem tehnologije ekstrudiranja, dolo do pojave i teksturiranih proizvoda, koji po svome obliku i strukturi lie na mleveno meso, komadie ili odreske od mesa. Tako "Sojaprotein" sa svojim proizvodima omoguava potroaima raznovrsniju, zdraviju i ekonominiju ishranu.

"Sojaprotein" je fabrika za preradu soje, iji proizvodi imaju tri osnovne namene: za prehrambenu industriju, za korienje u domainstvu i za ishranu ivotinja. U raznim prehrambenim industrijama, kao to su industrija prerade mesa, konditorska industrija, pekarstvo, proizvodnja testenina, farmaceutika, industrija biljnih ulja i masti, iroko se primenjuju proizvodi od soje, jer u procesu proizvodnje i u nalnim proizvodima imaju svoju nutritivnu i funkcionalnu ulogu. Proizvodi od soje pod robnom markom "Soja Vita" namenjeni su prvenstveno za korienje 22

Zahvaljujui savremenom tehnolokom postupku prerade sojinog zrna, u proizvodima "Sojaproteina" sauvani su svi hranljivi sastojci tako da oni sadre povoljan odnos belanevina, vitamina i minerala, a imaju i dobru svarljivost i iskoristljivost. Proteini soje imaju visoku bioloku vrednost za organizam, jer su znaajan izvor gradivnih sastojaka. Soja sadri i esencijalne masne kiseline, jedinjenja koja organizam ne moe sam da stvori, a neophodna su za normalno funkcionisanje, pa se ona unose hranom. Uloga zatitnih i hranljivih sastojaka u proizvodima od soje takoe je veoma znaajna. Meu vitaminima posebno su zastupljeni B i E, a od minerala tu su kalcijum, fosfor, magnezijum, gvoe i drugi. Proizvodi od soje ne sadre holesterol i zasiene masne kiseline koji su uzrok nastajanja bolesti srca i krvnih sudova. Upotreba proizvoda od soje u ishrani zdravih ljudi ima dijetetsko i preventivno delovanje, a kod obolelih i terapeutsko dejstvo.

Proteini soje najdelotvorniji su kada se upotrebljavaju u kombinaciji sa proteinima ivotinjskog porekla, pri emu se zastupljenost proizvoda od soje kree od 10 do 30%. Jela pripremljena u kombinaciji meso - proizvodi od soje, imaju poboljane hranljive i senzorske osobine. Sa proizvodima "Soja Vita", u kombinaciji sa raznim povrem, pripremaju se kvalitetna i ukusna jela. Proizvodi od soje takoe se koriste u kombinaciji sa peninim branom za pripremu raznih specijalnih vrsta hleba i peciva. Dodavanjem sojinog brana ili teksturiranih proizvoda u pecivo, kao i u poslastice, poboljavaju se osobine hrane. Pojedine kategorije potroaa (vegetarijanci) koriste proizvode od soje i samostalno. Proizvodi dobijeni iz sojinog zrna savremenim tehnolokim postupkom, koriste se za pripremanje obroka brzo i jednostavno, a za njihovo uvanje nisu potrebni posebni uslovi. Sa proizvodima "Soja Vita" ishrana je raznovrsnija i zdravija. I profesionalni kuvar ali i domaica mogu da pokau svoje kulinarske vetine. Vegetarijanske patete se proizvode od belanevinastih proizvoda soje i suncokretovog ulja, kao osnovnih sastojaka. Patete se proizvode sa pet razliitih ukusa: neutral, peurke, paprika, paprika pikant i paradajz. Ovi niskokalorini proizvodi sadre samo sastojke biljnog porekla, pa su zbog toga pogodni za vegetarijanski nain ishrane, u vreme posta, kao i za posebne reime ishrane.

Pod robnom markom Soja Vita nalaze se i tri proizvoda na bazi sojinog lecitina. To je sirovi sojin lecitin u teglama koji ima karakteristian ukus, i uzima se u koliini od oko 20 g dnevno u veernjim asovima. Leci Kaps je sojin lecitin u elatinskim kapsulama, ime je omogueno lake konzumiranje i preciznije doziranje. Leci Vita sadri sojin lecitin, proteine soje, med, koncentrovani ekstrat jemenog slada, mleko u prahu i kakao. Prirodni satojci Leci Vite ukomponovani su tako da krajnji proizvod predstavlja dragocen izvor hranljivih materija, prilagoen potrebama savremenog oveka. 23

Cimet tapii
200 g eera 1 kaika cimeta 125 g margarina 100 ml sojinog mleka 200 g sojinog brana 100 g heljdinog brana 1 praak za pecivo prah eer za posipanje Priprema: Umutiti penasto margarin i eer. Dodati sojino i heljdino brano, sojino mleko, praak za pecivo i cimet. Umesiti glatko testo, razviti oklagijom na debljinu od 1 cm i isei tapie. Poredati u tepsiju i pei oko 20 min na 200oC. Ohlaene cimet tapie uvaljati u prah eer.

Brzi kola od kafe

350 g sojinog brana 180 ml Iskon ulja 80 g smeeg eera 1 praak za pecivo 1 kaika cimeta 20 gr seckanog lenika umbir 700 ml skuvane crne kafe Priprema: U iniju staviti brano, ulje i ohlaenu crnu kafu i promeati. U masu staviti smei eer, praak za pecivo, umbir, iseckan lenik i cimet. Dobro sjediniti sve sastojke, razliti smesu u pripremljen kalup i pei u zagrejanoj rerni oko 20 min na 200oC. Ohlaen kola sei na kocke i posuti prah eerom po elji.

Pita sa sojinim ljuspicama

400 g natopljenih sojinih ljuspica 100 g mariniranih ampinjona perunov list so, biber, origano 1 jaje 400 g lisnatog testa 1 belance Priprema: U iniji sjediiti sojine ljuspice, iseckane ampinjone, iseckan perunov list, jaje i zaine. Lisnato testo razviti oklagijom i prebaciti u kalup. Isei viak testa i od njega napraviti trake. Preko testa izasuti pripremljenu smesu i prekriti trakama testa. Belance umutiti i premazati pitu. Pei u zagrejanoj rerni oko 25 min na 220oC. 24

25

GMP

STANDARD

- dobra praksa za to bolje proizvoae

Da bi ilustrovali vanost ovog standarda i injenicu da Evropa i evropski propisi sve glasnije kucaju na naa vrata, naveemo primer Zakona o lekovima Republike Srbije koji propisuje da sve domae farmaceutske fabrike treba da proizvode lekove po evropskim standardima. GMP propisi nastoje da minimiziraju mogunost da doe do kontaminacije i fatalnih greaka u proizvodnji, odnosno tite korisnike od kupovine proizvoda koji imaju placebo efekat ili su ak opasni za upotrebu.

Veterinarski zavod "Subotica" a.d. je u toku 2010. i 2011. godine zavrio sveobuhvatnu rekonstrukciju pogona vrstih farmaceutskih formi u Srpskoj Crnji i tenih formi u Subotici. Proizvodni prostori izgraeni su prema najviim zahtevima GMP-a, sa funkcionalnim rasporedom prostorija, instalacijama, savremenom opremom priznatih evropskih proizvoaa i obezbeenim ambijentalnim uslovima. 26

UPOTREBA FITAZE
Fosfor je esencijalni element koji je neophodan za mnoge vane metabolike procese u organizmu. Jedna od osnovnih uloga fosfora je da zajedno sa kalcijumom ini osnovnu strukturnu komponentu kostiju. Pored toga, ima veoma vanu ulogu u metabolizmu energije, ugljenih hidrata i masti. Ulazi u sastav veoma vanih komponenti kao to su: nukleinske kiseline, enzimi i sl. Zbog toga se ovaj element mora obezbediti u dovoljnoj koliini iz adekvatnih izvora, to znai da u hrani mora biti lako usvojiv i dostupan za korienje. Kod brojlerskih pilia u hrani se mora obezbediti izmeu 0.30 i 0.40% usvojivog fosfora, dok kod koka nosilja i brojlerskih roditelja ta koliina iznosi 0.30-0.35%, u zavisnosti od starosti ivine i hibrida koji se koristi. Ova koliina se obezbeuje uglavnom iz neorganskih izvora (dikalcijum fosfata, monokalcijum fosfata), jer je fosfor iz ovih hraniva lako usvojiv za ivinu. Sa druge strane preko 70 % fosfora sadranog u hranivima biljnog porekla nalazi se u formi tinske kiseline i njenih soli tata. ivina nije u stanju da sintetie enzim tazu koji vri hidrolizu tata i oslobaa fosfor koji je dalje lako usvojiv u digestivnom traktu. Zbog nedostatka navedenog enzima tinski fosfor prolazi neizmenjen kroz digestivni trakt ivine i zavrava u fecesu, koji se kasnije kao organsko ubrivo unosi u zemljite. Upravo zbog visokog sadraja fosfora u stajnjaku nastaju problemi sa zagaivanjem zemljita i pojavom fosfata u podzemnim povrinskim vodama, to je veliki problem u zemljama sa visoko razvijenom stoarskom proizvodnjom.

U ISHRANI IVINE
Fitaze predstavljaju grupu enzima koji katalizuju hidrolizu tata i postepeno oslobaanje neorganskog fosfora iz tinske kiseline. Upotreba egzogene taze postalo je veoma aktuelno. Na taj nain se poveava iskoristivost fosfora iz biljnih hraniva ime se smanjuje potreba za dodavanjem fosfora iz neorganskog izvora. Sa druge strane, smanjuje se izluivanje fosfora preko fecesa za 25-40 % i na taj nain se sniava sadraj fosfora u zemljitu. Upravo ovaj aspekt zatite ivotne sredine bio je osnovni pokretaki motiv za upotrebu enzima taze. U kom odnosu se neorganski izvori fosfora mogu zameniti tazom, zavisi od vie faktora: upotrebljenog preparata (postoji vie proizvoaa koji nude tazu) koliine enzima sastava hrane sadraja fitinskog i nefitinskog fosfora sadraja kalcijuma u hrani Veina proizvoaa preporuuje da se doda od 500-750 tinskih jedinica po kilogramu u hranu za brojlere, i 300-450 tinskih jedinica po kilogramu u hranu za nosilje. Pri tome se koliina usvojivog fosfora iz neorganskih izvora moe smanjiti za 0.08-0.1%. U svakom sluaju proizvoai koji se odlue da koriste tazu moraju paljivo da izraunaju stepen zamene neorganskog izvora fosfora tazom, u zavisnosti od prethodno navedenih faktora. Veterinarski zavod Subotica u svojim smeama, koje se proizvode pod strogom kontrolom kvaliteta ISO 9001:2008, kao i ISO 22000: 2005, koristi i enzim tazu. Primena ovog enzima dala je izvanredne rezulate u uzgoju tovnih pilia i to za veoma kratak vremenski period. 27

PRAVILNA ISHRANA

TELADI

Zdravo i dobro odgojeno tele znaajna je stavka u prihodima govedarskih farmi, posebno onih s prosenom proizvodnjom mleka. Naalost, jo uvek se mogu nai stada u kojima su gubici teladi vei od 15%, ukljuujui mrtva roenja i uginua do zaluenja, pri emu dijarea i infekcije respiratornih organa imaju vodee mesto, bar u prvim nedeljama ivota. Pored nepovoljnog uticaja na ukupnu pro tabilnost proizvodnje, to je i konica u oplemenjivanju goveda, kako zbog gubitka genetski vredne teladi, tako i zbog smanjenog broja grla za zamenu u sopstvenom stadu. Odgoj teladi pripada jednom delu tzv. "osetljive faze" u razvoju podmlatka od roenja do oko jedne godine starosti. Kada se radi o teladima, od posebne vanosti je uspostavljanje imunog sistema u prvim nedeljama ivota, ali i uspostavljanje sistema sloenog eluca i prelazak na hranu za preivare (od 2. do 4. meseca). Sve navedeno namee potrebu da se nezi, ishrani i smetaju teladi posveti to je mogue vea panja. Odmah nakon roenja tele treba izneti iz staje u kuicu za telad, koja treba da je na otvorenom prostoru i udaljena od staje.

U devetoj deceniji svog poslovanja Veterinarski zavod "Subotica"a.d. jedno je od najuspenijih preduzea u oblasti veterine kako u Srbiji tako i u jugoistonoj Evropi. Tradicija, trajanje i kvalitet opis su ove ponosne lanice Victoria Group sistema. Ono zbog ega smo tako uspeni jesu kadrovi. Struni kadrovi koji predano rade svoj posao. Pored ostalolg, strunjaci Veterinarskog zavoda Subotica" kontinuirano prate napredak rasnog sastava i genetskog potencijala domaih ivotinja, te se prema realnim tehnolokim potrebama proizvode kompletne, dopunske i vitaminsko mineralne smee za sve kategorije ivotinja. 28

Period tene hrane (od treeg dana starosti)

U ovom periodu za ishranu se koristi punomas no mleko ili zamena za mleko Potrebna dnevna koliina mleka iznosi oko 10% od telesne mase Uobiajeno je da telad dobijaju mleko dva puta na dan Ve nakon 4 dana teladima treba na raspolaganju da bude voda i starter smea Ishrana sa starter smeom treba da traje sve do odbijanja Zrnevlje u starteru treba da bude grubo mleveno, a poeljno je dodati i melasu u koliini oko 5% u cilju poboljanja ukusa i smanjenja pranjavosti (preporuljivo je u starter ukljuiti ovas i jeam) Starter smea treba da sadri oko 18% sirovih proteina Nakon 7 dana moe se poeti sa davanjem manjih koliina sena, s napomenom da je znatno bolje poeti davati manje koliine sena tek nakon 5. nedelje Silaa se moe poeti davati tek nakon 3 meseca starosti Zaluivanje teladi najbolje je izvriti u starosti oko 2 meseca ili kad ponu da konzumiraju starter smeu u koliini od 0,7 do 0,9 kg/dan u toku 3-4 dana U odnosu na mleko upotreba zamena za mleko ima nekoliko prednosti: pojeftinjuje ishranu teladi mogu se dodati antibiotici i kokcidiostatici izbegava se rizik od prenoenja nekih bolesti Visina dnevnog prirasta nije jako vana poto e telad ako su zdrava to veoma uspeno kompenzovati tokom dalje faze odgoja.

Period ishrane kolostrumom

Telad se raaju bez aktivnog imuniteta, a pasivni imunitet stiu putem imunoglobulina iz kolostruma u prvih 12-24 asa Ve nakon 6 asova se mogunost transfera smanjuje za 1/3 Telad treba da posisaju kolostruma u koliini od 10% od telesne mase u prvih 12 asova nakon telenja Polovinu ove koliine, telad bi trebala da posisaju u toku 30 minuta nakon telenja

O kolostrumu
Nizak sadraj laktoze u kolostrumu spreava da doe do pojave proliva Ishrana napajanjem ima prednosti u odnosu na sisanje U sluaju da je kolostrum loeg kvaliteta ili ga nema dovoljno, mogu se koristiti komercijalni dodaci koji sadre imunoglobuline Viak kolostruma se moe zamrznuti (do jedne godine), staviti u friider (do jednog meseca) ili zakiseliti i tako lagerovati (ovaj kolostrum se moe kasnije koristiti u sluaju da nema dovoljno sveeg kolostruma ili da je nekvalitetan, to je veoma est sluaj kod prvotelki)

29

30

PROGRAM ISHRANE TELADI - ODBIJANJE SA 8 NEDELJA STAROSTI

Vrsta hrane Kolostrum Punomasno mleko Punomasno mleko Kolostrum Punomasno mleko Zamena za mleko Zamena za mleko Uzrast, dana 1-4 5-35 35-56 1-4 5-7 7-35 35-56 Koliina, kg 3,5-4,5 3,0-6,0 (2 puta dnevno) 3,0-4,0 (2 puta dnevno) 3,5-4,5 3,0-5,0 (2 puta dnevno) 3,0-6,0 (2 puta dnevno) 3,0-4,0 (2 puta dnevno)

Napomena: obezbediti od etvrtog dana starter po volji i vodu za pie

Pravilna ishrana priplodnih junica

Priplodne junice predstavljaju osnovu uspeha u proizvodnji mleka. Genetsko poboljanje u zapatima krava zavisi od zamene krava koje se iskljuuju sa genetski superiornijim junicama. Prvi korak u zameni je korienje genetskih superiornijih bikova za oplodnju krava i junica. Drugi korak je obezbeenje odgovarajue ishrane i dranja, radi optimizacije porastai razvoja junica.

Praktine preporuke za odgoj junica Holtajn rase

Oplodnja bi trebala da se izvede u starosti od 13 do 15 meseci Telesna masa pri oplodnji bi trebala da bude od 340-390 kg Telenje bi trebalo da bude u starosti od 22 do 24 meseca

Telesna masa nakon telenja treba da bude 80 do 85% od konane (500-550kg) Dnevni prirast treba da se kree u granicama 750 do 850 g/dan Konzumiranje suve materije se kree od 2,2 do 2,6% od telesne mase Sadraj energije i proteina u obroku treba da bude pravilno izbalansiran, da omogui brz porast bez preteranog gojenja Preporuuje se flaing ishrana (poveano konzumiranje hrane) pred oplodnju Za bolje iskoriavanje hrane i poboljanje, razvoja mogu se koristiti jonofori Obroci u kojima kabasti deo ini samo seno lucerke, nisu za preporuku jer sadre vie proteina i kalcijuma od potreba, a manje energije (najbolje je koristiti kombinaciju sena lucerke i silae od cele biljke kukuruza)

POTREBE PRIPLODNIH JUNICA U HRANLJIVIM MATERIJAMA ISKAZANE PO KG SUVE MATERIJE OBROKA

Hranljiva materija Sirovi proteini % NEM, MJ/kg NEG, MJ/kg TDN, % Sirova celuloza %(min.) ADF, %(min) NDF, %(min) Kalcijum, % Fosfor, % Magnezijum, % Kalijum, % So, % Koncentrat, % SM Koncentrat, kg na dan Proseno KSM, % TM Prosena TM, kg 3-6 meseci 16-18 7,10 4,50 69 13 16 23 0,60 0,40 0,22 0,80 0,25-0,30 60-65 2,3-2,8 2,6 150 6-12 meseci 14-16 6,63 4,05 66 15 19 25 0,48 0,32 0,22 0,80 0,25-0,30 30-35 2-2,4 2,4 250 12-24 meseca 12-14 6,00 3,50 63 17 21 28 0,45 0,30 0,22 0,80 0,25-0,30 15-20 1,5-2 2,2 410

31

Cold Degumming
NOVI TEHNOLOKI POSTUPAK RAFINACIJE ULJA

Zahvaljujui multifunkcionalnosti i specinosti proizvodnih pogona, u fabrici Victoriaoil je mogue proizvoditi sirova i ra nisana ulja od tri uljarske kulture - suncokreta, soje i uljane repice. Uljarsko trite poslednjih godina postaje sve zahtevnije, pa pored prodaje uobiajenih ra nisanih ulja (s akcentom na suncokretovo ra nisano ulje), na tritu postoji sve vie potrebe za plasmanom sirovog suncokretovog ulja, koje ujedno predstavlja sirovinsku bazu za proizvodnju ra nisanog jestivog suncokretovog ulja. Poveanjem prodaje sirovog suncokretovog ulja smanjuju se potrebne koliine sirovinske baze dovoljno odleale za proizvodnju ra nisanog ulja. Skraenjem vremenskog perioda predvienog za odleavanja sirovog ulja u tankovima, javlja se problem u sekciji vinterizacije u pogonu ra nacije, odnosno prilikom ltracije. Zbog velikog sadraja voskova dolazi do zaepljenja ltera voskovima iz sirovog ulja, skrauje se vreme ltracije, a posledica svega navedenog jeste pad kapaciteta u postupku ra nacije. Kvalitet izlaznog ulja ostaje dobar, ali se oteana ltracija odraava na pad kapaciteta. Svi navedeni problemi i tendencija da se prate svetski trendovi kako u proizvodnji i kvalitetu, tako i utedama energije i optimizaciji procesa, dovoljan su razlog da se pribegne izmeni tehnolokog procesa ra nacije. 32

Opis tehnolokog postupka

Minimalnim ulaganjima i prepravkama na postojeoj opremi i linijama u proizvodnom pogonu ra nacije, zatim prvi put u svetu uljarske industrije ugraenim i primenjenim separatorom RSI 300, omogueno je da se ra niu sirova ulja sa sadrajem voskova preko 1500 ppm i to bez ikakvog smanjivanja kapaciteta. Prvi put proizvodni kapacitet vie nije limitiran sadrajem voskova u sirovom ulju. eljeni kvalitet izlaznog ulja, propraen minimalnim gubicima ulaznog sirovog ulja kao i smanjenjem materijalnih trokova, svakako predstavlja izazov za proizvodnju. Upotrebom Cold Degumming-a (hladnog degumiranja) smanjena je upotrebna koliina ltracionog sredstva u sekciji vinterizacije pogona ra nacije, to je dovelo do smanjenja trokova proizvodnje, a da je pritom kvalitet ra nisanog ulja ostao na zadovoljavajuem nivou, u skladu sa speci kacijom proizvoda.

Rekonstrukcijom dela pogona ra nacije, gde je instalirana oprema za Cold Degumming, postignuto je vie ciljeva i to uz minimalne proizvodne trokove: rad ra nerije sa maksimalnim kapacitetom od 300t/dan neprekidno tokom itave godine relativno kratak period prelaska sa jedne uljarske kulture na drugu maksimalan proizvodni kapacitet pogona za airanje jestivog ulja u PET ambalau.

33

SOJAPROTEIN
U 2011. godini nastavljamo sa razvojem kompanije koja prelazi na vii stepen prerade soje u dve faze: I faza - izgradnja fabrike za proizvodnju tradicionalnih sojinih koncentrata kapaciteta 70.000 tona godinje. Tradicionalni sojini koncentrati koriste se najvie za proizvodnju visokokvalitetne stone hrane i kao dodaci u prehrambenoj industriji. II faza - izgradnja pogona za proizvodnju funkcionalnih sojinih koncentrata kapaciteta 15.000 tona godinje. Funkcionalni koncentrati su jedna od najvanijih komponenata u prehrambenoj industriji, naroito u industrijskoj preradi mesa, gde poboljavaju senzorne i nutritivne osobine proizvoda. Nus proizvod sojina melasa e se koristiti u kotlovima za proizvodnju tehnoloke pare za rad fabrike tradicionalnih koncentrata dok e se za fabriku funkcionalnih koncentrata koristiti i energija dobijena od biomase. Time nastavljamo ka cilju - postizanju maksimalne energetske e kasnosti i jo boljoj zatiti ivotne sredine.

VICTORIA OIL
Od sredine avgusta 2009. aktivirali smo najmoderniji pogon u regionu kapaciteta 14.000 tona na sat za punjenje i ambalairanje naeg jestivog ulja Iskon. Do kraja 2010. godine ovaj pogon proizveo je preko 50 miliona litara ulja. Iskon je postigao vanredne rezultate na domaem tritu ostvarivi 30% udela na domaem tritu. Najvei izvoz na Iskon je ostvario u Austriji, Slovakoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji, Sloveniji i vajcarskoj.

34

VICTORIA ZORKA MINERALNA UBRIVA ABAC

Kompanija je zapoela proizvodnju dikalcijum fosfata (DKF), osnovne sirovine za proizvodnju stone hrane. Ovaj program pokrenuli smo sa ciljem da trite Srbije pokrijemo sa minimalnim ueem od 80%.

VICTORIA PHOSPHATE
Razvoj i inenjering projekata gradnje rudnika fosfata na leitu Lisina u blizini Bosilegrada, osnovna je delatnost kompanije. Ovde e se vriti eksploatacija fosfatne rude kao i proizvodnja i plasman fosfatnog koncentrata, primarne sirovine za proizvodnju fosforne kiseline i mineralnih ubriva. Lisina je, kao jedino ozbiljno nalazite u kontinentalnoj Evropi, od velikog stratekog znaaja.

LUKA BAKA PALANKA

Naa Luka je jedna od najveih i najznaajnijih luka u Srbiji. Stalnim ulaganjem i unapreenjem kapaciteta doli smo do toga da danas obim pretovara bude preko 500.000 tona tereta godinje. U ime zadovoljenja potreba naih korisnika, nau osnovnu delatnost vezanu za pruanje standardnih lukih usluga proirili smo razvojem dodatne delatnosti proizvodnje i prodaje graevinskog materijala, i to prirodnog ljunka, separisanog ljunka, peska i betona.

SVETSKI STANDARDI
Sve kompanije nae grupe imaju usvojene sisteme kvaliteta i standarde po kojima funkcioniu najbolje svetske kompanije, a de niu kvalitet u svakom segmentu funkcionisanja od naina poslovanja preko kvaliteta proizvoda do uticaja rada naih kompanija na ivonu sredinu.

ISO 9001, ISO 22000, ISO 14001, OHAS 18001, KOSHER i HALAL
35

VI CT O R Tr IA i LO n i a GI gr ST o IC lid er
L A N I C A

u di org ot str an pl ku ibu iza tr asm pu ciji ciji re pr sk ans a pr im iz lad po nu om a vo i rt r at ne zu te u er p ul nju ija ro ja la izv ric od a i nj ita e ric a

V I C T O R I A

Uspena saradnja sa preko 25 hiljada poljoprivrednika - dokaz da smo uvek

www.victoriagroup.rs

G R O U P

Zdrave kuce - srene kuce

Ve odavno je jasno da hrana za kune ljubimce nije luksuz, ve potreba. Dokazano je da specijalizovana hrana za kune ljubimce utie i na razvoj, ziko stanje, kvalitet dlake i dugovenost pasa i maaka. Izgradnjom novih pogona Veterinarski zavod Subotica ponudio je domaem tri- tu brendove Dog's Favourite i Cat's Favourite koji garantuju vrhunski kvalitet hrane za kune ljubimce. Dog's Favourite je savreno izbalansirana hrana za ishranu pasa koja ispunjava sve nutricione zahteve za sve vrste i kategorije pasa jer je prilagoena njihovoj starosti, veliini i zikom stanju. Dog's Favourite je formulisan na takav nain da nutritivno ojaa prirodni odbrambeni mehanizam pasa, stimulie proizvodnju antitela i balansira crevnu oru sa antioksidantima koji se bore protiv slobodnih radikala. Na taj nain, smanjuju se elijska oteenja uz ojaavanje prirodnih barijera kao to su koa, dlaka i mukozne membrane. Energija, brzina, izdrljivost. Veina pasa u svojoj prirodi ima ove spospbnosti , kao i elju za igrom, sve u skladu sa njihovom aktivnom prirodom.Iznenadne preterane aktivnosti posle dueg perioda mirovanja mogu poremetiti digestivni sistem psa. Na taj nain one uzorkuju slabu asimilaciju veoma znaajnih nutritivnih materija. Dogs Favourite u sebi sadri visoko kvalitetne proteine koji obezbeuju koncentrovanu ishranu i poveavaju nutritivnu apsobciju iz manjih koliina.

Proizvodni asortiman Dog's Favourite trenutno obuhvata 8 vrsta hrane za pse:

Dog's Favourite Economic Dog's Favourite Regular, Dog's Favourite Adult Dog's Favourite Advance Dog's Favourite Active Dog's Favourite Junior Dog's Favourite Puppy Dog's Favourite Energy

Republika Srbija 24000 Subotica, Beogradski put 123

 L A N I C A

V I C T O R I A

G R O U P

Hajduk Veljkova 11, p.fax 41 21112 Novi Sad, Srbija tel. + 381 21 4895 400 fax. +381 21 521 204 e-mail: o ce@victoriagroup.rs www.victoriagroup.rs