Armin Rizi – Svetlost i senka današnjice

Svetlost i senka današnjice
Filozofska analiza Armina Rizija Prevod: Arja Objavljeno na: http://izagranice.blogspot.com/ Proročanstva, teorije zavere, putevi za rad na sebi, nada u Boga i čak „razgovori sa Bogom“ se danas visoko rangiraju u modernoj ezoteriji. Propagiraju se najrazličitiji pogledi na svet: od strane različitih grupa, autora bestselera, učitelja tajnih znanja. I svi veruju da su u pravu i da su u svetlosti. Da li su neki u pravu više nego drugi? Da li čovek može i sme da napravi razliku? Ili je sve relativno? Da li smo izloženi jednoj filozofskoj odnosno ideološkoj samovolji, bez kriterijuma i merila za istinu? Da li uopšte postoji tako nešto kao što je Istina? Danas, u vreme zbrke i dezorijentisanosti, je važnije nego ikad potražiti odgovor na ta pitanja, koja pokreću svet. Filozofija vs ideologija U davnim vremenima, na primer u antičkoj Grčkoj i još ranije, u staroindijskoj (vedskoj) kulturi, filozofija je smatrana „Kraljicom sveg znanja“ – i tako bi trebalo da bude i danas. Jer svaki vid nauke bi trebalo da služi sticanju znanja, a znanje bi trebalo da služi spoznaji istine. „Ljubav prema istini (mudrosti)“ se na grčkom naziva philo-sophia. Međutim, danas većina ljudi pod filozofijom podrazumeva nešto dosadno, suvoparnu igru misli, koja nema nikakvu praktičnu korist. Zbog toga nije iznenađujuće da većina ljudi nema vremena za filozofiju. Kao što naredni članak pokazuje, filozofija nije nikakav luksuz, već instrument od presudne važnosti za sticanje jasne moći rasuđivanja. Pored toga biva očigledno, da mnogo toga, što se danas posmatra kao „filozofija“, uopšte nije filozofija, već ideologija. Tu nije reč o istini, već o sopstvenoj istini odnosno sopstvenim idejama, koje čovek želi da nametne kao istinu. U današnje doba, materijalističko „mračno doba“ (na sanskritu nazvanom Kali-Yuga), mora se imati na umu da vladajuće ideologije stvaraju sile mraka. Svetovi Svetlosti i Senke Na Zemlji deluju kako sile mraka, tako i snage svetlosti. Ta već sama po sebi razumljiva tvrdnja ipak u sebi krije duboke konsekvence, koje nisu do kraja spoznate. U oblastima svetla postoji samo svetlo, a u senci samo senke. Ukoliko svetlo prodre u senku, više nema senke. Samo u jednom sasvim određenom graničnom području se svetlost i tama dodiruju, naime, na onoj „liniji obale“, na kojoj se svetlo odvaja od senke. Isti princip – prema vedskoj slici sveta – važi i u multidimenzionalnom Kosmosu u pogledu svetova svetla i senke. I oni postoje odvojeno (paralelno), ali se susreću u jednom području, na kome se svetlo odvaja od senke. Ta prelomna oblast je dimenzija, u kojoj se nalazi Zemlja. Prema mnogim ezoterijskim i religioznim izvorima to je razlog, zašto u našem svetu uticaji svetla i senke deluju jedno pored drugog i zašto najrazličitija bića imaju tako veliki interes za planetu ljudi: Zemlja je mesto račvanja, na kome se duše odlučuju u kojem će pravcu ići. Svi smatraju da su u svetlosti Kada se govori o svetlu i senci, to je razlikovanje uz izvesnu zadršku. Jer i sile mraka, naravno, veruju da se nalaze u svetlosti. Iz tog razloga je čovečanstvo suočeno sa različitim oblicima „svetla“ i „Boga“, čiji su predstavnici svi uvereni u svoje poglede. Čuje se sve više glasova, neki su potpuno protivurečni, drugi varljivo slični. Da li svi oni imaju pravo? Da li smo jednostavno izručeni najglasnijim ili postoji mogućnost razlikovanja?

Ako uopšte veruju da sa one strane mraka postoji nešto kao svetlo (nešto apsolutno). Oni. panteizam. što se može porediti sa slučajnom promenom slova u nekom tekstu. Isto tako sile mraka ostaju u svom bivstvu. . i to je jedno od mogućih verovanja i moćnici. Upravo ta viša dimenzija božanskog realiteta nedostaje silama mraka po definiciji. ali veruju da su u svetlosti. dok ne promene svoje stanovište (svoj mentalitet) i ne koriguju svoju ideologiju. su skloni tome da definišu Boga na osnovu svojih relativnih predstava. Na sličan način „svetlost“ se može poznavati. grade na njemu sopstveni pogled na svet i odgovarajući svetski poredak. koji u to veruju. Svetlost je realnost.). kao što se i svetlost ne može definisati jednostavno kao „izostanak svetlosti“ ili „zbir svih senki“ ili „najsvetliji oblik senke“. jednoćelijska bića itd. dualizam. Poređenje između svetlosti i senke ilustruje vezu između „apsolutnog“ i „relativnog“ na idealan način. jer konačno. Materijalizam: „Život je proizvod materije“ Prvi pokušaj. amfibije i reptili. preko negiranja ili apsolutizacije relativnog. telesna ekstaza. telesni bol. da bi opravdali svoje poglede i dela. ona je odvojena od svetlosti. teizam? Šta je njihova slika o svetu? Ko zastupa te slike o svetu? Sa kakvim praktičnim konsekvencama? „Opšte obrazovanje“. i nešto sasvim drugo nego svi oblici tame. tuga zbog smrti voljene osobe itd. npr. što je obrnuti proces. onda je to za njih samo teoretska. a „svetlost“ apsolutno (večnu realnost). kako anorganske stvari. koja – metaforički rečeno – žive u „mraku“. jer relativno zavisi od apsolutnog kao i senka od svetlosti. svejedno je u šta se veruje. postoji samo tama. iz njih su nastala prva živa bića (bakterije. u politici. oni neće ništa menjati i ostaće vezani uz senku. koje čovek može upoznati samo ako ih je sam doživeo. od njih mekušci. Drugim rečima. Relativno i apsolutno Pretpostavimo da postoje bića. koja postoji sasvim nezavisno od tame. zaljubljenost. koji poznaju samo relativnu egzistenciju. svest je proizvod mozga itd. Budući da su uvereni da je njihovo stanovište ispravno. Da. U tu kategoriju spada većina učenja nauke. tako i živa bića. koje se danas prenosi. ali svetlost ne zavisi od senke i senka ga nikada ne može doseći. Međutim. od njih ptice i sisari. su proizvod materije. jer svetlost nikada ne zavisi od senke. postavlja se pitanje. u koje se može verovati ili ne. samo ako ju je čovek sam video i doživeo. Poluistine o relativnom i apsolutnom Postoji mnogo iskustava u životu. posle čega su se na Zemlji putem slučajne kombinacije atoma obrazovale prve amino-kiseline i proteinske strukture. nameće utisak da su sve te filozofije samo različite teorije. da se definiše realnost iz tame. u ratovima i u nauci. oni definišu svetlost pošavši od senke. da je opipljiva stvarnost jedina realnost: sve što postoji. Dok god senka ostaje senka. Tako ostaju u đavoljem krugu i stvaraju filozofije. šta se pod time podrazumeva? Šta je ateizam. jer inače ne bi bile u tami. Ta čitava takozvana evolucija je nastala putem mutacija genetskog nasleđa. To se danas može posmatrati širom sveta u privredi. naime. glasi: „Ne postoji svetlost. koje ne mogu pružiti pravu spoznaju apsolutnog. ali i u privatnim krugovima i – što ne treba potceniti – u ezoteriji i religiji. Postojanje senke zavisi od svetlosti. simbolična i misaona predstava. deizam.Armin Rizi – Svetlost i senka današnjice Zabuna nastaje usled toga što se i u materijalističkom i u ezoterijskom ateizmu takođe govori o „Bogu“. onda ribe.“ To odgovara pogledu na svet materijalizma i predstavlja verovanje. iz linije primata su se razvili majmuni i ljudi. Kako bi ona iz svoje perspektive definisala svetlost? U našoj analizi „mrak“ predstavlja dualnost (svet relativnog). koja danas preovlađuju: na početku je postojala samo materija i materija se polako hladila. monizam.

pozitivnog i negativnog. kada se danas govori o „Bogu“. ta apsurdnost se danas svuda podučava i propagira. Primena jednačine sa svetlošću i ovde pokazuje apsurdnost ove pretpostavke: „Svetlost i tama su dve egzistencije. da su te knjige na početku objavljene u izdavačkoj kući. Bog je zbir svih delova materijalnog pojavnog sveta (panteizam: „Sve skupa je Bog. nema predstave o Apsolutu i jednostavno apsolutizuje jedno relativno biće. koji … ga oslobađa od greha neznanja. Ali svetlost nikada ne stvara senku! Samo kada nešto sakrije svetlost. građevinar) materije. senka se posmatra kao istinska realnost. Svetlost ne može postojati nezavisno od tame. to znači: Bog je sveukupnost materije. „Tako Satana. Bog postoji uz jednu suprotnost. Ovde se mogu navesti neki upadljivi primeri. već i u sliku sveta dualizma: „Dvojnost. Na primeru svetla i senke to verovanje kaže. da je Bog (pozitivno) u sukobu sa svojom apsolutnom suprotnošću. Šta je dualizam? U nekim religijama i ložama se u unutrašnjim krugovima veruje ne samo u deizam. a time i smrti. čak osporenom.“ Svetlost nije jednostavno suprotnost mraka. a svetlost nije ništa drugo do stvaranje senke. ipak treba primetiti. i to bez ikakvih metaforičkih nagoveštaja na negativnost i izopačenost. U godini 1924. dogmatskom. Dakle. ta izdavačka kuća je iz razloga diskrecije promenila ime u „Lucis Trust“. drugim rečima. prerasta u veličanstvenu sliku nekoga. Lucifera i Adonai (Jahve?) itd.“ Filozofski posmatrano. Ali da li je svetlost samo totalitet svih senki? Jedna druga teorija kaže: Bog (lat: deus) nije sam ukupnost materijalne prirode. U knjigama Blavatske i Beileya se mnogo govori o Bogu. čim se više ne posmatra u sujevernom. koji stvara senku“. već sveukupnost prirodnih zakona. Tama je druga strana.“ . smrt tela = smrt živog bića). Ko misli da Apsolut može egzistirati samo u obliku dva konkurentna božanstva. komplikovaniji tekst? Jer nijedan tekst nije tako komplikovan kao genetski zapis. koji je Bog naše planete i jedini Bog“. povezana sa nedokazanom. ili: apsolutno je jedna apstraktna sinteza Boga i avola. naime.Armin Rizi – Svetlost i senka današnjice Ali kolika je verovatnoća da slučajnom zamenom slova ne nastane greška. Mnogi okultni sistemi verovanja takođe govore o Bogu – ali koga podrazumevaju pod „Bogom“? Pogledi na svet okultizma „Satana je taj. koja se zvala „Luzifer Trust“. ko od zemaljskog čoveka pravi božanskog. apsolutno negativnim (đavo). tvrdnjom da organska struktura već predstavlja živo biće (telo = živo biće. suprotnost svetlosti. već poboljšanje? Da nastane čak bolji. Ipak. nastaje senka u jednom ograničenom području. da svetlost ne postoji nezavisno od mraka. Bog se ograničava na materiju i posmatra se samo kao dinamička samoorganizacija Kosmosa. nefilozofskom crkvenom duhu. niti su svetlo i senka dva ravnopravna realiteta.“ To odgovara apsolutizaciji relativnog. na kog Boga se misli. Šta je panteizam i deizam? Druga mogućnost da se svetlost definiše preko tame je: „Svetlost je ukupnost svih senki. moramo se uvek zapitati. To je stanovište. „Svetlost je princip. nezavisne jedna od druge.“). To je osnovno stanovište deizma: „Bog je apstraktni stvaralački princip“ kao simbolični prauzrok (tvorac. (to važi za određene lože i takođe za religije).

. mogli bismo se saglasiti sa mnogo toga. najzad svejedno. U istom smislu je najveći trenutak Boga onaj. U magiji. Iako su i u ime Hrista počinjena ekstremno satanska dela. str. Ipak. uz odgovarajuće navođenje izvora. koji će proisteći iz istovremenog uništenja hrišćanstva i ateizma . Jer po večnom zakonu nema svetla bez senke. belog bez crnog.. Naredni citat potiče od jednog majstora lože. da tu govori Bog. bi se moglo vrednovati kao arogantno. koja će najzad biti doneta na svetlo dana. Gomili treba reći sledeće: „Mi preziremo Boga. izaziva skepsu kada taj Bog kaže: „Sve je realtivno. tako kažu eksperti. poglavlje „Sveti Satana“ i I str. Hitler je otišao na nebo. već je povezano sa infiltracijom odgovarajućih institucija moći. jer on na jedan suptilan način potvrđuje ego. je u stvari vrhunski božanski duh – okultna mudrost na Zemlji . zašto tako ne bi bilo i danas? Welšove knjige sadrže mnoge veoma dobre misli i duboke istine i uz devizu „Proveri sve i zadrži ono dobro“. 245. a ne Hrist slavi kao „oslobodilac od greha neznanja“. Sve je deo onoga što jeste. pre svega hrišćanske. da se Satana.. Obećanje. Kada to budete shvatili. se pokazuje prava priroda imena Satane odnosno Lucifera i imena Isusa veoma jasno. religiozni. (citirano u A.. Bog je uvek govorio ljudima.. dakle. 220). zabrinuto tragati za nekim novim idealom. Ja ne volim ’Dobro’ više nego ’Loše’. trebalo bi se zapitati: Uz koje argumente se negativno opravdava? Jer opravdavanje sebe samog je osnovna briga palog anđela Lucifera i ima mnogo ljudi. 231). lepote bez ružnoće. zapisani u njenom standardnom delu teozofije „Tajna nauka“ (II. Ukoliko nam nije potreban Bog i ukoliko nema ničeg pogrešnog – da li onda ni Hitler nije učinio ništa pogrešno? I onda ni Lucifer – ako postoji. što je sveštenstvo svake dogmatske religije. Apsolut može egzistirati u obliku dva božanstva: tama služi svetlu kao pozadina . označilo kao Satanu. koji je tokom života bio veoma poznat po svojoj okultnoj moći: „Većina ljudi će. posle razočarenja u hrišćanstvo i tako bez orijentacije. jer gornji citati jasno pokazuju. ali našem Bogu se moli bez sujeverja’. Posle dosadašnjih navoda ne bi trebalo da bude teško prozreti poluistinu tog dualizma. Ipak. “Razgovori sa Bogom“ Milioni ljudi su danas oduševljeni knjigama „Razgovori sa Bogom“. što taj „Bog“ poriče – ne bi ništa loše učinio! Ko opravdava negativno? Prilikom procene tekstova uvek je veoma korisno istražiti kako se definiše negativno.“ Nije iznenađujuće da kritički analitičari okultizma i new aga u vezi sa time govore o ideologiji Antihrista... str.. Risi: Smena moći na Zemlji. kada shvatite da vam Bog nije potreban . Tada su ljudi zreli da prime čisto svetlo putem daljih objava čiste pouke Lucifera.. Ako je to slučaj. koje je napisao Amerikanac Nil Donald Welš. Dok prva izaziva najmračnije vibracije. 213. a da ne znaju kome ili čemu treba da se mole. str.. One (te objave) će slediti opšti reakcionarni pokret..). Lucifer je Bog. . str. imenom Isusa mogu biti uklonjena najviša negativna magijska dejstva. (I. kakvi jesu. Ponovimo još jednom: Ni u čemu nema ničega ’pogrešnog’. kao neprijatelja Boga. koji dele taj pogled na Boga i svet. na nasreću je Adonai takođe Bog. Veoma često se otkriva da se uz ezoterijsku briljantnost negativno opravdava. Da li je. 394) stoji: „Da bi se stvar jednom zauvek razjasnila: ono. pogotovo kada neko sopstveno mišljenje uzdigne do božanskog mišljenja. shvatićete Boga. U istom delu (II. to nije greška imena Hrista. da li čovek čini dobro ili zlo? Jer Bog jedne ne voli više nego druge..Armin Rizi – Svetlost i senka današnjice Od koga potiču ti iskazi? Od Helene Blavacke.

već i koncept Ja i Bog. da je sve manifestovano iluzija (maya)“. ali nema ni Boga. Neizdiferencirana apsolutizacija relativnog (sve je jedno. kada negiramo sav mrak. da je sve relativno. jer su i ljubav i kazna koncepti dualnosti. To je u istinskom smislu reči negativan pogled na svet (od lat. jer ti glasovi govore ono. sve to ću ti dati. Navedena jednostrano monistička izlaganja sadrže najperfidniji pokušaj negativnog.“. konačno. što oni i žele da čuju. Ne postoji Bog izvan mene. negare. 1987. nema Boga. ali i bez ljubavi. koji se naziva monizam: učenje. Satano!“ (Matej. . Preostaje još jedna poslednja mogućnost. najviši vodič tantričkih magova. posle produhovljenja Zemlje. kao što je svetlo oslobođeno mraka.. ko drugu dvojicu okreće jednog protiv drugog. iluzija (sanskr. više ne zvuči tako atraktivno i ne obećava prodaju bestseler izdanja. Svi koncepti dualnosti su. koji kažnjava. da je sve konačno jedno (od grčkog monos. da se apsolut shvati iz negiranja svega relativnog. On je jednostavno rekao: „Dalje od mene. jer prema tom stanovištu ne postoji dobro i zlo. jer svetlo nije ništa drugo do odsustvo mraka. bačeno na Zemlju.. koncept akcije i reakcije. koji voli. On će posle povratka zlatnog vremena. 10). ali ne postoji ni transcendentni Bog. takođe bez-božan.“ Ovde se čini pokušaj. nije ni loš ni dobar.). „Sve je jedno“: Nema razlike između pozitivnog i negativnog? Apsolutizovani dualizam nije najviši stepen posvećenja tajnih sila. samim tim se zastupa jedan apsolutan iskaz. 4. Ko spozna tu najvišu istinu. Isti pogled na svet proizilazi iz slogana: „Sve je relativno. To znači. Ta filozofija je osnova nihilizma i u pravom smislu te reči je bez-božna i bez-ljubavi. kao npr. Maja) i nerealni.“ Ovaj iskaz je u sebi protivurečan. treći se raduje. kaže ateističko verovanje tog pogleda na svet. naravno. kada sam video koliko je ljutith pisama revoltiranih fanova Lucifera stiglo već prvih meseci posle objavljivanja knjige „Smena moći na Zemlji“. sve je relativno) daju iskrivljenu sliku o realnosti. jer kada se tvrdi da ne postoji ništa apsolutno. „reći ne. da se svetlost definiše pošavši od mraka: „Svetlo je suprotnost mraka.“ Filozofski formulisano to znači: „Apsolut je jedina stvarnost i on je oslobođen svake dualnosti. Ali postoje i drugi načini reakcije. ponovo doći do časti. „učenje (vada).Armin Rizi – Svetlost i senka današnjice Bio sam zapanjen. a i praktičnim plodovima. U glosaru te knjige je Lucifer opisan na sledeći način: „Vanzemaljsko Božanstvo. kao što se to može prepoznati po logičkim. Kada se dvojica svađaju. „jedno“). bez-smislena i u krajnjoj konsekvenci nemoralna (bez savesti) i bez emocija. Luciferski izvori zbog toga ne .“ Spomenuta moć se javlja u mnogim atraktivnom oblicima i mnogi dopuštaju da ih fascinira vizija „Zlatnog doba“ i ezoterijsko-okultni sjaj. Bog svetla i lepote. „Sva carstva sveta u njihovoj veličini i lepoti. ne postoji ništa pogrešno i ništa loše. da u stvarnosti ne postoji dualnost. I uvek je „treći“ taj. Čovečanstvo čuje te glasove i mnogi su oduševljeni.. dakle. Neko mi je anonimno čak poslao knjigu Miguela Serana pod naslovom: „Zlatna sveska – Ezoterijski hitlerizam“ (dt. dolazimo na svetlo. Apsolut je bez strasti. da u stvarnosti ne postoji zakon karme. od koga potiče Venera . Na sanskritu se ovaj ateistički monizam naziva Mayavada. U ovoj ogoljenoj formulaciji ta negativna slika o svetu. da opravda samog sebe. ako me prihvatiš i ako mi se pomoliš!“ Ali Isus nije diskutovao i nije dao ni mali prst. zna.. sve je bez razlike jedno. Po tom gledištu takođe važi: „Nije samo dualistički koncept akcije i reakcije nerealan. negirati“).

podeljeno na slogove kao u tekstu: gleich-gültig: isto vredan). što služi toj neophodnosti. koji su spoznali tu istinu (u stvarnosti poluistinu). koja se danas tajno. u kome bi svi ljudi živeli po toj „istini“. da ne bude dobar i da nešto primeni ili ne primeni prema zapovesti neophodnosti (secondo la necessita). koji dele ovo ubeđenje i veruju. ali i iz parapsiholoških istraživanja i izveštaja o NLO-ima i starih predanja. jer iznad postoji i naredni nivo. ukrašenim najvišim tonovima Boga. religije u teističkom smislu bi trebalo da budu ukinute i zamenjene svetskom etikom. da su to bića. da su pozitivno i negativno jednoznačni i podjednako vredni (igra reči: gleichgültig: ravnodušan. je norma. svetskih ratova! . koje znamo iz SF-filmova. da će na Zemlji zavladati mir i red. „Vladalac“: „Ako želi da se potvrdi. „prosvetljenima“ nasuprot masi „neprosvetljenih“ ljudi. da se okrene već prema smeru vetra i promeni okolnosti – kao što sam to gore rekao – da se ne odvoji od dobrog dok je to moguće. ali da se okrene zlu. koja žive u mračnim astralnim područjima i u inkarniranom obliku čak i na Zemlji! Setićemo se reptoidnoh oblika.“ Neophodno je prema ovom stanovištu sve ono što podstiče „progresivnu evoluciju“ čoveka.“ (Tajne objave. Iluminati Oni. jer on zvuči atraktivno i budi poverenje. čim to postane potrebno. tek kada se ta spoznaja postigne. „Jedinstva“ i Univerzum funkcioniše po principima tog jedinstva „sa one strane dobra i zla“. nivo „Univerzuma“. vladalac zbog toga mora da ovlada sposobnošću. zbog toga smatraju sebe elitnim i prosvetljenim (lat. kao npr. Postoje veoma uticajni ljudi. „On zbog toga mora da poseduje takvo moralno shvatanje. Uz to još jedno pitanje. a delimično i javno odvijaju na Zemlji i ne zaslužuju drugi atribut do „satanski“. koja svoja dela filozofski opravdavaju jednom luciferski-monističkom ideologijom. su uvereni u njegovu tačnost i žele da uvedu svetski poredak. već sa briljantnim kvazi-istinama.9). Mi ne činimo ništa ’dobro’ i ništa ’loše’. Klasičan primer za ovaj pogled na svet je knjiga Nikole Makijavelija. na osnovu koga će biti spreman.“ Lažni zaključak iluminata: od „ljubavi“ do „neophodnosti“ Do jednog izvesnog stepena (stepena posvećenja) i iluminati postavljaju ideal „ljubavi“ visoko i zastupaju ga prema spoljnom svetu. Svetlosti i Ljubavi. dostizanje takvog svetskog poretka je zbog toga neophodnost i sve. Ona je drugi nivo po redu unutar galaksije. Treba obratiti pažnju na svestan izbor reči „galaksija“ i „Univerzum“ i na lažno logičko opravdavanje negativnog ovde npr. koja se naziva i avolom i Satanom i koja zavodi čitavo čovečanstvo. To su gledišta najviših mračnih snaga. već samo ono neophodno. 12. koje se retko postavlja: da li postoje samo neemocionalne filozofije ili postoje čak i bića bez emocija? Različiti izvori potvrđuju tu pretpostavku i ukazuju na to. stanovište ljubavi za njih ipak nije najviša perspektiva. Oni smatraju da su jedini. To bi bilo moguće objašnjenje za mnoga zbivanja. On je stara zmija. To ipak ništa ne menja kod datih izlaganja. cilj opravdava sredstvo. Njihov jedini kriterijum je „neophodnost“: „Mi stojimo sa one strane dobra i zla. Kako to otkriva citat jednog iluminata visokog ranga. koji veruju u ovaj ateistički monizam. čoveku više ne bi trebalo da bude potrebna iluzija o Bogu. koja samo prikrivaju tvrdo jezgro nemoralnih (bez savesti) i čak neemocionalnih mračnih sila filozofskom analizom tragova. illuminatus) i nazivaju sebe Iluminatima.: „Veliki zmaj je bačen na Zemlju.Armin Rizi – Svetlost i senka današnjice nastupaju sa ovakvim rečima. sve dok on ne bude u stanju da prihvati njihov svetski poredak. oni veruju.

njenu dobrobit. Naša odluka. Naši mišići kontrahiraju pri neuobičajenom naporu. kao kada bismo usled naprezanja snage bez sažaljenja žrtvovali milione ćelija tela.“ (Sir Ernest Scott. to je isto. Svetlost ne nalazimo tako što jednostavno poričemo senku. koja je opet izvedena iz latinskog glagola dividere. sve je jedno (jer samo je u Ničemu sve jedno). smatramo taj cilj „ispravnim“ i „dobrim“. da na današnji dan kao ljudska bića imamo neki određeni cilj. Svojim svesnim delovanjem uništavamo milione telesnih ćelija. Inteligencije mraka ipak misle upravo to: sa one strane materijalnog dualiteta ne postoji ništa. Ona umiru – bivaju žrtvovana u pravom smislu te reči za našu nameru. Ključni pojam „individualno“ je izveden iz imenice „individua“. svetlost je samo negiranje sveg mraka./ Da li osećamo sažaljenje? Možemo li zaista da tvrdimo da osećamo tugu zbog njihovog uništenja usled našeg delovanja. 338f). Ovi iskazi otkrivaju da postoje instance moći koje su uverene da je u slučaju „neophodnosti“ opravdano žrtvovati milione ljudi. čiji sadašnji trenutak iznosi deset hiljada godina. Sve i svako u Univerzumu može biti važan: ali nije sve podjednako važno. mora ležati u merilima (=relativno). Autobus kreće. Pretpostavimo. neizbežno je potrebno. da je svetlo samo odsustvo senke. dok egzistencija mraka zavisi od svetlosti (relativna realnost). već samo. ako ga uopšte ima. Neizbežno je da se takva misao poklopi sa našim predstavama o ’dobrom’ i ’više vrednom’. kao što i sa one strane senke ne stoji samo ništa. rast i sazrevanje kao celinu. Majka odmah sagledava situaciju u vezi sa sadašnjim trenutkom mnogo obuhvatnije nego što to dete može: ona vidi život bebe. koji su prema svojim ljudskim žrtvama podjednako neosetljivi kao što smo mi prema „žrtvovanim“ ćelijama tela. da se neko malo dete ubolo na trn. da bi se sproveli svetski ratovi. Dodatni adrenalin ulazi u krv. jednostavno neko apstraktno jedinstvo. str. koja primenimo. nepodeljeno i nedeljivo. a upravo to je značenje reči „individualno“. koji potiče iz toga. uz negirajući prefiks in./ Jaz u vremenskim merilima. prazno ništa. da se odvažimo na taj napor. i drugim oblicima „puštanja krvi“. Po svemu sudeći postoje ljudi. koji je bliži našim svakodnevnim predstavama. što se ne može . nalik ubodima igle. Ali šta je zaista sa one strane duanosti? Indivi-dualnost! Sa one strane dualnosti.i znači „ono. takođe i pozitivno i negativno. kada se pojavi svetlost. Šta je sa one strane dualnosti? Da li je tačna skicirana ideologija iluminata. da određena bića mraka nemaju direktno iskustvo svetlosti. jer svetlost postoji nezavisno od mraka. Moramo prihvatiti Univerzum takvog kakav jeste. Ono što leži sa one strane materijalne dualnosti nije./ Ovde možemo prepoznati merilo. je lažan zaključak. Prema svim merilima. podvlači je ispod trna i vadi ga … Analogno sa time vladavina strahom i dva svetska rata možda nisu ništa drugo do dva brza uboda iglom za jednu svest. koja proističe iz ateističkog monizma i nihilizma? Stanovište. ono što je neodvojeno. Tako stoje stvari i nikako drugačije. svake dualnosti. već ubrzava i samo energičnim trkom možemo da ga stignemo. da stignemo na neki autobus. (Zašto postoji patnja?) … odgovor. to može još bliže rasvetliti. „deliti“. pokreće čitavu seriju telesnih događaja. Da bismo ga postigli. dakle. „dvojnosti“ (podvojenosti) se nalazi „jedinstvo“. Svaka od tih malih ćelija je jedno malo živo biće. koje je od odlučujućeg značaja. (Jer on zastupa stanovište da je sve relativno). Uzima iglu u ruke.Armin Rizi – Svetlost i senka današnjice „… drugi po visini energetski nivo galaksije: ujedinjujuća energija Ljubavi. ipak. Pretpostavimo. konačno postoji samo svetlost (apsolutna realnost). Nosioci tajne. Svetlost i senka su paralelni realiteti.

ali nikada nisu odvojeni. neprolazno je. daleko od potpunog objašnjenja života. To znači da smo mi. već je obrnuto: Svest je ta. individualno! Sve je istovremeno jedno i različito Ono. Sveprožimajuća svest (Bog) stvara materiju kao oduhovljenu energiju. gde se impulsi svesti. a posebno u auri. da atomski fizičari jure za jednim fantomom. ispoljavaju u fino-supstancijalnom telu (boja aure) kao i u grubom materijalnom telu. Ista formula se može primeniti za pravilno razumevanje odnosa između svetlosti i senke: apsolutno i relativno su istovremeno jedno i različiti. individuum. nije materijalno! Ono. Drugim rečima: sve je jedno i različito – i to istovremeno. tako je i sa one strane stalno promenljivih materijalnih pojavnih oblika prisutna paralelna i večna duhovna realnost. „Svest“ u toj slici o svetu se definiše kao „energija nematerijalne. Čim se jedno posmatra odvojeno od drugog. grč. ipak. smatrajući da su živa bića nastala iz materije. ali možemo doživeti. koji počivaju na njima. može da egzistira odvojeno od tela. individualni i da je Bog (najviša realnost sa one strane materijalne dualnosti) Individualnost. (duše). Nije materija ta. razočaranje.“ Svest: oduhovljujući faktor iza materije Isto kao što iza mraka postoji stvarni svet. dospeva se u oblast poluistina. to jedinstvo nije neko apstraktno jedno. To pokazuje.Armin Rizi – Svetlost i senka današnjice podeliti“. Etimološki rečnik. celina i delovi. ljutnja itd. već apsolutna. je nedeljivo. duhovne individualnosti. nikada nisu jedno. pošto smo sadržani u „svemu“. nije materijalno. jer ono što materiju drži na okupu i oblikuje je. „Individuum“). Prauzrok i emanacija. „nezamisliva (acintya) istovremena različitost (bheda) i nerazličitost (abheda) Boga i božanske energije“. Ta izdiferencirana. tj. nerava) i da je individua sa svešću nezavisna od tela. mržnja. U tom smislu je individua latinski sinonim za grčku reč atomos. kao što su radost. koja ipak mora da bude shvaćena u pravom svetlu: sa one strane dualnosti materije se sa pravom može govoriti o „jedinstvu“. Ono što je nedeljivo i neprolazno. atomos. Svojstvo apsolutne Individualnost ne možemo zamisliti. da svest nije proizvod materije (mozga. koja proizvodi materiju. jer Bog je sve i mi smo delovi Boga. Svi oblici materije su deljivi i promenljivi i zbog toga prolazni. slično kao što su sunčevi zraci povezani sa Suncem. večno i nedeljivo. Svi materijalni oblici se stalno menjaju prema impulsima svesti. Logika i praktična spoznaja kao i parapsihološko istraživanje pokazuju. što prožima materiju. teistička Spoznaja (tattva) je poznata na sanskritu pod filozofskom formulom: acintya bhedadheda-tattva. večno i individualno. ali ne relativna. što materiju formira iznutra i animira je. lat. u kojoj je sve individualno i puno svesti. To važi kako na ličnom nivou. Izvesni negativni impulsi se posle vrenja u fino-supstancijalnom – psihičkom čak mogu ispoljiti kao bolest i čir na grubom telu. tako i na univerzalnom nivou: na početku Kreacije nije bio prvobitni prasak materije. koja proizvodi svest i individualnost. Monizam sadrži jednu veliku delimičnu istinu. tj. Duhovna realnost (individualnost) daje pečat materijalnoj relativnosti. već prauzrok svesti. kao večno bivstvujuće duše. već opis onoga što je nepodeljeno. zbog toga nije materijalno. sanskr. To se pokazuje i u svakodnevnom životu. koji deluju na materiju. atma. Delovi su večno povezani sa celinom i istovremeno su večni i individualni. (vidi Duden 7. . To saznanje pokazuje. Ti impulsi se mogu pročitati sa čovekovog lica. koliko su materijalistička kosmologija i teorija o evoluciji i svi scenariji. a svest nebrojenih duša oblikuje tu materiju i daje joj individualne pojavne oblike. spiritualna duša.

Božanska Ljubav (sanskr. jer svaka duša slobodnom voljom i sopstvenim uvidom može da promeni kurs i da se od pravca okrenutom od Boga okrene ka Bogu odnosno. tako i u duhovnoj oblasti (apsolutna realnost). već svedočanstvo o visokom individualnom stupnju datih ljudi. da negativno ima svoju funkciju i smisao u Kreaciji. Ipak. ima svoj dublji smisao. to razlikovanje nikada nije konačno (zbog čega ne treba suditi. što se može opisati rečju Ljubav. pošto su sve te razlike proglašene za iluziju. ipak to jedinstvo je nešto potpuno drugo od apstraktne. naime. (Oni misle da zapovest „Ne sudi“ znači „Ne razlikuj“ – sudbonosno pogrešan zaključak). Deo i celina su uvek povezani jedno sa drugim i u tom smislu su jedinstvo. Ono što nas približava spoznaji sebe i Boga tj. zaljubljenost. Šta to znači konkretno? Ponovimo još jednom ovaj sled misli: deo i celina su uvek povezani jedno sa drugim. ili za tačno i pogrešno. strahovi itd. mišljenja. večno povezani sa celinom. koji su sposobni da čak i u tome što su izručeni zlu prepoznaju božanski smisao. iz perspektive božanske individualnosti postoje kriterijumi razlikovanja. Jedan primer: izvesni ljudi su u koncentracionim logorima. koji su istovremeno povezani i odvojeni. Prema čemu ćemo usmeriti svoju Ljubav a prema čemu ne. Isto tako monista ne poznaje merilo za dobro i loše. „iluzija“). mogu da pronađu pravo jedinstvo? Ujedinjujući faktor individualnog je ono. jer su njima prekršeni kosmički zakoni slobodne volje i Ljubavi. Jer Ljubav je ono. okrenutost ka Bogu i okrenutost od Boga. . ono što nas od toga odvraća. iskustvo lošeg. Drugim rečima.Armin Rizi – Svetlost i senka današnjice Sinteza jednog i različitog Delovi su. Svim ostalim (interesi. Jer sve-jedna božanska Ljubav je ujedinjujuća snaga između Individua i apsolutna veza između delova i celine.) se na mnogo načina može manipulisati. zla i negativnog. postigli visoku spoznaju Boga (vidi Aleksandar Solženjicin: „Arhipelag Gulag“). je naša sloboda i takođe naša – i samo naša – odgovornost. ponovo odvrati od Boga. individualni realiteti. smatrajući Ljubav jednostavno konceptom materijalne dualnosti – možda najviši koncept unutar dualnosti. ne znači da je negativno zbog toga manje negativno. čak i kada delovi npr. kako se ponekad tvrdi. vidi Matej. spoznaji sopstvene i Božije večne Individualnosti je dobro. što povezuje individue (zbog toga se kaže: sjedinjeni u ljubavi). mi. toga nismo svesni i kada usmeravamo svoju svest ka lažnim realitetima (=maya. to pronalaženje smisla nije opravdavanje negativnog. Ali činjenica. iako se on često površno i samo na relativan način koristi. koja je uvek povezana sa slobodnom voljom i samo-odgovornošću. ali uprkos tome koncept materijalne dualnosti i tako iluzija. nihilističke predstave jednog monističkog jedinstva. To važi kako na materijalnoj ravni (na relativan način). U kom obliku delovi i celina. izloženi mučenju i patnji. dakle. Ali to ne znači da nije bilo ničega lošeg u koncentracionim logorima. jer Ljubav je dobrovoljna. koji je Bogu hvala istinit. bhakti) je čist izraz naše praiskonske individualnosti bez senke. 7: 1-6). je loše. Boga. Prava Jednost znači svesnu povezanost. Oni su bili primer za nešto negativno i zlo. To je filozofsko objašnjenje omiljenog iskaza „Bog je Ljubav“.“ Kriterijumi razlikovanja Monista ili iluminat može konačno govoriti i o ljubavi. Naravno. ali su odvojeni. Ako ljudi u ekstremnom ispitu zatvaranja u logore prepoznaju smisao za sebe. Iz tog razloga je Isus rekao: „Ja i moj otac smo jedno.

koja je u svom prvobitnom obliku takođe individualna (na sanksr. Šta Maya zaista znači? Prema vedskom objašnjenju materijalne i duhovne energije su obe kreativne energije Boga. Te različite slike o svetu se mogu uporediti sa stupnjevima na stepeništu. To pokazuje. na pogrešnom putu. Materijalna energija. Pojedini stupnjevi se mogu upotrebiti. čak na jedinom pravom putu. već je i materija večna božanska realnost. Materijalna energija je takođe večna. sa sopstvenim telom. isto kao što se u nekom masovnom logoru svaki čovek samo samostalno može probuditi. deizam ili panteizam opišu kao apsolutno pogrešni. Zbog toga čovečanstvo sporadično ulazi u ratove i katastrofe i ne uči iz svojih grešaka. Kao što je pokazano. da li je neko u srcu okrenut ka ili od Boga. nazvana sakti i durga) stvara dualni svet beskonačne prošlosti i beskrajne budućnosti. spoznaje i promene) predstavlja najviši oblik samoobmane. egzistira samo u individualnoj svesti i može se samo individualno prevladati. ako se upotrebe kao stepeni za višu i potpuniju spoznaju svetla. nihilizam. sa posedom. ne vredi mu ništa. Mi kao večne duše pripadamo duhovnoj energiji i zbog toga čeznemo duboko u sebi za tom večnom sadašnjošću. satanske beskrupuloznosti – u verovanju da je to najviše prosvetljenje! Ako neko silazi tim stepeništem. ali imaju različite funkcije. Tako nije samo duhovna energija. pozicijom. zavisi od toga. teozof. da li će neko na tim stepenima profitirati od te postojeće istine ili dopustiti da ga zavedu neistiniti delovi. Vedska definicija maje (iluzije) U odeljku o tobože prosvetljenima je skicirano ateističko monističko shvatanje iluzije (maye). jer to zaista nismo: prolazni. sa silama mraka. Zajednički cilj svih puteva ka Bogu U ovoj analizi nije reč o tome. ezoteričar itd. „ono što nije“). deista. npr. dualnost nije. da opravdavanje negativnog (umesto korekcije gordosti preko skromnosti. jer misle da su već u svetlosti. lanac nastanka i propadanja je večan. bukvalno. član lože. iako i oni koji se spuštaju smatraju da su na pravom. te perspektive sadrže mnogo toga istinitog i od individualnog mentaliteta zavisi. ali ima zadatak da proizvede večno promenljivu kreaciju. dok je duhovna energija svet večne sadašnjosti. Potrebna je mnogo pre konkretna promena kursa. da bi se popeli na još više stepene ili da bi se spustili na niže stepene. Kao što je pokazano u ovom članku. tada je to iluzija (maya. leži u spoznaji neophodne korekcije i promene. Te slike o svetu mogu da predstavljaju sasvim legitimne stepene spoznaje. da opravdava sopstveni kurs slepim verovanjem ili lepim rečima. da se monizam. Materijalna i duhovna energija su obe večne. koje ipak vodi u prazno.Armin Rizi – Svetlost i senka današnjice Smisao konfrontacije sa negativnim. dakle. Materijalna raznolikost tzv. ka svetlu. Da li će se neko na tim stupnjevima kretati ka gore ili ka dole. „čovek nešto zamišlja“). npr. neka nerealna egzistencija i iluzija. Ali kao što to pokazuje praktičan život. ništa nije teže nego ta lična korekcija (iskrenost umesto zaslepljenost i samoobmanjivanje. Maya. dakle. iako je ne možemo zamisliti. Iako su pojedinačne materijalne kreacije i oblici prolazni. Kada se mi kao večne duše identifikujemo sa materijalnim oblicima. dualizam. okretanje na stepeništu nazad ka svetlu. Sile mraka same ne prepoznaju taj smisao. Drugim rečima: nije svaki monista. koje iz mraka vodi na gore. kako . to može voditi do opravdavanja najmračnije.

već Božija Kreacija sa jasnom svrhom: da ponudi dušama mogućnost da se probude u istinskoj individualnosti. neizbežno odvojena od svetlosti. nastaje iluzija. Isto tako sile mraka ostaju uhvaćene u svom bivstvu u senci. Razlika između ega i individualnosti Podsetimo se početka naše filozofske potrage. nešto mora da prekrije svetlo. ali samo u svetlosti dobija svoj apsolutni cilj. bacamo senku i postajemo na osnovu zakona rezonancije podložni uticaju sila senke i mraka. U tom svetlu čovek spoznaje i apsurdnost apsolutnog iskaza „Sve je relativno. gde je rečeno da je senka. .Armin Rizi – Svetlost i senka današnjice to tvrde ateistički monisti. svesnu korekciju ka istinskoj okrenutosti ka svetlu. koja je besmrtna i nije materijalna. Spoznati to je cilj i sadržaj svih istinskih puteva.“. Sve u našem svetu ima svoje značenje. naime. Kada se odvratimo od svetla. Jer identitet i identifikacija nisu isto. „Ego“ je naša materijalna identifikacija a individualnost naš pravi identitet kao večnog dela Boga. dok god ne promene svoje stanovište (svoj mentalitet) i ne koriguju svoju ideologiju. Samo kada zaboravimo svoj iskonsi identitet i kada se identifikujemo sa prolaznim oblicima. dok god je senka. jer kada se odvratimo od svetla. kada se duhovno posmatrano nalazimo u senci? Na osnovu razvitka dosadašnjeg sleda misli odgovor je očigledan: mi sami! Samo mi sami zadržavamo sebe u mraku. Zbog toga opravdavanje negativnog predstavlja najviši oblik samoobmane. dok ne pronađemo jedino rešenje (oslobađanje od senke). kao spiritualne duše. odjednom imamo senku i ne možemo je stresti i to toliko dugo. Jer da bi nastala senka. Šta ili ko prekriva svetlo.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful