Meunarodno privatno pravo

Napomena: Ova prezentacija slui samo radi lakeg praenja predavanja i kao podsetnik kod spremanja ispita iz udbenika

Element inostranosti Graanskopravni odnosi Sukob zakona Sukoba nadlenosti Meunarodna trovaka arbitraa Prava stranaca

Element inostranosti

Graanskopravni odnosi sa elementom inostranosti Primena tueg (stranog) prava, priznanje strane odluke Zakon o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja (Zakon o meunarodnom privatnom pravu) Element inostranosti u subjektu, objektu i pravima i obavezama

Element inostranosti

Relevantan element inostranosti Naini regulisanja: direktan (meunarodni propisi univerzalna pravla i unutranji izvori); indirektan kolizone norme upuivanje na merodavno pravo

Pojam i predmet Meunarodnog privatnog prava

Predmet MPP pravni odnosi koji su regulisani normama MPP sukob zakona, sukob jurisdikcija, prava stranaca Pojam - deo unutranjeg prava, pravila nisu meunarodna Naziv nije meunarodno, pokuaji za drugi naziv Konfliktsrecht, Kollisionrecht, Grenzecht, Aussenprivatrecht, Conflict of Laws

Izvori MPP

Unutranji izvori Zakon o MPP Meunarodni izvori multilateralni i bilateralni ugovori Haka konferencija za meunarodno privatno pravo niz Konvencija K. o graanskom sudskom postupku, K.o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava, K.o merodavnom pravu koje se primenuje na drumske saobraajne nezgode, itd. Pan-amerika Unija 1889.

Izvori MPP

Savet Evrope Evr.konv.o obavetenjima o stranom pravu, i dr. EU Briselska konv.o sudskoj nadlenosti i priznanju i izvrenju odluka u graanskim i trgovakim stvarima, Rimska konv.o merodavnom pravu za ugovorne obaveze i dr., Regulative, Direktive. Kod nas osim ZMPP, Zakon o pomorskoj i unutranjoj plovidbi, Zakon o menici, zakon o eku, izvori koji sadre norme za prava stranaca

Hijerarhija izvora MPP

Lex specialis derogat legi generali Prednost u primeni imaju bilateralni ugovori u odnosu na multilateralne ugovore i unutranje izvore, a multilateralni ugovori u odnosu na unutranje izvore Pravne praznine se popunjavaju naelima zakona, naelima pravnog poretka i naelima MPP

Sistematika MPP

I) Opti deo o sukobu zakonu II)Istorijski deo o MPP III)Posebni deo sukoba zakona odreivanje merodavnog prava IV)Meunarodno procesno pravo me.nadlenost, pojedina pravila za parnini postupak sa elementom inostranosti i priznanje i izvrenje stranih sudskih odluka V)Meunarodna trgovaka arbitraa VI) Prava stranaca

Koliziona norma

Pravno pravilo za odreivanje merodavnog prava za reavanje graanskopravnog odnosa sa elementom inostranosti Sastoji se iz pravne kategorije (opis injenica, ono na ta se odnosi norma) i take vezivanja (injenice u graanskopravnom odnosu) Pojedine take vezivanja: lex fori, lex nationalis, lex domicilii, lex rei sitae, lex loci contractus, lex loci solutionis, lex loci actus, lex loci delicti commissi, i dr.

Koliziona norma

Vrste taaka vezivanja: 1) neposredno vezujue (zakon) i okvirne (sud, najblia veza) 2) proste i sloene (alternativne, supsudijarne) 3)stalne (koje se ne mogu menjati) i promenljive (koje se mogu menjati) Vrste kolizionih normi: 1) jednostrane i viestrane i 2) samostalne i nesamostalne Pravna priroda kod nas su imperativne, obavezna primena, u anglosaks.pravu nisu zavisi primena od stranaka

Kvalifikacija

Podvoenje injenica pod pravne pojmove, vrsta tumaenja Kvalifikacija pravne kategorije utvrivanje pravog smisla kategorije koja se nalazi u kolizionoj normi (kn) dilema koju emo od 2 ili vie kn primeniti Kvalifikacija take vezivanja znamo koja kn se primenjuje, ali ne znamo kuda vodi, ka kom pravu. Mesto zakljuenja ugovora, mesto delikta itd. Ona se vri uvek iza kvalifikacije pravne kategorije.

Kvalifikacija

Naini reavanja: 1) po lex fori po pravu drave gde se sudi, gde se pitanje postavlja, najlake razumevanje 2) po lex causae - po pravu merodavnom za odnos koji se raspravlja, tekoe, stepenasta kvalifikacija, prvo po lex fori, onda po lex causae 3)pomou autonomnih pojmova Kod nas l.9 ZMPP prihvaena stepenasta kvalifikacija

Korekcije kolizionih normi

(odstupanje od primene kol.normi)

Sitaucije kada se primenjuje druga kn ili drugo merodavno pravo zbog zatite MPP Izigravanje zakona Javni poredak zatita Uzvraanje i upuivanje (renvoi)

Izigravanje zakona

Ako se vetakim stvaranjem ili promenom injenica, koja je taka vezivanja neke kn, postie primena nekog drugog prava a ne onog koje bi bilo merodavno u redovnim okolnostim, radi se o izigravanju zakona (fraus legis) Kod statusnih, porodinih, naslednih odnosa Napoznatiji sluaj Gretna Grin

Izigravanje zakona

Elementi fraus legis: 1)vetako stvaranje ili promena take vezivanja 2) namera izigravanja zakona 3) izbegavanje domaih imperativnih normi. Oblici fraus legis: izbegavanje primene domaeg imp.prava pred domaim organima i izbegavanje domaih normi pred stranim organima (sankcija kod priznanja strane odluke) Kod nas lan 5. ZMPP (primenie se pravo koje bi bilo merodavno u redovnim okolnostima)

Javni poredak

Efekti primene kn, norme koje su protivne domaem pravu Javni poredak osnovne norme domaeg prava koje se, u svakom sluaju, moraju zatititi. Nepostupanje po kn ili nepriznavanje strane odluke Dva pristupa kod utvrivanja javnog poretka: a) opta klauzula, opti nain za definisanje b) enumeracija normi koje obuhvataju javni poredak. Ua kategorija od imperativnih normi. Vaan meritoran efekat da li vrea javni poredak

Javni poredak

Posledice primene javnog poretka neprimena stranog prava, primena prava lex fori i nepriznanje strane odluke Kod nas tri odredbe ZMPP: l.4. otklanjanje stranog prava; l.91. nepriznavanje strane sudske odluke; l.99. nepriznavanje strane arbitrane odluke Dejstvo samo kod l.4

Uzvraanje i upuivanje (renvoi)

Sluaj Forgo Uzvraanje na pravo domae zemlje (polazne ) ili upuivanje na pravo tree zemlje Primena celokupnog, a ne samo materijalnog prava (znai primena i kolizionog prava) Pretpostavke: 1) naelno-teorijska: da je prihvaena koncepcija po kojoj kn upuuju na jedno pravo u celini; 2) razliitost kn obe drave 3) injenino stanje sklop. Strano pravo treba primeniti onako kako se primenjuje u stranoj dravi

Uzvraanje i upuivanje (renvoi)

Nain primene: 1) teorija stranog suda anglosaksonski sistem 2) renvoi u jednom koraku (single renvoi) - na sistem primena materijalnih normi one drave na koju su ukazale kn stranog prava na koje su prvo uputile kn foruma (gde se pitanje postavilo). Kod nas l.6. prihvaen renvoi, nije ogranieno na odreene odnose, ali se posebno mora iskljuiti.

Uzvraanje i upuivanje (renvoi)

Dva ogranienja: 1) primenjuje se samo po odredbama Zakona o MPP ili po drugim zakonima 2) nelogina primena kod autonomije volje, kao ni kod utvrivanja najblie veze Nain primene kod nas: 1) renvoi u jednom koraku 2) prihvata se i primenjuje dom.pravo ako doe do uzvraanja. Nema odredbe o upuivanju na pravo tree zemlje

Saznanje i primena stranog prava

Strano materijalno pravo, a ne procesno U kontinentalnom sistemu strano pravo se shvata kao prava i sud mora da ga sazna ex officio, a u anglosaks. kao injenica i dokazuju ga stranke u postupku Retka primena stranog prava u praksi, zbog nespremnosti sudova i tekog utvrivanja sadrine stranog prava Sud se moe obratiti strankama, dravnim organima, naunim ustanovama. Evropska konvencija o obavetenjima o stranom pravu

Saznanje i primena stranog prava

Kod nas sud po slubenoj dunosti saznaje strano pravo lan 13. ZMPP. Obavetenje od Ministarstva pravde, koje nije obavezujue Javna isprava o sadrini stranog prava: autetinost, istinitost, osnovanost, a to su oborive pretpostavke. Ako je nemogue saznati strano pravo, onda primena prava po lex fori Na sudu je teret dokazivanja stranog prava

Reciprocitet i retorzija

Ravnopravna saradnja, a retorzija naputanje saradnje Odreivanje i primena merodavnog prava ne treba traiti potpunu simetrinost. Kod nas se u ovoj oblasti ne postavlja uslov reciprociteta Sukob jurisdikcija pretpostavka kod priznanja i izvrenja stranih odluka Prava stranaca neka prava se uslovljavaju. Relativno rezervisana prava stranaca su uslovljena reciprocitetom. Reciprocitet je nedeljiv, ako su u pitanju sloene drave (federativne i sl.).

Reciprocitet i retorzija

Oblici reciprociteta po nainu nastanka i po sadrini Po nainu nastanka: diplomatski, zakonski, faktiki. Najbitniji diplomatski, pa faktiki. Zakonski je rei. Po sadrini: formalni (kod prava stranaca nacionalni tretman, izjednaenje domaih i stranih) i materijalni (prava koja na dravljanin ima u stranevoj dravi, i stranac ima u naoj)

Vremenski faktor u MPP (mobilni sukob zakona)

Granice vaenja pravnih normi: prostorne, personalne, vremenske. Odnos starog i novog zakona (intertemporalni sukob zakona). 1) ako se promene kn 2) ako se promene norme prava na koje je ukazala kn 3) ako se promene odredbe koje predstavljaju javni poredak Treba razlikovati od izigravanja zakona Nain reavanja: 1) teorija steenih prava 2) posebna pravila za svaki sluaj ili vremensko fiksiranje kn za odreeni momenta u vremenu

Istorija MPP

Italija glosatori i postglosatori. Samostalni gradovi i statuti. Sukob statuta. Osnivai MPP Bartolus i Baldus. Stvaranje teritorijalnih i personalnih statuta (kn). Francuska - Dimulen i DArantre. Kritika lex loci contractus. Holandija Huber i Vet. Princip nacionalne suverenosti. Statuti mogu da se primenjuju u drugoj dravi, jedino ako ta drava dozvoli.

Istorija MPP

XIX vek. Graanske kodifikacije Vehter da se MPP shvati kao deo prava pojedinih drava unutranja grana prava. Odbacivanje univerzalizma. Savinji mesto nalaenja stvari, jedinstvena zaostavtina, domicil Manini nacionalnost MPP Anglosaks. zemlje: comitas gentium (comity) reciprocitet. Teorija steenih prava SAD Restatement (zbornik prava) I i II 1934. i 1969.

Pravna i poslovna sposobnost fizikih i pravnih lica sa elementom inostranosti

Dravljanstvo javna veza odreenog lica sa dravom Ius sanguinis i ius soli sticanje dravljanstva Taka vezivanja lex nationalis Apatridi prebivalite, boravite Bipatridi efektivno dravljanstvo, stvarna veza

Pravna i poslovna sposobnost fizikih i pravnih lica sa elementom inostranosti

Prebivalite faktiki i voljni element Boravite faktiki element Redovno boravite boravak na odreenoj teritoriji, konstantan, ali ne i neprekidan Imigracione i emigracione zemlje l.14 ZMPP lex nationalis za fizika lica; poslovna sposobnost lex nationali, a lex loci actus ako je nesposoban po lex nationalis Apatridi lex domicilii, boravite, lex fori Proglaenje nestalog lica umrlim dravljanstvo u vreme nestanka (l.16 ZMPP)

Pravna i poslovna sposobnost fizikih i pravnih lica sa elementom inostranosti

Pravna lica sistem inkorporacije (osnivanja) i sistem stvarnog sedita Merila za pripadnost: 1) dravljanstvo lanova UO; 2) registracija pravnog lica (mogue su i fiktivne registracije); 3) stvarno sedite pravnog lica (sedite glavnog organa); 4) centar realne eksploatacije (aktivnost pravnog lica; 5) kontrola vanredne prilike.

Pravna i poslovna sposobnost fizikih i pravnih lica sa elementom inostranosti

Pravna lica nae pravo: lan 17. ZMPP pravo po kojem je pravno lice osnovano i stvarno sedite Ako ima stvarno sedite u zemlji po ijem je pravu osnovano onda pravo te zemlje Ako ima stvarno sedite van zemlje osnivanja onda e imati dravnu pripadnost te zemlje, ako se po tom pravu smatra da ima

Meunarodno porodino pravo zakljuenje braka

Lex nationalis branih drugova Ako su razliita dravljanstva onda kumulacija distributivna svaki b.drug ispunjava uslove po svom pravu Kod nas lan 32.ZMPP lex nationalis i dopuna po lex fori brane smetnje: raniji brak (dvobranost), nesposobnost za rasuivanje i krvno srodstvo

Meunarodno porodino pravo forma braka

Crkvena i graanska forma; punomonik, i sl. Lex loci celebrationis pravo mesta sveanosti lan 33. Priznaje se brak zakljuen u inostranstvu ako ispunjava formu po pravu te zemlje Zabrana fraus legis i prigovor javnog poretka Priznanje na osnovu izvoda iz matinih knjiga

Meunarodno porodino pravo diplomatsko konzularni brakovi

Domai brakovi zakljueni u naim DK predstavnitvima Uslovi: 1) DK predstavnitvo mora biti ovlaeno od MIP; 2) da se drava prijema ne protivi tome; 3) domai dravljani mogu zakljuivati takve brakove; 4) moe idomai dravljanin sa dravljaninom tree drave (NE drave prijema) ako je zakljuen bilateralni ugovor

Meunarodno porodino pravo nevanost braka

Primenjuje se pravo koje je u vreme zakljuenja braka bilo merodavno za materijalne uslove ili formu (zavisno za ta se vezuje uzrok nevanosti) Po tom pravu odreuje se i krug lica koji mogu pokrenuti postupak Sve po lex causae lan 34. pravo po l.32. Reavanje vremenskog sukoba zakona za nevanost braka po pravu merodavnom u vreme zakljuenja braka

Meunarodno porodino pravo razvod braka

ZMPP lan 35.: 1) pravo drave iji su dravljani brani drugovi u vreme podnoenja tube ili zahteva 2) kumulacija tekoe 3) ako jedan od branih drugova ima prebivalite u domaoj zemlji u vreme podnoenja tube ili zahteva domae pravo 4) ako jedan od branih drugova ima dravljanstvo domae zemlje, iako u njoj nema prebivalite, onda domae pravo Supsidijerne take vezivanja Vreme podnoenja tube ili zahteva zbog promenljivosti dravljanstva ili domicila

Meunarodno porodino pravo dejstva braka

Zakonska (imovinska i lina) i ugovorna Tekoa primene kumulacije razliitih dravljanstva zbog imovinskih efekata Naa zemlja lanovi 37, 38 i 39 ZMPP Ista pravila i kod trajanja i kod prestanka braka Zakonska dejstva braka: 1) zajedniki lex nationalis 2) prebivalite 3) poslednje zajedniko prebivalite 4) lex fori Supsidijerne take vezivanja

Meunarodno porodino pravo dejstva braka

Ugovorna dejstva autonomija volje branih drugova izraena kroz izbor merodavnog prava u ugovoru, ako to dozvoljava merodavno pravo po taki vezivanja predvienoj za zakonska dejstva braka Ako dozvoljava pravo po autonomiji volje Ako ne dozvoljava pravo po taki vezivanja predvienoj za zakonska dejstva braka

Meunarodno porodino pravo vanbrana zajednica

Posledice vanbrane zajednice duina trajanja Lina i imovinska dejstva ZMPP, lan 39. 1) Lex nationalis 2) ako nemaju zajedniko dravljanstvo, onda zajedniko prebivalite Ugovorni odnosi isto kao i kod braka, s tim to se take vezivanja predviene za imovinka dejstva vezuju za vreme zakljuenja ugovora

Naslednopravni odnosi sa elementom inostranosti

Princip jedinstvene zaostavtine, po jednom pravu celokupna imovina ostavioca Zaostavtina bez naslednika naslednik drava, lex rei sitae za nepokretnosti, lex nationalis ostavioca za pokretnestvari Merodavno pravo za nsaleivanje (i za zakonsko i za testamentalno) lex nationalis ostavioca u vreme smrti Testamentalna sposobnost lex nationalis zavetaoca u vreme sastavljanja testamenta

Naslednopravni odnosi sa elementom inostranosti

Merodavno pravo za sadrinu testamenta lex nationalis zavetaoca u vreme smrti Forma testamenta punovanost oblika testamenta Haka konvencija o sukobu zakona u pogledu oblika testamentalnih odredaba 1961. Pravila se odnose i na opozivanje testamenta Zakon o MPP je preuzeo pravila iz Hake konvencije

Naslednopravni odnosi sa elementom inostranosti

Pravila za odreivanje merodavnog prava za formu testamenta: 1) mesto sastavljanja testamenta 2) dravljanstvo zavetaoca u vreme sastavljanja testamenta ili u vreme smrti 3) prebivalite zavetaoca u vreme sastavljanja testamenta ili u vreme smrti 4) boravite zavetaoca u vreme sastavljanja testamenta ili u vreme smrti 5) lex rei sitae za nepokretnosti 6) lex fori Nije prihvaen renvoi

Stvarnopravni odnosi sa elementom inostranosti

Zakonsko odreivanje stvarnih prava Osnovno pravilo lex rei sitae i kod nepokretnih i kod pokretnih stvari Vie nekretnina stvarne slubenosti lex rei sitae poslunog dobra (koje trpi) Pokretne stvari mobilni sukob zakona Dva reenja - princip steenih prava (stvaranje pravnog stanja) ili ad hoc reavanje

Stvarnopravni odnosi sa elementom inostranosti

Stvari u tranzitu prelazak stvari preko tree drave Lex loci destinationis Prekid tranzita - lex fori (zaplena i sl.) Ako stvar putuje zajedno sa vlasnikom lex nationalis vlasnika stvari

Stvarnopravni odnosi sa elementom inostranosti

Sredstva prevoza registri brodovi i vazduhoplovi Registri sredstava prevoza u izgradnji i registri matine luke Zakon zastave lex banderae eleznica sedite preduzea koje se stara o eleznici Stvarna prava na hartijama od vrednosti i iz hartija od vrednosti lex cartae sitae u vreme izdavanja hartije. Konosman, skladinica.

Menica i ek sa elementom inostranosti

Konvencije o menici i eku 1930. i 1931. (3 paralelna akta) Jednoobrazni zakon o menici (eku); Konvencija o taksama za menicu (ek); Konvencija o sukobu zakona u materiji menice (eka) Zakon o menici i Zakon o eku ista pravila sukobu zakona Menina (ekovna) sposobnost, forma menine (ekovne) obaveze i prava i obaveze kod menice (eka)

Menica i ek sa elementom inostranosti

Menina (ekovna) sposobnost lex nationalis izdavaoca. Dve dopune: renvoi i teorija najvee vrednosti. Renvoi prihvata se ovaj institut, ali ne dovodi do rezultata Teorija najvee vrednosti ako nije sposoban po lex nationalis, onda treba konsultovati pravo zemlje u kojoj je menina obaveza preuzeta lex loci actus

Menica i ek sa elementom inostranosti

Forma menine (ekovne) obaveze locus regit actum gde je menina obaveza preuzeta Dve dopune: 1) ako je obaveza preuzeta u inostranstvu, a menini (ekovni) dunik i poverilac su domai dravljani, a nije zadovoleja forma po, tom, stranom pravu,ali jeste po naem, primenie se nae, domae, pravo (zajedniko dravljanstvo) ; 2) kod sukcesivnih obaveza ako je nepunovana po pravu zemlje gde je preuzeta, sve kasnije obaveze biepunovane, ako su po pravu gdeje preuzeta kasnija, punovaen i kasnije i ranije preuzeta obaveza

Menica i ek sa elementom inostranosti

Prava i obaveze kod menice (eka) zakon mesta plaanja (lex loci solutionis) i zakon mesta preuzimanja (lex loci actus) Lex loci solutionis prava i obaveze glavnih dunika akceptanta kod trasirane menice i izdavaoca sopstvene menice. Po ovom pravu i mere koje se preduzimaju kod gubitka ili krae menice ili eka. Lex loci actus ostali, sporedni, dunici mesto gde je dat potpis dunika. Po ovom pravu i rokovi za preduzimanje regresnih zahteva.

Ugovorni odnosi sa elementom inostranosti

Autonomija volje korigovanje putem javnog poretka i izigravanja zakona Granice autonomije volje ako su predmet ugovora nekretnine, onda lex rei sitae, lan 21. ZMPP. Nekada se ograniava i meunarodnim ugovorima (Konvencija o prevozu robe drumom). Koneksitet veza izmeu izabranog prava i ugovornog odnosa. Vremenski momenat izbora prava u vreme zakljuenja ugovora, ali i nakon toga (slobodno disponiranje pravima).

Ugovorni odnosi sa elementom inostranosti

Oblici autonomije volje: 1) izriita 2) preutna stranke nisu izriite, ali su imale u vidu, to se vidi iz odredaba ugovora izbor suda, korienje odredaba iz nekih zakona, korienje tipskih ugovora, valuta, mesto zakljuenja, itd. 3) hipotetika nije stvarna volja, pravo koje bi bilo najloginije da su ga stranke izabrale. Sud. Kolizione norme u odsustvu autonomije volje: a) lex loci contractus b) lex loci solutionis c) domicil dunika karakteristine prestacije d) princip najtenje povezanosti e) kombinacije navedenih

Ugovorni odnosi sa elementom inostranosti

Merodavno pravo za zastarelost kao i za glavni pravni posao Forma ugovora locus regit actum (lex loci actus) mesto gde je ugovor zakljuen. Ako su nepokretnosti lex rei sitae Autonomija volje kod forme ugovora ako su stranke izabrale jedno pravo, onda moe i forma. Neka shvatanje kau da moe i posebno za formu. Meutim, ne kada su u pitanju nekretnine.

Ugovorni odnosi sa elementom inostranosti

Cepanje ugovora sam zakon moe da postavi razliite take vezivanja za razliite faze ugovora i same stranke mogu odediti razliita prava za pojedine faze ugovora. Veliko (vertikalno) cepanje kada se razliita prava primenjuju na pojedine faze ugovora. Malo (horizontalno) cepanje kad se jedno pravo primenjuje na prava i obaveze jednog saugovaraa, a drugo na drugog.

Ugovorni odnosi sa elementom inostranosti

1)

2)

3)

Merodavno pravo za pojedine ugovore: Kupoprodaja lex loci venditoris domicil dunika karakteristine prestacije prodavca u vreme prijema ponude Transfer tehnologije sedite primaoca tehnologije u vreme zakljuenja ugovora Ugovor o radu mesto rada (gde se obavlja ili gde se obavljao)

Ugovorni odnosi sa elementom inostranosti

Ugovor o pomorskom prevozu stvari, putnika i prtljaga I) Autonomija volje. Ako nema autonomije volje: 1) za glavna prava i obaveze stranaka lex loci contractus 2) sporedna prava i obaveze lex loci solutionis 3) zakljuenje ugovora na osnovu optih uslova pravo drave brodara 4) ugovor o tegljenju lex fori. Forma ugovora lex loci actus Nae pravo se primenjuje na odgovornost brodara za gubitak ili oteenje tereta, a luka ukrcaja ili iskrcaja je u naoj zemlji i kad je u pitanju putnik, koji bi bio stavljen u nepovoljan poloaj primenom stranog prava

Ugovorni odnosi sa elementom inostranosti

Ugovor o vazdunom prevozu putnika i stvari Varavska konvencija o izjednaavanju izvesnih pravila koja se odnose na meunarodni vazduni prevoz (1929.) i ikaka konvencija o meunarodnoj civilnoj avijaciji (1944.) Autonomija volje. Ako je nema, onda za glavna prava i obaveze po seditu prevozioca, a za sporedna prava i obaveze lex loci solutionis. Forma lex loci actus ili lex causae ira primena prava po lex fori, ako bi putnik bio stavlje u nepovoljan poloaj primenom stranog prava, ako je ugovor vrsto vezan za domau zemlju i ako postoji znaajna veza izmeu ugovora i domaeg prava (materijalno pravo).

Ugovorni odnosi sa elementom inostranosti

Ugovor o eleznikom transportu nema domaih kolizionih normi. Konvencija o meunarodnim prevozima eleznicom 1980. Primenie se pravo drave u kojoj imalac ostvaruje svoja prava Kod smrti ili povrede putnika lex loci delicti commissi Forma ugovora lex loci actus ili lex causae Ugovor o drumskom prevozu -Konvencija o drumskom prevozu 1956. Iskljuuje se autonomija voljeAko nedostaje neko od reenja primenie se norme kao i kod eleznikog i vazdunog prevoza

Ugovorni odnosi sa elementom inostranosti

Beka konvencija o meunarodnoj prodaji robe 1980. veliki broj ratifikacija. Unifikacija materijalnog prava. Primenjuje se kada su stranke iz drava ugovornica ili kad MPP pravila ukazuju na pravo drave ugovornice. Primena ugovarai imaju sedite u ugovornici, a sedite arbitrae moe biti u ugovornici ili van nje: a) ako jeste onda se primenjuje, b) ako nije onda zavisi od primene kolizionih normi.

Vanugovorni odnosi sa elementom inostranosti graanskopravni delikti

Sticanje bez osnova ili pravo mesta gde je dolo do sticanja ili pravo merodavno za pravni odnos. Kod nas pravo merodavno za pravni odnos. Neosnovano obogaenje pravo za pravni odnos Upotreba stvari bez poslovodstva pravo mesta gde su se dogodile injenice, pravo mesta nalaenja stvari Poslovodstvo bez naloga lex loci actus

Vanugovorni odnosi sa elementom inostranosti graanskopravni delikti

Osnovno pravilo lex loci delicti commissi Kod nas dva shvatanja_ mesto tetne radnje i mesto tetnih posledica. Povoljnije za oteenog. Brodovi, vazduhoplovi niija zemlja lex banderae. Teritorija - lex loci delicti commissi

Haka konvencija o merodavnom pravu za drumske saobraajne nezgode 1971.

Primenjuje se na sve saobraajne nezgode i na sva (i na nemotorna vozila). Izuzeci od lex loci delicti commissi. Mesto registracije. Ne primenjuje se: kod odgovornosti proizvoaa, servisera i prodavca vozila; na odgovornost preduzea koje odrava puteve; na regresne zahteve izmeu lica odgovornih za tetu; na subrogaciju u pogledu osiguravajuih drutava. Kod nas se primenjuje bez obzira da li je drava ugovornica ili ne.

Haka konvencija o merodavnom pravu za drumske saobraajne nezgode 1971.

Pravila da bi se primenilo pravo po mestu registracije vozila moraju se ispuniti uslovi vezani za aktera nezgode i za podnosioca zahteva Jasna veza izmeu aktera i drave registracije teta naneta stvarima a) za stvari u vozilu a pripadaju putniku, pravo koje se primenjuje na putnika b) za stvari u vozilu, a koje ne pripadaju putniku, pravo koje se primenjuje na vlasnika vozila c) stvari van vozila mesto nezgode Direktan zahtev prema osiguravajuem drutvu alternativno mesto nezgode, pravo za ugovor o osiguranju, mesto registracije vozila.

Meunarodno graansko procesno pravo graanski sudski postupak sa elementom inostranosti

Haka konvencija o graanskom sudskom postupku 1954., Haka konvencija o olakanom meunarodnom pristupu sudovima 1980., Haka konvencija o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava 1961. Voenje postupka sa elementom inostranosti po lex fori Zakon o MPP i Zakon o parninom postupku Na meunarodnu nadlenost se pazi po slubenoj dunosti Norme o mesnoj nadlenosti primenjuju se i na meunarodnu nadlenost Norme o nadlenosti su uvek jednostrane (za razliku od kolizionih normi). One ne govore koji je sud nadlean, ako nije domai.

Meunarodno graansko procesno pravo - nadlenost

Direktna nadlenost da li je jedno pravosue uopte nadleno da reava sporove sa elemntom inostranosti ili ne. Indirektna nadlenost za priznanje i izvrenje stranih odluka. Iskljuiva nadlenost samo domai sud. Predvia se izuzetno. ZMPP predvia sledee sluajeve kod kojih je odreena iskljuiva nadlenost: a) stvarnopravni sporovi na nekretninama u domaoj zemlji (l.56 ZMPP) b) brani sporovi da je tueni domai dravljanin i da ima domicil u domaoj zemlji (l.61) c) kod utvrivanja oinstva i materinstva tueni dete koje je domai dravljanin i da ima domicil u domaoj zemlji (l.64) d) nepokretna zaostavtina u domaoj zemlji (l.71,72,73) e) uvanje, vaspitanje i podizanje deteta tueni i dete domai dravljani i da imaju domicil u domaoj zemlji (l.66) f)davanje dozvole maloletniku za stupanje u brak ako su oba verenika domai dravlajni, a ako se brak zakljuuje u domaoj zemlji, dovoljno je da je jedan od verenika domai dravljanin (l.70) g) proglaenje nestalog lica umrlim domai dravljanin (l.78)

Meunarodno graansko procesno pravo - nadlenost

Iskljuiva nadlenost drugih organa kod usvojenja lice koje je domai dravlajnin i koje ima domicil u domaoj zemlji (l.74). Isto kod starateljstva (l.75). Iskljuiva nadlenost postoji jedino ako je to odreeno zakonom. Konkurentna nadlenost nadlenost i domaih i stranih sudova Opta nadlenost jedan sud za sve vrste sporova. Po prebivalitu tuenog. Posebna nadlenost brani sporovi. Zakonska nadlenost odreena zakonom Sporazumna (prorogaciona) nadlenost nadlenost domaeg suda jedna od stranaka domai dravljanin, nadlenost stranog suda jedna od stranaka stranac i da ne postoji iskljuiva nadlenost.

Meunarodno graansko procesno pravo pojedini instituti

Aktorska kaucija (cautio iudicatum solvi) obaveza polaganja kaucije za stranca tuioca, zbog izbegavanja parninih trokova odlaskom u inostranstvo u toku ili nakon zavretka spora. Zahtev postavlja tueni na prvom roitu ili na roitu za glavnu raspravu, ali najkasnije do zavretka glavne rasprave. Reciprocitet. Besplatna sudska pomo (siromako pravo) uzajamnost. Uverenje nadlenog organa (poreska prijava ili sl.).

Meunarodno graansko procesno pravo pojedini instituti

Litispendencija postupak u vie drava. Sukob nadlenosti. Prekid postupka. Uslovi za litispendenciju: a) identitet predmeta i stranaka b) da ne postoji iskljuiva nadlenost domaih sudova c)uzajamnost izmeu zemalja u kojima su pokrenuti postupci d) da postoji zahtev stranaka, ne prekida se ex officio

Meunarodno graansko procesno pravo meunarodna pravna pomo

Saradnja sudova. Dostavljanje nepravilno dostavljanje moe dovesti do odbijanja priznanja strane odluke. Tri naina dostavljanja: a) ako se radi o stranim dravljanima diplomatski nain b) ako se radi o domaim dravljanima konzularni nain c) domicil notifikacije punomonik za prijem pismena Hake konvencije i Evropska konvencija o obavetenjima o stranom pravu, centralni organi, agencije za prijem i slanje pismena koje komuniciraju

Meunarodno graansko procesno pravo meunarodna pravna pomo

Zamolnica na jeziku zamoljene drave. ZPP predvia sa prevodom (sa originalom). Ostali vidovi meunarodne pravne pomoi: izvoenje dokaza, sasluanje stranaka. Procesne radnje po lex fori. Izuzetno po stranom pravu, pazi se na javni poredak domae zemlje. Trokove snosi zamoljena strana. Principi meunarodne pravne pomoi: suverenost, ravnopravnost, efikasnost.

Priznanje i izvrenje stranih sudskih odluka sistemi priznanja

1)

2)

3)

4) 5)

6) 7)

Sistem ograniene kontrole pretpostavke, uslovi koje mora da ispuni strana sudska odluka. Ne moe se menjati strana odluka. Sistem neograniene kontrole ispituju se i materijalne norme, koje su primenjene od stranog suda Sistem revizije po meritumu moe se i preinaiti strana odluka Sistem registracije stranih sudskih odluka Sistem prima facie evidens nov postupak u kome je strana odluka samo dokaz, injenica Sistem meunarodnih konvencija Sistem nepriznavanja

Priznanje i izvrenje stranih sudskih odluka pretpostavke

Strana sudska odluka se izjednaava sa domaom. Izvrava se strana odluka (njena sadrina), ali mora da postoji reenje o priznanju. Pretpostavke opte i posebne Opte za sve odluke, mogu biti pozitivne i negativne Pozitivne: 1) Meunarodna nadlenost 2) Pravosnanost (izvrnost) 3) Uzajamnost materijalni reciprocitet

Priznanje i izvrenje stranih sudskih odluka pretpostavke

Negativne: 1) nepotovanje prava odbrane (dostavljanje) 2) nepostojanje iskljuive nadlenosti 3) zabrana povrede javnog poretka 4) da ne postoji pravosnana domaa odluka u istoj stvari 5) da ne postoji ve priznata strana odluka u istoj stvari 6) da nije zapoet postupak u domaoj zemlji u istoj stvari Posebne pretpostavke kod statusnih odluka: 1) domai dravlajni ako je primenjeno strano pravo, a trebalo je domae, priznae se ako to pravo bitno ne odstupa od domaeg 2) dravljani porekla odluke ne insistira se na uzajamnosti i javnom poretku 3) dravljani treih drava ako ispunjava uslove po pravu drave ije dravljanstvo ima to lice

Meunarodna trgovaka arbitraa

Institucije za reavanje sporova koje su ime poverile stranke. Postoje paralelno sa sudovima. Interesi stranaka, a ne interes drave Elastinost, brzina, neutralnost, jednostepenost, ali i mogunost zloupotreba Vrste: ad hoc i institucionalne Ad hoc za 1 sluaj ( 3 ili neparan broj arbitara) Institucionalne stalna organizaciona struktura, tehniki uslovi, pravila postupka Institucionalne: otvorene i zatvorene. Otvorene svi privredni subjekti. Zatvorene lanice organizacije koja je osnovala arbitrau.

Meunarodna trgovaka arbitraa

Poznatije arbitrae: Meunarodna trgovinska komora u Parizu, Londonski meunarodni arbitrani sud, Meunarodna arbitraa pri Cirikoj trgovinskoj komori, Amerika arbitrana asocijacija u Njujorku. Spoljnotrgvinska arbitraa pri Privrednoj komori u Beogradu Izvori normi: 1) autonomija volje stranaka, 2) institucinalna pravila nedravnog porekla Model zakon UNCITRAL 1976., 3) dravne procesne norme, 4)meunarodni izvori normi: enevski sporazum o arbitranim klauzulama 1923., enevska konvencija o priznanju i izvrenju stranih arbitranih odluka 1927., Njujorka konvencija o priznanju i izvrenju stranih arbitranih odluka 1958., Evropska konvencija o meunarodnoj trgovakoj arbitrai 1961.

Meunarodna trgovaka arbitraa

Arbitrani sporazum: kompromis (spor je ve nastao) i kompromisorna klauzula (sastavni deo osnovog ugovora). Uslovi za punovanost arbitranog sporazuma: 1) da je bar jedna o stranaka lice stranog dravljanstva 2) arbitrabilnost spora 3) nepostojanje iskljuive nadlenosti domaeg suda 4) neparan broj arbitara, ali nije uslov 5) pismena forma 6) domaaj arbitranog ugovora, koji sproovi mogu da se obuhvate arb.sporazumom Pravila postupka: pravilnici arbitraa, dopune ako postoje pravne praznine: odreivanje od strane stranaka, odreivanje od strane arbitara, primena procesnih pravila drave u kojoj se vodi postupak

Meunarodna trgovaka arbitraa

Konstituisanje arbitrae: svaka stranka odreuje po jednog arbitara (ili vie), a oni se dogovaraju o predsedniku arbitrae. Ako ne odrede, pravilnici imaju reenja. Kod ad hoc arbitraa, o takvim situacijama odluuje generalni sekretar Stalnog arbitranog suda u Hagu. Spoljnotrgovinska arbitraa pri Privrednoj komori u Beogradu: ako pravilnik ne sadri reenje za postupak, onda stranke ili ZPP. Rokovi nisu strogi. Arbitri sa liste. Mogu i strani van liste, ali predsednik arbitrae samo domai.

Meunarodna trgovaka arbitraa

Primena materijalnog prava:1) kolizione norme drave u kojoj arbitraa odluuje 2) nenacionalne kolizione norme, odreuju ih arbitri lex arbitrii 3) opti principi pravinosti ex aequo et bono 4) autonomno pravo meunarodne trgovine lex mercatoria 5) vie metoda Pravna sredstva protiv arbitranih odluka: - tuba za ponitaj; - kontrola strane arbitrane odluke u postupku priznanja i izvrenja Poreklo arbitrane odluke: po ZMPP strane arb. odluke su donesene van teritorije domae zemlje i ako su donesene na teritoriji domae zemlje po stranom postupku. Inae, razliiti kriterijumi u drugim zemljama: sedite arbitrae, zakon kome su stranke podvrgle spor, itd.

Meunarodna trgovaka arbitraa

Priznanje i izvrenje stranih arbitranih odluka pretpostavke: 1) nadlenost arbitrae arbitrani sporazum 2)odluka pravosnana i izvrna 3) potovanje prava odbrane 4) potovanje javnog poretka 5) sastav arbitrae u skladu sa arbitranim sporazumom 6) prekoraenje ovlaenja od strane arbitara 7) izreka protivrena ili nerazumljiva 8) materijalna reciprocitet Postupak priznanja i izvrenja: mesno nadlean sud, reenje, alba viem sudu, treba podneti zahtev, original odluke ili prepis, izvorni arbitrani sporazum

Meunarodna trgovaka arbitraa

Njujorka konvencija o priznanju stranih arbitranih odluka 1958.: nudi mogunost da stranka trai priznanje ili na osnovu bilaterlanog ugovora ili na osnovu te Konvencije; ograniava razloge zbog kojih se moe odbiti priznanje; kad se stranka protivi priznanju, teret dokaza na njoj. Ponitaj domae arbitrane odluke tuba, subjektivni (30 dana) i objektivni rok (1 god.). Razlozi: a) ako nije zakljuen arbitrani sporazum ili je nepunovaan b) povreda odredaba arbitranog sporazuma u pogledu sastava arbitrae ili postupka c) nedostatak obrazloenja d) ako je arbitraa prekoraila ovlaenja

Meunarodna trgovaka arbitraa

Ponitaj domae arbitrane odluke. Razlozi: e) izreka nerazumljiva ili protivrena f) ako se stranka osuujena inidbu koja nije doputena g) ako postojeneki razlozi za ponavljanje postupka po ZPP.

Pravni poloaj stranaca

Direktno regulisanje, a ne kolizionim normama Primena domaih normi Apatridi se smatraju kao stranci Prava po dostupnosti: - opta (dostupna svima), relativno rezervisana (uslovljena), apsolutna (zabranjena strancima) Porodinopravni odnosi opte pravo. Uslovljeno kod usvojenja, kada stranac eli da usvoji dete domaeg dravljanstva. Isto i kod starateljstva. Nasleivanje nepokretnosti, uslov reciprocitet Stvarnopravni odnosi nepokretnosti, uslov reciprocitet, ne uvek

Pravni poloaj stranaca

Obligacionopravni odnosi opte pravo Radni odnosi relativno rezervisano pravo, odobrenje za zasnivanje radnog odnosa i stalnog nastanjenja. Da ima radnu dozvolu za zakljuivanje ugovora o radu izdatu od strane Zavoda za zapoljavanje Republike Srpske Strana ulaganja 4 oblika: ulaganje, kupovina dela ili celog preduzea, osnivanje sopstvenog ili zajednikog, posebni oblici ulaganja. Reciprocitet. Strani ulaga strano dravljanstvo ili domai dravljanin koji ima prebivalite u inostranstvu najmanje 1 godinu. Prava stranih ulagaa: a) upravljanje b) kontrola c) dobit d) reinvestiranje e) povlaenje udela

Pravni poloaj stranaca

Strana ulaganja u BIH: Zakon o politici direktnih stranih ulaganja Strani ulaga Direktno strano ulaganje - ulaganje u novoosnovano drutvo ili u postojee domae drutvo, ulaganje u novoosnovanu ili postojeu ustanovu Agencija za unapreenje stranih investicija u Bosni i Hercegovini FIPA RS - Zakon o stranim ulaganjima - Savjet za strane investitore Republike Srpske

Pravni poloaj stranaca

Osnivanje preduzea u inostranstvu: 1. uslov da se preduzee osniva radi obavljanja privrednih delatnosti u inostranstvu 2. uslov je da se osniva kao strano pravno lice, cilj obavljanja pretenog dela svog poslovanja na stranom tritu 3.uslov teritorijalni princip poslovanje po propisima strane drave 4.uslov odgovornost za obaveze koje preduzee zasnuje obavljajui privredne delatnosti u inostranstvu

Pravni poloaj stranaca

Otvaranje predstavnitava i poslovnih jedinica u inostranstvu Sastavni deo preduzea Izvetaji o radu Trokove snosi osniva Prestanak rada po odluci osnivaa ili u vezi okolnosti vezane za status osnivaa ili u vezi sa propisima zemlje u kojoj obavljaju delatnost

Pravni poloaj stranaca

PRAVA STRANACA NA ZATITU AUTORSKIH PRAVA zatita knjievnih i umetnikih dela Moralno ili linopravno ovlaenje Imovinsko ili imovinskopravno ovlaenje Bernska konvencija o zatiti knjievnih i umetnikih dela - 1886. - zatita traje za ivota autora i 50 godina posle njegove smrti (pravo sledstva) Svetska (Univerzalna) konvencija o autorskom pravu - 1952. - zatita traje za ivota autora i 25 godina posle njegove smrti (pravo sledstva)

Pravni poloaj stranaca

Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (TRIPS) - 1994. GATT cela materija intelektualne svojine - nacionalni tretman princip najpovlaenije nacije Zakon o autorskom pravu i srodnim pravima u BiH - autorska prava traju za ivota autora i 70 godina nakon njegove smrti - imovinskopravna i linopravna ovlaenja

Pravni poloaj stranaca

PRAVA STRANACA NA ZATITU INDUSTRIJSKE SVOJINE Pariska konvencija o zatiti industrijske svojine 1883. Madridski aranman o zatiti iga 1891.meunarodna registracija igova - registracija, u sluaju odobrenja zatite, traje 20 godina Konvencija za zatitu industrijske svojine 1925. Savez za zatitu industrijske svojine Zakon o aranmanu o meunarodnom registrovanju fabrikih i trgovakih igova 1925. - registrovanje igova kod Meunarodnog Biroa u Bernu

Pravni poloaj stranaca

BiH: Zakon o patentu i Zakon o igu Nacionalni tretman Reciprocitet Zastupnik registar zastupnika