lekcija za informatiki i prirodni smer gde su Nie i openhauer zajedno

By Sladja Olmeci in as filozofije (Files) Edit Doc FRIDRIH NIE (1884- 1900) Nemki filozof, smatra se jednim od najveih kritiara moderne zapadnoevropske civilizacije i kulture. Najzaajnija dela su: Volja za mo, Tako je govorio Zaratustra, Filozofija u traginom razdoblju Grka itd. 3 teme dominiraju njegovom filozofijom: Smrt boga, Volja za mo i Veno vraanje istog. Smrt boga, Ovo je pitanje kroz koje Nie otro kritikuje Hriansku etiku. Hrianstvo je 2000 duga veba u ponizosti ,pokornosti i zavisnosti oveka do bia ije se dostojanstvo sastoji u tome da klei na kolenima.smatrajui da je sutina oveka po uspravnom hodu po ovom svetu. Nie je objavio bog je mrtav, hoemo da ivi natovekPojam natoveka povod je mnogih nesporazuma kada se paljivije proui. Nieov zakljuak je bog je mrtav, to ne znai da on ne veruje u boga ili da boga nema, ve samo kae da je bog danas mrtav i pita se zato je bog umro. Uzrok smrti boga mogao bi se nai u samoj istoriji Hrianstva. Zato Nie konstatuje: Bog je umro, a time se ponovo javlja ansa za oveka. Znai ili e vladati ovek ili e vladati bog? Bog je mrtav zato to ga je na to prisilila ovekova volja za mo. Za smrt boga treba da saznaju svi, ali nisu svi u stanju da prihvate tu misao. Nie pod pojmom natovek misli na jednog umetnika ivota u kome je ponovo uspostavljeno harmonino jedinstvo izmeu apolonijskog i dionizijskog elementa koji su platonistika metafizika, hrianska religija, moral i graanska demokratija svojevremeno razbila.

Volja za mo, najvie zloupotrebljavana tema, jer dok za smrt boga tj. svega onoga to bi htelo da bude iznad oveka, treda da saznaju svi, jer svi ljudi su u tome jednaki, volja za mo ostaje za relativno mali krug ljudi. Ostaje za ljude iz kojih treba da proizae natovek. ta je volja za mo? ona je najjai ovekov oseaj, ne poznaje nikakve granice, njoj je dobro sve ono to se zasniva na moi, to poveava mo, a zlo proistie iz slabosti. ivot uopte ima smisla samo ako se shvati kao volja za mo. Nie prezire svakodnevnog, obinog oveka i nasuprot njemu istie oveka stvaraoca, jer volja za mo je volja za stalnim napredovanjem. Da li moemo saznati volju za mo, Nie pretpostavlja jedinstvo subjekta i objekta, znai moemo saznati samo ono to smo stvorili. Mi stvaranjem saznajemo. Veno vraanje istog, je kulminacija itave Nieove filozofije, a proizilazi iz smrti boga i volje za mo. Prevrednavanje svih vrednosti gde e moral vaspitavati za visinu, a ne za prosenost.

Ko ne moe da leti pomozi mu da padne. Nie trai prevrednavanje svih vrednosti zato to je Evropska kultura zapala u krizu, nastupila je dekadencija vrednosti i Nie to naziva Nihilizam, jer su vrednosti izgubile smisao. Merilo vrednosti po Nieu nije dobrobit za veinu, ve samo potvrivanje volje za mo, a prevazilaenje sadanjih vrednosti je natovek.

ARTUR OPENHAUER (1788-1860)

Nemaki filozof Artur openhauer, bio je veliki pesimista prema ivotu a i samom sebi. Verovao je da nikad nee uspeti da uradi ono to je poeleo, ali se, ipak, ubraja meu velike nemake mislioce. Bio je ovekomrzac pa je i sam govorio da su ljudi, ponekad, pravi avoli. openhauer je rekao da je volja pokreta ivota. Tu reenicu je rekao negde pred kraj ivota, zato to je ba tada, u poznim godinama, uvideo da ivot ima i neku svetliju stranu. Tek tada je shvatio da ni od ega ne treba odustati, ako se naizgled, ini da je veoma teko. Treba, naravno, ovek da bude i optimista: rekao je openhauer, iako je celog ivota bio pesimista. openhauer je volju kao pojam u filozofiji otkrio unutar samog oveka, u njegovoj dui. Volja je najdublja sutina oveka zakljuio je filozof. Za njega je volja predstavljala itav ovaj svet. Predstavnik voluntarizma. Karakteristike njegove filozofije su: idealizam, iracionalizam, nihilizam I pesimizam. Za njega se kae da je najvei filozof pesimizma. Izvori njegove filozofije lee u Kantovom i Platonovom idealizmu, u Stoikoj filozofiji I staroindijskoj filozofiji Vede. Njegova najznaajnija dela su: Svet kao volja I predstava, O volji u prirodi, O etvorostrukom izvoru naela dovoljnog razloga. Kada pogledamo drutvene uslove u kojima se javila njegova filozofija, izgleda paradoksalno da se filozofija pesimizma javlja u vreme opteg drutvenog poleta. Dublja analiza linih razloga daje objanjenje: openhauer potie iz bogate aristokratske porodice, a burzoazija se borila protiv aristokratije. Porodica mu je bila nesreena i razlika izmeu roditelja je bila 20 godina, zbog ega je mrzeo majku, a i ona njega, na neki nacin ( majka se zabavljala dok je otac propadao). Razlog jo treba traiti u Hegelovoj filozofiji.Njegovo delo:Svet kao volja I predstavaOn tu istie da je njemu stalo do istine, gole, nedograene, neprijateljske. Filozofiju definise tako to kae da: filozofija ima za svoj predmet iskustvo, ali ne poput drugih nauka, ovo ili ono iskustvo, nego upravo samo iskustvo uopte I kao takvo prema njegovoj mogunosti. On se priblizava solipsizmu ( doktrina koja smatra da je individualno ja celokupna realnost, a sve izvan je opaaj, to je odreeno kao egoistino gledite). Meutim on priznaje postojanje spoljanjeg sveta, a sutinu tog sveta ini svetska volja. Volja je u osnovi svega. Telo je opredmeena volja. Time on gradi svoj idealizam i u okviru njega pravac voluntarizam, jer smatra da svet postoji samo na osnovu volje. Nagon za odranjem i polni nagon su dva osnovna nagona za ivotom. ovek je bie tenji, htenja i elja. Volja je osnova i sveta i oveka , i uvek

volja za neim to jo nemamo. Zato je u osnovi volje nezadovoljstvo. Spreena volja u nama stvara bol I patnju, koja je skoro stalna.ovek je u sutini nezadovoljno i nesreno bie. Time openhauer gradi svoj pesimizam. On smatra da ivot nema vrednosti i zato sto je slican sa snom, I zato to je nerealan, relativan, bedan: to je postojalo, ne postoji vie i kao da nikada nije ni npostojalo, ostaje samo oiljak, a sve to postoji u iduem vremenu je prolo, beda ivota dolazi od toga to je bol realno, pozitivno i prvobitno oseanje, a zadovoljstvo je sekunadrno. ivot je bedan jer poiva na volji koja stalno neto hoe, pa smo stalno nezadovoljni, a smrt je samo dokaz bede i nitavila ivota. Ovaj svet je najgori od svih moguih svetova i da je za dlaku gori, prestao bi da postoji. ta je sa samoubicama? Prema njemu, samoubistvo nije nikakvo negiranje volje i ivota. Samoubica negira samo jedan vid ivota, i to onaj koji njemu nepodnoljiv, a ne ivot po sebi. On negira takovo stanje u kojem se trenutno nalazi, pa bilo ono oznaeno i kao ivot, ivljenje ili pak ivotarenje. Na autor priznaje da je sam ivot pun patnji. Posebno zanimljivo je da e on svrhu i cilj celokupna ivota videti u stanju mirovanja odnosno u stanju Nirvane. Taj aspekt filozofije posebno dolazi do izraaja zbog uticaja raznih istonjakih religija, kojima je Schopenhauer bio podloan. Kada spominjemo istonjake filozofije onda na prvo mesto dolaze upravo indijska filozofija i religija posebno brahmanizma. U tom smislu Schopenhauer e zakljuno rei: ivot se potvruje onda kada se smiruje, i to smiruje u kontemplaciji, o oslobaanju od straha pred smru, u jednostavnom voenju prirodnog ivota.