JOVO ILUKI LUCIFEROV APOSTOL Knjievna omladina Srbije, Beograd, 2006.

Knjievna omladina Srbije 2006 -brahma-bhuvnal lokh punar vartino rjuna mm upetya tu kaunteya punar yanma na vidyate Sve planete u materijalnom svetu, od najvie do najnie, mesta su patnje, na kojima se odvija uzastopno raanje i umiranje. Ali onaj ko dostigne Moje prebivalite, o Kuntin sine, nikada se vie ne vraa. Bhagavad-gita 8.16. I MINHEN, april 1969. Prolee je stiglo jo pre tri sedmice, ali vreme nije ni nalik na proleno. Jedan od osrednjih amfiteatara na Filozofskom fakultetu popunjen je studentima do poslednjeg mesta. Predavanje dri profesor Konrad Vajshaupt, koji zamenjuje bolesnog profesora. Pomenuti posao mu priinjava pravo zadovoljstvo, budui da kao dekan dugo vremena pre toga nije izlazio iz svoje kancelarije. Veina studenata ga paljivo slua. - Vedski spisi nas ue da svemir ima odreeno vreme trajanja, utvreno energijom potpune celine, i kada ono istekne ova privremena manifestacija bie unitena prema savrenom planu potpune celine. Varljivi ivot ulnog uivanja je iluzoran, jer ivo bie ne moe uivati u delatnostima ula ako nije povezano s potpunom celinom. ivim biima pruene su sve povoljnosti kako bi spoznala potpunu celinu. Ljudski oblik ivota je potpuna manifestacija svesnosti ivog bia, a stie se, po Vedama, evolucijom kroz 8400000 vrsta ivota u krugu raanja i umiranja. Na naoj planeti nema toliko vrsta ivih bia. Mislim da vam je jasno ta nam Vedski spisi time poruuju. Njegov jak i prodoran glas je jedini zvuk koji se uje u amfiteatru.

- Malo ko razmilja o tome, i svestan je toga, da je naa planeta samo grumen materije koji lebdi u beskrajnom prostoru zajedno sa drugim takvim grumenima. Prema Vedama, postoje bezbrojna sunca i bezbrojni planetarni sistemi. Kao beskrajno mali sastavni delii potpune celine, mi, prostorno ograniena stvorenja, pokuavamo da vladamo tim bezbrojnim planetama. Zato moramo da se uzastopno raamo i umiremo, skrhani starou i boleu. Uostalom, zar nije Krina u desetom pevanju, u Bagavad giti, rekao: Ali zato ti je, Aruna, potrebno ovo detaljno znanje? Jednim svojim delom proimam i odravam ceo svemir. Utom se zau zvono. Studenti ustadoe, dok profesor Vajshaupt prozbori smirenim glasom: - Toliko za danas. Napustio je amfiteatar zajedno sa studentima. Na stolu u njegovoj kancelariji doekuje ga pozivnica za promociju knjigeprvenca jednog njegovog mlaeg kolege, zakazana za poslednji radni dan u ovoj sedmici. Profesor spusti fasciklu i jo neke papire na sto i uvali se u stolicu. Proao je prstima kroz gustu kosu. Poeo je da osea blagu glavobolju. Ima ve nekoliko meseci otkako profesora Vajshaupta mue este glavobolje i, kad se osami, ima vizije. Po glavi mu se motaju raznorazne slike, kao da gleda predstavu ili segmente iz svojih prolih ivota. Moda je danas u pitanju vreme, pomislio je i ustao. Napolju se polako smrkavalo. Dan je dodatno tmuran zbog kie koja neprestano pada ve itavu jednu sedmicu. Konradovo radno vreme je zavreno. Iz zgrade fakulteta izaao je sam. Umesto da sedne u taksi, peice je krenuo kui. Nameravao je da, udiui sve vazduh, odagna glavobolju. Kia dobuje po njegovom velikom crnom kiobranu. Osvetljene ali sive minhenske fasade prate ga sve do njegove stambene zgrade. Na vratima komfornog trosobnog stana doekuje ga etrnaest godina mlaa supruga. - Konrade, dragi, otkud tako rano? - Iluminada, duo, danas me je najednom uhvatilo neko neraspoloenje. Iz najvee prostorije u stanu do njih dopiru neiji tihi glasovi. - Nisi sama? - upita je Konrad. - Prouavam Bibliju sa braom i sestrama. Uavi u salon, Konrad u njemu zatie nekoliko Jehovinih svedoka. Utivo i ponizno, oni ga pozdravie. On ih otpozdravi i, diskretno, dade do znanja supruzi da mu spremi veeru. Ona se bez pogovora uputi u kuhinju, a on u kupatilo. - Doi da oisti jaja! - dobaci mu Iluminada dok je prao ruke. Doavi do nje, uzeo je kaiicu i paljivo, germanski precizno, odvojio gustu beliastu masu od providne sluzi belanca, pri tom govorei sebi u bradu: - Ako niko ne jede moju, ljudsku spermu, neu ni ja da jedem kokoju. Iluminada se samo nasmeja. Napravila mu je salatu i isprila omlet. Nakon obilnog obroka i tri povelike krigle piva, Konrad se dovue do svoje radne sobe. Seo je na fotelju i, dok je njegova supruga sa svojom braom i sestrama polemisala o tome da li izistinski hriani treba da se u potpunosti povinuju zemaljskim vlastima ili ne, utonuo u razmiljanja. Zapravo, dole su mu njegove vizije. (Obino, u jednom

trenutku, on oseti kako mu se neto ledeno sliva niz kimu. Zatim ima oseaj kao da mu temperatura tela znaajno opadne. Slede zvuci i glasovi, iza kojih obavezno dolaze slike.) Bilo je to neto nalik na seanja, kao da ponovo proivljava ceo svoj prvi ivot na ovoj planeti. * * *

On je bio jedan zreo dlakavi dvonoac u punoj ivotnoj snazi. Stanovao je u peini, zajedno sa mnogobrojnim lanovima ire familije. Ceo dotadanji ivot provodio je uz plamen vatre, donet u peinu jedanput kad su zle sile munjom sprile najvie drvo u okolini, koju su s vremena na vreme svi pomalo morali da hrane suvim granama. Da bi pobegao od dokolice esto je sa svojim ocem krvlju ulovljenih zveri slikao po zidovima prizore iz svog svakodnevnog ivota. Odrasli mukarci takmiili su se ko e bolje da naslika bizone i njihove dvonone predatore. Otkako je znao za sebe oseao je neopisiv strah od okolnih gustih uma i njihovih krupnih etvorononih stanovnika, od provala oblaka i grmljavina. Prstima je uvijao svoju kosu i bradu, trebio buve i vake, i katkad upao svoje bolne i potamnele zube, od kojih bi neki iznova nicali. Razlikovao je dan od noi, Sunce od Meseca, oblake od zvezda i leto od zime. Razlikovao je i dobro od zla. U stvari, znao je ta treba a ta ne treba initi svojim blinjima, da bi se i oni tako ophodili prema njemu. (Na stranu to to je vie puta, osetivi jak polni nagon, napastvovao svoje sestre i ostale roake i prisiljavao ih na parenje.) Kada su dani bili dugi a vazduh topao silazio je do oblinje reke i kupao se u njoj, brao plodove i hranio se njima, i, uopte, iveo bezbrino. Kada su dani bili kratki, vazduh hladan, a zemlja pokrivena snegom, ogrtao je krzna ubijenih ivotinja i sa mukim roacima odlazio u lov, kako bi imao ta da jede. Vie je voleo duge dane i topao vazduh. Znao je, otprilike, da izrauna kada nastupa koji period. Nije jo bio stasao za odabir enke, koja bi mu izrodila decu. U svom kratkom ivotnom veku video je jo i kako iz nabubrelih ena izlaze mali dvononi upavci slini njemu i ostalima, kako stariji upavci prestaju da diu i mrdaju, i kako ih potom odnose na jedno uzvienje da ih prodru ogromne ptice otrih, krivih kljunova. Bio je to teak i nezahvalan ivot. Ali svi koje je znao voleli su da ive. On je oduvek oseao kako se razlikuje od ostalih. Sporazumevao se sa njima kricima, kojima su jedni drugima davali do znanja ta ele i kako se oseaju, ali voleo je da se osami i da posmatra sve to ga okruuje. Muio je sebe pitanjima ko je on, odakle je doao tu gde se nalazi, zato je tu doao i gde e otii odatle. Bio je jedini dvonoac koji je razmiljao o tome. Najvie od svega voleo je da sedne na jedan kamen ispred peine i da gleda oblake kako se kreu, preko dana, ili da se divi zvezdanom nebu, preko noi. Zbunjivala ga je pojava punog Meseca na vedrom nebu, koji je iz noi u no postajao sve manji, da bi najzad sasvim iezao. Ne bi ga bilo nekoliko noi, da bi se kasnije pojavio kao srp koji se sve vie poveavao, da bi napokon ponovo postao pun krug. Uspeo je ak i da izrauna periode meseevih promena, uz pomo svojih deset prstiju. Ni to nije radio niko od njegovih blinjih.

Vremenom je zavoleo taj svoj kamen. U jednom trenutku poeleo je da ga ukrasi. Poeo je da ga obrauje, udarajui ga sa strane kamicima raznih oblika i veliina. To je dugo trajalo. Kamici su mu se poesto lomili u rukama, dok bi ponekad sa njega otpalo po koje pare. Najzad, uspeo je da tako obradi svoj kamen da je bio savren: napravio je kamenu kocku. Bio je zadovoljan. Voleo je da sedi na njoj, poguren, glave naslonjene na levu ili desnu aku, i da razmilja o sebi. Jednog popodneva, posle obilne kie, Sunevi zraci probili su oblake. Na nebu se pojavila duga. Dvononi upavci izali su iz peine i divili se ovoj prirodnoj pojavi. On je i ovog puta seo na svoju kamenu kocku i bacio pogled na dugu. I tada se dogodilo neto neobino. Osetio je kako pored svog dlakavog, prljavog, smrdljivog i bolesnog tela poseduje i besmrtnu duu. I kako je ta njegova dua otpala od neke praceline ili nad-due. Duga je, zapravo, bila most izmeu nad-due i ostalih dua, most koji je bilo nemogue prei. Pao je u trans. Naao se u nekom posve mranom prostoru u kome je svetlucala jedna mala iskra. Njen bezvremenski mir poremetio je jedan jedini impuls koji ju je uzdrmao izazvavi eksploziju. Njeni delii su se rasprili na sve strane. Poelo je da tee vreme. Iz njene sredine izletelo je nebrojeno mnogo svetlosnih bia, koja su se tek probudila iz dugog sna izazvanog preanjim unitenjem potpune celine. Svi su pospani i polusvesni, svi osim jednog koji je za sve ovo vreme bio polubudan; on je bio jedini nosilac svetlosti dok su svi ostali spavali. Njegova elja da obnovi preanju potpunu celinu je i izazvala taj impuls. U desnoj ruci je nosio baklju. Oprivi najblie oko sebe, razbudio ih je i proglasio ih svojim saradnicima. Bilo ih je dvanaest i svi postadoe visokosvesni. Ostali ostadoe polupospani. Svi se zadrae oko nosioca svetlosti. Egzistirae u dokolici, dok od ostataka praiskre svetlosti izgradie bezbrojne svetove, skupine bletavih i tamnih kosmikih tela okupljenih u nebrojene galaksije. Na njima sami od sebe iznikoe raznorazni oblici organskog ivota. elei da napuste dokolicu duhovnog postojanja, jedanaestorica od dvanaest Luonoinih apostola pobegoe u materijalne svetove odvedovi sa sobom tri etvrtine ostalih podanika svetlosti. Svi doivee pd u bedu materijalnog postojanja. Otvorivi oi, ponovo je ugledao dugu. Spoznao je sebe. Doiveo je prosvetljenje. Kao oinut munjom, skoio je sa svoje kamene kocke i povikao: - Ja znam! Bio je lud od sree. Njegovi najblii ga nisu razumeli. Samo su se zgledali i, mumlajui i rokui, zapitali se ta je s njim. A on je trao niz livadu, prema reci, i vikao koliko ga grlo nosi. Iz grla su mu izvirale rei. Uplaio je sve ptice. Od njega pobee i nekoliko rogatih etvoronoaca. Uskoivi u reku, na najnezgodnijem mestu, rasterao je sve ribe. Rena matica ga je ponela nizvodno. Iz sve snage borio se da ostane na povrini. Nije mogao da izae iz reke. Uleteo je u brzake, povredivi udove, i sruio se niz vodopad. Mlatarao je rukama i nogama pokuavajui da pliva. Najzad se sasvim umorio, kad se reka umirila i kad je izaao na blatnjavu obalu. Bio je predaleko od svog doma, mokar, gladan i umoran. Pala je no. ume su bile pune divljih zveri. To ga je strahovito plailo i zbog toga nije mogao da spava. uurio se uz jedno drvo ekajui da svane i razmiljajui o onome to je video kroz dugu. Odvratni umski krici remetili su mu razmiljanja. Odjednom, kao grom, usred noi, iznad gustih kronja zablista jaka zelenkasta svetlost. Nedugo zatim zau se potmula tutnjava. Nedaleko od njega, sa neba se spusti

neobina usijana lopta. Iz nje izaoe dvonoci, slini njemu, samo mnogo vii i svetliji, odeveni u bletavu odeu. Ugledavi ih, on oseti dodatni strah i dade se u beg. Ali celo telo mu zatrese bol u zadnjici, kao da ga ubode neto otro. Zavrte mu se u glavi i, zateturavi se, prosu se na zemlju. Utonuo je u najblaeniji san u svom dotadanjem bednom ivotu. Probudio se u nekom za njega krajnje neobinom prostoru. Bio je okruen dvononim, kratko podianim, lepim stvorenjima svetle koe i plavih oiju. Naviknut na oi crne boje, sa strahom je posmatrao njihove nebo-plave vizire. Hteo je da im se suprotstavi, ali nije mogao. Leao je na neemu mekom, pokriven nekim nenim pokrivaem, dok su mu noge i ruke bile vezane. Prostorija je bila osvetljena, tako da je mogao da uoi da na rukama, nogama i ostatku tela nema vie dlaka. Imao je neto tamniju boju koe od onih koji su ga okruivali. Osetio je i da mu je lice golo i da mu je kosa znatno laka nego ranije. Sve u svemu, da nije bio vezan, oseao bi se veoma lepo. Primetivi da je doao sebi, svi se razioe. Kraj njega ostade samo jedna enska osoba sa dugom utom kosom. Svukla je svu odeu sa sebe i legla na njega. Nikada pre toga nije video zgodniju enku. Opkoraila ga je i poela da se pari s njim. Uzbudila ga je, jer je navikao da se pari otpozadi, kao sve ivotinje. Nije se opirao i ona ga je odvezala. Zagrlio ju je oko struka. Oboje su svrili gotovo istovremeno. Ustali su sa leaja. On je provirio kroz jedan prozori i video da se nalazi u vazduhu. Upravo je preletao svoju peinu i video je neke svoje roake. Nisu mu nedostajali. Neto kasnije oboje su obukli istu odeu. Ona ga je upoznala sa jo nekoliko pripadnika njegove vrste. Sporazumevao se sa njima retkim reima koje je tek uio. (Od vie instance, koja namerava da ovaj svet naseli podobnom rasom, ona mu je bila odreena za suprugu. Novu rasu trebalo je stvoriti uparivanjem najboljih sinova i keri zemlje i najgorih sinova i keri neba. Najinteligentnijim i najnaprednijim iteljima zemlje dodeljivani su mentalno zaostali i defektni itelji neba. Niko od njih se nije ljutio: degenerici su bili fascinirani injenicom da ih bilo ko hoe, dok su napredni stanovnici peina smatrali da su se pribliili bogovima.) Pruila mu se i retka prilika da vidi njihovu decu. Neka od njih imala su plave oi. I tako je on postao lan posade sinova neba. Leteo je zajedno s njima irom svog sveta i uio od njih. Bio je presrean kad su mu se rodila deca sa plavim oima. Umro je u uverenju da e njegovo potomstvo biti bolje od njega. * * *

- Konrade!... Konrade!... - pozva ga Iluminada nekoliko puta. On ju je uo, ali nije eleo da se razbudi. Leao je u udnom poloaju, naslonjen na levu aku, kao pripadnici nekih afrikih plemena koji tako spavaju da im neka naroita vrsta buba ne bi ula u ui. Ugledavi ga, Iluminada prasnu u smeh. - Tako su spavali praljudi.

- Ja sam upravo sanjao da sam praovek - odgovori on proteui se. - Bio je to veoma neobian i interesantan san. - Kad bi prouavao Bibliju sa mojom braom ne bi te muili komarni snovi i vizije. Bio bi mnogo mirniji kad bi verovao u boga, umesto to veruje u satanu. - Ja verujem da bog postoji. Zapravo, ja znam da bog postoji. Vera u bilo ta znai da onaj koji veruje nije siguran da li to neto postoji ili ne. - Ti veruje u Lucifera. - Lucifer je jedini bog u svemiru. - Lucifer je satana. - Lucifer je luonoa, nosilac svetlosti, najstariji i najuzvieniji kosmiki princip... Ja ga oboavam ba zbog toga to on u sebi sadri podjednaku koliinu dobra i zla. Ja kad god uinim neko dobro delo, odmah se opomenem da treba da uinim i neko zlo delo. I obrnuto. Kad uinim zlo delo, odmah poelim da uinim i neko dobro delo. - Bog Biblije je jedini pravi bog! - Bednik koji se hrani krvlju rtvovanih ivotinja?! Proitaj samo prvih jedanaest poglavlja Tree knjige Mojsijeve. Anton andor Lavej i njegovi sledbenici su pre tri godine osnovali Satansku crkvu i oni satani kao rtve prinose make i ostale manje ivotinje samo zato to nisu bogati kao to su to bili Hebreji u vreme Mojsija koji su mu prinosili volove... - Pokvarenjaku jedan! - prekide ga Iluminada. - Stare! Na prevaru si me uvukao u brak! - Pa nije hrianski razvesti se zbog religije? - Da. I ti to dobro zna. Oboje uutae. Iluminadi je krivo to je i ovog puta zapodenula kratku teoloku raspravu. Konradu je, pak, krivo to joj je ovako ustro odgovorio. I jedno i drugo znaju da su u brak stupili zato to su se voleli. - Iluminada, - ree joj Konrad - ja sam doktor filozofije i pisac strunih knjiga. Kako uopte moe da pomisli na to da bih mogao da budem lan tvoje ili bilo koje druge prizemne sekte? Iluminada se predade. Povue se u svoju sobu kako bi, verovatno, po ko zna koji put itala Bibliju. Profesor Konrad ostade sm u svojoj radnoj sobi. Glavobolja je prestala i mnogo mu je lake. Raspoloen je za umni rad i veeras bi mogao neto i da napie, i da se u tome zadri do kasno u no. A ako Iluminada poeli da vodi ljubav - ispunie svoju branu obavezu. Veina ljudi je preko dana zauzeta zaraivanjem novca, a preko noi brigom oko ostavljanja potomstva. Meutim, doktor Konrad Vajshaupt se u svakom pogledu znatno razlikuje od veine ljudi. II VAJSHAUPTI potiu iz bavarskog grada Ingoltata. aputalo se da su oni poreklom Jevreji, ali da su poetkom sedamnaestog veka preli u katoliku veru i preko branih veza sa Bavarcima postali Nemci. Moda ih je ba to spasilo stradanja u uasnom verskom ratu 1618-1648 i holokausta za vreme nacionalsocijalistikog reima.

Konrad Vajshaupt rodio se 1. maja 1928. godine u Minhenu. Bilo je to vreme duboke krize, inflacije, trajkova, politikih nemira i opte propasti nemake drave, poluporaene u Prvom svetskom ratu. Njegov otac bio je knjigovezac. Posedovao je malu knjigoveznicu, tampariju i knjiaru u jednoj minhenskoj uliici. Majka mu je bila uiteljica u jednoj osnovnoj koli. iveli su neto iznad proseka, znatno bolje od ostalih Nemaca toga doba. Konrad je bio najlepe dete u Minhenu s poetka tridesetih godina. Majka ga je oblaila po poslednjoj modi. Budui da joj je bio sin jedinac, mogla je da mu posveti svu svoju ljubav i panju, i da ga razmazi. Obuen u karirane pantalone do kolena - preko leta, ili u simpatini tofani kaputi - preko zime, uvek sa maramom oko vrata i eiriem na glavi, esto je sa majkom izlazio u grad, koraao uporedo s njom i svirao malu harmoniku. Oajni nemaki radnici, isterani na ulice, kao i uline protuve, sa simpatijama su posmatrali ovog malog arijevskog deaka. Mali Vajshaupt se u mnogo emu razlikovao od svojih vrnjaka. Pored toga to je na prelazu iz etvrte u petu godinu ivota nauio da ita i pie, vrlo rano je izneo na svetlo dana i svoje interesovanje za osobe suprotnog pola. Njegova majka je to prva uoila. To joj je postalo jasno kad ga je jednom prilikom, u jednom butiku, kupujui neku odeu, ostavila samog sa kasirkom. Kad se vratila, zatekla ga je kako klei pored nje, gura joj ruku pod suknju i miluje joj debele butine. Pomenuta ena bila je nepomina, hipnotisana neljudskim pogledom iz njegovih nebo-plavih oiju. Izvinivi se kasirki, odvojila ga je od nje, ukorila ga i po povratku kui ispraila mu tur. Poetkom 1933. godine, zahvaljujui glasovima krajnje ponienih graana Nemake, koji su u njemu videli jedini spas, na vlast je doao Austrijanac Adolf Hitler. Drava je uskoro krenula putem naglog razvoja. Konradovoj majci je porasla plata, a ocu se poveao obim posla poto je nacistima za dobru nadoknadu tampao sve i svata. Uskoro su iveli toliko dobro da su svakog leta mogli da idu na more. Polazak u kolu nije mu mnogo znaio, jer je ve znao da ita i pie. Umesto da ui besmislice od uitelja od kojih je bio i inteligentniji i pametniji, napastvovao je devojice svojih godina i one neto starije od sebe. Zbog takvih ispada bivao je kanjavan i od predavaa i od roditelja. Izmeu ostalog, u koli je uio i to kako ima sree to se rodio kao Nemac i kako je njegov narod u svakom pogledu najbolji na svetu. I njegova majka bila je primorana da to isto predaje svojim uenicima. Vremenom je i ona poverovala u sve te prie. Pored toga, svog sina je terala da svaki dan naglas ita najmanje po deset stranica iz Biblije i da sa njom redovno odlazi u crkvu. Konrad Vajshaupt u uspomenama na svoje detinjstvo uva i seanja na progon Jevreja od strane nacista, na paljenje njihovih radnji i demoliranje njihovih stanova, na megalomanske nacistike parade po ulicama Minhena i esta gostovanja najviih dravnih funkcionera, pa i samog velikog voe, kome se veina graana Minhena divila i oboavala ga kao boanstvo. I on se trudio da ne propusti nijedan miting i nijedan njegov govor. Svi ljudi koji su javno negodovali protiv svega ovoga, to je i sam primetio, poeli su polako da nestaju. Po gradu se govorkalo da je u oblinjem selu Dahauu otvorena neka kazneno-popravna ustanova za prevaspitavanje demokrata, komunista, anarhista i ostalih protivnika reima. Ali njega to nije zanimalo. U desetoj godini je prvi put u ivotu posetio Rim. Svratio je u glavni grad prijateljske Italije nakon porodinog letovanja u Gaetskom zalivu. Bio je oduevljen arhitekturom i ogromnim kulturnim nasleem Venog grada. Sa roditeljima je posetio i

Vatikan. Najvie od svega fasciniralo ga je Mikelanelovo zidno slikarstvo u Sikstinskoj kapeli. Satima je hodao kapelom, zadravajui roditelje kojima se urilo na voz, posmatrajui dela jednog od najveih slikarskih genija svih vremena. Doiveo ih je kao svoja sopstvena. U najmanju ruku potpuno je shvatio njihovog autora, kao i njegovu poruku. Posebnu panju privukla mu je jedna neobina slika sa tavanice, koju je kustos naslovio sa Prvi greh i izgon iz raja, na kojoj su Adam, Eva i satana prikazani u jednoj krajnje neobinoj pozi. Gledajui ih sve troje, Konrad se samo iscerio i procedio: Eva je oralno zadovoljavala Adama pre nego to im se priunjao satana i ponudio im truli plod sa drveta poznanja dobra i zla. Prekinuvi ih u poslu koji im je oboma priinjavao zadovoljstvo, Adam i Eva pojedoe ponueni plod i pobunie se i protiv boga i protiv avola. Na majino zaprepaenje, dodao je jo i ovo: Kako se Mikelanelo lepo osvetio papi. Te godine njegova domovina se znatno proirila, okupiravi i anektiravi Austriju i eku. Bila je to poslednja mirna godina u Evropi. Negde u to vreme Konrad je poeo da pie pesme. Bile su to deje pesmice, ali posedovale su odreeni kvalitet i puno su obeavale. U septembru 1939. godine poeo je rat izmeu Nemake i Poljske. Malo ko je tada mogao predvideti da e taj konflikt izrasti u oruani sukob svetskih razmera i da e po svojoj brutalnosti uveliko prevazii Svetski rat iz 1914. Za dve-tri godine nemaka vojska pregazila je gotovo celu Evropu. Odrasli mukarci su mobilisani i poslati na bojita irom kontinenta, i na druge kontinente. Kroz Minhen su prolazili vozovi puni ratnih zarobljenika sa svih strana. Jedna od njihovih krajnjih stanica bila je Dahau. Tamo su slati i Minhenski Jevreji. Mali Konrad je znao zato njegova majka mrzi Jevreje, ali je pokuavao da shvati zato ih mrzi veliki deo nemakog naroda. Jednom prilikom prodala je neki vredan nakit u jednoj jevrejskoj zlatari po daleko nioj ceni od realne kako bi kupila ivotne namirnice. Drugom prilikom je kupila dvesta pedeset i sedam grama jaja, precizno izmerenih na jo preciznijoj vagi, od kojih je jedno bilo muak. Sve se to dogaalo pre firerovog dolaska na vlast, ali seanja nisu izbledela. Konrad je te godine provodio u oevoj knjiari, uz knjige koje nije bilo zabranjeno posedovati i itati, a leta na moru u hrvatskom gradu Dubrovniku. Otac mu je tampao dve male zbirke pesama. U koli je, pored redovne nastave, bio obavezan da se zajedno sa svim uenicima, na asovima veronauke, moli devici Mariji za pobedu Vermahta. Poto mu je nikla prva brada, zahvaljujui firerovim namernim stratekim propustima, a naroito tvrdoglavom odbijanju da osvoji Britaniju od koje je bio mnogostruko nadmoniji, Nemaka je doivela seriju poraza na svim frontovima. Narod je poeo da oskudeva u svim potreptinama. U najgore vreme dogodila mu se ljubav sa jednom Fridom. Oboje su imali neto vie od petnaest godina i to im je oboma bio prvi put. U svom tom haosu, u epicentru svetskog haosa, njih dvoje su planirali zajedniku budunost. Kad je Minhen postao etniki ist grad, poela su bombardovanja. Ameriki i britanski avioni nadletali su manje i vee nemake gradove i zasipali bombama vojnu industriju i stambene etvrti. Svim silama su se trudili da slome kimu monoj Hitlerovoj vojnoj maini i da demoraliu civilno stanovnitvo. U poetku su vazduni napadi bili relativno retki. Ali kako su se neprijateljske armije pribliavale nemakim granicama, postajali su sve ei i sve ei. Zvuke crkvenih zvona i nacistike marevske melodije zamenile su sirene za poetak i kraj vazdune opasnosti. Vie nita nije funkcionisalo.

Konrad, Frida i njihovi vrnjaci vie nisu pohaali kolu. Jedne noi je pretvorena u gomile uta. Ljudi su se disciplinovano povlaili u sklonita i izlazili na povrinu posle prestanka vazdune opasnosti. Svaki povratak na minhenske ulice bio je samo jo jedan susret sa velikom iluzijom sa kojom je najcivilizovaniji narod na svetu celo svoje bie predao u ruke jednom umobolnom oveku. Minhen vie nije bio grad, ve zgarite. Ljudi su proklinjali i Hitlera i njegov reim, i iluziju u koju su do tada verovali. Po jednom povratku na povrinu, Konradov otac zatekao je lom u svojoj radnji. Neko je u toj optoj pometnji odneo najvredniji nametaj i opremu. Iz tog razloga vie nije odlazio u sklonite. Poginuo je nedelju dana kasnije, kada su britanski avioni razorili ceo njegov kvart. Konrad je u tom trenutku postao beskunik. Nekoliko dana kasnije poginula je i Frida. Geleri od avionske bombe probili su joj grudni ko nadomak sklonita. Izdahnula je na Konradovim rukama. Njeno telo, odmah iza prve sirene, odgurao je kolicima, plaui usput, do reke Izar, gde se oprostio od svoje prve ljubavi. (Tada je poslednji put u ivotu plakao.) Nije bilo vremena za sahranu i veina leeva bila je bacana u reku. Konrad, njegova majka i ostali graani Minhena iveli su kao pacovi. Jako dugo vremena nisu menjali odeu. Civilna sluba je u poetku razmetala ljude kojima su razoreni domovi po neoteenim kuama i svima delila dnevno sledovanje hrane. Kasnije, pak, spavalo se gde se stiglo, a hranilo se na vojnikim kazanima. Ljudi su se prepolovili. Izgledali su kao ivi leevi. Konrad je te poslednje ratne zime vie puta izistinski poeleo da umre, pa i da izvri samoubistvo, ali nije to uinio. Sredinom prolea 1945. godine Minhen se spremao za odbranu. Podignute su barikade na ulazima u ostatke najveeg i nekada najlepeg bavarskog grada. Hitlerova omladina i Folksturm naoruavali su i slali na bojite sve mukarce koji su mogli da nose puku. Borbeni moral im je bio podizan priom kako e Nemaka uskoro imati tajno oruje kojim e okonati rat u svoju korist. Kolebljivci su bili zastraivani, a izdajnici streljani ili veani na licu mesta. I Konrad je tih dana obukao uniformu. Upuen je na jedan poloaj izvan grada, to ga je spasilo sigurne smrti, jer su momci u gradu masovno nastradali. Krajem aprila i poetkom maja od vojnika do vojnika prenosila se glasina da je Hitler izvrio samoubistvo i da je dalje voenje rata besmisleno. Konrad se sa svojim drugovima iz ete nedugo zatim predao Amerikancima koji su zauzeli grad ali ne i poloaje u njegovoj okolini. Minhen se hrabro drao i junaki borio, i pao je zadnjeg dana aprila, neto pre Berlina. Ameriki vojnici i oficiri smatrali su ga jednim od najeih nacistikih uporita. Nemaki poraz bio je potpun. Drava je okupirana i podeljena u etiri zone. Minhen se naao u amerikoj okupacionoj zoni. To se pokazalo kao dobro, poto su se vojnici pobednikih drava u ostalim okupacionim zonama, naroito u sovjetskoj, bahato ponaali prema nemakom civilnom stanovnitvu. Konrad je neto vie od mesec dana proveo u zarobljenitvu, i to jedan deo iza bodljikave ice, a vei deo raiavajui minhenske ruevine. Ispod ostataka nekadanjih velelepnih zgrada svakodnevno su pronalaeni nesahranjeni leevi od kojih se jo dugo vremena od kraja rata irio nepodnoljiv smrad. Preiveli ljudi bili su nesreniji od svojih poginulih roaka i prijatelja, jer su morali da se snau za smetaj i hranu. Kao sedamnaestogodinjak, Konrad je osloboen sredinom leta. Vrativi se na zgarite negdanjeg doma, naao je majku i preivele susede. Bio je to poetak najteeg perioda u njegovom ivotu. Spavao je ispod jedne nadstrenice, a hranio se sa kazana amerike vojske. Po ceo dan je provodio u oaju, beznau i nemoi, i svojoj i svog

naroda. Preko zime je spavao po atorima koje je obezbeivala amerika vojska. Relativno dobre odnose izmeu okupatora i naroda s vremena na vreme znali su da pokvare pripadnici tajne nacistike organizacije Vukodlak koji su, ne priznavajui Hitlerov poraz, napadali strane vojnike. Ovakvo bedno stanje potrajalo je tri-etiri godine. itavih godinu dana po zavretku rata ameriki vojni autobusi vozili su preivele nemake graane u obilazak nacistikih koncentracionih logora upoznavajui ih sa razmerama nacistikog genocida. Konrad je tek tada saznao ta se zapravo nalazilo u Dahauu i emu je sluilo. Obini graani i demobilisani vojnici koji su se hrabro borili na frontovima bili su zgranuti zlodelima koje su poinili odabrani sledbenici Hitlerovog reima. Nad humkama i pepelom stotina hiljada brutalno likvidiranih ljudi spoznao je svu surovost naroda kome je pripadao. Iz tog je razloga dugo vremena vukao sa sobom izvesno oseanje krivice. Zahvaljujui ekonomskom planu amerikog generala Dorda Marala, u periodu od 1948. do 1952. godine, Zapadna Nemaka digla se iz pepela kao Feniks. Ovrsnuo i ojaao i telom i duhom, u protekle tri godine neopisive bede, i Konrad se ukljuio u obnovu svoje domovine. Za kratko vreme nauio je da radi sve graevinske poslove. U isto vreme je i vanredno zavrio gimnaziju. Dve godine kasnije, sa majkom se uselio u nov stan. Ona se ponovo zaposlila kao uiteljica. Relativno normalan ivot im je iznova poeo. Godine 1952. dobio je stipendiju od Vlade Konrada Adenauera, kao uenik generacije, poto se pre toga, opet na raun vlade, upisao na parisku Sorbonu. U gradu svetlosti studirao je filozofiju. Izbegavi ratna razaranja, glavni grad Francuske je od osloboenja pa nadalje iveo normalno. Pariz ga je oduevio i osvojio svojim izgledom i svojim duhom. Trebalo mu je dosta vremena da se navikne na sasvim nov nain ivota. Stanovao je u Studentskom domu, sa studentima iz cele Evrope i sveta. U poetku ga je bilo pomalo sramota zbog toga to je Nemac. Kasnije, upoznavi sve vie ljudi, ispoljivi svoje kosmopolitske stavove, bio je omiljen u drutvu. Stariji od veine svojih kolega, kojima ratna pustoenja nisu prekidala kolovanje, bio je najbolji student u svojoj klasi. Objavljivao je filozofske i teozofske lanke po pariskim knjievnim i filozofskim asopisima, zalaui se za neku nadnacionalnu, sveljudsku humanistiku ideju. Bio je to pun pogodak, s obzirom na to da se zapadna Evropa, pouena negativnim iskustvima iz svoje krvave prolosti, nad desetinama miliona grobova posejanih samo u poslednjem ratu, ujedinjavala na vojnom, politikom i ekonomskom planu. Njegovi stavovi doprli su do nekih ljudi koji su se slagali sa njegovim idejama. Na jednoj knjievnoj veeri, u prolee 1955. godine, priao mu je jedan profesor sa Sorbone, pohvalio njegov rad i pitao ga: Mladi gospodine, da li ste uli za Adama Vajshaupta? Da niste vi kojim sluajem njegov potomak? - uo sam za Adama. Svi Vajshaupti su u rodbinskim vezama i ne sumnjam u to da sam i ja potomak njegovih roaka, jer on, znate, nije imao potomstvo. - Pa to ste zaista vi!, rekao mu je profesor gledajui ga pravo u oi. Sreemo se po trei put u protekle dve hiljade godina. (Konrad ovo nije razumeo do dana dananjeg, jer verovatno jo nije dolo vreme za tako neto.) Bio je to poetak vrbovanja za njegov ulazak u tajno drutvo slobodnih zidara. Profesor je pronaao jednog od jedanaestorice pobunjenih Luciferovih apostola.

Tokom studija, Konrad je dvaput godinje navraao u Minhen, gde je boravio neko vreme. Njegov grad ga je svaki put iznenaivao svojim naglim razvojem. Bila je to prilika da deo svog vremena i svoje panje posveti majci. Bio je toliko emotivno vezan za majku, i za svoju prvu ljubav, da jako dugo nije bio sposoban za to da stupi u vezu i seksualni odnos sa nekom enskom osobom. Uinio je to tek u jesen 1956, u svojoj dvadeset i osmoj godini, i to zahvaljujui svojim francuskim kolegama koji su ga odveli u jednu javnu kuu. Tu se jo uvek mladi Konrad nije snaao. Dugo se nekao, smatrajui da bi tim svojim gestom prevario Fridu, kojoj se zavetovao na venu ljubav. Njegovu nemaku tvrdokornost slomila je jedna iskusna pariska crnokosa kurva, im ga je zajahala. O boe, ne!, prozborio je i prepustio se arima seksa. Pre toga, dvanaest do trinaest godina je bio sposoban za to, ali seksualno neaktivan. Oslobodivi se zakletve i viegodinje stege, postao je nezasiti ljubavnik. Za godinu dana bio je sa desetak devojaka. Konrad se nije trudio da diplomira pre roka, kako bi se to due zadrao u Parizu. Sa magistarskom tezom i doktorskom disertacijom je, pak, pourio, da bi u tridesetoj godini postao doktor filozofije. Dok je radio na doktorskoj disertaciji, njegova fotografija skinuta je sa Crne table onih koji trae u jednoj pariskoj masonskoj loi i Odbor za prethodni ispit je krenuo u ispitivanje i rekonstruisanje celokupnog njegovog dotadanjeg ivota. Po povoljnom okonanju istrage, u loi je obavljena balotaa, glasanje crnim i belim kuglicama. Balotaa je bila svetla, to je znailo da je Konrad Vajshaupt dostojan da postane lan tajnog drutva slobodnih zidara. U zgradu loe uveo ga je jemac, profesor sa Sorbone. Pre ulaska u hram, podvrnuo je nogavicu na levoj nozi do kolena, skinuo koulju sa levog ramena i iz depova izvadio sve to ga podsea na spoljni, profani svet. Jedan mason, sluitelj, stavio mu je povez preko oiju i omu oko vrata i proveo ga kroz sve prostorije, do tamne odaje. Skinuvi povez sa oiju, ugledao je mrane, crne zidove i na njima razne natpise, ljudski skelet, lobanje i peani asovnik. U jednom uglu leao je mrtvaki koveg sa lobanjom i ukrtenim kostima ispod nje, na kome se nalazilo njegovo ime i prezime. Na tren ga je uhvatila neka jeza. Seo je za jedan omanji crni trouglasti stoi i na papir upisivao odgovore na postavljena mu pitanja, posle ega mu je mason pripremajui majstor stavio dvostruki povez na oi, proveo ga kroz loinsku zgradu i doveo ga pred zatvorena vrata hrama. Nakon ritualnog kucanja, tri puta po tri, vrata se otvorie i oni uoe u hram. Pripremajui majstor mu skide neprozirni povez sa oiju i uz muziku sa orgulja dovede ga pred stareinu koji mu je poslednji put postavio pitanje da li eli da ue u savez slobodnih zidara. Po potvrdnom odgovoru, Konrad kleknu na desno koleno i poloi masonsku zakletvu, izgovarajui: Zaklinjem se svojom venom duom da u od danas pa nadalje i ubudue svaku tajnu uvati. A ako odam tajnu, neka mi jezik bude iupan iz korena, telo raereeno i spaljeno, prah i pepeo rasuti na sve etiri strane sveta, a moja besmrtna dua baena u najmranije predele tame. Tako mi bog pomogao. Pripremajui majstor tada mu je skinuo omu sa vrata i drugi, prozirni povez sa oiju. Siluete koje je pre toga kroz povez mogao samo da nazire, pretvorie se u stareinu, ostale asnike i druge prisutne masone, vezane u bratski lanac, sa ukrtenim rukama na prsima. Oi mu je okupala ogromna koliina svetlosti, koja mu je pomogla da sagleda ukupnost loe. Na njegove grudi prislonjeni su vrhovi obrednih maeva. Time je njegova inicijacija zakljuena. Konrad Vajshaupt postao je lan monog masonskog saveza u majstorskom stepenu.

Odbranivi doktorsku disertaciju, 1959. godine vratio se u Minhen. Bio je to opet jedan od najveih i najlepih gradova u Zapadnoj Nemakoj, zemlji koja je ponovo postala jedna od vodeih drava na evropskom kontinentu. Dobio je posao asistenta na minhenskom univerzitetu. Dve godine kasnije umrla mu je majka, pa je ostao sam u trosobnom stanu i na celom svetu. U nekoliko narednih godina njegova profesionalna karijera krenula je uzlaznom putanjom. Objavio je nekoliko strunih knjiga i postao jedan od najuglednijih profesora i graana Minhena. Godine 1965. na letovanju na Balearskim ostrvima sreo je i upoznao Iluminadu, rasnu panjolku duge talasaste crne kose, tamnijeg tena i crnih oiju. Ona je zajedno sa svojim sestrama svim turistima u Palmi de Majorki, kao Jehovin svedok, propovedala izvorna biblijska uenja. Konrad Vajshaupt nikada nije mogao da odbije ljude koji su govorili o bogu i s njom je stupio u kontakt. Upoznali su se jedno s drugim. Ona je poticala iz katolike porodice koja nije odobravala njeno lanstvo u nekakvoj modernoj judeo-hrianskoj jeresi. Patila je zbog progona od strane roaka, ali je za uzvrat imala veliku podrku svoje hrianske brae i sestara. Ljudi koji su ih okruivali primetili su da meu njima sevaju neke varnice. Konrad joj je na kraju letovanja izjavio ljubav i zaprosio je. (Njoj je religija nametala visokomoralna ivotna naela i samim tim ju je inila idealnom za brak.) Odgovorila mu je da bi se udala za njega samo pod jednim uslovom da postane Jehovin svedok. Obeao joj je da e tako i uiniti. Po povratku u Nemaku stupio je u kontakt sa pomenutom hrianskom sektom. Da bi postao jedan od njene brae morao je da pohaa besplatan jednogodinji kurs prouavanja Biblije, a zatim da se krsti u vodi. Poeo je da prouava Bibliju, bez obzira to ju je poznavao daleko vie od svojih predavaa, koji su mislili da su zaveli jednog doktora filozofije, samo zato da bi pridobio Iluminadinu ljubav. Sa njom se redovno dopisivao, a minhenska kancelarija Jehovinih svedoka potvrivala je sve njegove tvrdnje navedene u njegovim ljubavnim pismima. Godinu dana kasnije sreli su se na Kongresu Jehovinih svedoka u Bonu. On nije mogao da se krsti tom prilikom, zajedno sa hiljadama nemakih svedoka, iz tog razloga to nije priveo kraju biblijski studij, ali je mogao da se vena. To su obavili par dana kasnije. Stupili su u graanski brak. Medeni mesec proveli su na Azurnoj obali. Tridesetosmogodinji Konrad i dvadesetetvorogodinja Iluminada bili su najlepi i najsreniji brani par u Nici. Ona je upecala doktora nauka, a on pansku devicu. Umesto da nastavi da poseuje sastanke Jehovinih svedoka, na jesen 1966. godine Konrad je po prvi put odveo svoju suprugu na belu ruu, odnosno sestrinsko vee, na koje masoni mogu da povedu svoje majke, supruge, sestre i kerke, u masonsku lou iji je on bio asnik. Iluminada se oseala prevarenom: shvatila je da se nije udala za hrianskog mua, ve za Luciferovog apostola. Od Konradovog krtenja, takoe, nije bilo nita. Ali nije mogla da se razvede. Uvidevi s kim imaju posla, nisu mogla da joj pomognu ni njena braa. Pa ti si avolov sledbenik!, optuila ga je ona jo iste veeri. Draga moja Iluminada, odgovorio joj je on, avo ne postoji. - Njegov je najvei uspeh upravo to to je veinu ljudi ubedio u to da ne postoji. Ti si gori od njega, tim pre to eli da postane njegov sin. - Ono to ja nipoto ne elim, to je samosaaljenje i potreba za utehom i lanom nadom. Ono to svim silama elim, jeste da odrim i to je mogue vie pojaam svoj nagon prema moi, koja je osnovna pokretaka energija svakog psihofiziki zdravog ivog bia. Hrianstvo je opasna zarazna bolest, a bolest se

lei sve dok se ne iskoreni njen virus. Bolje mi je da jedan jedini dan budem Luciferov lav nego da celog ivota budem hrianska koko! Bio je to tek poetak, uvod u prave brane teoloke rasprave, koje traju i dan-danas, tri godine po njihovom stupanju u brak. III ZAVRENA je promocija. Klaus, mladi profesor filozofije, junak ove veeri, potpisuje prodate knjige i fotografie se sa zainteresovanima. Jedan od njih je i Konrad Vajshaupt. Njegova supruga je ostala kui, poto je Biblija jedina knjiga koju ona ita. Neto kasnije svi poee da se razilaze. Klaus stade pored izlaznih vrata velike barokne prostorije, postavi stopala u ugao od devedeset stepeni i sastavi rairene prste leve i desne ruke pri tom ne skidajui pogled sa Konrada. Vajshaupt mu prie, stee mu desnu ruku, spusti palac nadole i diskretno ga upita: - Brate, u kojoj si loi? - Ja sam onaj koji trai - odgovori on pomalo bojaljivo, sputajui pogled. - Ko trai nai e - uzvrati mu Konrad, nasmei se i potapa ga levom rukom po desnom ramenu. Malo upuenije oko moglo bi da primeti kako mu je neprijatno. Hitro, kao divlja maka, sjurio se niz stepenice. Na izlazu iz hotela, u sveoj aprilskoj noi, ekao ga je taksi. Vozei se prema svom kvartu razmiljao je o Klausu. Oseao se pomalo obaveznim prema njemu. Ipak se on veeras uverio u ono u ta je ve neko vreme sumnjao: Konrad je lan bratstva. Mladi filozof i spisatelj koji eli da postane slobodni zidar. Ba kao i on u njegovim godinama. A i toliko dobro se razume u Vedske spise. Bojao se da mu u vezi tog mladog kolege preostaju samo dve solucije: ili da ga veto izbegava - ili da ga uvede u svoju lou. Kui je stigao vidno neraspoloen. Na vratima ga doekuje Iluminada. Namirisana je svojim omiljenim francuskim parfemom. Na sebi ima samo donji ve. Time mu stavlja do znanja da i ovaj put mora da ispuni svoje brane obaveze. Posle nekoliko godina neplodnog braka, u ovakvim situacijama sve se odigrava poprilino brzo. Bez predigre, Konrad ak ni ne skinuvi prljavtinu spoljnog sveta od koga oni ljubomorno uvaju svoje brano gnezdo, bacie se na najblii krevet. Dvoje produhovljenih ljudi predadoe se najprizemnijim ivotinjskim potrebama. Oboje su svesni toga, mada Iluminada to ne eli da prizna, da sve ivotinjske vrste na naoj planeti imaju sezonu parenja, a da jedino ivina, svinje i ljudi to rade tokom cele godine. Nije stoga udno to se te ivotinje sve vie i vie kote i to e njihove vrste biti ugroene tek kad nastupi sudnji dan; ako ga uopte bude. Prevrui se po krevetu i guvajui posteljinu, isprepletae se kao puzavice. Oslanjae se na bokove, na lea, na kolena, uzdiui i znojei se kao stoka. Postepeno se izdopunjavae i zadovoljie jedno drugo. Konrad prosu svoje vrelo seme po Iluminadinom jo vrelijem trbuhu i izvrnu se kraj nje kao klada. Leali su jedno uz drugo, u fetalnom poloaju, kao da su jo neroeni brat i sestra blizanci, u majinoj utrobi. Njihovi polni organi, do malopre aktivni, postepeno su se gasili. Konradu u tom trenutku obino padne na pamet kako mu je supruga jednom

prilikom, pre vie meseci, dok su se nalazili u istoj ovakvoj pozi, nesvesno, u polusnu, pustila nekoliko tihih ali dobro zainjenih toplih vetrova na njegove omekale testise. Bila je to tada varnica koja je velikim delom sagorela njihovu enju i ljubav zbog koje su stupili u brak. Takve stvari se nikada ne zaboravljaju. - Konrade, mili moj, - progovori Iluminada umilnim glasom, zadovoljna kao svaka ena posle dobrog seksualnog obroka - ja sam mlada, elim decu. - Ja ih ne elim - odbi je on. - Zato uvek mora da bude po tvom? - Nisi tako govorio pre nego to smo se uzeli. - Pa nisam imao prilike. A i nisi me pitala. Tvoj jedini zahtev bio je da postanem Jehovin svedok. - I ti si me prevario. - Zato to sam te voleo. - Ja sam tebe volela u Hristu. - Zar ti to ne lii na neke seksualne konotacije koje su moja braa podmetnula tvojoj brai. Uostalom, zato bi ljubav morala biti uslovljena bilo ime? Ti si od mene izriito zahtevala neke stvari. A ta si mi nudila osim vagine? - Ma ta to pria?! Moja religija propoveda humanizam i nauava da se ovek znatno razlikuje od ivotinja. - Ne razlikuje se ni po emu, osim to ima potrebu za religijom. ovek je nepraktian. On eli da zna i ono to mu uopte ne treba... Dok se Minhen posle rata nalazio u ruevinama, nije bilo neobino videti ivinu kako trkara po izrovanim ulicama. Kad su jednoj urki neki besposleni uliari oteli pile, kako bi ga pojeli, ona se drala na sav glas. Obina urka je znala brojno stanje svoje dece. Ako je nauila da broji, moda bi mogla da naui i viu matematiku ako bi joj to bilo potrebno. Za ivot i opstanak bog nije potreban ak ni ljudima. - Ma ti si uasan! - povika Iluminada skoivi na noge. - Na sve daje povran odgovor. - Mora da prizna da sam dobar ljubavnik. I da mi ta osobina potie iz nekog od prolih ivota. - Ne znam kakvi su drugi mukarci, jer sam bila samo sa tobom. Mi smo ljubavnici u Hristu, a reinkarnacija due je satanska podvala ljudskom rodu. - Dokle u sluati ovakve gluposti? - ree Konrad okrenuvi se na drugu stranu. Idi u kupatilo istuiraj se, pa nam onda spremi veeru. Ja u posle tebe. Iluminada napusti sobu. Ostavi sm, Konrad se zapita zato njegova najmonija braa, koju on uzgred nije imao prilike ni da upozna, nameravaju da ceo ljudski rod u ne tako dalekoj budunosti pretvore u ropsku hordu ljudi-ivotinja, a onda da im na silu nameu neka moralna naela. Liiti ljude boga, prirodnih zakona, moralnog zakona, uiti ih da je svet nastao sasvim sluajno, sm od sebe, a plaiti ih kazne na nekakvom mestu venih muka - to je jedna od najvetijih podvala. Ako nema boga onda nema ni avola. A ivotinjama ne treba ni jedan ni drugi. emu onda moralne norme? Dok se svaao sam sa sobom, Konradov znoj se polako suio i hladio mu telo. Umotavi se u svileni pokriva, osetio je neku jezu. Neto ledeno je poelo da mu se sliva niz lea. Zavrtelo mu se u glavi i pred oima mu se ukazala flota gvozdenih ptica koje lete kroz beskrajna svemirska prostranstva.

Pre etiri i po milijarde zemaljskih godina kroz tek formirani Sunev sistem prola je jedna mala zvezda lutalica zamalo promaivi njegovu najveu planetu. Velike koliine vode izbaene iz oba sveta stvorile su komete. Formirani Sunev sistem imao je deset planeta. Na treoj, etvrtoj i desetoj planeti po udaljenosti od Sunca nikli su prvi, to prostiji, to sloeniji, oblici ivota. etiri milijarde godina kasnije, za vreme drugog ledenog doba na severnoj polulopti tree po redu planete i opteg potopa na etvrtoj, na treu planetu spustilo se nekoliko letelica sa desete po redu planete. Njeni itelji zvali su se Anunaki. Bila su to visoka, svetloputa i plavooka stvorenja visoke inteligencije, iji je ivotni vek iznosio vie od est stotina hiljada zemaljskih godina, tako da su im obdanica i no na ovoj planeti proticale kao sekunde. Skeniravi Zemlju iz svemira, spustili su se u dolinu dve velike reke, Tigra i Eufrata, kojima su dali imena po rekama iz svog zaviaja, dok su zemlju nazvali Mesopotamija. Taj su teren odabrali zbog njegovog bogatstva fosilnim gorivima, preostalim od nebrojeno mnogo leeva njegovih izumrlih gigantskih reptila. Njihov je stari svet doiveo velike klimatske poremeaje, zbog ozonskih rupa u atmosferi, koje je trebalo zakrpiti sitnim esticama zlata. Vrhovni suveren planete Nibiru i vladar svih Anunakija - Anu, ostao je na matinoj planeti, dok su njegovi sinovi, Enlil i Enkaj, nadgledali kolonizaciju. Enlil je bio komandant misije, dok je Enkaj bio operativac. Jedan od njihovih najbliih saradnika, vrhovni svetenik, zvao se Nacist. Simbol njihove religije bio je kukasti krst, lociran u centru Sunca koje iri svoje zrake na sve strane. Simbol njihove imperije bilo je oko upisano u jednakostranian trougao. Enkaj je bio prvoroeni sin, ali njegova majka nije bila Anuova supruga, te stoga on nije bio kraljevske krvi. On je bio inenjer i naunik. Izgradio je irigacioni sistem u dolini Tigra i Eufrata. Pojaanje u vidu novih strunjaka i radne snage stiglo je sa njegovim sinom Mardukom. Prvi i ujedno glavni cilj njihove potrage bilo je zlato, preko potrebno za krpljenje gornjih slojeva atmosfere planete Nibiru. Po uspenoj kolonizaciji gospodar Anu je posetio koloniju i zaduio Enkaja da vadi zlato u predelima Afrike i June Amerike. Sirova ruda je prevoena letelicama do postrojenja u Mesopotamiji i pakovana u obliku peanika. Da bi smanjio rivalstvo meu svojim sinovima, Anu je Enlilu dodelio severnu Afriku, a Enkaju Mesopotamiju. Iskopavanje sirove rude trajalo je oko sto pedeset hiljada zemaljskih godina. Taj nezahvalan posao obavljali su rudari, obini Anunaki, najmljenici iz najniih drutvenih slojeva sa planete Nibiru. Kako je vreme odmicalo, njihov je posao postajao sve tei i nepodnoljiviji. Daleko od svog sveta, u anusu Sunevog sistema, oni su se pobunili protiv Enlila. Pobuna je trajala veoma kratko i surovo je uguena. Svi pobunjenici bili su ubijeni. To je stvorilo dodatni problem, budui da su i pre toga iz redova sopstvenog naroda jedva vrbovali najsiromanije pripadnike za rudarske poslove. Skuptina Anunakija, na nagovor Enkaja, odluuje da stvori Adamua, primitivnog radnika, i to genetskom manipulacijom sopstvene vrste i evoluciono najnaprednijih sisara sa planete na koju su se iskrcali. Glavni doktor, najbolji Anunaki genetiar, bila je ena po imenu Ninarsag. Ona je uzela jajnu eliju od primitivne afrike enke, pripadnice najrazvijenije majmunske vrste, i oplodila je Enkajevom spermom. Oploeno jaje ubaeno je u njegovu

suprugu Ninki. Ona je u njegovoj genetikoj laboratoriji, u Anunaki naseobini Eden, pokraj jezera Van, u maloj Aziji, rodila Adamua, prvo bie koje je bilo predvieno da bude najrazumniji itelj Zemlje, iju su vrstu nazvali ovek. Eksperiment je u potpunosti uspeo. Klonirano je mnotvo enskih i mukih adamua, odnosno ljudi, kojima je stavljeno do znanja da ne smeju da poseduju znanja koja poseduju Anunaki, da ne bi bili kao oni, zapravo kao bogovi, kako su im se predstavili. Ponaali su se prema njima kao prema domaim ivotinjama, u najmanju ruku kao prema kunim ljubimcima. Bilo je, istina u malom broju, i neuspelih klonova, bikova i lavova sa ljudskim glavama, krilatih monstruma, humanoida sa nogama i glavom jarca, koji su putani u prirodu. Svrha njihovog postojanja, odnosno razlog zbog koga nisu bili istrebljeni, bila je da izazove strah kod ljudskih bia, kojima je objanjavano kako su oni nosioci zla. Tako su drali ljude na uzdama. Njihov ivotni vek iznosio je jedva oko hiljadu zemaljskih godina. Njihovi potomci su se raali i umirali, generacije su odlazile i dolazile, a Anunaki, Enlil i Enkaj uvek su bili tu, kao bogovi, za koje su nesreni ljudi kopali zlato i ostale rude, divei se i njima i njihovim gvozdenim pticama, i dobijajui od njih obeanja o spasenju i srenijem zagrobnom ivotu. Sve je to potrajalo oko dve stotine hiljada zemaljskih godina. Pre oko ezdeset hiljada godina Anunaki, Enlilovi oficiri i vojnici, lanovi njegove posade, poeli su da se meaju sa ljudskim enama. Posledica njihovih seksualnih odnosa bili su nefilimi, iji je ivotni vek, kao i ivotni vek njihovih potomaka, poeo naglo da opada, da bi stigao do jedva par hiljada godina. Neki od nefilima postali su vladari ljudskog stada, posrednici izmeu Anunakija i ljudi. Enlila je sve vie i vie ljutilo i uasavalo saznanje da se rase meaju, emu su doprinosili i odvratni krici parenja sinova neba i keri zemlje koje je imao prilike da uje na svakom koraku kad god bi izaao iz svoje nebeske luke. Zbog toga je odluio da po okonanju svoje misije na Zemlji, koja se oduila i postala njegova ivotna misija, duga koliko i njegov radni vek, uniti i ljudski rod i nefilime. Izazivajui atomske eksplozije u nenaseljenim podrujima planete zagrevao je atmosferu i otapao polove. etrdeset hiljada godina kasnije posao je bio zavren. Enlil ubeuje Anunakije da se vrate na Nibiru, gde on treba da nasledi oca, to veina njih i ini. Na Zemlji ostaju jedino malobrojni Enkajevi sledbenici. Dolazi do naglih klimatskih promena, do uruavanja ledenih ploa na Severnom i Junom polu i do njihovog naglog topljenja. Promenivi Enlilovu odluku, Enkaj otkriva tajnu o potopu Utnapitimu, meu ljudima poznatog pod imenom Noje, najumnijem nefilimu, inae svom unuku, plodu ljubavi njegovog sina Marduka i jedne zemaljske enke. Noju je naloeno da sagradi arku na koju e ukrcati svoju porodicu, kao i uzorke DNK svih kopnenih ivih bia, koja e klonirati posle potopa, to je ovaj i uinio. Opti potop trajao je nekoliko godina, zanemarljivo malo za Anunakije koji su to vreme proveli u svojim nebeskim laama, no jako dugo za ljude, nefilime i degenerike koji su bili istrebljeni. Naime, toliko je vremena bilo potrebno Anunakima da promene podvodni reljef i znaajno povuku vodu sa kopna. Po zavretku potopa, Severni i Juni pol su promenili svoja mesta. Preivelo je svega pet ljudi i tri nefilima. Oni su uz pomo svojih bogova klonirali sav kopneni ivi svet. Pre potopa ljudi su bili rudari i skupljai plodova, rasejani po celoj planeti, da bi posle potopa postali ratari, zanatlije i trgovci, i poeli su da se zbijaju u gradove. Prvim gradovima vladali su Anunaki, Enkaj i njegov sin Marduk. Kasnije su odabranim

nefilimima i ljudima dozvolili da vladaju ostalim gradovima. Podelili su Zemlju na tri reona u kojima e iveti ljudi - Mesopotamiju, deltu reke Nil i deltu reke Ind. Za svoj novi svemirski centar, kako su ljudima objasnili hram, ili prebivalite bogova, odabrali su Sinajsko poluostrvo. To su ve bila vremena kada su se na Zemlju iz dalekih svemirskih prostranstava doselili i neki drugi sinovi neba, do tada nepoznati Anunakima, sa kojima je postignut sporazum o podeli teritorija. Novopridolim sinovima neba pripalo je ostrvo Atlantida, pod uslovom da se ne meaju u ivote Anunakija i ljudi. Dogovor je ispotovan sa obe strane. Mnogo vekova kasnije, Nojev praunuk Nimrod, Enkajev potomak, izgradio je prve velike gradove: Vavilon, Erek, Akad i Ninivu. On je od malih nogu bio poduavan od strane Anunakija. Stekao je izvesna astronomska znanja, koja je iskoristio za pobunu. Bio je prvi ovek koji je ustao protiv bogova. Svoja znanja je preneo najpoverljivijim svetenicima i zajedno s njima prionuo na posao oko izgradnje prvog ljudskog kosmodroma, u Vavilonu. Prostom narodu je objanjeno da njihov suveren hoe da izgradi kulu do neba, kako bi lake komunicirao sa bogovima. Nimrod je dobro poznavao Anunakije. Iskoristio je vreme njihovog sna za jednu takvu operaciju. Ljudi su prionuli na posao. Za osnovu vavilonskog kosmodroma korieni su kameni blokovi teki oko trista tona, a za samu graevinu opeke od ilovae. Pomenuta graevina je postepeno rasla a da Anunaki nisu ni znali za to. Oni su imali poverenja u Nimroda, dok im je on radio iza lea. Angaovao je mnotvo maina i radnih letelica za jedan takav poduhvat. Istovremeno, u unutranjosti kule izraivao je borbene letelice. Njegov narod je bio zadovoljan. Pre nego to je izgradnja kosmodroma privedena kraju, iz njega je poletelo na desetine gvozdenih ptica, nalik na one koje su vozili Anunaki. Nimrod je tako uspeo da ubedi ljude da Anunaki nisu bogovi, kao da ni ljudi nisu njihove sluge. Njihove ratne ptice stiu do Enkajeve kosmike luke na vrhu Sinaja i napadaju je. Koristei faktor iznenaenja nanose im ozbiljne tete, ali ne odnose pobedu. Borbene letelice Anunakija, dva puta malobrojnije i isto toliko puta bolje opremljene, i pored neoekivanog uzletanja, sukobljavaju se sa Nimrodovim nebeskim jahaima. Borba traje po ljudskom merenju vremena jako kratko, po Anunakima jo krae. Nimrodovi piloti nestadoe u plamenu. Uz minimalne gubitke, Anunaki kreu put Vavilona. U prvom talasu napada rue vavilonski kosmodrom i vei deo grada, dok se u drugom i treem talasu iskrcavaju u grad, razaraju ga, zarobljavaju Nimroda i njegove podanike i surovo ih kanjavaju za pobunu. Nimrodu je ubrizgan serum koji mu je oduzeo razum. Ostalim ljudima, poto su prethodno bili uspavani, ugraeni su implantati, posle ijeg dejstva, kad su se probudili, nisu razumeli jedni druge. Svaka grupa ljudi govorila je sopstvenim jezikom i svi su otili svojim putem odnosei sa sobom svoja verovanja, obiaje i svest o neuspeloj pobuni protiv bogova. Nimrod je umro u dubokoj starosti, pasui travu oko ruevina Vavilonske kule, ne znajui ni ko je niti gde se nalazi. U vremenima koja slede, Enkaj, njegov sin i preostali Anunaki ozbiljno razmiljaju o povratku na Nibiru. I pored toga oni obnavljaju svoju kosmiku luku na Sinaju. to se tie ljudi, konjunkcija svih planeta Sunevog sistema, pre vie od etiri i po hiljade godina, unitila je vei deo njihovih naseobina. Taj kosmiki fenomen sklonio je sa lica zemlje i Atlantidu, suparnicu Anunakija sa kojima su ovi jo od ranije sklopili pakt o nenapadanju. Brojno smanjeni Anunaki ostali su izolovani u svojoj kosmikoj luci, koju su morali da obnove. Odluku o povratku na Nibiru doneli su tek pet zemaljskih vekova

kasnije. Tada su odluili da pre svog odlaska, kao bogovi, ostave dubok trag u svesti ljudi. Za posrednika izmeu sebe i ljudi odabrali su Nimrodovog potomka Mojsija. Enkaj mu se predstavio kao Ja sam onaj koji jesam, to je na jeziku njegovog naroda glasilo Jehova, kao otac ljudskog roda, to je zaista i bio, ali im se i lano predstavio kao tvorac sveta u kome ive. Dao mu je ploe sa deset bojih zapovesti, univerzalnim moralnim zakonima za sva civilizovana bia u svemiru, i Zavetni koveg, kao simbol saveza izmeu boga i ljudi. Ovaj put se Enkaj predstavio kao jedini bog, skrivajui ostale Anunakije. Zavetni koveg je zapravo bio sloen telekomunikacioni ureaj na bazi visokog napona, koga su koristili jedino Mojsije i njegovi svetenici. Da bi bog bio bog a ljudi ljudi - Enkaj je od njih traio da mu prinose rtve, kako bi ih drao u blatu, to mu je olako polo za rukom. Od tada ljudi poinju masovno da jedu meso. Mojsijeve sunarodnike je nazvao svojim narodom i naselio ih u Izrael unitavajui usput sve narode koji su mu se nali na putu. Mojsije je stvorio jaku naciju, koju je drao pod gvozdenom pesnicom i u strahu od boga Enkaja, odnosno Jehove, propovedajui im ropska uenja o svetosti krvi, i nemilosrdno unitavajui svakoga ko bi mu se usprotivio. U njegovom narodu i njegovom hramu nije bilo mesta za ljude sa zdravim razumom. On je napisao i prve od nekoliko desetina svetih knjiga, koje bi trebalo, po Enkaju, da postanu Sveto pismo za ceo ljudski rod. Poslednja pobuna protiv Enkaja i Anunakija dogodila se u gradovima Sodomi i Gomori. Razumni ljudi javno su odbacili Mojsijeva robovska uenja. Pobesneli Enkaj nije ih pretvorio u prah i pepeo sve dok Mojsije iz tih gradova nije izveo sve svoje sledbenike. Tek tada ih je zbrisao sa lica zemlje atomskim orujem. Na mesto gde su se oni nalazili transportovao je vodu iz najblieg mora i tako stvorio najslanije more na planeti. Enkaj je tada odluio da vie ne boravi na Zemlji, ve da iz vazduha nadgleda ljudski rod jo par hiljada godina, do povratka kui. Sa svojim sinom Mardukom i ostalim Anunakima seo je u svoj veliki transportni brod u obliku dugakog valjka, bombardovao svoju svemirsku luku na Sinaju atomskim orujem i podigao se u orbitu planete, odluan da se do povoljnog trenutka za povratak kui tek s vremena na vreme umea u ljudske poslove preko svojih izaslanika, koji e uvek biti prinevskog, nefilimskog porekla. * * *

- Ja sam nekada bio Nimrod! - vikao je Konrad Vajshaupt dok ga je Iluminada neno budila. - Dragi, ta to pria? Ti si Konrad, ovde i sada, jednom za svagda. Kakav Nimrod? On je bio najvei boji neprijatelj. On se osvrnu oko sebe. - Koliko sam dugo spavao? - Manje od pola sata - odgovori mu ona. Osetio je kako ga trese hladnoa, ali je odluio da ispria supruzi ta je upravo sanjao, ako je to uopte bio san. - Ako zaista misli da nisi sanjao ve da si imao viziju - reagovala je Iluminada na njegovu priu, - onda si ili duevno oboleo ili si upravo komunicirao sa avolom.

Po ko zna koji put ga nije razumela. To je rezultiralo jo jednom teolokom svaom. - Kako ne moe da shvati neke stvari? Robovi su oduvek mrzeli svoje gospodare. Pesnici roeni u ropstvu opevali su svoje gospodare kao neljude, kao krvoloke, kao zveri... Jevreji su bili vavilonski robovi. I mrzeli su Vavilonce. Nimrod je bio jedna od pet najpozitivnijih linosti u ljudskoj istoriji. Stvari su postavljene naglavake. Dobri su predstavljeni kao loi, a loi kao dobri. Bojim se da su Anunaki, najvei ljudski neprijatelji, ili nefilimi, jo uvek meu nama. Moda ak sede u naim loama, ive due od nas i u tajnosti vode ljudski rod u propast. Ovolike ratove, pogotovo dva svetska rata, i ovolika stradanja uopte, mogli su da izazovu jedino najvei ljudski neprijatelji. Ako je moj strah opravdan, to bi onda znailo da oni koji su nas stvorili imaju puno pravo i da nas unite. - To da tvoja braa vode ljudski rod u propast nije nita novo. Sve ostalo su gluposti. Jehova je jedini bog u svemiru. - Jehova je bog neba i zemlje. Kad bi samo mogla da shvati koliko si prizemna. Kako bi mogla da objasni radioaktivnost vode u Mrtvom moru, najslanijem vodenom prostranstvu na Zemlji? Ili pocrnelo, bolje rei saeeno kamenje na vrhu Sinajskog poluostrva, rasuto kilometrima unaokolo, crno samo na vrhu? Ili radioaktivnost u ruevinama Mohendo Dara, drevnog indijskog grada u dananjem Pakistanu? O neobjanjenoj tunguskoj eksploziji iz 1908. godine da i ne govorimo. Drvee koje je opaljeno, od centra ka periferiji, samo sa jedne strane, i to prema epicentru eksplozije, slino drveu u Hiroimi i Nagasakiju 1945. Ili je tu atomsku eksploziju izazvao avo?... Ako je uspeo da napravi atomsku bombu, onda je bez sumnje slabo napredovao jer je preduhitrio ljude tek za nekih tridesetak godina... - Tvoj uveni sarkazam! Sve su to gluposti! - Znai to su gluposti samo zato to ti tako kae, iako to govori bez ikakvih argumenata? Ili su sve to gluposti zato to to nije napisano u Bibliji? - Da - kategorina je Iluminada. - A ta kae na ove gluposti? U ruskoj crkvi u Parizu, gde sam jednom iao sa jednim bratom Rusom, video sam kako se prieuju pravoslavci. I zgrozio sam se! Svetenik im je delio vino jednom jedinom kaiicom. Svima ju je stavljao u usta. Ako bi samo jedan od vernika bolovao od neke bolesti koja se moe preneti poljupcem, a koja je nastala u praistoriji na polnom organu nekog polumajmuna, svi bi se zarazili. - ta ja imam sa tim? U mojoj verskoj zajednici ne postoji priee. - Moj brat se nije priestio zato to je u meuvremenu postao mason. I zato to ne veruje u krv. Ovo ti govorim da bi shvatila kako hrianstvo ne samo da iri duhovnu bolest i usauje praznoverje u glave ljudi, ve doslovno iri zarazu. - Pravo hrianstvo ne iri zarazu. iri je takozvano hrianstvo: katolici, protestanti, pravoslavci... - Dokle u trpeti sve ovo? - zapita se Konrad ustajui sa kreveta. Bilo mu je jo hladnije nego kad se probudio. Uz to je i mirisao na seks. Pourio je pod tu, da se ugreje, spere sa sebe ivotinjski talog i bar na trenutak pobegne od naizgled beskrajnih brano-teolokih rasprava. IV

PRVI MAJ je meunarodni Praznik rada. Ovaj dan se ve neko vreme praznuje i u demokratskim zemljama Zapada. Na dananji dan 1748. godine roen je Adam Vajshaupt. On je na dananji dan 1776. godine osnovao Red iluminata. Ljudi koji za svog ivota maltene nikada nita nisu radili, osim to su kovali zavere i smiljali kako da svojim mentorima omogue vlast nad irokim narodnim masama, nametnuli su svim radnicima sveta roendan svog voe i dan osnivanja svog tajnog drutva kao praznik. Prvog maja ove 1969. godine Konrad Vajshaupt obeleava svoj etrdeset i prvi roendan. Iluminada je spremila bogat ruak za ui krug prijatelja i veliku roendansku tortu na kojoj upravo pali sveice. Njegovoj supruzi vera ne dozvoljava da proslavlja sopstveni roendan, ali joj ne odreuje da li e ili nee uestvovati u proslavi roendana svog branog druga. Njegovoj brai, koja mu nazdravljaju ispijajui u enormnim koliinama vino iz aa i pivo iz krigli, vera dozvoljava apsolutno sve. - Poeli neto! - povika Iluminada. Konrad udahnu vazduh, zatvori oi i poele da u najskorije vreme dobije unapreenje u slobodnozidarskoj organizaciji. S obzirom na to da je ve stareina jedne loe iluminatskog reda, unapreenje bi ga u svakom sluaju moglo odvesti na neki drugi kontinent. Upotrebivi sav svoj zbog svakodnevnog sedenja u kancelariji mali kapacitet plua, pogasio je sveice iz nekoliko puta. - ta si poeleo? - znatieljno ga zapita supruga. - Nisam poeleo da imamo decu - procedi on kroz bele i zdrave zube. - To je najvanije. Svi se nasmejae. Mrtvi pijani, digoe ga na ramena i donesoe do klavira. Bacie ga na stolicu zahtevajui od njega da im odsvira neto po svojoj volji. - Ve hiljadu godina nas plae da e smak sveta nastupiti na kraju milenijuma progovori Konrad sa cininim izrazom lica. - Za trideset godina ui emo u 1999. godinu. Zatim u novi vek i novi milenijum. I kada se to dogodi hrianske voe e taj dogaaj pomeriti u 2999. godinu samo zato da bi jadni ljudski rod jo hiljadu godina verovao u Isusa Hrista. Ovoga puta se nasmejae svi osim Iluminade. Vajshauptovi prsti dodirnue klavirske dirke. (On ne dri klavir u svom salonu samo za ukras, kao mnogi njegovi poznanici, ve da bi ga svirao.) Veto je izvodio Betovenovu Odu radosti, inae masonsku himnu, koju je sino, na Valpurgijsku no, na prelazu iz aprila u maj, pevao u svojoj loi. Pri tom se zapitao da li je jo jedan iluminat, Adolf Hitler, zaista izvrio samoubistvo na tu istu no pre dvadeset i etiri godine, kako bi se rtvovao satani, ili je pobegao negde u Junu Ameriku. Konradovi gosti zapevae himnu bratstva celog oveanstva, neki sedoe na stolice i poee da pleu zajedno sa njima po salonu, drei ih za naslon. - Ave Lucifer! - povika Vajshaupt poto je zavrio, skoivi sa stolice i ispruivi desnu ruku sa spojenim palcem i kaiprstom. Prisutna braa ga otpozdravie na isti nain. Iluminada pusti valcer na gramofonu i poe ples. Opijeni ali prisebni mukarci odabrae partnerke, preteno supruge svoje brae. Zaplesa i supruga dananjeg slavljenika.

Konrad se baci na najbliu fotelju. Vrtelo mu se u glavi. Zakolutanih oiju, sa polupraznom aom vina u levoj ruci, zaustavio je pogled na jednoj slici na zidu. Na njoj su dominirale egipatske piramide. Zapitao se kako su ljudi pre vie od etiri i po hiljade godina mogli da izgrade jedno ovakvo vetako brdo i kako su neke blokove teke vie tona dizali na visinu od preko sto metara. Poela je da ga stee neka neobjanjiva hladnoa. Pred njegovim oima ukazae se sunevi zraci, kako padaju na palmine grane i veliki plato na kome se nalaze poreani kameni blokovi, oko kojih se vrzma na desetine hiljada ljudi. * * *

Atlantis Trideset i trei, car Atlantide, okupio je Vrhovni savet svoje ostrvske drave da izglasa odluku kojom bi se spasilo sve to se moe spasiti od ove umirue imperije. Naime, oko 2600. godina pre roenja Isusa Hrista, celoj planeti Zemlji preti katastrofalan zemljotres koji bi mogla izazvati konjunkcija osam od deset planeta sunevog sistema. Atlantida je jedina visokorazvijena civilizacija na planeti. Na tom ostrvu, smetenom izmeu Evrope i Afrike s jedne, i Severne i June Amerike s druge strane, na povrini od oko pola miliona kvadratnih kilometara, u ne vie od dvadeset gradova, ivi oko trinaest miliona, od toga u istoimenom glavnom gradu oko tri miliona stanovnika. Atlanti su doli na Zemlju pre neto vie od deset hiljada godina, poto su kao poraeni narod proterani iz svog planetarnog sistema. Mudri general koji je birajui izmeu smrti i progonstva odabrao ovo drugo, spustio se na Zemlju sa trista letelica i oko deset hiljada poraenih vojnika i demoralisanih civila. Tu je naselio ravniarsko ostrvo kome je po svom zaviaju dao ime Atlantida i proglasio se za cara Atlantisa Prvog. Njegov narod nije se meao sa primitivnim stanovnicima Zemlje, niti ih je ometao u njihovom primitivnom nainu ivota, kao to nije ometao ni njihove bogove sa Sinajskog poluostrva od kojih su bili brojniji i sa kojima su postigli sporazum o nenapadanju. On je uspostavio autoritarnu vladavinu koja je trajala sve do njegovog potomka Atlantisa Dvadeset i estog, kada je izbila revolucija i kada su mu njegovi podanici, iji ivotni vek iznosi izmeu trista i etirsto godina, ograniili vlast i uveli Skuptinu. Prelazak na demokratiju znaio je ulazak u period preterane slobode a samim tim i degradaciju i opadanje svih vrednosti. Vladavina poslednjih sedam careva bila je simbolina i protokolarna. Atlantida je u zadnjih sedam hiljada godina doivela veliki tehniki, tehnoloki, privredni i kulturni razvoj. Atlantski narod, svetle boje koe i kose i plavih oiju, u svojim genima nosio je komplekse poraza. Bio je zatvoren i nije teio ka tome da naseli celu planetu. Razlog vie za tako neto bio je Zakon protiv incesta, Zakon o nemeanju sa drugim rasama, kao i kontrola raanja. Atlanti su bili jako surovi prema sopstvenoj defektnoj deci, mentalno zaostalim osobama i duevnim bolesnicima, prema ubicama, lopovima i svim profilima kriminalaca. Nad svim beskorisnim lanovima drutva primenjivana je eutanazija. Nakon revolucije i krvavog graanskog rata drutvo se promenilo iz temelja. Svi pripadnici atlantskog naroda stekli su ista prava. Drutvo se brinulo o svojim nejakim i nesposobnim lanovima, a one koji su se ogreili o zakon

upuivalo je na prevaspitavanje. Jedino je religija, sinteza astronomije i drevne atlantske filozofije, ostala nepromenjena. U vreme roenja Atlantisa Trideset i treeg, Atlantska drava je ve uveliko pretvorena u poludegenerisanu zajednicu koja ne dri mnogo do sopstvene budunosti. Mnogi dananji Atlanti roeni su iz incesta i po nekoliko generacija unazad. On je, pak, bio jedini plemi u dravi, i bio je zdrav i genetski ist. Odrastao je u dvorskom ambijentu, uz luksuz i znanje kojim se malo ko u zemlji mogao pohvaliti. Nedavno oenjen i krunisan, mladi car Atlantis morao je da se nosi sa celim Sunevim sistemom. Vrhovni savet Atlantide odluio je da uini dve stvari: kao prvo, da spasi dravu; i kao drugo, da spasi planetu. S tim u vezi, doneta je odluka da se glavni grad Atlantide hermetiki zatvori pod kupolu, kako bi preiveo u sluaju da ostrvo potone. U vezi sa ovim drugim, pak, odlueno je da se podigne jedna pravilna etvorostrana piramidalna graevina na onoj taki na planeti koja je udaljena od sredita Zemlje tano onoliko koliko je udaljena od Severnog pola, ija e visina biti milijardu puta manja od srednjeg rastojanja izmeu Zemlje i Sunca, dok e svaka njena stranica biti toliko dugaka, kad se dve stranice podele sa visinom, da se dobije matematika konstanta p; kao i dve stepenaste piramide, jedna zapadno i jedna istono od glavne piramide. Taj graevinski objekat u obliku pravilne etvorostrane piramide trebalo bi da bude kontrateg koji e spasiti Zemlju od potpunog unitenja sada i jo jedanput u budunosti, dok e ostale piramide biti pomoni kontrategovi. Idealna lokacija za jedan takav gigantski objekat bila je Saharska dungla, i to njen istoni deo. Za pomone kontrategove odreene su dungle u srednjoj Americi i jugoistonoj Aziji. U Saharskoj dungli ivelo je jako puno narod. Svi su bili organizovani u rodovske zajednice. Jedino su Egipani imali jaku i centralizovanu dravu u dolini i pri delti reke Nil. Njihova je vlast bila proirena i na neke okolne zemlje. Tom dravom vladao je faraon Keops, iz dinastije ije pravo poreklo nikome u carstvu nije bilo poznato, ije su pretke pa i njega samoga Egipani smatrali boanstvom. U srednjoj Americi i jugoistonoj Aziji ivela su divlja plemena. Nenajavljena, jednog je dana Atlantisova delegacija posetila Egipat. Njihova letelica spustila se u park palmi ispred faraonove palate. Doekali su ih faraonovi reci onako kako se doekuju boji izaslanici ili i sm bog; oni su im se i predstavili kao boji izaslanici. Za tu posetu uskoro je saznao ceo Egipat. To je uvrstilo veru njegovih itelja da bog zaista vlada njihovom dravom. U divljim predelima Amerike i Azije delegacije su kontaktirale plemenske vraeve predstavivi im se kao bogovi Sunca. Gosti su svom egipatskom domainu objasnili zato su doli. Na njihovoj teritoriji treba izgraditi veliko vetako piramidalno brdo od kamena, koje e svojom visinom stii do neba i tako razblaiti gnev bogova; a da po zavretku izgradnje graevina ostane onima ija je zemlja da sa njom rade ta god hoe. Posetioci svom domainu obeae zagrobni ivot ukoliko ih poslua. Ne konsultujui svoje rece, koji mu uzgred stavie do znanja da se takva ponuda bogova nikada ne odbija, faraon pristade. Oni mu predadoe planove za taj budui objekat, objasnivi mu da e oni obezbediti materijal a da je na njemu da izgradnju sprovede u delo, oprostie se s njim i svojom letelicom napustie Egipat. Megalomanski raspoloen, faraon je svojim savetnicima i svom narodu objavio da e izgraditi ogromnu piramidu. Bila je to velika svetkovina u Gizi, kada su pred narod izali i faraon Keops i njegova ena Naila. Glavni posao rukovoenja izgradnjom celog

objekta poveren je majstoru-graditelju, dotinom Vataru, jednom od ratnih zarobljenika, pripadniku naroda Kuita, kojima je faraon obeao slobodu kad zavre piramidu. Gvozdene ptice poee da dopremaju kamene blokove na plato Giza. Vest o tome obila je ceo Egipat i sve okolne zemlje, i ljudi sa svih strana dolazie da pomognu faraonu. Na gradilitu se u svako doba moglo zatei po dvadeset hiljada ljudi. Na terenu su im pomagale itave slube. Radnici su bili snabdevani kvalitetnom, kalorinom i vitaminskom hranom, dok su doktori pomagali umornima i povreenima. Svaki itelj Egipta bio je obavezan da provede izvesno vreme na gradilitu. Faraon im je svima obeao mesto u zagrobnom svetu, a piramidu odredio za svoju grobnicu. Kameni blokovi teki izmeu jedne i pet tona pakovani su na drvene sanke koje su radnici vukli do budueg objekta. Prvi sloj su nekako i sazidali. Ali za drugi sloj bilo je potrebno podii blokove. Vatar je predloio da se izgradi peani nasip, poduprt drvenom oplatom sa obe strane kako vetar ne bi oduvao pesak, preko koga bi radnici vukli sanke za izgradnju sledeeg sloja. Kako je objekat rastao tako su rasli i oplata i nasip. Radnicima dobrovoljcima pomagali su i robovi, koji su obavljali najtee poslove. Neretko se deavalo da oplata pukne te da se pesak raspe na sve strane, to je dovodilo do pogibija i tekih povreivanja. Tada bi doktori pacijentima daskama imobilisali slomljene udove i uputili ih na stacionarno leenje. Bilo je velike muke oko toga da se nasip ponovo podigne, to je uveliko odugovlailo samu izgradnju. Pored toga, paralelno s tim, druga ekipa radnika gradila je enterijer piramide: hodnike, prolaze, stubove... Naruioci radova, Atlanti, redovno su poseivali objekat i nadgledali njegovo napredovanje. (Time su sebi znatno olakali posao, jer su u amerikim i azijskim dunglama domoroci podneli tek treinu obaveze oko izgradnje.) Oni su ohrabrivali graditelje da nastave sa radom bez obzira na sve potekoe. Petnaest godina kasnije ogromnoj piramidi nedostajao je jedino vrh. Faraon je u tom periodu potroio jedan deo zaliha iz svoje blagom pretrpane palate, kako bi platio pratee slube, blago koje je opljakao u osvajakim ratovima iz kojih je preteno izlazio kao pobednik, pa je poveao poreze. Ljudima su stomaci bili sve prazniji. Glad je bila jaa od straha od bogova. Izbili su i prvi trajkovi koji su dovodili u pitanje zavretak piramide u previdenom roku. Pobunili su se i suvereni nekih provincija. Izmoreni i delom osakaeni graditelji poreali su se po carskim putevima i demonstrativno pucketali bievima zahtevajui da se porezi umanje. Faraonova vojska je bila u pripravnosti. U najgorem trenutku, kiparska princeza Nelifer posetila je Egipat da bi kao vazal platila porez. Izvrivi lino tu obavezu, to je bilo malo neuobiajeno, princeza je navratila u palatu i obrela se u faraonovim odajama. Kad su ostali sami faraon ju je napastvovao i svukao je. Ona ga je tvrdoglavo odbila, pa ju je on iibao. Kleknuvi pred njega i nateravi ga da pomisli kako ju je ukrotio, kad joj on prie ona ga kao divlja maka ujede za ruku. On je ovog puta iamara i naredi vojnicima da je zatvore u palati. Za to vreme Atlanti su podigli kupolu kojom su zatvorili ceo grad Atlantidu. Naselili su kupolu najboljim pripadnicima svog naroda potpuno spremni za predstojeu katastrofu. Ali piramida nije bila zavrena na vreme, pa su Atlanti bili primorani da u rekordnom roku sagrade vrh i postave fasadu na sve njene etiri strane uz konstataciju da ljudski rod nijedan posao ne moe privesti kraju. Faraonova vojska je za to vreme rasterivala pobunjeni narod. Gotova piramida bila je visoka oko sto etrdeset i sedam metara, dok je jedna njena stranica bila duga oko dvesta trideset i tri metra. Za njenu

izgradnju utroeno je oko dva miliona blokova. Bila je to jedna impresivna graevina, svakako najvea u Egiptu. Stepenaste piramide u Americi i Aziji bile su znatno nie. Poslednja atlantska poseta Egiptu dogodila se tri dana pred konjunkciju planeta. Faraon je tada svo svoje blago iz palate preneo u piramidu, uveren da e mu biti potrebno u zagrobnom ivotu. Poveo je i princezu Nelifer, da joj pokae koliko ima blaga. Nju je impresionirala veliina piramide pre nego to je i ula unutra. Jedna od najveih prostorija u njoj bila je ispunjena sa toliko blaga koliko ona nije videla na jednom mestu od svog roenja. Ona skoi u zlato, bisere i drago kamenje, da se u njima kupa kao u vodi. Utom vrhovni svetenik Hamar povue jednu ruku i vrata poee da se zatvaraju. Dok je ona stigla da shvati ta ju je snalo, vrata se sasvim zatvorie. Sa njihove suprotne strane ostadoe faraon i vrhovni svetenik. Bila je to Keopsova osveta za njeno odbijanje. U tano proraunato vreme od strane Atlanta nastupila je konjunkcija planeta. Osam od deset Sunevih podanika, svi osim Plutona i Nibiru, porealo se u pravu liniju izazvavi vieminutne potrese na svim tim planetama. Zahvaljujui piramidi, koja je kao gromobran titila sve oko sebe, nijedna graevina u Egiptu nije nastradala. Inae zemljotres je bio jak i obrisao je mnoge graevine sa lica zemlje. Poginulo je i puno ljudi. Ali sve je to bilo ublaeno dejstvom nevidljive radiestezijske energije Keopsove piramide, i ostale dve stepenaste piramide, koje su odigrale ulogu kontrategova. Inicijatori njihove izgradnje proli su najgore. Od celog njihovog ostrva ostao je samo grad Atlantida, pod kupolom, na dnu Atlantskog okeana. Desetkovani, Atlanti su se preselili u vodeni svet. Faraon Keops poiveo je jo dosta godina. Sahranjen je u velikoj piramidi. Njegovi potomci i naslednici izgradili su jo sedamdesetak manjih piramida u dolini reke Nil. Posle njega, u Egiptu je dolo do erozije tla. Kie su gotovo potpuno prestale da padaju. Zemljite je poelo da se isuuje i da gubi organske sastojke, zatim da se pretvara u beivotnu prainu i najzad u pesak. Nekad bogata, plodna i puna ivota, Saharska dungla se u narednih stotinu godina pretvorila u veliku pustinju. Plemena u Americi i Aziji su svoje stepenaste piramide koristila kao rtvene hramove, zahvalni to su preiveli katastrofu kao to je konjunkcija planeta, i izgradili su u ast bogova na desetine manjih u narednim vekovima. Od Atlanta su ostale samo legende, a od Egipana velika piramida. * * *

Konrad se cimnuo iz sve snage. (On je znao da su piramide Maja i Asteka u Meksiku daleko od Keopsove piramide onoliko koliko je Keopsova piramida daleko od piramida drevnih Kmera u dananjoj Kambodi. Znao je i to da ti narodi nisu znali jedni za druge, ali da su imali iste naruioce svojih kolosalnih graevina.) Osetio je strahovitu glavobolju i muninu u stomaku. Imao je oseaj da e mu se prosuti utroba. Neto tome slino se i dogodilo. Ispovraao se po tepihu ispred sebe kao svinja. Gotovo niko ga nije primetio. Siluete oko njega su zaneseno plesale. Iluminada mu pritra, podie ga i odvede u kupatilo. Tu je nastavio da povraa. - Koliko sam ti puta rekla da ne mea pia? - kritikovala ga je supruga. - I sm zna da ne podnosi mnogo alkohola.

Nakon to se propisno ispovraao, odvela ga je u spavau sobu i poloila na brani krevet. - Ko sam ja? - buncao je u polusnu. - Atlantis ili Keops? - Ti si moje sunce - prozbori Iluminada poljubivi ga. Neno ga je pokrila i ostavila ga u njegovom nedosanjanom carstvu snova. V SUNANO proleno vreme izmamilo je ovog prijatnog vikenda polovinom maja mnogobrojne itelje Minhena na ulice, u parkove ili na izletita u okolini. Konrad i Iluminada sede na klupi u najlepem parku u centru grada, gledaju u jednu rimsku fontanu i vode neobavezne razgovore. - Da li je mogue - zapita ona svog supruga dok su zajedno posmatrali decu kako vozikaju trotinete - da ba nijednog jedinog trenutka nisi poeleo da ostavi potomstvo? - eleo sam dok sam verovao u ljude, sad ve daleke 1944. godine, i to sa jednom Fridom. Priao sam ti o njoj. Prva ljubav se nikad ne zaboravlja. To sam poeleo samo sa njom. I nikad vie. - A ta misli da su tvoji roditelji razmiljali tako kao ti? Zamisli da tako razmiljaju svi ljudi. oveanstvo bi izumrlo. - Ma ta ja imam da zamiljam? Kao da je mene neko neto pitao. Misli li da mi je drago to sam se rodio kao ovek? Kao posledica susreta mukarca i ene i njihovih nemoralnih polnih organa? Moda bih vie voleo da sam se rodio kao neka ivotinja. Recimo leptir. Pa da letim sa cveta na cvet. A moda zapravo nisam ni eleo da se rodim. ta onda? - Nije poteno. Dok smo se zabavljali bio si normalan, kao svi drugi momci. Nijedanput mi nisi rekao da ne eli decu. - Pa hteo sam da te oenim. Voleo sam te. I sad te volim. Morao sam da glumim da sam obian, kao svi drugi mukarci, da bi i ti mene zavolela. Naravno da nisam obian. Ja sam svoj po svaku cenu. Ali nisam potpun bez ljubavi ene. Zakon prirode je ipak iznad svega. A dete bi nam ugasilo ljubav im bi se rodilo. - Ali ja nisam za bacanje. Jo uvek sam mlada i nije mi kasno da postanem majka. A ni tebi nije kasno da postane otac. - Ne elim da budem otac. Kraj prie. Da bi joj skrenuo misli, Konrad pomenu operu Tanhojzer, za iju je veeranju premijeru odavno kupio dve karte. Ni njoj ni njemu to nee biti prvi odlazak na izvoenje najbolje Vagnerove opere. I dok su oni diskutovali o doivljajima tevtonskog viteza Tanhojzera, kroz park proe omanja grupa mladia i devojaka odevena u tradicionalnu indijsku odeu, sa bubnjevima u rukama. Pevali su pesmu Hare Krina. Bili su simpatini i Konradu i Iluminadi, premda se ona nije slagala sa uenjima Vainavske verske zajednice. Konrad se prisetio studentskih protesta koji su prolog prolea potresli celu Evropu, kada ni njegov univerzitet nije radio preko mesec dana. Iza njih su stajali mladi ljudi, pripadnici takozvanog Pokreta novog doba, ija se ideologija velikim delom zasniva upravo na tradicionalnim indijskim uenjima. Pomislio je i na uveni znak mira Pokreta novog

doba, koji je sve drugo samo ne simbol mira. Setio se i toga kako je morao, poto je pre svog ponovnog roenja u svetlosti bio katolik, da pri prijemu u svoju lou polomi keramiki krst okrenut naopako, a zatim da njegovu osnovu i oba njegova polomljena kraka postavi u krug nasred hrama. Dobijeni simbol bio je isti kao znak sa zastava koje su hipi studenti prole godine okaili o gotovo sve univerzitete u Zapadnoj Evropi. Naravno, niko od njih nije znao ono to zna doktor Vajshaupt. Zatvorio je oi i uivao u arobnim zvucima pesme Hare Krina. Delovala mu je nekako poznato. Svakako ju je uo i ranije i dobro ju je znao. No sve ono to ide uz nju bilo mu je poznato odranije. Zavrtelo mu se u glavi i pred oima mu se ukazae drevne indijske graevine, netaknute zubom vremena, kao da su tek podignute. * * *

On je nekada iveo u indijskom gradu Vrndavanu, koji je tada imao pedesetak hiljada stanovnika i pet hiljada bogato ukraenih hramova. Svaka porodica imala je desetak lanova i svoj porodini hram. To mnogo govori o bogobojaznosti i dubokoj religioznosti njegovih stanovnika, ali i o njihovom idolopoklonstvu. Malo ko od njih je znao, i uopte razmiljao o tome, da biti vernik nije isto to i biti lakoveran. U tom gradu svako drvo je elja, govor je pesma, a cvee radost... Vrndavan je pripadao kraljevini Mathuri. Ugrasen, njen zakoniti kralj, bio je zatvoren od strane svog pohlepnog sina Kansa, koji mu je eljan moi pre vremena nasilno oduzeo presto. Narod Mathure je isprva mislio da je to porodina stvar. Ali malo kasnije, sagledavi situaciju, digao se na ustanak. Intenzitet pobune bio je toliko estok da su ustanici hteli da linuju Kansa. Stoga se on zatvorio u svojoj palati i jedno vreme se uzdravao od izlazaka u javnost. vrsto verujui u to da najgori ovek na svetu u sutini i ne mora da bude toliko zao kao i u to da najbolji ovek esto nije toliko dobar koliko se misli, Kans se u tim trenucima pitao da li je on zakoniti naslednik arasanda, kralja susednog Magada, sa kojim je bio u rodbinskim vezama i na ije je kraljevstvo takoe bacio oko. Magadini pijuni obavetavali su svog kralja o tome ta se dogaa u gradu Mathuri i u celoj kraljevini. U odsudnom trenutku golema arasandina vojska nagrnu u Mathuru kako bi uguila ustanak. Nastao je teror. Ljudi su bili brutalno ubijani. Ulice i trgovi Mathure, kao i dvorite i odaje kraljevske palate, bili su pokriveni krvlju. Nastradale su i brojne adave, narodni predstavnici na kraljevskom dvoru. Mnotvo naroda izbeglo je iz svojih kua traei spas u okolnim umama i planinama. Za nekoliko dana stanje se koliko-toliko smirilo. Tiranin Kans odrao se na prestolu. Nedugo zatim, uveni lutajui mudrac Narad posetio je Mathuru. I njegova familija bila je rtva masovnih ubistava. itelji Mathure, koji se polako vraae svojim domovima, prepriae mu sve uase koje su preiveli. On ih je strpljivo sasluao i, zadubljen u misli, rekao im da je Kans bolestan tiranin, zaslepljen sujetom i eljom za apsolutnom vlau. Bio je duboko uveren u to da vladar koji spusti paleve nadole i nasrne na sopstvene podanike ne bi trebalo da oekuje dugu i srenu vladavinu. Mudrac Narad odluio je da poseti Kansa. Narod se toliko plaio svog kralja da niko nije smeo da mu pravi drutvo pri njegovom odlasku u kraljevsku palatu. Kans

nikoga nije oekivao, tako da su bare na ulazima bile podignute. U dvoru ga je doekao i ljubazno primio Kansov savetnik Gargakaraa, koji mu je ispruio ruku utivo ga ponudivi da sedne. Ali Narad ga je odbio, jer nije doao da sedi ve da upozori Kansa da se pripremi za smrt koja ga uskoro eka. Spomenuo je i neko proroanstvo po kome bi ovih dana u okolini Mathure trebalo da se rodi veliki ratnik kraljevske krvi koji e osloboditi narod tiranije. Kans je sve to prislukivao. Nekoliko arasandinih vojnika iskoi pred Narada isukavi svoje duge maeve. Iza njih se pojavio Kans. Narad ga je verbalno napao kritikujui njegove postupke i vojnike koji su mogli nemilosrdno da poskidaju glave nedunim ljudima, rekavi mu da je samo jo jedno neroeno dete dovoljno da stavi taku na celu tu tragediju. On je upozorio Kansa da sedmoro enske dece od njegove sestre Devaki prieljkuju njegovu smrt. Narad se zapitao kako je mogue da kralj, koga je narod smatrao bogom, bude toliko bezduan i tvrdoglav. Rekavi Kansu sve to je mislio da mu kae, a pri tom vie naljutivi vojnike njegovog roaka arasanda nego njega samoga, u narodu cenjeni mudrac smejui se izae iz palate. Te noi Kans je pozvao Gargakarau u palatu, da se dogovore kako da skuju plan o ubistvu tog neroenog deteta koje bi predstavljalo ozbiljnu pretnju po njegovu vlast. Gargakaraa je poeleo da obie i ostale prostorije u palati. Kansov autant Malini, mrtav pijan, izaao je iz jedne odaje iz koje su bili izneseni svi upovi sa vinom. Nasred te prostorije, trudna Devaki bila je vezana za stub. Komandant Pralamb priunjao se tiho iza Gargakarae, spreman da Devaki zada smrtni udarac, ali Kans mu pogledom naredi da se udalji. Zatim svirepo pogleda uplakanu Devaki i ree Gargakarai, koga je pomalo unespokojio ovaj prizor, da moe da je ubije kad god poeli, no da e je potedeti samo zato to mu je roena sestra. U noi osamnaestog dana meseca ravana (oko dvadesetog jula 2228. godine pre roenja Isusa Hrista) tmurni oblaci su pokrili nebo. Padala je jaka kia i ljudi su se pozatvarali po svojim kuama. Jedan itelj Mathure, zvani Vaudev, inae adava, zatekao se ispred svoje kue na periferiji grada kada je preko njega preletela gvozdena ptica, koja je iza sebe ostavljala vatreni trag, i sruila se u umu nedaleko odatle. Niko osim njega nije video taj prizor. Strahovita eksplozija koja se prolomila vazduhom liila je na grmljavinu. Vaudev pomisli da je to poruka s neba, pa se bez trunke straha uputi prema mestu na koje se sruio nebeski orao. Pokisnuvi do gole koe stigao je do poruenih stabala u ijem je sreditu vatra lizala gvozdene zidove neke nebeske lae kakvu jo niko koga on poznaje nije video. Oko nje su se vrzmale visoke prilike nalik na ljudska bia, gasile vatru dugim crevima iz kojih je prtao neki prah udnog mirisa i akale utrobu ptice. Izgledali su kao da su u nekoj urbi. Ugledali su Vaudeva. Dvojica su mu prila. Jedno od njih je bila ena. Ugledavi njihova svetlo-plava lica i plave oi pao je na kolena. ena je drala bebu, koju mu je pruila u naruje. On ju je ponizno uzeo. Za to vreme ostali sinovi neba iznosili su iz gvozdene ptice svoju mrtvu sabrau i spaljivali njihove leeve. Sve se odigralo brzinom munje. Ugasivi vatru i reivi se vika tereta, nepoznati posetioci, govorei jezikom koji Vaudev nije razumeo, vratie se u nebesku lau, i ona se istog trena podie i ode visoko u oblake. Vaudev ostade u umi sa svetlo-plavom bebom u naruju. Sutradan, poto je Sunce probilo oblake, u susednom selu Varani, Vribanu i Kirtida, bogati brani par bez dece, u najveem lotosovom cvetu na obali reke Jamune naao je bebu svetle boje koe i plavih oiju. Bez premiljanja su najlepu bebu koju su

ikada videli odneli kui, uvereni da zasluuju nebesko dete. udesna devojica, nena kao meseev sjaj, bila je slepa. Dali su joj ime Radha. Te veeri rodile su se dve prinevske bebe. Princeza Devaki rodila je sina, a Jaoda, ena Nande maharade, rodila je kerku. Princ Suvasini, Devakin verenik, Nanda i Vaudev, skovali su zaveru da zamene bebe. Dogovorena nekoliko dana ranije, akcija je poela. Kansov savetnik Gargakaraa napio je kralja, koji nije znao da se Devaki porodila. To nije znao niko u dvoru, osim njega i Pralamba. Suvasini je doao u posetu Devaki. On je svim ulima bio oaran njenom senzualnou, dok je ona bila opijena vinom. Gargakaraa je na ulazu u palatu ekao Vaudeva. Komandant Pralamb stajao je ispred Gargakarae, sa korpom u rukama. Tada je naiao Vaudev sa Nandinom kerkom u naruju. Izvrena je razmena: Gargakaraa je odneo Nandinu kerku zaspaloj Devaki, dok je Pralamb Vaudevu doneo Devakinog sina. Vaudev je korpu sa detetom stavio na glavu i izgubio se u kinoj noi. Maksimalno oprezan, odneo je dete svojoj kui, da bi zatim sina neba, prelazei preko nabujale reke amune, doneo do sela Gokula, u dom Nande maharade. Zaverenici su se ponadali da Kans nee dirati Devakinu kerku, jer ona kao ensko nije mogla pretendovati na presto. Bilo kako bilo, narednog dana Kans je saznao da se Devaki porodila. Ta je vest zapljusnula celu Mathuru. Kansovi podanici bili su oajni. Nadali su se da e Devaki posle sedam kerki roditi bar jednog sina. Njihov se spasitelj nije pojavio. Za to vreme u Gokulu, u kui najbogatijeg oveka u selu, Nande maharade, uz veliku pompu proslavljano je roenje njegovog sina. Dete je svojim neobinim izgledom plenilo poglede i uzdahe svih zvanica. Nikome nije bilo jasno zato ima plavu kou i plave oi. Dali su mu ime Krina, to znai arobnjak Srca. Proslava je bila velianstvena. Od svih prisutnih jedino Jaoda nije bila srena. Ona je uestvovala u zabavi, ali samo fiziki. Njene misli bile su negde daleko, u potrazi za sopstvenim detetom. Jednim delom svoje due ona je oseala kako mleko kojim je trebalo da podoji Krinu pripada nekom drugom detetu, pri tom nemajui pojma ta se dogodilo sa njenom bebom. Ona ak nije ni znala da li je rodila sina ili kerku. Oseala se kao da je neko rtvovao devet meseci njene brige. Samo majka moe da razume bol koji je ona podnela i agoniju kroz koju je prola. Neto kasnije, meutim, ona je bila srena to je dobila sina, lepog i armantnog kao to je bio Krina. Pruila mu je svu svoju ljubav i sve privilegije, poevi da ga doivljava kao sopstveno dete. Ubedila je sama sebe, zbog njegovog fizikog izgleda, da je njen sin niko drugi do inkarnirani bog. Devakin sin, pak, odrastao je sa Vaudevom, kao proseno dete, s tim to su ga Suvasini i Devaki redovno obilazili. Mesec dana kasnije Kans je okupio narod Mathure ispred kraljevske palate i uzeo Devakinu bebu u ruke. Pokazavi je svojim podanicima, Kans se naruga tu prisutnom mudracu Naradu i njegovom proroanstvu koje se pokazalo kao lano. Njegove pristalice, ubaene u narod, izazvae urlanje i smeh, i Kans tada nemilosrdno nabode devojicu na isukan ma. Lud od sree, konano je bio siguran da je opasnost prola. Krina je odrastao u prijatnom okruenju, u Nandinoj palati u Gokulu, u drutvu njegovih srdanih itelja. Imao je polubrata Balrama, sina Nandine druge ene Rohini. Njih dvojica su rasla kao da su roena braa. Kako je odrastao, Krina je postajao sve lepi i lepi. Bio je istovremeno i neodoljiv i oaravaju, i tvrdoglav i neposluan. Sve devojke i ene koje su ga znale potajno su bile zaljubljene u njega. Bio je i veliki prodrljivac. Narod Gokula iz milote ga je zvao Kanha. Voleo je da jede maslac i sir, i

neretko je beao od kue da bi na pijaci u Gokulu od trgovaca krao svoju omiljenu hranu. Deca su volela da se drue i igraju sa njim, dok je on voleo da se drui sa kravama. Jednom prilikom, stari i iskusni adava, slepi Bahuk, objavio je ostalim adavama u dvoru da je Devakino osmo dete muko i da ivi negde u Mathuri. Ali Kans nije hteo da mu poveruje. Govorkalo se da se Devakino dete nalazi negde u Gokulu. Nanda maharada je doznao za te prie koje su kolale Mathurom i tri godine po Krininom roenju sa svim svojim enama i decom preselio se u Vrndavan. Preseljenje je bilo izvedeno u pravi as, jer je pobesneli Kans naredio da se u Gokulu i okolini pokolju sva deca do tri godine. I to zlodelo izveli su odabrani arasandini vojnici. U novoj sredini Krini je bilo ogranieno kretanje. Ako ne bi bio zatvoren u krugu Nandine nove palate, onda bi u pratnji njegovih slugu odlazio na livade izvan grada gde su se napasale krave. Nanda i Jaoda su mu sve vie povlaivali. Tako su ga razmazili i kod njega razvili detinjaste poroke - krae kojekakvih sitnica i laganje. Jedanput je Jaoda posetila Kirtidu. Sa sobom je povela Krinu. Mali deak koe boje monsunskih kia osvojio je svojim nezemaljskim izgledom i ostarelog Vribana i neto mlau Kirtidu. Dok su dve majke vodile enske razgovore, Krina je otpuzao do Radhine kolevke. Radha je istog trenutka progledala, jer je podsvesno elela najpre ugledati Krinu. Njih dvoje su se gledali, svojim plavim oima, kao da se oduvek poznaju. Oni su zasigurno bili jedini itelji celog indijskog potkontinenta koji su svet oko sebe gledali plavim oima. U Radhinom bogatom domu je tim povodom organizovano veliko slavlje. Njeni roditelji bili su sreniji kad je progledala nego kad su je nali. Od tada, Kirtida je poseivala Jaodu zajedno sa Radhom. Kirtida je zavolela Krinu i bila spremna da svoju kerku jednog dana uda za njega. Budui da je dosta vremena provodio sa kravama, koje je mnogo voleo, Krina se druio i sa gopasima, ili mlekaricama, enama koje su uvale krave. One su esto iskazivale naklonost i ljubav prema njemu, na ta im je on uzvraao spontanim plesom sa njima. One su ga dodatno razmazile. Jedanput je, u njihovom drutvu, na livadi pronaao flautu. Poeo je da je svira. Kako su dani odmicali svirao ju je sve bolje i bolje, toliko dobro da su se od njegove muzike otvarali cvetovi a krave poskakivale od sree. Njegova je dua zaronila u esenciju muzike, dok su njegovo telo i ta arobna flauta postali jedno. Krinu niko nije uio da svira. Bio je to bogomdan talenat. Videvi kako gopasi vode krave na ispau do vrha planine Govardan, Krina je poeleo da poe s njima. U svojim mislima on se ve naao na vrhu planine. Pitao ih je da ga povedu sa sobom, nata su ga oni isprva odbili. Ali on je bio uporan i oni nisu imali srca da mu ne ispune elju. Iskravi se od Nandinih slugu, poao je s njima i popeo se na vrh planine. U popodnevnim asovima Nanda je bio preterano zabrinut. Organizovana je potraga za Krinom, ali on sve do veeri nije bio pronaden. Kada se sa prvim zvezdama vratio kui, Nanda ga je pitao gde je bio. Dobivi odgovor, pitao ga je zato je iao tamo. On mu odgovori da nije iao svojom voljom, ve da su ga poveli gopasi. Slagavi ga, sakrio se iza Jaode. Nanda nije bio zadovoljan Krininim odgovorom. Pitao je i gopase i dobio taan odgovor. Tada je optuio Krinu da ga je lagao i pozvao ga da izae u dvorite. On nije smeo da izae sm, pa je Jaoda pola s njim. Nanda ga je ukorio za laganje, ali on se branio reima: Kako sam mogao sm da idem na planinu? Moje noge su odve male da bih mogao da se penjem. Taj odgovor, ispunjen nevinou, spasio ga je sigurnih batina. Jaoda ga je odvela do sobe za bogosluenje, da poloi stopala na oltar i prizna da je poinio greh time to je lagao, to

je on i uinio. Bio je kanjen tako to na neoredeno vreme nije smeo da izlazi iz roditeljske palate. Nanda i Jaoda smatrali su da je doao kraj njegovim detinjastim nestalucima i da to treba da bude poetak njegovog upuivanja u duhovne nauke: odluili su da treba da postane svetenik. Od njegove pete godine pa nadalje u palatu su dolazili astrolozi, filozofi i svetenici sa svih strana, da ga poduavaju, ali i da ue od njega, kako su laskali Nandi. Krina je u desetoj godini iniciran u Red Gaatri, od strane svetenika Gargamunija, zajedno sa polubratom Balramom. Preselio se u hram Madan Mohana, na brdu Vrndavan, iznad grada, iji reljefi paraju nebo. Taj hram bio je nadaleko poznat. U njega su dolazili ljudi sa svih strana sveta, bolesni da se lee, a zdravi da se mole bogovima. Krina je odrastao neto sporije od ostale dece. Iako neznatno mlai od njega, Balram ga je prerastao. Krina je postao polno zreo tek negde posle dvadeset i sedmeosme godine. Prekrivi celibat, Balram je pre njega stupio u seksualne odnose. Kao princ, mogao je imati devojke koje bi poeleo. Vodei ljubav sa Balramom, sve Nandine konkubine su matale da se nalaze u Krininom zagrljaju. Radha se u meuvremenu udala za jednog bogatog trgovca u Mathuri. On je putovao irom zemlje, i dalje, od Vavilona do Kine, i ona se tada tajno sastajala sa Krinom. U jednom jezeru nedaleko od Vrndavana pojavila se ogromna otrovna zmija po imenu Kalija. Ona je izazivala sve vei strah u srcima ljudi i ivotinja. Voda iz jezera bila je otrovana. Ljudi su je doivljavali kao demona Kaliju. Mnotvo krava uginulo je posle konzumiranja te vode. Kad su Krinina braa iz manastira u ali izazvala sina neba da ubije tu napast i okona patnje naroda, on je bez pogovora prihvatio taj izazov. Iz istih stopa je otiao na jezero, sa njima i sa Radhom, i zasvirao flautu. On je bolje od svih njih poznavao mo muzike. Kad je zmija izronila, bila je oarana Krininim muziciranjem. Razmenivi misli sa Kalijom, u jednoj ruci drei flautu a u drugoj strah od tog opasnog poduhvata, odluio je da je ubije sledeeg dana. Braa su ga odvraala od te opasne namere. ak i kad ga je Radha zamolila da promeni svoju odluku - Krina je ostao pri svome. On nije bio od onih ljudi koji neto obeaju a onda to ne ispune. Sledeeg dana izaao je na jezero. Pozajmio je udicu od ostarelog ribara Megaa i zasvirao flautu. Kalija je izbila na povrinu da bi sluala njegovu muziku. Ne asei ni tren, on poe da je gaa kamenjem kako bi je rasrdio. I to mu olako poe od ruke. Izduvavi gasove iz sebe, Kalija se spremala da izae iz jezerceta. Krina zabaci mamac, kojim prolomi tiinu, i zmija ga proguta. Zatim zagazi u vodu, izvadi iz pliaka jedan povelik kamen i udari je njime u glavu toliko jako da joj se glava rasprsnu. Kalija se srui na pesak. Radha pade u nesvest posmatrajui ovaj prizor. Krina se zadovoljio tek kad joj je nogama zgnjeio glavu. Vest o Kalijinoj smrti proirila se po Mathuri brzinom svetlosti. Krina je u narednih nekoliko godina oslobodio narod brojnih vodenih i umskih nemani: ubio je vodene demone Putanu, Sakatasuru i Trinivato, kao i umske demone Bakauru, Agouru i Denuku. Zbog svega ovoga Krina je od potovanog postao duboko potovan itelj Vrndavana i Mathure. Radha se i nadalje viala sa Krinom, sve dok je jedne veeri njena majka nije zatekla s njim i razdvojila ih govorei joj da je on svetenik a ona udata ena koja mora da se vrati svom muu. Od tog trenutka je jako dugo nije video. To ga je bacilo u duboku melanholiju. Nije mogao ni da jede ni da spava. Izgubio se u lavirintu sopstvenih misli i

oseanja. Uhvatilo ga je ludilo. Preko dana je na ramenima nosio Udava, svog prijatelja iz detinjstva, a preko noi je za svoju duu svirao srceparajue melodije na flauti. Da li zbog nasilno prekinute prve i do tada jedine ljubavi, ili stoga to su mu njegovi sunarodnici moda slali telepatske poruke, tek, Krina je u manastiru najednom poeo da doivljava vizije. I mada je to pretpostavljao i znatno ranije, zbog svog spoljanjeg izgleda, tek tada mu je postalo jasno da je potekao iz nekog drugog sveta. Kako su dani i meseci proticali njegov je um postajao rasadnik znanja koje nijedan ovek iz njegovog okruenja, ak ni najmudriji filozof i najprosvetljeniji svetenik, nije razumevao. Transcendentalno znanje, o postanku svih svetova, doiveo je kao prosvetljenje, kao neto to je nekada veoma dobro znao, znanje koje je stekao tako to je osveio seanja iz svojih prolih ivota. On je bio jedan od dvanaest Luonoinih apostola, i to ba onaj koji je inicirao pobunu. Bilo je to bolno spoznanje: onaj koji je sagradio itav univerzum nije ba nimalo zainteresovan za njegove itelje. A univerzum je sastavljen od bezbroj svetova, od nebrojeno mnogo sunaca i planeta na kojima ive svakakva stvorenja. Neka od tih stvorenja sposobna su da savladaju ne male razdaljine izmeu tih svetova, neka pak rade na tome, a neka nisu ni svesna da drugi svetovi uopte postoje. I to je najvanije, materijalno telo koje je oklop za besmrtni duh ni u jednom od tih svetova ne moe da traje veno, jer ne moe da ukine etiri bitna parametra: roenje, starost, bolest i smrt. Najmoniji gospodar u svim materijalnim svetovima je upravo ovaj etvrti parametar. Krinu je ovo spoznanje utopilo u psihozu. Oseao se kao princ meu seljacima, to je bez sumnje i bio. U svojoj glavi konstruisao je novu religiju. Umislio je da je jedan od hiljada kosmikih bogova i polubogova, koji je poslat na svoju planetu da probudi religioznost njenih paganskih stanovnika. A bog moe da radi ta god poeli ne brinui o posledicama. On je bio zaljubljeni bog, opsednut poudom za jednom udatom enom i enjom za polnom ljubavlju. Krina je svom svojom duom eleo da uspostavi novu religiju, ali nije imao ideju kako bi uinio tako neto. Jednog jutra sreo je Megaa, ostarelog ribara koji je jedva hodao. On se spremao da poe na pijacu, da proda upecanu ribu i zaradi novac za Indrino bogosluenje, koje se za bolje monsunske kie odravalo jedanput godinje u oblinjem mestu Vrau. Ljudi su prinosili Indri sve to su imali. I nije bilo nikoga ko bi protestovao. Niko osim Krine nije spoznao licemerje koje se skrivalo iza svega ovoga. Neko kao Indra, ko je uzimao od naroda a da mu nije pruao nita za uzvrat, nije zasluivao da bude bog. Krina je odluio da ga otvoreno izazove. Ba u tom trenutku Radha je banula kod Krine. Uveren da je nikad nee videti, bio je vie nego prijatno iznenaen. Vodili su ljubav i ona mu se poalila da je njen gotovo dvostruko stariji mu zapostavlja, i da nema ta da obue za Indrino bogosluenje u Vrau. Krina joj je sugerisao da se uzaludno pripremala za taj dogaaj, jer je on posve beznaajan. Isprva ju je uplaio, ali ju je polako je ubeujui uverio u to da narod koji se klanja gluvim i slepim kipovima ne donosi dobro ni bogovima ni sebi, ve samo svetenicima koji lagodno ive od narodne muke; i da ga je sramota to je on jedan od njih. Jedva ju je ubedio u sve ovo. Jedva je ubedio i Balrama i svoju manastirsku druinu. Tog dana, kada se narod Gokula i Vrndavana spremao na put u Vra, Krina i njegova druina izazvali su lanu veru neukog naroda. Krina se obratio okupljenim ljudima reima: Da li ste spremni da prolivate krv za ovaj va stub vere? Da li su monsunske kie pale samo u mestima gde je odravano bogosluenje? Ne! Pale su u celoj zemlji zato to je kia deo prirode. Omladina Gokula i Vrndavana razumela je njegove

rei. Veina se odmah sloila sa time to im je rekao, jer su ga svi voleli i potovali kao najumnijeg oveka. (Bilo mu je lake da ubedi masu nego pojedince. Sa masom se nije muio kao sa Balramom ili Radhom.) Stariji ljudi bili su zbunjeni i neodluni. Njima je sve ovo liilo na bogohuljenje. Oni nisu mogli tek tako da pogaze tradiciju. Ali nisu mogli ni da se suprotstave Krini, ija je svaka re uvek bila odmerena. Ja nisam protiv bogosluenja, nastavio je Krina. Ali ja sam protiv sujeverja. Ako zaista elite da odravate bogosluenje, onda oboavajte planinu Govardan ili krave. I oni su takoe deo prirode. Ova planina nam je dala vegetaciju i obezbedila hranu za nae krave. A krave nam daju mleko od koga pripremamo najbolju hranu. Govardan planina je stajala i pre nas. Ona nam uvek daje poneto a nikada ne trai nita zauzvrat. Sada vi odluite ko je bog. Ako i dalje budete odravali Indrino bogosluenje - nita se nee dogoditi! Indra vas ne moe povrediti! Ne treba da ga se plaite! Nikoga ne treba oboavati iz straha! Na kraju je iz sveg glasa povikao: Gde je va Indra! Neka me satre na licu mesta, sada i ovde, pred vama, ako uopte postoji! Narod je bio okiran. Prostoduniji ljudi su praznoverno iekivali da mu se dogodi neto najgore. Ali nita se nije dogodilo. Ljudi su se polako oslobaali straha od Indre. Narod Gokula i Vrndavana sledio je Krinu na planinu Govardan. Na vrhu te planine, pred desetinama hiljada svojih sledbenika, Krina je odrao novo bogosluenje. Bila je to prva verska reformacija u ljudskoj istoriji. Bila je to i Krinina prilika da postane politiki voa. vrsto je obeao okupljenom narodu da e ih ba danas osloboditi Kansove tiranije. Bio je ushien. Verovao je u sebe. Umesto da ode u Vra, narod Gokula i Vrndavana spustio se sa planine pravo u Mathuru. Krina se vozio u bornim kolima zajedno sa Nandom, Balramom i Radhom. Mathura je bila gotovo prazna, budui da je veina njenih itelja otila u Vra. Ali ono malo preostalih ljudi toplo je doekalo Krinu. ene su napravile venac od cvea i stavile mu oko vrata. Bio je pozdravljen kao jedan i jedini. Revolucionarna masa stie do radnje u kojoj se prodavala atraktivna odea. Radnja je pripadala dotinom Raaku, kraljevskom trgovcu omraenom u narodu. Krina je hteo da kupi Radhi novu odeu, ali Raak ga je grubo odbio govorei mu da on ne prodaje svoju robu seljacima, ve samo kralju i dvoranima. Krina je tada objavio da mu zaplenjuje radnju i da e sva odea biti razdeljena narodu. To je razbesnelo Raaka. On potee no na Krinu. Ali Krina skoi sa bornih kola i udari ga pesnicom u lice toliko jako da mu sasu sve zube u grlo, koji ga udavie, te on pade na plonik, razbi glavu i izdahnu na licu mesta. Krina ue u radnju, odabra novu odeu za sebe, Nandu, Balrama i Radhu, a ostalo razdeli narodu. U gradu izbie nemiri. Narod Gokula i Vrndavana porazbija sve kraljevske radnje i opljaka ih do poslednje. Prisutni itelji Mathure im se nisu pridruili plaei se Kansove odmazde. Krinin mar bio je nezaustavljiv. Kans je ubrzo saznao za nemire. Ne znajui koje su razmere nemira poslao je izvidnicu i neto vojske. Niko od njih se nije vratio u dvor. Krinini sledbenici opkolilie kraljevsku palatu. Ona je bila dobro utvrena. Opsada bi potrajala sedmicama, sasvim dovoljno da susedni kraljevi priteknu u pomo Kansu. Nedugo zatim otvorie se vrata palate i iz nje izaoe borna kola u kojima je sedeo Pradjot, komandir Kansove garde. Kralj te je zvao, obratio se Krini. Sedi u kola i poi sa mnom. Ti si kraljev gost. - Vie mi odgovara da idem peke, uzvrati mu Krina. Sa njim pooe i Nanda maharada, Balram i Vaudev.

Ne otiavi na bogosluenje u Vra, dvorani su organizovali takmienje u rvanju unutar kraljevske palate. Ugledavi vojnike kako ubrzano rasporeuju trupe oko kraljevske kapije, Krina je shvatio da je naivno uleteo u zamku lukavog Kansa. Ipak je on bio jedan stari vladar, a Krina tek sazreli buntovnik. U dvoritu su plesali divovski slonovi. anur, Kansov kraljevski rva i jedan od najjaih ljudi u Mathuri, izazva Krinu da se bori sa slonom. Drugi Kansov rva, Mutika, rugao mu se govorei: Ako se plai, onda idi odavde! Dvorani prasnue u smeh. Krina bez razmiljanja prihvati izazov. On je znao, ako on pogine, da e se pobunjeni narod razbeati; premda je to uinio vie radi svoje asti nego radi naroda. Sluge dovedoe slona koji se, opijen konopljom, nalazio izvan zdravog razuma. Bila je to okrutna smicalica. Krina i Balram se uhvatie u kotac sa pobesnelom ivotinjom. Ovaj prvi ga uhvati za kljovu, a ovaj drugi za rep. Slon podie glavu i baci Krinu u prainu. Krina ustade bre nego to je pao, svu svoju snagu skoncentrisa u desnu ruku, uhvati ga za kljovu, potegnu je dva-triput i polomi je na dva komada. Krv prsnu po Krininoj odei, slon zavrita i pade kao oinut munjom. Krina mu polomi i drugu kljovu i njom ga udari u glavu. Slonove oi se zatvorie. Vritanje postade sve slabije, dok najzad ne utihnu. Izmeu njegovih nogu stajao je Krina, sa krvavim kljovama koje je podigao uvis. Svi prisutni zanemee. anur istra iz mase, grubo gurnu Krinu i izazva ga na dvoboj. Krina pristade. Njih dvojica se nosie dosta vremena. Iskusni anur bio je na ozbiljnim mukama sa Krinom koji se borio kao tigar. U toj krvavoj borbi na ivot i smrt anur htede da udari Krinu temenom u lice, ali Krina ga prevari te se dogodi suprotno. anuru poispadae svi prednji zubi i pri tom iskrvarie Krinino lice. Mutika pritra anuru da mu pomogne, ali sa suprotne strane dotra Balram, uhvati ga za glavu i polomi mu vrat. Mutika pade mrtav. Isto to uini i Krina sa anurom. Ovaj put veina prisutnih skoi na noge i poe da baca cvee na okrvavljenog Krinu. Oni najblii podigoe ga na ramena i poee da pleu. Vojnici ne reagovae na sve ovo. Ostareli Kans skoi sa svog trona, isuka ma i potra prema Krini. Balram i Krina razmenie poglede odluni da ubiju tiranina. Balram dobaci ma Krini. Kans zamahnu svojim maem, Krina se sagnu, pa se podie i jednim hitrim udarcem odsee mu glavu. Obezglavljeno telo se samo zatetura, dok mu obe ruke mahinalno krenue prema krvavom vratu da zadre glavu koja pade u prainu. Osoba koja je vodila tako okrutan ivot nezaslueno je umrla sa nezamislivom lakoom. Nije bilo nikoga da mu pomogne. I oni koji su ga podravali za njegove vladavine sada klekoe pred Krinu. Vojnici otvorie sve kapije i pustie narod u kraljevsku palatu. Krina im pokaza Kansovu glavu i oni mu se poklonie zahvalni to ih je oslobodio tiranije. Svi uglas klicae novom kralju Mathure - Krini. ri Rama Krina bio je prosveen i dobar kralj, koji je svom narodu podario slobodu i blagostanje. On je preboleo Radhu, oenio je princezu Rukmini i jo est princeza. Bio je prvi arijevski kralj u Indiji. Njegova vladavina bila je isprepletana periodima mira i prosperiteta, kao i periodima osvajakih ratova. Ujedinio je stoarska plemena i sve okolne drave, i stvorio mono arijevsko kraljevstvo. Krinin natalni horoskop je jo u njegovom detinjstvu ukazivao na to da e biti kralj. Njegovim karmikim krugom dominirao je takozvani boji prst. Narod je verovao da je bio odabran. Za razliku od obinih smrtnika, ije su karmike krugove ukraavali ispresecani trouglovi i etvorouglovi svih oblika, u njegovom krugu u pravilan kvadrat bio je upisan jednakostranian trougao. Njegovu je karmu definisao trougao: ljubav, seks - religija,

mistika - mo, vlast. Bio je veliki ljubavnik, svetenik i filozof, i kralj. Tokom svog dugog, ispunjenog i plodnog ivota, oenio se sa ukupno stotinu ezdeset i jednom princezom, koje su mu rodile ni manje ni vie nego hiljadu est stotina osamnaest sinova i verovatno jo toliko kerki. Konkubine i njihovu vanbranu decu niko nije ni brojao. On je praotac svih arijevaca. Krina je iveo sto dvadeset i est godina i umro je kao sredovean ovek. Poginuo je u bici kod Kuruketre, gde su se braa Aruna i Pandu, sinovi kraljice Kunti, borili za presto, poto je Aruni preneo svoje duhovno znanje. Njegovi su svetenici uvali, zapisivali i prepisivali to znanje, dok nisu napisali Bagavad gitu, tu kosmiku Bibliju. Strela ga je pogodila pravo u srce. Bila je to dobra smrt. Njegova lomaa bila je kraljevski ukraena, a plamen koji mu je progutao telo nije se razlikovao od plamena sa lomae kakvog siromaha. Telo mu je izgorelo do poslednje estice. Ali njegov duh se vratio u svemir, da se odmori do nove inkarnacije, dok je njegovo uenje ostalo za sva vremena. * * *

- Ja nisam Sizifov potomak! - vikao je Konrad Vajshaupt u bunilu, dok ga je Iluminada drmala iz sve snage. - Niko nije Sizifov potomak - kazala mu je kad je doao sebi. - Svi smo mi potomci Adama i Eve. Ljudi sa okolnih klupa su ih upadljivo gledali, ali veoma kratko. Brzo su se vratili sopstvenim brigama. - Ne, draga moja Iluminada - odgovori joj on ne obraajui panju ni na koga. Njihovi potomci ste samo vi to imate crne oi. Mi plavooki smo potomci Krine i Radhe. - ta to pria? Ta je ideologija poraena zajedno sa Hitlerom. - Eto, i on je bio Krinin potomak, i to njegov najsvesniji potomak. Kukasti krst je simbol Krininog kraljevstva. - Jedini kralj je Isus Hrist. Jedino kraljevstvo je Boje Kraljevstvo koje e sii s neba posle Armagedona, a taj dan nam je sve blii. Konrad ustade sa klupe. - Prijalo bi mi malo etnje - ree joj samo da bi promenio temu. - Tebi nije dobro - ree mu Iluminada uzevi ga pod ruku. - Bio si pospan i odsutan svega nekoliko sekundi a onda si iznenada poeo da vie kako nisi Sizifov potomak. - Nekoliko sekundi?! Pa ja sam upravo proiveo itav jedan ivot! - Eto, vidi. Pria gluposti. I ja moram da ih sluam. Tebi treba pomo. - Ne misli valjda na psihijatra. - To si ti rekao. - Ja ti kaem da bi ti bilo pametnije da razmisli o tome ta e veeras da obue u operu. Krenuli su u etnju drei se pod ruku kao svaki drugi minhenski brani par.

VI KONRAD Vajshaupt je jedan od onih slobodnih zidara koji nerado uvode nove lanove u svoju lou. Uostalom, kao stareina on ima sasvim druga prava i obaveze. Ali napravio je izuzetak u sluaju mladog profesora Klausa Fridmana postavi jemac za njegov ulazak u red slobodnih zidara. Uinio je to ponajpre zbog toga to je bio provaljen od svog mlaeg kolege, pod uslovom da on o tome dri jezik za zubima. to se tie njegovog privatnog ivota, od svog etrdeset i prvog roendana pa nadalje Iluminada je insistirala na tome da poseti psihijatra. Njegova sve ea buenja usred noi, delirijumi i prie o tome da mu se upravo prikazalo kako je nekada davno, u nekom od prethodnih ivota, iveo ovde ili onde i bio ovo ili ono - to je poelo da smeta njegovoj supruzi i da ugroava njihov brak. - ta mi psihijatar moe pomoi? - bunio se Konrad. - Dae mi lekove za smirenje i za spavanje, sasluae me iz kurtoazije, i to je sve. Ako sam ja zaista nekada bio sve ovo to mislim da jesam, i ako me prate dela i nedela iz prethodnih ivota, ta jedan lekar due ima sa tim? - Opet reinkarnacija! Shvati ve jednom da su sve to gluposti. - Rodi se, ivi, obrazuje se, radi, zasnuje porodicu, podigne decu, ostari, umre, sahrane te u skladu sa obiajima kulture u kojoj provede svoj ivotni vek, i to je to. Tako razmiljaju ateisti i nihilisti. Ja nikada neu biti jedan od njih. - Zato mi to pria? Ja ne razmiljam na takav nain. Rodi se, ivi u skladu sa bojim zakonima, obrazuje se, radi, zasnuje porodicu, podigne decu, ostari, umre, za drugog dolaska Isusa Hrista uskrsne, on ti presudi prema tvojim zaslugama, ako zasluuje onda ivi veno u raju na Zemlji, ako ne onda bude uniten zajedno sa satanom, i to je to. - Reinkarnacija ili uskrsnue. Treeg nema. Nema ni sredine. - Ba tako. - U tom sluaju reinkarnacija. Vera u uskrsnue je atak na moju inteligenciju. Dozvoli mi da smatram kako sam inteligentan bar malo vie od proseka. - Uskrsnue. Isus Hrist je pobedio smrt posle svog raspea na muenikom stubu. On se rtvovao za tebe, za mene, za celo oveanstvo, da bi nas oslobodio od greha. - Niko se nije rtvovao za mene. Ko god je na ovaj svet doao iz prljave, smrdljive i esto zaraene majine utrobe je najobinija ivotinja koja moe samo da opstaje i preivljava dok ima snage za tako neto, eventualno da podie svoje ivotinjske potomke i bude njihov spasitelj tek za neko vreme. Ja se ne uzdam ni u jednu ivotinju. Meni ne treba niija krv. A poto ti veruje u Isusovu otkupnu rtvu i uzda se u sopstveno spasenje preko njegove krvi, trebalo bi da se zapita da li si ti satanista. I Mojsije je bio satanista. Svi oni volovi, ovnovi i golubovi koje je prineo na rtvenik rtvovani su upravo satani. Iluminada uuta na tren. Zatim mu ree: - Ovakvi nai razgovori su besmisleni. - Apsolutno - sloi se Konrad. - Ali uvek si ti ta koja ih zapodene. U Americi, najslobodnijoj zemlji na svetu, ljudi se svim silama trude da ne razgovaraju o politici i religiji, osim ako nisu politiari ili svetenici. Nacionalna i verska pripadnost je lina

stvar pojedinca. I bez obzira na svoju krvavu prolost ispunjenu rasnim sukobima, danas u toj zemlji niko ne moe biti progonjen zbog svoje nacionalne ili verske pripadnosti. to ti ovo govorim? Pa da bih te po ko zna koji put zamolio da mi ne namee svoje verske stavove. - Ali moja je dunost da uvek i svuda propovedam svoju religiju. - Propovedaj je ljudima koji se nalaze na niem nivou svesti. Ti nisi doivela graanski rat u paniji jer se tada nisi bila ni rodila. I ne zna ta je to nesloboda, bez obzira to si ivela u Frankovoj paniji. On i nije tako lo, s obzirom na to kakvi su bili oni oloi koje je potamanio do 1939. Ja sam iveo u Hitlerovoj Nemakoj i vrlo dobro znam ta je nesloboda. Zato umem da cenim slobodu koju imam. I ja elim da imam i religioznu slobodu, ak i u braku sa tobom. Mislim da to to traim od tebe nije mnogo. ta bi radila kad bih bio kockar, alkoholiar ili enskaro kao mnoge moje kolege pisci? I da si u situaciji, kao njihove supruge, da se sloi sa time da se utopim u jedan od ta tri poroka, i da ti odabere u koji? - Nikada ne bih pristala na tako neto. U suprotnom bih traila razvod. - Slaem se. Ali razliita verska pripadnost suprunika ne moe i ne sme biti razlog za razvod braka. I ti to dobro zna. I ovaj put, kao i mnogo puta pre toga, sukob se okonao neminovnim kompromisom sa obe sukobljene strane. Kada se Luciferov apostol i Hristova nevesta iz bilo kog razloga nau u braku, kompromis im je vaniji i od branih obaveza. Bilo kako bilo, i Konrad i Iluminada ostali su slobodni - on u svom svetu psihoze, ona sa Biblijom u ruci. Konradovi delirijumi su se nastavili. Tako je bilo i ove tople majske veeri dok je profesor filozofije sedeo za svojim pisaim stolom i pokuavao da sroi tekst za jedan asopis. Osetio je zimu kako mu tee niz kimu, zavrtelo mu se u glavi i naslonio ju je na sto. Koliko je reinkarnacija, sa ili bez karme, nepredvidiva! U jednom ivotu se moe biti kralj, a u drugom dvorska budala. * * *

Godina je 753. od osnivanja Rima. Izrael je ve due vreme pod vlau Rimljana. U judejskom gradu Vitlejemu iveo je svetenik Zarija sa enom Jelisavetom. Njih dvoje su zali u godine i jo uvek nisu imali dece. Jelisaveta bee nerotkinja. No i pored toga njih dvoje se redovno molie bogu da im podari dete. I dogodi se da jedne veeri Zarija na putu do kue doive susret sa nekim njemu nepoznatim stvorenjima. Njihova nebeska ptica spustila se u umu palmi nedaleko od njega. Iz nje izae neko jako udno obuen ko se predstavi kao boji aneo govorei mu da e njegova ena zatrudneti, da e njen plod biti od duha svetoga i da e kad odraste obratiti mnoge na pravi put. Izbezumljeni Zarija mu ne poverova. Aneo tada uperi prema njemu neku neobinu alatku, baci svetlosni zrak na njega i ree mu da e biti nem devet meseci zbog toga to mu nije poverovao. I on nem ode kui gde ga je ekala trudna Jelisaveta. Nju su pre toga ti isti aneli pokupili, u njenu ostarelu utrobu umetnuli kloniranu jajnu eliju, dok se nalazila u nesvesnom stanju, i pustili je meu svoje govorei joj da e roditi dete i da mu d ime Jovan.

est meseci kasnije, u istom gradu, sinovi neba pokupili su i Jelisavetinu roaku Mariju, tek isproenu za vitlejemskog stolara Josifa, potomka osiromaene jevrejske kraljevske porodice. U njenu utrobu ubaena je klonirana jajna elija, a njoj reeno da e roditi bojeg sina i pored toga to je jo uvek nije dotakao nijedan mukarac. Aneli su kontaktirali i njega, kao i Zariju, rekavi mu da mu je ena trudna i da je plod njene utrobe svetoga duha. Objasnili su i njoj i njemu da e njihov sin biti car celog oveanstva kada za to doe vreme. Narednog dana Marija ode u Zarijinu kuu da se pozdravi sa tetkom Jelisavetom i saopti joj radosnu vest. U tom trenutku zaigra jo neroeno dete u Jelisavetinoj utrobi. Marija ostade kod tetke tri meseca, sve dok se ova ne porodi. Kada se dete rodilo Zarija je progovorio. Dali su mu ime Jovan, ba kao to su to aneli zahtevali. Poslednjeg dana oktobra 753. godine od osnivanja Rima Marija rodi blizance. Kada je i drugi Marijin sin zaplakao, jedan je meteor uao u Zemljinu atmosferu, raspao se i pretvorio u meteorsku kiu. Sezona lepog vremena se pribliavala kraju i te veeri su pastiri irom Palestine izveli svoja stada na jednu od poslednjih ispaa. Nebeska pojava koju su ugledali ih je uasnula. Svi do jednog pomislili su da im to jevrejski bog Jehova alje poruku koju treba razumeti. Veina ih je pak razumela da je kucnuo as da se Jevreji oslobode rimskih zavojevaa i obnove Davidovu dravu. Drvodelja Josif potraio je svoju bremenitu enu koja se neko vreme nije vratila iz obora, gde bee otila da pomuze ovce i donese mu sveeg mleka. Ali u oboru, gde su je uhvatili trudovi, pored nje ugledao je i dve prelepe muke bebe. Oba deteta imala su plave oi, to ga je podsetilo na obeanje anela da e mu nevina ena roditi bojeg sina. Klekao je na kolena i lud od sree pomolio se Jehovi. Dao im je imena, Joua Stariji i Joua Mlai. Sledeih dana po Vitlejemu i okolini rairila se vest da su se u tom mestu rodili blizanci boanskog porekla. Ljudi su navraali da ih vide i da im se dive. I ne samo to. U skromnu Josifovu kuu navraali su astrolozi govorei kako su po nebeskim znacima prepoznali roenje kralja Izraela. Ali su se ozbiljno razoarali ugledavi dve bebe. Poslednji posetioci doli su iz Benaresa, iz daleke Indije, tvrdei da se u ovim krajevima rodio reinkarnirani Buda. Ugledavi blizance izrazili su sumnju da je jedan od njih dvojice svakako onaj koga oni trae. Povezali su se sa jevrejskim svetenicima u Jerusalimu obeavi im da e se kroz nekoliko godina vratiti po Josifovu decu. Zluradi ljudi su u Josifovoj deci videli pretnju po jevrejskog kralja, rimskog vazala Iroda, i obavestili su ga o tome. On je naredio da se sva deca do dve godine u Vitlejemu i okolini pobiju. Pre poetka te akcije, jerusalimski fariseji tajno su obavestili Josifa da skloni svoju porodicu u galilejski grad Nazaret. On ih je posluao umakavi u zadnji as. Civilizovanim Rimljanima iji su vazali poklali na hiljade sopstvene dece nije bio jasan ovaj njihov zloinaki poduhvat, kao to im nije bila jasna ni jevrejska fanatina religiozna misao, ali se nisu meali u njihove unutranje stvari. Gnev majki koje ostadoe bez tek roene ili neto starije nejake dece bee uperen prema Irodu pre nego prema rimskim osvajaima. Josifova porodica bila je oprezna u Nazaretu. Stolar Josif i domaica Marija uklopili su se u novu sredinu u kojoj ni po emu nisu odskakali od obinog naroda. Decu su uvali daleko od oiju suseda. Joua Stariji i Joua Mlai rasli su kao dve sasvim razliite osobe. Stariji je bio zainteresovan za sve, otvoren i komunikativan, pametan, jak, agresivan, jednom reju ivo dete, dok je Mlai bio slab, miran i povuen. I jedan i drugi

razlikovali su se od ostale dece. Stariji brat je u detinjstvu neretko kinjio mlaeg, kao to je kinjio i ostalu decu sa kojom se druio. Do njihovog desetog roendana Josifova porodica dobila je prinove: sina Jakova, Judu, Josifa Mlaeg, Simona i jo dve kerke. Od desete godine blizanci su od oca poeli da ue stolarski zanat. Ali i jedan i drugi bili su sigurni da to nee biti njihov ivotni poziv. I jedan i drugi brat u tom uzrastu poeli su da oseaju neto to nisu umeli da definiu. Imali su vizije i sanjali stvari koje nisu razumeli. Diskutovali su o tome meusobno, i sa roditeljima koji nisu bili neto naroito religiozni. Imali su mnotvo pitanja na koja im niko nije umeo odgovoriti. Dvanaest godina od roenja blizanaca, u prolee, cela Josifova porodica posetila je Jerusalim. Tom prilikom svratili su i do glavnog gradskog hrama gde su jevrejskom bogu Jehovi na rtvenik prineli golubove. To je dosta govorilo o njihovom imovnom stanju. Imuniji Jevreji su kao rtve prinosili ovnove i volove. Sva Josifova i Marijina deca su bespogovorno sledila roditelje, osim Joue Starijeg, koji se zapitao koliko je mudar bog koji od svojih vernika zahteva krv. Svi su se uputili prema glavnom oltaru, jedino je Joua Stariji otiao u slubene prostorije hrama. Prekinuo je glavne svetenike u teolokoj raspravi. Ugledavi ga, njegove plave oi i njegovo kraljevsko dranje, zapitali su ga: Sine, ko si ti? - Ja sam Joua Stariji iz Nazareta, sin Josifov. Usledila je iscrpna teoloka rasprava koju je zapodenuo dvanaestogodinji deak. Bio je pun neke neobine, svetenici su se usudili da kau boanske energije. Zraio je oko sebe pozitivnom energijom kao kad Sunce na izlasku rastera tminu. Iznenadio je i zadivio sam sebe. Dok je diskutovao sa njima iz njega su izvirale rei za koje nije bio siguran odakle ih zna. Ispostavilo se da poznaje celu Kabalu, Toru i Pentateuh a da ih nikada pre toga nije itao. Poznavao je i Vedske spise. Zadivio je i svetenike. Protekli su sati i sati dok ga zabrinuti roditelji nisu nali. Njegovom ocu reeno je da njegov sin nije obino dete, ve neko koga oekuju u dalekoj Indiji. Meutim iznenadili su se saznavi da ih ima dvoje i da su blizanci. Zadrali su se u hramu do kasno u no. Svetenici su ubedili Josifa i Mariju da su njihovi blizanci vlasnitvo boga a ne njihove porodice i da treba da krenu bojim putem. Za njihovog pratioca do Indije odreen je Juda Galilejac, koji je est godina pre toga osnovao opasno religiozno-politiko drutvo pod imenom zeloti. Bio je i lan tajnog jevrejskog drutva Sinovi zaveta, iji je primarni cilj ispunjavanje starozavetnih proroanstava. On je u Joui Starijem video mogunost da od njega napravi mesiju koji bi se za deceniju i po i neto vie trebalo pojaviti meu Jevrejima, kako bi se ispunila obeanja jevrejskih proroka iz vremena neposredno pre, za vreme i posle vavilonskog ropstva. I tako su dva brata blizanca, sinovi neba koje je rodila zemaljska ena udata za osiromaenog Davidovog i Solomonovog potomka, godine 765. od osnivanja Rima krenuli na dug put u Indiju, zemlju za koju su do tada samo uli. U gradu Benaresu, na svetoj reci Gang, dvanaestogodinje deake doekali su budistiki svetenici i monasi onako kako se doekuju kraljevski sinovi. Bilo je jutro kada su uli u grad i prvi put u ovom ivotu ugledali njima toliko dobro poznate graevine. im su zgazili zemlju po kojoj su nekada hodali, odvedeni su u tajne hramske prostorije, da prepoznaju neke predmete. Joua Stariji je samo zagledao ponuene predmete, dok ih je njegov mlai brat prepoznao od prvog do poslednjeg. Time je nedvosmisleno dokazao da je ba on reinkarnirani vrhovni svetenik hrama u Benaresu, samim tim i Sidarta Gotama, osniva budizma. Braa su razdvojena da se nikad vie ne vide. Joua Mlai podvrgnut je strogom monakom ivotu s ciljem da kad odraste ponovo postane prvosvetenik

budizma, dok je Joua Stariji podvrgnut hipnozi kojom je utvreno da je on u prolom ivotu bio ri Rama Krina. Odveden je u manastir u Gandari, u dolini reke Ind, gde mu je svetovno ime Joua promenjeno u Isa. Na putu do manastira proao je pored ruevina Mohendo Dara i Mahajane, nekadanjih prestonica Arijevskog carstva, za koje su monasi tvrdili da su ih unitili bogovi vatrom iz gvozdenih ptica. Razdvojen od brata koji mu je bio teret od roenja, Isa je u Indiji proveo sedamnaest dugih i zanimljivih godina. Prve dve godine je proveo u Gandari, dok je u ostalih petnaest godina prelazio iz manastira u manastir, zaobilazei Benares, obiavi celu Indiju uzdu i popreko, od Inda do Ganga, i od padina Himalaja do okeana. itao je i prouavao Vedske spise i ostale kanonske knjige, mantrao i meditirao, izlagao telo brojnim odricanjima i unapreivao duh spoznajui sebe i svet oko sebe. Obiao je i Mathuru i jedva ju je prepoznao budui da se mnogo promenila u proteklih dve hiljade godina. Posedovao je ogromnu snagu duha i harizmu, i najvie se posvetio prouavanju hipnoze i iluzionizmu. Kako je odrastao, sve vie je bio u stanju da ubedi ljude oko sebe da vide, uju ili osete ono to on eli. Posedovao je prirodni dar u vidu ogromne bioenergije koju je trebalo ukrotiti i iskoristiti u korisne svrhe. Uio je kako da lei ljude dodirom i sugestijom. Znao je da polovina bolesti nestaje kao rukom odneta ako ovek veruje da e se izleiti, kao to i zdrav ovek moe da se razboli ako sugerie da mora biti bolestan. Kao dvadesetogodinji monah ve je bio nadaleko poznat kao neko kome je bog podario mo da isceljuje sve bolesti. Oslobaao je ljude od ludila, to nikome pre njega nije uspevalo. Ljudi su dolazili iz cele Indije da ih izlei i utei. Nerotkinje, i one najbeznadenije, odlazei od njega raale su decu za koju se tvrdilo da su njegova, to on nije hteo da prizna. Sredinom dvadesetih godina postao je svetenik. Nije imao politike ambicije vezane za zemlju u kojoj se rodio, jer je proroanstvo govorilo o duhovnom mesiji. Svakako je bio napredniji od ostalih ljudi za koje je bilo vie nego jasno da se nee moi iskoprcati iz blata. I nije ni imao nameru da ih vadi iz blata kao u prethodnom ivotu. Naprotiv. Odluio je da ih jo vie gurne u blato govorei da se biseri ne bacaju pred svinje. Gubei enormne koliine energije na isceljivanje ljudi i on sam je poeo psihiki da poboleva. Poeo je ozbiljno da razmilja o tome, i time je postao optereen, zbog svog aneoskog porekla, da li je on zaista boji sin ili nije. Znao je da su oni koji su napravili njegovo telo stvorenja od krvi i mesa, ali nikad ih pre toga nije video i imao je pravo da sumnja u bilo ta. Verovao u to ili ne, provukao je tu ideju meu ljude, jer je to odgovaralo i njima i njemu. Pred kraj svog boravka u Indiji poeo je da posmatra suneve zrake jedanput nedeljno u trajanju od desetak minuta, to je zbog dejstva fotona otklanjalo sve potencijalne poremeaje i bolesti iz njegovog tela. Postao je kompletna produhovljena i prosvetljena osoba. Bio je potpuno spreman za to da kao obueni guru osnuje novu religiju. Godine 782. od osnivanja Rima, dvadesetdevetogodinji prekaljeni indijski monah, svetenik i guru vratio se u Palestinu. Otac mu bee ve umro. Doekali su ga ostarela majka i braa Jakov i Juda. Obe sestre mu se ve behu udale i rodile po jedno dete. Druga dva brata su otila na slubu u rimsku vojsku. Braa su ga odvela u Kumran, gde je po ubrzanom postupku ritualno uveden u bratstvo esena dobivi novo ime Isus. Da bi potvrdio svoj ulazak u tajno drutvo esena morao je da se krsti u reci Jordan. Krtenje je obavio njegov stariji brat od tetke Jovan Krstitelj. Pre nego to ga je potopio u vodu kazao je da on nije dostojan ni da mu ponese obuu a kamoli da ga krsti. Kad su izali iz reke iznad njihovih glava pojavila se gvozdena ptica. Iz nje je govorio glas koji se

okupljenom narodu predstavio ni manje ni vie nego kao boji: Ovo je moj prvoroeni i jedini sin! Ljudi su klekli na kolena a on je po prvi put u ovom ivotu osetio kako izgleda biti pastir ljudskog stada ma koliko ono bilo veliko. Gvozdena ptica se uz zagluujuu buku podigla na nebo, a zapanjeno ljudsko stado odluilo je da sledi svog pastira. Rasprili su se na sve etiri strane sveta priajui irom Palestine, pa i ire, kako se u njihovoj zemlji pojavio boji sin. Postavi uitelj i voa sekte ije osnovne postulate jo nije bio ni usvojio, Isus odlui da pronae dvanaest apostola. Dvojicu je ve imao. Bila su to njegova roena braa. Krenuli su da zajedno propovedaju jednu blagu versku ideologiju. Obukli su se sirotinjski i tumarali od mesta do mesta. Na obali Galilejskog jezera sreli su prve apostole, ribare Petra i njegovog brata Andriju. To su prvi ljudi koji su ga svojevoljno sledili. Hranei svoje telo sunevim zracima, Isus je mogao da ne jede nita preko mesec dana, ve da ivi samo na vodi. Iz tog razloga bilo koja vrsta asketizma za njega nije predstavljala nikakav problem. Neke stvari te vrste smetale su njegovoj roenoj brai. Oni ga uskoro napustie i odoe kui da se ene i zasnuju porodicu. Sledite me i idite putem bojim, rekao je preostaloj dvojici, jer ete se spasiti i ui u carstvo nebesko. Ili idite svojim putem ili svetskim putevima koji vode pravo u ponore pakla. Pre njega, Jevreji nisu znali ni za kakav pakao kao mesto venih muka koje je mudar bog odredio za razumna bia koja ne veruju u njega, ve su smatrali da je kazna za prestup protiv bojeg zakona veno unitenje, odnosno smrt. Isus je predstavu o paklu doneo iz budizma i hinduizma. U drevnoj Indiji takve predstave izmislili su otpadnici od Krininog uenja, kraljevi i samozvani svetenici, kako bi zastraili svoje sledbenike. Ta je ideja kasnije postala zanimljiva i ostalim guruima i verskim voama pa se malopomalo rairila po celom svetu. Dan po dan, mesec po mesec, Isus je sakupio jo deset apostola: Jakova Zevedejeva i njegovog brata Jovana; Filipa, Vartolomeja, Tomu i Mateja carinika; Jakova Alfejeva i Leveja koji promeni ime u Tadija; i Simona Kananita i Judu Iskariota. Godinu dana po povratku u Judeju, Isus i dvanaestorica njegovih apostola proli su kroz oluju na Petrovom amcu na Galilejskom jezeru. Nedaleko od jezerske obale plutala je neka ena koja je davala znake ivota. Apostoli je izvadie iz vode i bacie na palubu. Brzo je dola k sebi i, shvativi da su je ribari spasili, otimala se elei da se vrati u vodu i dovri ono u emu malopre nije uspela. Isus ju je pogledao, priao joj i dodirnuo je. im su se dotakli ona prestade da se otima. Smirila se. ta je eno?, pitao ju je. ta te mui? Ona mu odgovori da se zove Marija, da ju je mu oterao sa Magdale, velikog poseda u blizini koga su stekli zajednikim radom, zbog slukinje u koju se zaljubio, te da je dao da je siluje cela eta rimskih vojnika kako bi je ponizio i ukaljao joj obraz. Posle tolike sramote nije joj preostalo nita drugo nego da oduzme sebi ivot. Samoubistvo je najvei greh, kazao joj je Isus. Baciti ivot u lice bogu koji ti ga je podario... Ti nisi nita kriva. A i da si bila kriva, kao bludnica, pa da se pokaje, opet ne bi bila kriva. A tvoj zabludeli mu zasluuje da se na njega izlije boji gnev. Ubedio ju je da ostane sa njim i njegovim apostolima. Ona je po roenju bila Egipanka i pripadala je egipatskom kultu boginje Itar. Isus ju je ritualno preobratio. I ne samo to. Nepunih mesec dana kasnije uzeo ju je za enu. U naredne tri godine Isus je izleio mnotvo ljudi irom Palestine i postao poznat kao udotvorac. Marija Magdalena rodila mu je troje dece: kerku Tamar, Isusa Mlaeg i Josifa. Apostoli su mu zamerali na braku sa grenicom i prebacivali mu da je voli vie od njih koji ga sluaju i slede. On im je odgovorio da je svakom ocu drai sin koji pobegne

od kue, pokaje se i vrati se nazad nego li onaj koji ga potuje sve dok od toga ima koristi. Isus je uz pomo hipnoze, kao veliki iluzionista, uspeo da ubedi ljude kako je sposoban za to da ini uda. Najvea prevara takve vrste dogodila se kada je jedan esen, po imenu Lazar, i sam iluzionista i majstor hipnoze, izveo stari indijski trik sa pauzom u radu srca i disanja, pravei se mrtav, da bi se niotkuda zatim pojavio Isus, dodirnuo ga i rekao mu: Ustani Lazare! Ovaj se zatim pridigao i svi oevici su se razbeali panino priajui kako prorok Isus podie mrtve. On im je tada obeao da e svi mrtvi sudnjeg dana uskrsnuti. Tako je uveo pojam uskrsnua. Posmatrajui ljude oko sebe kojima se oigledno svialo da svoje male ivote provode u blatu, zapitao se da li je mogue da ljudi veruju da je on zaista uskrsnuo mrtvog oveka samo zato da bi on jednog dana umro prirodnom smru. I da li je mogue da su toliko glupi da ne zatrae da jo nekoga podigne iz mrtvih? Istina, neto kasnije je takav trik izveo sa jo jednom devojicom, kerkom jednog brata esena. Sve te vesti dole su do svetenika u Jerusalim. I zabrinule su ih. Nisu znali ta da rade. Ostareli kralj Irod bio je u dobrim odnosima sa Rimljanima, a vreme u kome su iveli bilo je vreme kada je po starim prorocima trebalo da se pojavi mesija koji e obnoviti dravu Izrael. I najnerealnijem sveteniku bilo je jasno da aka Jevreja u Palestini ne moe da se bori protiv ogromne Rimske imperije. A Isus se predstavljao kao mesija ije kraljevstvo nije od ovog sveta. Vie svetenstvo nije ni verovalo u mesije. Ali nije moglo da ih izbrie iz svesti naroda. Poetkom 786. godine od osnivanja Rima, niotkuda, pojavio se ovek koji je izrazio elju da bude trinaesti apostol. Zvao se Simon. Predstavio se kao Simon od Kirene. Apostoli su se uplaili ugledavi ga. Bio je visok kao Isus. Imao je plave oi, kratku svetlo-smeu kosu i bradu. Dosta je liio na Isusa. I glas mu je bio slian. Odveli su ga kod svog uitelja. I ja sam Jehovin, Nojev i Nimrodov potomak, kazao mu je Simon kad su se sreli. Nisi samo ti. Ja sam stariji od tebe preko dve hiljade godina. Bilo je oigledno da se radi o nefilimu. On je bio pripadnik, ako ne i stalni stareina, tajnog drutva Sinovi Zaveta. Simon ga obavetava da mesija treba da umre kao muenik u toku ove godine. Kako bi se do detalja ispunila proroanstva, bilo bi dobro da se to dogodi 16. nisana po jevrejskom, odnosno krajem aprila po rimskom kalendaru, jer tada u popodnevnim asovima treba da se dogodi pomraenje Sunca, to e maloumni ljudi shvatiti kao jo jedno udo. Simon mu otkriva da je ve sve oko toga ugovoreno, da su kupljeni i neki Rimljani, da e Isus biti zamenjen, a Simon razapet na muenikom stubu, da e izreirati njegovo uskrsnue, a narodu objaviti kako je Isus uskrsnuo. Tako e postaviti temelje za jednu novu svetsku religiju sa ropskim duhom za iroke narodne mase. Isus se naelno sloio sa svim ovim. Ali mu je rekao da ne moe biti trinaesti apostol, jer ni u duhovnom univerzumu uz Graditelja svih svetova nije bilo trinaest ve dvanaest apostola. Dodue dozvolio mu je da sebe moe da smatra tajnim trinaestim apostolom. Jednog jutra Marija Magdalena pola je na pijacu. Nije mnogo prepeaila a put su joj prepreili konji i straa. Iz kola joj se obratila kraljica Irodijada: Jesi li ti ena onog proroka Isusa iz Nazareta? Dobivi potvrdan odgovor, pozvala ju je da poe s njom. Na putu do kraljevske palate pokazala joj je priteve koji su joj izali po rukama i celom telu. Ona je videla samo ruke. Da, kraljica je bolovala od sifilisa. Zbog nemoralnog naina ivota veine Jevreja, Rimljani su tu boljku pogrdno nazivali jevrejska bolest. Kraljica je bila rtva Irodove sklonosti ka mnotvu konkubina i opteg nemorala na dvoru. Rekla joj je da je od nekih ljudi ula da i ona moe da lei bolesne i

ponizno ju je zamolila da joj zaceli rane. Bila je ljuta kao ris saznavi da ona nema moi kao njen mu i da joj ne moe pomoi. A bilo ju je sramota da se pokazuje pred tuim muem ili da se u narodu prouje od ega boluje. Isterala ju je iz kola, kao ulinu protuvu, na samom prilazu dvoru. Marija Magdalena molila se bogu da je ne dodirne, jer se ta opaka bolest mogla preneti i dodirom. Moda je to bio razlog to je samo nekoliko dana kasnije naloila svojoj kerki da od oca zatrai glavu Jovana Krstitelja, zatvorenog zbog toga to je svojim javnim nastupima vreao kralja Iroda i njegov poredak. Zahvaljujui spletu okolnosti, Isus se sukobio i sa prodavcima golubova ispred Jerusalimskog hrama, proglaavajui kraj Mojsijevog zakona i prinoenja rtava Jehovi; i sa jevrejskim svetenicima, priajui im parabole o bogatau i siromahu, o kamili i iglenim uima, o carstvu zemaljskom i carstvu nebeskom, o porodinim vrednostima, otkrivajui tako njihovu hipokriziju; pa ak i sa grkim slobodnim misliocima koji su poseivali rimsku provinciju Palestinu. Preciznije oko i uho moglo je u njegovom propovedanju da nae itav niz kontradiktornosti. Jednom prilikom je kazao da je boji zakon predvideo da jedan mukarac ima jednu enu, da je svaki odnos izvan braka smrtni greh, kao i monogamija, i da e se po uskrsenju svaki suprunik vratiti svom supruniku. A kad su ga pitali ta e biti sa enom koja se zbog smrti svojih mueva udavala vie puta - odgovorio im je da e po uskrsenju biti kao aneli na nebesima. Takvih i tome slinih propusta bilo je na desetine. Lukavi fariseji i sadukeji postavljali su mu provokativna pitanja, ne bi li se izleteo i rekao neto protiv rimskog zakona. On im je odgovarao da se bogu daje boje a caru carevo, mislei na neplaanje poreza Rimljanima, to su propovedali zeloti. Takoe, i pria o njegovom kraljevskom poreklu. Na farisejsko pitanje - Da li ti tvrdi da si kralj? - on je odgovarao sa - Ti kae da sam kralj. Ali znaj da moje kraljevstvo nije od ovog sveta. Time je sebe otpisao kao nekog politikog vou, mesiju koga je narod ekao. No bez obzira na sve to fariseji su ga optuili, prvo kod Iroda, a potom i kod rimskog namesnika Pontija Pilata, da se prorok iz Nazareta predstavlja kao car. I jedan i drugi gledali su na Isusa i njegove sledbenike kao na zanesenjake i nisu im toliko smetali. Ali jevrejsko svetenstvo je insistiralo na njegovom hapenju, demonizovanju i progonu njegovih sledbenika. Trebalo je uhapsiti, osuditi i pogubiti pastira, a ovce e se same razbeati. Najvei problem bio je to to su se identino oblaili. Ali i njega su reili. Za trideset srebrnika, Isusov apostol Juda Iskariot pristao je da otkrije njegov identitet. Prepredeni nefilim Simon od Kirene izreirao je u zadnjoj dekadi aprila, tanije 14. nisana uvee po jevrejskom kalendaru, tajnu veeru pred mesijino stradanje. Isus je ostao kui sa enom i decom, a umesto njega na veeru je doao Simon predstavivi se kao Isus. I sam iluzionist, ubedio je apostole da vide Isusa. Pustio je usred veere Judu Iskariota da ode i obavi posao za koji je bio plaen unapred, govorei svojim uenicima da je kucnuo as za vrhunac njegove ivotne misije poverene mu ni manje ni vie nego od stvoritelja neba i zemlje. Uskoro su ih opkolili elitni rimski legionari. Doli su sa jevrejskim svetenicima koji su traili Isusa. Juda Iskariot je priao Simonu, poljubio ga u obraz i rekao mu: Uitelju. Rimljani ga tada epae i vezae. Apostol Petar isuka ma i nasrnu na njih, ali ga Simon odvrati govorei: Ko ma potegne od maa e poginuti. Odvedovi lanog pastira, Rimljani su rasterali ovce: apostoli se razbeae kud koji. Jo u toku veeri izbili su nemiri u Jerusalimu. Nahukana od fariseja, rulja je po ulicama traila i, ako bi koga od njih prepoznala, kamenovala Isusove sledbenike. Naiavi na Petra, neko ga je prepoznao optuivi ga da je on jedan od otpadnika. Ali on se tri puta

odrekao svog uitelja, na kraju se zaklevi bogom da on nije to to oni misle. Tad je zakukurikao petao, ba kao to mu je Simon od Kirene prorekao neto pre toga. Sutradan je lani Isus bio odveden prvo pred Iroda, a zatim pred Pilata, pod optubom da se lano predstavlja kao kralj Jevreja. Irod ga se otarasio po kratkom postupku rekavi da Pilat odlui o njegovoj sudbini. Pravdoljubivi Pilat, kulturan ovek odrastao i vaspitan u skladu sa rimskim pravom, i pored najprovokativnijih pitanja koja mu je postavio nije naao nijedan razlog za pogubljenje jednog zanesenjaka, ve ga je dao iibati. Ali svetenici su insistirali na pogubljenju. Da bi ih koliko-toliko zadovoljio, rekao im je da je uo za jedan njima dobro poznat obiaj da se od dva optuena oveka jedan moe pomilovati. Isusu i Varnavi, zelotu uhapenom zbog ubistva rimskog vojnika, sutradan e biti sueno na trgu ispred rimske uprave, pa neka jevrejski narod odlui ko e biti pogubljen a ko puten. Pravini Pilat oekivao je da rulja osudi ubicu a oslobodi zanesenjaka. Narednog dana, kada se Sunce nalo u zenitu, na glavnom jerusalimskom trgu okupilo se na hiljade Jevreja. U masi ljudi nali su se i maskirani Isusovi apostoli i njegova majka Marija. Na prozoru jedne zgrade koja gleda na rimsku upravu nali su se Marija Magdalena i njen mu koji je gledao as u Sunce as u besnu narodnu masu. Potpuno smireno posmatrao je sopstveno suenje. Sa Pilatove leve strane naao se Simon od Kirene, narodu predstavljen kao Isus iz Nazareta, a sa desne strane Varnava. Okupljenoj masi je predoeno ta je ko od njih dvojice skrivio i oekivalo se da narod odlui ko e biti pomilovan. Nagovorena od strane zelota, koji su se provlaili izmeu ljudi, rulja zatrai da se oslobodi zlikovac. I pored Pilatove naklonosti prema jednom zanesenjaku i neverice da narod moe da osudi nevinog oveka rulja ostade pri svom zahtevu. Pilat na kraju opra ruke od celog sluaja i povue se. Varnava je osloboen, a Simon od Kirene i jo dva lopova osuena na smrt pre neki dan uzeli su svoje muenike stubove i uz rimsku vojnu pratnju poneli ih ka brdu Golgoti. Vojnici su ee bievali ovu dvojicu, a ree Simona. Nezainteresovani za predstojee pogubljenje, veina ljudi razie se bre nego to se okupila, dok Isusovi sledbenici krenue za povorkom prema Golgoti. Od svih apostola samo je Jovan pratio Simona na nekoliko koraka iza njega. Isusova majka Marija i ena Marija Magdalena drale su se pod ruku plaui glasnije od svih prisutnih. Na kraju povorke koraao je Isus sa zarom preko lica. Stigavi na brdo, rimski vojnici im prikovae ruke i noge za mueniki stub od kedrovog drveta, u obliku latinskog slova T, i podigoe ih uvis. Bilo je prolo vie od dva sata iza podneva kada vojnici htedoe da pocepaju njihovu odeu i podele je meu sobom. Ali legionar Longinus predloi da bacaju kocke pa ko dobije najvei broj da uzme sve. On je bio taj. Iznad Simonove glave postavljena je daska sa natpisom na latinskom, grkom i hebrejskom jeziku: Isus Nazareanin kralj Jevreja. Lica sve trojice razapetih ljudi grila su se od bola. I nefilim Simon jedva je podnosio bol koji mu je razdirao ruke i noge. Rimski vojnici mu se rugae govorei: Spasi se sada sine boji! Kralju Jevreja! Centurion Longinus, potplaen od strane esena, nali uspavljujue sredstvo koje su mu oni dali na pare krpe, prinese ga Simonovom nosu i usnama i razmaza ga po njima. Zatim uze koplje i probode obojicu muenika sa strane, dok onog u sredini ostavi da se mui na stubu. Simonu se pridrema i on, onako izmuen, povika iz sveg glasa: Boe moj!... Boe moj!... Zato si me ostavio?!... Omamljeno telo mu se opusti i on utonu u san. Isusovi sledbenici zaplakae jo jae, dok pravi Isus staja po strani utei. Oko tri sata iza podneva nastupa potpuno pomraenje sunca u trajanju od nekoliko minuta. Neuki i

sujeverni ljudi uplaie se i klekoe na kolena. Jedan rimski vojnik povika: Ovo je zaista boji sin! U tom trenutku, na drugoj strani Jerusalima, Juda Iskariot se uplai pomraenja, pokaja se to je izdao uitelja i obesi se na najblie maslinovo drvo. Iz njegove odee prosue se svi srebrnjaci. Kad su sunevi zraci ponovo obasjali zemlju vojnici dozvolie da se tela poskidaju sa stubova i predaju rodbini. Obe Marije i apostol Jovan odnesoe Simonovo telo u grob, a zatim odoe kuama. Pred grobom ostadoe rimski straari, za svaki sluaj, da apostoli ne odnesu telo i objave kako je Isus uskrsnuo. Sledeeg dana, u subotu uvee, Isus skide zavoje sa ruku i otvori rane koje mu je pre par dana nanela Marija Magdalena ne bi li ubedio svoje apostole koji nita nisu znali o zaveri da je zaista bio na stubu, umro i uskrsnuo. U nedelju, odmah iza ponoi, rimsku strau uplai brujanje s neba i svetlost koja se sputala sve nie. Gvozdena ptica sila je s neba, svetlosnim snopom razbila kamen na grobu i iz njega je izaao Simon od Kirene. Vojnici pobegoe u grad drhtei od straha i priajui da je Isus uskrsnuo. Simon ode kod Isusa da ga obavesti o onome to sledi. Nije se dugo zadrao kod njega. Oni koji su te doveli na svet sutra e doi po tebe, rekao mu je na rastanku. Odnee te iznad oblaka i bie tamo sve dok ne kucne as za tvoj povratak. Bie u naroitoj vrsti sna, a tvoj duh e u meuvremenu moi slobodno da luta i da se reinkarnira. A kad kucne as za povratak, telo u kome se bude nalazio e naprasno umreti a ti e se vratiti u ovo telo, jer ono moe da traje vie od hiljadu godina. A nas dvojica emo se sresti bar jo jedanput u nekom od tvojih narednih ivota. Bie mi potreban za osnivanje pokreta novog doba u dalekoj budunosti. Zbogom. Isus se oprostio i sa Marijom Magdalenom i otiao kod svojih apostola. Prestravio ih je pojavivi se na vratima. Apostol Toma nije verovao da vidi uitelja sve dok mu Isus nije pokazao rane na rukama. Posedeo je sa njima sve do jutra kad su zajedno proetali do Jerusalima. Svi koji su ga videli verovali su da je uskrsnuo. Tano u podne na Golgotu se s neba spustila velika gvozdena ptica. Njena vrata su se otvorila. Pre nego to je uao unutra, Isus je rekao apostolima: Jevreji e obnoviti dravu Izrael tek poto svi potomci onih ljudi koji su me osudili na raspee budu istrebljeni. uvajte uspomenu na mene i ljubite jedan drugog. Uao je u letelicu i, naoigled mnotva zabezeknutih posmatraa, vinuo se u oblake. Unutra su ga doekala plavooka humanoidna stvorenja slina njemu. Nisu razgovarali. Kontaktirali su mislima i odlino su se razumeli. Isus je kroz prozor letelice video kako se svet u kome se rodio i iveo naglo smanjuje i na kraju pretvara u ovalno nebesko telo slino Mesecu, samo sa mnogo veim spektrom boja. Okrenuvi se, iza lea je ugledao tamu i zvezde u daljini. Osetio je strah od kosmikog beskraja, uobiajen za sve zvezdane putnike. Ipak je ova planeta, ma kakva ona bila, bolja od mrane i ledene vasione u kojoj nijedno ivo bie ne osea gravitaciju. Za njegove oi ovo je bio neverovatan prizor. Gvozdena ptica pristala je uz ogroman letei objekat u obliku dugakog valjka. U njoj ga je doekao komandant Enkaj, koji mu se predstavio kao Ja sam onaj koji jesam, to na hebrejskom jeziku glasi Jehova. Obukao ga je u kraljevsku odoru i uputio u jednu odaju gde se zavalio u udobno stakleno zvono. Uboden je iglom i za tili as utonuo je u stanje hibernacije. Njegov duh doiveo je astralnu projekciju i izgubio se u vrtlozima svemira. U vremenima posle Isusa, nekoliko njegovih apostola i sledbenika napisalo je izmeu trideset i pet i ezdeset jevanelja o njegovom ivotu, no rana crkva je priznala samo etiri koja kriju njegov sedamnaestogodinji boravak u Indiji, brak i potomstvo sa Marijom Magdalenom i mnoge druge bitne detalje. Odbaen od strane Jevreja, kult

njegove linosti pustio je korene najpre kod Grka, a kasnije i kod Rimljana. Njegovi apostoli su za ivota bili uasno progonjeni i mnogi su muenikom smru umrli za veru. Neko vreme nakon njegovog uzdizanja na nebo, u Palestini se pojavio Simon udotvorac, veliki iluzionista, koji je inio uda kao i Isus. On je tvrdio da je on bio razapet umesto njega. Bio je veliki protivnik Isusovog kulta. Zeloti su podigli ustanak protiv Rima koji je krvavo uguen tri i po decenije po Isusovom odlasku, kada je do temelja razoren Jehovin hram i ceo Jerusalim. Uniteni su i zeloti, i fariseji, i sadukeji, a Jevreji raseljeni irom sveta, to je Isus jednom prilikom i prorekao svojim sledbenicima. Simon udotvorac i njegovi Sinovi zaveta su se bez sumnje pobrinuli da ispune i to proroanstvo. U toj istorijskoj pometnji nestali su i eseni. to se tie Isusove porodice, njegova ostarela majka Marija, ena Marija Magdalena, kerka Tamar i sinovi Isus Mlai i Josif su se oko ezdeset godina po roenju najpoznatijeg lana porodice, znajui ta e se uskoro dogoditi u Palestini, preselili na junu obalu Galije. Njihovi daleki potomci, po padu Rima, preko brakova sa porodicama plave krvi osnovali su francuske dinastije Karoling i Meroving, koje su se u hrianskoj Evropi, branim vezama, orodile sa svim evropskim kraljevskim kuama u narednih hiljadu i po godina. * * *

Podigavi glavu sa stola i protegavi se, Konrad Vajshaupt dolazi sebi i shvata da sedi za svojim pisaim stolom, u Minhenu 1969. Obuzela ga je neverica. Da li je mogue da je ba on bio Isus Hrist?! Da li je mogue da njegova supruga ne samo da ga voli u Hristu, kako bi se izrazila njena braa, ve doslovno voli Hrista?! Zaboga, pa udata je za reinkarniranog Hrista. Pomislio je ta bi se dogodilo kad bi joj to rekao. Efekat bi verovatno bio isti kao kad bi vlade vodeih zemalja sveta objavile javnosti kako kontaktiraju sa biima iz drugih svetova. Moda bi bilo jo i gore. Kad bi svetska javnost saznala za takve stvari, verovatno bi dolo do pada svih religija. A to se tie Iluminade, ona bi sve to doivela sa nevericom i celu stvar bi smatrala obinim bezobrazlukom. Na kraju krajeva njena vera je neto jaa od vere prosenog oveka. Pod uslovom da je sve to mu se upravo prikazalo tano, najmanje mu je bilo jasno kako praktino izgleda stanje hibernacije. Kako je mogue da bilo ko oekuje da se ba njegov duh vrati u njegovo nekadanje telo zamrznuto u meuvremenu? Kakav je to prirodni zakon koji bi ga vezao za jedno telo ma kakvo ono bilo? I da li je nedavno preminuli Volt Dizni prevaren to je uplatio silan novac za to da mu neki medicinski strunjaci zalede telo i odlede ga kad nauka dovoljno uznapreduje da ga vrate u ivot? I zato bi se njegov slobodan duh morao vratiti ba u to telo? Sve su ovo pitanja na koja je nemogue dati odgovor. No jedna stvar mu je mogla biti jasna. Sinovi zaveta, kasnije Sionski mudraci, gurnuli su tolike Jevreje u Hitlerove koncentracione logore samo zato da bi pobili sve potomke onih ljudi koji su pred Pilatom osudili Isusa na raspee, i progonili su sopstveni narod sve do 1948. kad je njihov poslednji potomak istrebljen a Izrael postao nezavisna drava. Ustao je i nervozno proetao po sobi.

- ta u sve saznati o sebi? - glasno se zapitao izlazei u hodnik. Neke stvari o sebi morao bi da zadri za sebe. Odluio je da nita ne kae supruzi dok je ulazio u dnevnu sobu u kojoj je ona sedela na fotelji i gledala televiziju. VII TOPAO junski dan u Minhenu. Popodne je. Konrad izlazi iz restorana, nedaleko od Filozofskog fakulteta, u drutvu jednog spisatelja, emigranta iz komunistike Jugoslavije. Upoznao ga je pre dve-tri godine na jednoj knjievnoj veeri. Taj ovek poznih dvadesetih godina, koji se bavio najnezahvalnijim poslovima u Minhenu kako bi mogao da opstane, Slovenac sa nekim udnim imenom i prezimenom Kokarec, bio je veoma zanimljiva osoba. Pored toga to mu se srce cepalo za svaku paru koju potroi, i to je maltene uvek bio zauzet nekom obavezom, on je tvrdio, i bio duboko uveren u to, da je u prolom ivotu bio niko drugi do Johan Volfgang Gete. - Kokarec, ti si zaista jedinstven sluaj - ree mu Konrad dok su koraali ulicom. Bio bi veoma zanimljiv nekom klinikom psihologu koji prouava reinkarnaciju due. - Zato? - bunio se Slovenac. - Vidi, Kokarec, svi ljudi koriste reinkarnaciju due za napredovanje. Ako si ti bio Gete, onda ispada da je jedino ti koristi za nazadovanje. - Ne razumem. Zato misli da ja ne mogu da budem Gete? - Zamisli da si u nekom od prolih ivota zaista bio Gete, najvei genije svoga doba, a onda se rodi kao sasvim obian ovek, kao prosean pisac koji umilja da je veliki kao va pesnik France Preern. Ne verujem da je tako neto uopte mogue. Tu nema nikakve logike. Trebalo bi da posle svake smrti i svakog novog roenja bude sve inteligentniji, pametniji i prosvetljeniji, a ne da posle ivota provedenog kao genije bude prosean. Kokarec je bio najvei megaloman koga je Konrad ikada sreo. Iako je objavio jedan roman sa tematikom iz svog zaviaja, i to bez izdavaa, zapravo tampao ga je u sopstvenom izdanju, ljudima kojima se predstavljao kao prosvetljen spisatelj govorio je, u prepoznatljivom balkanskom maniru, kako je smisao njegovog ivota u tome da malim ljudimaotvori oi, da ih prosvetli, da ih uzdigne na vii nivo svesti, da ih svojim tekstovima izvede na pravi put i uputi ka viim sferama; dok se realno nalazio daleko ispod proseka. ak je jednom prilikom pitao Konrada da li se oduevio itajui njegovu knjigu. Na poleinu pomenute knjige stavio je jednu Konradovu reenicu, koju je bez njegovog odobrenja prisvojio i predstavio kao svoj knjievni kredo. I ne samo to. Konradovo prezime nikada nije izgovarao pravilno: umesto Vajshaupt, zvao ga je Vajhaupt. Dok su polemisali naili su na majku sa malim detetom. Dete je bilo odeveno gotovo kao Konrad kada je bio mali. Deak je vukao, vezan za kanap, mali deji automobil. Na pomenutog deaka verovatno niko ne bi ni obratio panju da se dva psa osrednje veliine, otrgnuvi se od svojih vlasnika, nisu zaustavila nedaleko od njega. Koketna kuka beala je od uspaljenog psa. Najzad, odluivi da mu se poda, zaustavila se pored deaka naslonivi prednje noge na auti. Pas se popeo na nju brzinom

munje. No izgleda da je bio mlad i neiskusan, i da nije pogodio ono na ta je ciljao. To je razljutilo kuku i ona poe da se otima. Njihovi neujednaeni pokreti pomerae auti napred-nazad. Deak zaplaka. Majka ga je drala za ruku, ali nije reagovala. Prolaznici se smejae na sav glas. Dok je posmatrao sve ovo, kroz Vajshaupta prostruja s jedne strane divljenje prema prirodi, to je upotpunjavao miris tek procvetale lipe sa ulinih drvoreda, dok s druge strane kroz njega prostruja ogromna koliina mrnje prema svemu to ga okruuje. Poeleo je da sve to die prestane da die. Zaustavio je prvi taksi i pozdravio se sa Slovencem: - Gete, vidimo se! Taksi ga je dovezao do ulaza u zgradu. U stanu uobiajena scena. Umesto da po ovako lepom danu izau napolje, Iluminada i njena braa i sestre sede u salonu i prouavaju Bibliju. - Gospodo Jehovini svedoci - obratio im se Konrad sa ulaznih vrata, - zato ne prouavate Jevanelje po Tomi, po Filipu, ili ostalih ezdesetak jevanelja koja su uklonjena iz Biblije jo u etvrtom veku? Oni mu ne odgovorie, jer ga niko od prisutnih nije razumeo. - Ma ne znate vi nita. Napustio ih je odmahnuvi rukom. Uavi u spavau sobu, zavalio se u fotelju i otvorio pivo. Muilo ga je bolno saznanje od prolog meseca, da je ba on bio taj koji je pokrenuo lavinu neznanja, onaj koji je kriom posmatrao sopstveno raspee i od koga poinje nova era. Iskapio je pivo do dna, osetio olakanje i zahlaenje, i zadubio se u misli. Zatvorio je oi i ugledao pitomu i neobino istu Bavarsku visoravan, koju je presecao stari pranjavi put. * * *

Dokle e ovaj prokleti narod biti podeljen?, pitao se mladi svetenik Adam Vajshaupt dok se ovog vrelog dana 1773. godine svojim luksuznim koijama vozio od Minhena prema Ingoltatu mislei na Nemce. Dva dana ranije, 21. jula 1773. godine, papa Kliment XIV zauvek je ponitio i ugasio jezuitski red. Ovaj mladi jezuitski svetenik pomislio je i na to kako su se pre samo sto pedeset godina svi evropski katolici u krvavom tridesetogodinjem verskom i graanskom ratu borili protiv svih evropskih protestanata, a da su ba nemake zemlje, meu njima i njegova domovina Bavarska, bile poprite tih bitaka. U tom krvavom sukobu, u kome su najvei nemaki neprijatelji Francuzi katkad ratovali na strani Nemaca katolika, nastradalo je vie od polovine nemakog naroda, a sve nemake drave osim Austrije doivele su ekonomski krah i postale opustoene zemlje. U tim obraunima su bez svoje imovine i bez svojih ivota ostali i mnogi njegovi preci, bavarski Jevreji pokrteni poetkom sedamnaestog veka. Sada je i papa uveo svojevrsnu diktaturu u redove katolike crkve. Baen u najcrnje misli, Vajshaupt je razmiljao samo o tome kako bi se svemu ovome odupro. U njegovom je srcu i odranije tinjala, a sada se samo jo vie raspalila, iskra pobune protiv svega to

ga okruuje; kao i elja da, ako bude mogao, uspostavi neto novo. Dokle e ovaj prokleti narod biti podeljen? Johan Adam Vajshaupt rodio se 1. maja 1748. godine u siromanoj porodici u Ingoltatu. Bio je to inteligentan deak nadaren za prirodne nauke. Bio je takoe i nestaan. Majka mu je gledala kroz prste i prelazila preko njegovih nestaluka tepajui mu kako je on zver 666 iz Otkrovenja. Jedino dete u svojih roditelja, ija deca pre njega poumirae jo na roenju, morao je biti rtvovan bogu. Stoga je jo kao golobradi deak poslat da izui crkvene kole. U osmoj godini umro mu je otac Georg. Do svoje dvadeset i pete godine ivota dobro je upoznao sve prirodne i drutvene nauke i nauio dva mrtva i jo tri puta toliko ivih jezika, da bi najzad sa doktoratom katolikog bogoslovskog fakulteta dobio posao profesora kanonskog prava na Univerzitetu u Ingoltatu. Dvadesetpetogodinji Adam Vajshaupt, sa svojih tek godinu dana radnog iskustva, ve je bio omiljen i meu profesorima i meu studentima. Slovio je za jednog od najumnijih ljudi u Bavarskoj te 1773. godine. Njegova najvea elja bila je da postane veliki jezuita ije e ime biti zapisano u analima istorije kao ime Ignacija Lojole. Ali nad njegovim eljama nadvili su se tamni oblaci koji su mu u jednom trenutku pomraili svest - kako bi to rekli katolici i ostali hriani; ili su ga prosvetlili - kako bi to rekli pripadnici jednog drevnog svetskog bratstva ozvanienog u Londonu 24. juna 1717. godine. Budui da je znao i dobro poznavao i neka okultna uenja, stara koliko i ljudski rod, poeo je da ih prenosi na svoje najumnije i najpoverljivije studente. I ve u toku 1774. i 1775. godine Vajshaupt je na univerzitetu drao hrianske propovedi i napredovao u karijeri, dok bi se posle predavanja sastajao sa svojim odabranim studentima, ako bi vreme bilo loe po njihovim kuama, a ako bi bilo lepo u prirodi, kao stari Germani, gde bi njegove propovedi bile sve drugo samo ne hrianske. Dragi moji uenici, govorio im je, bilo je potrebno etrdeset pisaca da napiu Bibliju u toku hiljadu est stotina godina i dvanaest apostola da propovedaju hrianstvo! Ja u dokazati da je dovoljan samo jedan ovek da sve to srui za kratko vreme! Neto kasnije im se obraao ovako: Dragi moji sledbenici! Kucnuo je as da se srue sve tradicije i sve stare vrednosti zarad novog poretka koji tek treba uspostaviti. Oseam da sam ba ja pozvan za jednu takvu misiju. Vremenom i Vajshaupt i svi njegovi sledbenici odbacie sve hrianske vrline, negovane vekovima, kao to su sveteniki celibat, svetost krvi i odbojnost prema svemu telesnom, ukljuujui tu i tradicionalnu hriansku odbojnost prema linoj higijeni. Gospodo, obraao im se Vajshaupt kao kakvo prevareno dete koga su roditelji uili da veruje u vampire, vaspitali su nas da ivimo u celibatu. I ta mi imamo od toga, osim to smo napeti i to se prekomerno znojimo? Ako su nai crkveni oci bili toliko revnosni da nas zatite od avoljih zamki, zato nas onda ne nauie da se uzdravamo od pranjenja creva ili mokrane kese? Ja imam dvadeset i sedam godina i jo uvek nisam bio sa enom. I vi ste u istim mukama. To moramo sami da promenimo. Nakon ovoga usledile su seksualne orgije. Budui katoliki svetenici, a u stvari ve uveliko lanovi jednog tajnog bratstva u povoju, nemilice su troili crkveni novac na bavarske prostitutke. Vajshaupt je kao najstariji prednjaio u tome. Malo-pomalo i njihova zajednica je sve vie poprimala elemente verskog kulta. Postao je to svojevrstan kult prirode. A kako je, zapravo, izgledalo to novo Vajshauptovo uenje?... Kao prvo, ne postoji bog u onom obliku u kome ga propovedaju hriani: kao Otac, Sin i Sveti duh. Bog uopte nije on, jer ako je on, ili otac, onda je bez sumnje

mukarac. Ako je mukarac - onda on mora da poseduje polne karakteristike. Ako ih poseduje i ima potrebu za razmnoavanjem - onda je on ivotinja. U tom sluaju, naime ako je on otac, onda mora da postoji i majka. Da li su ljudi plod protiv-prirodnog bluda boga oca i majke prirode? Ako li je, pak, bog stvorio ljude po svom obliju - onda on nije ni muko ni ensko - ili je u stvari i muko i ensko; onda je bog hermafrodit. U tom sluaju bi njegov prvoroeni sin, kako je to jednom prilikom rekao italijanski pisac Tomazo Kampanela, kao i sva ostala njegova deca, da bi zadrali porodini karakter, morali biti to isto, to nije sluaj. Ako bog uopte postoji, onda je on zapravo ono ili oni, i vie je neka vrsta samosvesne energije nego li to je neko ivo bie i to ivo bie sa polnim karakteristikama. Ono je stvoritelj svih svetova, bolje reeno graditelj svih svetova, masonski Veliki Arhitekta, i najvie bi moglo liiti na nekakvu najstariju i najveu zvezdu u svemiru. A i zvezde su neka vrsta svetlosnih ivih bia. One svojim ponaanjem dokazuju da su iva bia. Kao drugo, to prastvorenje nije veno, ve ima svoj poetak u struji vremena; samim tim imae i kraj. Ono je bilo prvi diktator u celom svemiru. Protiv njega se pobunilo iz tame drugoprobueno bie svetlosti, eljno slobode, koje je od njega preuzelo svu vlast u svim svetovima. Kao tree, ko god oni bili, i diktator i revolucionar, i jedan i drugi su prilino negativni. I jedno i drugo svetlosno stvorenje ljudima uopte nije potrebno, iz prostog razloga to su ljudi bia sa telesnim karakteristikama, dakle obine ivotinje. Istina njima je bitno da imaju moralne zakone, samim tim i religiju, da bi u svom drutvu zadrali kakav-takav mir i poredak. Prostoduni ljudi i ostali laici su oduvek verovali u boga neba i zemlje i u boju brigu za ljudski rod, u zadnjih hiljadu sedamsto i neto godina izraenu kroz bojeg sina koga taj isti bog rtvuje samome sebi kako bi kroz taj sadomazohistiki izliv ljubavi spasao oveanstvo. Nasuprot tome, najumniji ljudi su odvajkada verovali u nosioca svetlosti. Vajshaupt ga je prihvatio kao jedinog boga usvojivi njegovo drevno ime - Lucifer. Sebe i svoje sledbenike nazvao je Luciferovi apostoli. Kao etvrto, po pitanju odnosa izmeu dobra i zla, Vajshaupt je nauavao da je dobro nita drugo do samospoznaja zla, koje je mnogo starije, s tim to ta dva elementa moraju biti u ravnotei. Ako svet posmatramo kao vagu, onda moemo primetiti da su dobro i zlo samo dva podjednako teka tega postavljena na tasove. Ako ta dva elementa nisu u ravnotei - onda dolazi do velikih poremeaja u svim tim svetovima. Prevagne li dobro - onda se raaju novi svetovi; prevagne li zlo - u tom sluaju dolazi do ratova, katastrofa, ak do nestanka itavih skupina svetova. Da bi u svetu bilo to vie zla - trebalo bi initi to vie dobra. I obrnuto, ako se prieljkuje to vie dobra - onda treba initi to vie zla. injenjem zla zlo se troi i tako u opticaju ostaje vie dobra. Vajshaupt je propovedao spasenje preko potpunog utapanja u zlo. I njegovi uenici su ga bespogovorno sledili. Kao i svaka druga ljudska organizacija, i Vajshauptovo bratstvo imalo je svoje zemaljske ciljeve. Nastalo iz pobune, to jo uvek malo tajno drutvo imalo je za cilj ruenje svega starog i uspostavljanje svega novog. Jedan od njihovih uzora iz istorije bio je veliki Nimrod, bivi kralj celog oveanstva. U biti kosmopolitski opredeljeni, Luciferovi apostoli pred sebe su kao zadatak postavili tano sedam velikih ciljeva: ukidanje svih vlada; zatim ukidanje privatne svojine, kako bi svi ljudi bili ravnopravni, ime bi se toak istorije vratio do postanka ljudskog roda; ukidanje prava na nasledstvo, jer je zajednica jedini vlasnik celokupne imovine; ukidanje patriotizma, jer patriotizam inicira podelu ljudi na rase i narode i odvodi ih u bespotrebne sukobe; ukidanje vere, to e rei ruenje svih verskih zajednica i prelazak na jednu, jedinstvenu svetsku religiju pod

Luciferovom zastavom; ukidanje porodice, ime briga o potomstvu pada na celo drutvo i uzdie celu zajednicu; i na kraju, stvaranje svetske vlade, takoe pod Luciferovom zastavom, izgubljeni ideal ljudskog roda jo od vremena Nimroda. Vajshaupt je zamislio da sa ovih sedam zahteva izazove svetsku revoluciju i uspostavi Novi svetski poredak. Upravo je on i bio glavni cilj tog drutva. Amblem Vajshauptovog bratstva bio je krug u ijoj se sredini nalazi nedovrena, zarubljena piramida, iznad koje lebdi Luciferovo svevidee oko upisano u plameni trougao, dok se ispod te piramide sa tano trinaest redova kamenih blokova nalazi pergament sa natpisom na latinskom jeziku Novus ordo seclorum, to znai Novi svetski poredak. Bratstvo je i zvanino osnovano na Vajshauptov dvadeset i osmi roendan, 1. maja 1776. godine, koja je, ispisana rimskim brojevima, upisana u prvi red kamenih blokova na zarubljenoj piramidi. Bratstvo je nazvano Perfekcionisti, Iluminati ili Prosvetljeni, ba kao i jedno malo tajno drutvo osnovano u paniji u petnaestom veku, koje nije dugo postojalo zbog strane Inkvizicije. Dva meseca kasnije nezadovoljni farmeri digli su ustanak u trinaest britanskih kolonija u Severnoj Americi. Nekolicina Vajshauptovih sledbenika emigrirala je u Novi svet odnevi sa sobom pred revoluciju svoje ideje u Ameriku i uspela da u rekordnom roku pridobije najuticajnije Amerikance, meu njima i samog vou revolucije Dorda Vaingtona. On je ak usvojio i amblem iluminata kao jedan od amerikih dravnih simbola, te ga postavio na poleinu novanica koje je tek tampao. Najvee zasluge za sve to imao je Bendamin Frenklin, predsedavajui novoosnovane amerike misije u Parizu. Adam Vajshaupt ga je sreo ve u jesen 1776. godine i tada mu izloio svoju viziju Novog sveta ija e osovina biti upravo Sjedinjene Amerike Drave. Jedina stvar oko koje nisu nali zajedniki jezik bila je problem crnakog ropstva. Vajshaupt je kao i svaki luciferijanac bio veliki protivnik bilo ijeg ropstva. Ali u tom pogledu nije mnogo uticao ni na Frenklina niti na ostale amerike revolucionare, ako se zanemari to to je pod njegovim uticajem Frenklinov sluga, inae rob crnac, dok je boravio u Parizu bio slobodan ovek. Red iluminata bio je jedno strogo hermetiko tajno drutvo slobodnih mislilaca. Njegovi lanovi postali su i francuski filozof Volter, nemaki pesnik Gete i austrijski kompozitor Mocart. Sve pomenute Luonoine apostole u Red je uveo sm Adam Vajshaupt. Ovaj poslednji mu se nije naroito dopao. Nezreo i arogantan, vie je liio na dvorsku ludu i kreaturu nego na posveenika. Sm red nije imao mnogo anse dok se nije dogodilo ono to je bilo od presudnog znaaja za budunost iluminata. Naime, na jednom prijemu u Minhenu, krajem zime 1777. godine, Adam Vajshaupt sree i upoznaje dva visokorangirana bavarska masona rozenkrojcera, barone Fon Knigea i Fon Cveka. Budui da su ve uli za njega, njih dvojica diskretno izraavaju elju da postanu iluminati, a za uzvrat ga pozivaju u svoju masonsku lou. I ne samo to. Tu je prvi i poslednji put u ivotu sreo najudniju osobu na koju je ikada naiao, francuskog grofa Sen ermena, koji se nalazio u drutvu uzepea Balzama, najveeg maga epohe prosvetiteljstva, zvanog grof Kaljostro. im je ugledao Vajshaupta, nasmejao se obrativi mu se kao da ga oduvek poznaje. O, Joua!, uzviknuo je zagrlivi ga, Mi smo se sreli u Palestini pre vie od hiljadu i sedamsto godina. Prepoznao sam vas po oima. - O emu vi to?, iznenadio se Vajshaupt. O vaem prolom ivotu, bio je uporan Sen ermen, koga ste proveli u Palestini. Nije vano. ekao sam vas sada i ovde. Grof Sen ermen je slovio kao arlatan. No i pored toga svojom uverljivom priom uznemirio je duhove svoga vremena. Tvrdio je da se druio sa egipatskim

faraonima, da je jahao konja uporedo s Julijem Cezarom, da je bio Kleopatrin ljubavnik, trinaesti Hristov apostol, da je prisustvovao padu Rima i uestvovao u svim krstakim ratovima... Ubadalo je u oi i njegovo izvanredno poznavanje detalja iz svih istorijskih epoha. Najvrsniji evropski istoriari su mu se divili i verovali mu sve do rei. Faraon Keops bio je veliki ovek, govorio bi on uzbuenoj masi ljudi, feminiziranim plemiima i utirkanim damama nimfomankama. Gradio je piramide po narudbini bogova i plaao radnike u zlatu. Meni je dao zlata koliko sam teak. Zar ne dobri moj Kaljostro? - Ne seam se grofe, odgovarao je mistini uzepe Balzamo. Ja vas poznajem svega sedamsto godina. - On je nefilim, objasnio je Fon Knige Vajshauptu. Njegov otac je dao Mojsiju deset zapovesti. Adam je upravo zakoraio u jedan svet iz koga nikad nee izai. Her Vajshaupt, rekao mu je ermen na rastanku diskretno mu pruajui jedan papiri, drago mi je to smo se ponovo sreli. Fon Knige i Fon Cvek e vas uputiti dalje. Na papiriu se nalazilo ime Rotild banke u Frankfurtu, kao i njena adresa. ermenova preporuka odvodi ga u masonsku lou vapska svetlost u Minhenu. Njegovi jemci, Fon Knige i Fon Cvek, postigli su s njim usmeni dogovor da iskoriste svetsku masoneriju tako to e u nju infiltrirati iluminatske ideje. Na taj nain je jedno do tada apolitino i bezopasno tajno drutvo zidara i klesara postalo jedno veoma opasno politiko elitno tajno drutvo. Njih trojica donose odluku da formiraju iluminatske elije i da se Adam Vajshaupt povue u strogu tajnost. Okolnosti u kojima ivim zahtevaju da ostanem nepoznat veini lanova dokle god budem iveo, kazao je tom prilikom Fon Knigeu i Fon Cveku. Obavezan sam da sve obavljam posredstvom pet-est ljudi. On se nalazio na vrhu iluminatske piramide i imao je dva saradnika koja je dobro poznavao. Obojica njegovih saradnika imali su jo po dva saradnika koji nisu poznavali Vajshaupta, niti su se poznavali meusobno. Njihova dva saradnika nisu poznavali ni Vajshaupta, ni Fon Knigea, ni Fon Cveka, kao ni po ostalu dvojicu podreenih saradnika od ravnopravnog brata saradnika svog nadreenog brata saradnika; i tako sve do dna piramide gde su se nalazili uenici koji su poznavali samo svoje jemce. Staro lanstvo, odnosno iluminati koji su poznavali Adama pre zvaninog osnivanja Luciferovog bratstva drali su jezik za zubima, dok novi lanovi nisu znali nita o trojici tajnih iluminatskih gospodara. Oni su svoja imena zamenili pseudonimima. Vajshaupt se zvao Spartakus, kao voa pobunjenih rimskih robova iz 71. godine nae ere, Fon Knige Filo, a Fon Cvek Katon. Promenili su i imena gradova u kojima su delovali. Tako se Ingoltat zvao Eleuzina, Minhen je bio Atina, Be je bio Rim... Njih trojica su do 1780. godine uspela da uvedu u Red oko dve hiljade aristokrata iz svih nemakih zemalja. Adam Vajshaupt nije dugo ekao prijem kod Rotilda. Primio ga je najstariji lan te velike bankarske porodice, Majer Amsel Rotild. Za tu se porodicu u prostom narodu govorkalo kako svi njeni lanovi komuniciraju sa demonima i sa samim neastivim, ali prosvetljeni bavarski svetenik je dobro znao da se tu radi samo o prostom narodnom sujeverju i Rotildovim vezama sa nefilimima i njihovim oevima iz drugih svetova. Gospodine Rotild, obratio mu se Spartakus dok su posle zvanine audijencije sedeli za okruglim stolom u jednoj bogato ukraenoj prostoriji najbogatije frankfurtske i evropske banke, vas i vae potomke ja mogu uiniti gospodarima ljudskog mravinjaka, u najmanju ruku gospodarima cele Evrope. - ta vi traite, a ta nudite?, nije se dao prevariti stari jevrejski bankar. Preporuili su vas najbolji i zato se nadam da imate neto veoma ozbiljno. - Ja neu ostaviti potomstvo. Za iluminate porodica ne znai nita. I zato mi ne treba ba nita. Zatraiu od vas samo to da vai ljudi koji piu istoriju moje

ime ne stavljaju u anale obavezne literature. Naravno, moji poduhvati e imati izvesnu cenu. Vi ete podneti tu cenu, ali ete i vi i vai potomci imati mnogostruke koristi od revolucija i svetskih ratova koje mi uveliko planiramo. Vajshaupt je najveem bankaru svoga doba predoio svoju viziju nove Evrope i sveta: ateistika revolucija u jednoj evropskoj zemlji, njen uspon i irenje revolucionarnih ideja; svrgavanje svih kraljevina, a ako su pripadnici nekih kraljevskih porodica lanovi bratstva onda svoenje njihove uloge u dravi na simbolinu, protokolarnu vlast; u kasnijim fazama voditi bar jedan svetski rat, slovenske zemlje zatvoriti u ateistiko jednoumlje a u romanskim i germanskim zemljama zadojiti itave generacije hedonizmom, bludom i razvratom; dovesti hrianstvo i ostale religije do ponora, delovanjem brojnih verskih sekti koje tek treba osnovati; a narode ratovima i revolucijama, kao i beskrajnim politikim sukobima izazvanim delovanjem politikih partija koje takoe treba tek osnovati dovesti pred svren in, da bi ti narodi na kraju povikali svi uglas: Dosta nam je svega! Dajte nam svetski mir! Tada se uspostavlja Novi Svetski poredak koji rui sve staro. Ja elim da stvorim uniju evropskih drava, sa jednom valutom koju e kovati vai potomci ovde u Frankfurtu, bio je uverljiv Vajshaupt. Ta velika zajednica evropskih naroda nii e na krvi i pepelu jednog ili dva svetska rata i imae u poetku dvanaest a na kraju trideset i tri zemlje lanice, zgrene i stegnute u krug kao zmija koja guta svoj rep. Adam je video budunost ljudskog drutva u ekonomskom savezu izmeu ujedinjene Evrope i slobodne Amerike. Ako budete eleli svetsku ekonomsku dominaciju, predlagao je Spartakus glavi Rotilda, moraete glavninu svojih bankarskih transakcija preneti u novu dravu koja se upravo raa na severnoamerikom kontinentu. Po njemu, ceo svet e zavisiti od anglo-saksonske civilizacije koja u meuvremenu mora postati luciferska, svetlonoa meu civilizacijama, kojima e nametnuti svoju volju. Mi neemo u ovom ivotu doiveti sve ovo, rezimirao je Vajshaupt svoju priu, ali treba da u skorijoj budunosti izazovemo jednu veliku revoluciju koja e uzdrmati Evropu i svet i ozbiljno naeti stari poredak. Vajshaupt je dobro znao da se tvorci ljudskog roda nisu u potpunosti odrekli svoje pokretne imovine koju namerno dre u okovima neznanja i vladaju nad njima preko svojih eksponenata kao to su Rotildi. Bilo ih je nemogue poraziti. Uostalom to ni monom Nimrodu nije polo od ruke. Trebalo je iskoristiti njihove eksponente za prosvetljenje oveanstva a da gospodari to ne primete ili bar ne uzmu za zlo. Ja vam garantujem, gospodine Rotild, bio je optimistian Spartakus, da e se ljudski rod u narednih dvesta do trista godina razvijati mnogo bre nego u proteklih trista hiljada godina, pod uslovom da moj plan bude ostvaren bez pogovora. Adam je od tada bio est gost porodice Rotild, preko koje je upoznao uticajne bankare iz ostalih nemakih zemalja. Njegov red je dobio finansijere za svoje budue poduhvate. U meuvremenu, ameriki ustanici su i pored svesrdne francuske pomoi doiveli katastrofalne poraze. Spartakusu je bila potrebna samo jedna, bilo koja zemlja, koja bi se revolucijom oslobodila hrianske tiranije, bilo katolike, bilo protestantske. On je svoj genijalni plan do detalja izneo Filou i Katonu. Mi ve imamo puno aristokrata u naim redovima, govorio im je. Oni e pokupovati svu hranu u svojim krajevima, izazvae glad, a onda e na ulice svojih gradova izvesti svoje plaenike, koji e izvesti obine graane. Plan je bio genijalan. Munjevitom akcijom narod bi zbacio i suverena i vladu, sruio crkvu, a svetenike jednim delom pobio a drugim delom proterao. Iluminati aristokrate u okolnim zemljama uinili bi sve da se niko ne mea u unutranje stvari svog suseda, poto bi se infiltrirali u njihove vlade, gde bi rovarili radei za iluminatsku stvar.

Posle prvih uspeha bila bi osnovana republika, a narod bi na prvim optim izborima svojim glasovima izabrao vlast, odnosno narodne predstavnike u Parlamentu. Bilo je jako puno sluajeva u ljudskoj istoriji, protestovao je Spartakus, da je glup ovek i lupe mogao biti na vlasti i provesti svoj majmunski ivot u izobilju, bogatstvu i slavi samo zato to se sluajno rodio kao kraljev sin. Nasuprot tome, mnogi geniji su svoje ivote proveli u tami i anonimnosti samo zato to su se sluajno rodili u siromanim porodicama. Ja u sve to promeniti. Svako e imati anse da doe na vlast ako je za to sposoban. Po njegovom planu, carevine, kraljevine i ostale despotije trebalo je da zamene republike, a crkve je trebalo da zameni hram razuma, pretea Luciferovog hrama. Od ovog trenutka pa sve do uspostavljanja Novog svetskog poretka, zakleo se Spartakus, nai ljudi e stajati iza svih prevrata, revolucija, ratova i konflikata. Neka se naa organizacija nikada i nigde ne pojavi pod istim imenom. Time e nam biti zagarantovana tajnost i uspeh koji proistie iz tajnovitosti. Da bi se postigao svetski mir i svetsko dobro svet se mora utopiti u zlo. Vajshaupt je godinama razraivao taj plan. Meutim, nije ba sve ilo po planu. Godine 1782. odran je Masonski kongres u Vilhelmsbadu. Na njemu su pojedini uticajni masoni napali iluminatsku trojku Spartakus - Filo - Katon za zloupotrebu svetskog masonskog bratstva zarad svojih linih ciljeva i ciljeva Reda iluminata. Najglasniji u osudi bio je Volfgang Amadeus Mocart, koji se izletao u javnosti, neretko u svojim delima iznosei izvesne masonske tajne. On je Vajshaupta nazvao podlacem i zaverenikom. Time je potpisao svoju smrtnu presudu. Vajshaupt mu se zakleo da e ga ubiti kad-tad. Brate, ako oda i najmanju tajnu, nabiu ti sveu u lobanju da ti do pakla osvetli putanju, kazao mu je krajem veeri pozdravivi se s njim. Zakljuak Kongresa bio je da su iluminati opasno tajno drutvo infiltrirano u svetsku masoneriju i da zasluuju svaku osudu. No nisu svi masoni bili protiv iluminata. Bilo je i otvorene podrke Vajshauptovim principima. Najglasniji u odbrani bili su grof Kaljostro i kardinal Roan, najvei razvratnici svoga doba. I upravo ti protivureni stavovi izazvali su sukobe u samom iluminatskom bratstvu. Iz reda je za sva vremena bez pogovora izaao prvo Fon Cvek, a zatim posle niza sukoba i svaa oko toga ko e biti stareina i Fon Knige. Vajshaupt ostaje sm na svom putu. Godinu dana kasnije Amerika stie samostalnost, ali ne reava problem ropstva. Naprotiv. Ona ga negira kao problem i ostaje robovlasnika drava, to Vajshaupta navodi da odabere neku drugu zemlju za veliku revoluciju. U igri i dalje ostaje Bavarska, ali se sve vie razmilja i o Francuskoj. Francuski iluminati se nisu podelili kao nemaki. Svom voi su nudili svaku podrku i oekivali akciju u dogledno vreme. Vajshauptovim ne malim planovima najpozitivnije je odgovorio Maksimilijan Robespjer, glavni iluminat u Francuskoj. Godina 1785. bila je najgora u istoriji Reda iluminata. Vajshauptov kurir, izvesni Lance, nosio je Robespjeru poverljiva iluminatska dokumenta o zaveri da se smeni francuska vlada, kao i vlada u Bavarskoj. Na putu od Frankfurta do Pariza doiveo je oluju. Munja je udarila u koije i ubila ga na licu mesta, dok je vetar razneo papire na sve strane. (Hrianski maloumnici su to tumaili kao boju kaznu.) Pismeni bavarski seljaci predali su papire kancelarijama bavarske policije irom zemlje, koja je sastavila mozaik i bila uasnuta satanskom zaverom ne samo protiv svih evropskih vlada, ve i protiv boga i oveka. Poverljivi papiri sadravali su imena i adrese. Umesto da bude poraena, bavarska vlada porazila je iluminate proglasivi njihov red opasnom satanskom organizacijom i zvanino zabranivi njihov rad u Bavarskoj. (Kome je jo polo za rukom

da zabrani tajno hermetiko drutvo?!) Policija je provalila u njihovo sedite u Ingoltatu, zaplenila svu imovinu i pohapsila dosta iluminata. Vajshaupt naputa zemlju. Odlazi prvo u Be, zatim u Veneciju, gde premeta iluminatsku centralu, da bi se na kraju obreo u Francuskoj. Robespjer ga je sproveo u Ren-l-ato, samostan na jugu Francuske. Samostan je nazvan Jakobinski dominikanski manastir, po jakobinskim klubovima iji je predsednik bio upravo Maksimilijan Robespjer. Bavarska vlada obavestila je sve evropske vlade, ak i francusku sa kojom nije bila u najboljim odnosima, na opasnost koja im preti od iluminata. Ali braa u njihovim redovima zatakala su celu stvar. Za kratko vreme o iluminatima se vie nije ni govorilo. Naredne etiri godine Spartakus provodi u strogoj tajnosti, u pomenutom manastiru i na putu od manastira do Pariza, gde se sastajao sa masonima i iluminatima i uestvovao u pripremama za veliku revoluciju. Tu se redovno sretao sa velikim francuskim misliocima i buduim voama revolucije. Na putu je imao malu pratnju svoje brae. Da bi sakrio svoj identitet morao se oblaiti kao obian fratar. Plamen revolucije trebalo je da zapali etiri hiljade ljudi, neredima u centru Pariza, i to dve hiljade mesara i razbojnika iz Marseja i june Francuske, jako omraenih meu Parianima, hiljadu Venecijanaca i hiljadu Nemaca. Tada na scenu stupaju plemii iluminati koji podiu narod na ustanak, svaki u svom kraju, irom Francuske, koja preko noi postaje iluminatska drava, poto e kralj biti svrgnut s prestola. Vajshaupt je predviao munjevit uspeh. I najzad je osvanula nedelja, 14. juli 1789. godine. Bio je to topao i sunan dan, i veina Pariana nala se na izletu u okolini grada. Vajshaupt je etao vrtovima Monsoa u drutvu lorda Ektona i izvesnog doktora Rigbija razgovarajui s njima o dnevnopolitikim temama. (Obojica njegovih sagovornika bili su masoni i lanovi britanskog poslanstva u Parizu.) U gradu je bilo neverovatno mirno. Tek negde oko podneva iz pravca Bastilje digao se jedan gust oblak dima. Sva trojica su ga primetila, ali je jedino Vajshaupt reagovao: Izgleda da su izbili neki nemiri u gradu. Moda je na pomolu i revolucija. - Ma dajte, brate Vajshaupt, hladnokrvno je odreagovao utirkani engleski lord Ekton. Verovatno neko pali smee pored reke. Kakvi nemiri?... Kakva revolucija?... I zaista, napad dve hiljade marsejskih koljaa na Bastilju i Dom invalida i nije izazvao neku veliku pometnju u gradu. Kraljevski zatvor je brzo pao i bio spaljen do temelja. Revolucionari su u njemu zatekli svega sedam zatvorenika: etvoricu falsifikatora, dva ludaka, od kojih je jedan bio Markiz de Sad, i grofa De Solana, zatvorenog na zahtev porodice. Besnim revolucionarima je danima pre toga bilo priano kako je Bastilja puna politikih zatvorenika, protivnika kralja Luja esnaestog. Oni su svoj bes jednim delom iskalili na zatvorskim uvarima, ije su odseene glave nabili na koplja i proetali ih okolnim ulicama, a drugim delom na sluajnim prolaznicima koje su nasumice ubijali. Kralj je uo za nekakve nemire i poslao je vojsku da ih ugui. Tek krajem dana dolo je do sporadinih sukoba izmeu revolucionara i kraljeve garde, te su se obini graani pozatvarali u kue. Moglo bi se slobodno rei da prva faza revolucije nije uspela. Narednih dana na scenu stupaju pariski plemii iluminati. Oni kupuju svu hranu u gradu, preostalim Marsejcima dovlae pomo od hiljadu Nemaca i isto toliko Venecijanaca plaenika, koji zatvaraju prilaze gradu. Izazvane su vetake nestaice hrane i gladan narod se spontano okuplja po ulicama. Tu ih doekuju Robespjer i njegovi jakobinci sa zahtevom da se srui kralj, svaljujui svu krivicu na njega. Njihove kolege u

unutranjosti, svako u svom kraju, diu narod na ustanak. Dolazi do masovnog stradanja svetenika i plemia koji nisu lanovi bratstva, do pljake i paljevina zamkova i crkava irom Francuske, i do osnivanja Narodne garde. Kralj ostaje na prestolu, dok drava tone u potpunu anarhiju. Dolo je do neslaganja politikih voa oko glavnih pitanja revolucije, poto su jedni bili za republiku a drugi za monarhiju. Narod je bio nezadovoljan, jer se u sutini nita nije promenilo. Kralj je i dalje stanovao u dvorcu u Versaju odakle je nadgledao rad nove Skuptine. Pored anarhije, u gradu je vladao i teror. Svako je gledao da nahuka masu na svoje protivnike i da ih poalje na giljotinu. Pariz je jo bio i miran koliko je bilo krvavo u provinciji. Nekome je odgovarao sav taj haos, a taj neko nije bio Adam Vajshaupt, i sm nezadovoljan razvojem situacije. On se obraao i svojim mecenama u Frankfurtu, ali oni su mu odgovarali da sve tee po planu. Prole su itave dve-tri godine u meusobnim razmiricama politikih rivala koji su odravali status quo. Vajshaupt je te godine provodio u osami, kajui se to se uopte uputao u jednu takvu avanturu, ne zbog silnih leeva irom zemlje, ve zbog sopstvenog neuspeha. On je bio jedan od glavnih pokretaa krvoprolia koje je nadmailo Vartolomejsku no i pokolje protestanata iz 1572. godine, ali ve je bilo kasno za sve. U poznu jesen 1791. godine, pri jednoj od njegovih retkih poseta haotinom Parizu, Spartakus je izdao prvi, poslednji i jedini nalog za neije ubistvo. Dogodilo se to tako to je u jednoj pariskoj loi po ko zna koji put sreo Volfganga Amadeusa Mocarta, koga je zbog njegovog detinjastog ponaanja mrzeo iz dna due bez obzira to je voleo njegovu muziku. Na izlasku iz loe Mocart ga je bratski pozdravio, naklonio mu se i ispustio neobino zvune vetrove pri tom gledajui ga pravo u oi i cerekajui se, zapravo vritei kao kakvo podlo dete. Vajshaupt ga je tada zadnji put video. Nije se smirio sve dok od bekog kompozitora Antonija Salijerija, Mocartovog najveeg suparnika koji ga je mrzeo vie nego bilo ko drugi, nije dobio obavetenje da ga je otrovao, da je njegovoj porodici reeno kako je umro usled premnogo rada a premalo sna (Mocart je diktirao note Salijeriju i uspeo da zavri Rekvijem, koga je u stvari pisao za svoju sahranu a da toga nije ni bio svestan), a da je njegovo telo sahranjeno bez obeleja na sirotinjskom groblju. Zbog odavanja izvesnih masonskih tajni u profanim krugovima njegovu su smrt prieljkivali brojni masoni. Bio je to neravnopravan obraun dva vapska genija. Vajshaupt je u manastiru doekao vest o pogubljenju kralja Luja XVI, dalekog potomka Isusa Hrista, januara 1793, optuenog za izdaju naroda i kontrarevolucionarno delovanje. Jo pola godine traju trvenja izmeu jakobinaca i irondinaca oko ureenja zemlje, sve do juna kada Robespjer zavodi jednogodinju jakobinsku diktaturu. Na spoljnom planu, revolucionarna Francuska odnosi velianstvene pobede nad koalicijom svih zapadnoevropskih feudalnih drava i kapitalistike Engleske i Holandije, dok se na unutranjem planu, pored do tada nezapamenog progona crkve i svetenika, i masovne konfiskacije zemlje, dogaa ono to je Vajshaupt najmanje oekivao: zbog svoje sujete, jedne majmunske osobine, udaraju iluminati na iluminate. Brat Robespjer poslao je mnoge svoje dojueranje saradnike na giljotinu. Iskusni Spartakus je procenio da Robespjer nee jo dugo terorisati zemlju i narod. Za sve vreme terora on nijedanput nije doao u Pariz. Sedeo je u manastiru i u potpunoj samoi zapoeo rad na svom ivotnom delu, koje je polako pisao u narednih desetak godina. Pomenuto delo vie je podsealo na traktat i nosilo je radni naslov Protokoli iluminata. U njemu je tek trebalo izneti detaljan plan, podloan promeni od strane ovlaene brae u doglednoj budunosti, o

potpunom osvajanju sveta i uspostavljanju Novog svetskog poretka. Na poetku tog obimnog posla, jula 1794. do njega stie vest da je jakobinska diktatura oborena a Robespjer zavrio na giljotini, to ga nije mnogo iznenadilo. Iluminatska Francuska uspostavila je unutranji mir, i pored neuspelih jakobinskih ustanaka iz 1795. i 1796. godine, da bi se okrenula osvajakim ratovima pod konzulom a kasnije i carem, velikom iluminatskom zvezdom, Napoleonom I Bonapartom. Ostareli Vajshaupt imao je prilike da ga sretne samo jedanput, u jednoj pariskoj loi, poetkom devetnaestog veka, i da mu poeli sve najbolje kao prvom caru cele Evrope. Njihov kratki susret omaleni Bonaparta je iskoristio da mu se zahvali na blagoslovu i pohvali, i da ga nazove najumnijim ovekom epohe. ovek kao ja mora da dokae kako je lako jednoj pametnoj glavi da vlada stotinama hiljada ljudi, kazao mu je Vajshaupt na rastanku. Adam Vajshaupt se vratio u nemake zemlje 1807. godine, nedugo nakon prodora Napoleonove vojske i osnivanja Rajnskog saveza, svenemake drave po njegovom modelu, i nastanio se u tirinkom gradiu Goti. Ostatak ivota proveo je na putu izmeu Gote i Lajpciga, gde se esto susretao sa bratom Johanom Volfgangom Geteom i raspravljao o tome ta je mogao a ta ne da uini. Njemu je predao i rukopis Protokola iluminata. Umro je 1811. u Goti, u ezdeset i treoj godini ivota, uveren da e Napoleon ostvariti njegove snove, izgovorivi poslednje rei: Nikad nisam ni pomislio da u stvoriti novu religiju. Tri godine kasnije, avgusta 1814, papa Pije VII vratio je jezuitima sva njihova preanja prava i privilegije, ime je pokopan Vajshauptov razlog za optu pobunu, ali ne i ono to je ostalo od nje. Mnogo kasnije, krajem devetnaestog veka, tanije 1897, trinaestolani savet iluminata zavrio je novu verziju njegovih Protokola iluminata i dao im ime Protokoli sionskih mudraca. Ta knjiga je u dvadesetom veku podmetnuta Jevrejima i bila je jedan od razloga za progon tog naroda. Ona je nagovestila velike svetske revolucije, dva svetska rata i sve ostale Vajshauptove vizije. A bankarska porodica Rotild ispunila je svoje obeanje: ime Adama Vajshaupta ostalo je poznato jako malom broju ljudi. * * *

Konrad se vratio u svoje vreme kao da se ponovo rodio: kao da je zatvorio oi na sopstvenoj sahrani u Goti 1811. i otvorio ih u Minhenu 1969. Da li je u meuvremenu iveo jo negde kao jo neko? Neke stvari su ga prilino zbunjivale. Oseao se kao da je priroda na njemu nainila greku. Zato je u proteklih manje od dvesta godina morao dva puta da se rodi u istoj porodici? I ne samo da je u ovom ivotu potomak ire porodice Adama Vajshaupta, ve je on nekada i bio Adam Vajshaupt! Bio je blizak prijatelj Johana Volfganga Getea, ali ga nije prepoznao u slovenakom piscu Kokarecu kad ga je prvi put sreo. Obuzelo ga je obilje nelagodnosti pri samoj pomisli na to da je ba on odgovoran za sve istorijske dogaaje posle Francuske buroaske revolucije i za sve posledice prve javne masonske pobede. U tom ivotu bio je krajnje ravnoduan prema svim tim stvarima. Bio je inteligentan, pametan i bezoseajan. Sada ve ne bi mogao da uradi tako neto. Znai da je napredovao. Sada je i inteligentan i pametan, ali nije bezoseajan.

Najzad je shvatio i jo jednu bitnu stvar. Njegov profesor sa Sorbone koji ga je inicirao u masoneriju je nefilim, koga je sreo u Palestini pre dve hiljade godina i u Bavarskoj u osamnaestom veku. To ga je dralo u uverenju da njegove vizije nisu bez osnova. Kroz otvoren prozor, sa ulice je dopirao miris lipe. Dan je bio sunan. Ako svoju suprugu bude uspeo da odvoji od njene brae i sestara, izai e negde sa njom pre zalaska sunca. VIII PALMA de Majorka, 20. jula 1969. godine. Otkako su Konrad i Iluminada Vajshaupt stupili u brak, svake druge godine njih dvoje letuju na Balearskim ostrvima, dok svake sledee letuju na Azurnoj obali. To je prilika, uostalom kao i ove godine, da zajedno posete Iluminadinu porodicu, roake i prijatelje. Konrad se nikada nije dobro snalazio u porodinom ambijentu, to je bio sluaj i ovoga puta, bez obzira to ga je tazbina volela i potovala. I posle toliko dugo vremena njenoj porodici je smetala njena angaovanost u modernoj judeo-hrianskoj jeresi, daleko vie od njegovog avoljeg masonstva. Konrad je svoj odmor iskoristio i da razmisli o ponudi koju je krajem poslednjeg semestra dobio iz Njujorka, da se preseli u taj grad i zaposli na Kolumbija Univerzitetu. Veina ljudi bi na njegovom mestu bez razmiljanja prihvatila ponudu. Ali jedan konzervativan Evropljanin nije bio tek tako spreman da olako napusti sve svoje pozicije. Izvrnut na lealjci pored Iluminade, okupan delimino junim suncem a delimino senkama bujnih palminih grana, Vajshaupt je razmiljao i o svojim vizijama i o svojim prethodnim ivotima. Bol koji je oseao oko srca pri svakoj pomisli na ono to je nekada bio - bio je dokaz vie da je sve to istina. Bolela ga je injenica da je ba on ispao toliko bitan faktor u ljudskoj istoriji. Ruku na srce, ako bi mogao da odlui za koje svoje delo bi se najvie pokajao - bilo bi to za ubistvo Mocarta. Jedino je to njegovo nedelo poinjeno iz nekih emotivnih pobuda, bez ikakvih viih ciljeva. More se uznemirilo. Talasi postadoe dva do tri puta vei nego to je uobiajeno. Veina kupaa izae na obalu. Oni najhrabriji otplivae u duboku vodu, kako bi ih talasi podizali i sputali gore-dole. Vajshaupt poskoi sa lealjke i nae se u uznemirenoj vodi do lanaka. Prvi visoki talas pade pored njegovih nogu. On se zalete da uskoi u dublju vodu dok se talas povlai, ali on se prelomi u samom svom vrhu, udari ga u teme i izbaci ga na obalu. Talas se naglo vratio povukavi ga za sobom, da bi ga opet udario po glavi. To se ponovilo nekoliko puta. Potpuno iscrpljen od uzaludne borbe sa prirodom, ali reen da uiva u visokim talasima podalje od obale, Konrad se na jedvite jade izvue iz pliaka, prevarivi prvi talas dopliva do drugog, i udalji se od obale. Lee na lea i opusti se dozvolivi da ga talasi podiu i sputaju. Nailazi oseaj hladnoe koja mu trese telo i sliva mu se niz kimu. Iako je oduvek vie voleo leto od zime, pomisli kako mu je drai bavarski januarski sneg od balearskih julskih vruina. Misli su mu se gubile u zracima sunca i slanoj vodi na koju su padali.

Jurij Volfovi Vladislavski roen je krajem marta 1880. godine u srednje bogatoj porodici u Rjazanju. Otac mu je bio sitni industrijalac, vlasnik lokalne fabrike obue, Rus, a majka, Nemica, profesorka klavira iz Kenigsberga. Dete iz meovitog ruskonemakog braka, ne tako retkog u carskoj Rusiji s kraja devetnaestog veka, mladi Jurij nije mogao biti ni pravoslavac niti luteran. Ipak, baba po ocu obeala mu je da e ga voditi na more, na Krim, ako se bude krstio u crkvi. I uprkos tome to je ni manje ni vie nego tri puta beao iz crkve u jednom danu, u osmoj godini postao je pravoslavac. Pored uticaja preterano pobone babe, zaraivanjem novca uvek zauzetog oca i majke pijanistkinje, pokupivi od svakog pomalo, Jurij je ponajvie bio svoj. U boga nije verovao, novac mu nita nije znaio, klavir je svirao samo da bi zadovoljio majku... Za razliku od ostale relativno slobodne dece, on je bio vezan za porodicu i zatvoren. Iz tog razloga bio je buntovniji od ostalih vrnjaka. Jurij je bio najjae dete u svom kraju. Bio je strahovito agresivan. Tukao je decu, i mlau i stariju od sebe. Bio je zaljubljen u uniforme. Salutirao je svim vojnicima, oficirima i policajcima koje je sretao. Posmatrajui ih, na oevu veliku alost, zamiljao je sebe kao jednog od njih. Oeve prie, o stalnoj borbi sa radnicima i njihovim sindikatima, o odnosu izmeu proizvodnje i prodaje robe, nisu ga zanimale. Ta ga je elja i odvela prvo u petnaestoj godini u Optu vojnu kolu u Petrogradu, a zatim u devetanestoj i u Konjiku vojnu akademiju u Moskvi. Krajem kolovanja upoznao se sa nekim novim drutvenim, marksistikim idejama i postao tajni lan komunistike partije. (Mladi ljudi su se uvek, pa i u njegovo vreme, bunili protiv vlasti.) Svim kadetima na Vojnoj akademiji skretana je panja da se uvaju od komunista i njihove propagande, ak su bili i proveravani. Budui ruski carski konjiki oficir, koji je uskoro trebalo da poloi zakletvu caru Nikolaju II i njegovoj vojsci ve neko vreme zanosio se idejom o svetskoj socijalistikoj revoluciji i diktaturi proletarijata. Postao je izrazito anacionalan, delom zbog svog porekla, delom zbog ideologije koju je prihvatio. Poetkom februara 1904. godine japanska vojska je iznenadnim napadom na rusku ratnu luku Port Artur u Manduriji izazvala prvi veliki rat u dvadesetom veku, za koga se smatralo da e biti vek bez ratova. Napad je usledio iz pravca Koreje, koju su Japanci okupirali jo 1895. Jurij se u to vreme nalazio na zavrnoj godini Akademije i do njega i njegovih kolega stizale su vesti o konstantnim ruskim porazima u Manduriji, u borbama na kopnu i na moru. Veina buduih oficira jedva je ekala da ode na front. Jurij nije bio jedan od njih. Za njega su imperijalni ratovi predstavljali samo zavrnu fazu kapitalizma, iz koga se trebalo prei u pravedan socijalistiki poredak u koji je bezgranino verovao. Bilo kako bilo, i on i njegovi drugovi kadeti poetkom prolea upueni su u rat. Do bojita su putovali tek izgraenom transsibirskom eleznicom, od Moskve do Vladivostoka. Put je trajao due od deset dana. U istom vozu sa njima nalo se i desetak od ukupno nekoliko stotina do hiljadu Crnogoraca, ujedno i skroman i maksimalan broj vojnika koji je kao pomo mogao uputiti crnogorski knez Nikola kao dokaz venog i nesalomivog saveznitva izmeu velike Rusije i male Crne Gore. Bili su to jaki, hrabri i

ponosni ljudi koji su verovali u rusku pobedu. Za Japance gotovo da nisu ni uli. Govorili su da ko napadne Rusiju napada i Crnu Goru i obrnuto. I jedni i drugi znali su da je Rusija najvea zemlja na svetu, ali prolazei kroz njene krajeve tek izgraenom eleznicom, kroz suve polupeane predele, zatim kroz nepregledne borove ume, pa kroz led i sneg - shvatili su kolika je zapravo Rusija. Jurij se pitao da li je mogue da Rusima nisu dovoljna tolika prostranstva nego su se okomili i na kosooke azijate. Vie je razumevanja imao za japanski imperijalizam kao tenju da se sa malih i tesnih ostrva pree na ogromna korejska, mandurska i kineska prostranstva. Nije mu bilo jasno zato je ruski dvor 1867. godine prodao Aljasku graanskim ratom iscrpljenim Sjedinjenim Amerikim Dravama ako je eleo da Rusija bude to je mogue vea. On je generalno bio protiv bilo ijeg imperijalizma. Iz Vladivostoka, maja meseca 1904. godine, upueni su na bojite u Manduriju. Jurij je jo kao dete sluao prie o mongolskoj najezdi na Rusiju u trinaestom veku, o tome kako su niski, runi i fiziki slabi Mongoli postajali nepobedivi kad bi seli na konje, i da su na konjima jeli, spavali, ak i vodili ljubav sa enama. I kao inkarnacija tih ratnika kojima se divio jo od malih nogu, pred njegovim oima pojavili su se Japanci, niski, ali veoma hrabri i borbeni ljudi, vojnici koje bi poelela bilo koja vojska na svetu. Na konju ili na sopstvenim nogama, bez obzira, bili su velianstveni. Bespogovorno su se rtvovali za svoju vojsku i domovinu. Vatreno krtenje za mladog ruskog kadeta dogodilo se krajem maja meseca, u prvoj bici u kojoj je uestvovao. Zadatak im je bio da se po svaku cenu probiju do Port Artura koga su Japanci ve mesecima drali pod opsadom. Letele su ruske i japanske glave, ruke i noge na sve strane, a mrtve trupine padale na krvlju natopljenu obema vojskama stranu mandursku zemlju. Oko njega su sevali samurajski maevi i ruske sablje, i leteli kurumi sa svih strana. Crnogorski dobrovoljci, o ijem je junatvu u ratovima protiv Turaka odavno uo, borili su se portvovano i srano, podjednako kao i Japanci, i masovno su ginuli. Kao jahai apokalipse kojima ga je baba nekada plaila itajui mu jevrejske bajke iz Biblije, naoruani pripadnici ako ne najstarijeg onda svakako jednog od najstarijih naroda na svetu probijali su se kroz brojniju rusku vojsku kosei vojnike kao travu. Svojim oima je video kako japanski vojnik uzima puku od palog ruskog vojnika i u stavu mirno odaje poast ubijenom neprijatelju. (Pomislio je na Engleze, na sutu suprotnost, koji su imali najvie razbojnika po glavi stanovnika, pa su od tih lupea formirali najborbenije vojne formacije - okosnicu britanske kolonijalne vojske. Oni su skalpirali leeve ubijenih neprijatelja.) Tada je Jurij prvi put u ivotu video nasilnu smrt i prvi put je ubio. Bilo mu je pomalo teko da prizna samome sebi da mu se to i svidelo. Lice, ruke do lakata i odea bile su mu okupane tuom krvlju. I premda nikada nije verovao u sudbinu, udilo ga je kako su drugovi oko njega padali mrtvi i ranjeni kao snoplje a da njemu nije falila ni dlaka s glave, kao da ga je uvala neija nevidljiva ruka. I narednih meseci ratna srea ga je intenzivno pratila. Upoznao se i rastao sa mnogo drugova iji su leevi ree bili vraani kuama a ee bili sahranjivani na licu mesta, dok njega ni komarac nije poteno ujeo. Smenjivali su se dani i noi, periodi sunanog vremena sa dosadnim kiama, rovovsko ratovanje sa borbama prsa u prsa, ruski oficiri su za primer drugima bez milosti streljali dezertere, vojnici su kui slali pisma sa nepovoljnim vestima sa bojita i dobijali pisma sa vestima da je narod nezadovoljan iscrpljujuim imperijalnim ratom, proticali su meseci a da se Rusi nisu ni pribliili

opsednutom Port Arturu... Izmeu ostalog, Jurij je u ovoj nedoiji upoznao nekoliko kosookih devojaka i sa njima doiveo prva ljubavna iskustva. U poznu jesen Jurija je na trenutak napustila ratna srea; ili se jednostavno i suvie opustio. Jaui na konju, sa sabljom u ruci, probijao se kroz nadiruu japansku peadiju. Izrazi njihovih otrih lica bili su zastraujui. Pored fanatine elje za borbom na njima je video i odlunost da se odbije iznenadni ruski napad. Poueni negativnim iskustvima iz prvih bitaka, kada su nosili paradnu uniformu sa ptijim perjem na kapama i tako bili lake mete za precizne japanske strelce, kadeti i oficiri nosili su ratne uniforme. Ali ipak su se razlikovali od vojnika. Jurij je ve bio porunik i komandovao je jednim konjikim vodom. Masakrirao je Japance pored kojih je projahivao nemilosrdno ih udarajui sabljom, sve dok na pedesetak metara od sebe nije ugledao jednog oniskog vojnika kako niani pravo u njega. Svi zvuci koje je uo slili su se u predstojei pucanj. Jurijev konj je bolno zarzao, zaneo se i pao u prainu zbacivi ga sa sebe. U trenutku se pokajao to nije peadinac. Znao je da je to najgori rod vojske i da u borbama prsa u prsa, ako se bore bajonetima, peadinci mogu da ubiju u proseku po pet do est vojnika, dok ne dou na red u toj optoj klanici, zavisno od toga gde ih ubodu bajonetom. Ako bi neprijateljskom vojniku zario bajonet u grudi i probio mu srce - ubio bi ga na licu mesta, ali bi se posle toga muio da izvadi bajonet iz tela i prilino bi se umorio. Ako bi mu ga pak zario u stomak - ostavio bi ga da umre u tekim mukama, brzo bi ga izvadio iz tela i ne bi se toliko umorio. Sve mu je ovo prostrujalo kroz glavu u deliu sekunde. Izvadio je oficirski pitolj, ali najblii japanski peadinac bio je bri od njega: uboo ga je bajonetom u stomak i nastavio dalje. Osetio je otar bol. Pred oima su mu zaigrale zvezdice. Jedno vreme imao je oseaj kako lebdi u vazduhu, sve dok ga jedan njegov vojnik nije digao na svog konja. Poslednje ega se sea pre nego to je poeo da gubi svest bio je dim koji se uzdizao iznad bojita. Za njega je bila zavrena i bitka i rat. Iz poljske ambulante, gde mu je ukazana prva pomo, vraen je u pozadinu. Operisan je i prebaen u vojnu bolnicu u Irkutsku. Tu je, u atmosferi bespomonosti, okruen defetistiki raspoloenim ranjenicima, doekao Novu 1905. godinu. Nekoliko dana kasnije saznao je da su Japanci zauzeli krajnju taku na mandurskoj eleznici - Port Artur. Nezadovoljstvo ranjenika, osoblja bolnice i celog ruskog naroda dostiglo je visoku taku i kulminiralo je ve devetog januara kada je carska policija pucala na demonstrante u Petrogradu ubivi tom prilikom puno ljudi. Rusiju je potresala revolucija dok se Jurij oporavljao u okolini Bajkalskog jezera. U maju mesecu je ve mogao da stane na noge i da se kupa u hladnoj reci Angari. Ba tada je ruska carska vojska doivela poraz i na moru, u bici kod Cuime, gde je praktino izgubila celu dalekoistonu flotu. Jurij uskoro dobija zadatak da uestvuje u guenju ustanka sedamdeset hiljada tekstilnih radnika u Ivanovo-Voznesensku, gde su socijaldemokrati i komunisti obrazovali Sovjet radnikih deputata. Ali on bez razmiljanja odbija da puca na svoj narod govorei da svaki reim postaje bedan kada doivi poraz od spoljnog neprijatelja a onda nasrne na sopstvene graane. Ve u toku tog dana po njega su doli agenti neke tajne dravne slube sa pitanjem gde je taj mladi porunik koji podbunjuje vojsku. Brzinom munje sproveden je u najblii vojni zatvor, gde je zadran sve do 1907. godine, dokle je potrajala revolucija. Na robiji je saznao da se rat protiv Japana zavrio ruskim porazom poetkom septembra 1905. godine. Za to vreme oduzeta su mu sva prava i sve privilegije. Porodici je javljeno da je izdajnik, tako da ga vie nisu ni videli. Oduzet mu je orden za hrabrost koji je stekao

u ratu i pravo da ikada vie radi u vojsci. I kao kruna svega, po zavretku revolucije prognan je u Sibir na deset godina. Obreo se u reonu Ninaja Karelinskaja, u selu Vanavara, u Tunguziji. Krajem leta sagradio je kolibu pored oblinje reke Podkamenaja Tunguska. Tu je trebalo da ivi gotovo kao Robinson Kruso, glavni junak njegovog omiljenog avanturistikog romana iz detinjstva i rane mladosti, ija je iskustva koristio kako bi opstao u surovoj sibirskoj nedoiji, sve do 1917. godine. Lovio je divlja u okolnim borovim umama, pecao ribu na rekama Makirti, ambo, Kumo, unji i Tajmuri, koje su se ulivale u Podkamenaju Tungusku, sve dok se ne bi zaledile, ili skupljao plodove dok bi trajali kratki intervali lepog vremena. Druio se sa lokalnim tunguskim lovcima, prostodunim prirodnim ljudima sa ijim je kerkama doivljavao uglavnom kratkotrajne ljubavne avanture. Druio se i sa Rusima prognanim iz civilizacije zbog svojih politikih uverenja. iveo je kao ivotinja. Celokupan ivot svodio mu se na zadovoljavanje telesnih potreba. Preiveo je zimu 1907. na 1908. godinu i junaki izdrao viemesene temperature nie od trideset stepeni Celzijusove skale. Bio je prinuen da po najgoroj zimi ide u lov i da lovinu deli sa gladnim sibirskim vukovima s kojima se sprijateljio i koje je voleo vie od ljudi. Jurij nije posedovao ni asovnik niti kalendar, ali je nekako raunao vreme koristei malo papira koga je doneo sa sobom. Doekao je i relativno lepo vreme za Sibir, prolee, otapanje snega i oblake komaraca koji su mu zagoravali ivot poetkom leta. Osvanulo je i rano jutro tridesetog juna 1908. godine. Jurij je ustao pre izlaska sunca, okupao se, bacio mree u reku, da bi pre doruka otiao u umu da ubere peurke. Neto kasnije vratio se kui sa pune dve korpe, dorukovao suenu ribu, zalihe od prole jeseni, a potom pristupio seenju peuraka na renjeve. U tom trenutku, u Zemljinoj orbiti, na svemirskom brodu Enkaja, praoca oveanstva, nastao je vei mehaniki kvar. Celo osoblje letelice u obliku izduenog valjka bacilo se na reavanje problema. Letelica se iznenada nagnula za nekoliko stepeni u odnosu na svoju vievekovnu putanju i uletela u atmosferu. Shvativi izvesnost situacije, a naavi se iznad kineskog zida koji se vidi i sa Meseca, Enkaj odlui da aterira severno od njega, u nepregledne sibirske ume, kako bi ga niko ili malo ko video. Svestan da e mu ovo biti kraj, zapitao se samo koliku e eksploziju izazvati nuklearni reaktor njegove nebeske lae i ne malo nuklearno gorivo. Jurij je sekao peurke kad ga je uplaila potmula tutnjava koja je dopirala s neba. Okrenuo se i na visini od nekoliko kilometara ugledao letei objekat u obliku cigarete, koji je isputao slabu svetlo-plavu svetlost, bez ikakve sumnje graen neijom rukom, kako se munjevitom brzinom sputa prema umi severno od njegove kolibe. U prvi mah zateen i zbunjen, ali priseban i bez imalo straha, nepomino je posmatrao njegovo kretanje. Letelica je s vremena na vreme menjala pravac, to je bilo dokaz vie da je njom neko upravljao. Nedugo zatim pretvorila se u vatrenu loptu etiri puta veu od Sunca vienog golim okom, na nekoliko kilometara od Zemlje, iza ega je usledila gromoglasna eksplozija ija ga je detonacija odbacila nekoliko metara unazad i skinula mu krov sa ionako trone kue. Na kraju ga je zapljusnuo veoma vreo vazduh. Vru vetar je u talasima duvao neko vreme, to nije spreilo Jurija da ustane i posmatra velianstven prizor: na mestu eksplozije uzdigla se ogromna peurka od dima iji je vrh dotakao gornje slojeve atmosfere. Glavnu eksploziju pratilo je jo par eksplozija, ali ovog puta sa tla, iz ne ba tako daleke ume, to je izazvalo kratkotrajne potrese.

Iza podneva se skoro sve stialo, ako se ne rauna dim iz tajge koji je poticao od preostalih umskih poara. uma je gorela celu narednu no. Uplaeni sujeverni seljaci sutradan su ispredali svakojake prie. Lokalni tunguski vra je tvrdio da je ova eksplozija delo njihovog vrhovnog plemenskog boga, ije bedno ime nije zapamtio jer ga nije zanimalo, i savetovao svoje sunarodnike da ni za ivu glavu ne idu u tajgu u koju se spustilo Sunce. Malobrojni ruski seljaci priali su o itavim krdima irvasa koja su izgorela u deliu sekunde. Ono to je najzanimljivije - niko nije prijavio nestanak nekog lana porodice. Po svemu sudei ljudskih rtava nije ni bilo. Jurij je duboko verovao da iza ovoga stoji neko ko ume da razmilja. Sama mogunost da nekakav bog baci na Zemlju leteu metalnu posudu koja eksplodira bila je vie nego smena. Dok je iveo u civilizaciji video je avione i znao je da e oni biti oruje budunosti. Ali ni u najmranijim snovima nije mogao predvideti da bi oni mogli evoluirati u ovakve letelice i uiniti ovako neto. Da li su Japanci ovo uradili? Ili je ovo neko tajno oruje ruske carske vojske? Jurij je o ovome mogao samo da nagaa dok je leio opekotine na licu. Mesec dana kasnije, usred sibirskog leta, odvaio se da obie mesto katastrofe. Nakon jednog dana hoda pred njim se ukazao stravian prizor: kilometri i kilometri ume bili su oboreni radijalno od centra eksplozije. Stabla su bila nagorela samo sa one strane odakle je doao vru vetar, dok su sa druge strane izgledala normalno. Satima je gazio po nagorelom i poslaganom drveu preavi vie od deset kilometara, dok nije doao do centra tog velikog krunog groblja borove ume, u kome su stabla u pojasu debelom ne vie od pet kilometara ostala uspravno, istina sa spaljenim kronjama. Ceo kraj bio je potpuno mrtav. Nije primetio ni muvu ni komarca. Na tom mirnom mestu proveo je dva dana i dve noi u atoru koji je poneo sa sobom. Napustio je to mesto sa istom koliinom neznanja sa kojom je doao na njega. Narednih godina ceo ovaj dogaaj pao je u zaborav, osim to su lokalni itelji izbegavali mesto misteriozne eksplozije. Nekoliko godina kasnije, pre zvaninog isteka Jurijevog progonstva, on je ponovo primljen u vojsku. Carskoj Rusiji bio je potreban svaki ovek sa ratnim iskustvom. Sredinom 1915. godine vratio se u civilizaciju, koju je potresao svetski rat za koga nije ni uo boravei u sibirskoj tajgi, izmeu Nemake i Austro-Ugarske s jedne i ostalih zemalja i njihovih kolonija s druge strane. Nerado se vratio pokolju koji je ve postao sastavni deo njegovog ivota. Za manje od dve godine poginuli su milioni Nemaca i Rusa, a ratne operacije prenele su se duboko u Rusku teritoriju. Njegova domovina, na koju su kidisali sunarodnici njegove majke, do kraja 1917. kada je narod zbacio cara Nikolaja II Romanova, bila je potuena do nogu. Naredne 1918. godine Jurij je postao oficir revolucionarne Crvene Armije. Rusija je sredinom marta poraena i poniena izala iz Svetskog rata, koga je Nemaka izgubila krajem godine od Zapadnih Saveznika, da bi se uguila u etvorogodinjem ratu izmeu komunista i monarhista. Jurij Volfovi Vladislavski je jedan od miliona rtava krvavog graanskog rata. Poginuo je 1921. kao major Crvene Armije. Sahranjen je na mestu pogibije, negde na padinama Urala, ne doekavi pobedu prve socijalistike revolucije, koja se ubrzo nakon smrti njenog voe Lenjina degenerisala u najgori politiki poredak u ljudskoj istoriji progutavi veinu onih koji su se borili za nju. * * *

Doavi sebi, Konrad shvata da pluta na morskim talasima, u paniji 1969. Prva misao koja ga je obuzela bila je: moja supruga veruje i uzda se u jevrejskog boga koji je nastradao u sibirskoj tajgi 1908. godine! Proli ivot, koji je upravo proiveo dok se nalazio u transu, dokazao mu je da reinkarnacija due moe da funkcionie i bez karme. Kako bi to bilo kad bi svako u buduim ispatao za nedela poinjena u prolim ivotima, pa sva bi iva bia nazadovala. Za ta su sva ta bia prvi put ispatala? Nijedna verska zajednica nema odgovor na ovo pitanje, ponajmanje Iluminadina. - Ja nisam potomak Adama i Eve - aputao je sebi u bradu dok je haotino plivao lenim stilom, as se udaljavajui od obale as joj se pribliavajui. - Ja sam Krinin potomak. A bio je i Adam Vajshaupt, osniva Reda iluminata, i Jurij Volfovi, lan partije zasnovane na nekim iluminatskim principima. Za malo vie od jednog veka dva puta je upao u sopstvenu zamku, jer je u ovom ivotu bio rtva nacionalsocijalistikog reima, takoe zasnovanog na nekim iluminatskim principima. Ali gde je tu ema po kojoj sve to funkcionie? To ak ni njegov uslovno reeno genijalni mozak nije mogao da shvati. Razmiljajui o tunguskoj katastrofi oseao se poastvovanim to mu se u prolom ivotu pruila prilika da je posmatra golim okom. I to nije video nikakav meteor ili meteorski krater. Bila je to eksplozija iznad tla, nalik onoj u Hiroimi i Nagasakiju. I drvee u tajgi izgledalo je kao u ta dva japanska grada. Da je tu zaista pao meteor i izazvao eksploziju takve snage da je u dalekom Londonu u pono bilo svetlo kao po danu, meteorski krater bio bi nekoliko desetina puta vei od kratera u Arizoni, dok svetskih ratova ne bi ni bilo, jer ne bi imao ko da ih vodi poto bi ljudi izumrli kao dinosaurusi. Ne bi bilo vano da li je neko Rus ili Japanac. - ta ja traim u ovoj provinciji? - zapitao se odluivi da se vrati na obalu. - I uopte u Evropi? Treba da se nalazim u epicentru svetskih zbivanja. Upravo je doneo odluku o preseljenju u Ameriku. Na prilazima obali talasi se lome u vrhu i u punoj snazi udaraju o plitko morsko dno. Konrad tek sada primeuje da je on jedan od retkih kupaa koji bi se mogli nabrojati na prste. Da bi izaao iz vode morao bi da zgazi u pliak. A kako to da izvede a da ga talas ne udari u glavu? Bilo je nemogue. I to se i dogodilo. Udarivi ga, talas ga nije samo oborio, ve i izbacio na plau. Mrtav umoran, izvrnuo se na lealjku pored Iluminade. - Jesi li normalan? - upita ga ona. - ta se izmotava kao da ti je deset godina? On se samo misteriozno nasmeja. - A sada da pokuam da primenim jednu staru indijsku terapiju koju sam nedavno nauio. - Gleda u Sunce etrdeset i dva minuta bez treptanja... - Jer... - Ako gleda esnaest minuta, u tom sluaju iz tela iezavaju sve fizike bolesti i poremeaji. Ako gleda dvadeset i est minuta, onda iezavaju i duevne bolesti. - A etrdeset i dva minuta... - ...je vreme dovoljno da sva crvena krvna zrnca dou u direktan dodir sa Sunevom svetlou, preko kapilara koji prolaze kroz beonjae.

- To je moja supruga! - I ti veruje u sve to? - To ti je prirodni zakon, Iluminada. Pod uslovom da ovu terapiju primenjujem jedanput nedeljno, za kratko vreme biu potpuno zdrav. A i moram da izbacim hladnou iz tela i da se oslobodim vizija. Kakvi doktori?! Konrad se zagleda u Sunce. U poetku je upijao suneve zrake kroz trepavice, povremeno bi trepnuo, da bi zatim gledao u Sunce irom otvorenih oiju, sa retkim treptajima. On nije ni glup ni naivan da gleda pravo u Sunce. Gledao je pored njega, tako da su mu njegovi zraci sami padali na kapilare na beonjaama i hranili njegovu krv fotonima i neiscrpnom sunevom energijom. ovek koji se sunao desno od Konrada sluao je radio. Pojaao ga je da bi uo najnovije vesti. Uzbueni spiker je na panskom jeziku obavestio sluaoce svoje radiostanice da su svi svetski mediji upravo objavili vest kako su dvojica od tri astronauta iz programa Apolo sila na Mesec. I da je to mali korak za oveka ali veliki za oveanstvo. Konrad je razumeo panski i pitao je Iluminadu: - Draga, ta kae na ovo? Ona ostade bez komentara. I njemu i njoj jasno je da je ljudski rod upravo zakoraio u novu epohu, dok je samo Konradu jasno da su ljudi povratili znanje iz vremena Nimroda i da od ovog trenutka poinje period apsolutne slobode - Era Vodolije. IX GODINE koje su usledile bile su povoljne po Konrada Vajshaupta, kako na linom tako i na planu karijere. U Sjedinjene Amerike Drave preselio se 1970. Sputajui se na aerodrom Don Ficderald Kenedi prvo to je ugledao bio je najvei spomenik Luciferu na svetu, Kip Slobode, svetlo-zelenkasta statua ije lice nije ni muko ni ensko, koja u desnoj ruci dri zapaljenu baklju, simbol slobode, a u levoj knjigu, simbol znanja. (Iluminada je tvrdila da je ta knjiga Biblija, sve dok se jednom prilikom nisu popeli na vrh statue i videli da na njoj rimskim brojevima pie MDCCLXXVI, koja se pored Luciferovog svevideeg oka i zarubljene egipatske piramide nalazi i na poleini novanice od jednog dolara, to je bila godina osnivanja Reda iluminata, naime 1776.) Zaposlio se na Kolumbija Univerzitetu u Njujorku. Objavio je jo nekoliko knjiga i obiao celu dravu uzdu i popreko odravajui predavanja u svim veim gradovima. Brak sa Iluminadom i dalje je ostao neplodan po pitanju potomstva. Izuzmu li se njihove teoloke razmirice - bio je to idealan brak. Konradove vizije nestale su zahvaljujui terapiji gledanja u Sunce. Otkako su se preselili u Ameriku malo vie su putovali nego dok su iveli u Evropi. Letovali su u Brazilu i na dalekim ostrvima u Okeaniji. U Evropu nisu navraali skoro dvadeset godina. Za sve to vreme imperijalizam se polako gasio, kolonije su postajale nezavisne drave, jedna revolucija i diktatura menjala je drugu, jedan mir donosio je drugi rat, ustoliavali su se i umirali diktatori, roena je i veoma brzo porasla i sazrelila pornoindustrija, crkve su potresale raznorazne afere, ljudi su razmiljali, izraavali se i iveli sve slobodnije...

U jesen 1989. godine sruen je Berlinski zid, a idue godine ujedinjena Nemaka. Konrad je u to vreme otiao u penziju, uao u sam vrh svetske masonerije, preselio se u Aleksandriju, kraj Vaingtona, i postao ministar u tajnoj Svetskoj vladi, to mu je omoguilo da nastavi posao zapoet jo u osamnaestom veku i uestvuje u jednoj od poslednjih faza uspostavljanja Novog svetskog poretka. Poetkom devedesetih pruila mu se prilika da pri obilasku NASA-e vidi ekskluzivne fotografije piramida izgraenih na Marsu u dalekoj prolosti, pre opteg potopa na toj planeti, koje su izgledale kao konglomerat astekih, egipatskih i kmerskih piramida, sa ime ira javnost nikada nije bila upoznata. Tada je prvi put posle puno godina posetio paniju, ujedinjenu Nemaku koja je bila znatno manja od Hitlerovog Rajha i grad u kome je letovao kao dete Dubrovnik. Uskoro je preminula kolevka komunizma - Sovjetski Savez, balkanski narodi su izazvali i vodili prve ratove u Evropi posle Drugog svetskog rata, dok su se neka plemena u Aziji i Africi tamanila gotovo do biolokog istrebljenja. Na Olimpijskim igrama u Atlanti 1996. Dravna agencija za upravljanje krizama, poznatija kao FEMA, blokirala je ceo grad za manje od dva minuta zbog lane dojave o postavljenoj bombi u jednoj zgradi koja bi mogla izazvati katastrofu kao u Oklahoma Sitiju prethodne godine. Tada je ve uveliko bila privedena kraju izgradnja koncentracionih logora na Aljasci, gde bi u doglednoj budunosti anacionalna legionarna vojska u crnim uniformama trebalo da blindiranim vozovima transportuje milione Amerikanaca protivnika Novog svetskog poretka. Izbio je seksualni skandal predsednika Klintona koji je redovno odlazio u svemirske brodove i sa doljacima iz drugih svetova pregovarao o brzini globalnog zagrevanja planete i podizanju prosene temperature vazduha na etrdeset i dva stepena Celzijusa, to je za njih idealna klima, kako bi se to pre naselili na nau planetu. U toku 1999. godine ugledni ruski istoriar i ekspert za savremenu istoriju Sjedinjenih Amerikih Drava, doktor Oleg Platonov, objavio je knjigu pod nazivom Zato e propasti Amerika - Tajna svetska vlada, u kojoj je posredstvom proverenih injenica i dokumenata ukazao na svetsku judeo-masonsku zaveru. Na kraju pomenute knjige, u svojevrsnom dodatku, objavio je i oko etiri hiljade imena masona, pripadnika svih naroda, kao i njihove funkcije u Tajnoj vladi. Da li namerno ili ne, izostavio je da pomene Konrada Vajshaupta. Poetkom septembra 2001. godine zavren je masonski plan za napad na Ameriku, to bi posluilo kao ameriki izgovor za vojni obraun sa lupekim reimima irom sveta. Konrad Vajshaupt je devetog septembra odrao predavanje u Londonu i trebalo je da se vrati avionom u Ameriku dva dana kasnije. Meutim, od brae iz Aleksandrije dobio je poruku elektronskom potom da odloi let za nekoliko dana. Jedanaestog septembra, islamski teroristi, mislei da ine uslugu Alahu, uz ameriku logistiku podrku sa zemlje, otetim civilnim avionima napali su Svetski trgovinski centar i Pentagon i izazvali kolosalna materijalna razaranja i goleme ljudske rtve. Amerikanci su shvatili da vie niko u svetu nije bezbedan, dok su oni svesniji, bacivi pogled na kalendar, ukapirali da je napad izvren na dan koji svojim brojevima podsea na telefon 911, broj Slube za hitne intervencije, da je to ameriki vrisak u pomo i da je napad izveden iznutra. Budunost je sumorna. Kada predsednik Sjedinjenih Drava bude postao ovek koji nije roen u toj zemlji, a to bi vrlo lako mogao biti Nemac, ili Austrijanac, ekonomski iscrpljena i prezaduena Amerika morae da zakorai u neofaistiku diktaturu. Ljudski rod je, pak, istrebivi mnoge vrste na planeti, eksperimentima

kloniranja i globalnim zagrevanjem, od strane nefilima i njihovih potomaka koji se hrane krvlju dobrovoljnih davalaca kojih je sve vie, to ipak ne dovodi do zasienja trita ve do jo veih nestaica ove dragocene tenosti, osuen na lagano izumiranje. I dok poglavari i svetenici svih prizemnih religija i dalje zatvaraju oi pred nespornim naunim injenicama i saznanjem astronoma da e Sunce eksplodirati otprilike za milijardu godina, i dalje slepo propovedaju krv, hleb i veni ivot u raju na Zemlji, ili pak Dihad; astronauti masoni odlaze u daleka svemirska prostranstva, doivljavaju bliske susrete tree vrste i umiru od raka; iluminati uveliko planiraju ponovnu izgradnju Vavilonske kule u Iraku, koji je iz tog razloga u meuvremenu osloboen od najveeg tiranina posle Adolfa Hitlera; crne rupe irom svemira prodiru sve ivo i neivo i tako umanjuju ivotni prostor svim iteljima materijalnog univerzuma; dotle Lucifer, koji nije svemogu iako je jedini bog, poto je graditelj a ne stvoritelj, sedi na svom tronu u duhovnom univerzumu i ne razmilja ni o emu drugom do o tome kako da sprei crne rupe da progutaju svu materiju, energiju i duh u svim svetovima i vrate ga u prataku svetlosti iz koje je njenom eksplozijom nastala sadanja apsolutna celina, ukljuujui tu i svest njenog graditelja. Poetkom avgusta 2004. godine, ostareo ali zbog staroindijske terapije gledanja u Sunce potpuno zdrav sedamdesetestogodinji Konrad Vajshaupt sa svojom ezdesetdvogodinjom suprugom Iluminadom doao je na letovanje u Dubrovnik. Tu je sreo jednog mladog pisca iz susedstva, iji se pradeda u rusko-japanskom ratu borio na strani Rusa, a iji su sunarodnici pre samo trinaest godina bombardovali najlepi grad na hrvatskom primorju, koga je prepoznao (pobunjeni Luciferovi apostoli lako prepoznaju jedni druge), odluio je da mu ispria sve o sebi. Njegova vremena supruga, zbog apstinencije od trudnoa i poroaja zgodna koliko mnogobrojne pohotne maloletnice odevene u oskudne kupae kostime, sedela je u hladovini ispod palminih grana, dok su se njih dvojica, izvrnuti na lealjkama, uz brda ledenih koktela, lepo izrazgovarali potroivi gotovo celo popodne. - Stari Rimljani - privodio je Vajshaupt svoju priu kraju - imali su jednu izreku: Kad nestane Rim nestae svet. Padom Rima svet je zaista nestao. Barem onaj civilizovani deo sveta. Nastupila su mrana vremena. Hrianski varvari ruili su sve pred sobom hiljadu godina. Sve dok se nije pojavila renesansa. Amerika je moderni Rim. I ako se dogodi da ona padne, tada e muslimanski varvari ruiti sve pred sobom hiljadu godina i vie... Ja sam plavooki belac, Evropljanin, najpametnija i najagresivnija ivotinja na svetu. Okolni turisti osetili su kako iz njih dvojice izbija neka energija koju nisu umeli da definiu. Doivljavali su je kao negativnu. Krajem dana naili su gusti oblaci. Pored oluje, grmelo je i padala je jaka kia. Grad i okolina ostali su bez struje. Bilo je to najhladnije leto u ovom delu Evrope godinama unazad. Moram priznati da je doktor Konrad Vajshaupt na mene ostavio snaan utisak. Ganut njegovom vie nego neobinom priom - odluio sam da je sauvam od zaborava. Leto i jesen 4274. godine od izgradnje Vavilonske kule (2005.)

BELEKA O PISCU JOVO ILUKI, srpski (crnogorski) Alister Krouli, pao je po ko zna koji put u materijalni svet 20. aprila 1976. godine. U rodnom Aranelovcu zavrio je osnovnu, a u Beogradu Graevinsku tehniku kolu. Slede neuspene studije arhitekture. Od rane mladosti druio se s tabuisanom literaturom. Svoje misli je oduvek pretakao u stihove. I danas pie poeziju. Objavio je sledee romane: Laa u boci (Sfairos, Zemun 2002); Trostruka zavera (Sfairos, Zemun 2003); Ana Marija me je ludo volela (Knjievna omladina Srbije, Beograd 2005). Jovo Iluki je urbani momak, ali mnogo voli prirodu, starine, klasinu muziku i ekstremne sportove kao to je alpinizam. Bavi se i slikanjem psihotinih kompozicija u stilu Pitera Brojgela i Vilijama Blejka. Po njegovom prvom romanu reditelj Milo Radovi napisao je scenario i snimio film Pad u raj. Osniva je i potpredsednik Knjievnog kluba Univerzum. Luciferov apostol je njegov etvrti objavljeni roman.

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 821.163.41-31 ILUKI, Jovo Luciferov apostol / Jovo Iluki. Beograd : Knjievna omladina Srbije, 2006. (Beograd : Sipa). - 156 str. ; 21 cm. (Biblioteka Raskra / Knjievna omladina Srbije) Tira 1000. - Beleka o piscu: str. 155. ISBN 86-7343-092-5 COBISS.SR-ID 130753548