PROGRAM UZGOJA DIVLJIH SVINJA SA SVRHOM PRODUKCIJE MESA DIVLJAI

1. UVOD Gajenje divljih svinja u ograenim prostorima u naoj zemlji se primenjuje ve dve decenije. Praenjem rezultata dobijenih na ovaj nain gajenja dolo se do saznanja da su postizani povoljni ekonomski efekti. U nekim lovitima gde je postojao organizovani intenzivni uzgoj divljih svinja primenjivana je varijanta gajenja divljih svinja sa svrhom produkcije mesa divljai. Cilj ovakvog naina gajenja divlje svinje je da se dobije to vea koliina vesa po jedinici povrine. Poeljno je da farme budu u blizini lovita.

2. KONCEPCIJA PROIZVODNJE 2.1. Smer proizvodnje Mini farme e se baviti tovom - dohranjivanjem divljih svinja od tri pa do 18 meseci starosti. 2.2. Izbor soja - linije divljih svinja Divlje svinje za ovakav nain gajenja bie izabrane od krupnijih sojeva divljih svinja, najbolje je da to bude austrijska divlja svinja ili ritska linija divlje svinje koje dostiu vee telesne teine. Ove dve linije divljih svinja uz intenzivnu ishranu u starosti od 18 meseci postiu telesne neto teine od 80 kg po grlu. 2.3. Kapacitet mini farme Veliina prostora za ovu vrstu gajenja divljih svinja zavisi od broja grla koja e se gajiti. Primenom odreenih mera u ushrani i zdravstvenoj zatiti gustina divljih svinja moe biti velika i do 10 grla na 1 ha. Prema tome, veliina mini farme moe biti od 5 do 20 ha. U ovom naem tipskom programu uzeemo za veliinu farme povrinu od 10 ha. Na ovoj povrini bi bio kapacitet 100 grla divljih svinja i to 50 mukih i 50 enskih grla, koja bi bila izdvojena u dva ograena prostora.

3. SISTEM GAJENJA - TEHNOLOGIJA ODGAJIVANJA Divlje svinje e se gajiti u ograenom prostoru pod otvorenim nebom. Prostor na kome e se gajiti divlja treba da ima sledei sastav povrina: istine - pane povrine treba da zauzimaju od 30-70% povrine, a ostalo treba da budu obrasle povrine ume, ikare, ibljaci i sl. Prostor za gajenje se ograuje ianim pletivom visine 1,10-1,20 m visine. Pletivo treba da bude veliine okaca 5x5 do 8x8 cm, debljina ice 2,6 mm. iano pletivo se razvlai i prikiva na drvene (najbolje bagremove) stubove pobijene u zemlju na razmacima 3 metra stub od stuba. Stubovi su duine 2 m, od ega se ukopava u zemlju 2

80cm, a iznad zemlje ostaje 1,2 m. Pletivo se klanfama prikucava na stubove sa unutranje strane. Stubovi treba da se sa unutranje strane zateu - da im se skine kora, koju treba skinuti i na prelazu zemlja - vazduh u duini od 60-80 cm. Ovaj prelaz treba ogoreti. U ove ograene prostore se isputaju prasad posle prestanka laktacije u krmaa, u starosti oko 3 meseca. enska prasad se odvajaju od muke kako ne bi dolazilo do parenja i remeenja sistema gajenja. U ovim prostorima svinje ostaju do 18 meseci starosti, dokle je najvei intenzitet prirasta. Po najvrenoj starosti od 18 meseci, najbolje je da se dovlje svinje izlove u skupnim lovitima - pogonima, to daje najvee ekonomske efekte. Da bi se divlje svinje mogle izloviti na ovaj nain treba da postoji poligon za izlovljavanje, otuda naa preporuka u uvodu da farme budu u blizini lovita. Izlovljene svinje bi se obraivale, izvadili bi im se unutranji organi (utroba, srce, digerica i sl.) i tako pod koom pripremljene deponovale u hladnjae i pripremljene izvozile na strano tritge ili isporuivale ugostiteljskim objektima i trgovinskim organizacijama u zemlji.

4. ISHRANA DIVLJIH SVINJA Ishrana je osnovni regulator brojnosti divljih ivotinja u prirodi. Pravilna ishrana divljai u ograenim prostorima u velikoj meri utie na rezultate gajenja. Opti principi o kojima se mora voditi rauna prilikom dopunske ishrane su sledei: 1. Hrana koja se daje divljai po svom sastavu treba biti to prirodnija. 2. Kvalitet hrane je limitirajui faktor u postizanju telesnih teina. 3. Hrana, bilo da se proizvodi na vlastitim njivama ili nabavlja sa strane, mora biti raznovrsna po svom sastavu. Bolje je ako u letnjem periodu, odnosno u periodu vegetacije svinje mogu da koriste to vie hrane u prirodi (livade, zasejane povrine, ir, vokarice i slino). U svakom sluaju divljai se mora, s obzirom na veliki broj grla po jedinici povrine, intenzivno davati hrana tokom itavog perioda gajenja. Voda mora biti dostupna divljoj svinji stalno i to kako za pie tako i za kaljuenje. 4.1. Dopunska ishrana divljih svinja 1.1.1. Potrebe u hranivima po grlu

Dopunska ishrana za prasad od 3 meseca starosti pa nadalje se vri po sledeim normativima: 1. Grover za prasce 2. Smesa ST-1 3. Smesa ST-1 4. Smesa ST-1 5. Kukuruz (01.07. do 31.07) (01.08. do 31.10) (01.11. do 30.03) (01.04. do 30.09) (01.08. do 31.10) 30 dana x 0,4 kg.............................12 kg 90 dana x 0,4 kg.............................36 kg 150 dana x 0,4 kg.............................60 kg 180 dana x 0,2 kg.............................36 kg 90 dana x 0,2 kg.............................18 kg 3

6. Kukuruz 7. Kukuruz 8. Detelina zelena 9. Detelina zelena 10.Kelj stoni

(01.11. do 31.03) (01.04. do 31.10) (01.07. do 15.10) (15.04. do 15.10) (01.11. do 28.02)

150 dana x 0,4 kg.............................60 kg 210 x 1 kg...........................210 kg 105 dana x 0,5 kg.............................53 kg 180 dana x 1,0 kg...........................180 kg 120 dana x 2,0 kg...........................240 kg

4.2. Tehniko ureenje prostora OGRADA - Ograda je od ianog pletiva, razvuena na drvenim stubovima. Visina ograde je 1,10-1,20 m. Duina spoljne ograde (za povrinu od 10 ha) je 1,3 km, a duina pregrade izmeu 2 prostora 0,4 km. Ukupna duina ograde je 1,7 km. HRANILI[TA - U ovakvom nainu gajenja divljih svinja vano je da hrana bude zatiena od propadanja usled delovanja atmosferilija, a takoe da bude zatiena od neracionalnog rasturanja. Da bi se udovoljilo navedenim zahtevima potrebno je podii natkrivene - poluautomatske hranilice za koncentrate i zrnasta hraniva. Ovakva hranilita se podiu na tvrdim podlogama (betonskim, kamenim ili od dasaka) od po 40 m 2, dimenzija 8x5 metara. Za smetaj hrane potrebno je obezbediti neki skladini prostor u blizini mesta ishrane. Najbolje je za ovu svrhu koristiti ve postojee objekte u cilju racionalizacije poslovanja. POJILITA I KALJUITA - Ukoliko u ograenom prostoru nema prirodnih vodotoka ili bara, neophodno je podii vetaka pojilita izgradnjom bunara ili pumpi za vodu, ili pak dovoenjem vode iz vodovoda ako ih ima u blizini. HVATALJKA - U cilju manipulacije svinjama, hvatanja za izlovljavanje, prodaje ive divljai ili nekog sluaja vakcinacije, potrebno je podii hvataljku za divlje svinje. Njena veliina treba da odgovara potrebama brojnog stanja divljai na farmi. Hvataljka se podie u blizini mesta hranjenja divljai.

5. KORIENJE DIVLJIH SVINJA NA FARMI Navedemo je da je najekonominije ako se divlje svinje koriste putem izlovljavanja na nekom poligonu gde se moe organizovati lov pogonima u grupnom paualnom lovu. Divlja e se koristiti sa 18 meseci starosti, kada je ve postigla zavidan telesni razvoj.

6. FORMIRANJE I NABAVKA FONDA DIVLJAI Planirani broj prasadi 100 grla nabavio bi se u lovitima JP "Srbijaume". Pri formiranju fonda odabirala bi se zdrava, telesno dobro razvijena prasad za svoj uzrast, najmanje teine 20 kg po grlu.

7. RADNA SNAGA Radna snaga postoji u domainstvima).

8. VETERINARSKA ZA[TITA Kontrola zdravstvenog stanja divljai vri se svakodnevno osmatranjem ponaanja i kondicije divljai. Pri osmatranju obratiti panju na: odstupanja u odnosu na normalno ponaanje svinja, pojavu slabe telesne kondicije - mravljenje, izgled i sjaj dlake i sl. Za ove nenormalne pojave traiti miljenje veterinara. U ograenim prostorima kod divljih svinja je vea raznovrsnost i stepen zaraenosti parazitima, naroito parazitima organa za varenje i plunim vlascima. Masovne pojave ovih parazita mogu dovesti do veih gubitaka mladih grla. Da bi se spreile pojave oboljenja treba preduzeti sledee mere: a) Ishranu na zemlji izbegavati; svinje hraniti iskljuivo na hranilitima postavljenim na vrstoj podlozi. b) Higijenu oko hranilita odravati mehanikim ienjem valova, a jedanput nedeljno metlom oistiti izmet i ostatke eventualno razbacane hrane oko hranilita. c) Hranilita locirati na sunanim, oceditim mestima. d) Ukoliko se pojavi vea invadiranost prasadi parazitima, davati im u hrani odgovarajuu antihelmitik po uputstvu veterinara. e) Pri isputanju svinja u farmu cepiti ih protiv svinjske kuge i crvenog vetra.

9. INVESTICIONA ULAGANJA 9.1. Investiciona ulaganja Naziv, vrsta trokova - Ograda oko farme - Pregradna ograda - Hranilita - Hvataljka za svilje UKUPNO: Jedinica mere km' km' kom. kom. Koliina 1,3 0,4 2 1 CenaEura/jed. mere 3000 3000 250 500 Ukupno (Eura.) 3900 1200 500 500 6100

Investicioni objekti su sa vekom trajanja od 20 godina. Godinji anuitet je 305 Eura 1.1.2. Trokovi nabavke osnovnog stada - fonda 100 grla x 50 Eura. = 5000 Eura Nabavka ive divljai 9.2. Proizvodni trokovi U pregledu su prikazani trokovi turnusa divljih svinja od 01.07. tekue do 31.10. naredne godine.

Naziv, vrsta trokova - Grover za prasce - Smesa ST-1 - Kukuruz zrno - Detelina - zelena masa - Kelj stoni - zelena masa - Trokovi zatite grla UKUPNO: 9.3. Oekivani prihod Vrsta prihoda - Prihod od mesa - Prihod od lova UKUPNO:

Jedinica mere kg kg kg kg kg

Koliina 1.200 13.200 28.800 23.300 24.000 100

Cena Eura/jed. mere 0,175 0,15 0.075 0,025 0,015 5

Ukupno (Eura) 210 1980 2160 582.50 360 500 5792.50

Jedinica mere kg lov pogonom

Koliina 7.200 3

Cena Eura/jed. mere 2 2500

Ukupno (Eura) 14400 7500 21900

Izvori sredstava za finansiranje Kredit za osnovno stado iz Fonda za podsticanje stoarske proizvodnje 2 godine 10% kamate 5000 Eura

9.4. Plan otplate duga po kreditu Godina 1999. 2000. Iznos duga 5000 2500 Otplata 2500 2500 5000 Kamata 2000 2500 4500 Anuitet 3000 2750 5750

Kamata u prvoj godini iznosi 500 Eura

9.5. Trokovi proizvodnje 9.5.1. Usluge sa karakterom materijalnih trokova iznose 1% od ukupnog prihoda 219 Eura 9.5.2. Investiciono i tekue odravanje iznosi 2% od predraunske vrednosti investicije 6100 2% = 122 9.5.3. Nematerijalni trokovi iznose 1% od ukupnog prihoda 219 Eura Bilans uspeha 1. Ukupno prihod..........................................................................................21900 Eura 2. Trokovi i finansijski rashodi.....................................................................15208 Eura a) Nabavka osnovnog stada.......................................................................5000 Eura b) Sirovine i repromaterijal.........................................................................5793 Eura v) Usluge sa korekturom materijalnih trokova............................................219 Eura g) Investiciono i tekue odravanje..............................................................122 Eura d) Anuiteti za investiciono odravanje..........................................................305 Eura ) Nematerijalni trokovi...............................................................................219 Eura e) Bruto zarada...........................................................................................3050 Eura ) Kamate na kredit......................................................................................500 Eura 3. Bruto dobit...................................................................................................6693 Eura 4. Porez na dobit.............................................................................................1673 Eura 5. Neto dobit....................................................................................................5020 Eura 9.6. Raun rentabilnosti Opis - sirovine i repromaterijal - vrednost osnovnih sredstava - usluge sa koz. mat. - investiciono i tekue odr. - anuiteti - nematerijalni trokovi - kamata na kredite - bruto zarade - porez na dobit - neto dobit Ukupno: % uea Ukupni trokovi 5790 219 122 305 198 500 550 6574 30% 5020 5020 23% Fiksni trokovi 5000 Neto dobit

2500 1673 10306.6 47%

9.7. Grafik granine take rentabilnosti

100

248.075 GTR = = 56,6% 438.000

Tro{ kovi (%)

90 80 70 60 50 40

Dobi t Dobi tak

131.480 MPS = = 248.075 0,53

K =

206.132 = 0,47 438.000

Vari jabi l ni tro{ kovi

Za pokrie fiksnih i srazmernog dela varijabilnih trokova potrebna je godinja realizacija 7.200 kg x 56,6% = 4.075 kg mesa i 7500 x 56,6% = 4250 din. prihoda od lova

30 20 10

G u bi tak F i ksni tro{ kovi

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

Obi m(%)