SAOBRAAJNI FAKULTET U BEOGRADU

PREDMET: Optiki komunikacioni sistemi

Modulacije u optikim sistemima

Sran Jakovljevi 080008 Bojan Bogosavljevi 2002-1-012

B e o g r a d, 2 0 1 2.

SADRAJ:

1. UVOD ........................................................................................................................................................ 4 2. MODULACIJA ............................................................................................................................................ 4 2.1. ASK modulacija .................................................................................................................................. 5 2.2. PSK modulacija .................................................................................................................................. 6 2.3. FSK modulacija .................................................................................................................................. 6 3. KOHERENTNI OPTIKI SISTEMI................................................................................................................. 9 3.1. Osobine koherentnih sistema ......................................................................................................... 10 4. EKSPERIMENTI VEZANI ZA PRIMENU KOHERENTNIH OPTIKIH SISTEMA ............................................. 11 4.1. Asinhroni heterodinski sistemi........................................................................................................ 11 4.2. Sinhroni heterodinski sistemi.......................................................................................................... 11 4.3. Homodinski sistemi ......................................................................................................................... 12 5. DEMODULACIJA...................................................................................................................................... 12 ZAKLJUAK.................................................................................................................................................. 15 LITERATURA................................................................................................................................................ 16

REZIME: U ovom radu e biti prikazane osnovne modulacije koje se koriste u optikim sistemima, njihove prednosti i mane, kao i eksperimentalni rezultati koji detaljnije opisuju date tvrdnje. Akcenat e biti stavljen na koherentne optike sisteme i sisteme sa intenzitetskom modulacijom i direktnom detekcijom. ABSTRACT: This paper will demonstrate the modulation used in optical systems, their advantages and disadvantages, as well as experimental results that detailed describe the given statements. Emphasis will be placed on coherent optical systems. KLJUNE REI: optiki sistemi, koherentni optiki sistemi, ASK, PSK, FSK, modulacija, demodulacija KEY WORDS: optical systems, coherent optical systems, ASK(Amplitude Shift Keying), PSK(Phase Shift Keying), FSK(Frequency Shift Keying), modulation, demodulation

1. UVOD
Optiki telekomunikacioni sistemi postaju sve popularniji zbog velikog kapaciteta optikog vlakna kao prenosnog medijuma. Oni se mogu konstruisati kao sistemi sa intenzitetskom modulacijom i direktnom detekcijom (IM-DD), ili koherentni optiki telekomunikacioni sistemi. Kod IM-DD sistema optiki signal se intenzitetski modulie korisnim signalom, a u prijemniku optiki signal direktno pada na fotodiodu. Ovi sistemi se koriste za velike kapacitete (vee od nekoliko desetina Gb/s) i velika rastojanja (od preko 15000km). Kod koherentnih optikih telekomunikacionih sistema prijemnik sadri lokalni laser u sklopu fazne petlje. Kod ovih sistema signal moe da bude amplitudno, frekventno ili fazno modulisan, a mogu se iskoristiti i polarizacione pojave za modulaciju korisnog signala. Vie faktora negativno utie na kvalitet prenosa, a jedan od najznaajnijih su svakako smetnje. Smetnje kod IM-DD sistema mogu se pojaviti u optikom predajniku, optikom vlaknu i optikom prijemniku i njihovi uzroci su razliiti. U optikom predajniku pojavljuju se razne vrste umova i interferencija. Jedan od umova koji se javlja je aditivni um lasera koji ima Gausovu gustinu verovatnoe. Laser moe biti i uzrok i faznog uma koji predstavlja najznaajniju smetnju kod koherentnih optikih telekomunikacionih sistema. Obe ove vrste umova nastaju zbog spontane emisije laserskog zraenja. Na krajevima fotodiode u prijemniku optikih telekomunikacionih IM-DD sistema pojavljuje se kvantni um. Amplitudne vrednosti kvantnog uma mogu se pod odreenim uslovima aproksimirati i Gausovim sluajnim procesom. Varijansa sluajnog procesa kvantnog uma u ovom sluaju srazmerna je intenzitetu svetlosti. Znaajne smetnje kod IM-DD sistema su termiki umovi koji se pojavljuju na otpornicima u prijemniku. umovi se takoe javljaju na ulazu u prijemnik. Analize su pokazale da ovaj um ima Gausovu gustinu raspodele verovatnoe. Uticaj smetnji koje se javljaju na ulazu u sistem razmatran tako to je uslovna gustina verovatnoe usrednjavana po odgovarajuim parametrima [3].

2. MODULACIJA
Da bi se prenele informacije putem optikog komunikacionog sistema potrebno je da se modulie neka osobina svetlosti informacionim signalom. Ova osobina moe biti intenzitet, frekvencija, faza ili polarizacija, bilo digitalnog ili analognog signala. Izbori su oznaeni karakteristikama optikih vlakana, raspoloivim izvorima i optikih detektora, kao i performansama celokupnog sistema. Meutim, u ovom trenutku u optikim komunikacionim sistemima se javlja tendencija ka nekoj vrsti modulacije intenziteta optikih izvora, kada govorimo o praktinim sistemima. Iako je mnogo napora utroeno, i znaajan uspeh je postignut u oblasti koherentnih optikih komunikacija, za iroku primenu ovakvih sistema bie potrebno jo vremena. Zbog toga intenzintetska modulacija optikog izvora i anvelope i direktne detekcije na optikom prijemniku verovatno e ostati glavna modulaciona strategija u budunosti. Ovakva modulacija se moe lako implementirati zajedno sa optikim izvorima koji se trenutno primenjuju (LED i LASER-i). Ovi ureaji mogu biti direktno modulisani jednostavnim varijacijama svojih izvornih struja po stopama od nekoliko GHz. Ovakva direktna modulacija optikog izvora je zadovoljavajua za mnoge opsege modulacija koji su trenutno u upotrebi. Meutim, postoji vee interesovanje za ureajima sa integrisanim fotonima gde se koriste spoljni optiki modulatori u cilju postizanja veeg propusnog opsega, kao i zbog korienja optikih pojaavaa i nekih drugih vrsta lasera (npr. IAG laser) koji ne moe biti direktno modulisan na visokim frekvencijama [1].

Spoljni optiki modulatori su aktivni ureaji koji mogu prvenstveno da se koriste da moduliu ili frekvenciju ili fazu svetlosti, ali se mogu koristiti i za vremensko multipleksiranje signala. Intenzitetska modulacija se moe koristiti i kod digitalnih i kod analognih signala. Analognu intenzitetsku modulaciju je obino lake primeniti, ali mana je to to ona zahteva relativno veliki odnos signal-um i stoga tei da bude ograniena na relativno uzak propusni opseg pa se moe primeniti na relativno kratke distance. Digitalna intenzitetska modulacija daje bolju otpornost na um, ali zahteva ire propusne opsege. Zato je za idealan prenos optikim vlaknima neophodno da propusni opseg bude veliki. Zbog toga se u ovom trenutku, za prenos na srednjim ili velikim distancama najvie koristi digitalna intenzitetska modulacija. 2.1. ASK modulacija Znaajna prednost korienja tehnika koherentne detekcije je da se i amplituda i faza dobijenog optikog signala moe detektovati i izmeriti. To otvara mogunost slanja informacija moduliui amplitudu, ili fazu, ili frekvenciju optikog nosaa, tako da imamo amplitudsku, faznu i frekvencijsku modulaciju. Elektrino polje povezano sa optikim signalom se moe napisati kao Es(t) = As(t)cos[ot+s(t)]. Kod ASK, amplituda As je modulisana dok su i s konstanti. Za binarne digitalne modulacije, amplituda uzima jednu od dve fiksne vrednosti u zavisnosti da li se prenosi 1 ili 0. Najpraktinija situacija je kada je podeen na nulu tokom prenosa 0 bita. To je onda on-off AM i identina je sa modulacionim emama koje se obino koriste za nekoherentne digitalne sisteme. AM kod koherentnih sistema se razlikuje od sistema direktne detekcije (optiki niz bita moe biti generisan direktno LED diodama ili poluprovodnikim laserom) po tome to je spoljna modulacija neophodna. Razlog iza ove potrebe je povezan sa promenama faze koje se javljaju kada se amplituda menja modulisanjem struje primenjene na poluprovodnikom laseru. Za IM/DD sisteme ovakve nenamerne promene faze se ne vide od strane detektora (poto detektor reaguje samo na optiku snagu) i nisu od velikog znaaja. Situacija je potpuno drugaija u sluaju koherentnih sistema, gde odgovor detektora zavisi od faze primljenog signala. I za primenu AM koherentni sistemi zahtevaju da faza ostane skoro konstantna. To se postie tako to je poluprovodniki laser stalno na konstantnoj struji a izlaz se modulie pomou eksternog modulatora. Poto svi spoljni modulatori imaju neke umetnute gubitke, svaki put kada se koriste dolazi do pada snage, koji se moe svesti na ispod 1 dB za monolitske integrisane modulatore. Najee korieni eksterni modulator koristi LiNbO3 talasovode u Mach-Zehnder (MZ) konfiguraciji. Uinak spoljnih modulatora se rauna preko on-off odnosa (takoe naziva odnos gaenja) i propusnog opsega modulacije. Modulatori sa elektro apsorpcijom, napravljeni korienjem poluprovodnika, esto dobijaju prednost jer ne zahtevaju upotrebu interferometra i mogu se monolitski integrisati sa laserom [2].

2.2. PSK modulacija Kod fazne modulacije niz optikih bitova se generie modulacijom faze u jednaini Es(t) = As(t)cos[0t +s(t)] dok amplituda i frekvencija optikog nosaa su konstantne. Za binarni PSK, faza s uzima dve vrednosti, obino se uzimaju 0 i .Interesanto je kod PSK da optiki intenzitet ostaje konstantan tokom svih bita i signal izgleda kao da ima CW formu. Koherentna detekcija je neophodna za PM poto bi sve informacije bile izgubljene kada bi optiki signal bio direktno detektovan bez meanja sa izlazom lokalnog oscilatora. PSK zahteva eksterni modulator sposoban da menja optiku fazu kao odgovor na primenjen napon. Fiziki mehanizam korien od strane tih modulatora se zove elektro prelamanje. Svaki elektro-optiki kristal sa odgovarajuom orijentacijom se moe koristiti za faznu modulaciju. LiNbO3 kristal se najee koristi u praksi, dizajn faznih modulatora na bazi LiNbO3 je mnogo jednostavniji nego kod amplitudskih modulatora poto Mach-Zehnder interferometar vie nije potreban I moe se koristiti jedan talasovod. Promena faze koja se deava dok CW signal prolazi kroz talasovod je povezana sa promenom indeksa n jednostavnom relacijom = (2/)(n)lm gde je lm duina preko koje je promena indeksa izazvana primenjenim naponom. Promena Indeksa je proporcionalna primenjenom naponu, koji se bira tako da = . Dakle, fazni pomeraj od se moe nametnuti na optiki nosioc primenom potrebnog napona za vreme trajanja svakog bita "1". Upotreba PSK zahteva da faza optikog nosioca ostane stabilna tako da fazne informacije mogu se izdvojiti na prijemniku bez nejasnoa. Ovaj zahtev postavlja stroge uslove o prihvatljivim irinama lasera i lokalnog oscilatora. Ovaj uslov moe biti pomalo oputen pomou diferencijalnog PSK. U sluaju DPSK, informacija je kodirana pomou fazne razlike izmeu dva susedna bita. Na primer, ako je k predstavlja fazu k-tog bita, fazna razlika = k-k-1 se menja za ili 0, u zavisnosti da li je k-ti bit 1 ili 0. Prednost DPSK je da prenosni signal moe uspeno da se demodulie sve dok faza nosioca ostaje relativno stabilna u trajanju od dva bita [2]. 2.3. FSK modulacija U sluaju FSK, informacija je kodirana na optikom nosiocu pomeranjem frekvencije nosioca. Za binarni digitalni signal, 0 uzima dve vrednosti, 0+ i 0-, u zavisnosti da li 1 ili 0 bit se emituje. Pomeraj f = /2 se zove devijacija frekvencije. Koliina 2f se ponekad naziva razmak signala, jer to predstavlja frekvencijski razmak izmeu 1 i 0. bitova. Optiko polje za FSk format se moe napisati kao: Es(t) = As cos[(0 )t +s], gde + i - znaci odgovaraju 1 i 0 bitima. Konstatujui da argument kosinusa moe biti napisan kao 0t + (s t), FSK se moe posmatrati kao neka vrsta PSK modulacije kada se nosioc faze linearno poveava ili smanjuje tokom trajanja bita. Izbor frekvencije devijacije f zavisi od raspoloivog propusnog opsega. Ukupan propusni opseg FSK signala je priblino 2f+2B, gde je B brzina protoka]. Kada je fB propusni opseg se pribliava 2f i je skoro nezavisna od brzine protoka. Ovaj sluaj se esto pominje kao iroka devijacija ili irokopojasni FSK. U suprotnom sluaju fB, nazvanom uskadevijacija ili uskopojasni FSK, propusni opseg prilazi 2B.Odnos FM=f/B, nazvan indeks 6

frekvencijske modulacija, slui da razlikujemo dva sluaja, u zavisnosti od toga da li je FM1 ili

FM 1 Implementacija FSK zahteva modulatore sposobne da pomeraju frekvenciju upadnog optikog signala. Elektro-materijali poput optikih LiNbO3 normalno proizvode fazni pomeraj proporcionalan primenjenom naponu. Oni se mogu koristiti za FM primenom trouglastog naponskog impulsa, poto linearna promena faza odgovara promeni frekvencije. Najjednostavniji metod za generisanje FM signala je direktna modulacija pomou poluprovodnikih lasera. Promena struje poluprovodnikih lasera dovodi do promena amplitude i frekvencija emitovane svetlosti. U sluaju AM pomeraj frekvencije emitovanog optikog impulsa je nepoeljan. Ali isti frekvencijski pomeraj moe da se koristi za prednost u svrhu FM. Tipine vrednosti promene frekvencije su 1 GHz / mA. Dakle, samo mala promena u operativnoj struji (~ 1 mA) je potrebna za generisanje FM signala. Takve promene struje su dovoljno male da se amplituda ne menja mnogo od bita do bita. Nekoliko tehnika se moe koristiti za uine FM odziv ujednaenijim. Ujednaavanje kola poboljava uniformnost, ali i smanjuje efikasnost modulacije. Kada se FSK obavlja preko direktne modulacija, nosilac faza varira neprekidno od bita do bita. Ovaj sluaj se esto pominje kao FM sa kontinualnom fazom-(CPFSK). Kada je razmak signala 2f izabran da bude B/2 (FM=1/2), CPFSK se takoe zove minimalna digitalna modulacija (MSK) [2]. Slika 1 pokazuje kako izgleda jedna sekvenca bita nakon izvrene modulacije.

Slika 1: Sekvenca bita nakon izvrene modulacije

3. KOHERENTNI OPTIKI SISTEMI

Bez obzira na dosadanju nesumnjivu dominaciju u praktinoj primeni optikih telekomunikacionih sistema sa intezitetskom modulacijom i direktnom detekcijom (IMDD Intensity Modulation/Direct Detection) nad koherentnim optikim telekomunikacionim sistemima, pre svega zbog manje sloenosti prijemnika, poglavlja posveena koherentnim optikim telekomunikacionim sistemima su nezaobilazni delovi mnogih univerzitetskih udbenika. Takoe, zbog svoje superirornosti u performansama nad IMDD sistemima (zahtevani nivo signala na ulazu prijemnika koherentnog sistema je za oko 20 dB nii nego kod prijemnika sa intezitetskom modulacijom i direktnom detekcijom), ovi sistemi su predmet velikog broja naunih istraivanja. Jedna od nezaobilaznih smetnji, koja se javlja u koherentnim optikim sistemima i utie na njihove performanse, predstavlja laserski fazni um, koji je posledica spontane emisije svetlosti u laserima na predaji i prijemu, pa se zbog toga ova smetnja matematiki modeluje pomou sluajne promenljive faze optikog signala, pri emu trenutne vrednosti ove faze imaju Gaussovu funkciju gustine raspodele verovatnoe nulte srednje vrednosti i odreene varijanse. Na slici 2 je prikazana ema koherentne detekcije.

Slika 2: Koherentna detekcija Jo jedan negativni efekat je promenljiva amplituda optikog signala koji pobuuje fotodetektor u prijemniku (intezitetski um). Promene amplitude mogu biti posledica vie efekata: pre svega, javlja se tkzv. intezitetski um lasera, tj. izraena snaga lasera nije konstantna, ve se menja u ospegu od -150 dBm/Hz do -130 dBm/Hz; zatim, promene faze optikog signala mogu se konvertovati u promene inteziteta svetlosti ; takoe, na konektorima, pogotovo onima koji se nalaze na malom rastojanju od prijemnika, mogue je da nastanu parazitni modovi, koji u potpunosti ne "odu" u omota pre nego to stignu do prijemnika. Optiki detektori imaju relativno nisku gornju graninu uestanost i reaguju na iradijansu, odnosno snagu signala ije je elektrino polje oblika E = A cos(t + ) gdje su A, , amplituda, uestanost i faza modulisnog signala. Od= RA2 (cos2( t + )) = RA2/2 , Od je odziv, a R osjetljivost detektora. Vidimo da zbog visoke uestanosti optikog i niske gornje granine uestanosti detektora, direktnom demodulacijom moemo izvriti detekciju samo AM signala. Prvenstveno iz ovog razloga potrebno je primjeniti posebne metode detekcije da bi i fazna i frekvencijska modulacija bile primjenjive. Kod heterodinske detekcije modulisani signal se mea sa signalom bliske 9

frekvencije koji potie od lokalnog oscilatora (slika). Elektrino polje ovog signala je oblika Odziv detektora kod heterodinske detekcije ima oblik Vidimo da odziv zavisi od amplitude, faze i frekvencije modulisanog signala, tako da bilo koji od ovih parametara moe posluiti za prenos informacije. ematski prikaz heterodinskog prijemnika prikazan je na slici 3. Princip homodinske detekcije je slian principu heterodinske, ali je uestanost lokalnog oscilatora jednaka uestanosti nosioca. Odziv fotodetektora ima oblik Vidimo da homodinskom detekcijom moemo detektovati AM i PM signale. Osim analogno modulisanih, koherentnom detekcijom moemo detektovati i digitalno modulisane signale, ASK (amplitude shift keying), FSK (frequency shift keying) i PSK (phase shift keying).

Slika 3: Heterodinski prijemnik

3.1. Osobine koherentnih sistema

Zakljuili smo da se primenom homodinskih i heterodinskih detektora moe viestruko poveati odnos signal-um. Koherentna detekcija omoguava detektovanje vrlo slabih signala, nekoliko decibela jaih od kvantnog uma fotodiode. Homodinska detekcija je teko izvodiva zbog obezbeivanja istih parametara nosioca modulisanog signala i signala lokalnog oscilatora i vrlo se retko koristi. Heterodinska detekcija je primenjivija jer promenom frekvencije svetlosnog izvora moemo izabrati bilo koji kanal iz njegovog opsega biranja. Frekventna stabinost koherentnih detektora se postie DFB (distributed feedback) laserima za ASK i FSK, gdje je najvea dozvoljena irina linije 20MHz i external cavity laserima za PSK, gdje je najvea dozvoljena irina linije 1MHz. Ovakva stabilnost omoguuje da kanali budu razdvojeni do 10GHz, to je veliki napredak u odnosu na sadanje sisteme za multipleksiranje po talasnim duinama kod kojih je razdvojenost kanala 150GHz. Koherentni sistemi su osetljivi na promenu polarizacije ulaznog signala. Na slici je prikazano jedno od reenja tog problema. Svetlosni izvor prilagoava svoju polarizaciju pratei promene polarizacije modulisanog signala preko simetrinog prijemnika. Trenutno je komercijalna uptoreba koherentnih sistema zanemarljiva. Glavni razlog za to su mnogo jednostavniji i jevtiniji erbijumski pojaavai (EDFA) ijom je upotrebom, pri direktnoj detekciji, odnos signal-um nekoliko decibela manji, to uklanja jednu od najveih prednosti koherentne detekcije u odnosu na direktnu. Na slici 4 prikazana je ema koherentnog detektora sa simetrinim prijemnikom.

10

Slika 4: Koherentni detektor sa simetrinim prijemnikom

4. EKSPERIMENTI VEZANI ZA PRIMENU KOHERENTNIH OPTIKIH SISTEMA

Veliki broj eksperimenata je raen 1980-ih godina, u cilju pokazivanja potencijala koherentnih optikih sistema. Zapravo, njihov glavni cilj bio je da nam pokae da su koherentni prijemnici dosta vie osetljivi od IM/DD prijemnika. 4.1. Asinhroni heterodinski sistemi Ovi sistemi su privukli najvie panje za realizaciju u praksi, iz prostog razloga to su zahtevane performanse predajnika i lokalnog oscilatora nisu toliko zahtevne, tako da se mogu koristiti standardni DFB laseri. Eksperimenti koji su vreni koristili su ASK, FSK i DPSK modulacije. Jedan eksperiment koji je raen 1990. godine je pokazao osnovnu osetljivost (bez vlakna) od 175 fotona po bitu, uz protok od 4 Gb/s. Ova osetljivost je opala za samo 1dB kada je signal prenoen na razdaljinu od 160 km standardnim vlaknom (kada je D=17 ps/nm*km). Rezultati su bili isti kada je umesto ASK modulacije koriena PSK. Kada je ovaj eksperiment raen sa DPSK modulacijom, i pritom korien LiNbO3 fazni modulator rezultati su pokazali sledee: osnovna osetljivost od 209 fotona po bitu uz protok od 4 Gb/s; slabljenje osetljivosti od 1.8 dB kada je signal prenoen vlaknom na 160 km. DPSK prijemnici su nastavili da privlae panju zbog njihove velike osetljivosti i lake implementacije, i pre svega, jer DPSK signal koji generie prijemnik potie od direktne modulacije DFB lasera [1]. 4.2. Sinhroni heterodinski sistemi Kao to je ve reeno, sinhroni heterodinski prijemnici su vie osetljivi od asinhronih. Meutim, to sa sobom povlai i dosta teu implementaciju. Kako je osetljivost za ASK i FSK modulaciju najmanja, veina laboratorijskih eksperimenata je bila fokusirana na PSK modulaciju, za koju je osetljivost prijemnika samo 18 fotona po bitu. Najvei problem u ovakvim prijemnicima pravi takozvani fazni um. Osetljivost moe biti poveana do 235 fotona po bitu, ali sa smanjenim protokom od 2 Gb/s. Ova osetljivost i dalje nije toliko dobra kao kod asinhronih heterosinskih sistema. 11

4.3. Homodinski sistemi Homodinski sistemi, sa PSK modulacijom, nude najveu osetljivost prijemnika, koja iznosi samo 9 fotona po bitu. Implementacija ovakvih sistema zahteva korienje optike fazno kontrolisane petlje (phase-locked loop). U eksperimentima koji su se radili, najee su bili korieni He-Ne laser ii poluprovodniki laseri. Osetljivost prijemnika je zavisila od bitskog protoka. Na relativno malim protocima (140 Mb/s), osetljivost prijemnika je bila 26 fotona po bitu na 1.52 m i 25 fotona po bitu na 1.32 m, pri tom su korieni He-Ne i Nd:YAG laseri, respektivno. Osetljivost PSK homodinskih sistema opada, kako se poveava bitski protok. Osetljivost od 46 fotona po bitu je pronaena na protoku od 1 Gb/s, uz korienje poluprovodnikog lasera, na 1.5 m i prenosu signala na 209 km standardnim optikim vlaknom. U drugom eksperimentu, protok je povean na 4 Gb/s. Pri tom protoku, osnovna osetljivost je bila 72 fotona po bitu. Kada je signal prenoen na 167 km standardnim monomodnim vlaknom, osetljivost prijemnika je opala za samo 0.6 dB (83 fotona po bitu), a treba pomenuti da disperzija nije bila problem ni na protoku od 4 Gb/s.

5. DEMODULACIJA
Za konvertovanje primljenog optikog signala u elektrinu formu mogu da se koriste bilo homodinska ili heterodinska detekcija. U sluaju homodinske detekcije, optiki signal je demodulisan direktno na opseg frekvencije. Iako jednostavna u konceptu, homodinsku detekciju je teko sprovesti u praksi, jer zahteva lokalni oscilator ija frekvencija odgovara frekvenciji nosioca i mora da bude u fazi sa dolaznim signalom. Takva ema demodulacije se zove sinhrona i kljuna je za homodinsku detekciju. Iako su za ovu svrhu razvijene optiki fazno zakljuane petlje, njihova upotreba je komplikovana u praksi. Heterodinska detekcija pojednostavljuje dizajn prijemnika, poto nije potrebno ni fazno ravnanje ni frekvencijsko podudaranje lokalnog oscilatora. Demodulacija moe da se izvri bilo sinhrono ili asinhrono. U literaturi o optikoj komunikaciji, izraz koherentna detekcija se koristi u irem smislu. Optiki sistem se zove koherentan onoliko dugo koliko koristi lokalni oscilator bez obzira na tehnike demodulacije koriene za konvertovanje IF signal u osnovni opseg frekvencija. Heterodinska sinhrona demodulacija je prikazana na slici 5.

Slika 5: Heterodinska sinhrona demodulacija 12

Struja generisana na fotodiodi se proputa kroz filtar propusnik opsega (BPF) smetenog u centralnoj frekvenciji if. Filtrirana struja u odsustvu uma moe da se napie kao If (t) = Ip cos (ift-) gde je Ip=2RPSPLO a =lo- S je fazna je razlika izmeu lokalnog oscilatora i signala. um se takoe filtrira od strane BPF. Upotrebom kvadraturnih komponenata (u fazi i van faze) filtriranog Gausovog uma, um prijemnika je prikazan kroz If (t) = ( Ipcos+ic)cos(IFt)+(Ipsin+is)sin(IFt) gde su ic i is Gausove sluajne promenljive srednje vrednosti 0 I sa varijansom 2. Kod sinhrone demodulacije, If (t) mnoi se sa cos (IFt) i proputa kroz filtar niskih uestanosti. Rezultujui signal je Id = (Ip cos+ic) Jednaina pokazuje da samo komponente uma koje su u fazi utiu na performanse sinhronog heterodinskog prijemnika. Sinhrona demodulacija zahteva vraanje nosioca na centralnu frekvenciju If. Nekoliko elektronskih ema moe se koristiti za tu svrhu, i sve zahtevaju neku vrstu elektrine fazno kontrolisane petlje. Dve najee koriene petlje su kvadraturna i Kostasova petlja.

Slika 6: Heterodinska asinhrona demodulacija

Asinhroni heterodinski prijemnik ne zahteva vraanje nosioca na centralnu frekvenciju, to dovodi do mnogo jednostavnijeg dizajna prijemnika. Filtrirani signal If(t) se konvertuje u osnovnom opsegu pomou detektora anvelope, koga prati filtar propusnik niskih uestanosti. Signal koji je primilo kolo za odluku je Id = |If | Glavna razlika je da i fazne i van fazne kvadraturne komponente uma prijemnika utiu na signal. Odnos signal/um je tako degradiran u poreenju sa sluajem sinhrone demodulacije. Degradacija osetljivosti usled smanjenog SNR je veoma mala (oko 0,5 dB). Kako su zahtevi za faznom stabilnou veoma skromni u sluaju asinhrone demodulacije, ova ema (Slika 6) se obino koristi za koherentne optike sisteme. Prikazani asinhroni heterodinski prijemnik na slici zahteva izmene kada se koriste FSK i PSK formati modulacije.

13

Asinhrona demodulacija se ne moe koristiti u sluaju PSK jer predajnik (laser) i lokalni oscilator nisu fazno kontrolisani i mogu odstupati sa vremenom. Meutim, upotreba DPSK formata dozvoljava asinhronu demodulaciju pomou eme kanjenja prikazane na slici 7. Ideja je da se pomnoi dobijeni niz bitova replikom koja je odloena za jedan bitni period. Rezultujui signal ima komponentu cos (k-k-1), gde je k faza k-tog bita, koja se moe koristiti da povrati bitni obrazac poto je informacija kodirana u faznoj razlici k - k -1. Takva ema zahteva faznu stabilnost i samo tokom nekoliko bitova i moe se sprovesti korienjem DFB poluprovodnikih lasera. ema demodulacije sa kanjenjem se takoe moe koristiti za CPFSK. Iznos kanjenja u tom sluaju zavisi od razmaka signala i bira se tako da je faza odloenog signala pomerena za .

Slika 7:Asinhrona demodulacija

14

ZAKLJUAK
U praktinoj primeni, optiki telekomunikacioni sistemi sa intenzitetskom modulacijom i direktnom detekcijom (IM-DD - Intensity Modulation/Direct Detection) imaju prednost nad koherentnim optikim telekomunikacionim sistemima, pre svega zbog manje sloenosti prijemnika. Iako koherentni optiki telekomunikacioni sistemimi imaju bolje performance, zahtevani nivo signala na ulazu prijemnika koherentnog sistema je za oko 20 dB nii nego kod prijemnika sa intezitetskom modulacijom i direktnom detekcijom, tako da e u bliskoj budunosti ovakvi sistemi sigurno ostati primarno korieni to se tie realnih sistema.

15

LITERATURA:
[1] John M. Senior, assisted by M. Yousif Jamro Optical Fiber Communications Principles and Practice, Third Edition, ISBN: 978-0-13-032681-2; Chapter 7: Optical sources 2: the light-emitting diode [2] Govind P. Agrawal, Fiber-Optic Communications Systems, Third Edition. Copyright 2002 John Wiley & Sons, Inc. ISBN: 0-471-21571-6 (Hardback); 0-471-22114-7 (Electronic); Chapter 10: Coherent Lightwave Systems [3] Stani Predrag, Analiza uma homodinske i heterodinske detekcije u fiberoptikim komunikacijama, X Telekomunikacioni forum TELFOR, Beograd 2002.

16