Seminarski rad

1 PRIVREDNI RAST I RAZVOJ _____________________________________________________________________________

Uvod
Kada se poe od injenice da dostignuti nivo privrednog razvoja u savremenim drutvenim uslovima u velikoj meri odreuje kvalitet ukupnih drutvenih odnosa, logino je da se pitanja rasta i razvoja oobjasne sa dva aspekta. Prvi je opredeljenje da kategorija tehnikog progresa predstavlja daleko najznaajniji faktor razvoja, tj. da trea tehnoloka revolucija, sa kojom koraamo u novi milenijum, reprezentuje tzv. "faktor" svih faktora, tj. da je ona svojevrsni meta inilac privredne razvijenosti pojedinih zemalja u poslednjoj treini ovog veka. Drugi stav je injenica da inovativno ekonomsko ponaanje preduzea na kraju dvadesetog veka oznaava egzistencijalnu pretpostavku dinaminog privrednog rasta. Izuavanje privrednog rasta i razvoja u savremenim uslovima poprima na odreeni nain i filozofsko tumaenje. Imajui u vidu sloenost zadatka, loginim se namee stav da je neophodno puno poznavanje i razumevanje strukture i funkcionisanja privrede kako bi se obezbedio skladan spoj najsloenijeg podsistema drutvenog sistema i kako bi se brojnim vezama omoguilo optimalno funkcionisanje sastavnih delova. Tek kada se to obezbedi potrebno je ostvariti u konceptualnom smislu razliite naine ubrzavanja razvojne dinamike privrede i prouavati svrsishodnost pojedinih reenja ekonomski razvijene politike u konkretnim uslovima funkcionisanja pojedinih makroekonomija. Makroekonomija se i zasniva na izuavanju etiri krupne oblasti: 1.proizvodnje, 2.zaposlenosti, 3.inflacije, 4.meunarodne razmene dobara, usluga i kapitala. U ekonomskoj literaturi se veoma esto upotrebljavaju

Seminarski rad

2 PRIVREDNI RAST I RAZVOJ _____________________________________________________________________________

izrazi privredni rast (economic growth) i privredni razvoj (economic development) kako u smislu da se ova dva pojma vrlo esto identifijuju, tako i u smislu njihovog znaajnog kategorijalnog razlikovanja. Ako se ima u vidu da se u svakom siuaju radi o razliitim sadrajima, nunim se namee njihovo precizno pojmovno odreenje. Kada bismo eleli da budemo precizniji u istraivanju pojmova privrednog rasta i privrednog razvoja, doli bismo do saznanja da postoje veoma brojna tumaenja rasta i razvoja. Neki naunici idu dotle da uporeuju rast i razvoj sa rastom i razvojem oveka. Tako privredni rast komparira sa fizikim rastom oveka tj. uporeuje ga sa poveanjem njegove teine i visine dok privredni razvoj poistoveuje sa fizikim napredovanjem koje je istovremeno praeno kvalitativnim razvojem mnogih njegovih psihofizikih performansi, intelektualnih potencijala. Rast je pravilno posmatran kao uvek istovremen sa promenama u strukturama: ne postoji homotetini rast, niti rast koji je podjednako raspodeljen u prostoru. Samo su promene proporcija i veza izmeu delova u celini istaknute putem sumarnih razdvajanja, koja se tiu "grana" ili "sektora" proizvodnje, ali su prvi zaeci za regione i dozvoljavaju samo vrlo posredno da se verifikuju hipoteze o pokretakom uticaju koji jedan podskup vri na drugi. Kada jedan izvrni statistiar uporeuje rast proizvoda i rast velikih agregata - investicija, potronja, tednja, i tako dalje imamo dobrih - razloga da posumnjamo da li on ini drugo osim to zapoinje jednu kauzalnu analizu, uprkos naslova njegove poznate knjige.

Seminarski rad

3 PRIVREDNI RAST I RAZVOJ _____________________________________________________________________________

Pojam i faktori privrednog rasta

Privredni rast se bazira na krajnje simplificiranom prouavanju ekonomske dinamike i da podrazumeva vrlo rigorozna ogranienja. Iz same definicije privrednog rasta se vidi da njegovo sagledavanje ne vodi rauna o osnovama funkcionisanja privrede (dakle, o privredno sistemskim atributima) niti o promenama unutar same strukture privrede. Otuda privredni rast posmatramo kao komponentu privrednog razvoja a zbog svoje preciznosti pokazatelji privrednog rasta predstavljaju vrlo aplikativne i gotovo nezamenljive analitike kategorije u veini makroekonomskih istraivanja. Kada govorimo o pojmovnom odreenju rasta i razvoja treba istai i to da je u tumaenju sloenih relacija privrednog rasta i razoja u dananjim uslovima privreivanja, posebno vano zapaziti injenicu da odgovarajue promene turbulentnog karaktera, u najirem okruenju u teorijskom smislu nalau neprekidno korienje novih kategorijalnih veliina i postupaka, veliina koje su bile do skora u ekonomskoj nauci ili potpuno nepoznate ili su se na kvalitetno drugaiji nain ispoljavale. Analizirajui proces udaljavanja sistema od opte ravnotee i ponovnog vraanja u nju, tj. kretanje privrede kroz reprodukcione cikluse Lange ukazuje da je to kretanje praeno raznim vrstama kolebanja i da se razliiti sistemi razliito i ponaaju na ta kolebanja. Vrlo mlad sistem otporan je samo na male poremeaje, ali ako je zreo, sistem dobija otpornost na velike poremeaje i najzad, sistem koji postaje star potpuno gubi svoju otpornost na velike poremeaje, i otporan je samo na sve manje poremeaje, dok, najzad, ne izgubi svaku otpornost na poremeaje.

Seminarski rad

4 PRIVREDNI RAST I RAZVOJ _____________________________________________________________________________

Stepen sposobnosti ili ergodinosti razvoja sistema da tokom svog razvoja povremeno ulazi u stanje opte privredne ravnotee se menja tokom vremena i zavisi od toga da li se radi o vrlo mladom sistemu. Ovo je veoma znaajno za voenje politike stabilizacije a i za razumevanje ponaanja sistema u razliitim stadijumima zrelosti. Privreda je dinamiki sistem tako da moemo govoriti i o stalnoj promeni najvieg nivoa stabilnosti. Moe se govoriti i o nemogunosti da se unapred utvrdi gde je za neki veliki ekonomski sistem njegov najvei mogui nivo stabilnosti.1 Ono to se moe sa sigurnou istai to su osnovne karakteristike jednog i drugog procesa te se dati nivo i moe definisati u zavisnosti od stepena ostvarivanja datih karakteristika stabilizacije odnosno destabilizacije velikog ekonomskog sistema. Privredni rast je agregatni proces koji govori o prosenom kretanju mnogobrojnih sektorskih promena. Stabilan privredni rast vana je pretpostavka iakeg reavanja centralnog ekonomskog pitanja u svakoj zajednici, koje se moe definisati kao nastojanje da se u to je mogue veem stepenu zadovolje rastue potrebe ljudi sa ogranienim resursima. Govorei jezikom makroekonomske analize proizilazi da privredni rast predstavlja poveanje agregatne ponude. Iz definicije privrednog rasta proizilazi da on u osnovi predstavlja poveanje agregatne ponude. On dakle nije apstraktna kategorija, ve veliina koja shvaena u smislu realnog rasta nacionalnog dohotka po glavi stanovnika znai uveanje realnih plata, rast ivotnog standarda, porast akumulacije, i preko nje mogunost jaanja materijalne osnove proizvodnje u buduem periodu. Ako proces proizvodnje izrazimo kao funkciju y = f(x), proizilazi da se privredni rast moe ostvariti na dva naina. Naime, do
Prof. Dr Stevan Devetakovi: Ekonomika Jugoslavije, Beograd, 1999. godina, str. 329.
1

Seminarski rad

5 PRIVREDNI RAST I RAZVOJ _____________________________________________________________________________

uveanog agregatnog autputa moe se doi poveanom upotrebom inputa, ali i istom koliinom inputa sa rastuom efikasnou njihove upotrebe. Valja uvek imati na umu da shvatanje pojma privrednog rasta u smislu uveanja vrednosti autputa u dugom roku ima smisla jedino pod pretpostavkom funkcionisanja privrede sa punim proizvodnim kapacitetom. U torn sluaju, privredni rast je rezultat rastue efikasnosti upotrebe proizvodnih inputa. Privredni rast se moe kvantitativno izraziti i to pre svega pomou stopa rasta, bruto drutvenog proizvoda, nacionalnog dohotka, bruto drutvenog proizvoda po glavi stanovnika, nacionalnog dohotka po gtavi stanovnika i sl. Zahvaljujui statistikim podacima Simon Kuznets-a ukazano je na nedostatke kvantitativnih oznaavanja rasta. Ona su vezana za kvalitet statistikih podataka i za metode nacionalnog knjigovodstva. Uprkos bogatstvu statistikih podataka niko, ko se bavi ovom problematikom ne dovodi u sumnju nedovoljnost informacija, koje se tiu raspoloivih podataka danas i u prolosti, u sutinskim domenima proizvodnje i raspodele. Rast je pravilno posmatran kao uvek istovremen sa promenama u strukturama: ne postoji homotetini rast, niti rast koji je podjednako raspodeljen u prostoru. Samo su promene proporcija i veza izmeu delova u celini istaknute putem sumarnih razdvajanja, koja se tiu "grana" ill "sektora" proizvodnje, ali su prvi zaeci za regione i dozvoljavaju samo vrlo posredno da se verifikuju hipoteze o pokretakom uticaju koji jedan podskup vri na drugi. Kada jedan izvrni statistiar uporeuje rast proizvoda i rast velikih agregata - investicija, potronja, tednja, i tako dalje imamo dobrih - razloga da posumnjamo da li on ini drugo osim to zapoinje jednu kauzalnu analizu, uprkos naslova njegove poznate knjige. Pojam privrednog rasta je ui od pojma privrednog razvoja jer je rast u osnovi komponenta razvoja. S obzirom na napred datu definiciju da je privredni rast proces poveanja realnog drutvenog bruto proizvoda, proizilazi da

Seminarski rad

6 PRIVREDNI RAST I RAZVOJ _____________________________________________________________________________

se on bazira na krajnje simplificiranom prouavanju ekonomske dinamike i da podrazumeva vrlo rigorozna ogranienja. Iz same definicije privrednog rasta se vidi da njegovo sagledavanje ne vodi rauna o osnovama funkcionisanja privrede (dakle, o privredno sistemskim atributima) niti o promenama unutar same strukture privrede. Otuda privredni rast posmatramo kao komponentu privrednog razvoja a zbog svoje preciznosti pokazatelji privrednog rasta predstavljaju vrlo aplikativne i gotovo nezamenljive analitike kategorije u veini makroekonomskih istraivanja. U posredne faktore privrednog rasta ubrajamo sredstva rada i predmete rada koji u svojoj ukupnosti ine proizvodne fondove privrede i slue kao neophodan uslov delotvorne aktivnosti radne snage. Posmatran sa stanovita ovih materijalnih inilaca, privredni rast se pokazuje zavisan od promene obima i efektivnosti proizvodnih fondova. Drutveni proizvod se u ovom sluaju moe izraziti kao funkcija sledeih dveju veliina: a) proizvodnih fondova i b) kapitalnog koeficijenta, tj. parametra kojim se meri proizvodni efekat primenjenih fondova. Kapitalni keoficijent je u stvari jedna vrsta sintetikog izraza tehnikog progresa, njegova veliina i kretanje su neposredno upivisani tehnikim uslovima proizvodnje, te se u njemu manifestuju promene u tehnikoj opremljenosti i produktivnosti rada, kao i druge karakteristike tehnikog progresa. Na osnovu faktora zaposlenosti i proiduktivnosti radne snage u neposredne faktore moemo ire ubrojiti: a) obim zaposlene radne snage, b) nivo njene produktivnosti, i c) utede u materijalnim trokovima po jedinici stvorenog drutvenog proizvoda. U analizi ovaj poslednji faktor moe biti i zanemaren. Jer, produktivnost u irokom smislu, naroito kad se meri veliinom nacionalnog dohotka po zaposlenom, obuhvata tednju i ivog i opredmeenog rada. Utedom sirovina u

Seminarski rad

7 PRIVREDNI RAST I RAZVOJ _____________________________________________________________________________

proizvodnji finalnih dobara, na primer, postiu se i odreene utede ivog rada prethodno angaovanog u stvaranju sirovina. Istina, u sluajevima gde porast produktivnosti rada ne izraava ovu vrstu uteda, bie potrebno i taj faktor prikljuiti analizi. Ako se za stopu investicija moe uzimati jedna ili druga pretpostavka zavisno od dotignutog stupnja privrednog razvitka, kapitalni koeficijent se, naprotiv, mora posmatrati kao promenljiva veliina u vremenu. Tehniki progres i strukturne promene koje on izaziva, ine ga tom promenljivom veliinom, bez obzira da li se privredni razvoj vri uz konstantnu, rastuu ili opadajuu stopu investicija. Zato smo u izvoenju jednaina rasta kapitalni koeficijent dosledno tretirali kao promenljivu veliinu. Stopa privrednog rasta je direktno srazmerna stopi proizvodnih investicija, a obrnuto srazmerna kapitalnom koeficijentu, odnosno vremenskim promenama kapitalnog koeficijenta. Proizlazi iz toga da su za stopu privrednog rasta merodavne obe veliine. Uzete pojedinano, same za sebe, one ne mogu dati odgovor na pitanje o mogunoj stopi proirene reprodukcije. Veliine sadrane u modelu posrednih faktora privrednog rasta pruaju ujedno veoma vane indikacije o efikasnosti datog ekonomskog sistema. Stopa investicija pokazuje kolika je sposobnost sistema da mobilie proizvodne faktore, a kapitalni koeficijent opet, kakva je njegova delotvornost da iz upotrebe tih faktora izvue maksimalni ekonomski rezultat. Stopa privrednog rasta moe biti ubrzana alternativno, poveanjem stope investicija ili snienjem kapitalnog koeficijenta, tj. poveanjem proizvodnog efekta investicija. Ako kapitalni koeficijent raste, tada je za odravanje iste stope rasta a pogotovo za njeno ubrzanje, potrebno vee uee investicija u drutvenom proizvodu, odnosno vea stopa proizvodnih investicija. Time se istie znaaj investicija kao odluujueg faktora privrednog rasta. Ukoliko se vei

Seminarski rad

8 PRIVREDNI RAST I RAZVOJ _____________________________________________________________________________

deo drutvenog proizvoda namenjuje investicijama, utoliko e, opte uzev, i stopa privrednog rasta biti via. Taj zakljuak dobija svoju najpuniju vrednost u nedovoljno razvijenoj zemlji, gde se samo osetnijim poveanjem investicija moe postii jaa zaposlenost ostalih faktora proizvodnje, a pre svega radne snage. U poetnoj etapi privrednog razvoja kapitalni koeficijent je obino rastua veliina. Poetna etapa pretpostavlja ubrzano poveanje tehnike opremljenosti rada, prelazak sa runog na mainski rad, to znai i znatno veu upotrebu kapitala na jedinicu proizvodnje. Poetna etapa stvara, sem toga, bazine uslove razvoja, te je i struktura investicija pretenije upravljena prema granama koje zahtevaju velika poetna ulaganja (elektrina energija, komunikacije, proizvodnja sirovina itd.). U rezultatu navedenih okolnosti kapitalni koeficijent pokazuje u poetnoj etapi ubrzanog razvoja tendenciju rasta. Zbog toga stvarno ubrzanje privrednog razvoja u nedovoljno razvijenoj zemlji mora pre svega poivati na uveanju stope proizvodnih investicija. Polazni model tretira stopu investicija i kapitalni koeficijent kao dva nerazdvojna elementa. Pri tom treba konstatovati da je kapitalni koeficijent veoma kompleksna veliina. Njegove promene rezultat su istovremenog dejstva razliitih faktora iji uticaji ne idu u istom ve esto u suprotnom smeru. Usled toga su dalji koraci u razvijanju polaznog modela neizbeno vezani za ralanjavanje onih inilaca ije kretanje blie opredeljuje veliinu kapitalnog koeficijenta.2

Prof. Dr Stevan Devetakovi: Ekonomika Jugoslavije, Beograd, 1999. godina, str. 328

Seminarski rad

9 PRIVREDNI RAST I RAZVOJ _____________________________________________________________________________

Privredni razvoj
Potpuno je razumljivo to se u novim pristupima privrednom razvoju na adekvatni nain tretira i celokupno podruje indikatora kojima se ekonomski rast vrednuje. Razliita mogunost merljivosti faktora i nejednak intenzitet njihove promenljivosti u vremenu uzrokovasli su da je ekonomska teorija dugo bila zaokupljena onim faktorima koji su najlake merljivi i ije su promene najdinaminije i najoiglednije. Broj tih faktora je prilino ogranien i zato je kvantitativna ekonomska analiza uglavnom operisala s nekoliko osnovnih varijabila, svodoi sve ostale na zbirne pojmove kao to su "socijalni ambijent", "institucionalni okviri", i slino. Samim tim to su ostajale van jednaina privrednog rasta, preutno su uzimane kao neka vrsta konstanti, a ne kao endogene i promenljive veliine, ili su pak u deskriptivnim analizama tretirane u smislu olakavajuih ili oteavajuih uslova privrednog razvoja. Drutveni sistem i sistem funkcionisanja privrede predstavljaju izvanredno znaajne faktore ekonomskog rasta, inei okvire i najiru osnovu delovanja svih ostalih faktora.3 Da li je vea ili manja stabilnost drutvenog i politikog sistema, kakav je opti poloaj i uslovi ivota i rada neposrednih proizvoaa, da li je adekvatna organizacija i nain funkcionisanja privrede, to su svakako okolnosti koje sutinski utiu na proizvodne efekte svih drugih faktora, a time i na ukupnost rezultata privrednog razvoja. Politika privrednog razvoja se sasvim razumljivo i sama usredsreuje na faktore koji su lake merljivi, dajui meu
3

Prof.dr Branislav oki, Ekonomska misao, Beograd, 1995.

Seminarski rad

10 PRIVREDNI RAST I RAZVOJ _____________________________________________________________________________

njima primat onim koji su najveima podloni promenama. U ovoj svetlosti gledano, proizvodni faktori, kako lini tako i materijalni, izbijali su na prvo mesto po svom znaaju u formulisanju politike i projektovanju privrednog razvoja. Meu proizvodnim faktorima najveom dinaminou se odlikuje tehniki progres, ija se dejstva izraavaju u stalnom usavravanju sredstava i predmeta rada, u ekonomisanju svih faktora proizvodnje, podizanju produktivnosti rada i efektivnosti proizvodnih fondova. Tehniki progres na taj nain, zajedno sa radnom snagom i njenim strunim znanjima, ine one osnovne faktore koji neposredno dinamiziraju privredni razvoj, od kojih pre svega zavisi veliina i rast drutvenog proizvoda. Moe se polaziti eksplicitno bilo od linih faktora, tj. radne snage i porasta njene produktivnosti, pri emu se podrazurneva dejstvo materijalnih proizvodnih fondova na produktivnost rada, bilo od materijalnih inilaca, tj. proizvodnih fondova i njihove efektivnosti, gde je opet implicitno sadrano uee radne snage kao neizbenog faktora procesa proizvodnje. Pozabaviemo se i jednim i drugim pristupom, s tim to emo, saglasno radnoj teoriji vrednosti, prvu grupu faktora tretirati kao neposredne stvaraoce nove vrednosti, a drugu grupu faktora prema tome kao posredne stvaraoce vrednosti. Odnosno, skraeno emo ih nazvati neposrednim i posrednim faktorima privrednog rasta. Faktori privrednog rasta potiu iz brojnih sfera drutva, spektar ovih faktora ide od istorijskog i kulturnog naslea, tradicija, agrarnih odnosa, graanskih sloboda, sistema obrazovanja i razvitka nauke, do razliitih ekonomskih faktora. Svi ovifaktori se meu sobom naroito razlikuju stepenom merljivosti njihovih efekata na stopu privrednog rasta. U tom pogledu skala je veoma iroka i obuhvata ne samo one potpuno merljive (to su po pravilu svi proizvodni faktori), nego i one koji su nedovoljno precizno i vie posredno merljivi (uticaj nauke, tehnike, strunog

Seminarski rad

11 PRIVREDNI RAST I RAZVOJ _____________________________________________________________________________

obrazovanja itd.), kao i one krajnje nemerljive ije prisustvo oseamo, ali nismo u stanju da im efekte jasnije opredelimo (socijalna gibanja, intelektualna klima i slino). Napori injeni poslednje dve decenije u ekonomskoj teoriji i statistici u pravcu merenja efekata pojedinih faktora razvoja dali su znaajne rezultate koji su omoguili da se odreenije shvati zamaan udeo i uticaj dotle nemerljivih faktora. Posebno su novije kvantitativne analize istakle veliku vrednost ranije nemerljivih ekonomskih faktora, meu kojima je najveu rehabilitaciju doiveo sistem upravljanja privredom. Nejednak tempo njihove promenljivosti u vremenu je sledei relevantan moment u oceni delovanja pojedinih faktora na privredni razvoj, a samim tim i njihov nejednak uticaj na stopu ekonomskog rasta. Neki od gore nabrojanih faktora pokazuju znatnu meru inertnosti, dok su drugi podloni relativno brzim promenama i sa tendencijom ubrzanja tih promena. Srazmerno se brzo moe delovati na privredni razvoj putem tehnikih modernizacija manjih razmera ili putem vee zaposlenosti, neto sporije putem krupnijih tehnikih inovacija i novih strunih znanja, dok su demografske promene, urbanizacija, transformisanje agrarnih odnosa itd., faktori ije se znaajnije delovanje na stopu privrednog rasta ispoljava tek u duem vremenskom roku. Naravno, postoje i takvi faktori gde promene imaju sekularni karakter, kao to je sluaj sa istorijskim nasleem, osnovnim osobenostima nacije i slino. Pojedini od ovih faktora nalaze razliito mesto po svojoj vanosti u zavisnosti od toga da li se na proces razvoja gleda kratkorono, srednjerono ili dugorono. Ako sporo promenljivi faktori nemaju nekog veeg znaaja za kratkoronu i srednjoronu analizu, onda se dugorone analize razvoja ne bi smele da liavaju istraivanja ovih sekularnih faktora. Razliita mogunost merljivosti faktora i nejednak intenzitet njihove promenljivosti u vremenu dovela je do toga da je ekonomska teorija dugo bila zaokupljena onim faktorima koji su najlake merljivi i ije su promene najdinaminije i najoiglednije. Samim tim to su ostajale van jednaina privrednog rasta,

Seminarski rad

12 PRIVREDNI RAST I RAZVOJ _____________________________________________________________________________

preutno su uzimane kao neka vrsta konstanti, a ne kao endogene i promenljive veliine, ili su pak u deskriptivnim analizama tretirane u smislu olakavajuih ili oteavajuih uslova privrednog razvoja. Drutveni sistem i sistem funkcionisanja privrede predstavljaju izvanredno znaajne faktore ekonomskog rasta, inei okvire i najiru osnovu delovanja svih ostalih faktora. Da li je vea ili manja stabilnost drutvenog i politikog sistema, kakav je opti poloaj i uslovi ivota i rada neposrednih proizvoaa, da li je adekvatna organizacija i nain funkcionisanja privrede, to su svakako okolnosti koje sutinski utiu na proizvodne efekte svih drugih faktora, a time i na ukupnost rezultata privrednog razvoja. Politika privrednog razvoja se sasvim razumljivo i sama usredsreuje na faktore koji su lake merljivi, dajui meu njima primat onim koji su najveima podloni promenama. U ovoj svetlosti gledano, proizvodni faktori, kako lini tako i materijalni, izbijali su na prvo mesto po svom znaaju u formulisanju politike i projektovanju privrednog razvoja. Meu proizvodnim faktorima najveom dinaminou se odlikuje tehniki progres, ija se dejstva izraavaju u stalnom usavravanju sredstava i predmeta rada, u ekonomisanju svih faktora proizvodnje, podizanju produktivnosti rada i efektivnosti proizvodnih fondova. Tehniki progres na taj nain, zajedno sa radnom snagom i njenim strunim znanjima, ine one osnovne faktore koji neposredno dinamiziraju privredni razvoj, od kojih pre svega zavisi veliina i rast drutvenog proizvoda. U analizi privrednog rasta moe se polaziti bilo od linih faktora, tj. radne snage i porasta njene produktivnosti, pri emu se podrazurneva dejstvo materijalnih proizvodnih fondova na produktivnost rada, bilo od materijalnih inilaca, tj. proizvodnih fondova i njihove efektivnosti, gde je opet implicitno sadrano uee radne snage kao neizbenog

Seminarski rad

13 PRIVREDNI RAST I RAZVOJ _____________________________________________________________________________

faktora procesa proizvodnje. Pozabaviemo se i jednim i drugim pristupom, s tim to emo, saglasno radnoj teoriji vrednosti, prvu grupu faktora tretirati kao neposredne stvaraoce nove vrednosti, a drugu grupu faktora prema tome kao posredne stvaraoce vrednosti.

Kategorijalno odreenje privrednog rasta i razvoja

Privredni rast ne obuhvata sloene promene u strkturnom, institucionalnom i tehnolokom smislu i samim tim indicirali da je privredni rast ui pojam od privrednog razvoja, odnosno da je on samo jedna od komponenti razvoja. U osnovi on se bazira na krajnje specifinom prouavanju ekonomske dinamike i podrazumeva vrlo rigorozna ogranienja. Njegovo sagledavanje i izraunavanje ne vodi rauna o osnovnim privredno-sistemskim atributima, niti o promenama unutar same strukture privrede. Meutim, zbog svoje preciznosti, pokazatelji privrednog rasta predstavljaju vrlo aplikativne i gotovo nezamenljive analitike kategorije u veini makroekonomskih istraivanja. Kao iri pojam privredni razvoj, obuhvata ne samo rast obima nacionalne proizvodnje ve i sve neophodne privrednosistemske i strukturne promene. Drugaije reeno pojam privrednog razvoja obuhvata poveanje proizvodnje na nivou nacionalne ekonomije i objanjava sloene transformacije u kompoziciji i strukturi privrede, kao i promene znaaja pojedinih inputa i njihovih udela u rastu ukupnog autputa. Prema profesoru Peruu razvoj predpostavlja optenje meu ljudima putem razmene dobara i usluga i putem razmene informacija i simbola. Kada se radi o privrednom razvoju prof. Peru ukazuje na tri nivoa: artikulacija delova u jednu celinu, meusektorska akcija i reakcija i promene ljudskih resursa u efikasnosti i u kvalitetu

Seminarski rad

14 PRIVREDNI RAST I RAZVOJ _____________________________________________________________________________

prilikom evolutivnih strukturacija.4 U sisteminoj terminologiji za pojmove meusektorska akcija i reakcija koja se dogaa direktno ili indirektno i koja nije nita drugo nego dijalektika struktura moglo rei sledee: akcije i feedbacks zahtevaju da budu regulisani. U tom procesu vri se ponovna strukturacija delova ili celine. Treba napomenuti da se tu ne radi o blokovima (varijablama) koji susreu druge blokove i za koje se pretpostavlja da su sposobni da modifikuju jedni druge i da menjaju celinu, a da se ne kae zato i kako. Ekonomske strukture su zapravo tako usko povezane sa mentalnim i drutvenim strukturama grupa u organizovanom drutvenom sistemu. Izmeu prvih i drugih uspostavlja se sistem povratnih sprega, jer se radi o agensima, aktivnim donosiocima odluka. Sledi da razvoj podrazumeva meusobni povratni uticaj ljudskih resursa i konanih autputa nacionalne ekonomije. Uspostavljen sistem povratne sprege na ovoj relaciji omoguava da se dobiju kvalitetniji autputi, da proizvodnja bude efikasnija i raznovrsnija, ali i da povratno ljudski resursi u svim svojim oblicima dobiju u efikasnosti i u kvantitetu. Objanjavajui osnovna obeleja privrednog razvoja Jurij Bajec smatra da akcenat treba staviti na sledeim stvarima: razvoj je normativan proces-usmeren na realizaciju odreenih ciljeva, razvoj je multidimenzionalni proces, vezan za sve aspekte ivota i potrebe ljudi i drutva, razvoj je koherentan proces-ako je potrebno simultano ostvarivati razliite ciljeve, potrebno je njihovo prethodno usklaivanje.5
4 5

Prof.dr Ilija Rosi, Rast, strukturne promene i funkcionisanje privrede, Kraljevo, 2002., str.46 Prof.dr Ilija Rosi, Rast, strukturne promene i funkcionisanje privrede, Kraljevo, 2002., str.47

Seminarski rad

15 PRIVREDNI RAST I RAZVOJ _____________________________________________________________________________

Treba napomenuti sluaj kada se pojedine privrede nalaze na niim stepenima privredne razvijenosti, kada privreda ostvaruje vei kvantum agregatnog autputa prvenstveno zahvaljujui uveanoj upotrebi privrednih resursa i realne snage kao i transferom inostrane akumulacije. Tada se ostvaruje rast proizvodnje u odreenim oblastima privreivanja a izostaje odgovarajui rast u mnogim drugim ak i komplementarnim segmentima prozvodnje. Ovakvi sluajevi nazivaju se privredni rast bez privrednog razvoja. Kada govori o razvoju bez rasta prof. Peru smatra da takav pristup pojedinih teoretiara predstavlja zapravo povrnu i pogibeljnu parolu koja je imala odreeni uspeh u Evropi pod nazivom nulti rast. Parola je samo svedoila o izvesnoj dezorijentaciji odgovornih za ekonomiju pred pojaanim socijalnim zahtevima; ona je ieznula skoro istom brzinom kao to je i bila formirana. Ona zasluuje jedan krai komentar da bi se videlo da, dok je rast bez razvoja jedan vidan fenomen, razvoj bez rasta je ostao neodriva hipoteza. Preraspodela resursa bez rasta proizvoda dovela bi do kumulativnih gubitaka ija bi posledica bila snienje stope ostvarenog rasta. Majkl Gordon, profesor Teorije privrednog razvoja Njujorkog univerzitea tvrdi da je razvoj istovremeno i fizika realnost i saznanje pomou koga drutvo kombinujui razvoje i institucionalne procese stvara uslove veini stanovnitva da bolje ivi. Po njemu, privredni razoj podrazumeva najmanje tri stvari:6 poveanu potronju uz stalno podizanje kvaliteta hrane, uslova stanovanja, zdravstvene zatite i ukupnog nivoa socijalne sigurnosti;
6

Prof.dr Ilija Rosi, Rast, strukturne promene i funkcionisanje privrede, Kraljevo, 2002., str.48

Seminarski rad

16 PRIVREDNI RAST I RAZVOJ _____________________________________________________________________________

porast drutvenog blagostanja kroz otvaranje novih radnih mesta, poveanje nivoa obrazovanja i kulturnog uzdizanja kao i stalnog razvoja svih humanih vrednosti i stalan proces demokratizacije kroz oslobaanje pojedinaca i nacija od zavisnosti ne samo od drugih ljudi i drave, ve i od snaga neznanja i nepotovanja sopstvene linosti. Kada se poe od injenice da je privredni razvoj daleko kompleksniji pojam u odnosu na privredni rast, jer pored kvantitativnog poveanja kljunih makroekonomskih varijabli podrazumeva i promene u strukturi privrede kao i najznaajnije institucionalne promene u sistemu funkcionisanja. Pod privrednim razvojem podrazumevamo: porast materijalne proizvodnje i nacionalnog dohotka uz istovremene strukturne promene i promene u funkcionisanju date privrede na optoj uzlaznoj razvojnoj liniji; to je jedinstvo kretanja i razvoja odnosno, najoptiji oblik kretanja i razvoja privrede; svako kretanje privrede podrazumeva brojne promene koje su u istoj meri i kvalitativne i kvantitativne; izazvane promene se vre pod dejstvom naunog i tehnikog progresa i izmenama drutvenog i privrednog okruenja.

Seminarski rad

17 PRIVREDNI RAST I RAZVOJ _____________________________________________________________________________

Zakljuak
Sagledavanje privrednog rasta ne vodi rauna o osnovama funkcionisanja privrede (dakle, o privredno sistemskim atributima) niti o promenama unutar same strukture privrede. Otuda privredni rast posmatramo kao komponentu privrednog razvoja a zbog svoje preciznosti pokazatelji privrednog rasta predstavljaju vrlo aplikativne i gotovo nezamenljive analitike kategorije u veini makroekonomskih istraivanja. Kada govorimo o pojmovnom odreenju rasta i razvoja treba istai i to da je u tumaenju sloenih relacija privrednog rasta i razoja u dananjim uslovima privreivanja, posebno vano zapaziti injenicu da odgovarajue promene turbulentnog karaktera, u najirem okruenju u teorijskom smislu nalau neprekidno korienje novih kategorijalnih veliina i postupaka, veliina koje su bile do skora u ekonomskoj nauci ili potpuno nepoznate ili su se na kvalitetno drugaiji nain ispoljavale. Potpuno je razumljivo to se u novim pristupima privrednom razvoju na adekvatni nain tretira i celokupno podruje indikatora kojima se ekonomski rast vrednuje. To adekvatnije tretiranje logino proistie iz ireg i sloenijeg poimanja samog pojma razvoja S obzirom na napred datu definiciju da je privredni rast proces poveanja realnog drutvenog bruto proizvoda, proizilazi da se on bazira na krajnje simplificiranom prouavanju ekonomske dinamike i da podrazumeva vrlo

Seminarski rad

18 PRIVREDNI RAST I RAZVOJ _____________________________________________________________________________

rigorozna ogranienja. Drutveni sistem i sistem funkcionisanja privrede predstavljaju izvanredno znaajne faktore ekonomskog rasta, inei okvire i najiru osnovu delovanja svih ostalih faktora. Da li je vea ili manja stabilnost drutvenog i politikog sistema, kakav je opti poloaj i uslovi ivota i rada neposrednih proizvoaa, da li je adekvatna organizacija i nain funkcionisanja privrede, to su svakako okolnosti koje sutinski utiu na proizvodne efekte svih drugih faktora, a time i na ukupnost rezultata privrednog razvoja. Politika privrednog razvoja se sasvim razumljivo i sama usredsreuje na faktore koji su lake merljivi, dajui meu njima primat onim koji su najveima podloni promenama. U ovoj svetlosti gledano, proizvodni faktori, kako lini tako i materijalni, izbijali su na prvo mesto po svom znaaju u formulisanju politike i projektovanju privrednog razvoja. Meu proizvodnim faktorima najveom dinaminou se odlikuje tehniki progres, ija se dejstva izraavaju u stalnom usavravanju sredstava i predmeta rada, u ekonomisanju svih faktora proizvodnje, podizanju produktivnosti rada i efektivnosti proizvodnih fondova. Tehniki progres na taj nain, zajedno sa radnom snagom i njenim strunim znanjima, ine one osnovne faktore koji neposredno dinamiziraju privredni razvoj, od kojih pre svega zavisi veliina i rast drutvenog proizvoda. Imajui u vidu sadraj definicije privrednog razvoja moemo rei da je razvoj privrede oduvek bio osnova svakog drutvenog i politikog ureenja pojedinih drava. Polazei od injenice da privredni razvoj moemo posmatrati kao kljunu povratnu spregu sa mnogobrojnim drutvenim transformacijama proizilazi i logian zakljuak da je on u najoptijem smislu osnovna pretpostavka svakog drutvenog progresa.

Seminarski rad

19 PRIVREDNI RAST I RAZVOJ _____________________________________________________________________________

Literatura

1. dr Ilija Rosi: Rast, strukturne promene i funkcionisanje privrede Nacionalna ekonomija , Kraljevo 2002. 2. dr Stevan Devetakovi: Ekonomika Jugoslavije, Beograd, 1999. 3. dr Dragutin Marseni: Ekonomika Jugoslavije, Beograd, 1997. 4. dr Branislav oki: Ekonomska misao, Beograd, 1995. 5. dr Sveto Puri: Makroekonomska politika, Beograd, 1995

Seminarski rad

20 PRIVREDNI RAST I RAZVOJ _____________________________________________________________________________

Sadraj
Uvod 2 Pojam i faktori privrednog 1 rasta 9 13 17 19

Privredni razvoj Kategorijalno odreenje privrednog rasta i razvoja Zakljuak Literatura