Navedi i objasni tri osnovna oblika organizacije trita novca i predmet rada trita novca.

1) Institucionalizovano trite novca naziva se jo centralizovano trite novca i ono je posebna posrednika finansijska organizacija koja radi u svoje ime i za raun svojih komitenata sve transakcije natritu novca; prednost ovog oblika trita novca je u tome to su ponuda i tranja novca koncentrisane na jednom mestu i u isto vreme 2) Neinstitucionalizovano trite novca naziva se i slobodno ili otvoreno trite novca jer se na njemu pojavljuju svi privredni subjekti koji ele trgovati novanim likvidnim sredstvima; na njemu se pojavljuje vei stepen konkurencije ali se gube neke pozitivne strane karakteristine za institucionalizovana trita 3) Meovito trite novca predstavlja rezultat nastojanja industrijski najrazvijenijih zemalja da stvore trite novca koje bi predstavljalo kombinaciju pozitivnih elemenata dva prethodno prezentovana oblika organizovanja trita novca. Predmet rada trita novca je trgovina novcem(kupovina i prodaja kratkoronih novanih sredstava i HOV),odnosno kupovina i prodaja salda potraivanja na kontima poslovnih banaka, odnosno meubankarska kupoprodaja novca kupovina i prodaja hartija trita novca od strane i izmeu uesnikana tritu novca meubankarska trgovina vikovima obaveznih rezervi.

Navedi i objasni pojam berzanskih indeksa i podelu na tri osnovne grupe.

Indeksi su indikatori trita koji se raunaju kao ponderisani prosek cena i obima trgovine akcijama (obveznicama). Indeksi ukljuuju uzorke finansijskih instrumenata ireg obima. Zbog toga se smatraju za reprezentativnije pokazatelje trinih kretanja od obinih proseka.

Navedi i objasni tri univerzalne funkcije osiguranja i najznaajnije rizike sa kojima se savremene kompanije za osiguranje suoavaju.
1) Zatita imovine ostvaruje se na posredan i neposredan nain; posredan nain zatite imovine se ostvaruje naknadom ve nastaletete na imovini ili licima, dok se neposrednim nainom zatite na preventivan nain deluje da ne doe do tetnog dogaaja 2) Mobilizacija novanih sredstava (finansijska funkcija) vrlovana funkcija osiguranja, a predstavlja prikupljanje sredstava od velikog broja sitnih osiguranika; tako prikupljena sredstva se koncentriu u osiguravajuem fondu i slue za pokrivanje teta koje mogu nastati u budunosti 3) Poboljanje ivotnih uslova (socijalna funkcija) realizuje se na nain koji omoguava poveanje ivotnog standarda stanovnitva jedne zemlje; osiguranje uva socijalnu i ekonomsku nezavisnost kako pojedinca tako i drave - objektivni ili rizik poravnanja tete - kamatni rizik - rizik inflacije - rizik likvidnosti - rizik opadanja prodaje osiguranja - rizik povlaenja, odnosno otkupa polisa

Navedi i objasni pojam deviznog trita, deviza i osnovne zadatke i funkcije koje devizno trite ostvaruje.
Devizno trite je specijalizovani deo finansijskihtrita na kome se suoavaju ponuda i tranja deviza.Devizno trite je svojim dominantnim delom meubankarsko trite na kome serazliitim bankarskim operacijama vri izravnavanje dugovanja i potraivanja, izmeu poslovnih i centralnih banaka.Devize koje su predmet trgovanja na deviznom tritu, podleu zakonima ponude i tranje deviza, pa se devizni kursformira u taki njihove ravnotee. Predmet trgovanja na deviznom tritu je specifina roba tj. deviza. Njena specifinost se sastoji utome to je ona u isto vreme u zemlji, koja ju je emitovala, zakonskosredstvo plaanja. FUNKCIJE: -omoguuje vlasnicima deviza da ih pretvore u nacionalnu valutu, a drugim licima da nabave odgovarajua sredstva za plaanje u inostranstvu -usklauje zahteve za prodaju deviza sa zahtevom za njihovu kupovinu -usklauje ponudu i tranju posredstvom deviznog prometa u zemlji i deviznog prometa sa inostranstvom -omoguava obavljanje deviznog prometa sa inostranstvom

Objasni meubankarsku kupoprodaju novca.

kupoprodaja novca kupovina i prodaja hartija trita novca od strane i izmeu uesnikana tritu novca meubankarska trgovina vikovima obaveznih rezervi.

Navedi i objasni motive koje osiguravajue kompanije imaju kao emitenti hartija od vrednosti na finansijskom tritu.
koriste prednosti finansijskog leverida, odnosno da se emisijom HOV zaduuju na finansijskom tritu po niim kamatnim stopama, da bi potom ostvarili vei prinos putem plasmana tako pribavljenih sredstava po vioj kamatnoj stopi - obezbeenje likvidnosti pri emu treba imati u vidu da se vea likvidnost posebno zahteva za poslove osiguranja imovine, poto je vei rizik, pa samim tim i vea verovatnoa nastajanja tete i moguih isplata po osnovu polisa - upravljanje kamatnim rizikom ovaj motiv je znaajan jer prilikom emitovanja polisa sa investicionim karakteristikama koje nose fiksne prinose, osiguravajue kompanije emituju dunike vrednosne papire sa istim rokom dospea a sa fiksnom kamatnom stopom i na taj nain izbegavaju rizik promene kamatne stope;

Navedi i objasni hartije od vrednosti na tritu novca i kratkorone obveznice.

- HOV drave ili posebnih paradravnih institucija (dravnemenice, dravne obveznice i dravni blagajniki zapisi) -HOV centralne banke (blagajniki zapisi) -HOV privrednih preduzea, drugih firmi ili privatnih lica, koje su akceptirane od strane ovlaenih finansijskih institucija (bankarski akcepti i privatno diskontne hartije raznih vrsta) Kratkorona dravna obveznica (Treasury bills) jeobligaciona HOV kojom se emitent obavezuje da e u odreenomroku imaocu obveznice vratiti posueni iznos naznaen na obvezniciuvean za kamatni prihod. Izdaju se sa rokom dospea od 1, 3, 6 i 12meseci, i imaju obeleja diskontnih kratkoronih finansijskihinstrumenata.

Objasni pojam trita izvedenih hartija od vrednosti (finansijskih derivata) i razloge za njihov ekspanzivan rast.
Finansijsko trite je jedan od najkompleksnijih ekonomskih fenomena, a posebno terminsko trite i instrumenti kojima se na njemu trguje. Instrumenti kojima se trguje na terminskom tritu su finansijski derivati (fjuersi i opcije). Razlog za ekspanziju terminskog trita je nestabilnost svetskog fin. trita i raspad breton vudskog monetarnog sistema. Faktori koji su znaajno doprineli rastu i razvoju trita finansijskih derivata su: 1-napredak kompjuterske i telekomunikacione tehnologije 2-standardizacija, razvoj strukture trita i klirinkih kua su ubrzalirazvoj derivativnih aktivnosti 3-ekspanzija trita HOV

Objasniti sistem penzijskog osiguranja u razvijenim trinim ekonomijama kroz dve osnovne varijante.
Javno penzijsko osiguranje ono je pod direktnim sponzorstvomdrave koja izdvaja deo sredstava za njihovo finansiranje; oko 40% zaposlenih i oko 30% populacije starih u svetu obuhvaeno je programima javnog penzijskog osiguranja; dominirajui princip u finansiranju penzionih isplata je pay-asyou-go princip iz tekuih prihoda finansiraju se tekui rashodi uz formiranje rezervi kojima se obezbeuje isplata u narednih nekoliko meseci Privatno penzijsko osiguranje privatni penzijski fondovi funkcioniu na aktuarskim principima sadanja vrednost svihoekivanih buduih penzija je manja ili jednaka sadanjoj vrednosti svih oekivanih buduih doprinosa fondu i postojeoj trinoj vrednosti aktive fonda.

Objasni blagajniki komercijalni zapis.

zapis

Blagajniki zapisi su diskontne HOV instrumenti duga, koji se emituju u cilju prikupljanja slobodnih novanih sredstava. To je kratkorona hartija koja glasi na odreeni novani iznos deponovan u banci, sa rokom dospea kraim od godinu dana i odreenom kamatnom stopom. Komercijalni zapisi su kratkorone HOV instrumenti duga odnosno neosigurana sopstvena menica sa fiksnim rokom dospea. Emitovanje komercijalnih zapisa je motivisano prikupljanjem slobodnih novanih resursa neophodnih za prevazilaenje problema nastalih kao rezultat povremenih novanih nestaica, odnosno sezonskih oscilacija. Komercijalni zapisi se emituju na period od mesec dana do tri meseca i mogu biti naplativi najkasnije do godinu dana od roka dospea

Objasniti penzijske fondove sa definisanim doprinosima I fondove sa definisanim isplatama.

- Fond sa definisanim doprinosima zasnovan je na periodinim uplatama organizatora fonda, naroito poslodavca u korist odreenih korisnika najee radnika tog preduzea; sistem definisanih doprinosa bazira se na unapred definisanoj uplati, po odreenoj stopi doprinosa izraenoj kao procenat od plate, na individualnim raunima zaposlenih i kapitalizaciji tih sredstava; - Fond sa definisanim isplatama vrsta penzijskog fonda gde se sponzor obavezuje da penzijskim osiguranicima, odnosno radnicima, plaa odreenu sumu novca nakon odlaska u penziju; visina penzije je determinisana duinom radnog staa i

Berzanske indekse je mogue podeliti u tri osnovne grupe:

- prva, predstavlja indekse koje izrauju

na koji su izdati.

Navedi i objasni tri osnovna oblika integracija osiguravajuih kompanija.

pripajanje manje osiguravajue kompanije veoj, odnosno spajanje dva osiguravaa na ravnopravnoj osnovi integracija uz proirenje vrste usluga (kombinacija sa bankarskim uslugama), ovaj nain je obezbedio nastajanje institucija pod nazivom bankassurance globalizacija internacionalizacija osiguravajuih kompanija

visinom zarade radnika; korisnik penzije ne snosi investicioni rizik, ali snosi rizik gubitka penzije ako napusti preduzee ili poslodavac bankrotira, odnosno ako na drugi nain zloupotrebi fondove;

specijalizovane institucije (konsalting agencije, brokersko - dilerske kue) koje subjektivno biraju strukturu HOV - druga, izrauju ih takoe specijalizovane institucije, ali na objektivan nain formiraju strukturu portfolia HOV koje ulaze u indeks - trea, koju formira samo trite, obuhvatajui sve posmatrane HOV kojima se na njemu trguje

Objasni investicione otvorenog tipa.

fondove

Investicioni fondovi otvorenog tipa su spremni da u svakom momentukupe ili prodaju svoje akcije. Oni vre permanentnu ponudu novih akcija investitorimana tritu. Nisu registrovani na berzi, jer individualni investitori ostvaruju kupovne i prodajne transakcije direktno u kontaktu sa dotinim investicionim fondom. Dominantan su oblik investicionih fondova. Obezbeuju laku merkatibilnost svojih akcija u odnosu na zatvorene fondove. Vlasnik akcije otvorenog investicionog fonda moe u svakom momentu da izvri konverziju te akcije u transakcioni novac i to kod onog investicionog fonda koji je tu akciju emitovao. Prino skoji ostvaruju vlasnici akcija investicionih fondova sastoji se iz dve komponente. Prvu komponentu ini prinos u vidu kamata na obveznice i drugo, dividende na akcije koje se nalaze u portfoliu investicionog fonda, to se u potpunosti reflektuje na tritnu cenu akcije investicionog fonda. Cene akcija otvorenih investicionih fondova se kotiraju po princi punuene i traene cene (bid-offer)

Objasni bankarski akcept i meunarodnu trgovinu vikovima obaveznih rezervi.

Bankarski akcept je tipina kratkorona HOV kojom se neopozivo nareuje isplata odreene sume novca njenom imaocu, na odreeni dan, a po naredbi izdavaoca. To je ustvari menica trasirana na banku i akceptirana od nje i ova menica nastaje kao rezultat konkretne trgovake operacije. Meunarodna trgovina vikovima obaveznih rezervi. Obavezne rezerve koje banke moraju drati kod centralne banke predstavljaju jedan od najznaajnijih instrumenata monetarno kreditne politike svake zemlje. Operacije na otvorenom tritu smatraju se fleksibilnim i kontinuelnim instrumentima monetarnokreditnog regulisanja, dok je stopa obaveznih rezervi rigidan ali u odreenim uslovima neizbean metod efikasnog usklaivanja obima depozita i kreditnog potencijala banaka

Objasni izbor strategija investitora.

investicionih institucionalnih

Objasni fondove.

oroene

investicione

Navedi i objasni pojam akcija i prava koje one daju svojim vlasnicima i obine i preferencijalne akcije.
Akcije su vlasniki finansijski instrumenti ijom kupovinom vlasnik akcije postaje nosilac vlasnitva nad kapitalom. Akcije daju vlasniku: -pravo kontrole rada preduzea -pravo na deo dobitka, ukoliko ga preduzee ostvaruje -pravo pree kupovine kod emisije novih akcija -pravo na rezidualni deo likvidacione mase preduzea -pravo na transfer akcija. Obine akcije-daju vlasniku pravo uea u upravljanju, dobiti, glasako pravo na skuptini akcionara, pravo na srazmeran deo likvidacione mase preduzea i dr. Preferencijalne akcijeimaju prednost uodnosu na obine akcije u isplati dividende iz likvidacione mase, manje su rizine, ali ako investitori primaju redovno dividende koje su unapred dogovorene i fiksirane, u procentu ili apsolutnom iznosu u odnosu na nominalnu vrednost akcija, nemaju pravo upravljanja preduzeem

Prilikom formiranja investicionog portfolia institucionalni investitori mogu da odaberu pasivnu ili aktivnu strategiju. Pasivna strategija je strategija kojom se zadrava prvobitno formirani portfolio. Bazira se na principu kupiti i drati. Sutina ove strategije je da portfolio menadzeri ne tee da ostvare dobit iz tekuih transakcija, ve su zainteresovani da dobiju pristojan prinos za prihvaeni stepen rizika. Bitna karakteristika ove strategije je visok stepen diverzifikacije rizika. Putem diverzifikacije mogue je smanjiti samo ne trini rizik. Aktivna strategija je zasnovana na stalnoj kupovini i prodaji HOV sa ciljem da se ostvari profit iz neravnotee, odnosno razlike u cenama. Aktivna strategija polazi od pretpostavke da uvek postoje obveznice i akcije sa neravnotenim cenama i da je samo bitno otkriti ih. Za aktivnu strategiju je karakteristian visok trini promet hartijama, kao i visoki transakcioni trokovi. Standardna varijanta ove strategije podrazumeva fundamentalnu i tehniku analizu HOV.

Oroeni investicioni fondovi imaju dve osnovne karakteristike: 1-ogranieni period trajanja funkcioniu na unapred definisan rok trajanja. Njihov rok se esto poklapa sa dospelou poslednjih HOV u portfoliu. 2-fiksan portfolio set njihova aktiva sadri fiksan set HOV koji se uglavnom sastoji samo od obveznica, do promena dolazi samo u izuzetnim okolnostima. Ovi fondovi funkcioniu tako to osniva fonda kupuje specifian set HOV i deponuje ih na raunfonda, a potom emituje akcije fonda investitorima na tritu. Investitori stiu pravo na celokupan prinos koji fond ostvari u vidu kamate kao i na celokupnu nominalnu vrednost njegovog portfolia. Navedi i objasni podelu investicionih fondova koji investiraju u vlasnike hartije od vrednosti. Navedi i objasni podelu investicionih fondova koji investiraju u dunike hartije od vrednosti. Navedi i objasni podelu investicionih fondova koji investiraju u kratkorone hartije od vrednosti

Objasni uticaj institucionalnih investitora kao inovatora na finansijskim tritima.

Najznaajniji uticaj institucionalnih investitora na finansijskim tritima ostvaren je na planu : inovacija finansijskih proizvoda i inovacija u tehnikama hov. Inovacije finansijskih proizvoda najvei uticaj institucionalni investitori ostvaruju u domenu konkurencije za alokaciju depozita i tednje graana, kreacija osiguravajuih kompanija koji se zovu anuiteti, kao garantovani investicioni ugovor. Inovacije u tehnikama trgovanja institucionalni investitori su na sekundarnom finansijskom tritu uticali i na sam mehanizam trgovanja HOV, prilagoavajui ga svojim potrebama kreirajui : blok trgovinu, programiranu trgovinu HOV i rejting kompanije ivotnog osiguranja.

Objasni investicione zatvorenog tipa.

fondove

Zatvoreni investicioni fondovi su najstariji tip investicionih fondova. Oni emituju fiksni iznos svojih akcija koje inicijalno prodaju na primarnom tritu akcija putem javne ponude. Nisu duni da svoje akcije otkupljuju od investitora. Utrivost akcija zatvorenih inv. fondova obezbeuje se time to su ove kompanije registrovane na berzi. Cene akcija zavise od trinih kretanja ponude i tranje za njima. Imaju manje trokove godinje naknade u odnosu na otvorene fondove.