Meunarodno privredno pravo

Milena Rani Petrovi

SADRAJ
UVOD
1. DEFINISANJE MEUNARODNOG PRIVREDNOG PRAVA ...............................7
1.1. Pojam i predmet....................................................................................................7
2. IZVORI MEUNARODNOG PRIVREDNOG PRAVA...........................................9
2.1. Nacionalni izvori meunarodnog privrednog prava.............................................9
2.1.1. Zakoni i drugi propisi................................................................................10
2.2. Meunarodni izvori meunarodnog privrednog prava............................................
3. SUBJEKTI MEUNARODNOG PRIVREDNOG PRAVA...................................16
3.1. Meunarodne organizacije ..................................................................................16
3.2. Meunarodni monetarni fond MMF...............................................................18
3.3. Svetska trgovinska organizacija...........................................................................21
3.4. Drava kao subjekt meunarodnog prava................................................................
4. MEUNARODNA TRGOVINA................................................................................29
4.1. Ugovor o meunarodnoj prodaji.....................................................................29
4.1.1. Ugovor o meunarodnoj prodaji - pojam.......................................................
4.1.2. Meunarodna prodaja prema Bekoj konvenciji o meunarodnoj prodaji
robe.............................................................................................................31
4.2. Zakljuenje ugovora o prodaji prema odredbama Beke konvencije..................31
4.2.1. Obaveze prodavca....................................................................................32
4.2.2. Obaveze predaje robe i dokumentacije..........................................................
4.2.3. Obaveza prenosa prava svojine......................................................................
4.2.4. Posledice neispunjenja obaveza prodavca.....................................................
4.2.5. Obaveze kupca.............................................................................................
4.2.6. Posledice neispunjena obaveza kupca...........................................................
4.2.7. Raskid ugovora i naknada tete......................................................................
4.2.8. Prelazak rizika................................................................................................
4.3. Meunarodna prodaja u sluaju primene nacionalnog prava..................................
ZAKLJUAK
2

Meunarodno privredno pravo

Milena Rani Petrovi

LITERATURA

UVOD

1. DEFINISANJE MEUNARODNOG PRIVREDNOG

PRAVA
1.1. Pojam i predmet
Predmet izuavanja Meunarodnog poslovnog prava su meunarodni privredni
odnosi, kako u sferi prometa roba tako i usluga i svi meunarodni privredni ugovori koji se
u vezi sa tim prometom zakljuuju izmeu privrednih subjekata iz razliitih drava.
Predmet izuavanja Meunaordnog poslvonog prava su i meunarodna plaanja,
meunarodno sudstvo i meunarodne privredne arbitrae. Pored toga predmet
meunarodnog poslovnog prava i njegovog izuavanja su i meunarodne privredne i
ekonomske organizacije opteg i regionalnog karaktera. Osim toga, predmet izuavanja
Meunarodnog poslovnog prava su i privredne organizacije jedne drave koje se kao
subjekti javljaju u meunarodnim poslovnim odnosima.
Predmet izuavanja Meunarodnog poslovnog prava bilo bi kongento imperativno
pravo drave, koja je posebno znaajna kao ograniavajui faktor meunarodnih poslovnih
optenja. U imperativno pravo pripadali bi svi oni instituti koji se odnose na
spoljnotrgovinsko, devizno i carinsko poslovanje i reim ili uslovi izvoza i uvoza, uslovi za
obavljanje spoljnotrgovinskog prometa, privremeni uvoz i izvoz, obavljanje poslovnih
delatnosti u inostranstvu, strana ulaganja u meunarodnom poslovnom pravu, carinska
ogranienja, devizna ogranienja i dr. Pored imperativnih normi koje deluju nezavisno od
volje meunarodnih poslovnih (privrednih) subjekata koje ugovoreni partneri moraju imati
3

Milena Rani Petrovi

Meunarodno privredno pravo

u vidu i ispuniti uslove koje oni zahtevaju. Meunarodno poslovno pravo izuava i norme i
pravila dispozitivnog karaktera. To su pravila koja privredni subjekti svojom voljom
ugovaraju i odnose se na regulisanje njihovih ugovornih odnosa. Postoji autonomija volja
ugovornih partnera ali je ona u delu meunarodnog poslovnog prava dobrim delom i
ograniena. Ogranienja slobode ugovaranja i autonomija volje poslovnih subjekata u dve
ili vie razliitih drava, vrlo je esto predviena i diktirana od strane ekonomski jaih
subjekata u meunarodnom poslovanju. Meunarodni privredni subjekti kao ekonomski
jai, vrlo esto su monopolisti u odreenoj privredno pravnoj oblasti ili privrednoj grani,
propisuju esto uslove putem unapred odtampanih kada nude drugim ugovornim stranama
da pristupe ili ne pristupe, da prihvate ili ne prihvate, ponueni ugovor, U meunarodnim
privrednim optenjima i meunarodno privredno-ekonomskim relacijama velike privredne
organizacije i korporacije, kao ekonomski jae, nameu svoje uslove poslovanja
ekonomski slabijim stranama. U meunarodno privredno-pravnim odnosima vrlo teko se i
postavlja pitanje jednakosti i ravnopravnosti poslovnih partnera iz dve razliite drave i
odstupanja od opteg pravnog pravila da su svi privredni subjekti jednaki i ravnopravni u
pravu.

2. IZVORI MEUNARODNOG PRIVREDNOG PRAVA

Postoji vie vrsta izvora meunarodnog poslovnog prava, kao to su na primer
izvori koji potiu iz meunarodnog javnog prava (meunarodno izvori i meunarodno
obiajno pravo) izvori koji potiu od meunarodnog privatnog prava, izvori koji potiu iz
automnog domaeg zakonodavstva, izvori iz automnog meunarodnog trgovinskog prava
kao to su tipski ugovori, obiaji i uzanse, opti uslovi poslovanja, kodifikovana prava.
1) Izvori koji potiu iz meunarodnog javnog prava:
Meunarodni ugovori predstavljaju znaajan izvor meunarodnog poslovnog
(privrednog) prava. Radi se o dvostranim ili viestranim ugovorima koji se u pravu i
4

Milena Rani Petrovi

Meunarodno privredno pravo

nazivaju se konvencijama. Dvostrane konvencije, nazivaju se bilateralnim konvecijama i

njih najee zakljuuju iz oblasti meunarodnog poslovno prava i meunarodnih
ekonomskih odnosa, odreenih drava sa drugom dravom i rekuliui meusobno
ekonomske i privredne odnose. Za meunarodno poslovno (privredno) pravo znaajni su
multilateralni ili viestrani sporazumi i konvencije koje zakljuuje vie drava meusobno,
kao to je to bio Opti sporazum o carinama i trgovini (GATT), tj. Sporazum o Svetskoj
trgovinskoj organizaciji (STO), kao organizacija koja je formirana umesto GATT-a.
Konvencije predstavljaju snaan izvor meunarodnog poslovnog prava i obavezne su za
zemlje koje su pristupile i ratifikovale takve meusobne konvencije. Od trenutka
ratifikacije ista kovencija predstavlja ak i snaniji izvor prava u odnosu na domae
zakodavstvo i domae propise. U sluaju sukoba (kolizije), ratifikovane konvencije i
domaeg zakona, jau pravnu snagu ima pravna norma iz meunarodne konvencije, nego
pravna norma iz domaeg zakona. Meunarodno obiajno pravu u meunarodnom
prometu roba i usluga pojavljuje se obiaji, posebno oni koji se primenjuju dugi niz
godina. Ovakvi obiaji za dugom primenom esto se kodifikuju ili prenose u druge izvore
prava, na primer, meunarodne konvencije opte uslove poslovanja. Mogu se pojavljivati
obiaji i uzanse za poslovanje na odreenom tritu ili u odreenoj oblasti, delatnosti, kao
na primer, prometni obiaji. Prometni obiaji se esto u meunarodnim trgovinskim
odnostima javljaju kao nekodifikovani i nastaju stihijno u svakodnevnoj trgovinskoj
praksi.Obiaji su posebno znaajni kada se radio o distancionim prodajama, isporukama
robe, dostavljanja robe, tehnikim reenjima u transportnim sredstvima pri prevozu robe u
meunarodnom transportu. Poslovni obiaji imaju znatno iru primenu od prometnih
obiaja, na primer, poslovni obiaji u vezi sa projektovanjem i izgradnjom objekata i dr.
Poslovni obiaji su optiji i odnose se na odreene grane i privredne oblasti, a promenti
obiaji na jedno preduzee. Poslovni obiaji predstavljaju odreeni opteprihvaen nain
poslovanja pri obavljanju robnog prometa i vrenju usluga sa inostranstvom. Kodifikovana
pravila mnogih spoljnotrgoviniskih preduzea i drutava nastala su dugom upotrebom i
primenom odreenih postupaka i pravila u meunarodnom poslovnim optenjima. Kada se
ti obiaji dugim nizom upotrebe prihvate od veine poslovnih subjekata, posebno od
ekonomski jaih dolazi do njihove kodifikacije od strane meunarodnih privrednih
organizacija. Meunarodna trgovinska komora u Parizu je izvrila kodifikaciju u
meunarodnim trgovakim poslovima meunarodne prodaje sa transportnim klauzulama i

Milena Rani Petrovi

Meunarodno privredno pravo

preuzimanja rizika, u vezi sa prevozom i oteenjem robe u toku tog prevoza na jednu od
ugovornih strana (prodavca i kupca), poznata kao INCOTERMS.

Opti pravni principi u meunarodnom pravu predstavljaju znaajne izvore

meunarodnog poslovnog prava kojima se omoguava u mnogim dravama zatita
odreenih prava i interesa. Princip uzajamnosti (reciprocetita) omoguava jednoobrazno
postupanje u odnosu na svakog pravnog subjekta u dve razliite drave, posebno kod
primene bilateralnih konvecija. Reciprocitet predstavlja znaajan princip meunarodnog
poslovnog prava. Po principu reciprociteta, omoguava se konkretnom subjektu da ostvari
neko pravo u odreenoj dravi, ali isto tako, da i subjekt iz te drave (koja je takvo pravo
dala) ima pravo da u toj dravi (iji subjekt ostvario neko pravo), realizuje takvo ili slino
pravo. Bilo bi nepravino da jedan privredni subjekt u meunarodnim poslovnim odnosima
ima neko pravo u odreenoj zemlji, neku povlasticu, beneficiju i dr., a da drugi subjekt iz
te drave, ne moe da ostvari isto takvo ili slino pravo u toj dravi (koja mu je dala
pravo). Princip koordinacije tj, snaga u meunarodno poslovnom pravu se pre svega moe
odnosi na subjekte meunarodnog poslovnog prava, gde isti treba da pri zakljuenju i
realizaciji meunrodnog poslovnih poslova, putem koordinacije svojih volje ugovoraju
meunarodne privredne poslove.
Ta koordinacija volja esto se potiskuje u drugi plan od strane ekonomski jaih
subjekata koji nameu svoju volju, diktiraju uslove pri zakljuenju ugovora i dr.
1) Izvori koji potiu iz meunarodnog privatnog prava
Meunarodno privatno pravo regulie odnose pravnih i fizikih lica, kao odnose sa
graansko pravnim stranim elementom, ali i odnose koji se odnose na meunarodno
poslovno pravo (na pr. Nacionalnost preduzea i dr.)
23)

Izvori prava koji regliu meunarodne poslovne operacije. U ove izvore prava
mogu se istai oni izvori koji reguliu meunarodni robni promet i usluga. Radi se
o graanskim i trgovakim zakonicima ili drugim odgovarajuim izvorima prava
koje donosi odreena drava, nacionalnim propisima javnog prava i sl.

Milena Rani Petrovi

4)

Meunarodno privredno pravo

Autonomno meunarodno trgovinsko pravo. Pravila autonomnog meunarodnog

trgovinskog prava dovode do pravne sigurnosti subjekata koje ista primenjuju u
meunarodnim poslovnim odnosima i kao takve predstavljaju vrlo znaajan izvor
meunarodnog poslovnog prava.

5)

Drugi izvori meunarodnog poslovnog prava spadaju i tipski ugovori za razne

poslove robnog prometa. Kao izvori meunarodnog poslovnog prava, mogu da
poslue i opti uslovi poslovanja ( pediterskih, skladinih i drugih organizaacija ),
koji su doneti od strane nacionalnih gradnskih udruenja. Takoe, znaajan izvor su
i poslovni i proizvodni standardi.

6)

Arbitrana praksa i praksa nacionalnih sudova predstavlja znaajan izvor

meunarodnog poslovnog prava. Arbitrana praksa usklauje odreeni nesklad koji
postoji izmeu pravila nacionalnih zakonodavstava.

2.1.

Nacionalni izvori meunarodnog privrednog prava

2.1.1. Zakoni i drugi propisi

Domae pravo kao i domae zakonodavstvo stvara odreene opte akte kojima se
reguliu odreeni ekonomski odnosi sa inostranstvom. Tu se pre svega radi o zakonima,
kojima se regulie spoljnotrgovinsko poslovanje. To su kongetni propisi, imperativne
prirode, koji ine ekonomski javni poredak jedne drave. Domai privredni subjekti ne
mogu u svom poslovanju sa inostranstvom, zakonitosti pri zakljuivanju i realizaciji
poslovnih odnosa iz oblasti prometa robe i usluga, pozitivne zakonske propise svoje
zemlje. Inostrani privredni subjekti, pored svojih autonomnih propisa, moraju imati u vidu
domae zakonodavstvo nae zemlje, kada su im poslovni partneri nai privredni subjekti. U
naem pozitivnom pravu moe se istai vie zakona, koji su od posebnog znaaja za
meunarodno poslovanje naih privrednih subjekata ali i stranih privrednih subjekata:
Zakon o spoljno-trgovinskom preduzeu, Zakon o deviznom poslovanju, Zakon o
preduzeima, Zakon o stranim ulaganjima, Carinski zakon i dr. Za ugovore u
meunardonom poslovnom pravu, posebno je u naem pravu znaajan Zakon o
obligacionim odnosima. Ovaj zakon je osnovni izvor prava za ugovore u poslovnom pravu.
7

Milena Rani Petrovi

Meunarodno privredno pravo

2.2. Meunarodni izvori meunarodnog privrednog prava

3. SUBJEKTI MEUNARODNOG PRIVREDNOG PRAVA

3.1. Meunarodne organizacije

3.2. Meunarodni monetarni fond (MMF)

Milena Rani Petrovi

Meunarodno privredno pravo

3.3. Svetska trgovinska organizacija

3.4. Drava kao subjekt meunarodnog prava

4. MEUNARODNA TRGOVINA

4.1. Ugovor o meunarodnoj prodaji

4.1.1. Ugovor o meunarodnoj prodaji pojam

Meunarodno privredno pravo

Milena Rani Petrovi

41.1.

Meunarodna

prodaja

prema

Bekoj

konvenciji

meunarodnoj prodaji robe

4.2. Zakljuenje ugovora o prodaji prema odredbama Beke

konvenicje

4.2.1. Obaveze prodavca

4.2.2. Obaveze predaje robe i dokumentacije
4.2.3. Obaveza prenosa prava svojine
4.2.4. Posledice neispunjenja obaveza prodavca
4.2.5. Obaveze kupca
4.2.6. Posledice neispunjenja obaveza kupca
4.2.7. Raskid ugovora i naknada tete
4.2.8. Prelazak rizika
4.3.

Meunarodna prodaja u sluaju primene nacionalnog prava

10

Meunarodno privredno pravo

Milena Rani Petrovi

ZAKLJUAK

LITERATURA
1. Dr Galjak I., Opai A. (2014) Meunarodno privredno pravo,, Visoka kola za
poslovnu ekonomiju i preduzetnitvo
2. Savi J., Kvrgi G., (2012), Finansijska trita i bezranski menadment, Visoka
tola za poslovnu ekonomiju i preduzetnotvo
3. Vukosavljevi D., Vukosavljevi D., Vukosavljevi D., (2013), Bankarsko
poslovanje, Visoka kola za poslovnu ekonomiju i preduzetnitvo
4. Eri, D., (2003), Finansijska trita i instrumenti, igoja tampa, Beograd
5. Komazec S., (2001), Monetarna ekonomija i bankarstvo, Via poslovna kola,
Beograd
6. Risti ., Komazec S., (1998) Globalni finansijski menadment, igoja, Beograd
7. uki, ., 2001, Centralna banka i finansijski sistem, Litopapir, aak
8. evi, ., 1996, Centralna banka: poloaj, organizacija, funkcija, igoja tampa,
Beograd
9. irovi, M., 2001, Bankarstvo, Vedes, Beograd
11

Milena Rani Petrovi

Meunarodno privredno pravo

10. Bara S., Staki B., Hadi M., Ivani M. (2007), Praktikum za bankarstvo,
Univerzitet Singidunum
11. MMF, (2000), Monetary and Financial Statistics Manual.
12. www.nbs.rs
13. www.cekos.in.rs
14. www.wikipedija.org

12