VRSTE I KLASIFIKACIJA JAVNIH RASHODA Sve vei porast javnih rashoda u savremenim uslovima, kao i njihova poveana uloga

ue k o n o m s k o m i s o c i j a l n o m i v o t u , p r e d f i n a n s i j s k u t e o r i j u p o s t a v l j a j u , r a d i l a k e g izuavanja, problem klasifikovanja javnih rashoda u odreene grupe. Analogno tome, p o s t o j i m n o t v o v r s t a i k l a s i f i k a c i j a j a v n i h r a s h o d a . S t i m u v e z i , m o g u s e v r i t i raznovrsne klasifikacije javnih rashoda, to zavisi prvenstveno od kriterijuma od kojeg se polazi. To moe biti forma rashoda, mesto, vreme ili njihov objekat ili subjekat. U tomkonekst u, moe se rei da skoro svaki teoretiar javnih finansi ja ima svoju klasifikaciju javnih rashoda. Neke od klasifikacija javnih rashoda datiraju jo iz davnih vremena, dok je odreeni broj nastao pod uticajem novih savremenih pravaca u finansijkoj teoriji i praksi. Meutim, nije nam namjera da na ovom mestu ulazimo u sve postojee modaliteteklasifikacija javnih rashoda. Iz tih razloga, u nastavku izlaganja daje se prikaz jednog broja klasifikacija javnih rashoda za koje smatramo da su najstandardnije i najprisutnije ut e o r i j i javnih finansija. U skladu sa navedenim, zasluuje da bude navedena s l e d e a osnovna klasifikacija javnih rashoda: 1.Redovni i vanredni; 2.Lini i materijalni; 3.Proizvodni i transferni; 4.Novani i nenovani; 5.Produktivni i neproduktivni; 6.Odgodivi i neodgodivi; 7.Rashodi centralnih, regionalnih i lokalnih organa

1.UVOD Dati emo odgovor na pitanje utvrivanja i provoenja monetarne politike , tj.poblie odrediti neke od osnovnih pojmova vezanih za spomenuti dio ekonomije, uokviru predmeta Novarstvo. Polazei od injenice da je glavni akter u ovojprii centralna banka, samostalna i jedinstvena emisijska ustanova monetarnogsustava, (konkretno kod nas je u pitanju Hrvatska narodna banka) upoznat emo se is njenim osnovnim funkcijama, njenom emisijskom funkcijom, voenjem kreditne idevizne politike.Centralna banka moe osigurati ostvarivanje svojih funkcija uz pomo instrumenatamonetarno-kreditnog reguliranja, u koje spadaju: 1 . e s k o n t n a s t o p a 2 . o b v e z n a r e z e r v a 3.utvrivanje minimalne rezerve likvidnosti 4.kupovina i prodaja vrijednosnih papira 5.uee u deviznim transakcijama 6 . o g r a n i e n j e p l a s m a n a i s l . Monetarnom politikom osigurava se optimalan odnos koliine novca u optjecaju ikvantitativnog karaktera drutvenog proizvoda u okviru jedne nacionalneprivrede.Ona se svodi na aktivnosti centralne banke koje se odnose na emisiju ipovlaenje novca iz optjecaja u cilju obezbijeenja adekvatne koliine novca unekoj nacionalnoj privredi. Upoznat emo se i sa mjerama i instrumentima kojim s umonetarnoj sferi drutvene reprodukcije regulira

nivo, struktura i dinamikanovane mase, kao i cirkulacija novca u prometnim kanalima reprodukcije IZVRAVANJE I IZVRIOCI BUDETA Izvravanje budeta Kad skuptina , odnosno telo nadleno za donoenje budeta izvri verif i k a c i j u , odnosno usvoji budet, tada moe poeti izvravanje budeta ( izvravanje budeta moe sevriti tek posle prve uplate na poetku budetske godine, odnosno izvravanje se moe vriti iz prenetih prihoda, ako se prihodi prenose u narednu godinu). Budet se izvrava u dva osnovnad e l a , t a k o d a s e i z v o r n i i d r u g i p r i h o d i u p l a u j u u b u d e t , a i z v r a v a n j e r a s h o d a s e v r i isplatom iz budeta. Tako se u budetu postie budetska ravnotea, jer se ne moe isplatiti vie nego to je ostvareno prihoda. Obveznici poreza, taksa, naknada i drugih javnih prihoda, vre uplatu svojih obaveza na posebne raune, koji su propisani naredbom. Postupak izvravanja rashoda je regulisan propisima, radi pravilnog izvr a v a n j a budeta. Kod izvravanja budeta, pravilo je da funkcija naredbodavca i raunopolagaa buduu p o t p u n o s t i r a z d v o j e n e j e d n a o d d r u g e . I z v r a v a n j e r a s h o d a p o i n j e o d o r g a n a k o j i v o d i budet ( ministarstvo finansija ), tako to naredbodavac utvruje zakonski, ili drugi osnov za p r e n o e n j e s r e d s t a v a dravnom organu, ili organizaciji. Sa rauna budeta se vri p r e n o s sredstava na raun odreenog dravnog organa ili organizacije. Nadleni organ vri konanuisplatu budetskih sredstava i odgovoran je za namensko troenje sredstava. TREZOR Rec TREZOR potice od latinske reci thesaurus (riznica, blago, kasa, sef), pored toga trezoroznacava posebno zatvoreno osigurano mesto koje sluzi za cuvanje razicitih vrednosti poputnovca, zlata...Pojam trezora je tesko definisati, i on se u razlicitim drzavama razlicito tretira. Medjutim, uvek je u pitanju institucija posredstvom koje se obavljaju sva budzetska primanja i davanja, sto secini preko jedinstvenog konsolidovanog racuna trezora.U zemljama u tranziciji, gde je i Srbija trezor se nalazi u sastavu ministarstva finansija, medjutimu nekim drzavama trezor je nezavistan od min.fin. i javlja se kao posebno ministar.trezora. Funkcije trezora: 1. FINANSIJSKO PLANIRANJE

: podrazumeva pracenje priliva i odliva na racun trezora izahteva da ne dodje do iznenadnih nepredvidjenih kratkorocnih deficita. Potrebno je dase sacine :a) projekcije i pracenje priliva na konsolidovanom racunu trezora;b) definisanje tromesecnih, mesecnih i dnevnih kvota;2. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM SREDSTVIMA DRZAVE : ova funkcija dopusta trezoru da seradi likvidnosti za placanje koriste sredstva na konsolidovanom racunu, a da seeventualni visak plasira u investicije na domacem ili inostranom trzistu.3. KONTROLA RASHODA : podrazumeva kontrolu u cilju sprecavanja da se drzava stavi predsvrseni cin kada se neki od korisnika zaduzi.4. UPRAVLJANJE DUGOM I TRASAKCIJAMA : cilj je da se smanje troskovi zaduzivanjaRepublike.5. BUDZETSKO RACUNOVODSTVO I IZVESTAVANJE : podrazumeva:a) racunovodstvene poslove za obradu placanja, vodjenje dnevnika glavne knjigetrezora.b) finasijsko izvestavanjec) racunovostvenu metodologiju6. UPRAVLJANJE FIN.INFORMACIONIM SISTEMOM : da bi se na adekvatan i svrsishodannacin omogucilo pracenje naplate prihoda i rashoda razivijen je inform.sistem uzkoriscenje racunara. Konsolidovani racun trezora predstavlja jedan ili vise racuna na koje budz.prihodi pristizu, zatimna kojima se drze ti prihodi i sa kojih se izvrsavaju budz.rashodi. U okviru konsolidovanogracuna trezora svaki korisnik budz.sredstava ima sopstveni racun, tako da je obezbedjenaevidenicja kome kolika sredstva pripadaju.