VISOKA TEHNOLOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ABAC

Inenjerski menadment
------------------------------------------------------------------------------------------------------

SEMINARSKI RAD
Predmet: Ekonomija

Tema: Ponuda, tranja i politika vlade

Studenti:
Sneana Gladovi 5-10/2012
Dragan Raki 5-17/2012

Profesor: Dr Miroslava Petrevska

abac, mart 2013.

VISOKA TEHNOLOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ABAC

Inenjerski menadment
------------------------------------------------------------------------------------------------------

SADRAJ
UVOD............................................................................................................................................................... 1
PREGLED KLJUNIH REI.......................................................................................................................2
1. TRITE I TRINI MEHANIZMI......................................................................................................3
2. TRANJA.................................................................................................................................................6
2.1 Pojam tranje...........................................................................................................................................6
2.2 Vrste tranje.............................................................................................................................................8
2.3 Elastinost tranje....................................................................................................................................8
3. PONUDA.................................................................................................................................................10
3.1 Pojam ponude........................................................................................................................................10
3.2 Vrste ponude..........................................................................................................................................11
3.3 Elastinost ponude.................................................................................................................................12
4. TRINI MEHANIZMI I POLITIKA VLADE...................................................................................14
4.1 Ekonomske funkcije drave i efikasnost trinog mehanizma...............................................................14
4.2 Kontrola cena........................................................................................................................................15
4.2.1 Maksimizacija cena ili plafoniranje.............................................................................................15
4.2.1 Utvrivanje minimalne cene...........................................................................................................17
4.3 Porezi.....................................................................................................................................................19
4.3.1 Elastinost i poresko optereenje....................................................................................................21
5. ZAKLJUAK.........................................................................................................................................22
6. LITERATURA........................................................................................................................................23

VISOKA TEHNOLOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ABAC

Inenjerski menadment
------------------------------------------------------------------------------------------------------

UVOD

Privredni ivot predstavlja veoma sloenu tvorevinu koja se sastoji iz nekoliko zaokruenih delova
od kojih svaki za sebe predstavlja jednu celinu. Postoji veliki broj razliitih kombinacija izmeu tih
celina to dosta komplikuje privrednu sliku.
Najznaajnije oblasti makroekonomskog istraivanja su: trite roba i usluga gde se ravnotea
predstavlja preko jednakosti tednje i investicija i gde se primenjuje politika cena kao odgovarajua
mera ekonomske politike, zatim javne finansije koje obuhvataju javnu potronju i poreske prihode
drave gde se primenjuju mere fiskalne politike, razmena sa inostranstvom za koju odgovaraju
spoljno trgovinska i devizna politika, novani i bankarski sistem gde novac ima primarnu ulogu na
strani agregatne ponude i agregatne tranje, a monetarno kreditna politika ima regulativnu ulogu,
agregatna ponuda u kojoj se vodi politika dohodaka i posebna politika za svaku privrednu oblast.
Ekonomska politika predstavlja niz mera koje drava preduzima radi ostvarivanja pune zaposlenosti
i potencijalnog drutvenog proizvoda. Svaka ekonomska politika ima svoje podruje delovanja,
mere i probleme koje treba da reava. Ekonomske politike su meusobno povezane, jer su oblasti na
koje se one odnose meusobno povezane. Zato se ekonomske politike kombinuju.

VISOKA TEHNOLOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ABAC

Inenjerski menadment
------------------------------------------------------------------------------------------------------

PREGLED KLJUNIH REI

Trite objektivni mehanizam koji preko sueljavanja ponude i tranje roba i usluga
predstavlja vrlo sloen mehanizam na kojem su usko povezana sva navedena parcijalna trita.
Ponuda ukupna koliina robe ili usluga koja se u odreenom periodu i pod odreenim uslovima
nudi na tritu. Ponuda se moe posmatrati sa vie aspekata: ponuda robe reprodukcione potronje,
ponuda robe iroke potronje i ponuda robe za druge namene.

Tranja ukupna koliina proizvoda ili usluga koju su trini subjekti u odreenom vremenskom
periodu spremni i kupovno sposobni da, po odreenoj ceni i drugim uslovima prodaje, kupe na
odreenom tritu. Tranju potronih dobara ine sva ona dobra koja slue za zadovoljenje
ovekovih potreba.

Plafonirana cena zakonsko propisivanje najvie cene po kojoj moe da se prodaje neko dobro.
Najnia cena - cena prodaje odreena zakonom po kojoj moe da se prodaje neko dobro.
Porezi - nedobrovoljno plaanje dravi koje nije praeno protivuslugom koju bi od nje primio
platilac poreza.

Poreska optereenja - nain na koji se teret poreza deli meu uesnicima, prodavcima i
kupcima.

VISOKA TEHNOLOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ABAC

Inenjerski menadment
------------------------------------------------------------------------------------------------------

1. TRITE I TRINI MEHANIZMI

Trite jeste ustaljeni nain povezivanja kupaca i prodavaca. Trite jeste mehanizam kojim se
povezuju kupci i prodavci u cilju razmene roba i usluga. Ureenost trita podrazumeva utvrena
pravila ponaanja koja vae za trine uesnike.
Trini mehanizam ne predstavlja samo mesto na kojem se sueljavaju ponuda i tranja, ve i
mehanizam preko koga se valorizuju svi rezultati rada. Trite je objektivni mehanizam koji preko
sueljavanja ponude i tranje roba i usluga predstavlja vrlo sloen mehanizam na kojem su usko
povezana sva navedena parcijalna trita. Trite i informacije koje trini odnosi pruaju
proizvoaima, potroaima i dravi kao nosiocu ekonomske politike je i putokaz u odreivanju
svih subjekata za odgovarajuu proizvodnju, ponudu, tranju, potronju i slino. Postalo je i
mehanizam ne samo za susretanje ponude i tranje, uz formiranje odgovarajuih cena, ve i mesto
na kojem se najee sukobljavaju pojedinani i opti interesi, ali i sukob interesa pojedinanih
struktura u drutvu. Na tritu se najbolje ogleda i poloaj pojedinih grana i subjekata u primarnoj
raspodeli dohodaka i drutvenog fonda rada, ali i dometi uticaja odreenih drutvenih struktura.
Trite je esto i sredstvo za valorizaciju i isprobavanje efekata odreene makroekonomske
politike, jer je vrlo elastino i brzo reaguje. S obzirom na to da se preko trita prelamaju najee
sukobljeni interesi na relaciji: proizvoa potroa, potroa drava, proizvoa drava,
proizvoa - proizvoa, u tom sluaju trite postaje i sredstvo opte borbe za osiguravanje
odreenog poloaja u raspodeli, razmeni i potronji u odreenom drutvu. Trini mehanizam kao
izraz konkurencije i slobode, esto se izjednaava sa slobodama i denominacijom u odreenoj
dravi. Stoga se esto trini sistem suprotstavlja dravnoj intervenciji. Danas moderne drave i
privrede nastoje, u duhu opte liberalizacije i decentralizacije odluivanja i sredstava, da osiguraju
sve veu slobodu trita, da oslobode ukupan trini mehanizam, jer smatra se, trite predstavlja
snaan faktor kasnijeg privreivanja, suavanja trokova, nasuprot kasnoj i skupoj dravi i dravnoj
regulativi. Meutim, i pored takve opte orijentacije u svetu, ne postoji slobodno trite, ono je vie
ili manje pod delovanjem dravne intervencije i nacionalnih meunarodnih monopola. To je
dravno-monopolistiko regulisanje ekonomije i trita.

PREDMET RAZMENE NA TRITU

Roba i usluge

Faktori proizvodnje

Finansijski
instrumenti

Slika 1. Predmet razmene na tritu

Pored osnovne funkcije da povezuje proizvodnju i potronju, trite ima i:

VISOKA TEHNOLOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ABAC

Inenjerski menadment
-----------------------------------------------------------------------------------------------------1. Informativnu funkciju i funkciju povezivanja osamostaljenih robnih proizvoaa
Trite prima jednu optu informaciju o stanju ponude i tranje za odreenom robom ili
uslugom, a to je trina cena.
2. Selektivnu funkciju
Trite vri selekciju privrednih subjekata kroz proces konkurencije.
3. Alokativnu funkciju odnosno funkciju usklaivanja ponude i tranje
4. Distributivnu funkciju koju ostvaruje odreivanjem cena faktora proizvodnje ime utie na
formiranje primarne raspodele drutvenog proizvoda, na osnovu koje njihovi vlasnici stiu
dohodak i uestvuju u raspodeli novoostvarene vrednosti.
Vrste trita
Prema predmetu razmene razlikujemo:
Trite roba i usluga
Trite faktora proizvodnje
Finansijsko trite
Prema mestu na kome se odvija trite moe biti:
Lokalno trite
Regionalno trite
Nacionalno trite
Meunarodno trite
Svetsko trite
Prema stepenu slobode postoji:
Otvoreno trite nema ogranienja
Zatvoreno trite postoje barijere u pristupu tritu
Prema konkurentnosti trite delimo na:
Trite potpune konkurencije nema dominantnih preduzea
Monopolsko trite jedno dominantno preduzee
Oligopolsko trite nekoliko dominantnih preduzea
Prema uslovima razmene razlikujemo:
Slobodno trite potpuna sloboda kupoprodajnih odnosa
Vezano trite uticaj dravne intervencije
U zavisnosti od odnosa ponude i potranje trite moe biti:

VISOKA TEHNOLOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ABAC

Inenjerski menadment
----------------------------------------------------------------------------------------------------- Trite kupca trite na kome je ponuda vea od tranje
Trite prodavca trite na kome je tranja vea od ponude

Sa aspekta trinih struktura, podela se vri na:

Perfektno trite razmena po trinim cenama
Imperfektno trite ogranienost konkurencije i diferenciranje proizvoda
Zavisno od mesta na kome se roba nalazi, trite moe biti:
Trite veleprodavaca
Trite maloprodavaca
Sa aspekta marketinga, razlikujemo:
Trite line potronje
Trite proizvodno-uslune potronje
Jedan od glavnih zadataka istraivanja trita jeste procena njegove sadanje i budue veliine, pa se
zbog toga mere:
potencijal trita - maksimalna koliina proizvoda svih kompanija na jednom tritu
potencijal prodaje - ukupna koliina prodaje jedne kompanije
trina tranja - ukupna koliina proizvoda koji se prodaju
tranja kompanije - deo tranje koja pripada jednoj kompaniji
***
Osnovni elementi trinog mehanizma jesu ponuda i potranja.

VISOKA TEHNOLOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ABAC

Inenjerski menadment
------------------------------------------------------------------------------------------------------

2. TRANJA
2.1 Pojam tranje
Tranja predstavlja koliinu dobara koju su potroai sposobni i spremni da kupe u odreenom
trenutku po odreenoj ceni. Da bi tranja postojala, potrebno je da kupci mogu da kupe dobra,
odnosno da postoji njihova efektivna tranja i da postoji odreena cena. Prema zakonu tranje
postoji obrnuta proporcija izmeu cena i traene koliine.
Pojedinanu tranju ini koliina robe ili usluge koju je neki kupac spreman da kupi, po odreenoj
ceni. Ukupna trina tranja neke robe jeste zbir pojedinanih tranji svih kupaca te robe.
Faktori koji utiu na trnju su:
1. Cena robe - zakon tranje
2. Dohodak - normalna i inferiorna roba
3. Cene povezanih roba - supstituti i komplementarne robe
4. Ukusi
5. Oekivanja
Tranja je funkcija cene. Uticaj cene na tranju za proizvodima i uslugama meri se koeficijentom
elastinosti tranje u odnosu na cene: tranja je elastina kada snienje cena ima za posledicu vei
ukupni prihod preduzea; tranja je neelastina kada snienje cena ima za posledicu manji ukupni
prihod preduzea.
Ukoliko je rast ili pad izdataka za kupovinu proporcionalno manji u odnosu na rast ili pad dohotka
znai da su promene u izdacima proporcionalno manje u odnosu na promene u dohotku. To je logika
egzistencijalnih proizvoda ma koliko rastao dohodak, rae i izdaci za egzistencilane potrebe, ali ne
u tolikom procentu koliko raste dohodak. Ukoliko je rast ili pad izdataka za kupovinu
proporcionalno vei u odnosu na rast ili pad dohotka znai da su promene u izdacima
proporcionalno vee u odnosu na promene u dohotku. To je logika luksuznih proizvoda ma koliko
raste dohodak, jos vie e rasti izdaci za luksuzne proizvode od rasta dohotka.
Ukoliko su proizvodi supstituti, proizvodi koji mogu da zadovolje istu potrebu na isti nain, rast
tranje za jednim proizvodom uslovljen je rastom cene i smanjivanjem tranje za drugim
proizvodom.
Ukoliko su proizvodi komplementi, proizvodi povezani u potronji koji ne mogu da se troe
odvojeno, rast tranje za jednim proizvodom uticae na rast tranje za drugim proizvodom.
Proizvodi mogu biti i nezavisni, proizvodi koji se troe samostalno, i tada tranja raste ili pada od
drugih faktora na tritu.
Odnos cena i koliina dobara moe se izraziti tabelarno putem skala tranje i grafiki u
koordinatnom sistemu putem krive tranje. Kriva tranje predstavlja grafikon koji pokazuje odnos

VISOKA TEHNOLOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ABAC

Inenjerski menadment
-----------------------------------------------------------------------------------------------------izmeu cene dobra i traene koliine. Kriva ima negativan nagib nanie, od severozapada ka
jugoistoku. Ovo vano svojstvo zove se zakon opadajue tranje.
Cena

Koliina

1.5
2.5
3

4
2
1
Slika 2. Skala tranje

Odnos izmeu koliine koja se potrauje (QD) i cene (P) moe se napisati u obliku jednaine:

C
Cena P

QD = QD (P)

K Traena koliina Q

1
Grafik 1. Kriva tranje

4
1

VISOKA TEHNOLOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ABAC

Inenjerski menadment
-----------------------------------------------------------------------------------------------------2.2 Vrste tranje
Prema veliini trita, tranja moe biti:
lokalna
nacionalna
svetska
Prema vremenskom kriterijumu, tranju delimo na:
dnevnu
nedeljnu
mesenu
godinju
Prema subjektima, postoje:
pojedinana tranja
tranja privredne grane
ukupna tranja celog drutva
Prema nameni, tranju delimo na:
tranju za proizvodnim dobrima (sredstva za rad i predmeti rada)
tranju za potronim dobrima (nuna dobra, luksuzna i trajna dobra)
Prema prostoru gde se odvija razlikujemo:
domau tranju
inostranu tranju

2.3 Elastinost tranje

Elastinost tranje je reakcija tranje na promenu trinih cena. U osnovi postoji:
a) cenovna i
b) dohodovna elastinost
Meri se promena tranje u odnosu na promenu cene ili dohotka, pod uslovom da svi ostali faktori
ostanu nepromenjeni.
Cenovna elastinost tranje je svojstvo tranje da se menja pod uticajem promene cena. Cenovna
elastinost tranje, ili elastinost tranje, predstavlja jainu reakcije traene koliine nekog dobra na
promenu cene tog dobra, a izraunava se tako to se procentualna promena traene koliine podeli
procentualnom promenom cene.
Elastinost tranje izraava se koeficijentom cenovne elastinosti tranje. Koeficijent elastinosti je
odnos izmeu procentualne promene u koliini traene robe (zavisna promenljiva) i procentualne
promene cene traene robe (nezavisna promenljiva).

VISOKA TEHNOLOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ABAC

Inenjerski menadment
------------------------------------------------------------------------------------------------------

Koeficijent cenovne elastinosti tranje moe biti vei od 1, jednak 1 i manji od 1, pa razlikujemo
elastinu, jedinino elastinu i neelastinu tranju.
Ako je koeficijent cenovne elastinosti tranje vei od 1, tranja je elastina. Kod elastine tranje
relativna promena traene koliine je vea od relativne promene cena.
Ako je koeficijent cenovne elastinosti tranje 1, tada se radi o jedininoj elastinosti tranje. Kod
jedinine elastinosti tranje relativne promene traene koliine i cena su jednake.
Ako je koeficijent cenovne elastinosti tranje manji od 1, a vei od 0, tranja je neelastina. Kod
neelastine tranje relativna promena traene koliine manja je od relativne promene cena.
Savreno neelastina tranja je ona gde traena koliina ne reaguje na promene cena bez obzira na to
kolika ona bila. Koeficijent savreno neelastine tranje jednak je 0.
Savreno elastina tranja je ona kod koje beskonano mala promena cena izaziva beskonano
veliko poveanje traene koliine. Koeficijent savreno elastine tranje jednak je plus beskonano.
Elastinost tranje je uvek negativna, jer se koliine i cene kreu u suprotnom pravcu. Rast cena
prouzrokuje pad koliina, te je njihov odnos negativan, i obrnuto.

VISOKA TEHNOLOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ABAC

Inenjerski menadment
------------------------------------------------------------------------------------------------------

3. PONUDA
3.1

Pojam ponude

Ponuda predstavlja koliinu nekog dobra koju su preduzea voljna da proizvedu i ponude u
odreeno vreme, na odreenom mestu, po odreenim cenama. Prema zakonu ponude, ponuda
pokazuje odnos izmeu trine cene dobra i koliine tog dobra koju su proizvoai voljni proizvesti
i prodati, uz pretpostavku da ostale stvari ostanu nepromenjene, posebno trokovi proizvodnje.
Pojedinana ponuda predstavlja koliinu neke robe ili usluge koju je neki proizvoa spreman da
proda, po odreenoj ceni. Ukupna trina ponuda neke robe predstavlja zbir pojedinanih ponuda
svih proizvoaa, odnosno prodavaca te robe na tritu.
Determinante trine ponude su:
1. Cena robe - zakon ponude
2. Cena faktora proizvodnje
3. Raspoloiva tehnologija
4. Oekivanja
5. Cene supstituta
6. Mere makroekonomske politike
7. Mere fiskalne i monetarne politike
8. Organizacija trita
Ponuda se moe definisati i kao odnos koliine ponuene robe na tritu i njene cene. Ona izraava i
prodajnu spremnost proizvoaa pri razliitim nivoima cena i ostalim uslovima na tritu. Koju e
masu proizvoda proizvoa ili drugi subjekt koji njom raspolae ponuditi na tritu zavisi od cene
koju e za nju ostvariti. Na taj nain uspostavlja se funkcionalna veza izmeu ponude i cena. Za
najvei broj proizvoda postoji pozitivan odnos cena i ponude. Kada se cena nekog proizvoda povea
dolazi do poveane ponude roba i usluga, i obrnuto.
Promene u nivou trinih cena robe prouzrokuju promene u obimu ponuene koliine robe na
tritu.
Meusobni odnos cene i ponude moe se izraziti tabelarno putem skale ponude, grafiki u
koordinatnom sistemu putem krive ponude i putem algebarske funkcije.
Cena
1
2
3

Koliina
2
4
6
Slika 3. Skala ponude

C
Cena P

VISOKA TEHNOLOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ABAC

Inenjerski menadment
------------------------------------------------------------------------------------------------------

K
Q

1
Grafik 2. Kriva ponude

3.2 Vrste ponude

8
2

Sa aspekta trita, ponuda moe biti:

o lokalna
o nacionalna
o svetska
Sa aspekta vremena, ponuda se deli na:
o dnevnu
o nedeljnu
o mesenu
o godinju
Prema subjektima, ponuda moe biti:
o ponuda jednog preduzea
o ponuda privredne grane
o ukupna agregatna ponuda
Po broju prodavaca, ponudu delimo na:
o konkurentnu ponudu
o oligopolsku ponuda
o monopolsku ponudu

Ponuena koliina

VISOKA TEHNOLOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ABAC

Inenjerski menadment
-----------------------------------------------------------------------------------------------------Prema nameni, razlikujemo
o ponudu sredstava za proizvodnju
o ponudu finalnih potronih dobara
Ponuda moe biti i
o fiksna ponuda
o varijabilna ponuda

3.3 Elastinost ponude

Odnos izmeu kretanja ponude i cena proizvoda izraava se preko koeficijenta cenovne elastinosti
ponude. Ovaj koeficijent izraava odnos izmeu procentualne promene u obimu ponuene koliine
neke robe i procentualne promene u nivou trinih cena te robe.

Koeficijent cenovne elastinosti moe biti vei od 1, manji od jedan ili jednak jedinici, pa shodno
tome ponuda moe biti elastina, jedinino elastina i neelastina. Vrednost koeficijenta elastinosti
ponude je pozitivna.
Ponuda je elastina ako je Esx > 1. To e biti sluaj kada je procentualna promena ponuene
koliine vea od procentualne promene cena.
Ponuda je jedinino elastina ako je Esx = 1. To je sluaj kada su procentualne promene ponuene
koliine i cena jednake.
Ponuda je neelastina ako je Esx < 1. To e biti onda kada je relativna promena ponuene koliine
manja od promene cena.
Mogu se javiti i dva ekstremna sluaja:
a) kada je koeficijent cenovne elastinosti jednak nuli; radi se o savreno neelastinoj ponudi
b) kada je beskonano velik; radi se o savreno elastinoj ponudi na promenu cena i pri tom

ponuena koliina ne reaguje na promenu cene.

Uticaj ostalih faktora na elastinost ponude:
Ponuda e biti neelastina ako su mogunosti poveanja proizvodnje manje i ako je
mobilnost proizvodnih faktora ograniena.

VISOKA TEHNOLOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ABAC

Inenjerski menadment
----------------------------------------------------------------------------------------------------- Ponuda e takoe biti neelastina ako su zalihe proizvodnih inputa i gotovih proizvoda male,
ako je vreme prilagodljivosti proizvoaa promenama krae, a samim tim trajanje
proizvodnog procesa due.
Ponuda e biti elastina ako su mogunosti poveanja proizvodnje vee i ako je mobilnost
proizvodnih faktora visoka.
Ponuda e takoe biti elastina ako su zalihe proizvodnih faktora i gotovih proizvoda velike,
ako je vreme prilagodljivosti proizvoaa promenama due i ako je duina proizvodnog
procesa kraa.

4. TRINI MEHANIZMI I POLITIKA VLADE

Liberalno shvatanje drave i trita zasniva se na uverenju da e trite izvriti najbolju alokaciju
proizvodnih faktora. Slobodno formirane trine cene same su u stanju da dovedu brzo do

VISOKA TEHNOLOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ABAC

Inenjerski menadment
-----------------------------------------------------------------------------------------------------uspostavljanja i odravanja trine ravnotee. Trini mehanizam je u stanju da osigura sledee
ciljeve u razvoju:
1. Stalna ravnotea na tritu
2. Stalna i puna zaposlenost
3. Automatizam u odnosima ponude i tranje na tritu
4. Optimalno kombinovanje svih faktora rasta i optimalan ekonomski razvoj
Novija shvatanja trae stalno prisustvo dravne intervencije na tritu. Trini automatizam vodi u
krizu, depresiju i nestabilnost, tako da drava mora da intervenie u otklanjanju tih neravnotea.
Trite samo po sebi ne daje dovoljne informacije, tako da odluke subjekata na tritu nisu uvek
optimalne i ekonomski racionalne, zbog ega i dravni intervencionizam postaje objektivno nuan.
Osnovni razlozi za dravnu intervenciju jesu:
1. Ispravljanje trinih nedostataka

2.
3.
4.

Kontrola eksternih efekata

Poveanje pravinosti u raspodeli dohodaka
Podsticanje privrednog rasta i stabilnosti privrede

Trite je, od velike ekonomske krize i razvojem dravne intervencije, nuno ogranieno dravom.
U klasinoj ekonomiji dravna intervencija mora da bude: neutralna, jer kada uspostavi odnose
konkurencije, ponude i tranje, ispravi deformacije trita, drava mora da se povue sa trita;
pojedinci najbolje znaju kako da kombinuju svoje faktore proizvodnje, bolje nego to im to drava
namee; drava treba da osigura samo pravni okvir za slobodno trgovanje i slobodno ponaanje;
svaki subjekt ima slobodan izbor izmeu alternativnih mogunosti, bez veih ogranienja.

4.1 Ekonomske funkcije drave i efikasnost trinog mehanizma

Drava u trinom drutvu zadrava dve osnovne funkcije:
1. Ekonomsku funkciju
Ekonomska funkcija se svodi na brigu za stabilno trino privreivanje i drutveni razvoj,
odnosno preduzimanje svih potrebnih mera i instrumenata u sprovoenju odreene
ekonomske politike.
2. Politiku funkciju
Politika funkcija se svodi na ureivanje pravnog poretka, zatitu slobode pojedinca i
sprovoenje drutvenih pravila po kojima e se ponaati svi subjekti. Najee se ima u vidu
tzv. pravna drava pri emu sve institucije takve drave moraju funkcionisati u cilju zatite
prava pojedinaca, odnosno institucija u sistemu.
U ekonomske funkcije drave se navode sledee:
1. Dravno vlasnitvo
2. Poveanje koncentracije i centralizacije kapitala
3. Dravno regulisanje privrednog razvoja i ciklinog kretanja privrede

VISOKA TEHNOLOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ABAC

Inenjerski menadment
-----------------------------------------------------------------------------------------------------4.
5.
6.
7.
8.
9.

Budetska politika
Poreski sistem
Monetarna politika
Dravno regulisanje trita
Dravno planiranje
Dravno sporazumevanje sa sindikatom i poslodavcima

Drava moe intervenisati na tritu i odreivati maksimalne i minimalne cene. Iako drava
intervenie u dobroj nameri posledice njene intervencije su manjkovi i vikovi na tritu,
neefikasnost i neracionalnost. Odreivanje cena povrh ravnotenih dovee do vikova ponude, dok
e odreivanje cena ispod ravnotenih uzrokovati vikove potranje, racionalizaciju i pojavu crnog
trita. Slobodno delovanje trita efikasnije i optimalnije alocira proizvodne faktore od drave.

4.2 Kontrola cena

U trinoj privredi svaka roba ima svoju cenu, koja predstavlja vrednost nekog dobra izraenu u
novanom obliku. Cene koordiniraju odluke proizvoaa i potroaa na tritu. Vie cene smanjuju
tranju potroaa, a podstiu proizvodnju. Nie cene podstu potronju i obeshrabruju proizvodnju.
Cene su ravnoteni tas na vagi u trinom mehanizmu. Cene po kojima kupci ele da kupe tano
onoliko koliko prodavci ele da prodaju postiu ravnoteu ponude i tranje. Cena jeste osnovni
trini instrument.

Cena proizvoda

Kontrola cena obino se primenjuje kada kreatori ekonomske politike veruju da je trina cena
nepravedna za prodavce ili kupce. Njen rezultat je ili maksimizacija cena odnosno plafoniranje ili
utvrivanje najnie (donje) cene.
4.2.1 Maksimizacija cena ili plafoniranje
Maksimalna ili plafonirana cena je zakonski propisana najvia cena po kojoj moe da se prodaje
neko dobro. Ako je plafonirana cena iznad trine cena, ona nije obavezujua.

Ponuda
1000
Plafon cena

500
Ravnotena cena
Tranja

10
Ravnotena koliina

Koliina proizvoda

VISOKA TEHNOLOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ABAC

Inenjerski menadment
------------------------------------------------------------------------------------------------------

Grafik 3. Plafon cena koja nije obavezujua

Ako je plafonirana cena ispod trine cene, ona je obavezujua. Obavezujue maksimiziranje cena
dovodi do:

Ravnotena cena

Cena proizvoda

Manjka poizvoda odnosno nestaice robe

Necenovnog racionisanja

1000

Ponuda

VISOKA TEHNOLOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ABAC

Inenjerski menadment
------------------------------------------------------------------------------------------------------

Plafon cena
500
nestaica
Tranja

10
ponuena koliina

Koliina proizvoda

30
traena koliina

Grafik 4. Plafon cena koja je obavezujua

Potroaki viak je razlika izmeu cene koju je kupac bio spreman da plati i cene koju je stvarno
platio. Poveanje ponude, uz istu spremnost za plaanje podrazumeva vei viak. Kada cena pada
poveava se potroaki viak postojeih i novih kupaca. Znaaj potroakog vika ogleda se u
ekonomskoj koristi potroaa. Nia cena, vei potroaki viak i obrnuto.
Kontrolom cena vri se uticaj na potroaki viak. Na primer, upotrebom poreza drava moe
kontrolisati cene. Poveanjem poreza, poveavaju se i cene, ali se smanjuje tranja. S druge strane,
poveanjem poreza, poveava se poreski prihod i smanjuje potroaki viak.

Ravnotena cena

Cena proizvoda

4.2.1 Utvrivanje minimalne cene

Najnia, donja, minimalna ili pod cena jeste cena prodaje odreena zakonom po kojoj moe da
se prodaje neko dobro. Dva ishoda su mogua kada drava nametne najniu (donju) cenu. Ako je
pod cena ispod trine cene, ona nije obavezujua.

1000

Ponuda

VISOKA TEHNOLOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ABAC

Inenjerski menadment
-----------------------------------------------------------------------------------------------------Prag cena
500

Tranja

10
Ravnotena koliina

Koliina proizvoda

Grafik 5. Najnia cena koja nije obavezujua

Ako je pod cena iznad trine cene, ona je obavezujua. Obavezujua donja cena dovodi do:
Vika proizvoda odnosno vika ponude
Necenovnog racionisanja
Cena proizvoda

Ponuda

1000

Prag cena
750

Ravnotena cena
Tranja

50
traena koliina

80

Koliina proizvoda

ponuena koliina

Grafik 6. Najnia cena koja nije obavezujua

Proizvoaki viak jeste razlika izmeu iznosa koji je plaen prodavcu i minimalnog iznosa po
kome je prodavac bio spreman da proda robu. Porast cena dovodi do veeg proizvoakog vika
postojeih i novih proizvoaa.

Ukupan viak na tritu = potroaki viak + proizvoaki viak

VISOKA TEHNOLOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ABAC

Inenjerski menadment
-----------------------------------------------------------------------------------------------------Efikasno trite maksimizira ukupni viak koji ostvaruju svi uesnici na tritu. Ukupan viak je
oblast izmeu krive ponude i krive tranje do ravnotene koliine.
Kontrola cena esto nanosi tetu onima koje treba da zatiti. Postoji jo itav niz drugih mera
odnosno subvencija, ali one poveavaju porez.

4.3 Porezi
Porezi jesu jedan od naina prikupljanja javnih prihoda. Osnovna svrha ubiranja poreza je
finansiranje budeta i propisanih nadlenosti drave i njenih jedinica. Porezi su najvaniji izvor
budeta i bez njih drava ne bi mogla da funkcionie i finansira javna dobra i zajednike potrebe,
kao to su odbrana, zatita svojine i prava graana, javni red i mir, obrazovanje, zdravstvo,
infrastruktura i slino.
Pored glavnog cilja, drugi ciljevi oporezivanja su:
a) reditribucija dohotka ili imovine, gde se neki graani optereuju porezom vie, a drugi
manje,
b) destimulisanje neeljenog ponaanja,
c) ugradnja stabilizatora ukupnog dohotka zemlje kroz progresivno oporezivanje, kako veruju
neki ekonomisti.
Vana osobina pojedinih poreza je vrsta poreske stope. Ona moe biti proporcionalna, kada stopa
ostaje ista bez obzira na rast dohotka, progresivna, kada stopa raste sa poveanjem doohotka, i
regresivna, kada se stopa smanjuje sa poveanjem dohotka. Osnovna podela poreza je na neposredne
i posredne. Neposredni porezi su oni koje plaaju poreski obveznici koji ih i snose, dok se kod
posrednih poreza unapred zna da e ih poreski obveznik prebaciti na nekog drugog. Podela je ipak
nepotpuna i nejasna, budui da postoji prevaljivanje i neposrednih poreza, pa nije uvek jasno ko ih
snosi.
Poresko optereenje je nain na koji se teret poreza deli meu uesnicima, prodavcima i kupcima.
Porezi destimuliu trinu aktivnost.
Kad se oporezuje neko dobro prodata koliina tog dobra je u novoj ravnotei manja. Kupci i
prodavci zajedniki snose poresko optereenje.
Cena
Ponuda

Cena koju plaaju

kupci

5.5

Cena bez poreza

Ravnotea bez poreza

Ravnotea sa porezom

Cena koju
ostvaruju prodavci

4.5

D2

D1

VISOKA TEHNOLOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ABAC

Inenjerski menadment
------------------------------------------------------------------------------------------------------

Koliina
Grafik 7. Uticaj poreza nametnutog kupcima na trine ishode

Cena

S2

S1

Cena koju plaaju

kupci

5.5

Ravnotea sa porezom

Cena bez poreza

Ravnotea bez poreza

Cena koju ostvaruju 4.5

prodavci

Koliina
Grafik 8. Uticaj poreza nametnutog prodavcima na trine ishode

Cena

4.3.1 Elastinost i poresko optereenje

Cena koju plaaju
kupci

Kada je ponuda elastinija od tranje, porez pada veim delom na teret potroaa.
porez

Cena bez poreza

Cena koju
ostvaruju prodavci

Koliina

VISOKA TEHNOLOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ABAC

Inenjerski menadment
------------------------------------------------------------------------------------------------------

Grafik 9. Ponuda elastina, tranja neelastina

Kada je tranja elastinija od ponude, porez pada veim delom na teret proizvoaa
Cena

Cena koju plaaju

kupci
Cena bez poreza
Cena koju ostvaruju
prodavci

Koliina
Grafik 10. Tranja elastina, ponuda neelastina

5. ZAKLJUAK
Savremene privredne sisteme karakterie izrazita neperfektnost finansijskih trita, kada pad tranje
potroakih dobara gotovo automatski recesivno deluje, porast tednje, koji je stalno prisutan, ne
prenosi se automatski na trite kapitala poto ne postoji dovoljna tranja i elja za investiranjem
zbog pada mogunosti realizacije proizvoda.
Pad potroake tranje u savremenim privredama je prvi indikator vladama i organima ekonomske
politike da je nuan zaokret u pravcu podsticanja privredne aktivnosti i potronje, to je drugim
reima, postalo alarmno zvono u kretanju privrede.

VISOKA TEHNOLOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ABAC

Inenjerski menadment
-----------------------------------------------------------------------------------------------------Za dinaminiji industrijski razvoj, potrebna je ukupna transformacija. Drava treba da omogui
prevazilaenje nedovoljnog delovanja trinog mehanizma u oblasti poslovanja industrije i preuzme
ulogu inicijatora i koordinatora aktivnosti industrijskih preduzea u cilju uspenijeg nastupa na
tritu.

6. LITERATURA
[1] Dr Sveto P.," Makroekonomska politika ", Beograd, 1995 .
[2] M.Sekulovi, D.Kitanovi, S. Cvetkovi, Makroekonomija, Zavod za udbenike i nastavna
sredstva, Begrad, 1997.
[3] Veselinovi P., Ekonomija, Beograd 2009.