UNIVERZITET UNION - NIKOLA TESLA

Fakultet za preduzetniki biznis

Predmet: Osnovi ekonomije

Seminarski rad
Tema rada: Fiskalna politika

Mentor:
Prof. dr Svetlana Vukoti

Student:
Stojakovi Ivan

Decembar, 2013.

Sadraj
1. FISKALNA POLITIKA UVOD.......................................................................................3
2. FUNKCIJE FISKALNE POLITIKE..................................................................................4
3. CILJEVI, INSTRUMENTI I EFEKTI FISKALNE POLITIKE....................................4
3.1 Ciljevi.................................................................................................................4
3.2 Instrumenti fiskalne politike i njihov znaaj........................................................6
3.3 Efekti fiskalne politike.........................................................................................6
4. MONETARNA I FISKALNA POLITIKA......................................................................7
4.1 Onos fiskalne i monetarne politike.....................................................................8
5. FISKALNA POLITIKA I NJENA PODRUJA..........................................................8
5.1 Komponente fiskalne politike..............................................................................8
6. ELEMENTI FISKALNE POLITIKE..........................................................................9
6.1 Vodjenje fiskalne politike.....................................................................................9
6.2 Javni rashodi.....................................................................................................10
6.3 Javni prihodi.....................................................................................................10
6.4 Javne usluge i dobra.........................................................................................11
6.5 Javni prihodi i rashodi.......................................................................................11
7. TEORETIATI FISKALNE POLITIKE..................................................................12
7.1. John Maynard Keynes i njegov uticaj na formiranje fiskalne politike...............12
7.2. Postkeynesijanska shvatanja o fiskalnoj politici...............................................13
7.3 Kritike Keynesove doktrine...............................................................................15
7.4 Monetarna i fiskalna politika industrijski razvijenih zemalja.............................16
8. ZAKLJUAK.........................................................................................................18
9. LITERATURA........................................................................................................19

 FISKALNA POLITIKA UVOD

Makroekonomija je grana ekonomije koja se za razliku od mikroekonomije, bavi
celokupnim gospodarstvom nekog podruja, prouavajui meusobne odnose ukupne
proizvodnje, prihoda, zaposlenosti, cena i drugih varijabli. Sredstva makroekonomske
politike su: fiskalna, monetarna i politika dohodaka.
Pojam politika potie od grke rei polis drava, tj. rei politikos dravni, javni,
graanski. Politika je delatnost vezana za upravljanje odnosno rukovoenje dravom.
Pojam fiskalan potie od latinske rei fiskus, koja oznaava dravnu blagajnu i pravnu
osobu koja je nosilac imovinskih prava i zastupa je u svim njenim imovinsko pravnim
odnosima.
Fiskalna politika moe biti razvojnog karaktera i ona u kratkom roku ima za cilj
prevladavanje ciklinog smanjenja privredne aktivnosti.
Fiskalna politika se bavi nainima prikupljanja novca u dravnu blagajnu i njegovog
troenja. Sastoji se od porezne politike i politike javnih rashoda. U vreme inflacije esto
se primenjuje kontrakciona ili restriktivna fiskalna politika u vidu poveanih poreza i
smanjenja javnih rashoda. U vreme depresije primenjuje se ekspanzivna fiskalna
politika u vidu smanjenja poreza i porasta javnih rashoda. Fiskalna politika utie na
prihode i potronju ljudi, pomae u odreivanju alokacije resursa izmeu privatnih i
kolektivnih dobara te utie na poticanje investicija. Ona takoe predstavlja oblikovanje
poreza i javnih rashoda s ciljem da se ublai jaz privrednih ciklusa, da se doprinese
odravanju ekonomije pune zaposlenosti, osloboene od inflacije i deflacije. Upotreba
fiskalnih prihoda (poreza, doprinosa, carina, taksa i sl.) i budetskih rashoda mora se
vriti u pravcu i na nain ostvarivanja ciljeva i zadataka makroekonomske politike
(ubrzani privredni razvoj, konkurentska sposobnost privrede, puna zaposlenost, porast
ivotnog standarda stanovnitva).
Kontrakciona ili restriktivna fiskalna politika ukljuuje smanjenje dravne potronje i/ili
poveanje poreza. Primenjuje se kada se eli obuzdati rast AD i nedovoljna kretanja u
platnom biznisu. Posledica takve fiskalne politike moe biti ili rastui budetski suficit ili
smanjujui budetski deficit. Veliina deficita ili suficita zavisi od stanja u kom se
privreda nalazi.
Ekspanzivna fiskalna politika podrazumeva ili rastuu potronju drave i/ili smanjenje
poraza. Posledica takve fiskalne politike moe biti ili rastui deficit ili smanjujui
budetski suficit. Budetski deficit drava finansira svojim zaduivanjem. Srbija svoj
deficit finansira ili zaduivanjem kod NBS ili emisijom vrednosnih papira. Tako nastaje
dravni ili javni dug.

 FUNKCIJE FISKALNE POLITIKE

Postoje 3 osnovne funkcije fiskalne politike i one se mogu formulisati na sledeci nain:

stabilizaciona funkcija - nosioci fiskalne politike nastoje da njenim

instrumentima obezbede privrednu stabilnost kao osnovu za neometano
obavljanje ekonomskih aktivnosti;
alokativna funkcija drava ima zadatak da utie na ulaganje i upotrebu
gospodarskih resursa, sa ciljem da osigura ponudu javnih i privatnih dobara
(to se finansira iz poreza)
redistributivna funkcija drava menja onu raspodelu (dohodaka,
bogatstva, potronje, tj.ansi) koja se ostvaruje na tritu, kako bi
zadovoljila socijalne i politike kriterijume (npr.progresivno oporezivanje)

CILJEVI,

INSTRUMENTI

EFEKTI

FISKALNE

POLITIKE

Fiskalna politika je deo ekonomske politike i od ostalih oblasti se razlikuje po svojim

instrumentima. Ona predstavlja politiku javnih prihoda i rashoda. Primarna funkcija
fiskalnog sistema je da obezbedi javne prihode za finansiranje javnih rashoda.

3.1 CILJEVI
Osnovni ciljevi fiskalne politike podudaraju se sa osnovnim ekonomskim ciljevima
drutva, a to su:
visoka (puna) zaposlenost,
niska i stabilna inflacija,
odriva platnobilansna pozicija
visok i stabilan privredni rast
Ciljevi fiskalne politike se ostvaruju kroz javne prihode, javne rashode, fiskalni deficit i
javni dug.

Uticaj fiskalne politike na privredu zavisi kako od ukupnog (konsolidovanog) nivoa

navedenih varijabli tako i od njihove strukture:
u sluaju prihoda bitna je podela na prihode od direktnih i indirektnih
poreza, fleksibilnih i nefleksibilnih poreza i dr.
u sluaju rashoda bitna je podela na rashode za nabavku roba i
usluga i transfere, tekue i kapitalne rashode i dr.
u sluaju javnog duga relevantne su podele na unutranji (mogunost
istiskivanja privatnog sektora) i spoljni javni dug (koristi se strana
tednje),
dug nominovan u domaoj i stranoj valuti i dr.
Fiskalna politika utie na:
tranju (poveanje, smanjenje i promena strukture),
likvidnost privrede (deficit-poveanje, suficit smanjenje likvidnosti),
supstituciju roba i faktora prozvodnje usled promene relativnih cena
(efekat supstitucije),
promenu realnog dohotka gradjana i preduzea, koja utie na
promenu njihove tranje i spremnosti za radne i preduzetnike
napore (efekat dohotka).
Prva dva mehanizma deluju na tranju, trei deluje na ponudu, a etvrti na ponudu i
tranju.
Prva dva mehanizma deluju u kratkom roku i makroekonomske su prirode, dok druga
dva deluju u dugom roku i mikroekonomske su prirode.
Fiskalna politika ima svoje globalne i specifine ciljeve.
Globalni ciljevi fiskalne politike su:
privredni rast i razvoj kroz prospeivanje rasta drutvenog proizvoda,
ekonomska ravnotea i stabilnost cena,
pravednija raspodela dohotka
Specifini ciljevi fiskalne politike su:
finansiranje ponude javnih dobara i usluga,
ravnomernija socijalna raspodela javne potronje,
stabilizaciona funkcija (kroz rast bruto drutvenog proizvoda, rast
zaposlenosti i stabilne cene),
strukturno razvojna funkcija.

3.2 INSTRUMENTI FISKALNE POLITIKE I NJIHOV ZNAAJ

Instrumenti fiskalne politike se dele u sledece grupe:
instrumenti javnih finansija
instrumenti monetarno-kreditne politike
instrumenti sastava i politike cena
instrumenti spoljnotrgovinskog i deviznog sastava
instrumenti sastava i politike dohodaka
instrumenti direktne kontrole
Instrumenti fiskalne politike posebno se koriste za ostvarivanje sledeih ciljeva
ekonomske politike, a to su: pune zaposlenosti, stabilnost cena, poboljanje bilansa
plaanja, poticanje proizvodnje (gospodarskog rasta) i za preraspodelu dohotka
(bogatstva).
Prema veini ekonomskih strunjaka prvo treba razmotriti javne rashode, a tek potom
javne prihode. Tri osnovna razloga za ovo shvatanje su:
Za demokratsko odluivanje o porezima i drugim javnim prihodima
predstavlja bitnu pretpostavku to egzaktnije saznanje o obimu i
strukturi javnih potreba i trokovima njihovog zadovoljavanja, tj. o obimu
i strukturi javnih rashoda.
Javni rashodi imaju neproizvodan karakter, sem odreenih sluajeva,
mada ne i drutveno nekoristan, pa se preko njihovog angaovanja ne
obezbeuje reprodukcija prihoda, njima se, kao takvim, mora obraati
izuzetna panja.
Bez prethodnog utvrivanja karaktera potreba i rashoda, ne bi bilo
mogue sasvim uspeno objasniti karakter i specifine oblike prihoda.

3.3 EFEKTI FISKALNE POLITIKE

Efekti fiskalne politike na privredu zavise od naina voenja monetarne politike,
otvorenosti privede, reima i politike kursa i dr.

4. MONETARNA I FISKALNA POLITIKA

Utvrivanje realnog dometa fiskalne politike u okvirima ekonomske politike zahteva u
prvom redu razmatranje odnosa fiskalne i monetarne politike kao mera
jedinstvene finansijske politike zemlje.
Za razliku od ranijeg shvatanja, iskustva iz novijeg perioda, a naroito perioda krize 30tih godina su pokazala da mere iz sfere monetarne politike nemaju punu efikasnost u
savladavanju tekoa koje su pratile ova zbivanja. Iskustva iz velike svetske
ekonomske krize su ukazala na nekompletnost mera iz sfere monetarne politike u
savladavanju posledica krize. I u postkriznom periodu nesavrenost monetarnih
akcija dolazila je takoe do izraaja, tako da je sve ovo upuivalo na potrebu
koordinisane i sinhronizovane akcije mera monetarne i fiskalne politike, a cesto i u
kombinaciji sa merama administrativne prirode. Krajem 50-tih godina monetarna
politika ponovo nije pokazala adekvatne rezultate u suzbijanju dosta umerenih stopa
inflacije, koje su u tom periodu dolazile do izraaja u razvijenim zemljama Zapada. U
takvoj situaciji se veci znaaj pocinje pridavati diskrecionim fiskalnim merama.
Nasuprot tome, u 70-tim godinama XX veka teite se poinje ponovo stavljati na
monetarne akcije, dok se fiskalne mere koriste u nedovoljnom obimu.
Ocigledno je neprihvatljiva apsolutizacija monetarne politike, tako isto i prenaglaavanje
znaaja fiskalnih akcija. Kombinovanjem instrumenata iz jedne i druge sfere postiu se
daleko prihvatljiviji efekti. Mada su mere monetarne i fiskalne politike meusobno
komplementarne po svom karakteru i dejstvu, njihovo meusobno usklaivanje nije
lagano niti jednostavno. Ne negirajuci znaenje politikih momenata pri regulisanju
kombinacije mera monetarne i fiskalne politike, fiskalnoj politici treba dati primat u
sledecim slucajevima:
fiskalna politika pokazuje efikasnije delovanje na nivo potronje nego na
regulisanje investicija, dok je kod monetarne politike efekat obrnut,
fiskalna politika deluje efikasnije na regulisanje fiskalne potronje na
domaem tritu,
u prevladavanju depresije fiskalna politika je efikasnija od monetarne koja
pokazuje vecu efikasnost u savladavanju inflatornog buma
U savremenim uslovima koordinisanim korienjem mera monetarne i fiskalne politike
se postiu znatno povoljniji efekti i stoga ovom kompromisnom reenju treba ipak
dati primat. Efikasnost primene ovih mera uzetih u celini i odvojeno, zavisi ne samo od
mera finansijske politike koje se provode, vec i od karakteristika, trenutka kao i
specificnosti razvoja svake zemlje.

4.1. ONOS FISKALNE I MONETARNE POLITIKE

injenica je da je za uspenu monetarnu politiku i odravanje makroekonomske
ravnotee od izuzetnog znaaja odnos izmeu fiskalne i monetarne politike. Ukoliko
fiskalna politika predvia veu potronju od tekuih redovnih budetskih, stvaraju se
inflatorni pritisci, naroito ukoliko je ta fiskalna ekspanzija usmerena u potronju, a ne
u investicije. Da bi obuzdala inflatorne pritiske, monetarna politika svojom
restriktivnou moe da zakoi rast privatnog dela privrede.
Zato bi javnost morala da bude svesna moguih posledica prekomerne dravne
potronje.

FISKALNA POLITIKA I NJENA PODRUJA

Merama alokacije fiskalna politika utie na usmeravanje i korienje privrednih

resursa. Preraspodela nacionalnog dohotka se sastoji od promene rezultata koji
proizilaze iz trine raspodele, pre svega raspodele dohotka i imovine i obezbeenja
jednakog pristupa i korisnosti javnih dobara za sve graane. to se stabilizacione
politike tie njen zadatak je da koriguje odstupanja i oscilacije na privrednom tritu
to znai kretanje i stabilnost cena.
Fiskalna politika se od ostalih podruja ekonomske politike razlikuje samo po svojim
instrumentima, a ti instrumenti su razliiti oblici javnih prihoda i rashoda.

5.1 KOMPONENTE FISKALNE POLITIKE

Osnovne komponente fiskalne politike su:
politika javne potronje odnosno budetska politika budet predstavlja
novani predraun drave kojim se odreuju prihodi i rashodi dravnih organa
prema unapred odreenim namenama,

politika javne potronje definie kao naine potronje odnosno namenu svih
sredstava koja postoje u budetu; budet u naoj zemlji predlae ministarstvo
finansija, a usvaja ga Narodna skuptina i on ima snagu zakona,
poreska politika odnosno politika budetskih prihoda da bi budet mogao da
se troi za razliite namene potrebno je da se odrede naini punjenja budeta
budet drave se puni iz njenih prihoda odnosno iz razliitih vrsta poreza i
drugih izvora koje drava odnosno fiskalna vlast prikuplja.

Definisanjem osnovnih komponenti fiskalne politike u velikoj meri su definisani i

instrumenti fiskalne politike nivo budetske potronje, nivoi transfera, autonomni
porezi i nivoi poreskih stopa. Fiskalna vlast moe na privredne subjekte da utie i
preko budetske politike i preko politike budetskih prihoda odnosno preko javne
potronje i preko poreske politike. Na primer, ako je cilj nosilaca ekonomske politike u
odreenom periodu da poveaju ulaganja privrednih subjekata u odreenu delatnost
onda e vrlo verovatno svim preduzeima koja se odlue na obavljanje te delatnosti
smanjiti poreze kako bi ih stimulisala. Na taj nain bi fiskalna vlast uticala na privredne
tokove svojom poreskom politikom. Ako bi preduzea koja se odlue da uu u
navedenu granu dobijala i druge vrste pomoi (na primer subvencije), onda bi fiskalna
vlast i kroz javne rashode uticala na privredni ivot.

ELEMENTI FISKALNE POLITIKE

Osnovni elementi fiskalne politike su:
politika javne potronje odnosno proraunska politika proraun predstavlja
novani predraun drave koji se odreuju prihodi i rashodi dravnih tela
prema unapred odreenim namenama,
politika javne potronje definie naine potronje odnosno namenu svih
sredstava koja postoje u proraunu,
porezna politika odnosno politika proraunskih prihoda da bi se proraun
mogao troiti za razliite namene potrebno je da se odrede naini punjenja
prorauna, proraun drave se puni iz njenih prihoda odnosno iz razliitih
vrsta poreza i drugih izvora koje drava odnosno fiskalna vlast prikuplja.

6.1 VODJENJE FISKALNE POLITIKE

Iako je polje delovanja fiskalne politike mnogo ire, moglo bi se rei da postoje dva
osnovna naina za voenje fiskalne politike:
voenje ekspanzivne fiskalne politike podrazumeva nie poreske stope i
veu potronju drave,
voenje restriktivne fiskalne politike fiskalna politika sa viim poreskim
stopama i ograniavanjem dravne potronje.
Voenje fiskalne politike ne moe biti nezavisno od voenja monetarne politike, kao to
se ni monetarna politika ne moe formulisati i sprovoditi bez obzira na nain na koji se
sprovodi fiskalna politika. One su meusobno povezane ne samo kao delovi
ekonomske politike drave ve i zbog toga to se i jednom i drugom moe delovati na
iste ekonomske kategorije zbog ega moraju da budu usklaene.

6.2 JAVNI RASHODI

Javni rashodi su svi izdaci drave u najirem smislu radi obavljanja njenim ustavom i
zakonom odreenih funkcija. Dinamika javnih rashoda obino se meri njihovim
udelom u bruto domaem proizvodu, a elastinost postupkom prirasta javnih rashoda
u odnosu na postupak prirasta BDP-a. Tokom godina javni rashodi su se ubrzano
poveavali. Prvi koji je upozorio na ubrzani rast javnih rashoda bio je nemaki
teoretiar Adolf Wagner u 19. veku. Uzroci ubrzanog rastajavnih rashoda su bili:
irenje funkcija drave;
poveanje broja stanovnika;
vea podela rada;
proces urbanizacije;
vea gustina naseljenosti;
demokratizacija drutva;
globalizacija.
Proraun je glavni instrument finansiranja javnih rashoda. On je plan prihoda i
rashoda drave za idue godinje razdoblje. Velika ekspanzija javnih rashoda dovela
je u pitanje temelje meovitog gospodarstva i zbog toga se javlja pitanje
ograniavanja daljeg rasta javne potronje. Stoga se s razlogom postavlja nekoliko
kljunih pitanja koja se tiu racionalizacije javnih rash

6.3 JAVNI

PRIHODI

Drava stie svoje prihode u obliku poreza, doprinosa, carina, taksa, naknada i javnog
duga. Sve su to tekui prihodi drave osim javog duga, koji je tekui , ali i izvanredni
prihod. Drava moe sticati svoje prihode jo i na temelju vlasnitva nad kapitalom,

prodajom imovine, emisijske dobiti i slino. Treba uzeti u obzir da svaka zemlja ima
razliit sastav javnih prihoda, pa stoga i klasifikacije nee uvek biti iste.

6.4 JAVNE USLUGE I DOBRA

Javne usluge su izraz koji se najee koristi da bi oznaile usluge koje obezbeuje
vlada svojim graanima bilo direktno kroz javni sektor, bilo kroz finansiranje privatnog
pruanja usluga.
Kod zemalja u tranziciji proces redefinisanja uloge drave otean je znaajnim padom
ivotnog standarda (ekonomski analitiar Vladimir Vukovi uveren je da je pad
ivotnog standarda znatno vei od objektivnih pokazatelja o inflaciji), realnog
domaeg proizvoda i zaposlenosti. Sve navedeno je dovelo do smanjenja prihoda u
dravnom budetu, a sa druge strane rashodi nisu opadali istom brzinom kao prihodi,
to je
dovelo do znaajnog deficita.

6.5 JAVNI PRIHODI I RASHODI

Javni prihodi i javni rashodi u Srbiji su iznad proseka za zemlje CEI grupacije. Stanje u
javnom sektoru u Srbiji bi verovato bilo jo nepovoljnije, ako bi se u analizu uvrstili i
vanbudetski fondovi, koji u razliitim oblicima postoje na svim nivoima vlasti. Sledei
problem koji je ve naglaen, odnosi se na veliinu javnog sektora i na praksu
izbegavanja poreske obaveze.
Poreska evazija dovodi do toga da samo deo privrede snosi ogroman teret, ali se
preduzimanjem odreenih mera nastoji iskoreniti ovaj problem. Cela navedena
situacija je u velikoj meri uticala na sporiji rast privatnog sektora u odnosu na zemlje u
regionu.

7. TEORETIATI FISKALNE POLITIKE

7.1. JOHN MAYNARD KEYNES I NJEGOV UTICAJ NA FORMIRANJE FISKALNE

POLITIKE

J. M. Keynes (1883-1946) pod terminom fiskalna politika podrazumeva teoriju i politiku,

koja putem javnih prihoda vri uticaj na tednju, kao i teoriju i politiku dravnih investicija
koje su finansirane putem javnih zajmova, da bi se stimulisala potronja.
Osnova Keynesovih razmatranja su tri osnovne agregatne veliine: ponuda, puna
zaposlenost i efektivna potranja, a osnovni faktor drutvene reprodukcije je ukupna
potranja. Keynes stavlja u centar svojih razmatranja ekonomske politike mere,
nastojei da pronae sredstva, da bi pomou njih izvukao kapitalizam iz njegove krize.
"U kapitalizmu je evidentan raskorak izmeu globalne efektivne potranje i ukupno
ostvarenih novanih dohodaka, a na prvom mestu izmeu novane i realne
akumulacije. Ukupna potranja je predstavljena dvema komponentama: potronjom i
investicijama. Kolika e potronja biti zavisi od ostvarenog nacionalnog dohotka te
sklonosti ka potronji. Uvek kada se realni dohodak poveava, dolazi i do poveanja
potronje, ali manje u odnosu na poveanje dohotka (granina sklonost ka potronji), jer
odreen iznos odlazi na tednju.
tednja je razlika izmeu dohotka i efektivne potronje. Bitan uslov ravnotee u procesu
reprodukcije je da se celokupan iznos tednje utroi na investicije. (Keynesova formula:
tednja = investicije)
Stvarnost, meutim, ne dovodi do automatskog korienja tednje za investicije, jer je
investiciona aktivnost uslovljena veliinom profitne stope (granina efikasnost kapitala) i
visinom kamatne stope koja je u prvom planu."
Keynes je na prvom mestu pristalica meanja u svojinsko-privredne odnose i u
regulisanje tih odnosa. Budui da kapitalizam prati hronina pojava nedovoljnosti
globalne tranje, Keynes se zalae za aktivno angaovanje drave u stvaranju dodatne

investicione i potrone tranje. U domenu porezne politike Keynes se pojavljuje kao

pristalica progresivnog oporezivanja, kojim treba ii na jae zahvatanje onog dela
dohotka koji je namenjen tednji, ime bi se suzbijalo opadanje sklonosti ka potronji.
Keynes zastupa miljenje da je potrebno ii na politiku jaanja efektivne tranje
monetarno fiskalnim akcijama i iznad nivoa realnog dohotka.
U periodima depresije, drava intervenie merama ekspanzione fiskalne politike koje
deluju u pravcu oivljavanja privrede. Ove mere se sprovode bilo smanjenjem poreza
od stanovnitva, bilo poveanjem rashoda, s tim da poveanje rashoda ima jae
delovanje. Za razliku od ekspanzione fiskalne politike, kontrakciona fiskalna politika e
ii na smanjenje rashoda i poveanje poreza, to e rezultirati smanjenjem proizvodnje,
zaposlenosti, potronje i investicija.
Savremena finansijska teorija je razvila i primenu tzv. automatskih ili ugraenih
stabilizatora. Oni predstavljaju takve javne rashode i prihode koji automatski, bez
naroitih odluka dravnih organa imaju kontraciklino delovanje.

7.2. POSTKEYNESIJANSKA SHVATANJA O FISKALNOJ POLITICI

Prema poznatom amerikom ekonomisti prof. Paulu Samuelsonu fiscal policy slui za
obeleavanje upotrebe oporezivanja kao i javnih rashoda u procesu koji je usmeren na:

spreavanje pada u gospodarskom ciklusu,

odravanje takvog stanja u gospodarskom ivotu koje se karakterie visokom
stopom zaposlenosti bez izraene inflacije i deflacije.

R. A. Musgrave ukazuje na tri bitne funkcije fiskalnog sistema:

1. Alokativna funkcija - finansiranje ponude javnih dobara i usluga,
2. Stabilizaciona - delovanje na nivo agregatne tranje,
3. Redistributivna - preraspodela dohotka izmeu stanovnitva sa raliitim dohocima.
Termin funkcionalne finansije u Lernerovoj interpretaciji sluio je za obeleavanje
upotrebe javnog duga u anti-recesivne ciljeve, da bi u kasnijoj fazi njegovog
stvaralatva funkcionalne finansije dobile znatno ire znaenje. Prema ovoj koncepciji
osnovna funkcija pojedinih instrumenata javnih financija-poreza, javnih rashoda,
prorauna i sl. ne sastoji se samo u finansiranju javnog sektora. Ovi instrumenti dobijaju
znatno ire znaenje i koriste se kao instrumenti kompenzacije varijacija u privrednoj
aktivnosti prvenstveno u vezi sa hroninom nedovoljnou globalne tranje.
Nasuprot situaciji koja je karakteristina za prethodne decenije, kada je ekonomska
nestabilnost uglavnom bila inicirana unutranjim faktorima, poremeaji u 70-im i

poetkom 80-tih godina su bili uslovljeni pored unutranjih momenata i zbivanjima na

meunarodnom planu (propast Bretton-Woodskog sistema posle naputanja fiksnih
pariteta deviznih kurseva, ukidanje konvertibilnosti US$ u zlatu, skok cena nafte i sl.).
Ovi poremeaji dolaze do izraaja prvenstveno kroz recesiju u privredi, izuzetan porast
nezaposlenosti, kao i kroz izraenu inflaciju. Pored toga evidentno je i oivljavanje
protekcionizma i prisustvo rizika mogueg sloma sistema meunarodnog plaanja i
finansiranja.
Neosporno je da je restriktivni karakter monetarne politike veine razvijenih
zemalja Zapadne Evrope doveo u poslednje vreme do smanjivanja inflacije na nivo
poetkom 70-ih godina, ali je ovo bilo praeno smanjivanjem stope rasta, poveanjem
nezaposlenosti i kriznim stanjem na nekim sektorima. Provoenje iskljuivo
monetaristikog koncepta ne moe doneti reenje osnovnih tekoa sa kojima su
suoene gospodarstva ovih zemalja. Savremena makroekonomska politika treba da
predstavlja kombinaciju mera iz vie segmenata ekonomske politike - monetarne,
fiskalne, politike platnog bilansa, dohodaka, cena i sl. U pogledu fiskalne politike od
znaaja je da je ekonomska situacija u 70-im godinama, a posebno u 80-im inicirala u
domenu fiskalne politike - politiku ograniavanja agregatne tranje, kao i ekonomskopolitike mere koje su prvenstveno bile usmerene na redukciju proraunskih deficita. Do
izraaja dolaze kritike fiskalne politike i to na sledea dva sektora:

u pogledu nedovoljne efikasnosti u redukovanju fiskalnih deficita, koji su

naroito doli do izraaja poslije 1973/74. godine,
u nedovoljnoj efikasnosti u reduckovanju rashoda javnog sektora, koji su
nastali u ranijim povoljnijim uslovima vezano uz tzv. politiku blagostanja.

Pored ozbiljnih ogranienja Keynesijanske teorije evidentne su i kritike, koje su upuene

monetaristikoj doktrini, tako da ni jedna ni druga ne predstavljaju vie efikasan okvir za
voenje ekonomske politike.
Keynesov pristup intervencionizmu je bio motivisan osnovnim principima anticikosobne
ekonomske politike sa naglaenijom ulogom monetarno kreditne politike, a posebno
fiskalne politike. Evidentna je i razlika u pogledu karaktera dravne intervencije. Dok je
intervencijom Keynesovog tipa bio prvenstveno ad hok karaktera u savremenim
uslovima on je direktno vezan za provoenje odreenih strukturnih promena.
Keynesova ekonomska teorija je de fakto teorija depresije. Problematika funkcionisanja
trinog i cenovnog mehanizma kao i same inflacije tretira se periferno i ne predstavlja
glavnu Keynesovu preokupaciju. Sve se posmatra u kontekstu savlaivanja krize i
depresije.
Osamdesetih do izraaja dolazi prodor tzv. nove klasine ekonomije ili monetarizma
racionalnih oekivanja. Meutim, ni koncepciju fridmanovskog monetarizma ne treba
oceniti kao prihvatljivu i to prvenstveno da je stanovite restriktivna monetarna politika
jedini preduslov za voenje uspene antiinflatorne politike.

Druga polovina 70-tih dovodi do prodora novog teorijskog pravca Supply side
economics (ekonomija ponude). Ona polazi od stanovita da se osnovni uzroci
ekonomskih poremeaja nalaze na strani proizvodnje, a ne u domenu potranje, ime
odbacuju Keynesijanski stav da potranja predstavlja osnovnu polugu kojom se
kontroliu privredna kretanja. Od interesa je istai da fiskalna politika predstavlja jedan
od glavnih instrumenata u okvirima Supply side economics kao doktrinarnog pravca,
budui da se polazi od stanovita da se politikom redukovanja fiskalnog optereenja
treba delovati na porast privatne inicijative.
Protiv inflacije ekonomika ponude se bori kako merama finansijske politike, tako i
proirenjem postojeih kapaciteta. Protagonisti ekonomike ponude insistiraju na
svoenju uloge drave u tolerantne granice. Posebno znaenje dobija privatna
inicijativa preduzetnika i ona u uslovima stagflacije treba da predstavlja osnovnu
pokretaku snagu za izlazak iz kriznog stanja.
Nasuprot Keynesovog koncepta, koji je u osnovi makroekonomski, koncepcija Supply
side economics je mikroekonomskog karaktera. Naglaava se prednost ovog koncepta
to se u praksi moe kombinovati sa drugim koncepcijama. Ovo se pre svega odnosi na
monetaristiki pristup. Na doktrinarnom planu do izraaja dolaze i nadalje sporovi
izmeu pojedinih kola oko reavanja osnovnih problema, koji su prisutni u privrednom
ivotu - inflacije, privrednog rasta, prestrukturisanja privrede i sl. Pored ostalog, istie
se, da iz istraivanja postojeih efekata primene Supply side economics proizilazi da
primena ovog koncepta dovodi do preraspodele nacionalnog dohotka u korist krupnog
kapitala, dok istovremeno pokazuje limitirajue efekte na preraspodelu u korist
stanovnitva sa niim primanjima. Od znaaja je naglasiti da bi njena konsekventna
primena dovela do ukidanja brojnih socijalnih davanja, subvencija i pomoi, koje je
Keynesijanski koncept uvodio u ekonomski ivot.

7.3 KRITIKE KEYNESOVE DOKTRINE

Keynesov pristup intervencionizmu je bio motivisan osnovnim principima anticikline
ekonomske politike sa naglaenijom ulogom monetarno kreditne politike, a posebno
fiskalne politike. Evidentna je i razlika u pogledu karaktera dravne intervencije. Dok je
intervencijom Keynesovog tipa bio prvenstveno ad hoc karaktera u savremenim uvetima
on je direktno vezan za provoenje odreenih strukturnih promjena. Keynesova
ekonomska teorija je de facto teorija depresije. Problematika funkcionisanja trinog i
cenovnog mehanizma kao i same inflacije tretira se periferno i ne predstavlja glavnu
Keynesovu preokupaciju. Sve se posmatra u kontekstu savlaivanja krize i depresije.
80-tih do izraaja dolazi prodor tzv. nove klasine ekonomije ili monetarizma racionalnih
oekivanja. Meutim, ni koncepciju fridmanovskog monetarizma ne treba oceniti kao
prihvatljivu i to prvenstveno stanovite da je restriktivna monetarna politika jedini
preduslov za voenje uspene antiinflatorne politike.

Druga polovina 70-tih dovodi do prodora novog teorijskog pravca supply side
economics (ekonomija ponude). Ona polazi od stanovita da se osnovni uzroci
ekonomskih poremeaja nalaze na strani proizvodnje, a ne u domenu potranje, ime
odbacuju keynesijanski stav da potranja predstavlja osnovnu polugu kojom se
kontroliu gospodarska kretanja. Treba istaknuti da fiskalna politika predstavlja jedan
od glavnih instrumenata u okvirima supply side economics kao doktrinarnog pravca,
budui da se polazi od stajalita da se politikom redukuju fiskalna optereenja i treba
delovati na porast privatne inicijative. Protiv inflacije ekonomika ponude se bori kako
merama finansijske politike tako i proirenjem postojeih kapaciteta. Protagonisti
ekonomike ponude insistiraju na svoenje uloge drave u tolerantne granice. Posebno
znaenje dobija privatna inicijativa poduzetnika i ona u uslovima stagflacije treba da
predstavlja osnovnu pokretaku snagu za izlazak iz kriznog stanja.
Nasuprot Keynesovog koncepta, koji je u osnovi makroekonomski, koncepcija supply
side economics je mikroekonomskog karaktera.
Naglaava se prednost ovog koncepta to se u praksi moe kombinovati sa drugim
koncepcijama. Ovo se pre svega odnosi na monetaristiki pristup i u tom pogledu su
svakako od znaaja iskustva administracije predsednika SAD u proteklom periodu.
Na doktrinarnom planu do izraaja dolaze i nadalje sporovi izmeu pojedinih kola oko
reavanja osnovnih problema, koji su prisutni u gospodarskom ivotu - inflacije,
privrednog rasta, prestruktusiranja gospodarstva i sl. Pored ostalog, istie se, da iz
istraivanja postojeih efekata primene supply side economics proizlazi da primena
ovog koncepta dovodi do preraspodele nacionalnog dohotka u korist krupnog kapitala,
dok istovremeno pokazuje limitirajue efekte na preraspodelu u korist stanovnitva sa
niim primanjima. Od znaaja je naglasiti, da bi njena dosledna primena dovela do
ukidanja brojnih socijalnih davanja, subvencija i pomoi, koje je keynesijanski koncept
uvodio u ekonomski ivot.

7.4 MONETARNA I FISKALNA POLITIKA INDUSTRIJSKI RAZVIJENIH ZEMALJA

U situaciji postojanja vie kola, nijedna od doktrina ne predstavlja generalno prihvaen
okvir za voenje ekonomske politike. Sve vie dolazi do izraaja stanovite da je
neophodna podrka monetarnim akcijama i to pre svega merama iz sfere fiskalne
politike, politike bilansa plaanja, deviznog kursa, kao i politike dohodaka i cena. Za
razliku od situacije iz 70-ih godina kada je u politici smanjivanja inflacije veina
industrijski razvijenih zemalja poklanjala veu panju kontroli kamatnih stopa u 80-im
godinama, poenta se stavlja na kontrolu monetarnih agregata, odnosno stopa njihovog
rasta.
Od posebnog znaaja je restriktivna monetarna politika SAD u proteklom periodu, koja
je u znatnoj meri doprinela smanjivanju stope inflacije u SAD u poreenju sa drugim
zemljama, razlici u kamatnim stopama izmeu SAD i drugih zemalja i precenjenom

kursu dolara. Poveanje kamatnih stopa se samo u poetnom periodu moglo pravdati
iskljuivo restriktivnom monetarnom politikom, a kasnije u ovom pravcu delovalo je i
vie drugih faktora. Tako je neosporno, da je kao posledica ekspanzivne fiskalne politike
SAD poveana tranja za kreditom, to je uz datu akumulaciju delovalo na poveanje
kamatnih stopa. Pored ostalog, odreeni uticaj na visinu kamatnih stopa imala su i
oekivanja fiskalnih neravnotea u narednom periodu, to je bilo uslovljeno poveanjem
deficita.

Mada je poveanje kamatnih stopa posmatrano u svetskim razmerama fenomen od

opteg znaaja, za SAD je karakteristino, da je dolo do vieg nivoa realnih kamatnih
stopa u poreenju sa drugim zemljama. Ovo je, pored ostalog, doprinelo i apresijaciji
dolara, kao i prilivu kapitala iz inostranstva radi finansiranja kako proraunskog deficita
tako isto i deficita tekueg platnog bilansa.
Poto e veina faktora koji deluju na porast kamatnih stopa izgubiti na intenzitetu,
realno je oekivati da e se, u poreenju sa sadanjim nivoom kamata kamatne stope
poveati. Ovo se prvenstveno odnosi na visoke fiskalne deficite i na restriktivnu
orijentaciju monetarne politike SAD, V. Britanije i Nemake, to je u znatnoj meri uticalo
na rast kamatnih stopa u proteklom periodu. Meutim, kamatne stope e jo uvek biti
iznad onog nivoa iz 60-ih i 70-ih godina. Oigledno, da bi, pored ostalog, ovakve
tendencije uticale i na stvaranje povoljnije klime u meunarodnim ekonomskim
odnosima, na intenziviranje procesa oivljavanja svetske privrede, kao i na otvaranje
trita razvijenih zemalja na izvozu iz zemalja u razvoju.

8. ZAKLJUAK
Mnogi rani entuzijasti verovali su da fiskalna politika predstavlja kamen mudraca,
odgovor na molitve za suzbijanje poslovnih ciklusa, ako zavlada nezaposlenost,
jednostavno se povisi potronja ili smanje porezi, a ako preti inflacija treba uiniti
suprotno. Danas niko ne gaji tako naivne optimistine poglede, jer su poslovni ciklusi
uvek prisutni.
Pod fiskalnom politikom podrazumevamo proces oblikovanja oporezivanja i javnih
rashoda s ciljem da se pomognu uzleti i padovi poslovnog ciklusa i pridonese
odravanju rastue, visoko zaposlene ekonomije, osloboene visoke ili promenjive
inflacije. Moderna drava mora kreirati fiskalnu politiku koja e svojim merama poticati
gospodarski razvoj, razvoj poduzetnike inicijative, razvoj znanstveno-istraivakog
rada, irenje tehniko-tehnolokih inovacija i razvoj nedovoljno razvijenih podruja.
Neadekvatna fiskalna politika moe biti prepreka razvoju jedne zemlje za ulaganje kako
domaeg tako i inostraniog kapitala.
Glavna orua vlade za kontrolu privrednih kolebanja i unapreenje privrednog rasta su
monetarna i fiskalna politika. Aktivna monetarna politika, kojom se u osnovi regulie
masa novca u opticaju, postala je veoma mono sredstvo drave na regulisanju
privrednih tokova. Temeljna sredstva monetarne politike su politika kamatnih stopa i
politika kredita.
Naime, restriktivnom monetarnom politikom ograniava se porast monetarne mase, a
time se direktno utie na smanjenje inflacije i kroz to stabilizovanje procesa drutvene
reprodukcije. Poveanjem novane mase podstie se razvoj sve dotle dok rast mase
novca u opticaju ne izazove visok rast inflacije, kada se ostvaruje negativan efekat.

Da bi se poveala tednja, investicije i proizvodnost, u sadanjosti se, moraju se ili

poveati porezi ili smanjiti politike.
Imajui u vidu ova kao i brojna druga savremena saznanja o ulozi drave u modernoj
privredi pokazuje se da je u poslednjih desetak godina u savremenoj ekonomskoj teoriji
sve vie prisutno stanovite o minimiziranju drave u privredi i maksimalno prenoenje
njenih funkcija, ak i onih izvornih na privatni sektor. Taj pravac ekonomskog uenja
oznaen je kao neoliberalizam.

9. LITERATURA

B. Raievi, Javne finansije, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog

fakulteta, Beograd

Cvetanovi, S.(2004): Ekonomija Ekonomski fakultet Ni.

Hanekovi, M. (1984): Fiskalno optereenje dohotka fizikih osoba

u Jugoslaviji i nekim privredno razvijenim zemljama Financijska praksa.

J. Lovevi, Institut javnih finansija , Sl. List, Beograd

James Tobin, Keynesian Policies in Theory and Practice

Popovi, D. (2006) : Poresko pravo Beograd

R. Musgrave, Teorija javnih finansija , Nauna knjiga

Radii, M. (2008) : Javne Finansije, Ekonomski fakultet Subotica

Trklja, M. (1998): Finansijsko pravo , Pravni fakultet Novi Sad.

www.ekfak.kg.ac.rs
www.google.com
www.vikipedia.org