SEMINARSKI RAD

Predmet:

KODIRANJE I OSNOVE KODIRANJA

Mentor:

Student:

aak, 2016.

SADRAJ
UVOD........................................................................................................................................3
INFORMACIJA I KOMUNIKACIJA.......................................................................................6
KOMUNIKACIJA I KOMUNICIRANJE.............................................................................6
ELEMENTI KOMUNIKCIJE...............................................................................................8
INFORMACIJA I POJAM INFORMACIJE.........................................................................9
PRENOS INFORMACIJA...................................................................................................11
IME SE BAVI TEORIJA INFORMACIJA.......................................................................12
Poetak teorije informacija....................................................................................13

KODOVI I KODIRANJE........................................................................................................13
KOD.....................................................................................................................................14
OSNOVE TEORIJE KODIRANJA.....................................................................................14
DEKODIRANJE..................................................................................................................15
KONSTRUKCIJA OPTIMALNOG KODA PO ALGORITMU HOFMANA....................15
PRIMER OPTIMALNOG KODA PO ALGORITMU SHENON-FANOA........................17
UPOTREBA KODIRANJA.....................................................................................................18
TETRADNI KODOVI.........................................................................................................18
Gray kod................................................................................................................18
Aiken kod...............................................................................................................18
Exzess-3 kod..........................................................................................................18
BCD kod................................................................................................................18

ASCII KOD..........................................................................................................................20
OSNOVNI ASCII KOD.........................................................................................21
PROIRENI ASCII KOD......................................................................................21
ZNAENJA POJEDINIH INSTRUKCIJA ASCII KODA SU:............................22

EBCDI KOD........................................................................................................................23
UNICODE............................................................................................................................23
ZATITNO KODOVANJE..................................................................................................24
TRELIS KODOVI.................................................................................................25

ZAKLJUAK..........................................................................................................................29

UVOD
Od najranijih dana svoga postojanja ovek je teio za komunikacijom i interakcijom sa
svojom okolinom. S vremenom, forme interakcije postale su sve sloenije i naprednije. To je
naruito dolo do izraaja ubrzanim razvojem tehnike i tehnologije dvadesetog veka, a
posebno u poslednjih nekoliko decenija razvojem raunarstva. Poslednja decenija prolog
veka u svetu je definitivno obeleena kao decenija informacionih tehnologija (IT), medija i
kvaliteta. Zato? Zato to su dobra informacija i kvalitetan proizvod / usluga znaili sve, a
brza i precizna komunikacija i medijska promocija imperativ svakog uspeha. Nove
informaciono-komunikacione tehnologije danas su od sline vanosti za svako drutvo ba
kao to su nekada bili i pismo i tamparija.
Podaci su centar dananjih aplikacija; dananje firme jednostavno ne mogu funkcionisati bez
njih. U mnogim sluajevima, dananji poslovni svet ine podaci. Bez njih, poslovni svet ne bi
mogao da rukovodi finansijama, upravlja transakcijama i kontaktira klijente. Baze podataka
su napravljene da bismo smestili i organizovali te podatke. to su bolji dizajn i upotrebljivost
baze podataka, to e firma biti sposobnija za trku na poslovnom polju.Osnovni segment iz
domena informacionih tehnologija koji pomae uspenosti poslovanja je informacioni sistem
preduzea koji poveava efikasnost u procesu proizvodnje, obezbeuje bre, bolje poslovne
komunikacije i utie na bolju organizaciju preduzea.Pratei svetske trendove i teei ka
permanentnim infomacijama, savremeni ovek je upuen na sve vidove elektronskih medija,
a time i na internet kao najobuhvatnije sredstvo informisanja i komunikacije. Svedoci smo
velike ekspanzije interneta u poslednjih nekoliko godina.
Internet ve godinama slovi za brz, efikasan, sveprisutan i pouzdan medijum za prenos
informacija najrazliitije vrste. Kompanije svih veliina koriste Internet tehnologije da bi
ubrzale poslovni proces. I zaista se elektronsko poslovanje razvilo kao novi termin koji
opisuje transformaciju kljunih poslovnih procesa korienjem Internet tehnologija. Dananje
firme koriste Internet za komunikaciju sa partnerima i kupcima, da se konektuju na udaljene
baze podataka ili da izvedu neke transakcije (e-trgovina). To je integracija tradicionalnih
informatikih tehnologija sa Internetom .
Na Web sajtovima se stvaraju ogromne koliine informacija od kojih su mnoge veoma
korisne. Meutim, stvarna mo i znaaj ovih informacija dolazi do izraaja tek kada se one
poveu sa drugim bazama podataka, kao to su automatizovani sistemi o kupcima, sistemi
izvetavanja i istraivaki sistemi. Web aplikacije koje rade s bazama podataka integriu baze

podataka i Web. Razlozi popularnosti tih aplikacija potiu od njihove dostupnosti i

upotrebljivosti: hiljade korisnika moe da pristupa istim podacima u isto vreme .
Komunikacija je proces ciljanog i pre svega razumljivog prenoenja misli, ideja, poruka i
znakova meu ljudima. Poto predstavlja sutinski nain prenoenja informacija, jasno je da
koliko je bitno da ovaj proces bude efikasan i efektivan.
U ovom radu emo se baviti oblau koja nosi razliite nazive, u zavisnosti od oblasti i
naunih krugova koji je prouavaju: Teorija informacija, Matematicka teorija komunikacija,
Statistika teorija (tele)komunikacija ili Entropija komunikacionog sistema. Moda je
najtaniji opti naziv MATEMATIKA INFORMATIKE, ako informacije i podatke, a samim
tim i komunikaciju posmatramo kao elemente informaciono-kominikacionih tehnologija pri
emu se procesi koji se deavaju mogu opisati matematikim formulama. Kao to smo ve
napomenuli komunikacije su stare koliko i oveanstvo, ali u ovom radu bie dovoljno da se
krene od poetka dvadesetog veka kako bi smo se upoznali sa pojmom Teorija informacija. U
tom periodu alfanumeriki simboli i ljudski glas bili su prenoeni putem elektrinih signala.
Odgovarajua teorija je bila deterministika po prirodi. U okviru ovoga pristupa signali su
predstavljani kao sinusoide ili zbirovi sinusoida, tj. kao periodini signali, dok su aperiodini
signali tretirani pomou Furijeove transformacije. Rezultati dobijeni na taj nain korieni su
za projektovanje klasinih analognih telekomunikacionih sistema ( potreban opseg, snaga,
itd.). Informacije koje raunar pamti i obrauje (podaci i instrukcije) su interno u binarnom
obliku tj. matematiki posmatrano, u obliku nizova nula i jedinica. Tako je najmanja jedinica
informacije u raunaru jedna nula ili jedna jedinica i naziva se bit. Fiziki, bit se u raunaru
realizuje preko dva razliita elektrina stanja pomou odgovarajuih hardverskih elemenata
(diode, tranzistori, magnetska jezgra). Tako ako je neki element na viem od dva nivoa
napona on realizuje binarno 1, a ako je na niem nivou napona onda realizuje binarno 0, ili
magnetski tok u jednom smeru realizuje 1, a u suprotnom smeru 0. Kaemo da su informacije
u raunaru binarno kodirane pa su neophodni odgovarajui hardverski elementi i softver za
prevoenje-kodiranje ulaznih informacija iz izvornog (source) oblika ili koda u binarni ili
mainski oblik ili kod (binary code, mashine code), koga razume raunar. Naime, korisnik
unosi svoj program i podatke u obliku teksta i dekadnih brojeva (izvorni oblik) koji se radi
smetanja u memoriju moraju binarno kodirati. Hardver za binarno kodiranje ulaznih
informacija je u sklopu ulazne jedinice. Da bi izlazne informacije (napr. rezultati) bile
razumljive za korisnika, neophodan je obrnut proces - dekodiranje internih binarnih
informacija (u tekst i dekadne brojeve). Hardver za dekodiranje obezbeuju izlazne jedinice.

Teorija kodiranja je grana matematike bazirana na analizi podataka koji se prenose kroz
kanale sa umom i na ispravljanje eventualnih greaka koje pri tom nastaju. Glavna razlika
izmedju kriptografije i kodiranja je u tome to je glavni zadatak kriptografije da napravi
poruke koje su teke za razumevanje bez ifre, to sa kodiranjem nije sluaj. Dakle ako
imamo re koju prenosimo, a koja je u binarnom zapisu, kodiranjem se dodaju neki pomoni
bitovi koji pomau pronalaenju i ispravljanju eventualne greke nastale pri prenosu rei od
poiljaoca do promaoca. Najprostiji nain kodiranja je pomou bitova parnosti. Posle vie
pokuaja, prvi kod pomou kojeg se pronalazi i ispravlja nastala greka, predstavio je Riard
Haming.
U prvom poglavlju ovog rada baviemo se pojmovima i karakteristikama infomacije i
komunikacije.
U drugom poglavlju su detaljno analizirani kodovi i kodiranje.
U treem poglavlju je analizirana upotreba kodiranja.

INFORMACIJA I KOMUNIKACIJA
KOMUNIKACIJA I KOMUNICIRANJE
Komunikacija (lat. communicatio) predstavlja in prenoenja informacije od pojave do
pojave, osobe do osobe i od mesta do mesta. Komunikacija je vana aktivnost koju ak i
nesvesno sprovodimo u svakom trenutku naeg svakodnevnog ivota. esto nismo ni svesni
da kao individue, komuniciramo sa odreenom pojavom ili sa vie njih u isto vreme.
Kvalitetna komunikacija je neophodna za uspeh u svakom segmentu drutvenog ivota i
osnova je svih meuljudskih odnosa. Komunikacijom svaki pojedinac utie na svog
sagovornika. Od komunikacije zavisi formiranje povoljnih ili nepovoljnih utisaka o osobi sa
kojom komuniciramo. Nedostatak komunikacionih vetina je esto uzrok brojnih
nesporazuma izmeu razliitih subjekata, jer se komunikacija esto svodi na nivo razmene
pitanja i odgovora.
Komunikacija je esto jednostrana, autoritarna, povrna, ali je prati i niz drugih negativnih
konotacija. Komunikacija nije talenat, ona se ne nasleuje, ve se ui, veba i unapreuje.
Prenos informacija kao najei oblik savremene komunikacije, moe se, kako u istoriji, tako
i danas odvijati: u prostoru, pri emu je potrebno maksimalno smanjiti vreme potrebno za
prenos odreene informacije i u vremenu, o emu svedoe trajni zapisi. Iako ima dugu
istoriju, praktino od postanka sveta, savremena komunikacija se ostvaruje na tri osnovna
naina:
govornim metodama koje koriste ivu re;
u pisanoj formi, koja koristi znakove i simbole, kao to su na primer slova alfabeta
(to predstavlja grafike komunikacije);
vizuelnim efektima, gde se takoe koriste znakovi i simboli, koji su osmiljeni kao
pridruivanje jedne ili vie rei posmatranom objektu.
Poruke koje se alju putem komuniciranja, mogu imati razliite namene u zavisnosti od
potreba individue ili organizacije, koja komunicira. Ove poruke se koriste da informiu,
upitaju, stimuliu, podstaknu, nagovore, utiu, prue znanje ili da zabave. Stoga nain na koji
se ostvaruje komunikacija kreiranje i slanje poruke, najee zavisi od nekoliko glavnih
inilaca:
Situacije
Prirode (sadraja) poruke
Broja ljudi kojima je poruka namenjena, to je posebno znaajno
Komuniciranje postoji u svim fazama procesa menadmenta, ali najvei znaaj ima za

Zato se kae da komuniciranje predstavlja prenos informacija od poiljaoca ka primaocu, uz

uslov da primalac razume informaciju.
Proces komuniciranja je veoma sloen proces koji sadri veliki broj podprocesa, faza i
pojedinanih aktivnosti. Ovaj proces ukljuuje, takoe, odrenene elemente i uesnike, i moe
se odvijati na razliite naine i uz pomo razliitih tehnika i metoda.
Proces komuniciranja se sastoji od etiri osnovna elementa:

Komunikator
Poruka
Medij
Primalac

Komunikator je osoba koja pokree proces komuniciranja i saoptava poruke. Od naina na

koji saoptava i prenosi poruke zavisi valjanost i znaaj poruke. Takoe od naina prenoenja
poruke zavisi da li e uspeti da sluaoce ubedi u sadraj i znaaj poruke i u krajnjem sluaju
da ih na taj nain kontrolie.
Poruka kao elemenat procesa komuniciranja, moe se sastojati od misli, oseaja ili ideja.
Poruka mora biti svedena na kod ili ifru. Kod treba da bude napravljen tako da bude
razumljiv i poiljaocu i primaocu poruke.
Medij predstavlja sredstvo ili metod kojim se prenose poruke. Nain prenoenja poruke ima
znaajan uticaj na poruku i na krajnji efekat poruke.
Primalac poruke je osoba koja uestvuje u procesu komunikacije tako to prima poruku.
Proces komuniciranja se moe ostvariti tek kad primalac prihvati poruku i rastumai njeno
znaenje.
Postoje dva osnovna modela procesa komuniciranja: prosti i sloeni model. Prosti model
ukljuuje vezu jedan na jedan, odnosno poiljalac i primalac, dok kompleksan model
ukljuuje odreene interpretatorske poruke.

Slika 1. Prosti model procesa komuniciranja

ELEMENTI KOMUNIKCIJE

Slika 2. Elementi komunikacije

Osnovni elementi komunikacije su:
Izvor (poiljalac) Poiljalac je strana koja alje poruku drugoj strani (naziva se izvor,
komunikator). On inicira komunikaciju koncipirajui informaciju ili poruku koju eli da uputi
primaocu. Poiljalac inicira komunikaciju kada pokuava da prenese ideje, informacije,
injenice ili oseanja primaocu (tj. osobi kojoj alje poruku).
Kodiranje Kodiranje je stavljanje u neki jezik odnosno kod ili organizovanje u fiziki oblik
koji se moe prenositi drugima (npr. pismom, dodirom). Pretvaranje osmiljene informacije u
razumljiv i upotrebljiv signal za primaoca. Poiljalac kodira ideju koju eli da pretvori u
poruku koristei se simbolima kao to su rei, dela ili izrazi. Vaan je nain na koji poiljalac
kodira poruku: to moe da utie na nain na koji e primalac shvatiti poruku.
Informacija Osnovni sadraj komunikacije.
Dekodiranje Dekodiranje je odgovor na kodiranje gde primalac poruke daje znaenje
onome to je upravo doiveo, video i uo. Dekodiranje je postupak kojim primalac
objanjava znaenje simbola, znakova koje je emitovao poiljalac. To je shvatanje ili
razumevanje dobijene informacije ili pretvaranje informacije u razumljiv oblik. Kodiranje i
dekodiranje su potencijalni izvori greke u komunikaciji jer primalac i poiljalac mogu imati
razliito znanje, obrazovanje, iskustvo ili interese.
Primalac Primalac je strana koja prima poruke od neke druge strane (naziva se i javnost,
auditorijum ili odredite). To je druga strana u komunikaciji.
8

Primalac dekodira simbole koje su u poruci i pokuava da rekonstruie poiljaoeve prvobitne

zamisli.
Povratni signal Potvrda da je primalac shvatio i razumeo upuenu informaciju. Zavrna
faza je kada primalac odgovori na poruku dajui povratne informacije poiljaocu. Ovo
pretvara jednostranu komunikaciju u dvostranu. Poiljalac, bez povratne informacije, ne
moe da zna da li je poruka primljena i protumaena na odgovarajui nain. Povratna
informacija (eng. feedback) je kljuan element komunikacije zato to poiljalac poruke
upravo na osnovu nje moe da proceni koliko je poruka uspeno primljena (ili odaslana) i
kakav je imala uticaj na primaoca. Posmatranje i sluanje reakcije primaoca omoguava da se
dalja komunikacija prilagodi i regulie da bi se postigao eljeni efekat. Povratna informacija
je vrlo znaajna za uspene socijalne odnose i ima centralnu ulogu u uspenoj
interpersonalnoj komunikaciji.

INFORMACIJA I POJAM INFORMACIJE

Informacija je primljena i shvaena poruka. (Prinston). Informacija kao pojam poznata je jo
od najstarijih vremena. Aristotel, u staroj Grkoj, govori o informacijama i njihovom
prenoenju. I u srednjem veku mnogi napredni ljudi, uglavnom filozofi, prouavaju
informaciju i njene osnovne karakteristike.
Tokom dvadesetog veka pojam informacije i teorije vezane za ovaj pojam se intezivnije
prouavaju. Pojavljuju se razne definicije informacije koje uglavnom daju filozofi ovog
vremena.
Jedna od najee koritenih definicija, koja ima i znaajnu irinu u pogledu njene primene, a
dao ju je ruski filozof Ursul, glasi: Informacija predstavlja preslikavanje stanja jednog
subjekta u stanje drugog subjekta. Pri tome ovo preslikavanje na drugi subjekat ne mora da
bude istovetno kod svih subjekata.
Iz ove definicije pojma informacije, vidi se da je ona vezana za proces prenoenja, odnosno
komuniciranja menu subjektima. Pri tome subjekat u procesu komuniciranja moe da bude
ovek, maina, knjiga, itd. U ovom procesu stvara se veza izmenu subjekata koji
komuniciraju. Ta veza moe da bude putem govora, muzike, pisma, slika, odnosno velikog
broja ljudskih aktivnosti.
U informatici su osnovni pojmovi informacija, kao fenomen i komunikacija kao proces.
Intuitivna predstava tih pojmova je poznata, ali njihova nauna zasnovanost i interpretacija
pripada informatikoj nauci. Informacija je postala relevantan pojam za sve nauke koje se
bave simbolikom komunikacijom u rasponu od matematike do raunarske nauke, ili od
9

logike do lingvistike, odnosno od elektronike do bibliotekarstva, kao i od humanistikih

nauka i umetnosti do dokumentalistike, ali i od drutvenih nauka do medicine i dr. To je
informaciji dalo interdisciplinarnu dimenziju, jer je svaka nauka pokuala i jo pokuava da
protumai taj kompleksan pojam. Sve ovo ukazuje da pojam informacija nije lako shvatiti niti
jednostavno protumaiti.
Informacija je re latinskog porekla in formare i izvorno je znaila stavljanje u odreenu
formu, odnosno, davanje oblika neemu, ali je tokom vremena izgubila prvobitno znaenje.
Danas nema jedinstvenog pristupa fenomenu informacije, a jo manje jednoznane i opte
prihvaene definicije informacije:
Ljudi su tvorci i nosioci informacija,
Informacija mora, pre svega, da ima odreeni smisao, ona mora biti nosilac
znaenja,
Informacija je sve ono to daje nove podatke, ili nova obavetenja o nekoj injenici
ili nekom dogaaju, koji nisu bili ranije poznati,
Informacije su oni delovi vesti koji za primaoca imaju vrednost novosti i koji mu
omoguavaju da bolje izvri svoje zadatke,
Informacije su saznanja koja postaju dostupna pomou sredstava komunikacija, a
poseduju obavetajnu vrednost,
...sadraj onog to razmenjujemo sa spoljnim svetom dok mu se prilagoavamo i dok
utiemo na njega,
...svesna ili ciljna organizovanost podataka...
U univerzitetskoj literaturi najee definicije pojma informacija su:
Informacija je inkrement znanja, njenim postojanjem je nae znanje o neemu
uveano
Informacija je znaenje koje dodeljujemo podatku
Informacija je podatak u nekom kontekstu
U svakodnevnom ivotu informacija ima smisao obavetenja, objanjenja ili prenoenja
znanja. Postoji vie vrsta informacija: naune, tehnike, upravljake, logike, politike i dr.
Informacija moe ali ne mora poveavati koliinu znanja primaoca. To zavisi od samog
primaoca i sistema na koji se on odnosi. Informacije se iskazuju i prenose u vidu saoptenja,
poruka ili obavetenja. Svako saoptenje prenosi odrenenu koliinu informacija, a koliina
informacija koja se sadri u saoptenju obrnuto je srazmerna verovatnoi ishoda dogaaja na
koji se odnosi.
Vano je napraviti razliku izmeu podatka i informacije, pojmova koji se esto poistoveuju.
Informacija je protumaeni (interpretirani) podatak.

10

Podatak je neka kodirana injenica iz realnog sistema, i on je nosilac informacije.

Interpretacija podataka se vri na osnovu strukture podataka, semantikih ogranienja na
njihove vrednosti i preko operacija koje se nad njima mogu izvriti. Obino za podatke
kaemo da su to registrovane injenice, oznake ili zapaanja nastala u toku nekog procesa.
Pojam podatka vezuje se za znake ili fizike simbole pomou kojih mogu da se belee,
uvaju, prenose i obrauju. Zapisani podaci slue za fiziko uobliavanje informacije. Moe
se rei da podaci nose informaciju i predstavljaju neku vrstu njene slike.

PRENOS INFORMACIJA
Informacija nije ni materija, ni energija. Za razliku od njih, ona moe da se pojavi i nestane.
Razmena informacija se nikako ne odvija izmeu bilo kojih objekata, ve samo izmeu onih
koji ine organizovanu strukturu (sistem). Pojam informacija obino pretpostavlja prisustvo
dva objekta izvora informacije i primaoca (korisnika, adresanta) informacije.

Slika 3. Prenos informacije

Signal (od latinskog signum znak) je fiziki proces (pojava), koji nosi saoptenje
(informaciju) o dogaaju ili stanju objekta posmatranja. Kod signala razlikujemo:
nosa signala i
parametar informacija.
Signal je materijalna veliina, nju prenosi nosa signala u obliku funkcije vremena ili
prostorne vrednosti. Parametar koji prenosi nosa signala naziva se parametar informacija.
Prema podeli sistema razlikujemo analogne i diskretne signale tj. analogne i diskretne
informacije. Kod analognih signala parametar informacija moe da uzme bilo koju vrednost u
odreenim granicama. Kod diskretnih signala parametar informacija uzima samo diskretne
vrednosti u odreenim granicama. Signale dalje delimo na kontinuelne i diskontinuelne. Kod
kontinuelnih signala parametar informacija moe da se menja u bilo kom trenutku vremena.
Kod diskontinuelnih signala parametar informacija ne moe da se menja u bilo kom trenutku
vremena.

11

Obrada informacija je izmena informacija koja je na bilo koji nain prepoznatljiva

posmatrau. To je proces koji opisuje sve to se dogaa (menja) u svetu, od padanja kamena
(promena poloaja) do ispisivanja tekstualne datoteke iz digitalnog raunarskog sistema. U
tom sluaju, obraiva informacija menja nain prikaza tog teksta.
Prenos informacija je jedan od najvanijih faktora da bi se uspostavila uspena komunikacija
izmeu dva ili vie subjekata. Kod prenosa informacija javljaju se brojni problemi, a oni
mogu biti:
Vremenske prirode predvieni i nepredvieni dogaaji koji odlau prijem informacije i time
smanjuju njen kvalitet.
Tehniko-tehnoloke prirode sadrani u neodgovarajuim sredstvima za prenos informacija.
Subjektivne prirode problemi ili smetnje koje izazivaju uesnici.
Korienje novih tehnologija je donelo brojne prednosti u prenosu informacija. Smanjio se
volumen u fizikom smislu i poveala pogodnost upotrebe, povean je kvalitet komunikacije
i promenjen nain komuniciranja, poveana je fleksibilnost (lake i bre se mogu prikupiti
informacije), poveana je sigurnost i preciznost prenosa, kao i mogunosti vee tajnosti
podataka.
Meutim, i korienje novih tehnologija ima svoja ogranienja. Rukovanje i upotreba novih
tehnika i tehnologija zahteva dodatnu obuku i vii nivo obrazovanja, one su osetljivije na
nepovoljne uslove upotrebe, a nova tehnika i tehnologija je retko kompatibilna sa starijim pa
se izazivaju poveani trokovi.

IME SE BAVI TEORIJA INFORMACIJA

Teorija informacija bavi se:

Definicijom mere koliine informacija

Prouavanjem izvora informacija
Prouavanjem prenosnog kanala
Analizom granica koje optimalni sistem moe dostii
Konstrukcijom prenosnog sistema to boljih performansi

Analizom mogunosti zatite tajnosti informacija

Analizom mogunosti skladitenja informacija
Analizom sistema sa vie korisnika koji meusobno sarauju ili ne sarauju

Poetak teorije informacija

Sve tehnike komunikacije u sutini su diskretne teorema o uzorkovanju

Izvor informacija generie stohastiki proces, pa se prenos informacija mora
analizirati alatima teorije verovatnoe
12

 Postoji mogunost da se prenos informacija znaajno ubrza bez oteenja, bez obzira
na kanal
Postoji mogunost da se kroz dati kanal prenos informacija obavi sa proizvoljno
malom verovatnoom greke kapacitet kanala

Slika 4. enonov model komunikacionog sistema

KODOVI I KODIRANJE
Raunar razume samo binarni jezik , jezik koji se sastoji od dva simbola, 0 i 1. Postupak
pripisivanja(dodeljivanja) simbola znakovima spoljnog sveta naziva se kodiranje. Skup
takvih simbola naziva se kod. Kodni sistem je dogovor o nainu kodiranja.
Najrasprostranjeniji kodni sistem je ASCII kod ( skraenica od: American standard code for
information intercharge). Svaki simbol i znak je predstavljen jednim sedmobitnim binarnim
brojem, a ukupno je na raspolaganju 2 7 =128 znakova. Postoji i proiren , osmobitni ASCII u
kojem se prvih 128 znakova koristi kao i u osnovnom ASCII-u , a preostalih 128 znakova se
koristi za slova razliitih zemalja , pa postoji mnogo razliitih proirenih ASCII normi.
Cilj kodiranja informacija koje generie odreeni izvor informacija je u tome da se osigura
to bri prenos informacija od izvora do primaoca. Poeljno je da se porukama, kodiranjem,
pridrue to je mogue krai nizovi kodnih simbola, a da se istovremeno verovatnoa tanog
dekodiranja (korektnog primanja poruka) bude to je mogue vea.
Uvodimo oznake:
A 1 , 2 ,...a

B 1 , 2 ,... b

- konana azbuka izvora informacija

- azbuka koda, b-baza koda

( a b)

13

(a,b,f) - kod, gde je

f : A C C B B 2 B 3 ...

(A,p) - diskretni izvor informacija koji emituje simbol

f ( i )

sa verovatnoom

p ( i ) pi

- kodna zamena

n ni p i
i 1

- prosena duina kodne zamene

KOD
Kodovi su nastali u srednjem veku. U istoriji se spominju kodovi jo iz XIII. i XIV. veka koji
su korieni u nekim dravama na prostoru tadanje Italije. I Dubrovaka Republika je imala
neke sline ifre.
Disciplina koja se bavi prouavanjem i otkrivanjem kodova i ifri zove se kriptografija.
Kod je u najirem smislu sistem znakova pomou kojeg uesnici u komunikaciji (najmanje
dva) komuniciraju. Svaki kod da bi bio kodom mora imati popis svih znakova, propis po
kojem se ti znakovi slau i opis tih znakova.
Kod je vrsta ifre, takva da se rei, reenice, delovi rei i reenica, slova i brojevi otvorenog
teksta zamjenjuju grupama slova ili cifara - kodnim zamenama. Kodovi se najee kreiraju u
obliku renika. Sadre nekoliko desetina hiljada otvorenih izraza, od kojih svaka ima po
jednu ili vie kodnih zamena, skupove od po 2, 3, 4 ili 5 slova ili cifara. Kao i ostale vrste
ifri i kodovi su namenjeni osiguranju tajnosti sadraja poverljive poruke (vojne, diplomatske
i druge). Kodom se postie i skraivanje teksta.

OSNOVE TEORIJE KODIRANJA

Pod kodiranjem podrazumevamo prevoenje odreenih podataka u simbolike oblike s
ciljem njihove obrade putem kompjutera. Prema tome, kompjuterska obrada podataka
pretpostavlja kodiranje podataka pri ulazu u sredinju procesorsku jedinicu i nakon njihove
obrade dekodiranjem radi distribucije korisnicima. To drugim reima znai da su prihvatanje,
uvanje i obrada podataka u kompjuteru mogui samo ako su oni kodirani pomou dualnih
simbola 0 i 1 . Sutina i cilj kodiranja jest transformacija znakova napisanih u alfabetu u
simbole alfabeta. To znai da se sva slova, brojevi , specijalni znaci i instrukcije kodiraju
alfabetom. Prema tome , ulazni skup podataka B= (bi), i= 1,2,3,. N, moe se prikazati
skupom simbola Am= (aj) , j= 1,2,3,m koji se nazivaju simbolima alfabeta. Svaki simbol
alfabeta Am naziva se slovo iji niz ini re , a duina rei moe biti razliita. Ukoliko sve
rei koje ine kod moraju biti iste duine od q slova , onda je re o ravnomernom kodu ija
14

duina mora zadovoljiti uslov n<=qm . Za n=qn dobija se broj kombinacija koje oznaavaju
mogunost nekog sistema za kodiranje gde m predstavlja bazu koda a q broj znakova u
kodnoj rei. Meutim svaki sistem za kodiranje mora zadovoljiti naelo jednoznanosti i
ekonominosti. Jednoznaan je onaj kod u kojem su sve rei razliite. Ekonomian je onaj
kod koji ima najmanju redudansu.

DEKODIRANJE
Dekodiranje je obrnuti proces, kada se podaci poslati od izvora pretvaraju u informaciju
razumljivu primaocu. Jedan od razloga za kodiranje je omoguiti komunikaciju tamo gde
normalni govorni ili pisani jezik nije mogu. ( na primjer u raunaru) . Pri procesu
dekodiranja informacija se mora pretvoriti u drugi oblik korienjem istih pravila i normi
korienih prilikom kodiranja da bi se dobila identina informacija to jest da bi se ispravno
preneli podaci do odredita.

KONSTRUKCIJA

OPTIMALNOG

KODA

PO

ALGORITMU

HOFMANA
p1 p 2 ... p a

1.

azbuka A se uredi po opadajuim verovatnoama

2.

odredi se broj fiktivnih slova kojima se pridrui verovatnoa 0

ab
b 1

3.

c - ostatak pri deljenju

c' = b-1-c

4.

zdrui se poslednjih b slova u jedno i napravi nova azbuka A1

5.

postupak se ponavlja dok se azbuka ne redukuje na b slova

6.

kodna zamena je od svih simbola iz B koji se ponavljaju uz indeks i.

Primer : Za izvor (A,p) gde je

A 1 ,..., 10

p1 0.02, p 2 0.01, p3 0.03, p 4 0.22, p 5 0.05,

p 6 0.06, p 7 0.12, p 8 0.19, p 9 0.15, p10 10 ,

(b=3,

B 0,1,2

odrediti kod po algoritmu Hufmann-a

) i prosenu duinu kodnih zamena.

Reenje:

15

1.

Prvo se pogleda da li su date sve vrednosti verovatnoa. Ako nisu, izraunaju se tako
to se sve date vrednosti saberu i oduzmu od 1.

10 1 (0.02 0.01 0.03 0.22 0.05 0.06 0.12 0.19 0.15) 0.15
2.

odredi se broj fiktivnih slova:

a=10, b=3,
3.

10 3
3
3 1

i ostatak je 1. Dakle c=1. Broj fiktivnih slova c'=3-1-1=1

Formira se tabela po opadajuim vrednostima verovatnoa:

NAPOMENA: - (crtica) predstavlja fiktivno slovo sa pridruenom verovatnoom 0 !!!

4. sabiraju se vrednosti koje imaju indekse (0,1 i 2) pored sebe i pronalaze svoje mesto u
tabeli.
5. formira se kod, tako to se s desna na levo itaju indeksi (0,1 i 2) uz odgovarajue
vrednosti verovatnoa.
f ( 1 ) 1120
f ( 2 ) 1121

f ( 3 ) 111

f ( 4 ) 2

n1= 4
n2= 4
n3= 3
n4= 1
16

f ( 5 ) 110

f ( 6 ) 12

f ( 7 ) 10

f ( 8 ) 00

f ( 9 ) 01

f ( 10 ) 02

n5= 3
n6= 2
n7= 2
n8= 2
n9= 2
n10= 2

6. rauna se prosena duina kodnih zamena po formuli:

10

n ni p i
i 1

n 4 * 0.02 4 * 0.01 3 * 0.03 1 * 0.22 3 * 0.05

2 * 0.06 2 * 0.12 2 * 0.19 2 * 0.15 2 * 0.15
n 1.92

PRIMER OPTIMALNOG KODA PO ALGORITMU SHENON-FANOA

Primer : Za izvor (A,p) gde je

A 1 ,..., 10

p1 0.02, p 2 0.01, p3 0.03, p 4 0.22, p5 0.05,

p 6 0.06, p 7 0.12, p 8 0.19, p 9 0.15, p10 10 ,

(b=3,

B 0,1,2

odrediti kod po algoritmu Shenon-Fanoa

) i prosenu duinu kodnih zamena.

Reenje:
1.

Prvo se pogleda da li su date sve vrednosti verovatnoa. Ako nisu, izraunaju se tako
to se sve date vrednosti saberu i oduzmu od 1.

2.

10 1 (0.02 0.01 0.03 0.22 0.05 0.06 0.12 0.19 0.15) 0.15

3. Formira se tabela po opadajuim vrednostima verovatnoa:

4. Gornjem skupu verovatnoa (dodaju se vrednosti verovatnoa dok se ne dobiju
priblino iste vrednosti za obe grupe verovatnoa) dodeli se 0, a donjem 1.
5. Postupak se ponavlja dok se svakoj verovatnoi ne dodeli indeks 0 ili 1.
6. formira se kod, tako to se s leva na desno itaju indeksi (0 i 1) uz odgovarajue
vrednosti verovatnoa.
17

f ( 1 ) 11110

f ( 2 ) 11111

f ( 3 ) 1110

f ( 4 ) 00

f ( 5 ) 1101

f ( 6 ) 1100

f ( 7 ) 101

f ( 8 ) 010

f ( 9 ) 011

f ( 10 ) 100

n1= 5
n2= 5
n3= 4
n4= 2
n5= 4
n6= 4
n7= 3
n8= 3
n9= 3

n10= 3
7. rauna se prosena duina kodnih zamena po formuli:
10

n ni p i
i 1

n 5 * 0.02 5 * 0.01 4 * 0.03 2 * 0.22 4 * 0.05 4 * 0.06

3 * 0.12 3 * 0.19 3 * 0.15 3 * 0.15

3.14

pt

A/
4

0.22

0.19

0.15

10

0.15

0.12

0.06

0
0

0
1

1
0

0
1

1
0

18

0.05

0.03

0.02

0.01

0
1

UPOTREBA KODIRANJA
TETRADNI KODOVI
Ovi se kodovi zasnivaju na izraavanju decimalnih brojeva pomou etiri bitne cifre ili
tetrade. Naime, tetrada je sasvim dovoljna za izraavanje cifri decimalnog brojnog sistema i
da nisu u potpunosti iskoriene mogunosti tetradnih znakova. Ta mogunost je dovela do
stvaranja razliitih kodova kao to su:
A) Gray (3,4-bitni)
B) Aiken
C) Exzess 3
D) BCD(4-bitni)

Gray kod

u ovom kodu se brojevi prikazuju tako da se svaka decimalna cifra zameni adekvatnom
binarnom tetradom.

Aiken kod

on spada u simetrine kodove to olakava izvoenje raunskih operacija .

Exzess-3 kod

dobio je ovo ime zato to se njegove tetrade pomeraju za tri mesta u odnosu na BCD kod, a
to znai da tetradi iz istog binarnog koda dodajemo broj 0011.

BCD kod

ovaj kod je posredni kod izmeu istog binarnog i decimalnog koda , to znai da se svaka
decimalna cifra direktno izraava pomou jedne tetrade. Ulazni i izlazni podaci iz
kompjuterskog sistema formiraju se u decimalnom obliku , ali se u kompjuteru putem ovog
koda svaka decimalna cifra predstavlja pomou 4 bita tzv.tetrade, koje predstavljaju broj u
binarnom obliku.
Na slici 5 prikazana je komparativna tablica tetradnih kodova. Ova tablica omoguava
razumevanje kombinovanja ovih kodova, kao i eksperimentisanje sa njihovom upotrebom u
cilju izbora najoptimalnije kombinacije za kodiranje.
19

Na slici 6 je uraen primer korienja tetradnih kodova.

Slika 5. Komparativna tablica tetradnih kodova

Slika 6. Primeri korienja tetradnih kodova

Kod opisanih tetradnih kodova vidljivo je da se njima mogu prikazati samo brojni podaci- to
je ujedno i njihov nedostatak. Za prikazivanje tih podataka potreban je estobitni kod (2 6
=64) koji se mogu sastojati od deset cifara (0-9) , 26 znakova internacionalne abecede i 28
posebnih znakova.
Zbog potrebe za prikazivanjem malih slova, komandnih znakova i slino, savremeniji
raunari koriste jo i sedmobitne i osmobitne , odnosno ASCII KODOVE.
20

ASCII KOD
Jedan od najstarijih i najrasprostranjenijih kodnih sistema za komunikaciju raunarom je
ASCII kod. Razvio ga je American National Standards Instituta ,a prve verzije koda su
razvijene 1963.g. za potrebe amerike telefonske i telegrafske mree.
ASCII kod je skraenica od poetnih slova reenice 'American Standard Code for
Information Interchange', to prevedeno znai: Ameriki standardni kod za razmjenu
informacija. Tokom razvoja raunarske tehnologije definisano je vie varijanti ovoga koda.
Najee je u upotrebi osmobitna varijanta u kojoj je prvih 128 kombinacija (0-127)
standardizovano, a drugih 128 kombinacija (128-255) dato je na volju korisniku da sam
kreira kodne elemente.

Slika 7. Prvih 128 elemenata ASCII koda

Kod je zamiljen da omogui to veu fleksibilnost i brzinu. Tako na primer sve instrukcije
imaju bit-ove 'b6' i 'b5' jednake nuli, a bit 'b7' je nula ako su u pitanju standardizovani
znakovi, odnosno jedan ako su u pitanju znakovi definisani od korisnika, koji ine drugu
grupu od 128 znakova ASCII koda.
Znakovi velikih i malih slova poklapaju se u prva etiri bit-a (b0-b3) i prepoznaju se
analizom 'b5', a za sva slova 'b6' je jedan. Slika 7 je organizacijski prikaz ASCII koda, a u
naem okruenju najee se koristi kodna tablica, u kojoj su naznaeni nama interesantni
grafemi, posebno od kad su DOS operativni sistemi otili u penziju.

21

 OSNOVNI ASCII KOD - koristi kodne zamene duine 7 bita, to znai da se njime
moe prikazati 128 znakova ( 27 ). Prva 32 mesta u ASCII tablici su dodeljena
kontrolnim znakovima (neispisivi znakovi) a ostalih 96 su slova, brojevi, znakovi
interpunkcije itd.
PROIRENI ASCII KOD - koristi 8 bitne zamene te moe prikazati 256 ( 28 )
razliitih znakova. Prvih 128 znakova jednako je standardnom ASCII kodu. Pomou
njega se prikazuju posebni znakovi drugih jezika te grafiki znakovi. Zbog razlike u
jezicima u razliitim zemljama su donesene lokalne norme. U okruenju se
primjenjuje nekoliko razliitih kodnih normi.

Slika 8. Primer ASCII- koda za neke interpunkcijske znakove

Slika 9. ASCII kod s binarnim i heksadecimalnim ekvivalentima

Pomou tablice prikazane na prethodnoj slici, takoe se svi standardni znaci mogu pretvoriti
u odgovarajui heksadecimalni oblik pa onda u ASCII-kod.

22

Slika 10. Primer upotrebe kodova - slova A i h u ASCII-om i heksadecimalnom obliku.

ZNAENJA POJEDINIH INSTRUKCIJA ASCII KODA SU:

NUL logiki ureaj bez utjecaja ili odziva na porusu

SOH oznaka poetka kontrolnih podataka pred blokom poruke
STX oznaka kraja kontrolnih podataka i poetak bloka poruke
ETX oznaka kraja bloka poruke
EOT oznaka kraja prijenosa podatka (kontrole i poruke)
ENQ zahtjev za odgovor odredita
ACK potvrda odredita o prijemu
BEL aktiviranje zvunog poziva
BS brisanje kursorom unatrag (u lijevo) u retku
HT kontrola skokova u retku
LF postavljanje kursora u novi red
VT kontrola skokova po redovima
FF postavljanje papira tiskaa na poetak nove stranice
CR vraanje na polazni poloaj u istom retku
SO poetak bloka znakova drugaijeg znaenja
SI kraj bloka znakova drugaijeg znaenja
DLE promjena znaenja kontrolnih znakova
DC1 od DC4 korisniki definirani kontrolni znaci
NAK odgovor prijemnika o neostvarenom prijemu
SYN odravanje sinkronizacije (usklaenosti) prijenosa
ETB oznaka kraja bloka podataka
CAN poruka o pogreno otposlanim podacima
EM fiziki kraj poiljanja podataka
SUB slijedi zamjena za neispravne podatke
ESC daje mogunost uporabe proirenja koda
FS rastavlja blokova podataka (datoteka)
GS rastavlja grupe podataka u bloku
RS rastavlja pojedinih zapisa u grupi
US rastavlja jedinica
23

SP razmak (prazan znak)

DEL brisanje znaka s desne strane kursora

EBCDI KOD
Extended Binary Coded Decimal Interchange Code (EBCDI ) je osmobitni kod , odnosno
proireni , izmenjivi binarno-decimalni kod. U ovom kodu svaki se standardni znak prikazuje
pomou jednog bajta, pa je tako omogueno prikazivanje 28 = 256 razliito kodiranih
znakova. Takoe se i kod ovog koda za skraeno prikazivanje znakova koristi
heksadecimalni ili oktalni brojevni sistem kako to ilustruje naredna slika.

Slika 11. EBCDI KOD s binarnim i heksadecimalnim ekvivalentima

UNICODE
Standard za razmenu podataka usmeren na prikaz slova na nain nezavisan od jezika,
raunarskog programa ili raunarske platforme. On predstavlja daleko vei skup od
dotadanjih 256 znakova. Unicode konzorcij i ISO, meunarodna organizacija za
standardizaciju su uskladili napore i proizveli usuglaene standarde ISO-10646 odnosno
Unicode. Ovi standardi omoguuju ispravno beleenje i razlikovanje preko milion znakova,
to nam omoguuje ispravan i nedvosmislen prikaz znakova korienih u mnogobrojnim
jezicima i pismima.

24

ZATITNO KODOVANJE
Cilj ovakvog kodovanja je pouzdan prenos informacija kroz kanale u kojima deluju smetnje.
Skoro svaki zatitni kod postie ovaj cilj, ali ga je potrebno postii na efikasan nain to
znai:

mala verovatnoa greke prenosa

mala srednja snaga snaga signala utroena na prenos jednog bita informacije

kratko vreme prijemne i otpremne obrade signala

niska cena itavog sistema

Moe se pokazati (teorema o odmeravanju) da su sve tehnike komunikacije u sutini

diskretne. Naime, za potpuno veran prenos (ili skladitenje) bilo koje informacije dovoljno je
pouzdano preneti samo konaan broj simbola iz nekog pogodno odabranog alfabeta.
Posmatrajmo model prenosnog kanala sa slike.

Slika 12. Model prenosnog kanala

Mada postoje dva naina zatitnog kodovanja:

ponavljanje sumnjivih poruka (ARQ - Automatic Repeat reQuest)

kodovanje za otklanjanje greaka (FEC - Forward Error Control),

mi emo panju posvetiti iskljuivo ovom drugom. Razlog za to je:

veliko kanjenje koje ARQ unosi

potreba za povratnim kanalom kod ARQ-a
kapacitet kanala se ne menja uvoenjem povratnog kanala.

S druge strane, ARQ sistemi su mnogo jednostavniji i jeftiniji.

U principu, zatitni kodovi mogu se podeliti na dve velike klase:

Blok kodovi
25

Trelis kodovi

Blok kodovi nemaju memorije, dok Trelis kodovi sadre memorijske elemente.
Trelis kodovi su superiorniji u kanalima bez memorije dok su na dananjem nivou
tehnologije
blok kodovi superiorniji u kanalima sa memorijom.

TRELIS KODOVI

Trelis koder je Milijev automat sa konanim brojem stanja, K ulaza i N izlaza.

Slika 13. Milijev automat

Na slici 14 prikazan je primer sa definisanim pametrima.

Slika 14. Primer za Trelis kod

Generatorska sekvenca (polinom) definie nain povezivanja ulaza sa izlazom za linearne
trelis kodove.
26

Linearni kod jeonaj kod kod koga je zbir, komponenta po komponentu, neke dve mogue
izlazne sekvence (x) takoe mogua sekvenca. Potrebno je znati da je za alfabet {0,1} zbir
definisan kao:
0+0=0
0+1=1
1+0=1
1+1=0
Linearni kod je svaki onaj kod kog se u funkciji preslikavanja koriste samo linearni operatori.
Osim ovde definisanog sabiranja, linearni operator je i mnoenje sa 0 i 1 definisano kao:
a0=0
a1=1
Konvolucioni kod je onaj kod za koji je:
x = i * g,
gde je x kodovana sekvenca, i informaciona sekvenca, g generatorska sekvenca, a *
konvolucioni operator.
Moe se dokazati da su pojmovi linearni trelis kod i konvolucioni kod sinonimi.
Fiksni konvolucioni koder (FCE) je onnaj za koji je fn f(n), to jest g f(n).
U praksi se najee koriste fiksni konvolucioni koderi. Ipak, popularni su i takozvani
punktuirani kodovi kod kojih se broj izlaznih bita, N, ciklino menja iz takta u takt - takvi
kodovi su, oigledno, vremenski promenljivi.
Poto je Trelis kod automat sa konanim brojem stanja, njegovo ponaanje moe se opisati
dijagramom stanja.

Slika 15. Dijagram stanja

27

Dijagram stanja je vrlo pogodan nain za odreivanje izlaza kodera u svakom trenutku.
Na primer za:
i = 0 1 0 0 1 0 0 ...
x = 00 11 01 00 11 01 00 ...
Ukoliko se koder u pocetnom trenutku nalazio u stanju S0 = [0] .
x = 01 11 01 00 11 01 00
Ukoliko se koder u pocetnom trenutku nalazio u stanju S1 = [1] .
Ukoliko se dijagram stanja posebno nacrta za svaki trenutak, dobija se trelis (reetkasti)
dijagram.
Ovakav nain predstavljanja je vrlo pogodan za prouavanje strukture rastojanja koda. U toj
strukturi najinteresantniji parametar je tzv. slobodno rastojanje koda, d free. dfree je po definiciji
minimalno Hemingovo rastojanje izmeu parova razliitih puteva kroz beskonano dugi
trelis. Za linearne kodove vai da je dfree jednaka minimalnoj Hemingovoj teini nekog nenultog puta kroz beskonacni trelis.
Na slici 16 prikazan je primer dekodovanja Trelis kodova.

Slika 16. Dekodovanja Trelis kodova

28

Slika 17. Primeri gotovih metrikih tablica

ZAKLJUAK
Cilj kodiranja informacija koje generie odreeni izvor informacija je u tome da se osigura
to bri prenos informacija od izvora do primaoca. Poeljno je da se porukama, kodiranjem,
pridrue to je mogue krai nizovi kodnih simbola, a da istovremeno verovatnoa tanog
dekodiranja (korektnog primanja poruka) bude to je mogue vea.
U prethodnom delu rada ukazali smo na znaaj koda i kodiranja, ali isto tako i na mogunosti
njihove primene u razliitim obastima i na raznovrsne naine. Imajui to u vidu moramo
konstatovati da bez kodovanja razmena informacija ne bi bila mogua ili bar ne bi bila na
optimalnom nivou uz veliku mogunost greke na strani primaoca .
Jedan od najznaajnih kodova je Hamingov kod, koji ima veliku primenu u
telekomunikacijama. Trenutno postoje pretpostavke da Hamingov kod moe koristiti u
detektovanju i ispravljanju greaka na digitalnim slikama (fotografijama). To se moe

29

realizovati time to bi se Hamingov kod definisao uz jo parametara koji bi omoguili

ispravljanje ne samo jedne greke.

LITERATURA
[1.]

Erna Oklapi, Sanela Numanovi, ''Teorija kodiranja. Hamingov kod i njegova

definicija'', seminarski rad, 2007

[2.]

Vitomir Grbavac , Informatika kompjutori i primjena, Zagreb, 1990.g

[3.]

Koki A., Milivojevi J., Grubor S., "Globalna analiza nivoa komunikacija u

preduzeu", asopis Kvalitet 7-8, Poslovna politika, Beograd, 2004

[4.]

Radovan Omorjan, skripta sa internet-pdf, Beograd, 2011

[5.]

Pdf tutorial, "Mathematical Models for Communications Channels - National

Instruments", 2014
[6.]

Dr. B.eelja, Matematika Informatike, Novi Sad,1990

[7.]

www.wikipedia.org

30

[8.]

eljko Jerievi, TEORIJA INFORMACIJE-pdf skripta, Tehniki fakultet, 2012,

Rijeka
[9.]

Nebinarni kodovi, pdf skripta, Beograd 2006.

[10.]

Ana Buljubai, Teorija kodiranja i linearni kodovi, zavrni rad, Osijek, 2015

[11.]

Prof. dr Vojin enk, Zatitno kodovanje, ppt prezentacija

[12.]

Milan Milosavljevi, Saa Adamovi, Osnovi teorije informacija i kodovanja,

Univerzitet Singidunum, Beograd, 2013

[13.]

Ppt i pdf skripte sa interneta

31