DJEVOJKA TUZNIH OCIJU Bila je jednom, nekada davno, ona.... Djevojka sjetnih ociju i tuznog osmjeha....

Izgubljena u nekom, za nju nepoznatom svijetu, trazila je svoje mjesto pod suncem, trazila je ljubav koja ce je grijati, koja ce joj pomoci da sve okrutnosti ovog svijeta zaboravi. Nekog s kim ce moci podijeliti ono sto krije u sebi. Nekoga kome ce moci svu svoju ljubav pokloniti. Nekoga kome ce moci vjerovati, ko ce je nasmijati i razumjeti te momente kad su joj oci bile zamisljene i tuzne a ona negdje daleko u mislima odsutna od njega.... Prolazile su godine, a ona je i dalje bila sama. Odustala je traziti tu ljubav za koju je zeljela dati sve i koju je zeljela da vjecno traje. Sebi je govorila da tako nesto jednostavno ne postoji.... I onda, jednog dana, u njen zivot je neocekivano usao on. Osoba koja je bila tako drugacija od toga sto je ona zamisljala i zeljela. Isto kako je neocekivano usao u njen zivot, tako je u neopisivo kratkom vremenu uspio da je izvuce iz njene rezerve, da zid koji je ogradila oko sebe srusi kao kulu od karata. Osvojio je njeno srce i uspio da joj vrati osmjeh na lice.... Osmjeh koji joj i onda kad njega nije bilo kraj nje nije silazio s lica. Nije mogla vjerovati da se to njoj desava, da ona moze biti tako sretna, tako ludo voljena.... Mnogi nisu razumjeli sta je ona vidjela u njemu, zasto bas on pored toliko drugih, "boljih" od njega. Ona se samo smjeskala i odlucno odgovarala da joj on daje ono sto je oduvijek sanjala. Samo on i niko drugi. Prolazilo je vrijeme i njih dvoje su iz dana u dan bili srecniji. Ni njegova a ni njena okolina to nije shvatala. Mnogi su samo odmahivali glavom i govorili kako to nije ok, kako prave gresku zbog koje ce oboje na kraju kajati. Jednostavno, nisu jedno za drugo. No, ona nije htjela da cuje nista. Borila se protiv tih predrasuda, nije zeljela da joj niko kvari tu srecu koju je nakon tolikih godina napokon nasla. Bila je ubjedjena da ce to trajati do kraja zivota. Kako su se luckasto ponasali! Kako su se znali smijati bezveznim stvarima, necemu sto niko drugi nije razumio. Satima razgovarati a da ne postanu umorni od "filozofiranja". I opet, tu i tamo se ubaci poneko stidljivo "volis li me?" I odgovor: "pa znas..." "Ne, ne znam. Reci." I onda promjene temu. Nekako su oboje u dubini duse bili djeca. I koliko god su zeljeli da rijecima pokazu osjecaje, nije im uspjevalo. Tek ponekad, dok su u tami noci, kad im se lica ne vide, sapne jedno od njih: "Volim te. Jako. Previse" Tisina. Oboje slusaju odzvuk tih rijeci. Svejedno ko ih je izgovorio, govorio je i u ime onog drugog. Vrijeme je prolazilo. Njih dvoje su bili sretni, uzivali su svakim danom sve vise jedno u drugom. Planirali su zajednicku buducnost. On je cesto govorio o djeci. Djeca su zivot. Kruna ljubavi. I buducnost. Zelio je da ima bar troje. Ona se na to smjeskala i zamisljala kako bi to bilo. Te male slatke vrascice, sa predivnim ocima njihovog oca. Jednog dana su se dogovorili da idu u kino. Ona se spremala i radovala susretu s njim. I odjednom joj se zacrnilo pred ocima. Probudila se na podu spavace sobe. Nije joj bilo jasno sta se desilo, koliko dugo je lezala tu bez svijesti. Sigurno je umor i iscrpljenost, pomislila je. Tih dana je stvarno imala jako puno posla. Vrijeme je da idu negdje na odmor, da se opusti i zaboravi sve obaveze. Osjecala se jako umorno i malaksalo. Najradije bi ostala kuci. Ali, kako to da mu objasni? Zbog cega odjednom ne zeli da ide u kino, kad se toliko radovala tom filmu? Nije zeljela da ga uznemirava, da se brine bez razloga. To je samo jedan trenutak slabosti, posljedica rada proteklih dana. Sama sebe je ubjedjivala da nije nista strasno. Skupila je svu snagu sto je imala, obukla se i tad je dosao on. "Izgledas nekako cudno. Blijeda si." rekao je odmah s vrata. "Hvala na komplimentu. Imas odlican fazon" namigla je ona i prebacila sve na salu. "Osjecam se izvrsno. Radujem se nasem izlasku." U sebi je pomislila da vise sebe ubjedjuje u to. I da se nada da ce moci izdrzati tu vece a da on nista ne primjeti. Odmor, o tome moraju obavezno razgovarati. Navecer, kad se vratila kuci, jedva je docekala da legne u krevet. On je predlozio da udje i popiju jos nesto skupa. Prvi put odkad je znala za njega pozeljela je da ide kuci, da je ostavi samu. .... Odlucila je da ide doktoru. Vise nije islo tako. Zeljela je da sazna sta joj se to dogadja, a s druge strane njega nije htjela da zabrinjava. Trudila se da se sve to tajno obavi, da on nista ne primjeti. Ali, on ju je poznavao bolje nego sto je mislila... Vec nakon par dana je nazvao i ozbiljnim glasom joj rekao da moraju razgovarati. Jednostavno, stize za pola sata kod nje, mora je vidjeti. Ona nije slutila o cemu se radi. Mislila je da ima problema na poslu ili tako nesto. "O kome se radi?" upitao je skoro sa vrata. "Ne znam o cemu govoris" odgovori mu ona iznenadjeno.

"Vec danima ne zelis da izidjes sa mnom. Stalno si kuci, kazes nemas vremena, umorna si, a sutradan te moj drug vidi u gradu. Jesi upoznala nekog novog ili ga ja vec poznajem?" Njeni obrazi se zarumenise od ljutnje. Sta mu pada na pamet, da joj takve stvari prebacuje? Odkud mu pravo da takve gadosti govori. "Nisi u pravu. Boli me sto tako razmisljas. Mislila sam da me poznajes i da mi vjerujes. Ocito sam pogrijesila" odogovorila mu je ljutito. U ocima joj je vidio neizmjernu bol, ali nije odustajao. Bio je ubjedjen da mu nesto krije, i da to ima veze s nekim musarcem. "Da, poznajem te i ocekivao sam da ces biti iskrena prema meni. Dogovorili smo se da odmah jedno drugom priznamo, ako nam u zivot udje neka druga osoba. Zasto mi to cinis?" "Nisi u pravu. Mislim da je bolje da odes prije nego sto se kaze nesto zbog cega cemo se oboje kajati." "Za to je vec kasno. Kajem se sto sam ti toliko vjerovao. Da nisam u pravu, rekla bi mi iskreno sta se desava." umorno se okrenuo i posao da izidje. "Zao mi je, ne mogu. Zelim samo da znas da te neizmjerno volim" povikala je za njim, a suze su joj tekle niz lice. Dva dana su prosla, on se nije javljao. Ona nije znala sta da mu kaze, sta da ucini. Pustila je da vrijeme tece i da mu se javi kad bude znala sta joj je. I onda je dosao taj nemilosrdni dan.... Telefon je zazvonio i probudio je iz nemirnog sna. Opet je bila previse iscrepljena da bi mogla ici na posao. "Dobro jutro. Govorim li sa ....? zacula je muski glas. "Da, ja sam. Ko je to?" "Ja sam doktor Koprena. Dobili smo vase rezultate. Mislim da bi bilo bolje da dodjete u bolnicu da razgovaramo." "Doktore, pa nije valjda nesto lose, kad moram doci?" u momentu je bila budna. "Mislim da je bolje da dodjete ovamo i da razgovaramo. Mozete li biti za sat vremena ovdje?" upitao je i izbjegao odgovor na njeno pitanje. Brzo se spremila i za nepunih sat vremena je bila kod doktora. Vidjela mu je po izrazu lica, da nesto nije u redu. "I? O cemu se radi? Sigurno sam preumorna." pocela je nesigurno "Postovana gospodjo, nazalost nije to. Vi imate tumor. I ovdje kod nas nemate mogucnosti ljecenja. Nemamo sve sto je potrebno da Vam pomognemo na vrijeme. Osjetila je da se soba vrti oko nje. Tumor! Kako to? Tumor cega? Nije bila svjesna da place. "Smirite se, molim Vas. Znam da nije lako, razumijem Vas. Da li imate mogucnost da odete negdje vani na ljecenje?" "Doktore, o cemu se radi? Tumor gdje, kako?\" nevezano je pitala. "Tumor na mozgu. Kako su nam nalazi pokazali, mi ga ne mozemo ovdje operisati. Jednostavno, nemamo te mogucnosti. Zao mi je." tuzno je odgovorio. Bilo mu je jako tesko posmatrati tu mladu osobu, osobu koja je tek na pocetku svog zivota, a tako blizu kraja. Znao je da u takvim situacijama i trajanjem bolesti kraj moze da dodje za sedmicu dana, isto kao i za 2 mjeseca. Morala je brzo odluciti sta ce i kako. Pokusao joj je objasniti sta se trenutno dogadja u njemom tjelu. Da moze mozda negdje da se operise, ali da je ishod i tad neizvjestan. Ako i prezivit, mogu ostati trajne posljedice. Ona je sve slusala sa nevjericom. Onda je skocila i rekla: "Oprostite, moram ici. Moram biti sama. Pokusati da razmisljam....." Vec je pocela otvarati vrata. On joj doviknu: "Da, razumijem Vas. Molim Vas da danas, najkasnije sutra ujutro jos jednom dodjete. Moram znati sta ste odlucili. Zelim Vam pomoci." Ona je samo potvrdno klimnula glavom i otisla. Setala je bez cilja po gradu, pokusavala da shvati sta se desilo. Da uvidi da to nije ruzan san, da je stvarnost i da mora nesto da ucini. I onda je odlucila. Nazvace tatinog brata u Americi. Mozda joj on moze pomoci. Dugo se nisu culi, ali ipak, on joj je stric. Sigurno ce joj pomoci..... I tako je i bilo. Culi su se i on joj je rekao da ce joj organizovati sve za put u Ameriku. Kad bude tamo, rijesice ostalo.... Tad joj je palo na pamet, da mora svog momka obavjestiti o svemu. Ali sta da radi? Toliko ga voli da ne moze ni da pomisli da mu nanese bol. U glavi joj se vrzmalo stotinu stvari, slike iz sretnih dana su joj kao diashow prolazile pred ocima. Sjetila se njegove zelje za velikom porodicom. Znala je da je neizvjesno da ce ona ikad moci da mu ispuni tu zelju. I onda je odlucila sta ce uciniti. Digla je slusalicu i okrenula njegov broj.... Nije bila spremna na to da ce se on odmah javiti.

"Zdravo, ja sam. " pocela je nesigurno. "Moram ti nesto reci. I mislim da je bolje da ti to odmah kazem. Bio si donekle u pravu kad si mi rekao da nesto krijem od tebe... " nije znala kako da nastavi. On je samo cutao i cekao da ona kaze sta ima. Razmisljala sam ovih dana i shvatila da sam jos mlada da se tako ozbiljno vezem. Jednostavno, uvidjela sam da zelim jos da zivim, da putujem, da upoznam druge ljude i da uzivam. Oprosti mi. Mislim da je najbolje da se vise ne vidimo. Zao mi je prosaputala je na kraju i prije nego sto je on uspio nesto reci spustila je slusalicu. Telefon je odmah zazvonio. Nije se htjela javiti. On nije odustajao. Zvonilo je, zvonilo, njoj se cinilo da je citava vjecnost prosla prije nego sto je utihnuo. Ubrzo nakon toga stajao je na njenim vratima. Zvonio je, lupao rukom i govorio da zna da je tu, da moraju razgovarati. Nijemo je sjedila na podu pored vrata a suze su joj se slijevale niz obraze. Pozeljela je da umre, da je vise nema. Osjecala je da joj se tijelo raspada u milijun komadica, da joj je srce mrtvo. Ali, znala je da je tako bolje. Ne zeli da on pati i tuguje za njom. Mislila je da ce je on lakse zaboraviti ako bude ljut na nju, ako je vidi u nekom drugom svjetlu, kao nekoga ko nije vrijedan njegove ljubavi. Govorila je sebi da je tako bolje, da je bolje, da je bolje..... A suze nisu prestajale ici niz lice............ Dok je cekala da se sve formalnosti oko puta za Ameriku srede rijetko je izlazila iz kuce. Jednostavno, plasila se tog susreta s njim. Plasila se da ce pokleknuti, da nece moci podnijeti taj optuzujuci pogled iz njegovih ociju. On je uporno pokusavao da je dobije, i na kraju odustao. Njeni roditelji mu nisu smjeli nista reci. Bojeci se toga da ce tako rano izgubiti svoju mladu kcerku nisu zeljeli ni jednu zelju da joj odbiju. Napokon je dosao dan njenog putovanja. Stanje joj se sve vise pogorsavalo. To malo lijekova sto je mogla nabaviti u gradu vise joj nisu puno pomagali. Bilo je zadnje vrijeme da ode. Srce joj se cijepalo dok je zadnji put koracala kroz grad. Cijelo vrijeme se pitala da li ce joj se pruziti ta sansa da jos jednom prodje tim prelijepim gradom. Bila je svjesna da je to jako neizvjesno. Dok je prolazila pored njihovog omiljenog kafica ugledala ga je kroz prozor. Pricao je s nekim kolegama i nije je primjetio. Ubrzanim korakom je produzila dalje. Roditelji su je ispratili na aerodrom. Majka je neutjesno plakala, ocu su oci bile pune suza i nije mogao ni rijec progovoriti. Bol mu se vidjela na licu. Znali su da je to mozda zadnji put da je vide. Molim vas ne placite. Sve ce biti dobro. U Americi su dobri ljekari. " pokusavala je da ih utjesi i osjecala da je snaga sve vise izdaje. Bojala se da ce se srusiti tu pred njima i skupljala i zadnju mrvicu snage samo da se to ne desi. "Mama, ako neko bude pitao za mene.... " pocela je i nije znala kako da nastavi. "Molim te, ne govori mu nista. Reci da sam na odmoru, da zelim malo da vidim svijet. Molim te. Nije izdrzala, pocela je plakati. U tom momentu je mrzila sebe. Vidjela je koliko je tesko roditeljima da je gledaju. Otac joj je samo cutao, nije mogao ni rijeci da progovori. Onda, kao spas u zadnji momenat cula je zadnji poziv za svoj avion. Vise nije bilo povratka. Morala je krenuti. Jako je zagrlila majku i prosaputala joj da je voli, da je ona najbolja mama na svijetu. Majka joj je glasno plakala. Okrenula se prema ocu i vidjela da mu suze idu niz obraze. "Milo moje dijete.... cuvaj se molim te. I ako Bog da, vratices se ti nama ziva i zdrava nazad " glas mu se pretvorio u jecaj. Nije mogao vise, okrenuo se skrsenih ramena plakao. "Volim vas." rekla je jos jednom, okrenula se i otisla. U avionu joj je bilo jako lose. Rekla je stjuardesi da joj treba vode, a ova ju je zabrinuto gledala. "Nije nista strasno, ne brinite. " pokusala se osmijehnuti. Pitala se sta bi se desilo da joj pozlije, jos gore, sta da umre tu? Ne, ja zelim da zivim. Vrijedi se boriti. Ko zna, mozda, ako ozdravim, mozda me primi nazad, mozda shvati..... Nije osjetila da joj suze idu niz lice. Odmah po dolasku u Ameriku su je smjestili u bolnicu. Financijski dio su preuzeli njen stric i njegovi prijatelji. Nalazi koji su tamo napravljeni nisu obecavali nista dobro. Ali ipak, mala nada je postojala.... Za nepunu sedmicu dana su je operisali. Nije se probudila poslije operacije. Nastale su komplikacije i pala je u komu. Niko nije

znao, da li ce se ikada vise probuditi. Njen stric i strina su je svakodnevno posjecivali. Pricali su s njom i nadali se da ih cuje. Ali, nista se nije desavalo. Prolazile su sedmice, a ona se nije budila. Troskovi bolnice su bili astronomski i stric se pitao kako to sve da plati. Ali, na iskljucenje tih masina sto su je drzali na zivotu jos nije pomisljao. Nije to mogao uciniti. Organizovao je da njeni roditelji dodju na mjesec dana tamo, da bi je posjetili i da zajedno odluce kako i sta dalje. Majka i otac su po citav dan bili kod nje i pricali s njom. Pustali njenu omiljenu muziku. Ali, nikakvih promjena nije bilo. Doktor im je rekao da su sanse da se probudi i zivi normalno spale na minimalu. Sta da rade? Kako da odluce? Nisu mogli pustiti da se masine ugase. Njeno srce je i dalje ritmicki kucalo. I onda, nakon 7 nedjelja cekanja i nadanja desilo se cudo! Probudila se. Uzas!!!! Nije se niceg sjecala, nije mogla da govori niti je vidjela na lijevo oko! Njeni roditelji su bez obzira na to sve bili presretni. Njihova kcerka im se vratila. Poceo je najtezi dio: rehabilitacija. Roditelji su se morali vratiti kuci. Ona je morala ostati jos minimalno pola godine. Osjecala se uzasno. Ta nepoznata lica oko nje su je gusila. Nije znala kako da probudi svoja osjecanja da im uzvrati tu toplotu i ljubav. Bila je kao malo dijete. Nista nije znala. Isla je na razne terapije. Polako je pocinjala da govori. Na pocetku su to bili samo glasovi, bez ikakve veze. Ali, napredovala je. A sjecanje na sve sto se desilo prije operacije vise nije bilo tu.... Nakon godinu dana uzasnog truda bila je skoro zdrava. Vid joj se povratio i govorila je. Polako, nekad nerazumljivo, ali je napredovala. Svakim danom sve vise. Kad je bila dovoljno oporavljena, stric joj je pomogao da nadje posao. Odlucili su da ostane jos tu, dok ne bude skroz "stara". Njeni roditelji su opet dosli. Donijeli su joj mnogo fotografija i njenih stvari koje bi joj mogle pomoci da pocne da se sjeca. Ali, ni to nije pomagalo..... Dok je sjedila sa mamom i razgledala slike u albumu, primjetila je da je na vecini slika sretna i nasmijana u drustvu jednog prelijepog muskarca. "Ko je ovo?" upitala je svoju mamu. Ova ju je tuzno pogledala i rekla: "To je tvoj bivsi momak. Jako ste se voljeli." "Bivsi? Zasto? Sta se desilo?" Onda joj je njena mama ispricala sta se desavalo posljednjih par mjeseci prije njene operacije. Bila je jako tuzna, ali nije nista osjecala prema njemu. Cisto iz radoznalosti je upitala da li znaju sta se s njim desilo. "Dolazio je kod nas par puta. Trazio je tvoju adresu, broj telefona, bilo sta. Ti si nam naredila da mu ne smijemo nista reci. Nisi zeljela da pati zbog tebe. Mislila si, ako se naljuti i misli ruzno o tebi, da ce te brze zaboraviti i poci svojim putem." "I? Jesam li bila u pravu?" "Donekle. Dugo je bio sam. Onda je upoznao jednu djevojku. Ozenio se kratko prije nego smo mi krenuli ovamo." tuzno joj je odgovorila mama. Mrzila je sebe. Zasto se nicega nije mogla sjetiti? Kako je mogla tako zaboraviti te osjecaje, koji su izgleda bili jako jaki? Nije se mogla razumjeti. Ipak, na neki nacin je osjetila bol zbog te ljubavi i svega sto se desilo. Nakon tri godine poslije operacije je sve bilo ok. Bila je potpuno zdrava. Tumor se vise nije pojavio. Pricala je normalno. Ali je jos uvijek bila sama. Njeno srce nije bilo spremno da zavoli nekog muskarca. Odlucila je da se prvi put od operacije vrati kuci. Makar na kratko..... I dodje napokon taj dan za koji je vjerovala da se nikad nece desiti. Setala je prelijepim gradom. Ovaj put zdrava i spremna da se bori za svoju proslost. Nadala se da ce ovdje naci odgovore na milijun pitanja koja su joj se vrzmala po glavi. Duboko je udisala prelijepi miris proljeca. Jedinstven. Tako je osjecala, ali se nimalo nije sjecala da je to mislila i nekad davno, prije 3 godine, kad je ona bila "ona\". I dok je setala s mamom i ona joj objasnjavala gdje su cula je da neko zove njeno ime. Iznenadjeno se okrenula i ugledala je jednog tako poznatog muskarca kako za ruku hvata jednu curicu od nekih godinu dana. Nije znala ko je to, ali je osjetila da joj srce brze kuca. Nista joj nije bilo jasno. I tad je shvatila da je taj muskarac zovnuo tu malu slatku curicu, a ne nju. Pogledala je upitno svoju mamu i vidjela joj uplaseni, iznenadjeni pogled u ocima. "Mama, poznajes li ovog muskarca?" upitala je. "Da..." promucala je ona i nastavila "zar se ne sjecas fotografija iz tvog albuma? To je tvoj bivsi momak." Tad joj je sve postalo jasno. Nije znala sta da ucini, kako da se ponasa. Pozeljela je da se sakrije, da je ne vidi. Nije imala pojma kakva ce biti njegova reakcija. Ali srce je na neki nacin tjeralo da se jos jednom okrene, da ga pogleda.... I u tom trenutku i on je ugledao

nju. Prvo iznenadjenje, pa bol, pa neodlucnost. Njegova dusa i osjecaji su mu se vidjeli na licu, i ona je shvatila da ga poznaje i razumije vise nego i jednu osobu s kojom je u ove tri godine kontaktirala. "Volis li me?" zacula je odjednom. I onda cuje sebe kako odgovara: "Pa znas...." U tom momentu joj se stvorise slike iz proslih dana. Sjetila se toga! Vidjela je njih dvoje zagrljeni, beskrajno srecni...... Suze joj krenuse niz lice, srce hoce da iskoci iz grudi. "Mama, idemo odavde. Dodji!" usplahirano rece. Vidjela je na njegovom licu da se dvoumi da li da joj pridje ili ne. Okrenula se i pozurila, vukuci iznenadjenu mamu iza sebe. "Zelim da idem u moj stan." odlucno rece. Majka joj jos nista nije shvatala. "U tvoj stan? Ti se sjecas? ?" s nevjericom je upita. "Da.... Ne.... Ne znam... Nesto se desava sa mnom, ne mogu ti objasniti.\" Krenula je instiktivno u pravcu svog stana. "Oh Boze.... sta da ucinim?" pitala se. Shvatila je da ga jos uvijek voli. Da ga voli kao nikoga na svijetu sto je ikad voljela. "Mama.... hoces li se ljutiti, ako te zamolim da me ostavis samu? Zeljela bih biti sama i razmisliti. Toliko mi se stvari mota po glavi, ne mogu se snaci." "Jesi sigurna? Da odem bar s tobom do stana...." plasila se izgovoriti, da se boji da ona nece sama znati naci put. "Ne, to nije potrebno. Znam gdje stanujem." nasmijesila se ohrabravajuce. Mama joj je samo bez rijeci dala kljuceve. Na licu joj se vidjela zabrinutost. "Telefon jos nije ukljucen. Nismo znali da ces tako brzo osjetiti zelju da odes u svoj stan. Nismo bili spremni da ....." nije mogla zavrsiti recenicu. Plasila se da kaze nesto sto ce je povrijediti. "Nema problema mama. Ne mislim telefonirati. Ako budem nesto trebala doci cu kod vas. Vidimo se sutra." okrenula se i sigurnim korakom krenula svojoj kuci. Polako je usla i upalila svjetlo. Sve joj se cinilo kao da je prije pola sata izisla iz stana. Pogled joj je pao na fotografiju na radnom stolu. Prisla je i uzela je u ruku. Njih dvoje.... Srecni, nasmijeseni, zaljubljeni. Osjetila je kako joj se oci pune suzama. "Sta si se uplakala, kao malo dijete" rekla je sebi glasno. I onda ocajno pomislila: "sta dalje?" Znala je da ne smije kvariti njegovu srecu. Ona je bila proslost. Ali, da li je zaista tako? Zasto je svojoj kcerki dao bas njeno ime? Upalila je radio i sjela za sto. To sto je osjecala se ne moze opisati rijecima. Na radiju je zacula pjesmu: Lutam tu kroz puste ulice Slutim da si opet uz mene Tvoja njeznost meni znaci sve Ona vodi kad je najteze Sjecanja i snove moram sacuvati, Ja znam jos te zelim ali to ne znas ti Ova prica ce se pamtiti Probudit cemo sapat vjecnosti Vjetrovi zivota su jednom zaplesali Svojom snagom ljubav tada probudili I jos uvijek zivim za najljepsi dan Opet te ljubim, osjecam, kao nekada I jos uvijek zivim za najljepsi san Iz kojeg me budi i otima Dah svitanja... Ustala je i ugasila radio. To joj nije trebalo. Uzela je stare albume i polako pregledala te fotografije. Najcesce su bili on i ona na njima. Tuga joj je obuzela srce, nije znala kako da si pomogne. Jasno joj je bilo, zbog cega nije mogla da se zainteresuje za nekog drugog muskarca. Iako joj je sjecanje bilo u tami, negdje duboko u njoj ta ljubav je bila skrivena i samo cekala momenat da ponovo izbije na povrsinu. I sad kad joj se to desilo nije znala sta da ucini. Najbolje je da opet ode. Ne moze ostati u tom gradu gdje ce ga stalno sretati. Mora ga pokusati preboljeti, poceti novi zivot, traziti

novu ljubav. Znala je da to trenutno nije moguce. Da ga tako jako voli, da bi sve u zivotu dala da se tih zadnjih par godina izbrise, da sve bude kao prije. Ali to je nemoguce. Otice iz ovog grada. Ponijece uspomene i ljubav prema njemu. Tu ljubav koja je toliko jaka i koja je tjera da ucini sve moguce da ga ne povrijedi. Znala je da on ne misli tako o njoj. U zelji da ga zastiti povrijedila ga je toliko da je nemoguce da joj to ikad oprosti. Mora zivjeti s tim. Nije primjetila kako vrijeme odmice. Vec se pocelo smrkavati kad je neko zazvonio na njenim vratima. Uplaseno je ustala, nije nikog ocekivala, pa osim njenih roditelja niko i ne zna da je tu. Ne, neko zna.... Da li je to on? Polako je krenula prema vratima i provirila kroz spijunku. Vidjela je samo dugu crnu kosu, lice je bilo spusteno prema podu. "Ko je?" upitala je. "Ja sam, Suzana. Otvori vrata vec jednom!" zacula je nestrpljivi glas svoje nekada najbolje prijateljice. Obradovano je otvorila vrata i jako je zagrlila. "Suzana! Kako mi je drago da te vidim!" uzviknula je. "Ah da?" ironicno je rekla Suzana. U ocima joj je vidjela radost da je vidi. "Tu tvoju dragost pokazujes na vrlo neobican nacin. Mogu li uci?" "Naravno, oprosti" sklonila se i pustila je da udje. "Vjerovatno imas milijun pitanja za mene." "Hahaha dobra si. Milijun pitanja.... Za pocetak bih ti postavila samo jedno: kako si mogla nestati bez rijeci i ovolike godine se ne javljati?" prijekorno je upitala. "To je jako duga prica. Prvo mi reci odkud znas da sam opet tu?" "Rekao mi je neko kome si srce slomila." znacajno ju je pogledala. "Kako si to mogla uciniti?" Suzana, nekad se u zivotu dese nepredvidljive stvari. Ako imas vremena, radovalo bi me da sjednemo kao prije i da ti ja sve ispricam." Sjele su, i ona je pocela svoju pricu. Suzani su se na licu ocrtavali svi osjecaji dok je slusala sta je njena najbolja prijateljica dozivjela. Od onog dana kad joj je ljekar rekao za tumor do danas, kad je njega ugledala u gradu. Kad je zavrsila, Suzana je jako zagrlila i prosaputala: "Tako mi je zao. Zasto mi nisi nista rekla? Zasto mi tvoji roditelji nisu ni jednu rijec o tome rekli? Isla sam hiljadu puta kod njih, stalno su mi pricali da si na putu, da se provodis.... Nemas pojma kako sam bila ljuta, razocarana. I danas sam dosla samo da ti kazem da nisi nikakav covjek, da si me neizmjerno razocala. Oprosti mi sto sam tako mislila o tebi." "Ne moras se nista izvinjavati. Razumijem te." odgovorila je s osmjehom. "Tako je dobro sto si tu. Nisam ni znala koliko mi nedostajes." "I? Kako se sad osjecas? Ima li opasnosti da se tumor vrati? Ili nesto drugo?" "Ne vjerujem. Doktori su rekli da sam potpuno zdrava. Nadam se da se nece ponoviti. Ne bih imala snage vise." Da li namjeravas ostati ovdje? Bilo bi divno imati te opet tu." "Ne znam Suzana. Tek sam dosla i odmah sam srela njega. Jos uvijek ga volim. Toliko, da mi ta ljubav stvara fizicku bol. Ne bih mogla podnijeti da ga sretnem u gradu sa zenom. Kako je mogao tako brzo da me zaboravi!" oci joj se opet napunise suzama. "Pa nije mu bilo jednostavno. Patio je uzasno. Stalno me je zvao telefonom i raspitivao se o tebi. A ja mu nisam nista znala reci. I onda je upoznao nju. Mislim da je ozenio samo da bi imao razlog da te zaboravi. Mislim da je to bio ocajnicki pokusaj. Ali, ima tu jos nesto sto sigurno ne znas." "O cemu se radi?" "Ja ga naravno ne srecem vise cesto kao prije. I ovo sto cu ti reci nisam cula od njega, prema tome ne garantujem da je tako. Ali cujem da nije srecan s njom. Ili ona s njim. Tako nekako. Ona prica da mu je u zivotu druga, da je nikad nije volio kao neku prije nje. I da je ta druga jos uvijek u njegovom srcu." pazljivo je izgovorila ne ispustajuci je iz vida. "Oh ne! Tako mi je zao! To je jos veci razlog da napustim grad. Vidjela sam mu kcerkicu. Prelijepa je. Ne zelim da to dijete pati zbog mene." "Ne znam sta da ti odgovorim. To moras odluciti sama. Da li ces pricati s njim? Da li ces mu reci zbog cega si tako iznenada nestala?" "Ne, to ne dolazi u obzir. Mora me preboljeti, mora pokusati da zavoli svoju zenu. A ne vjerujem da bi to uspio kad bi znao pravi razlog mog odlaska." "Ja moram ici sad. Dogovorila sam se s nekima da izidjemo veceras. Hej, pa ako si ok, hajde sa mnom! To bi bilo ludo!" Nasmijesila se Suzani i rekla:" Hvala ti na pozivu, ali umorna sam jako i mislim da nisam u tako dobrom raspolozenju da ludujem s vama veceras. Drugi put, ok?"

\"Nema problema. Doci cu sutra do tebe opet. Ne, bolje, hajde da se nadjemo u nasem starom kaficu na kafi! Oko pola 1, vazi?" "Dobro, doci cu. Obecavam." Ustala je i jako je zagrlila. Onda je Suzana otisla. Ostala je opet sama sa svojim mislima. Sa Suzanom se fantasticno provodila. Uzivala je u njenom drustvu i s osmjehom pozdravljala staru raju koja se iznenadjeno raspitivala gdje je tako naglo nestala i zasto se nije javljala. Odgovarala je da je dobila tu mogucnost da upozna svijet i da je to iskoristila. Vrijeme je jako brzo prolazilo. Taman se smijala nekoj anekdoti sto joj je Suzana ispricala, kad je na ulazu ugledala njega. I on je nju vidio i odmah se uputio prema njenom stolu. "Moram na brzinu u wc." rece Suzana i ustade Ona ju je ljutito pogledala. Nije ok da je sad ostavlja samu, ali je znala da Suzana to radi namjerno. Suzana je zeljela da taj njihov prvi susret prodje bez nekih svjedoka u blizini. Nesigurno je pogledala u njega. "Zdravo" rekao je "Zdravo" odgovori ona. Nije znala kako da nastavi, sta da kaze. I on je cutao. Ni jedno nije znalo kako da prekine tu situaciju. "Mogu li sjesti kod tebe?" upitao je i stavio ruku na stolicu. "Da, naravno. Oprosti." "Kad si se vratila?" upitao je. "Juce. Jos se uopste nisam navikla da sam tu." "Lijepo je vidjeti te opet." Ona se samo nasmijesila. Nije znala sta da odgovori na ovo. Onda se sjetila njegove prelijepe curice. "Kcerkica ti je prekrasna." nije bila svjesna, da je to izgovorila naglas. "Da, predivna je. Oduvijek sam zelio da ti budes mama moje djece." tuzno je rekao. "Molim te, ne govori o tome. To je proslost." "Reci mi samo jedno. Zasto si tako naglo nestala? Sta se desilo? Mislim da bi mi bilo puno lakse, kad bih to mogao razumjeti." "U zivotu se dese takve stvari. Nesto nenadano, neocekivano. Morala sam. I o tome ne treba vise pricati. Sto je bilo, bilo je." Oci su joj se napunile suzama. Mrzila je sebe zbog toga. "Ne! Mi moramo o tome pricati. Ja moram napokon znati sta se desilo! Ne mogu vise zivjeti s tim pitanjima. Vidim na tebi da mi nesto krijes!" iz njega je sva tuga izisla na vidjelo. Nije mogao drugacije, jako je zagrlio. U tom momentu je shvatila da joj je mjesto samo pored njega. Zeljela je da to ostane vjecno tako. Ali onda je opet razum izbio na povrsinu. Njezno ga je gurnula od sebe. "Ne cini to, molim te. Moras dalje zivjeti svoj zivot. Mi smo proslost." borila se sama protiv sebe. "Ali, ti me jos volis! Vidim to na tebi. Pricaj sa mnom." "Ne, tu se nema vise sta reci. Oprosti, moram ici." Ustala je i uzela svoju tasnu. U tom momentu se pojavila Suzana. "Ja idem. Vidimo se." Rekla je u prolazu i napustila kafic. Uputila se svojoj kuci. Usput je razmisljala o toj uzasnoj nesreci koja se desila i njoj i njemu. Bila je beskrajno tuzna i ljuta na tu sudbinu koja joj je to ucinila. Dan je prosao jako brzo. Nije ni primjetila da se vec smrklo. A roditeljima je rekla, da ce ih posjetiti danas! Nije zeljela da se brinu, a nije imala telefona da im se javi. "Sta mogu, idem k njima." Pomislila je u sebi i pocela se oblaciti. Proslo je par dana.... Ona je posjecivala svoje roditelje, rodbinu i uzivala u drustvu svojih prijatelja. Njega vise nije sretala. Dosta je vremena provela u razmisljanju i donijela odluku da je najbolje da se zauvijek vrati u Ameriku i nastavi tamo raditi kao i do tad. Znala je da joj nece biti jednostavno da ode, ostavi svoje roditelje i sve uspomene kojih se sad napokon sjecala. A bila je najvise tog bola svjesna i ljubavi za koju je znala da buducnost ne postoji. Ali, tako je najbolje. Nema druge mogucnosti, nego otici i pustiti ga da zivi svoj zivot. Dan prije nego sto ce otputovati nazad za Ameriku je dosla Suzana da se oproste. Pokusavala se saliti s njom, ali bilo im je obadvjema tesko da se opet rastanu. To vrijeme koje su sad provele skupa je skoro nadoknadilo one godine koje su prosle u njenoj borbi za zivot."Da li ces se jos s nekim pozdraviti?" znacajno ju je upitala Suzana. "Osim mojih roditelja, vec sam se pozdravila sa svima." odgovorila je ona, ignorirajuci Suzanin pogled. Pravila se da ne razumije. "Dobro ti znas sta ja mislim. Zato mi odgovori: mislis li opet nestati kao prosli put, ili ces mu barem pozeljeti sve najbolje prije nego sto odes?"

"Ne. Necemo se vise vidjeti. Bar ne planirano. Ne zelim to." Odlucno je odgovorila. "Zao mi je. Zbog tebe i zbog njega. Ja sad moram ici. Obecaj mi da ces mi se javiti kad odes tamo. Nemoj opet da nestanes." Jako ju je zagrlila. "Naravno. Obecavam. Ti si i uvijek ces biti moja najbolja prijateljica." Suzana je izisla a ona se vratila da zavrsi jos zadnje pripreme za put. Posmatrala je sitnice po kuci koje su joj bile jako drage i odlucivala sta ce ponijeti sa sobom. Ovaj put je isla sa znanjem da ce tamo ostati, da ce tamo graditi svoju buducnost. Ali, tuga je i ovaj put bila prisutna. Vec je bilo pola osam kad je neko zazvonio na njena vrata. Prisla je i bez razmisljanja otvorila. Pred vratima je bio on. Iznenadjeno je gledala u njega i nije znala kako da reaguje. "Zdravo." Rekao je. "Cuo sam da sutra odlazis." "Da." Samo je odgovorila. "Mogu li uci, ili cemo pricati ovako na vratima?" "Zasto?" "Sta zasto?" pravio se da je ne razumije. "Mislim da ne bi trebao ulaziti. Nemam vise sta da ti kazem." "Ali ja tebi. Zelim da se bar ovaj put oprostim s tobom. Nadam se da ces mi to dopustiti" Ona se bez rijeci sklonila u stranu i pustila ga u stan. Znala je da je to greska. Uputio se direktno u dnevnu sobu. Da bi prekinuo tisinu, rekao je: "Ovdje je sve kao prije. Osjecam se kao da sam juce bio zadnji put kod tebe" "Da, ali se mnogo toga desilo u ovih par godina. To znas i sam jako dobro." Sjela je i cekala da on kaze sta zeli. On je sjeo pored nje. Bilo joj je neprijatno i to je vidio. "Nije valjda da se plasis? Necu ti nista." Pokusao je da se nasali. "Ne plasim se. Ali mi se ne dopada da si pored ovolikog mjesta sjeo kraj mene. Jos uvijek mi nisi rekao sta zelis." Mislila je ako bude neljubazna da ce on brze otici. "Sta zelim?..... Zelim da mi napokon kazes istinu. Zelim da se ove godine izbrisu, da smo opet ono sto smo nekad bili. Da se ovo sve nije nikad desilo. To zelim!" "Dobro znas da je to nemoguce. Zasto otezavas ovu situaciju? Zasto ne odes svojoj kuci, zeni koja te ceka i tvojoj prelijepoj kcerkici? Zasto si dosao ovamo? Znas da to nisi trebao uciniti!" "Znam. Sve znam. Ali znam i da te volim vise nego sto sam ikoga volio. I znam da ti jos uvijek volis mene. I znam da mi je svaki dan pakao od kad si otisla. Da se ne prestajem pitati sta se desilo, zbog cega si nestala." Oci su mu se napunile suzama. Ona ga nikad nije vidjela takvog. Nije mogla drugacije, zagrlila ga je i zaboravila na sve sto je do tad bilo. Zeljela je da ga utjesi, da ne gleda tu bol u njegovim ocima. Njezno ju je poljubio. Prvo polako, nesigurno, a kad mu je odgovorila na poljubac, postao je posesivniji. Zagrlio je i ljubio da da je od tih osjecaja pocela drhtati. Nije mogla da misli, osjecala je da je tu, da je napokon kraj nje, da ga toliko voli i da sve ostalo nije bitno. Voljeli su se kao nikad to tad. Nije ni o cemu razmisljala, samo da je on sad tu i da je drzi u narucju. Bilo im je krasno. Nezaboravno.... Oko ponoci su lezali, sretni i bliski kao nikada prije. Odlucila je da mu kaze istinu. Da mu kaze da ga nikad nije zeljela povrijediti. Da ga voli kao i prije i da ga nikad nije prestala voljeti. On je s nevjericom slusao pricu o proteklih par godina. Nije ni primjecivao kako je jako grli, kao da zeli da je zastiti od svog bola kroz koji je prosla. Plakao je s njom. "Oh Boze.... zasto mi to nisi rekla? Zasto si zeljela da kroz sve prodjes sama... A ja budala, proklinjao sam te zbog toga sto si mi ucinila, dok si se ti u to vrijeme borila da prezivis! Oh Boze....." Smiri se, molim te." i ona je plakala. "Nisi mogao nista izmjeniti... Nisam znala da li cu prezivjeti i zeljela sam da mzaboravis da ne bi patio za mnom." "Da. Ali te ja nikad nisam zaboravio. Patio sam za tobom, pokusavao da te zamrzim, ali sve je bilo uzalud. Jedino sto me je svaki dan mucilo je zasto si to ucinila..... Zasto mi tvoji roditelji nisu rekli istinu? Ili Suzana?" "Oni nisu smjeli, obecali su mi da nece reci. A Suzana nije znala. Nisam joj nista rekla bas zbog toga jer sam se plasila da ce ti na kraju popustiti i ispricati sve. A to nisam zeljela." I sta sad? upitala se u sebi. Ne moze ga rastaviti od te kcerkice. Bez obzira koliko se vole, njegovo je mjesto pored njegove zene i djeteta. "Pocecemo iz pocetka. Sve ce biti dobro. Ja cu razgovarati s zenom, sve cu srediti."

"Ne! Ne cini to jos. Moramo razmisliti." pokusala je da ga ubijedi. "Tu se nema sta razmisljati. Ja pripadam tebi i ti pripadas meni." Samo ga je nijemo zagrlila. Znala je da stoji pred najtezom odlukom u svom zivotu Da.... tu noc ga je uspjela nagovoriti da se vrati kuci, i da zeni jos nista ne govori. Predlozila mu je da dodje sutra i da jos jednom razgovaraju o tome. Cim je on izisao iz stana, pocela je pakovati svoje stvari. Sreca da on nije znao, da njen avion polijece tako rano ujutro. Na brzinu je napisala Suzani kratko pismo i zamolila je, zaklela je u njihovo prijateljstvo, da ni pod kojim uvjetima njemu ne da njenu adresu. Ujutro je vec u 6 sati izisla iz stana. Roditelji su je odpratili na aerodrom. I njima je jos jednom podvukla, da nikome ne govore gdje je. Oni koji trebaju, imaju njenu adresu, obrazlozila je. I tako je, teska srca sjela u avion i odletjela negdje daleko.... ------------------------------------------------Prolazilo je vrijeme. U Bosni je poceo rat i ona je izgubila svaki kontakt sa Suzanom. Odmah na pocetku rata, njeni roditelji su napustili grad i dosli k njoj. Mama joj je rekla da zna, da je on neposredno poslije njenog odlaska takodje otisao iz grada. Sa svojom zenom i kcerkom. Ona je pokusavala da ga zaboravi. Na momente joj se cinilo da joj se to i desilo. Mislila je da se zaljubila i nakon 3 godine je odlucila da se uda. Neposredno poslije toga postala je i sama majka. Ali jos za vrijeme prve godine braka je shvatila, da je to samo zabluda, da joj je muz drag, ali da svog momka iz mladosti jos nije zaboravila. Sedam godina nakon njihovog zadnjeg vidjenja nasla je kartu u posti. Pisalo je samo: "Jos uvijek te volim." I nista vise! Ali, nesto drugo nije ni bilo potrebno. Prepoznala je rukopis. Bila je sva zbunjena, slomljena, nije znala vise nista. Par dana kasnije zazvonio je telefon. Javila se i cula kako s druge strane zice jedan tako poznat i drag glas rece: "Kako je dobro cuti tvoj glas" Tisina. S obje strane. Suze su joj tekle niz lice. "Da li si jos tu?" upitao je. "Da." prosaputala je. "Kako si me nasao?" "Suzana.... Sreo sam je na moru, pricali smo dugo i onda sam je ubjedio da mi da tvoju adresu. Rekao sam joj, ako zna sta je ljubav, ako si joj ikad ista znacila, dace mi je. I to je ucinila." Nije znala sta da odgovori na to. On je nastavio: "Jesi li svjesna kroz sta sam prolazio? Trazio sam te preko prijatelja i poznanika, cak sam i internacionalni crveni krst molio za pomoc. Ni internet mi nije pomogao....." Ona i dalje nije mogla rijeci izustiti. Onda je upitala: "Kako si? Gdje si sad?" Odgovorio joj je gdje se nalazi. Drugi kontinent. Daljina.... A opet tako blizu.... "Kako ti je zena? "Mi smo neposredno poslije tebe napustili Banjaluku. Otisli smo za Hrvatsku. I par mjeseci poslije toga se razveli.... Nadao sam se, da cu te naci, ali to mi do sad nije uspjelo.... Sve sto sam ikad u zivotu zelio je, da budemo skupa." "To je nemoguce. Za to je kasno." prozborila je. Bol je rasturala, ali znala je da povratka nema. Ne vise. Ispricala mu je ono sto je i sam znao. Da se udala, da je majka i da ni pokoju cjenu ne moze da sve to izbrise i bude s njim. Bez obzira koliko bi ih to oboje usrecilo. Bilo bi previse ljudi koji bi zbog njihove srece patili. Na kraju mu je rekla: "Nemas pojma sta mi znaci sto sam ti cula glas. Uzasno me boli sto vise nikad necemo biti skupa. I nikada se necemo vidjeti. Uvijek cu te voljeti, ali to je sve sto ti mogu dati. Mene, moje tijelo, vise ne mozes imati. Ali imas nesto sto niko drugi prije i poslije tebe nije imao: moju ljubav." Ne cekajuci njegov odgovor spustila je slusalicu. Od tada je proslo par godinica. Nisu se vise culi. Nije je vise kontaktirao. Ali uvijek kad cuje jednu pjesmu, suze joj krenu niz lice. I zato je evo postavljam ovdje, da zna da ima neko ko misli na njega i ko mu porucuje: TEBI LJUBAVI Dal pomislis na mene Kad hladna kisa pada Ma gdje mi zivis sada

Dal nocas imas sna Razdvojio nas zivot Na dvije strane svijeta Od vjecitoga ljeta Do hladnog sjevera Al isto nam je nebo Sto nocas snama place Isto nam je suza iz oka kanula Ja znam da nisi sretan I mene tuga slama Jer ljubav kao nasa Je ljubav vjecita Dal pomislis na mene Kad nekog drugog ljubis Dal moje ime skvisne sa tvojih usana Razdvojio nas zivot I neznam gdje si sada Al nema noci,dana da ne mislim na nas Al isto nam je nebo Sto nocas s nama place I isto nam je suza iz oka kanula Ja znam da nisi sretan I mene tuga slama jer ljubav kao nasa je ljubav vjecita. New story Lea i Martin su se znali od 5-tog razreda osnovne skole.Otkad se znaju izmedju njih uvijek postoji "ono nesto"... Njihova ljubav se rasplamsala u prvom razredu srednje skole...kada su zajedno upisali opstu gimnaziju... Ta skola ih je zauvjek spojila...Njihovi roditelji,profesori prijatelji su prihvatili ovu prelijepu mladenacku ljubav iako su bili jako mladi... Lea i Martin su dane provodili zajedno ispunjavajuci ih poljubcima,zagrljajima i slatkim tajnama... Svaki trenutak proveden zajedno ih je zblizavao svakog dana sve vise... Jednog dana Lea se nije osecala dobro i mama je odvela doktoru na pregled.Njegov izraz lica nije ohrabrivao ni Leu ni njenu mamu.Doktor im je saopstio ruznu vest:Lea je imala tesku bolest srca i trebala je hitno transplataciju... Najveci problem je bio sto nije bilo donatora...Martin jedugo cekao Leu i kada je vidio onaku bledu znao je da nesto nije u redu...Lea ga je odvela na njihovo zajednicko mjesto i dok je prikrivala suze sve mu je ispricala.Martin je osjecao kao da mu se srusio cijeli svjet,imao je jaku potrebu da zaplace ali znao je da ne smije-znao je da mora biti jaci-radi svoje Lee... I tako su dani prolazili a Martin i Lea su svaki dan provodili zajedno...on se trudio da Lei udovolji u svemu mada je to nekad bilo nemoguce a Lea je pokusala da bude jaca od bolesti... Martin je znao da to sto radi nije dovoljno...Jednog dana Lea je primila poziv u kojem su joj rekli da su nasli donatora i da za 2 dana ima operaciju...Bila je presretna jer je to znacilo da ce za 2 dana biti zdrava i ponovo ce moci uzivati u svim carima zivota-zajedno sa Martinom...Kada mu je to rekla on je samo zagrlio kao da im je to prvi i poslednji put da se vide... Dva dana su brzo prosla i Lea je otisla na aerodrom a sa njom njeni roditelji,prijatelji i naravno MARTIN...Sa svima se pozdravila i obecala im da ih nece napustiti...Njen avion je skoro poleteo... Zadnje sto je Lea vidjela je bilo tuzno Martinovo lice... Operacija je prosla savrseno...Lea se polako oporavljala i nakon 3 dana je dobila dozvolu da se vrati kuci... Dok je cekala da joj aviom poleti jedino je mislila na Martina kako ce se opet videti mada je bila tuzna jer je svih tih dana nije nijednom nazvao... Roditeljima nije nista govorila a ni oni nisu njoj...Napokon je dosla u svoj radni grad!Bila je presretna... Gledala je kroz prozor i trazila Martina...Nije ga videla...Kada su sisli sa aviona, vec tuzna Lea,upita mamu:GDJE JE MARTIN?!-mama je blijedo pogleda i oci joj se napunise suzama... Lea je zapita sta joj je...A mama je kroz plac upita:ZAR NE ZNAS KO TI JE DAO SRCE?!?!?!

New story

10

- Jednog dana u novinama je osvanula prica da se djevojka bacila sa nebodera zbog voljenog mladica, prije smrti napisala mu je oprostajno pismo: "Dva svjeta mi smo, nikad skupa mogli biti nismo, kraj tebe sam se osecala kao ptica u letu, bio si mi sve na svijetu! Voljela sam svaki dio tebe i zbog toga proklinjala sebe. Pratila sam svaki korak tvoj i prizeljkivala da si samo moj, ali tebi je vaznija bila droga gledao si u nju kao u Boga. Voljela sam ocaj na tvom licu dok si svugdje sa sobom nosio spricu. Kolike sam noci proplakala moleci Boga da te izbavi iz pakla toga! Zbog tebe sam skoro ubila dok te druga pred mojim ocima ljubila! Svake noci u mislima su mi bile te tvoje smedje oci... Htela sam te preboljeti, htela sam te prestati voljeti, htela sam te zaboraviti pomocu pica, ali sam te opet osjecala u svakom djelu svoga bica. Cim sam te ugledala... smedja kosa, smedje oci... znala sam da bez tebe necu moci. Zbog tebe sam morala kroz pakao proci i do ove tacke doci. Bio si mi ljubav prva, a ja za tebe od ljubavi ni mrva. Nosila sam te u krvi, a sad ce s njom da se hrane crvi! Kad se vrate lastavice jata vise nece biti mojih ruku da se smjeste oko tvoga vrata. Molim te shvati, svu srecu zelim ti ja, ali ne zelim sama vise cekati sumorne zore, ovo je jedini izlaz iz ove nocne more! Znaj da te ne krivim za to sto sam te voljela a ti mene nisi. Samo te jedno molim... povremeno mi na grob donesi jedan cvijet, jer ipak si bio sav moj svijet!!!" - Nakon dva dana u novinama osvane prica: Na grobu djevojke nadjose les mrtvog mladica. Obitelj sto je donijela cvijece svojim mrtvim nasla ga je sa nozem u prsima. Kad je dosla policija, ustanovila mir, u njegovoj ruci nasla je krvav papir. " Ja sam volio tebe, al me ovaj zivot nepovratno sjebe. Gadim se sam sebi jer pravu ljubav nisam mogao pruziti tebi. A volio sam te, svjedok mi Bog, sad kad te nema kao da nemam nikoga svog. Gurao sam te stalno od sebe, jer nisam zelio unistiti tebe. Nisam htio da patis, a hiljadu puta sam pozelio da mi se vratis! Ljubav je kuja koja te na sve nacine sjebe, ljubav je ona guja koja te odvojila od mene... Ne zelim vise biti tuge i boli rob, jedna zelja mi je da s tobom djelim grob. U zoru kad mi srce prestane da lupa, kad nismo mogli za zivota, U SMRTI CEMO BITI SKUPA... "

Nije sve onako kako izgleda

. , . , . . , , . . , . , : , , . , , , . , . , ? . . , . . , , . , , , , , , , . , . , , . . , : 1. , 2. , 3. ,

11

4. , 5.

ZAR JE MOGUCE....??? Sjedila sam na obali i promatrala zalazak sunca, opet me je taj savreni dogaaj ostavio bez rijei. . . Razmiljala sam o tome gdje je sada sunce izalo, kome je sada svanulo. . . meni je u ivotu ve dugo pomrina. . . iz razmiljanja me je prenuo zvuk mobite la. Ah, ta glupa naprava uvijek zazvoni kad ne treba, izvadila sam ga iz depa i pogledala, na zaslon u je pisalo tvoje ime. U meni se pojavila bujica osjeaja, zato me zove, zar ti moje odbijanje poziva ne govori nita? ta hoe? Drala sam mobitel i razmiljala da li da se javim, ruke su mi drhtale. . . neto se u meni prelomilo i odluila sam se javiti. . . "Molim?"-rekla sam hladno "Ej mala, sluaj, nemoj poklopiti, molim te" -rekao si "Da imam namjeru poklopit, ne bi se javila"-drsko sam odgovorila, znala sam to eli i zato me zove, ali pravila sam se da nemam pojma. "Veeras slavim roendan, i volio bih da doe" "Ajme, pa roendan ti je danas, totalno sam zaboravila" -slagala sam, prije bih umrla nego zaboravila tvoj roendan. "Ma nema veze, hoe doi"-osjetila sam razoaranje u tvom glasu, nisi oekivao da u ti to rei. Odgovorila sam da u razmisliti, i poklopila. Jedan dio mene je htio ii, a onaj drugi dio mene je govorio da ne bih smjela. Ipak odluila sam da u otii, opet je srce pobijedilo razum. Dok sam se spremala, razmiljala sam o nama. . . . . . . . . . . . . o tebi, o svemu to se dogaalo meu nama u protekle 4 godine. Imala sam samo 16 godina kada sam te upoznala, kada si se doselio u moje mjesto. Od trenutka kada sam te prvi put vidjela zaljubila sam se u tebe, a i ti u mene. Nikada neu zaboraviti kada si me prvi put p oljubio, kada si rekao da eli da budemo skupa. Tada sam imala osjeaj da je cijeli svijet moj, dala sam ti svoje srce na dlanu i ti si ga uzeo, nisam alila zbog toga. Znao si da si prvi i jedini mukarac u mome ivotu, znao si da te volim onako kako samo djeca znaju voljeti; isto, iskreno, naivno, dajui cijelu sebe. . Tada se dogodilo ono ega sam se najvie bojala, nakon 4 godine nae ljubavi, ja sam prvi put sa tuluma otila sama kui. Rek li su mi da si ti odvezao onu plavu kuju kui. itav svijet mi se sruio u samo jednoj sekundi, ti si me prevario. . . Dok sam ila kui, suze su mi se slijevale a glavom mi je prolazilo samo jedno pitanje "Boe zato?", ali odgovora nije bilo. Drugi dan si zvao, nisam se htjela javiti. . . bio si uporan, zvao si svaki dan, ali nisam se javljala. . . prestala sam odlaziti na mjesta gdje bi te mogla sresti, a i kada sam te sluajno srela, prelazila sam na drugu stranu, okretala glavu. . . srela sam onu plavu kuju jed an dan, i ona mi je rekla da si izvrstan u krevetu, da se nikada nije bolje provela. . . kako sam ju samo mrzila. . . Sat je otkucao 21:00 sat i ja sam krenula na tvoju roendansku proslavu. Dotjerala sam se najbolje to sam znala i umjela. Ht jela sam ti pokazati to si izgubio. Kada sam dola svi su zanijemili i gledli prema meni. Nisam obraala pozornost na njihove komentare ve sam visoko dignula glavu i prila ti. Pruila sam ti poklon i zaeljela sve najbolje, gledao si me ni sam ne vjerujui da sam to ja. pitao si me neto, ja sam krenula da ti odgovorim, ali ona plava kuja se je stvorila pored nas, zagrlila te i rekla kako eli idui ples. Nisi joj nita odgovorio, a ja sam se okrenula i otila na drugu stranu, zamolila sam tvog prijatelja za ples na to je on odmah prist ao. Nas dvoje smo plesali, a ti si stajao po strani, smijao se i pogledavao prema nama. Iako su svi mislila da se odlino zabavlja, ja sam vidjela tugu u tvom pogledu, meni nisi moga sakriti nita. . . nije me bilo briga to se u dui osjea jadno, pa i ja sam se tako osjeala. Tada je opet ona plava kuja dola do tebe, grlili ste se i smijali. . znala sam da je to gluma, da to radi da bi mi napakostio, ali nis am mogla vie izdrati, odjurila sam to su me dalje noge nosile. Trala sam kao luda, eljela sam to prije nestati s toga mjes ta i otii to dalje od tvoje kue. Kada sam se uvjerila da sam dovoljno daleko, usporila sam, ali tada sam u daljini zaula neije korake k ako me pokuavaju sustii. Prepoznala sam te korake i opet potrala, nisam htjela da me sustigne, ali Bog ili sudbina su to htjeli, zapela sam za jedan kamen i pala. Doao si do mene i pruio ruku, nisam ju prihvatila ve sam se sama podigla i krenula. kako me je samo noga uasno boljela, ali susprezala sam bol. "Stani, kuda e?"-upitao si me pomalo zabrinuto. "Tebe je kao briga kuda u? Uostalom, tko si ti da ti polaem svoje raune?" -ljuto sam odgovorila i nastavila dalje dok me noga rasturala od boli. "Stani da razgovaramo, molim te, toliko si mi ostala duna" -rekao si poput malog djeteta kad moli mamu novu igraku. "Ja tebi ostala duna? Gade odvratni!!!" -uzviknula sam, bijes mi je izlazio na ui "Da, ti meni ostala duna". rekao si kao da ti je udno to se toliko ljutim "Sluaj ti kretenu jedan, kako se uope usuuje? Ma kako uope ima obraza nakon svega trait i od mene da podmirujem neke dugove??" "Doi, idemo sjesti na klupu, ne mogu gledati kako skakue vie na jednoj nozi. Dali te jako boli? hoe da te odvezem kod doktora?"-pitao si plaho. "E nemoj molim te glumiti neku brinu duu, idem sjesti ali ne zato jer si ti zasluio da sjedim s tobom nego samo i jedino iz tog razloga jer me noga uasno boli"-odgovorila sam, a u meni se sve slamalo od tuge. Tada sam bila sigurnija nego ikad prije da te volim vie od iega. Kada smo sjeli, ti si prvi poeo:"gle, ne znam ta je bilo s nama, ne znam zato smo pukli, ali znam da jednostavno ne mogu bez tebe. Poto si ti ta koja je odluila rei zbogom naoj ljubavi, i poto si ti prekinula svaki kontakt sa mnom, potivat u tvoju

12

odluku, samo mi reci zato? Ve 3 mjeseca te zovem svaki dan kao zadnja budala, uporno me izbjegava i danas ne znam kojim udom si se javila i odluila doi! U emu je problem? Pa ti si ta koja je sve sruila. . " Sluala sam ga ne vjerujui vlastitim uima, mrnja, prijezir, gaenje, bijes, gorina, sve se nakupilo u meni. "Ja sam odluila jeli? Ma kako te samo nije sramota glumiti nekakvu rtvu ovdje? Ali ne mora lagati, nema nikoga u blizini, sami smo. Samo me zanima kako se moe praviti idiot, kako ima srca stavljati mi sol na jo uvijek ivu ranu? Zato me uope podsjea na to. . . "-Pukla sam , nisam vie mogla izdrati, nakon toliko godina prvi si me put vidio kako plaem. . . nita ti nije bilo jasno. Al i nastavila sam makar su me suze guile:" Da pa naravno, ja sam kriva to si sa o nog tuluma odvezao onu plavu kuju pravac u krevet, jelda? ja sam kriva to si me ostavio samu kao zadnjeg kretena da trpim dok mi se drugi smiju? pa da tko e drugi biti kriv nego ja?" Gledao si me ne vjerujui. . . . "Ali ja. . . otkud ti da sam spavao s njom? Jesam, odvezao sam ju doma, ali rekao sam Bojanu da ti sve objasni. " "Nije meni Bojan nita objasnio, a nije mi ni trebao objanjavati pa nisam toliko glupa a ona mi se poslije te noi hvalila k ako si odlian u krevetu. " "Pa ne vjeruje valjda da. . . . . ?" "Da si spavao s njome? Iskreno, nakon onoga to sam veeras vidjela, vjerujem vie nego ikad" -suze su mi opet krenule, gledao si me, a ja sam htjela da istog trenutka nestanem sa lica zemlje, koliko me je samo ta prevara boljela. . . . "Malena. . . "-poeo si, ali sam te prekinula. "Ti nema pravo da me zove malena, izgubio si to pravo kad si nju pusti na moju stranu kreveta" "Ali nije ono to ti misli. . . " "Naravno, nikada nije ono to ja mislim" -rekla sam cinino "Ne budi takva, daj da ti barem pokuam objasniti, molim te" "Ajde ali budi brz, moram ii kui staviti oblog na nogu" "Hoe da te vozim kod doktora?" "Neu kod doktora, ne izmotavaj se, nego ako hoe priati poni ve jednom" -bijesno sam rekla. "Sluaj onu no kad sam Melitu. . . "-poeo si "Plavu kuju"-ispravila sam te "Dobro, plavu kuju odvezao doma, nisam spavao s njom kunem ti se sa svime to volim" "sva srea to ja ne spadam u te koje voli, jer kunut se i lagati" -dobacila sam cinino "Ti spada u te koje volim i ne laem zato se i kunem, ajde molim te pusti me da dovrim, prestani dobacivati komentar e. " "Ajde dobro"-pristala sam "Dakle, nisam spavao s njom. Na tulumu se napila i poela raditi scene, ti si plesala u dnevnom boravku a ona, Bojan i ja smo bili u kuhinji. Poela je govorit kako me voli, kako e napraviti striptiz za mene, kako ti ne zasluuje da bude sa mnom. . . i tako te gluposti. Bojan me je zamolio da ju odvezem doma jer sam bio jedini trijezan, a on je rekao kako e tebi sve objasniti. rekao sam dobro, a ta sam drugo i mogao pustiti ju da onakva pijana ide kui, da sjedne za volan i da pogine pa da ju cijeli ivot nosim na savjeti? dakle, odvezao sam ju, ostavio ispred kue i ekao da ue unutra, i vratio se na tulum. Tamo te vie nije bilo, pita o sam Bojana gdje si a on mi je odgovorio da ne zna, da te zadnji put vidio ssa njegovim bratom u dvoritu. Ja sam u tom trenutku po ludio od bijesa i otiao kui. Eto, to je cijela pria. " Nisam mogla vjerovati, znala sam da mi ne lae, cijelo si me vrijeme gledao u oi, a i nikada nisi znao slagati niti jednu reenicu a kamoli cijelu priu. U oima ti je pisalo da si iskren. Zbunjeno sam te upitala:"znai, Bojan, njegov brat, i ona plava kuja su sve to smislili da bi ja i ti prekinuli? Kakve koristi oni imaju od toga"-pitala sam skeptino "Pa plava kuja je zaljubljena u mene, Bojan u tebe, a Bojanov brat im je samo pomogao. Valjda je tako bilo, otkud bi ja to mogao znati ta su se oni zapravo dogovorili?" "Gorane. . . . . . "-poela sam, ali sam stala, nisam znala to bih ti rekla. Samo si me pogledao i sve ti je bilo jasno. Zagrlio si me vrsto, a ja sam ovaj put plakala od sree. Koliko sam samo bila sretna to je sve la, odluili smo se vratiti na tulim. Kad a su nas vidjeli zagrljene neki su se udili, a neki su znali da emo se pomiriti prije ili poslije. Plava kuja i Bojan su stajali u kutu i gledali nas sa mrnjom. Htjela sam im se osvetiti, ali sam odustala. . . emu da se sputam na njihovu primitivnu razinu. Uspjeli su nas posvaati, i time dobili samo jednu bitku, ali mi smo se pomirili i dobili rat. Otila sam do frenda koji je putao muziku i zamolila ga da pusti nau pjesmu, on je to uinio i nas dvoje smo sretni zaplesali u neke nove dane pune ljubavi uz obeanje da nas vie nikada nita osim smrti nee rastaviti. . . . . . _________________ Smrt mrtvima. U sosu sam. (ufta) -Umri mlad i imaj lijep le. Infarkt - ma kakav je od srca je. Bolje ispasti budala nego iz aviona. Ko se zadnji smeje............najsporije misli. Informacija je usla u njegovu glavu i ocajnicki trazi mozak

13

*****..the end.... Mnogo je ljudi koji su u moj zivot usli slucajno. Jedan od njih si bio I ti. Ali tek na kraju kada je sve vec bilo gotovo, ja sam ostala sama I nista drugo nisam znala, osim plakati. Suvise mlada, sebe sam prepustila jakim emocijama, zavolela sam te, a mozda je za to bilo rano. Provedenih s tobom godinu dana na mom srcu su ostavili dubog trag, nevidljiv, ali tako bolan. Kao I svaka veza I nasa je imala uspone I padove. Bilo je onih dana, kada su dru gi zavideli nasoj sreci,a I onih, kada nisu ni pozeleli da budu u nasoj kozi. Tvoje oci su me uvek pratile, bile su za mene zvezda koja me kroz zivot vodila, I uvek sam im se vracala. I te ruke, nezni dodiri, slivali su se niz nasa tela, a mi smo ljubavlju bili vodjeni Duge setnje kraj reke, Mesec koji nas je pratio, sve su to najlepsi trenutci nase ljubavi. Toliko smo jedno drugo voleli da ni slutili nismo, kako ce biti kada se rastanak priblizi. Ali dosao je I taj dan,da li tvojom ili mojom greskom sve se zavrsilo. Ostavio si me samu, kao malenu ladju na sred okeana bez igde ikoga Cekala sam samo oluju koja bi me potopila. Kise koje bi me odvele u vecni san, ali osim bola u mom srcu I samoce, nista drugo nisam imalaCekala sam danima tv oje pozive, nadala se da cu te jos jednom videti. Otisao si nepozdravivsi se, osim poruke na vratima nista drugo od tebe mi nije ostalo. Pitala sam sebe u ocaju Da li si druge oci nasao, da li su te druge ruke mamile? Guseci se u suzama, skrhano telo moje uto nulo je u san Svanuo je novi dan. Sama sam,jos poneka suza na licu se caklela. I moj verni pas Arci je tuzno gledao u mene, tugu smo de lili zajedno. U trenutku na vratima sobe pojavila se moja mati, u ruci je drzala dnevne novine, otvorena 13. strana, I clanak sa nazivom: Za mene je rodjena, za nju umirem. Drhtave ruke, oci pune suza, I nemo lice slusalo je reci koje je moja mati citala 13.j anuara u Beogradu, bacivsi se pos voz, I.N. ostao je na mestu mrtav. Razlozi smrti su bili ocigledni, jer u svojim rukama drzao je sliku svoje bivse devojke, I papir na kojem su pisale reci: Stobom nasao sam srecu, ti si meni sudjena, pozeleti nikada drugu necu ti s i za mene rodjena, a ja za tebe umirem Ophrvena bolom, briznula sam u plac,nekoliko dana nisam mogla doci k se bi. Osecala sam krivicu, bol I tugu, jer nisam znala zasto je to ucinioAli jos vise me je bolelo, sto njegove oci vodilje vise nikada necu videti, je r sam izgubila bice koje najvise volim. Shvatila sam koliko se dvoje mladih moze voleti, I da sve sto je l epo kratkog je veka Sada pocinjem sve iz pocetka, ali na srcu nosim teret jak. Svake noci sanjam njegove oci, koje u meni rasvetle mrak.Svaki 13.januar od tada napolju padaju kise, nisi vise kraj mene, a volim te sve vise. Sada kada vise te nema tu, sama krecem na pocinak I budim se ujutru...... ****** new .Sjela je po ko zna koji put na onu njihovu klupicu u parkicu gdje su se uvijek nalazili....suza je krenula...tesko je jos uvijek, a davno je to bilo...ili ipak nije..... Upoznali su se kad joj je bilo 16, zapravo kao da su se znali oduvijek. Bio je visok, crn, simpatican i imao je one crne, velike oci koje se pamte-zauvijek. Proslo je godinu dana njihove veze koja je bila skoro bez mana. Ipak savrsenstvo ne postoji, ali ovo njihovo bilo je blizu toga. Vidali su se svakog dana, najcesce bi se nasli na onoj maloj klupici u parkicu, a tek bi kasnije otisli negdje drugdje. Prirasla im je srcu, pa ipak su se kod nje prvi put upoznali. Taj dan javio joj je da ne moze doci prije 8 navecer jer mora obaviti nesto s prijateljem. Rekao joj je kao i uvijek: Volim te mala, znas, i poklopio. Oko 3 vratila se iz skole i sjela pred televizor dok joj se grijao rucak. Bip, bip...culi su se zvukovi mikrovalne. Rucak je gotov. Uzela je tanjur i krenula prema stolu. Bam! Tanjur joj je pao. Stala je kao ukipljena, preplavio ju je cudan osjecaj, praznina.... Osjecaj nemoci..... Nesto mu se dogodilo.........Ma nije- tjesila se. Sigurno je pogrijesila. Pokupila je ostatke tanjura i sjela. Nije mogla misliti. Uzela je mobitel u ruku utipkala njegov broj-naravno da ga je znala napamet. Korisinik je iskljucio mobilni telefon, govorio je neumorno onaj naporni glas vec 6. put. Nemoguce. Pa on ga uvijek ima upaljenog. Ma vjerojatno mu se baterija istrosila. 5 sati je, a od njega ni glasa. Zvono na vratima-skocila je. Od kad je dosla kuci nije ni takla knjigu, a sutra pise povijest. Na vratima njegovi starci. Samo su je pogledali i znala je. Srce, njega....njega vise nema, odzvanjale su joj te rijeci u g lavi kada se budila na krevetu. Onesvjestila se. Pa kako, zasto, ma nije moguce. Oko pola 4 on i prijatelj vozili su se kuci i na Ljubljanskoj je na njih naletio pijani vozac koji nije vidio da je na semaforu crveno svijetlo. Dva mlada zivota otisla su u nepovrat. ....... Jos i danas, nakon 2 godine kada prode pored one iste, male klupice, srce zastane, a suza potekne. Bio joj je sve, a lijepo su joj govorili-nemoj da ti netko bude sve jer kada izgubis tu osobu onda izgubis sve i ostaje nista.....ali kako je mogla odoljeti njemu, kako je mogla da joj ne postane sve kad je i ona njemu bila sve. Ostaje samo nada da ce jednom moci krenuti dalje. Ne da ga preboli, ne to

14

nikad nece moci, pa ipak je on bio njena prva prava i velika ljubav. A samo je tako nestao......tako brzo i u nepovrat....Jos i danas sjeca se njegovih zadnjih rijeci koje je tako voljela, ali ne vise od njega. Volim te mala, znas.......*********

Petak 13. Jednog kisnog dana Tea je setala ulicom grada. Bila je u mantilu i cizmama, koje nisu bile takve da bi je stitile od kise. Voljela je sa seta po kisi. Uvjek je govorila da joj pomaze da odkloni svakodnevne probleme. Tea je bila ucenica, i imala je petnaest godina. Bila je odlican dzak, dok nije srela njegove plave oci i dok jedno drugom nisu rekli "zdravo". Od tog dana su njeni vidjeli da se sa njom nesta desava. Pocela je da se sminka i oblaci suknje i haljine do tada je nisu mogli izvuci iz farmerki. A onda je njen otac nasao Kristijanovu sliku u fijoki. Od tada nije smijela da izlazi napolje. Kada joj je kasnijo autobus, roditelji joj nisu vjerovali. Tea je svakoga dana bila tuznija i tuznija, nije ga mogla izbaciti iz glave, jer joj se pricestio za suze. Jos se nisu ni poznavali a znali su da pripadaju jedno drugome. Zajedno su setali po kisi, a odma bi Tea rekla "hajmo pod nase drvo". A onda bi dugo sjedili na klupi ispod drveta i pricali. To je trajalo sest mijeseci. Sest mijeseci sunca, ljubavi, nezaboravne ljubavi. Onda su Teu poceli pratiti, a ona je razmisljala o samoci. Pocela je da prica Kristijanu, al je on sve najmanje od nje krio. Zatim je sjedila u svojoj sobi i pokusavala da prica sa svojom majkom, ali ona nije marila za nju. Mama je progovorila sa Teom, a Tea je rekla "cujes li kako se lijepo i tiho cuje". Kristijan je stalno cekao na klupi ispod drveta, ali Tea nije dolazila. Nije je bilo, i kad bi neko pitao za nju, svi su cutali. Tea se potpuno promjenila. Drugarice su joj rekle da Kristijan odlazi iz grada. On govori "tu sam nasao i izgubio srecu". Voz je kretao u 14.00 sati. Ona se vracala iz skole, nije otisla kuci vec na stanicu. Nasla je voz koji je trebao krenuti i nasla je i njega, pune oci suza. Vidio je Teu i iskocio, cvrsto je zagrlio. Oboje su plakali. Kristijan je rekao "stacemo Tea, sta da radimo, da bi smo zivjeli srecno?". Ona ga je gledala i njegove plave oci, a suze su joj postale teget. Cutala je i jecala. Voz je vec krenuo "zbogom Tea, mozda cemo se nekad sresti. Ja odlazim a ti znaj da te jos uvjek volim". Dugo je mahao, a ona je stajala i dugo mahala za vozom. Nekako je nasla put do kuce i odma je otisal u svoju sobu. Odlucila je da se ubije. Kad su joj roditelji otisli na posao, jos je uvjek sjedila u svojoj sobi i razmisljala. Bio je Petak 13. Usla je u kupatilo i pustala toplu vodu u i usla u kadu. Pocela je histericno da se smije drzeci zivot u rukama, dok je umirala govorila je Kristijanovo ime. Tea je polako i sigurno koracala u smrt. Otac je usao u kupatilo i poceo je da vice "ja sam kriv za sve, za sve!". "Ja sam je ubio!". Zena ga nije razumila, ali kad je dosla pala je u nesvjest. Dosla je hitna pomoc, ali je bilo prekasno. U njenoj sobi su nasli pismo, pisalo je: Petak 13 Dragi Oce "Nemoj da se ljutis na mene. Ovo je bilo najbolje i najlakse resjenje. Nije me bolilo. Moj Kristija je otisao iz grada a ja za uvjek iz ovoga svijeta. Vi ste jos mladi. Ako budete imali kcerku, daj te joj ime Tea. Neka ima ono sve sto nisam ja imala. Neka bude srecna. I poslije svega VOLI VAS VASA TEA". Dan poslije Teine smrti stiglo je pismo od Kristijanovih roditelja, pisalo je: Subota14 Draga nasa Tea "Kristija nije vise ziv. Od kada se vratio, djelovao je nikako, izgubljeno. Bio je petak 13. Ovdje je padala kisa, nije htjeo da ponese kisobran, neznam zasto. Drug mu je rakao da se skloni sa puta zato sto su kola nailazila, Kristijan ga nije poslusao i kola su ga udarila. Na smrt nam je rekao: "Ja moram svojoj Tei, on me zove." Dao mi je adresu da ti napisem DA TE JE PUNO VOLJEO. Kristijanovi Roditelji Otac i majka su dobili cerku i nazvali su je Tea. Imala je sve sto Tea nije.

15

What is love? Jednom jako, jako davno postojao je jedan otok gdje su zivjeli svi osjecaji: Sreca, Tuga, Znanje, Tastina i svi ostali, ukljucujuci Ljubav. Jednog dana su saznali da ce otocic potonuti, pa su se svi krenuli spasavati. Ljubav je zeljela ostati do zadnjeg trenutka, vjerna i odana svom otocicu no kada je otocic gotovo nestao, ipak je odlucila zatraziti pomoc. Bogatstvo je upravo prolazilo kraj nje u svom velikom, luksuznom brodu kada ga je Ljubav zapitala moze li ju povesti sa sobom. Bogatstvo je gotovo srdito odgovorilo da ne moze jer nema mjesta za nju obzirom da mu je brod ispunjen srebrnjacima. Ljubav je odlucila zamoliti Tastinu za pomoc koja je upravo prolazila kraj nje u prelijepom brodicu. "Tastino, molim te pomozi mi!" zavapila je Ljubav na sto joj je Tastina odgovorila: "Ne mogu ti pomoci, Ljubavi, sva si mokra i mogla bi mi unistiti brod". Tuga je bila u blizini i Ljubav ju je odlucila zamoliti za pomoc. "Molim te, povedi me sa sobom" tiho je zatrazila Ljubav. "Oh... Ljubavi, toliko sam tuzna i zelim biti sama" odvrati Tuga i odjedri sama dalje. Sreca je takoder prolazila kraj Ljubavi no kako je bila presretna nije ni cula njezin poziv u pomoc. Odjedno se zacuo glas koji je rekao "Dodi Ljubavi, ja cu te povesti". Bio je to jedan starac kojeg je Ljubav, ushicena i presretna, zaboravila pitati ime. Kada su stigli na kopno, starac je posao svojim putem prije no sto ga je Ljubav mogla pitati tko je. Znajuci koliko duguje starcu, Ljubav se obratila Znanju, mudrom starcu za pomoc otkrivanja idetiteta dobrog starca koji joj je pomogao. Znanje joj je odgovorilo "Vrijeme". Ljubav je zastala u cudu i pitala zasto joj je Vrijeme pomoglo, na sto se Znanje nasmijalo mudrim smijeskom i odgovorilo "Zato sto samo Vrijeme moze shvatiti koliko je velika i snazna prava Ljubav".

Marim ja... Najbolje godine ovog ivota mog, sjajne i rave, samo su kliznule, ko sila Dunava pod senkom Tvrave... E, da... Najbolje godine mog ivota mi prolaze kao tmurni jesenji dani. Sunce sija, djevojke kao gorske vile se etaju ulicam a, prate ih poudni pogledi momaka, ah, ti prvi zaljubljeni pogledi... Sa nekim smjekom koji vie prikazuje moju ogorenost nego radost, ih posmatram. Ne mogu da se ne smijem. Kako su samo nevini, oduevljeni, zaneseni tim opojnim ljubavnim arom, snovima o nekoj idili... Davno, nekad davno sam i ja bila takva. Zavodila bisernim osmijehom, provocirala crnim oima. Ranila mnoga muka srca, ali bila i ranjena. Voljela, ali i bila voljena. E, pa ljubav mora i da zaboli... I svaki put bi se podigla iz pepela kao feniks i nastavila dalje. Sve je do jednom, dragi moji... Sada sve je drugaije.

16

 Al marim ja, to su samo kapi vremena, prosute ko aka semena po irokoj njivi Gospodnjoj... Da li je gotovo sa svim? Sa onim slatkim iekivanjima pred izlazak sa Njim, koji su samo odavali koliko sam naivna bila? Je li vie nikad nedu uti tvoja obedanja, je li vie nikad nedu povjerovati u njih? Jedino u to sam sigurna jeste da je gotovo sa potpunim predavanjima osobama koje ne bi uopte trebali biti dio mog malog kosmosa. Niko se vie nikad nede uvudi pod moju kou. Nikom e vie nedu predati u ruke zlatne kljueve mog srca. Nikome vie nedu dozvoliti da mi se previe priblii. Oito, to neko nije znao cijeniti... ta sam ja za njega? Refren jedan, tuan i tih. Jedna mala garava, jo jedna u nizu koja ga je voljela. Ma, ne....to bi bilo previe... List, koji u parku padne pored vas. Kamenid, kojeg sluajno gurnete nogom. Prolaznica, koju u guvi okrznete ramenom. Ona, koju svaki njegov beznaajni, hladni pogled, obini pozdrav ili pristojni, utivi osmijeh sve vie rani i podsjeti na to da on vie nije njen, on vie nije njen... O, marim ja! Gde su sada davni nemiri, razigrani beli leptiri, dani zvezda poklonjeni njoj, zauvek? Vrijeme leti. Stvari teku, ljudi dolaze i odlaze iz mog ivota...a gdje sam ja? Na pola puta tek, ali zaustavljena. Ne mogu dalje... jo sam negdje u prolosti, negdje u nekoj 2004., u nekom miholjskom letu... Da, blii se i ta naa godinjica. 21.8., kao da je jue r bilo... Ne elim ni da mislim kakva du biti taj dan. Sjeda li se, pile moje, kad si mi govorio da ti je san da djevojku svog ivota oeni na dan na koji si je prvi put poljubio? Mislio si na mene, bio si ubjeen da sam ja Ta; i ja sam mislila da sam pronala ono zbog ega vrijedi ivjeti. Ja i dalje mislim tako; a ti, dragi moj, ti si davno prestao... I zaboravio... Da, gdje su sada davni nemiri, vrijeme zvijezda poklonjeno...njemu? Gdje su? Prohujali s prvim vihorom, zaboravljeni kao neki otuni, poutjeli dnevnik iz etvrtog srednje, isparili i nestali kao teki miris zemlje nakon ljetne kie. Eto gdje su... Negdje u k osmosu, lebde i oajniki vape za mojom i tvojom duom, samo sa jednim ciljem pred oima da ih opet spoje u jedno, da njihove sudbine ispletu tako da se nikad vie ne razdvoje; da svoje jedro spusti u moju luku, da moja dua koja godinama luta beznaem konano nae smiraj u tvom domu... Gdje su ti dani, vrijedni zlata? Negdje u prolosti, ostavljeni, zaboravljeni, kao i ja... Jednom svakom mali nijemi slavuj doleti na prag... Moj mali nijemi slavuju, gdje si? Doleti na moj prag... Ako u ovakvom nostalginom, oprotajnom trenu nije pravo vrijeme, kada jest? Bolje nije moglo... Moglo je, pile moje, moglo je mnogo bolje... ZALJUBLJEN U LJUBAV.....

Kada bih imao jedan komadic zivota, dokazivao bih ljudima koliko grese kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju. Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta, i podario mi komadic zivota, moguce je da ja ne bih kazao sve sto mislim, ali nesumnjivo bih mislio sve sto kazem. Stvari bih cenio, ne po onome sto vrede, vec po onome sto znace. Spavao bih manje, sanjao vise, shvatio sam da svaki minut koji provedemo zatvorenih ociju gubimo sezdeset sekundi svetlosti. Hodao bih kada drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju. Slusao bih druge kada govore, i kako bih uzivao usladoledu od cokolade. Kada bi mi Bog poklonio komadic zivota, oblacio bih se jednostavno izlagao potrbuske suncu, ostavljajuci otkrivenim ne samo telo vec i dusu. Boze moj, kad bih imao srce, ispisivao bih svoju mrznju na ledu, i cekao da izgrije sunce. Slikao bih Van Gogovim snom na zvezdama. Jednu Benedetijevu poemu, a Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu u casu svitanja. Zalivao bih ruze suzama, da bih osetio bol od njihovih bodlji, i strastveni poljubac njihovih latica...Boze moj, kad bih imao jedan komadic zivota? Ne bih pustio da prodje ni jedan jedini dan, a da ne kazem ljudima koje volim da ih volim.

17

Uveravao bih svaku zenu i svakog muskarca da su mi najblizi i ziveo bih zaljubljen u ljubav. Dokazivao bih ljudima koliko grese kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju. Deci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nauce da lete. Stare bih poucavao da smrt ne dolazi sa staroscu vec sa zaboravom. Toliko sam stvari naucio od vas, ljudi... Naucio sam da citav svet zeli da zivi na vrhu planine, a da ne zna da je istinska sreca u nacinu savladavanja litica. Shvatio sam da kada tek rodjeno dete stegne svojom malom sakom, po prvi put, prst svoga oca, da ga je uhvatilo zauvek. Naucio sam da covek ima pravo da gleda drugog odozgo jedino kada treba da mu pomogne da se uspravi. Toliko sam toga mogao da naucim od vas, premda mi to nece biti od vece koristi, jer kada me budu spakovali u onaj sanduk, ja cu na zalost poceti da umirem...

NEW Gde je Ljubav tu se moze naci i Dobra namera a i Uspeh!!!!!! Ja Vam Zelim... Gde ima bola zelim Vam mir i Blagoslov. Gde je oskudica Zelim da se vrati samopouzdanje da bi ste istrajali. Gde je umor i premorenost Zelim Vam ozdravljenje,strpljenje i ponovnu snagu. Gde je strah Zelim Vam ljubav i hrabrost."

" LJUBAVNI TEST DLANOVI TI SE ZNOJE, SRCE UBRZANO LUPA, A GLAS TI ZASTAJE U GRLU? *To nije ljubav, to je zaljubljivanje. NE MOE SKINUTI POGLED ILI RUKE S NJEGA? *To nije ljubav, to je pouda. PONOSNA SI NA NJEGA I ELI GA SVIMA PREDSTAVITI? *To nije ljubav, to je sreda. ELI GA, JER ZNA DA JE ON TU PORED TEBE? *To nije ljubav, to je usamljenost. S NJIM SI JER ON TO ELI? *To nije ljubav, to je saaljenje. S NJIM SI JER TE LJUBI I DRI ZA RUKU? *To nije ljubav, to je nesigurnost. SRCE TI POSKOI IM GA VIDI? *To nije ljubav, to je strast. OPRATA MU GREKE JER SE BRINE ZA NJEGA? *To nije ljubav, to je prijateljstvo. SVAKI DAN MU GOVORI DA JE ON JEDINA STVAR NA KOJU MISLI? *To nije ljubav, to je la. ODREKLA BI SE NAJDRAIH STVARI RADI NJEGA? *To nije ljubav, to je velikodunost. SRCE TE BOLI I SVE SE U TEBI LOMI KADA JE ON TUAN? *Da, to je LJUBAV.

18

PRIVLAE TE DRUGI, ALI IPAK OSTAJE S NJIM BEZ TRUNKE KAJANJA? *Da, to je LJUBAV. PRIHVADA NJEGOVE MANE JER SU I ONE DIO NJEGA? *Da, to je LJUBAV. S NJIM SI ZBOG TE NESHVATLJIVE MJEAVINE BOLI, SREDE I UIVANJ A? *Da, to je LJUBAV. DALA BI IVOT ZA NJEGA? *Da, to je LJUBAV." NEW Dok maestral lagano provlaci svoje njezne prste kroz moju raspustenu kosu, a sunce svojim posljednjim zrakama daje ruzicasti odsjaj mome licu, gledam u to more koje kao da gori pod plamenom velike uzarene kugle koja se polako gasi....opet ostajem bez teksta, opet me zalazak ostavlja bez rijeci.... A more...mrzim ga.... ono je krivo za sve, za svaku moju suzu, za svaki moj bolan krik, za svaku ranu koju cu nositi na dusi dok sam ziva....... Sve je tako mirno i tiho, samo negdje sa sredine uvale dopire zvuk motora stare barke koji ne remeti taj mir vec se tako prirodno ukalpa u kasno jesenje predvecerje...... Naizgled sve je tako savrseno, to crveno more, taj maestral koji mi mrsi kosu, taj krik galeba i muzika barke....sve je kao iz bajke, romanticno.....ali daleko je od toga.... Opet gledam u more, i opet proklinjem svu njegovu dubinu, sirinu, predivnu modru boju, svako zivo bice kojemu je more dom...iako sam sa sve cetiri strane okruzena morem, zarobljena na otoku, mrzim ga a kad se samo sjetim koliko sam ga voljela, obozavala, bila u njemo bas onako kako bi se reklo svoj na svome..... Ali ne...zaklela sam se sama sebi da nikada vise moja stopala nece zapljuskivati valovi, da se moje tijelo nece presijavati u moru na mjesecini....nikada vise necu zaplivati tim modrim prostranstvom....nikada.....ne mogu...more je krivo jer te vise nemam.......otelo mi te..bilo je ljubomorno na sve sto smo imali, a imali smo previse, nesto vece od prijateljstva, nesto jace od ljubavi...imali smo ono o cemu neki ljudi mogu samo sanjati.... Bio si stariji dosta od mene, ali nikada nismo dopustili da godine stanu na put nasoj sreci, nasoj ljubavi....bio si mi ljubavnik, ljubav, ali prije svega prijatelj.... Znao si svaku moju pogresku, svaku moju laz, svaku moju prevaru, svaki moj grijeh, znao si sve o meni i nikada me zbog nicega nisi osudjivao.....sve sam ti govorila...znao si da nisi jedini u mome zivotu.da imam jos nekoga, znam da se nisi s time slagao ali si me pustio da radim sta me volja i da ti se svaki put vracam kada me slome tudje lazi, kada me dotuku bolne prevare, kada mi okrenu ledja i slome krila....bio si moja sigurna, najsigurnija luka, moje nebo i moj zrak...uvijek si bio za mene tu! Kada god sam te trebala, nikada ti nije bilo tesko prevaliti ni 300 kilometara da me dodjes utjesiti, poljubiti i uspavati u svome narucju.... a sada tko ce me sada tjesiti, tko ce me sada ljubiti, uspavljivati.....kome cu sada prolaziti prstima kroz plave uvojke, kome cu sad u ocima gledati dva jezera??? Kome???? Boe, zato????? Zato bas ti? Nemogu, iako sam ti tisucu puta dala obecanje da necu plakati ako ti se sto desi, znas da nemogu zaustaviti suze! Nemoj se sada ljutiti na mene..... Bila sam jos djevojcica kada sam te upoznala, imala sam 14 godina , a ti 24. iako je sad glupo odmah sam se zaljubila u tebe ali bila sam svjesna da sam obicna mulica kojoj su barbike i izlazak do 10 glavna preokupacija u zivotu... Ali pricala sam s tobom, ispitivala te o svemu vezanom za ronjenje i dala ti obecanje da ces mene samo ti i nitko drugi uciti roniti... Uvijek si se smijao mojim salama, glumio ozbiljnost dok sam plakala zbog razbijenog koljena.....ucio sa mnom matematiku kada sam zavrsila na popravnom, slusao moje tajne, sve sto sam ti pricala o carobnom prvom poljupcu....sjecam se kako sam svake godine jedva cekala pocetak ljeta da opet dodjes na otok, u svoju skolu ronjenja, da te mogu gledati cijeli dan..... Bila sam zaljubljena u tebe, djecje iskreno...znala sam da ces biti moj, znala sam da ti nisam bas najobicnija klinka nego...neznam....bila sam ti posebna. Imala sam skoro 18 godina kada sam prvi put osjetila tvoje usne na svojima....jos se sjecam tog dana, tj.te noci.... Tu noc me je jedan decko strasno povrijedio i cim sam dosla kuci, uzela sam odmah mobitel i nazvala tebe.iako je bilo 3 ujutro javio si se, dosao po mene i odvezao me na nasu plazu....sve sam ti ispricala, kako me je samo htio iskoristiti....pogledao si me svojim

19

velikim plavim ocima i rekao: znas mala, strasno si se promjenila, nisi vise ona klinka koju zanima ronjenje, koju zanima koje su najkvalitetnije maske i peraje....ne zanimaju te vise dubine i morska bica..ne pricas vise o studiju oceanografije...sad se samo dotjerujes, gledas decke, razmisljas o tome da studiras hrvatski jezik...promjenila si se...postala si djevojka....neznam kada, sad sam toga postao svjestan. Znam te odkada si bila obicna klinka umusana sladoledom a sad si glavna macka ......ne mogu vjerovati da sam tek sad shvatio koliko si lijepa i koliko me pogadja svaka tvoja suza, svaka tvoja bol... Sjedila sam i slusala ne vjerujuci svojim usima, moja najveca ljubav meni tako govori...... nisam znala sto da ti kazem, uvukla sam ti se u zagrljaj bas kao i onda kad sam bila umusana sladoledom ali taj zagrljaj nije bio onakav kakav si mi uvjek pruzao, cvrst, zastitnicki...sad je to bio zagrljaja muskarca kad grli zenu koju voli....... Neznam u kojem trenutku, ali usne su nam se spojile, njezni poljupci su prerasli u vatrene...predala sam ti se, cijelom dusom, srcem i tijelom...bio si njezan...i nisi mogao vjerovati da si mi prvi....ali znam da si bio ponosan na to.....ne nisam se sramila niti bojala, znala sam da ces sutra opet biti tu, da ces opet biti moj....dani su nam prolazili kao u bajci....godinu dana smo bili jedno bice....i tada sam ja pocela sa svojim glupostima, varala sam te i priznavala ti to, svjesna da ti svaki put otkidam sve veci dio srca, da te polako ubijam s time....ali volio si me, oprastao mi...voljela sam i ja tebe i zato sam ti se uvijek vracala........tako nam je prosla jos jedna godina, koliko svadje toliko i ljubavi......sad se kajem, ali sto to sada tebi vrijedi kada te nema vise tu?? Sta ti vrijedi moje kajanje?? Ali kajem se i kajat cu se...zauvijek.... Prije tocno godinu dana sam te vidjela posljednji put u svome zivotu.... Da sam bar znala da cu te taj dan posljednji put poljubiti na rivi, posljednji put ubaciti tvoju masku u gumenjak, da ces me posljednji put podignuti u zagrljaj i baciti u more....e da sam znala, vjerovatno te nebi pustila da odes roniti, ili bi ja otisla sa tobom, poslala bih nekog sa tobom, nebi te pustila samog...nebi sigurno ostala u centru cekajuci tvoj povratak.... Ali ostala sam i cekala...i .............. sto sam docekala???? Tugu, bol, suze, patnju, rusenje svih svojih snova......... Bilo je 15:00 kada si otisao, znala sam da ce se vratiti negdje oko 17:00 tako da sam ta dva sata provela zezejuci se sa nekim klincima na odbojkaskom igralistu...oko 17:00 sam otisla na rivu jer sam znala da ces onda doci, ali nisi dosao....nakon 15 minuta postala sam nervozna, digla sam cijelu paniku u centru ali su me svi smirivali govoreci kako na svjerovatno zezas i da ces sdoci svaki minut..ali minuti su prolazili i sat je otkucao 18:00 a ti jos nisi dosao...svi su se uspanicili, jer nikada nisi toliko kasnio, po 500 put sam okrenula broj tvoga mobitela ali nista...samo glupa zvonjava bez odgovora.... Prijatelji su sa drugim gumenjakom otisli te traziti, a ja sam ostala u centru cekajuci...cekajuci sta?????? Znala sam da se je dogodilo nesto starsno cim mi se prvi put nisi javio..... Minuti su prolazili kao godine....mobitel ja nijemo sutio, a suze su klizile niz lice....kroz glavu su mi prolazile tvoje rijeci : mala, obecaj mi da neces plakati ako mi se nekada nesto dogodi....nemoj prosipati bisere zbog jedne svinje kao sto sam ja uvijek sam se smijala na tu tvoju zadnju recenicu, jer smo dobro znali i ti i ja da sam jedina svinja u vezi ja....i uvijek sam ti govorila da necu palakti jer si me mrzio oduvijek vidjeti uplakanu..... Konacno oko 18:30 je zazvonio mob, tvoj frend mi je rekao da su nasli gumenjak i da je drugi frend zaronio da te trazi jer te nema na gliseru.... Odmah sam znala sta je, ali sam se nadala...... Oko 20:00 su dosli, i po njihovim licima sam vidjela o cemu se radi, dotrcala sam do njih, ali mi nisu dali da udjem na gumenjak.....pocela sam vristati, urlati, tresti se....morala sam te vidjeti jos jednom....vidjeli su da ne odustajem pa su me pustili...pogledala sam tvoje lice, plavo.....usne ljubicaste, bezzivotno tijelo...ljubila sam te hladne usne, milovala sam te zlatne uvojke, grlila te.........vristala.......suze su me gusile, snaga me je izdala...pala sam u nesvjest.....probudila sam se u svom krevetu i pogledala na stol, nasa slika u ronilackim odjelima kad sam imala 16, a ti 26 godina.....nisam bila svjesna da te nema vise...nisam se htjela pomiriti sa tim.... Tvoj sprovod je bio najgori dogadja moga zivota.......ne sjecam se previse svega jer su mi dali inekcije za smirenje, ali znam da sam dugo dugo poslije svih ostala na groblju, sklupcaan na tvom grobu, grleci tvoju sliku.....i proklinjujuci more, boga, sudbinu........ Tada sam se zarekla da nikada vise necu krociti nogom u more.... Rekli su mi da si ostao bez kisika, da si pao u nesvijest pod morem.......i sad se pitam kako se je to moglo dogoditi covjeku koji je tolike ljude ucio pravilnom disanju, pravilnom uronu i izronu sa bocama....kako se je to dogodilo tebi...... Ova godina je za mene prosla kao da je trajala 6 godina.....iako su me svi pokusavali izvuci iz kuce nisam se dala, samo sam plakala.......i danas sam tu...posljednji put gledam zalazak, posljednji put mi maestral mrsi kosu, posljedni put mi se na licu oslikava zalazak.... Evo jos samo koji minut i sunce ce zaci, nestati za danas, a sutra kada ponovno izadje ja ga necu vidjeti jer me vise nece biti na

20

ovome svijetu......predugo sam cekala, trebala sam to napraviti istog trena kad su te dovezli mrtvog sa gumenjakom, trebala sam odmah ispuniti svoje obecanje koje sam ti jednom dala NIKADA NAS NISTA NECE RASTAVITI, UVIJEK CU BITI UZ TEBE, KOLIKO GOD GLUPOSTI NAPRAVILI ILI JA ILI TI, ZNAS DA CEMO BITI ZAUVIJEK ZAJEDNO.nisam trebala zivjeti jos godinu dana bez tebe, ali kao da i nisam zivjela.....sad jos samo me jedan korak dijeli od naseg ponovnog susreta, sretna sam, vidjet cu te opet, ponovno cu te poljubiti, zagrliti, igrati se sa tvojim uvojcima, ponovno ces me gledatio svojim velikim palvim ocima....znam da ce se ljutiti na mene jer cinim glupost, znam da ces mi to reci, ali oprostit ces mi jer dobro znas da ja bez tebe nemogu i neznam zivjeti............ NEW Mozda je posao i zivot ceo,od onoga dana kad sam je sreo, kad ugledah te oci plave i kosu pokosene trave. Ah pomislih divna je ona,i necih glas onoga zvona, sto je u smrt zove polako,eh da sam znao gorko bi plakao. Ruke mi pruza kao da pita,volis li mora i polja zita,ruku joj pruzih,ruku sto izpruzih,ruku taocu smrti drhti. I tad shvatih pred kin stojim,pred onom sto stanuje u snovima mojim,kad prvi put videh te oci plave,i kosu pokosene trave. Htedah ljubav da sprecim drogu,jer sta je ona sgresila bogu,zasto joj meseci i zvezde sude,htela je da voli i voljena bude. Uzalud behu sve moje nade,umrese oci te boje plave,i zato preklinjem budjenje dana,i sve sto donosi MARIHUANA: A ja se secam plave kose,one sto ih haljadama devojaka nose,mozda ce i one jednoga dana,otici tamo gde i Ana. Na njenom grobu,zaplakah prvi,i spisak reci,kapljicama krvi,umrela je u svitaj dana,bila je lepa i zvala se Ana. A znala je ona da Narkomani dugo ne zive,i da se kratko svojim snovima dive,znala je ona bosti svoje vene,volela je zivot a mozda i mene. NA PUTU ZA OZ Prica je o konjaniku koji je hteo da pronadje obecanu zemlju. Na putu je pitao seljaka: "Da li je ovo put za OZ?" "Nije", rece seljak, "na pogresnom si putu, to ti je u onom pravcu", "ma dobro", pomisli konjanik, "imam strasnog konja i mnogo hrane za put, bas je ovaj kojim idem zanimljiv. ici cu da vidim sta ce se ovde dogoditi, pa cu se vec posle lako vratiti". Ne znajuci, uleteo je u zamku. Sto je jaceg i boljeg konja imao, i vise hrane za put, time se sve vise udaljavao od svoga cilja i od obecane zemlje. Izgubivsi pravac, i putujuci sve dalje, on je otisao predaleko. Mozda ce jednom, kada bude hteo da se vrati, konj biti star, a hrana potrosena? Ako uzgred ne zaboravi, zbog senilnosti, sta je hteo kada je trazio obecanu zemlju. ELEONORA Tog leta sam, zbog slabe ocene iz matematike, morao da spremam veliku maturu. Ona se tada zvala "ispit zrelosti". Da bih mogao na miru da ucim, otisao sam kod babe i dede, na selo. Obradovali su se kada sam stigao, ali ih je rastuzilo saznanje da nisam maturirao na vreme. Baba Jovanka, po prirodi prakticar, odmah je predlozila da mi, u pripremi za jesenji rok, pomogne susetka, profesorka Eleonora. Samouvereno je tvrdila da je ona najbolji profesor u mestu, mada malo bolesljiva. Zbog toga joj je ona, svake veceri, odnosila sveze pomuzeno kozje mleko, kao najprirodniji lek. Jovanka dodade jos, poverljivo, da je Eleonora ostala baba-devojka, od kada ju je prva i jedina ljubav ostavila pred oltarom da uzalud ceka. Od tada se okanila muskog sveta i posvetila svojim djacima. A oni su je iz miloste zvali "Nasa profesorka Nora". Jos iste veceri, po povratku od Eleonore, Jovanka mi radosno saopsti da vec narednog dana mogu da odem kod profesorke, radi konsultacija. Dobra "Profesorka Nora" imala je volju da pomogne u spremanju svih pet maturskih predmeta. Sutradan popodne, Baba-Jovanka je nabrala prelep buket georgina, iz svoje baste, pa mi ih, s uzdahom sto je morala da ih posece, tutnu u ruke, s objasnjenjem da su namenjene Eleonori. Zatim smo zajedno otisli do njene kuce u susedstvu. Bila je to izuzetno lepo osmisljena i sagradjena predratna vila, sa velikim zastakljenim tremom, namenjenim za zimsku bastu. Ali je i tada, usred leta, bio prepun tropskog zelenila i neznih cvetova. Vila se nalazila usred velikog ruzicnjaka, poput koralnog ostrva, okruzenog mediteranskim biljem. Mislim da nikada pre, ali ni posle, nisam video raznovrsniji i lepse odnegovan ruzicnjak. Spektar boja ruzinih cvetova pojacavao je predvecernje sunce do nestvarnosti. A njihov opojni miris osecao se jos sa ulice. Imao sam osecaj, da je samo ovako i nikako drugacije mogao da izgleda raj, ukoliko zaista postoji. A ovo je bio, neosporno, zemaljski raj. Vrt je ocigledno bio ponos i velika

21

Eleonorina ljubav. Pri ulasku u dvoriste, Jovanka mi sapatom rece, da profesorka posle smrti roditelja zivi sama u vili, koju odrzava pedantno, isto kao i vrt. Mada, isto tako pedantna domacica i ljubitelj georgina, Jovanka nije mogla da ne prizna da ovakvu lepotu jos nije videla. Eleonoru smo zatekli upravo u ruzicnjaku s kanticom za zalivanje cveca u ruci. Odevena u diskretno sarenu svilenu haljinu, s cvetnim motivima, delovala je kao i njen vrt - nezemaljski. Primila nas je sa sirokim prijateljskim osmehom, kao stare znance. iskreno se obradovala buketu georgina koje sam joj trapavo pruzio u ruke. Jer, Eleonorina pojava me je potpuno zbunila. Bila je to devojka u zenitu lepote, jos uvek zanosnog izgleda, graciozna, mada pomalo umornih pokreta. Bujnu kestenjastu kosu nosila je na malo starinski nacin, skupljenu u pundju, pricvrscenu isto tako starinskim koscanim poluovalnim cesljem. bez sminke, bledunjavih obraza, nebesko plavih, inteligentnih i prodornih ociju, delovala je kao devica spremna za udaju, a ne baba-devojka, kako je Jovanka opisala. Zatecen njenim izgledom, sto je ona primetila, smeteno sam joj se predstavio i jedva izustio da mi je najveci problem matematika. Klimnula je blagonaklono glavom i odvela nas do bastenskog stola i stolica od pruca, usred najguscih bokora nestvarnih ruza. Zatim nas je posluzila medom i svezom vodom iz svog starog bunara. Baba Jovanka shvativsi da je dalje suvisna, opravda se kucnim poslovima, pa se dize i ode. Posle prvih konsultacija, Eleonora, me odmeri svojim pronicljivim pogledom, od koga sam uzdrhtao celim telom, i rece mi da se ne brinem. Smatrala je da moje opste znanje nije toliko zapusteno, te se mozemo nadati sigurnom uspehu. To me prilicno ohrabri. Pri tom mi se toplo osmehnu. Do kraja naseg druzenja nisam uspeo da otkrijem da li je bila svesna lepote svog osmeha - tajnovitog, nedokucivog, a punog lepote i obecanja. Celo njeno bice zracilo je, za mene dotad nevidjenom, prefinjenom, prirodnom zenstvenoscu. Pored nje nisam ni zapazio kada se vrt oko nas okupao srebrom meseceve svetlosti, cineci ga jos nestvarnijim. Prijateljski, gotovo blisko, oprostili smo se do narednog popodneva. Otisao sam od Eleonore, ne dodirujuci zemlju. Dugo sam, u mladalackom zanosu, setao okolnim livadam. mirisale su na cistu lepotu i ljubav, obasjane vilinskom svetloscu zvezdane letnje noci. Jedva sam docekao sledece popodne. Uzurban uoci polaska, zaboravio sam da ponesem vise od polovine knjiga. Eleonora je to odmah primetila i blagonaklono se, kako je samo ona to umela, nasmesila. Od prvog trena sam imao osecaj da je poznajem oduvek. I mada je bila dvostruko starija od mene, dozivljavao sam je, valjda zbog njene duhovne mladosti, kao svoju vrsnjakinju. Takav talenat, da s lakocom prenosi drugome svoja znanja, dotada nisam upoznao. Tako mi se mrska matematika od jednom omilila. I mada me je opijalo njeno prisustvo, ucio sam veoma brzo i lako. Eleonora je, opcinjavajucom vestinom iskusnog profesora, uspesno odrzavala distancu odnosa profesor-ucenik. Pouzdano sam nasluciao da je svesna da njena blizina budi u meni ustreptalu, nerascvetanu mladu muskost. A mladost ne bi bila ono sto jeste, kada ne bi zelela da se svidi. Narocito lepoj, obrazovanoj devojci, makar ona bila i starija. Ljubav ne priznaje godine, ali stvara probleme. Primetio sam da pored negovanja ruzicnjaka, svoje najvece ljubavi, Eleonora dosta cita knjige iz velike biblioteke svog pokojnog oca, nekadasnjeg profesora svetske knjizevnosti. Odmah sam je zamolio da mi posudi neku knjigu, zeleci da joj tim gestom dam do znanja kako sam zainteresovan i za duhovni svet. Jedva sam docekao cas srpskog jezika da bih poverljivo i pomalo stidljivo pokazao profesorki svoje lirske pesme. Pazljivo ih je procitala, zagledala se u mene svojim prodornim pogledom, pohvalila ih, a odmah zatim posavetovala me da se pre svega posvetim ucenju. "Poezija moze malo i da saceka - dodala je setno - Nekada sam se i sama bavila poezijom." Drugom prilikom dok mi je objasnjavala komplikovanu jednacinu, da bih bolje video, priblizila mi se toliko, da sam osetio miris njenog tela i kose, protkane tanusnim zracima sunca, sto su se jedva probijali kroz gustu krosnju lipe, pod kojom smo sedeli. Tog trenutka nisam nista shvatao od onoga sto mi je objasnjavala. ustreptala srca, gotovo ne disuci, kao slucajno, dodirnuo sam nezno svojim kolenom njeno. Osim sto je u trenutku zastala, nicim nije pokazala da je osetila ovaj moj dodir. Ali, svoje predivno izvajano koleno, koje se tajanstveno naziralo kroz prozirnu svilenu haljinu, nije udaljila. Tada, iznenada, jak napad kaslja uzdrma celo njeno vitko telo. Eleonora, zarumenelih obraza, utrca u kucu izvinjavajuci se. Kada je napad kaslja najzad uminuo, Eleonora izadje iz kuce, veoma bleda, promenjenog lika i zamoli me da nastavimo sledeceg dana. Kod kuce sam, nesmotreno, ispricao ovaj dogadjaj baba Jovanki. Ona me je odmah zabrinuto, ali i diskretno, posavetovala da ne prilazim isuvise blizu profesorki, jer ona sigurno ima "jektiku". "A tu spasa nema" - prepade me. Sutradan je Eleonora delovala veoma iznureno. ocigledno u zelji da donekle prikrije svoj bolestan izraz lica, stavila je sasvim diskretno, ali veoma zenstveno, malo sminke. To je nju ucinilo jos suptilnijom a meni je zasijala nekom novootkrivenom lepotom. Ganut ovim prizorom, sa zeljom da joj olaksam stanje, izustio sam gnusnu laz, od koje sam se odmah lecnuo, da sam doneo pesmu posvecenu njoj. Iznenadjena tolikom drskoscu, Eleonora nije mogla da prikrije kratkotrajnu rumen, sto joj obuze lice. Pesmu, ranije

22

napisanu simpatiji iz razreda, procitao sam drhtavim glasom u jednom dahu, svestan prevare. Saslusala me je, kao i uvek, veoma pazljivo. Zamislila se, pa mi se obrati ozbiljnim glasom. "Mladicu, (prvi put me nije oslovila imenom, nemojte se nikada igrati s tudjim osecanjima, ako zbilja ne mislite ono sto govorite ili cinite. To nije posteno, pre svega prema samom sebi, ali i prema drugima. Mozete time izazvati nesrecu". Zatim, umorno dodade "Ja sam dvostruko starija od vas, a uz to jos i tesko bolesna. Samim tim, nisam za tu vrstu igre. Zato, zaboravimo ovaj mali ispad i nastavimo s nasim ucenjem. Ne ostaje nam jos mnogo vremena". Poslednju recenicu je izgovorila sapatom, gotovo za sebe, duboko zamisljena. Odmah sam se, u sebi, iskreno zastideo svog postupka i gorko pokajao. Ali, ucinjeno je ucinjeno. Narednog dana izuzetno sam se trudio nastojeci da izgladim jucerasnju gresku. Osecao sam na sebi ispitivacki, zagonetni pogled Eleonore, sasvim drugaciji od dotadasnjeg. Meni nedokuciv. Ubrzo sam poceo da uocavam promene u njenom ponasanju. Pocela je svakodnevno da menja svoje raskosne svilene haljine. Rasplela je starinsku pundju i kosa joj je zamirisala zanosnim mirisom njenih opojnih ruza. Tako su sigurno izgledale sumske vile u svom volsebnom vilenjackom kolu, na punoj mesecini! (Tesko onom momku koga otkriju da ih krisom posmatra)... U mojim tadasnjim godinama zaljubljuje se "na prvi pogled". Ona je to znala i nase su se uloge iznenada sasvim promenile. Eleonora, svom svojom zrelom, iskonskom zenstvenoscu, pocela je da zavodi moju otvorenu, neiskvarenu i jos neranjenu dusu. Zatecen iznenadnom promenom, nisam znao kako da se ponasam. U sred jednog naseg casa, banu iznenada doktor Stanoje, Eleonorin kucni lekar, tek zavrseni student medicine, koji mi je, uvek kada je dolazio, izazivao osecanje odbojnosti i ljubomore. To Eleonorinom oku nije promaklo. Cini mi se da joj je to cak i godilo. Kada bi otisao, ponasao sam se detinjasto uvredjeno i nabusito. Pazeci da me ne uvredi, Eleonora se krisom, gotovo u sebi, vragolasto smesila. Ali, ja sam to osecao, i bolelo me je. Narocito to sto smo se poslednjih dana pred moj odlazak nekako udaljili. Osecao sam u vazduhu da uziva u mojoj zbunjenosti pred njenom izazovnom zenstvenoscu. To me je gotovo dovodilo do ocajanja. Voleo sam je bolno, nemocan da bilo kako to iskazem. Moje mucenje prekinu dan rastanka. Pruzila mi je ruku u znak pozdrava, krijuci setu usiljenom veseloscu i recima ohrabrenja, da se ne bojim, jer je sigurna u moje uspesno maturiranje. Dodala je jos, s nadom u glasu, da cemo se uskoro videti i zajedno proslaviti moj "ispit zrelosti", pa i upis na fakultet. Sve vreme, njena mila i pretopla ruka, bila je u mojoj, kao potvrda nemustog, divnog i neznog obecanja. Nisam odoleo, i na starinski nacin, iznenada sam privukao njenu ruku svojim usnama koje su gorele. Poljubio sam celo njeno vilinsko bice podrhtavajuci od srece. Eleonora je to shvatila, i da bi prikrila svoju zbunjenost, iznenada se okrenula i utrcala u kucu. S dusom prepunom bola, napustio sam "vilinski dom" u kome sam proveo kratke ali najlepse trenutke svoje mladosti. Izasavsi iz njega, osvrnuo sam se i naslutio nekakvu nepoznatu opasnost koja se polako, kao tamni oblak kobno nadvijala nad njim. Otisao sam sa dusom punom mesavine najlepse ljubavi i gorkog ukusa bola zbog naseg rastanka. I kao sto je moja profesorka Eleonora osetila, maturu sam lako polozio s odlicnim uspehom. Trebalo je da, po dogovoru, odmah odjurim kod nje s obavestenjem o nasem zajednickom uspehu. Nazalost, to nisam ucinio jer je rok za upis na fakultet bio veoma kratak. Tako sam svoj odlazak kod Eleonore odlozio za kasnije. U opstoj guzvi studenata, s punim rukama dokumenata za upis, i uzbudjenjem buduceg "akademskog gradjanina", upoznao sam slucajno lepuskastu mladu devojku iz unutrasnjosti. Prosto, srdacno sam joj pomogao oko upisa i snalazenja u velikom gradu. Tako smo se spontano zblizili i poceli da zabavljamo. Ta mladalacka opijenost me je toliko ponela, da sam skoro sasvim zaboravio na svoju profesorku, koja mi je toliko pomagala. Setio sam se svog obecanja Eleonori, tek kada je brucoska ljubav iscezla, isto onako naglo i spontano kako se i rodila. Zastideo sam se svog olakog neverstva i brzog zaborava trenutaka lepote i srece. Kako sam to mogao, pitao sam se? Kako su dani odmicali, shvatao sam da vise i nema smisla da se javim Eleonori. Cak ni izvinjavajucim pismom. Jer nisam nalazio reci izgovora za toliku nezahvalnost i zaboravnost. Jednoga dana, slucajno, pred ulazom u fakultet gotovo sam se sudario sa rodjakom iz mog mesta. Zamolio sam ga da prenese babi i dedi da sam postao student... Hteo sam, ne znam ni sam vise sta da mu kazem, kada me on prekide, pomalo prekorno, pitanjem zasto nisam dosao na Eleonorinu sahranu? - "Ucenici svih razreda - rece - bili su u povorci. Nije bilo mestanina, cije je ona dete ucila, a da nije zaplakao za njom." Stajao sam ukocen, pred njim, paralisan stravicnom vescu. Nisam mogao da se pokrenem, ili bilo sta da izustim. - "A celog leta se trudila samo oko tvoje mature - nastavi rodjak da me prekoreva". Jedva sam ispustio mucavi glas: - "Kako? ... Zasto?... Iznenada?..." On me, s nevericom, upita: "Pa zar ti ne znas da se Eleonora ubila? Popila je previse lekova... A poruku nikakvu nije ostavila".

23

Skoro sam zaplakao: - "Ubila se?!..." Rodjak me iznenada napusti, s izrazom prezira. Ostao sam skrhan iznenadnom vescu i strasnom pomisli:"Vise je nikada necu videti... Koliko li sam, svojim nedolaskom, doprineo njenoj kobnoj odluci?" Kukavno! Nikada nisam otisao na njen grob, niti joj odneo ruze koje je toliko volela. Studentske godine su prohujale. Diplomirao sam, i, kako se tada govorilo, otisao u armiju. Na svoje veliko iznenadjenje, na prvom lekarskom pregledu, susreo sam se sa doktorom Stanojem. Odmah smo se prepoznali. On se, za razliku od mene, cak i obradovao. Rekao mi je da koristi vojni rok za zavrsavanje postdiplomskih studija. U daljem razgovoru neminovno dodjosmo i do secanja na Eleonoru. Pomalo zbunjeno i pravdajuci se, ispricao sam mu da sam se, onako mlad, donekle poigrao sa osecanjima stare devojke. "A mozda i sa njenim zivotom - dodao sam". To sam rekao, takodje, nespretno i pomalo teatralno. Doktor Stanoje se na ovo moje "priznanje" ironicno nasmejao. - "Pa ne mislite, valjda, ozbiljno da se Eleonora ubila zbog vas? Kako mozete biti toliko sujetni? Eleonora je bila veoma tezan bolesnik. Ja sam bio uveren da ce umreti jos tog proleca. Metastaza je uveliko uzela maha. Davao sam joj sve vece doze morfijuma. Junacki je podnosila bol. Snaznije od bilo kog muskarca. Tada ste se pojavili vi. Shvatio sam da je posle mnogo godina, iznenada, u sebi ponovo otkrila zenu. Moram priznati, da ste joj i ne znajuci, pomogli u tome. Bolest kao da je bila zatecena. Pocela je da se koleba... Moguce je da ste joj produzili zivot, za to leto... Vazno je da je tih poslednjih trenutaka bila srecna... Cekala vas je. Niste dosli... Ne verujem da je to bio glavni razlog njenog postupka. Jer, bolest je tada naglo uzela maha. Vrlo dobro je znala da joj spasa nema. Potrazila ga je u odlasku. Tako, vasa savest moze biti potpuno mirna - zavrsio je doktor Stanoje." Ali, nije mi mnogo pomogao. Jer, u meni je zauvek, do poslednjeg daha, ostalo otvoreno i bolno, kao Eleonorina bol, pitanje bez odgovora:"Da li je Ljubav-Carobnica mogla spasiti Eleonoru?"... Mozda!... NEW Ne znam zato, ali uvek kada kia pada, setim se prolih dana... i zapitam se: Koliko je zvezda na ovom nebu? Da li svaka sija za nekoga? Za neko usamljeno srce koje eka... i gleda u zvezde, isto kao ja sada.. i razmilja... Svaki put kada podignem glavu iz ove sive svakodnevnice i ugledam taj beskrajni svod, ja pomislim na TEBE. Svaki put kada ugledam neki sjajni treptaj, pomislim na tebe i pitam se da li ti misli na mene ili na neku drugu? Da li ta zvezda sija ba za NAS dvoje? Znam da u te voleti zauvek... Ta re zvui tako... dugo... Hej, kako je mogue nekoga voleti toliko? Zna li da ba ona prava ljubav traje zauvek... Tog trenutka kada sam te ugledala, znala sam da je potreban momenat jedan da mi oduzme dah... i jedan otkucaj srca da shvatim da bez tebe ne mogu dalje... A taj jedan momenat je momenat za sva vremena... Ti si za mene bio sjajna zvezda, koja uvek sija u mom oku i mom srcu. Svaki put kada sam pored tebe srce prestaje da kuca, a ti ga svaki put oivljava! Ti si zrak koji osvetljava put. I kada nema nikoga- tu si TI! Ti si moje sunce i daje mi snagu da nastavim da koraam napred, bez obzira na sve. Ti si duga posle mrane oluje, senka koja krade svetlost. Daje mi ljubav, koje sam gladna. Spremna sam sve da ti dam, a da ne dobijem nita! To je ljubav na prvi i poslednji pogled. Na alost- fatalan po mene. Uzalud pokuavam da spojim delove svog razbijenog srca... Koliko god se trudila, to je nemogue! Jer kud god da krenem i ta god da uradim, ja mislim na tebe. Potreban si mi bio samo ti- tvoj topli osmeh i ljubavi do neba. Ali ti to nisi umeo da mi prui, jer ne poznaje ljubav i nikada nee znati ta znae rei VOLIM TE! A mene si mogao da voli... to je bilo tako lako. Trebalo je samo da ima SRCE, koje osea i koje nij e hladno kao stena... Sve je bilo isuvie dobro da bi bilo istinito. Nisam mogla da pronaem rei koje bi opisale kako sam se oseala i koliko sam bila SRENA! I sama nisam razumela kako tvoja ljubav moe da uini ono to niko drugi ne moe! Nikad sebi ni sam bila jasnija kao tada. Zahvaljujui tebi uvek sam lebdela u oblacima, ali i jo vre stajala na zemlji. Ti si bio ostvarenj e mojih snova, sve ono to sam sanjala, matala, trebala... Ti si za mene bio moja ljubav, enja, moje srce, moja pouda, moj DRUG... Ispred tebe sam stajala takva kakva jesam. U mojim oima ti nikada nisi video lani sjaj... Moji pogledi su ti govorili sve! Rei i nisu bile potrebne da shvati da volim te vie od sebe! Takvog kakav jesi... Ne ni tvoje ime, prezime, ve TEBE, u isto vreme tako jednostavnog i komplikovanog... Volela sam te kada ni jedan razlog za to nisam imala... Kau da dok god volimo nekoga zbog njegovih vrlina, da to i nije prava ljubav. A ja sam volela svaku tvoju manu. One u mojim oima nisu ni bile mane. Nou sam mislila na tebe, a danju sam ivela za tebe... Naa dva ivota bila su data jedna drugome, a ipak je svako otiao na svoju stranu, da ponovo luta... I na kraju smo postali samo stranci i nita drugo... elela sam da sa tobom doivim prve pahulje, i da zajedno budemo deo te snene bajke... Kau da kada padne prvi sneg,

24

treba da se zamisli elja... Pala je i ta prva pahulja, samo to je nismo doekali zajedno... A elja? Ostala je neispunjena i prazna- ba kao i moje srce. Ostavio si me na pustoj stanici. A ja sam ekala i ekala da se vrati. Opet mi je dua sve o tebi sanjala... Prolazili su meseci, dani, sati, a ja sam i dalje ekala sama na peronu gledajui kako odlazi, i kako nema nameru da se vrati... Zamisli kolika je tiina nastala, kad je jedini zvuk koji se uo bio plaljivi otkucaj moga srca. A jo uvek na zidu preko puta ulice moja senka sa tvojom luta... Neuspeh nije ako smo neto uinili pogreno, ve ako nismo ni pokuali... Ali, kod nas je, na alost, sve bilo pogreno, iako smo pokuali... U ovom ludom talasu ivota smo se izgubili... Nastavila sam da idem dalje, kao da te nikad nisam poznavala... Ostavio si rupu u mom srcu koju ne umem da zatvorim. Ali ne mogu da te pustim iz srca... Jer bole me i usne, i dua, i telo... I pogled mi s e gubi... U gomili nepoznatih ljudi traim TEBE.. ili lik koji e samo liiti na tvoj. A moda vremenom i postanem slepa da primetim druge... Bez tebe sam postala tako obina! I niko nije ni primetio da sam umrla zbog tebe... Moja dua je prazna, srce je p usto odkad te nema, odkad si samo otiao... I pitam se da li si ti dno mog najveeg dna, oseaj koji me ubija iznutra, zarobljena misao u glavi??? Sada je sve protiv mene.. ak ni zvezde nemaju onaj isti sjaj... Doivela sam da imam rane koje ne krvare, a jako bole. Ti si se samo poigravao sa mojim oseanjima... U stvari, ti si se uvek poigravao sa tuim oseanjima! Ali jednoga dana, kada se najmanje bude nadao, platie sve svoje kazne. Jer je ivot jedna velika sluajnost i sve se u ivotu vraa. Bez obzira koliko ti beao od stvarnosti i realnosti, ona nee pobei od tebe! Onda si nita - tek jedna estica praha. I topi se nestajui u tiini, gubei se kao senka u daljini, a iza tebe ostae tek praine trag. Taj trag e biti dokaz koliko si nekad nekom bio drag. Danas mislim da je sudbina nepanjom promeala karte sree... Samo ti elim da pronae sebe i svoje snove.. i da bude ono to jesi... Jer ja sam nala svoj novi san... I sada moja senka sa neijom drugom senkom luta... Videcemo se u nekom drugom zivotu..."

NEW ..o jednoj ljubavi,moze se tako reci,pa da pocnem,bio sam sa njom pre tri ipo godine u vezi,bili smo dva meseca,meni je dosadila,i raskinuo sam sa njom...Necu joj pominjati ime ovde...i tako,ona me zvala mesec dana plakala,htela da se pomirimo,meni je bilo svejedno,nije mi padalo na pamet da se mirim sa njom,htela je da se vidjamo svaki dan dok smo bili zajedno,jedva sam cekao samo da nadjem nesto zbog cega cu raskinuti,mrzelo me svaki cas da je vidjam..Ona se tako vezala za mene,ja nikad nisam bio takav,nisam mogao ni umeo ni hteo da se vezem ni za koga.Svaka mi deviojka brzo dosadi....I onda tako vreme je prolazilo,ja ne zivim mnogo daleko od nje,pa sam je cesto vidjao,i polako sam poceo da se zaljubljujem u nju...Pre nekih godinu ipo dana shvatio sam da sam stvarno zaljubljen u nju,,i to sam joj rekao,nije verovala,Mislila je da hocu da je odvucem samo u krevet...inace nismo spavali dok smo bili zajedno,verovatno bi se to desilo da sam ja ostao jos samo par dana sa njom,ali ja nisam...i tako,ubedjivao sam je da je istina,a stvarno mi se to desilo,poludeo sam za njom,dok smo bili zajedno nije mi bila nista posebno,a posle sam malo po malo shvatio da je ona jedno blago,biser medju devojkama,njene okice,plave male bezobraznice,najlepsi osmeh,nacin na koji govori,na koji gleda ljude,kako hoda,kao princeza....nesto se promenilo u meni,neznam poceo sam sve devojke drugacije da gledam,a nju pogotovu...pitao sam je da se vidimo,izvinuo joj se za sve od pre,pristala je,trebalo je da se vidimo u nekoj diskoteci,ja sam dosao sa nekim drugom,narucili smo pice,subota,ludnica,i tako,standardno,ja sam je malo potrazio pogledom i primetio je na drugom kraju diskoteke,igrala je sa drugaricama...malo sam cekao,nije mi bilo bas lako odmah da joj pridjem,bila je mnogo lepa...a i bila je sa nekoliko drugarica pa mi je bilo malo glupo,ali nakanio sam se posle 15-tak minuta...i krenuo sam prema njoj,ali kad sam joj prisao na mozda dva-tri metra ispred nje se odnekud pojavi neki decko,misicav krupan lik,poceo je da je ljubi,a ona mu je stavila ruke oko vrata,i mazila se s njim....tu ispred mene! Nisam mogao da verujem sta mi se desava ispred ociju,sad bi neko rekao pa sta nije smak sveta,kao da je to nesto sad...i ja bih tako rekao verovatno,da je bila neka druga devojka,ali ona...vratio sam se nazad uzeo flasu iz koje sam pio pice i krenuo prema njima,samo da ga udarim,poludeo sam...drug koji je bio samnom video je sta se desava,shvatio je sta cu da uradim,uhvatio me za ruku i izvukao napolje,i smirio malo....Nisam mogao da verujem da mi je to uradila,ali nisam mogao da je mrzim,mozda sam to i zasluzio,i nikada nisam plakao zbog devojke ali desilo se tad....***.A stvarno sam se mnogo zaljubio u nju...uzeo sam taksi otisao kuci,nisam ni o cemu mogao da razmisljam celu noc sem o tome...kakva sam budala.I tako rekao sam sebi da nikad ali NIKAD vise nista necu imati sa njom.Vec sutra sam promenio broj,i otisao da zivim dod neke babe,30 km od naseg grada,resio sam tu da ostanem samo da je vise nikad ne mogu da je vidim....Posle toga su se jos neke stvari promenile...Nisam nikad ni verovao neka devojka moze tako da me pogodi da tako nesto uradim.Novi broj sam dao samo ljudima koji su mi potrebni,ljudima iz orkestra,posto sam muzicar inace,nekolicini drugova,drugarici,i tako...a njima svima sam rekao da ga ne daju nikom dok mene ne pitaju....Voleo sam je i dalje,ali sta da se radi,previse sam ja ponosan da bih presao preko toga sto se desilo...I tako posle mozda 3-4 meseca saznao sam da trazi moj broj,da ne da drugovima mira,rekao sam da joj ne daju,ona je trazila i dalje...pitala je sta je samnom,jesam ziv,sta se desava,i tako...*** nisam bio dovoljno jak,kad sam cuo da place,i da moli ljude koje poznajem za moj broj rekao sam im da joj daju...Zvala me je odmah,pitala sta je samnom,jesam ziv i tako...Sta znam ja sam kao hteo da bude drugacije,da je

25

vise ne vidim,i da ne cujem vise za nju,ali nemogu reci da mi ipak i protiv moje volje nije bilo drago sto se opet cujem sa njom...rekao sam joj da joj to sto mi je uradila nikad nemogu oprostiti,ona je pitala sta...kao nije me videla...a ja znam da jeste,i da mi je to namerno uradila...ona je pricala da nije,kao kako si bas tad naisao,pa to mi je bivsi decko,ja nisam sa njim,onako smo bili to vece....znam da nikad nece priznati da je to namerno uradila,ali ja je volim pa kako god,nemora da prizna,nisam ni ja bas uvek bio andjeo...ali rekao sam joj da posto je bila sa njim to vece moze da nastavi i dalje da bude sa njim,a da na mene moze da zaboravi...ona je nastavila da me zove,rekla je da nije znala da to moze mene tako da povredi,da je mislila da je ja zezam samo ,da me je briga,i tako...ipak nije htela da prizna da je to namerno uradila.Mene je malo proslo to,ona me je zvala svaki dan,ubedjivala da se vidimo,malo pomalo ja sam popustio,vratio stari broj,vratio se u grad....ipak sam rekao sebi da NIKAD ali nikad necu imati nista vise sa njom...I jos nesto mi je rekla,nesto sto me mnogo iznerviralo,kao ja volim fensi tipove,ali bicu ipak sa tobim,iako ne igras fudbal i ne nosis patike od 15 hiljada....e tad sam popizdeo,mislim da je neka druga devojka pomislio bih samo,ma vazi ribo,samo da je tebe odvedem u krevet,ili tako nesto,a voli ti sta hoces posle...Ali sa njom je sve drugacije,skrenuo sam malo sa pamecu otkad sam zavoleo tu devojku,da nisam verovatno nebih pisao ovu pricu,i mozda prica nije nesto,ali je svaka rec istinita,verujte...I tako,bilo mi je krivo,pa sta ti mislis devojko da cu ja tebe da molim da ti budes samnom,ona je tad mislila da cu ja da potrcim sad njoj u zagrljaj,ili sta vec...*** imam tu osobinu da tesko prelazim preko nekih stvari,i dan danas placam danak tome...I tako lepo sam je nabrziokako se to kaze,ona nije znala sta je snaslo,a stvarno me to uvredilo.Ja sam inace normalan,normalno se oblacim,zaradjujem za sebe dovoljno,verovatno toliko da mogu da budem fensi vise od svih tih njenih fensera,ali ne zelim,nervira me to.Jer su ti njeni fenseri svi isti,obuku se za 500 eura,pola godine skupljaju za neki duks,a u dzepu nemaju 50 dinara...ja smatram da covek moze da ima boljih kvaliteta.A ona je devojka iz bogate kuce ono sto se kaze...heh...njeni drze neke prodavnice po nasem gradu,voze nekoliko dobrih auta,i tako,pa ona valjda ne zeli da bude sa bilo kim...I stvarno bila je uvek u poslednje vreme sa nekim frajerima,fensi momcima,to su inace debili sve,ja stajem na crtu u svemu sa njima svima,ali dobro,kako god....I tako nastavio sam da komuniciram sa njom,da se dopisujemo,ona je htela da budem sa njom,mislila je da cu ja nju da molim,i da napadam,kad je videla da od tog nema nista,pocela je ona mene...ja sam tu i tamo bio sa drugim devojkama,ona sa nekim drugim momcima,pricala mi je o njima,bio sam ljubomoran kao pas....videla je ona to,sigurno jeste,i ona je trazila da joj pricam o nekim mojim devojkama,a bila je ljubomorna htela je da poludi cim joj pomenem neku..zato nisam hteo da joj pricam nikad,mada sam voleo da je vidim ljubomornu,kako je samo slatka bila,ali ipak ne....Poceo sam da joj kupujem poklone,ostavljam pod prozor i tako,skoro svaki dan,kupovao sam joj cokoladice,igrackice,i njene omiljene cigarete,i svasta jos...inace to pre nikad nisam radio ni za jednu devojku.Stvarno mi je stalo do nje,i nije mi bilo zao sto sam to radio,nikad nece biti...trazila je od mene svaki dan da se vidimo,ja sam joj rekao da nemozemo,nek ima ona svoje vezice,nek se muva sa njenim fensi frajercicima,za mene ce se naci poneka devojcica,a ja cu tako da joj kupujem poklone,i uradicu za nju sve sto treba,i uvek cu je nositi u srcu,samo nju...Znam da to ne zvuci bas muski,ali priznajem osvoila me nekako,pao sam,zavoleo je,jace je bilo od mene,i tako...stvarno sam poceo da je gledam kao osobu,ne samo kao objekat kao pre,i znam da nije bila bas savrsena,ali ipak sam je voleo vise nego sto sam mogao da volim ikoga na svetu...*** tako je valjda kad se zaljubis... NEW valjda ..napadala me je svaki dan da se vidimo,i znam da niko nece shvatiti zasto ne predjem preko svega,uzmem je,da je ja pazim, cuvam,mazim je ljubim svaki dan,i tako,ali imam neki razlog verujte koji cak ni ovde nisam napisao...***!!! I tako,nisam spavao nocima zbog nje,ljubio svako vece njenu sliku,razmisljao danima o njoj,o njenim okicama,usnama,i o svacemu jos :-) molio boga u sebi da bude srecna samo,da je cuva,da ne pati zbog nekih debila,posto znam da se brzo zaljubi u svakog decka,i da se veze tako,posle pati kad je neko ostavi...Govorio sam joj tako ponekad da je princeza,da je najbolja na svetu,sto stvarno i mislim...da je srecan svaki decko koji je ima,da je ona nesto najlepse sto postoji,najneznije i najumiljatije stvorenje...i *** mnogo sam se napatio zbog nje.Slomila me je na kraju,danima je htela da se vidimo,ja sam pristao,i sta znam dogovorili se da se nadjemo tamo gde smo se uvek vidjali...malo je zakasnila...ali sam je cekao znao sam da ce doci...Eh kad sam je video,bila je lepa kao andjeo,prisla mi je polako,gledala me u oci,i smesila se,bas kao pre kad smo se vidjali...zar je moguce da nisam znao sta sam imao...stvarno je bila najlepsa na svetu,ja sam se bojao da ne napravim neku glupost da se ne izblamiram,posto hoce mene ti baksuzi....a ona je bila stvarno najlepsa na svetu za mene,ja sam kao nesto pricao,zagrlio sam je malo,a stvarno mislim da sam izgledao ko debil,da me gledao neko sa strane....hvala bogu nisam mogao da vidim sam sebe.Sav sam se izgubio,nikad nisam imao vecu tremu...Ona me gledala,u oci,kao da je samo cekala da je poljubim,ja sam je samo zagrlio i malo je prvo mazio po kosi,uzeo je za rukice i drzao,i kao pricao nesto...neznam ni sam sta,samo sam gledao kako je lepa...stajali smo mozda dvadesetak minuta,ona je rekla da mora da ide,krenula je da me poljubi kao za rastanak,u usta...a ja sam se malo izmakao i poljubio je u obraz i otisao...i sta znam mislio sam da sad misli da sam debil,da nece vise da progovori samnom,kao prvo izgubio sam se sav kao nikad na obicnom sastanku...a i nisam je smuvao,a sto puta mi je u zadnje vreme dala do znanja da mogu da je imam kad hocu,a ja sam sebi rekao da je nikad necu muvati...i kao vrhunac pokusala je da me poljubi na kraju,ja nisam hteo,ostavio sam je tako...ali nije me ostavila,rekla mi je posle da imam najsladju zbunjenu facu na svetu,i tako jos nesto...bilo joj je krivo sto se nismo smuvali...bilo je i meni krivo,e napatio sam se stvarno zbog te devojke,ali nije mi zao...ona nikada nece shvatiti zasto ja necu da je muvam,videla je da je volim najvise na svetu,nece niko shvatiti..ima tu nesto sto samo ja znam,nesto zbog cega mi je sudbina tako sjebala u vezi nje,i zbog cega je meni krivo najvise na svetu...Posle toga sam se video jos jednom sa njom,nije trebalo da se vidimo,slucajno sam je sreo,mislio sam da je kod kuce,tako mi

26

je rekla,slagala me je...stao sam sa njom bilo je glupo da prodjem tek tako pored nje,morao sam tad da je zagrlim,kako je bila nezna sva,kao andjeo neki,pitao sam je zasto me laze,zar nije kuci,nije nista rekla,samo se jace pribila uz mene,sagnula je glavu,i pocela da drhti...ja sam mislio da ce da pocne da place...Rekao sam joj nema veze,dobro,nije bitno idi sad kuci hajde,ona se jedva odvojila od mene.Nisam se naljutio na nju,nisam mogao,kako to da uradim kad je takva...zeleo sam je kao nijednu devojku,i zelim je jos,znam da je strastvenija od svih devojaka,to je meni jako bitno,i za mene je stvarno ona najbolja na svetu....i sa njom je stvarno sve drugacije nego sa drugim devojkama...svaku drugu devojku mogu da pozelim samo za jednu noc,seks i malo da je mazim mozda...a nju,sa njom bih sve probao,i za nju sve uradio...i znam da me nikad nece proci,jer kad se neko tako mnogo zaljubi to ne prolazi tek tako,meni je to zivot promenilo....i iako je nemam,ona mi je sve na svetu,i to je prokletstvo dok je tako,verujte mi,zivot bih joj dao,najozbiljnije bih...ali dzaba,sam sam kriv verovatno,a mozda su neke vise sile htele tako....neznam.Tako sam joj kupovao poklone neko vreme ostavljao pred njenom kucom,dok nije odjednom prestala da ih uzima,nije htela da kaze zasto,samo je rekla da ne moze vise....da nije u redu.Posle nekog vremena rekla mi je da ima decka vec neko vreme,da je postalo ozbiljnije i da nemoze da prima poklone od mene,da nije u redu,da se ne oseca lepo kad to radi....sta znam,bilo mi je malo krivo sto mi nije rekla odmah,ali nisam je mrzeo zbog toga,ona je ipak princeza....a ja sam se stvarno nekad mislim bolesno zaljubio u nju,njena sreca mi je vaznija od moje,i nemogu da se borim protiv toga...cak sam slusao i o njenim momcima uvek,tesio je pokusavao da joj pomognem,iako je mene ljubomora ubijala...i nekad sam nekad mislio da je bolje da je uzmem ja,volecu je vise nego iko od njih...mnogo vise,ali ipak mislim da to nije dovoljno...i ne treba to da uradim,ipak je njena sreca vaznija od moje,znam da nebi bila srecna samnom.Pustio sam je drugima,iako je to bolelo i bilo tesko podneti...I tako,volim je jos uvek,najvise,i neznam zasto se jos cuje samnom posle svega,proslo je dosta vremena,ona ne shvata zasto ja ne pokusam da budem sa njom...ipak se ponekad dopisujemo,i ja sam nekad drzak prema njoj,i ona prema meni,ali se ipak cujemo,nekad ona meni kaze nesto malo uvredljivo,ja se kao naljutim,i oteram je kazem da necu vise da cujem za nju,a i ona a i ja znamo da cemo se cuti opet,ako ja nju ne cimnem za par dana ona pocinje mene da cima...i stvarno ako joj nekad dosadi tako i prestane da se cuje samnom,ja joj sigurno necu dosadjivati,nebih pustio sebi da padnem tako nisko....ali ne znam kako cu bez nje opstati,i kuda cu,jer briga me za skoro sve u zivotu,ne cimam se ni oko cega mnogo,samo jedan dan kad se ne cujem sa njom,e onda hocu da poludim....I jos uvek ne spavam nocima zbog nje,budan o njoj sanjam,jedno vreme sam poceo da pijem dosta,sve zbog nje,poceo sam i neke droge da koristim...ipak sam se izvukao iz toga,ali izgleda da cu poceti opet,kakav je smisao zivota bez nje,bas me briga...i patim vec dugo za njom...cak je i nocu cesto sanjam,uvek sanjam da smo zajedno...mislim non stop na nju,njen sam,i ona moze da me unisti ako to pozeli...znam da ona to zna,shvatila je,ali ona to nece...pre neki dan je raskinula sa tim deckom zbog kojeg je prestala da prima poklone od mene....sad malo pati za njim,proci ce je,bili su zajedno oko godinu dana...eh da su neke stvari malo drugacije pa sad ja da mogu da budem sa njom,mogao bih,dovoljno bi bilo samo da je pitam da se vidimo...ali eto,komplikovano je verujte mi,ja bih bio naj srecniji decko na svetu,da ne patim vise i ne razmisljam sta cu sa sobom,i koliko jos mogu ovako....i mozda se te neke stvari promene,ja imam nade jos malo,kamo srece,a do tad cu da budem njen andjeo cuvar...Voleo bih da bude moja zauvek,da je ne uzmem i da je ne pustim nikad vise da ode od mene,znam da me to nikad nece proci....Jer ona je meni sve,neznam ni sam kao bih je nazvao vise,znam da cu je voleti uvek,a da zavolim neku devojku tako kao nju,o tome i ne razmisljam....................Inace ovo bas i nije prava ljubavna prica,ja nisam neki romanticar i sta znam,i inace me nervira to i ne umem da izmisljam neke debilne opise,ali ova prica sigurno 100 POSTO ISTINITA,do detalja,i iskrena....A ja sam stvarno imao potrebu da ispricam ovo nekom,ili da napisem negde,jer me ona muci vec dugo, cak ni drugovima ne pricam o tome,i ne priznajem nikom da je tako volim....jer znam da nebi shvatili.

NEW Djevojka i momak se voze na motoru... DJEVOJKA: "Nemoj tako brzo voziti, smanji..." MOMAK: "Ne, bas nam je dobro." DJEVOJKA: "Nije mi dobro, molim te..." MOMAK: "Kazi mi da me volis..." DJEVOJKA: "Volim te i ti to znas." MOMAK: "Zagrli me..." (djevojka zagrli momka) MOMAK: "Skini mi kacigu sa moje glave i stavi sebi na glavu, molim te..." SLIJEDECE JUTRO U NOVINAMA:

27

"Motor je imao saobracajnu nesrecu, jer su otkazale kocnice. Na motoru su bile dvije osobe. Jedna je poginula, a jedna prezivjela..." A PRAVA ISTINA JE: Momak je na pola puta shvatio da su kocnice otkazale, ali nije zelio da kaze djevojci. Zelio je posljednji put od nje cuti rijeci VOLIM TE, i posljednji put osjetiti njen zagrljaj. Zatim joj je rekao da stavi njegovu kacigu, jer je znao da ce onda ona prezivjeti... iako je to znacilo da ce on poginuti... VOLIO JU JE VISE OD SVOG ZIVOTA... Sutradan je djevojka presjekla vene... VOLeLA GA JE VISE OD SVOG ZIVOTA...

Ljubavna Tragedija....

Upoznali smo se na veoma cudan nacin. Preko daljine smo se zavoljeli. Samo smo rijeci, glasove i slike jedno od drugo imali, ali to nas nije sprijecilo da izgradimo ljubav s tolikom jacinom, kao nikada do sada! Kada smo se prvi puta vidjeli, bio je to veoma cudan osjecaj, stojali smo jedno pored drugog, pruzili jedno drugom ruku, gledali se u oci, predamnom je stojala osoba koja mi je bila tako poznata a u isti cas i tako nepoznata. Sjedili smo jedno pored drugog, i gledali se. Pored mene je sjedila osoba o kojoj sam sve znala, ali tako malo imala. Sunce je sjalo u tvoje oci, kao sto su i moje oci sjale gledavsi u tebe. Srce je u istom trenu i sporije i jace kucalo. Da li je to bila zaljubljenost, ili strah, i dan danas nemogu raspoznati! Od prvog susreta, su nastavili i drugi, i treci, i jos mnogo vise.... Sada se nismo voljeli samo rijecima, nego i dodirima. Svaki dan smo se voljeli sve vise i vise. Uvijek smo bili jedno za drugo tu, ja sam bila bolesna, moje srce je bilo slabo kao sto je i tijelo, bilo blijedo i iscrpljeno. Ali to tebe nije sprijecavalo da me volis, nastavio si da se brines o meni i da uvijek budes tu za mene. Pored moje bolesti, imali smo i drugih prepreka, koje je nasa ljubav morala pobijedti. Moji roditelji su bili protiv tebe, samo zbog imena. Da, tvoje ime im se zabadalo u srce kao vatrena i otrovna strijela. Nije im ni bilo bitno sta sam ja osjecala, i to sto si ti mene pravio sretnom. Postavili su mi uslov, oni ili ti. Kako moje srce ovo odluku da prezivi? KAKO? Svijet su mi sa par rijeci moji roditelji, moja krv srusili Andjele, ja sam odabrala tebe! Jer nisam mogla da zamislim zivot bez osmijeha koji si mi svaki dan davao na licu, bez tvojih usana, dodira, tvog mirisa, tvojih ociju.... Sada smo postojali samo mi, i nasa ljubav, i nas san! Jeste, postojali smo mi, nas san, i moja bolest borila sam se, samo zbog tebe andjele. Samo radi nase ljubavi, i naseg sna. Sve sam od sebe davala, da mi srce ojaca. I hvala tebi sto si uvijek bio tu. Izdrazala sam nekako, ali bol nikada nije prestala. Cak smo i nas san ostvarili, andjele ja sam ti rodila sina! Dokaz i simbol nase ljubavi, ovim smo ojacali nasu vezu, kao i nasa osjecanja, sve je bilo jos snaznije. Ali najvaznije je bilo, rodila sam ti zdravog sina. Konacno nam se san ostvario. Dijete je imalo predivno ime, ime koje smo mu htjeli naditi, j o s kada smo ja i ti bili mladi, i tek poceli sanjati taj san. Kada su moji roditelji culi ime djetea, konacno su prihvatili nasu ljubav. Ali tada je bilo kasno. Moje slabo tijelo, se sve vise iscrpilo, i raspadalo. Ja vise nisam imala snage. Umrla sam! Zao mi je sto sam te ostavila andjele. Oprosti mi. Hoces li mi ikada moci oprostiti. Zao mi je sto ostavi i tebe i sina. Oprostite mi. Vi ste bili ono za sto sam ja zivila. I ja cu i dalje zivjeti u vasim srcima, iako moje tijelo vise nije tu, moja dusa ce uvijek biti uz vas. I cuvat cu svoja dva andjela. WOLIM VAS! Oprostite mi

NEW Da li je moja mama "odlepila" ili se deavalo neto to ja niasm mogao da shvatim, ne znam ni sam, ali dobro se secam da je moja mama pocela da insistira

28

da se Draena i ja druimo, jer Boe moj, devojcica je upravo dola iz Frankfurta i ne poznaje nikoga. I dan danas se secam kako sam kao klinac cesto sedeo u dedinom krilu i zapitkivao ga zato je Zemlja okrugla, zato su neki ljudi beli, a neki crni, zato irafa ima tako dugacak vrat i kako Eskimi preivljavaju u svojim igloima. Zar ti nema neka pametnija pitanja? prekidao bi me svaki put kad ne bi znao odgovor na moje postavljeno pitanje. Inace moj deda je bio jedan vrlo simpatican cicica i ja sam odmalena voleo da odlazim kod njega. U stvari odlazio sam svaki put kad bi moja gospoda majka bila na nekom sastanku (a imala ih je vie dnevo), u frizerskom salonu (frizirala se kad god bi joj promaja pomerila pramen kose) ili na casu joge, engleskog jezika ili kursa za kompjutere. Da se nismo tako cesto fotografisali verujem da je nekada ne bih ni prepoznao na ulici. Ne kaem da me nije volela i da sam bio zapostavljeno dete, ne nikako. Jednostavno, ona je bila, ili je elela da bude emancipovana, slobodoumna, samostalna i finansijski nezavisna (ima jo puno da se nabraja a ne bih da guim) ena, supruga i majka. Koliko je uspevala u tome nije moje da procenjujem, ali moram da priznam da nikada nisam bio prljav i musav kao ostali klinci u komiluku. Kako je to moja keva postizala nemam pojma. A otac kao otac, nita ne zna oko malog deteta, a babe i dede su tu u komiluku, imaju vie iskustva, a i deca ih oboavaju. Tebi nijedno pitanje nije dovoljno pametno odgovorio sam mu i dotakao po sedoj bradi. Isti si kao tvoja majka, i ona je stalno imala prigovore na sve. Ni dan danas ne mogu da zaboravim kako mi je prigovarala, a posle nekoliko dana nije sa mnom razgovarala, kad sam joj rekao da je onaj njen s kojim se kao gimnazijalka vidala klipan, nitarija, najobicnija danguba. A ta je to danguba? To ti je onaj to izgubi ceo dan a nita pametno ne uradi. I taj u koga se moja mama zaljubila je gubio dane a nita nije radio? zapitkivao sam decije radoznalo. Upravo tako, skoro da se paucina uhvatila na njega. To ti je od onih ljudi koji samo gledaju kako ce nekom da se zakace na grbacu. Ali stari sam ti ja lisac, odmah sam ga prokljuvio. Zato sam rekao tvojoj majci da ako se uda za njega nece dobiti ni filera od mene. A ta je to filer? To ti je madarska rec za novac. I ta je onda bilo? A ta misli. Sad ce tvoj deda neto da ti kae. Zapamti: ene najvie na svetu vole novac, krzno i zlato. Ja sam tvojoj majci obecao da ce dobiti zlatnu narukvicu ako poloi prijemni na fakultetu. Kada je to uradila, a ja ispunio obecanje, kao pravi covek od reci, rekao sam joj da cu joj kupiti bundu kad diplomira. I to sam uradio kad mi je pod nos poturila diplomu. E onda je doao red da joj dam novac. I dao sam joj ga da otvori sebi privatnu firmu. I onda je zaboravila dangubu? Ne, mislim, u stvari siguran sam da nije. Dugo posle njega se nije vidala ni sa jednim drugim momkom. Dok nije srela tvog tatu. Onda je naprasno odlucila da se uda za njega. Nepunih dana kasnije ja sam postao ponosni deda najboljeg klinca na svetu. Eto, sad sve zna. Nekoliko godina nakon tog razgovora, dok smo mama i ja etali gradom i traili

29

ta da kupimo tati za rodendan, priao nam je jedan nepoznati gospodin. Majka mu je pala u zagrljaj i u njenim ocima mogao sam da vidim sjaj kakav nikad pre nisam video. Odmah mi je bilo jasno da tu nisu cista posla. Kada su se napokon razdvojili, mama mi je rekla: Zna, Borise, ovo je mamin prijatelj cika Rade, znamo se jo od gimnazije. Najpre sam vrlo sumnjicavo pogledao neznanca, potom mamu, a onda sam se setio dedine price. Je li to onaj Danguba? Onaj to ga deda nije voleo pa ti je ponudio novac, zlato i krzno? - upitao sam majku a ona me je sasekla pogledom a potom se od uva do uva osmehnula svom prijatelju. Deca k'o deca. Neke stvari uzmu zdravo za gotovo, ne razumeju ih a onda pricaju gluposti... Da, u pravu si oglasio se gospodin Danguba. - Uostalom, ne mora nita da mi objanjava, imam i ja kcerku njegovih godina. Tu je sa mnom... taman je hteo da je pozove kad se odnekud pojavila ogromna osoba enskog pola, mojih godina, sa dugackom crnom kosom i razdeljkom koji je nekako cudno zavijao prema temenu, nalik na Grinic. - Da vas upoznam, ovo je moja kcerka Draena - obratio mi se ljubazno gospodin Rade Danguba ( kakav nesrecni spoj imena i nadimka) dok je u meni sve kuvalo. Kao i svaki fino vaspitan decak, odlican ucenik estog razreda, prvak u tafeti, centarfor kolskog tima i ahista par exelance, pruio sam joj ru ku i nekako uspeo da razvucem usne u kakav-takav osmeh. Jedva sam cekao da svako krene svojim putem i da zaboravim na malopre skolopljeno poznanstvo. Medutim, moja majka se sva topila ne skidajuci pogled s gospodina Dangube i trudeci se da susret potraje to due. Otada su se majka i gospodin Danguba svakodnevno sretali. Naravno slucajno, onako u prolazu. Meni to nikada nije smetalo, ta ima loe u tome to se dve osobe sretnu u prolazu. Sve je u redu, mama i tata se slau kao i do sada i susreti sa doticnim gospodinom nemaju neku posebnu vanost. Ali, nije sve bilo tako. Da li je moja mama "odlepila" ili se deavalo neto to ja nisam mogao da shvatim, ne znam ni sam, ali dobro se secam da je moja mama pocela da insistira da se Draena i ja druimo, da je upoznam sa mojim drugovima i drugaricama, jer Boe moj, devojcica je do pre nekoliko meseci ivela u Frankfurtu sa majkom i sad je prela kod oca jer joj se majka preudala za nekog Nemca koji ne voli decu. A ja sam tako mogao da razumem tog Nemca. Pa ona nije bila dete nego... Ma ne vredi da vam objanjavam, dovoljno je da kaem da sam ja tako zamiljao junaka u novom Spilbergovom filmu. Posle vanzemaljaca, ET-ija, ivotinja iz parka Jure, ostala je jo samo Draena. Tada sam prvi put pomislio kako neke osobe nemaju veze sa svojim imenom. Onakva ljudoderka pa Draena! E, ali nije se sve zavrilo samo na "slucajnim" susretima. Naime, nakon nekog vremena gospodin Danguba i njegova draesna kcerkica poceli su da dolaze kod nas kuci. Mama je tada bila van sebe od srece, a tata k'o tata, njemu je bilo svejedno da li ce sedeti i buljiti u televizor ili ce caskati sa nekim, nije vano s kim. Borise, budi drug pa pokai Draeni novu muzicku liniju to smo ti kupili rekla je jednom prilikom moja majka kad su nam doli uvaeni gosti. Samo sam prevrnuo ocima da niko ne vidi i otvorio vrata svoje sobe proputajuci

30

sumo rvacicu da ude. Divna ti je soba, takvu sam i ja imala kad sam ivela sa mamom izjavila je i dok se osmehivala na njenim zubima je zasvetlucala proteza. E priroda se stvarno poigrala s njom, pomislio sam u sebi. Em je debela, em runa, a sad jo i proteza. Valjda nece dugo, treba Nikola da dode po mene pa da idemo u bioskop. Draesna Draena je uzela jedan CD sa sentiima koje je sluao moj otac u trenucima predaha, koji su trajali po celo poslepodne, stavila u plejer i zatvorila oci. Kad se sobom razlegla nena, tiha melodija Majka Oldfilda sumo-rvacica je zatvorila oci i uhvatila me za ruku. Poljubi me proaputala je. Molim bio sam zabezeknut. Rekla sam da me poljubi ponovila je. Ma, u ivotu te necu poljubiti! povikao sam i kao furija izleteo iz sobe. Otiao sam kod mog druga Nikole iako je dogovor bio da on dode po mene. Sledeceg dana sam otvoreno rekao majci da ne elim vie u ivotu da vidim Draenu i da me unapred obavesti kad nam ona i njen otac budu dolazili.A ta da kaem kad me pitaju gde si?Kai ta god hoce, ja cu potvrditi. Pa ne mogu tek tako da laem. A ti onda kad te pitaju gde sam samo cuti. Ond a nece morati da lae. Moja majka mi je jo dugo nakon toga prigovarala kako sam bezosecajan (takav sam na njenog oca), kako nisam dentlmen, kako sam sebican i uobraen. Jo mi je rekla da je Draena jedno divno stvorenje i da takvu drugaricu nisam s meo da izgubim. Samo kad sam je izgubio, mislio sam u najgorim godinama ni ne sluteci ta ce mi se jednoga dana desiti. Bio sam asistent na prirodno-matematickom fakultetu kada sam od strane profesora zamoljen da pomognem jednom apsloventkinji oko nekog projekta. Samo, kolega, pazite ta radite. Koleginica je prava lepotica i nemojte da vas odvuce od gradiva - eretski mi je namignuo stari profesor Jankovic, za koga se pricalo da je oduvek bio slab na lepe studentkinje i da ga je ena ba zbog toga ostavila. Nita se vi ne brinite, profesore. Ako se i neto desi vi cete prvi biti obaveteni - odgovorio sam i prijateljski ga potapao po ledima. Uostalom, i vas su godine sustigle, pa je red neko da vas odmeni. Stari profesor se nasmejao i nastavio svojim putem. Sledeceg dana, doao sam na fakultet tacno u pet, kada mi je profesor zakazao konsultacije sa mladom apsloventkinjom. Odmah sam otiao u svoj kabinet, sklonio razbacane papire sa stolova, ispraznio pepeljaru i taman dok sam otvarao prozor da malo provetrim neko je pokucao na vrata. Slobodno povikao sam. U tom trenutku u moj kabinet ula je boginja lepote, Sindi Kraford iz studentskih dana, devojka sa naslovne strane Voga, model o kome sanjaju i portretiski i vajari, i fotografi i stilisti! Ne mogu da verujem izjavila je lepotica smeeci se i pri tom pokazujuci red biserno belih zuba. ta ne moete da verujete? jedva sam uspeo da progovorim. Pa da ce sad da iskoci kroz prozor. Nije mi bila namera da iskacem kroz prozor. Uostalom, ne razumem o cemu

31

govorite?! Poslednji put kad smo se videli kao furija si izleteo iz sobe da sam mislila da ce razvaliti vrata. Sad je prozor na redu, zar ne?Cekaj malo... Nemoj mi reci da si ti... Draena, da li je to moguce?! Pa koliko godina je prolo otkako se nismo videli? Puno. Cim sam zavrila osnovnu kolu vratila sam se kod mame u Frankfurt. Onda sam dola u Beograd na studije, tamo sam apsolvirala, pa sam se prebacila ovde da diplomiram. Otac mi je neto bolestan pa da mu se nadem ako ne daj Boe zatreba. Nego, jesi li raspoloen da odemo negde na kafu? Da, ali pod jednim uslovom rekao sam ozbiljnim glasom. Kojim?! zacudeno me je pogledala. Pa, samo ako me poljubi. I ta dalje da vam pricam kad vec znate kako to ide. iveli su do kraja ivota u sreci i ljubavi. Pa, dobro, ivimo u sreci i ljubavi, ali nismo sami. Imamo jednu kcerku, pravu malu debeljucu, koja se kotrlja dok ide, ali ja se ne sekiram. Znam da joj jednog dana nijedan mukarac nece odoleti.

Sine, oprosti mi! - Mama, mama! - ula sam Goranov glas. - ta je bilo, sine? - Mama, uprljao sam se! - moj sin se bojaljivo smekao dredi se za depove pantalonica. Goran se rodio pre est godina. Sedam se tog dana kao da je bilo jue. Bio je 18. maj, samo tri dana posle roendana njegovog tate. Upoznala sam ga, davno. iveli smo u istom mestu. Ili smo zajedno u osnovnu kolu. Stalno smo se svaali oko lopte i oko toga ije su patike lepe. Bili smo deca. Polako smo odrastali, godine koje su nastupile, bile su pune saznanj a, shvatanja i iskustava... Desilo se iznenada. Nisam ga uopte primedivala kao deka, ak sam ga izbegavala i odbijala zato to je uvek izigravao neku f acu pred drutvom, a u stvari je bio manji od makovog zrna. Ni sama ne znam zbog ega sam mu te veeri dozvolila da me poljubi. Imao je neto u sebi to me je privlailo i to me je uvek teralo njemu. Svaki vikend smo kriom bili zajedno, kao klinci se krili po parku, po ulicama, naa veza se svodila na jedno vee, kako su to moje drugarice govorile. Sve to mi je izgledalo vrlo zanimljivo i mislila sam: Kakva zabava! Malo ga vrti oko malog prsta! Godinu dana je prolo u skrivanju, pokuavanju neega novog, igranju... Da, igranju, ali sa vatrom! Od zabave, on je postao moja opsesija, moj svaki dan se svodio na pitanja: ta li on sada radi? Da li misli imalo na mene? Da li mu bar neto znaim ili sam mu samo igraka? Polako, ali sigurno, zaljubljivala sam se u njega. A on? On je, kao i uvek izigravao facu, nedostinog Zokija, koji sve ribe vrti oko malog prsta. Njegova glava, njegova osedanja, sve to mi je bilo strano, imala sam utisak da ak ni on sam ne zna ta se tamo nalazi i ko se tamo krije... Otiao je u drugu zemlju, daleko od svega ne znajudi da nosim njegovo dete Te subote smo, kao i uvek, bili zajedno, ali ovog puta nije bilo ni klupe, ni ulica, ved smo sedeli u njegovoj sobi, na njegovom krevetu. U tom trenutku sam bila spremna sve da mu dam, on je bio taj kome sam htela da se predam... Desilo se. Bila sam u nekom udnom raspoloenju, jo vie sam ga volela i mislila sam da i on to isto oseda. estoko sam se prevarila! Sedam se nodi kad mi je sve sasuo u lice... - Ne razumem te, Zorane, zato mi sve ovo govori, sad posle svega?! - Ena, ovo je predaleko otilo, ti si se zaljubila, vidim ti u oima, vezala si se za mene! Ja ne mogu, nisam sposoban za takvu vezu, znam da sam skot, ali... Pogledaj ta smo napravili od bezazlenih nodi! Jedna, pet, deset, dokle vie ovako?! Pomiri se s tim da treba da me zaboravi, gotovo je sa ovom igrom, zauvek! - gazio me je reima kao da sam stvar, ni u jednom trenutku nije mislio na mene,

32

samo na sebe... - A ona nod?! Ona ti nita nije znaila?! - Molim te, ne mui me jo vie, ne znam ta osedam prema tebi, to mi nikad nije bilo jasno, najbolje je da prekinemo s ovim, elim da sredim osedanja, elim malo da oladimo, Ena... Molim te, oprosti mi to sam kukavica... Te nodi je slomio sve u meni, nisam vie bila ona devojka koja je volela da se ali, smeje, raduje... Bila sam devojka iz koj e je iscedio poslednju kap ivota... Menstruacija mi je kasnila, bilo mi je muka svakog jutra, ak sam se jednom i onesvestila. Otila sam kod ginekologa i sve je bilo jasno. Trudna sam! Trudna sam, a on me je ostavio i otiao u inostranstvo. Dobio je ponudu za privremeni posao u trajanju od etiri godine, i prihvatio je. Otiao je tog jutra u drugu zemlju, daleko od svega, ne znajudi da nosim njegovo dete. Na meni je bila teka odluka: beba - da ili ne? Moji roditelji su bili okirani, ali ipak sam imala 18 godina i odluku sam mogla sama da donesem. Posle dugih razgovora sa osobama kojima sam verovala, neprospavanih nodi, odluila sam da rodim moje i njegovo dete. Nisam bi la sama, svi ljudi oko mene su se trudili da mi pomognu da ga zaboravim, da uspeno sve to preguram, ali nj ega niko nije mogao da istera iz moje glave. Svaki dan je bio tu, i sve vreme sam mislila kako mu je, a on se uopte nije javljao, a to me je mnogo bolelo... Samo me je moj aneo drao u ivotu i bio je razlog to ivim. Gorana sam rodila samo tri dana nakon njegovog roendana. Roen je zdrav i svi su bili sredni, a pogotovo ja jer nije bilo nikakvih komplikacija. Bila sam sredna i u isto vreme uplaena: kako du sve to sama?! Majka mi je pomagala, nodima nisam spavala, stalno brige kad se razboli, patnja zato to ovo sve sama radim, a on bi trebalo da je tu da mi pomogne i da Goran raste uz njega... Prvi put sam videla mukarca kako plae etiri godine su prole za tren. Goran je rastao, bio je jako nestaan i tvrdoglav isto kao i on. Jako lii na njega, ima iste plave oi i istu smeu kosu, u svemu me je podsedao na njega. On je iveo u Goranu. - Mama, hodu napolje! - Goran je bio nestrpljiv da izae. Oboavao je loptu i travu. - Evo, sine, idemo! etali smo, i odjednom je Goran potrao prema igralitu na kome su bila druga deca. Pao je i poeo da plae. - Mama!!! - plakao je. Neki ovek ga je podigao, nisam mu videla lice, uzeo u naruje i dao mu loptu. Goran ga je pogledao u oi i nasmejao mu se. - Pa, Gorane, jesam li ti sto puta rekla da ne tri k'o muva bez glave?! Tako ti treba! Izvinite, molim v... - ovek se okrenuo. - Zorane! - Zdravo, Ena! To je bio on, moj Zoran, drao je svog sina u naruju! - Mama, ko je ovaj ika? - pitao je Goran dirajudi ga po kosi. - Sine, objasnide ti mama posle... Idi da se igra sa Duletom, eno, zove te! Goran je veselo potrao i viknuo Zoranu: - iko, doi posle kod mene da se igramo! Stajali smo jedno pred drugim i gledali se. Preda mnom je stajao momak od 22 godine. Promenio se, sada izgleda kao zreo ovek ... - Sin, Ena? - bio je okiran. - Da, sin, Zorane. - Udala si se? - Ne, nisam. - Pa, ije je dete? - Goran... Goran je tvoj sin! - rekla sam, a on nije mogao da veruje. - Video sam te oi, Ena... Zato mi nisi rekla, zato si dutala?! - Kako?! Kako sam mogla kad si pobegao tamo, nisi se ni javio, seda li se kako si me ostavio?! -Boe, kako sam bio glup i nezreo!!!! - lupao je sebe u glavu bezbroj puta. - Zorane, molim te, nemoj, videde te dete... - suze su mi navirale. - Znam da mi nikad nede oprostiti, ali elim da zna da sam sve ove godine proveo misledi na tebe, pokuavajudi da te zaboravim, ali nisam uspeo, uvek si bila tu...

33

- Zato se nisi javio ili bar poslao pismo? - eleo sam da pone novi ivot, dovoljno sam ti bola naneo, znao sam da de me zamrzeti posle svega to sam ti rekao, a i ima potpuno pravo to da oseda... Nisam mogla da verujem da on sve to govori. - Ja... Ja ne znam ta da ti kaem... - Molim te, ne traim od tebe nita, samo me pusti da viam bar njega... - u tom trenutku je dotrao Goran. - iko, doi da igra fudbal sa nama! - rekao mu je nevinim dejim glasom. Zoran ga je pogledao i vrsto ga zagrlio. - Sine, oprosti mi! - rekao je. Dete je bilo zbunjeno i samo je ponavljalo: - Nemoj da plae! Srce mi se cepalo dok sam gledala taj prizor. Po prvi put sam videla mukarca kako plae, i to njega... Goran ga je zagrlio. Krv nije voda... Ljubav je bila jaa od ponosa Od tada, moj ivot se promenio iz korena. Trebalo mi je dugo da mu ponovo verujem, ali pokazao je da se isti nski pokajao i moje srce je popustilo i zaklela sam mu se na venu vernost i ljubav dok nas smrt ne rastavi... Goran ga je mnogo zavoleo, odlino se slau, sredan je to ima tatu koji mu je uvek nedostajao. Sada ima est godina, uskoro de krenuti u kolu. Jo nije svestan ta se u stvari dogodilo, ali kad jo malo poraste, sve demo mu objasniti. Ja sam, posle dueg vremena, opet sredna. Nisam mogla lako da zaboravim i oprostim, ali je ljubav bila jaa od ponosa. Sada s e radujem svakom danu, sada imam svoju porodicu. Volim ih obojicu i svaki dan sam sve srednija. Oni me ine takvom, oni, moji aneli, Goran i Zoran.

DOK ANDJELI SPAVAJU Upoznali smo se sasvim slucajno. Pruzio mi je ruku, nasmejao se podigavsi obrve, odmerio me od glave do pete i, valjda zadovoljan onim sto vidi, naklonio se i seo pored mene. Bilo mi je neprijatno. Nije mi se svidjao njegov ispitivacki nastup, ni njegove oci koje su prodirale u srce. O njemu sam cula razne price. Kontradiktorne. Prijatelji su ga voleli i govorili da je divan, oni drugi su ga se plasili i izbegavali sukobe sa njim. Ja sam pripadala nekooj trecoj grupi i nije me bilo briga. Jos uvek sam bila "tatina princeza" a on "bitanga" kako bi rekla svaka mama. Verovala sam da ce se nase poznanstvo zavrsiti samo na tom razgovoru. A pricao je zanimljive price, bio je duhovit, opusten, zabavan. Vece je proletelo. Sutradan me je pozvao telefonom, kaze "samo da me cuje", cekao me pred skolom "samo da me vidi". Moju najbolju drugaricu je stalno zivkao telefonom, isao kod nje. Sve sto je znala o meni, ispricala mu je. Bukvalno sve. Nisam mogla da se otkacim od njega. Isao je za mnom, ispracao me kuci, non-stop me zvao, kupovao cokolade. Bolesna sam. On to saznaje od Ane, zove me tlefonom i kaze da izadjem na terasu samo na sekund. Izadjem i vidim paketic. U njemu sve ono sto obozavam: sladoled, "milka", banane, i plisani meda plave boje. Pa on je stvarno lud, ali dzabe mu sve, jer nisam odusevljena ni da budemo drugovi, a kamoli nesto vise! Stalno govorim sebi da nije za mene i da ne smem ni da razmisljam o njemu, ali on je bio tliko uporan da sam stalno hvatala sebe kako razmisljam o njemu. Nervirao me

34

je, a sa druge strane mi je bio simpatican. Vracam se iz grada. On izlazi iz parka i nosi buket cveca. Kazem mu kroz smeh: --Pa to je drustvena svojina! Odgovara savim ozbiljan. --Bas zato. Ti si moje drustvo, a iskreno se nadam da ces biti i moja svojina. Poljubio me u ruku i nestane. Ne signem nista da mu kazem. Odavno sam vec shvatila da se sa njim ne vredi raspravljati. Toliko je tvrdoglav da ono sto naumi mora da uradi pa bilo to pogresno sto puta. Mislila sam: "Sa mnom nece moci tako. Ostajem pri svome. Koliko je on tvrdoglav, toliko sam i ja. Priznajem da je simpatican, i nista vise od toga." Ana se samo smeskala: --Kazes da je simpatican? a nisi mogla da ga smislis. Bice tu nesto sigurno. Ljutito sam odgovorila: --Ti si luda! Nemoj molim te da mi ga spominjes vise! On mi je nocna mora. --Ma kako da nije! A zasto onda uzimas sve sto ti kupi, zasto cuvas omote od cokolada? Mene ne mozes da slazes. --Ana, odvratna si, umesto da me branis, ti me napadas. Ista si kao on. Tvrdoglava i uporna. Pa kome bi rekla ako ne tebi? Onda smo se smejale i smisljale kako da ga otkacim. Stalno se pojavljivao onda kad ga najmanje ocekujem. Izrnoi iz mraka, poljubi me u kosu i ispari. Vise nisam sigurna da li mi nedostaje ili me nervira. Zove me ujutru u cetri, u pet, javi se moja mama i on se onda zbuni: --Izvinite, mogu li da cujem svoju princezu? Ni ona ne zna da li da se ljuti ili da se smeje. Kaze da je sasav sto ja potvrdjujem. Jedne veceri se penje na drvo u parku. Drugovi ga pitaju sta radi a on mrtav ozbbiljan: --Pa skidam zvezde za moju princezu da joj stavim u kosu, posto je krunu zaboravila. Donosi nekoliko srebrnih listica i stavlja ih u moju kosu. Ljubi mi ruku i kaze: --Draga princezo, dozvoli da budem tvoj vitez i da se uvek borim za tebe. Izgubicu i zivot ako treba kao sto sam i srce. A kad smo vec kod srca da ga nisi mozda nasla u nekom dzepu? --Tvoje srce nosim na lancicu kao amajliju. --Kakva cast i sreca, princezo. Sad mogu mirno da umrem.. Prekidam ga: --Ako umres ko ce onda da me cuva? --Moj duh, princezo. Bice svake noci na tvojoj terasi i bdece nad tobom. Na trenutak zaboravim da zivimo u XX veku i osecam se stvarno kao princeza pred kojom kleci neki vitez. Nastavlja sa pricom: --Princezo, ti si moj andjeo. Volim te vise od sladoleda, auta, od svega na svetu. Praticu te i cuvati od svega. Ali nikada necu biti s tobom jer BITANGA i PRINCEZA par-to ne ide bas kao u pesmi. A sad 'ajde kuci jer je vec kasno da se iz bitange ne pretvorim u azdaju i pojedem te! Srecna sam i zbunjena. Ne znam ni sta osecam. Razmisljam o njemu. Pocela sam i da se raspitujem za njega. Mislim da sam nesvesno pripala onoj prvoj grupi ljudi koji su mu se divili i obozavali ga. Cvrsto sam resila da to ostane tajna. Nisam zelela ni Ani da kazem, mada sam dobro znala da od nje nista ne mogu da sakrijem. Zelela sam da svaki slobodan trenutak provedem sa njim. Kad nije pored mene, osecam da mi uzasno nedostaje. Ana kapira da sam se zaljubila a ja i dalje

35

ne priznajem! --Ne moras ti da priznas. Kad mu budem rekla, priznaces i te kako. --Ana, budes li mu rekla jednu jedinu rec, necu da progovorim vise sa tobom. U redu priznajem da mi se ipak malo svidja, ali necu da on to sazna. Pusti molim te da sve ide svojim tokom. Jos nisam dovoljno sigurna. Obozavam njegovu zelenu trenerku i bele patike, njegov auto poznajem u hiljadu. Veceri sa njim su posebne. Postao mi je najbolji prijatelj. Mogla sam da mu se poverim, da se naljutim na njega. Uvek me razume. Zeljno sam iscekivala svaki susret sa njim, ali sam se istovremeno i plasila. Kad bih ga videla, srce bi mi zaigralo, noge otkazale a jezik bi se vezao u cvor. Zelela sam da nikad ne sazna koliko sam se zaljubila. On se i dalje ponasao isto. Pojavljivao se niotkud, uvek nasmejan, svakoga dana sve lepsi. Uvek je imao zanimljivu pricu, neobican poklon, ludu poruku. Svima je pricao kako je zaljubljen u princezu. Brinuo je o meni kao moja mama: da ne pokisnem, da idem u skolu, redovno jedem i dovoljno spavam. Njegovi prijatelji su govorili da se skroz promenio, da je postao mek i rasejan.... Secam se, bila je subota. Sedeli smo u nasem omiljenom kaficu i cekali Anu. Ona kao da je znala, kasnije je vec pola sata. Nas dvoje smo pricali o skoli. Imala sam par jedinica koje sam morala da popravim sto pre. Naslonila sam glavu na njegovo rame dok me je on ubedjivao da ce sve biti u redu. Podigla sam glavu i pogleda ga pravo u oci. Cinilo mi se da sve zna sta osecam i bila sam spremna sve da mu ispricam. --Sta je sa tobom? U poslednje vrme si mnogo zamisljena? --Ja...pa ne znam, pa mozda zato sto....Ja te volim! Sta je ovo sa mnom, zar sam ovo ja rekla? Obecala sam sebi da on to nikada nece saznati....Jos hiljadu stvari mi je proletelo kroz glavu. On je bio sav izgubljen. Razmisljala sam da li da ostanem ili da bezim daleko, sto dalje od njega. Jos uvek me je izgubljeno gledao i ocigledno nije mogao da poveruje u ono sto sam rekla. --Jesi li sigurna u to sto si rekla? --Sasvim! Ne mogu vise da krijem. Lagal sam te, a pokusala sam i sebe. Nije mi uspelo. Voim te i tu je kraj. Imas li nesto da kazes? --Da li to znaci da si sada konacno moja? --Otprilike tako. Poljubio me je bas kad je naisla Ana. --Sta ja to vidim? Jao, izvinite, zaboravila sam da ste samo drugovi! Dobro, ajde, nema veze, oprastam vam. Nego ja cu da vam budem kuma zar ne? --Naravno, Ana. Pa ko bi to mogao da bude sem tebe? Svaki slobodan trenutak smo provodili zajedno. Nije mi dozvoljavao da bezim sa casova, cak sam i one ocene sredila. Kada bih se uvece negde zadrzavala, ljutio se na mene i govorio da moram da idem da spavam, jer su andjeli vec u krevetu. Pitala sam ga: --Izvini, ali sta ti radis dok andjeli spavaju? --Ja? Pa cuvam ih. U stvari, cuvam jednog! Tako je bilo. Cele noci se vozio kroz moju ulicu. Ujutru me saceka, odvez do skole i ode da spava. Osecala sam se fantasticno. Bila sam na nebu, kao pravi andjeo. Vikend smo proveli zajedno na jednom jezeru. Ana, njegov najbolji drug Milos, on i ja. Smejao se i bio je veseo. U ponedeljak mi Milos donosi paketic. Unutra ceduljce

36

i kljuc od njegovog stana. Osecam strah, groznicu. Milos je sagnuo gglavu. Cuti. --Milos, sta je ovo? Ne odgovara. Na papiru pise:"Princezo morao sam da otputujem. Javicu ti se. Nisam ti rekao jer suze ne bih podneo....Volim te." Veceri sam provodila u njegovom stanu. Sa Milosem, Anom i suzama. Citav svet mi se srusio. Proklinjala sam dana kad sam mu rekla da ga volim, mrzela sam ga. Jedanaeste veceri od njegovog odlaska, zazvonio je telefon:"Princezo ne placi molim te. Nisam otisao ato sto sam hteo, vec zato sto sam morao. Nadam se da se brzo vracam." Dani su prolazili. Malo sam tugovala, malo plakala. Smejala sam se vrlo retko. Trideset prvi dan od njegovog odlaska. Po navici svracam po Anu i krecemo kod njega u stan. Ulazim unutra i osecam njegov miris. Tu je! Znam da je tu! Osecam! Ana me gleda zacudjeno i proverava sve sobe. Na zalost, od njega ni traga ni glasa. Placem jer ga nema. Poludecu. Neko zvoni. --Ana, molim te otvori, ne zelim nikoga da vidim. Zvonjava ne prestaje. Prvo dugo, uporno pa onda sve krace nervozno, Ana otvara i vristi. Tricim prema vratima i vidim njega-moju bitangu! Grlim ga i placem! --Obecaj mi da nikada vise neces da me ostavis samu! --Obecavam! Sve je bilo kao pre. Sate i sate smo provodili zajedno. Cinilo mi se da sam najsrecnija na svetu. Sve dok nije rekao da mora ponovo da ide. --Pa zar opet? Kako cu ja bez tebe? --Isto kao i proslog puta. Sedecs kod mene sa Anom i Milosem. Sve sto ti bude potrebno, obratices se Milosu. On je tu da te cuva i da pazi na tebe. Ostacu duze nego provg puta, ali nemam drugog izbora. Nadam se da me razumes. --Ma kako te ne bih razumela! Briga tebe za mene. Salim se, znam sve. Nisam se salila, nisam ni razumela. Bilo mi je svejedno da li je moram ili je hteo. U svakom slucaju, on je odlazio i razlog mi nije bio nimalo vazan. Pokusala sam da se ponasam normalno. Uspela sam citava dava dana. Onda sam plakala i plakala....Nisam ni sa kim razgovarla sem sa Anom. Treceg dana se konacno javio. Zvao je svakog dana pa onda sve redje i redje. Rekao mi je da mu je jedan prijatelj poginuo i da ima velikih problema tako da ne moze cesto da zove. On je bio daleko, nisam ni znala tacno gde, on je imao problema, a ja nisam mogla da mu pomognem. To me je ubijalo. Sve mi je licio ne na ruzan san, nego na kosmar. Javjao se samo ponekad. Razgovori su nam bili kraci, drugaciji. U njegovom galsu se nije osecala toplina. To vise nije bio on. Cinilo mi se da pokusava da me zaboravi, i to me je mnogo bolelo. Moja patnja, trajala je od jeseni do leta. Sunce je malo ublazilo moj bol i uspelo da mi izmami poneki osmeh. I dalje sam ga volela ali sam naucila da zivim bez njega. Svaki put kad telefon zazvoni u meni se probudi nova nada. Uzalud, moja bitanga se vise i ne javlja. Kljuc od stana je jos uvek kod mene, mada vrlo retko odlazim tamo. Secanja me jos uvek bole. Odrasla sam. Shvatila sam da princeze ne postoje. Jedna bitanga luta svetom i niko vise sem mene ne veruje da ce se on vratiti kao princ. Izmeu prolaznosti i venosti Psiha i Kupid. Samo statua u muzeju... Koja ivi bajku! Sve dalje napisano, vidjela sam sopstvenim oima, pa ako sam se mogla prevariti gledajudi to sopstvenim oima, vas sigurno ne varam piudi vam o tome. I sve je izgledalo udno... Sudbina se igral a spajajudi ih...

37

Ona: Potpuno okupirana sobom, kao i sve djevojke kojima je sudbina podarila hladnu inteligenciju i nevinu ljepotu. Ne dozvolivi svom duhu da bude sputan tradicionalizmom sredine, poela je da se preputa strastima poroka. Ona je imala svoje mjesto, zapaeno u tome malom gradu, i u svemiru nauke i saznanja, i u svijetu dobrog provoda i druenja, i u ljepoti umjetnosti i misterije... Od straha da ne propusti ivot, poela je da se iivljava! Uivala je u svestranosti i kontroverznosti svog bida ija je poja va prisutne zgroavala ili oduevljavala, ali nikad nije ostavljala ravnodunim. eljela je svijet pod nogama i modno je to pokazivala. On: Jo uvijek nedovoljno iskusan da bi prozreo osnovno pravilo ovoga vijeka: uvijek radi suprotno onom to se od tebe oekuj e, predao joj je svoju ljubav na zlatnoj tacnici. Bio je jedan od sto opinjenih njenom pojavom i aurom, ali... Njena intuicija je nepogreivo procijenila da postoji neto neodoljivo modno u hodu, pokretima, govoru i samoj pojavi tog stidljivog djeaida. Kad su poele magine vibracije meu njima, on je i dalje bio djeak, nesigurnog i stidljivog stava, a ona krajnje nesvjesna i neobuzdana djevojura, eljna promjena. Poeli su vezu koja nije dugo trajala, to zbog njene emocionalne nesreenosti, to z bog njegove preplaene inferiornosti prema tome. Pria je imala prilino tuan epilog. Ona - sa drugim momkom, moda trudna, moda ludo zaljubljena u njega, moda ved sjutra udata. On - prvi put zaljubljen i uasno povrijeen, primoran da odraste i shvati ta eli i kako da se toga domogne, primoran da gleda njene oi koje su plamtele ljubavlju - prema drugom. Nakon raskida, sudbina razdvoji njihove puteve za due... Kad su se ponovo sreli, bio je rijeen da je ima! Vjerujudi da moe prevazidi jezu koju je svaki njen pogled izazivao, elio je osvetu... Da je natjera da ga voli... Odluio se za onu posebnu taktiku osvajanja koju su najvedi ljubavnici kroz istoriju uspjeno primjenjivali lomedi i najoholi ja srca dvorskih dama... Uivajudi u svojoj posebnosti, ona je radoznalo analizir ala njegove zavodljive poglede... Nije vjerovala da iko sa njom moe igrati igru zavoenja. A, u stvari, sve vrijeme se nadala da de jedan od abaca koje je ljubila biti preobraen u princa dovoljno inteligentnog i samouvjerenog da je osvoji! Kocka je baena. Njihovi svakodnevni sastanci, nju uinie radoznalom i krhkom a njega nezainteresovanim i hladnim. Njegova ravnodunost povrijeivala je njenu sujetu... Zagrizla je ponuenu jabuku, ne shvatajudi da je u njoj napitak jai od njenog otrova... Umjesto mastila, opet potee krv njenim venama. Osjedajudi uzbuenje i strah, prihvatila je izazov... Sastanci su postali izlasci, a naizgled stranci - ljubavnici. Nisu se odricali teke uloge koju su sami sebi nametnuli svjesni da je poraen onaj ko prvi prizna da voli. U drutvu neizmjerno hladni i ravnoduni jedno prema drugom, ostajudi sami, gubili su sve norme vremena, prostora i morala. Voljeli su se strasno i divlje kao to to rade ljubavnici koji to ne smiju biti, govoredi jedno d rugom o svemu sem o osjedanjima, nudedi jedno drugom sve sem ljubavi i sigurnosti... Ona je sebe uvjeravala da voli momka koji je trenutno daleko, da seks i ljubav nisu nuno uslovljeni i da nije za osudu to t o s vremena na vrijeme spava sa nekim drugim... Da li bi ostavio takvu devojku? Da li bi je osudio? Nije je interesovalo... On je flertovao sa djevojkama iz njenog okruenja, ali bez strasti ili istinske zainteresovanosti, s osnovnim ciljem da u njo j pokrene vrtlog ljubomore. Zadavali su jedno drugom rane u borbi za dominaciju, nesvjesni da vie niko te rane nede zalijeiti. Ako to ne uine sami... Stvar se otela kontroli... Njoj... Svaki dodir, svaki pokret, sve to je inila njemu i za njega, svjedoilo je o ljubavi. Nj egovo tijelo, svjedoilo je o rijeenosti da stoiki podnese simptome njene zaljubljenosti ne odajudi se. Njen prvi pokuaj da mu suptilno predoi svoja osjedanja, udario je u Kineski zid njegovog srca. Dok su leali na krevetu, oputeni i mirni, ona mu lagano pokretima p rstiju na leima ispisa "volim te". - ta to treba da znai? - Zato? - Koliko ja znam, ta rije ne postoji u naem rjeniku... - Naravno - bolno se osmjehnula - to je samo kompliment tvojoj zavodljivosti. Izazivam te... Nije htjela da se preda. A on je bio na odlinom putu da je ubijedi kako je od njih dvoje ona ta koja vie voli. To vrijeme hladne igre trajalo je mjesecima. Ona je prvi put voljela!

38

U posljednje vrijeme, bila je strahovito nesredna, ali ta ponosna dua nije sebi dozvoljavala priznanje. Samo je sluajnost d ovela do te erupcije. Ljubomora i ljubav su je obuzele i u tren oka savladale njen ponos. A on se predavao svojoj neizmjernoj sredi zbog oiglednih znaka njene ljubavi samo u trenucima kada ona to nije mogla proitati u njegovim oima. Stalno se drao zacrtane t aktike: u drutvu je povremeno sa njom razgovarao nezainteresovano i hladno, a kada su ga njena blagost (koja ga je upravo iznenaiva la) i njena bezgranina prednost dovodile u opasnost da izgubi vlast nad sobom, pozivao je u pomod svoju hrabrost. Sigurno je to je dna od najdivnijih crta njegovog karaktera. Kapitulirala je. Morade da mu prizna svoja osjedanja... Znala je da to znai poraz u njihovom malom ratu elja, poude i ljub avi. No, to saznanje, samo po sebi nije je uznemiravalo. Bojala se onog trijumfalnog N E koje de on izgovoriti shvativi da ga voli kao to je on jednom... i da ona pati... Suze su navirale, ali znala je da de on odluiti... Sjedjeli su u autu, sasvim blizu jedno drugom. Nije imala snage da ga gleda. Polako se okrenula ka njemu i on se iznenadi ugledavi taj izraz neizrecivog bola u njenim oima koji je tako malo liio na nju. Bio je zbunjen, ali i dalje dosledan svom tiranskom stavu: "Ona ne smije vidjeti da je volim." Osjetio je da ga snaga izdaje: upotrebio je sve svoje modi da se savlada. Samo on zna koliko ga je to truda stajalo. A ona je, meutim, jedva ujnim, isprekidanim glasom uzalud pokuavala da govori jasno, objanjavajudi da se ne kaje zbog svo jih postupaka (jer joj to ponos nije dozvoljavao), ali da zbog njih nije ni s redna. - Volim te! Ali stvarno... Vie nego to mogu da iskaem. I ne mogu dalje ovako... Hodu da razrijeim ovu apatinu situaciju... Da li eli pravu vezu sa mnom? Mogao je opipati iskrenost kojom je zraila svaka njena rije. Bila mu je tako blizu, nj en miris ga je mamio. Vidio je njenu kosu, njen vrat, njene stegnute ake i odjednom je zaboravio na sve to je sebi sugerisao, lagano je obuhvatio oko struka i privio na gr udi. U oima mu zaiskrie suze... - Pa ko to ne bi elio?! Naglo ga je pogledala. uti od njega te rijei, bila je sreda kojoj se vie nije nadala. Kako je tada proklinjala svoj ponos, kako je eljela da uini neto neobino, neuveno, da mu dokae koliko ga oboava i koli ko je odvratna samoj sebi! Uskoro je otputovala, tek da se stiaju strasti. Raskinula je sve svoje dotadanje veze, odbacujudi jedan ivot i spremno se predajudi novom poetku. Nakon njenog povratka, uletjeli su u vrtlog strasti i ljubavi, neoekivano intenzivno i burno, vapedi jedno za drugim u svakodnevnim susretima, njima tako kratkim. Njihova ljubav je ruila sve kodekse tradicionalnosti, mjere predostronosti, principe moralnosti. Bajka se odvijala pred oima zauenih posmatraa njihovog ivota, zraedi iz sebe neto neizrecivo jako, magino , iznad svih znaenja rijei ljubav, neto blisko boanskom oboavanju i nirvani... Snana energija ih je titila od ljubomore i zlobe. Bili su amajlija jedno drugom... Bez pretjerivanja, savren odnos dva bida, moda nenaruiv, bez svaa i razmirica, bez potrebe za dominacijom ili podreenodu... Jedna tako savrena cjelina, mogla je iz pepela civilizacije podidi novi raj... Ali... ekaju ih iskuenja. Sudbina je odluna u provjeri njihove ljubavi. Nju alje daleko od njegovog oka, gdje joj daje nevjerovatnu ansu blistave karijere i uspjene bududnosti... Njemu ostavlja dilemu i nadu jer... razdaljina je za ljubav isto to i vjetar za vatru. Malu gasi, a veliku raspiruje! Ona de prihvatiti izazov jer je to neizbrisiva crta njenog karaktera, on de prihvatiti njenu odluku i ... Da li je njihova ljubav samo mladalaki zanos? Da li de se ved sjutra smijati iluziji ljubavi koju su imali sa svojim prvim i skustvom? Da li je zavjet koji su jedno drugom dali vjean? Vrijeme de dati odgovor... Jedno je sigurno, statua isklesana snagom njihove ljubavi, dugo de prkositi prolaznosti zaodjevajudi se velom vjenosti...

39

Jutro posle... Tog dana padala je kia. Volela sam da gledam te krupne kapi, zvuk koji stvaraju pri padu. Hodala sam ulicama, ne krijudi se kao drugi pod kiobranom. Ruku zavuenih u depove, polako sam zaobilazila barice po trotoarima. Zaustavljala sam se samo na semaforima. Iako bez cilja, ila sam pravo, ne skredudi nigde, sve dok na jednoj od raskrsnica neko nije uzviknuo moje ime. - Anja! Podigla sam pogled i ugledavi oveka u autu, nasmeila se. Prilazedi mu, sklanjala sam mokre pramenove kose sa lica. I mogla sam da ujem kako guna o tome da du se razboleti, to po nevremenu idem tako detinjasto, neodgovorno. Prijatna toplina me je obuzela im sam s e spustila na meko sedite suvozaa. Nagnuli smo se u isto vreme jedno ka drugom i ovla poljupcem pozdravili. Svojim velikim akama pokuavao je da ugreje moje prste. I sve vreme je govorio, govorio, govorio... Taj ovek, stariji petnaestak godina od mene, bio mi je veoma drag. Kao roak moje prijateljice, kao ujak moje velike ljubavi... Zadrhtala sam setivi se svae sa onetom, a Mladen, misledi da je od hladnode, ispitivaki me je odmerio i skoro naredio: - Idemo do mene da se osui! Razbolede se. Od poetka smo imali udan odnos. Nikada se nije ljutio zbog mojih ala, zbog izreenih gluposti. Pratio ga je mit neenje, avanturiste. Umeo je d anima da bude van kude, po hotelskim sobama, po raznim gradovima. Divila sam mu se, njegovoj pokretakoj snazi, i znala sam da sam mu draga - naravno, ne i koliko... I sada sam sedela kraj njega u autu. A privlaile su me njegove oi. Njegova kosa proarana sedim vlasima, mamila je na dodir. Ranije, dok sam bila devojka njegovog sestrida, odbijala sam takve misli, skrivala ih o d sebe. Govorila da je stariji, da je bio sa mnogo devojaka na jednu nod, da mu ne bih ni ja znaila. Stigli smo do njegove kude. Zbog izgovorene ale, podigao me i preneo preko dvorita, do ulaznih vrata. Uinio je to neno, kao kada bih ja sa poda podigla cvet, sa toplinom, lakodom. Mada, za pola metra nia i 50 kg laka, sigurno mu nisam predstavljala teret. Sedeli smo u tiini. Zbunjujudoj. Nepoznatoj za nas. Neto se dogaalo. Osedala sam! Ustala sam sa troseda i ula u kupatilo. Mladen me je kroz dim cigarete zamiljeno posmatrao. Istuirala sam se skinuvi svoju vlanu odedu i obukla njegovu koulju koja mi je bila nadohvat ruke. - Anja, doi! Njegov glas je poremetio tiinu. Prihvatio je ealj koji sam mu pruila dok sam se sputala kraj njegovih nogu. Kia se i dalje slivala niz prozorska okna i svu svoju napetost pokuala sam da odagnam pogledom na nju. Strpljivim pokretima, Mladen je razmrsivao moje kovrde, neno je prelazio eljem po pramenovima moje kose. I bila sam mu zahvalna to je dutao, to nije mogao da vidi moje rumene obraze. Verovatno, osedajudi moju nervozu poeo je da me masira. Najpre neno, pa sve jaim pokretima ruku. Mislim da je oset io svaku moju kost, svaki milimetar mojih lea... Okrenula sam se i susrela se sa njegovim oima u kojima sam proitala ono to sam elela, ono to je on eleo. Ne skredudi pogled, sputao je glavu ka meni - polako, i ja sam podizala lice ka njemu. Poljubili smo se. Osetili jezike, uli uzdahe onog drugog, koji su uinili da mu priem jo blie, slobodnije. Povukla sam mu demper preko glave, a u isto vreme on je otkopao dugmad svoje koulje koja je bila na meni. Dodir njegove koe, njegovog golog tela me nije uplaio. Naprotiv, osedala sam se sigurno prekrivena njegovim telom, njegovom snagom i nenodu u isti mah. Dopustila sam da me ima, kao to je imao toliko njih pre mene, a ipak sam se osedala tako posebnom kada je zario lice u moju kosu i proaptao da me vie ne moe pustiti od sebe. I ja sam mu verovala... Probudilo me je zvono na vratima. Otvo rila sam oi i pomerila Mladenovu ruku sa svog tela. Pojaao je zagrljaj i promrmljao: "Ne idi!" Poljubila sam ga onako pospanog i nasmeila se njegovom pogledu na moje nago telo . Povukao me je na sebe kada je zazvonio telefon. Ignorisali smo ga, kao i zvonjavu na vratima, ali zvonilo je, zvonilo, zvonilo... Ustala sam mrzovoljno, uzela mobilni sa stola i pola ka vratima. Gotovo istovremeno sam rekla "molim" i otvorila vrata... Doekala me je tiina i onetov okiran pogled videvi moje sanjive oi, moju razbaruenu kosu, Mladenovu majicu na meni. Nisam imala vremena bilo ta da kaem. one se okrenuo i dredi telefon u ruci, bez ikakvih rei otiao. Stajala sam neko vreme u mestu, skamenje na. Mladen je doao do mene. - Ko je to bio? ta ti je? ta se desilo? ]utedi, pruila sam mu telefon na ijem je ekranu bio broj njegovog sestrida, pokazala rukom ka dvoritu, i od siline pomeanih osedanja zaplakala. - ta sada?! U vazduhu je lebdelo pitanje koje sam s mukom izgovorila. Zabolela ga je ta moja nesigurnost, a mene njegov povreen pogled. Zagrlila sam ga. Jako. I dozvolila da me tei, voli, ojaa. Povratka starom vie nije bilo. one je bio moja ljubav koja se neslavno zavrila, a u prolosti nisam elela da ivim. Nit koja nas je vezivala pokidala je samo jedna izgovo-rena re. Jedna stvar pokrede drugu, a lavina izgovorenih uvreda nas je zatrpala, uguila. Ved sutradan, Mladen je nazvao oneta. Voleo je ist i jasan odnos. Sedeli smo sve troje u tiini, za stolom, povre eni svako na svoj nain. Mladen je prvi napravio rez, prekinuo muninu - razreio sve. one je shvatio da nisam uinila greh, ni prevaru. Posle izgovorenih uvreda i mog ponienja nije bilo nade za oporavak nae veze. Meni je to odmah bilo jasno, njemu izgleda tek sada. Videvi Mladenovu ruku koja je blago prekrila moju, one je ustao, poeleo nam sredu i otiao... Ostali smo sami, olakani, ali ne sasvim bez tereta, jer napolju nas je ekalo toliko sveta. Pokuavam da me ne dotiu tua miljenja, predrasude. Pokuavam da se ne obazirem na zauene poglede ljudi, kada me Mladen uhvati za ruku i poljubi nasred ulice. Pokuavam i, uz njegovu pomod, uspevam. Osedam kako ljubav iz njegovog tela prelazi u moje svaki put kada ga ujem, vidim, dodirnem. I smejem se, jer se i o n smeje, zato to se volimo i verujemo u nas, i u jedan svet koji u meni poinje da se oblikuje...

40

Moda Sinoc je padala kisa Izgledalo je kao da sa svojim velom od kapljica pokusava da sakrije oluju koja je prosla tog popodneva ruseci sve sto joj se nalazilo na putu. Koliko strah moze da unisti cak i najlepse snove. U kolima se vrtela po ko zna koji put kaseta sa istom muzikom, onom koju je on snimio za mene. Only for Emily Igra senki, nepravilni oblici svetlosti i tame koje su se prelamajuc i reflektovale na njevom licu. Trazila sam plavetnilo, onu istu nadu i sigurnost kao samo nekoliko sati pre toga. Reci, bujica reci koja me je lagano odvacila u nepoznate dubine saznanja. Njegov mirni osmeh i moj preplaseni, nervozni, reci koje su se zaustavile negde na pola puta nemajuci hrabrosti da izadju, da se probiju, reci koje nisu davale sigurnost, koje su zvucale tako neubedljivo, tako mlako. Zeleo je da ga ubedim, da mu kazem to nesto sto ce mu dati mir i sigurnost, snagu da ide dalje i osvaja tu pustinju osecanja koja se prostire mojim zivotom. Ponovo reci, reci, reci Tako blizu, skoro da sam mogla da osetim njegov dah, da cujem ritam srca, tihi tok krvi koja je navirala njegovim venama. Vreme nije imalo milosti, izgledalo je kao da leti, mogla sam da vidim kako se kazaljke pomeraju. Jedan pozdrav Pogled koji trazi potrvdu, poziv Moj pogled koji se sakriva, stidljivo gleda u pod da ne bi odao ono sto je tako strasno zeleo. Pogled koji se okrece ka prozoru, vratima U momentu zajedno sa njegovim pokretima je sve stalo, vreme, z ivot okolo, moje misli, moj pogled koji je skupivsi snage dozivao njegov. Zvuk vrata koja se zatvaraju. Zivot koji nastavlja da te ce Vidim kako lagano koraca prema svom autu, s pogledom uprtim u vlaznu ulicu Kisa je nastavila da svira svoju neznu muziku i moj e srce ponovo da se nada. Mozda sutra Mozda neki drugi dan Mozda vise nikada Zute ruze jos mirisu Zute ruze jos mirisu... Brao si mi zute ruze,poklanjao cokoladu sa lesnikom... i ukrao srce. Znao si da obozavam ruze i cokoladu.znao si da ne mogu bez tebe... Pre nego sto smo se sreli,bila sam nasmejana i naivna klinka,koja je sanjarila o nedostiznim stvarima.Ljubav je za mene bila samo igra.Igra po mojim pravilima:upoznaj ga(obori ga s nogu), zabavljaj se sa njim(ponekad se mozes i zaljubiti u njega-ali samo ponekad!)i ostavi ga(nabolje je da ga sto pre zaboravis-sta ce ti!).Mozda me je sudbina kaznila s tobom.Bio si tako slatka kazna...i otrovna. Bio si slika i prilika princa iz mojih snova.Zgodan,opasan,crn,sa plavim ocima.Ljubav na prvi pogled...Bila sam ocarana tobom i slepa od ljubavi.Nisam slusala opomene da si ti obicna propalica sa mracnim tajnama.Verovala sam samo tebi,neodoljivom strancu... Dani su prolazili,a ja sam te sve vise i vise volela.Govorio si mi da sam tvoja smedja lutkica i smedjooka mackica.Obozavala sam tvoj parfem sa mirisom vanile i ulje za kosu od kokosa.Tesio si me kada sam plakala gledajuci neki romantican film i saptao mi da sam tvoja princeza,tvoj veciti sanjar.Uvek si bio tako nezan sa mnom... Zbog tebe sam zavolela Marlina.Lezali smo u mraku tvoje sobe i slusali njegove pesme.Secas se? Bio si slika i prilika princa iz mojih snova.Zgodan,opasan,crn,sa plavim ocima.Ljubav na prvi pogled...Bila sam ocarana tobom i slepa od ljubavi.Nisam slusala opomene da si ti obicna propalica sa mracnim tajnama.Verovala sam samo tebi,neodoljivom strancu... Dani su prolazili,a ja sam te sve vise i vise volela.Govorio si mi da sam tvoja smedja lutkica i smedjooka mackica.Obozavala sam tvoj parfem sa mirisom vanile i ulje za kosu od kokosa.Tesio si me kada sam plakala gledajuci neki romantican film i saptao mi da sam tvoja princeza,tvoj veciti sanjar.Uvek si bio tako nezan sa mnom... Zbog tebe sam zavolela Marlina.Lezali smo u mraku tvoje sobe i slusali njegove pesme.Secas se? "Nemam onih 18 godina,ni mac u grudima da bih opet sve ispocetka. Nemam ja milion sudbina,pa zar nije dovoljnaova jedna tako bedna..." Ubedjevala sam te da mi ne smeta razlika u godinama.Osam godina...Sta je to? Nista. Oprastala sam ti greske proslosti.Pa,volela sam te!A covek oprasta onoliko koliko voli... Tako nam je bilo lepo.Tokom restrikcija smo se kartali,ali nije bilo gubitnika.Oboje smo bili pobednici,ave dok...I Formuli 1 sam pocela pratiti zbog tebe.Ti si navio sa Hakinema,a ja za Sumahera.Moj favorit je postao prvak sveta(kladili smo se, secas se)...a ti i ja smo izgubili...izgubili se u lavirintu zivota. Secas se nasih setnja?Hodali smo pustim ulicama,ljubi se i brojali zvezde.Kda god sam videla zvezdu padalicu, pozelela sam da zauvek ostanemo zajedno.Izgleda da ni zvezde padalice nisu tako mocne... Zvao si me sto puta na dan da bi pitao: -Jel me volis? -Volim te. -Koliko? -105,5%! To je bila nasa tajna lozinka,znak da je sve u redu.Na pocetku i jeste bilo sve u redu.Nisam ni slutila sta me ceka.Nisam razmisljala o buducnosti.Samo sam zelela biti sa tobom.Zauvek.Bila sam spremna da odemo zajedno na kraj sveta.I jos dalje...u nepovrat... A

41

ti?Ljubomorno si me cuvao,cak i od pogleda drugih.Hteo si da pobegnemo zajedno,da se udam za tebe,da budem jedino tvoja,da ti rodim kcerkicu.Obacavao si kule...kule od karata... Na kraju,ostala sam sama.Ne bas sasvim sama.Uspomene,bol i suze su sa mnom.Znas,cisto mi prave drustvo...umesto tebe.Prvo me preplave uspomene,onda osetim neizdrzljiv bol i na kraju stignu suze... Ako si me voleo...ako me jos volis,zasto si nestao bez traga i glasa?Sad vec znam da je istina sve sto su govorili o tebi.Uprkos svimaVOLIM TE!Volim te,moj plavooki prince,najvise na svetu!Bez tebe moj zivot nema smisla...Ti si me naucio voleti,prastati...patiti.Sad znam sta je prava ljubav.Prvi put volim beskrajno,iskreno i nesebicno.Sve me podseca na tebe.Puste ulice,zvezde padalice,zute ruze,miris vanile,Merlinove pesme...sve! Pre neki dan sam gledala neki romantican film i opet se setila tvojih reci: -Ti si nesto najlepse sto mi se dogodilo u zivotu! Uskoro se selim u tvog grad.Trazicu te!Svako vece cu ici na nasu obalu,u nas park.Pravicu drustvo nasoj labudici.I ona je usamljena kao ja.Cekacu te... Dodji po mene,moj prince!Obecao si.Bajke uvek imaju srecan kraj.Princ i princeza se vencaju i srecno zive do ktaja zivota... a sta je sa nasom pricom?Prohujala sa vihorom? "Ako me ikada sretnes, ne stavljaj ruke na lice, nemas sta od mene kriti... Ne pitaj da li je pravedno sto nas je prekrio mrak, ni sto nismo zajedno..."

Kad ljubav nije sudjena Bilo je leto 2000. Tog leta smo odlucili celo moje drustvo i ja da idemo na more, radi zezancije. Dani su prolazili super i dosta brzo. Tu smo se i upoznali i poceli da izlazimo. Visok, crn, dobre gradje, mozemo reci savrsen za moje zelje. Uskoro sam se ja vratila u Beograd, a on u Nis. Rastali smo se kao prijatelji. Nisam ni mislila na njega, bio je on jedan od tih koje sretnemo jedanput i Bog zna kad opet.Ali prica nije bila takva. Mesec dana posle sam ga srela u Beogradu na Kalemegdanu slucajno, mislila sam. I tada su opet poceli izlasci. Preselio se sa svojom porodicom i radi kod privatnika. Izlasci su poceli i sa njima zblizavanje, sve dok jedne noci nisam sama ja kapitulirala. Predala sam se, spustila svoju granicu i dozvolila mu sve. Bilo je lepo sa njim, ne znam bilo je drugacije. Nisam mogla pet minuta a da ne mislim na njega. Volela sam ga puno. Nisam ni razmisljala na posledeci, ljubav je takva. Ali bilo je posledica vise nego sto bih ja mogla da zamislim. Bilo je sve kao filmska prica, samo sto se ovog puta odvijalo na meni, mojoj kozi i u mom srcu.Desilo se ono na sta nisam ni pomislila. Ostala sam u drugom stanju. Tada je sve pocelo. On me je terao da abortiram, nisam htela da cujem, ne to je moje dete. Nisam iskreno htela da verujem da moze neko da nece dete. Rekala sam ne. On je naravno poceo sa tim da ce da me ostavi i da cu morati sama da se snalazim. Pretio je. Iznenadio me je. Nisam se tome nadalala od njega. Promenio se preko noci. Naravno, on je otisao i ostavio me je samu da se brinem o svom zdravlju. Bolelo me je. Noci i dani su bili kisama ispunjeni. Jedina nada mi je bila u tom detetu sto je raslo u meni i koje me je podsecalo i uvek ce me podsecati na njega. Izdrzavala sam sama sebe i starala sam da moje dete dodje na ovaj svet u naboljim mogucnostima. Pre poroda pojavio se moj bivsi iz Australije i zatekao me u drugom stanju. Naravno nije mogao da veruje kako sam mogla da se upustim u tako nesto. Sta sam mogla da mu odgovorim. Nista. Nasela sam dobro. On je otisao u Nis da nadje tog idiota, kako ga je zvao, da izvrsi svoju duznost prema meni.I nasao ga sa zenom i dvoje dece. Saznala sam tek posle poroda i on se tada pojavio. Rekao je da me vodi u Nis i da ce da se on brinuti o nama. Nisam htela, ali je i Dragan, moj bivsi, insistirao. Sta sam mogla uradila sam ono sto sam mislila da je najbolje za moje dete. Znala sam da mu treba otac i da ja moram da se zrtvujem za njega. Otisla sam, sa nekom zadnjom misli da cu se gadno pokajati. Zivela sam u jednom stanu i on nas je posecivao jako cesto. Bio je opet onaj stari, kog sam poznavala. Sa Igorom, nasim sinom, je bio super, otac kog sam uvek zelela za svoje dete. Ali tu je bila njegova zena,koja nije nista znala. Krenulo je opet vidjanje i sa njim staro ozivljavanje ljubavi,ali sam se sve vise zatvarala u sebe, nisam htela da se otvorim jer znam dobro da cu da patim jos vise ovog puta. Nije islo, volela sam ga jos uvek i postajala sve vise ljubomorna kada ne dodje kad obeca, i stalna izvinjenja zbog njegove zene. Bio je taj deo zivot zivi pakao. Puklo je sve kada je njegova zena saznala. Dosla je u stan i nazvala me kurvom i slicnim recima. Bilo je to previse sto je moj um i moje srce mogli da podnesu. Spakovala sam se i sa Igorom se vratila u Beograd a zatim otisla u Novi Sad kod rodjake na neko vreme. Trebalo je da se odmorim i da zaboravim to sto sam prozivela tamo. Nisam mogla da zaboravim, vuklo me je nesto nazad u Beograd kao da me on tamo ceka kao nekada i govorio mi da me voli. Jos uvek mi je govorio ali nisam mu mogla vise verovati. Suvise je lazi preslo preko tih njegovi prelipih usana koje su me ljubile. Nakon mesec dana sam se vratila u Beograd. Otisla sam do mog stana da uzmem nekoliko stvari. Nesto nije islo sa vratima. Kljuc nije hteo da udje. Pocela sam se tu nasred hodnika nervirati,sve dok se vrata nisu otvorila. On. Iza se cuo glas njegove zene:,, Ko je to?'.-,, Niko'. Bila sam niko za njega. Okrenula sam se

42

drhtavim hodom krenula prema vratima. Prodao me je. Niz stepenice sam cula njegov korak. Zagrli me je. Cutala sam. Bila sam umorna od borbe i bezanja. Jednostavno sam stajala tu i ono sto sam osecala prema njemu jednostavno sam osecala. Izasli smo napolje i on me je vodio neku. Ne znam tacno gde. Nije me interesavalo. Bila sam tu u njegov zagrljaju nakon toliko vremena, slobodna da osecam prema njemu to sto osecam.Cula sam glasove i konstatovala sam da se nalazimo na zeleznickoj stanici. Ugurao me je u voz i reko da ce nam se uskoro priduziti i da cemo napokon biti srecni. Njegove oci su bile tuzne i govorile mi ljubav. Shvatila sam da me je on negde u dubini svoje duse voleo. Ali ta ljubav je bila isuvisa kasna. Stigla sam u Novi Sad i nazvala Dragana i rekla da prihvatam njegovu ponudu nakon toliko godina odbijanu. Zamolio me je da mu dam malo vremena i da ima sve da sredi. Dosao je u Novi Sad mesec dana posle sa papirima da mogu u Austaraliju. Otisla sam daleko. Nisam ga ni videla ni rekala mu zbogom. Ne buducnost je bila u mom sinu. Otisla sam daleko, i pocela nov zivot. Imala sam onoliko koliko mi je bilo potrebno i lepo sam zivela. Ali uprkos svemu moje misli su letele prema njemu. Sacekala sam godinu dana i onda sam otisla nazad u Jugoslaviju, jednostavno da vidim sta jos uvek osecam prema njemu, da li propustam mozda sansu. Otisla sam u svoj stan,ali nikoga nije bilo. Cekala sam ceo dan dok mi jedna starija zena nije saopstila da tu ne zivi vise niko vec godinu dana. Pokupila sam se otisla u Nis. Nije ga bilo kod kuce. Noc sam otisla po nekim barovima, gde je obicno odlazio. Nista. Mislila sam da mu se nesto desilo, bila sam cak uspanicila. Dok ga nisam nasla u jednom bar sa nekvom kurvom. Mirno sam prisla, cak nisam bila ni ljuta niti ljubomorna. Lepim recima sam je udaljila od njega. A on. Bio je sav unisten, pijan do zemlje. Nazvao me je zenom njegovog unistenja. Ali nisam ja njega unistila on je sam sebe. Odvela sam ga kuci i tu smoo proveli zajedno tri dana zatvoreni. Shvatila sam da ja tu nema sta da trazim da su nam zivoti potpuno otisli razlicitim putevima. On je propao skroz, zena ga je napustila sa decom i otisla sa drugim. Otila sam drugi put od njega sada definitivno. Nesto je puklo izmedju nas. Pustena sam iz zatvore odlobodili su mi ruke.

Njegov Carobni pogled Bilo mi je 15 kad sam ga upoznala ... Bio je decko mojih snova i cim sam ga ugledala pogled mi je zastao imao je nesto u sebi sto me je ocaralo u secundi... Ovako...ja i on smo se znali preko Computera ziveli smo u istom gradu ali ga nikada nisam videla niti on mene.... poslao mi je sliku i nije mi se nesto bas svidjao ali smo i dalje pricali ... svaki dan mi je govorio da zeli da me upozna kako sam ja jedna divna devojka i kako zeli nesto vise samnom... i ja sam osecala nesto slicno prema njemu imao je nesto sto mi je pamet mutilo ... ali ipak nikada nisam ni pomislila da cemo izlaziti posto je bio stariji 4 godine... ali ustvari desilo se drugacije... Ubrzo je dolazila zurka koju sam jedva cekala posto smo se dogovorili da se upoznamo i malo popricamo... bila sam jako srecna ali i nervozna .... i dosao je taj dan otisla sam sa svojim drustvom ... igrali smo zezali se sve dok nisam pogledala na drugu stranu i ugledala Njega...Sve kao da je stalo kao da ni muziku vise nisam cula kao da nikog oko sebe nisam videla Sem Njega ... imao je tako caroban pogled bio je Decko mojih snova ... nisam mogla da verujem ... I tako ja sam se za gledala i onda me je drugarica povukla za ruku i rekla "sta ti je ajde da igramo" ali ja nisam znala kako se zovem... celu vece moje oci su trazile njegove... on niiije mene prepoznao posto sliku koji je vieo nisam vise izgledala tako ... i naravno bio je moj red da odem i da se javim... sva sam drhtala i znoj me oblio .... i kada sam videla da je sam otisla sam ... prisla sam i rekla "Dobro vece ja sam ****** drago mi je " isto to je i on ucinio i zagrlio me nezno..... pitao me je da odemo napolje da popricamo mislila sam da sam u Raju.... Ludo sam se zaljubila .. i tako ja i on smo dugo i dugo pricali dok nije doslo vreme kuci .. odvezao me je kuci i poljubili smo se ( jeste dda je bilo malo teze posto je to bio moj prvi poljubac ali je bilo tako divno ) tu smo razmenili brojeve i culi se svaki dan ... nasa veza je trajala 5 meseci sve je bilo tako lepo kao u bajci .... I kada je doslo leto moj decko je morao da ide u yugoslaviu u posetu bila sam jako tuzna jel sam znala da se necemo videti 2 meseca ... ali ipak znala sam da se vraca... i tako ja i on smo se dugo oprastali i otisao je ... to leto je bilo tako dosadno i tmurno svaki dan sam samo na njega mislila i zelela da budem u njegovom narucju ali bio je predalekooo... i tako hvala bogu proslo je i tih dva meseca moj dragi se vratio.. pa mislim da nije bilo srecnije osobe na svetu... Ali kada smo se sreli oon se ponasao drugacije totalno se promenio i nisam mogla da verujem.... i tako ja i on smo raskinuli zbog nekih sitnica nije ni hteo da mi kaze pravi razlog nego je samo rekao da je problem u njemu ne u meni i to je bilo sve..... plakala sam kao malo dete mislila sam da je sve gotovo da za mene zivota vise nema ... u skoli sam popustila rodjitelji nisu znali sta da rade samnom ... ni u drustvu nisam bila vise ona vesela ludaca koja je svakome dan pravila vedrijim ... sada sam samo sedela i cutala ... nisam ni obracala paznju na svet oko sebe samo sam mislila Na Njega.... i tako prosla je par nedelja kada smo se ja i on culi( i ako je malo vise proslo cim smo se culi moje srce je opet zaigralo ) i onda mi je rekao pravi razlog naseg prekida ... i to je bilo" cuo sam sa si me varala kada sam bio u yugi i nisam mogao da verujem da moja mala bebica me vise nevoli i da me vara i to me je jako bolelo i nisam mogao da ti kazem to, samo sam hteo da raskinemo i da vidim dali ces biti sa njim, dali je to stvarno istina ili ne.... i sada sam video da sam pogresio i da sam trebao o tome sa tobom da

43

pricam a ne sa mojim ljubomornim drugovima i sada se kajem ... dali bi mi oprostila i dali bi ja i ti mogli biti zajedno opet?" .... tu sam zaplakala nisam mogla da verujem nisam znala sta da kazem .. kao da je sve opet zastalo isto kao i pvi put kad smo se upoznali... i posle pr dana za moj rodjendan smo izasli i ponovo smo zajedno .... pa zamislite tu srecu ... Mnogi mi kazu da mu nisam trebala dopustiti da mi se vrati ali ja sam to uradila samo zato sto ga volim volimm mmmm svim srcem svojim i uvek cu ga voleti ... ja i on smo jos uvek zajedno i mnogo nam je lepo... "DRAGI MOJ TVOJA BEBICA TE JOS UVEK VOLI I UVEK CE TE VOLETI ZAPAMTI TO" Ljubav nije dug..

Cesto sam pisala ljubavne price, pisma, stihove ali nista od toga nije bilo iz licnog iskustva. Tako isto sam cesto pokusala da napisem nesto iz licnog iskustva ali odma na pocetku bi i prestala. Suvise bi bolilo da bi nastavila. Nadam se da ce ovaj put biti drugacije. Ipak mislim da sada malo je bolje. Mislim da mogu pisati o ljubavi koju sam osjecala tada i koju osjecam sada prema tom momku. Mislim da sam dovoljno hrabra da to uradim. Bilo je to 29 Januara 2000 godine. Bila sam redovan gost na tom serveru ali bas nikada nisam vidila njega, njegov nick. Nije mi bio poznat. Sjecam se rekao je "Cao, sta ima?" a ja ni razmisljajuci odgovorila sam. Na pocetku on za mene je bio kao i svi ostali. Samo jos jedna osoba s kojom mogu pricati da bi vrijeme proslo. Ni slutila nisam da ce on biti mnogo vise od toga. Ni slutila nisam da cu se toliko zaljubiti u njega da ce se moj zivot promjeniti. Pricali smo dugo taj put. Pricali smo o svemu i svacemu. Nikada nije bilo dosadno.Razmjenili smo e-mail adrese i javljali smo se jedno drugom cesto. Bilo je to ipak nesto novo za mene. Razmisljala sam cesto o njemu. Pitala sam se cesto ko je on, odakle je on, kakav je on i zasto je tu. Pitala sam se zasto mi je u mislima. Kada je bio tu pricali smo satima i satima a kada nije bio tu moje misli su bile uz njega. Uz nekoga koga nisam ni znala. Sjecam se da jednom dok smo pricali zezali smo se nesto i ja sam onako slucajno rekla "Bices moj il te nece biti" a on je i pristao. Dogovorili smo se da cemo biti zajedno. Sada mi je to pomalo i smijesno jer znam da tako nesto sada nebi nikada pocela. Mozda sada nebi jer znam kroz sta sam sve prosla zbog ljubavi prema njemu. Nasa ta veza je pocela 2 Februara 2000 godine. Bila sam sretna. Nisam trazila vise. Bila sam sretna samo s tim da je on tu. Da pricamo. Mnogo toga sam mu pricala o sebi kao i on meni. Bila sam zainteresovana da sto vise saznam o njemu. Da sto vise zavolim o njemu. I bas smo pricali o svemu. Pricali smo cak i o bojama, filmovima, zeljama, snovima pa cak i o tome kako ce izgledati nasa djeca. Znam sada da bila sam dijete koje je zelilo da se zaljubi po prvi put. Zelja te djevojcice se ostvarila. Ta djevojcica se zaljubila. Te godine u Aprilu sam punila 17 godina. Mislila sam da znam sve. Mislila sam da i on zna sve. On je te godine u Februaru napunio 18. Bili smo djeca. To sada znam. Sanjali smo o tom nasem prvom sastanku, prvom poljubcu, dodiru, pogledu,zagrljaju. Pricali smo satima i danima o tome a ti sati i dani su prolazili. Mjeseci su prolazili. Sve vise i vise sam ga volila. Nikada nisam razmisljala o tome da on mozda i nije ono sto kaze. Vjerovala sam mu vise nego ikome. Volila sam prvi put u zivotu. Mastala sam prvi put u zivotu i nisam htjela da se odreknem te ljubavi. Zelila sam ga.Ta godina je bila zadnja godina skole za mene. Zavrsavala sam srednju. Nekad nisam htjela ici u skolu da bi bila s njim, da bi pricala s njim. Imala sam dosta problema oko toga. Nisam zavrsila skolu dobro ali se ne kajem. Ne zelim ni da mislim na to. Bilo je vrijedno te ljubavi. A onda on bio je drugaciji. Kao da je htjeo da ode od mene. Vise nismo pricali. Svadjali smo se. Bojala sam se da cu ga izgubiti pa nekad sam jednostavno sutila. Nisam htjela da ode od mene. Nisam htjela da ga izgubim. Dosao je taj dan kada cu saznati nesto sto vjerujem da je bio metak. Prvi metak. Govorio je kao da ga ne interesujem. Rekao je da vec 3 mjeseca ima djevojku. Odlazio je od mene. Moje rijeci su bile hladne. Nisam htjela da zna da patim. Oprostila sam se od njega a ovamo sam jecala od bola. Drhtala sam. Nenormalno je bolilo. U skolu i dalje nisam isla. Otisla sam samo na zavrsne ispite a nisam ni ucila. Nisam htjela da zivim. Suvise je bolilo da sam bar pomislila da se borim. Nocima sam se budila, sjedila bi skupljena na mom krevetu i plakala bi. Suze su se slijevale niz moje lice. Bila sam ljubomorna, tuzna. Nikad tako nisam patila prije. A ipak, prije nego sto sam ga upoznala pozelila sam da i ja zavolim pa makar i patila. Moja se zelja ostvarila. Presla sam nenormalno dug put da bi ga vidila. Od Australije do Sarajeva. Htjela sam da ga vidim. Mislila sam da ako ga vidim prebolicu ga. Mislila sam da cu da ublazim svoje boli. Mislila sam da necu osjecati toliku ljubav prema njemu kada ga vidim. On je vec prije mog dolaska prekinuo s tom djevojkom. Samo

44

sam htjela da ga vidim. Da ubjedim sebe da on nije vrijedan niti mene niti moje ljubavi. Dosao je i taj dan. Dan kada sam zavolila njegov pogled, njegov pokret, njegov zagrljaj, dodir, poljubac. Zavolila sam ga. Znala sam to. Bio je nasmijan kada mi je prisao. Zagrlili smo se kao da se znamo vjecno. Zaljubila sam se. Znala sam to cim sam vidila njegovo nasmijano lice. Zavolila sam njegove prelijepe zelene oci. Gledala sam sve to povrsinski a nikada zaista nisam htjela da pogledam istinu u oci. Istina je bila to da ja i on necemo biti dugo zajedno. Znala sam to od pocetka ali nisam htjela da vjerujem u to. Vjerovala sam da cemo biti vjecno zajedno. Vjerovala sam da cemo ostariti jedno pokraj drugog. Vidjali smo se cesto. Izlazili smo. Hodali smo ulicama Sarajeva zagrljeni i volili smo se. Koliko je tu bilo istine s njegove strane ja neznam. I ako je mozda bilo lazno bilo je lijepo. Osjecala sam da me voli. Vjerovala sam u to. Blizio se moj odlazak. Jedne prilike smo pricali o tom odlazku. Zelila sam da ostanem tu pored njega. Da ostarim pored njega. Bila sam naivna. Mislila sam samo na nas dvoje, na tu ljubav. Nisam htjela da odem. Te noci na dan prije mog odlaska nismo bili zajedno. Bila sam kod tetke u Tuzli. Sada znam da sam tada prvi put shvatila da nas dvoje necemo biti zajedno i da necemo ostariti jedno pokraj drugog samo sto u to nisam htjela da vjerujem. Lezala sam u tamnoj sobi i tiho sam plakala. Tetka je to cula pa je legla pokraj mene. Zagrlila me je cvrsto i rekla mi je da je u redu sto placem jer ce mi biti lakse. Zaspala sam tako uplakana. Osjecala sam se kao malo dijete koje nezna sta ce. Na dan naseg rastanka cvrsto me je zagrlio. Drzao me je jako. Gledao me je pogledom koji vidim kad god zatvorim oci i pomislim na njega. Vjerujem da taj pogled nikada necu zaboraviti. Uvijek cu ga se sjecati. Nisam plakala. Nisam mogla da placem. Nije bilo suza. Neznam zasto. U dubini htjela sam da vristim jer nisam mogla da cuvam taj bol za sebe. Kada sam se vratila kuci culi smo se par puta posle toga. Znala sam da je izmedju nas sve gotovo. Nista nije bilo kao prije. Nije htjeo ni da se javi da makar znam da je dobro. Bolilo je. Ja sam ga i dalje volila. Molila sam ga da to rijesimo, da budemo zajedno, da nastavimo nasu ljubav. Dani i mjeseci su prolazili a ja sam sjedila i cekala. Bila sam kao djevojka koja ceka svog vojnika da joj dodje iz vojske. Samo, moj vojnik nije dolazio. Uzalud sam sjedila i cekala. Uzalud sam mastala. Bebo... Zvala sam te "Bebo" Znam da ces ovo procitati. Ne stidim se pisati o toj ljubavi. Ne stidim se jer onaj ko voli s tolikom ljubavlju kao sto sam ja tebe volila onda i kao sto te volim sada ima mnogo snage. Radila sam svasta da bi te vratila u svoj zivot ali nista nije uspjelo. Mozda je i bolje. Mozda da smo ostali zajedno sada bi poceli i da se mrzimo. Bili smo mladi. Ne krivim te sto si usao u moj zivot tako lako a niti te krivim sto si tako isto tako lako i izasao iz mog zivota. Iz mog srca nisi izasao. Vjerujem da nikada i neces ma koliko ja to sada htjela. Ja sam onda htjela da volim i moja se zelja ostvarila. Ipak zahvalna sam zbog toga jer na ovom svijetu ima ljudi koji nikada nisu ni volili. Ja jesam i ne stidim se to priznati. Posle tebe u mom zivotu bilo je dosta tih nekih ljubavi. Nisam ni jednog volila kao sto sam zavolila tebe. Nisam ni s jednim osjetila onaj zar. Onda sam bila zaljubljena djevojcica. Sada vjerujem da sam djevojka koja te voli. Nisam djevojcica koja ce uraditi opet neku glupost da bi te vratila u svoj zivot. Ja znam i vjerujem da na ovom svijetu postoji jos jedan covjek kojeg cu ja zavoliti istim onim zarom. Vjerujem da je on tu sada i vjerujem da me voli jer mi je to kroz citave ove godine pokazivao samo sto ja to nisam htjela da primjetim jer sam mastala o tebi, o nama. Ljubav nije dug... Vjerujem da je to istina. Ti mozda mene ne volis. Mozda nisi htjeo ono sto sam htjela ja. Ne krivim te zbog toga. Prije kada bi pomislila na tebe zaplakala bi. Ponekad bi te i mrzila. Sada kada pomislim na tebe nasmijesim se. Sretna sam sto sam zavolila pa makar i patila zbog toga. U tvoj grad nisam dolazila. Nisam imala dovoljno snage mada me je zelja mnogo puta vukla. Mozda jednog dana nekada u buducnosti dodjem. Mozda budem dovoljno hrabra da prodjem ponovo kroz one ulice kroz koje smo prolazili nas dvoje. Mozda budem dovoljno hrabra da te pogledam u oci i da se nasmjesim. Mozda tada budem drugacija, hrabrija, veselija. A sada, sada samo zelim da ovu ljubav koju osjecam prema tebi zakopam. Ovo ce biti zadnji put sto cu pisati o tebi. Pricati o tebi. Vec davno sam prestala da pricam o tebi mojim prijateljima. Oni misle da sam te prebolila. Ja znam da nisam. Svoj zivot, svoju ljubav cu da poklonim njemu koji me voli. Vjerujem da cu i ja njega zavoliti jos mnogo vise. Vjerujem da ce to biti nesto jako i lijepo, bas onakvo kakvo sam zelila da bude s tobom. Mozda jos ljepse. Nadam se da si ti dobro. Vjerujem da jesi. Bilo je vremena kada pozelim da se cujem s tobom ali znam da to nije dobra ideja. Ponekad jos uvijek boli kada me ignorises kada smo tu na netu ali i ne razmisljam o

45

tome puno. Zelim ti svu srecu svijeta. Zelim da se sve tvoje zelje ostvare. Moja mama je rekla a znam da mnogi to isto kazu da cak i onda kada ostaris sjecas se neke stare ljubavi. Uvijek imas posebnu ljubav. Ja vjerujem da cak onda kada budem pored njega, kada budem zena, kada ostarim pored njega sjecacu se tebe. Na neki svoj nacin, uvijek cu te voliti. Oduvijek I Zauvijek... Govorili smo to jednom drugom. Vjerovali smo da ce nasa ljubav biti to. Mozda i jeste.. ODUVIJEK I ZAUVIJEK " I KAD NISI TU KRAJ MENE

Lako je sada. Sta cu kad dodje zima i prelijepe pahulje? Ici cu sama ulicom, pogledat cu u tvoje prozore. Svjetla ce biti pogasena. Znam, vec odavno tu nikoga nema. Samo tama. .. suze u ocima, to je sve sto ce ostati od mene i od tebe. Ti nijemi svjedoci nase nesrecne ljubavi, te suze koje nas spojise i razdvojise. Nikada ih nismo krili, pa necu ni ja tada, kad osjetim hladnocu u njedrima, tamo gdje je tvoje ime zauvijek urezano. Gledat cu zaljubljkene parove. Pomislit cu: koliko su sretni! Ja cu biti sama, sama na cijelome svijetu. Cekat cu nekoga ko mi nikada nece doci Nekoga ko mi nanosi bol iako nije tu, neko koga cu zauvijek voljeti. Svejedno cu cekati, mada znam... s tobom sam zeljela poci u vjecnost. Ti si sve sto sam zeljela od zivota. Moja ljubav, moja jedina ljubav. Dolaze vremena osudjena na samocu a ja zelim da si tu. Ipak sam samu sebe osudila. Ti nisi tu a vladas nada mnom! Lezis tamo negdje iza hladnih zidova. Razdvojeni smo a nikada nismo ni bili spojeni. Tesko je naviknuti se na prazne ulice, prazna lica. Tesko je bez tebe... ali raduje me jedna pomisao a to je da ponekad, makar i na sekund tvoje misli dodju do mene, mozda bas u ovom trenutku setamo zajedno? Mozda nam se sada usne spajaju a pogledi miluju? Mozda sada sanjas ovaj grad i mene kako ti trcim u zagrljaj? Osjecam da me ponekad zoves, da sam malim djelicem u tvojim mislima, ja i sve ostale... nestajem polako, gubim se u tami. Osjecam miris zime u zraku. Ma ima i gorih stvari od hladnoce... ''I kad nisi tu kraj mene, da znas da me bolis, i nocas ja cu da te cuvam dok spavas, i ljubim tamo gdje najvise volis dok sanjas...''

ROBINJA SVOJE NEMOCI Znam da je ruzno pamtiti nekoga po zlu ali tebe jedino tako mogu upamtiti. A i ti to znas. Nikada te nema kada mi najvise trebas. Pitas se zasto sam ljuta a znas bolje nego ja sama. Stvarno bi me trebao izgubiti pa osjetiti taj pelin u grlu. Da proklinjes svaku noc, da te pece, da te izgara, da ti jutra pocinju suzama... Molim te da me ostavis ako me neces voljeti! Bolje je i to nego uzalud cekati. Ja ti sluzim samo da ubijas dosadu, a ti si meni nekad bio sve na svijetu. Uvijek lijepo font size="2"font size="2"pocne ali nikada ne potraje. Lutas okolo, ne javljas se, cak ni poruku da posaljes! Zasto? Ja to nisam zasluzila! Ne od osobe kojoj sam zivot posvetila i prema kojoj sam bila bolja nego prema rodjenoj majci. Ne trazim sreco tvoj novac ni poklone, od tebe nikad nista ni imala nisam. Cak i za moj rodjendan jedva ruku pruzis. Nisi ti mene navikao na paznju pa da sad moras bjezati. Nece nista biti neobicno sto ce proci jos jedan praznik sa tvoj hladnim pogledom u prolazu. Ali si zato tu za svoje prijatelje, i uvijek imas dovoljno da se snjima lijepo provedes. Meni govoris kako mi se nemas odakle javiti, kakva je to prica? Reci cu ti: smijesna!! Za sve postoji nacin i mogucnost samo ako se potrudis i potrazis je. Ali ti nisi u stanju ni toliko. Spustila sam se na tvoj nivo, popstala sam manja od makovog zrna samo da bih tebi bliza bila i da nam krene. Ali ne ide... Prodajes pricu koju ja kupujem kao najnaivnije stvorenje na svijetu. Sve bih dala da te mogu pustiti i zaboraviti. Ali ne mogu, samo zatio sto lazem samu sebe vise nego ti mene. Samo razmisli sta ce biti kada mene ne bude? Jer ja nemam namjeru ostati tu. Ja krecem prvim vozom koji ide u mom pravcu, koji me vodi u obecanu zemlju. Moglo je i tu biti jako lijepo, ali ti se izgubio u brojnim stanicama svojih izmisljenih razloga. I dok bude s smisljao nove, ja cu vec biti daleko. Neces ni primjetiti kako sam nestala u toj masti sa koferima u rukama... Doci ce taj dan, ja znam da hoce. Zaborav je najveca kazna. Ali znaj: poslije mene slicnu neces naci, nijedna ti nece nikada biti kao ja! I neces naci mir jer ce ti nemir tek tada doci. Kajat ces se, pitat ces se...

46

Ipak ne razumijem zasto se ne javljas. Imam neki ruzan predosjecaj. Dozivam u sjecanje nase posljednje trenutke. Boze, pa nisam ni ja toliko naivna koliko on vjesto moze lagati. Nisam ni jedina koja mu je vjerovala. Pitam sad sebe je li sve to bila jos jedna laz? Cini se nemoguce ali znam da moram biti spremna na sve jer me od njega nista ne moze iznenaditi. Ne vjerujem da je iko u stanju slagati tako nesto?!! Oj S. kaznit ce te bog sto se igras mojim zivotom! Donijeo si kisu i snjegove u moje ljeto. Neka me bog spasi od tebe dok me kise preplavile nisu... BEZ NASLOVA Sedim u sobi tama se svila oko mene,dim cigre se razvio tu smo sam ja i on.I plisane mede svi zajedno nepostojim,dim je nestvaran, lutke su mrtve i ja sam mrtva.Iako pokusavam da napisem bilo sta sto nije vezano za tebe znam i sigurna sam da ce se i ova prica bez naslova na kraju pretvoriti u tebe,Ili u jedno veliko nistavilo sneg je pao, sakrio je tragove koji su nekada otkrivali moje puteve do tebe, plava ruza vise ne krasi tvoj grob. Gotovo sam sigurna da mnogo ljudi zna da je to znak,koji me vuce u zaborav ali ja nemogu zaboraviti citavu vescnost,moram se kad- tad setiti tebe,cak i onda kada sam presrecna,kao sada krivim boga sto te je uzeo, nije morao mogao ti je pomoci nije hteo.Trebalo mu je lepo,pametno bice da krasi njegov svet.Ali ti si i ovde na zemlji mnogima bio potreban,srecem tvoje drugove, skoro svi vec imaju decu,srecem i onu glupacu koja mi je ukrala bar dve godine,prokleta je mojim suzama koje su prolivene zbog tebe.Tragovi noktiju na svezoj zemlji groba ostala su,lupanje kamencica i zemlje jos me budi nocu.Padam u nesvest gubi mi se svaki trag tog ispracaja na put bez povratka,plac tvoje majke,razbijena kola,hitna pomoc,vatrogasci,sleper,i pogled vozaca slepera, njegove suze.Krv i parcici mesa razbacani po vrucem asvaltu,vatrogasceve reci ovaj je sto posto mrtav,sest sati provedene na asvaltu.U nadi da ce te izvuci zivog.Doktorev glas "DEVOJKO NEMOZES TAMO ZABRANJEN JE ULAZ" mrtvo iskasapljeno telo na stolu hladnog bolnockog podruma,ime na listi okacenoj o sto.Vreme smrti,beli carsav koji pada na pod, moj krik,doktorev pogled.Strah koji se siri dugim hodnkom,nasmejano lice na umrlici,mobilni koji nije dostupan,prelepe oci na slici groba,mlado lice,poznato lice, obecanja,vesti na tv,strasan udes,nezapamcen u nasem gradu,tvoje ime.IZGUBILA SAM TE. I kako mogu da kazu da sam,samo sto nema plave ruze ja zaboravila sav taj uzas,ali moram dalje.Znam da postoje andjeli verujem u to i nisam jedina koja tako misli ima nas jos,ali dve godine provedene na tvom grobu, svakog dana bezbroj prica napisanih,bezbroj reci tebi receni, nisu te digle ni price ni reci.Ostao si u toj rupi da lezis,ovo je prica bez naslova jer bi svaka rec mogla biti naslov a, ujedno je i moja poslednja prica napisana tebi.Moram da te potisnem u dubinu svog srca,i da te tu cuvam kao jedinu uspomenu koju niko nece taci.Ostaces tu gde jesi ali ja moram dalje,ne zbog sebe,ne zbog ljudi oko mene,vec zbog tebe.Naucicu da hodam po mesecu u svojim mastanjima, svaki put kada nebo bude puno zvezda dozvolicu masti da ih dotakne.Tebi za ljubav,bicu srecna imacu svoj zivot ali tebe nikada necu zaboraviti.Znam da ce jednog dana kada na to budem bila spremna biti jos jedna plava ruza na tvom grobu,sada vise nisam u stanju da ti dodjem.Plasim se da moja sreca ne narusi tvoj mir,ma gde bio gledaj me sa neba cuvaj me,i stopiraj svaku moju gresku, ako je cinim to ti je dozvoljeno.A ja cu ti sada reci slicno kao u tvojoj poruci dok si bio ziv,srescemo se nekada u nekom paralelnom svetu,tada ces me nauciti sve sto nisi stigao ovde.I tada nece biti prepreka za hod po mesecu........TO TI SADA JA OBECAVAM..................mala devojcica,ako si ikada verovao u nju. Leonora

Da li se secas?
Da li se i sada secas svojih obecanja,nakon susreta u noci, tada si mi obecao da ces me nauciti da hodam po........

Da li se secas, sada kada te nema ili se samo ja secam svega,naseg prvog susreta u noci.Kada je mesec obasjavao nase selo,da li se secas tog brda "Kadijevca" ili samo tvoje telo lezi na groblju naseg sela...Da li se ja sama prisecam tih noci, kada si mi obecao da ces me nauciti da hodam po mesecu,dotaknem zvezde i da svaki novi dan bude srecan.Da se budim kao da sam sisla sa meseca,da mi se zvezde smeju.Rekao si: "Svaki strah devojcice,koji imas ove noci nestace sa prvim poljubcom sto ce doci".I stvarno je nestao, ali samo te noci sam osetila kako je to dohvatiti zvezde,hodati po mesecu. Bila je to duga setnja po oblacima,dok smo se jurili mokrom travom na koju je rosa pala,te kapljice nove noci, budile su u meni zelju, da me te tvoje najlepse plave oci cuvaju od zla.I da me nauce da hodam po zemlji a,ne po nebu.

47

Tada si rekao:" A,sutra kada izadje sunce opet ce mo doci na ovo brdo,tada cu ti pokazati devojcice kako se gleda u sat, tacno ces po suncu i ovom brdu znati koliko je sati".Nije bilo tog sutrasnjeg dana,nije bilo nista od tvojih obecanja,ja sam se probudila kao i svakog jutra sto sam se budila pre.Dosli su po mene,da krenem kuci bila sam tuzna jer sam znala, da sam za tebe samo mala devojcica koju treba nauciti nekim stvarima.Odvojili su nas ja sam otisla,ti si ostao u selu, da nekoj drugoj predajes casove hodanja po mesecu,i da je naucis da gleda u sat bez sata.Ti si po meni tada bio lopov uvlacio si se u misli iz njih krao, sve sto je do tada vredelo i ubacivao sebe.Prosla sam to brdo, pogledala sunce,senku,i nisam znala da odredim koliko je sati,ali sam jasno citala poruku u telefonu: "Slusaj mala znam cuo sam odlazis,raspust je prosao,nisam ispinio obecanje,ali cu sledeceg leta te nauciti da gledas u sat.A da hodas po mesecu i dohvatis zvezde to cu jos sutra uraditi.Vidimo se CMOKK"! I vec sutra uvece,ti si se posvadjao sa tom tvojom guskom koju si trpeo pet godina, i posvetio si paznju devojcici da je naucis nekim stvarima.Jos sam te samo jednu noc videla,posle toga i moram da ti priznam sada, uzivala sam u setnji po mesecu,zvezde su me dodirivale, i ta tvoja dva oka plava bila su zvede, te letnje noci."Cekacu da izadje sunce i tada cu znati koliko ima sati,a probudicu se kao da sam setala po mesecu,dohvatila zvezde i poljubila tebe".Osmeh i te reci su te pratile do duse sa moje kapije, ali nisam znala da ce te i te reci ispratiti,verovala sam u tebe beskrajno,ali si me ti izneverio sam si otisao da hodas po mesecu,dodirujes zvezde.Poginu si,sahranjen si na Kadijevcu,sada svakog jutra znas koliko ima sati.Ja to jos uvek nisam naucila,iako sam probala mnogo puta da sve sisteme suncevog sata primenim na to brdo.I po senkama i po oblacima i po mesecu sam shvatila koliko ima sati ali za mene i tebe.Da li ti sada jos uvek znas sta si obecao,nakon susreta u noci.Ili ti ja uzalud sada sedim ovde pokraj tebe i crtam sunceve sate,izvodim teorije sve do noci,i pisem ti price i citam ih.Kao da sam sigurna da ti to cujes. "Slusaj decaku, sinoc sam setala po mesecu,dodirivala zvezde, trazila tebe i mesec mi se osmehnuo u snu a, ujutru sam videla koliko ima sati na ovom brdu". Da znam mastam ali ne obecavam kao ti,pa bezim.Ma videla sam samo ovo ispred cega sedim,videla sam tvoje oci,tvoju sliku i tvoj grob, i znala sam koliko je sati ali ne po vremenu, nego za mene i tebe........ Sucev sat,kuca sada u mom srcu u mojoj glavi nema te,gde te je nekada bilo, samo vosak razliven stoji i jedna suza u oku devojcice koja uzalud na grobu sedi... probudi se...probudi se... ustani......ustani... ona te moli... nemozes... necujes... neces... doci... ove... NOCI..

NEMA NAS VISE...

Budim se,otvaram oci i shvatam da je jos uvek noc...brisem suze,ponovo sam te sanjala. Ne boli me vise,suze su tekle kao znak olaksanja,zaborava...Otisao si odavno,ne secam se cak ni kada sam ti poslednji put cula glas,ne pamtim vise ni jedan dodir,poljubac,nista tvoje... Ostao si negde na dnu duse samo kao dokaz da si nekada postojao u mom zivotu. Da mogu da vratim vreme unazad sigurna sam da bi sve bilo mnogo drugacije...ali vreme ne prasta i nikada se ne vraca!Ni moje godine,ni moje suze nikada se nece vratiti,ostale su zarobljene negde izmedju dva sveta gde smo poceli i prestali da postojimo...ti i ja! Pokusavam da se setim kada sam prekoracila granicu bezbriznosti i srece,kada sam te zavolela i na svet prestala da gledam ocima deteta,kada sam shvatila da smo daleko od savrsenstva?Kada sam pocela da patim,da te volim i mrzim istovremeno?Kada sam prestala da se smejem,kada moj zivot vise nije imao smisla? Milion pitanja,a odgovor ne umem da dam ni samoj sebi!Proslo je...bilo

48

je 'davno,izbledela su secanja,sve je gotovo...ZAUVEK! Da li sam zaboravila? To necu nikada! Ne zato sto si bio previse dobar,vec iz razloga sto si bio jedno veliko nesavrsenstvo koje je moje srce idealizovalo,jer je tako bilo lakse pronaci opravdanje za ogromnu ljubav koju sam osecala...Sve je bilo mnogo lakse od priznanja da nikada ustvari nismo ni postojali,da je sve bila laz,obicna farsa,sve...samo ne ljubav! Volela sam,ali sta? Da li je tebe uopste bilo moguce voleti? Bio si iluzija mog savrsenstva,bio si ljubav ona prava,jedna jedina,za mene...bio si ostvarenje svih mojih snova,moj vazduh,moj zivot,a opet...nisi bio nista od toga! Bio si nestvaran,bio si samo san koji sam predugo sanjala,laz...u koju nikada nisam prestala da verujem.Bio si sve od cega sam oduvek bezala,a tako sam se snazno vezala za tebe...nisam zelela,po prvi put u zivotu da pobegnem,zelela sam da ostanem,da se borim,da ti verujem,da sanjam o onome sto nikada nismo umeli da ostvarimo...Da,shvatila sam sve mnogo ranije nego sto si ti toga bio svestan,znala sam za svaku laz,za svaku rec koju nisi izgovorio,za svaki pogled,svaku misao...znala sam sve,ali nisam zelela da znas koliko te dobro poznajem,nisam zelela da prekinem tvoju predstavu,da menjam scenario,uloge...jer nije bilo sudjeno,bilo je vec prekasno...za mene! Za tebe jos uvek postoji nada jer dobrog glumca uvek ceka neka nova uloga...ti si ostao,ja sam pala! Nisam bila jaka,nisam ostala dosledna sebi,nisam imala prava da te menjam,da patim,da te volim...Nisam imala prava ni na jednu suzu,a prolila sam ih milion,nikada nisam imala prava na tebe,ali nekim cudom verovala sam da jesam! Ne,nisi bio pogresan,bio si pravi...ali u pogresno vreme! Sada znam da nisi kriv ni za sta,kriva sam samo ja! Izvini,bila sam dete,nisam znala,nisam zelela da ucim zivot...htela sam da zivim u snovima,bez ikakve predpostavke da ce jednom uslediti budjenje,htela ja to ili ne...da ce me jednom dotuci stvarnost,surovi svet gde te vise nece biti,za mene! I dosao je taj dan! Probudila sam se i vise nista nije bilo isto...vec odavno nista i nije isto,ali danas sam to uspela da prihvatim...danas,posle mnogo vremena! Nisi tu i znam da se vise nikada neces vratiti,u meni ne postoji vise nada,ne postoji vise nista samo neki osecaj praznine,posle koga sledi olaksanje...Kao da sam se ponovo rodila,da pocinjem sve iz pocetka... Udahnula sam vazduh punim plucima,nasmejala se posle mnogo vremena iskreno,od srca,u ocima mi je zablistao onaj stari sjaj...i sve je ponovo kao nekada...samo tebe vise nema tu,vise ne postojis,za mene...ni sad',ni nikada!!!

"SUZE SU TVOJ DAR"

Sedela je u polu mraku sobe,zagledana negde daleko,iznad stvarnosti... Boleo je svaki delic tela,ali nije zelela da pokaze svoju slabost, nasmejala se ali njen osmeh je odavao tugu,prazninu u srcu i dusi, vise nista nije ostalo,samo bol...,kao veciti pratilac cvrsto je drzao za ruku i nije zeleo da je pusti,da je oslobodi okova proslosti... Kao da je uzivao u njenom lepom licu,koje je prekrila tamna senka, vise nije licila na sebe,smejala se i plakala istovremeno. Zelela je da se suprotstavi,ali nije zelela da prizna da vise nema snage. Uporno je dozivala njegovo ime,ne svesna da on vise ne moze da je cuje... Otisao je,napustio je,posle svega. Zvali su ga da se vrati,da je izvuce iz tog mraka,da je otrgne od tuge, ali nije dosao...nikada i nece,rekao je da ona zasluzuje mnogo vise od zivota, rekao je da je voleo kao ni jednu do sada,ali da nikada nece moci da se promeni. Rekao je "Ona je Andjeo,a ja momak sa vrelog asfalta",rekao je da ne zeli da rizikuje njen zivot,jer ne bi podneo da joj se nesto desi,otisao je bez poslednjeg zbogom... Osecao je da mu je zivot u opasnosti,imao je samo nju i nije mogao da dozvoli da propada sa njim,ne-ona je bila stvorena za mnogo lepse stvari,ona je bila svetica,jedina svetla tacka u njegovom mracnom zivotu... Bog ga je uzeo sebi! Nisu imali srca da joj kazu da ga vise nema,da je njeno ime poslednje sto je izgovorio kada je napustao ovaj svet...jer ona se nikada u potpunosti nije oporavila od njegovog odlaska,svakim danom volela ga je sve vise i ako nije bio pored nje i ako je mislila da ima novu ljubav,nov zivot,nove navike... Nikada nije prestala da se nada njegovom pozivu,zelela je da ga,kao nekada ugleda na svojim vratima sa buketom belih ruza,zelela je da mu se baci u zagrljaj i zaboravi

49

na ceo svet...ali,nije je pozvao,nije se vratio,nikada vise ni nece, a ona...pretvarala se u senku onoga sto je nekada bila,ostali su samo tragovi njene nestvarne lepote,ostalo je samo srce koje kuca,kao dokaz da je jos uvek ziva i ako je,kako sama kaze umrla onoga dana kada je on otisao...To je bilo poslednje sto je rekla o njemu! Nikada vise posle toga nije izgovorila njegovo ime,valjda je previse bolelo... Borila se sa senkama secanja,sa uspomenama koje su bile tu i koje nije mogla da izbrise. Posle dugo vremena prihvatila je njegov odlazak kao nesto neizbezno i pomirila se sa tim,ali nikada u potpunosti,znam.U njenim ocima je ostao trag nade i to je ono sto je jos uvek davalo lepotu njenom pogledu. Govorila je "Jednom kada zauvek zatvorim oci,znacete da sam prebolela,tada cu ziveti nekim lepsim zivotom,medju Andjelima i necu znati za bol,za suze"... Nije znala da on pociva tamo i da je verno ceka da joj ispuni poslednju zelju, da je jos jednom cvrsto zagrli i kaze joj da je bila nesto posebno za njega,jedina prava, koju je voleo,zbog koje je patio... Nista nije znala,verovala je da je negde srecan,ko zna sa kim,verovala je da je zaboravio njeno ime i da se vise ne seca,verovala je u sve sto je bilo daleko od surove stvarnosti... I niko nije imao snage da joj kaze istinu.Niko nije imao srca da joj oduzme ono jedino sto joj je ostalo,posle njega...Onu iskru nade u njenim ocima. Prolazile su godine,sve se promenilo,jedino je ona ostala ista, i ako ispijena od tuge i umorna od zivota,taj dan je zablistala nekim posebnim sjajem, ponovo se smejala,a zatim pustila suzu...Niko nije znao zasto,ponosno je obrisala sa lica i rekla "ON je rekao da su suze moj dar,rekao je da sam neobicno lepa kada se smejem,jer sam oduvek nosila neku tugu u ocima...Nije znao da je to zbog njega,nije znao koliko me je boleo njegov odlazak i koliko sam patila,tada sam naucila da placem i smejem se istovremeno...jer bilo je toliko lepih i ruznih stvari sa njim,nisam umela da pronadjem zlatnu sredinu,jer je nije ni bilo,a on-mislio je da sam suvise jaka,da me nece slomiti njegov odlazak,mislio je da cu biti srecnija bez njega,a ne zna da me je osudio na zivot,bez srece zivota,mislio je da cu ponovo voleti,a nije znao da na mojim usnama i dalje stoji trag njegovog poslednjeg poljupca,niko ga nije i nikada nece izbrisati... Ne boli me vise,proslo je...",obratila se njemu,izgovorila njegovo ime posle toliko vremena, a onda...spokojno je sklopila oci zauvek i tada smo znali da je prebolela... Posle svega,ostalo je samo secanje na jednu veliku ljubav,ostala je samo nada da ce se negde "gore" sresti dve izgubljene duse koje su ceo zivot tragale jedna za drugom, da ce Andjeli zauvek izbrisati bol iz njihovog srca i da ce ostati samo cistina na putu za beskraj,tamo gde ce ljubav pobediti bol.................

KASNO JE ZA KAJANJE
Dolazis,poznajem tvoj hod,cujem ti korake...Necu podneti,pascu pred tobom, ljubicu ti stope,molicu za spas svoje duse,molicu za ljubav,bez stida. Pogledi se srecu i to smo oni isti "mi",na trenutak,ali vise nas nema,ne postojimo, znas,kao sto i ja znam-prekasno je.Gde sam pogresila,ko me je prokleo? Zelim samo tvoju ljubav,tvoju ruku da me vodi,bilo gde,tvoje srce da kuca u istom ritmu sa mojim,tvoju tugu da je delimo na pola,tvoju srecu da se smejemo zajedno,kao nekada... Blede slike naviru,a mi i dalje stojimo,gledamo se nemo-bez reci...za srecu kasno je,znam, ali ne mogu to da prihvatim! Ne zelim da odes,zelim da budes tu,da ti kazem sve sto nisam, da ti pricam,da me slusas i uzivas u boji moga glasa,da te gledam i potonem u dubinu tvojih ociju...ali,moje zelje su san,ne realnost,a ti si stvaran,stojis tu predamnom, ali nemam prava da te dodirnem,da te zagrlim...ruka u ruci,samo to-premalo za ono sto je bilo i previse za ono sto je ostalo.Boli...mnogo boli.Hoce li ikada i prestati? Hocu li povratiti

50

dusevni mir,osmeh na licu i radost u srcu? Hocu li prestati da sanjam o ljubavi,o nama? Kada ces prestati da mi gazis po srcu,lutas po mislima? Kada ces se umoriti i dati mi pravo da zivim,da ponovo volim? Kada cu to i sama pozeleti,iskreno,od srca? Htela sam da vristim od srece i bola,istovremeno.Htela sam da ti kazem,da znas Volim te i mrzim...htela sam mnogo toga,a nista nisam... Ostala sam nema,pregazena od zivota,umorna od bola i iscrpljena od tuge... na mom' licu se nije ocrtavalo bas nista,osim ravnodusnosti. Mislis,izgubila sam svaki osecaj,posle tebe ne umem da volim...donekle si u pravu. Gledam te pravo u oci,skreces pogled,kao da se plasis,znas da te poznajem, kao da ne zelis da znam sta se krija iza tog' tvog,na izgled,hladnog pogleda, a znam i osecam i jos vise boli,jer ostalo je toliko ljubavi,ostalo je toliko reci, neznosti,ostala je tanka nit koja nas i dalje veze,cvrsto kao okovi,ne popusta i ako je kraj, boli i ako je proslo,budi uspomene na prosle dane,na nasu ljubav,a gde smo mi? gde smo se izgubili? Pricas o zivotu,o svakodnevnici,o nekim,za ovaj trenutak,ne bitnim stvarima, pitas kako mi je,jesam li pronasla srecu,radujem li se i dalje sitnicama, budim li se jos uvek sa osmehom na licu,kao nekada? Nase "sitnice",nase "male" stvari...sve nase sto je bilo nekada i sto je proslo ne ostavljajuci nam bas nista za utehu... I sta da kazem,a da me ne izdaju suze? Rekla sam :"zurim,drago mi je sto sam te srela", rekla bih bilo sta samo da pobegnem sto dalje od tuge,spustila sam pogled,bila sam kukavica,kao i ti,plasila sam se da ce ti moje oci reci sve sto sam precutala. Nasmejala sam se na silu,da ne vidis koliko patim i krenula dalje... Rekao si:"Ne smejes se vise isto...,ali si i dalje onako ponosna"...i krenuo u suprotnom smeru.Putevi nam se ponovo dele na dve strane,odlazim,odlazis i ponovo onaj isti osecaj...Niko od nas se ne osvrce,krenuli smo pravo,putem nove srece, ne sigurni u njeno postojanje,ali sigurni u kraj....... Sve prave ljubavi su tuzne. RECI UTEHE KOJE NIKADA NECES PROCITATI,JER SU ONE SAMO MOJE... Boli me svaki trenutak,svaka misao na tebe...boli me tvoj izgubljeni pogled, tuga,u tim lepim ocima.Bole uspomene i sve ono izgubljeno,nekada samo nase, a danas vise nicije,zaboravljeno za sve,osim za mene. Znam,procice meseci,godine dok ne prestanem da mislim ne tebe, a secanja cu zauvek sacuvati na dnu srca i ne brini,bebo,secacu se za oboje,bas kao sto sam i volela.Znam da je tvoj bol drugaciji,neuporedivo veci od mog',znam da se sve tuge sveta ne mogu meriti sa tvojom,ali svakom je svoja tuga najveca... Ti si bio i ostao moja tuga i sreca,moja ljubav i mrznja,sve moje... Niko,nikada nece moci da te zameni,a to ni ne zelim. Zelim da tvoj poljubac jos dugo bude poslednji na mojim usnama,ne zelim da ga iko izbrise, hocu da me seca na to da smo nekada postojali. Sudbina se surovo poigrala sa nasim zivotima i svako sada cuti za sebe,zivi sa svojim bolom daleko od ovog drugog,daleko od srece koju smo nekada delili. Niceg' vise nema,ostala je samo praznina,pogledi nam se srecu u prolazu i krecu suze,iz duse, moje za tobom,a tvoje za svim izgubljenim. Znam da je tesko da nastavis dalje,sve bih dala da mogu da budem pored tebe, da ti pruzim svu ljubav sveta,cvrst zagrljaj i podrsku,ali sada to,umesto mene cini neko drugi...tako je,valjda bilo sudjeno,a ja sam kroz zivot naucila da se sve dogadja

51

sa nekim razlogom,koliko god nama bilo tesko u odredjenim trenutcima da shvatimo dobru stranu svega sto se desilo,koliko god da boli,moramo dalje. Sve i da sam mogla da promenim svoju sudbinu,tebe nikada ne bih "izbrisala", uradila bih sve isto,ponovo.Nikada se necu kajati zbog vremena koje sam provela sa tobom,naucila sam mnogo o zivotu,ljubavi,patnji,ali i o sreci. Vise te namam ali i dalje zivim,borim se,stapam se u masi ljudi koji kriju neku svoju tugu, samo zivim za trenutak kada cu u tvojim ocima videti onaj isti sjaj,srecu zivim za to da se ponovo onako isto smejes,nije vazno gde,ni sa kim', zelim samo da budes srecan,makar bio na kraju sveta,kilometrima daleko od mene, jer ljubav nema granice,ljubav je upravo to sto sam te pustila da odes, dala sam ti slobodu i nikada,ma koliko to zelela,necu traziti da mi se vratis... Volela sam te na neki svoj,poseban nacin,najvise sto sam mogla i umela, mada znam da nikada nisi razumeo moju ljubav,a sada kada je sve proslo verujem da ces shvatiti...Volela sam te kao Boga i dalje te volim,oprosti mi...Nebo,to je bila moja granica...ali na mom nebu vise nema sunca,jer vise nisi pored mene, na mom nebu vise nikada nece osvanuti dan,ostala je samo praznina,bol,mrak i ja u njemu ...trazim onu jedinu svetlu tacku,moju zvezdu vodilju,trazim tebe,kao spas....ali vise te nama pored mene,ali iz mog' srca mi te niko,nikada ne moze ukrasti, tu jos uvek postojis,a meni je to dovoljno za srecu..... ---LJUBAV, BEZ GRANICA --Ova noc ima miris bola, secanja... Po zidu nase senke lutaju,stapaju se u jednu, na tren, a zatim se razilaze Pustam tvoje ruke,dajem ti slobodu, svesno gledam kako odlazis, napustas me, ne placem, ne okreci se, ne gledaj me vise,idi dok sam ponosna, prekasno je, znamo oboje Ne govori, jer reci vise nemaju smisla, ne lomi me, ponovo, nisam to zasluzila. Ne diraj u stare rane, jos uvek krvare. Ne umem da te volim vise, ne vracaj se.

Pred kim sam ponosna? Pred zidovima,tisinom,ulicnim svetiljkama Tebe vec odavno nema tu. Slika u ramu je jedina stvar, koja zamenjuje tvoje odsustvo,moja ikona, a pored nje poruka, znas da mrzim rastanke, oprostajne reci, nikada je nisam otvorila Mozda, jednom, kada budem imala snage za to Cuvam te u mislima, u srcu I dusi, Tu si I dalje prisutan, ne dam nikome da kvari Tisinu, da unese svetlo u moj mrak, Ne dam da te spominju, da kvare uspomene na tebe. To je moj svet I na njega imam prava. Bio si nesto najlepse u mom zivotu, Kako da zaboravim? Znam da vise nemam prava, Pustila sam te, u pogresno vreme, Onda kada sam najcvrsce trebala da se vezem za tebe, kada smo mogli da sanjamo budni, da letimo do neba, Ja sam nam svesno polomila krila,

52

Nije nam bila sudjena uloga Andjela, Ne, u ovom zivotu. Nije mi bila sudjena takva ljubav, a Ipak se dogodila. Verujem da se nista ne desava slucajno, Nas je susret bio sudbina. Posle mnogo vremena, ti I ja Kao da je prosao tren, kao da se nikada nismo razdvajali, ponovo se smejemo kao nekada. Tugu smo potisnuli na dnu srca, Uspomene precutno ne diramo, Lepo nam jeuzivamo u trenutku, Pricamo ocima, odajemo najskrivenije tajne, Nikad izgovorene reci Mogla bih tako citavu vecnost. Plasim se da sanjam, ne zelim da se probudim, Pruzam ti ruke da se uverim da si stvarno tu, Dodirujem ti obraze, oci, usne, kao u bunilu Grlis me kao prvi put I ponovo se osecam sigurno u tvom narucju, to je moje utociste, moja oaza srece Suze su nekontrolisano pocele da teku, Smejala sam se,bila sam srecna Od zivota nisam trazila vise. Jedan osmeh, poljubac u rame I cvrst zagrljaj, Sitnice koje se pamte Dva bica povezana nevidljivim lancima, Dva srca koja kucaju kao jedno, Dve duse davno rastavljene pronalaze svoj put, ti I ja sanjamo ono sto nikada nismo uspeli da ostvarimo Nailazimo na raskrsce zivota, Duse se razilaze, ne idu zajednickim putem, Ovo nismo sanjali, ali ce to zauvek da ostane samo san, nemam snage da promenim smer, Ne zelim da kvarim tvoju zapocetu srecu Mozda nikada nece umeti da te voli kao ja, Ali nemam prava da sudim o tome. Zazmuri ako ikada pomislis na mene, Ne dozvoli da u tvojim ocima ugleda moj lik, Seti se onda, kada ukrades delic samoce, Seti se jos samo jednom I onda zaboravi Nastavi tamo gde smo stali, prestali da postojimo, Nastavi neku drugu pricu sa srecnim zavrsetkom, Budi hrabar, nemoj da se predas. Ne brini za mene, ja cu jednom nauciti da zivim bez tebe JEDINA LJUBAV Prije dvije godine pocela je nasa veza. Pocetak je bio tezak i izgledao je kao da je nas veza nema buducnost, kao da se samo ceka dan kad ce jedno od nas dvoje reci "Ovo vise ne ide, sto da smetamo jedno drugom ako nema nista izmedju nas dvoje". Ali to se nije desilo, i zato smo zajedno dvije godine. To su godine ljubavi, srece, zadovoljstva, strasti.... Bio si uvijek samnom, i kada sam bila tuzna i kada su suze tekle, i kada sam bila najsrecnija djevojka. Ali bez tebe ja ne bih mogla biti najsrecnija djevojka. Ti meni dajes snagu i volju za zivot. I sve sto je lijepo cinis jos ljepsim, ono ruzno ucinis lijepim.... Ti si jedno

53

najdivnije bice koje mi je poslao Bog, i hvala Mu na tome.... Medju nama jeste bilo i svadja i nesuglasica, ali nista nije bilo toliko jako da prekine nit nase veze i da nas razdvoji. Nas dvoje smo stjena koju ni vrijeme, ni voda ne moze da razori. Volimo se cijelim bicem, cijelim tijelom.... Bili smo i razdvojeni na duzi period, i to nas je jos vise zblizilo, nasu ljubav ucinilo jos jacom... Prvi na koga pomislim kad se probudim si ti i tako ostaje cijeli dan dok ne zaspim, onda te sanjam.... Po cijeli noc i dan si mi u glavi, i samo ti i niko drugi... Znam da se sve ovo i tebi desava da i ti mislis na mene, da i ti volis mene.... vidim ti to u ocima.... Mnogi su pokusali da nas razdvoje, ali im to nije uspjelo, JER MI SMO SAVRSEN PAR... ........................od kad te sretoh ja nemam mira............................. Oblik ljubavi nije bitan! ILA SAM KUDI IZ KOLE. BILA SAM RASTRESENA KAO I OBINO JER SAM ZNALA TO ME EKA KOD KUDE.SVAA MOJIH SKRBNIKA, KOJI SU ME POSVOJILI JO DOK SAM BILA MALA, A NAKON TOGA BI SE SVATKO ZATVORIO U SVOJU SOBU BILA SAM IM JEDINO DIJETE,IAKO NISU BILI MOJI RODITELJI, HVALA BOGU. KADA BI DOLA KUDI,SAMO BIH ULA, UZELA LIMENKU ONOGA TO JE SUZZY DANAS KUPILA ZA JESTI, ZATVORILA SE U SOBU I NAJEDE UKLJUILA GLAZBU DA IH NE UJEM. TAKO SAM ZAMILJALA DA BI SE MOGLO NETO PROMIJENITI, MODA SUZZY I PETAR SHVATE DA GRIJEE, ALI TO JE NEMOGUDE, I POBIJAM ONU IZREKU NIA NIJE NEMOGUDE! JA SAM DOBRO ZNALA DA JEDNA STVAR NIJE MOGUDA,A TO JE UPRAVO ONA KOJU SAM NAVELA PAR REENICA PRIJE. KAO TO SAM REKLA, HODALA SAM POLAKO KUDI, RAZMILJAJUDI I ONDA SAM ZAULA ZVUK KOJI MI JE PROMIJENIO IVOT. NA PRVI POGLED ZVUI SMIJENO, ALI NIJE NIMALO. ZAULA SAM ZVUK CVILJENJA. OKRENULA SAM SE PAR PUTA OKO SEBE KAKO BI DOKUILA ODAKLE ZVUK DOLAZI, NO NITA MI NIJE BILO NA VIDIKU. ZVUK JE POSTAJAO SVE JAI I JAI, A JA SA NISAM ZNALA OD KOGA NI ODAKLE DOLAZI. NASTAVILA SAM DALJE HODATI I PRIBLIAVALA SE VELIKOJ KANTI ZA SMEDE. USKORO SE MOGLO JASNO UTI KAKO ZVUK DOLAZI BA ODATLEBILO MI JE NEUGODNO PO GLEDATI U KANTU, ALI BUDUDI DA SU ME VED SVI SMATRALI UDAKINJOM I MANJE VRIJEDNOM POMISLIH U SEBI:ZATO NE? ZAVIRILA SAM DUBOKO U NJU, JER JE BILA PRAZNA, A NA DNU SE NALAZILA VELIKA BIJELA VREDA. OTVORILA SAM JU I UGLEDLA, NI VIE NI MANJE, NEGO MLADO, JADNO MAE. OD HLADNODE I STRAHA SE TRESLO, A OD GLADI JE BILO ISCRPLJENO I NIJE MOGLO STAJATI NA NOGAMA. UZELA SAM GA U NARUJE, A ONO JE SAMO POGLEDALO U MENE, ONIM SVOJIM VELIKIM I SJAJNIM OIMA, U KOJIMA SAM ISTODOBNO VIDJELA TUGU I RADOST, I POLOILO GLAVU NA MOJU RUKU. KAO DA JE ELJELO POKAZTI DA MISLI DA JE SADA NA SIGURNOME. ZNALA SAM DA DE ME SUZZY UBITI AKO ONO ODNESEM KUDI, ALI NISAM GA NI MOGLA TU OSTAVITI, NE JA! SAKRILA SAM GA U TORBU I KADA SAM DOLA KUDI, SAMO SAM ODJURILA U SOBU. IZVADILA SAM MAE IZ TORBE I STAVILA GA NA KREVET. ODMAH SAM MU DONIJELA HRANE I VODE, DA NE UGINE JER SE VIDJELO DA JE VED DOSTA NEUHRANJENO I GLADNO. NAKON TO SE MAE NAJELO, UZELA SAM NEKAKVU STARU KRPU I STAVILA U KOARU U KOJU SAM JU I POLOILA. MAE JE ODMAH ZASPALO. RADILA SAM TO SAM ZA TAJ DAN I TREBALA, KADA SAM VIDJELA DA JE MAE BUDNO, UZELA SAM GA I POGLEDALA U OI U KOJIMA VIE NISAM VIDJELA TUGU, VED SAMO SREDU. OKUPALA SAM GA I OSUILA I DALA SAM MU IME, IAKO NISAM ZNALA DA LI JE MUKO ILI ENSKO, JA SAM GA NAZVALA MACI. UDNO IME, ZAR NE? PONOVNO SAM GA NAHRANILA I NAKON TO SAM GA PONOVNO POGLEDALA, MACI VIE NIJE IZGLEDAO KAO RUNO PAE. INILO SE KAO DA JE OD MALO LJUBAVI I PANJKE IZRASTAO U PRAVOGA MALO GA LABUDA. I TADA SAM U MACIJU PREPOZNALA SEBE. POGLEDALA SAM SE U OGLEDALO I SHVATILA DA MOJ IVOT OVAKO DALJE NE MOE IDI. I ZNALA SAM SVOJU SITUACIJU MORAM PROMIJENITI I TO BRZO. SLJEDEDI DAN SAM OTILA U KNJINICU I NA INTERNETU SAM POTRAILA SOCIJALNE I POSVOJNE USTANOVE. CIJELI DAN SAM MAR KIRALA IZ KOLE I OBOLAZILA GRAD, TRAEDI SVOJE PRAVE RODITELJE, ALI BEZUSPJENO. NO ONDA SE DOGODILO UDO. VED PRED KRAJ DANA SJELA SAM NA KLUPU I TUNO GLEDALA U CESTU, KADA JE NAILA ENA. PITALA ME: DRAGO DIJETE, TO JE? ZATO SI TAKO TUNA, A JO PRAVOGA SVIJETA NISI UPOZNALA? UINILA SE KAO DOBRA ENA I ISPRIALA SAM JOJ SVE, A I TAKO SAM MORALA NEKOME REDI INAE BIH PUKLA. IZ TORBE MI JE PROVIRILO MAE I ENA JE VIDJELA DA MI JE POTREBNA POMOD. UHVATILA ME ZA RUKU I REKLA DA ZNA GDJE MOGU BITI. DOK SMO PUTEM ILE PREMA NAEMU ODREDITU SAZNALA SAM DA JE I ONA, DAVNO PRIJE IMALA KDI, ALI DA JU JE, ZBOG PRILIKA, ODNOSNO NEPRILIKA, MORALA DATI. TADA SAMO NAPOKON DOLE DO JEDNOGA MJESTA GDJE MI JE REKLA DA SIGURNO MOGU SAZNATI TKO SU MI RODITELJI, SAMO MORAM ZNATI KOJI JE DATUM BIO KADA SU ME OSTAVILI. JA SAM, HVALA BOGU, ZNALA, JER MI JE PETAR STALNO PRIAO O TOME I GOVORIO KAKO TREBAM BITI SRETNA TO SU ME ONI POSVOJILI. REKLA SAM I TAJ PODATAK, A ONI SU MENI ZAUZVRAT DALI IME I PREZIME MOGA OCA. IVAN MILIEVID.

54

TAKO SE ZVAO. KADA SAM SE OKRENULA PREMA ENI DA JOJ SE ZAHVALIM JER SAM BILA PRESRETNA, ONA JE PLAKALA I HVATALA SE ZA GLAVU. NE MOGU VJEROVATI, NE ZNAM KAKO SAM MOGLA UINITI TO SVOME DJETETU!? NAKON TOGA ME JE ZAGRLILA, ALI MENI JO UVIJEK NIJE BILO NITA JASNO. KADA SE MALO SABRALA REKLA MI JE KAKO JE ONA POSTALA MAJKOM U SVOJOJ DEVETNAESTOJ GODINI. IMALA JE VED TADA MOMKA ZA KOJEGA SE NAMJERAVALA UDATI, PA SU NJIH DVOJE POBJEGLI ZATO TOJOJ RODITELJI NISU ELJELI DOPUSTITI DA RODI. NO KADA SU OTILI, NISU IMALI NI SMJETAJA, NI NOVACA KOJIMA BI UZDRAVALI SEBE, A GDJE JO I DIJETE. TEKOM MUKOM SE MORALA ODREDI DJETETA, ALI ONA GA NIJE MOGLA ODNIJETI U POSVAJALITE, NEGO JE DALA SVOME BUDUDEMU MUU, IVANU MILIEVIDU, DA ME ODNESE. TADA MI J E POSTALO SVE JASNO I MENI SU POELE SUZE TEI, NE ZNAM JESU LI BILE RADOSNICE ILI ONE DRUGE VRSTE, ALI PRIJE BIH REKLA RADOSNICE. PRED MNOM JE STAJALA MOJA ROENA MAJKA. ODVELA ME SVOJOJ KUDI, UPOZNALA SA OCEM I PRIALI SMO CIJELU VEER KADA SAM SE SJETILA DA JA JO UVIJEK IMAM SKRBNIKE. MAMA I TATA SU MI REKLI DA SE NITA NE BRINEM, SAMO DA IM DAM ADRESU I ONI DE SVE SREDITI. POELA SAM IVJETI SA RODITELJIMA I BILA SA PRESRETNA. IMALA SAM BOLJE OCJENE U KOLI, IZGLEDALA SAM LJEPE I DOTJERIVALA SE, TAKO SAM I UPOZNALA DEKA KOJI JE JAKO DRAG PREMA MENI I TKO ZNA TO DE TU BITI. NE SMATRAJU ME UDAKINJM VIE I AK IMAM I PRIJATELJICE, A MOJE MALO MAE, MOJ MACI, SADA JE VELIKA MACA KOJA UIVA U SVOME DRUTVU, U DRUTVU PRIJATELJININIH MAAKA. SVOJU SREDU I USPJEH, PRONALAZAK RODITELJA MOGA ZAHVALITI SAMO JEDNOME BIDU, A TO JE MOME MALOM MACIJU I BOGU!

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32.

Devojka tuznih ociju.1 Lea I Martin.10 New10 Nije sve onako kako izgleda11 Zar je moguce?................................12 The end..14 New.14 Petak 13..15 What is love?....................................16 Marim je.......16 Zaljubljen u ljubav.17 New.18 Ljubavni test..18 New19 New..21 Na putu za OZ...21 Elenora..21 New..24 New.25 New..26 New..27 Ljubavna tragedija..28 New(mama)..28 Sine,oprosti mi!..................................32 Dok andjeli spavaju.34 Izmedju prolaznosti I vecnosti37 Jutro posle..40 Mozda41 Zute ruze jos mirisu.41 Kad ljubav nije sudjena..42 Njegov carobni pogled.43 Ljubav nije dug.44

55

33. 34. 35. 36. 37. 38. 39. 40. 41. 42. 43. 44.

Bebo.Zvala sam te bebo.45 I kad nisi tu kraj mene..46 Robinja svoje nemoci.46 Bez naslova.47 Da li se secas?............................47 Nema nas vise48 Suze su tvoj dar...49 Kasno je za kajanje..50 Reci utehe koje.51 Ljubav bez granica.52 Jedina ljubav.53 Oblik ljubavi nije bitan..54

56