Izvestaj 2004

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji LJUDSKA PRAVA I KOLEKTIVNI IDENTITET Srbija 2004
Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji LJUDSKA PRAVA I KOLEKTIVNI IDENTITET Srbija 2004
IZDAVA: Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji ZA IZDAVAA: Sonja Biserko
*** PRELOM: Neboja Tasi KORICE: Ivan Hraovec TAMPA: "Zagorac", Beograd 2005. TIRA: 500
Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji
LJUDSKA PRAVA I KOLEKTIVNI IDENTITET

- Srbija 2004 -
ISBN - 86-7208-105-6
Ova publikacija tampana je zahvaljujui pomoi vedskog helsinkog odbora za ljudska prava
Beograd, 2005.
Sadraj:
Zakljuci i preporuke ................................................................................. I Osporavanje koncepta ljudskih prava ........................................................ Levi i desni dogmatizam ........................................................................... II Srpska pravoslavna crkva i desekularizacija ............................................. III Sporo "pripitomljavanje" vojske SCG ....................................................... Javna bezbednost i dravna bezbednost .................................................... IV Institucionalno-pravni okvir Dravne zajednice SCG ............................... Haki tribunal i suenja za ratne zloine ................................................... Policijska tortura ........................................................................................ Zatvori ....................................................................................................... Suenja za organizovani kriminal ............................................................. V Izmeu ekonomskih reformi i politike restauracije ................................. Socijalnoekonomska prava ...................................................................... VI Vojvodina: Autonomisti u defanzivi ......................................................... Sandak: Jo uvek osetljivo podruje ........................................................ Kosovo: Reavanje statusa ........................................................................ Crna Gora: Na putu ka nezavisnosti .......................................................... 245 261 275 306 219 227 121 141 150 155 165 73 112 51 13 29 7
VII Srbija i svet: Izgubljena godina ................................................................. Slovenija: Odnosi dobri moe i bolje ..................................................... Hrvatska: Tenja za normalizacijom ......................................................... Bosna i Hercegovina: Duga senka zloina ................................................ Makedonija: Politika posredstvom crkve .................................................. VIII Mediji: Nepromenjena matrica .................................................................. IX U sukobu sa etnikim identitetom drave: nacionalne manjine u Srbiji ... X Obrazovanje: Od "relaksacije" do klerikalizacije ...................................... Omladinske kole Helsinkog odbora za ljudska prava u Srbiji kao oblik edukacije o neposrednoj prolosti (evaluacija) ................................................. DODATAK Aktivnosti Helsinkog odbora za ljudska prava u Srbiji ........................... Omladinske grupe Helsinkog odbora za ljudska prava u Srbiji ............... Projekti Helsinkog odbora ....................................................................... Serijal ......................................................................................................... Izdavatvo .................................................................................................. 683 686 687 692 695 633 654 519 403 329 340 347 368 393
ZAKLJUCI I PREPORUKE
Balkanska kriza se postepeno kanalie i svodi se na razne forme ukljuivanja regionalnih drava pod okrilje EU. Sada se ve jasno nazire da je proces evropeizacije Balkana ostvario znaajne rezultate, ali da jo uvek predstoje odreene korekcije koje bi obezbedile odrivost ravoja regije, odnosno zavravanja balkanske krize. Iskustvo je takoe pokazalo, da izvesnost integracije u EU poveava i operativnu sposobnost EU kao modernizatora u regionu. injenica da je Evropska unija poela pregovore sa Turskom, nagovetava nameru EU u perspektivi da integrie ceo prostor Zapadnog Balkana, te da e verovatno imati i mnogo aktivniju politiku u tom regionu i da e uloiti mnogo vei napor nego to je to do sada bio sluaj. To otvara perspektivu i za Srbiju, jer bez aktivnije politike EU ona ne bi imala nsu da se sama izbori za evrepoeizaciju, imajui u vidu njenu istroenost i mali demokratski potencijal. Ne treba zaboraviti da je gotovo celokupna nacionalna elita uestvovala u nacionalnom projektu koji se zavrio kao istorijski debakl. EU je tek na vlastitim grekama poela da razvija jasniju strategiju, koja u sutini prihvata ideju o disoluciji Jugoslavije. Bez izvoenja tog procesa do kraja region se ne moe konsolidovati. Ta strategija e neminovno dovesti do nezaivisnog Kosova i Crne Gore, ali i ustavne reforme BiH. U pripremi su i pregovori sa Makedonijom o poetku pristupanja EU. Da bi se na Balkanu pokrenula pozitivna energija neophodno je da EU ojaa i ubrza proces ukljuenja Balkana u Evropu sa perspektivom lanstva, to e integraciju unutar regiona uiniti neumitnom; u protivnom, ako region ostane preputen sam sebi, oslanjajui se na sopstveno naslee, lako bi se mogao vratiti poznatoj balkanizaciji. Ratovi su Srbiju vratili na ideologiju koja je prethodila ideji univerzalne socijalistike ideje na nacionalnu posebnost i mitove. Istroena legitimacijska snaga socijalistikog reima zamenjena je legitimacijskom snagom ideje iracionalnih nacionalnih interesa, ali je kolektivistika i socijalna demagogija zajednika i jednom i drugom obrascu. Srbija je danas zatvoreno drutvo i blokirana nacija sa veoma malim tranzicionim mogunostima. Izazivanjem ratova, pljakakim i koruptivnim klijentilizmom u dravi i privredi, Srbija je pokazala da odbija demokratsku tranziciju. Istovremeno, ona je devastirala svoje ukupne ekonomske mogunosti koje bi joj takva transformacija omoguila. Suprotno oekivanjima, ona se opredelila za radikalni nacionalizam
7
Ljudska prava i kolektivni identitet

da Vlada jasno pokae svojim odnosom prema SPC da je Srbija laika drava i da ne dopusti desekularizaciju na kojoj SPC insistira; da Vlada ozbiljnije i sa vie iskrenosti promovie odnose sa susedima kroz stvaranje neophodnih uslova za konkretnu saradnju.
u uslovima relativnog blagostanja. Ve antibirokratskom revolucijom (1989) Srbija je ponitila reformsko naslee koje je steeno u drugoj Jugoslaviji demonstrirajui da je bila i ostala njen najkonzervativniji element. Polazei od nesposobnosti Srbije da napravi sutinski prekid sa prolou i u tom smislu deblokira proces prihvatanja evropskih vrednosti u ekonomskom i drutvenom razvoju, i time omogui bre povezivanje unutar regiona i njegovo prikljuivanje evroatlantskim integracijama, Helsinki odbor za ljudska prava preporuuje: da Skuptina Srbije, Vlada i sve nacionalne institucije napuste etnonacionalistiki koncept, koji je Srbiju doveo u sukob sa susedima i svetom, ije odravanje prolongira (samo)izolaciju Srbije i blokira proces demokratske tranzicije i reforme; da Vlada pristupi saradnji sa Hakim tribunalom sa iskrenou i bez manipulacija, koje zamagljuju sutinu potrebe suoavanja sa ratnom prolou; takav pristup bi istovremeno omoguio da procesi koji se vode pred meunarodnim sudom stave u funkciju moralne obnove drutva; da Vlada u tom smislu donese Deklaraciju povodom desetogodinjice masakra u Srebrenici, kojom e priznati zloin nad Bonjacima, a istovremeno suoi javno mnjenje sa istinom; da Vlada i pravosudni organi prestanu sa opstrukcijom sudskog procesa ubicama premija Zorana inia; to podrazumeva i prestanak sa javnom kampanjom njegove kriminalizacije; da se Ustavom definie reizbor sudija i da se nastavi edukacija nosilaca pravosudnih funkcija; da Vlada ohrabri provoenje Zakona o lustraciji; da Vlada pone primenjivati aktivnu manjinsku politiku; da Vlada ohrabri implementaciju Zakona o radiodifuziji i telekomunikacijama i podri transformaciju RTS u javni servis; da Vlada prihvati realnost na Kosovu i podri kosovske Srbe da aktivno uestvuju u radu kosovskih institucija; da iskreno prihvati dijalog sa Pritinom i da se opredeli za postizanje istorijskog sporazuma izmeu Srba i Albanaca; da Vlada uvai realnost u odnosima unutar Dravne zajednice SCG i da u tom smislu podstakne reavanje tih odnosa, uvaavajui ravnopravnost Srne Gore; da Vlada ubrza reforme u vojsci kako bi Srbija to pre stekla uslove za lanstvo u Partnerstvu za mir; da Vlada prestane sa politizacijom policije i nastavi njenu profesionalizaciju i transformaciju; da Vlada ubrza reforme univerziteta u skladu sa Bolonjskom konvencijom; da revidira udbenike za osnovne i srednje kole u skladu sa standardima koje preporuuje Savet Evrope;
Preporuke meunarodnoj zajednici:

da nastavi sa pritiskom u odnosu na saradnju sa Hakim tribunalom; da vri pritisak na Vladu i nacionalne institucije u pogledu diskontinuiteta sa Miloevivom politikom; da izvri dodatne pritiske za donoenje zakona o otvaranju tajnih dosijea, zakona o ombudsmanu, zakona o udruenjima graana/nevladinim organizacijama, zakona o zabrani diskriminacije itd; da formulie dugoronu strategiju koja bi obuhvatala mere za suzbijanje jo dominirajueg i duboko ukorenjenog etnonacionalizma, kao i mere za diskontinuitet sa ratnom i kriminalizovanom prolou; to bi podrazumevalo i jasan koncept saradnje sa nevladinim organizacijama, medijima i civilnim sektorom u najirem smislu; da utie da se ubrza reforma obrazovanja u skladu sa Bolonjskom konvencijom; da napravi sveobuhvatni program razmene mladih unutar regiona u cilju stvaranja novih regionalnih elita; da vri nadzor nad sistemom dravne prinude (vojske i policije) i pravosua kako bi ubrzala njihovu sutinsku transformaciju; da nastavi sa podrkom specijalnim sudovima za organizovani kriminal i ratne zloine i da, ako bude potrebno, razmotri mogunost pruanja profesionalne pomoi tuilatvu i sudu; da omogue miran proces zavravanja disolucije SFRJ.
10
11
Osporavanje koncepta ljudskih prava

Razumevanje stanja ljudskih prava u Srbiji nije mogue bez razumevanja istorijskog, politikog, drutvenog, socijalnog i kulturnog konteksta. Pitanje pravnog, politikog i socijalnog statusa ljudskih prava, mada ogranienog dometa, bilo je otvoreno jo u socijalistikoj Jugoslaviji. SFRJ je bila potpisnica svih vanijih meunarodnih deklaracija i konvencija koje se odnose na sferu ljudskih prava, a za neka je bila i inicijator, poput, na primer, manjinskih prava u okviru KEBS, kao i socijalnih i drugih. Meutim, kada govrimo o realizaciji ljudskih prava u zemlji kao to je Srbija, koja jo uvek nije formirana kao drava, u kojoj jo nisu zavreni procesi koji uslovljavaju ponaanje dravnog aparata, onda se moe konstatovati da Srbija i dalje nema definisanu politiku ljudskih prava. Re je o tri nivoa razliitih procesa: proces disolucije SFRJ jo nije zavren, procesu (ne) radzgtadnje naslea ratne politike Slobodona Miloevia i, konano tranziciji koja je na samom poetku. Masovno krenje ljudskih prava u protekloj deceniji posledica je moralne degeneracije drutva, stavljene u funklciju ostvarivanja politike i vojne moi na prostoru bive Jugoslavije, a potom na prostoru koji se danas definie kao Dravna zajednica SCG, plus Kosovo. Jo uvek postoje pretenzije na susedne teritorije to znaajno optereuje politiku ljudskih prava. Takva politika drave imala je ogromnu podrku drutva, jer se zasnivala na navodnoj ugroenosti Srba. U ime etnikog nacionalizma izvrena je mobilizacija Srba u odbrani njihove ugroenosti, a to je podrazumevalo masovno krenje ljudskih prava drugih naroda. Pacifikovanjem Srbije nije neutralizovan i njen etnonacionalizam, koji je zbog meunarodnih okolnosti dobio samo perfidniju formu. Istrajavanje na etnikom nacionalizmu kao grubom determinizmu, u sutini, ugroava ideju intelektualne slobode. Doktrina etnikog nacionalizma bazira na ideji drutva kao organizmu, odnosno naciji u kojoj ne postoje pojedinci. Shodno ovoj doktrini, drutvo u Srbiji ne stremi ideji "civilnog drutva" i "vladavine prava", jer, po doktrini etnikog nacionalizma, nema razlike izmeu drave i drutva. Zato je tranzicija u Srbiji karakteristina i po diskriminaciji na nacionalnoj i verskoj osnovi. Sutina je u shvatannju pojma graanina, koja se razume kao pripadnost dominantnoj, dravotvornoj (srpskoj) naciji, a ne kao odnos graana i drave. Srbija je nakon 5. oktobra 2000. godine primljena u Savet Evrope i kao punopravni lan obavezna je da se pridrava Evropske konvencije o ljudskim
12 13

je iz njega proizala. U tom periodu izgraen je politiki i privredni sistem koji jo uvek dominira u velikoj meri. Anahroni nacionalizam jo utie na definisanje nacionalnih interesa. Rasprava oko donoenja novog ustava je najbolji primer za to, jer odraava sve dileme vezane za budunost dravne zajednice SCG, te statusa Kosova i odnosa prema RS. Srbija je u etvrtoj godini tranzicije, ali je i dalje u velikom zaostatku, te je zbog toga neizvesno kada e stupiti u ugovorni odnos sa Evropskom unijom odnosno, pristupiti zakljuivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju. Proces politike restauracije koji je Vlada Srbije uspeno sprovodila, osujetio je sutinske pomake na ekonomskom planu. Vraanje na politiki sistem iz Miloevievog vremena,, koji ta restauracija podruzumeva, je u kontradikciji sa deklarisanom reformskom orjentacijom. Sudei po dosadanjem iskustvu, moe se rei da je u Srbiji na delu strategija: prvo reforme, posle demokratija. To podrazumeva da vladivina prava i demokaratija nisu prioriteti. Prvi koraci Vlade obeleili su ponitavanje svega to je bilo vezano za premijera inia i njegovu vladavinu. Ilo se i na osudu njegove kompletne politike i omalovaavanje svih rezultata. S jedne strane, negacija prethodne vlade, a sa druge, pravljenje kontinuiteta sa reimom Slobodana Miloevia i Vojislava eelja. Demonizacija inia je poela odmah nakon 5. oktobra, koji u velikoj meri je doprinela atmosferi koja je najavila njegovo ubistvo. Meutim, sa izuzetkom kratkog perioda zbog oka nakon njegovog ubistva, ta demonizacija je nastavljena i kasnije. Ona se najbolje vidi na suenju njegovim ubicama. Mediji konstantno odravaju atmosferu u kojoj jedan od svedoka treba da obelodani pravu istinu o povezanosti Zorana inia sa mafijom, to bi bilo i najjednostavnije objanjenje za njegovu sudbinu. Ukratko, Srbija je danas institucionalno nedovrena i inferiorna, i, zato, neefikasna drava. Ne postoji konsenzus o stratekim razvojnim pravcima, nacionalnom interesu i zajednikim ciljevima. Srbija zaostaje za svojim novim i starim susedima zbog sporih i nekonzistentnih reformskih procesa. Politika elita na vlasti nema snage da kosntituie Srbiju kao dravu i postavi temelje novog drutva, niti ima strategiju za stvaranje modernog identiteta Srba. Naprotiv, na delu je strategija koja uvruje najkonzervativniji i antievropski obrazac. Restauracija Miloevievog politikog reima i oigledna istroenost dravnih institucija, u prilinoj meri su ogolili jedini kontinuitet Srbije u XX veku koji ne moe da se dovede u pitanje. Re je o tome da se odluke o vitalnim politikim pitanjima ne donose u legalnim politikim institucijama (onima koje su transparentne), ve izvan javne politike scene, unutar neformalnih centara moi. Meutim, te odluke su politiki daleko relevantnije od onih koje se donose u legalnim institucijama, koje slue samo kao svojevrsna mimikrija demokratije. Samim tim, te odluke ne podleu odgovornosti, jer se "ne zna ko ih donosi". Ti neformalni centri moi mogu se locirati u vojsci, SPC, a opsluuju ih intelektualci (pojedinci unutar Akademije nauka i umetnosti, Udruenja knjievnika, Udruenja novinara, profesori sa univerziteta i sl).
15
pravima. Na unutranjem planu donet je Zakon o manjinama, dodue na nivou SCG, koji se ne sprovodi zbog nedostatka politike volje i adekvatne drutvene atmosfere. Dominatni etnonacionalizam spreava realistian pogled na svet, to direktno utie na karakter intelektualnog ivota i poimanju individualne slobode u Srbiji. Pristup ljudskim pravima iskljuivo iz etnikog ugla umanjuje ili negira koncept ljudskih prava kao univerzalnu vrednost. Pojava nevladinih organizacija i drugih asocijacija u Srbiji, posebno onih koje se bave ljudskim pravima, su jedini unutranji mehanizmi koji se aktivno zalau za potovanje ljudskih prava i vladavinu prava, i promovisanje graanina, a ne etnosa. Otuda i brojni napadi na NVO kao "sejae zla u funkciji prevladavanja amerikog i anglosaksonskog uticaja". Promovsanje koncepta ljudskih prava, to u sutini ukljuuje i promovisanje Hakog tribunala, u Srbiji se doivljava kao ukidanje nacionalnog suvreniteta, a time i nacionalnog identiteta. Srbija svakako nije jedina zemlja koja se opire uspostavljanju novog sistema vrednosti, ali je svakako po mnogo emu sliaj sui generis, pre svega, zbog nesposobnosti suoavanja i pravljenja bilansa sa politikom Slobodana Miloevia. Istrajavanje na etnikom konceptu drave umanjuje njenu sposobnost za sutinske promene. Kada je re o stanju ljudskih prava u Srbiji u 2004. godinu, Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji smatra da je 2004. godina proputena godina u pogledu ispunjavanja obaveza, koje je Srbija preuzela pristupanjem Savetu Evrope. I pored donoenja Zakona o manjinama, u proloj godini je zabeleeno na stotine incidenata na koje Vlada nije reagovala, niti je vodila aktivnu manjinsku politiku, imajui u vidu interetniku realnost Srbije. Osim toga, Srbija nije ispunjavala ni svoje obaveze prema Hakom tribunalu, niti je pred nacionalnim sudovima vodila relevantne postupke protiv poinilaca ratnih zloina u protekloj dekadi. Porast ksenofobije, etnonacionalizma i antisemitizma takoe ilustruje neaktivnost Vlade, kao i nedostaka Zakona za spreavanje diskriminacije i raspirivanja nacionalne mrnje. Vlada nije napravila nikakv pomak u suoavanju sa prolou, to je, po miljenju Helsinkog odbora, imperativ za uspostavljanje odgovornosti kao okosnice za proces demokratizacije i diskontinuiteta sa Miloevievim vremenom.
Potencijal za promene i restauracija starog sistema

Nakon ogromnih oekivanja u pogledu tranzicioniuh mogunosti Srbije nakon 5. oktobra 2000 godine, 2004 godina je pokazala stvarni domet i potencijal srbijanskog drutva. Naslee Slobodana Miloevia pokazalo se mnogo teim i skoro nepremostivim, s obzirom da se radi o sutinskim vrednostima na kojima srbijansko drutvo poiva. I pored injenice da je dolo do promena snaga u regionu i svetu, srpski nacionalisti jo uvek ne prihvataju poraz do kojeg je dolo nakon 15 godina radikalnog nacionalizma i politike koja
14

drutva i drave sa etnonacinalizmom, nego se upravo obrnuto etnonacionalizam ponovo etablira kao dominantna politika ideologija. To se uverljivo pokazuje jaanjem na politikoj sceni Srbije Srpske radikalne stranke koja je od inievog ubistva u stalnom usponu, i pojedinano je najjaa stranka u Srbiji. Pri tome treba imati u vidu da se Srpska radikalna stranka nije u meuvremenu promenila, pogotovu u odnosu na sopstveni ratni program s poetka devedestih godina prolog veka. Ni jedna kljuna taka Miloevievog nacionalnog ratnog programa nije sutinski osporena. Insistiranje na podeli Kosova je izraz istorijske pobede etnonacionalistike ideologije unutar srpskog drutva. A odnos prema Crnoj Gori, Vojvodini, Kosovu, Republici Srpskoj, neprekidno pothranjuje ideju o svesrpskom ujedinjenju. Odnos prema Crnoj Gori je posebno vaan, jer se prelama preko aktivnosti Srpske pravoslavne crkve koja pokuava inscenirati sukobe (pa ak i graanski rat) unutar Crne Gore, ali i Makedoniji2, koja se i dalje ne tretira kao inostranstvo. Ideja etnikih granica, koje ne priznaju granice Ustava iz 1974, ostala je netaknuta u glavama srpske elite. Odbijanje lustracije, denacifikacije i slinih istorijskih iskustava tranzicije spreava integrisanje drutva na modernim osnovama, koje podrazumevaju vladavinu prava i odgovornost. U kreiranju duhovne atmosfere, srpski nacionalizam se sve vie okree novim ideolokim izvorima, a na prvom mestu organicistikoj, odnosno konzervativnoj misli Nikolaju Velimiroviu, Justinu Popoviu, Dimitriju Ljotiu, kao i kvinslikom reimu Milana Nedia, koji je pomenutu ideologiju usvojio kao sopstveni sistem vrednosti. Na ovom planu, Srpska pravoslavna crkva ima veoma vanu ulogu, istiui se kao njegov najautoritarniji promoter. Sistematsko odbacivanje svakog razgovora o sopstvenoj odgovornosti za rat i ratne zloine, obezbedilo je prostor za stalno promovisanje hakih optuenika kao nacionalnih heroja, pa se njihova popularnost pokazuje i velikom izbornim uspehom politikih stranka koje su na svojim izbornim listama imali hake optuenike (Slobodan Miloevic, Vojislav eelj i dr.). Najpoznatija imena srpske kulture i intelektualne elite, zahteve Zapada prema Srbiji, posebno saradnju sa Hakim tribunalom, kvalifikuju kao "osobit oblik kolonizacije", jer Zapad tako na ovaj prostor donosi "kolonijalnu demokratiju", kao iznuen, vetako nametnut oblik drutvenog ureenja koje "nije rezultat prirodne evolucije date zemlje" i "njenih unutranjih uslova i zakonitosti. U odbijanju suoavanja sa odgovornou, pothranjuje se teza da je Evropa "izgraivala Jugoslaviju", a sada je ona i "razgrauje". Postoji velika opasnost, ukoliko se taj trend nastavi, da etniko ienje i ratni zloini postanu znaajan inilac novog srpskog nacionalnog identiteta, jer se rat smatra legitminim nainom ostvarivanja nacionalnih ciljeva. U izgradnji ovakvog srpskog identiteta posebnu ulogu imaju obrazovne institucije koje su
2 Deo srpskih nacionalista na Makedoniju gleda kao na juznu Srbiju, a podela Kosova u njihovim planovima podrazumeva i podelu Makedonije
Proputena prilika
Nesporazum Srba sa svetom krajem XX veka, ostao je i nakon 5. oktobra, uprkos ogromnoj elji sveta da se Srbija primi natrag u okrilje meunarodne zajednice. Nijedna zemlja u tranziciji nije dobila tako povoljne uslove za prijem u Savet Evrope, niti je dobila tretman kakav je dobila Srbija. EU je prostrla "crveni tepih" sa nadom da e nova demokratska vlast napraviti istinski diskontinuitet sa Miloevievim reimom Meunarodna zajednica je propustila priliku da u okviru energije koju je generisao 5. oktobar napravi strateku razliku izmeu pojedinih aktera, posebno dva kljuna, Vojislava Kotinice i Zorana inia. Ona nije ila na ruku politikim snagama diskontinuiteta, koje je predstavljao Zoran ini. Zabluda o Vojislavu Kotunici kao demokratskom lideru trajala je predugo, kao i oekivanja da e njegova Komisija za istinu i pomirenje1 biti sposobna da pokrene pitanje suoavanja. Vojislav Kotunica ni u jednom trenutku nije osudio Miloevievu ratnu politiku, niti se ikada pozitivno izjasnio o Hakom tribunalu. Vojislav Kotunica se nikada nije distancirao od projekta Velike Srbije. Naprotiv, koristio je svaku priliku da Republiku Srpsku tretira kao drugu srpsku dravu, privremeno razdvojenu od Srbije. Njegov prvi dolazak u BiH u funkciji predsednika SRJ bio je zamiljen kao simbolian izraz njegovog nepriznavanja BiH kao drave, odnosno Sarajeva kao glavnog grada te drave. Bez postavljanja jasne granice, pre svega, kroz distanciranje od zloina, nije mogue integrisanje drutva u Srbiji.
Involucija i vraanje na etnonacionalistiku politiku

Tek je ubistvo premijera Zorana inia ogolilo pravo stanje u Srbiji, to je poremetilo sliku koju je Zapad izgradio nakon 5. oktobra 2000. g. Zato razumevanje Srbije nakon odlaska Slobodana Miloevia mora poi od definisanja 5. oktobra. Izbor Vojislava Kotunice za prvog predsednika nakon Slobodana Miloevia, kao i njegovo preuzimanje vlade Srbije po ubistvu Zorana inia, omoguilo je kontinuitet sa politikom prethodnog rezima, posebno na planu ouvanja nacionalnog projekta, a time i odravanja kriminalizovanih i represivnih dravnih i paradravnih struktura. Odnos snaga spreio je podvlaenje crte i pravljenje uvida u Miloevievo naslee. Nakon ubistva premijera inia dolo je do involucije, otvorenog povratka na etnonacionalistiku politiku, odbacivanje svakog oblika istinskog suoavanja sa prolou i saradnje sa Hagom. Time je zaustavljen proces ulaska Srbije u demokratsku tranziciju. Sada ne samo da ne postoji strategija raskida
1 Kotuniina Komisija je brzo pokazala da je njena strategija da relativizuje zloine, tako to je proirila kontekst na itav XX vek, a to je ono to sada Miloevi primenjuje u svojoj odbrani.
16
17

reavanja pitanja Crne Gore i Kosova, manjinsko pitanje e se pokazati kao novi test spremnosti Srbije da napravi konaan otklon od etnonacionalistikog projekta koji je poetkom devedestih proizveo rat u Jugoslaviji. Izostanak pro aktivne manjinske politike, i pored injenice da je Srbija donela Zakon o manjinama 2001. godine (pre svega, da bi zadovoljila uslove za lanstvo u Saveu Evrope) ukazuje da su se srpski nacionalisti opredelili za minimalistiki program- to je mogue vea etnika konsolidacija Srbije. Indikativno je da zaotravanje meuetnikih odnosa, posebno u Vojvodini, kao i njihova kasnija internacionalizacija, nije nateralo vladu da se na ozbiljan nain suoi sa problemom manjina.3 Osim toga, nastojanje da se drava etniki utemelji direktno iskljuuje manjine iz politikog odluivanja.
"normalizaciju" zloina vec ugradilei u udbenike. Vlada premijera Zorana inica je najveci iskorak napravila upravo u reformi obrazovanja koji je ocenjen kao liberalan. Srbija se ukljuila u evropski proces reforme visokog obrazovanja, koji poiva na Bolonjskoj deklaraciji. Nakon ubistva premijera Zorana inia, Vlada Vojislava Kotunice zaustavila je reformski proces obrazovanja prethodne vlade. Velianje rata i njegovih glavnih junaka, kao to su Ratko Mladi i Radovan Karadi, postalo je opte mesto na svim kulturnim dogaajima u zemlji. Tako je na meunarodnom sajmu knjiga pod pokroviteljstvom drave u oktobru 2004. godine ljubavni roman Radovana Karadzica, koji se na voleban nacin pojavio u javnosti, preko noi postao hit. Za samo nekoliko dana ceo tira knjige je rasprodat, a njen promoter i izdava je tih dana svakodnevno gostavao u televizijskim emisijama. Na promociji knjige je govrio i uticajni professor beogradskog pravnog fakulteta Kosta avoki, inae predsednik Odbora za odbranu Radovana Karadia. U pripremi je i pozorina predstava po njegovom tekstu. Mada su oba teksta minorna, sem nekoliko osuda ionako izopenih pojedinaca, u drutvu nije pokrenuto pitanje oportunosti i moralnosti vezano za ova dva poduhvata u kojima su oigledno uestvovali i odobravali ga, srpski nacionalisti. Ugraivnje ratnih zloinaca u nacionalnu mitologiju, nedavno je pomogao i direktor Zavoda za izdavanje udbenika, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Rado Ljui, koji je na jednom skupu u Gackom (Bosna i Hercegovina, odnosno sadanja Republika Srpska) naveo da su tri istorijske linosti okosnica srpskog nacionalnog identiteta: Karaore, vojvoda Mii, i Ratko Mladi. Ceo skup je integralno prenosila i dravna televizija. SPC takoe uestvuje u promovisanju ratnih zloinaca u nacionalne heroje. U izlogu knjiare SPC u centru Beogradu na istaknutom mestu stoje dve knjige Radovana Karadia ije su naslovne strane njegove velike fotografije. Poslednji u nizu svakodnevnih dogaaja, koji veliaju pomenute "heroje", je svakako i izlazak romana "Gvozdeni rov", koji je navodno napisao Milorad Ulemek Legija, pripadnik ozloglaenih Crvenih beretki, inae, odgovornog za najmonstruoznije zloine. Knjiga je izala u 70.000 primeraka i rasprodata je za samo nekoliko dana. Moe se rei da je taj izdavaki poduhvat jedan u nizu stratekih poteza kojim se oblikuje mlaa generacija koja je odrasla sa mitom o Legiji kao nacionalnom heroju. Roman je jezgrovito ponudio simplifikovano objanjenje srpskog poraza, koji je prouzrokovan "zaverom velikih sila koje su se obruile na pravoslavlje i posebno na Srbe koji su posle Prvog svetskog rata bili majka Balkana". Insistiranje na herojstvu Ratka Mladia i inih nastavljena je kriminalizacija drutva i drave i nakon odlaska Slobodana Miloevia. Personalni kontinuitet kroz linosti Ratka Mladia i, posebno, Radovana Karadia je svojevsrni izraz politikog kontinuiteta. Ovakvo stanje duha u Srbiji predstavlja limitirajui faktor konstituisanja demokratske Srbije, jer nijedno pitanje koje je bilo u osnovi ratova nije skinuto sa dnevnog reda. Pitanje dravnih granica jo uvek je otvoreno. Nakon
18
Kriminalizacija drutva
Pored poraza, krize identiteta i tekog naslea prolosti, Srbiju optereuju i mnogi drugi problemi koji su takoe rezultat ratova. To su kriminalizovana privreda i dravne institucuije. Nova finansijska elita koja je izrasla na Miloevievom reimu i bliskosti sa njim lino, opstruie sutinskui transformaciju srbijanske privrede i na taj nain obezbeuje kontinuitet sa Miloevievim nasleem. Suprotstavljanje institucionalnim promenama i uspostavljanju pravnog okvira produava praksu sive ekonomije koja je jo u bivoj Jugoslaviji bila znaajan izvor zarade. Ratovi na teritoriji bive Jugoslavije samo su olakali nelegalne aktivnosti, poput trgovine drogom, ljudima, orujem, neoporezovanom robom (cigarete i alkohol) i migrantima. Ratna ekonomija je ostavila u naslee tzv. demokratskoj vlasti kriminalizovano naslee kao osnovni problem u posleratnoj rekonstrukciji. Ratni krimininalizovani problemi prerarsli su u politiziovane kriminalne probleme. Najuspeniji se poduzetnici iz devedesetih u bliskosti sa reimom ostvarili su neformalni monopol (posebno za vreme sankcija), koji jo traje. S obzirom da je Miloevi svoje preivljavanje odravao preko korumpiranja gotovo itavog stanovnitva4, uspostavljanje pravnog okvira i borba sa korupicijom ne uiva podrku ire populacije zbog socijalne cene koju bi platili skoro svi graani.
3 Konstituisanje drave na etnicitetu ne moe pitanje manjina reiti na demokratski nain, jer se manjine u tom sluaju tretiraju kao anomalija i pretnja. Iskljuene iz "vlasnitva nad dravom" manjine, sa svoje strane, ne prihvataju identitet poretka koji se legitimie etnikim vrednostima i interesima veinske nacije i izlaz trae u raznim oblicima autonomija i posebnih statusa, to, opet, podstie sumnju u njihovu lojalnost. 4 Najvei broj graana je ostvarivao svoju egzistenciju preko crnog trita bez ikakvih poreskih obaveza prema dravi, to je sama drava tolerisala, jer je time odravala socijalni mir
19

trenutka kada je ini morao da krene u obraun sa njenim pripadnicima, to je platio ivotom. Vojska je odlaskom Miloevia veoma brzo nala zatitnike u novim vlastima, pre svega, novoizabranog predsednika SRJ Vojislava Kotunice i tako je izbegla temeljnu istku meu viim inovima. Pri tome, uticaj Kontraobavetajne slube (KOS), iji se ideoloki profil nije menjao celih pedeset godina, je i dalje nesporan. Kontraobavetajna sluba je u meuvremenu samo promenila ime u Bezbednosnu agenciju, ali je i dalje ostala rigidna organizacija koja se opire civilnoj kontroli. Promene u ovim slubama idu sporo, jer su zbog svojih privilegovanih pozicija postale deo nove finansijske elite. Kroz svoje kanale u medijima jo uvek konstruu javno mnjenje, plasiranjem lai i afera, to je do te mere deformisalo drutvo, da ono vie nije sposobno za kajanje ili oseaj bilo kakve odgovornosti. Takvom pozicijom, slube su postale svojevrsni kreatori ivota. Kroz plasiranje teorija o navodnoj svetskoj konspiraciji, pre svega stranih slubi, kao to je CIA, protiv Srba, samosaaljenje je postala jedina emocija za koju je veina graana u Srbiji sposobna. Nametanjem takve interpretacije onemoguava se dijalog na temu nedavne prolosti i blokira alternativa Iako je Beogradski sporazum o drzavnoj zajednici Srbija/Crna Gora 2003 g. predvideo ukidanje vojnog pravosua u roku od est meseci, do toga je dolo gotovo 18 meseci kasnije i to, pre svega pod pritiskom meunarodne zajednice. Izdavanje knjige "Vojna tajna" Vladana Vlajkovia (izdava: Helsinki odbor) posluilo je kao okida za seriju pritisaka koji su nakon toga usledili. Ukidanje vojnog pravosua je u vojnim krugovima ocenjeno negativno, jer je tim aktom nestao i poslednji zajedniki pravosudni organ izemu Srbije i Crne Gore. Ti krugovi smatraju da je ukidanjem vojnog pravosua razbijen sistem odbrane u pravnom smislu, jer Crna Gora ima razliitu pravosudnu proceduru.
Kriminalizacija politike i politizacija kriminala kroz simbiozu organizovanog kriminala i drave, nastavljena je i posle 5. oktobra. Pokuaj premijera Zorana inia da napravi istku vojske i policije, bio je brutalno zaustavljen. Akcija "Sablja", koju je vlada premijera ivkovia pokrenula odmah nakon inievog ubistva, bila je ve pripremljena uz pomo amerikih i nemakih eksperata. Za samo 40 dana, akcija "Sablja" je u mnogome slomila organizovani kriminal i za to je dobila veliku podrku graana. Meutim, istovremeno je deo DOS na elu sa Vojislavom Kotunicom, Miroljubom Labusom i Mlaanom Dinkiem, pokrenuo estoku kampanju protiv vlade u emu je dobio podrku SPS i radikala. Defamiranje vlade kroz produkciju skandala i afera iznudilo je prevremene parlamentarne izbore, iji su rezultati ogolili mali demokratski potencijal Srbije. Meunarodna zajednica je u sutini podrala prevremene izbore i ruenje inieve vlade, oekujui da e pobediti Grupa 17 plus koja je do ulaska u vladu delovala kao ekspertska nevladina organizacija. Takvo opredelenje meunarodnih faktora jos jednom je pokazalo elementarno nepoznavanje srbijanske politike scene u tako odsutnom ternutku za budunost Srbije. Tim izborima ponitena je ionako fragilna liberalna orjentacija, a povratak Miloevicevih snaga na politiku scenu bio je vie nego izvestan i to kroz podrku manjinskoj koalicionoj vladi Vojislava Kotunice.
Bez "istke" u policiji i vojsci

inievo ubistvo nije dovelo samo do zaustavljanja reformi u Srbiji, nego u velikoj meri dovelo i do zakasneleg osveivanja analitiara srbijanske stvarnosti, posebno onih sa Zapada, ali i dela meunarodne zajednica koja je involvirana u rekonstrukciju Srbije. Mada je reformisanje mafijakog bezbednosnog aparata bio prividno glavni prioritet za novu vlast, do njegovog "ienja" nije dolo i zbog stava samih politiara iz DOS, poput, na primer Vojislava Kotunice. Pokuaji reforme MUP i DB bili su od poetka opstruisani: mafija, kao i mnogi pripadnici tajne policije nisu tolerisali reformu tajne policije Sve je oiglednije koliko je ienje Srbije od korupcije i kriminala teak zadatak. Involviranost Ministarstva unutranjih poslova u razne kriminalne radnje, pre svega DB5, postala je vie nego oigledna odmah nakon 5. oktobra. Jedinica za specijalne operacije, poznata kao Crvene berteke, se zbog svoje navodne uloge u uklanjanju Miloevia, izborila za "nedodirljivost" sve do
Odsustvo konsezusa oko novog ustava

Usvajanje novog ustava, mada je stalna tema, jo uvek nije na pomolu. Osim toga, ustavno pitanje se promovie u prvorazredno politiko pitanje kadgod se zemlja suoi sa kljunim problemima za ije reavanje nema politike spremnosti. Treba napomenuti da je sa postojeim Ustavom Srbija primljena u Savet Evrope i da je premijer Zoran inic zavrio sve reforme koje je poeo, jer nema ustavnih prepreka za usklaivanje domaeg zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije. Nema politikog konsensusa oko sutine budueg ustava, niti se o tome vodi javna debata. S obzirom da se nacionalna elita jo uvek nije odrekla Kosova bilo da se radi o njegovoj podeli, bilo da ostane celovito novi ustav nije mogu bez definisanja granica drave. Kada je u pitanju unutranje ureenje Srbije, otvara se i pitanje Vojvodine, koja je ujedno i najvaniji deo manjinskog pitanja. Otvaraju se i dva regionalna pitanja:
21
5 Poetkom marta 2001. godine, nove vlasti su pronale 623 kilograma heroina (procenjena na 300 miliona dolara) u sefu koji je DB drao u beogradskoj filijali "Komercijalne banke", inae bliskog saradnika Dravne bezbednosti. Droga je oigledno bila jedan od finasijskih izvora preivljavanja Miloevievog reima. Samo se po sebi postavljalo kao imperativ slamanje veza izmeu policije i organizovanog kriminala. Do toga je delomino dolo tek za vreme akcije "Sablja".
20
jug Srbije i Sandak. Oba su istovremeno i veoma vana manjinska i regionalna. Logika raspada Jugoslavija sada je prisutna i u samoj Srbiji. Na tom obrascu u Srbiji ne moe doi do promena. Svi nacrti ustava koji cirkuliu, u sutini odraavaju stanje provizorija i oigledno e srpska elita sve nedoumice oko budunosti Srbije ugraditi i u novi ustav, ukoliko do njega uopte doe. Program Vlade Srbije nije ponudio viziju budunosti, niti je anticipirao reavanje problema kao to je Kosovo, status Srbije, ustav i sl. Unapred se ne prihvata razovor o nezavisnosti Kosova, podrava se ouvanje dravne zajednice SCG i afirmie pridruivanje Evropskoj uniji. Vojska je i dalje nedodirljiva institucija i pored brojnih indikacija da se nalazi u rasulu (brojni incidenti). U ekspozeu predsednika vlade nije bila ni spomenuta, kao ni Partnerstvo za mir. Ekonomski deo nije dovoljno konkretizovan ali je jasna orijentacija ka protekcionizmu, posebno u oblasti poljoprivrede. Premijer Vojislav Kotunica je najavio da je programski cilj nove vladine ekonomske politike stvaranje uslova za konkurentnu domau proizvodnju s ciljem da se pokrene privredna aktivnost.6 U sutini vlada je svojim merama ila u susret otporu sutinskim reformama i liberalizaciji privrede. Vojislav Kotunica je jo u svom ekspozeu marta 2004. g. najavio da Srbija prvo mora da rei svoj dravni status kada je u pitanju Kosovo, ali je odbacio mogunost nezavisnog Kosova. Istakao je da e se "Srbija zalagati kod UNMIK i meunarodne zajednice za drugaije postavljanje institucionalnih okvira zatite intersa srpske zajednice na Kosovu", to se u praksi tokom godine, posebno nakon dogaaja od 17. marta, pokazalo kao iskljuivo insistiranje na decentralizaciji. A, insistiranje na decentralizaciji stavljeno je u funkciju podele Kosova kao jedinom nainu da se osigura bezbednost srpske manjine na Kosovu. On je takoe definisao i politiku prema Crnoj Gori. Najavio je da e "Srbija utvrditi svoj status unutar Dravne zajednice sa Crnom Gorom, jaajui i uvrujui samu dravnu zajednicu u skladu sa ustavnom poveljom". Eksponenti ove orjentaciji bili su SPC i Vijee opina severne Crne Gore, ije su aktivnosti bile usmerene na podrivanje procesa osamostaljivanja Crne Gore. Dravna zajednica Srbija i Crna Gora nije uspela da se konsoliduje, to je bio jedan od kljunih razloga to nije dovrena Studija o izvodljivosti, inae preduslov za kvalifikovanje za poinjanje procesa asocijacije sa EU. Crna Gora je koristuila svaku priliku da uvrsti svoj put ka nezavisnosti, dok je Srbija na sve naine pokuavala da to ospori i sprei. Meutim, strategija Srbije koja se realizovala kroz delovanje SPC i instrumentalizaciju Crnogoraca u Srbiji, znaajno je doprinela jaanju indipendistikog bloka. Agresivnost Beograda je dirketno ubrzavala emancipaciju i proces osamostaljenja Crne Gore. Formiranje Pokreta za ouvanje zajednike drave podelilo je o inae kompromitovanu crnogorsku opoziciju. Ovakav razvoj situacije u Crnoj Gori prisilio je Evropku uniju da promeni svoju strategiju prema Dravnoj zajednici i usvoji strategiju dvostrukog koloseka.
6
Set otvorenih pitanja

Nakon inievog ubistva saradnja sa Hakim tribunalom je takorei sasvim prestala, to se moglo i oekivati imajui u vidu poznat stav Vojislava Kotunice o Hakom tribunalu, kao i injenicu da je patriotski blok, po definiciji antihaki raspoloen, ponovo na vlasti. Vojislav Kotunica je ve u svom ekspozeu najavio da e "Vlada sve uiniti da saradnja sa Hakim tribunalom postane dvosmerna", te da e "nastojati da obezbedi sve pravne, materijalne i kadrovske pretpostavke da se ostvari brzo suenje svim optuenim za ratne zloine pred domaim sudovima, da se od Tribunala dobiju na korienje odreena dokazna sredstva protiv naih dravljana, kao i da se svim optuenicima prui adekvatna pomo u njihovoj odbrani pred Hakim tribunalom".7 Vlada Srbije je ipak reagovala na pritiske Zapada u pogledu saradnje sa Hagom. SAD, kao i druge zapadne vlade i meunarodne institucije, su najavile uskraivanje finasijske pomoi. Zato je poetkom 2005. godine dolo do aktivirinja "dvosmerne sradnje", pa se za nepunih tri meseca Hakom tribunalu "dobrovoljno predalo" devet hakih optuenika. Svi oni su ispraenui u Hag sa uz dravne poasti, kao heroji koji se rtvuju za dobrobit celog drutva i uz jako policijsko obezbeenje. Zoran Stojkovi, ministar pravde, od nedavno tvrdi da "obaveze prema Hakom tribunalu moraju ispuniti u celini .". Garanciju8 koju drava daje za njih objanjava na sledei nain: "Ti ljudi su shvatili da drava stoji iza njih kao svojih graana. Ova Vlada je prva koja je donela zakljuak da e pomoi njihovim porodicama. To je minimum koji moramo da uradimo I, definitivno, ljudi poinju da veruju dravi".9A i premijer Vojislav Kotunica je svoj pristup Hakom tribunalu poznat "kao deveta rupa na svirali" promenio u "pitanje svih pitanja". Primicanje reavanja statusa Kosova, to je najavljeno tokom 2004. godine, Beograd je doekao izuzetno negativno. Ve samu najavu rasprave o konanom stausu, doivljava kao svojevrsni pritisak, pretnju i ucenu. Izvetaj Meunarodne krizne grupe od 26. januara 2005. godine, koji preporuuje nezavisnost Kosova kako bi se izbegli novi sukobi, Beograd je doekao sa negodovanjem i poveanom diplomatskom akcijom kako bi osujetio meunarodnu strategiju osamostaljivanja Kosova. Rezultati promena u visokom obrazovanju su prilino mali i parcijalni: daleko od potnih oekivanja, naroito onih iz 2002 i 2003. g. Mnogi su miljenja da su glavni koniari univerzitetski profesori i njihov "zaaureni mentalitet",
Ekonomist, 8. 3. 2004. Novinar NIN Dragan Bujoevi je u jednoj emisija B92 pomenuo da se za svakog optuenog izdvaja ak 500.000 eura. Za odlazak generala Lazarevia plaeno je 500.000 Eura, od ega je deo otiao porodici. Iz informacija koje cirkuliu, iznos je dravi navodno uplatio izvesni biznismen Miodrag Rankovi Peconi. Navodno je grupa biznismena osnovala pul u koji se uplauje novac i za ostale optuenike. 9 Danas, 19-20. 3. 2005.
7 8
Ekonomist, 8. 3. 2004.
22
23

Maara, Hrvata i Roma, vremenom su se proirili na Slovake i Rusine. Na udaru su se nali obini ljudi, ali i pojedine istaknute linosti manjinskih zajednica, kao i diplomatsko osoblje. To su injenice koje izazivaju zabrinutost, to vai i za pokuaj banalizacije i trivijalizacije napada na pripadnike manjina. U odnosu na prvu postoktobarsku administraciju, u ije se rezultate, na primer, mogu svrstati i pristupanje Okvirnoj konvenciji za zatitu nacionalnih manjina i njezina ratifikacija, kao i donoenje Zakona o zatiti prava i sloboda nacionalnih manjina, sada je dolo do involucije u sadanjem sastavu srbijanskog parlamenta, na primer, ima manje politikih predstavnika manjina nego u prethodnom sazivu i, potencijalno, jo veoj radikalizaciji prilika. Prologodinji martovski dogaaji isprovocirali su ubrzano stavljanje Kosova na dnevni red meunarodne zajednice. Nereen status je podsticao oseanje neizvesnosti kod albanske populacije, jer je nakon intervencije ona ivela u uverenju da je nezavisnost samo pitanje vremena. Zbog, pre svega nespremnosti Srba da se angauju u izgradnji Kosova, nije bilo znaajnog pomaka, kako u reformi, tako i u integraciji Srba u kosovske institucije. I pored vidljivih fizikih promena Kosova u poslednjih pet godina, frustracija albanske populacije je rasla, to je na kraju dovelo do radikalizacije i martovskog nasilja nad srpskom manjinom. Meutim, meunarodna zajednica je ovoga puta bila svesna kompleksnosti situacije, te je izbegla crno-bele analize. Odluka da ubrza rad na statusu Kosova bila je i rezultat uverenja da bi u suprtnom, radikali i na jednoj i na drugoj strani reavali status po "martovskom scenariju". Podela Kosova po etnikoj liniji bio bi jo jedan poraz meunarodne zajendice, posebno Evrope. "Standardi pre statusa" predstavljalo je kupovinu vremena od strane meunarodne zajednice, ali se i taj pristup menja nakon to su Srbi odbili da izau na kosovske izbore. Meunarodna zajednica je zbog toga odluila da konani status Kosova pome da reava bez Beograda. Ta je poruka, posredstvom Izvetaja Meunarodne krizne grupe (MKG) izazvala spomenutu burnu reakciju u srpskoj politikoj javnosti i od tada Beograd pokuava da zauzme poziciju koja bi mu omoguila mesto za pregovarakim stolom. Diplomatsko aktiviranje Beograda u vezi sa Kosovom nije izraz prihvatanja realnosti i, shodno tome adekvatnog reenja kosovskog pitanja, ve samo simulacija usmerena na kupovinu vremena. Pozicija Beograda je neiskrena i u ovom trenutku odraava nesposobnost pravljenja bilansa prethodne politike, od koje se nije odustalo. Sadanje ponaanje vie je odraz mentalnog stanja srpskih nacionalista, koji svoj poraz racionalizuju kroz staro nove teorije o svetskoj zaveri protiv Srba. One se baziraju na tezi da "zapadni krugovi Balkan ele da pretvore u laboratoriju za kreiranje nekakvih novih hibridnih drava i hibridnih identiteta, poput Kosovara, Bonjaka, Sandaklija", te da Srbija "u ovom trenutku treba da sledi defanzivnu strategiju koja bi se zasnivala na odbijanju da se uopte pristupi nekakvom konanom reenju". Dakle, srpska strana treba samo da insistira na skrupuloznom i stopostotnom primenjivanju Rezolucije 1244, kao bi dobla na vremenu. To se sve oslanja na
25
jer "pitanje reformi je i pitanje prilogoavanja novonastalim ekonomskim uslovima koji su globalni fenomen"10 Ni sama drava nije imala adekvatnu strategiju kada je u pitanju reforma visokog obrazovanja. Najvee primedbe ipak dolaze od studenata koji smatraju da je univerzitet konzervativan, da profesori nisu dovoljno posveeni svom poslu, te da pruaju otpor reformama. U sutini, jo uvek se vodi borba oko kulturnog modela i vrednosti: graanin vs etnos. Srpska pravoslavna crkva ima odluujuu ulogu u pruanju otpora procesu integracije Srbije u Evropu i, s tim u vezi, konceptu ljudskih prava, pa i samoj promociji individualnih sloboda. SPC proces globalizacije smatra sveobuhvatnim metodom unifikacije koji stvara novi totalitarni sistem, sada prikriven priom o ljduskim pravima11 i promocijom individualne ljudske slobode. Sve je to, po tumaenju SPC, u funkciji stvaranja "univerzalnog svetskog identiteta", koji se brani ak i vojnim intervencijama. Manjinsko pitanje je jedno od kljunih pitanja sa kojima se suoavaju zemlje postkomunizma koje su u procesu traganja za konceptom sopstvenog razvoja. Nisu sve zemlje na isti nain reavale svoja manjinska pitanja ali je svakako Okvirna konvencija za manjinska pitanja Saveta Evrope bila preduslov za njihovo lanstvo u toj organizaciji. Opte je prihvaeno pravilo da je najbolji nain obezbeivanje lojalnosti nacionalnih manjina taj, da se prihvati njihov oseaj razliitosti, umesto da se napada. Zato je u demokratskim zemljama naputen pristup sputavanja manjinskog nacionalizma kao kontraproduktivan i moralno neodbranjiv. Priznavanjem manjinskog nacionalnog identiteta, omoguuje se i demokratska stabilnost. Da bi se dolo do prave mere u meusobnim odnosima, potrebna su ogranienja i veinskim i manjinskim nacijama. Uspeh nacionalistikih stranaka na poslednjim parlamentarnim izborima (u decembru 2003. god.), ohrabrio je nacionaliste i ekstremiste, a izostanak adekvatne reakcije od strane Vlade i pojedinih ministarstava (pre svih, Ministarstva unutranjih poslova i pravosua), doveo je Srbiju u vrlo ozbiljnu situaciju i na unutranjem, i na meunarodnom planu. Stoga je aktuelno pogoranje meunacionalnih odnosa u Vojvodini oekivano, a za srbijansku Vladu poslednje upozorenje da ozbiljno preispita svoju politiku i preduzme konkretne i dugorone poteze na planu smirivanja, a potom i poboljanja inae naruenih meunacionalnih odnosa. Tokom 2004. godine antimanjinski incidenti u Vojvodini su se umnoili, naroito nakon parlamentarnih decembarskih izbora. Incidenti upereni protiv
Srbijanka Turajli, Ekonomist, 8. novembra 2004.g. Sinod SPC se, meutim, poziva na ljudska prava kada je u pitanju opstanak RS. Povodom jedne od izjava visokog predstavnika meunarodne zajednice za BiH Pedija Edauna, Sinod SPC kae da je "zaprepastila mnoge, a pravoslavne Srbe moda i ponajmanje, krenjem ljudskih prava i poniavanjem demokratije za koju se zalaemo. Visoki predstavnik, zaduen da uspostavi i unapreuje demokratiju u BiH, svojim postupcima upuuje na odustajanje od demokratije i demokratskih principa."
10 11
24

na novim, evropskim temeljima saradnje i povezivanja (na koje Srbija takoe sporo reaguje), potvruju da to razumeju i njeni susedi. Odlunijem okretanju evroatlanskim procesima smetnja je i, uvek ne ba transparentna, "lojalnost" koju Srbija iskazuje prema Rusiji. Pribliavanje (Zapadnoj) Evropi u uticajnim politikim, intelektualnim i, naroito, klerikalnim krugovima doivljava se kao svojevrsna izdaja tradicionalnog oslonca; zato se smatra, da "u ovom trenutku naa diplomatija treba maksimalno da ublaava pritisak i da eka povoljniji trenutak. To znai da se politike karte postave tako da anglosaksonski faktor doe u poziciju da mora da sarauje sa Rusijom, oseajui se ugroenim pred islamskim terorizmom..."12 Nastojanje da se taj blanas odri, sledei sopstvene interese, pothranjuje i Moskva kojoj je Srbija (SCG) praktino ostala jedini saveznik i strateki partner na evropskom kontinentu. Tu meusobnu vezu odrava i obostrana frustracija ishodom promena koje su se na evropskom kontinentu i u svetu odigrale u poslednjih 15 godina, a u kojima su i Rusija i Srbija gubitnici. Nedostatak Srbije je unutranja podrka za promenu i okotali otpor tranziciji i reformama. Antizapadni otpor je konstanta u srpskoj istoriji, koji je sada verovatno i najvei zbog izazova i pozitivnih okolnosti koje su se stekle za proevropsku orjentaciju. Osim toga, raspad je pokazao duboke korene neprosveenosti Srbije kroz odsustvo potovanja oveka, njegovog dostojanstva i pune unutranje slobode. Politiko nasilje je u tradiciji Srbije, o emu govore i niz politikih ubistava kao to su ubistvo predsednika Ivana Stambolia (2000.) i premijera Zorana inia (2003.). Oba ubistva su u sustini obracun sa liberalno orjentisanim politiarima. Srbija odbija tranzicione procese na liberalnoj osnovi stalno istiui svoj poseban put razvoja. U pojednostavljenom tumaenju, ta "specifinost" bi se mogla svesti na "sabornost" (srpskog naroda), to po definiciji negira politiki pluralizam i alternativnu ponudu drutvenog razvoja. U ovom trenutku liberalna politika se Srbiji mora nametnuti. Ubistvom premijera inia spreena je liberalna opcija, a potencijal Demokratske stranke je u meuvremenu znaajno smanjen temeljnom istkom inievih najbliih saradnika. Boris Tadi, novi predesnik stranke, je svojim populizmom i narodnjatvom sve blii Kotunici. U tom kontekstu kao svojevrsna hipokrizija zvue ocene da bi izrazitije razlike meu njihovim politikim programima ilo na ruku jaanju radikala. Sve tri partije raSRS, DSS i DS imaju sline ili iste pozicije o dravnim pitanjima kao to su Kosovo, Crna Gora, budunost RS i Haki tribunal. DS se izdvaja svojom podrkom Hakom tribunalu. Srbija vie nema snage da zapoinje ratove u regionu i kao takva ona je bezopasna za svoje susede. Meutim, problematina je teza koju EU promovie, da e se vremenom i Srbija kretati po istorijskoj inerciji. Sa svojim unutranjim konzervativnim strukturama ona nije politiki i ekonomski partner u regionu. Njena demokratska tranzicija je mogua samo uz pomo meunarodne
12
tezu da treba raunati "na eventualnu promenu spoljnih geopolitikih elemenata u jednaini, koja se ne tie samo Bosne i Kosova, Haga i budunosti SCG". Medijska matrica koju su osmislili srpski intelektualni i politiki krugovi uoi raspada bive Jugoslavije, ujedinjeni oko projekta "velike Srbije" i sada je u razliitim formama prisutna. Produkcija lai, govora mrnje i stereotipa i dalje je snano prisutna u veini medija. Sloboda govora u gotovo svim listovima i veem delu javnosti definie se kao objavljivanje svega i svaega, i bez ikakve odgovornosti novinara i urednika. Postavljanjem iznad svih drugih drutvenih vrednosti, pincip slobode govora se zloupotrebljava. To se vidi ne samo kroz niz tabloida, ve esto i u listovima sa dugom tradicijom i uticajem meu intelktualnim krugovima i politikim i ekonomskim elitama. Spreavanje slobode informisanja u Srbiji je niz godina bila dravna politika, a javno mnjenje, to, posebno vai za mlade, formirano je u uslovima lanih informacija, uskraivanja vesti, irenja govora mrnje i stereotipa. Takva politika prethodnih godina, uz dugogodini obrazovni sistem baziran na anticivilizacijskim vrednostima, kao i pogrenom uenju iz drutvenih nauka i na literarnim stereotipima, stvorila je osnovu za ogroman uticaj medija. Stoga je neophodno preoblikovanje javnosti, za ta su mediji jedan od kljunih kanala; s druge strane, neophodan je kritiki odnos prema glasilima, koji mora biti podstaknut i iz samih medijskih krugova, to podrazumeva i odbacivanje principa po kome je svaka kritika medija napad na slobodu govora.
Nedostatak potencijala za promene

Nemo Srbije da odlunije iskorai prema evroatlanskim integracijama to podrazumeva promenu osnovnog "drutvenog koda", utemeljenog na nerazumevanju, neprihvatanju i, praktino pruanju otpora zbivanjima koja su u Evropi obeleila poslednju deceniju prolog veka pokazuje dramatino odsustvo drutvene energije za promene. Pogreni izbor uinjen poetkom devedesetih godina, unitio je ekonomiju, pokidao godinama stvarane ekonomske veze sa inostranstvom, razorio drutveni sloj koji se i u socijalizmu mogao smatrati "srednjom klasom", osiromaio veinu stanovnitva i desetina hiljada mladih, obrazovanih ljudi naterao da u potrazi za sopstvenom profesionalnom i ivotnom perspektivom ode iz zemlje. Srbija tromo reaguje na iskrenu elju relevantnih meunarodnih faktora, prvenstveno EU, OEBS i NATO bez ije pomoi ne moe znaajnije iskoraiti u pravcu tranzicije, da je to pre prikljui avroatlantskim integracijama. Bez unutranje konsolidacije i usklaivanja razvoja sa aktuelnim evropskim tokovima i vrednostima, Srbija blokira evropsku perspektivu Zapadnog Balkana. Inicijative koje dolaze iz najblieg okruenja sa intencijom da se odnosi sa Srbijom to pre normalizuju
Dragan Petrovi: "Englezi su uvek bili nai neprijatelji", Ogledalo, 29. 12. 2004.
26
27
zajednice i neku vrstu nadzora nad njenim institucijama, posebno vojskom, policijom, pravosuem i obrazovnim sistemom, uz ozbiljnu ekonomsku podrku. Jedini identitet koji srpska elita sada ima, naalost, zbog odsustva modernih kriterija, je nacionalizam. Zbog toga i ima problem sa promiljanjem evropske budunosti Srbije.
Levi i desni dogmatizam

Ubistvom premijera Zorana inia likvidirana je i alternativa srpskom nacionalnom programu, koju je ini profilisao i na njoj mobilisao energiju mladih ljudi. Njegovo ubistvo, ne samo da je uklonilo najreprezentativnijeg mobilizatora evropeizacije Srbije, nego na neko vreme sasvim marginalizovalo i njegove sledbenike, kao i pojedince i grupe koji se identifikuju sa takvom idejom o Srbiji. Pokuaj da se ini kriminalizuje i da se ubistvo predstavi kao mafijaki obraun nije sasvim uspeo. Dve godine nakon ubistva, Zoran ini jo snanije simbolie tu ideju, koja u ovom trenutku nema politikog nosioca. Demokratska stranka na elu sa Borisom Tadiem nije ubedljiva u toj orijentaciji, mada jo uvek parazitira na auri Zorana inia. Uklanjanajem svih inievih saradnika, kao i spreavanje pravljenja demokratske frakcije unutar DS, ini Demokratsku stranku odgovornom za nedostatak alternative u trenutku kada Srbija jo uvek nema konsenzus u odnosu na evropsku orjentaciju. Na politikoj sceni dominiraju dve ideologije: desna i leva obe dogmatske i antimoderne. Obe karakterie kolektivizam,narodnjatvo,1 antizapadnjatvo, antitrina orjentacija i sutinsko suprotstavljanje konceptu ljudskih prava. Obe su se susrele na nacionalnom programu, kojem su intelektualci sa levice dali i naunu legitimaciju (Mihajlo Markovi, Ljubomir Tadi, Svetzozar Stojanovi, Kosta Mihajlovi, Ratko Markovi i mnogi drugi). Odlaskom Slobodana Miloevia sa politke scene 5. oktobra 2000. godine Srbija i formalno prestaje biti komunistika zemlja. Na scenu tada stupaju intelektualci sa desnice, poput Vojislava Kotunice iji je politiki ideal
1 "U odnosu na nacionalizam narodnjastvo je istovremeno 'jedan korak unazad' Narodnjastvo je uradak evropskog Istoka (ne samo Rusije), a nastao je kao kompleksnije gibanje i pojava u sredinama koje su bitno drugacije struktuirane od onih zapadnih. Narodnjatvo je zapravo nastalo u drugaijem i manjkavom, te daleko zahtijevnijem i brutalnijem kontekstu. U krajnoj liniji moe se rei da je narodnjatvo proizvod 'nerazvijene' istonjake ili ak 'uske sredine' Narodnjatvo je pojava koja se iskljuivo vrti oko 'pitanja Naroda'. Pravi dugoroni zadatak narodnjaka je ukidanje razlika izmeu puka i sebe, a tek u bitno manjoj meri odbacivanje svih eksploatatora." Definicija Toni Kuzmania u tekstu "Raspad SFRJ i nasljedstvo: narodnjastvo- a ne nacionalizma" objavljenog u Nasilno rasturanje Jugoslavije uzroci, dinamika i posledice, priredio Miroslav Hadi, CCVO, Beograd, 2004.
28
29

razumeju nove meunarodne odnose. Tako se za Haki tribunal, izmeu ostalog, kae, da je "stecite umanjivanja koncepta suverenog nacionalnog zakonodavstva", te da je "suenje Slobadanu Miloeviu fijasko prava".5 Grupa pukovnika i profesora smatra da je "Srbija u odnosima sa Hagom (i SAD i NATO) u polukolonijalnom odnosu", te ako "'isporui' generale ima ansu da postane kvinslika drava".6 Njihov gnev je posebno usmeren na one koji se dobrovoljno predaju i pristaju na nagodbe sa Tuilatvom "da priznaju izmiljenu krivicui i lano optuuju svoje sunarodnike". Oni ih podseaju da nee biti pomilovani ali da e "izgubiti i one poslednje to imaju, a to je ast. Najbolji primeri za to su Biljana Plavi i Milan Babi".7 Frustracija i inferiornost patriotskog bloka je vie nego oigledna. Oni pokuavaju da sauvaju ideju Velike Srbije stalno oekujui promenu meunarodne konstelacije, pre svega, povratak Rusije kao geopolitike sile. Istovremeno, preovlauje oseanje poraza i lamentiranje nad vlastitom sudbinom, jer su izgubili svoje privilegovane pozicije i mogunost uticaja. Milorad Ekmei tako istie da je "pored Svetog sinoda, Akademija glavna ustanova jedinstva i razjedinjavanja srpskog sveta na celoj kugli zemaljskoj". Ekmei smatra da "Akademija nije vie ustanova u kojoj odjekuju nakovnji srpske duhovne budunosti . Ona se politiki iznutra sama onesposobila, samoranila dvosjtvom miljenja koje se ispoljavalo na svakom koraku".8
Dimitrije Ljoti, poznati ideolog faizma pred i za vreme Drugog svetskog rata. Srpska pravoslavna crkva ima posebno mesto u obnovi ideologije narodnjatva s kraja XIX i poetka XX veka, glorifikujui imena kao to su Nikolaj Velimirovi, Justin Popovi i svetosavlje (srpski nacionalizam koji navodno koren vue iz srednjeg veka). Obe ideologije su nakon ubistva Zorana inia do kraja ogoljenje: pokazalo se istovremeno, da su one nesposobne da Srbiju ponovo mobiliu na bilo kakvom nacionalnom programu, ak i na ujedinjenju srpskih zemalja na kojem istrajavaju. Dejan Medakovi tvrdi da u "ovom momentu nije mogue doi do nacionalnog programa zbog partijske razjedinjenosti." Svoju nemo i levica i desnica pravdaju time to je "Srbija rtva osvajakih pohoda SAD radi preureenja sveta i uspostvljenja novog svetskog poretka zasnovanog na dominaciji i pljaki. SAD nisu imale problema da pokore sve one zemlje koje nisu u svojoj istoriji uvek kapitulirale pred zavojevaima Sve je meutim zapelo u Srbiji koja inae ima kljuni strategijski poloaj na Balknau i koja je ba u to vreme dobila sposobno i veoma popularno politiko rukovodstvo na elu sa Slobodanom Miloeviem." Mihajlo Markovi posebno istie da je "Srbija uporno uvala svoj suverenitet", jer je ona "sledila veliku socijalistiku tradiciju srpskog naroda i nije prihvatala ideologiju liberalnog kapitalizma". On smatra da je "Srbija nala srednji put izmeu realnog socijalizma i liberalnog kapitalizma" Po njemu, je to "bio put jednog meovitog drutva, trine privrede, ali i dravne regulacije, pluraliteta oblika svojine, demokratskog politikog pluralizma, relativno visokog nivoa socijalne sigurnosti i drutvene brige o kolstvu, zdravstvu, nauci i kulturi tj. istinskog socijalizma".2 Osamostaljivanje jugoslovenskih republika tretira se i dalje, kao, ne samo razbijanje Jugoslavije, ve i srpskog etnikog protora. ini se sve da bi se spreilo osamostaljivanje i Crne Gore. Akademik Dejan Medakovic smatra da bi odvajanje Srbije od Crne Gore bilo katastrofa, jer se "istorijska ansa ujedinjenja vise nee vratiti". Svako novo ujedinjenje bi podlegalo dozvoli zapadnih sila, a one to vie nikada ne bi dozvolola. On smatra da treba sve uiniti da ta zajednica opstane kakva god da je u ovoj etapi kako bi opstala "nada da e u nekim narednim procesima ljudi doi u pamet nikako dozvoliti odvajanje. Ko to tako trguje sa svojom drzavnom teritorijom."3 Nesposobnost da se napravi bilans Miloevieve ratne politike i stalno insistiranje na svetskoj zaveri protiv Srbije, dodatno izoluje Srbiju i spreava njeno stvarno integrisanje u evropske procese. Vodei intelektualci i dalje smatraju da je "Hakom tribunalu predat ovek pod ijim rukovodstvom su srpski narod i srpska drava doiveli najvei uspon posle Drugog svetskog rata."4 Razne izjave uticajnih pravnika govore u prilog tome da oni u sutini ne
Mihajlo Markovi, intervju u Ogledalu 28. 4. 2004. 3 Borba, 8. 03 2004. 4 Mihajlo Markovic, Ogledalo, 28. 4. 2004.
2
Novo Naertanije
Glavni ideolog objedinjavanja levice i desnice je profesor Svetozar Stojanovi (lan Praxis grupe i predesdnik Srpsko-amerikog centra u Beogradu). U toku 2004. godine njegova uloga je bila najzapaenija u pribliavanju DS i DSS, posebno nakon izbora Borisa Tadia za predsednika Srbije. On istie da "u DSS i DS ipak poinje da preovladava svest o zajednikim stranakim i optim interesima, a valjda i svest da je malo verovatno da e im se takva prilika ponovo pruiti". Smatra da izbor Borisa Tadia ide u prilog "patriotsko-evroatlantskih snaga", ali da ne treba potceniti "objektivni 'doprinos' Zapada tolikom broju glasova za radikalskog predsednikog kandidata. Valjda e Zapad sada jednom za svagda utuviti da se nai izbori ipak moraju dobijati u Srbiji, a ne u Vaingtonu, Londonu, Parizu, Berlinu, Hagu." On poruuje Zapadu, kada je o Srbiji re, da se "mnogo vie moe postii neuslovljenom i brzom podrkom, partnerstvom, saveznitvom,
Ogledalo, 2. 2. 2005. Isto. 7 Ogledalo, 8. 9. 2004. 8 Ogledalo, 8. 9. 2004.

5 6
30
31

sa islamskim fundamentalizmom i terorizmom, naeg stratekog poloaja i zainteresovanosti za njegovu vezanost za Zapad, ali i regionalnu stabilnost. Kada je u pitanju privredna saradnja, smatra da su EU, Rusija i Kina i drugi realni partneri za Srbiju.13 Na istim linijama javno se angauje jo jedan lan ueg jezgra oko Dobrice osia, profesor Ljubomir Tadi (takoe lan Praxis grupe i otac predsednika Srbije Borisa Tadia). Sve vee udaljavanje Srbije i Crne Gore nateralo je Ljubomira Tadia u akciju: nakon liderskog angamana iz 2001. u Odboru za odbranu jednakih prava crnogorskih dravljana, akademik Tadi nedavno je izabran za predsednika beogradske filijale Pokreta za zajedniku evropsku dravu Srbiju i Crnu Goru (predsednik crnogorske verzije istog pokreta je Zoran ii). Cilj pokreta je da, izmeu ostalog, i crnogorski dravljani van te republike dobiju pravo glasa na eventualnom referendumu o nezavisnosti. U pokretu je pesnik Matija Bekovi (izabran za potpredsednika Pokreta), istoriar Veselin ureti, brat Radovana Karadia Luka, novinar Vanja Buli, direktor beogradskog Zoolokog vrta Vuk Bojovi. Pored iia, na tom skupu su bili i mitropolit Amfilohije Radovi, Dragan o, Predrag Popovi, Boidar Bojovi i nekadanji predsednik Predsednitva SFRJ, Branko Kosti.14 Pokret "ne porie postojanje crnogorske drave, ve crnogorske nacije". Tadi tvrdi da na njegovo opredeljenje "nisu uticali patriotski razlozi, ve flagrantna nepravda tzv. meunarodne zajednice koja je nasilnu secesiju priznala kao legitiman in". Poznate su njegove izjave "da se vojni gubitak Srpske Krajine i slavonskih zemalja, gde su Srbi bili veina, ne sme nikada prihvatiti kao definitivan gubitak... Te krajeve nikad ne treba smatrati izgubljenima, jer ni Nemci nisu Istonu Nemaku smatrali definitivno izgubljenom. ak ni u svom ustavu". Apelovao je i na potrebu da se Republika Srpska "spasi". "A to se Karadia i Mladia tie, ja se nadam da oni imaju vojno obezbeenje oko sebe, tako da bi natovci morali da rizikuju da meu njima bude i mrtvih ukoliko se odlue da budu dosledni u svom okupatorskom nasilju." to se tie Hakog tribunala, on smatra da je re o "gnusobi namenjenoj Srbima".15
integracijom Srbije i Crne Gore u evroatlantsku politiku, ekonomsku i bezbednosnu strukturu"9. S. Stojanovi istie da je bilo "pogubno verovanje negdanjeg DOS posle prevratnikog 5-6. oktobra 2000. da su u stanju da putem svoje kancelarske vlasti marginalizuju DSS i praktino monopoliu vlast". Budunost Srbije, kae on, nije mogua "bez saveznitva DSS i DS, jedne, nacionalnograanskog desnog centra, a druge, graanskonacionalnog levog centra, prve, trenutno jae na optedravnom, a druge, na lokalnom i vojvoansko pokrajinskom nivou moi, ali obe istovremeno patriotskog i evroatlantskog usmerenja".10 Stojanovi smatra da zalaganje DSS i DS za opstanak i napredak Dravne zajednice Srbije i Crne Gore znaajno uveava i spoljnu podrku za to. Sugerie da se srbijanski preduzetnici angauju na kupovini crnogorskih preduzea i uopte ulaganjem u tamonju privredu, kako bi se pospeila ekonomska i druga integracija zemlje. Poziva EU da prestane sa cininom neutralnou i nespremnou da arbitrira u preduzimanju mera da ta zajednica funkcionie. Zajedniki rad DSS i DS pojaava poziciju Srbije u odnosu na reavanje statusa Kosmeta i pokua da se politikom svrenog ina promeni "entitetsko" ureenje BiH utemeljeno Dejtonskim sporazumom. Strateko partnerstvo DSS i DS "stvara i ansu da na javni ivot pone da se oslobaa itavog niza lanih dilema u kojima se ve godinama gui: nacionalizam ili internacionalizam; nacionalna ili graanska drava; patriotizam ili kosmopolitizam; legalizam ili reformizam; principijelizam ili pragmatizam"11. Stojanovi smatra da je teko zamisliti da Srbija moe ostvariti svoje interese ako su u suprotnosti sa vitalnim interesima SAD. On je svestan da oslanjanje na druge mone drave kao to su Rusija i Kina malo moe pomoi, jer i one, polazei od svojih vitalnih interesa, izbegavaju sukob sa SAD zbog jedne male zemlje kao to je Srbija. Meutim, on smatra da oni koji "prebzo prihvataju spoljni pritisak i ucenu, ne uivaju poverenje kod naroda. ak i SAD vie uvaavaju one politiare, intelektualce, privrednike i diplomate koji ne zaboravljaju kolektivno satanizovanje, kanjavanje i bombardovanje naeg naroda, uz viegodinje oslanjanje na linost i reim Slobodana Miloevia.".12 On istie da kod "naeg naroda nikakvu ozbiljniju ansu nemaju one partije i politiari koji su samo evro atlantski, ali ne istovremeno i patriotski nastrojeni." Njegova je projekcija da da DSS, po svojoj prirodi, moe da ima bolje dugorone veze sa Republikanskom strankom, a DS sa njenom suparnicom. Kada je u pitanju EU, on smatra da te dve stranke mogu pokriti sve zemlje lanice. Stojanovi smatra da e se interes SAD za Srbiju smanjivatu zbog drugih problema, ali ipak nee postati beznaajno zbog "novosteenog iskustva
Politika, 2. 8. 2004. Isto. 11 Isto. 12 Isto.
9 10
Odnos prema nevladinim organizacijama

Antizapdnjatvo se posebno prelama preko odnosa prema nevladinim organizacijama, koje se percipiraju kao liberalna mondijalistika opcija, koja eli da 'prevaspita srpski narod'. U kampanji protiv NVO najvie su angaovani
Isto. Vreme, 3. 3. 2005. 15 Isto.
13 14
32
33

produena ruka stranih vlada. Pre svega, amerike vlade, onda Evropske unije i pojedinih evropksih zemalja. I dan danas se te nevladine organizacije finansiraju iz stranih vladinih izvora.. To su bile nevladine organizacije bilo stranih vlada, ili nae vlade u vreme Zorana inia. Dakle, to uopte nisu nevladine organizacije sa stanovita uobiajane zapadne pravno-politike terminologije".21
akademici i univerzitetski profesori, koji dobijaju ogroman protor u medijima. Mediji inae imaju poseban angaman u voenju kampanja protiv lidera NVO, njihovoj diskreditaciji u javnosti i demonizaciji, posebno onih koje se bave ljudskim pravima. O ideologiji ljudskih prava izjanjavali su se manje vie svi akademici i intelektualci patriotskog bloka. Akademik Ljubomir Tadi je svojevremeno rekao da i : "kod nas imate i naivne i glupe koji u to veruju, ali sigurno imate i one koji su dobro korumpirani, koji za raun te agresivne politike nastupaju protiv interesa sopstvenog naroda."16 Mirjana Vasovi, prof. Fakulteta politickih nauka, smatra da su NVO "neformalni centri moi, pogotovo one koje se bave ljudskim pravima. Oni su dominantna politika elita u smislu parapolitike elite i oni ugroavaju zdravo jezgro politike elite. Izuzetno su agilni i agresivni. Onemoguavaju artikulisano politiko delovanje, odnosno spreavaju da se postigne politiki konzensus. Naa drava je pod stranim naletima i udarima tih neformalnih centara moi. Oni se nisu regrutovali kao prirodna elita ve dolaze iz krugova koji su bili privilegovani pa deprivilegovani. To obino znai da im je najvaniji lini interes. Oni rue narod, problematizuju itav narod. Stereotipe koji su oni nametnuli imali su veliki efekat na svetsko javno mnjenje Njihov legitimitet poiva na postoveavanju sa vrednostima i interesima spoljanjih centara moi. Oni hoe da prevaspitavaju, postavljaju se kao namesnici. Oni su se povukli u 'politiku ilegalu' i bave se subverzivnom delatnou u odnsu na sopstvenu dravu. Veiti potovaoci neijeg 'lika i dela'. Privreenici neformalnih centara moi koji svoju 'misiju' ostvaruju zagovarajui 'nadzorne organe' i vanparlamentarnu demokratiju.17 Njihove kritike (i zavist) su najvie upuene na donacije koje NVO dobujaju od stranih donatora, uglavnom zapadnih. Provejava stav da ih treba staviti pod kontrolu naroito kada je re o njihovom izvetavanju. U njihovim ocenama prevladava stav da se radi o "marginalcima i intelektualnim bastardima". Dejan Medakovi. Akademik, kae da su "tzv. nevladine vrlo vrlo aktivne i koje odrauju svoje prinadlenosti iz nekih sredstava, kasa koje nama nisu dostupne."18 Drugi akademik Dragan Nedeljkovi, istie da je "Smilja Avramov izbrojala 26.000 nevladinih organizacija, veinom plaenikih, koje nas truju i ubeuju, da smo najgori narod na svetu, i mi to poinjemo prihvatati umesto da se tome suprotstavimo."19 Milorad Ekmei, jo jedan akademik istie da je " uo od prijatelja da su finasijska sredstva koja po Srbiji troe razliite nevladine organizacije via od celog budeta zvanine srpske vlade.20 Profesor Pravog fakulteta, Kosta avoki, kae da su "te ne vladine organizacije bile nevladine samo u odnosu na Miloevievu vlast, ali su bile
Isto. NIN, 20. 5. 2004. 18 Ekspres politika, 12. 4. 2004. 19 Svedok, 6. 7. 2004. 20 Veernje novosti, 1. 9. 2004.
16 17
Napadi na NVO
Uestali napadi, ak i fiziki, na predstavnike NVO je posledica i izrazito negativne medijske kampanje protiv nevladinih organizacija, koja je intenzivirana u poslednjih nekoliko meseci i koja se ne razlikuje od matrice koja je kreirana u vreme Slobodana Milossevicha prema kojoj su nevladine organizacije i njihovi aktivisti "strani plaenici koji rade protiv srpskog naroda". Kampanja protiv Helsinsskog odbora i njene predsednice posebno je pojaana tokom decembra i januara, odnosno nakon objavljivanja izvetaja o medijima. Nosioci te antikampanje bili su listovi Nacional i Veernje novosti, dnevni list sa najveim brojem italaca. Linosti napadane napadani u ovim kampanjama mogu biti laka meta bilo kog pojedinca koji e pokrie za sebe nai upravo u ovakvim napisima. Povodom nedavne promocije izvetaja Helsinsskog odbora za ljudska prava o medijima, Nacional 5. januara 2005. objavljuje tekst sa krupno odtampanim naslovom "Ukinuti nevladine organizacije". Re je o intervjuu sa Srom Trifkoviem, koga ovaj list predstavlja kao direktora Centra za meunarodne odnose 'Rokford instituta' u SAD o "stanju medija u SCG i RS". Trifkovi navodi kako su Nataa Kandi, Sonja Biserko i Biljana Kovaccevi Vuo Soroovi plaenici i da "upravo od pristalica rada Helsinkog odbora stiu optube da su listovi, koji nisu pod soroevskom kontrolom , Kurir, Balkan, Nacional i Veernje novosti, `naci i antievropski` listovi, kao i da su njihovi urednici pod uticajem dijaspore". Na pitanje novinara, ta bi nevladine organizacije koje se bave ljudskim pravima na podroju SCG i RS trebalo da rade, a ta one ne rade", Trifkovi odgovara "trebalo bi da prestanu da postoje. Trebalo bi da budu ukinute. Trebalo bi dravni organi Srbije i Crne Gore i Republike Srpske ispitaju izvore njihovih finansiranja. Trebalo bi po kratkom postupku da stave klju u bravu onih institucija za koje se zakljui da ih finansiraju politiki motivisane institucije". Kampanju protiv predsednice Helsinkog odbora, Nacional nastavlja u stilu rubrike "Odjeci i reagovanja" koja predstavlja jedan od najboljih primera propagande, plasiranja lazznih informacija i manipulisanja javnim mnjenjem, u vreme uspona Slobodana Milossevicha. Naime, Nacional (11. januara 2005.) objavljuje pismo izvesnog itaoca Draga Michunovia pod naslovom "Ko je
21
Svedok, 15. 3. 2005.
34
35

plaenici`kroz akciju omekavanja srpske javnosti u svom stavu prema izruenju srpskih generala". U tekstu sa nadnaslovom "Predsednice nevladinih organizacija najvrednije saradnice Hakog suda" i naslovom "Karlin potrko Sonja Biserko" Nacional (11. 12. 2004.) ukazuje kako se tuilac Dzzefri Najs visse puta tokom unakrsnog ispitivanja istoriara Slavenka Terzia, koji je pred Tribunalom svedoio na poziv prvooptuenog Slobodana Milossevicha, pozivao na miljenje Sonje Biserko i istoriarke Latinke Perovi. Dalje u tekstu, ne navodei izvor, Nacional kae, kako je brat "Sonje Biserko poginuo kao pripadnik ZNG, Tumanovih paravojnih formacija, koje su poinile stravine zloine nad Srbima". Ova la, inae, upotrebljavana je i ranije u pojedinim medijima (prvi put se pojavila u nedlejniku Svedok).
Sonja Biserko prilog za biografiju" sa mnotvom netanih informacija koje se odnose i na njenu porodicu. Autor pisma zakljuuje kako je ona postala lider "soroevske organizacije Helsinki odbor ( ) dobivi moguchnost da neogranieno pljuje po njoj najomrznutijem narodu ( ) po srpskom narodu". Povodom izvetaja o medijima, Nacional je 25. decembra 2004, objavio komentar pod naslovom "Sonja Biserko u akciji ibanja srpskih medija: Spodobe i njihove kreature" u kome je optuena da joj smeta objavljivanje slika zloina nad Srbima. Ovaj komentar objavljen je umesto izvetaja sa promocije medijske analize koju je uradio Helsinsski odbor. Nacional u tekstu "Ameriku truju nai komunisti globalisti" (29. 12. 2004.) pie kako je Danijel Server, direktor Balkanske inicijative u Amerikom institutu za mir (USIP) "kao Klintonov ssef CIA za Balkan stvorio snanu mreu uticajnih agenata na Balkanu". Tako Nacional "saznaje" da iza "najnovije satanizacije vojske SCG stoje upravo njegovi ljudi" i da taj "bliski saradnik Klintona i Sorosa koji je zajedno u NVO USIP (Americcki institute za mir) bio sa Sonjom Biserko, ini sve kako bi do kraja sproveo scenario svoenja Srbije na `predkumanovske granice`". Povodom izvetaja o medijima Helsinkog odbora, seriju tesktova pokrenule su i Veernje novosti sa istom porukom koju alje i Nacional da je re o stranim plaenicima koji rade protiv interesa srpskog naroda. Na primer, tu poruku alje glavni kolumnistar Veernjih novosti eljko Vukovi (26. 12. 2004.) preko uvodnika "Sonji nikad dosta". On pie da ono to ujedinjuje Sonju Biserko i njene "saborce iz bratskih struktura" je "oseaj za vlastito blagoutrobije". Vukovi pie da su oni "pre deset i kusur godina" krenuli da "satanizuju srpski narod" "za dobre pare i lani ugled u svetu", da su ih "gazde upregle u propagandnu maineriju i vrlo brzo ih promovisale u one retke `dobre Srbe` iji je zadatak da se svakodnevno i javno stide svog `genocidnog i zloinakog naroda`". Zakljuuje da su iznajmljeni "kao Srbi po zanimanju makar i ne bili Srbi". Veernje novosti u tekstu "Tri dame inkvizicije" koji je vessto prezentiran kao liccni stav Mirka Stamenkovia (27. decembar 2004.) pitaju "zato ne postoji javnost u radu ovih nevladinih organizacija i zato i za njih ne vae isti zakoni kao za legitimne politike stranke? Ko iz sveta i sa koliko sredstava finansira organizacije na ijem su elu ove dame (Biljana Kovaevi Vuo, Nataa Kand i Sonja Biserko)." Nacional na naslovonoj strani, 25. novembra 2004, objavljuje ogroman naslov "Uzalud plae srpski narod" ispod koga su objavljene fotografije predsednica nevladinih organizacija u Srbiji Natae Kandi, Biljane Kovaevi Vuo i Sonje Biserko, kao i glavnog tuioca Hakog tribunala Karle del Ponte. Na naslovnoj strani istaknut je i podnaslov "samo `plaenicima nije jasno da je Haki tribunal na izdisaju i da vie nema onaj legitimitet koji su mu dali zajedniccki mentori".U tekstu, se ne pominju linosti sa naslovne strane ve se generalno govori "operaciji Hakog tribunala koju sprovode `soroevci` i `drugi
Antisemitizam
Porast antisemitizma je zabeleen dolaskom Slobodana Miloevia na vlast, kada je dominirao stereotip o meunarodnoj zaveri protiv Srbije, ime se pravdao neuspeh njegove politike. Teorija o zaveri uvek podrazumeva "vladare u senci", odnosno mone jevrejske centre ija je elja da zavladaju svetom, to je inae opte mesto antisemitske literature. Filip David, knjievnik iz Beograda, smatra da je vei problem to se "pojave raznih formi antisemitizma, kao i pojave drugih oblika rasne i etnike netrpeljivosti zakonski ne kanjavaju", te da je to "svojevrsni pravni skandal".22 Radoslav Ratkovi, predsednik Drutva za istinu o narodnooslobodilakoj borbi, kae da je "antisemitizam bolest ekstremnog nacionalizma".23 Meutim, Stjepan Gredelj, sociolog, upozorava na pojavu antisemitizma u ranijoj istoriji. On kae: "Ne treba zaboraviti, jer se i to gura pod tepih, da je nakon okupacije u Srbiji u vreme Nedievog reima Srbija postala prva zemlja u Evropi, takozvana Juden fraj, to jest osloboena od Jevreja, na ovaj ili onaj nain. Ne treba zaboraviti da smo mi imali i nae mini Auvice po Srbiji takoe za Jevreje. Dakle, antisemitizam latentno jeste prisutan, mada je prilino suludo da se on podgreva u XXI veku kada po popisu stanovnitva Jevreja moda ima 3000".24 Antisemitizam je u stalnom porastu od 5. oktobra 2000. godine, i posebno nakon decembarskih izbora 2003. godine, posle kojih na vlast dolazi koalicija izrazito desne orijentacije.25 Tokom 2004. godine nastavilo sa sa irenjem raznih oblika antisemitizma u Srbiji, paralelno sa izraavanjem mrnje prema drugim manjinskim narodima. U saoptenju Saveza jevrejskih optina
Gradjanski list, 23. 3. 2005. www.slobodnaevropa.org 30. 3. 2005. 24 www.slobodnaevropa.org 30. 3. 2005. 25 Helsinki odbor je ukazao na rast antisemitizma jo 2001. Videti Izvetaj Helsinkog odbora za ljudska prava za 2001. godinu, Beograd, 2002.
22 23
36
37

Tokom iste noi ispisani su i graffiti ispred ulaza u prostorije nevladinih organizacija Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji i Fond za humanitarno pravo. Prethodnog dana je na Trgu Republike u Beogradu organizovano potpisivanje peticije "Prekinimo zaveru utanja" u okviru kampanje protiv rastueg antisemitizma, koju je pokrenula Grupa osam nevladinih organizacija. Ispred prostorija Helsinkog odbora pojavio se tekst "Sonja Biserko jevrejski pion pokorni sluga jevrejskog svetskog poretka", "Srbija Srbima" (uz simbol etiri ocila), kao i B92 jednako Davidova zvezda. Isti napis je osvanuo i pred kancelarijom Fonda za humanitarno pravo.27 Sa slinim porukama i graffitima nastavljeno je po celoj Srbiji, kao na primer u Sandaku i u Negotinu. Nekoliko zgrada i ustanova u Negotinu je preplavljeno graffitima sa antisemitskim i rasistikim porukama. Na zidovima Tehnike kole osavnule su i poruke: "Srbija Srbima" i "Za belu budunost za rasu i naciju", uz koje je i precrtana Davidova zvezda. Od mnogobrojnih stranaka koje postoje u tom gradu oglasio se samo Graanski savez Srbije.28 U Sandaku nema nijednog Jevreja jo od 1972. godine. Saa, mladi iz Novog Pazara (Srbin, 25 godina) izjavio je da ne poznaje nijednog Jevrejina ali kae da su "sve nevladine organizacije jevrejske" i da bi on "sve njih isterao iz Pazara, jer imaju pola sveta u svojim rukama. Jo i u mom gradu da gledam jevrejske ispostave. Elvir, mladi iz Novog Pazara (Bonjak) kae da poznaje mnogo mladih ljudi koji sa mrnjom govore o Jevrejima, uglavnom kao neprijateljima islama. On kae: "esto sluam njihovu priu i ini mi se da i ja poinjem da stiem takvo miljenje".29 Knjiga Neboje Vasovia Lani car epan Ki dola je kao iznenaenje, jer je svojom sadrinom ula u osporavanje Danila Kia kao jednog od najprominentnijih modernih pisaca u Srbiji. Ni ovo nije sluajno, s obzirom da je Danilo Ki jevrejskog porekla i da je, ne samo srpski, ve i svetski pisac. Knjiga poinje tvrdnjom da se Ki "odrekao srpske sredine i srpske knjievnosti". Vasovi tvrdi da Ki bez jevrejstva nije mogao na Zapadu "da doivi uspeh kao pisac". Vasovieva je oigledna intencija da ospori Kia kao "naeg knjievnika". On u knjizi od Kia trai da progovori o saradnji Jevreja sa nacistima i onima koji su "profitirali" na nacizmu i staljinizmu. Pomenuta knjiga nije sluajno tampana upravo u trenutku kada je srpski nacizam na vrhuncu i oigledno je u funkciji ienja srpske kulture i knjievnosti od "stranih" uticaja.30 Antisemitizam u Srbiji je u ovom trenutku vie usmeren na grupe (NVO) i pojedince koji se percipiraju kao promoteri kapitalizma i koncepta ljudskih prava, iji je cilj unitavanje identiteta srpskog naroda. Osim toga, pored duboko ukorenjenog antisemitizma u srpskoj desnici, sadanji talas
www.b92.net 23. 3. 2005. Danas, 25. 3. 2005. 29 Blic, 25. 3. 2005. 30 NIN, 24. 2. 2005.
27 28
SCG stoji: "Pored ispisivanja grafita 'Smrt Jevrejima' i slinih, slanja pisama u kojima se preti ubistvima, objavljivanja antijevrejskih tekstova u medijima, naroito je intenzivirano objavljivanje antisemitske literature. Na sajmovima i salonima knjiga, u knjiarama i na ulicama i dalje se u novim izdanjima prodaju sudski zabranjeni Protokoli sionskih mudraca. Jedan izdava na korice te knjige, kao reklamu, krupnim crvenim slovima stavlja ZABRANJENO. Izdavaka kua IHTUS Hrianska knjiga, specijalizovana za objavljivanje antisemitskih knjiga, kakvih je do sada izdala na desetine, nedavno je objavila prevod knjige Jevrejsko ritualno ubistvo, u kojoj se ponavljaju vekovima stare optube da Jevreji ubijaju hriansku decu, kako bi njihovom krvlju zamesili svoj beskvasni hleb. U knjigama te kue negira se postojanje logora smrti, gasnih komora i Holokasta, velia se Adolf Hitler kao veliki vizionar, ije vreme tek dolazi i slino. Pojedine knjige tog izdavaa su na polici Preporuujemo u holu Gradske biblioteke Beograda i povuene su tek na protest njenih lanova. U Novom Sadu i drugim mestima u Vojvodini iri se antisemitska broura Srpski narod u kandama Jevreja u izdanju kue Krv i ast Srbije iz abalja."26 Obeleavanju 60-godinjice oslobaanja Auvica, koje je okupilo najistaknutije svetske lidere, nije prisustvovala delegacija SCG, to ukazuje na svojevrsnu mentalnu izolaciju, ne samo politikog establimenta nego i drutva. Na projekciji filma Poslednji dani Hitlera na kultnom beogradskom FEST-u u Sava centru, reenica koju Hitler izgovara pred samoubistvo "Jedino to sam zaista uspeo da uradim jeste finalno reenje jevrejskog pitanja", doekana je burnim aplauzom publike. Isto tako, indikativno je pojavljivanje Internet stranice sa imenima svih beogradski Jevreja, u koja su ukljuena i imena pojedinih lidera NVO. Poslednji u nizu skoro svakodnevnih antisemitskih ispada, bio je 22. marta 2005. godine, kada je Beograd osvanuo oblepljen plakatima sa pozivom da se bojkotuje B92, a graffiti antisemitskog sadraja su ispisani ispred jevrejskog groblja, kao i ispred prostorija Fonda za humanitarno pravo i Helsinkog odborom za ljudska prava u Srbiji. Na ulazu u Jevrejsko groblje ispisane su poruke: "Suprotstavljate se cionistikoj petooktobarskoj okupaciji", "B92 jevrejska televizija", "Jevreji paraziti napolje iz Srbije", "Hoemo slobodu, a ne jevrejski jaram", "Srbija Srbima", uz nacrtana etri ocila, kao i nacrtano B92 jednako Davidova zvezda. Na plakatima kojima je tokom noi oblepljen centar grada je znak B92 u Davidovoj zvezdi, a ispod pie: "Bojkot zbog antisrpskog delovanja, pogubnog uticaja na srpsku omladinu, podrke nezavisnosti Kosova, podrku irenju narkomanije, homoseksualizma i drugih bolesti sa zapada i podrke multirasnom novom svetskom poretku". Uz poruku "Srbija Srbima", potpisnik tih plakata je "Nacionalni stroj". Sline parole su ispisane i isperd bioskopa "Reks" u Jevrejskoj ulici.
26 Saoptenje za javnost Saveza jevrejskih optina od 24. februara 2005, objavljeno u Biltenu jevrejski pregled, broj 3, mart 2005.
38
39

proklamovan je kao neuoporedivo via vrednost od individue, a kultura je, primarno, polje individualne kreacije i recepcije. Naravno, eskadroni umetnika i kulturnih delatnika bili su deo miloevievske propagandne mainerije i dobrovoljno su uestvovali u projektu nametanja novog nacionalnog identiteta. Dobar deo kulturne elite Srbije, koncentrisan u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Udruenju knjievnika i drugim institucijama visokog znaaja, kljuno je doprineo stvaranju uslova za raanje i uvrivanje Miloevievog reima i davanju osnovnih smernica Miloevievoj politici. Isti taj "elitni" sloj se kasnije licemerno distancirao od Miloevia, pre svega razoaran njegovim ratnim neuspesima i odstupanjima od inicijalnog nacionalistikog projekta, uvidevi da je i veliki deo njegove opozicije zapravo veran izvornim idejama na kojima se nacija homogenizovala oko Miloevia. U punom smislu su mu verni ostali oni za koje je to bio nain da zatite line interese, u vidu rukovodeih pozicija u dravnim institucijama i blizini dravnom novcu, kojim je voluntaristiki raspolagala vladajua klika. Poraavajua je injenica da je samo uzak krug stvaralaca i drugih inilaca kulturnog ivota, i to uglavnom sa tzv. alternativne scene, imao hrabrosti i volje da se kritiki odredi prema Miloevievom reimu, pravdajui sopstveni oportunizam i kukaviluk navodnom autonomnou umetnosti i kulture u odnosu na politiku i sopstvenom nesklonou politiki angaovanom stvaralatvu. U kulturnoj javnosti Srbije devedesetih sporadine pojave su bili i bilo kakvi izrazi solidarnosti sa kolegama u ratom zahvaenim gradovima, kao i javne osude unitavanja i pustoenja kulturnog blaga Dubrovnika, Sarajeva, Vukovara i drugih mesta u kojima su dejstvovale JNA i srpske paramilitarne snage. Pojedinci koji su glasno osuivali zloine, bivali su ekskomunicirani iz srpske kulture, pa ak i bukvalno prognani iz Srbije, a za neke od njih je i sada na snazi svojevrsna tiha proskripcija, gotovo zavereniko ignorisanje kao kazna za "izdajstvo" (Mirko Kova, Bora osi, Bogdan Bogdanovi...). Koliko je proklamovana "gadljivost" kulturnih i umetnikih krugova prema politici i angamanu bila lana, pokazalo se najjasnije prilikom NATO intervencije kada su se i institucije i umetnika udruenja i pojedinci utrkivali u elji da doprinesu podizanju patriotskog morala nacije. Poslepetooktobarska vlast nije iskazala odlunu nameru da uspostavi diskontinuitet sa naopakim sistemom vrednosti koji je uspostavljen u vreme Miloevia, niti je radila na stvaranju drutvenog ambijenta u kojem bi dolo do ozbiljne javne debate o odgovornosti kulturne elite za dogaanja iz prethodne decenije. Do izvesnih pozitivinih pomaka je dolo, pre svega u otvaranju i uspostavljanju komunikacije sa svetom i postavljanju novih kadrova od nesumnjivog strunog integriteta i upravljakih sposobnosti na rukovodee pozicije u pojedinim dravnim institucijama kulture (Branislava AnelkoviDimitrijevi u Muzeju savremene umetnosti, Sreten Ugrii u Narodnoj biblioteci Srbije, Tatjana Cvjetianin u Narodnom muzeju...) Ipak, za krupne sistemske promene na planu kulture poslepetooktobarska vlast nije imala energije, niti ih je postavila kao prioritete.
41
antisemitizma je usmeren na pojedine svetske lidere, koji su bili "nosioci satanizacije srpskog naroda kao to su general Klark, Madlen Olbrajt, Riard Holbruk, ore Soros, Havel, Vizel, razne nevladine organizacije koje finansira Soros i administracije zemalja lanica NATO".31 Srpski nacionalisti tvrde da su graffiti i plakati, koji su nedavno osvanuli irom Srbije, rezultat smiljene kampanje protiv Srbije kako bi se "Srbi predstavili kao rasisti uoi pregovora o konanom statusu Kosova, rasistima koje treba kazniti otcepljenjem od Srbije Kosova, pokrajine u kojoj je veinski ivalj albanska nacionalna manjina".32 U mnogim knjiarama u Beogradu postoji brojna antisemitska literatura. Zanimljivo je da i u poznatoj knjiari u centru Beograda Stubovi kulture, iji je vlasnik predsednik Narodne skuptine Srbije, Predrag Markovi, postoji polica sa antisemitskom literaturom. Osam nevladinih organizacija iz Beograda33 pokrenulo je akciju Prekinimo zaveru utanja koja je poela kao reakcija na brojne antisemitske ispade. Ova akcija trai od vlade Srbije da donese Zakon protiv diskriminacije. Brojni aktivisti irom Srbije, koji su akciju poeli 21 marta (meunarodni dan protiv rasizma), nailazili su na otre komentare graana.
Kultura u nacionalistikoj matrici

Krajem XX. veka Srbija je, voena pogubno pogrenom politikom, proivela iskustvo istorijskog paradoksa: sprovoenjem nominalno dravotvornog projekta, po anahronom velikodravnom i na ratu zasnovanom konceptu, delovala je suprotno svim svojim stratekim interesima. Tako je u trei milenijum ula devastirana ne samo ekonomski i politiki, ve i kulturno. To je logina posledica rapidnog siromaenja zemlje, nestajanja srednje drutvene klase koja je osnovni oslonac kulturnog razvoja, te izolacije i ukidanja veza sa bliim i daljim okruenjem, zbog ega je izgubljen korak sa globalnim tendencijama i stvoren okvir za bujanje provincijalne samodovoljnosti i uspostavljanje sistema kvazivrednosti. Agresivni populizam i nacionalizam, kao osnovna obeleja Miloevievog totalitarizma nisu, naravno, stvarali ambijent u kojem bi autentina i slobodna stvaralaka pregnua, modernog duha i izraza, mogla biti adekvatno drutveno valorizovana i podrana. Vladajua ideologija proglasila je mit za istoriju, i u tom smislu, preduzela selektovanje i, jo ee, falsifikovanje tradicije, igosala kosmopolitizam kao "nenarodnu" vrednost, mondijalistiku i evropejsku dekadenciju. Kao i u svakom totalitarizmu, kolektiv, krvlju povezan,
Ogledalo, 30. 3. 2005. Isto. 33 Inicijativa mladih za ljudska prava, YUKOM, Fond za humanitarno pravo, Graanske inicijative, ene u crnom, CZKD, Beogradski krug i Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji.
31 32
40

dodatu vrednost. Vrlo plastian primer provincijalne zaostalosti Srbije upravo je injenica da je to, takorei, zemlja bez bioskopa u XXI veku (samo pet ili est bioskopa u celoj zemlji zadovoljava aktuelne evropske standarde). Broj gledalaca je u proloj godini bio manji ak nego 1999. godine. Osim u Srbiji, u Evropi je jo jedino u Estoniji bioskopska ulaznica oporezovana po najvioj stopi pdv. Priliv koji e dravni budet imati od takvog oporezivanja apsolutno je zanemarljiv u odnosu na gubitke koje prouzrokuje ponovo rascvetala piraterija prema kojoj se drava odnosi krajnje pasivno. Dragan Jelii, programski urednik distributerske kue Tuck kae da je "poseta bioskopima opala za 70 odsto (2004. bila je katastrofalna po padu publike). Smatrali smo da e se drava kroz zakone obraunati sa crnim tritem. Porezi, meutim, vae samo za nas koji poslujemo legalno. Na ulicama svih gradova ispred prodavnica isti ljudi prodaju po bagatelnoj ceni piratske diskove svih vrsta, koje kupuju i policajci. Imamo bar deset pitanja vladi zato tolerie ono to je svuda u svetu sankcionisano, zato ne sprovodi zakone koje je sama donela. Zato drava ne eli da uzme 30 miliona eura koje bi, u normalnim uslovima, kinematografija mogla da uplati u republiki budet? Zato ne privatizuje bioskope? Zato ne sprei da se naemo na listi 301 i dobijemo amerike sankcije? Slino upozorenje Kinezi su, svojevremeno, ozbiljno shvatili i buldoerima unitavali piratske diskove. Zato naa drava eli da ukine 20.000 radnih mesta u ovoj industriji? Ko je od stranih investitora lud da uloi u proizvod koji mu se na ulici krade. Piraterijom se rui Povelja evropske unije o ljudskim pravima. Sva obeanja drave su se izjalovila. Piraterija je preuzela trite, 90 procenata svih segmenata kinematografije dre nevidljivi ljudi, koji se bave organizovanim kriminalom, poslom unosnijim od verca orujem i trgovinom droge. Po podacima Interpola, sav taj novac ide na finansiranje terorizma".35 Gotovo da nije ni bilo oekivanja od Vlade Vojislava Kotunice ozbiljno osmiljen, proevropski pristup trasiranju kulturne politike. Od samog formiranja vlade iz Ministarstva kulture i medija, nad kojim je po "koalicionom dogovoru" monopol dobio Srpski pokret obnove, u javnost su stizale samo, najblae reeno, bizarne informacije. Ministar Dragan Kojadinovi ukrasio je prostorije ministarstva votanom figurom etnikog voe Drae Mihailovia. ak i da se ostavi po strani problematina ideoloka poruka koje ovakav in alje, nemogue je prei preko injenice da je samo "umetniko delo" o kojem je re pravi primer pijanog kia, pa se iz takvog izbora lako moglo naslutiti koliko je ministar dorastao svojoj funkciji. Za savetnika ministra kulture imenovan je Bora orevi, koji je, osim kao voa "Riblje orbe", poznat, naroito u poslednjih 15 godina, po svojim ovinistikim istupanjima u javnosti (Slovence i Hrvate je svojevremeno nazivao "bekim konjuarima") i kao voa udruenja poznatog kao Partija obinih pijanaca.
35
Kontinuirano propadanje nacionalnih institucija kulture

2004. godina obeleena je daljim propadanjem nacionalnih institucija kulture, odnosno nespremnou ili nesposobnou izvrne vlasti da se izbori sa nagomilanim problemima i da omogui barem dravnim institucijima od najvieg znaaja da funkcioniu u adekvatnim uslovima. Voda koja napada knjine fondove Narodne biblioteke (ugroeno pet miliona knjiga), dotrajalost tehnikih kapaciteta velike scene Narodnog pozorita zbog koje su izvoai izloeni i ivotnoj opasnosti, nefunkcionalan sistem klimatizacije u Muzeju savremene umetnosti usled ega je stalna postavka tokom toplih meseci morala da se sklanja u depoe...neke su od vesti koje su kolale po marginama interesovanja javnosti hronino zatrovane tabloidnim dnevnopolitikim spletkama. Nebrigrom prema navedenim problemima, Vlada Srbije demonstrirala je necivilizovan odnos i nedoraslost voenju drave. Ljubomir Brankovi, ef magacina Narodne biblioteka kae da je, "Biblioteka je puna k'o oko i mi smo u panici jer nemamo gde da sklonimo knjige od vode koja stalno pada na njih. Biblioteku uva 150 kofa. Za mesec dana uniteno je 1000 knjiga koje su morale da prou kroz konzervatorsku obradu. Najvie strahujemo od veih pljuskova, snega, ali i od knjine infekcije, odnosno bui koja se javlja kada postoji spoj velike vlage i praine.Ako se to dogodi, sve e knjige propasti". Svi u Narodnoj biblioteci bez ostatka, okrivljuju izvoae radova na Vraarskom platou. Misle da su suvie urili da zavre plato, da su se prema Narodnoj biblioteci ponaali kao prema ekonomskoj zgradi hrama Svetog Save, da nisu marili za projekte biblioteke na koje su ih bibliotekari upozoravali. Gordana David, sekretar Narodne biblioteke kae "dok se gradio plato, pored biblioteke je tutnjala teka mehanizacija i dovela do toga da popucaju ploe zidova i temelja kroz koje sada moda prolazi voda. Takoe su nemarom unitili gromobransku mreu, razbucali video nadzor i razorili hidrante, tako da je biblioteka koja spada u drugi stepen rizika od poara jedno vreme bila bez neophodne protivpoarnu mreu". Ministarstvo za kulturu Republike Srbije uspela je da zainteresuje za nacionalni problem tek kada je otila kod zamenika ministra sa "Andriem", sa koga se slivala voda.34 2004. godina je bila i godina trajkova zaposlenih u institucijama kulture, koje su na republikom budetu. Meutim, njihovi socijalni zahtevi nisu dobili znaajniju javnu podrku niti su zadali vee glavobolje nadlenim dravnim organima. Drava, odnosno nezajaljivo gladan dravni budet, zapravo je doprinosio procesu kulturne retardacije. Najdrastiniji primer je ogluivanje Ministarstva finansija na utemeljene i razumne zahteve filmskih distributera i prikazivaa, da se bioskopska ulaznica ne oporezuje po najvioj stopi poreza na
34
Blic, "Odbrana blaga sa 150 kofa", 24. 11. 2004.
Glas javnosti, "Filmska mafija jaa od dilera droge i oruja", 2. 2. 2005.
42
43

Ljiljana Cetini, direktor Muzeja istorije Jugoslavije, protiv koje je bivi (otputeni) kustos Muzeja istorije Jugoslavije, Slavica Stevanovi, koristei aktuelni politiki ambijent, pokrenula medijsku kampanju, optuujui je za spreavanje humanitarnih aukcija u korist kosovskih manastira. Slavica Stevanovi kae da je, "od 1999. godine, jo u toku bombardovanja, ideja ljudi iz Muzeja bila je da se prikupljaju umetniki eksponati, kako bi se njihovom prodajom na humanitarnim aukcijama pomoglo u obnavljanju manastira i oteenih spomenika kulture na Kosovu i Metohiji. Kako bi opravdala svoje politiko nametenje, na koje je 2001. godine presudno uticala re Dragoljuba Miunovia, nova direktorka muzeja Ljiljana Cetini dri zakljuana sakupljena umetnika dela, jer su, prema njenim reima, njihovi autori "simpatizeri biveg reima" koji su uestvovali u odbrani mostova za vreme NATO intervencije. Licemerno i podlo, ona se igra s patnjom srpskog naroda na prostoru Kosova i Metohije, jer je sada proglasila da je izloba fotografija na kojima je manastir Hilandar humanitarna, ne bi li zabaurila komentare i injenice oko svog injenja odnosno neinjenja ".39 Patetino, u stvari, samoreklamersko javno oplakivanje Hilandara i kosovskih manastira kojem su se predali razni umetnici i elnici kulturnih institucija u sutini pripada irem trendu klerikalizacije Srbije, kojem, osim kulturnih delatnika, zduno doprinose i dravni zvaninici, politike partije, mediji...U situaciji u kojoj oni koji formiraju javno mnjenje uporno promoviu crkvu kao meru svih vrednosti i nije tako udno da graevinari koji rade na hramu Svetog Save, Narodnu biblioteku, kao svetovnu instituciju, tretiraju kao "ekonomsku zgradu hrama". Indikativna je i injenica da se samo u Beogradu godinje odrava nekoliko sajmova i salona knjiga koji su nazvani po verskim praznicima: "Boini", "Svetosavski", "Uskrnji". Organizatori kulturnih manifestacija s posebnim zadovoljstvo istiu da imaju blagoslov patrijarha, a ve pomenuti savetnik ministra kulture Bora orevi javno osuuje to to je album sastava "Legende" pod nazivom "Koreni pravoslavlja" "oporezovan kao und iako ima blagoslov patrijarha".40 Sigurno je da nijedan ozbiljan muziki strunjak, to patrijarh Pavle oigledno nije, ne bi osporio da je muzika "Legendi" und. Jedan od najveih skandala s kulturno-politikom pozadinom u 2004. godini u Srbiji, bilo je hapenje organizatora novosadskog letnjeg festivala Exit, ime je i odravanje te manifestacije bilo dovedeno u pitanje. Re je o nesumnjivo najznaajnijem kulturnom projektu zaetom u Srbiji poslednjih godina, kojim se meunarodnoj javnosti slala poruka da ova zemlja menja lik posle sloma Miloevievog reima i koja u Novi Sad dovodi mnogobrojnu publiku iz svih krajeva bive Jugoslavije. Od samog ustanovljenja Exit je slao i vrlo jasnu, proevropsku, liberalnu politiku poruku.
Ministar Kojadinovi se istakao i skandaloznom, klerofaistikom izjavom po kojoj u obnovi poarom oteenog manastira Hilandar na Svetoj gori ne mogu biti uposleni radnici koji nisu pravoslavci, a posebno ne Albanci. Kojadinovia je, naime, zabrinula injenica da grka graevinska preduzea angauju Albance sa Kosova i iz Albanije, jer su jeftina radna snaga, a oni bi, po njegovom miljenju, mogli poiniti diverziju, te se mora insistirati da Hilandar obnavljaju samo oni "koji veruju u srpske svetinje i znaju ta one znae srpskom narodu". Spornu izjavu ministar je dao prilikom posete Zrenjaninu povodom otvaranja izlobe fotografija posveenih Hilandaru "Neizmerna tuga za izgubljenom lepotom".36 Inae, nesrea Hilandara u Srbiji je iskoriena kao odlian povod za irenje nacionalistike patetike, emu su naroit doprinos davale drava i dravne institucije kulture. Poar u Hilandaru dovodi se u vezu i sa unitavanjem srpskih manastira i crkava na Kosovu tokom martovskih nemira, te je Srbiju zahvatila svojevrsna epidemija humanitarnih izlobi, koncerata, predstava i drugih manifestacija, iji je prihod bio namenjen obnovi Hilandara ili kosovskih svetinja. Vanija od samih sredstava koja su mogla biti prikupljena na taj nain bila je prilika da se plasira gorljiva nacionalistika i ovinistika retorika, da se apeluje na homogenizaciju nacije, u emu su, kao i mnogo puta ranije, prednjaili pripadnici tzv. kulturne elite. Tako je, primera radi, na protestu pisaca protiv nasilja nad Srbima na Kosovu, koji je organizovala Izdavaka kua "Prosveta", akademik Nikola Miloevi rekao: "Mnogi zapadni izvetai i mnogi zapadni politiari stavljaju u isti red plemenski pogrom srpskog stanovnitva na Kosovu i paljenje damija u Beogradu i Niu. Razlika, meutim, nije samo u tome to je na Kosovu za prethodne tri godine porueno 116 pravoslavnih crkava, a potom za svega nekoliko minulih dana jo 30 njih na broju. Razlika je i u tome to su vinovnici takvih zlodela u Srbiji predmet krivinog gonjenja, dok na Kosovu za sve dosad poinjene zloine nije odgovarao niko. I to, za razliku od visokog predstavnika srpske crkve mitropolita Amfilohija, koji je u Beogradu izaao pred izgrednike to su krenuli na Bajrakli damiju u nameri da ih sprei, nijedan od verskih voa kosovskih Albanaca nije nikada uinio nita slino.37 Na istom skupu pisaca reeno je i da su "etniki Albanci na Kosovu neuraunljiv narod i da moraju biti stavljeni u karantin" (Ljubica Mileti), da smo "svi mi roeni na Kosovu i da su nam krtenice ispisane na Kosmetu" (Radoslav Brati) itd.38 Pojedinci koji bi se usudili da ne uestvuju s dovoljno entuzijazma i elana u akciji za zajedniku stvar u konkretnom sluaju, re je o pomoi Hilandaru i manastirima na Kosovu rizikovali bi da postanu rtve orkestrirane hajke, igosani kao nepatrioti i slino. Takvo je iskustvo proivela
Danas, Kojadinovi: "Hilandar da obnavljaju samo pravoslavci", 20. 4. 2004. Glas javnosti, "Moja kua ne gori u plamenu", 24. 3. 2004. 38 Isto.
36 37
39 40
Glas javnosti, "Humanost pod kljuem", 8. 4. 2004. Glas javnosti, "Borba protiv gluposti", 3. 4. 2004.
44
45

u svojim dramama meunarodnoj zajednici i aktuelnim srpskim liderima. Pri tom se njegovi radovi ne objavljuju u Crnoj Gori, gde je roen, ili u Bosni i Hercegovini, gde je Karadi iveo, ve u Beogradu, gde ih uredno tampa njegov ratni ministar informisanja Miroslav Toholj... Svojevremeno su memoari ministara naoruanja iz Hitlerovog kabineta Alberta pera postali jedna od najitanijih knjiga u posleratnoj Nemakoj, ali s tom razlikom, to je glavni arhitekta Treeg rajha prethodno odsluio dvadesetogodinju kaznu koju mu je izrekao meunarodni tribunal."43 Inae, javnost je obavetana da su u beogradskom pozoritu poele probe predstave po komadu Radovana Karadia "Sitovacija". U razgovoru s Kostiem, knjievnik Vidosav Stevanovi dao je vrlo preciznu dijagnozu drutvene klime u kojoj se najvea kulturna glad ispoljava prema autorima s reputacijom kakvu ima Karadi: "Ako takve knjige takvog oveka izlaze u Beogradu, to znai da postoji klima koja tome pogoduje. S jedne strane, politika, s druge strane, psiholoka. Projekat u kome je uestvovao Radovan Karadi nije mrtav, on politiki opstaje i dalje, bar u glavama nekih ljudi, kao to je recimo Vojislav Kotunica. A i mnogi drugi politiari koji su danas na sceni u Srbiji tako misle, ako tako ne govore. Sudei po svim znacima koji su vidljivi, oni se nisu odrekli projekta koji je, bez obzira na to to je poraen, oigledno odloen za neko drugo, kako oni kau , "pogodnije" vreme. I kad sve to saberete, ispade da je to mesto i taj grad, koji je nekada bio zaista drukiji, vrlo pogodno mesto za objavljivanje knjiga jednog oveka o kome kad se pone govoriti nedostaju kvalifikacije. Zanimljivo je da nigdje ne izlaze knjige Radovana Karadia osim u Beogradu. ak ni u Bosni, gde se on po svoj prilici krije, ak ni u Republici Srpskoj, koja je tvorevina njegovog zloinakog projekta, ak ni tamo nije mogue da te knjige izau, a naroito ne da se sprema pozorina predstava. Tamo postoje mnogi faktori koji bi se digli protiv toga."44 Njegova knjiga "udesna hronika noi" bila je i u uem izboru za jednu od najprestinijih knjievnih nagrada u Srbiji, "Vitalovu" nagradu (po novanoj vrednosti koju nosi ova nagrada je jaa i od NIN-ove nagrade za "Roman godine"). U elitno knjievno drutvo, Karadia su uveli lanovi Vitalovog irija: Novica Petkovi, Radovan Vukovi i Jovan Deli. Karadieva knjievnost dobila ozbiljnu konkurenciju u knjizi Milorada Ulemeka Legije. Roman prvooptuenog za ubistvo premijera Zorana inia (Beogradom, inae, kolaju razne neproverene prie o tome ko je stvarni, nepotpisani autor "Gvozdenog rova") kao posebno atraktivna roba prodaje se na kioscima. Knjigu je inae izala u najmonijoj izdavakoj kui u Srbiji "Narodnoj knjizi". Kao kulturni dogaaj od izuzetnog znaaja u srpskoj javnosti je doekana knjiga Dobrice osia "Kosovo", u izdanju kompanije Novosti A.D. U toj knjizi sakupljeni su ranije objavljivani tekstovi Dobrice osia, pisma i
43 44
Duan Kovaevi i Bojan Bokovi pritvoreni su zbog sumnje da su izvrili krivina dela zloupotrebe slubenog poloaja i falsifikovanja slubenih isprava. U pritvoru su, zadrani, uz obrazloenje da bi sa slobode mogli uticati na svedoke. Hapenje je izvedeno 7. juna, dakle, manje od mesec dana pre poetka festivala, a u jeku kampanje za predsednike izbore, i javnost je u tome vrlo brzo naslutila osvetu Exit od strane konzervativnih politikih snaga. Festival je, uostalom, i odran prvi put u leto 2000. godine, znai, u predveerje Miloevievog reima, s namerom da motivie mlade ljude da izau na izbore i doprinesu obaranju Miloevia. Predsednik novosadskog odbora Demokratske stranke Srbije Dejan Mikavica izjavio je da je: "Lino zadovoljan hapenjem jer se konano, radikalno i odluno, poelo obraunavnje s tim ljudima koji su iza festivala Exit ostvarivali line materijalne interese." Prema njegovima reima, "javna je tajna za koju zna gotovo svaki Novosaanin" da Exit slui nosiocima lokalnih i pokrajinskih vlasti da bi ostvarivali svoje interese."Lideri Lige socijaldemokrata Vojvodine i Demokratske stranke smislili su nain kako da jednu manifestaciju pretvore u neto to treba da bude pouzdan izvor obezbeivanja njihovih materijalnih interesa".41 Kakva su se politika koplja lomila oko Exit, jasno se vidi kada se izjava Mikavice uporedi sa reakcijom Nenada anka, predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine: "Politika policija nikad nije odlazila iz Novog Sada, samo je malo mirovala jedno vreme. Plaamo cenu to smo pokuali neto da uradimo bez znanja onih koji idu u crkvu i moljakaju se, umesto da rade svoj posao. Ovi momci su krivi to nisu palili damije i razbijali Novi Sad, a oni koji su to uradili, i pored svih dokaza, jo su na slobodi. Smetnja je to se neto dobro deava u Novom Sadu. Sada svi treba da iselimo, da ne bi bili uhapeni. Ovog puta ovo bahaenje nee ii tako lako i neko e morati da plati za to."42 Ipak, najmalignija pojava koja je obeleila kulturni ivot u Srbiji u 2004. godini mogla bi se definisati kao "zloin kao najbolja preporuka za tira". Re je, naravno, o pomami za knjigama Radovana Karadia, Milorada Ulemeka Legije i, u neto manjoj meri, Biljane Plavi, budui da je ona, ipak, obeleena kao izdajnica poto je pred Hakim tribunalom priznala krivicu. Iz tampe su izala dva toma Karadievih ratnih pisama, roman "udesna hronika noi", kao i roman Milorada Ulemeka Legije "Gvozdeni rov" i prva knjiga memoara Biljane Plavi "Svedoim". U srpskoj javnosti retke su bile kritike reakcije na naprasnu knjievniku slavu jednog od dvojice najuvenijih begunaca od Hakog suda, a jednu od njih potpisao je novinar Radija Slobodna Evropa Slobodan Kosti. On je napisao: "Kao da je optunica Hakog tribunala za genocid i zloine protiv ovenosti neki sluajni nesporazum koji e biti razreen svakog trenutka, Karadi poslednjih godina pie romane, memoare i aljive komade, rugajui se
41 42
Dnevnik, "Mikavica: Zadovoljan sam hapenjem", 8. 6. 2004. Dnevnik, "Krivi su jer nisu palili damije", 8. 6. 2004.
Radio Slobodna Evropa, 12. 12. 2004. Radio Slobodna Evropa, 12. 12. 2004.
46
47
dokumenti iz njegove line arhive, kao i ranije neobjavljene dnevnike zabeleke, a sve sa namerom da "otac nacije" iznese svoj predlog za "konano reenje" kosovskog problema. Koliko je Srbija i dalje eljna osievih ideja i predloga pokazuje podatak, koji je obznanio izdava, da je samo prvog dana Sajma knjiga, prodato 1500 primeraka "Kosova". Mnogo zanimljivije od osievog zalaganja za podelu Kosova je to to knjiga potvruje da je on i dalje neka vrsta sive eminencije srpske politike.
II
48
49
Srpska pravoslavna crkva i desekularizacija

Osim to je postala nezaobilazni faktor odluivanja o svim sutinskim pitanjima sa kojima je srbijansko drutvo suoeno, Srpska pravoslavna crkva (SPC) ima odluujuu ulogu u pruanju otpora procesu integracije Srbije u Evropu i, s tim u vezi, konceptu ljudskih prava, pa i samoj promociji individualnih sloboda. Proces globalizacije SPC smatra sveobuhvatnim metodom unifikacije koji stvara novi totalitarni sistem, sada prikriven priom o ljduskim pravima1 i promocijom individualne ljudske slobode. Sve je to, po tumaenju SPC, u funkciji stvaranja "univerzalnog svetskog identiteta", koji se brani ak i vojnim intervencijama. S ovakvim pogledima na meunarodnu zajednicu, SPC je svoju kritiku usmerila posebno protiv one manjine u srbijanskom drutvu koja se zalae za integraciju Srbije u Evropu. SPC tu manjinu tretira kao "agresivnu koja koristi revolucionarne metode" i u tom smislu govori o njenom teroru, posebno u oblasti "formiranja stavova o linom i kolektivnom identitetu" dakle, u onoj oblasti ivota drutva u kojoj su ambicije SPC najizraenije i strateki najznaajnije. I Dobrica osi, pisac i akademik, aktuelni razvoj u svetu kritikuje kao "ideologiju totalitarne demokratije, ljudskih prava i globalizma".2 Sistematsko i sveobuhvatno osporavanje sekularnog principa, kao temelja modernog doba, predstavlja dugoronu strategiju SPC, na kojoj ona radi uz podrku nacionalistike elite, vojske, kao i delova dravne vlasti. Boris Tadi, predsednik Srbije, je prilikom sastanka sa predstavnicima 'tradicionalnih' hrianskih crkava izjavio da "Ako Crkva i nije deo drave, imajui u vidu politika kretanja u kojima smo, Crkva je sasvim sigurno deo drutva i treba da se pita o mnogim veoma vanim pitanjima ivota pojedinaca i ivota drutva".3
1 Sinod SPC se, meutim, poziva na ljudska prava kada je u pitanju opstanak RS. Povodom jedne od izjava visokog predstavnika meunarodne zajednice za BiH Pedija Edauna Sinod SPC kae da je " zaprepastila mnoge, a pravoslavne Srbe moda i ponajmanje, krenjem ljudskih prava i poniavanjem demokratije za koju se zalaemo. Visoki predstavnik, zaduen da uspostavi i unapreuje demokratiju u BiH, svojim postupcima upuuje na odustajanje od demokratije i demokratskih principa." 2 Glas javnosti, 8. 2. 2005. 3 www.b92.net, vesti od 11. 3. 2005.
50
51

Obradovi, kojeg SPC osuuje za "begstvo iz Svetosavskog zaveta u duhovnu tuinu zapada". SPC to kvalifikuje kao "prvu duhovnu, antisvetosavsku i antizavetnu revoluciju u istoriji srpske nacije", jer je Dositej pokrenuo proces protestantizacije, pozapadnjaenja i totalne nacionalne negacije i samootuenja. Radovan Bigovi je u svom doktoratu napisao da "Dositej posmatra srpsko bogoslovlje kroz prizmu francuskog prosvetiteljstva, a Nikolaj (Velimirovi) ga proverava drevnim bogoslovskim predanjem. Cilj Dositejeve kritike jeste da pravoslavlju pretpostavi francusku filozofiju prosveenosti, a Nikolaj ima drugi cilj: da artikulie i obnovi autentino pravoslavlje u svom narodu" (Od Sveoveka do Bogooveka- Hrianska filosofija Vladike Nikolaja Velimirovia, Raka kola, Beograd 1998, str. 108). SPC takoe smatra da je jezika revolucija Vuka Karadia utvrdila novi duhovni pravac, "prekidajui i zadugo onesposobljavajui zavetnu vezu srpske nacije sa svojim predanjskim korenima". Ona poinje odlaskom Vuka Karadia "pod dominaciju Jerneja Kopitara i austrijske kulturne politike". Politika revolucija Svetozara Markovia, a za njom i kulturna revolucija Markovievog politikog sledbenika Jovana Skerilia, za SPC predstavlja dolazak tuinskih politikih uenja u Srbiju i ustolienje tuinskih kulturnih merila kroz bezobzirno odbacivanje svetosavske prosvete i kulture. To je srpsku kulturu "zarobilo u iskljuivo evropska merila vrednosti". SPC najvie osporava to to je Skerli sudbinu demokratije u Srbiji dovodio u zavisnost "od iskorenjivanja patrijarhalnog konzervatizma", od ishoda "borbe protiv agresivnih sila verske tiranije", te da "demokratija u Srbiji ili e biti evropska , ili je nee biti". Dositej, Karadi, Markovi i Skerli su kroz duhovnu, jeziku, poltiku i kulturnu revoluciju pripremili "dolazak komunistike sekte u Srbiju", a potom i "komunistiku rvoluciju" koja je razorila nacionalni lik i identitet srpskog naroda. To je Srbiju dovelo do "radikalnog istorijskog otpadanja od Srpskog zaveta i do vrhunca vanzavetne istorije Srba". Dokaz da su ove etiri revolucije predstavljale idealni duhovni temelj za pojavu i delovanje komunistike sekte jeste taj to je "komunistika kulturna politika ova etiri revolucionarna imena prepoznala kao svoje direktne pretee i utemeljivae".6 Ovakvo opredeljenje SPC je u sutini suprotstavljanje evropeizaciji Srbije, koja sada predstavlja pravi izazov za srpsku nacionalnu elitu. Vodei srpski nacionalisti snano podravaju orjentaciju SPC i u svim javnim nastupima promoviu SPC kao jedinu instituciju koja "integrie srpski narod". Istoriar Sra Trifkovi veoma agresivno brani tezu da Srbi treba da se pripreme za reviziju srpskog poraza, jer "ukoliko pobedi psihologija evropeizacije, kako se sprovodi u Briselu danas", u dogledno vreme "Srbi e podii na Terazijama spomenik srebrenikim
ne poznaje kategoriju nacionalizma. Velimirovi je nedostatku pravih argumenata u svom predavanju 1937, ponudio jedno objanjenje po kome je svetosavska ideja u XII i XIII veku toliko uzviena da je niko do sada nije shvatio, osim velikog voe Adolfa Hitlera, na emu mu Velimirovi odaje priznanje. "Kaiprst", Radio B92, 29. 1. 2005. 6 Boko Obradovi, Pravoslavlje, "Sedam revolucija u srpskoj kulturi", 1. 11. 2004.
SPC nije samo religijska organizacija, ve i vodea nacionalna institucija posveena nacionalnom jedinstvu, te se stoga na njeno delovanje gleda kao na njenu istorijsku misiju. U vreme kada su srpski nacionalisti formulisali nacionalni program i SPC je objavila svoj program. U jednoj od elaboracija tog programa, koju je sainio teolog Mitar Miljanovi u boinom izdanju asopisa Glas Crkve za 1991. godinu4, nacionalna ili patriotska agenda sastoji se u sledeem temama: nacionalna istorija Srba; Kosovo; Drugi svetski rat i posebno, seanje na koncentracioni logor Jasenovac; seanje na Prvi svetski rat; pitanje srpske nacionalne kulture; SPC i njen drutveni status i istorijska uloga; sistem vrednosti srpskog naroda; kult i status crkava posveenih Svetom Savi, osnivau SPC. Ovaj dokument promovie SPC kao vodia srpskog naroda u vreme transformacije Evrope, jer je "SPC uvek smatrala da je njena misija da predvodi srpski narod i da evaluira njegovu kulturu i istoriju". Sudei po aktivnostima SPC, ovaj program je jo uvek vaei. Kako je dravni program poraen, uloga SPC u ovom istorijskom trenutku je ne samo da markira srpske etnike teritorije nego i da odrava iluziju o njihovom ujedinjenju. Kada se u uzme u obzir da je SPC uvek imala znaajnu ulogu u formiranju nacionalne svesti Srba, te imajui u vidu optu krizu identiteta, nije neoekivana uloga i izuzetno angoavanje SPC u profilisanju novog srpskog nacionalnog identiteta. Otuda i njeno veoma nametljivo angaovanje u svim drutvenim sferama, ukljuujui i reformu obrazovanja. SPC je bila najei kritiar reforme obrazovanja vlade premijera Zorana inia, koja je u svetu ocenjena kao veoma liberalna, proevropska. SPC je, dodue, i sama zauzela stanovite da je reforma obrazovanja neophoda, ali ne u onom pravcu kojim je reformu vodila vlada pokojnog premijera, nego upravo obrnuto, ka fiksiranju tradicionalnih i konzervativnih vrednosti koje bi u naletu globalizma ouvale ono to ona smatra srpskim identitetom. Prema interpretaciji SPC, srpska nacionalna istorija, oslanja se gotovo iskljuivo na SPC koja je konstituisala srpsku naciju kao zavetnu zajednicu Srba okupljenih u neprestanom ostvarivanju zaveta Svetog Save (poetak XIII veka). Ovaj zavet je obezbedio svoj kontinuitet od svetih Nemanjia, preko svetih Lazarevia, Brankovia i Petrovia, do svetog Nikolaja (Velimirovia) i Justina (Popovia) i njihovih sledbenika. Nasuprot ovima postoji i vanzavetna istorija srpske intelektualne elite koju karakterie odbacivanje nasleenih i uspostavljanje novih osnova nacionalnog identiteta. Moderni kulturni obrazac Srbije u XIX i XX veku oslanjao se na pojedince u kulturi i politici koji uporite nisu traili u svetosavskom zavetu, ve u vrednostima modernog doba.5 Kljuna linost te orijentacije je Dositej
Citirano prema Balkan Idols, Vjekoslav Perica, Oxford, University Press, 2002. Mirko orevi smatra da Svetog Savu treba odvojiti od svetosavlja, jer ono nema veze sa Svetim Savom. Radi se o politikoj instrumentalizaciji Svetog Save, jer se svetosavlje predstavlja kao ista nacionalistika ideologija. Nikolaj Velimirovi je stvorio predstavu da je svetosavlje mogue svesti na srpski nacionalizam. Meutim, Srednji vek
4 5
52
53

hove reforme, SPC se najvie usmerila na liberalizaciju obrazovnog sistema i stavljanje uenika na centralno mesto. Osnovna primedba je da se tom reformom kola pretvara u "ogledni poligon za isprobavanje novih ideja levoliberalnih ideologa, koji ni ne sanjaju da u uionici treba sticati znanje".9 Stoga se SPC pridruila vladi Vojislava Kotunice u ruenju prosvetne reforme prethodne vlade prigovarajui, izmeu ostalog, da su "ministar Gao Kneevi i njegova pomonica Tinde Kova-Cerovi ili ak i na sklanjanje starih knjiga i udebenika kao zastarelih."(!) SPC je snano podrala prosvetnu politiku vlade Vojislava Kotunice, odnosno ministarku za prosvetu Ljiljanu oli (iz Kotuniine vlade i otro je reagovala na njeno smenjivanje. Kako istie, ministarka je smenjena samo zbog toga to se "usudila da zaustavi Gainu reformu prosvete, monstruozni scenario za unitavanje obrazovanja i vaspitanja nae dece". Tvorcima "monstruoznog scenarija" istie SPC smeta to to je ministarka oli sugerisla da se na zvanini sajt ministartsva stavi ikona Svetog Save i tako pokae ko je ideal srpske prosvete, opredelila se da uvrsti veronauku u kolama. Ona se odvaila da Ministarstvo prosvete u Vladi Republike Srbije organizuje na nacionalnim, a ne na internacionalnim osnovama. Ona se usudila da dodirne skoro 150 godina star kult Darvina, koji unakaen i udaljen od samog darvinovskog originala, kao "zakon jaeg" stoji u temeljima svih evropskih bezbonitava u poslednja dva veka (Nieov i nacistiki klut nadoveka, Marksova i komunistika borba klasa, kapitalsitiko bezdunosticanje, ameriki neokolonijalizam..). Zato udarac Darvinizmu boli vie nego bilo ta drugo da je dodirnuto u procesu reforme kolstva, jer pretvaranje ove dogme i ideologije u samo jednu od teorija rui itav ideoloki sistem koji je na njoj izgraen, a od koga ive mnoge generacije naih intelektualaca".10 Inae, SPC se zalae za to da "model kulture koji neguju manastiri dobije mesto u celokupnom sistemu moderne demokratske kulture, to je potpuno u skladu i sa evropkim trendovima o pluralizma kulture.11
rtvama". Trifkovi smatra da se Srbima sprema denacifikacija poput one koja je nametnuta Nemcima, koja je bila zasluena zloinima Nemake. Srbima e, meutim, biti nametnuta na bazi izmiljene postmoderne prie u koju bi trebalo prvo oni sami da poveruju, a potom da se u skladu sa njom i ponaaju. Trifkovi smatra da je denacifikacija temeljno otetila nemaku naciju, unitivi joj identitet. On kae da zbog denacifikacije i gubljenja identiteta, nacija Betovena i Vagnera ve pola veka nije dala nijednog kompozitora ije bi ime bilo vredno seanja, a "nametnuti kompleks kolektivne krivice za Auvic metamorfozirao je u kolektivno gaenje nad svim oblicima sopstvenog identiteta, kulturnog naslea i tradicije. Duhovno kastrirani, otueni od predaka, nije ni udo to mnogi mladi Nemci trae izlaz u raznim oblicima samoubistva, od droge do prelaska u islam. Srbima se sprema potpuno isto."7
SPC i zloin
SPC se nikada nije distancirala od zloina koji su poinjeni u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu. Mada SPC kae da se treba distancirati od svih zloina, ona smatra da se od "sveukupnih ratnih zloina na Balkanu u XX veku, u kojima je najvee stradanje pertrpeo upravo srpski narod, izdvajaju samo 'srpski'. On njih se onda pravi "ideologija denacifikacije kao osude srpskog naroda na gubljenje prava na isrtorijski glas. SPC smatra da "ideologija srpskih zloina" slui za vrednosno i civilizacijsko izoptenje srpskog naroda kao nedoraslog za svetsku porodicu. SPC smatra da je osnovni razlog u tome to se radi o "geopolitikim interesima uruavanja jednog velikog i znaajnog istorijskog naroda na jugoistoku Evrope". S obzirom da je teko porei zloine koj su se deavali u poslednoj deceniji XX veka, Pravoslavlje sugerie da istraivanja "srpskih zloina" treba da ponu sa Udbom i rtvama komunistikog terora posle "osloboenja 1944 godine". Traenje kope sa Drugim svetskim ratom je u funkciji prebacivanja odgovornosti za nedavne zloine na komuniste, jer se kae da "postoji jasan kontinuitet udbakih zloinakih struktura koje su stvarale "paravojne formacije". Pravoslavlje istie da "nikada ne smemo pristati da su udbaki zloini srpski. Za njih treba da odgovaraju Udba, komunizam i ateizam".8
SPC, Kosovo i Evropa

Kosovsko pitanje je vie nego ijedno drugo izotrilo stav SPC prema Evropi. Zato je Kosovo snano prisutno u antievropskoj retorici, posebno kada se radi o finalnom statusu. SPC se zajedno sa Vladom Vojislava Kotunice zalae za ostanak Kosova u Srbiji. Patrijarh Pavle i SPC su pozvali Srbe sa Kosova da ne uestvuju na kosovskim izborima 2004. godine, uprkos pritiscima iz Evrope i SAD. Patrijarh Pavle je ak uputio i pismo Kotunici i Tadiu povodom izbora na Kosovu
Pravoslavlje, 1. 11. 2004. Pravoslavlje, 1. 10. 2004. 11 Pravoslavlje, 9. 3. 2004.
9 10
SPC i reforma obrazovanja

Imajui u vidu ovakav otpor evropeizaciji, razumljiv je otpor SPC reformi obrazovanja vlade Zorana inia, odnosno tadanjeg ministra prosvete Gae Kneevia i njegove pomonice Tinde Kova-Cerovi. U kritici njiSra Trifkovi, emisija "Kaiprst" na Radio B92, 29. 1. 2005. 8 Pravoslavlje, 15. 2. 2004.
7
54
55

nas pusti da u svom provincijalizmu umremo, mi neemo sreu koju nam oni nude." 15 Na evropeizaciju se gleda kao na odricanje od identiteta. Episkop zahumko-hercegovaki Grigorije kae da su Srbi "ponovo kao narod ugroeni, jer osjeamo da se od nas trai da se odreknemo sebe. Kao da nam je reeno: 'Odreci se sebe identiteta, istorije, kulture, a mi emo onda razmisliti da li da te primimo. Ali ni tada nije sve izvjesno i tada ostaje to nepovjerenje prema nama." NATO intervencija 1999 godine je ostala traumatska taka koja se eksploatie, posebno kada je re o integrisanju u evropske i transatlantske integracije. Episkop Grigorije priznaje da je NATO intervencija dovela do pada Miloevia, ali ipak istie da su Srbi narod "bombardovan i prokaen od svijeta, narod od koga se stalno trai da nas prihvati kao svog najmilosrdnijeg brata. Taj svijet je uao na brutalan nain kod nas, a mi smo u vrijeme najstranije komunistike izolacije imali otpor prema njoj i simpatije prema svijetu koji je izvan toga. I, gle, taj svijet nas bombarduje... I usljed toga, padne Miloeviev reim kao posljedni pokuaj nastavka komunizma. Posljedica bombardovanja bio je dolazak demokratije,... Ali mi ne moemo da preemo preko bombardovanja. Bombardovanje je po sebi agresivan, brutalan, neovjean, bolan in."16 SPC je ak pokrenula inicijativu da se trogodinja rtva NATO Milica Raki proglasi za novog sveca SPC. Antievropeizam i antilaicizam SPC se vidi i kroz njen, u sutini negativan stav prema novom Ustavu EU, zato to je u preambuli izbegnuto da se hrianstvo pomene kao osnov evropske civilizacije i kulture. SPC istie da "Evropi nije potrebno izgleda hrianstvo, jedan od dva stupa na kojima je izgradila samu sebe i postala to to jeste. Evropa se nepotrebno i lakomisleno, odrie svog roditelja, zarad nekog laicizma, koji nikome dobra nije doneo. Evropa izgleda ne dolazi sebi. Bei sama od sebe u propast koja je na vidiku." Za SPC je problematian prijem Turske u EU, jer bi to bitno izmenilo njen hrianski karakter, a jo je neprihvatljiviji stav jednog predstavnika EU, koji je prilikom posete Beogradu rekao da je "Crkva, bez obzira bila ona pravoslavna, rimokatolika ili protenstantska, verske zajednice, ili neka druga, mora da se povinuju zakonima Evropke unije".17
bojei se njihovog podleganja pritiscima sveta. On poruuje, "za ime Boga ne pozivajte ostatak progonjenog i muenikog srpkog naroda na Kosovu i Metohiji na izbore za organe tamonje vlasti! Ne pozivajte ga, pa ma ko vas na to nagovarao ili prisiljavao! Jer, na nedavni Sabor je, posle afirmativnog stava o ueu na izborima, odmah u produetku, svima koji zagovaraju bezuslovni izlazak Srba i manjinskih versko-etnikih zajednica na zakazane izbore, postavio kljuno pitanje: 'U kojoj dravi na svetu se moe zahtevati izlazak na izbore pod uslovima u kojima su ljudi lieni, ne samo elementarne bezbednosti i osnovnih ljudskih prava, pa i prava na kretanja, nego i samog prava na ivot Zar je potreban nas pristanak za nau propast, dugoronu ili konanu, svejedno?'"12 SPC smatra da Kosovo ima kapacitet da obnovi naciju i zato i nije udno to je SPC jedina vidljiva institucija na Kosovu posle NATO intervencije, a da je vladika Artemije prihvaen kao jedini pravi politiki predstavnik Srba na Kosovu. Meutim, kako je meunarodna zajednica odluila da finalni status Kosova reava bez Beograda s obzirom na njegovu destruktivnu ulogu, srpski dravni vrh je reio da popravi situaciju koliko moe i vrati Beograd za pregovaraki sto. U tom kontekstu treba posmatrati i posetu predsednika Srbije Borisa Tadia Kosovu sredinom februara 2005. godine. Meutim, on je i ovaj put propustio priliku da se obrati Albanicma, posebno kada je bio u Pritini, to je u sutini nastavljanje ignorisanja Albanaca kao ravnopravnog partnera. Ponovo oivljava poreenje Srba sa Jevrejima, pa se i Kosovo tretira kao "srpski Jerusalim". Prvi je to poreenje napravio pisac Vuk Draskovic, obraajuci se piscima Izraela jo 1985: "Svaka stopa Kosova za Srbe je Jerusalim: nema razlike izmeu patnji Srba i Jevreja. Srbi su trinaesto, izgubljeno i najnesrenije pleme Izrailjevo"43. Kako EU sve vie postaje kljuni faktor u reavanju balkanske krize, sve vie je upozorenja da na Evropu treba gledati sa rezervom. Tako vladika Atanasije Jefti upozorava Srbe da se "ne jede sve to leti iz Evrope. Daj da vidimo prvo koja je to Evropa, je li to moda ona koja hoe da nam sad uzmu Kosovu."13 Govore nam: "Ako Srbi hoe u Brisel, neka se odreknu Kosova. Vraamo kartu, ne treba nam Brisel i ulaznica u takvu Evropu kojoj treba da rtvujemo Kosovo. Moramo da ostanemo svoji na svome. Ako neko ne moe da izdri, onda neka ne truje druge oko sebe, i neka ne iri svoj defetizam i beznae na druge, jer su i sami beznadeni, izgubljeni, bez due i savesti. Mi nismo takvi."14 SPC na Partnerstvo za mir takoe gleda negativno, jer bi vojska kroz to izgubila svoj nacionalni identitet. Atanasije Jefti istie da nas "taj Zapad tera u neke kliee kao to je Partnerstvo za mir, a pri tom mae batinom. Neka
Odnos SPC prema drugim pravoslavnim crkvama i religijama

Odnos SPC prema susedima najoiglednije se reflektuje kroz njen odnos prema drugim crkvama, posebno pravoslavnim, kao to su makedonska i crnogorska. Otkako je vojska pacifikovana od strane NATO i spreena da
Veernje novosti, 3. 9. 2004. Pravoslavlje, 1-15. 1. 2005. 17 Pravoslavlje, 1. 7. 2004.
15 16
Ogledalo, 20. 10. 2004. Naa rec br.373, Middlesex, Engleska, novembar 1985. 13 Veernje novosti, 8. 3. 2004. 14Pravoslavlje, 15. 12. 2004.
12 43
56
57

MPC na autokefalnost, jer, kako kae patrijarh Pavle, Makedonija je "komunistika tvorevina". Viedecenijska konfrontacija je prole godine dostigla vrhunac, kada je MPC odluila da ospori pokuaj SPC da preko vraanja egzarha u Makedoniju reprizira crkveno stanje po kojem bi MPC dobila isti tretman u odnosu na Ohridsku arhiepiskopiju, kao i crnogorska crkva u odnosu na Cetinjsku mitropliju.To je u Makedoniji doivljeno kao meanje u unutranje stvari, kako crkve, tako i drave. Jo 2001. godine SPC je u Niu potpisala deklaraciju koja je predvidela obnavljanje Ohridske arhiepiskopije umesto MPC, ali je Sinod MPC negirao tu deklaraciju. Deklaraciju su, pored najviih predstavnika SPC, potpisali i trojica makedonskih vladika, to je MPC razumela kao pokuaj svojevrsnog pua uperenog protiv MPC. Uprkos odluci Sinoda MPC, monasi koji su potpisali deklaraciju ipak su sproveli svoju odluku sa argumentom da se u MPC nalaze neki "klerici sa latinskom kvazicrkvenom sveu" , te da zvaninici MPC "izdaju Boga, znai i istinu, a oni koji izdaju Boga odmah e izdati i ljude svog naroda, pa i majku koja ih je rodila".20 U Makedoniji su ovakve tvrdnje patrijarha Pavla protumaene kao signal "raskolnicima da ponu sa sprovoenjem pripremljenog scenarija", koji je "delo tajnih sluzbi" i svojevrsni "krtaski pohod SPC na Makedoniju". Objavljivanje kanonskog jedinstva Ohridske arhiepiskopije sa tri manastira i prelazak 30 monaha i monahinja u njeno okrilje izavalo je veliko nezadovoljstvo u Makedoniji. Sekretar Skopske eparhije Kosta Stanoevski je najavio da e stareine koji su napustili manasire biti gonjeni "od crkve i drave", to se ubrzo i dogodilo. Hapenje egzarha Jovana zbog "izazivanja mrnje i podela"21 dovelo je do diplomatske ofanzive SPC koja je obeleila prethodnu godinu. Poglavar MPC arhiepiskop Stefan i dravni vrh Makedonije reagovali su na agresivno ponaanje SPC, ali su ostavili prostor za dijalog, sa napomenom da, SPC treba da "shvati da MPC ima svog poglavara i svoj sinod, kojeg SCG upono negira". Oni su takoe osporili Niki sporazum i osudili manupilaciju "rukopolauci 24godinjeg mladia za vladiku u makedonskim eparhijama"22. Makedonski parlament je uz aklamaciju podrao autokefalni status MPC, ime se crkveni spor preneo i na meudravne odnose. U sluaju Makedonije teko se moe razluiti stav dravnog vrha od crkvenog. SPC je naime, kroz uspostavljanje Ohridske arhiepiskopije u sutini radila na osporavanju makedonskog nacionalnog identiteta. Povodom hapenja, egzarh Jovan je optuio MPC za "nizak nivo hrianskog ivota i vere" ukazujui da ih " vie niko ne moe nazvati episkopatom. Jer, unizili su i sebe, a i njihovu raskolniku organizaciju, koju nazivaju MPC"23. Odnos prema crnogorskoj pravoslavnoj crkvi (CPC) jo je agresivniji, jer se Crna Gora oduvek smatrala srpskom zemljom u kojoj je uvek stolovao srpski
" Strah od opasnih scenarija", Danas, 17-18. 1. 2004. Isto. 22 "Duni smo da razgovaramo", Veernje novosti, 18. 1 2004. 23 "Jai posle torture", Veernje novosti, 2. 2. 2004.
20 21
dejstvuje u susednim zemljama direktno (sem kroz aktivnosti KOS), SPC je preuzela ulogu integrativnog faktora srpskog naroda. SPC je oduvek negirala avnojevske granice, to se odrazilo i na njen stav prema ratovima 1991-1999. Naime, ona je smatrala borbu srpskog naroda legitimnom i sve vreme je podravala ratne ciljeve u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu, kao i aspiracije prema Makedoniji i Crnoj Gori. Episkop baki Irinej smatra da je "ideologija jugoslovenstva bila samoobmana" i da je " Srbija rtvovana radi Jugoslavije". Ovaj stav je bio vie nego eksplicitan tokom priprema proslave 200 stogodinjice Prvog srpskog ustanka i stvaranja srpske drave. Episkop Irinej smatra da Prvi srpski ustanak nije mogao ostvariti sve ciljeve zbog jo uvek snane otomanske imperije, te da nije bilo mogue osloboditi i u slobodnoj zemlji ujediniti sav srpski narod, "to je, bez sumnje morao biti njihov skriveni san i krajnji cilj i da je Srbija dugo bila Pijemont jo neosloboenog Srpstva."18 Srpski nacionalisti i SPC, kada govore o teritorijalnim aspiracijama srpske drave, uvek se vraaju na 1918 godinu, pa i na vreme pre nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. To nije sluajno, jer se stalno podgreva argumentacija da bi Srbija tada, da se nije ujedinila u Jugoslaviju, dobila od meunarodne zajednice sve teriritorije koje su obuhavene Jugoslavijom, sem Slovenije i delova Hrvatske. Glavni ideolog obnovljenog nacionalnog projekta, Dobrica osi, kae da on takoe, "nikad nije priznao avnojevske granice", i da se zalagao za "plebiscit, sa pravom na samoopredeljenje naroda", a ne republika, jer avnojevske granice su "komunisticke, provizorne, jer su nezasnovane (sem Slovenije), ni etniki, ni geopolitiki, ni ekonomski, ni komunikaciono". On se zalagao za "demokratski princip samoopredelenja i mirnog razlaza". Ista prava je traio za Srbe u Hrvatskoj i bio je spreman, kako sam kae, da "ista prava dam i iptarima na Kosovu",19 jer taj princip je za njega univerzalan. Ovakvo formulisanje prava na samoopredeljenje vodilo je ka sukobu, jer bi u skladu sa njim Srbi izvan Srbije uivali pravo na samoopredeljenje irom bive Jugoslavije, izuzimajui Sloveniju dakle, i u Hrvatskoj, i u BiH, i u Crnoj Gori, i na Kosovu i, konano, u Makedoniji. Negiranje Makedonske pravoslavne crkve uklapa se u ovaj obrazac. Sukob sa Makedonskom pravoslavnom crkvom (MPC) obelezio je celu 2004. godinu, mada se u sutini radi o viedecenijskom raskolu koji je usledio nakon to je u Ohridu odran crkveno narodni sabor oktobra 1958. godine na kome je odlueno da se "obnovi stara makedonska-ohridska arhiepiskopija" ije e se granice poklapati sa republikim granicama Makedonije. 1967 je proglaena potpuna samostalnost MPC, to SPC nikada nije prihvatila i pored injenice da se Jugoslavija u meuvremenu raspala, a Makedonija postala samostalna drava. SPC svoj stav brani sa kanonskih pozicija, te patrijarh Pavle upozorava da "raskol vodi u duhovnu pusto" i uporno se od strane SPC osporava pravo
18 19
Pravoslavlje, 14. 2. 2004. Dobrica osi, Lovljenje vetra, Samizdat b92, Beograd, 2001.
58
59

Vrcu, osvestao je zvona hrama u selu Malajnica kod Negotina. Osim toga, prvi put nakon pola veka odrano je i bogosluenje na rumunskom jeziku. Odmah je usledila reakcija SPC preko Vladike timokog Justina, koji je upozorio da je to uinjeno bez njegovog znanja i da je time grubo naruen crkveno-kanonski poredak.28
nacionalizam. Podrku SPC i njenoj strategiji spreavanja osamostaljivanja Crne Gore prua crnogorska manjina u Srbiji, posebno nekoliko akedemika poput Ljubomira Tadia i Matije Bekovia. Tandem Amfilohije-Bekovi skoro etrnaest godina neumorno je po Crnoj Gori organizovao "duhovne akademije", obeleavao godinjice ukidanja crnogorske nezavisnosti i slino. Amfilohije je "neformalni lider srpske opozicije u Crnoj Gori, pa i Narodne stranke. Udruene sa plemenskim skuptinama, predvoene Amfilohijem, stranke srpskog bloka Crnu Goru pretvaraju u Iran. Jer Amfilohije nije nita drugo nego ajatolah srpske Crne Gore".24 Na takvo ponaanje SPC reagovali su mnogi crnogorski intelektualci poput, na primer, profesora dr Milenka Perovia koji kae: "Iako sam ateista, djelim uvjerenje mnogih ljudi u Crnoj Gori da je obnova Crnogorske crkve ne samo in istorijske pravde, nego i nuni uslov za suzbijanje velikosrpskih nacionalistikih apetita prema Crnoj Gori. Osnovna motorna snaga tih apetita u samoj Crnoj Gori jeste tamonja ispostava Srpske pravoslavne crkve. Kad-tad ona e morati da vrati sve to je silom otela od crnogorskog naroda". 25 S druge strane, poglavar Crnogorske pravoslavne crkve, mitropolit Mihajlo istie da "svetenitvo SPC u Crnoj Gori ne izraava minimalnu lojalnost prema crnogorskoj dravi", te smatra, da e ih na to vie "usmeriti pravna drava nego unutranja emancipacija SPC koja podrazumeva odricanje od klerikalizma, kleronacionalizma, kontrasekularnosti i jo 1872. godine osuenog etnofiletizma". On smatra da SPC ne moe da se "oslobodi svoje refeudalizovane, inkvizatorske svijesti koja hoe da sve van sebe potini u roblje i ukine u ljudskom smislu".26 CPC smatra da bi samostalna Crna Gora koja bi uvaavala standarde ljudskih prava i sloboda neminovno stvorila uslove i za pravednu restituciju koja bi crnogorskoj crkvi omoguila ostvarenje imovinskih prava, nasilno oduzetih likvidacijom crnogorske drave i crkve nakon Podgorike skuptine. CPC je takoe otvorena za eventualno menjanje kalendara, jer bi, po miljenju Mitropolita Mihajla, prihvatanje novog kalendara vodilo pribliavanju pravoslavaca i katolika. Potpisivanjem Sporazuma o zajednikom interesu sa Republikom Hrvatskom, SPC je dobila definisan pravni status u Hrvatskoj. Episkop dalmatinski Foti smatra da je to "veoma znaajno, jer taj sporazum garantuje slobodno delovanje i misije SPC u Republici Hrvatskoj; povratak imovine SPC, veronauku u kolama: posete vernicima u bolnicima, zatvorima, kasarnama. Poeo je i projekat pomoi za obnovu znaajnih kulturnih spomenika27. SPC je negativno reagovala i na sve ubrzaniji proces emancipacije Vlaha u istonoj Srbiji i, posebno, na to da je posle pola veka odrano bogosluenje na rumunskom jeziku. Episkop rumunske pravoslavne crkve, ije je sedite u
Monitor, 21. 1. 2005. Monitor. 2. 7. 2004. 26 Monitor, 14 1. 2005. 27 Pravoslavlje, 1-15 1. 2004.
24 25
Odnos SPC prema Vatikanu

Vatikan je od poetka sukoba u bivoj Jugoslaviji percipiran kao deo meunarodne zavere koja je sruila Jugoslaviju. Tokom rata u BiH, posebno u njegovoj zavrnici, dolo je do znaajnih otvarnja izmeu Vatikana i tadanjih vlasti u Beogradu, koje su tada prvi put uspostavile redovnu komunikaciju sa Svetom stolicom. Tadanji minister spoljnih poslova SRJ, Vladislav Jovanovi, posetio je Vatikan u martu 1995. godine i tada se sreo sa nadbiskupom an-Luj Toranom. On je tada od Svete stolice traio da interevenie u meunarodnim forumima u pogledu priznavanja SRJ. Vladislava Jovanovia je primio i Jovan Pavle II. Nakon te posete, usledili su i prve posete monsinjora Vinenca Palje iz vatikanskog kolegijuma "Svetog Euidija", koji e 1996. godine odigrati ulogu posrednika u kontaktima Beograda sa politikim liderima kosovskih Albanaca i zakljuenjem sporazuma o normalizaciji obrazovnog sistema na Kosovu, koji su poetkom septembra 1996.godine potpisali Slobodan Miloevi i Ibrahim Rugova. Sporazum, meutim, nikad nije postao efektivan, a razvoj dogaaja na Kosovu je sasvim je promenio odnose izmeu dve strane. I pored tenzija izmeu pravoslavne i katolike crkve, odnosi sa Vatikanom su regularni, mada se o tome u javnosti malo zna. U junu 2004. godine u Vatikanu je boravlila delegacija srpske Patrijarije i Bogosolovskog fakulteta iz Beograda, kada je potpisan meufakultetski sporazum o razmeni studenata i profesora. Amfilohije Radovic i Irinej Bulovic, koji su trebali da predvode ovu delegaciju, nisu ipak otisli, verovatno da bi izbegli pekulacije u javnosti. Ovo je prvi sporazum ovakve prirode koji je Vatikan potpisao sa jednom pravoslavnom crvom. Ovaj sporazum je u duhu ekumenizma. Vatikan je nakon pada komunizma krenuo u susret Istoku, meutim, samo su Moskva i Beograd ostali nedodirljivi za Vatikan. Ovaj sporazum otvora i mogunost papine posete Beogradu, to on neprekidno istie kao svoju veliku elju.29 Meutim, patrijarh Pavle je na konferenciji za tampu u novembru 2004. godine ponovo izjavio da je poseta pape Srbiji nepoeljna i da je Sveti sinod doneo negativnu odluku o tome. 30 Ovaj stav SPC odreen je stavom Ruske pravoslavne crkve prema Vatikanu, koja ima "napete odnose sa Rimokatolikom crkvom, koji su izazvani
Blic, 5. 12. 2004. Nacional, 13. 6. 2004. 30 Kurir, 16. 11. 2004.
28 29
60
61

verske organizacije (odnosno SPC), ne samo da imaju pravo i mo da donose svoje ustave, statute i druge akte koji uopte ne moraju biti u skladu sa ustavnim ureenjem i pravnim poretkom drave, ve imaju i sudsko disciplinsku vlast da presuuju i kanjavaju. Drava je duna da izvrava njihove odluke, kao i odluke svih dravnih sudova. Tako je odredba iz prve verzije Prednacrta zakona predviala da "svetenosluitelji i verski dostojanstvenici uivaju imunitet kao narodni poslanici i sudije" (l. 17), koja je tek nakon estoke reakcije meunarodnih i domaih nevladinih organizacija, naknadno izbaena iz teksta. Dalje izjednaavanje crkave i drave, odnosno privilegovani odnos crkve vidi se u delovima Prednacrta zakona koji se bavi socijalnim pravima svetenosluitelja i razliitim finasijskim olakicama koje crkvi po zakonu sleduju. Prednacrt predvia da se "zdravstveno, socijalno i penziono osiguranje "svetenosluitelja" svih rangova namiruje iz dravnog budeta". To znai da e svi graani, ukljuujui i one koji se konfesionalno ne izjanjavaju, biti prunueni da izdvajaju sredstva u budet. To ukljuuje i ukljuuje i monahe i monahinje, koji su se po sopstvenom izboru odrekli svega ovozemaljskog i posvetili duhovnom ivotu. Osim toga, ono to je nejasno je nain na koji e se utvrditi broj svetenosluitelja, koji imaju pravo na ovakvu vrstu osiguranja. Prema Prednacrtu predvia se uredba, to znai netransparentan nain i bez mogunosti javne rasprave o tom pitanju. Takoe, Prenacrt odreuje da se na male verske zajednice primenjuje naelo pozitivne diskriminacije, mada nigde nije detaljnije objanjeno ta to konkretno podrazumeva. Verovatno e se i to pitanje reiti uredbom. Prednacrt ima niz odredbi koje predviaju razliite priviligije, kao to su budetska izdvajanja drave za crkvu, nesputana profitabilna delatnost verskih zajednica, mnogobrojne poreske olakice, ukljuujui i oslobaanje od poreza na promet nekretnina. lan 60. kojim se nekretnine oslobaaju poreza na imovinu krajnje neprimereno stavlja verske zajednice, a posebno SPC koja poseduje 90 odsto od svega na ta bi se odnosio ovaj lan zakona, u visoko privilegovani poloaj. Tendencija favorizovanja SPC i 'tradicionalnih' crkava ovim zakonom, vidi se i preko odredbi i uslovima osnivanja i upisa u registar, koji izmeu ostalog, za upis nove organizacije predviaju prilaganje 1000 potpisa punoletnih lanova sa matinom brojem i adresom. Osim to se radi o prevelikom broju, vernici osnivai moraju da daju i svoje line podatke, to ne predvia ni Zakon o osnivanju politikih organizacija. Kao razlozi brisanja iz registra, prema Prednacrtu, navodi se samo raspirivanje rasne, nacionalne i verske mrnje. Meutim, ne navode se druge vrste mrnje kao, na primer. mrnja prema etnikim grupama, homoseksualcima ili prema drugim linim svojstvima graana.
nizom neprijateljskih koraka Vatikana". Ima se u vidu formiranje etri rimokatolike biskupije u Rusiji, dve u Kazahstanu, i postavljanje dve biskupske katedre u tradicionalno pravoslavnim regionima Ukrajine, to se u Moskvi ocenjuje kao faktiko stvaranje paralene crkvene organizacije. Tenzije prema katolikoj crkvi prisutne su i na Kosovu. Odbor Svetog arhijerejskog sabora o Kosovu i Metohiji je na svojoj decembarskoj sednici 2003.g. zauzeo stanovite da je delatnost rimokatolike crkve na Kosovu sve antisrpskija i antipravoslavna, te je optuio Ibrahim Rugovu da nastoji da uvue i samog papu u svoje planove za otcepljeneje Kosova, ime se dodatno komplikuje ionako sloeno kosovsko metohijsko pitanje31. Ovakav odnos prema katolikoj crkvi uklapa se u tezu o ulozi Vatikana u ruenju SFR Jugoslavije, a sada i Dravne zajednice Srbije i Crne Gore.
SPC i Zakon o verskim zajednicama

Iako je ustavno naelo o odvojenosti crkve od drave jo uvek na snazi, SPC sve agresivnije i uspenije nastoji da to naelo ospori. U meuvremenu, ona ima izrazito privilegovan poloaj u odnosu na druge verske zajednice, a postoje i zaeci zakonskog naruavanja naela slobode savesti i veroispovesti, kao i verske ravnopravnosti (primer uvoenja verske nastava u dravnim kolama uz redukciju tog prava samo za pripadnike izriito navedenih sedam, takozvanih "tradicionalnih" ili "istorijskih" crkava). Poslednja verzija Prednacrta Zakona o verskim zajednicama, najbolje odraava odnos drave odnos drave, ne samo prema SPC, ve prema drugim crkvama i religijama. Odredbom l. 8. Prednacrta zakona, predvia se da se "SPC priznaje poasno prvenstvo kjoje se ogleda u istorijskom i prirodnom pravu i samopreuzetoj obavezi da pred javnim vlastima u zemlji i inostranstvu zastupa zajednika prava i usaglaene stavove i interese svih verskih organizacija u Srbiji". Ovakvom odredbom flagrantno se kri se naelo ravnopravnosti verskih zajednica proklamovano l. 27. Povelje o ljudskim i manjinskim pravima, jer se SPC stavlja u privilegovani poloaj, pozivanjem na "istorijsko i prirodno pravo", kategorije koje su prevaziene ve krajem XIX i poetkom XX veka. Meutim, Prednacrt zakona izraava ne samo tendenciju da se SPC stavi iznad ostalih crkava i religija, ve da se stavi i iznad drave. Tako, l. 4. Prednacrta predvia da "duhovno zakonodavna i sudsko-disciplinska vlast u verskim organizacijama pripada njima samima, odnosno nadlenim telima predvienim njihovim statutima, uredbama, koje javna vlast prihvata i ne moe uticati na njihovu primenu. Isto tako, kae se da su javne vlasti dune da prue odgovarajuu administrativnu i izvrnu pomo u izvravanju punovanih odluka i presuda koje izdaju nadleni organi verskih organizacija. To znai da
31
Pravoslavlje, 1-15. 1. 2004.
62
63

ljudskim organima, prostitucijom, trgovinom belim robljem, orujem i drogom, a u poslednje vreme i radom na ljudskoj psihi". Kapetan Lukovi reenje problema sekti vidi u "uvoenju krivinog dela naruavanja javnog reda i mira, ali kvalifikovano za verski objekat, kaznu za nestrune lekare, mentalnu manipulaciju, treba doneti zakon o verskim zajednicama i udruenjima graana, jer sve te neformalne grupe jesu sekte ako rade sektake poslove".34
SPC i odnos prema sektama

SPC priznaje samo sedam crkava, a isto to ini i Zakon. Ovakav odnos prema religijskoj slobodi (inae, garantovanoj ustavom) rezultira time da se u praksi, uz neprikrivenu podrku iz redova SPC, ostale verske zajednice veoma esto tretiraju kao sekte. Kada se uzme u obzir da sekte, zahvaljujui stalnoj kampanji, imaju krajnje negativnu konotaciju, onda je delovanje crkava i verskih zajednica koje SPC i Zakon ne priznaju, krajnje oteano. Prema zvaninim podacima Ministarstva vera, na teritoriji Srbije ima oko 320 sekti, od kojih su samo 64 registrovane, dok mnoge funkcioniu kao udruenja graana. Prema podacima popisa stanovnitva, objavljenog 2002. godine, broj pripadnika "netradicionalnih" religija porastao je sa 5333, zabeleenih 1991.godine na 18.768, deset godina kasnije. 32 Incidenat koji se dogodio poetkom jeseni 2003. godine, kada je na katolikom groblju u Novom Sadu oskrnavljeno preko 80 grobova, pripisana je grupi satanista. Sluaj nikada nije rasvetljen, to je ostavilo prostor za pekulacije u vezi sa poiniocima: od grupe huligana do "srpskih nacionalista". To je bio povod za medijsku kampanju protiv sekti. Bilo je i drugih incidenata, poput onog vezanog za sektu "Sanatan" kojima su seljani spalili kuu u kojoj su iveli. Cilj pravoslavne sektologije, kako se navodi u Pravoslavlju, nije da napravi zbrku, ve da "pomogne oveku da se u moru informacija, poluinformacija i dezinformacija snae i opredeli". Dalje se kae da je "pravoslavna sektologija nauna, ali ne i vrednosno neutralna disciplina". Ona ukazuje na sledee: 1) Pravoslavlje, kao osnova srpske duhovnosti, na ovom prostoru ima ta da kae o 'duhovnostima' koje se, kao surogat, nude savremenom oveku; 2) Uenje crkve, njeno iskustvo i praksa, solidna su osnova za procenjivanje novih religija i sekti; 3) Pravoslavlje je delovanjem sekti najvie ugroeno upravo na naem tlu i u Rusiji; 4) Poznavati svoju veru znai biti zatien od zabluda maskiranih u 'nove istine'; 5) Osnovno pravilo pravoslavne trezvenosti, prema akonu Andreju Kurajevu, savremenom ruskom apologeti, glasi: "Kad ulazi u crkvu, skida kapu, a ne glavu".33 Zoran Lukovi, kapetan policije i saradnik Pravoslavlja, sektu definie na sledei nain "Sekta je svaka socijalna grupa koja, bez obzira na nain registracije, formu organizovanja i broj lanova, vri prevarnu zloupotrebu, znanja, neznanja ili situacije slabosti pojedinaca izazivajui kod njih fizike ili psihike posledice. Znai, sekte iskoriavaju neije neznanje, bolest, slabost, usamljenost, starost, mladost itd.". Definicija sekti je veoma iroka i veoma esto se primenjuje i na grupe koje nisu po volji vladajuim krugovima. Tako je na vratima Helsinkog odbora 2002. godine osvanuo grafit "Sektai, mar iz Srbije". Pod sektu se svrstavaju (bilo nacionalne ili meunarodne) i grupe koje se bave "eksperimentima na mozgu, genetskim ininjeringom, trgovinom
32 33
SPC i proslava 200-godinjice Prvog srpskog ustanka

Za srpske nacionaliste dvestogodinjica Prvog srpskog ustanka bila je prilika da se, umesto istorijskog bilansa, istakne slavnu prolost i time sprei suoavanje sa katastrofalnim posledicama nacionalne politike krajem XX veka. I pored izbegavanja suoavanja, ipak postoji svest o tome da "Srbi posle svih tekih katastrofa gube veru u sebe", te da to "vodi rezignaciji i oajnim nerazboritim postupcima". Nacionalna elita pokuava da u trenucima "najnie nacionalne depresije, kada izgleda da je nastao sumrak srpstva, kada nas je svako izdao i izdaje, napao i napada i grdio i grdi" uputi mlae generacije u "slavnu prolost" kada su Srbe kao malo koji narod "slavili i veliali za junatvo i umetnost"35. SPC ima posebnu ulogu u velianju srednjevekovne srpske drave i na taj nain oivljava "srednjevekovni mentalitet religioznosti" koji dozvoljava samo "jedan generiki, verski i eventualno pokrajinski protoidentitet". Razraena je veoma sofisticirana strategija izgradnje novog identiteta, koja, ne samo veto zaobilazi skoranju prolost, rat i ratne zloine, nego jo vie udaljava Srbiju od savremenih evropskih vrednosti i normi. Patrijarh Pavle u svojim javnim istupanjima, generalno osuuje sve zloine, ali uvek zaobie konkretne zloine koje su poinili Srbi. ta vie, u knjiarama SPC u Beogradu u izlogu su istaknute fotografije Radovana Karadia i Ratka Mladia. Nijedan srpski svetenik nikada nije spomenuo nijedan srpski zloin, pa ni one koji se ve dokazani u Hagu. SPC i Patrijarh Pavle su ak bili inicijatori dve deklaracije o obustavljanju postupka Hakog tribunala protiv Radovana Karadia 1996 i 1997, koju su potpisali najistuknatiji srpski intelektualci i javne linosti. Osim toga, Srpska pravoslavna crkva, Grka pravoslavna crkva i Ruska pravoslavna crkva su dale orden Radovanu Karadiu za odbranu pravoslavne vere. Radovan Karadi je ak bio predlagan za sveca SPC. Poznato je da su se svetenici SPC esto susretali sa eljkom Ranatoviem Arkanom koji je SPC davao znaajne donacije, posebno za obnavljanje crkava na Kosovu. Arkan je jednom izjavio da je "njegov vrhovni komandant patrijarh Pavle".
Pravoslavlje, 1. 10. 2004. Isto.
34 35
Pravoslavlje, 1. 10. 2004. Pravoslavlje, 2. 2. 2005.
64
65

znani i neznani, imaju sa im stati pred Karaora, pred Miloa, pred Boga i narod".40 Govor vladike Atanasija Jeftia bio je upuen Evropi kojoj je poruio "gospodo, ko nam je doao u posetu devesto etrnaeste tenkovima: Evropa! Ko nam je doao etrdeset prve: Evropa! Ko nam je doao devedest devete: Evropa! Je li to Evropa! Jo dva veka emo se oslobaati od takve Evrope: Imaemo mi jo ustanaka".41
Kroz glorifikovanje srpskog naroda, SPC sugerie tezu o njegovoj dobroti, jer kako kae vladika zahumsko-hercegovacki Grigorije: "Narod koji ima takve manastire i crkve, takve ikone i druge svetinje, ne moe biti lo".36 SPC je bojkotovala zvaninu proslavu 200 godinjice Prvog srpskog ustanka zbog koncepta proslave, osporavajui, pre svega, sastav Organizacionaog odbora na ijem elu je, izmeu ostalih bio i profesor arko Kora i mnogi drugi lanovi inieve odnosno ivkovieve vlade. SPC i neki lanovi SANU smatrali su da je Organizacioni odbor bio sastavljen od ljudi koji "apsolutno nemaju nikakve veze sa Prvim srpskim ustankom". Akademik prof. Dejan Medakovi pie u Pravoslavlju da u tom Odboru sede "ljudi koji imaju mondijalistiki pristup istoriji i koji nerado izgovaraju re nacionalno i koji su uinili sve da celu proslavu skrenu u nekakvo folklorno slavlje." Medakovi takoe smatra da taj odbor nije intelektualno sposoban da iznese tako "odgovoran posao" i da je pravljen "po jednom politikom kljuu to je stara komunistika metoda".37 I akademik Vasilije Kresti pie u Pravoslavlju da je taj Odbor "banalizovao i vulgarizovao proslavu", te da DOS proputa priliku da "naem narodu u ovako kriznom trenutku" izvue pouke iz prolosti.38 U sutini kamen spoticanja izmeu drave i crkve bila je uloga porodice Karaorevi u proslavi. Crkva je, kao veliki potovalac monarhije, smatrala loginim da Aleksandar Karaorevi bude na elu Odbora sa proslavu godinjice ustanka, koji je i podigao njegov predak. SPC je takoe smatrala, s obzirom na ulogu svetenstva u podizanju ustanka, da nije trebalo zaobii abaku eparhiju, na ijoj teritoriji se odvijao najvei deo bune, te da je domain proslave trebalo da bude vladika Lavrentije. SPC je zato bila prisutna na paralelnoj proslavi. Naime, pod okriljem SPC odrana je duhovna akademija u organizaciji grupe studenata "Srpski sabor dveri", koja nije bila deo zvanianog programa. Na njoj su uestvovali istaknuti predstavnici Crkve i vojske. Poruka te akademije, koja je po sadraju odudarala od drugih slinih proslava, bila je da budua Srbija treba da bude klerikalna monarhija koja bi obuhvatila sve teritorije izgubljene u davnim i nedavnim ratovima. Univerzitetski profesor istorije i direktor Zavoda za izdavanje udbenika Republike Srbije, Rado Ljui, inae lan DSS, uestvovao je na ovoj akademiji i pozvao se na izvornu ideju Karaora i svetog Petra Cetinjskog da "srpska drzava obuhvata tri zemlje: Srbiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu"39. Jedna od poruka bila je da se ne smeju "zaboraviti ni ratna dogaanja od 1991. do 1999. godine, oficiri vojnici, dobrovoljci koji su poloili ivote za odbranu naeg naroda i njihovih vekovnih ognjita. Ti sjani ljudi,
SPC i drutveni ivot

SPC je u post komunistikoj fazi postala nosilac postkomunistike ideologije odnosno nacionalizma. Ona je percipirana kao "zatitnik nacionalnih vrednosti, a vrlo esto i kao garant nacionalne egzistencije". Istoriar Mihajlo B. Petrovi kae da je SPC uvek bila kulturna i kvazi politika institucija koja je ugraivala i izraavala etos srpskog naroda u toj meri da su se nacionalnost i religija stopile u jedno: srpsku veru. Ovakva uloga SPC ima malo veze sa religijom ili ideologijom ili pak sa verom ili ubeenjima".42 U sutini, SPC ima cilj, koji je dobrim delom ve i ostvarila, da u obrazovni sistem uvede takav program koji bi uvrstio nacionalistiku ideologiju, patriotsku istoriografiju i etnike obiaje. SPC insistira na tome da pravoslavni pogled na svet u obrazovanju mora biti u najmanju ruku ravnopravan sa sekularnim vienjem sveta, te da je pravoslavne vrednosti neophodno uzimati u obzir prilikom realizacije svih drutvenih projekata koji se tiu intersa veeg broja pojedinaca. SPC je burno reagovala na sve primedbe koje su se odnosile na njenu politizicaju i njeno nedopustivo uplitanje u drutvena pitanja. Glasilo SPC Pravoslavlje se zbog toga okomilo na tzv. nove ateiste, koji za razliku od starih ateista "doputaju religioznost koja se ni ta ne pita, koja se ne mea u drutvene vrednosti, odnose i poredak. Danas su dozvoljene vere, ali je nedopustiv njihov izlaz van sfere privatne religioznosti". Stoga SPC, po tom uenju, kako kae, "nije preporuljivo da se mea u drutveni ivot naroda iz koga je izrasla i za iji je duhovni i fiziki opstanak direktno odgovorna".43 U nekim sluajevima SPC je za renesansu svog dominantnog uticaja na drutveni ivot koristila bizarne povode, kao, na primer, sluaj "kobasicijade" u selu Turija. Iako se "kobasicijada" tradicionalno odrava svake godine, vladika baki Irinej prvi put je 2004. godine estoko osudio nameru organizatora da ovu puku zabavu priredi u dane uskrnjeg posta. S obzirom da su pripreme daleko odmakle, metani su odbili da otkau "kobasicijadu", to je SPC
Isto. Isto. 42 Citirano prema "Balkan Idols", Vjekoslav Perica, Oxford, University Press, 2002. 43 Pravoslavlje, 15. 2. 2004.
40 41
Veernje novosti, 23. 2. 2004. Pravoslavlje, 15. 2. 2004. 38 Isto. 39 "Kruna, mac i mantija", Vreme, 19. 2. 2004.
36 37
66
67

ponajvie kao etiko, metafizilko i mistiko, i ono, pored zemaljske, ima i svoju nebesku stranu".47 Sluaj vladike Pahomija i dalje potresa SPC, koja pokuava preko dravnih organa da zataka ili barem odloi process protiv njega. Vladika Pahomije je optuen u Optinskom sudu u Vranju "zbog bludnih radnji i seksualnog uznemiravanja maloletnika zloupotrebom sluzbenog polozaja". Meutim, tampa je donela niz napisa o ovom sluaju u kojima se navodi da iza ovog sluaja stoji Bezbedonosno-obavetajna sluba Republike Makedonije, deo Ministrastva inostranih poslova, te da je za klevetanje SPC izdvojeno 9000 eura. Istovremeno se optuuju i Vranjske novine u kojima je 9. januara 2003. godine objavljen tekst u kome su maloletni deaci optuili vladiku Pahomija48. Kako su odnosi sa Makedonskom pravoslavnom crkvom i dravom tokom 2004. godine ionako bili poremeeni zbog hapenja egzarha Jovana, ovakve optube preko ute tampe, svakako uz podrku SPC, bile su pokuaj zatakavanja sluaja Pahomija na kojem oigledno javnost vranjskog kraja jo uvek insistira.
propratila pretnjama koje su ile ak dotle da je metanima zapreene da u mesnoj crkvi vie nee biti bojih slubi. U pismu organizacionom odboru vladika Irinej poruuje: " Ukoliko se kobasicijada, ipak, odri u toku prve sednice asnog i Velikog posta, kapija porte hrama u Turiji bie zatvorena, a sa zvonika e se na svakih petnaest minuta oglaavati mrtvako zvono". U tom pismu on poziva pravoslavne vernike da "ustanu u odbranu svetinje posta i zatite veru i tradiciju naih asnih predaka".44 Ovaj incident je jo jedna ilustracija nasilnikih metoda kojima predstavnici SPC, ak i oni vii, pribegavaju nastojei da dominiraju drutvenim ivotom. Bez obzira na versko kulinarske konotacije ovog incidenta, Mirko orevi, publicista, smatra da je to "in grube pretnje i nasilja nad slobodom ljudske savesti. A ta sloboda je svetinja nad svetinjama, po Hristovom uenju". orevi postavlja pitanje: "Ko e kontrolisti milione ljudi da li poste ili ne. I treba li formirati 'Boju miliciju' koja e obilizati javna mesta, zavirkivati ljudima u kuu?"45
SPC i drava
SPC, koja otovoreno igra ulogu parapolitike organizacije, ima svoju politiku ideologiju. Stubovi te ideologije su "narodnjatvo" i "sabornost". Iz takve ideologije proistie negativan odnos prema viepartijskom sistemu. Otuda SPC za viepartijski ivot kae da predstavlja "zloduh partijskih podela u ionako neslonom srpskom narodu". Porok stranarenja, direktno suprotan hrianskom duhu sabornosti, prerastao je u nepristrasne nacionalne interese, graanske partijske ratove i vodi neminovnom razbijanju zajednice. SPC smatra da se politike promene mogu desiti samo kroz dva meusobno komplementarna naina:1) spolja, monarhija kao princip vlasti jedina donosi dravnu uzdu neogranienoj igri partijskih interesa: 2) iznutra, veronauka i crkveni ivot kao temelji delanja u naem narodu, preduslovi su pojave nove generacije srpskih politiara. Ideali srpskog politiara treba da su sabor i dogovor, a ne rascep i gloenja, sujete i liderstva.46 Monarhiju podrava i jedan deo Akademije nauka i umetnosti inae, blizak SPC. Matija Bekovi, akademik, smatra da bi "uspostavljanje parlamentarne monarhije znailo kraj ideoloke i partijske drave". On istie da je kruna vievekovna institucija srpske drave i sve njene institucije koje je imala nastale su u njenoj kraljevini. Monarhiju nisu ukinuli Srbi, kako kae on, "nego je ukinuta Srbima bezakonjem i krvlju i po tome se Srbija razlikuje od drava koje su bile kraljevine pa su se na neki od legitimnih naina odluile za republiku." On pitanje monarhije tretira "ponajmanje kao monarhistiko, a
SPC i javnost
SPC ima svoju radio stanicu Glas crkve u apcu, Valjevu i Beogradu koja svojim frekvencijama pokriva dve treine Srbije i jedan deo Republike Srpske. Ona 24 asa emituje dnevno programe religiozno moralne sadrine. Postoji i bogata izdavaka delatno49. SPC ima svog predstavnika i u Savetu za radiodifuziju. Episkop Profirije smatra da je neophodno da "crkva ima svoje medije, televiziju i radio u meri u kojoj je to mogue, zato to onda neemo biti u poziciji da neprestano dajemo odgovore na razne klevete, na razne napade, na razne, ponekad moda dobronamerne, opservacije i posmatranja Crkve i ivota crkve, ali pritom ne dovoljno tane, a esto i pogrene. Imali bismo mogunost da aktivno promoviemo vrednosti Jevanela, vrednosti Crkve.50
Zakljuci i preporuke
U vakuumu koji je nastao nakon kolapsa socijalizma i njegovih vrednosti, te krize identiteta do koje je zbog toga dolo, crkva je u skoro svim post komunistikim zemljama dobila vanu ulogu. Ona se izraava kroz poseban uticaj na izgradnju novog kulturnog modela, posebno kroz rehabilitovanje nekih vrednosti koje je komunizam marginalizovao. Meutim,
Pravoslavlje, 1. 11. 2004. Inter-nacional, 29. 3. 2004. 49 Pravoslavlje, 1-15. 1. 2005. 50 Pravoslavlje, 15. 10. 2004.
47 48
Nin, 4. 3. 2004. 45 Politika, 5. 3. 2004. 46 Pravoslavlje, 15. 12. 2004.

44
68
69
u sluaju Srbije, crkva ide dalje od toga. Uz podrku dravne vlasti, SPC se nakon petooktobarskih promena sistematski, esto i veoma agresivno, angauje na desekularizaciji drutva, pa ak i drave. Zbog nedostataka liberalne opcije, u tome ona postie zabrinjavajue uspene rezultate. SPC se zalae za jaku homogenu crkvu i jaku nacionalno homogenu dravu i radi na "projektu radikalne promene dravne zajednice i sekularnog drutva". SPC sve ee deluje kao posrednik izmeu graana i drave sa intencijom da osvoji poloaj dravne crkve. U tome joj pomae Ministartsvo vera, koje sve vie srasta sa Ministarstvom prosete u jedno ministarstvo. Delovanje SPC danas ima dvostruki znaaj. Prvo, ona neprekidno pothranjuje fikciju srpskih nacionalista o tome da je mogue ujedinjenje "svih srpskih zemalja", ne libei se ak ni da u tom cilju podstie, pa i provocira sukobe. O ovome najslikovitije svedoe primeri njenih aktivnosti u Crnoj Gori i Makedoniji, koje SPC, kao i srpski nacionalizam u celini, smatra srpskim zemljama. Drugo, koristei veliki uticaj na iroke slojeve drutva koji je stekla tokom poslednjih dvadesetak godina, ali i sve jasniju tendenciju institucionalizacije njene veze sa dravom, naroito posle 5. oktobra 2000, SPC s velikim uspehom promovie, posebno meu mladim ljudima, kulturne i politike vrednosti koje su ne samo konzervativne i retrogradne nego su i direktno suprotne osnovnim postulatima moderne civilizacije. SPC, kao uostalom i druge verske zajednice, treba da ima svoju ulogu u postkonfliktnoj obnovi drutva. Posebno bi bila vana njihova uloga u iskorenjavanju straha, nepoverenja, netolerancije i govora mrnje. Takav zadatak nije mogu bez ekumenskog duha.
III
70
71
Sporo "pripitomljavanje" Vojske SCG

Raspad Jugoslavije ne moe se razumeti bez uvida u ulogu i znaaj JNA u njemu. Vojska je odredila karakter rata, ali, po svemu sudei, i karakter nove drave Srbije. Modernizacija Srbije u velikoj meri zavisie od njene sposobnosti da vojsku transformie u modernu armiju, to podrazumeva dekomunizaciju i depolitizaciju. Istovremeno, neophodna je demilitarizacija ili civilizacija drutva. S obzirom da su Slobodan Milosevic i kasnije Vojislav Kotunica instalirani od strane vojske, njena uloga je jo uvek nesporno dominantna. O tome govori i napor Vojislava Kotunice i armijskog vrha da vojsku amnestira od odgovornosti za ratne zloine i bilo kakvo uee u ratu mimo ratnog prava. Sudei po raspoloenju javnosti, vojska kao institucija jo uvek uiva najvece poverenje graana, mada ono rapidno opada nakon pogibije dva vojnika u Topideru. Vojska je u komunistikim sistemima bila glavni oslonac vlasti. Polazei od injenice da je Komunistika partija imala "vodeu ulogu" u drutvu, zasnovane na konceptu "demokratskog centralizma" i politikoj kontroli, to je odredilo poseban karakter civilno-vojnih odnosa. JNA je bila ugraena u temelje nove jugoslovenske drave. JNA je od samog nastanka politika vojska i sve do raspada Jugoslavije oslanjala se na revolucionarnu etiku "bratsva i jedinstva". Njena politika uloga tokom pedeset godina bila je vana, a u pojedinim trenucima od kljunog znaaja. Zbog pomenute predistorije "pripitomljavanje" vojske SCG ide sporo i uz veliki otpor, ne samo u vojnim, ve i u politikim i akademskim krugovima, kao i u SPC. Najvea prepreka tranziciji vojske je to to ona jo uvek sebe vidi kao faktora ouvanja dravne zajednice Srbije i Crne Gore. Zbog tehnoloke zaostalosti vojne tehnike, vojska se uporno opire brojanom smanjivanju, jer to vidi kao prednost u odnosu na preptostavljenog neprijatelja. Srpski nacionalisti smatraju da su neprijatelji svi oni koji su u sastavu NATO. Svesni su nemoi Srbije kojoj je "Zapad, neto na silu, a neto uz pomo korumpiranih srpskih politiara, unitio armiju (sveo je na marginu, i u ljudstvu i u oruju), afirmisao dezerterstvo kao najvaniju moralnu kategoriju kod Srba kroz vekove", zbog ega su Srbi postali "defetistiki narod".1
Ogledalo, 9. 6. 2004.
72
73

posledica nezavrenog procesa raspada Jugoslavije i nedefinisane granice Srbije, odnosno stausa Crne Gore i Kosova. Zato je demokratska transformacija Srbije imperativ regionalne stabilnosti. Kontinuitet sa Miloevievom politikom, koji se ponovo uspostavio nakon ubistva premijera Zorana injia, preti kontinuiranom generisanju nestabilnosti u regionu. Ukoliko se balkanski region ne opredeli za integraciju, preti mu opsanost da ostane u zoni haosa. Jer, kad drava prestane da funkcionie, prestaju da funkcioniu i njene granice. Kada doe do kolapsa drave, kriminal preuzima dravu. Gubljenje monopola nad silom dovodi do ukidanja pravne drave. Na scenu stupa privatizovano nasilje i privatni profit kao glavni principi koji u velikoj meri vladaju u balkanskom regionu. Zone haosa kao to proizlazi iz novih bezbednosnih prioriteta, ugroavaju, ne samo susedne zemlje, ve i samu EU. Zato haos mora da se kolonizuje preko meunarodnih institucija, ime se smanjuje ekskluzivitet suverene drave na koji se stalno pozivaju nacionalne kriminalizovane elite u regionu. Kosovo je kljuni izazov stabilnosti Balkana, pre svega, zbog njegovog nereenog statusa. Mada je nakon pada Miloevia odstranjena opasnost od vojnog vraanja Kosova pod kontrolu Srbije, ostaje niz dilema i kada je sadanja vlast u pitanju, to Albance ini podozrivim u odnosu na namere Srbije. Nezadovoljstvo raste na obe strane: Albanci strahuju od namere Beograda da podeli Kosovo, dok, s druge strane, albanski ekstermisti pokazaju odlunost da oiste Kosovo od manjinske populacije. Zamrzavanje statusa zbog drugih preokupacija Zapada, dovelo je do nove politike prema Kosovu "Standardi pre statusa". Beogradska projekcija Kosova je iskljuivo negativna, kao i strategija koju je nakon NATO intervnecije vodio, pre svega, Neboja ovi. Njegova startegija je bila da se sprei uee Srba u kosovskim institucijama, da se minira meunarodni angaman i demoniziraju Albanci, u emu se uglavnom i uspelo. Srpska politika segregacije i enklavizacije Kosova je uspela i sada se na toj realnosti projektuje reavanje statusa Kosova. Nakon martovskih dogaanja meunarodna zajednica je najavila reavanje statusa Kosova za 2005 i 2006, to je dovelo do postrojavanja i na albanskoj i na srpskoj strani. U Beogradu je u meuvremenu izala knjiga Dobrice osia "Kosovo" iji je pojavljivanje imalo za cilj pozicioniranje Beograda iskljuivo na podeli Kosova (izala u 30.000 primeraka, ve rasprodata). osi i ovom prilikom Albance vidi samo kroz rasistiku optiku, pa tako kae da "sadanje albanizovano Kosovo i Metohija sa imanentnim antropolokim svojstvima Albanaca, naglom, ideologizovanom i koruptivnom islamizacijom, socijalnom strukturom neproizvoakog drutva i energijama organizovanog kriminala najpogodnije je tle u Evropi za reprodukciju fundamentalistikog terora i boraca za al Kaidine i sline ciljeve. Pragmatian je inters meunarodne zajednice da se na Kosovu i Metohiji odluno obesnai postojei destruktivan i teroristiki potencijal i pomogne preporod albanskog drutva na demokratskim i civilizacijskim postulatima koji sadre potovanje
75
I u samoj vojsci postoji svest o njenom, u sutini, veoma inferiornom poloaju, pre svega, kada je u pitanju njen materijalni poloaj, ali i moralna situacija. I analiza vojske SCG o njenoj borbenoj gotovosti u 2004. godini svedoi o tome, jer u njoj je zapisano da je "ouvan najneophodniji nivo borbene gotovosti, funkcionisanje sistema komandovanja u Vojsci i jedinstvo vojske" i da sadanjem stanju "borbena gotovost vojske SCG poiva prvenstveno na ljudima". Vojska je veoma nezadovoljna injenicom da joj se smanjuje budet, istiui da "nema razvoja drutva bez razvoja njegove odbrambene snage". Istovremeno smatra da bi "narod, kad bi se pitao, kao i u drugim periodima prolosti, pronaao neophodna sredstva za Vojsku, makar odvajao i od svojih usta".2 Ono to je bitno za razumevanje ponaanja vojske u ovom trenutku jeste njen mentalitet, koji odraava stanje duha u drutvu i vekovnu tradiciju, kada je u pitanju odnos prema vojsci i njenoj drutvenoj ulozi.
Integracija regiona u sistem kolektivne bezbednosti

Dok srpski stratezi opstaju na konceptu odbrane koji je dominirao polovinom XX veka, koncept svetske bezbednosti doivljava revolucionarne promene nakon kolapsa bipolarnog sveta, i posebno nakon 11. septembra 2001.godine. Glavni inioci tih promena su: tehnoloki napredak i informatika revolucija, proliferacija tehnologije i sve vei raskorak izmeu siromanih i bogatih. U vremenu sadanjem, sigurnost znai vie od vojne moi, to je mnogo iri koncept koji se meri drugaijim parametrima kao to su: nekompetentna vlada, korupcija, organizovani kriminal, nesigurne granice, krijumarenje (oruja, droge, razne robe, ljudi), ilegalna migracija, etniki i verski sukobi, proliferacija oruja za masovno unitenje, manjak prirodnih izvora (na primer, vode) i terorizam. Ovako temeljna promena bezbednosnog koncepta znai reformu vojnih doktrina, kao i promenu vojno-civilnih odnosa. Medlin Olbrajt je to definisala na sledei nain: "Samo kolektivna bezbednost moe da upravlja svetom gde oruje za masovnu destrukciju i etniki i regionalni konflikti dovode do masovnog broja izbeglica, ogromnih ekonomskih dislokacija, neprihvatljivih krenja ljudskih prava, ekolokih katastrofa, i besmislenog ubijanja i unakaavanja miliona civila". Jo uvek postoje brojne prepreke u pogledu dugorone bezbednosti Balkana. Glavne prepreke su: jo uvek postojei teritorijalni i etniki problemi, izolacija, odbijanje spoljnog meanja i meunarodni kriminal. U tom pogledu destabilizirajue take su: SCG, Kosovo, BiH i Makedonija. Ove take su
Vojska, 10. 3. 2005.
74

Do nesree je dolo nepuna dva meseca pre odlaska Branka Krge u penziju, to je bila izuzetna okolnost da se u toj situaciji ponese odgvoorno i profesionalno, odnosno da podnese ostavku. Takav in je bio neophodan i zbog injenice da je tragedija dva vojnika uzdrmala inae inertnu javnost Srbije, a svakako bi doprinelo ionako uzdramanom kredibilitetu vojske. Naprotiv, vojska je kao i obino prvo pokuala da zataka sluaj, a onda se upustila u razne manipulacije sa javnou. Vojni istrani sudija u ovom "sluaju", kapetan Vuk Tufegdi sa ekipom eksperata, uporno je snabdevao javnost istranim nalazima prema kojima su dvojica gardista nastradali tako to su se meusobno poubijali.
slobode i prava srpksog i drugih naroda. Takva nastojanja inostranih faktora na Kosovu, do sada nisu dala zapaene rezultate".3 Ova konfuzna i rasistika tvrdnja je u funkciji degradiranja meunarodne zajednice, ali, pre svega, u funkciji pravdanja poraavujue politike Beograda prema Kosovu, koja traje vie od 30 godina. Pribegavajui antropolokim svojstvima albanskog naroda, umesto razumnog sagledavanja pogrene politke, Beograd kroz osievu knjigu jo jednom pokuava da opravda svoje ratne pohode u Bosni i Hercegovini i na Kosovu.
Smena na vrhu Generaltaba

Pokuaji da se izvri reforma vojske kako bi se zadovoljili uslovi za lanstvo u Partnerstvu za mir odvijaju se u okolnostima optereenim, ne samo nedavnom prolou, ve i prevazienim konceptom odbrane. To podrazumeva i smenu kadrova koji su percipirani kao Miloevievi ljudi, a koji su u sutini protiv promena i ulaska Srbije u Partnerstvo za mir. Vrhovni savet odbrane, na sednici 23. decembra 2004. godine, dvadesetoj po redu kojoj je predsedavao predsednik Dravne zajednice Srbija i Crna Gora Svetozar Marovi, "razreio je dunosti naelnika Generaltaba Vojske Srbije i Crne Gore general-pukovnika Branka Krgu", "zbog odlaska u redovnu penziju", "a na tu dunost imenovao dosadanjeg komandanta Novosadskog korpusa general-majora Dragana Paskaa".4 Mada general Krga, ba kao ni njegovi prethodnici na mestu prvog oveka Generaltaba, nije ostavio dubljeg traga u odbrambenom sistemu Dravne zajednice, iza njega je ipak ostalo neto po emu bi se mogao prepoznati njegov stil komandovanja Vojskom i po emu bi se vrlo uslovno uzev vreme koje je proveo na elnoj poziciji Vojske moglo nazvati "Krginom erom"5. 2004. godina bila je upeatljivija od prethodnih, ako ni po emu drugom onda po misterioznoj pogibiji dvojice vojnika Gardijske brigade, Draena Milovanovia i Dragana Jakovljevia, u krugu beogradsek kasarne na Topiderskom brdu, 5. oktobra 2004. godine.
Branko Krga siva eminencija

Oekivanja jednog dela javnosti da e Branko Krga podneti ostavku i time zaustaviti uznemirenje ne samo javnosti, ve i vojnika i njihovih porodica, zavrila su jednom neformalnom informacijom iz Gebneraltaba da ovdanja ni zakonska vojna regulativa, a ni praksa ne poznaju institut ostavke. Ostavka Branka Krge, da je do nje dolo, sigurno bi otvorila mnoga pitanja, ukljuujui i rad vojnih tajnih slubi. U svojim brojnim intervjuima i izjavama6, Branko Krga se javnosti uglavnom predstavljao kao ovek reforme i profesionalizacije vojske, demokratske kontrole vojske, zatim saradnje sa NATO i ukljuivanja SCG u Partnerstvo za mir. Meutim, u praksi, Branko Krga se ponaao sasvim drugaije. Opstruirao je promene ak i tamo gde su bile mogue, na primer, u uspostavljanju demokratske kontrole u Vojsci, alternativnog sluenja vojnog roka, pa i reorganizaciji nekih jedinica. Pokazalo se da je reforma bila spora i trapava, takorei, puzea. To je, moe se rei, posledica tradicionalizma koji je duboko ukorenjen u nacionalnoj svesti, posebno u vojsci. Branko Krga, s obziom na njegovu profesionalnost i obrazovanje7, sigurno je bio svestan globalnih vojno-politikih procesa. Stoga, se njegovo opiranje sutinskim promenama u Vojsci moe tumaiti kao oportunizam i povlaivanje srpskim nacionalistima. Druga vana karakteristika njegovog komandovanja bila je i to to je stavio "van snage" dotadanji skoro neprikosnoveni princip "estokog uzvraanja", princip koji je Vojska primenjivala u civilno-vojnim odnosima.
Veernje novosti,
naelnik je na toj istoj sednici unapreen u in generalpotpukovnika. 5 Predsednik tadanje SR Jugoslavije, Vojislav Kotunica, u svojstvu "vrhovnog komandanta" oruanih snaga savezne drave, imenovao je Branka Krgu 27 1. 2001. za zamenika naelnika Generaltaba Vojske Jugoslavije. (Naelnik Generaltaba je u to vreme general-pukovnik Neboja Pavkovi.) Nakon to je Ukazom predsednika SRJ od 26. 6. 2002. prestala aktivna sluba generalu Pavkoviu, Krga je istim Ukazom postavljen za zastupnika naelnika Generaltaba, da bi Ukazom Svetozara Marovia, predsednika Dravne zajednice Srbija i Crna Gora od 27 12. 2003. bio unapreen u in generalpukovnika i od zastupnika promovisan u naelnika Generaltaba.
4Novoimenovani
6 U proseku je u 2004. davao intervju na svakih etrdesetak dana, a izjave valjda svakih 15 dana. Videti, na primer, nedeljnik Vojska, dvobroj 18. 1. 2004; zatim brojeve od 4. 3. 2004; od 3. 6. 2004; Nedeljni telegraf, 16. 6. 2004; zatim, Vojska, 16. 9. 2004; Vojska, 21. 10. 2004. itd. 7 Njegov uspon u karijeri bio je postupan. Poeo je karijeru na niim nivoima Slube bezbednosti JNA, da bi doao da samog vrha. Postao je naelnik Druge uprave, odnosno Obavetajne slube Vojske Jugoslavije, a bio je i u vojno-diplomatskoj slubi u Pragu i u Moskvi.
76
77

Zahtev Vuka Drakovia da se smeni Krga otro su napali predstavnici Demokratske stranke Srbije (na primer, predsednik Skuptine dravne zajednice Zoran ami), kao i predstavnici Socijalistike partije Srbije, na primer. Duan Bajatovi je izjavio da Vuk Drakovi "ima neki drugi posao, a ne da se bavi generalom Krgom"11. Branko Krga ima zapaeno mesto u knjizi "Vojna tajna"12, gde se otkriva njegova veoma vana uloga u obradi tadanje opozicije, pa ak i planiranja ubistva Vuka Drakovia. Zbog pritiska da se Krga smeni, pre svega iz inostranstva, od sredine 2003. pa do kraja 2004. godine, Ministarstvo odbrane i Vrhovni savet su dozirano i kontinuirano lansirali vest o njegovoj "smeni" krajem 2004. godine, jer tada stie pravo na "redovnu penziju"13
Naime, svaka primedba upuena Vojsci uvek je proglaavna "napadom na Vojsku", nakon ega bi usledilo "estoko uzvraanje" i kampanja svim moguim sredstvima. Branko Krga je u odnosima s javnou negovao sasvim drugaiji stil: ignorisanje skoro svake kritike koja je stizala na adresu Vojske. Nije zabeleeno da je ikada ijednu kritiku izreenu ili napisanu na raun Vojske okvalifikovao kao "napad" na nju. Samo u dva navrata je uinio izuzetak: u "topiderskom sluaju", i u sluaju kada su pristigle optunice iz Haga za Neboju Pavkovia i Vladimira Lazarevia. Tada je upozorio javnost da bi optunice, isporuene na raun "lika i dela" "kosovskih junaka", mogle prouzrokovati maltene, pobunu u Vojsci, jer "po komandnoj odgovornosti svi mi bismo mogli biti optueni". Nakon to je postao ef Generaltaba, Branko Krga je (uz podrku Borisa Tadia, tada ministra odbrane) ukinuo instituciju vojnog portparola. Zatim, smanjio je uticaj Uprave za moral i redakcije nedeljnika Vojska (vojni asopis koji je vodio kampanje kad god je vojska bila "napadnuta"). "Srpske patriote" su, poput onog najradikalnijeg penzionisanog generala-potpukovnika Milena Simia8, naelnik Uprave za moral u vreme Neboje Pavkovia generala Krgu optuili za manjak patriotizma, jer se na mestu portparola tada nalazio ("uveni srpski rodoljub") pukovnik dr Svetozar Radii. Branko Krga je u sutini preuzeo i funkicju portparola, to se vidi i po njegovoj prisutnosti u medijima. Profesionalno je to bolje radi pukovnika Radiia. Sa Borisom Tadiem, kao ministrom odbrane, lako je nalazio razumevanja u pravljenju "reformskog tima", jer su im u mnogo emu vienja bila podudarna. Kasnije nije imao tekoa ni sa novim ministrom Prvoslavom Daviniem, jer su Daviniu, ba kao i Tadiu, generali i savetnici odraivali veliki deo posla, dok je on vie ili manje uspeno statirao, svodei svoju funkciju samo na komunikaciju sa medijima. Bez obzira na to to je Generaltab formalno deo Ministarstva odbrane, Generaltab, bar u Krgino vreme, jo uvek je imao sve poluge moi, posebno one koje su drale vojne slube bezbednost obavetajna i kontraobavetajna koje su inae preimenovane u agencije. Blagoje Grahovac, savetnik za probleme bezbednosti predsednika crnogorskog parlamenta Ranka Krivokapia, predlagao je da se Branko Krga smeni sa mesta naelnika Generaltaba zbog "sputavanja reforme Vojske", i zato to je "Miloeviev general". Boris Tadi, tadanji ministar odbrane, na to je izjavio da "Krga pokazuje reformski kredibilitet i reformski nain miljenja".9 Meutim, Blagoje Grahovac je ostao uporan u zahtevu i tokom 2004. godine, naroito nakon to se pojavio Nacrt strategije odbrane Srbije i Crne Gore. Zahtev za njegovu smenu podrao je i ministar inostranih poslova Dravne zajednice Vuk Drakovi. Nakon izlaska knjige Vojna tajna10 Vuk Drakovi je imao i moralno pravo da trai njegovu smenu.
Kolumnista u beogradskom tabloidu Svedok. Veernje novosti, 7. 9. 2003, intervju borisa Tadia. 10 Knjiga sadri transkripte sa sednica Vojnog saveta odbrane.
8 9
Novi naelnik Generaltaba

Izbor Krginog naslednika na mestu naelnika Generaltaba bio je neizvestan sve do sednice Vrhovnog saveta odbrane, 23. decembra 2004. godine. Pre svega, zbog toga to za to mesto nije ni bilo pravog kandidata koji bi zadovoljio i Srbiju i Crnu Goru, te se uklopio u vojne kadrovske kombinatorike. Beograd je do sada imao presudnu re u izboru i postavljanju naelnika, dok Podgorica manje-vie nije ni imala uticaja. General-major Dragan Paska, komandant Novosadskog korpusa, imenovan je za novog naelnika Generaltaba skoro po principu "izvlaenja iz eira". O tome svedoi i zvanino saoptenje sa sednice VSO u kojem su navedeni veoma turi podaci iz biografije generala Paskaa:14 da je roen u Bakom Graacu, optina Odaci 1951. godine, da je "zavrio sve vojne kole", da je oenjen i da ima dvoje dece. Kasnije su novinari "iskopali" jo neke "zanimljive" podatke (s tim da su mu neke novine15 rodno selo izmestile u okolinu Sombora, ili, pak, podatak iz zvaninog saoptenja nije taan, jer selo Baki Graac ne moe istovremeno da bude u odakoj i somborskoj optini!); recimo: da je "po nacionalnosti Srbin", "po verskoj opredeljenosti pravoslavac", da "slavi svetog Jovana", da ima "stan u Zemunu, dobijen od Vojske, od 53 kvadrata", da "voli Dunav"16 i tako dalje. U svojim prvim izjavama kao naelnik Generaltaba najavio je da e Vojska "transformisati u brojano manju, profesionalnu, efikasnu, vrhunski osposobljenu, savremeno opremljenu i integrisanu vojnu organizaciju" (fraze
Danas, vikend izdanje, 3-4. 7. 2004. Vladan Vlajkovi, Vojna tajna I i II deo, Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd, 2004. 13 Glas javnosti, 24. 8. 2003; Danas, 5. 7. 2004. 14 Vojska, 30. 12. 2004, str. 3. 15 Na primer, beogradska Politika. 16 Politika, 16. 1. 2005.
11 12
78
79

navedana tri ministra su bili "Srbi iz Crne Gore" a ne Crnogorci. Nakon NATO intervencije ministar odbrane bio je general armije Dragoljub Ojdani, a naelnik Generaltaba general-pukovnik Neboja Pavkovi, obojica Srbi. Sve dok je trajala SR Jugoslavija (moda ak i do polovine 2004), Ministarstvo odbrane je, kao puki servis za logistiku podrku, samo opsluivalo Generaltab. Kada se SR Jugoslavija transformisala u dravnu zajednicu Srbija i Crna Gora, Srbiji su pripala oba prva mesta (uz podrku Podgorice) u rukovoenju i komandovanju oruanim snagama Dravne zajednice. Ministar odbrane bio je Boris Tadi, a naelnik Generaltaba Branko Krga. Nakon inkorporiranja Generaltaba u Ministarstvo odbrane, Generaltab je formalno postao samo njegov "struni organ". Borisa Tadia je zamenio srpski kadar, Prvoslav Davini, koji, po svemu sudei, nije ispunio oekivanja nacionalistike centrale u Beogradu, pa je zato neizvestan njegov poloaj. Navedeni podaci govore da se Beograd ne eli odrei svog monopolskog uticaja na vojsku. Nepoznati Dragan Paska, poreklom Lianin, sigurno e dati i vlastiti peat reformi vojske i odbrane. Meutim, imajui u vidu da nema osnovnih pretpostavki za sutinski preobraaj, moe se oekivati da e se reforma vojske odvijati po dosadanjoj recepturi. Za konzervativne politike snage koje preovlauju na politikoj sceni Srbije, reforma je gotovo marginalna stvar. Sa njihove take gledita, bitno je u kojoj e meri novi naelnik Generaltaba uspeti da Vojsku odri kao "jedinstvenu, jaku organizaciju", jer, ako se Vojska odupre "mnogim pokuajima njenog razbijanja", odnosno, "nasrtaja na nju", kako naglaava penzionisani general Milen Simi, manja je mogunost "daljnjeg drobljenja srpskog nacionalnog prostora".20 Meutim, neizvesno je da li se general Dragan Paska uklapa u tu "rodoljubnu" emu, mada se u neformalnim krugovima istie njegovo "srpstvo" i "pravoslavlje". Pri tome, objektivno su minimalne anse da uini pomak na tragu "reformi u glavama" oficirskog kadra. Beogradski vojni analitiari21 smatraju da e novi naelnik Generaltaba Vojske SCG "nastaviti reforme vojske". Neki od njih tvrde da "reforma ne zavisi u najveoj meri od naelnika Generaltaba, nego od dravnog rukovodstva", dok drugi smatraju da "novi naelnik nema izbora. Jednom zapoeta reforma Vojske se mora nastaviti, samo je pitanje koliko e ona biti duboko i kvalitetno sprovedena". Trei smatraju da Paska moe i "da ubrza reforeme", a etvrti istiu da je novi naelnik, kao "mlad ovek upravo zbog reforme i doveden na to mesto". Reforma vojske, manje vie na isti nain, moe dovesti do rapidnog
koje se jo od Pavkovievog vremena u nejednakim intervalima ponavljaju sa vrha Generaltaba, Ministarstva odbrane, Vrhovnog saveta odbrane). Jedan od njegovih ciljeva je da "za njegova mandata Vojska SCG postane lanica Partnerstva za mir".17 Od polovine 2004. godine politiki i vojni (aktivni i penzionisani) "eksperti", zadueni za "kadrovska pitanja" u Vojsci traili su zamenu za Krgu. Tako su se meu kandidatima za novog naelnika Generaltaba nala sledea imena: general-potpukovnik Milomir Miladinovi, pomonika naelnika Generaltaba za Kopnenu vojsku; viceadmiral Mihailo arkovi, zamenik naelnika Generaltaba; general-potpukovnik Milan Zari, naelnik vojnobezbednosnog sektora i takoe jedan od pomonika naelnika Generaltaba; general-potpukovnik Mladen irkovi, komandant Pritinskog korpusa. Ta imena su cirkulisala po beogradskim medijima kao najozbiljniji kandidati, da bi se na kraju pojavila jo dvojica kandidata, skoro autsajderi: i general-major Dragan Paska, komandant Novosadskog korpusa i Zdravko Pona, naelnik odeljenja u Upravi za meunarodnu saradnju u Ministarstvu odbrane.18 Iako je krug kandidata bio relativno irok krug kandidata, politikovojni kadrovici iz Beograda prema prilino pouzdanim informacijama koje, dodue, nemaju javno uporite odavno su se bili opredelili za viceadmirala Mihaila arkovia kao naslednika generala Krge. Konano, i sam Branko Krga je u intervjuu jednom beogradskom tabloidu, na pitanje, "ta kaete o planu da novi naelnik Generaltaba VSCG treba da bude iz Crne Gore", odgovorio: "Postoji mogunost da novi naelnik G VSCG bude iz Crne Gore, ako se postigne takav dogovor i ako Vrhovni savet odbrane donese takvu odluku"19. pekulacije u vezi sa izborom Mihaila arkovia bile su najblie istini, sve dok se nije saznalo da se on izjanjava kao Crnogorac po nacionalonosti (i da je "verovatno Milov ovek"), te da mu to mesto u datim politikim okolnostima i nije tako privlano. Ipak, prema naim informacija, politikovojni establiment dravne zajednice, naroito njegova beogradska centrala, eleo je da se i formalno na vrhu Generaltaba napravi ravnotea: do sada je, naime, naelnika Generaltaba "davala Srbija", a od sada naelnik bi trebalo da bude "iz Crne Gore". Izgleda da bi Beograd pristao i na to da naelnik, umesto "Srbin iz Crne Gore", bude i Crnogorac, jednako uvaavan i u primorju i u brdima, pa makar se u svemu i ne pridravao beogradske politike. Naelnici Generaltaba: ivota Pani, Momilo Perii, Dragoljub Ojdani, Neboja Pavkovi i Branko Krga svi su bili predstavnici Srbije, po nacionalnosti Srbi. Da bi se zadovoljio princip "ravnopravnosti", Crnogorcima je pripadalo mesto ministra odbrane, pa su se na mestu ministra nalazili, redom: Pavle Bulatovi, Slobodan Krapovi i Velimir Radojevi. Pri tome,
17 18
Ljiljana Milisavljevi: "Voli Dunav", Politika, 16. 1. 2005. Veernje novosti, 6. 12. 2004. (Sem toga, i arijskim su nagaanjima cirkulisala ta Nedeljni tlegraf, 16. 6. 2004.
imena.)
19
20 U svojim tekstovima i usmenim javnim nastuima, tu tezu vema rado varira ortodoksni srpski nacionalista, penzionisani general dr Radovan Radinovi, koji i nadalje, kao "nesporan autoritet u vojnoj nauci", dri profesuru u vojnim kolama najvieg ranga. 21 Zoran Dragii, Aleksandar Radi, Milorad Timoti i Filip varm; Danas, 27. 12. 2004, u rubrici "Pitanje odgovor".
80
81

spremna za takav iskorak. Vojislav Kotunica, kao predsednik savezne drave, nastavio je politiku svog prethodnika, naroito kada je u pitanju rukovoenje i komandovanje oruanim snagama i tajnim slubama. S obzirom da je Beograd od nastanka SRJ drao monopol nad oruanom silom, Vojislav Kotunica je, i u ulozi premijera Srbije, nezaobilazna figura u svakoj ozbiljnoj analizi vojske. Poput S. Miloevia, i V. Kotunica je i u 2004. godini igrao na dva koloseka: pod pritiskom meunarodne zajednice, javno se opredeljivao za procese koji vode ka Evropi (to je podrazumevalo i profesionalizaciju i "demokratsku i civilnu kontrolu" Vojske) i za ispunjavanje meunarodnih obaveza (ukljuujui i saradnju sa Tribunalom)25; dok je na drugoj strani i dalje radio na revitalizaciji velikosrpskog projekta.26 Takva strategija Beograda zahteva "jaku vojsku". ef Koordinacionog centra za jug Srbije, Neboja ovi je sredinom novembra 2004. pred tv kamerama potrebu za "jakom vojskom" obrazloio: "Srbija mora da ima ozbiljnu vojsku, ne kao pretnju, nego kao argument u diplomatiji". Pri tome se njena tehnika inferiornost, ak i u odnosu na veinu vojski iz susednih drava, po miljenju vodeih nacionalnih vojnih eksperata,27 moe kompenzirati brojnou armije i "kvalitetom srpskog ratnika". To je svakako jedan od razloga za veoma sporo smanjivanje glomazne armije dravne zajednice, ije je brojno stanje 78.000, jo od poetkam 2003. godine. Zagovornicima teze o "jakoj nacionalnoj vojsci" u 2004. ili su u prilog sve zaotreniji odnosi izmeu Srbije i Crne Gore, koju Beograd eli da zadri u Dravnoj zajednici,28 kao i martovski dogaaji na Kosovu i razbuktavanje krize na jugu Srbije. Protivnici reforme vojske istiu da je "vojska VJ nadmudrila NATO generale, koji joj to ne mogu oprostiti, te uz pomo svojih marioneta, uveliko rade na njenom razbijanju". Zbog toga "sve generale, koji su zasluili da ih ova zemlja slavi kao heroje u odbranu Kosmeta i njene cele teritorije, alju u Hag, kao ovejane zloince da "tamo pokau da nisu krivi"". Pribegavanje teoriji zavere u objanjenju debakla na Kosovu, kao i u Bosni, srpski nacionalisti pokuavaju da racionalizuju oigledni poraz tako to javnostii nude objanjenja kao to su "da nam se sve to deava jer se SCG nalazi na najpovoiljnijem geostratekom terenu u svetu", te da je "na prostor nebeska i zemaljska raskrsnica puteva, kojim su vekovima prolazile razne vojske, uglavnom neprijateljske, to je doprinelo da se razvije veliki otpor prema neprijatelju".29
25 V. Kotunica: "Jai smo nego ikada", Danas, 22. 11. 2004; "Kotunica nije voljan da uhapsi optuene, Danas, 24. 11. 2004. prema agencijama Beta i Sense; "Vlada Srbije pred najozbiljnijim ispitom", redakcijski komentar, Danas, 26. 11. 2004. 26 L. Perovi: "Povratak drumskih razbojnika", Danas 13. 8. 2004; Milutin Mitrovi: "Sve je isto samo beda raste", Republika 1-31. 12. 2004. 27 Radovan Radinovi, Boko Todorovi, Ljubia Stojimirovi, Milen Simi, Milovan Drecun, Mile Bjelajac, Dragan Simeunovi 28 Zoran ami: "SCG jedino reenje", Politika, 29. 8. 2004. 29 Ogledalo, "Odlazak generala", 16. 2. 2005. godine.
slabljenja vojske, ne samo u materijalnom pogledu, ve sa dubljim posledicama po dravu i drutvo.
Neuspena reforma vojske

General Branko Krga je sredinom 2004. godine je izjavio da e "usvajanje Strategije odbrane SCG, koje se moe uskoro oekivati, irom otvaroriti vrata daljoj reorganizaciji i transformaciji vojske SCG. Savet ministara je ve usvojio Uredbu o Fondu za reformu VSCG, a nacrti Zakona o vojnoj industriji i Zakona o mirovnim operacijama uli su u proceduru verifikacije. To su krupni pomaci u reformi, jer kada ti dokumenti budu imali pravnu snagu, bie realizovane celokupne reforme Vojske SCG." B. Krga je takoe izjavio da "Generaltab nije ekao na usvajanje tih dokumenata, ve je u okviru svoje nadlenosti pokrenuo krupne promene na taktikom nivou, koje obuhvataju, na primer, rasformiranje 21 jedinice ranga puka i brigada, sa osnovnim ciljem racionalnog angaovanja ljudskih i materijalnih resursa."22 Iako takva objanjenja karakteriu sve Krgine intervjue koje je dao tokom 2004. godine (dobrim delom i u izjavama ministra odbrane Prvoslava Davinia), re je o svoenju reforme na redukovanje brojne veliine armije, na reorganizaciju na taktikoj ravni i na tehniki aspekt. Iz citiranog stava takoe se vidi da se reforma sistema odbrane, i reforma celog sektora bezbednosti (o emu se zvanino malo govori) fokusira samo na promene u vojnoj organizaciji.23 Sutinska transformacija vojske, meutim, nije mogua bez transformacije drave i drutva, pre svega, ekonomske, politike i pravne. Reforma Vojske, sistema odbrane i sektora bezbednosti je tokom 2004. godine bila suoena sa nedostakom osnovnih pretpostavki. To znai da politika i vojna elita SCG nisu spremne da temeljno transformiu Vojsku, a time ni sistem odbrane i sektor bezbednosti dravne zajednice. To bi podrazumevalo da civilna vlast jasno definie: a) cilj i kvalitet reforme; b) program reforme c) ljudski potencijal i materijalne resurse d) metod reforme e) vreme trajanja f) trokove reforme. Osim toga, reforma zahteva i pravljenje ratnog salda: a) zato je vojska ratovala b) za koje strateke politike i ratne ciljeve; c) kakvi su zloini poinjeni d) ljudski i materijali gubici u ratovima To je teko bilo oekivati od reima Slobodana Miloevia, jer je direktno bio involviran u raspad Jugoslavije i armije24. Meutim, ni nova vlast, nije
Nedeljni telegraf, 16. 6. 2004. godine; intervju B. Krge. Zoran Vuini: "Nune celovite promene", Politika, 18. 5. 2004. 24 S. Sikavica: "Vojska Jugoslavije u funkciji ratne i mirnodopske zloupotrebe", u "U trouglu dravne sile", str. 15; Helsinki odbora za ljudska prava u Srbiji, Beograd, 2001.
22 23
82
83

"strategija nacionalne bezbednosti" je "najstariji", odnosno najoptiji dokument u hijerarhiji strategijsko-doktrinarne dokumentacije.35 Takav postupak nije primenjen u dravnoj zajednici Srbija i Crna Gora, jer je ta drava u procesu raspada, to je bio i sluaj sa SRJ, koja se formalno odravala kao celina pod pritiskom Vojske Jugoslavije. To je jedan od bitnih razloga to SRJ, a kasnije i Dravna zajednica Srbija i Crna Gora nisu imale strategiju nacionalne bezbednosti, strategiju odbrane i vojnu doktrinu Meutim, i SRJ i sada Dravna zajednica Srbija i Crna Gora imaju i Zakon o Vojsci Jugoslavije, odnosno Vojsci Srbije i Crne Gore, i Zakon o odbrani, i prateu regulativu. Boris Tadi je u ulozi ministra odbrane govorio da mi "50 godina nismo imali" potrebne dokumente, to nije sasvim tano36. U bivoj Jugoslaviji "na snazi" je bila Strategija oruane borbe (za koju, dodue, domai eksperti dre da je "saznajno-metodoloki nekorektno iskonstruisan pojam" i da je "kao takva prevaziena"37), dok su koncepcijska naela optenarodne odbrane i drutvene samozatite bila data uglavnom u programskim dokumentima Saveza komunista i u ustavnoj regulativi onoga vremena. Osim toga, sredinom devedesetih Institut za ratne vetine38 je koncipirao jednu verziju vojne doktrine koja nikada nije objavljena u javnosti. Tek krajem devedesetih, nakon "briljantne pobede nad snagama NATO agresora", u opticaj je putena pria o tzv. Miloevi Pavkovievoj vojnoj doktrini, koja je ostala samo na nivou propagande.
Najave ministra P. Davinia da e na "naoj teritoriji biti stacionirane NATO baze", te da e biti "odbrambeni kiobran", konzervativni blok tvrdi da "Ameriku i NATO ne interesuju vojne baze na teritoriji nae zemlje iz kojih bi polazile u ratniki pohod na istok, ali ih interesuje da ne bude vojske koja bi u bilo kojoj situaciji mogla da bude remetilaki faktor u praktinoj primeni njihove strategije". Zbog toga, oni tvrde, "vojsci sleduje potpuna marginalizacija i svoenje na beznaajnu protokolarnu veliinu" koja e s veremena na vreme moi da "izdvoji po neku hiljadu vojnika za okupacione snage"30 Protivnici reformi sve dosadanje zahvate u vojsci (pre svega u pogledu brojanog stanja), a posebno subordinaciju Generaltaba Ministarstvu odbrane, vide kao iskljuivo strani diktat, jer kako kau "skoro je sigurno da su model tumbanja vojske izradili strani generali i oficiri, jer aparticima u Ministarstvu, ukljuujui i ministra, nije jasno ni ta je bataljon, a kamoli kopnene ili operativne snage, a nae generale i oficire su ignorisali".31 Reforma Vojske se i u 2004. godini odvijala u krajnje skuenim okvirima, ali su generali skromne domaaje preobraaja odbrambenog sistema SCG, ba kao i prethodnih godina, predstavljali ka "veliki uspeh". Protivnici reforme su i te skromne rezultate doiveli kao "zavrni proces marginalizacije vojske" zbog ega e "drava biti kao kua sa neograenim dvoritem".32
Staretgija odbrane
Opta strategijska platforma u normalnim dravama definie okvir u kojem se koncipira bezbednosna arhitektura drave i drutva.33 To podrazumeva i naelne postavke o odbrambenom sistemu, o mestu i ulozi oruanih snaga u tom sistemu, prvenstveno o mestu i ulozi armije koja po pravilu biva okosnicom snaga pod orujem. Pre usvajanja strategije, takva naela bezbednosti drave i drutva razmatraju se i na raznim strunim i naunim nivoima, uz odreeno ukljuivanje i laike javnosti, nakon ega se strategija alje u parlament na usvajanje kao "strategija nacionalne bezbednosti".34 Prema teoriji ratne vetine,
Nacrt strategije odbrane

Budui da temeljno reformisanje Vojske i sistema odbrane nije moglo ni da pone bez pomenutih dokumenata, o strategiji se u vojnim krugovima naelno poelo razgovarati odmah nakon to je general Pavkovi prihvatio novog predsednika Vojislava Kotunicu. Jo konkretnije se poelo govoriti nakon to je B. Krga postavljen za naelnika Generaltaba. Meutim, o novoj strategiji ozbiljnije se poelo govoriti tek nakon donoenja Ustavne povelje. Generaltab i Ministarstvo odbrane ve su imali pripremljen ekspertski tim koji je poeo rad na izradi strategiji. Septembra 2003. godine generali su
35 Dr Radosav uljagi: Zasnivanje teorije ratne vetine u Sbiji", Novi glasnik br. 3, juli august 1993, str. 87 94. u izdanju Novinsko-izdavakog centra "Vojska". Dr Boidar Forca: "ta posle dana D", Vojska, 9. 12. 2004. Dr Radovan Radinovi: "Re je o rasformiranju, a ne o reformisanju", Svedok, 19. 8. 2003. 36 Dr Mitar Kova: "Teorijske osnove doktrinarnih dokumenta SRJ o oblasti odbrane" struni rad izloen na Simpozijumu o vojnoj nauci, odran krajem 2001. u koli nacionalne odbrane. 37 Mr Boidar Forca: "Prilog vojnoj doktrini", Novi glasnik, januar mart 2003. str. 6. 38 Nekoliko puta je ta institucija menjala ime, na primer, nekada se zvala Centar za studije istrategijska istraivanja u okviru Centra visokih vojnih kola.
Ogledalo, "Veliko tumbanje vojske", 16. 2. 2005. godine. 31 Isto. 32 Isto. 33 Dr Sreten upi: "Javno o stratekoj platformi", Politika, 1. 4. 2003. 34 Oznaka "nacionalna" u nazivu "strategija nacionalne bezbednosti" u razvijenim demokratijama ima politiko znaenje, dok u sluaju Dravne zajednice Srbija i Crna Gora, jednako kao i u dravama nastalim na tlu socijalistike Jugoslavije, oznaka "nacionalni" u pomenutom nazivu "strategija nacionalne bezbednosti" ima prizvuk etnikog znaenja, zbog ega taj naziv moda i nije najprimereniji za nae prilike; moda bi u konkretnim domaim prilikama najvie odgovarao naziv dravna strategija bezbednosti.
30
84
85

mnogo vremena na dogovore u vezi sa konstituisanjem dravne zajednice. Ona je de facto stvorena pre malo vie od godinu dana, i tek od tada imamo odgovore na neka kljuna pitanja, kao to su da li emo imati jednu ili dve drave, jednu ili dve vojske, itd. Od kada je to reeno, u aprilu ili maju prole godine, uinjeno je nekoliko stvari. Najpre, poeli smo raspravu o naim krajnjim ciljevima i prevladala je ideja da ipak treba da uemo u evroatlantske integracije. Istovremeno smo poveli raspravu o izazovima naoj nacionalnoj bezbednosti i doli do zakljuka da nama ne preti opasnost od nekog velikog rata, pa ak ni od regionalnog sukoba, nego od terorizma i organizovanog krimunala (...) To znai da armija koju smo gradili tokom hladnog rata vie ne odgovara naim potrebama, znai potrebno je sprovesti reforme (...) On dalje kae: "Naa Strategija odbrane, koja odraava konkretne rezultate ovih razmiljanja, skoro je zavrena, i uskoro treba da ue u proceduru u saveznom parlamentu, im se konstituie odbor za nacionalnu bezbednost."44
"strunoj javnosti" ponudili prvu verziju Nacrta tog dokumenta, koji nije imao usaglaen naziv. Jedni su ga zvali "strategijom nacionalne bezbednosti", drugi "nacionalnom strategijom", trei "strategijom odbrane", etvrti "strategijom odbrane i bezebednosti".39 Mada se u Ustavnoj povelji pominje "strategija odbrane"40, ta terminoloka zbrka moe se objasniti i, u sutini, dravnim provizorijem, to Dravna zajednica SCG jeste. To je bio povod da se stratezi "patriotskog bloka" obrue na pisce Povelje, na Ministarstvo odbrane, odnosno na sve institucije i pojedince, koji su se drali zapadnih standarda. Radovan Radinovi, jedan od najuticajnijih vojnih stratega, rekao je da "oni koji su formulisali" tekst o "nadlenostima dravne zajednice i pitanjima bezbednosti u Ustavnoj povelji nita ne znaju o odbrani i vojsci", odnosno da su verovatno polazili od toga da nema ni i u samoj Povelji, te da su time "posejali seme novih razdora". On navodi da se to "moe videti u stavu o strategiji nacionalne odbrane i iz odredaba o ulozi Ministarstva odbrane i Generaltaba. Tamo se Generaltab uopte ne spominje, nego samo ministarstvo odbrane (...)"41 Miroslav Lazanski, jo jedan vojni analitiar, je piscima Strategije ponudio vlastite "dobre usluge" i ukazao na da je "(...) Ministar Davini rekao da se nova bezbednosna politika SCG zasniva na pretpostavkama da vie nee biti svetskih ratova i da e u skladu sa tim biti koncipirani RV i PVO. Mali savet onima koji piu Strategiju nae odbrane i odluuju o bezbednosnoj politici SCG jeste da se ona ne sme zasnivati na pretpostavkama i da svaka normalna zemlja politiku svoje odbrane i bezbednosti planira, zasniva i dimenzionira pre svega na potencijalima bezbednosnih izazova u svom neposrednom okruenju. Iako je u NATO, Slovenija u svojoj Strategiji odbrane predvia oruanu odbranu svoje teritorije u regionalnom konfliktu."42 Reakcije na strategiju ukazuju da jo uvek preovlauje miltantni pristup. Jedni su za to da se Generaltabu vrati dominantna pozicija u odnosu na Ministarstvo odbrane. To bi znailo da bi Generaltab zadrao monopol odluivanja o svim bitnim pitanjima odbrane i vojne organizacije i da bi time izmicao svakoj demokratskoj kontroli. Drugi smatraju da Nacrt strategije odbrane treba da se osloni na oruanu silu koja bi uvek bila spremna za neprijateljske povode iz neposrednog okruenja. S druge strane, ministar Davini je isticao vrednosti ovog stratekog dokumenta. To je i razumljivo, jer su autori Nacrta strategije odbrane43 strunjaci iz Ministarstva i Generaltaba. Ministar Davini je tim povodom izjavio: "(...) Tano je da se o reformi govori jo od oktobra 2000, ali smo izgubili
Pokuaj manipulacije sa Nacrtom Strategije

Ne moe se nikako zanemariti injenica u analizi vojnih pitanja da disolucija bive Jugoslavije jo nije zavrena, ili da je odnos Srbije i Crne Gore jo uvek podloan promenama. To ima kljuni uticaj i na donoenje odluka od stratekog znaaja, u koju spada i definisanje vojne doktrine. Ministar Davini bi morao biti svestan svih manjkavosti Ustavne povelje, posebno u odnosu na Vojsku i odbranu. Naime, Povelja je veoma nedoreena u odnosu na sve kljune dokumente kada je vojska u pitanju.45 U Povelji su izostale reperne take bitne za Strategiju odbrane, kao to su, na primer, taan izgled unije, njena povrina, granice, demografska slika, i slino.46 To dodatno objanjava zato Strategija nije mogla biti ranije definisana. Strategija odbrane koja je pripremana i usvojena u dravnoj zajednici nije mogla da odgovori na ta pitanja, osim da ponudi virtuelne odgovore. Osim politiara i generala, i neki vojni eksperti47 maksimalno su se trudiliu da objasne kako Strategija "nije nastala kao proizvoljan produkt vladajue garniture". Strategija je, moe se rei, rezultat veoma nategnutih pregovora izmeu dve lanice sa glavnim ciljem, bar kada je Beograd u pitanju, da bude vano vezivno tkivo za odravanje dravne zajednice.
S. Sikavica: "Strategija nacionalne (ne)sigurnosti", Ekonomist magazin, 19. 1. 2004. Ustavna povelja dravne zajednice Srbija i Crna Gora, l. 55, stav 2. 41 Radovan Radinovi, intervju Svedoku, 19. 8. 2003. 42 Miroslav Lazanski: "Trite i armija", Politika, 22. 9. 2004. 43 Kolegijum ministra odbrane veoma je glatko propustio Nacrt odbrane strategije kroz svoje "filtere" i poslao ga u dalju proceduru 7. 5. 2004; Vojska, 13. 5. 2004.
39 40
Prvoslav Davini: intervju nedeljniku Vreme, 15. 4. 2004. Ustavna povelja je usvojena na odvojenim sednicama Vea graana i Vea republika Savezne skuptine, odranih u isto vreme, 4. 2. 2003. 46 Krajnje je neizvestan odnos izmeu drava lanica; nasuprot Davinievoj tvrdnji, vrlo je izvesno da e umesto jedne biti dve drave, umesto jedne, dve vojske, i u tako radikalno promenjenim uslovima strategija odbrane koja tek to nije bila usvojena nije mogla biti funkcionalna. 47 Na primer, pukovnik dr Boidar Forca u ogledu "ta posle dana D", objavljenom u nedeljniku Vojska, 9. 12. 2004.
44 45
86
87

takoe najavio da "vojni kontigent u Crnoj Gori treba smanjivati do 2010. godine u odnosu na ukupan broj stanovnika, kako bi broj profesionalnih vojnika bio doveden do cifre od 600 do 1100 vojnika".52
Dok je beogradska vojnopolitika elita, naroito njen ekspertski deo iz Generaltaba i Ministarstva odbrane, tokom prolea 2004. najavljivala Strategiju, kao glavni preduslov za reformu vojno-bezbednosnog sektora, podgoriki politiki establiment zahtevao je od Svetozara Marovia, predsednika dravne zajednice, da se Nacrt strategije odbrane povue SA dnevnog reda zasedanja Skuptine zakazanog za 15. jun 2004. godine zbog jedne nedopustive odrednice u predlogu tog dokumenta o (zlo)upotrebi Vojske Srbije i Crne Gore.48 Sporna odredba u Nacrtu odnosi se na definiciju da bezbednost dravne zajednice Srbija i Crna Gora moe biti ugroena i "oruanom pobunom, kao specifinim oblikom oruanog sukoba, motivisanom secesijom drave lanice". To znai da bi Vojska SCG bila upotrebljena kao "nosilac oruanog suprotstavljanja" tom "vidu ugroavanja bezbednosti" dravne zajednice.49 Svetozar Marovi je uvaio crnogorski protest, pri emu je reeno da se Nacrt nee stavljati u skuptinsku proceduru sve dok se iz dokumenta ne izbaci sporna odredba, ili dok se ne preformulie na nain da bude prihvatljiva i za Crnogorce. Beogradski mediji jedva da su registrovali ovaj "potres" u Podgorici. Ta odrednica neodoljivo je podseala na vreme S. Miloevia kada je zloupotrebom Vojske nastojao da disciplinuje Crnu Goru, u emu su posebnu ulogu imali vazduhoplovci sa aerodroma u Golubovcima i Sedmi bataljon vojne policije. Oigledno je da je sporna formulacija u nacrtu Strategije imala za cilj da Vojska SCG sprei osamostaljenje Crne Gore. Informativni biro Generaltaba je na optube Podgorice odgovorio jednim nemutim saoptenjem50, a naelnik Vojnog kabineta predsednika dravne zajednice general-major Ljubia Joki saoptio je da je ceo nesporazum nastao "usled greke prilikom prekucavanja teksta Nacrta strategije odbrane".51 Budui da je Nacrt sa takvim podmetanjem verifikovan i na sednicama Vrhovnog saveta odbrane i Saveta ministara Dravne zajednice, ova manipulacija samo je jo vie otetila rejting ovih institucija. Crnogorska Uprava za odbranu predstavila je poetkom marta 2005. godine vlastiti program razvoja sistema odbrane Crne Gore, koji predvia postojanje crnogorske vojske. Naelnik uprave Borislav Lalevi je izjavio da su programom, kao osnovni elementi odbrane, predviene institucije drave Crne Gore, Vojska Crne Gore i civilna odbrana. On je objasio da Program polazi od ocene da "Crnoj Gori ne prete vojni izazovi i opasnosti, pa da stoga svoj sistem odbrane treba da prilagodi borbi protiv terorizma i organizovanog kriminala, kao i da odgovori na elementarne nepogode i industrijske nesree". On je
Konana verzija Strategije

Skuptina dravne zajednice Srbija i Crna Gora je na sednici 18. novembra 2004. godine usvojila Strategiju odbrane.53 Dokument sa samo 3,5 stranice formata A4, u sutini je veliko razoaranje, pogotovo kada se ima u vidu njegova medijska najava. Strategiju ini Uvod, est poglavlja i Zavrne odredbe. U Uvodu se navodi da Strategija, osim onog to pie u Ustavnoj povelji, izraava "interes i mogunosti drava lanica i Srbije i Crne Gore", zatim "tendenciju u meunarodnim bezbednosnim integracijama" i da "odgovora na savremene izazove, rizike i pretnje bezbednosti", te da proizlazi iz "novih odnosa meu dravama lanicama i demokratskih procesa u njima, kao i njihovog nastojanja da se prilagode globalnim odnosima u svetu".54 Meutim, iz teksta celog dokumenta ne moe se tano saznati na koje su to "nove odnose" meu dravama lanicama pisci dokumenta mislili, zatim, kako se ti odnosi odraavaju na bezbednost Dravne zajednice i kakav je strateki odgovor na njih imao odbrambeni sistem. U drugom uvodnom paragrafu izraeno je "opredeljenje" dravne zajednice "za lanstvo u meunarodnim bezbednosnim strukturama", "prvenstveno Programu Partnerstvo za mir"55. Izostavljeno je "opredeljenje za lanstvo u NATO savezu", pa se stoga predvia, ukoliko doe do opredeljenja za lanstvo u NATO, referendum, odnosno "demokratska volja graana". Ova formulacija krije otpor najkonzervativnijeg dela vojske, koji se protivi ak i Partnerstvu za mir, sa argumentom da bi to znailo da emo "ratovati sa Rusijom" (Svedok, R. Radinovi). U prvom poglavlju pod naslovom "Bezbednosno okruenje" sa odeljcima "Globalna bezbednost", "Regionalna bezbednost" i "Bezbednost drava lanica i Srbije i Crne Gore" stoji sledea formulacija: "Problemi evropske bezbednosti najizraeniji su u regionu Jugoistone Evrope. Bezbednost regiona dodatno ugroavaju nasleena nestabilnost i problemi u vezi sa tranzicijom."56
"Oprostite, ako vas bombardujemo", intervju Blagoja Grahovca podgorikom Monitoru 18. 6. 2004; "Ilija Despotovi: "Odbrana odbrane", S. Sikavica: "Reforma strategije"- Ekonomist magazin, 28. 6. 2004. 49 Isto. 50 Isto. 51 Isto.
48
Veernje novosti, 2. 3. 2005. Integralni tekst Strategije odbrane objevljen je kao separat i u nedeljniku Vojska, 2. 12. 2004. 54 Strategija odbrane, stav prvi Uvoda. 55 Isto, stav drugi Uvoda. 56 Strategija odbrane poglavlje "Bezbednosno okruenje", odeljak 1.2. "Regionalna bezbednost" .
52 53
88
89

dokumenta ima, pre svega, za cilj ouvanje status quo i odravanje iluzije o ujedinjenju "srpskih zemalja". Strategija, meutim, ne obavezuje drave lanice i Dravnu zajednicu na potivanje Rezolucije Saveta bezbednsoti UN o saradnji sa Hakim tribunalom. To ne samo da odraava stav vojnog vrha prema Tribunalu, ve istovremeno umanjuje vrednost tog dokumenta. U "Zavrnim odredbama" stoji da je "Strategija odbrane osnova za reformu sistema odbrane i Vojske, periodino definisanje zajednike politike odbrane i izradu doktrinarnih, normativnih i drugih dokumenata iz oblasti odbrane".62 Sintagma "periodino definisanje zajednike politike odbrane" jedna je od brojnih u dokumentu, koja iziskuje dodatno tumaenje. Moda ona postaje jasnija kada se uzme u obzir tzv. Bela knjiga odbrane, koju je najavio jo Boris Tadi, kao ministar odbrane. Ona treba dodatno, prema najavama, da obrazloi strategijska naela. Nesporno je da je Strategija krojena s velikim ambicijama. Izmeu ostalog, u njoj su izraena mnoga naela koja per definitionem pripadaju strategiji nacionalne bezbednsoti.63 Nema sumnje da je to injeno s odreenim ciljem. Ne iznenauje ni injenica da u Strategiji odbarne nije reeno nita o bliskoj prolosti, kao o jednom od vanih polazita u koncipiranju tako vanog dokumenta. Strategija ni u naznaci ne pominje pojedinca. Ta injenica je tim vanija ako se uzme u obzir da je opta tendencija u svetu da se drava sve vie pomera ka otvorenom drutvu kao zajednici interesno povezanih graana64. Pri tome pouzdana mera bezbednosti i drave i drutva postaje sigurnost graanina kao jedinke, i to bez obzira na njegovu nacionalnu, versku i rasnu pripadnost.
Ova formulacija jasno govori o percepciji bezbednosti vojnog bloka, koji je inae i najodogovorniji za stanje u regionu. Oni su ravnomerno podelili odgovornost na ceo region. U tekstu prvog poglavlja stoji i sledea formulacija: "Sloeno geopolitiko i geostrateko okruenje drava lanica i Srbije i Crne Gore, kao posledica aktuelnih i potencijalnih kriza koje tek mogu da izbiju, u odreenim okolnostima moe nepovoljno da utie na njihovu bezbednost, koju moe da ugrozi i delovanje razliitih negativnih unutranjih inilaca".57 Krajnje je nejasno ta se podrazumeva pod geopolitikim i geostratekim okruenjem. Meutim, burne reakcije Crne Gore ukazuju da se to, pre svega, odnosi na stav da se: "Oruanom pobunom, kao specifinim oblikom oruanog sukoba motivisanog neustavnom i nasilnom tenjom za promenom granica, moe se ugroziti bezbednost drava lanica ije teritorije ine teritoriju Srbije i Crne Gore".58 Pod formulacijom "vojni izazovi, rizici i pretnje" stoji i sledee: "U odbrani od navedenih i drugih vojnih izazova, rizika i pretnji primenila bi se sila prema principima meunarodnog prava (...)", a "nosilac oruanog suprotstavljanja vojnim oblicima ugroavanja bezbednsoti Srbije i Crne Gore je Vojska Srbije i Crne Gore".59 Poto je Vojska samo "nosilac oruanog suprotstavljanja", ostalo je nedoreeno da li bi jo neke oruane formacije uestvovale u "suprotstavljanju". Nema pomena oruanih snaga Dravne zajednice. U treem poglavlju, gde su navedeni "vitalni bezbednosni interesi" Dravne zajednice i lanica, pojavljuje se jedan apsurd. Naime, u Strategiji odbrane Dravne zajednice njen opstanak nije markiran kao vitalni interes te zajednice. Postavlja se pitanje da li Strategija odbrane dravne zajednice Srbija i Crna Gora ima ikakvog smisla ako opstanak te zajednice nije naveden kao njen prioritetni bezbednosni interes. U etvrtom poglavlju "Reagovanje na izazove, rizike i pretnje bezbednosti" stoji i sledea formulacija "Sporovoenjem utvrene politike Srbije i Crne Gore u oblasti odbrane, saglasno zajednikoj politici i interesima drava lanica, reagovae se na izazove, rizike i pretnje".60 S obzirom da politika odbrane Dravne zajednice nije definisana, odnosno "utvrena" ni u jednom zvaninom dokumentu, ova formulacija nema nikakvo sutinsko znaenje. Iz mnotva "osnovnih opredeljenja" izdvajamo dva: prvo, da su "Srbija i Crna Gora i drave lanice opredeljene da potuju i ispunjavaju preuzete obaveze iz Dejtonskog mirovnog sporazuma"; i drugo, "odlune su da dosledno potuju Rezoluciju 1244. Saveta bezbednosti UN".61 Pozivanje na ova dva
Tehnike mogunosti vojske SCG

Opta slika Prema proceni nekih vojnih strunjaka u Hrvatskoj, celokupna imovina kojom je raspolagala biva Jugoslovenska narodna armija uoi raspada Jugoslavije, vredela je vie od 70 milijardi US dolara. Hrvatska iz te procenjene sume potrauje jo 10 milijardi amerikih dolara.65
Isto, odeljak 1.3. "Bezbednost drava lanica i Srbije i Crne Gore". Isto, drugo poglavlje, odeljak 2.1. "Vojni izazovi, rizici i pretnje". 59 Isto. 60 Strategija odbrane, uvodni deo etvrtog poglavlja "Reagovanje na izazove, rizike i pretnje bezbednosti". 61 Isto, odeljak 4. 1. "Osnovna opredeljenja".
57 58
Strategija odbrane, "Zavrne odredbe". Videti: dr Boidar Forca "O Strategiji odbrane dravne zajednice Srbija i Crna Gora", Vojska, 9. 12. 2004. 64 Dr Miroslav Hadi: "Odrednice bezbednosti SR Jugoslavije", Centar za antiratnu akciju Politiki tim, Beograd, 2000. 65 Podatak saopten na Prvom programu RTS u Dnevniku u 19:30, 26. 2. 2005.
62 63
90
91

nae zemlje. Oni su, naravno, manji nego nai, pogotovo kada se ima u vidu nae okruenje, situacija na jugu, Kosmetu (...) Meutim, Maarska je ula u NATO i ve se vazduhoplovstvo oprema i modernizuje. Prema tome, svaka zemlja koja misli da bude partner Alijansi to ne moe da bude bez savremenog i efikasnog ratnog vazduhoplovstva (...) Koja je najvea posledica svih muka kroz koje prolazimo u poslednjih 15 godina? Zbog restriktivnih uslova, mi smo iz godine u godinu smanjivali obim naleta naih pilota. Dolo je do vakuuma, odnosno do nedostatka iskustva letakog kadra, jer mlai nisu dovoljno obueni da bi mogli kao letaki rukovodioci, da naslede one ija se karijera zavrava. To je naa najvea nevolja danas (...)"70 U isto vreme Vojska SCG oglasila je javnu prodaju tri transportna aviona An-26, tri mlazna transportna aviona Jak-40, osam transportnih helikoptera Mi8, est helikoptera Gazela. Osim toga, na prodaju su bili i jedan Mig-21, sedam Orlova, dva G-4, jedan Jastreb i jedan kolski avion Utva-66.71 Dakle, skoro cele dve "meovite" eskadrile. Vojni anlaitiar Miroslav Lazanski je tim povodom pisao: "(...) Za Vojsku je to prilika da se lii tehnike koja je delom zastarela ili su joj potpuno istekli resursi, i da se pri tome i neto zaradi (...)"72 U vezi s vikom te vazduhoplovne tehnike Lazanski je pomenuo i Muzej vazduhoplovstva u Surinu, pa e rei i ovo: "(...) Po broju tamo izloenih aviona i helikoptera postavka Muzeja jaa je i kvalitetnija od svih ratnih vazduhoplovstava novih drava bive SFRJ, osim naravno SCG (...)"73 Po nekim strunim procenama generali JNA su Srbiji doneli u miraz izmeu dve treine i tri etvrtine celokupne borbene tehnike JNA. To je ak priznao i genaral Veljko Kadijevi.74 Pomonik ministra odbrane, general-potpukovnik dr Ivan oki je na istu temu lamentirao ovako: "Letelice su toliko istroene da treba da razmiljamo o nabavci novog borbenog aviona. Ipak, to je dravno, a ne vojno pitanje (...)"75 Komandant Korpusa PVO, general-major Mirko Tomovi u intervjuu nedeljniku Vojska nije mogao da preskoi ratno podvinitvo formacije kojoj je na elu: "(...) U ovom delu sveta jedini moemo da kaemo da smo nau organizaciju sistema PVO verifikovali i tokom ratnih dejstava 1999. godine (...)"76 Dakako, da to ima jako malo veze sa stvarnou bar iz dva razloga: prvo, sitem PVO (u ono vreme) Vojske Jugoslavije apsolutno je bio nemoan u odnosu na raketnu i vazduhoplovnu tehniku NATO protiv koje se u "ratnim
Poetkom 2004. godine beogradski mediji su objavili i "pozitivno protumaili" saoptenje Generaltaba VSCG o tome da e Vojska SCG tokom 2004. godine izbaciti iz upotrebe gomilu nepotrebne borbene tehnike iz svog ogromnog, a najveim delom staromodnog i veoma izraubovanog arsenala, izmeu ostalog i 210 tenkova T-55 i 300 topova i haubica raznih modela i kalibara.66 Ovaj podatak je vaan samo zato to ga je Generaltab prezentiro kao posebno dostignue u kontekstu reforme Vojske. Krajem januara 2004. godine slinu vest su objavili Ministarstvo odbrane SCG i Generaltab. Naime, oni su obznanili da su u poznatom vojno-tehnikom opitnom centru kraj sela Nikinci nedaleko od apca "otvorili novu seriju unitavanja manje koliine zastarelog lakog naoruanja, municije i druge borbene opreme"67 i da je taj proces "podrala administracija SAD donacijom od oko 800 hiljada dolara". To je proizvelo brojne spekulacije meu oficirima, politiarima i vojnopolitikim analitiarima o tome koliko bi se moglo zaraditi na borbenoj tehnici, koja se pojavila "kao viak", jer "bila bi velika teta" ako bi, na primer, "tenkovi zavrili u livnicama" a "mogu se dobro unoviti na meunarodnom tritu oruja". Te spekulacije su vie izraz iluzije o nadmonom oruju JNA, jer realno ta zastarela gvourija nikoga vie ne interesuje, ak ni siromanije zemlje. Meutim, ta iluzija je dola do izraaja i u 2005. Brojni napisi u medijima reito govore o tome, kao, na primer, u Danasu od 11. 02. 2005. stoji: "Na prodaju vie od 200 tenkova i 300. 000 puaka". Vojska inae poseduje samo tu, izraubovanu borbenu tehniku. U vojnim publikacijama68 objavljen je, recimo, podatak da je krajem 2004. u 193. automobilsko-nastavnom centru u Beloj Crkvi u "aktivnoj eksploataciji" bilo i vozilo "Tam 4500" koje je proizvedeno jo 1952. godine. Podatak, koji potie iz istog izvora, je skoro neverovatan: u Centru za obuku peadije u Zajearu, na spisku naoruanja i opreme "jednog broja regruta"69 i u 2004. godini (verovatno je i sada u upotrebi), kao sredstvo za obuku, nalazio se i aovi amerike proizvodnje jo iz 1944. godine. Zastarelost borbene tehnike Vojske SCG je vie nego oigledna. O tome govore i neke druge injenice. U aprilu 2004. skoro sve dnevne novine u SCG prenele su dramatinu izjavu komandanta Vazduhoplovnog korpusa, generalmajora Vladimira Starevia u kojoj stoji i sledee: "Trenutno stanje u naem Ratnom vazduhoplovstvu je, objektivno gledano, i bez preterivanja, alarmantno (...) To da li nam treba avijacija ja zaista nemam nikakvih dilema. Uporedimo, recimo, bezbednosne izazove Maarske i
Miroslav Lazanski: "Zbogom oruje", Politika, 9. 1.2004. S. Sikavica: "Parada u Nikincima", Ekonomist magazin, 9. 2. 2004. 68 Vojska, 13. 1. 2005; General-major Milan unjevari, poetkom 2004. naelnik Uprave za istraivanje, razvoj i proizvodnju napruanja i vojne opreme Ministarstva odbrane izjavio je 20. 1. 2004. godine, po agenciji Beta, da e vojna industrija SCG tokom 2004. zaraditi oko milion i po US dolara "na unitavanju vika naoruanja". 69 Isto; nije se moglo saznati koliko vojnika se krije iza sintagme "jedan broj regruta".
66 67
Vojska, 8. 4. 2004. Politika, 25. 4. 2004. 72 M. Lazanski: "Prilika za privatnike", Politika, 25. 4. 2004. 73 Isto. 74 V. Kadijevi "Moje vienje raspada", naroito str. 133-134, 141-142, 148-165. 75 General dr Ivan oki: intervju Veernjim novostima, 29. 11. 2004. 76 General Mirko Tomovi: intervju nedeljniku Vojska, 12. 8. 2004.
70 71
92
93

Ministarstvo odbrane nameravalo da "direktnom pogodbom proda ratne brodove i raketne sisteme jednoj bliskoistonoj zemlji".81 Ministarstvo je odmah demantiralo ove tvrdnje, navodei da je odluku o prodaji "vika plovnih borbenih objekata" doneo Tadiev prethodnik, Velimir Radojevi. Dodatna senka na tu polemiku pala je nakon obelodanjivanja da su u te "mutne poslove", jo za vreme mandata Velimira Radojevi umeani i neki generali koji su se "proslavili" i u aferi "Orao", to jest u prodaju oruja Sadamu Huseinu. Za SCG i vojsku ta afera je imala veoma negativne posledice, jer je izbila u trenutku kada su SAD ulazile u zavrnu fazu obrauna sa Huseinom. Prodaja ratnih brodova je stornirana dok se ne donese zakon o imovini dravne zajednice. To e svakako i dalje biti predmet rasprava o tome kome treba da pripadnu sredstva od prodaje oko 50 vojnih plovnih objekata Ratne mornarice VSCG, koja je redukovana na jedan korpus. Blagoje Grahovec smatra da bi najracionalnije bilo da se RM svede na obalsku strau sa samo nekoliko patrolnih amaca. Polovinom leta 2004. godine, nakon to je rasformiran 60. Samostalni raketni puk PVO, koji je do tada bio stacioniran na crnogorskoj teritoriji82, usledila je estoka kritika koju je pokrenula crnogorska strana Ton toj raspravi dao je Blagoje Grahovac koji je, sada u ulozi savetnika za vojna pitanja predsednika crnogorskog parlamenta Ranka Krivokapia, optuio komandnu strukturu Vojske SCG da "pod maskom reformi" otuuje imovinu koja pripada Crnoj Gori. Meutim, Ministarstvo odbrane je opet "odluno odbacilo" generalove optube kao neosnovane, tvrdei jo da "predmetna operacija" nije bila nita drugo nego deo reorganizacije Vojske, koja je tada, u nedostatku doktrinarne dokumentacije, zakonske regulative, celovitog programa transformisanja , napokon i novca za ozbiljnije poduhvate na tom polju bila jedino mogua na tragu reforme vojne organizacije. U saoptenju Ministarstva takoe je stajalo da "organizacijskomobilizacijskim promenama u svojim sastavima Vojska SCG nastoji da obezbedi efikasniji i racionalniji odbrambeni sistem i povea borbenu gotovost jedinica", pa da je "u sklopu tih promena u ovoj godini rasformirano i preformirano nekoliko taktikih sastava u Crnoj Gori zbog operativnih potreba i zahteva za boljom popunom, kao i potrebe za modernizacijom sredstava ratne tehnike, koju Vojska SCG, zbog nedovoljnih sredstava, sama realizuje (...)83 I pored konfuznog saoptenja, oigledno je da takav manevar ostavlja nebo Crne Gore nezatienim. Komandant Korpusa PVO general Mirko Tomovi nije bio ni najmanje ubedljiv kada je tvrdio da se ta "brea" u sistemu
dejstvima" Tomoviev "sistem PVO" "verifikovao"; drugo, u tim je dejstvima taj sistem PVO uniten skoro do neprepoznatljivosti. Budui da se u uslovima privrede Dravne zajednice teko moe revitalizovati zastarela i preko svake mere izraubovana tehnika (i Migovi-29 nasilno su prizemljeni u aprilu 2004) u Korpusu PVO, general je ponudio alternativu: "Moda treba rentirati avione, uzeti ih na lizing (...) Sutina je u tome da zadrimo pilote u trenai i da ne izgubimo kontinuitet u obuci. Jer, odlaskom nadzvune avijacije i pilota mi smo gotovi, gubimo primat (...)"77 Pria se ponovila i na analizi obuke u ta dva korpusa koji su ranije predstavljali elitne formacije Vojske Jugoslavije, odnosno Vojske SCG, jo preciznije bili su elitno jezgro njenih profesionalnih sastava.78 Tehnika opremljenost Vojske SCG, kako pokazuju navedeni primeri, sada je na vrlo niskom nivou. Toga su svesni i vojni i politiki stratezi, pa stoga na sve naine, plaei se da Srbija izgubi primat "najrespektabilnije vojne sile u regionu", nastoje da uspore smanjenje brojnog stanja Vojske SCG. Time odravaju zabludu da se brojnou oruane sile i "kvalitetom" njenih ratnika moe kompenzirati tehnika inferiornost.79 Ta iluzija je ipak neodriva. To donekle objanjava i seriju ubistava u Vojsci krajem 2004. i poetkom 2005. godine, te njenog nezaustavljivog pada podrke kod graana. Sve dok u Vojsci, prvenstveno u njenom profesionalnom sastavu, ne prevlada svest o zloinakoj ulozi i zloupotrebi JNA, male su anse da vojni organizam proe kroz katarzu i da se sutinski reformie, bez obzira na tehniku opremljenost. Da to nije na pomolu pokazuje i miljenje Ljubie Stojimirovia, jednog od najboljih generala koje je Srbija ikada imala: "'Model jugoslovenskog razoruanja' trajao je pet godina, od 1991. godine 'Blitzkriega' u Sloveniji, do 1995. godine Dejtonske mirovne konferencije. Krvavi model 'razoruanja jugoslovenskih naroda', da bi se dolo do novih nacionalnih ili graanskih drava i novih vojski, za balkanske narode i Evropu ostaje jedna od najtraginijih i najsurovijih istorijskih opomena! Da je iko mogao da predvidi 'put kojim niko ne ide' najbolje je bilo umesto 'naoruanog naroda' imati goloruke graane."80 Dislokacija vojne tehnike iz Crne Gore u Srbiju U septembru 2003. godine, general Blagoje Grahovac, u to vreme savetnik za vojna pitanja predsednika SCG Svetozara Marovia, uao je u otru polemiku sa tadanjim ministrom odbrane Borisom Tadiem i njegovim saradnicima. Prema izvetavanju crnogorskih medija, zbog toga to je
77 Isto; Napomena: iz teksta se ne vidi s kim se poredi PVO SCG kad general govori o primatu, verovatno misli na armije drava nastalih na tlu bive Jugoslavije. 78 S. Markovi: "Borba za opstanak", Vojska, 10. 2. 2005. 79 O tome e biti vie rei u posebnom odeljku ovog rada. 80 Penzionisani general Lj. Stojmirovi: "Put kojim niko ne ide", Vojska, 26. 2. 2004.
81 82
Podgorike vijesti, 13. 10. 2003; News magazin, 22. 10. 2003. S. Sikavica: "Transposrt sa politikom pozadinom", Ekonomist magazin, 6. 9. Ekonomist magazin, 6. 9. 2004.
2004.
83
94
95

njima, istakao je da je "u proteklom periodu od jedno dve-tri godine bila ideja da se u vojnoj industriji izvri konverzija gde je to mogue, a tamo gde nije da se jednostavno zatvori, jer navodno nemamo vie potrebe za njom. Taj nain razmiljanja je prevazien i mi smo doneli politike odluke da je ta vrsta industrije od izuzetnog znaaja i da mora da opstane (...)" "Mi u sutini smatramo da vojna industrija treba da izae na strana trita, ali ne tako da se snalazi kako ko zna i ume, nego da to bude jedna organizovana akcija u kojoj e Vojska SCG i svi drugi relevantni faktori u dravnoj zajednici SCG stvoriti uslove za to, bilo putem prodaje naih proizvoda, bilo putem kooperacije sa raznim firmama, bilo putem ohrabrenja stranog kapitala da ue u zajednike projekte sa vojnom industrijom." "Mi smo analizirali situaciju i doli smo do zakljuka da se ti problemi mogu reavati kroz Fond za reformu Vojske. Od strane Vlade Srbije formirana je komisija koja e izvriti analizu stanja vojne industrije, i to je sada u toku. Ta analiza kao rezultat treba da d procenu optimalnih kapaciteta i broja ljudi koji treba da ostane. Socijalni status ljudi koji ne mogu da ostanu reavae se raznim modelima: otpremninama, penzionisanjem, prekvalifikacijom."85 Prvoslav Davini nije propustio priliku da pohvali novi proizvod oruara, i prilikom susreta sa turskim ministrom odbrane Veddi Ginilom u Beogradu86 preporuio je novi proizvod. Automatska puka M-21 imala je i uspeha na Meunarodnom sajmu naorunja u Beogradu "Partner 2005". Iz ove promocije M-21, vidi se da ovdanji generali i strunjaci smatraju da bi "namenska" mogla postati "zamajac ukupnog privrednog razvoja", jer ako moe "Izrael sa tri miliona stanovnika da ostvaruje nekoliko milijardi dolara od izvoza oruja, zato ne bismo i mi" 87. Crna Gora u ovom kontekstu uopte nije spominjana, jer na njenoj teritoriji i nema vojne industrije u pravom smislu te rei. Od "srpskog automata", koji je izraen po "NATO standardu", oekuje se mnogo. Prvi poslovni ugovor za prodaju automatske puke M-21, vredan 150.000 eura, kragujevaka fabrika oruja je potpisala sa Makedonijom.88 Direktor "Zastava oruje" njavio je saradnju sa vojskom SCG na njenoj modernizaciji odbrambenih snaga.
PVO moe zatvoriti manevrima "cevne tehnike" i "lakih prenosivih raketnih sistema". Druga optuba Podgorice bila je ozbiljnija iz vie razloga. Prvo, tada su vojne transportne kolone, prevozei tehniku rasformiranog puka na odgovarajue lokacije u Srbiji, neodoljivo podesale na transporte koji su poetkom devedesetih, naroito iz sverozapadnih republika ondanje Jugoslavije, tutnjali ka umadiji i ostalim "srpskim etnikim prostorima". Drugo, iskustvo iz same Crne Gore upozoravalo je na oprez: iako ni Vojska SCG ni Ministarstvo odbrane nisu titulari vlasnitva nad imovinom koja im je data na korienje, Ministarstvo je (podsetimo se!) krajem 2002. dalo Mitropoliji crnogorsko-primorskoj pola atraktivnog Ostrva cvijea, toboe u zamenu za neki kamenjar. Rasfomiranje spomenutog puka i transport njegove tehnike (bez obzira na to to je re takoe o zastarelim raketnim sistemima) ili su u prilog tezi po kojoj Vojska u Crnoj Gori funkcionie na dva "borbena" koloseka: a) na glavnom, ona je jo uvek kakav takav kohezioni faktor Dravne zajednice, odnosno, ona je jak argument onoj politikoj struji i u Beogradu i u Podgorici koja na sve naine nastoji da revitalizuje strategiju "jedinstva svih srpskih zemalja" u kojoj je unija Srbije i Crne Gore najmanji zajedniki imenitelj; b) na pomonom, ona se priprema tako da u sluaju razlaza Srbije i Crne Gore na voleban nain u Srbiju dopremi one borbene sisteme koji su jo u relativno dobrom stanju. Vojna industrija Sve do polovine 2004. u vojnoj industriji dravne zajednice SCG dominirali su samo protesti radnika. U tome je prednjailo 3.600 "oruara" kragujevake "Zastave". Oni su, po ko zna koji put, kritikovali Ministarstvo odbrane zbog "maehinskog odnosa" prema njima.84 Njihove navode, prema kojima su neke druge fabrike iz korpusa "namenske", na primer valjevski "Kruik" i aanska "Sloboda", iz vojnog budeta dobijali "stotine miliona dinara" a kragujevaki "oruari" samo "mrvice", teko je bilo proveriti. Prema nezvaninim saznanjima, navodno ambivalentni odnos Ministarstva proizlazi iz injenice da su pojedini generali bili lanovi upravnih odbora u nekim fabrikama, oito na obostranu korist. Protest Kragujevana oslanjao se na argument da je u fabrici "Zastava oruje" polovinom 2004. proizvedena automatska puka M-21, po NATO standardima, kalibra 5,56, te da resorno Ministarstvo nije imalo sluh za taj proizvod o ijem kvalitetu se naveliko govorilo mnogo pre nego to je oruje i prolo glavne testove. Da bi primirio situaciju u Kragujevcu, ministar odbrane Prvoslav Davini, polovinom avgusta 2004. je posetio oruare. U razgovoru sa
84 Z. Radovanovi: "Sindikat 'Zastava oruja' optuuje Ministarstvo odbrane SCG za 'ruiniranje fabrike'", Danas, 1. 6. 2004.
85 Izvodi iz intervjua to ga je 18. 8. 2004. ministar Davini dao redakciji fabrikog lista Oruari; citirano prema dnevniku Danas od 19. 8. 2004. 86 Danas, 20. 8. 2004. 87 D. Stevanovi: "Srpski automat po NATO standardu", Politika, 04. 2. 2005; general dr Ivan oki izneo je podatak da je pre 20 godina "naa vojna industrija po rejtingu bila na 23. mestu u svetu, a sada je ispod stotog mesta"; Veernje novosti, 29. 11. 2004. 88 Izjava direktora Zastava oruja, pukovnik Marinko Petrovi, Ogledalo, 8. 9. 2004.
96
97

Prema nekim procenama ekonomskih eksperata iz Ministarstva odbrane (i drugih), vrednost imovine kojom bi Fond raspolagao kretala bi se izmeu pet i sedam milijardi US dolara. Na temelju te procene i neodmerenih izjava zvaninih vojnih inovnika, Fondu su poeli da se okreu i tzv. vojnodohodovne ustanove (izdavake kue, zdravstvene institucije, poljoprivrednolovna gazdinstva, ugostiteljsko-turistike, remontne, graevinske i drige firme) i svi ostali vojni gubitai (koji su nekada tvorili zatvoren i moan sistem), gubitai ijom bi prodajom ili izdavanjem u zakup, ili korienjem na drugi nain, upravo mogla da pritiu sredstva u Fond. Blagoje Grahovac je tom prilikom uputio ozbiljne primedbe na adresu Vrhovnog saveta odbrane, Ministarstva vojnog i Generaltaba: "(...) nije poznato da je u istoriji ijedna drava prodavala imovinu da bi izdravala vojsku"! "(...) Fantomski i protivustavno formirana institucija; Fond za reformu Vojske e prodavati imovinu i navodno reformisati Vojsku, a nee je ni izdravati ni reformisati. Potpuno sam siguran da e na taj nain drava biti opljakana a Vojska prevarena".94 Nije B. Grahovac jedini koji je upozorio na injenicu da osnivanje Fonda nije zakonski utemeljeno, jer je u suprotnosti sa lanom 21. Zakona o sprovoenju Ustavne povelje, tako to se tim lanom zabranjuje institucijama dravne zajednice da raspolau imovinom SR Jugoslavije pre nego to bude donet zakon o imovini SCG.95Stoga je gotovo porazna injenica da se Ministarstvo upustilo u proces formiranja Fonda a da nije u Skuptini dravne zajednice otklonjena spomenuta zakonska zapreka. Isto tako, Vrhovni savet odbrane i Savet ministara dali su odobrenje da se formira Fond (zanemarujui Povelju i Zakon o njenom sprovoenju). U osnivanje i funkcionisanje Fonda umeala se i Vlada Srbije tako to je njen ministar finansija Mlaan Dinki zatvorio sve slavine Fondu, osporavajui pravo rukovodstvu te institucije da ima vlastiti raun na koji bi priticala sredstva. Zahtevao je da raun bude otvoren kod Narodne banke Srbije. Dinki je svoj potez branio principom (iako nije donet zakon o imovini dravne zajednice), po kojem "vojna" imovina treba da pripada dravi lanici na ijoj se teritoriji ona (sporna imovina) nalazi. Protesti iz Upravnog odbora Fonda, iz Ministarstav odbrane, iz kabineta predesdnika S. Marovia bili su uzaludn. Mlaan Dinki nije odustajao od svoje odluke, to je ministar Davini prokomentarisao na sledei nain: "(...)Ovde je re o neem drugom, jer predstavnici obe drave lanice zastupaju tezu da nema imovine na nivou Dravne zajednice, da je to sve imovina drava lanica, a ne vojna. Tu je kljuni problem, jer ako se ta imovina uzme od Vojske i kae se da imovina ne postoji na nivou dravne zajednice,
Fond za reformu vojske

Vrhovni savet odbrane SCG najavio je 7. aprila 2004. mogunost formiranja Fonda za reformu Vojske89, i u skladu s tim sugerisao resornom Ministarstvu da pripremi odgovarajue parametre da bi se donela odluka o tome. Ministarstvo je donelo odluku o formiranju Fonda na sednici od 26. maja (1. juna odobrio i Savet ministara SCG, usvojivi Uredbu o Fondu). Ministar odbrane Prvoslav Davini je tim povodom, izmeu ostalog, izjavio: "Odluke koje su donete na poslednjoj sednici Vrhovnog saveta odbrane, 26. maja, od istorijskog su znaaja i odreuju trasu kojom e u budunost krenuti Vojska Srbije i Crne Gore. Reforme u Vojsci sada e zvanino i praktino poeti (...)"90 Od tada je ministar Davini veoma esto davao optimistine izjave, govorio je o Fondu kao instituciji koja e reformi Vojske i sistema odbrane dati neophodno ubrzanje, a na sve to, osloncem na Fond, Vojska e reiti svoje najvee probleme, prvenstveno finansijske. Kasnije se ispostavilo da je to velika obmana javnosti, naroito pripadnika aktivnog i penzionisanog eelona Vojske, koji su naivno poverovali obeanjima bez pokria. P. Davini je svojom izjavom da je "Vrhovni savet odbrane odobrio sredstva za hitnu isplatu penzija za prethodna tri meseca"91 obradovao penzionere Crne Gore, posebno time to je naglasio da oni vie nee morati da strepe zbog svojih penzija, jer e se "dalje finansirati preko novostvorenog Fonda za reformu Vojske". Meutim, vrlo brzo je postalo jasno da se stanje penzionera nije znaajno promenilo, to vai i za aktivni sastav Podgorikog i Mornarikog korpusa, jer su plate i dalje kasnile po dva-tri meseca. Namera ministar Davini je verovatno bila da smiri tenzije na liniji BeogradPodgorica, jer je poruka Beograda bila da vie nee "Crnogorcima plaati raune" za izdravanje Vojske stacionirane na njihovoj teritoriji i zvanine Podgorice, koja je odgovarala Beogradu da njoj ne treba "onoliko vojske koliko joj se namee".92 P. Davini je ponudio reenje preko Fonda, to je obrazlagao na sledeio nain: "U ovoj godini napravili smo mali izuzetak zbog problema u budetskom planiranju lanica Dravne zajednice, posebno u Crnoj Gori, zbog ega se pojavio manjak sredstava u redovnom budetu. Da bi se izbegli nepotrebni potresi u budetima lanica dravne zajednice, Vrhovni savet odbrane doneo je odluku da se u ovoj godini deo sredstava iz toga Fonda upotrebi za podmirivanje redovnih potreba, tako da emo pokriti nedostatak od 25 miliona eura u redovnom vojnom budetu. A od idue godine namena Fonda za reformu odbrane e biti striktno opredeljena (...)"93
Danas, 8. 4. 2004. Blic, 28. 5. 2004. 91 Isto. 92 S. Sikavica: "Bogatstvo prazne torbe", Ekonomist magazin, 23. 8. 2004. 93 Isto
89 90
Politika, 5. 11. 2004. Zakon o sprovoenju Ustavne povelej, l. 21, stav IV; Ustavna povelja i Zakon o sprovoenju Ustavne povelje separat objavljen u nedeljniku Vojska 13. 2. 2003.
94 95
98
99

Najvei deo vojnog budeta se odnosi na plate i penzije. U opticaju su razliiti podaci o tome kako Vojska troi sredstva koja se ionako teko prikupljaju. Nedostaju pravi podaci o stepenu siromatva u Vojsci, mada je materijalno uruavanje ove institucije vidljivo i golim okom. U nedeljniku Vojska materijalno stanje vojske je tokom 2004. godine bilo deurna tema. Navodi se da se "u bliskoj prolosti govorilo i pisalo kako je naa vojska uspela da nadivi propasti drava kojima je sluila. Danas vie ni to nije izvesno. Dve drave u jednoj, izgleda, sve manje imaju vremena za "uzdanicu naroda", koja je na "belom lebu" i tek preivljava (...)"100, te da, "prosena stareinska porodica, ako nema dodatnih prihoda (najee je bez njih), ivi bukvalno na granici blage bede (...)"101, zatim da "Vojska Srbije i Crne Gore i ove godine postavljene zadatke izvrava u izriito nepovoljnim materijalnofinansijskim uslovima (...)"102 Navodi se primer da je ukinuta uobiajena praksa da se uesnicima kole nacionalne odbrane na kraju jednogodinjeg kolovanja pokloni vojnika sablja, "simbol vojnike asti i hrabrosti". Objanjenje je da u 2004. godini nije bilo sredstava za kupovinu sablji za sluaoce 47. klase. Problem je reen tako to su 29 diplomaca sami platili sablje.103 Najvei problem vojske je ipak stambeni fond koji je u stalnom deficitu. Meutim, uvid u pravo stanje nije mogu zbog nedostatka pravih informacija. Operie se sa raznim brojkama: jedno zvanino saoptenju iznosi podatak da je u Vojsci registrovano ak 22.000 beskunika, dok se ve u drugom operie sa 18.000. Pukovnik Milijan Andri u jednom uvodniku nedeljnika Vojska izneo je da vojnih beskunika ima "neto vie od petnaest hiljada (sa lanovima porodica sedamdeset hiljada). Ispataju, to bi narod rekao, ni krivi ni duni, a kako ispada, samo zato to su izvravali zadatke koji su im dodeljeni (...)"104 I pored svih finansijskih problema koje vojska ima, ipak ostaje injenica da je iz bruto nacionalnog dohotka u 2004. godine na vojsku ilo 3,7 posto. Zbog toga je i dolo do rebalansa vojnog budeta. Meunarodna zajednica sugerie da vojni budet ne bi trebalo da optereuje bruto nacionalni dohodak veom stopom od 2,1 do maksimalno 2,4 posto. Finansijska situacija Vojske optereena je nizom faktora. Jedan je i taj to jo uvek nije uvedena demokratska kontrola finansijskih sredastava, mada je finansijsko poslovanje premeteno iz Generaltaba u Ministarstvo odbrane. Isto tako, Generaltab je tokom 2004. godine i formalno inkorporiran u Ministarstvo, te je naelnik Generaltaba podreen ministru odbrane.
onda imate dve vojske, jer drave lanice odluuju ta e i koliko dati Vojsci (...) mislim da emo imati dve vojske i da reforma nee moi da se sprovede."96 Ministru Daviniu zamera se i to to je rukovoenje Fondom poverio Vladanu ivuloviu (direktor Fonda), inae predsedniku Atlantskog saveta, nevladine organizacije iz Beograda, iji je lan i ministar Davini. Neuspeo kupoprodajni aranman izmeu Fonda, odnosno Ministarstva odbrane i srpsko-amerike firme "Meridijan Houms" samo je dioprineo konfuziji. Naime, prema ugovoru izmeu pomenute dve strane, Vojska je u zamenu za 20.000 kvadrata poslovnog prostora u Katanievoj ulici u Beogradu (dakle, najui centar), trebalo da dobije oko 400 stanova na Beanijskoj Kosi. Ispostavilo se, meutim, da ni taj ugovor nije imao zakonsko pokrie, tako da je sve palo u vodu.97 Tako su "zaraene strane" vraene na "polazne poloaje", pa je na kraju ispalo: kakav Fond, takva i reforma, a moe i obrnuto.
Budet i brojno stanje vojske

Budet u siromatvu Iako je Vojska i 2004. mogla da bude na tzv. reimu privremenog finansiranja samo do 31. marta te godine (zakonski limit), taj se nain finansiranja Vojske u Srbiji produio do polovine aprila. Istina, i u Crnoj Gori je "na snazi" bio isti "reim", ali se na razliit nain ostvarivao, jer drave lanice i na podruju finansiranja Vojske funkcioniu na dva koloseka. Ustavnom poveljom je utvren i princip po kojem drave lanice treba da finansiraju potrebe unije, ukljuujui i finansiranje Vojske, meutim, lanice se toga nisu pridravale. U Beogradu je prevladalo uverenje da Srbija plaa crnogorske obaveze prema Dravnoj zajednici, pa je ministar Dinki svojevoljno "promovisao" teritorijalni princip finansiranja Vojske, prema kojem bi svaka drva lanica imala obavezu da podmiruje vojne formacije koje su stacionirane na njenoj teritoriji. To je u koliziji sa Poveljom, a izazvalo je i negodovanje u Crnoj Gori. Da bi se prevaziao ovaj problem, poetkom maja 2004. godine dravni vrh se dogovorio da se u finansiranju Vojske potuje princip iz Povelje, odnosno da svaka drava lanica doprinese vojnom budetu srazmerno njenom bruto drutvenom proizvodu.98 Nakon ovog dogovora u opticaju je za 2004. godinu predvieno da vojni budet bude 46,8 milijardi dinara, to je rebalansom budeta Srbije u novembru smanjeno za 6 milijaradi dinara odnosno na 40,8 milijardi dinara.99
96 Ratko Femi: "Imovina pod kontrolom drava lanica ugroava reformu Vojske"; Danas, 30. 11. 2004. 97 Dejan Anastasijevi: "Odsudna odbrana varaka"; Vreme, 24. 2. 2005. 98 Milan ulibrk: "Milijarder na prosjakom tapu"; Ekonomist, 24. 5. 2004. 99 Isto; Izjava Brnaka Krge: "Vojska nezadovoljna budetom", Danas, 26. 11. 2004.
Pukovnik Milijan Andri: "Ugled i preivljavanje", Vojska, 27. 5. 2004. Ljubodrag Stojadinovi, vojni analitiar: "Socijalna agonija vojske", Vojska, 19. 8. 2004. (preneto iz Politike.) 102 Pukovnik Slavoljub Ranelovi: injel sa kratkim rukavima", Vojska, 26. 8. 2004. 103 "Poast za svoj gro" (redakcijski tekst), Veernje novosti, 30. 7. 2004. 104 M. Andr: "Snovi o sindikalnoj zimnici", Vojska, 30. 9. 20004.
100 101
100
101

Kada je re o regrutnoj populaciji, profesionalni deo Vojske SCG prua otpor svakoj ideji da se smanji vaei vojni rok u Vojsci SCG, a o ukidanju tog naina popune formacija VSCG jedva da se razmilja kao mogunosti ak i u dalekoj perspektivi. Nasuprot tome, sve je vei broj mladih ljudi, koji se opredeljuju za za alternativno sluenje vojnog roka. Na primer, do decembra 2004. godine za takav nain sluenja opredelilo se 5.000 mladia,109 a do februara 2005. godine ak 8.500 mladih ljudi,110 to je prevazilo sva predvianja, ali izazvalo bes i zabrinutost u oficirskom koru. Tvrdo militaristiko jezgro je otro reagovalo na ovaj trend, pa je Generaltab munjevito reagovao tako to je pripremio Uredbu o izmenama Uredbe o vrenju vojne obaveze iz oktobra 2003. godine. Uredbom o izmenama "bitno su izmenjeni kriterijumi za civilno sluenje vojnog roka". Pukovnik Petar Radoji je to obrazloio time to je, navodno, dosadanjim nainom "civilnog sluenja, u poslednjoj godini bitno ugroen odbrambeni potencijal nae zemlje"111 Skuptina dravne zajednice je po hitnom postupku usvojila predlog generala, i Uredba o izmenama Uredbe o vrenju vojne obaveze iz 2003. stupila je "na snagu" ve 5. februara 2005. godine. Oekuje se da se nastavi akcija grupa i NVO koje su zastupale pravo prigovara savesti. Uprkos injenici da je usvojena Strategija odbrane, ne postoje jasni principi na temelju kojih bi se utvrdili zadaci oruanih snaga, prvenstveno Vojske SCG, njena brojana veliina, naoruanje, struktura, nain popune, itd. To se moe objasniti i injenicom da u politikoj eliti SCG preovladava struja koja preferira tzv. jaku armiju, bez obzira na siromatvo zemlje.112 "Jaka armija" u percepciji konzervativnog dela politike i vojne elite, znai brojano masivnu vojsku jer se, velikim brojem pripadnika moe anulirati tehnika superiornost bilo koje neprijateljske vojske. Na ovu teoriju nadovezuje se i neizostavna teorija zavere. Tako, recimo, vojni analitiar Milovan Drecun tvrdi da "strani faktor" ima plan da "razbije Vojsku Srbije i Crne Gore" u "tri faze": u prvoj fazi bi "razbio odbrambeni sistem" dravne zajednice, a iz Vojske se "uklanjaju sposobni srpski oficiri"; u drugoj, na kljuna mesta u Vojsci se "dovode novi ljudi"; i u treoj, Vojska se stavlja "u funkciju amerikog interesa". Drecun sugerie da se tome treba suprotstaviti.113 Sasvim je izvesno da je konzervativnim snagama, naroito onim u Srbiji, potrebna glomazna vojska, pre svega zbog unutranjih problema: prvo, da bi nadzirala Crnu Goru i spreila njeno izdvajanje; drugo, da sa kontrolie
U domaoj javnosti veoma se malo zna o tome kako se planira vojni budet: na temelju kojih parametara; ko proverava vojne finasijske planove; ko utvruje da li finansijka potraivanja, koja se iz Generaltaba i Ministarstva ispostavljaju civilnim institucijama, odraavaju potrebe Vojske. Jo manje se zna kako se ta sredstva troe. im se u javnosti postavi takvo pitanje, generali uglavnom govore o siromatvu Vojske, zatim porede izdvajanja drave za Vojsku sa budetom armija drugih drava. Meutim, u vojsci postoji veliki otpor prema demokratskoj kontroli, jer je navikla na ekskluzivnost, odnosno "zatitu" vojne tajne. lanovi Odbora za odbranu i bezbednost dravne zajednice, kao i lanovi parlamenata drava lanica, nisu zainteresovani da vojni budet podvrgavaju rigoroznoj kontroli. Uglavnom prihvataju ono to im se servira iz Ministarstva odbrane. Glomazna i inertna armija Brojno stanje vojske je i dalje nepoznato. U raznim se izvetajima najee pominje da Vojska SCG ima 78.000 pripadnika. Uprkos brojnim najavama Generaltaba, Misnistarstva odbrane i Vrhovnog saveta odbrane da e vojska biti smanjena, u toku 2004. godine to nije uraeno. Zamagljeni su i podaci o strukturi armije, koliko ima ronih i vojnika po ugovoru, koliko civilnih lica, koliko profesionalnih vojnih lica. To je i dalje vojna tajna. Teko je dobiti i logian odgovor na pitanje: zato vojni rok u Vojsci SCG traje najdue meu armijama zemalja koje su nastale na tlu bive Jugoslavije 9 meseci. Brojni analitiari daju jedan isti odgovor: da ni jedna od armija u bliem i daljem okruenju nije suoena sa pretnjom od terorizma kao to je Vojska Srbije i Crne Gore na jugu Srbije. To protivrei tezi koja se lansira iz Ministarstva odbrane da se na jug Srbije, i uopte na "opasnu liniju" Kopnene zone bezbednosti ne smeju slati roni vojnici, nego samo vojni profesionalci.105 Strunjaci iz Vojske SCG tvrde da godinji regrutni kontigent u Dravnoj zajednici ima 49.000 mladia, i da se pri vojnom roku od 9 meseci na raznim dunostima u Vojsci, prema odbrambenim potrebama, kontinuirano nalazi 22.000 vojnika.106 Isti strunjaci kau da je prole godine u Vojsci bilo tano 13.139 vojnika po ugovoru i da je time bilo popunjeno tek 65,4 posto formacijskih mesta predvienih za tu kategoriju vojnih lica.107 Prema nekim podacima, u Vojsci je prole godine bilo zaposleno oko 15.000 civila, to znai da vojnih profesionalaca ima izmeu 30.000 i 35.000 pripadnika, u kojoj je ak 63 posto onih sa viim i visokim inovima (major general), a samo 18 posto stareina mlaih je od 30 godina.108
105 To je stav i veine srbijanskih politiara, a najee ga je pominjao ef Koordinacionog centra za jug Srbije Neboja ovi. 106 Slavoljub Markovi: "Nepovoljna struktura kadra"; Vojska, 15. 1. 2004. 107 Isto. 108 Isto.
J. Petkovi: "Vojska veba u pozoritu", Veernje novosti, 18. 8. 2004. Danas, 02. 02. 2005. 111 I. Aranelovi: "Civili ugrozili odbrambeni potencijal", Danas, 9. 2. 2005. 112 General Radovan Radinovi: "(...) Drava bez vojske nije drava (...); intervju Svedoku, 21. 9. 2004. 113 Milovan Drecun: "Vojska izmeu reforme i razgradnje", nastavak feljtona objavljen u beogradskom tabloidu Balkan, 6. 4. 2004.
109 110
102
103

mreu u samom srcu "teroristike organizacije na Kosmetu"; da su otkrili da na podruju "Rako-polimske obalsti i na severu Crne Gore deluju islamske teroristike organizacije "Vehabija" i "Crvena rua"", te da se "u narednom periodu moe oekivati prodor radikalnog islama i terorizma na zapadni Balkan, ukljuujui i Srbiju i Crnu Goru, a sa strategijskim ciljem stvaranja jedinstvene islamske drave na Balkanu i izgradnju tzv. Zelene transferzale".119 Ovaj intervju svakako nije bio njegov samostalni iskorak. To je izazvalo reakcije i u Sandaku i u Crnoj Gori. Od nadlenih organa odmah je zatraeno da se hitno provere pukovnikovi navodi. Najrazornija kritika je dola od strane generala Blagoja Grahovca.120 U pukovnikovu odbranu stao je "antihaki lobi", sa argumentacijom da je "neprijateljima Srbije" u interesu da se "uutka Stojanovi" i "zataka istina".121 Martovsko nasilje na Kosovu (17. i 18. marta) 2004. godine dalo je opravdanje svima koji su "branili" pukovnika.. Oni su trijumfalno tvrdili da je "pukovnik sve predvideo ta e se desiti na Kosmetu, ali ga nisu sluali". Pod pritiskom Zapada, M. Stojanovi je smenjen sa dunosti direktora BIA, ali je istovremeno unapreen u generalski in i postavljen za naelnika taba u Nikom korpusu. Vrhovni savet odbrane nije imenovao novog naelnika BIA do kraja godine. "Sluaja Stojanovi" ukazuje na nekoliko pitanja koja se tiu Slube bezbednosti, odnosno Vojnobezbednosne agencije: prvo, "sluaj" potvruje teze Blagoja Grahovca i svih drugih koji su tvrdili da je vojni vrh bio (i jeste) "nenaruena arhitektura Slobodana Miloevia"; drugo, to je takoe dokaz da su tajne vojne slube (KOS i Obavetajna), i sada izvan ikakve javne kontrole; i tree, to je i upozorenje da e se u sadanjoj konstelaciji snaga naroito na politikoj sceni Srbije veoma teko pronai modus da se ove tajne slube podvrgnu demokratskoj kontroli, odnosno, one i dalje predstavljaju opasnost.
situaciju u Sandaku i u Vojvodini; tree, "odbrana juga Srbije"; i etvrto, "jaka vojska" dugorono gledano, neophodna je i zbog ostalih "srpskih zemalja", jer aspiracije na povratak "nae vojske na Kosmet", pa i u nekadanju "Republiku Srpsku Krajinu" jo uvek postoje.114
"Transformacija" Slube bezbednosti u Agenciju

Nova faza u istoriji vojne Slube bezbednosti, u javnosti poznata kao KOS, poela je 25. marta 2003. godine, kada je na elo Uprave bezbednosti Generaltaba tada Vojske Jugoslavije, umesto generala Ace Tomia, Vrhovni savet odbrane imenovao pukovnika Momira Stojanovia. iroj javnosti Stojanovi jedva da je i bio poznat; pominjan je u procesu koji se vodi pred Hakim tribunalom protiv Slobodana Miloevia. Jedan od svedoka optube, bivi oficir VJ, 9. maja 2002. godine, izneo je i neke ijenice vezane za ratne zloine poinjene nad civilnim stanovnitvom na Kosovu, a koje su teretile i M. Stojanovia.115 To svedoenje, meutim, ne samo da nije inilo nikakvu prepreku Vrhovnom savetu odbrane da Stojanovia imenuje na jedan od najznaajniji i najosteljivijih poloaja u komandnoj strukturi Vojske, nego je on vrlo ubrzo unapreen u generalski in. 15. aprila 2002. goodine Vrhovni savet odbrane doneo je odluku da se Sluba bezbednosti izmesti iz nadlenosti Generaltaba VJ u Ministarstvo odbrane, ime bi se nalenik Uprave bezbednosti direktno potinio ministru odbrane umesto naelniku Generaltaba. Ovu odluku su brojni analitiari tretirali kao sutinsku promenu, te je tada lansirana teza da je ovom odlukom "KOS stavljen pod civilnu kontrolu"116. Mnogi mediji su to servirali kao "znaajan korak u transformaciji Slube bezbednosti i njenom stavljanju pod civilnu kontrolu", a to, opet, doprinosi i "celokupnoj reformi Vojske".117 M. Stojanovi je krajem decembra 2003. godine o tome govorio kao o "izuzetnoj novosti", tj. da je Sluba bezbednosti promenila ime u Vojnobezbednosnu agenciju, a da je on od naelnika Slube postao direktor Agencije. Pukovnik M. Stojanovi je u novoj ulozi ve 1. februara 2004. nacionalnoj agenciji Tanjug dao intervju kojim je okirao svetsku i domau javnost.118 On je tada obelodanio kako je Agencija instalirala novu pijunsku
114 Takve ili sline ideje mogu se lako nai u izjavama srpskih radikala. Oni su, uostalom, podrali i formiranje fantomske vlade u izbeglitvu tzv. Republike Srpske Krajine, u februaru 2005. 115 Intervju Natae Kandi podgorikom Monitoru, 4. 4. 2003. 116 S. Sikavica: "Premetanje tajne vojne slube u agenciju"; Helsinka povelja br 72, januar 2004. 117 Beta i Ratko Femi: "Vojni obavetajci pod civilnom kontrolom", Danas, vikend izdanje, 27-28. 12. 2003. 118 Politika, 2. 2. 2004. Osim Politike, intervju su objavile skoro sve beogradske i podgorike dnevne novine, a imao je odjeka i u svteskim medijima.
Odbrana konzervatizma
Partnerstvo za mir Nakon eskalacije nasilja na Kosovu u martu 2004. godine122, u Vojsci SCG dolazi do polarizacije dve struje u odnosu na pristupanje SCG programu Partnerstvo za mir123. Jedna struja zagovara da SCG treba da se to pre prikljui
119 Uporediti teorije ovdanjih islamologa i balkanologa, na primer, znanstveni opus profesora Fakulteta politikih nauka u Beogradu, dr Miroljuba Jeftia. 120 Zoran Miladinovi i agencije: "Odao dravnu tajnu i izazvao nacionalnu mrnju", Danas, 6. 2. 2004; "DOS trai smenu direktora BIA", Danas, 13. 4. 2004. 121 Intarnacional, 6. 2. 2004. 122 Petar Potonik: "Kristalna no"; Danas, 22. 3. 2004; Veton Suroi: "Sada je celo Kosovo talac"; Danas, 27. 3. 2004. 123 SCG i BiH jedine su dve evropske zemlje koje jo nisu u Partnerstvu.
104
105

Crnoj Gori je tek polovinom leta 2004. usvojen Zakon o ukidanju vojnih pravosudnih organa na njenoj teritoriji i o prenoenju njihove nadlenosti u civilno pravosue. U Srbiji vojno pravosue se uporno opiralo promeni sve do kraja 2004. godine, kada je i Skuptina napokon regulisala gaenje vojnih pravosudnih organa. Pre usvojanja Povelje i prateih Zakona, u vojnim i politikim krugovima dve lanice, organizovana je debata u cilju odbrane vojnog pravosua. U odbranu je stao ceo vojnopolitiki establiment, zajedno sa predsednikom Vrhovnog vojnog suda, pukovniukom Miloradom Vukosavom i vrhovnim vojnim tuiocem, pukovnikom Nikolom Petkoviem. Njihova argumenatcija se svodila na to da e ukidanjem vojnog pravosua i tuilatva vojna organizacija biti razbijena.128 Osim toga, korien je i argument da bi "vojno pravosue" imalo vanu ulogu u sluaju da vojska SCG ipak ue u Patnerstvo za mir. Naime, u tom sluaju bi vojnici SCG verovatno bili slani u razne mirovne i druge meunarodne misije, te bi se njihove eventualne kriminalne radnje tretirale pred stranim civilnim ili vojnim sudovima. Opstanak "naeg vojnog pravosua" predupredilo bi takve situacije i u mnogome spreili strahovanje naih vojnika.129 Pravi razlozi odbrane vojnog pravosua nisu se iznosili na povrinu, ali ostaje injenica da taj sud nikada nije bio samostalan i odvojen od politike, te da je bio instrument za razne oblike manipulacije. Ukidanje vojnog pravosua je rezulatat meunarodnog pritiska, i tek ostaje da se vidi koliko e biti sutinska njegova transformacija. injenica da je Vuk Tufegdi poetkom marta 2005. godine izabran za sudiju vojnog odeljenja Okrunog suda u Beogradu, upuuje na to da su organizacione promene samo kozmetike prirode. Vuk Tufegdi je bio istrani sudija u pet spornih sluajeva, ukljuujui sluaj konfiskacije knjige "Vojna tajna", zatim sluaja Perii i sluaja Topider. Dravne granice Crna Gora je donela odluku da umesto vojske, reim obezbeivanja dravne granice preuzme MUP Crne Gore, to je inae sluaj u svim susednim zemljama. Naelnik Generaltaba Branko Krga tim povodom je krajem augusta 2003. godine130 izjavio da je "doneta odluka da se granica na teritoriji Crne Gore prepusti Ministarstvu unutranjih poslova i taj proces je upravo u toku policija Crne Gore postepeno preuzima granino obezbeenje od Vojske. Oni su
programu Partnerstva, tu struju personalizuje (neformalno) ministar odbrane Prvoslav Davini. Kao preporuku za lanstvo, ministar je isticao da je Vojska SCG 17. i 18. marata 2004. godine "stala u odbranu nacije i drave", ali da pri tome nije "prela crvenu liniju"124 (nije uzvratila nasiljem). Osim toga, isticao je i njene profesionalne vrednosti. On je oekivao prijem SCG u Partnerstvo za mir na NATO-samitu krajem juna 2004. u Istambulu, bez obzira to SCG nije ispunjavala postavljene uslove, pre svega, onaj prioritetni saradnja sa Hakim tribunalom. Njegove izjave su u javnosti stvorile optimistika oekivanja u tom pogledu. Delegaciju SCG na tom samitu predvodio je predsednik SCG Svetozar Marovi, gde su mu jasno predoeni uslovi, sa posebnim naglaskom na hapenju Ratka Mladia. Druga struja, koju personifikuje general Radinovi, smatra da bi SCG mogla postati lanom samo ako "mi Partnerstvo privedemo ovde", odnosno da "NATO treba da ispune neke nae uslove". Radinovi to obrazlae na sledei nain: "(...) Ja sam protiv ulaska u NATO zato to je to savez usmeren protiv Rusije, tradicionalnog istorijskog prijatelja srpskog naroda. NATO je po definiciji sredstvo amerike strategije prema Istoku, to je potpuno antiruski koncept. Mi se ne samo teoretski, nego i praktino moemo nai u ratu protiv Rusije (...)"125 Njegova izjava je itekako relevantna, jer on spada u vojne stratege vojske SCG, a osim toga, je profesor na visokim vojnim kolama. Ta struja lanstvo u Partnerstvu vidi i kao opasnost za identitet Srba, jer se "kriza identitea najvie prelama na vojsci, ne samo zbog toga to je ona deo kolektiviteta koji je zahvaen krizom, ve i zbog injenice da je najznaajniji subjekat za odbranu nacionalnih interesa koje se moraju svesti na nove vrednosti koje nudi globalni sistem". General Simi se u tom smislu obruio na onu manjinu u Ministartvu odbrane koja je spremna da zaboravi na "najbrutalniju agresiju najmonije sile u svetskoj istoriji na nau zemlju", istiui da su u "Ministarstvo odbrane ugraene strane strukture i nevladine organizacije iza kojih stoje centri moi". 126 Vojno pravosue Budui da je Ustavnom poveljom i Zakonom o njenom sprovoenju127 predvieno da se vojno pravosue (sudovi, tuilatva, pravobranilatva) ukine tako to bi se njihova nadlenost, u roku od 6 meseci od donoenja Povelje i Zakona o sprovoenju, prenela u nadlenost pravosudnih organa drava lanica. Rok za taj prenos bio je poetak augusta 2003. godine. Meutim, u
Isto, S. Sikavica: "Na mestu voljno", Ekonomist, 16. 8. 2004. R. Radinovi u intervjuu beogradskom tabloidu Svedok, 21. 9. 2004. 126 General Milen Simi, 'Stvaranje novog identiteta i nametanje zaborava', Ogledalo, 19. 1. 2005. 127 Ustavna povelja, l. 66; Zakon o sprovoenju Ustavne povelje, l. 24.
124 125
128 Pukovnik Milorad Vukosav: "Opstanak opravdan rezultatima"; intervju nedeljniku Vojska, 6. 5. 2004; Dr Jovan Buturovi: "Teko iz vojnog u civilno pravosue"; Danas, vikednd izdanje 20-21.11. 2004. 129 Isto. 130 Vojska, 28. 8. 2003.
106
107

stil komuniciranja Vojske sa javnou u slinim prilikama, u kojima vojna tajna biva kljuni kriterijum istine vie ne funkcionie. Generaltab, Ministarstvo odbrane i Vrhovni savet su pred tom injenicom bili prinueni na formiranje tzv. nezavisne komisije, na ije je elo postavljen advokat Boo Prelevi. Insistiranje javnog mnenja, kojem je ton davala rodbina poginulih vojnika, da se rasvetli ova pogibija otkrila je niz slabih taaka Vojske SCG. Na primer, vojna istrana komisija uporno je ponavljala da su se vojnici meusobno poubijali, pri emu je u prvobitnoj verziji Milovanovi pucao u Jakovljevia pa u sebe, da bi nakon nekoliko dana, u drugoj verziji scenarij bio neto izmenjen tako to su pokojnici izmenili uloge. Za razliku od izvetaja vojnog istraivakog tima, iza kojeg je stao Generaltab i Ministarstvo odbrane, Nezavisna komisija je saoptila da je u pogibiju topiderskih straara biti umeano i "tree lice", odnosno "vie njih". Odgovor Ministarstva odbrane i Generaltaba bio je da je to jo jedan u nizu opasnih napada na Vojsku SCG s ciljem da se ona uniti. Pretpostavka o "treem licu" uzdrmala je generalski vrh i delove politikog establimenta u Beogradu,133 jer su pod "treim licem" ili "vie njih" implicitno podrazumevao Ratko Mladi. Pokuaj generala na elu sa Krgom da se demantuje pria da se u "vojnim objektima skriva jedan od optuenih", ili da "Vojska na bilo koji nain titi i jednog hakog optuenika" nije uspeo.134 Sluaj u Topideru je samo uvrstio uverenje da su generali duboko involvirani u skrivanje hakih optuenika, to pokazuju i sledee injenice: a) Neki oficiri visokih inova su jo dugo ostajali na visokim poloajima u Vojsci i nakon to su na njihove adrese stigle teke optunice iz Tribunala (Veselin ljivananin, Vladimir Lazarevi). b) Najelitnije jdinice specijalne namene Vojske SCG bile su bezbednosni tit oko pojedinih optuenika od kojih bi se nekima iznenada gubio svaki trag (Mladi, ljivananin, Pavkovi). c) Upravo su vojni specijalci omoguavali Ratku Mladiu sigurne este prelaze s jedne na drugu obalu Drine, a takoe su mu uvali odstupnicu kad god bi mu pretila opasnst da mu sklonite bude otkriveno. d) Godinama nakon to je bio optuen za najtee ratne zloine u Bosni i Hercegovini, Ratko Mladi je bio na platnom spisku Vojske Jugoslvije kao njen general u aktivnoj slubi, a njegov telohranitelj dok je ratovao po Bosni i Hercegovini, Branislav Puhalo jo je u aktivnoj slubi Vojske SCG u inu kapetana i klase. e) U periodu kada je Neboja Pavkovi bio naelnik Generaltaba Vojske Jugoslavije radila je i vojno-civilna komisija, koja je pripremala dokumentaciju i drugu logistiku podrku za odbranu Slobodana Miloevia i generala sa hake liste.
Vetaci Prelevieve komisije: "Vojnika ubilo tree lice"; Danas, 15. 12. 2004; Pukovnik Duan Kneevi: "Etika i gubici"; Vojska, 21. 10. 2004; pukovnika Slavoljub Ranelovi: "Tragina jutarnja etnja"; Vojska, 04. 11. 2004.
133 134
ve preuzeli tri baze u Kopnenoj zoni bezbednosti. Kad je re o granici na teritoriji Republike Srbije, taj proces jo nije poeo (...)" U Srbiji jo nije dolo do te promene. Generali i vojni analitiari131 istiu da Srbija nema dovoljno sredstava, policajaca i opreme za takav poduhvat. Stie se utisak da Generaltab pitanje granica vidi iskljuivo kao "izvravanje borbenog zadatka". U vojnim krugovima se istie da Srbija, za razliku od Crne Gore, ima osetljivu granicu na Dunavu, ranjivu granicu sa Makedonijom, i da magistralni putevi trgovine drogom, orujem i ljudima idu preko Srbije. Na srpsko-makedonskoj granici 7. januara 2005. godine poginuo je deak Danim Hajrulahu. Usmrtio ga je vojnik graniar Vojske SCG, ije ime jo nije poznato javnosti. Istie se, meutim, da je vojnik "postupio po Pravilu granine slube", te da je "po tom Pravilu" pucao u neku staru ljivu, kako bi deaka zaplaio. Metak je, meutim, "rikoetirao" i usmrtio mladog Albanca iz okoline Preeva. Prisustvo vojske SCG na makedonskoj granici vojni vrh obrazlae kao vitalni interes Srbije, jer se tamo promovie "antisrpski program iji je konani cilj promocija "kosovarske" krize u meunarodnim razmerama". "Stabilizacija" u trouglu Skoplje-Pritina-Preevo, zajedno sa rastuim legitimitetom pritinske politike na meunarodnoj sceni, jasan su signal potpuno novog rasporeda snaga u korist zapadnih intersa u regionu. Srpski nacionalisti ovakav scenarij pripisuju prekookeanskim gospodarima rata, kako bi stvorili "kontrolisanu nestabilnost, preko potrebnu u opravdavanju daljih poteza u promovisanju "kosovarske" politike agende".132
Pogibija vojnika na Topideru

O mistetrioznoj pogibiji dvojice gardista, Dragana Jakovljevia i Draena Milovenovia, u beogradskoj kasarni u Topideru, 5. oktobra 2004. godine, ispisane su brojne stranice. Mada su i ranije u mirnodopskim uslovima u kasarnama Vojske Jugoslavije, esto ginuli vojnici, nijedna, ak ni grupna pogibija, nije imala tako gnevnu rezonancu meu roditeljima iji su sinovi bili na odsluenju vojnog roka, kao to ju je imala topiderska. Taj dogaaj je uzdrmao ne samo domae javno mnjenje, ve odjeknuo i preko granica gde je imao ogromno medijsko pokrie. Naelnik Genaraltaba Branko Krga i njegovi saradnici izali su u javnost sa krajnje oskudnom informacijom, ime su pokazali neuobiajenu nesigurnost. Nekoliko dana docnije, vojni istrani sudija kapetan Vuk Tufegdi, ponudio je javnosti preliminarne rezultate istrage. Odmah je postalo jasno da dotadanji
131 Aleksandar Radi i Zoran Dragii: "Vojska nee skoro sa granice na jugu", Danas, 21. 1. 2005. 132 Ogledalo, 29. 12. 2004. godine, "Pozicioniranje".
108
109

Z zmlj k s nlz u pzicii slin Srbiji, smatra se da je ptimln "d prnu dvljn mng ztitnik, ki bi mg d ubli spljnj pritisk i d vrdstn mi mkr n t snvn z dnu drvu tritrilni intgritt i bzbdnst stnvnitv. Pt vie nego izvsn d rgin Blkn dn d pdru sa bezbedonosnim izazovom, istie se da Srbija mora prni vrdstng svznik. Ulzk u vrpsku uniju, mada se ne dovodi u pitanje, skpn je i s bzbdnsn-vnim intgrcim. Ne postoji opredeljenost za lanstvo u NATO jer se , izmeu ostalog, smatra da pitnj zpdnvrpsk bzbdnsti i (knmskg) prkt vrpsk unije nisu musbn nun pvzn, t s u budunsti sv vi pkzivti.138 Unutar patriotskog bloka smatra se da je "insistiranje na novoj vojnoj doktrini, koja bi bila odlian politiki okvir za pripremu za konano razbijanje armije". Po njima se "reforma" armije SCG uporno gura od strane NATO, "bez ikakve parlamentarne kontrole SCG i javnosti zemlje", to je po nijima, "nanelo veliku tetu politikim interesima zemlje, njenoj industriji naoruanja i vojne opreme, veliku ekonomsku tetu budetu, a samoj armiji tetu na planu logistike, obuke stranih armija i ugleda koji je nekada uivala u svetu".139
I pored injenice da je tragedija u Topideru (kao i druge koje su usledile) potresla domau javnost, samo je komandant Gardijske brigade, pukovnik Radomir osi, dobrovoljno otiao u zasluenu penziju.135 Drugih smena nije bilo. Osim toga, neubedljivi trikovi Ministarstva odbrane i Generaltaba da Mladiev negdanji telohranitelj Puhalo, nije zaposlen u Vojsci, a samo nekoliko dana nakon toga izjava da je Puhalo ipak na platnom spisku u Vojsci, zatim da je "objekat specijalne namene" u Topideru "Kara" (u kojem su se izvesno krili haki optuenici), koji je decenijama bio vojna tajna, bio naprasno "otvoren i za javnost" samo su ubrzali pad "ugleda Vojske" i u onom delu stanovnitva u kojem je armija tradicionalno imala veliko uporite. Patriotski blok je bio veoma uznemiren zbog naglog pada poverenja graana u vojsku, pa su neki od njih, kao akademikVasilije Krestic taj fenomen objanjavali kao planirani scenarijo. On kae da se sve "ini da se vojska to vie obezglavi, da se rastroji, das se uini nesposobnom. To je posebno dolo do izraaja u sluaju nesree dvojice gardistva Bojim se da je vojska u ovom trenutku i zbog toga izgubila od ugleda koji je imala i koji bi morala da ima.136 Posle Topidera i serije ubistava u kasarnama, i domai mediji su poeli postavljati pitanja o situaciju u vojsci. Odgovor na to pitanje mora se potraiti u ponaanju vojske u poslednje dve decenije i u njenoj nesposobnosti da razume aktuelna dogaanja, ali i u njenoj instrumentalizaciji. Serija incidenata samo na dramatian nain ukazuju na njenu dubinsku krizu, pre svega krizu identiteta. Na primer, dogaaj u Vojnom muzeju na Kalemegdanu, u prolee 2004. godine, kada su pukovnik Dragan Nikoli i saradnici137macolom razbili ehitske niane, spomenik nesporne kulturoloke vrednosti samo zato to je muslimanski, zatim "patriotska beseda" pukovnika Radeta Rajia, profesora u Vojnoj akademiji, 14. februara 2004. povodom 200-godinjice Prvog srpskog ustanka i mnogi drugi.
Alternativa plitikbzbdnsn NT opcii

Rasprave o reformi vojske, kao i usvojeni strateki dokumenti, pokazuju da se Srbija jo uvek nije opredelila u pogledu novog bezbednosnog koncepta. Sve nedoumice polaze od uverenja da Srbija ne sme iskljuivo da se oslanja na meunarodnu zajednicu u situaciji kada ona jo uvek ima nereena teritorijalna pitanja sa svojim susedima. S jedne strane, postoji svest da je neophodno odrati odnose SCGSAD na zadovoljavajuem nivou, dok se s druge smatra neprihvatljivim "nkritik praenje nlga SD i munrdnih rgnizci".
135 Intervju biveg naelnika RDB Gorana Petrovia: "Sluaj pukovnika osia"; Danas, 9. 11. 2004. (Intervju prenet iz nedeljnika Vreme.) 136 Svedok, 24. 09. 2004. 137 Milica Jovanovi: "Radnici Vojnog muzeja unitili ehitske niane"; Danas, 15. 4. 2004.
138
aslav D. Koprivica, "Od koga bi nas titio NATO", Nova srpska politika misao, Ogledalo, 17. 3. 2005.
2001.
139
110
111
Uklanjanje nepodobnih
Planirani pogrom protiv svih policajaca koji su se istakli u akcijama "Svedok" i "Sablja" zapoeo je 17. marta 2004; povod nije bio bez politike i simbolike ironije. Naime, tog 17. marta uvee povelika grupa fudbalskih huligana, ekstremnih desniara i obinih kriminalaca krenula je da spali beogradsku Bajrakli damiju. Naelnik GSUP Beograd, general Milan Obradovi oekivao je to i rasporedio oko damije stotinak svojih policajaca i jedna vatrogasna kola. Napad je, meutim, bio ei nego to je procenjeno da e biti, pa je Obradovi u vie navrata od MUP Srbije traio pojaanja i odobrenje za primenu sile, tanije suzavca. Nije dobio ni jedno ni drugo, iako je imao nekoliko povreenih policajaca, od kojih jednog teko ranjenog i u komi. Komandir jedinice morao je gumenim mecima da odbija napad od svojih ljudi. Na kraju je Obradovi morao privatnom linijom da pozove generala Gorana Radosavljevia "Gurija", komandanta andarmerije. Guri nije imao nikakvih raspoloivih snaga u Beogradu, pa je poslao andarme iz Novog Sada, ali su oni stigli prekasno. Taj dogaaj posluio je kao izgovor za smenjivanje generala Obradovia: premeten je u Kurumliju za "savetnika" u lokalnom OUP. Pravi razlog je druge prirode: Obradovi se istakao u akcijama "Svedok" i "Sablja" i u razbijanju Zemunskog klana. Pre nego to e ga poslati u Kurumliju, novi naelnik Javne bezbednosti, tada pukovnik Miroslav Miloevi, traio je od Obradovia da mu kae ko je spreio neko njegovo, Miloevievo, unapreenje nekoliko godina ranije (zbog umeanosti u izvesnu aferu); Obradovi mu nije rekao i dobio je reenje za Kurumliju. Osim njega smenjen je i Vladan Lukovi, naelnik OUP Stari grad ni kriv ni duan. Od prolea do jeseni 2004. ministar unutranjih poslova Dragan Joi i naelnik Resora javne bezbednosti, general Miroslav Miloevi smenili su i premestili na marginalne poloaje u MUP sledee policijske oficire, koji su svojim radom, profesionalnou i zalaganjem izneli akcije "Svedok" i "Sablja", ljude iji su talenat, rad i potenje bili uzor policajcima: - generala Milana Obradovia,1 naelnika SUP Beograd, i jednog od najboljih poznavalaca organizovanog kriminala; premeten u Kurumliju, pod izgovorom da nije spreio paljenje damije u Beogradu, 17. marta; zapravo je namerno ostavljen bez pojaanja te noi; - pukovnika Branka Mogona, Obradovievog pomonika za kriminalistiku policiju; premeten u vatrogasce; - generala Boru Banjca, naelnika UBPOK; premeten za naelnika OUP ukarica;
Javna bezbednost i dravna bezbednost

Politizacija i paraliza policije
Tokom vanrednog stanja i akcije "Sablja" kriminalna scena u Srbiji bila je praktino "resetovana". Skoro cela krivina evidencija prola je kroz pritvore, a vrh organizovanog kriminala bio je odseen. Policija je do polovine 2004. godine ostala u prednosti steenoj tada: to se vidi iz povoljnih statistikih podataka (opti pad kriminaliteta, rasvetljavanje krivinih dela, zaplene narkotika, razbijanje krijumarskih lanaca za narkotike i ilegalne imigrante itd.). Dolaskom na vlast vlade Vojislava Kotunice stanje u policiji poinje naglo da se menja. Razlozi za nepotreban i tetan pogrom u MUP ideoloke su prirode: Demokratska stranka Srbije dolazi na vlast ve uveliko iritirana i optereena paranoidnim idejama o prethodnoj vladi DOS, to se jasno videlo u njihovim javnim istupima. Stranaka dogma bila je, ukratko, da je DOS zloinaka organizacija, a naroito Demokratska stranka; da je Zoran ini bio zloinac, pa je prema tome cela njegova vlada zloinaka organizacija. Funkcioneri DSS slavodobitno su nagovetavali kako e "zatvori u Srbiji biti tesni" kad oni raiste stvari; tvrdili suda e se videti da je inia ubila Demokratska stranka, kao i Momira Gavrilovia i ostale, a naroito Duana "Duu" Spasojevia i Mileta "Kuma" Lukovia u Meljaku, 27. marta 2003. DSS je uloio veliki napor u dokazivanju da je DOS hteo da uhapsi i Kotunicu za vreme vanrednog stanja, te da su ga Dravna bezbednost, nakon toga BIA, stalno prislukivala. Da je to tako Kotunicu su ubeivali stranaki drugovi i savetnici, koji su uz to obeavali i dokaze; to je bila partijska linija u ijoj su se egzegezi isticali (i kompromitovali) skoro svi iz vrha DSS. Onda su doli na vlast i trebalo je ispuniti obeanja. Politika DSS na planu unutranjih poslova i dravne bezbednosti moe se opisati ukratko kao politizacija i revanizam. Za ministra je doveden Dragan Joi, ovek koji je ve izraavao otvorene simpatije za JSO i Legiju Milorada Lukovia; za naelnika Javne bezbednosti postavljen je policijski oficir Miroslav Miloevi, ovek koji otvoreno tvrdi da je Ulemek njegov prijatelj i da "nevin trune u zatvoru". U prolosti obojice, (i Jocia i Miloevia ima elemenata koji bi u normalnim okolnostima iskljuivali mogunost da se na tim mestima nau.
1 M. Obradovi je 22. 3. 2005. pritvoren pod sumnjom da je iznu ivao obavetenja od Nikole Maljkovia i Dragana Ilia, lanova tzv. Makine grupe, kojima se bez uspeha sudilo za ubistvo generala policije Boka Buhe.
112
113

pitanje, a neki i hapeni". Iz unutranjosti Srbije poele su da stiu primedbe da se naelnici SUP i OUP postavljaju po politikim kriterijumima. Najbolja ilustracija politizacije Javne bezbednosti pored kadrovske politike bile su izjave ministra Joia i naelnika Javne bezbednosti Miloevia. im je postao ministar, Dragan Joi je izjavio, kako istragu u sluaju inievog ubistva treba sprovesti iznova, iako je glavni pretres ve uveliko trajao. Miloevi, osim to je priao okolo kako njegov "drugar (Legija) nevin trune u zatvoru", dopustio je sebi ocenu da je optunica protiv inievih ubica "na staklenim nogama". Time su se obojica otvoreno stavili na stranu onih koji od poetka revidiraju i osporavaju sve to su policija, BIA, tuilatvo i sudovi uradili od 2002. do 2005. na razbijanju sprege organizovanog kriminala, podivljalih frakcija Dravne bezbednosti, korumpiranih tuilaca i sudija i delova politike elite. Oni su svoju dravnu funkciju u MUP shvatili kao priliku za teranje partijske linije i dogme DSS, po svaku cenu. Poseban problem pojavio se sa imenovanjem Vladimira Boovia za generalnog inspektora MUP. To je imenovanje bilo politiko (SPO) i nepromiljeno. Taj mladi advokat neispitane prolosti poeo je da svojim ponaanjem nanosi tetu ugledu policije i svoje Slube, to e poetkom 2005. rezultirati skandalom sa hapenjem generala Milana Obradovia. Novi ministar policije Joi nastavio je proces reformi i obnove zapoete za vreme vlade DOS, ali bez velikog entuzijazma i angamana. Neki nacrti zakona koje je pripremila prethodna vlada u meuvremenu su "prepakovani" i treba da se pojave pred Vladom. Posle preuranjenih i ispostavilo se sasvim neopravdanih optubi protiv ministra policije u inievoj vladi, Duana Mihajlovia, za korupciju, a u vezi sa ugovorima koje je tadanji MUP sklapao sa velikim stranim kompanijama, Dragan Joi je sa ponosom poeo da objavljuje kako, sistemi za digitalnu identifikaciju i taktike telekomunikacije, ugovoreni u vreme Mihajlovia, kreu u realizaciju. Uprkos opisanim problemima, policija je nastavila da radi i da eksploatie rezultate akcije "Sablja". Mada je polovinom 2004. zabeleen izvestan pad stope rasvetljenih predmeta (protumaen padom motivacije policajaca zbog politikih istki u MUP), ukupni rezultati i dalje su razumno zadovoljavajui, s obzirom na okolnosti i zaostatke kriminalistike policije u tehnici i ljudstvu tokom Miloevieve vlasti.
- pukovnika Mileta Novakovia, zamenika naelnika UBPOK; premeten u pograninu policiju; - pukovnika Vladana Anojia, policajca sa odlinim rezultatima, naelnika OUP ukarica; premeten za obinog operativca u OUP Zvezdara; - Generala Gorana "Gurija" Radosavljevia, premetenog s mesta komandanta andarmerije na mesto "savetnika", pa je poetkom 2005. zatraio raskid radnog odnosa; na elo andarmerije postavljen je gen. Borivoje Tei2 iz Gardijske brigade Vojske; Radosavljevi je kasnije izjavio da je traio penziju, jer mu je bilo dosta optubi da sa Obradoviem i raznima "kuje zavere". Za osam meseci mandata, ministar Joi smenio je 18 (od 27) naelnika sekretarijata i 15 naelnika uprava u MUP. Dragan utanovac, funkcioner DS i nekadanji predsednik Odbora za bezbednost Skuptine Srbije, smatra da je neprihvatljivo da nijedan naelnik u poiciji koga je postavila prethodna vlada nije ostao na dunosti.3 Neboja ovi, ef Koordinacionog tela za jug Srbije, takoe je smenu komandanta andarmerije Radosavljevia okarakterisao kao "politiku smenu i pokuaj premijera Srbije Vojislava Kotunice da uvede jednopartijski sistem".4 Pored istke nosilaca akcija "Svedok" i "Sablja", jedan od prioriteta rada MUP postalo je traganje za dokazima da je Momira "Gavru" Gavrilovia, biveg pripadnika DB, ubila Vlada DOS preko "svojih kriminalaca" (Dejan Milenkovi Bagzi, Ljubia Buha ume i Dragan "Tea" Nikoli): na tu okolnost mesecima su voeni informativni razgovori sa raznim policajcima i visokim oficirima; neki su ucenjivani, nekima je preeno, a nekima obeavano svata: samo da priznaju ko je ubio Gavru. Odgovor je bio: "da sam znao ko je ubio Gavru bio bih ga uhapsio odmah"; ali taj odgovor nije pomogao nikome. Takva politika u MUP, koja se nastavila i poetkom 2005, dovela je do izvesnog usporavanja, odnosno paralize u policiji. Policajci su sebi poeli da postavljaju logino pitanje: "a zato bih se ja isticao u slubi, kada su najbolji meu njima, Obradovi, Mogon, Banjac, Novakovi i drugi, dovedeni u
2 Analitiar i urednik biltena "Defense and Security", Aleksandar Radi je za Danas (21-22 8. 2004) izjavio da se najnovije smene mogu tumaiti kao "uspostavljanje tvrdolinijske struje koja nastupa pod okriljem DSS". Takoe je rekao da "DSS predstavlja mainu za reciklau prepetooktobarskih kadrova, mada se samom Teiu ne bi moglo odmah pripisati da je od onih koji imaju stari, prepetooktobarski pogled na stvari. General Radosavljevi je najveu mo imao onda kada je povezivan sa DS. injenica da su dosad smenjeni svi vaniji efovi u policiji i nesumnjivo je da su i razlozi za smenu Radosavljevia pre svega politiki. Navedeni razlozi o reorganizaciji policije ne mogu biti uverljivi, jer reorganizacija nije personalno pitanje. Nita drugo nije promenjeno, sem to je umesto Radosavljevia postavljen Tei. Zanimljivo je to to sada vana mesta u vojsci zauzima takoe kadar iz Gardijske brigade. Razlog za to je to je Gardijaska brigada blia ljudima koji odluuju. 3 Danas, 21-22. 8. 2004. 4 Danas, 19. 8. 2004.
Kadrovske "istke" u BIA

Do dolaska Radeta Bulatovia5 na elo BIA njegovi prethodnici Mia Milievi i Goran ivaljevi uspeli su da dobrim delom oiste Agenciju od
5 Rade Bulatovi je zajedno sa generalom Acom Tomiem bio uhapen u akciji "Sablja", ali je nakon nekog vremena ipak puten. Zbog neosnovanog hapenja i
114
115

strane Resora dravne bezbednosti Radomira Markovia i Uprava bezbednosti Vojske u periodu pre i oko 5. oktobra 2000 godine. BIA se, dakle, 2004. godine bavila manje-vie sama sobom; Rade Bulatovi uspeo je da je dri na naslovnim stranama novina, sasvim suprotno od namere njegovih prethodnika. Njegovo rukovoenje Agencijom tokom 2004. bilo je povremeno protivreno: poeo je sa zamerkama Milieviu i ivaljeviu da su se previe zbliili sa strancima, iako je re bila o redovnoj i normalnoj saradnji sa saveznikim slubama, da bi i sam uskoro poeo da se nudi za saradnju svima i da nosi delove arhive u inostranstvo6. Kao i u sluaju Vladimira Boovia, postavljanje politikih nesposobnih i kompromitovanih ljudi na kljuna mesta, u krajnje osetljivim dravnim organima, ima pogubne posledice. Ovakvo kadrovsko reenje optereuje i teti rad Agencije. To je samo jo jedan dokaz da srbijanski politiari manje misle na dravu, a vie insistiraju na sitnim partikularnim interesima i svojim predrasudama.
neradnika, kompromitovanih ljudi, ljudi koji su bili u vezi sa organizovanim kriminalom, ostataka Miloevieve kadrovske politike i uopte, od kadrovskog vika svih vrsta. Ukupno je otputeno ili stavljeno na raspolaganje MUP, 1005 lica. Uporedo sa time, BIA je nastavila da sve blie sarauje sa Javnom bezbednou, pogotovo sa Upravom za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK) i Kriminalistikom policijom. Dolazak Bulatovia na elo Agencije prekinuo je sve to: on je kao svoj prvi zadatak uzeo dokazivanje partijske dogme Demokratske stranke Srbije da je prethodna vlada prislukivala i htela da uhapsi Kotunicu; da je ubila Momira Gavrilovia; jednom reju da je bila zloinaka organizacija. Taj bivi struno-politiki, bivi savetnik za bezbednost Vojislava Kotunice, u civilu konzularni inovnik za kojim se vuku neke nerazjanjene afere u vezi sa finansijama, a u prethodnom politikom ivotu ovek blizak JUL i SPS, krenuo je u kadrovske istke. Jedino iskustvo iz oblasti dravne bezbednosti stekao je u Kabinetu kod Kotunice, spletkarei u savezu sa Ljiljanom Nedeljkovi, Gradimirom Naliem i generalom Acom Tomiem. Po dolasku na elo Agencije, Bulatovi je prvo pomerio na marginu prethodnog direktora Miu Milievia i njegovog zamenika Gorana ivaljevia; zatim je u Agenciju vratio neke ljude koji su uklonjeni zbog nerada, nesposobnosti i drugih stvari; do novembra 2004. nije postavio zamenika direktora, svestan da bi njegov kandidat (Mia Viloti) naiao na jak otpor radnika BIA. Smenio je naelnika VII (tehnike) uprave BIA, jer je ovaj tvrdio da Kotunica nije bio prislukivan; eljka Raetu premestio je u Zajear, samo zato to je bio lan Koraeve komisije. Bivi naelnik RDB Goran Petrovi zavrio je kao analitiar u Protivpoarnoj upravi MUP, dakle kao vatrogasac, poto ga je drao bez posla i na fiktivnoj savetnikoj funkciji nekoliko meseci, a onda ga proglasio za "neradnika". Glavni prioritet rada Agencije od Bulatovievog imenovanja postalo je grozniavo traganje za dokazima da je Vojislav Kotunica bio prislukivan; da je prethodna vlast htela da ga uhapsi u vreme akcije "Sablja"; da su Bulatovievi prethodnici inili zloupotrebe i krivina dela; zanimljivo je da se nije tragalo za zloupotrebama Jovice Staniia (1991-1998), Radomira Markovia (1998-2001) i Andrije Savia (novembar 2001-januar 2003), kao i njihovih zamenika i potinjenih, ve su napori usmereni na Gorana Petrovia (januar-novembar 2001) i Miu Milievia (januar 2003-mart 2004). Nisu nali nita, ali su zato napravili nekoliko nepotrebnih i neargumentovanih afera. Sve aktere "Svedoka" i "Sablje" osumnjiili su da su posle promene vlasti stvarali "krizne tabove i paralelne centre moi". Na osnovu tih sumnji traili su naloge za prislukivanje; irei paranoju u Vladi i DSS priama o "zaveri" bivih visokih funkcionera policije i BIA, politiara DOS, novinara itd. Ima ta paranoja (kao i svaka paranoja) i svoje realne razloge: Vojislava Kotunicu jeste prislukivan, ali od
viemesenog pritvora u akciji "Sablja", drava je Radetu Bulatoviu isplatila na ime naknade tete 669.000 dinara. Kurir, 2829. 8. 2004.
6 Vladimir-Beba Popovi u emisiji B92 Insajder, 31. januar 2005. je izjavio da je "naelnik slube bezbednosti jedne drave napravio kopiju arhive te slube, celokupnu i odneo i predao drugoj dravi i drugoj slubi. To je uradio Rade Bulatovi kad je odlazio u Ameriku, traio je od svojih da mu nasnime kompletnu arhivu Dravne bezbednosti, da on sa sobom ponese u CIAu. Kad su ga ovi pitali, kao o emu se radi, ako mu neto bude zatrebalo da ga ovi pitaju tamo, da on moe to sa diskova da skine i da im kae.", 31. 1. 2005.
116
117
IV
118
119
Institucionalno-pravni okvir Dravne zajednice SCG

Kao i 2003, i 2004 godinu, funkcionisanje na nivou Dravne zajednice Srbija i Crna Gora, obeleeno je nesaradnjom i meusobnim optuivanjem lanica ko je odgovoran za slabo funkcionisanje njenih organa ili tekoe oko njihovog formiranja. Ovakvo postupanje lanica, imalo je i ima svoje reperkusije na unutar politikom i spoljno-politikom planu. Na unutar politikom, prvi nivo problema, javlja se u vezi sa pitanjem izbora poslanika za skuptinu Dravne zajednice SCG. Shodno odredbama l. 9. Zakona za sprovoenje Ustavne povelje, izbori za skuptinu Dravne zajednice sprovode se neposrednim izborima u roku od dve godine po usvajanju Povelje, to jest do februara 2005. Srbija je 24. decembra 2004. godine usvojila Zakon o izboru poslanika Skuptine SCG, kojim je predvieno biranje poslanika neposrednim putem, ime je izrazila vrst stav o ovom pitanju. S druge strane, vlasti u Crnoj Gori nisu voljne da organizuju neposredne izbore za Skuptinu, jer smatraju da postoji mogunost da ista bude ubrzo ukinuta u sluaju da uspe referendum o nezavisnosti Crne Gore, ije sprovoenje moe da se sprovede po isteku trogodinjeg perioda (mart 2006. godine), a moda i ranije. Nesprovoenje neposrednih izbora za parlament Dravne zajednice, osim to bi znailo povredu Ustavne povelje, znaajno bi doprinelo daljem slabljenju institucija Dravne zajednice. Meutim, sutina problema lei u injenici da vei deo politikog mnjenja u Crnoj Gori insistira na nezavisnosti Crne Gore i njenoj samostalnoj integraciji u Evropu. injenica da je proces integracije SCG u evropske i svetske tokove (posebno ekonomske), uslovljen saradnjom Srbije sa Hakim tribunalom (koje evidentno nema), ukazuje da je zahtev za nezavisnou potpuno legitiman i opravdan. Osim na unutar-politikom nivou, elja sa osamostaljivanjem Crne Gore dobila je i konkretan podsticaj na meunarodnom planu, odlukom Evropske komisije o dvostrukom koloseku integracija za republike lanice. Drugi nivo problema, tie se ne-funkcionisanja Suda dravne zajednice SCG, to je samo nastavak prakse o kojoj smo govorili u naem izvetaju iz prethodne godine1.
1 Videti "Ljudska prava i odgovornost Srbija 2003, str.100, izdava Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd 2004.
120
121

nacrta Uredbe koja ureuje ovo pitanje od strane Saveta Evrope, a javnosti jo nije poznato kakvo reenje predvia ova Uredba. Prema dostupnim informacijama, Evropskom sudu za ljudska prava do sada je direktno dostavljeno vie od 400 predstavki graana SCG. One se izmeu ostalog odnose na pitanja neregulisane svojine i vlasnitva, neprimerenu duinu trajanja sudskih postupaka, pravinost sudskog postupka i korupciju u dravnim organima, kao i na veliki broj nereenih predmeta u sudovima obe lanice. Posle vie od godinu dana, posebna ekspertska komisija odabrala je tri kandidata iz SCG za izbor za sudiju Evropskog suda za ljudska prava, a ovaj predlog usvojio je i Savet ministara SCG. Predlog je uputen na usvajanje u Strazbur. Na sednici Parlamentarne skuptine Saveta Evrope odranoj krajem januara 2005. godine, na mesto sudije iz SCG izabran je Dragoljub Popovi. U pogledu obaveza prema Evropskoj konvenciji o spreavanju torture (stupila na snagu 1. jula 2004), vlasti SCG su upoznale Komitet za spreavanje torture o nadlenim organima zaduenim za prijem nota upuenih Vladi, a obavljeno je i imenovanje slubenika za vezu. Tokom septembra 2004. godine realizovana je prva, dvonedeljna poseta, delegacije Komiteta za spreavanje torture (CPT) ustanovama u SCG u kojima se nalaze osobe liene slobode. Nakon estokih pritisaka meunarodne zajednice, stranih i domaih nevladinih organizacija, sa zakanjenjem od godinu i po dana3, 18. novembra 2004. godine, usvojen je Zakon o prenoenju nadlenosti vojnih sudova, vojnih tuilatava i vojnih pravobranitva na organe drava lanica (stupio na sangu 1. januara 2005. godine), ime je ispunjena jedna od obaveza prema lanstvu u Savetu Evrope. Prema procenama radi se izmeu 8.000 do 11.000 upravnih, krivinih i parninih predmeta koja e preuzeti posebna vojna odeljenja formirana u Okrunom sudu u Beogradu, Novom Sadu i Niu, dok je u Vrhovnom sudu Srbije organizovano Vojno odeljenje. Nadlenosti vojnih tuilatava preuzela su okruna javna tuilatva Beograda, Novog Sada i Nia, a predmete Vojnog pravobranilatva preuzelo je Republiko javno pravobranilatvo. S obzirom na poveani obim posla, bie neophodno angaovati dodatni broj sudija, jer su sve sudije i tuioci vojnih sudova i tuilatava izgubili taj status. Dodatne sudije bie birane na osnovu konkursa, koji bi trebalo da raspie Visoki savet pravosua, a birae ih parlament kao i sve druge sudije.
Iako je jo juna 2003. godine donet Zakon o sudu SCG, Sud u praksi jedva da je zapoeo s radom. S godinu dana zakanjenja, u maju 2004. izabrano je sedam, a u junu i osmi sudija, ime je ovaj sud formalno konstituisan. Meutim, poetak rada suda mesecima je odlagan zbog na prvi pogled formalnih, ali u sutini iz politikih, gore navedenih razloga. Najpre, sud nije zapoinjao sa radom "zato to nije naena nijedna adekvatna zgrada u Podgorici", u kojoj je po zakonu sedite ovog suda. Taj problem je i dalje ostao nereen, tako da je privremeno sedite suda u Beogradu. Drugi problem, javio se na relaciji finansiranja rada suda (plate sudija i slubenika, oprema itd.), jer nijedna od republika nije bila spremna i voljna da izdvoji pare za njegov rad. Zbog nedostatka finansija, kasnilo se i sa usvajanjem Poslovnika o radu suda SGG, koji je usvojen tek 28. decembra 2004. godine (stupio na snagu 5. januara 2005. godine), a kojim se ureuje postupak pred ovim sudom. Prema reima predsednika Suda, Slobodana Perovia2, prvi predmeti koje e Sud uzeti u razmatranje bie 421 predmet koji nije reen od strane Saveznog ustavnog i Saveznog suda od ukupno vie od 3.000 zaostalih predmeta. Neki od ovih predmeta bie dostavljeni Ustavnim sudovima republika lanica, to ukljuuje i predmete iz oblasti vojnih sudova, koji su 31. decembra 2004. godine prestali sa svojim radom. Aktivnost i uspenost rada ovog Suda u neposrednoj je vezi sa reavanjem odnosa republika lanica u dravnoj zajednici, kao i njihove spremnosti da obezbede uslove za njegov nesmetan rad i redovno finansiranje. Osim navedenih problema, postoji i sutinska nejasnoa oko nadlenosti ovog suda, a koji se tie obraanja graana ovom Sudu kao poslednjoj sudskoj instanci. Prema jednima, ovaj Sud predstavlja poslednju sudsku instancu pre obraanja Evropskom sudu za ljudska prava, a prema drugima, obraanje Evropskom sudu za ljudska prava nije uslovljeno prethodnim pokretanjem postupka kod ovog suda. Izvesno je da je dosadanja praksa, to zbog nefunkcionisanja Suda, to zbog sumnji u njegovo funkcionisanje u budunosti, pokazala da ovo drugo miljenje preovladava. Ovaj stav je u skladu sa rezervom koju je SCG stavila prilikom ratifikovanja Evropske Konvencije, prema kojoj se odredbe l. 13. Konvencije (pravo na delotvoran pravni lek) nee primenjivati u pogledu pravnih lekova koji su u nadlenosti Suda Srbije i Crne Gore, sve dok taj sud ne pone sa radom. Sporost i neusaglaenost organa SCG, na spoljno politikom planu, iskazana je u pogledu implementacije obaveza preuzetim ratifikovanjem Evropske konvencije o ljudskim pravima (na snazi od 3. marta 2004.godine). Iako su vlasti SCG preduzele odreene korake u pogledu uspostavljanja kancelarije Dravnog agenta pred Evropskim sudom za ljudska prava, jo uvek nije postignut konsensus o modalitetima strukture kancelarije agenta, jer Crna Gora predlae da svaka lanica ima svog agenta. U toku je ekspertska analiza
2
Politika 3. 12. 2004.
3 Odredbom l. 66. Ustavne povelje dravne zajednice Srbija i Crna Gora od 4. februara 2003. godine, "nadlenosti vojnih sudova, tuilatva i pravobranilatva prenose se na organe drava lanica, u skladu sa zakonom". Prema odredbi l. 24. Zakona o sprovoenju Ustavne povelje, "vojni pravosudni organi nastavljaju rad do donoenja zakona iz l. 66. Ustavne povelje", a zakon iz stava 1. istog lana "donosi se u roku od est meseci od dana stupanja na snagu Ustavne povelje".
122
123

Marianin (DSS), a potom i 2. februara kada je formirana vlada na elu sa predsednikom Vojislavom Kotunicom (DSS), potpredsednikom Miroljubom Labusom (G 17+) i ministrima iz navedenih partija. Vie puta neuspeli izbori za predsednika Republike Srbije, pokazali su da Srbija izvesno nee dobiti novog predsednika dok izborno zakonodavstvo ne bude promenjeno. Izmenama i dopunama Zakona o izboru predsednika Republike Srbije usvojenom 25. februara 2004. godine, izmeu ostalog, ukinuta je odredba o neophodnom izlasku 50% glasaa da bi izbori bili punovani. Na izborima odranim 13. i 27. juna 2004. godine, za predsednika Srbije sa 53% glasova izabran je Boris Tadi iz DS, u konkurenciji sa Tomislavom Nikoliem iz SRS, koji je osvojio 45% glasova. Od ukupno upisanih 6,532,940 glasaa u Srbiji, na predsednikim izborima glasalo je 3,180,682 ili 48,7 odsto od ukupno upisanog broja glasaa. Izborom Borisa Tadia Srbija je nakon godinu i po dana, od prestanka mandata prethodnog i njegove predaje Hakom tribunalu, (Milan Milutinovi), dobila predsednika republike, ime je ova institucija konano dobila svoj lik u svakodnevnom ivotu. Septembra i oktobra 2004. godine odrani su i lokalni izbori u Srbiji koji e ostati upameni po stopi izlaznosti od 34 odsto od ukupnog broja glasaa, to je najnii procenat u poslednjih 14 godina, ali i znaajan parametar koju pokazuje kontinuiran pad poverenja graana u institucije sistema. Srbija se nala u paradoksalnoj situaciji, kada se konano i po prvi put od pada Miloevia, formirane praktino sve institucije sistema ili postavljeni/izabrani nosioci vlasti u njima (na emu je nova vlast najvie insistirala), poverenje graana u iste je na najniem, a pesimizam na najviem nivou. O oekivanjima graana u 2004. godini i 2005. godine najbolje svedoe podaci, koje je u novemebru 2004. godine objavila agencija TNS Medium Gallup. Prema rezultaima njihovih istraivanja s kraja 2003. godine, 32 odsto ispitanika je smatralo da e 2004. godina biti bolja od 2003 godine, dok je 25 odsto ispitanika smatralo da e biti loija. Istovetno istraivanje s kraja 2004 godine, pokazuje da 22 odsto ispitanika oekuje da e 2005. godina biti bolja, dok ak 43 odsto smatra da e biti gora u odnosu na 2004. godinu. Od 65 zemalja sveta u kojima je sprovedeno ovakvo istraivanje, Srbija je sa 43 procenata pesimimistikih graana zauzela etvrto mesto u svetu. Prema rezultatima istraivanja javnog mnjenja agencije Strategic Marketing iz decembra 2004. godine, poverenje u Republiku vladu ima 8 odsto ispitanika (sa pravom glasa), u Republiku skuptinu 6 odsto ispitanika, u predsednika Republike 22 odsto, u policiju 17 odsto, a u sudstvo 8 odsto ispitanika. Istraivanje javnog mnjenja agencije Faktor Plus iz novembra 2004. godine, pokazuje sline podatke. Veliko poverenje u Republiku vladu ima 6,9 odsto ispitanika (s pravom glasa), u Republiku skuptinu 5,3 odsto, u predsednika Republike 19,3 odsto a u policiju 7,1 odsto ispitanika (nema
125
Ostali zaposleni u vojnim pravosudnim organima imae mogunost da budu preuzeti od strane civilnog pravosua, pod uslovom da napuste vojsku. S obzirom na veliki broj preuzetih predmeta i manjak sudija i tuilaca, to je posledica doneenja zakona bez prethodne pripreme za njegovu implementaciju, u procesuiranje su uzeti samo hitni, uglavnom pritvorski predmeti ili predmeti interesantni javnosti (smrt dva vojnika u kasarni u Topideru, smrt vojnika u Laevcima kod Kraljeva i albanskog mladia na granici Srbije i Crne Gore i Makedonije). Sluajevi biveg generala Momila Periia optuenog za krivino delo pijunae iz l. 128. st.1.OKZ, Miodraga Sekulia i Vladana Vlajkovia, optuenih odavanje vojne tajne l. 224. st. 2 u vezi st. 1 OKZ, i to u kvalifikovanom obliku (odavanje strogo poverljivih podataka), jo uvek nizu uzeti u razmatranje. U meuvremenu je protiv Momila Periia podignuta optunica i on je dobrovoljno otiau Hag poetkom marta 2005. godine. Upravo ovaj sluaj bie lakmus test za "novo" civilno pravosue da pokae, da li je zaista civilno ili je sa prenoenjem nadlenosti sa vojnog, preao i njihov nain razmiljanja i postupanja. U kontekstu drugih preuzetih, a neispunjenih obaveza SCG prema lanstvu u Savetu u Evrope, od nje se oekuje da do 3. aprila 2005. godine (dve godine od momenta prijema u lanstvo), potpie/ratifikuje: Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi, Evropsku povelju o regionalnim ili manjinskim jezicima, Evropsku okvirnu konvenciju o prekograninoj saradnji sa prateim protokolima i Izmenjenu evropsku socijalnu povelju. Prema postojeem stanju u Dravnoj zajednici SCG i uobiajeno sporom tempu rada, malo je izvesno da e ove obaveze biti ispunjene u roku.
Institucionalno-pravni okvir i ljudska prava Srbija

Nakon vanrednih parlamentarnih izbora odranih 28. decembra 2003. godine, na koje je izalo 59% procenata glasaa, Srbija je dobila novi saziv parlamenta. Prema volji glasaa od ukupno 250 poslanikih mandata, Srpska radikalna stranka (SRS) je osvojila najvie 82, a slede Demokratska stranka Srbije (DSS) sa 53, Demokratska stranka (DS) sa 37, G 17+ sa 34, koalicija Srpski pokret obnove-Nova Srbija (SPO-NS) sa 23 i Socijalistika partija Srbije (SPS) sa 21 mandatom. S obzirom da nijedna stranka nije mogla samostalno da formira vladu, nakon vienedeljnih meusobnih pregovora, ucena, obeanja i pretnji meunarodne zajednice da su sve opcije, osim bilo kakve koalicije sa SRS, prihvatljive, dogovoreno je da okosnicu budue vlade ini koalicija DSS, G 17+, SPO-NS i SPS. Ovaj dogovor potvren je 27. januara 2004. godine na prvoj, konstutivnoj sednici Narodne skuptine, kada je za predsednika Skuptine izabran Dragan
124

pokrajine); nain izbora predsednika Republike i njegova ovlaenja (posredno ili neposredno, jaka ili slaba) i dr. Ni godinu dana od mandata nove vlasti, nije uinjen bitan pomak ka izradi nacrta Ustava koji bi bio podoban za usvajanje i prihvatljiv za sve stranke. Krajnje je neizvesno kada e Srbija napustiti model ureenja drave koji je ostavio Slobodan Miloevi i njegovi ustavotvorci. Na zakonodavnom nivou, proces donoenja reformskih i sistemskih zakona odlikovao se sporim tempom i neujednaenim aktivnostima nadlenih ministarstava u razliitim oblastima pravnog sistema. Kada su u pitanju ljudska prava usvojeno je nekoliko zakona. Meu prvim usvojenim zakonima naao se Zakon o pravima optuenog u pritvoru Meunarodnog krivinog tribunala i lanova njegove porodice (usvojen 30. marta 2004.). Izmeu ostalog, ovim zakonomom predvia se da optueni moe da ostvari pravo: na posebnu naknadu zarade; na paualnu naknadu trokova obezbeenja dokaza odbrane; na naknadu trokova obezbeenja strune pomoi pripremanja odbrane. lanovi porodice mogu da ostvare pravo: na materijalno obezbeenje; na naknadu trokova prevoza i boravka u inostranstvu radi posete optuenog; na naknadu trokova komunikacije sa optuenim. Meutim, neposredno po donoenju zakona, Advokatska komora Vojvodine i Komitet pravnika za ljudska prava pokrenuli su postupak ocene ustavnosti zakona, zbog "priznavanja ovim licima i njihovim porodicama, posebnih prava kakva nisu priznata ostalim pritvorenicima i njihovim porodicama pred sudovima, ime se naruava jedankost pred sudovima i jednaka zatita graana pred dravnim i drugim organima". Reenjem Ustavnog suda od 16. aprila 2004. godine, obustavlja se izvrenje pojedinanog akta ili radnje, koji bi bili doneti ili preduzeti na osnovu odredaba Zakona o pravima optuenog u pritvoru Meunarodnog krivinog tribunala i lanova njegove porodice. Zakon o izmenama i dopunama Zakonika o krivinom postupku (ZKP) od 28. maja 2004. godine, predstavlja kompromis izmeu nunosti da se pojedine odredbe zakona izmene i usklade za Evropskom konvencijom o ljudskim pravima5, da se ubrza postupak i pojaa procesna disciplina stranaka i da se obezbedi ostanak u pritvoru optuenih u postupcima za najtea krivina dela, koji nisu jo uvek pravnosnano okonani (npr. optueni za trostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali).
podataka za sudstvo). Svi ostali ispitanci imaju malo ili nikakvo poverenje u navedene institucije. Osim institucionalizacije, kao drugi najbitniji segment postavljanja pravnog okvira drave (na emu je premijer V. Kotunica najvie insistirao i najvie zamerao prethodim vladama), je ne-donoenje novog Ustava Srbije. "Budui da su sve druge tranzicione zemlje donosile svoje ustave u roku od godinu-dve od promene nedemokratskih reima, sramota je" rekao je premijer "da mi jo nemamo novi ustav, zbog toga to je sve bilo pree, to je za neke bilo najvanije, primera radi, lanstvo u NATO, ili to su se neke demokrate ak izrugivale potrebi promene Ustava"4. Prethodni saziv parlamenta Srbije je jo 11. aprila 2003. godine usvojio Zakon o nainu i postupku promene Ustava R. Srbije. Ovim Zakonom je formirana Ustavna komisija koja u roku od 60 dana, od dana stupanja na snagu ovog zakona, trebala da pripremi Nacrt novog Ustava. Procedura je predviala javnu raspravu, a potom na osnovu rezulatata javne rasprave, Ustavna komisija je trebala da utvrdi tekst Ustava i da ga dostavi Narodnoj Skuptini. Po daljoj proceduri, Narodna Skuptina usvaja Ustav veinom od ukupnog broja narodnih poslanika, a potom se Ustav iznosi na referendum. Referendum se smatra uspenim ukoliko je na njega izalo vie od polovine broja biraa upisanih u biraki spisak, a Ustav je potvren ako se za njega izjasni vie od polovine broja biraa izalih na referendum. Meutim, delom zbog politikih previranja i smene vlasti, a delom usled sporosti, u meuvremenu se gotovo nita od navedenog nije dogodilo. Naime, odlukom Ustavnog suda Srbije od 26. marta 2004. godine, navedeni Zakon o nainu i postupku promene Ustava, oglaen je neustavnim, ime se sve vratilo na poetak, odnosno na proceduru predvienu Ustavom iz 1990.godine (dvotreinska veina od ukupnog broja narodnih poslanika i potvrda na referendumu na kome treba da se izjasni vie od polovine ukupnog broja biraa l. 133 Ustava). Nakon odluke Ustavnog suda i parlamenta da se zapone sa radom na donoenju novog ustava, premijer Kotunica je izjavio "da bi Srbija mogla da dobije novi ustav do Vidovdana" (28. jun). Poetkom juna 2004. godine Vlada je sainila Nacrt Ustava Republike Srbije koji je dostavila republikom parlamentu na razmatranje. Osim vladinog nacrta ustava, strunoj i iroj javnosti prezentirano je jo nekoliko nacrta/modela ukljuujui i poslednji, koji je sainila grupa eksperata predsednika Republike Borisa Tadia iz januara meseca 2005. godine. Njima se predviaju razliiti koncepti ureenja drave, a take sporenja, oko kojih ve godinama nema konsenzusa, su osim pomenutih naina donoenja novog/revizije postojeeg ustava i karakter drave Republike Srbije (nacionalna ili graanska); status pokrajina (autonomne pokrajine, regioni ili asimetrine pokrajine), decentralizacija (pokrajine, regioni ili asimetrine
Politika, 5. 6. 2004.
5 Prilikom ratifikacije Evropske konvencije o ljudskim pravima, SCG je stavila etiri rezerve od kojih je prva, da odredbe l. 5. st.1. ta. (c) i st. 3, Konvencije, nee uticati na primenu vaeih pravila o obaveznom pritvoru. Ova rezerva se odnosi na l. 142. st. 1. Zakonika o krivinom postupku, koji predvia obavezan pritvor u sluaju da postoji osnovana sumnja da je lice izvrilo krivino delo za koje je predviena kazna zatvora u trajanju od 40 godina.
126
127

Trei problem je njegova implementacija u praksi, jer je prema istraivanju Transparency Serbia, za prva dva meseca od stupanja na snagu zakona od 151 zahteva za informacije, dobijeno svega 18 pravih odgovora.6 Odnos vlasti prema primeni Zakona i prema povereniku kao najvanijem organu za postupanje po zahtevima dobijanje informacija, najbolje definie sam poverenik, tj. Rodoljub abi koga na to mesto imenovala Skuptina Srbije. On je izjavio da "nema nita, ni kancelariju, ni ljude", te da je " ak i peat poverenitva platio iz svog depa, a na dva pisma upuena predsedniku Skuptine i sekretaru vlade, nije dobio ni odgovor".7 U skladu sa obavezom usklaivanja krivinog zakonodavstva sa standardima Saveta Evrope, u skuptinskoj proceduri se nalaze Predlozi Krivinog zakona Srbije, Zakona o izvrenju krivinih sankcija, Zakona o maloletnim uiniocima krivinih dela i Zakona o programu zatite uesnika u krivinom postupku. Osnovni problem u donoenju ovih zakona, nije samo u injenici da nisu u potpunosti usklaeni sa evropskim standardima, ve i da pre nego to su uli u skuptinsku proceduru u formi predloga, nisu proli kroz javne, strune rasprave, niti su na vreme dostavljeni Savetu Evrope na ekspertizu. Ukoliko ne budu bili povueni iz skuptinske procedure, tekst ovih zakona moi e se menjati samo amandmanima, to svakako nije zadovoljavajue reenje. Bez komentarisanja pojedinih predloga zakona, ve se njihovim prvim itanjem i komparacijom moe primetiti njihova meusobna nesaglasnost, pa ak i protivrenost, to bi moglo izazvati ozbiljne probleme u njihovoj implementaciji. Osnovnu odgovornost za sporost u izradi ovih zakona i njeno nadoknaivanje brzopletim putanjem u skuptinsku proceduru, snosi Ministarstvo pravde koje kao nosilac reforme pravosua nije koordiniralo rad radnih grupa na izradi zakona. Oigledno je da radne grupe nisu imale uvida u meusoban rad. Odgovornost ministarstva je utoliko vea kada se ima u vidu da se radi o setu tzv. represivnih zakona, koji na najdirektniji nain utiu na ograniavanje ljudskih prava i sloboda, odnosno definiu stepen njihove zatite. Jo je gora situacija sa donoenjem novog Zakona o prekrajima koji je tek u "pripremi" i izvesno je da se nee nai u skuptinskoj proceduri u skorije vreme. Postojei Zakon o prekrajima datira jo iz 1989. godine i ako je menjan u vie navrata (najvie zbog visine zapreenih kazni), u celini je u temeljnoj nesaglasnosti sa naelima Evropske konvencije o ljudskim pravima zbog ega je SCG bila prunuena da stavi rezervu prilikom ratifikovanja Konvencije. Jedan od sutinskih zakona o kome je bilo mnogo polemike u javnosti i insistiranja na njegovom hitnom donoenju, je Zakon o stavljanju na uvid dosijea koje su tajne slube vodile o graanima. Iako je jo odlukom Ustavnog suda Srbije od 19. juna 2003. godine Uredba Vlade Republike Srbije o stavljanju na
6 7
Izmenama l. 5. i 144. ZKP-a, preciznije su definisana i proirena prava lica lienog slobode, a ovim izmenama brisan je i l. 15b Zakona o organizaciji i nadlenosti dravnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala. Izmenama l. 43. ZKP uvedena je mogunost odbacivanja zahteva za izuzee sudije ako je oigledno upravljen na odugovlaenje postupka, bez mogunosti albe, a izmenama l. 108, 115, 173, 218, 263, 299, 305 i 307, predviene su desetostruke kazne za procesnu nedisciplinu, odugovlaenje postupka, vreanje suda i sl. stranaka, advokata, svedoka i vetaka. Izmenom l. 146. predvieno je da od podizanja optunice pritvor moe trajati najdue dve godine, odnosno etiri godine za dela za koja je zapreena kazna od 40 godina zatvora. To znai ako u roku od godinu dana bude izreena drugostepena osuda kojom se prvostepena presuda ukida, pritvor moe trajati najdue jo dve godine od izricanja odluke drugostepenog suda. U kontekstu normativnog uspostvaljanja uslova za efikasniji rad pravosua, polovinom novembra 2004. godine, usvojeni su Zakon o parninom postupku, Zakon izvrnom postupku i Zakon o mirnom reavanju radnih sporova, koji su u skladu sa zahtevom da se suenja odravaju i zavravaju u razumnom roku. Zbog istog razloga, u skuptinskoj proceduri i pred skorim usvajanjem je i Zakon o posredovanju-medijaciji. Vie od dve godine u javnosti uno se raspravljalo o potrebi/nunosti donoenja Zakona o slobodnom pristupu informacijama. Konano, nakon velikih pritisaka NVO, medija i meunarodnih organizacija, 2. novembra 2004. godine usvojen je ovaj zakon. Generalno posmatrano, Zakon je usklaen sa meunarodno prihvaenim standardima i principima, koji ureuju ovu oblast, ali i dalje postoji neusklaenost sa principima iz Preporuke Saveta Evrope (2002)2 o pristupu zvaninim dokumentima. Ta neusklaenost se prvenstveno odnosi na nepostojanje prava albe na reenje visokih organa vlasti (Narodne skuptine, predsednika Republike, Vlade Republike Srbije, Vrhovnog suda Srbije, Ustavnog suda i Republikog javnog tuioca) da iz nekog razloga odbije da da informaciju (l. 22). U ovim sluajevima zatita je predviena pokretanjem upravnog spora. Drugi problem je praktine prirode i vezan je za odredbu da je "organ vlasti duan da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, traioca obavesti o posedovanju informacije, stavi mu na uvid dokument koji sadri traenu informaciju, odnosno izda mu ili uputi kopiju tog dokumenta. Ako organ vlasti nije u mogunosti, iz opravdanih razloga, da u roku od 15 dana obavesti traioca o posedovanju informacije, da mu stavi na uvid dokument koji sadri traenu informaciju, da mu izda, odnosno uputi kopiju tog dokumenta, duan je da o tome odmah obavesti traioca i odredi naknadni rok, i da mu dostavi informaciju u roku koji ne moe biti dui od 40 dana od dana prijema zahteva" (l. 16). Izrazi "bez odlaganja" i "opravdani razlozi" u praksi se mogu vrlo ekstenzivno tumaiti i ovakvim tumaenjem zahtevi za informacijom koja se dobija nakon vie od dva meseca, potpuno se obesmiljavaju.
Glas javnosti, 21. 1. 2005. Veernje novosti, 25. 1. 2005.
128
129

sudskih do dosijea BIA", ali da su ti "dosijei BIA kod nas zatvoreni", te da "ne zna kako bi izgledala ta saradnja da su krenuli sa ispitaivanjem. Nisu imali priliku da to isprobajuo". Prvi predsednik Komisije, advokat Simo Radulovi, navodi da je "komisija pokuala da mandat zapone utvrivanjem odgovornosti za krenja ljudskih prava kod svih kandidata za nove poslanike (vanredni parlamentarni izbori u decembru 2003.), ali se od toga odustalo jer nije bilo vremena. Nije prola ni ideja da se to obavi za 250 izabranih poslanika, a odmah, po konstituisanju novog saziva Skuptine, SRS je podnela zahtev za ukidanje Zakona o lustraciji ili njegovo stavljanje van snage. DSS e sigurno podrati predlog radikala".10 Zbog svega navedenog, poetkom novembra 2004. godine, Komisija je podnela kolektivnu ostavku, na koju niko iz parlamenta kao osnivaa Komisije nije reagovao. Na listi prioriteta novih vlasti nije se naao ni novi Zakon o policiji, tako da policija jo uvek ima ovlaenja prema Zakonu o untranjim poslovima iz 1991. godine, u meuvremnu samo neznatno izmenjenom. U izvetaju Generalnog sekretara Saveta Evrope SG/Inf (2004)33 od 16. decembra 2004 godine, navodi se da "u Srbiji i Crnoj Gori nije ostvaren napredak po pitanju uspostavljanja zakonodavnog okvira funkcionisanja policije i snaga bezbednosti. Posle vie od jedne godine po prijemu u lanstvo, vlasti do sada nisu uspele da donesu zakone o reformi policije. U Srbiji je pripremljen nacrt Zakona o policiji i snagama bezbednosti, meutim, jo nema indikacija kada e ovaj nacrt biti upuen na ekspertsku analizu". Na listi ekanja nalazi se i Zakon o ombudsmanu, koji je u protekle tri godine proao kroz vie javnih rasprava i ekspertskih analiza OEBS, Saveta Evrope i UN, ali jo uvek nije uao u skuptinsku proceduru. Potreba donoenja ovog zakona, izraena u l. 1. Nacrta zakona prema kome "ombudsman kao nezavisan dravni organ titi prava graana i kontrolie rad organa dravne uprave i drugih organa kojima su poverena upravna ovlaenja", odnosno "stara se o zatiti i unapreenju ljudskih prava i sloboda". Oigledno je da za vladu Vojislava Kotunice ovaj zakon nije prioritetan. Inertan odnos vlasti prema zatiti ljudskih prava vidi se i kroz njihovu "aktivnost" na planu donoenja zakona o NVO. Iako su jo tokom 2001. godine postajali Predlog zakona o nevladinim organizacijama, Saveznog ministarstva pravde11 i Predlog zakona o udruenjima, Vlada Republike Srbije, na ijem se usklaivanju sa meunarodnim standardima u meuvremenu dosta uradilo, nove vlasti su smatrale da je potreban drugaiji koncept i pristup ovoj temi. Taj novi pristup izraen je u Nacrtu zakona o udruenjima, koje je Ministarstvo za dravnu upravu i lokalnu samoupravu novembra 2004. godine dostavilo na javnu raspravu. U l. 2. ovog Nacrta, udruenje se definie kao "dobrovoljna i
Srpska re, 11. 11. 2004. Od ovog modela se ubrzo odustalo usled novog koncepta organizacije Dravne zajednice Srbija i Crna Gora.
10 11
uvid odreenih dosijea voenih o graanima Republike Srbije u Slubi dravne bezbednosti od 22. maja 2001. godine, oglaena neustavnom, jer se materija kojom se bavi Uredba (ureivanje drutvenih odnosa u oblasti podataka o linosti) ne moe ureivati podzakonskim aktom, ve iskljuivo zakonom. Meutim, zakon ne samo da nije donet, ve nije ni u pripremi. Na koferenciji za novinare, koju su organizovali Centar za unapreivanje pravnih studija (CUPS) i Centar za antratnu akciju odrali (CAA) u Medija centru 11. juna 2004. godine, predstavnici ovih organizacija, izmeu ostalog, upoznali su javnost sa zvaninim odgovorom, koji su dobili od MUP i BIA na pitanje zato nije dolo do donoenja ovog zakona. Predstavnici CUPS-a i CAA su, aprila 2004. godine ministru policije D. Joiu i direktoru BIA Radetu Bulatoviu, uz navedeno pitanje dostavili i Model zakona o otvaranju dosijea, koji su izaradili jo u martu 2003. godine. U odgovoru BIA navodi "da otvaranje dosijea nije prevashodno pitanje, ve sutina problema predstavlja mogunost njihove zloupotrebe. U odgovoru MUP navodi se "da bi (u Modelu zakona) ponuenim reenjima stvorile zakonske pretpostavke za nejednak poloaj Srbije i njenih graana po ovom pitanju u dravnoj zajednici SCG i u Srbiji, i da bi otvaranje dosijea naruilo princip nedeljivosti i jedinstva arhivske grae i predstavljalo opasnost po imovinu i ivote veeg broja ljudi"8. Nedonoenje ovog zakona je direktno uticalo na onemoguavanje primene Zakona o odgovornosti za krenje ljudskih prava (lustracija) donetog jo juna 2003. godine9, ijem su se donoenju protivili poslanici DSS. Prema Zakonu postupak lustracije se sprovodi prema licima koja su obavljali ili su kandidati za obavljanje visokih javnih funkcija . Prema licu koje je kandidat za neki od poloaja postupak za proveru krenja ljudskih prva pokree se ili po zahtevu organa i organizacija nadlenih za njihovo kandidovanje ili ga Komisija za lustraciju pokree po slubenoj dunosti. Komisija provere vri uvidom u spise Bezbednosno-informativne agencije ili ranije odnosno druge odgovarajue slube, sudske spise, spise drugih dravnih organa i organizacija koje vre javna ovlaenja. Iako je Skuptina jo jula 2003. godine izabrala 8 od devet lana Komisije, Komisija nije obradila ni jedan predmet, jer praktino nikad i nije zapoela sa radom. Vesna Raki Vodineli, jedan od lanova Komisije je izjavila nisu imali " obezbeene uslove za rad, poev od toga da nisu imali svoju adresu, nisu imali nijednog jedinog slubenika, osim privremenog sekretara. Nisu imali mogunost da dre, uvaju i vode predmete, jer je to neophodno ako ispitujue neiju odgovornost za ljudska prava. Nekoliko puta su se obraali parlamentu i nikada nisu dobili nikakav odgovor". Ona je takoe rekla da imaju "poslovnik po kome mogu daizvode razne dokaze, poev od uvida u razne dosijee od
Politika, 12. 6. 2004. Videti Ljudska prava i odgovornost Srbija 2003, str.103-105, izdava Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd 2004.
8 9
130
131

Opta sednica iz reda sudija Vrhovnog suda Srbije. Sudija ne moe istovremeno biti lan Nadzornog odbora i Velikog personalnog vea. Prema l. 7, prilikom izbora sudija, Visoki savet pravosua pribavlja podatke i miljenja od organa i organizacija u kojima je kandidat radio u pravnoj struci, ve je neophodno i da za kandidate koji dolaze iz sudova pribavi miljenje sednice sudija suda iz koga dolazi kandidat. Odredba l. 8. Zakona, predvia da Narodna skuptina za sudiju moe izabrati samo kandidata koga predloi Visoki savet pravosua, a ako predloeni kandidat ne bude izabran, Visoki savet pravosua ponovo mora utvrditi predlog sa novim kandidatom. Odlukom od 18. marta 2004. godine, Ustavni sud Republike Srbije utvrdio je da odredba lana ranijeg zakona prema kojoj Vee za pitanja sudske uprave utvruje predlog za izbor i razloge za razreenje predsednika suda, nije u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije, jer se ustanovljenjem Vea za pitanja sudske uprave (ije lanove bira Narodna skuptina) naruava naelo podele vlasti, posebno imajui u vidu da ono odluuje o pitanjima od naroitog znaaja za sudove izbor i postojanje razloga za razreenje predsednika suda. Zbog toga, lanom 13. ovog zakona, utvreno je da se predsednik suda bira i razreava po istom postupku po kome se biraju i razreavaju sudije, tj. da se ostale odredbe zakona, koje se odnose na sudije, shodno primenjuju i na predsednike sudova. Ovo znai da Narodna skuptina ne moe utvrditi prestanak dunosti sudije bez prethodne odluke Vrhovnog suda Srbije kojom se utvruje postojanje razloga za prestanak sudijske dunosti, pa prema tome i predsednika suda. lanom 15. Zakona propisano je da se postupci u kojima se utvruje postojanje razloga za razreenje i navravanje radnog veka sudije koji nisu okonani do stupanja na snagu ovog zakona nastavljaju u skladu sa ovim zakonom, i da predsednicima sudova, izabranim po Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o sudijama od 19. marta 2003. godine, prestaje dunost predsednika suda za koji su izabrani. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o javnom tuilatvu ponovo se ustanovljava nadlenost Visokog saveta pravosua da odluuje o najbitnijim statusnim pitanjima javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca. Visoki savet pravosua prema novim izmenama, preuzima ovlaenja vezana za izbor i razreenja javnih tuilaca, imenovanje i razreenje zamenika javnih tuilaca i za odluivanje u drugom stepenu o prigovorima javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca. Novina je da o premetaju zamenika javnog tuioca u drugo javno tuilatvo istog ranga, uz njegovu saglasnost, odluuje Visoki savet pravosua, a ne Republiki javni tuilac kako je ranije bilo predvieno. Zakonom o izmenama i dopunama Zakon o Visokom savetu pravosua, ispraene su gore navedene promene, odnosno Vladi je oduzeta, a Visokom savetu pravosua vraena nadlenost za odluivanje o statusnim pitanjima javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca (izbor i imenovanja). Ove izmene
133
nevladina neprofitna organizacija zasnovana na slobodi udruivanja vie fizikih i pravnih lica, osnovana radi ostvarivanja i unapreivanja odreenog kulturnog, humanitarnog, ekolokog, sportskog, strukovnog, profesionalnog, socijalnog, naunog, obrazovnog, zdravstvenog, istraivakog, razvojnog, filantropskog ili drugog zajednikog ili javnog, odnosno opteg cilja i interesa". U ovom preciznom nabrajanju razliitih interesa zbog kojih se osnivaju udruenja ili je namerno izostavljen interes zatite ljudskih prava i razvoj demokratije ili za predlagaa takvi interesi imaju znaaj koji ih svrstavaju "pod razno". Zakljuci sa Okruglog stola o Nacrtu ovog zakona (odranog 26. novembra 2004. godine) koju je Odeljenje za demokratizaciju Misije OEBS u SCG dostavilo svim uesnicima stola stoji sledea ocena nacrta Zakona o NVO: "Uesnici su se saglasili da rad na izradi zakona o udruenjima graana traje neopravdano dugo, ali da Radna verzija nacrta zakona koja je dostavljena kao materijal za Okrugli sto, nije podobna, niti je bila predviena da bude konana polazna osnova za utvrivanje zakonskog teksta".
Jo jedna neuspela reforma pravosua

Jedan od prvih koraka novog ministra pravde Zorana Stojkovia (DSS) preduzetih u cilju reforme pravosua i svakodnevno pominjanog naela legaliteta i zakonitosti, bilo je menjanje, ve vie puta menjanih zakona iz oblasti pravosua. Po hitnom postupku, bez prethodne javne rasprave i bilo kakve konsultacije sa strukovnim udruenjima, predloene su i 22. aprila 2004. usvojene izmene Zakona o sudijama, Zakona o javnom tuilatvu i Zakona o visokom savetu pravosua. Mesec dana pre toga donet je Zakon o izmenama i dopunama Zakona ureenju sudova (predvia uvoenje novih vrsta sudova i prenoenje nadlenosti sa starih na nove), kojim se rok za osnivanje ovih sudova pomera na januar 2006., odnosno januar 2007. godine12, u zavisnosti od vrste sudova. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o sudijama jedina sutinska novina je uvoenje Nadzornog odbora (lan 5), kojom se po prvi put formira telo za unutranju kontrolu rada sudija. Nadzorni odbor je telo unutar sudskog sistema koje postupa kada postoji sumnja u korupciju ili nezakonito postupanje sudije. Nadzorni odbor ine sudije kojima je dato pravo da sprovedu kontrolni postupak uz mogunost uvida u predmet, nakon ega Nadzorni odbor moe pred Velikim personalnim veem pokrenuti postupak za razreenje sudije zbog nesavesnog ili nestrunog vrenja dunosti ili predloiti izricanje disciplinske mere sudiji. Nadzorni odbor se sastoji od pet sudija koje na etiri godine bira
12 Videti "Ljudska prava i odgovornost Srbija 2003, str.114-115, izdava Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd 2004.
132

i strune javnosti, koja bi neminovno usledila. Ovakvim tendencioznim postupanjem, osim to je prekren jedan od osnovnih principa vladavine prava i pravne drave, transparentnost u donoenju zakona, proputena je jo jedna prilika da se zakoni koji neposredno definiu oblast pravosua, konano usklade sa meunarodnim standardima. Ocenu o nainu izmene ovih zakona dao je Savet Evrope u svom etvrtom izvetaju za Februar-April 2004 (SG/Inf(2004)14). U tom izvetaju se kae da su "brze i kontraverzne izmene ovih zakona uinjene od strane novog ministra pravde gospodina Zorana Stojkovia. Metodi korieni prilikom izrade i usvajanje ovih izmena su kritikovani, posebno u delu koji se odnosi na nedostatak prethodne javne debate i konsultacija sa odgovarajuim profesionalcima". Zakljuaj je da "obeanja da se zakonodavstvo uskladi sa standardima Saveta Evrope nisu ispunjenja" (take 29. i 30.). Na istu temu lan Drutva sudija Srbije, Omer Hadiomerovi, kae da su "izmene u setu pravosudnih zakona dobre utoliko to predstavljaju korak ka nezavisnosti sudstva, ali bi bila netana ocena da je ta nezavisnost uistinu i ostavarena....Nije dobro to nije napravljen korak napred u skladu sa preporukama Saveta Evrope u vezi sa Visokim savetom pravosua, jer Savet treba da predstavlja nezavisno telo, da polovinu ine sudije koje su birale njihove kolege, a ne Vrhovni sud.."18. Slinu ocenu dao je i Izvrni odbor Udruenja Javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca,koji u svom saoptenju od 16. maja 2004, izmeu ostalog, navodi da "nije zadovoljan izmenama Zakona o javnom tuilatvu, kako i nainom na koji je pripreman i doneen...Odredbe Zakona po kojim odluku o udaljenju sa dunosti i utvrivanju razloga za razreenje Republikog javnog tuioca donosi ministar nadlean za pravosue, odredbe koje propisuju da je mandat zamenika javnih tuilaca i dalje ogranien na osam godina, kao i odredbe prema kojima u Visokom savetu pravosua kada odluuje o poloaju javnih tuilaca i zamenika, predstavnici javnih tuilaca ne predstvaljaju veinu, ukazuju i da ove izmene nisu sutinske prirode i ne pruaju potrebne garancije sa samostalnost javnog tuilatva". Ministar pravde Stojkovi je to obrazloio kao elju da "otkloni tetne posledice odluke Natae Mii u vreme vanrednog stanja, kada je zloupotrebivi poloaj v.d. predsednika Republike izvrila izbor ljudi na est najviih pravosudnih funkcija19" (Politika, 21. april 2004. godine), te se izmenama Zakona o sudijama smenjuju pomenuti predsednici sudova. Jedan neustavan postupak zamenjen je drugim neustavnim postupkom. Smenom sudija novom odredbom zakona, koja je u suprotnosti sa vaeim Ustavom i ostatkom tog istog zakona, koji jasno propisuje nain razreenja sudija i
24-25. 4. 2004. Odnosi se na postavljenje Sonje Brki na mesto predsednika Vrhovnog suda, ora Ostojia na mesto republikog javnog tuioca, Radoslava Baovi mesto predsednika Okrunog suda u Beogradu, i novih predsednika Okrunog suda u Novom Sadu, etvrtom optinskom sudu u Beogradu i Optinskom sudu u Novom Pazaru.
19 18Danas,
podrazumevaju i promene u sastavu Visokog saveta pravosua u kome su, kao pozivni lanovi, zastupljeni i javni tuioci, ime se vraa i proireni sastav Visokog saveta pravosua, koji je bio ukinut poslednjim izmenama. Izmene i dopune ovih zakona nisu donele nita novo, preciznije njima su poloaj i nadlenosti ovih organa praktino vraene na nivo koji je bio predvien setom zakona iz 2001. godine. U formalnom smislu, navedenim izmenama se nema puno toga prigovoriti, odnosno o neusklaenostima delova ovih zakona sa meunarodnim standardima (pre ove izmene), Helsinki odbor je odavno izneo svoj stav13. Meutim, izmene ovih zakona, u sutinskom smislu, nisu postupak "prve vlade koja se odrie uticaja na sudove i tuilatva i daje im mogunost da postanu "trea vlast"14, ve izraz politike akcije u cilju insistiranja na negativnim15, a anuliranja pozitivnih rezultata i posledica akcije Sablje, obrauna sa njenim protagonistima i konano, postupanja na isti nain koji je tako glasno zamerala prethodnoj vlasti. U tom smislu treba posmatrati i odluku Ustavnog suda Srbije od 8. jula 2004. godine o utvrivanju saglasnosti sa Ustavom i zakonom Odluke o proglaenju vanrednog stanja i propratnim naredbama16. Odluujui po predlozima za ocenu ustavnosti Srpske radikalne stranke, Socijalistike partije Srbije i Nove demokratske stranke, Ustavni sud je utvrdio da je odluka o proglaenju vanrednog stanja bila u skladu sa Ustavom, dok je praktino sve ostalo utvreno kao neustavno i nezakonito. Iako, pravno posmatrano sutina odluke Ustavnog suda nije sporna, sporna je injenica da je takva odluka doneta nakon vie od godinu dana od 22. aprila 2003. godine kada je ukinuto vanredno stanje. Objanjavajui razloge za ovako zakasnelu odluku, predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vueti kae da je " Sud jednoglasno zauzeo stav da u jeku skoro neprekidnih izbornih kampanja, koje su trajale do nedavno, ne treba odluivati o aktima donetim u vreme vanrednog stanja. Odluka Ustavnog suda i sam Sud, bili bi politiki zloupotrebljeni kao sredstvo za meustranake predizborne politike obraune i za produbljivanje ve opasne politike krize"17. Ovakvim obrazloenjem, predsednik suda je upravo priznao da se u svom odluivanju Ustavni sud rukovodio politikim i drugim faktorima, a ne principima ustavnosti i zakonitosti kojima se sud jedino sme rukovoditi. Izmena pravosudnih zakona izvedena po hitnoj proceduri, sprovedena je sa jasnom namerom da se izbegne javna rasprava, odnosno otra kritika opte
13 Videti "Ljudska prava i odgovornost Srbija 2003, str.109-113, izdava Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd 2004. 14 Ministar pravde Zoran Stojkovi, Danas, 8. 4. 2004. 15 Videti odeljak "Suenja za organizovani kriminal" 16 Odluka Ustavnog suda Srbije IU broj 93/2003, Slubeni glasnik Republike Srbije br. 84/04 17 Poltika, 22. 7. 2004.
134
135

je ostavku na tu funkciju uz obrazloenje da je "ovo tipian primer nasrtaja zakonodavne vlasti na Tuilatvo koje je pravosudni organ. Pojedinani i stranaki interesi manifestovali su se u Skuptini kao opti kriterijum. Nije se razgovaralo o strunosti tih zamenika tuilaca, ve o njihovoj podobnosti, uz napomenu da je ovakav nasrtaj stranakih interesa na pravosue doao upravo u trenutku kada trojica navedenih tuilaca rade na najznaajnijim predmetima". Slian stav je iskazao Aleksandar Milosavljevi, Predsednik Izvrnog odbora Udruenja tuilaca i zamenika javnih tuilaca Srbije. On je rekao da "ono to se dogodilo u Skuptini pokazuje da se politike partije neposredno meaju u rad na predmetima. Kada je nedavno donet novi Zakon o javnom tuilatvu, ministar pravde je rekao da napokon imamo samostalno tuilatvo. Sada se na ovim primerima vidi kakva je i kolika ta samostalnost"(isti izvor). Sutina problema lei u injenici da se kriterijumi za izbor baziraju na politikim procenama i zakulisnim partijskim dogovorima po skuptinskim kuloarima, a ne na objektivno postavljenim kriterijumima vezanim za njihovu strunost. Ovakvo postupanje direktan je stav vlasti koja ne eli da se na pravno ureen nain utvrdi odgovornost za krenje ljudskih prava pojedinih nosilaca pravosudnih funkcija tokom vladavine Slobodana Miloevia, to je direktna posledica nesprovoenja Zakona o lustraciji. Istovetna situacija se dogodila tokom novembra-decembra 2004, odnosno januara 2005. godine, kada je Visoki savet pravosua utvrivao liste kandidata sa izbor na mesta predsednika sudova, sudija i tuilaca, s tom razlikom to je u ovom sluaju vaan faktor bio i nepotizam. U otvorenim pismima koje su ne-predloeni struni saradnici Drugog optinskog suda, Okrunog suda u Beogradu i Treeg optinskog javnog tuilatva u Beogradu, uputili Visokom savetu pravosua, parlamentu i javnosti navodi se da " nisu ispinjeni osnovni kriterijumi strunosti i dostojnosti", ve da su predlozi uinjeni "po principu nepotizma ili drugoj uhvaenoj vezi"21. Prema informacijama objavljenim u Blicu od 18. januara i Politici od 20. januara 2005. godine, meu predloenim kandidatima nali su se: M. C., erka sudije Vrhovnog suda, J. S. erka sudije Vrhovnog suda, S. P., bratanica sudije Vrhovnog suda, sin sudije Specijalnog suda, V.M. devojka sina ministra pravde, S.R. erka biveg predsednika Prvog optinskog suda i snaja Milorada Ulemeka-Legije i dr. Negirajui tvrdnje da je prilikom predlaganja kandidata bilo nepotizma predsednik Visokog saveta pravosua i v.d. predsednika Vrhovnog suda Srbije Janko Lazarevi, rekao je da je "nama bilo vano da li kandidati ispunjavaju zakonske uslove da budu sudije, a ne treba da im bude minus to su im roditelji sudije", uz konstataciju " da je poznato da sudijska deca idu u sudije, kako to i lekarska deca idu u lekare"22.
predsednika, uinjen je presedan kakav se retko sree u pozitivno-pravnoj praksi demokratskih drava. Na neustavnost ovakvog zakonskog reenja upozoravalo je i Drutvo sudija Srbije i pre izglasavanja zakona. U svom saoptenju od 6. aprila 2004. godine, Drutvo "insistira da se rasprava o eventualnoj odgovornosti i postojanju uslova za smenu nosilaca pravosudnih funkcija odvija na zakonom propisani nain u okviru institucija sistema, ime e se izbei stvaranje utiska o uslovljenosti obavljanja funkcija u pravosuu politikom podobnou....". Brzopoteznom i nezakonitom smenom ovih pet nosilaca funkcija (esti, republiki tuilac ore Ostoji je dao ostavku), upravo je uinjen prvi korak koji e nedvosmisleno pokazati da je nova vlast zapoela proces postavljanja/smenjivanja prema politikoj podobnosti nosilaca pravosudnih funkcija. Drugi korak usledio je na sednici Skuptine odranoj poslednjih dana juna 2004. godine, kada se raspravljalo o izboru i razreenju javnih tuilaca. O nainu na koji se odluivalo o ovim pitanjima i kakvi su "struni" kriterijumi bili osnov odluivanja, svedoe delovi teksta novinara "Politike" koji je pratio zasedanje. On izvetava da "Parlament nije prihvatio predlog da se za zamenike javnih tuilaca u Republikom javnom tuilatvu izaberu Veselin Mrdak, Milutin Dragutinovi i Milan Bojkovi, osporivi izbor jo 15 kandidata. ore Ostoji, kandidat koga su zbog uea u operaciji Sablja prethodno osporavali SRS i DSS, ipak je izabran. Ujutro postignuti dogovor vladajue koalicije i DS oko izbora pojedinih kandidata, koji su prethodih dana osporavani, uglavnom iz politikih razloga, "zakripio" je skoro na poetku glasanja, poto za zamenika optinskog javnog tuioca u Jagodini nije izabrana Slavica Tanaskovi iz vremena operacije Sablja, jer taj dogovor nije ispotovao jedan broj poslanika DSS...Dogovor iza zatvorenih vrata, od kojeg je zavisio i izbor Ostojia, trajao je dva sata. Novi pokuaj dogovora nije uspeo jer osim Mrdaka ijem se izboru usprotivio SPO zbog njegovog uea u hapenju branog para Drakovi 1993. godine, nije proao ni Milun Dragutinovi, ijem se izboru takoe usprotivio SPO jer nije podigao optunicu u sluaju Ibarska magistrala...."20. Povodom ovakvog naina izbora, a u vezi sa prethodnim izmenama Zakona o javnom tuilatvu, Savet Evrope u svom Petom izvetaju za majavgust 2004 (SG/Inf (2004)23), navodi: "Iako se ovim zakonskim izmenama i dopunama spreava dalji uticaj izvrne vlasti, one nisu u skladu sa prethodnim preporukama, koje ukazuju na potrebu sprovoenja mera u zakonu i praksi, naroito na spreavanju protivzakonitog uticaja izvrne i zakonodavne vlasti na postupak izbora/imenovanja sudija i tuilaca (SG/Inf (2004)8). Pored toga, neusvajanje odluke Narodne skuptine o ponovnom izboru jednog broja zamenika tuilaca, ukljuujui i zamenika specijalnog tuioca, izazvalo je odreenu nestabilnost u organima tuilatva" (taka 27. Izvetaja). Zbog naina na koji se odluivalo o imenovanju tuilaca predsednik Udruenja tuilaca i zamenika javnih tuilaca Srbije, Bogdan Stankovi, podneo
21 20
Politika, 4. 7. 2004.
22
Blic, 25. 1. 2005. Politika, 20. 1. 2005.
136
137

konsultacija (taka. 40.), a kao jedna od osnovnih preporuka navodi se "preduzimanje sutinske reforme u cilju obezbeivanja nepristrasnosti pravosua i organa tuilatva u skladu sa standardima Saveta Evrope". Sline stavove je na okruglom stolu povodom reforme pravosua odranom 25. janura 2005. godine, izneo i Piter Bah iz Evropske agencije za rekonstrukciju, koji smatra "da su do sada velika strana sredstva uloena u reformske zahvate u pravosuu, a da su izostali oekivani rezultati i da se nita ne menja"27. U kontekstu reforme pravosua pominjano je donoenje novog Ustava Srbije, jer bi prema najavama u javnosti, novi ustav, izmeu ostalog, trebalo da predvidi i reizbor svih 2400 sudija. To znai da bi u jednom trenutku svim sudijama prestao mandat, pa bi tek onda usledio njihov izbor/reizbor. Generalno, ovakav nain izbora/reizbora sudija mogao bi da znai korak napred u reformi, ali samo pod uslovom da prethodno jasno i nedovosmisleno bude utvreno: koje, i na koji nain formirano telo/organ i kakvom postupku e utvrivati predloge za izbor sudija, kao i po kojim, jasno utvrenjim i transparentnim kriterijumima i merilima e se utvrivati ovi predlozi. Dobra polazna osnova za ovakav pristup reforme i jaanja nezavisnosti pravosua data je u dokumentu "Ustavno utemeljenje nezavisnosti sudstva" koje je Drutvo sudija Srbije uradilo u saradnji sa ABA CEELI i OEBS, koji je javnosti prezentiran 25. januara 2005. godine28. Meutim, dosadanje postupanje i odnos vlasti i resornog ministra, nisu pruile dovoljno osnova da e reforma pravosua biti izvedena prema naelima i standardima Saveta Evrope i teko je poverovati da e se vlast odrei zloupotreba i mogunosti politikog uticaja na kadrovsku politiku u pravosuu i shodnog uticaja na tok i ishode pojedinih sudskih postupaka29. Imajui u vidu sve do sada reeno u posmatranim oblastima, zakljuak Helsinkog odbora je da je prva godina vladavine nove vlasti jasno pokazala sve njene slabosti, a jo jasnije njene pravo lice i ciljeve. Koaliciona vlada, s dominatnim uticajem DSS i iskrenom podrkom SPS, zaustavila je proces reforme zapoete 5. oktobra 2000 godine, istovremeno zapoinjui proces brisanja njenih rezultata. Ponovno oivljavanje i stavljenje u prvi plan "vrednosti" i ljudi iz miloevievog establimenta, ouvanje represivnog dravnog aparata bez ikakve mogunosti civilne kontrole, nezainteresovanost za nastavak postavljanja pravnog okvira zatite ljudskih prava i sloboda, i nenadoknadiva sporost i zakasnelost ak i u tih par, teko prepoznatljivih pozitivnih pomaka koje smo konstatovali, glavni su rezultati rada ove vlade.
Povodom predloga za izbor zamenika tuilaca Treeg optinskog javnog tuilatva u Beogradu, javni tuilac Gordana oli, je napomenula da "meu predloenim ima mnogo nestrunih ljudi bez dana staa u tuilatvu, ali i starih SPS kadrova, koji se vraaju zbog politikih ucena zarad opstanka Vlade, izmeu ostalih za zamenika ovog tuilatva predloena je i Lidija aenoviFilipovi, nekadanji sudija za prekraje, razreena 2003. godine zato to je po zloglasnom Zakonu o informisanju iz 1998. godine, osudila redakciju Glasa javnosti na novanu kaznu od 75.000 hiljada dinara, a njenog glavnog urednika na 18.000 dinara"23. Nesprovoenje lustracije, zadravanje i/ili ponovno dovoenje starih Miloevievih ili politiki podobnih kadrova, kao i ne zapoljavanje strunih, kompetetnih i nekompromitovanih mladih ljudi u pravosuu, govori da nema iskrene elje da se pravosue reformie i uini nezavisnim, te da je legalizam, u sutini, kontinuitet sa Miloevievim vremenom.. Drutvo sudija Srbije takoe smatra da nema sutinskih reformi u pravosuu.Omer Hadiomerovi, portparol Drutva, je izjavio da "ministri unutranjih poslova i pravde vre pritisak na pravosue najavama da nee biti hapenja hakih optuenika" i "da je sadanja Vlada osnovala Komisiju za reformu pravosua ija strategija nije dobra i sveobuhvatna"24. Ova izjava je izazvala otru reakciju, odnosno pretnju ministra pravosua Zorana Stojkovia, koji rekao "da su se stekli uslovi da Hadiomerovi bude razreen zbog nerada", i "da je njegova izjava neverovatna, jer je Savet Evrope konstatovao da su izvrene temeljne reforme i da su prijatno iznenaeni. Hadiomerovi, govori potpunu neistinu, ministarstvo radi maksimalno, a napadaju nas ljudi koji ne rade"25. Mada su ove nesuglasice, iz javnosti nepoznatih razloga, izglaene neuverljivim zajednikim saoptenjem ministra i Drutva sudija od 1. decembra 2004. godine26, u cilju objektivnosti citiramo stavove Saveta Evrope u vezi dostignua u reformi pravosua. U svom Petom izvetaju za maj-avgust 2004 (SG/Inf (2004)23), u delu koji se odnosi na vladavinu prava navodi se "da je u prethodnim izvetajima ve je naglaeno odsustvo koherentne i generalne strategije reformi, nedostatak transparentnosti i odgovarajuih konsultacija", kao i da je "u proteklom periodu Ministarstvo pravde preduzelo je ozbiljne napore u cilju jaanja transparentnosti u sopstvenom radu i konsultovanja sa pravnim ekspertima" (taka 25.). Meutim, ve u sledeem, estom izvetaju za period septembarnovembar 2004 (SG/Inf (2004)33, i pored injenice da je 8. oktobra 2004, potpisan Protokol o saradnji izmeu Ministarstva pravde i Saveta Evrope, ponovo se naglaava "odsustvo generalne strategije reformi, transparentnosti i
Blic, 3. 12. 2004. Danas, 27. 11. 2004. 25 Balkan, 28. 11. 2004. 26 Videti web-site Drutva sudija Srbije, www.sudije.org.yu
23 24
Politika, 26. 1. 2005. Isto. 29 Videti odeljak: Suenja za organizovani kriminal.

27 28
138
139
Nova vlada je oigledno imala za glavni cilj unitavanje svih reformskih napora vlade Zorana inia i DOS. Svakodnevnim kriminalizacijom te vlade izvodi zakljuak da su njeni rezultati gori od miloevievog reima.
Haki tribunal i suenja za ratne zloine

Vojislav Kotunica je u svom ekspozeu, prilikom predstavljanja programa rada nove Vlade, pitanjima odgovornosti Srbije za protekle ratove, suoavanju sa prolou ili pitanjima pomirenja izmeu susedskih drava, nije posvetio ni jednu re. Pitanju saradnje sa Hakim tribunalom, premijer je posvetio svega nekoliko reenica. On je izjavio da e vlada uiniti sve da saradnja postane dvosmerna, da e nastojati da se obezbede sve pretpostavke za ostvarenje i ubrzanje suena pred domaim sudovima, da e se naim graanima optuenim pred Tribunalom pruiti adekvatna pomo u njihovoj odbrani, te da e sklopiti ugovor sa UN kako bi osueni od strane Trubunala kazne zatvora sluili u Srbiji.
Dvosmerna saradnja
U toku 2004. godine, u pogledu hapenja ili dobrovljne predaje optuenika, jedini ostvareni rezultat bila je dobrovoljna predaja", Ljubie Beare (generala vojske Republike Srpske, optuenog za zloin u Srebrenici), 10. oktobra 2004., do koje je dolo nakon informacije glavnog tuioca hakog Tribunala dostavljene policijskim vlastima Srbije o tome da se on nalazi u svom stanu u Beogradu i da ga ljudi iz Tribunala prate. Vlasti su bile primorane na ovo "dobrovoljno hapenje", jer nisu smele da dozvole da se ponovi skandal oko hapenja Gorana Hadia (predsednika tzv. Republike Srpske Krajine). Kada je 13. jula 2004. godine vlastima u Srbiji dostavljena zapeaena optunica protiv Hadia, zajedno sa preciznim podacima gde se on nalazi, u roku od samo nekoliko sati Hadi je o tome bio obaveten, nakon ega je pobegao. Vlast navodno ni danas ne zna gde se on krije, mada cirkuliu informacije o tome da se nalazi u nekom od frukogorskih manastira. Nikakav napredak nije ostvaren u pogledu hapenja, Ratka Mladia, Radovana Karadia i etvorice vojih i policijskih generala optuenih oktobra 2003 godine, iako je Okruni sud u Beogradu primenjujui Zakon o saradnji sa hakim tribunalom 29. septembra 2004. godine izdao poternice za njima. Tek krajem januara 2005. godine, nakon estokih pritisaka, a posebno nakon odluke SAD da Srbiji uskrati novanu pomo i jasne poruke Evropske
140 141

zloine u smislu postupanja pred drugostepenim sudom, ustupanje predmeta koji se vode pred Tribunalom domaim pravosudnim organima, kao i nain korienja dokaza prikupljenih od strane ovog tribunala u postupcima koji se vode ili e se voditi pred domaim sudovima. Jo uvek nije usvojen Zakon o programu zatite uesnika (svedoka) u krivinom postupku, kao ni Krivini zakon Srbije, koji, izmeu ostalog, treba da materijalno-pravno uredi materiju koja se tie komandne odgovornosti i druga pitanja od znaaja sa ovu materiju. Meutim, i kada se ova materija uredi zakonom, ostae problem zabrane retroaktivne primene kao jedno od osnovnih naela krivinog prava, tako da e i novi zakon delovati samo za budue poinioce ratnih zloina. Meutim, treba naglasiti da i po postojeim zakonima ima sasvim dovoljno osnova za gonjenje uinilaca ratnih zloina i po komandnoj i po linoj odgovornosti, to znai da se radi o politikoj volji, a ne pitanje postojanja zakona. U toku 2004. godine pred Veem za ratne zloine Okrunog suda u Beogradu pokrenut je samo jedan postupak (zloin na "Ovari"), koji je jo uvek u toku.Ta injenica dovoljno govori o nedostatku politike volje. Pred ovim Veem, 9. marta 2004.godine, prema prvoj optunici od 26. decembra 2003. godine, poelo je suenje sedmorici pripadnika Teritorijalne odbrane (TO) Vukovara i jednog redovnog vojnika bive JNA, za streljanje preko 200 Hrvata na poljoprivrednom dobru Ovara izvrenog 20. novembra 1991. godine. U toku suenja Tuilatvo je podiglo optunicu protiv jo 11 pripadnika TO Vukovara i jednog pripadnika dobrovoljake jednice "Leva Supoderica". Do 1. decembra 2004. godine Sudsko vee je saslualo 28 svedoka optube, od toga 13 pripadnika nekadanje TO Vukovara, ministra policije samoproklamovane Republike Srpske Krajine, novinara nedeljnika Vreme, trojicu bivih zatvorenika na Ovari i 10 pripadnika bive JNA, od obinih vojnika do komandanta taba Gardijske brigade. Suenje pred Veem za ratne zloine Okrunog suda u Beogradu, organizovano je kako bi se pokazalo da su taj zloin navodno poinili poludeli pripadnici Teritorijalne odbrane Vukovara i pijani eeljevci i da je Hag optuio nevine oficire JNA. Tokom postupka, meutim, sve vie je na videlo izlazila uloga JNA u zloinu. Ako na osnovu injenica ustanovljenih tokom postupka doe do hitnog i kredibilnog proirenja istrage u odnosu na oficire JNA, od kojih su neki sasluani pred sudom u svojstvu svedoka, Srbija bi pokazala spremnost da ustanovi punu istinu o Ovari, to bi onda legitimisalo i njen zahtev da se suenje ljivananinu, Mrkiu i Radiu prebaci iz Haga u Beograd. U suprotnom, Haki tribunal e imati razloga za sumnju u pogledu sposobnosti srpskog pravosua da se sa ovim sluajem zaista uhvati u kotac4.
zajednice da Srbija nee dobiti pozitivnu ocenu o Studiji izvodljivosti, dobrovoljno se predao genaral Vladimr Lazarevi, jedan od etvorice optuenih generala. Premijer Vojislav Kotunice je njegovu predaju prokomentarisao da je "general postupio u u skladu sa dugom tradicijom srpske vojske da se na oficir do kraja bori za interese naroda i zemlje"1. Osim toga, gradonaelnik Nia je organizovan i sveani oprotaj u ast odlaska generala, a uz pratnju ministara pravde i lokalne samouprave otpraen je do eveningena. Pozitivan pomak u pogledu saradnje sa Tribunalom, ostvaren je na nivou SCG, ponovnim konstituisanjem Nacionalnog saveta za saradnju sa hakim Tribunalom (16. jula 2004. godine). Funkciju predsednika Saveta niko nije eleo da prihvati osim Rasima Ljajia (po nacionalnosti Bonjaka), a tri lana Saveta iz Crne Gore u septembru napustila su ovaj organ zbog neslaganja sa sporim tempom saradnje sa Tribunalom. Uprkos svemu, ostvaren je napredak u oblasti oslobaanja svedoka obaveze uvanja tajne i saradnje u pogledu pristupa dokumentima. Prema informacijama predsednika Nacionalnog saveta, ministra Dravne zajednice za ljudska i manjinska prava, Rasima Ljajia, od ponovnog konstituisanja Nacionalnog saveta, od ukupno 167 zahteva za oslobaanje obaveze uvanja tajne i zahteva za pristup dokumentima, odobreno je 50 zahteva za oslobaanje svedoka od uvanja tajne i 64 zahteva za pristup dokumentima jo uvek eka reenje. Nacionalni savet je 16. novembra odobrio jo 4 zahteva za oslobaanje obaveze uvanja tajne i stavio na uvid Tribunalu 5 kompleta dokumenata Meutim, predstavnici meunarodnog Tribunala smatraju da odobravanje ovih zahteva ne znai uvek i adekvatnu meru koju preduzimaju republike vlasti, budui se ponekad dobijaju odgovor da se neki dokumenti nisu mogli nai ili da u dokumentima nema niega2.
Suenja pred domaim sudovima

Jedan od prvih zakona koji je nova vlast donela je Zakon o pravima optuenog u pritvoru Meunarodnog krivinog tribunala i lanova njegove porodice3. Hitno usvajanje ovog Zakona, nedvosmislno je pokazalo, koji su pravi prioriteti premijera i njegove vlade u vezi Tribunala, to je jasno reeno i u njegovom ekspozeu. Ispunjenje obeanja o obezbeivanju pretpostavki za odravanje i ubrzavanje suenja saekalo je kraj godine. Tek 21. decembra 2004. godine usvojen je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadlenostima dravnih organa, kojim se preciznije odreuju nadlenosti Tuilatva za ratne
Glas, 29. 1. 2005. esti izvetaj Saveta Evrope za period septembar-novembar 2004 (SG/Inf (2004)33, taka. 28. 3 Videti Odeljak Institucionalno-pravni okvir i ljudska prava Srbija.
1 2
Tekst Natae Kandi objavljen u listu Danas, od 10. 12. 2004.
142
143

Osim ovih, poznatih grobnica, postoje ozbiljne indicije o postojanju i drugih, do sada ne otkrivenih, kao i indicije da su tragovi zloina poinjenih prema Albanicima tokom 1998 i 1999 godine uklanjani na drugi nain, a ne samo sahranjivanjem u masovnim grobica. "Prikrivanje ratnih zloina, poinjenih na Kosovu u vreme 1998. i NATO bombardovanja, bila je, pre svega, policijska delatnost, koju su obavljali najpoverljiviji ljudi pokojnog ministra policije Vlajka Stoiljkovia, biveg predsednika Vlade Srbije Nikole ainovia, nekadanjeg naelnika Javne bezbednosti MUP Srbije Vlastimira orevia i bieg naelnika Dravne bezbednosti MUP Srbije Radeta Markovia. Na jugu Srbije poverljiva osoba je bio Dragomir Tomi, visoki funkcioner vlade i parlamenta Srbije u Miloevievo vreme, danas vlasnik kompanije "Simpo", uz ije je razumevanje i podrku organizovan transport leeva sa Kosova u podruje Vranja i Surdulice. U sprovoenju tog "patriotskog zadataka", sa Kosova preko Bujanovca, bili su angaovani pripadnici Jedinice za specijalne operacije, lokalni naelnici i efovi Dravne bezbednosti i direktor fabrike "Makatica", danas njen vlasnik. U Surdulici svi znaju da su u toj fabrici, za vreme NATO bombardovanja, spaljivani leevi sa Kosova, meutim, niko se ne usuuje da o tome kae javno jer su na vlasti svi oni koji su u tome uestvovali. Da bi spreili oevidce da progovore, lokalni efovi Dravne bezebdnosti primorali su ih da potpiu izjave o "duevnom miru" u kojima oni navodno saoptavaju da "ne oseaju psiholoki pritisak da ispriaju" ta se dogaalo u "Makatici" u maju 1999. Prema podacima koje je primio Fond za humanitarno pravo iz vie nezavisnih izvora, spaljivanje tela u fabrici "Makatica" odigralo se u dva navrata, 16. i 24. maja 1999. godine, posle ponoi, uz obezbeenje "Crvenih beretki", koje su tada imale bazu u selu "Bele vode" pored Vranja. Milorad Lukovi Legija, tadanji komandant "Crvenih beretki", je prema tim podacima, lino dopratio jednu turu leeva i bio prisutan tokom spaljivanja. Tela su spaljena u "poljskim peima" broj 4 i 5. Sudei prema komentarima u Dravnoj bezbednosti u Surdulici, neposredno nakon spaljivanja prve ture, meu rtvama su bila i deca. Prihvat i organizovanje spaljivanja leeva obavili su Stoi Zoran, u to vreme naelnik Dravne bezbednosti za Pinjski okrug, danas generalni inspektor MUP Srbije za Vranje, Leskovac, Ni i Prokuplje, Bratislav Milenkovi, ef BIA za Vladiin Han, Surdulicu i Bosiljgrad, Dragan Stankovi, naelnik OUP u Surdulici od 1993. godine, Miroslav Anti, naelnik BIA u Vranju, Dragan Lakievi, bio direktor "Makatice", danas vlasnik te fabrike i nejgov zemenik, Aca orevi. U vreme dolaska vojnih vozila TAM 110 sa leevima, Bratislav Milenkovi i Dragan Stankovi su uklonili redovno obezbeenje fabrike i postavili policijsko, pod kontrolom Dragana N. Stankovia, Dragoslava ikia, radnika Dravne bezbednosti u Surdulici i Tomislava Velikovia, komandira OUP u Surdulici.
Nedostatak politike volje da se utvrti "prava istina" o zloinima srpskih snaga u prethodnim ratovima, doao je do izraaja i u presudama drugostepenih sudova u sluajevima "Sjeverin" i "Podujevo". Presudom Okrunog suda u Beogradu od 29. septembra 2003. godine, Milan Luki (u bekstvu), Oliver Krsmanovi (u bekstvu) i Dragutin Dragievi, zbog izvrenja ratnog zloina protiv civilnog stanovnitva (otmica i ubistvo 16 Muslimana iz Sjeverina 22. oktobra 19222 godine), osueni su na maksimalnu kazne od 20 godina zatvora, dok je za isto delo optueni ore evi osuen na 15 godina zatvora. Meutim, tano nakon godinu dana, presudom Vrhovnog suda Srbije ukinuta je navedena odluka i predmet je vraen na ponovni postupak. Krajem decembra 2004. godine, Vrhovni sud ukinuo je i presudu Okrunog suda u Beogradu od 17. marta 2004., kojom je Saa Cvjetan osuen na 20 godina zatvora zbog krivinog dela ratni zloin protiv civilnog stanovnitva poinjenog 28. marta 1999. godine, kada je u Podujevu streljano 14 albanskih civila. Prave i sutinske razloge za ovakve odluke dao je advokat Dragoljub Todorovi. On kae da je "Znaajno uporite, baza i pravi epicentar antihakog lobija u Srbiji Vrhovni sud. Ta institucija je, sem smene predsednika Govedarice i sudije Lelovca, ostala neokrnjena i u istom sastavu kao u vreme vlasti Slobodana Miloevia. Sudije Vrhovnog suda su bivii predsednici sudova, rukovodioci krivinih odeljenja i sudije koje su sudile predmete za koje je postojao najvei interes javnosti i politike u Miloevievom periodu. Vie od 90 odsto dananjeg sudijskog sastava Vrhovnog suda izabrano je u vreme Miloevievog reima. Posle 5. oktobra 2000. sudije Vrhovnog suda su velikim aplauzom, glasnim povicima i udaranjem nogama u pod proslavili rezultat glasanja svoje Opte sednice, kojim je izglasano poverenje sudiji Vrhovnog suda koji je odluujue doprineo izbornoj krai u Srbiji 1996. godine. Kada je na sastancima novi predsednik Vrhovnog suda (izabran posle 5. oktobra 2000) kritiki govorio o Miloevievom predsedniku Govedarici, grupa sudija je demonstrativno naputala sastanak. Poslednji montirani sudski proces, u reiji Miloevieve tajne policije, bio je proces Vladimiru Nikoliu. Sudija izvestilac u predmetu Sjeverin, sudija izvestilac u predmetu Podujevo i lan sudskog vea u predmetu Podujevo bili su lanovi Lelovevog vea petorice koje je osudilo Nikolia. U navedenom kontekstu postaju jasniji razlozi za donoenje poslednjih odluka Vrhovnog suda u predmetima osuda za ratne zloine i razotkriva se antihaka pozicija te najvie pravosudne institucije u Srbiji"5. Iako je do sada u Srbiji locirano osam masovnih grobnica iz kojih je eshumirano preko 830 tela kosovskih Albanaca, jo uvek nije pokrenuta istraga protiv ni jednog lica odgovornog za ubijanje ovih ljudi, niti odgovornih za prikrivanje tog zloina.
Tekst advokata Dragoljuba Todorovia, objavljen u listu Danas, od 18. 2. 2005.
144
145

Neposredno nakon objavljivanja podataka o spaljivanju tela u "Makatici" i umeanosti nekih policajaca iz Generalnog inspektorata MUP Srbije, Generalni inspektor, Vladimir Boovi, najpre je suspendovao a onda smenio inspektora Dragana Stoia. Na njegovo mesto nije postavio novog inspektora. U meuvremenu, Dragan Stoi je napredovao postavljen je za obavetajca u andarmeriji. U javnosti je primetno da je Generalni inspektor Vladimir Boovi obustavio postupak za utvrivanje injenica oko "Makatice", iako je javno rekao da e preduzeti sve mere da utvrdi istinu u vezi sa optubama FHP na raun lokalne policije. U roku od tri nedelje dao je tri intervjua, nijednom nije pomenuo rezultate svoje istrage, ali je izneo da su mu nuene "velike pare da odustane od nekih istraga". Posle takve izjave, Generalni inspektor je obavezan da javno kae ko mu je nudio novac i u vezi sa kojim istragama.
U vezi sa dogaajima u "Makatici" nekoliko oevidaca, primoranih da potpiu izjavu o "duevnom miru" i pojedinaca koji su saznali ta se dogaalo, kontaktirali su pripadnike policije u koje su imali poverenje, verujui da e nakon toga uslediti energina akcija na rasvetljavanju dogaaja. Meutim, nakon toga su na lokalnom nivou ozbiljno opomenuti da to vie ne rade. Prema informacijama koje je primio FHP, odluka o korienju "Makatice za spaljivanje tela doneta je u vezi sa otkrivanjem hladnjae sa leevima kod Kladova, u aprilu 1999. Tada su organizatori "asanacije terena" povukli naredbu o zakopavanju tela prenetih sa Kosova preko Bujanovca, na nepristupane lokacije i uveli novu tehniku unitavanja tragova putem spaljivanja tela"6. Povodom ovog sluaja, FHP je predsedniku Narodne skuptine Republike Srbije uptio pismo sa zahtevom za prijem i razgovor oko formiranja Anketnog odbora skuptine za utvrivanje injenica o masovnim grobnicama i spaljivanju tela u Makatici. Predrag Markovi je odgovorio da preduzima sve zakonske mere u okviru svojih ovlaenja, ali da Narodna skuptina ne moe da formira komisiju koja bi utvrdila navode o spaljivanju tela i unitavanju dokaza o poinjenim zloinima kao i da se time aktivno bavi MUP. Nakon ovakovog odgovora, sedam nevladinih organizacija, meu kojima i Helsinki odbor, uputile su pismo Predragu Markoviu u kome se citiraju odredbe Poslovnika Narodne skuptine, koje predviaju da skuptina moe obrazovati anketne odbore i komisije za vrenje posebnih zadataka odreenih odlukom o njihovom osnivanju radi sagledavanja stanja u odreenoj oblasti i utvrivanja injenica o pojedinim pojavama ili dogaajima. Takoe, Poslovnikom je predvieno da, iako anketni odbor ne moe da vri istrane i druge sudske radnje, njegovi lanovi imaju pravo da zatrae od dravnih organa i organizacija podatke, isprave i obavetenja, kao i da od pojedinaca uzimaju potrebne izjave. Svi oni od kojih lanovi odbora to zatrae, duni su da daju istinite izjave, podatke, isprave ili obavetenja. Kada zavri sa radom, anketni odbor podnosi Narodnoj skuptini izvetaj sa predlogom mera". O tome ta je konkretno drava preduzela na utvrivanju istinitosti navedenih tvrdnji svedoi Saoptenje FHP od 3. februara 2005. godine.U njemu se istie: "Ima ozbiljnih indicija da ministar policije Dragan Joi i direktor BIA-e Rade Bulatovi tite lokalne efove policije i BIA-e na jugu Srbije i da spreavaju iznoenje istine o spaljivanju tela kosovskih Albanaca u fabrikama i rudnicima u Srbiji. U krugovima BIA-e u Surdulici i Vranju pria se da je ministar policije Dragan Joi umirio lokalne efove policije i BIA-e, uveravajui ih da su sve preduzeli da spree "curenje" informacija o spaljivanju tela i da "Sluba stoji iza Makatice". I pored tih garancija, lokalni efovi pokuavaju da se dodatno osiguraju, direktnim pretnjama svima koji imaju neposredno saznanje o dogaajima u "Makatici", dok su pripadnicima policije i BIA, koji bi mogli progovoriti, zapretili pokretanjem krivinog postupka u sluaju da "izdaju dravnu tajnu".
6
Izdravanje kazne zatvora u Srbiji

Premijer Vojislav Kotunica je u svom ekspozeu najavio sklapanje ugovora sa UN, koji bi omoguio da se kazne zatvora izreene pred Tribunalom izdravaju u zatvorima u Srbiji. Ugovor nije zakljuen, jer je za to su neophodne odree pretpostavke na strani drave, koja nudi svoje zatvore za izdravanje kazne. U dokumetu pod nazivom "Uputstvo-procedura kojom e se rukovoditi Meunarodni Tribunal prilikom odreivanja zemlje u kojoj e osuena osoba izdravati kaznu"7 od 9. jula 1998. godine, izmeu ostalih, dva uslova su presudna: da li se oekuje da se osuena osoba pojavi kao svedok na drugim suenjima pred Tribunalom, i opti uslovi smetaja zatvorenika i pravila koja odreuju njihovu sigurnost. Imajui u vidu uslove smetaja u zatvorima u Srbiji, kao i stepen sigurnosti koji zatvorenici imaju u njima, te bezbednost onih koji bi se pojavili kao svedoci na drugim suenjima8, jasno je da Srbija nema preduslove za potpisivanje takvog ugovora. Do sada su takve ugovore zakljuile zemlje kao to su Norveka, Finska, Danska, Nemaka, Velika Britanija i sl., koje su poznate po najviim zatvorskim standardima. Zato je najava premijera takoe bila svojevrsna manipulacija.
Saoptenje Fonda za humanitarno pravo od 23. 12. 2004.
7 Naziv originala "Practice direction on the procedure for the International Tribunal designation of the state in which convicted person is to serve his/her sentence of imprisonment". 8 Videti odeljak: Zatvori.
146
147

Rezultati ovakvih analiza u potpunosti reflektuju optu frustraciju i konfuziju javnog mnjenja. Drugaiji rezultati se i ne mogu oekivati od graana zemlje u kojoj se donoenje zakona o pomoi hakim optuenicima smatra prioritetom nad prioritetima, u kojoj se prave dravni ispraaji ljudi optuenih za najtee zloine, u kojoj niko od zvaninika nije naao za da ode u Auvic na pomen rtvama nacistikih zloina. Zemlja u kojoj se odravaju na kojima se ponovo raspravlja o "velikoj Srbiji" i "svetskoj zaveri" protiv nje, u kojoj se organizuje Skuptina tzv. Republike srpske Krajine sa porukom da je ona samo privremeno okupirana, u kojoj su ulice glavnog grada ponovo oblepljene plakatima sa slikom Ratka Mladia na kojima pie "Mladia za Naelnika generaltaba", u kojoj se knjige Radovana Karadia i Milorada Ulemeka Legije, rasprodaju brzinom bestselera, u kojoj se damije spaljuju uz prisustvo policajaca i u kojoj se tragediji izazvanoj "Cunamijem" sa preko 150.000 rtava, nije posvetio gotovo ni minut utanja. Sve ukupno, i u ovom segmentu nove vlasti postigle su svoj cilj, Srbija je vraena u 1991.
Stav i svest graana o potrebi suoavanja s prolou

Napred navedeno govori na koji nain je vlada pristupila izvrenju kljunih obaveza preuzetih lanstvom u Savetu Evrope: prvo, da sarauje sa Tribunalom i drugo, da u ime drave preduzima sve potrebne mere na planu jaanja svesti i obrazovanja graana u vezi sa poinjenim zloinima koji bi doprineli ciljevima suoavanja sa prolou. Posledice naina na koji je vlada pristupila ovim pitanjima, najbolje se reflektuju preko rezultata ispitivanja javnog mnjenja u Srbiji sprovedenog na temu ta graani misle o Hakom tibunalu i sposobnosti domaih pravosudnih organa da sude za ratne zloine. Istraivanje je sprovedeno avgusta 2004. godine od strane agencije Strategic marketing i Beogradskog centra za ljudska prava na reprezentativnom uzorku od 1245 punoletnih ispitanika. Prema rezultatima ispitivanja, uprkos generalnom nepoverenju u domae sudstvo u koje veruje samo 16 odsto graana, veina graana Srbije (71 odsto) smatra da bi bilo bolje da se suenja za ratne zloine odvijaju u Srbiji, nego u Hagu verujui da bi takva suenja bila fer i pravinija (66 odsto). Od tog procenta, 17 odsto smatra da "naim graanima treba da sude nai ljudi", a 16 odsto da je sudstvo nepristrasno i objektivno. Veina graana (60 odsto), smatra da na presude ne bi uticala nacionalnost optuenog i da bi veina medija izvetavala objektivno. Istovremeno, manje od polovine (47 odsto) veruje da bi domae tuilatvo imalo hrabrosti da pokrene sve postupke i da bi sudije odolele pritisku javnosti (46 odsto), a samo 32 odsto veruje da bi tuilac za ratne zloine odluivao nezavisno od Vlade Srbije. S druge strane, 43 odsto graana veruje da bi slube bezbednosti pokuale da onemogue istragu o svojim pripadnicima. Oko 75 odsto ispitanih smatra da je suoavanje s ratnim zloinima u bivoj Jugoslaviji vano za budunost zemlje, ali su njihovi motivi razliiti. Tako, 37 odsto veruje da se samo tako moe oekivati bolja budunost, a 38 odsto smatra da bi se tako konano pokazalo da Srbi nisu krivi. Takoe, istraivanje, pokazuje da 89 odsto graana ne prati suenja za ratne zloine pred domaim sudovima. U odnosu na prolu godinu, kada se za saradnju s Tribunalom izjasnilo 85 odsto graana, taj postotak je sada manji (70 odsto) ali i meu njima je svega 15 odsto onih koji takav stav imaju zbog utvrivanja istine i pravde, 22 odsto veruje da to treba initi zbog reintegracije, a 33 odsto da se to mora kako bi se izbegle nove sankcije. Veina graana (77 odsto) suenja pred Tribunalom tumae ocenjuje kao "teoriju zavere" u koju su umeani NATO i Amerika, dok svaki peti graanin smatra da u ovim postupcima vidi poruku u prilog pomirenja, tolerancije i spreavanja zloina u budunosti9.
Danas, 5. 11. 2004.
148
149

bitno ogranie moje nadlenosti i da se na sve naine ogranii moje delovanje. O detaljima ne bih za sada govorio"1. Osim pomenutih normativnih neureenosti i jakih pritisaka, zabrinjavajui je podatak da je od "128 krivinih dela koja je Sluba prijavila, u svega nekoliko utvrena prekomerena upotreba sredstava prinude" (isti izvor). Navedeni podatak ozbiljno dovodi u sumnju rad ove slube s obzirom da primeri iz svakodnevnog ivota jasno ukazuju da je tortura policije mnogo prisutnija nego to je to Sluba utvrdila. Meutim, od nepostupanja Slube generalnog inspektora, mnogo je ozbiljnije i opasnije nepostupanje ili sporo postupanje pravosudnih organa u istragama i postupcima, koji se vode zbog optubi za torturu tj. za zlostavu u slubi, iznudu iskaza ili zloupotrebu slubenih ovlaenja policajaca ili straara u zatvorima. Situacija je i dalje neizmenjena u odnosu na prethodne godine. Jo uvek je prisutna pasivnost tuilatva u ovakvim postupcima. Policija ili zatvorska uprava na prijavu protiv svojih pripadnika reaguje kontra prijavom protiv rtve za "ometanje slubenog lica u vrenju dunosti", kojoj se obavezno vie veruje i nedovoljna aktivnost suda. Primera ima mnogo, ilustracije radi navodimo nekoliko iz prakse Helsinkog odbora i drugih NVO. O pasivnosti tuilatva, najbolje svedoi .G. iz Grocke, privedenog 27. novembra 2003. godine u stanicu policije u Grockoj, zbog prekraja remeenja javnog reda i mira u alkoholisanom stanju. Zahtev policajaca da se testira na alkohol "duvanjem u balon", .G. je odbio, zahtevajui da mu se stepen alkoholisanosti odredi vaenjm krvi, a da mu se prethodno dozvoli telefonski razgovor kako bi obezbedio advokata u ijem prisustvu jedino eli da razgovara. Takav zahtev je razjario policajce. Jedan od njih ga je najpre jedan udario tupim predmetom, a onda su su ostali nastavili da ga tuku i utiraju po glavi i telu. Od tako zadobijenih udaraca .G. je izgubio svest, a po povratku svesti zbog munine je bio prunuen da povraa. Nakon njegovog viesatnog insistiranja i oigledno loeg zdravstvenog stanja u kome se nalazio, u policijsku stanicu je pozvana lekarka koja je kostatovala da je .G. zadobio potres mozga, a konstatovala je i vie kontuzija i podliva na njegovoj glavi i telu. Zbog kritinog stanja u kome se nalazio, lekarka je insistirala da se .G. prebaci u Urgentni centar, to je potom i uinjeno kolima hitne pomoi. Nakon putanja iz Urgentnog centra narednog dana, .G. se po naredbi policije odmah javio u stanicu, gde mu je od komadira predloeno da zaboravi ta se desilo, na ta .G, nije pristao, nakon ega je usledila pretnja da je bolje da zaboravi jer jo gore stvari mogu da mu dese. Mesecima nakon ovog dogaaja .G. zbog straha nije smeo nikome da se obrati zbog onoga to mu se desilo. Tek nakon obraanja Helsinkom odboru, .G. je bio spreman da podnese krivinu prijavu protiv policajaca, to je 22. juna 2004. godine HO uinio u njegovo ime. Ni posle nekoliko urgencija da se preduzme radnja u cilju
1
Policijska tortura
Pet godina nakon smene reima Sobodana Miloevia, i skoro dve godine od prijema u lanstvo Saveta Evrope, Srbija jo uvek nije dobila novi zakon o policiji. Osim toga, Zakon o bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA) (donet 2002.) sutinski je doneo samo novo ime slubi bezbednosti i nekoliko kozmetikih promena. To znai da ne postoji nikakav napredak po pitanju uspostavljanja novog zakonodavnog okvira rada policije i slube bezbednosti. Shodno tome, u Srbiji ne postoji nikakav sistem civilne kontrole nad policijom i slubom bezbednosti i one i dalje predstavljaju zatvorene sisteme, koji za svoj rad odgovaraju iskljuivo samima sebi. Reformske zahvate u ovaj oblasti, nove vlasti su shvatile kao kadrovske promene, tanije kao smenu funkcionera koje je postavila prethodna vlast i postavljanje novih, politiki podobnim. Ako bi se uopte mogao nai neki pomak u oblasti rada policije i njene kontrole, onda bi to bilo poetak delovanja Slube generalnog inspektora resora javne bezbednosti i donoenje Pravilnika o uslovima i nainu upotrebe sredstava prinude, polovinom decembra 2004. godine. Iako je Sluba generalnog inspektora kao organ unutranje kontrole MUP, bila osnovana jo 2003. godine, njeno delovanje je praktino neprimeeno, jer niti je njen rad bio dovoljno normativno ureen, niti je bilo ljudi ili materijalnih sredstava za njen rad. Marta meseca 2004. godine, na mesto novog Generalnog inspektora postavljen je Vladimir Boovi, koji zvanino nije nikad radio u policiji. Rad i ovlaenja Slube i dalje nisu normativno jasno ureena, jo uvek nema zvaninog izvetaja o njenom radu koji bi bio dostupan javnosti. Za svoj rad Sluba i Generalni inspektor odgovaraju samo ministru policije i vladi. Neke parcijalne informacije povremeno su dostupne javnosti, a svoje vienje o dosadanjem radu Slube, dao je i sam Boovim, koji kae "Od mog dolaska za devet meseci Sluba je podnela 71 krivinu prijavu protiv 83 pripadnika MUPa...Jedan deo prijavljenih policajaca je suspendovan, a drugi deo naalost, jo nije pretrpeo zasluene posledice, zbog prevazienosti Zakona o unutranjim poslovima...". Na pitanje novinara o pritiscima koji se vre na njega, Boovi kae da " ima pritisaka sa svih strana, pa i iznutra, iz samog vrha MUP da se
Kurir, 31. 1. 2005.
150
151

Dimitrijevi je zadobio je povrede na rukama, nogama, leima i otvorenu ranu na glavi. Ui su mu krvarile vie dana, a imao je i otoke na oima i usnama. Nekoliko dana se nije pomerao iz kreveta. Zbog straha od osvete policije, Dimitrijevi se nije usudio da ode u bolnicu i zatrai lekarsku pomo. Postupci policajaca, koji su kod Dimitrijevia proizveli ozbiljne fizike i mentalne patnje, uinjeni su sa oiglednom namerom da se od njega iznudi priznanje da je poinio krivino delo. Meutim, vlasti na kraju nisu podigle nikakvu optunicu Dimitrijevia. U januaru 2000. godine, Dimitrijevi je podneo krivinu prijavu nadlenom tuilatvu zbog brutalnosti, koju je preiveo u policijskoj stanici. Budui da est meseci nije dobio nikakav odgovor, Dimitrijevi je od tuilatva zatraio obavetenje o preduzetim radnjama. Ni nakon toga tuilatvo nije odgovorilo na njegov zahtev. Zbog toga su u ime Dragana Dimitrijevia, decembra 2001. godine, Komitetu Ujedinjenih nacija protiv torture (Komitet), sa seditem u enevi, predstavku zajedniki podneli Fond za humanitarno pravo (FHP) i Evropski centar za prava Roma (ERRC) iz Budimpete. Komitet je 24. novembra 2004. godine odluku da je Srbija i Crna Gora (SCG) prekrila nekoliko odredbi UN Konvencije protiv torture i drugih svirepih, nehumanih i poniavajuih kazni, ili postupaka (Konvencija). Komitet je doneo odluku da policijska brutalnost kojoj je Dimitrijevi bio izloen predstavlja torturu, karakteriui prebijanje kao "teak bol i patnju, koju su namerno naneli javni slubenici". Komitet je takoe utvrdio da je SCG prekrila svoju obavezu da sprovede brzu i nepristrasnu istragu povodom prijave rtve o torturi, kao i da je zbog propusta da istrai navode iz krivine prijave, drava de facto liila Dimitrijevia mogunosti da podnese tubu za naknadu tete, koja bi imala izgleda na uspeh. U zakljuku, Komitet je ustanovio krenje lana 2 u vezi sa lanovima 1, 12, 13 i 14 Konvencije i uputio zahtev vlastima SCG da sprovedu odgovarajuu istragu o torturi nad Draganom Dimitrijeviem i da obaveste Komitet o preduzetim merama u roku od 90 dana"2. Kako je ranije navedeno u izvetaju, u toku septembra 2004. godine realizovana je prva, poseta delegacije Komiteta za spreavanje torture Saveta Evrope (CPT), ustanovama u SCG u kojima se nalaze osobe liene slobode. Izvetaj CPT o poseti bie dostupan za javnost verovatno u martu ili aprilu 2005. godine, ukoliko vlasti ispune obeanje da e ga objaviti bez obzira to Konvecijom protiv torture nisu obavezani na to. Iako je sadrina izvetaja CPT do tog momenta strogo poverljiva, iz svega to smo prethodno naveli moe se pretpostaviti da izvetaj nee biti pozitivan. Predlog Krivinog zakona Republike Srbije koji je u skuptinskoj proceduri i eka skoro usvajanje, konano predvia torturu kao posebno krivino delo. Meutim, ni ova promena, ni donoenje novog, modernijeg Pravilnika o upotrebi sredstava prinude i eventualno skoro usvajanje novog
2
utvrivanja istinistosti navoda iz prijave, Tuilatvo nije nita preduzelo. Tek 4. februara 2005. godine, posle vie od sedam meseci, tuilatvo je dostavilo dopis sa obavetenjem da su tek poslali zahteve za prikupljanje potrebnih obavetenja OUP Grocka i odeljenju za kontrolu zakonitosti u radu Gradskog SUP. Drugi primer iz nae prakse osim o inertnosti tuilatva, govori o postupanju nekih sudova u sluajevima torture. Zbog prebijanja D.A. 18. marta 2003. godine, u pritvorskoj jedinici Okrunog zatvora u Panevu-Odeljenje u Vrcu, Helsinki odbor je podneo krivinu prijavu protiv etorice straara. Nakon to je Optinsko javno tuilatvo u Vrcu, najpre odugovlailo, da bi na kraju odbilo da po slubenoj dunosti sprovede postupak protiv okrivljenih, Helsinki odbor je sam preuzeo krivino gonjenje i dana 5. novembra 2003. godine podneo je optuni predlog protiv estorice straara. Dana 16. aprila 2004. godine, Optinski sud u Vrcu, doneo je oslobaajuu odluku za sve okrivljene. Bez namere da ovom prilikom ukazujemo na sve propuste tokom suenja, naina na koji je voen postupak i uopte stava postupajeeg sudije prema ovakvoj vrsti krivinog dela, kao dovoljna ilustracija govore citati dva pasusa iz obrazloenja ove presude. U oba pasusa citiraju se iskazi dva svedoka, takoe pritvorenika. "Svedok V.N. je izjavio da je on sa jo trojicom u eliji dobio batine u zatvoru i to iz razloga to je neko iz njihove elije jednom kinezu polomio rebra pa nisu hteli da priznaju ko je to uradio. Iz navedenog iskaza sud zakljuuje: "Dakle, izjava ovog svedoka ukazuje na to da sila nije primenjivana bez razloga, ve suprotno". "Svedok S.J. je izjavio da on nije dozvolio da bude tuen u zatvoru i gledao je svaki sukob da izbegne. Dakle, izjave ovih svedoka upravo upuuju na injenicu da on ko je potovao red i disciplinu u zatvoru nije bio izloen riziku da dobije batine". Na presudu je izjavljena alba 4. avgusta 2004.godine i jo uvek se eka odluka vieg suda. O nainu reagovanja naih pravosudnih organa u sluajevima torture govori i nunost da se oni reavaju pred meunarodnim telima, ukazuje sluaj Dragana Dimitrijevia. "Policajci su Dragana Dimitrijevia uhapsili 27. novembra 1999. godine u njegovoj kui u Kragujevcu, u vezi sa krivinom istragom. Nakon to su ga doveli u policijsku stanicu i vezali "lisicama" za radijator, nekoliko policajaca, od kojih je Dimitrijevi neke znao po imenu, su poeli da ga utiraju i udaraju po celom telu, vreajui ga na nacionalnoj osnovi i psujui mu "cigansku majku". Jedan od policajaca je udario Dimitrijevia debelom metalnom ipkom. Neto kasnije, policajci su ga odvezali sa radijatora i vezali mu ruke "lisicama" za bicikl. Zatim su nastavili da ga udaraju pendrecima i metalnom ipkom, ne zaustavljajui se ak ni kada mu je krenula krv iz uiju. Policajci su Dimitrijevia pustili kui etiri i po sata nakon privoenja.
Saoptenje Fonda za humanitarno pravo od 9. 12. 2004.
152
153
Zakona o policiji, nee bitno promeniti lou praksu sve dok se ne ustanove delotvorni oblici kontrole rada policije. Osim postavljanja preciznijeg normativnog okvira i delotvornijeg rada Slube generalnog inspektora, kao organa unutranje kontrole, neophodno je doneti i Zakon o spoljnoj kontroli policije, koji e predvideti osnivanje nezavisne i stalne Komisije pri Narodnoj skuptini. Ona bi se bavila iskljuivo ovim poslom i imala bi iroka istrana ovlaenja. U kontekstu kontrole, potrebno je da Skuptina Dravne zajednice SCG hitno ratifikuje Opcioni Protokol uz Konvenciju protiv torture UN (potpisan septembra 2003.), i da se zapone sa radom na ustanovljavanju mehanizama kontrole koje on predvia. Posmatrano na dui rok, prioritetno je zapoeti temeljnu reformu sistema obrazovanja pripadnika policije (od srednjih kola do akademije), s posebnim akcentom na pitanja zatite i potovanja ljudskih prava, profesionalne etike i edukacije policajaca o savremenim i zakonom dozvoljenim nainima i metodama pribavljanja materijalnih dokaza. Istovetne preporuke stoje i za budue i postojee tuioce i sudije, mada je zabrinjavajua injenica da su proteklih godina ve znatna sredstva uloena u njihovu edukaciju, i to posebno u smislu l. 3. (zabrana muenja) Evropske konvencije o ljudskim pravima, a nije postignut eljeni efekat.
Zatvori
Izvrenje krivinih sankcija predstvlja jedinu oblast pravosudnog sistema Srbije u kojoj je zabeleen izvestan pozitivan pomak. Taj pomak se prvenstveno vidi u veoj otvorenosti Uprave za izvrenje zavodskih sankcija (Uprava) prema savremenim tendencijama i standardima koji definiu ovu oblast. Dolaskom Miloa Jankovia na mesto novog Direktora Uprave, aprila meseca 2004. godine, Uprava je pojaala saradnju sa Savetom Evrope, OEBS, UNICEF, DFID i drugim meunarodnim i domaim organizacijama, koje se bave ovom problematikom. Ujedno, poveen je broj zaposlenih u Upravi, uspostavljena je jedinstvena baza podataka, napravljane su radne grupe koje su zapoele rad na izradi preporuka i preduzimanja konkretnih mera ka njihovoj implementaciji u odreenim oblastima (zdravstvene slube, ljudska prava, maloletnici itd.). U Niu je uz podrku OEBS otvoren Centar za edukaciju zatvorskog osoblja, zapoeti su poslovi na renoviranju objekata unitenih tokom pobune 2000. godine, kao i renoviranje dela KPD Bolnica, odrana je i donatorska konferencija za prikupljanje sredstava za poboljanje situacije u zatvorima.. Na normativnom planu, zapoet je rad na izradi nacrta novog ZIKS, kao i nekih podzakonskih akata (Pravilnika). U skuptinskoj proceduri ve se nalazi Predlog Zakona o maloletnikom pravosuu, koji je dobio pozitivne ocene od strane eksperata Saveta Evrope. Meutim, i pored puno pokrenutih akcija ka unapreenju stanja u zatvorima, smatramo da do sutinskih promena u ovom sistemu jo uvek nije dolo. Keslinki odbor smatra da tri osnovna problema koja uzrokuju ovakvo stanje. Prvi problem je nedostatak celovite strategije reforme sistema izvrenja krivinih sankcija koju ministarstvo pravde jo uvek nije usvojilo, niti je donoenje takve strategije u skorijem planu. Drugi problem je vidljiva inertnost i nezainteresovanost vlade i resornog ministarstva za menjanje/popravljanje stanja u ovoj oblasti, jer se ona ne nalazi u fokusu strune ili opte javnosti, kao ni fokusu interesovanja meunarodnih organizacija. Trei problem je to u pravnom sistemu Srbije jo uvek nije jasno definisano da li sistem izvrenja krivinih sankcija predstavlja deo uprave ili
155
154

bilo kakvog prostora koji bi bio namenjen rekreaciji p/z. Ovi nedostaci se prvenstveno odnose na okrune zatvore. Vremenost i zaputenost objekata odraava se na optu higijenu u ustanovama. Prostorije u kojima borave p/z esto su oronule i vlane, dotrajalih zidova i podova. Spavaonice su zajednike, a broj p/z u sobama i pored najbolje volje uprava i p/z esto onemoguava odravanje adekvatne higijene. Ovaj problem je naroito izraen u velikim KPZ, kakav je Poarevac Zabela u kome su kreveti na tri sprata ili KPZ Sremska Mitrovica u ijim sobama je smeteno i po 90 ljudi. b) Ishrana Skoro svaka ustanova samostalno priprema hranu za svoje p/z. Prostorije i uslovi u kojima se sprema hrana i u kojima zatvorenici obeduju variraju od ustanove do ustanove, ali generalno su na niskom ili srednjem higijenskom nivou. Ishrana p/z takoe varira, ali je uglavnom loeg kvaliteta osim u Vojvodini gde je od strane zatvorenika procenjena kao kvalitetnija. Glavni nedostaci tiu se neukusno pripremljene hrane, oskudne koliine mlenih proizvoda, dok voa gotovo i da nema. Lo kvalitet hrane jedan je od znaajnih izvora nezadovoljstva zatvorenika. c) Medicinska nega Drugi, vaan problem vezan za kvalitet i uslove ivota zatvorenika, odnosi se na dostupnost i kvalitet zdravstvene zatite. Prema prihvaenim standardima zatvorenici imaju pravo na isti nivo zdravstvene nege, kao i osobe koje ive na slobodi. Iako je stepen zdravstvene zatite graana na nivou drave na niskom ili sredenje niskom nivou, u zatvorenim ustanova je jo nii. Prvi razlog je hronian nedostatak materijalnih sredstava, a drugi, loe sisistemsko reenje poloaja ove slube u ustanovama. Zdravstvena sluba i njeno finansiranje nalaze se pod nadzorom i kontrolom Uprave za izvrenje zavodskih sankcija, odnosno uprava konkretnih ustanova. Na taj nain, profesionalna nezavisnost radnika ove slube je drastino suena, a njihove odluke podlone pritisku i uticajima koji nisu vezani iskljuivo za medicinske kriterijume. Osim toga, i strunost radnika ovih slubi je diskutabilna, s obzirom da prema ZIKS nju treba da nadzire Ministarstvo zdravlja, koje tu funkciju ne vri ve godinama unazad. U veim ustanovama uglavnom postoji medicinska sluba kao posebna sluba, dok u okrunim zatvoriima po sistematizaciji radnih mesta nije predvieno postojanje zdravstvene slube, ve se preko ugovora o delu angauje lekar koji zavisno od ustanove dolazi jednom ili dva puta nedeljno. Ovo implicitno znai da nema mogunosti pristupa lekaru tokom 24 sata
157
deo pravosua. Formalno, Uprava i ceo sistem izvrenja sankcija jeste deo ministarstva pravde i time pravosua, ali se u praksi ona esto tretira kao deo uprave. Sve ovo utie na poloaj i rad Uprave, koja je sutinski preputena samoj sebi, a koja ni po kvanitetu ni kvalitatu strunih kadrova, niti po materijalnim sredstvima kojima raspolae, ne moe sama da iznese teret reformi. Donoenje celovite strategije reforme, aktivniji i odgovorniji odnos vlade i resornog ministarstva, odnosno vei pritisak meunarodnih organizacija u kontekstu shvatanja znaaja reforme ovog sistema, kao i jasnog definisanja njegovog polaaja i mesta u naem pravnom sistemu, su pitanja bez ijeg reavanja nee biti ni znaajnijih promena. Na stav o problemima u sistemu izvrenja krivinih sankcija baziramo na iskustvu i saznajima do kojih smo doli preko vie od 40 poseta ustanovama za izvrenje krivinih sankcija u Srbiji, od ega 18 u toku 2004. godine. U tekstu koji sledi, nalazi se pregled osnovnih nalaza i kljunih problema, koje u praksi izvrenja krivinih sankcija nastaju kao posledica gore opisanog stanja1.
1. Kvalitet ivota u zatvorima

a) Arhitektonsko-tehniki uslovi, opremljenost, ventilacija osvetljenje, sanitarni uslovi i higijena
Osnovni problem koji utie na nepovoljne uslova ivota pritvorenih i zatvorenih lica i koje se krajnje negativno odrava na sve posmatrane dimenzije i dalje je prenaseljenost veine poseenih ustanova. Ustanove za izvrenje institucionalnih krivinih sankcija neretko su smetene u starim objektima, od kojih neki datiraju s poetka XX veka. Pored toga, arhitektura ovih objekata odraava prevaziene koncepcije tretmana zatvorenika iz ranijih vremena, to je uglavnom nemogue prevazii deliminim adaptacijama (OZ Panevo, Zrenjanin, Kruevac, Novi Pazar i dr.). Samim tim, veliina, broj i raspored zgrada i prostorija esto su u izrazitom neskladu sa standardima i potrebama ustanove i lica koja borave u njima. Generalno, radi se o: nedovoljnoj kubaturi prostora po pritvoreniku/ zatvoreniku (p/z); nedovoljno velikim i uglavnom nenatkrivenim prostorima za boravak p/z na sveem vazduhu; nepostajanju posebnih prostorija za dnevni boravak usled ega su p/z primorani da po 23 sata borave u jednoj prostoriji; nepostajanju adekvatnih prostorija za posete advokata, rodbine ili posebnih prostorija za kontakte sa suprunikom i decom, kao i nepostajanju
1 Opirnije videti u publikacijama Helsinkog odbora: "Kako do evropskih standardazatvori u Srbiji 2002 2003, Zatvori u Srbiji april 2003 april 2004", "Zatvori u Srbiji april 2004 april 2005".
156

Stepen interne bezbednosti varira od tipa, veliine i vrste populacije posmatrane ustanove. Pojava neformalnih grupa, koja dovodi do reketiranja, tua, ucena, seksulanog zlostavljanja meu zatvorenicima, vezuje se uglavnom za ustanove ija populacija prelazi 150 ljudi. Kako se poveava broj zatvorenika, progresivno se poveava i broj incidenata. Ako se tome doda da i u ionako prenaseljenim KPZ broj zatvorenika premauje uobiajene kapacitete ustanova (posebno zatvorenog dela), odgovarajue rasporeivanje i razdvajanje pojedinih zatvorenika, na osnovu procene rizika i individualnih potreba, gotovo je nemogue i u dobroj meri objanjava slabu internu bezbednost. S druge strane, ovakvi problemi retko se manifestuju u zatvorima manjih kapaciteta ili u poluotvorenim ili otvorenim odeljenjima veih ustanova Na povean stepen rizika po bezbednost u ustanovama esto utie i krut i neprijateljski odnos osoblja prema zatvorenicima. Sa aspekta bezbednosti veoma je znaajno negovanje i razvijanje konstruktivnih odnosa i poverenja izmeu osoblja i zatvorenika. Helsinki odbor smatra da nune mere kontrole, to podrazumeva svaki aspekt ouvanja bezbednosti, obavezno treba da prati i stvaranje pozitivne klime, jer takav pristup u velikoj meri smanjuje meusobne tenzije i pojaava bezbednost unutar ustanove.
svakog dana u nedelji. U ustanovama gde i postoji posebna zdravstvena sluba, ona nije popunjena jer, ili nema dovoljno lekara, ili nema pomonog medicinskog osoblja. Ukoliko u ustanovi ne postoje ak ni medicinski tehniari, procenu hitnosti ukazivanja medicinske pomoi donosi neko od radnika slube obezbeenja. Opremljenost apoteka, laboratorija i ambulanti, i tamo gde postoje, veoma je loa. Gotovo svi manji okruni zatvori nemaju adekvatne prostorije za pregled i pruanje medicinske pomoi, zatvorenici nemaju zdravstvene kartone, niti prolaze prvi pregled po prijemu u ustanovu. Zatvorenici se permanentno ale na duga ekanja na pregled, povrnost pregleda i nedostatak adekvatnih lekova. Sve vea prisutnost ovisnika o drogama i obolelih od TBC i razliitih oblika hepatitisa meu zatvorenicima, koji nisu na adekvatan nain tretirani, zahteva najhitniju, zajedniku akciju ministarstva pravde i zdravlja. Generalno, sistemski drugaije reenje poloaja, znaaja i uloge zdravstvenih slubi u ustanovama za izvrenje zavodskih sankcija od sutinskog je znaaja za prevenciju i spreavanje torture i drugih nehumanih ili poniavajuih postupaka i jedan je od osnovnih uslova za popravljenje stanja ljudskih prava zatvorenika.
3. 2. Bezbednost
Prenaseljenost, kao jedan od najveih problema, bitno utie i na eksternu i na internu bezbednost u ustanovama. Prevelik broj zatvorenika na objektivno velikoj povrini u KPZ, koje treba nadzirati i kontrolisati, uz esto nepostojanje ili neadekvatan sistem video nadzora, umnogome oteava obavljanje poslova nadzora od strane slube obezbeenja. Ukoliko se eksterna bezbednost analizira samo prema broju bekstava ili pokuaja bekstava zatvorenika iz zavoda i zatvora u toku prle godine, zakljuak da je bezbednost u poseenim zatvorskim ustanovama na zadovoljavajuem nivou.2 Po miljenju Helsinkog odbora, mali broj bekstava iz ustanova, rezultat je pre svega injenice da se ''po bezbednost opasna lica'' uglavnom nalaze u zatvorenim ili odeljenjima pojaanog nadzora, to znai da se dre zakljuana u sobama i po 23 sata dnevno. Zadovoljavajua eksterna bezbednost uslovljena je i brojem pripadnika slube obezbeenja, koji najee korespondira broju pritvorenih i zatvorenih lica u posmatranim ustanovama. Iako je Helsinki odbor u nekoliko poseenih ustanova konstatovao da je broj uposlenih u ovoj slubi formalno ispod broja predvienog sistematizacijom, faktiki je taj broj bio dovoljan, s obzirom na popunu slube od strane straara koji su upueni sa Kosova.
2 Pod bekstvima ne podrazumevamo privremena udaljenja zatvorenika iz poluotvorenog ili otvorenog dela ili nevraanja i zakanjenja zatvorenika koji su puteni na vikend, nagradno odsustvo i slino.
Zakonitost
Jo 1998. godine doneti ZIKS u sve je veem neskladu sa relavantnim meunarodnim standardima u ovoj oblasti, a ista je situacija i sa podzakonskim aktima koji treba dalje i preciznije da reguliu pojedine oblasti sistema izvrenja krivinih sankcija. Tokom 1999. i 2000. godine doneti su pravilnici o kunom redu za primenu mere pritvora, okrune zatvore i kazneno-popravne zavode strogo zatvorenog i zatvorenog tipa, otvorenog tipa i KPZ za ene, dok KPD Bolnica i VPD Kruevac ve godinama nemaju pravilnik koji bi bio prilagoen specifinostima ovih ustanova. S druge strane, pravilnici o nainu i uslovima upotrebe sredstava prinude, o nainu izvrenju mere usamljenja, o nainu i uslovima izvravanja disciplinskih kazni, o vrenju slube obezbeenja, o tablici ishrane lica u ustanovma za izdravanje kazni i dr., koji su doneti jo 1978. godine, i dalje su na snazi. U ustanovama za koje su doneti pravilinici, osim prilikom prijema u ustanovu i elementarnog upoznavanja sa njihovom sadrinom, pravilinici esto vie nisu dostupni pritvorenom ili zatvorenom licu. Za zatvorenike strane dravljane ne postoji mogunost upoznavanja kunog reda na sopstvenom jeziku, ve se to ini preko drugih zatvorenika koji poznaju oba jezika. Kategorizacija i upuivanje zatvorenika u KPZ razliitih stepena obezbeenja i reima, shodno slovu zakona, esto se ne sprovodi u praksi. Eksterna i interna klasifikacija zatvorenika, naroito nakon akcije Sablja kada se
159
158

U veini ustanova, kriterijum rasporeivanja po odeljenjima (klasifikacija, reklasifikacija) uglavnom se odnosi na smetajne kapacitete i bezbednost, a vrlo malo na linost zatvorenika, njegove potrebe, probleme ili njegovo ponaanje. Timovi za prijem zatvorenika, ako uopte postoje, nisu kompletni. Klasifikacija i reklasifikacija zatvorenika esto je u rukama jednog, eventualno dva vaspitaa koji pokrivaju sve poslove od prijema, preko procesa prevaspitanja, do tzv. pripreme za izlazak i postpenalni prihvat zatvorenika. Manjak ljudi i uopte, nepopunjenost slubi za prevaspitanje, konstantan je problem. To ima za posledicu da zatvorenici veoma retko kontaktiraju sa svojim vaspitaem, a ceo proces se svodi na predaju molbi za ostvarenje neke pogodnosti ili prava, dok pravog rada na resocijalizaciji u praksi gotovo i da nema. Rad i obrazovanje kao glavni nosioci i instrumenti prevaspitanja, teoretski su ugraeni i u reformatorsku politiku. Meutim, aktivnosti koje se nude zatvorenicima, i koje bi trebalo da budu stimulativne i to raznovrsnije (edukacija, struno usavravanje, dobro opremljenje biblioteke, sport, aktivnosti po vokaciji itd.), vie su izuzetak nego pravilo. Osim u VPD u Kruevcu i KPZ za maloletnike u Valjevu, organizovano kolovanje ne postoji, iako obrazovna struktura zatvorenika zahteva urgentno nalaenje naina da se proces kolovanja pokrene. U okrunim zatvorima, zbog skuenog prostora i pretrpanosti, zatvorenici, pogotovu u zatvorenom odeljenju, osujeeni su u ostvarivanju gotovo svih prava. Skoro da nema aktivnosti izvan soba u kojima su smeeteni. Postojanje zadovoljavajueg programa aktivnosti je veoma vano, ak vanije u ovim odeljenjima, jer umnogome doprinosi da se neutraliu tetne posledice ivota u zatvorenom odeljenju. Zatvorenici u zatvorenim odeljenjima, a pogotovo pritvorenici, neretko su ostavljeni da nedeljama, moda ak i mesecima, ame zatvoreni u neadekvatnim uslovima smetaja bez ikakve fizike rekreacije na otvorenom prostoru. Kad su u pitanju radne aktivnosti zatvorenika u zatvorenim odeljenjima, jasno je da razlozi bezbednosti mogu da iskljuuju mnoge oblike rada, koji su uobiajeni u poluotvorenim ili otvorenim odeljenjima, ali to ne znai da zatvorenici treba da budu prunueni samo na aktivnosti tipa igranja aha, domina ili gledanja televizije. Radno angaovanje u poluotvorenim ili otvorenim odeljenjima, usmereno uglavnom ka sezonskim poljoprivrednim radovima ili poslovima na farmama, sa aspekta strunog osposobljavnja za neku buduu drutvenu i lino korisnu profesionalnu orijentaciju, neadekvatno je i nestimulativno za zatvorenike. Postojanje malog procenta radno angaovanih zatvorenika, osim u kontekstu opte loe ekonomske situacije zemlje u tranziciji i velikog broja nezaposlenih, treba posmatrati i sa aspekta nestimulisanosti zatvorenika i malih novanih naknada za njihov rad na ponuenim poslovima. Iako su svi svesni
161
prenaseljenost javila u akutnoj formi, esto je objektivno nemogua. To dovodi do situacije da su u istim sobama po ceo dan i no smeteni zatvorenici, koji su osueni zbog lakih krivinih dela na godinu ili dve sa viestrukim povratnicima, koji su osueni na deset i vie godina. Prekrajno kanjena i krivino osuena lica nije mogue uvek i u svakoj ustanovi fiziki odvojiti, ali i kad je mogue to nije uraeno, jer se ne smatra bitnim. Postala je praksa, a ne izuzetak, da se osueni na duge kazne, recidivisti i druge teke kategorije zatvorenika, iz ''bezbednosnih'' razloga upuuju u okrune zatvore, koji po reimu postupanja nisu prilagoeni ovoj kategoriji zatvorenika. Poloaj, prava i tretman zatvorenika rasporeenih u zavod strogo zatvorenog tipa (VII paviljon KPZ Poarevac Zabela), kao i zatvorenika upuenih u tzv. odeljenja pojaanog nadzora (OPN), nisu normativno jasno definisani, to ostavlja velike mogunosti za zloupotrebe i krenja prava zatvorenika. Zakonski postavljen koncept disciplinskog kanjavanja, sistema albi i pritubi zatvorenika, kao i njegovo sprovoenje u praksi, Helsinki odbor ocenjuje kao krajnje negativne i u neskladu sa prihvaenim standardima. Iako nai podaci ukazuju na to da postoji veoma mali broj albi i pritubi zatvorenika u vezi sa odlukama o njihovoj disciplinskoj odgovornosti, dodeljenim pogodnostima ili povredama njihovih prava, iz neformalnih razgovora smo zakljuili da je sutina u tome da zatvorenici smatraju da nema nikakve svrhe pisati albe ili pritube jer je dokazano da to nema efekta i da sistem ne funkcionie. Veoma mali broj disciplinskih postupaka za tee ili lake povrede radnih obaveza i dunosti od strane osoblja, takoe tumaimo loim funkcionisanjem sistema. Sagledavajui kompletnu situaciju, zanemarljiv broj disciplinskih prestupa osoblja nije pokazatelj idealnog funkcionisanja ustanova i rada po zakonu, ve slabosti i prevazienosti sistema disciplinske odgovornosti. Osim normativnih nedostatka, za ovakvo stanje odgovorna je i Uprava za izvrenje zavodskih sankcija, odnosno nadzorna tela Uprave ne obavljaju kvalitetno svoju osnovnu funkciju.
4.
Resocijalizacija
Glavna funkcija kazne lienja slobode treba da bude promena ponaanja zatvorenika, to znai da tok i tretman tokom izdravanja kazne treba da se prilagodi linosti zatvorenika. Meutim, praksa u naim ustanovama pokazuje da su represija i izolacija od spoljnjeg sveta i dalje preovlaujue svrhe kazne lienja slobode. Neadekvatna arhitektura zgrada, nedostatak prostora i kompetentnog osoblja s jedne, te veliki broj zatvorenika i nedostatak materijalnih sredstava, s druge strane, objektivno oteavaju sprovoenje procesa resocijalizacije.
160

ustanove obezbeuju odreeni broj besplatnih primeraka tampe, a svi pritvorenici/zatvorenici imaju mogunost da se sami pretplate na neogranieni broj dnevnika, nedeljnika ili drugih publikacija. ire posmatrano, kontakti sa spoljnim svetom, posebno u smislu saradnje sa lokalnom zajednicom, nisu na zavidnom nivou, i u tom segmentu slika je krajnje nezadovoljavajua.
da upravo nedostatak radnog angaovanja i vreme neispunjeno konkretnim sadrajima ostavljaju prostor za uticaj negativno orijentisanih zatvorenika i pojavu devijantnih i agresivnih ponaanja zatvorenika, za sada nema naznaka reenju ovog problema. Vidnije angaovanje i pozitivan pomak uoeni su jedino na polju prava zatvorenika na ispovedanje vere, boljom saradnjom sa lokalnim svetenicima, gradnjom crkava ili za tu funkciju adekvatnih prostorija u okviru zavoda/zatvora. Meutim, treba naglasiti da su navedena poboljanja bila iskljuivo u korist pravoslavnih vernika, te pravo na ispovedanje vere pripadnika drugih verskih zajednica i dalje se ne potuje.
6.
Osoblje
5.
Kontakti sa spoljnim svetom
Osnovni i najei vid komunikacije zatvorenika sa spoljnim svetom jeste putem korienja telefonskih govornica u zavodima/zatvorima, zanemarljiv je zanemarljiv broj institucija gde one ne postoje. Problemi vezani za dostupnost ili proceduru korienja ovog vida komunikacije uglavnom su vezani za dva aspekta. Prvi se tie nedovoljnog broja govornica u veim ustanovama, to, s obzirom na poveanje broja zatvorenika, dovodi do skraivanja vremena za razgovor. Drugi se odnosi na nadzor nad telefonskim razgovorima od strane nekog od zatvorskog osoblja, koji je uveden tokom vanrednog stanja, a ostao je, u manje ili vie restriktivnoj formi, i dalje prisutan. Restriktivni reim tokom vanrednog stanja ostavio je traga i na slobodu komunikacije zatvorenika preko pisama, koja jo uvek podrazumeva da se sva pisma itaju pre nego to se upute na bilo koju adresu van ustanove. Helsinki odbor nije dobio informaciju o sluajevima da su neka pisma zadrana i da nisu otila na adresu na koju su upuena. Nisu registrovani znaajniji problemi oko primanja paketa i novanih poiljki, niti je Helsinki odbor uo pritube zatvorenika da je neto nedostajalo iz upuenih paketa. Posete rodbine i prijatelja odvijaju se bez veih problema, a njihova uestlost zavisi od kategorije i tretmana u kome se nalazi zatvoreno lice. Izgled prostorija za posete, kao i tzv. posebnih prostorija za kontakte sa suprunikom/suprunicom i decom, ukoliko uopte postoje, u veini sluajeva ne zadovoljava standarde veliine i opremljenosti. Procedura kontakta sa punomonikom najee podrazumeva prethodno odobrenje od strane upravnika, ali Helsinki odbor nije uo ni za jedan sluaj da je nekome ovo pravo bilo uskraeno. Prostorije za kontakte sa punomonikom esto ne ispunjavaju potrebne uslove koji bi obezbedili potpunu privatnost razgovora. Procena Helsinkog odbora o dostupnosti informacija iz spoljnjeg sveta je pozitivna, jer gotovo u svim poseenim ustanovama postoji dovoljan broj radio i TV aparata koje zatvorenici, pa ak i pritvorenici, mogu koristiti. Neke
162
Loi materijalni uslovi i hronian nedostatak zaintersovanih kadrova za zasnivanje radnog odnosa u resoru izvrenja krivinih sankcija dugogodinji su problemi. Naalost, jo uvek nema volje za obezbevanje kvalitetnih kadrova za angaovanje u ovakvim ustanovama, nema akcija oko stipendiranja i edukacije buduih kadrova, ali ni bilo kakve materijalne stimulacije za one koji se istiu svojim radom. To ima za posledicu nemogunost adekvatne selekcije meu zainteresovanim kadrom, a u nekim ustanovama i uposlenost ljudi, koji ne zadovoljavaju ni elementarne uslove iz sistematizacije. Takva situacija dovodi do toga da se ovim, izuzetno osetljivim i odgovornim poslom bave ljudi koji za tu vrstu posla ili nisu kolovani ili nisu motivisani. Zabrinjava i injenica da u pojedinim institucijama (uglavnom okruni zatvori), ak ni uprava nema jasan koncept tretmana, te ga ni ne moe prezentirati osoblju. Oigledan problem nedostatka visoko kvalifikovanog kadra u slubama obezbeenja, dodatno je optereen i slabim pripravnikim kadrom koji nema ni elementarna znanja o poslu, koji treba da obavlja, jer ne postoji bilo kakav vid njihove edukacije. Miljenje je, ak i osoblja koje percipira ovaj problem, da su prethodna ali i dodatna edukacija neophodne i da su one osnovni uslov za promenu uloge ovih slubi, koja je, za sada, samo i iskljuivo represivna. U tom pravcu su, kao prvi korak, organizovani seminari, koje Misija OEBS u SCG ve par godina sprovodi u saradnji sa Upravom za izvrenje zavodskih sankcija, a koji su usmereni na poboljanje komunikacije, upoznavanje sa ljudskim pravima, obuku orujem itd. Ostale slube, od ustanove do ustanove, razliito su organizovane. Okruni zatvori, ili nemaju organizovane slube za prevaspitanje i za obuku i upoljavanje, ili se pak stie utisak neprilagoene uposlenosti radnika na poslovima i zadacima predvienim za ove slube. est je sluaj da u veim KPZ mali broj vaspitaa radi sa prevelikim brojem zatvorenika, a tamo gde je radno angaovanje zatvorenika minimalno, postoji sluba za obuku i upoljavanje sa neracionalno velikim brojem zaposlenih. Zaposleni, pre svega u oblasti prevaspitanja, u veini ustanova doivljavaju sebe kao slubenike, koji obrauju molbe zatvorenika i daju predloge mera samo da bi zadovoljili neke zakonske forme prilikom odluivanja, ali na koje realno nemaju puno uticaja. esta potreba za prekovremenim, a nedekvatno plaenim radom, doprinosi visokom nivou stresa kod osoblja i gubljenju volje za kvalitetnim i
163
savesnim radom. Osim toga, hronini nedostatak osoblja ili neodgovarajui raspored dunosti smanjuju mogunost direktnog kontakta sa zatvorenicima, to oteava razvoj pozitivnih odnosa.
Preporuke
Na nivou Uprave formirati tim strunjaka koji e obii sve ustanove za izvrenje zavodskih sankcija i koji e u odnosu na "snimljenu" situaciju sainiti svoj izvetaj. Kompariranjem podataka iz ovog i izvetaja meunarodnih organizacija i domaih NVO i svih relevantnih podataka i uz pomo Saveta Evrope, OEBS-a i drugih relevantnih institucija i organizacija, sainiti celovitu strategiju reforme zatvorskog sistema sa jasno postavljenim kratkoronim, srednjeronim i dugoronim ciljevima; Ubrzati proces izrade novog ZIKS i relevantnih podzakonskih akata; U proces izrade nacrta novog zakona i normativnih akata ukljuiti strunjake, koji bi s razliitih aspekata dali svoj doprinos izradi modernih normi usklaenih sa Evropskim standardima i u praksi primenjivih normi (strunjake iz Uprave, profesore Defektolokog i Pravnog fakulteta, upravnike i osoblje zavodskih ustanova; strunjake OEBS, Saveta Evrope, UNHCHR, UNICEF i domaih NVO, koje se bave ovom problematikom.
Suenja za organizovani kriminal

Sudski procesi koji se vode pred nacionalnim sudovima za organizovani kriminal, politika ubistva i ratne zloine pokuaj je da se drutvo suoi sa demokratskom odgovornou. U toj funkciji, nakon ubistva premijera Zorana inia, osnovana su i dva posebna odeljenja Okrunog suda u Beogradu za organizovani kriminal i ratne zloine. Najava aktuelne vlade da e stati na put organizovanom kriminalu i korupciji, nije bila iskrena, jer vlada nije pokazala politiku volju da se sutiniski bavi tim problemima. Umesto toga, povealo se nepoverenje prema dravnim institucijama, koje se percipiraju kao 'prazna forma'. Takoe, vlada je pokazala nespremnost da se institucije sutinsku reformiu. injenica da nema politike volje da se sprovede lustracija direktno je povezana sa oiglednom rehabilitacijom kadrova iz Miloevievog doba. Sve ukazuje da je simbioza izmeu organizovanog kriminala i drave jo uvek na delu, iako to vie nije tako transparentno.
Suenje za atentat na premijera Zorana iniia

Suenje za ubistvo premijera inia je najozbiljni test spremnosti drave i drutva da se suoi sa pravim razlozima i motivima ovog politikog ina izvedenog sa ciljem da se sprei otvaranje dijaloga o neposrednoj prolosti i ratnoj poltiici prethodnog reima i njenim posledicama. Osim toga, namera organizatora i inspiratora ubistva bila je i odlaganje ubrzanog procesa priblaavanja Srbije evroatlantskim organizacija koje je ini zagovarao i sprovodio. U dosadenjem toku suenja, kao i stalni pkuaj njegove opstrukcije i kriminalizacije premijera, potvruju tu nameru. Pretres za atentat na premijera Republike Srbije Zorana inia, pod slubenom oznakom Kp.br. 5/03, poeo je 23.12.2003. godine u sudnici broj 1, u zgradi Specijalnog suda u Beogradu. Pretresno vee posebnog odeljenja za organizovani kriminal pri Okrunom sudu u Beogradu ine sudije: predsednik vea Marko Kljajevi, i lanovi vea Milimir Luki i Nata Mesarevi. Optunicom specijalnog odeljenja Okrunog tuilatva u Beogradu, ija je slubena oznaka Kts. br. 02/03, prvobitno je bilo obuhvaeno 36 lica, od kojih su samo neki bili optueni za atentat na Zorana inia. Veina je bila
164 165

Mijatovi, koji je u vreme pobune Jedinice za specijalne opreacije (novembar 2001) bio na funkciji zamenika direktora BIA. U postupku je do sada sasluano i nekoliko svedoka koje je predloila odbrana. Svedoili su pripadnici Jedinice za specijalne opreacije u korist okrivljenog eljka Tojage, da je u februaru mesecu 2003. godine, kada je pokuan atentat na premijera Zorana inia kod hale "Limes", bio sa jedinicom na Kopaoniku. Sudsko vee je na predlog tuilatva, punomonika oteenih i branilaca donelo reenje da se u nastavku postupka kao svedoci sasluaju Milorad Bracanovi, Zoran Januevi, Vladimir Beba Popovi, edomir Jovanovi, Duan Mihajlovi, Dejan Mihajlov, brat ranjenog Milana Veruovia Miladin Veruovi, koji bi trebalo da svedoi u vezi sa pokuajem atentata kod hale "Limes", Biljana Stankovi i Maja Vasi, koje bi trebalo da svedoe o nainu funkcionisanja obezbeenja u zgradi Vlade Srbije, pre i na sam dan atentata. Advokati odbrane su predloili da se izvri rekosntrukcija dogaaja, s obzirom da to nije uinjeno u istranom postupku, ali je vee donoenje odluke o tome odgodilo za kasnije. Od poetka, postupak za atentat na premijera Zorana inia bio je u fokusu interesovanja domae i meunarodne javnosti. Gotovo svi mediji u Srbiji, a i pojedini inostrani prate ovaj proces. Neki mediji su objavili integralne verzije iskaza koje su okrivljeni i svedoci dali u istranom postupku, zapisnik koji je sainjen nakon obdukcije pokojnog premijera, kao i obdukcione zapisnike Duana Spasojevia i Mileta Lukovia, koji su stradali prilikom hapenja u prigradskom naselju "Meljak". Objavljene su i brojne informacije iz zapisnika koji su sainjeni nakon uviaja sa lica mesta iz ulice Admirala Geprata br. 14, odakle je prema optunici pucano na premijera i iz zapisnika sa uviaja koji je izvren na ulazu u zgradu Vlade Republike Srbije. Objavljene su informacije iz izvetaja koji je sainjen nakon balistikog vetaenja. Kroz medije je voena kampanja protiv predsednika vea Marka Kljajevia, neki ministri i visoki funkcioneri Vlade davali su neprimerene izjave o Specijalnom sudu, toku postupka, osnovanosti optunice. Zahvaljujui najavama ministara i funkcionera Vlade, osnovano se pretpostavljalo da e specijalni tuilac Jovan Priji biti smenjen sa tog poloaja. U zgradi Specijalnog suda pojavili su se momci obueni u majice sa likom vuka koji je simbol JSO, doli da na taj nain prue podrku prvokrivljenom Miloradu Ulemeku; ubijen je svedok Kujo Krijetorac koji je trebalo da svedoi o tome da je neke od okrivljenih video u ulici Admirala Geprata na dan atentata; izvren je napad na sestru pokojnog premijera Gordanu ini Filipovi i na Milana Veruovia koji u postupku ima status oteenog lica; dva advokata odbrane su se alili da su dobijali pretnje od Ljubie Buhe umeta i da su iz tog razloga bili prinueni da se povuku iz postupka, a advokati porodica oteenih su nedavno na adresu Advokatske komore Beograda takoe dobili pismo pretee sadrine.
optuena za ubistva, otmice i druga krivina dela koja su izvrili kao pripadnici organizovane kriminalne grupe. Na zahtev specijalnog tuioca Jovana Prijia i jednog broja branilaca okrivljenih, pretresno vee je dana 17. februara. 2004. godine donelo reenje o razdvajanju postupaka protiv okrivljenih za atentat na Zorana inia i onih koji su optueni za druga krivina dela koja su inili kao pripadnici organizovane kriminalne grupe. Posle razdvajanja postupka, protiv 13 lica se vodi postupak za atentat na Zorana inia. Milorad Ulemek Legija, Zvezdan Jovanovi, Dejan Milenkovi Bagzi, Duan Krsmanovi, Saa Pejakovi, Branislav Bezarevi i eljko Tojaga se nalaze u pritvoru Okrunog zatvora u Beogradu, dok se Aleksandar i Milo Simovi, Vladimir Milisavljevi, Ninoslav Konstantinovi, Milan Jurii i Sretko Kalini nalaze u bekstvu i jo uvek nisu dostupni pravosudnim organima, te se ovim licima sudi u odsustvu. Pretres je zapoet u odsustvu prvookrivljenog Milorada Ulemeka i Dejana Milenkovia, ali su obojica optuenih postali dostupni pravosudnim organima, Milorad Ulemek, 2. maja 2004. godine nakon predaje grupi policajaca koja je vrila nadzor njegove kue u naselju "Filmski grad", a Dejan Milenkovi nakon to su ga grke vlasti isporuile naim dravnim organima, 2. februara 2005. godine. Dejana Milenkovia Bagzija je grka policija uhapsila 16. jula 2004. godine ispred srpsko crnogorskog konzulata u Solunu. Okrivljeni Zvezdan Jovanovi i Duan Krsmanovi se brane utanjem, dok ostali okrivljeni, ukljuujui i prvooptuenog Milorada Ulemeka negiraju krivicu koja im se optunicom stavlja na teret. Do sada su u svojstvu okrivljenih iskaz na glavnom pretresu dali svi okrivljeni, sem Dejana Milenkovia Bagzija, koji se samo izjasnio o krivici. Predsednik vea je na glavnom pretresu proitao iskaze okrivljenih Zvezdana Jovanovia i Duana Krsmanovia, koje su dali u istarnom postupku. U dosadanjem toku pretresa, pored okrivljenih, sasluani su brojni svedoci koje je predloilo tuilatvo, pre svega pripadnici linog obezbeenja Zorana inia, koji su bili sa njim u momentu atentata, pripadnici obezebeenja zgrade Vlade Republike Srbije, ispred koje se i desio atentat, stanari okolnih zgrada, zaposleni u zgradi Zavoda za fotogrametriju u ulici Admirala Geprata broj 14, iz koje je, prema optunici, pucano na premijera inia, sluajni prolaznici koji su se u momentu atentata zatekli na ulici u blizini mesta dogaaja. Pored pomenutih svedoka iskaze su dala i tri lica koja u ovom postupku imaju status svedoka saradnika, a to su Ljubia Buha, Miladin Suvajdi i Zoran Vukojevi. Kao svedok tuilatva svedoio je protiv okrivljenih Nenad are, bivi pripadnik Jedinice za specijalne operacije, koji u postupku ima status "obinog" svedoka. Na predlog tuilatva u postupku su sasluani svedoci, pripadnici saobraajne milicje, kao i drugi svedoci koji su svedoili o pokuaju atentata na Zorana inia kod novobeogradske hale "Limes". Sasluani svedoci tuilatva su inspektor UBPOKa Rodoljub Mijovi, koji je u istrazi uzeo izjavu od okrivljenog Zvezdana Jovanovia, kao i Zoran
166
167

Okrunog suda u Beogradu za organizovani kriminal."4 Tomislav Nikoli, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, je izjavio da su "radikali bili protiv formiranja specijalnih sudova i da postoji mogunost da emo glasati za njihovo ukidanje."5 Za razliku od stavova koji su predhodno pominjani, bilo je i suprotnih miljenja, pa je tako, bivi ministar pravde u Vladi Republike Srbije, Vladan Bati izjavio da bi ukidanje posebnih odeljenja Okrunog suda u Beogradu moglo imati "velike procesne posledice po ve zapoeta suenja. Uostalom, moda je to i osnovni cilj, da se sve obesmisli i relativizuje, pa ak i postupak za ubistvo premijera inia."6 Nakon pritiska javnosti, nekih politikih partija kao to su Demokrtaska stranka, Graanski savez Srbije, nevladinih i meunarodnih organizacija, ministrar Stojkovi je ublaio stav povodom mogunosti ukidanja posebnih odeljenja i izjavio da on ustvari nije traio ukidanje specijalnih odeljenja: "Ja sam samo objasnio da se ne radi o Specijalnom sudu, jer on po zakonu ne postoji, nego o odeljenjima, i rekao sam da niti imam ovlaenja, niti hou da ukidam, ja samo objanjavam ta bi trebalo da se uradi, a kada se to uradi onda sudije mogu validno da sude."7 O atmosferi koja je u javnosti stvorena tih dana povodom Specijalnog suda i suenja u postupcima za organizovani kriminal portparol suda Maja Kovaevi Tomi je izjavila: "Stvara se atmosfera kao da se sudi svima, osim optuenima. Sudi se sudu, specijalnom tuiocu, MUP, svedocima saradnicima. Na ovim suenjima negira se i sud i Zakon o organizovanom kriminalu i institut svedoka saradnika i specijalni tuilac. ini se sve da se suenja odloe, otegnu i maksimalno oteaju. Istovremeno, posredstvom medija najavljuje se svedocima saradnicima da e izgubiti status i da e se vratiti na optueniku klupu, to je neistina koja predstavlja zastraivanje svedoka koji jo nisu dali iskaze."8 Novopostavljeni ministar policije Dragan Joi je u intervjuu za dnevni list Blic izjavio sledee: "Policija e jednostavno morati ponovo da istrai sve to se tie ubistva inia. Do detalja. Ne bih se ograniavao na suenje. Jedina prava stvar je da se doe do pune istine, ali u tom delu do sada nema saradnje izmeu tuilatva i policije u dovoljnoj meri kako bi se svi detalji razotkrili. Tuilac mora da bude taj koji e da kopa i trasira policiju, a policija da radi sve bez ikakvog zazora."9 Na pitanje novinara koji je njegov stav o istrazi, ministar odgovara: "Ono to je meni i dalje sumnjivo jeste da li je bilo potrebno da se dva
Ovo je sublimacija dogaaja na samom pretresu i oko njega, a moe posluiti kao pokazatelj u kakvim se dutvenim okolnostima odvija postupak za atentat na premijera Zorana inia.
Pritisci na sud, tuioca i predsednika vea

Veoma brzo, nakon stupanja na funkciju ministra pravde Republike Srbije, Zoran Stojkovi je pokrenuo inicijativu za ukidanje posebnih odeljenja Okrunog suda u Beogradu za organizovani kriminal i ratne zloine. Na konferenciji za tampu koju je odrao 29. marta 2004. godine ministar Stojkovi je naglasio da Ministarstvo pravde radi na kompletnoj izmeni zakona iz oblasti organizovanog kriminala i ratnih zloina: "Razlika je samo u novcu, o tome kolika e biti plata, a svaki sudija okrunog suda mora biti sposoban da sudi za krivina dela iz obe ove oblasti...Imamo apsurdnu situaciju, da je protivzakonito proglaeno Specijalno odeljenje kod Vrhovnog suda, jer Zakon to predvia kod Okrunog suda. Ili, uzmimo za primer tuioca, nije dobio ni jedan predmet, a ne znam da li e dobiti ove godine. I oni u odnosu na svoje kolege primaju tri puta veu platu. I dajte mi jedan kriterijum po kome se formiraju specijalna odeljenja."1 Kako je u dnevnom listu Balkan najavljeno, srpska advokatska elita je veoma pozitivno reagovala na inicijativu Ministratsva pravde, jer su bili miljenja da je fromiranje posebnog odeljenja za organizovani kriminal iskljuivo proizvod vandrednog stanja i policijske operacije "Sablja" i da ga kao takvog treba ukinuti. U razgovoru za list Balkan advokat Borivoje Borovi je izjavio: "Posebno odeljenje za borbu protiv organizovanog kriminala pod hitno treba ukinuti. Zbog malog broja predmeta koji se vode pred ovim sudom postaje oigledno da su to bila suenja pokrenuta zbog politike potrebe odlazee vlasti. Na drugoj strani, poslednjih godinu dana kao i da ne postoji organizovani kriminal u Srbiji jer ne postoje novi predmeti. Oekujem da e istovremeno sa ukidanjem ovog suda i mnogi elni ljudi iz vrha MUP biti uhapeni jer je inicijativa za voenje mnogih postupaka, suprotno zakonu, potekla upravo od njih."2 Inicijativu ministra Stojkovia za ukidanjem posebnih odeljenja Okrunog suda podrao je predsednik Advokatske komore Beograda Vojislav Nedi i rekao da njegovo miljenje deli veina advokata.3 Povodom pomenute inicijative oglasio se i predsednik Drutva sudija Srbije Omer Hadiomerovi, koji je imao primedbu na nepostojanje kriterijuma za izbor sudija u posebna odeljenja Okrunog suda i da se zalae "za preispitivanje zakonskih okvira kojima je osnovano posebno odeljenje
Danas, 30. 3. 2004, "Nisu nam potrebni specijalni sudovi", Bojan Toni. Balkan, 23. 3. 2004, "Ukida se specijalni sud i ispituju se elnici Specijalnog tuilatva i MUP", Dragana Manilovi. 3 Politika, 31. 3. 2004, "Za i protiv specijalnog suda", Aleksandra Petrovi.
1 2
Politika, 30. 3. 2004, "Hadiomerovi podrava Stojkovia", agencijska vest Bete. Novosti, 31. 3. 2004, "Ko e sudu sudija biti", D.P.Veljkovi, N.Bijeli. 6 Novosti, 31. 3. 2004, "Neistine i klevete" D.P. Veljkovi i N. Bijeli. 7 Balkan, 8. 4. 2004, "Nisam traio ukidanje Specijalnog suda", M.A. 8 Inter-Nacional, 7. 4. 2004, "Umesto optuenima, sudi se sudijama i tuiocima" Mi. Stojadinovi. 9 Blic,10. april 2004. godine, "Nova istraga ubistva inia", Nenad alukovi.
4 5
168
169

istine, ali "da je cilj sudskog postupka da utvrdi istinu. Treba saekati zavretak suenja optuenima za ubistvo inia".14 Kroz brojne izjave poslanika u Skuptini Srbije, dalo se zakljuiti da su sve stranke, sem DS bile za ovu inicijativu, jer, kako je to Milo Aligrudi, jedan od poslanika u Skuptini rekao da se njegova stranka zalae za reavanje svih nerasvetljenih ubistava i zloina i da bi DSS podrala formiranje odbora koji bi se bavio tim zloinima, ali je dodao da na njima prvenstveno treba da radi policija.15 Iritiran inicijativom G 17, Jovo uruvija, brat ubijenog Slavka uruvije je izjavio da je ova inicijativa "podmetaina KOS i UDBE ljudima koji nemaju iskustvo, kao to su ljudi iz G 17 plus, jer nikakav anketni odbor dosada nije dao nikakve rezultate, ve je sluio za ismevanje rtava i njihovih porodica."16 Jedan od svakako najskandaloznijih pritisaka na sud i uesnike u postupku jeste pojavljivanje estorice mladia na glavnom pretresu dana 20. aprila 2004. godine. Ovi mladii, za koje e se kasnije ispostaviti da su pripadnici andarmerije, tog dana su se pojavili obueni u majice sa obeleijima Jedinice za specijalne operacije. Najupeatljivija aplikacija na majicama bila je vuk sa razjapljenim eljustima, koji ima crvenu beretku na glavi17. Mministar unutranjih poslova Dragana Joi je incident prokomentarisao na sledei nain: "Intreresantna je izjava portparola Specijalnog suda Maje Kovaevi Tomi koja je rekla da je suenje javno i da svako moe da prisustvuje suenju. to se tie majica, to je neki odnos prema toj jedinici i prema nainu na koji je ona radila, to je ipak ratna jedinica koja je nosila pijetet nesalomive jedinice i odnos tih mladih ljudi, od kojih neki, kako sam obaveten, nisu ni bili lanovi JSO, jeste jedna vezanost i jedno oduevljenje, a nikako ne bih rekao da je to neka nova zavera."18 Pritisci na sud i tok postupka, koje su od poetka mandata vrili pojedini lanovi Vlade premijera Vojislava Kotunice, kulminirali su u vreme predizborne kampanje za izbor Predsednika Srbije u maju 2004. godine. Na konferenciji za tampu odranoj 17.maja 2004. godine, izborni tab predsednikog kandidata Dragana Marianina otvoreno je optuio vrh Demokratske stranke da je umeana u atentat na Zorana inia. Dejan Mihajlov je tom prilikom proitao saoptenje: "Neka kau Srbiji ko je ubio predsednika njihove stranke i premijera (Zorana inia), ako zaista misle da se odmaknu od ubica. Ako oni nee, mi hoemo i sudstvo i tuilatvo e se svakako svojom nezavisnou i spremnou za to starati...Zna Srbija i zna narod da se krivci sami javljaju, da sami sebe prijavljuju, da priznaju sopstvenu krivicu, mada ih niko jo nije pomenuo...Takvi ljudi jasno pokazuju oseaj krivice to su paktirali sa mafijom...to su znali ko pljaka i ubija po Srbiji, a
Isto. Glas, 10. 3. 2004, "Istraga i "Sablja" na proveri", V. Nikoli. 16 Isto. 17 O ovom incidentu vidi poglavlje "Tok postupka". 18 Blic online, 24. 4. 2004, "Beretke" jo funkcioniu kao vuiji opor" ekipa Blica.
14 15
kljuna svedoka ubiju. Da li su oni pruali toliki otpor pripadnicima MUP da su morali da budu ubijeni? To je kljuna stvar odakle bi tuilatvo trebalo da krene u rasvetljavanju ubistva inia. I to mora da se uradi. udi me i to taj proces toliko dugo traje. Pretvoren je u neto to nikako ne bi smelo da traje toliko dugo. Ubistvo srpskog premijera, prvog oveka Srbije, moralo je odmah da se rei. Ili se nikad nee reiti ili je moralo odmah da se rei."10 Na pitanje novinara, da li je Legija i dalje dravni neprijatelj broj jedan, Joi odgovara: "Ne mislim da jedan ovek moe da bude neprijatelj broj jedan. Da uzdrma celu dravu. To je prosto nemogue. Da je tako, onda ne bih verovao ni u MUP, ni u Vladu."11 Meutim, samo tri dana nakon objavljevanja ovog intrevjua, a oigledno potaknut burnim reakcijama predstavnika bive vlasti, advokata porodice ini, strunih krugova, nevladinih organizacija, Joi izjavljuje: "Policija ne moe da ponovi istragu o ubistvu Zorana inia, jer je to posao dravnog tuioca." Podseajui ga da je u Blicu izjavio sasvim drugaije Joi kae: "Intervju u Blicu je tekst koji nisam autorizovao, a i naslov je pomalo istrgnut iz konteksta..." Povodom izjave da tekst u Blicu nije bio autorizovan, dnevni list Kurir, koji je preneo Joiev demanti objavio je sledee: "Glavni urednik Blica Veselin Simonovi kae da je ministar policije Dragan Joi pre objavljivanja autorizovao tekst intervjua u kome je najavljena nova istraga o ubistvu Zorana inia".12 Nekako u isto vreme kada je ministar Joi dao intervju u kojem je izjavio da e biti pokrenuta nova istraga za ubstvo premijera inia, posredstvom medija se oglasio eljko Ivanji, lan Izvrnog odbora G 17 plus i najavio da e njegova stranka predloiti formiranje anketnog odbora iji bi cilj bio da analizira istragu koja je voena povodom ubistva premijera, kao i posledice i domete policijske opreacije "Sablja" U izjavi za dnevni list Veernje novosti Ivanji je izjavio: "Ideja je da se stranke najpre dogovore: hoe li odbor odmah da radi ili da se novom ministru policije ostavi vremena da "ue u posao". Ako dobje "zeleno svetlo", odbor bi imao nadlenost da ispita i istrage ubistava koja su se desila pre i posle 5. oktobra 2000. godine... U celom poslu treba voditi rauna da se ne utie na sud i MUP...Ivanji uverava da se iza inicijative G 17 ne krije namera da se podriva Specijalni sud...Poseban motiv, nastavlja, jeste namera da se skine anatema sa asnih i neokaljanih ljudi u BIA, koji su nam se alili da ih i te kako pogaaju razni tekstovi po novinama u kojima se svi u slubi stavljaju u isti ko."13 Inicijativu Ivanjija podrao je Vojislav Mihajlovi iz SPO, Ivica Dai ispred SPS i Tomislav Nikoli, koji je, istine radi, izrazio sumnju u tu inicijativu zbog toga to je "u toku sudski postupak." Jedino je lan Demokratske stranke Milo Jevti, rekao da DS nema nita protiv anketnih odbora i utvrivanja
Isto. 11 Isto. 12 Kurir, 13. 3. 2004, "Blic: Tekst autorizovan", S Marjanovi. 13 Novosti, 10. 3. 2004, "Istinu pred narod" D Stevanovi.
10
170
171

sud...U ruci je drao neku fasciklu i stavio mi je na sto. Za razliku od Kljajevia, Kum je liio na oveka koji ne potcenjuje nijednu izgovorenu re i sasvim ozbiljim glasom je traio da odmah upiem u sudski registar preduzee Difens. "A ta ako neu", rekla sam najmirnije. "Plutaete Dunavom predsednice, ali u betonskim izmama", cerei se ree stariji Kljajevi, dok mi je mlai Marko, naslonjen na prozor u hodniku, pokazivao srednji prst."22 Obrazlaui razloge zbog kojih su morali podneti krivinu prijavu protiv predsednika vea, advokat Tripkovi je rekao: "Re je o najteim optubama, ne samo moralne, ve i krivine prirode. Posle ovoga u javnosti, a naroito meu uesnicima ovog krivinog postupka, neizbeno se postavlja pitanje dostojnosti prvog oveka koji vodi proces sa dravnim, ali i istorijskim znaajem. S obzirom na to da navedene diskvalifikacije ni na koji nain nisu opovrgnute, podgreva se dalja sumnja da su one osnovane i da se eka da vreme uini svoje."23 Pojedini mediji su, uz podrku advokata odbrane, doprinosili diskreditaciji predsednika vea Marka Kljajevia na sledei nain: "Iza kulisa 'suenja stolea' u Specijalnom sudu uka se o udnim odnosima izmeu zaposlenih u ovoj instituciji. "Ni manje ljudi, ni veih muka", jada se jedan od radnika ovog "specijalnog" kolektiva. Serija udnih dogaaja poela je kada je Marko Kljajevi portparolu Maji Kovaevi Tomi zabranio da o datumima suenja obavesti javnost. Sudija Klajejvi posle toga je, tavrdi na izvor, dobio nekoliko prekomernih kritika, ali se nije osvrnuo na njih. Ubrzo je njegovo, kako tvrde, nadmeno ponaanje dovedeno u vezu sa injenicom da su on i Radoslav Baevi, predsednik Okrunog suda, kumovi."24 U napisima u februaru u raznim beogradskim tabloidima, iji novinari prate suenje, javljaju se i tekstovi ovakve sadrine: "Da li e Marko Kljajevi nastaviti da vodi proces optuenima za ubistvo premijera Srbije Zorana inia, znae se ve danas nakon odluke Vrhovnog suda Srbije. Inae, u krugovima bliskim pravosuu ve danima se pria da su u toku tajni pregovori sa jednim od sudija Okrunog suda u Beogradu, koji bi mogao biti Kljajeviev naslednik. Ovaj sudija nije meu sudijama Posebnog odeljenja za organizovani kriminal i nije biran po principu "sluajnog sudije" ("izvlaenjem cedulje iz eira"), ve je prioritet dat sudijskom iskustvu i sposobnosti da sudi u ovako delikatnim procesima.25 Tih dana posebno je veliki publicitet dat Mileni Areini, koja daje razne intervjue i izjave za medije. U dnevnom listu Balkan od 11. februara 2004. godine, u tekstu pod nazivom "Frontalni" napad na brau Kljajevi", koji je potpisala Dragana Manojlovi, Milena Areina se oglasila na sledei nain: "Nisam za suenje preko novina, ali moja jedina elja je da se pokrene istraga
Blic 2. 2. 2004, "Areina: Kljajevii su bili u vezi sa "zemuncima", D. Manojlovi. Isto. 24 Balkan, 8. 2. 2004, "Kljajevi i Baevi su kumovi", Dragana Manojlovi. 25 Centar, 10. 2. 2004, "Trai se drugi sudija da zameni Kljajevia", Ivana Cvetkovi, Ana Savi.
22 23
utali su zbog interesa ili zbog straha...inieva majka je jasno kazala da su njenog sina "ubili njegovi", da joj je jedan bivi ministar to jasno rekao. ta nije jasno u majinim reima?"19 Na poslednjoj sednici Visokog saveta pravosua, koja je odrana polovinom januara 2005. godine, donet je zakljuak da je posebno odeljenje za organizovani kriminal u okviru krivinog vea Vrhovnog suda formirano u skladu sa Zakonom, i da sudijama pripadaju sva prava i obaveze koja proistiu iz Zakona o organizaciji i nadlenosti dravnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala. Ova odluka je doneta na osnovu inicijative sudija krivinog vea Vrhovnog suda Srbije. Inicijativa je usledila zbog odluke budetskog inspektora, koja je doneta u novembru 2004. godine, da Vrhovni sud Srbije mora vratiti oko 17 miliona dinara, zbog toga to su sudije krivinog odeljenja suda primale trostruko vee plate od ostalih sudija zaposlenih u Vrhovnom sudu. Ovom odukom je Vrhovni sud stavio do zanja da su trostruko vee plate bile u skladu sa pomenutim Zakonom o suzbijanju organizovanog kriminala. V. d. predsednika Vrhovnog suda, Janko Lazarvei je rekao: "Odluka budetske inspekcije je bila brzopleta. Stavili smo prigovor, ali jo nikakvu odluku nismo dobili. Kad oni donesu reenje, mi moemo podneti tubu u upravnom sporu. Nadam se da do svega toga nee doi."20 Od poetka glavnog pretresa za atentat na premijera inia, predsednik Vea Marko Kljajevi bio je podvrgnut pritiscima koje su na njega vrili branioci okrivljenih i veliki broj tampanih medija. Branioci okrivljenih su gotovo na svakom pretresu podnosili nekoliko zahteva za izuzee predsednika Vea, obrazlaui zahteve razlozima koji su se prevashodno odnosili na moralni integritet predsednika Vea. O ovome e detaljnije biti rei u poglavlju izvetaja o toku sudskog postupka. Pritisak na sudiju Kljajevia je kulminirao kroz krivinu prijavu koju su protiv njega u februaru 2004. godine podneli barnioci Duana Krsmanovia, Miodrag Todorovi era i Mirko Tripkovi, advokat Nenad Vukasovi, branilac Zvezdana Jovanovia i Biljana Kajgani, bivi branilac Dejana Milenkovia Bagzija. Krivina prijava je podneta zbog pripadnosti kriminalnoj organizaciji, "surinsko zemunskom" klanu, ugroavanja sigurnosti i krenja zakona od strane sudije.21 Prijava je podneta na osnovu navoda koje je u knjizi "No prevare dan izdaje" iznela autor Milena Areina, biva predsednica Trgovinskog suda u Beogardu. Navod iz knjige, koji je advokatima posluio kao dokaz krivine odgovornosti sudije Marka Kljajevia, je sledei: "Moj ok je postupajui sudija Marko Kljajevi. Ne zato to je roeni brat Gorana Kljajevia, nego to je sa njim, rame uz rame, logistiki pomagao Miletu Lukoviu Kumu da sa grupom Surinaca 06. oktobra 2000. godine, direktnim provaljivanjem kabineta za brata Gorana, osvoji Privredni
Politika, 18. 5. 2004, "Biva vlast znala ko je ubio inia" Beta. 20 Danas, 15-16. 1. 2005, "Trostruke plate sudijama zakonite", A. Rokni. 21 Centar, 10. 2. 2004, "Trai se drugi sudija da zameni Kljajevia", Ivana Cvetkovi, Ana Savi.
19
172
173

tome da li pristaje na to da bude postavljen na mesto specijalnog tuioca nakon smene Jovana Prijia, koja bi trebalo da usledi uskoro.29 Dan pre toga, dakle, 11. januara 2005. godine, u intervjuu za Reviju 92, naelnik resora javne bezbednosti Miroslav Miloevi izrekao je niz ocena i linih stavova na raun dotadanjeg rada specijalnog tuioca Jovana Prijia. On je izmeu ostalih izneo i sledee stavove: "... generalove ubice su jo uvek na slobodi", mislei na lica koja su ubila policijskog generala Boka Buhu, obzirom da je nadleno vee Specijalnog suda donelo oslobaajuu presudu u odnosu na lica koja su inila tzv. "Makinu grupu", a koje je tuilatvo optuilo za ovaj atentat. Dodao je jo i to da se: "Zbog toga mi ovim problemom moramo pozabaviti i u narednim mesecima, a takoe bez ikakvih namera da utiem na sud, ini mi se i razreenjem ubistva premijera inia. Jer, stiem utisak da se i ovo suenje polako pretvara u lakrdiju, da postoji mnogo propusta, ali i novih saznanja kojih nema u optunici i drugim zvaninim spisima." On smatra da je optunica protiv Milorada Ulemeka i ostalih "na staklenim nogama" i izrazio oekivanja da e i oni, kao i Makina grupa, biti osloboeni.30 Dana 12. januara 2005. godine Udruenje tuilaca se oglasilo saoptenjem u kome je konstatovano da je Miroslav Miloevi pomenutim izjavama i stavovima grubo naruio naelo sudske nezavisnosti i prekrio Zakonik o krivinom postupku. U saoptenju se dalje navodi da postupci za ubistvo Boka Buhe i atentat na Zorana inia jo uvek nisu pravosnano okonani i da, ukoliko general Miloevi ima nekih novih saznanja koja mogu doprineti utvrivanju materijalne istine u postupku, to treba da dostavi tuilatvu, a ne da o tome pria u javnosti.31 Mogua smena specijalnog tuioca bilo je najavljena i u saoptenju Republikog tuilatva, krajem januara 2005. godine, u kojem stoji da e nadleni tuilac odluku o eventualnoj smeni, ili pak novom postavljenju Jovana Prijia na mesto specijalnog tuioca, doneti 1. marta 2005. godine kada prema njihovom tumaenju, istie mandat specijalnog tuioca Jovana Prijia. U saoptenju Tuilatva stoji da tim datumom istie mandat Jovanu Prijiu, jer je on na mesto specijalnog tuioca postavljen 1. marta 2003. godine. Prema tumaenju tuilatva, izmene zakona o tuilatvu, koja su usledile u leto 2003. godine, nisu se odnosile na specijalnog tuioca Jovana Prijia, tako da njegov mandat od marta 2003. godine ovim izmenama nije prekinut. Nadalje, Tuilatvo tumai da to to je tadanji Republiki tuilac ore Ostoji doneo novo reenje o postavljenju Prijia za specijalnog tuioca u trajanju od dve godine i to poev od 23. jula 2003., ne menja na stvari, jer je Ostoji to uinio, kako stoji u saoptenju, "da bi se otklonila svaka dilema". Tuilatvo smatra da to dokazuje i injenica da Ostoji prilikom donoenja novog reenja: " nije menjao deo reenja o upuivanju, niti u ostalim delovima, jer je Priji od 1.
Vreme 20. 1. 2005, "Pravosudni udar", Dejan Anastasijevi. Isto. 31 Beta 12. 1. 2005, "Miloevi povredio sudsku nezavisnost".
29 30
povodom deavanja u Privrednom sudu 6. oktobra. Ukoliko se nita ne promeni, podneu krivinu prijavu protiv Sonje Brki i Radoslava Baevia, inae Kljajevievog kuma, jer pune dve godine etaju predmet od VSS do Okrunog suda...samo pokretanjem istrage i ulaskom u sud, doi e do mesta zloina...Sva ova deavanja su samo glazura. Braa Kljajevi moraju biti uhapena, jer emo tek tada saznati istinu." Sredinom februara, pomenuti advokati dopunjavaju krivinu prijavu protiv sudije Kljajevia, posle razgovora sa Milenom Areinom. U denvnom listu Kurir, Areina iznosi nove momente koji su se odigrali 6. oktobra 2000. godine, samo to su se u ovoj verziji dogaaja braa Kljajevi i Mile Lukovi Kum u sud doli sa petnaest naouranih ljudi. Za Kurir Areina izjavljuje: "Marko Kljajevi je sve vreme bio tu i pretio mi da uradim ono to njegov brat trai od mene, i ja sam tad shvatila da se on deklasirao kao lan surinsko zemunskog klana...Marko Kljajevi se sve vreme cinino smejao. U jednom trenutku je dreknuo i rekao: Ako to ne uradi, jebaemo ti majku." pokazujui mi srednji prst."26 Na koji nain su advokati odbrane vrili pritisak na sud, druge uesnike u postupku, govori i podatak da su za samo est dana pretresa (od kraja decembra 2003. pa do 11. februara 2004. godine), branioci podneli 78 razliitih zahetva, predloga i albi (podatak Komiteta pravnika za ljudska prava).27 Od toga, veina su bili zahtevi za izuzee predsednika vea, specijalnog tuioca, zamenika tuioca, lanova vea, predsednika Okrunog suda u Beogradu i Vrhovnog suda Srbije. U toku "izbornog vikenda", 16. i 17. juna 2004. godine, pre prvog kruga predsednikih izbora u Srbiji, jednom od lanova sudskog vea koji sude u predmetu za atentat na Zoarana inia, upuena je pretnja na taj nain to je neko ispred vikendice sudije ostavio tri crvene rue. Prvookrivljeni za atentat na premijera inia, Milorad Ulemek ima istetoviranu crvenu ruu na vratu, a po ugledu na svog idola, nekoliko maldia koji prate proces takoe imaju istetovirane crvene rue. Portparol odeljenja za organizovani kriminal, Maja Kovaevi Tomi je izjavila agenciji Beta da je "bilo nekih dogaaja koji se mogu tumaiti kao pretnja sudijama tog suda" i da je "o svemu obaveten MUP Srbije".28 MUP Srbije nije do sada otkrio ko je upuivao pretnje sudijama koji sude za atentat. "Probni balon" za smenu specijalnog tuioca Jovana Prijia zavnino su "pustili" minsitar pravde Stojkovi i naelnik resora javne bezbednosti MUP Miroslav Miloevi. Prvi, na taj nain to je, prema pisanju nekih medija (Blic i Vreme), a oni se pozivaju na nezvanina saznanja i izvore, 12. januara 2005. godine obavio razgovor sa jednim od zamenika republikog javnog tuioca, o
Kurir, 1415. 2. 2004, "Kljajevii i surinci" LJ. Kekovi. Balkan, 11. 2. 2004, "Frontalni" napad na brau Kljajevi", D. Manojlovi. 28 Danas, 21. i 22. 8. 2004, "Tri crvene rue misterija za policiju", V.Z. Cviji.
26 27
174
175

zvanini stavovi niti Ministratsva unutranjih poslova, niti naelnika Resora javne bezbednosti."36 U javnosti se sve ee pominje da je ministru Stojkoviu i nekim drugim funkcionerima stalo da smene Prijia pre nego to Dejan Milenkovi Bagzi da iskaz u svojstvu okrivljenog pred Sudskim veem. Razmiljanja idu u pravcu da Dejan Milenkovi nikako ne bi smeo da dobije status svedoka saradnika u postupku za atentat na premijera inia, iz dva razloga. Prvi, to bi kao svedok saradnik mogao da "zacementira" dokaze protiv Milorada Lukovia i ostalih okrivljenih, a drugi, da bi time propala pria da je pokojni premijer ini bio pripadnik surinskog klana, pa je stradao kao rtva sukoba surinskog i zemunskog klana. Ova pria, naravno, najvie odgovara nekim partijama na vlasti i nekima u opoziciji.37 Epilog ove prie, ipak nije oigledno najavljivana smena. Naime, u dnevnom listu Blic od 28. februara 2005. godine objavljena je informacija da je ameriki ambsador u Srbiji i Crnoj Gori Majkl Polt razgovarao o najavljenoj smeni Jovana Prijia sa Vojislavom Kotunicom i da je tom prilikom ambasador Polt izjavio da bi "smena specijalnog tuioca u ovoj fazi postupka mogla da ima nesagledive posledice." Informacija, dalje kae, da je Kotunica tom prilikom izjavio da "aktuelna vlast nije zadovoljna radom specijalnog tuioca u procesu za atentat na dr inia, ali se nije izjasnio o Prijievoj sudbini."38 Nakon ovog razgovora, koji je obavljen dva dana pred istek mandata Jovana Prijia prema tumaenju v. d. Republikog javnog tuioca, Jovan Priji je ipak, ostao na funkciji specijalnog tuioca.
marta te godine obavljao dunost u neprikidnom trajanju, koju i danas obavlja."32 Specijalni tuilac Jovan Priji je 31. januara 2005. godine na soptenje reagovao upuivanjem pisma Republikom javnom tuiocu Slobodanu Jankoviu u kome je objasnio da bez reenja, koje je doneo tadanji Republiki tuilac Ostoji u julu 2003. godine, ni on ni njegovi zamenici ne bi mogli da obavljaju posao u specijalnom tuilatvu, da zahvaljujui tom novom reenju advokati u postupcima koji se trenutno vode pred posebnim odeljenjem Okrunog suda u Beogradu nisu mogli osporavati legitimitet i legalitet radnji koje su on i njegovi zamenici u dosadanjem radu u predmetima preduzeli, da ukoliko 1 marta 2005. godine bude doneto novo reenje o postavljenju specijalnog tuioca to moe imati dalekoseene posledice u postupcima, koji se trenutno vode pred posebnim odeljenjem. U drugom delu pisma, Priji se osvre na ekstradiciju Dejana Milenkovia Bagzija i konstatuje da iza saoptenja Republikog tuilatva ne stoji v. d. Republikog tuioca Slobodan Jankovi, ve neko drugi, da je celokupna kampanja za smenu specijalnog tuioca u vezi sa onima, koji su unapred namenili posebnu ulogu Dejanu Milenkoviu u postupku za atentat na Zorana inia, a uz to, da je kampanja za Prijievu smenu u funkciji destabilizacije Nenada area, svedoka saradnika u postupku koji se vodi za ubistvo Ivana Stambolia.33 Vreme od 20. januara 2005. godine je objavilo naredbu koju je od Ministarstva unutranjih poslova dobila nadlena policjska uprava, a iji je smisao u tome da ukoliko se u bilo kom objektu MUP pojavi specijalni tuilac Jovan Priji, lice koje radi na prijavnici je duno da ga zaustavi, da pita za razlog dolaska i da utvrdi da li neko od zaposlenih hoe da ga primi, i da potom odmah obavesti ministra Joia i generala Miloevia o Prijievoj poseti.34 U pomenutom tekstu, opet pozivajui se na nezvanine izvore, novinar pominje susret ministra Stojkovia sa Legijom nakon njegove predaje, kao i to da general Miloevi neretko "... u drutvu kolega ume da uzdahne kako mu je "neizdrljivo" to mu "drugar (Legija) trune u zatvoru."35 Pokoleban reakcijama u javnosti, uglavnom negativnim, general Miloevi je izjavio sledee: "Neu reagovati. Vi i kao novinar znate kako da dobijete intrevju od rukovodioca MUP. Postoje izjave u zvanino odborenim intervjuima, koji su i autorizovani. Mi moemo da askamo uz pie na utakmici, u kafani, u krevetu ili bilo gde, ali to nisu zvanine izjave. Paralelni intervju koji je objavljen u Reviji 92 sa ministrom Draganom Joiem i sa mnom nije dat u toj formi i stavovi koji su navedeni u tom navodnom intrevjuu nisu
Glavni pretres i "oko njega"

Glavni pretres za atentat na premijera Zorana inia zapoeo je 22. decembra 2003. godine. Prvobitno je optunicom specijalnog tuioca Kts.br. 2/03 bilo obuhvaeno 36 lica, ali su trinaestorica optuenih za uee u atentatu na premijera Zorana inia. Ostala lica su optuena da su kao pripadnici kriminalne skupine izvrili razna ubistva, otmice i teroristie akte. Iz pomenutog razloga, a na zahtev zamenika specijalnog tuioca Milana Radovanovia i jednog broja branilaca okrivljenih, postupak za atentat na premijera inia je razdvojen u odnosu na ostala krivina dela za koje se terete lica obuhvaena optunicom. Reenje o razdvajanju postupka, sudsko vee je donelo 17. februara 2004. godine, tako da se u postupku pod slubenom oznakom Kp.br. 05/03 sudi okrivljenima: Miloradu Ulemeku Legiji, Zvezdanu Jovanoviu, Dejanu Milenkoviu Bagziju, Aleksandaru Simoviu, Milou Simoviu, Vladimiru Milisavljeviu, Duanu Krsmanoviu, Ninoslavu Konstantinoviu, Milanu Juriiu, Sretku Kalniu, eljku Tojagi, Sai
Danas 2. 2. 2005, "Izjava nije bila zvanina", Vuk Zoran Cviji. Vreme 20. 1. 2005, "Pravosudni udar", Dejan Anastasijevi. 38 Blic, 28. 2. 2005, "Priji jo bez naslednika", E.B.
36 37
32 Blic online 1. 2. 2005, "Smenjuju me zbog Bagzijevog www.blic.co.yu/arhva/2005-02-01/naslovna 33 Isto. 34 Vreme 20. 1. 2005, "Pravosudni udar", Dejan Anastasijevi. 35 Isto.
dolaska",
176
177

stanovite da itanje ovog iskaza ne treba tumaiti kao prilog dokaznom postupku, ve samo kao iskaz koji daje okrivljeni u poetnoj fazi postupka kada se izjanjava o svojoj krivici. Nezadovoljni ovakvim tumaenjem Zakonika o krivinom postupku, veina prisutnih branilaca je samoinicijativno napustila glavni pretres, pa je sudija Kljajevi bio prinuen da pretres prekine. U istom tonu je nastvaljen sledei dan pretresa i celo prepodne sudija Klajevi je proveo sluajui primedbe i albe advokata koji su se uglavnom svodili na argumentaciju koja je bila izneta predhodnog dana, s tim to su advokat Biljana Kajgani, branilac Dejana Milenkovia Bagzija i advokat Nenad Vukasovi imali primedbu da je izjava Zvezdana Jovanovia u istranom postupku uzeta na nezakonit nain i pod prinudom i da su zbog toga odluili da podnesu krivine prijave portiv svih lica koja su prisustvovala toj isranoj radnji. Nakon ponovnog prekida sudija Kljajevi je proitao iskaz iz istrage Zvezdana Jovanovia, nakon ega su primedbe na itanje iskaza izneli advokati Nenad Vuksaovi, Momilo Bulatovi, Goran Petronijevi. U toku tog radnog dana, branioci okrivljenog Duana Krsmanovia, advokati Miroslav Todorovi era i Mirko Tripkovi predloili su da sud naloi psihijatrijsko vetaenje njihovog branjenika koje e izvriti neka nezavisna lekarska komisija van komisije KP dom Bolnica u Beogradu, koja obino vetai procesnu sposobnost okrivljenih lica. Glavni pretres je prekinut, jer je vee usvojilo zahtev advokata Todorovia i Tripkovia i naloilo neuropsihijatrijsko vetaenje okrivljenog Krsmanovia.40 Prekid u toku pretresa je trajao do 9. februara 2004. U meuvremenu, advokat Mirko Trpikovi je pred sam nastavak pretresa podneo zahtev za izuzee Radoslava Baevia predsednika Okrunog suda u Beogradu. Neki beogradski mediji su dobili informaciju da su lekari novosadskog Klinikog centra Instituta za psihijatriju posle samo pola sata utvrdili da je Krsmanovi u stanju da prati tok suenja. Ovako je advokat Tripkovi komentarisao nalaz i miljenje Instituta: "Ne samo kao advokat, ve i kao graanin, stidim se ovog nalaza. Oseam se neprijatno, jer ovakav kakav je, nalaz vrea medicinu i pravosue. Treba li ja da crvenim i ime ovih lekara." 41 Prvi dan februarskog pretresa poeo je zahtevima za izuzee sudije Marka Kljajevia, koji su uz krivinu prijavu podneli advokati Miodrag Todorovi era, Nenad Vukasovi, Biljana Kajgani i Mirko Tripkovi. Razlozi za izuzee su bili navodi iz knjige bive predsednice Privrednog suda u Beogradu, Milene Areine, koje je iznela u knjizi No prevare dan izdaje42. Pored ovog predloga, zamenik tuioca Milan Radovanovi je podneo zahtev sudu da razdvoji postupak za atentat na Zorana inia. Sudija Kljajevi je pretres prekinuo da bi predednik Okrunog suda odluio o zahtevu za izuzee.
Pretres je pratio predstvanik Helsinkog odbora za ljudska prava u Srbiji. Balkan, 8. 2. 2004, "Krsmanovi ne govori zbog lekova, Gagec muen ne prestaje da krvari", Dragana Manojlovi. 42 Videti odeljak "Pritisak na sud, tuioca i predsednika vea".
40 41
Pejakoviu i Branislavu Bezareviu. Ova lica su okrivljena za udruivanje radi neprijateljeske delatnosti iz lana 136 KZ SRJ, ubistvo predstavnika najviih dravnih organa iz lana 122 KZ SRJ, terorizma iz lana 125 KZ SRJ.39 Decembarski pretres je trajao od 22. decembra 2003. godine do 25. decembra 2003. godine i bio je obeleen brojnim prekidima koji su izazivani razliitim zahtevima, albama i predlozima advokata odbrane. Advokati su imali primedbe na sastav Sudskog vea, jer je lan Sudskog vea Nata Mesarevi, sudija Vrhovnog suda Srbije; na status svedoka saradnika, odnosno, da li oni imaju u isto vreme i status optuenih u postupku; da li su specijalni tuilac Jovan Priji i njegovi zamenici Milan Radovanovi i Neboja Mara postavljeni reenjem od jula 2003. godine na ta mesta, s obzirom da je u meuvremenu stupio na snagu novi Zakon o javnom tuilatvu; da je optunica koju su advokati primili a koja nosi datum 20.januar 2003. godine drugaija od optunice koja nosi istu oznaku Kts 02/03, ali nosi datum 21. avgust 2003.; da advokati odbrane nisu imali mogunost uvida u spisi predmeta; da je Jovan Priji na prevaru iznudio iskaz optuenog Duana Krsmanovia, tako to mu je obeao status svedoka saradnika u postupku; da se neki okrivljeni puste iz pritvora uz kauciju; zahtevi za izuzee predsednika Vea Marka Kljajevia, specijalnog tuioca i njegovih zamenika; da je posebno vee Okrunog suda za organizovani kriminal stvarno nenadleno da sudi u predmetu, jer su se radnje za koje se okrivljeni terete odigrale pre donoenja Zakona kojim je ovo vee ustanovljeno; da se postupci razdvoje u odnosu na neke okrivljene itd. Prvi i drugi dan glavnog pretresa protekli su u spomenutoj dinamici, tako da je predsednik vea Kljajevi tek drugog dana pred kraj radnog vremena, uspeo da konstatuje kako je glavni pretres formalno i zapoeo. Sledeeg radnog dana tok je nastavljen istim tempom koji su diktirali branioci, nastavljajui da ponavljaju iste predloge, zahteve i albe od predhodna dva dana, a sudsko vee je pravilo prekide kako bi veanjem donosilo odluke. Advokati su zahteve za izuzee proirili sa predsednika vea na predsednicu Vrhovnog suda Srbije. Pred kraj radnog vremena, predsednik vea je doneo odluku da proita zapisnik iz istrage okrivljenog Zvezdana Jovanovia, s obzirom da je okrivljeni Jovanovi izjavio da je "nad njim izvren pritisak i progon i da je osuen pre ulaska u sudnicu..." i da je zbog toga doneo odluku da se brani utanjem. Odluka sudije Kljajevia je izazvala reakcije advokata Miodraga Bulatovia, branioca Milorada Ulemeka, advokata Nenada Vukasovia, branioca Zvezdana Jovanovia, advokata Gorana Petronijevia, branioca Sae Pejakovia. Oni su smatrali da je itanje zapisnika iz istrage krenje prava okrivljenog da se brani utanjem i da iskaz ne moe biti proitan, jer sudija Kljajevi jo uvek nije poeo sa izvoenjem dokaza u dokaznom postupku. Sudija Kljajevi je stao na
39
Okruni sud u Beogradu, www.okruznisudbg.org.yu "Ubistvo premijera
inia".
178
179

Dana 19. februara 2004. godine sasluan je okrivljeni Saa Pejakovi koji je iskaz pred istranim sudijom dao u prisustvu svog sadanjeg branioca Gorana Petronijevia. Za razliku od iskaza iz istrage, Pejakovi je negirao da je dva, tri dana pre atentata znao da se "neto sprema" i da mu je nakon atentata bilo jasno da je to uinila grupa Duana Spasojevia. Negirao je da je posle atentata otiao u bazu JSO u Kulu i preneo Spasojevievu poruku Zvezdanu Jovanoviu da se "aktiviraju planovi A, B i C i 1, 2 i 3", nata mu je Jovanovi odgovrio da to ne moe, jer je jedinica pod prismotrom. Na pitanje sudije Klajejvia zbog ega je promenio iskaz iz istrage, Pejakovi je odgovrio da mu je bio obean status svedoka saradnika.46 Sledeeg dana su kao okrivljeni sasluani eljko Tojaga i Branislav Bezarevi, obojica su negirali izvrenje krivinog dela, a Bezarevi je izjavio da je izjava koju je dao inspektorima UBPOK, unapred napisana izjava koju je potpisao pod prinudom i pod obmanom da je dobio status zatienog svedoka. Obzirom da izjavu koja je sainjena pred inspektorom UBPOK Rodoljubom Miloviem nije potpisana, sudija Kljajevi je posle brojnih prigovora advokata ipak odluio da se proita. to se tie zahteva da se ona izdvoji iz spisa, sudija Kljajevi je rekao da e posle sasluanja Rodoljuba Milovia doneti odluku o zahtevu za izdvajanje izjave iz spisa.47 Nedelju dana pre nastavaka pretresa, tanije 1. marta 2004. godine, ubijen je jedan od svedoka tuilatva Kujo Krijetorac. Krijetorac je pred istranim sudijom svedoio da je nekoliko dana pre i na sam dan atentata u ulici Admirala Geprata viao okrivljenog, Vladimira Milisavljevia. Krijetorac je ubijen u kasnim veernjim satima, dok je pokuavao da parkira vozilo. Prema izvetaju policije "likvidiran je iz "korpiona" sa priguivaem."48 Posle ubistva Krijetorca, Milan Veruovi je izjavio da ga "uasava injenica da je ubijen jedan od svedoka ubistva Zorana inia" i da je "posle svega postao paranoik" i da je "ozbiljno zbarinut za ivot svih ostalih svedoka."49 Povodom spekulacija u javnosti ko bi mogao biti ubica Krijetorca, advokat Goran Petronijevi, branilac okrivljenog Sae Pejakovia, izneo je sledei stav: "Krijetoreva izjava je njegovom smru fiksirana i najveu tetu od toga imae upravo odbrana, zati to smo izgubili mogunost da sa svedokom polemiemo i da mu postavljamo pitanja."50 Martovski pretres trajao je samo dva dana 8. i 9. Pretres je ponovo prekinut, nakon toga to su advokati Miroslav era Todorovi i Mirko Tripkovi jo jednom demonstrativno napustili sudnicu dok je pretres trajao. Sudija Kljajevi je prekinuo pretres i sledei zakazo za april, uz oduzimanje
Ni sledeeg dana pretres se nije odrao, jer se predsednica Vrhovnog suda Srbije Sonja Brki nalazila na putu i nije bila u mogunosti da donese odluku o zahtevu za izuzee predsednika Okrunog suda Radoslava Baevia i o zahtevu za suspenziju sudije Marka Kljajevia zbog podnete krivine prijave. Interesantno je da advokati krivinu prijavu protiv sudije Kljajevia nisu uputili na pravu adresu beogradskog javnog tuilatva, ve su je uputili Republikom javnom tuilatvu iako su znali da ovo tuilatvo nije nadleno za podnetu krivinu prijavu. Povodom tog dogaaja zamenik Republikog javnog tuioca Krsman Ili je izjavio sledee: "Prijava nije stigla u Okruno tuilatvo zato to njeni podnosioci i ako nisu neuke stranke, nisu naglasili kom okrunom tuilatvu je podnose, a u Srbiji ih ima 30. Advokati takoe znaju da RJT nije opreativno, pa emo, kao i u bilo kom drugom sluaju, ovu krivinu prijavu proslediti na postupak nadlenom Okrunom tuilatvu u Beogradu."43 Pretres je nastavljen 17. februara 2004. godine, ali je ponovo prekinut, jer je advokat Miroslav Todorovi era izjavio da ne moe da brani klijenta, jer je izloen permanentnim pretnjama smru, a da iza tih pretnji stoji svedok saradnik Ljubia Buha ume. Sudija Klajevi je doneo odluku da se advokatu Todoroviu dodeli obezbeenje od strane MUP Srbije. Vee je usvojilo zahtev tuilatva i odbrane i donelo odluku o razdvajanju postupka za atentat na Zorana inia. Sledeeg dana suenje je ponovo prekinuto, jer su advokati Tododorvi i Tripkovi traili izuzee Marka Kljajevia, a kada je vee te zahteve odbilo, demonstrativno su napustili sudnicu i tako nisu dozvolili sudiji Klajeviu da saslua druge okrivljene u postupku. Sudija Kljajevi je doneo reenje kojim je novano kaznio advokate i izjavio: "Odugovlaite ovaj postupak i ovakvo ponaanje nije zapameno u istoriji pravosua Srbije. Omoguiti optuenima da se izjasne po navodima optunice jeste sveto pravo i obaveza suda da ih u razumnom roku ispita. Sud je to pokuao, ali vi uporno zloupotrebljavate vaa procesna ovlaenja. O ovome e biti obavetena Advokatska komora Srbije i, ako oni procene da krite vaa ovlaenja, biete disciplinski kanjeni. To su jedine pravne i legalne mogunosti koje sud ima."44 Na samom poetku pretresa sudija Klajevi je opozvao odluku o dodlejivanju policijske pratnje advokatu Todoroviu, jer je Todorovi izjavio da je angaovao lino obezbeenje i da mu obezbeenje MUP ne treba. Potom je vetak novosadskog Instituta Gordana Mii Pavkov sasluana u vezi sa psihijatrijskim vetaenjem Duana Krsmanovia i izjavila da je okrivljeni sposoban da aktivno prati tok postupka. Advokat Rajko Danilovi, zastupnik porodice ini, nakon izlaska iz sudnice je izjavio: "Ovo vie nisu zloupotrebe i opstrukcije, ovo je potpuno ignorisanje institucije Specijalnog suda. Svedoci smo politike demonstracije najprizemnijeg nivoa."45
Novosti, 11. 2. 2004."Neka ponude dokaze", D.P.Veljkovi, N. Bijeli. 44 Blic, 19. 2. 2004, "Advokatske mine u sudnici", Nataa Jovanovi. 45 Politika, 19. 2. 2004, "Nepotovanje suda", Dorotea arni.
43
46
Danas, 20. 2. 2004, "Nakon atentata upozorio Legiju da se skloni" Vuk Zoran
Cviji. Novosti, 21. 2. 2004, "Priznao pod torturom" Nataa Bjeli, Dragica Veljkovi. Novosti, 10. 3. 2004."Jedan svedok manje", Uskokovi. 49 Kurir, 10. 3. 2004, "Opasnost!" . Odavi. 50 Novosti 10. 3. 2004, "Prepoznao sam Vladu Budalu" D. P Veljkovi.
47 48
180
181

Pre njegovog svedoenja advokati Slobodan Milivojevi, branilac Milorada Ulemeka i Biljana Kajgani stavili su primedbe na dodeljivanje statusa svedoka saradnika Miladinu Suvajdiu, s obzirom da je prema njihovim navodima on osumnjien da je uestvovao u otmici Miroslava Mikovia i u ubistvu Velibora Iliia. Sudija Kljajevi je rekao da je Suvajdi status svedoka saradnika dobio na zakonit nain i da je njegov status nesporan.53 Miladin Suvajdi je svedoenje zavrio sledeeg dana, 15. aprila. U nastvaku pretresa, 19. aprila, svedoio je i trei svedok saradnik Ljubia Buha ume, na njegov zahtev bez prisustva javnosti. Milan Veruovi koji je prilikom atentata na premijera inia ranjen u nogu, dao je iskaz u svojstvu oteenog lica u postupku 20. aprila. Tog dana su se u sudnici pojavili mladii obueni u majice sa likom vuka sa razjapljenim eljustima, majicama Jedinice za specijalne operacije. "Oni su se na poetku javili optuenima Zvezdanu Jovanoviu i eljku Tojagi, a otili su posle prve pauze. Prema nezvaninim informacijama iz policije, radi se o aktivnim pripadnicima andramerije i bivim pripadnicima Crvenih beretki."54 Veruovi je posle suenja novinarima rekao da postupak bivih pripadnika JSO doivljava kao oblik pritiska: "Ja sam to doiveo kao nastavak njihovog postojanja. Oni postoje i postojali su i pre ovog mog iskaza i postojae posle mog iskaza..."55 Istog dana, prema reima Milana Verouvia, dok je sa advokatom stajao u hodniku ispred sudnice, priao mu je jedan slubenik suda koji je zaduen za sprovoenje okrivljenih i rekao da mu je Zvezdan Jovanovi prouio "da ga ne gleda mrko". Veroviev zastupnik, advokat Boa Prelevi je o incidentu obavestio i sud i policiju.56 Sudija Maja Kovaevi Tomi, portparol Odeljenja, izjavila je da je internom istragom u sudu utvreno da je poruku samoinicijativno preneo pripadnik slube obezbeenja Okrunog zatvora, a direktor Uprave za izvrenje krivinih sankcija, Milo Jankovi je tvrdio da je to nemogue, jer zatvorska straa nema nikakav pristup hodnicima ispred sudnice, ve se oni iskljuivo nalaze kod blindiranog boksa iz koga sprovode osuenike u zastakljeni deo sudnice.57 Sledeeg dana, svedoili su pripadnici linog obezbeenja pokojnog premijera inia: Sran Babi, Aleksandar Bjeli i Draen Nasti. Oni su svedoili neposredno o ubistvu premijera, i o pokuaju atentata kod hale Limes na Novom Beogradu. Dana 23. aprila 2003. godine, svedoili su jo tri pripadnika linog obezbeenja pokojnog premijera inia: Dragan Lali, Boban Puri i Ljubia Janoevi.
prava advokatima Tripkoviu i Todoroviu da u daljem toku postupka brane Duana Krsmanovia. Pokuaj sudije Kljajevia da proita iskaz iz istrage okrivljenog Duana Krsmanovia, prekinut je konstatacijom advokata Tripkovia da je zapisnik njegovog branjenika slubena tajna koja je danima objavljivana u novinama, a da sada i sudija hoe taj zapisnik javno da proita. Tripkovi je rekao da je podneo jo jednu krivinu prijavu protiv predsednika vea Marka Klajejvia, jer smatra da je itanje zapisnika krivino delo "Krenja zakona od strane sudije na tetu okrivljenog". Nakon ovoga za re se javio drugi Krsmanoviev branilac, Todorovi, ije je obraanje, izmeu ostalog, bilo upueno zamenicima specijalnog tuioca: "Marau e narod oprostiti to je titio reim Slobodana Miloevia kao tuilac protiv NATO pakta, ali nikada nee oprostiti za ovo to radi u ovoj sudnici..."51 Nakon toga je sudija Kljajevi nastavio da ita zapisnik o sasluanju Krsmanovia u istrazi, a Todorovi i Tripkovi su napustili sudnicu. Posle izlaska iz sudnice, advokat Todorovi je dao intervju dnevnom listu Veernje novosti. On je izjavio sledee: "Oekujem da Kljajevi podnese zahtev da budem izbrisan sa liste advokata u Advokatskoj komori Srbije, ali neu mu ostati duan. Zbog svega obratiu se Vrhovnom sudu Srbije i ministru pravde, parlamentarnom Odboru". Na pitanje novinarke kako to da Krsmanovi razume njihove pravne savete, a ne razume ono to se deava u sudnici, Todorovi je odgovorio: "Nema ta da razume nae savete! Ni sa nama nije mogao da razgovara najbolje." A kada mu je novinarka predoila da je posle njihovog izlaska iz sudnice, Krsmanovi rekao da je razumeo sve to mu je sudija Kljajevi rekao, Todorovi je odgovorio: "Razumeo je naravno, nije on duhovno mrtav, a mi smo kao advokati morali ovo da uradimo jer da je proitan njegov iskaz do kraja onda bi suenje bilo brzo zavreno i bila bi doneta osuujua presuda."52 Interesantno je napomenuti da je 6. aprila 2004. godine Duan Krsmanovi sasluan kao svedok u postupku, koji se vodio u posebnom odeljenju Okrunog suda za organizovani kriminal protiv tzv. Makine grupe, koja je bila optuena za atentat na policijskog generala Boka Buhu. Njegov iskaz, koji je dao u svojstvu svedoka, bio je konsekventan, te Duan Krsmanovi ni jednog momenta nije odavao utisak osobe koja se nalazi u stanju psihikog rastrojstva. Glavni pretres za atentat na premijera inia nastavljen je 13. aprila. S obzirom da je Duan Krsmanovi odluio da se brani utanjem, sudija Marko Kljajevi je proitao zapisnik o sasluanju Krsmanovia iz istranog postupka. Primedbe na proitani zapisnik nisu imali ni okrivljeni ni njegov novi branilac Veljko Delibai. Istog dana je bez prisustva javnosti sasluan i svedok saradnik Zoran Vukojevi Vuk. Ovim je zvanino poeo dokazni postupak u predmetu. Dana 14. aprila 2004. godine, na zahtev svedoka i bez prisustva javnosti, svedoenje je zapoeo svedok saradnik Miladin Suvajdi, zvani ura Mutavi.
51 52
Novosti, 10. 3. 2004, "Advokati bez punomoja" D Puonji Veljkovi. Novosti, 10. 3. 2004, "Neu mu ostati duan!" D Puonji Veljkovi.
Kurir, 16. 4. 2004, "ura Mutavi svedoio tajno" A.G. Blic, 21. 4. 2004, "andarmi u majicama JSO" Z. Doji. 55 Danas, 21. 4. 2004, "Veruovi: Nastavili da postoje" V.Z. Cviji. 56 Danas, 26. 4. 2004, "Milan Veruovi: Pretio mi Zvezdan Jovanovi", agencijska vest Bete. 57 Blic, 27. 4. 2004, "Niko nije hteo da sauva inia", Zoran Doji.
53 54
182
183

kampanje koja je poela proteklih nedelja za javnu rehabilitaciju ubica Zorana inia.61 "Beretke" su se pojavljivale i na drugijm pretresima koji su se vodili protiv njihovih pripadnika, kao, na primer, u sluaju "Ibarska magistrala". Neki od pripadnika, koji su doli da prate pretres, pretili su advokatima porodica otenih Radomiru ivkoviu i Dragoljubu Todoroviu. Kada se prilikom jednog pretresa pojavio kao svedok Milorad Ulemek, advokat porodica oteenih Drakovia i Osmanlia, Radomir ivkovi je doiveo sledee: "U toku njegovog sasluanja (Legijinog) ukazivao sam na suprotnosti, protivurenosti Legijinog iskaza. Tada su mi dvojica momaka pripretili prstom, a jedan od njih je prstom preao preko vrata, kao da e me zaklati...Tada sam rekao: 'Ako ste hrabri ustanite'. Svi su utali, takvi su to junaci... Policija im je zatraila lina dokumenta i tako se saznalo da su pripadnici Jedinice za specijalne operacije. Do tada nismo znali ko sedi u publici. Nisu samo meni pretili, ve i advokatu Dragoljubu Todoroviu."62 Povodom pojavljivanja pripadnika andarmerije u majicama JSO na pretresu i intervju, koji je bivi pripadnik ari dao dnevnom listu Kurir, premijer Vojislav Kotunica je izjavio da je intrevju sa bivim pripadnikom JSO "teroristika propaganda i podstrekavanje terorizma". Rekao je jo da "Svaka drava se bori protiv toga. Terorizam je bio vezan za ubistvo premijera inia i neto to je oigledno propaganda terorizma mora biti na meti tuioca"63 Milorad Ulemek se predao pripadnicima andarmerije u nedelju, 2. maja 2004. godine. Gotovo sve beogradske novine objavile su vest da je Ulemek ietao iz svoje kue u nedelju oko 21 h, priao pripadnicima andarmerije koji su bili zadueni da motre na njegovu kuu i rekao im: "Predao sam se da bih dokazao svoju nevinost. Doao sam da skinem ljagu sa svog imena i imena svoje jedinice."64 Interesantno je da je naelnik Resora javne bezbednosti Mrioslav Miloevi najavio dvadeset dana ranije novinarima dnvenog lista Kurir da e se Legija predati. On je izjavio: "Ne zaboravi da znam kako Legija die, znam njegovo ponaanje i kako razmiljaju Crvene beretke. Ne verujem u sva pisanja o tome gde se krije, jer im ga neko 'provali', on menja mesto borvka. Ne zaboravi da ova postava u MUP, koju je odredio ministar Joi nikome ne duguje nita i nema nikakve repove za sobom. Uveren sam da e mi se javiti, pogotovo to zna da sam postavljen za naelnika resora. To je i njemu u interesu."65 Povodom spekulacija u javnosti, da li je bilo pregovora sa Legijom oko njegove predaje, ministar unutranjih poslova Dragan Joi je izjavio da nije bilo pregovora i da je predaja iskljuivo Ulemekova odluka, a premijer
Novosti, 28. 4. 2004, "Kome "beretke" alju poruke?" Z Uskokovi. Isto. 63 Novosti, 1.2. i 3. 5. 2004, "Uniteni vani dokazi" . 64 Kuri,r 04. 5. 2004, "Legija u Slobinoj eliji" D.L. 65 Kurir, 04. 5. 2004, "Miloevi najavio predaju pre 20 dana!" S.M.
61 62
Velike polemike u javnosti izazvalo je svedoenje pripadnika linog obezbeenja Zorana inia, zbog toga to su sva sedmorica izjavili da su prilikom atentata uli tri pucnja. Ova svedoenja su izazvala burne spekulacije u javnosti zbog toga to u optunici pie da je okrivljeni Zvezdan Jovanovi ispalio dva metka, od kojih je jednim pogodio premijera inia, a drugim, njegovog telohranitelja Milana Veruovia. Povodom spekulacija koje su tih dana proimale medije u Srbiji portparol specijalnog suda Maja Kovaevi Tomi je dala sledeu izjavu: "Pria sa glavnog pretresa o treem metku koja je propraena naslovima tipa 'Istraga prikriva trei metak' ne odgovara istini, jer pria o treem metku za nas nije nita novo. To je pria koja je postojala i u istrazi. Tokom istrage obavljena su vetaenja na razne okolnosti, a jedno od njih bilo je i vetaenje na osnovu tvrdnji svedoka oevidaca da su uli i trei hitac. Predmet vetaenja bilo je i oteenje na zidu, koje se takoe spominjalo poslednja etiri dana. Isti vetaci usmeno e na glavnom pretresu ponovo analizirati ove nalaze i dati svoje zakljuke. Vetaenja su obavili i strunjaci iz Visbadena, ali jo uvek nije poznato da li e njihov nalaz samo biti proitan ili e se neko i od njih pojaviti u sudnici."58 Pored pojavljivanja pripadnika andarmerije koji su, obueni u majice JSO doli da prate tok pretresa u danu kada je svedoio Milan Verouvi, skoranje pojavljivanje Milorada Ulemeka na suenju, najavio je i intrevju za Kurir ovek, koji se predstavio kao bivi pripadnik Crvenih beretki. "Kapetan Do", za koga e se kasnije ispostaviti da se zove Dragan ari, u tom intervju najavio je nekoliko stvari koje e Milorad Ulemek ponoviti u iskazu, koji je dao pred sudom. Na konstataciju novinara da su Spasojevi i Lukovi bili kriminalci pre dolaska DOS na vlast, ari odgovara: "Da, ali ne toliki. Kai ti meni gde je 600 kila droge koja je drana u sefu. Kakva komisija, kakvo spaljivanje?". Na pitanje novinara o ubistvu Ivana Stambolia, ari odgovara: "To pitanje treba da se postavi umetu. Stambol je otet samo da bi se to pripisalo Slobi. Priznanja u Sablji su iznuena. Sve je to trgovina. I ko uopte veruje tom umetu? Pa on je ubio Momira Gavrilovia. On je kriv za to ubistvo. Gavrilovi je znao ta ovi inievi rade, i zato su ga ubili. A onda taj isti ume je zatieni svedok. Nita to, bre, nije sluajno."59 U spomenutom intrevjuu, Dragan ari je izjavio da politiki opravdava ubistvo Zorana inia i da otkad je on ubijen moe normalno da spava, jer pre to nije mogao, zbog toga ta je Zoran ini uinio svom narodu.60 Povodom intervjua bivi podpredsednik Vlade premijera Zorana inia, arko Kora je izjavio: "Ovo vie nije u pitanju medijski postupak, ve politika sutina tog intrevjua. To to je uradio Kurir samo je kulminacija
Balkan, 25. 4. 2004, "Ve je vetaeno na osnovu tvrdnji da se uo i trei hitac", Dragana Manojlovi. 59 Kurir, 27. 4. 2004, "Doiemo u sud u uniformi JSO", Saa M. Staji. 60 Isto.
58
184
185

Jovanovi je vaio kao ovek u koga je biva vlast, vlast DOS imala poverenja. Razlozi za smenu Jovanovia nikada nisu javno obznanjeni.70 Beogradski nedeljnik NIN je u izdanju od 6. maja 2004. godine pod naslovom "Muili su me klasino" objavio pismo Radomira Markovia, biveg naelnika DB, optuenog za ubistvo funkcionera SPO na Ibarskoj magistrali, ubistvo Ivana Stambolia i pokuaj atentata na Vuka Drakovia u Budvi. Rade Markovi je pismo uputio redakciji NIN iz Okrunog zatvora u Beogradu. U tom pismu, izmeu ostalog je rekao da je Legijina predaja "gest hrabrog oveka" i da on lino oekuje da e Legija potvrditi navode njegove odbrane, kako bi se "saznala istina".71 Dva dana pre prvog pojavljivanja Milorada Ulemeka pred Veem sudije Kljajevia, sestru pokojnog premijera Gordanu ini Filipovi pozvao je telefonom nepoznati mukarac i insistirao da se sretnu, kako bi joj dao njenu plaketu iz Hilandara, koju je naao pored kontejnera. Poto gospoa ini Filipovi nije pristala da se susretne sa nepoznatim mukarcem, ista osoba ju je pozvala narednog dana i rekla sledee: "Kai materi da prenese svom advokatu da prestane goniti Legiju, uini neto sa matorom, sa Ruicom znamo kako emo. Nemoj muriji da javi i ako javi, nema veze, mi smo se dogovorili, nai su na vlasti. Tvoja matora misli da komije hoe da je pokradu, trei put nee biti samo brava.72 Milorad Ulemek se prvi put pojavio pred Veem sudije Marka Kljajevia 10. maja 2004. godine, kada je dao line podatke i zatraio dodatno vreme za pipremu odbrane. Sudija Kljajevi je dozvolio Miloradu Ulemeku rok od mesec dana da pripremi svoju odbranu, pa je sledei pretres zakazao za 10. jun 2004. godine. injenicu da je junski pretres trebalo da otpone dva dana pre predsednikih izbora u Srbiji, veina politikih stranaka je iskoristila kao materijal pogodan za predizbornu kampanju. Ovo se posebno odnosilo na izborne tabove politikih stranaka koji su Legijinu predaju zloupotrebile za diskraditaciju Demokratske stranke i njihovog predsednikog kandidata. Dejan Mihajlov je, u intervjuu za dnevni list Inter-nacional izjavio:"Lukovieva predaja je vana, jer su dvojica osumnjienih za ubistvo premijera ubijeni i uniteni su materijalni dokazi. Vano je da se uje Legijino svedoenje da bi se dolo do istine." Na pitanje novinara kako komentarie odlaganje pretresa za 10. juni, dva dana pre prvog kruga izbora, Mihajlov, interseantno zakljuuje: "Ne mogu to da komentariem, jer to je odluka suda. Svaki komentar bi znaio pritisak na sud."73 Izborni tab predsednikog kandidata Dragana Marianina iskoristio je deo intervjua, koji je nedeljnom listu Evropa dala majka pokojnog premijera
Glas, 10. 5. 2004, "Legiju ekali mesec dana", M. Radulovi. Nin, www.nin.co.yu, arhiva 6. 5. 2004, "Muili su me klasino". 72 Balkan, 17. 5. 2004, "Najava pretnji". 73 Inter-nacional, 11. 5. 2004, "Kua U ilerovoj glavni svedok" O, Milivojevi.
70 71
Kotunica je povodom tih spekaulacija izjavio: "uli ste izjavu ministra unutranjih poslova i ako ne verujete toj izjavi, onda naite dokaze kojima ete je pobiti. Jednostavno se ovek predao. Imao je svoje razloge a njih emo saznati ili neemo... Mislim da injenica to e Legija moi da govori na sudu je pozitivna stvar, a ne neto negativno, meutim, ima onih kojima bi vie odgovaralo da Legija ne govori na sudu..."66 Predaja Milorada Ulemeka, dodatno je polarizovala srpsku javnost, tako da su pripadnici bive vlade premijera inia bili miljenja da se Ulemek predao zato to je napravio dogovor sa ljudima iz Vlade premijera Kotunice.Dragan Veselinov, bivi ministar poljoprivrede u Vladi pokojnog premijera inia,na primer, izjavio je da se : "Legija nije predao zbog zamora od skrivanja i osipanja jataka, ve zbog dogovora sa nekim iz Vlade Srbije. Neko ga titi. Do sada je najvei jatak rukovodiocima iz tajne slube bio sam Kotunica, koji je neumorno do hapenja uvao Radeta Markovia, Miloevievog Beriju, lino uvao Miloevia u svojoj predsednikoj rezidenciji na Dedinju punih est meseci posle 5. oktobra i odupirao se smeni starog efa Generaltaba Neboje Pavkovia, sve dok ovaj nije poeo i njenu da radi o glavi. Predaja Legije pravosuu deo je plana da suenje inievim ubicama propadne i da se maksimalno ponite rezultati borbe protiv kriminala predhodne vlade."67 Za razliku od bivih funkcionera DOS, lanovi i simpatizeri DSS, SPS i Srpske radikalne stranke su verovali da se Ulemek predao kako bi najzad otkrio pravu istinu o ubistvu premijera inia i eventualnoj umeanosti inievih saradnika u atentat. Nikola Miloevi, poasni predsednik Srpske liberalne stranke, izjavio je da ima saznanja da Ulemek "raspolae snimcima iz kojih se lepo moe videti koja su sve zvuna i javnosti dobro poznata imena boravila u kui u ilerovoj ulici, to baca senku na predhodnu vlast." Miloevi je izneo i predpostavku da bi Ulemek da se predao ranijim vlastima "doiveo sudbinu iptara i Kuma."68 Milorad Vueli, potpredsenik SPS, izjavio je: "Zvui neverovatno, ali sudei po velikoj galami koju su digli mnogobrojni politiari iz biveg DOS, oekuje se da se otkriju krajnje udne stvari. Kakve videemo. Jasno je da neto nije u redu sa dosadanjim postupkom. Ovo je prava prilika da se sazna istina o ubistvu Zorana inia."69 Bez obzira na iznete spekulacije o eventualnom postojanju dogovora izmeu nove vlasti i Milorada Ulemeka oko predaje, ostaje injenica da je samo dva dana pre predaje Milorada Ulemeka, smenjen upravnik Okrunog zatvora u Beogradu, Aca Jovanovi i na njegovo mesto postavljen Miroslav Mici. Aca
Danas, 05. 5. 2004, "Kotunica: Gospodin Legija se sam predao" Ivan Radak. Danas, 05. 5. 2004, "Veselinov: Zatitinici u Vladi Srbije", saoptenje. 68 Danas, 05. 5. 2004, "Nikola Miloevi: Legijin adut snimci iz ilerove", Ekipa Danasa i agencije. 69 Novosti, 5. 5. 2004, "I udne stvari".
66 67
186
187

Prvookrivljeni Milorad Ulemek zapoeo je iskaz u svojstvu okrivljenog 14, 15. i 16. juna, ali je pretres prekinut zbog njegovih zdravstvenih problema. Iz iskaza koji je dao Milorad Ulemek mogu se jasno razgraniiti dva dela. Jedan deo se sastoji u optuivanju i pokuaju kompromitovanja ministara, slubenika iz bive Vlade Republike Srbije, bliskih saradnika i prijatelja pokojnog Premijera inia, a drugi deo iskaza se odnosi na negiranje umeanosti u krivina dela koja se Ulemeku stavljaju na teret. Tako je Milorad Ulemek optuio edomira Jovanovia, Vladimira Bebu Popovia, Dragoljuba Markovia da su "vrbovali" Milorada Ulemeka da im pomogne da prenesu 600 kg heroina koji je naen u trezoru Komercijalne banke u inostranstvo, preko susednih zemalja: Hrvatske, BiH i Rumunije. U celu akciju transfera i prodaje heroina bio je ukljuen i Duan Spasojevi. Prilikom prebacivanja dela droge u Republiku Srpsku, poiljku je preuzeo Zoran Janjuevi. Milorad Ulemek je napomenuo da je Dragoljub Markovi pokuao da ga "vrbuje" da radi za englesku tajnu slubu. edomir Jovanovi je prema Ulemekovim reima, insistirao da dobije zatitu Crvenih beretke iako one nisu obezbeivale telesnu zatitu licima. To je bio razlog to je edomir Jovanovi sa Spasojeviem i Ljubiom Buhom umetom organizovao da njegov dip bude miniran kako bi mogao ubediti nadlene da mu je zbog ugroenosti neophodna zatita Crvenih beretki. Milorad Ulemek je izjavio da je edomir Jovanovi preko Vladana Batia izdejstvovao putanje Duana Spasojevia iz pritvora i da mu je Spasojevi rekao da je za tu uslugu Bati od njega traio da uloi pare u renoviranje fudbalskog stadiona u Obrenovcu. Preko ministra policije Duana Mihajlovia, prema reima Ulemeka, Duan Spasojevi je dobio zatitu Crvenih beretki. Zanimljiv je deo iskaza koji se odnosio na hapenje Slobodana Miloevia, odnosno kako je Ulemek objasnio svoju ulogu u tom hapenju. Kada je Ulemek uao u kuu u kojoj se nalazio Miloevi, Miloevi je od njega zahtevao da prenese poruku Banetu Ivkoviu. Ulemek je pristao da prenese poruku Ivkoviu, preko jednog pripadnika Crvenih Beretki, ali, prema Ulemekovim reima Ivkovi se "prodao" DOS i odneo pismo nadlenima u Vladi Srbije. Drugi deo Ulemekovog iskaza koji se odnosio na negiranje optunice je konzistentno pripremljen. Vidi se da je Ulemek dobro instuisan, da je iskaz nauio i da je intencija da se ubistvo Premijera smesti u iskljuivo kriminalni kontekst. Ulemek nije decidno izjavio ko je ubio Premijera, ali cela konstrukcija njegovog iskaza upuuje na zakljuak (to je i njegova oigledna namera) da je ini ubijen zato to su njegovi saradnici iz stranke, iz Vlade i njegov kum Dragoljub Markovi napravili linu i "poslovnu" distancu sa Duanom Spasojeviem. Spasojevi je u to vreme imao najmoniji kriminalni klan, ali je, prema Ulemekovim reima, bio ovek koji je radio za javnu i dravnu bezbednost Republike Srbije. I pored instrukcija kako da se ponaa i govori, Ulemek je u pojedinim momentima, govorio neto to moda i ne bi trebalo. Tako, kada je govorio o
189
Mila ini. ef izbornog taba Dejan Mihajlov74 je u saoptenju za javnost optuio i bive saradnike Zorana inia za atentat. Pod bombastinim naslovom "Moda Legija nije kriv, najlake bi bilo svaliti krivicu na njega", Evropa je objavila intervju ija sutina lei u izjavi Mile ini, koja glasi: "Legija je rekao da e otkriti ko je ubica i ja se nadam da e to uiniti. Smatram da je sve izreirano. Moda Legija uopte nije kriv. Najlake bi bilo svaliti krivicu na njega zato to je izvikan...ovek iz tadanjeg vrha rekao mi je da su Zorana ubili njegovi, jer nisu hteli da rade. A funkcioner koji mi je to rekao u to vreme je bio ministar. Ne znam ta da mislim o tome, ali u biti srena da se otkrije ko je bio inicijator..."75 Dva dana nakon intrvjua, 15. maja 2004. godine, dva mukarca su napala Gordanu ini Filipovi na ulazu pred vratima porodine kue u mestu Beloevac, kod Valjeva. Gordana ini je ispriala da su dva mukarca u tamninm uniformama slinim kombinezonu, traila od nje neki spisak o kome ona nita ne zna i da su traila ime nekog ministra, nakon ega je osetila ubod igle u predelu nadlaktice i izgubila svest. Nakon toksikoloke analize krvi i urina na VMA, utvreno je prisustvo leka diazepam i kofeina.76 Nakon pisma Radeta Markovia, koje je izalo u nedeljniku NIN, javnosti se 31. maja 2004. godine obratio Milorad Ulemek Legija, pismom koje je objavljeno u Reviji 92. Predsednik Sudskog vea Marko Kljajevi nije znao da je Ulemek napisao pismo kojim se obraa javnosti i graanima Srbije, a portparol posebnog odeljenja za organizovani kriminal, Maja Kovaevi Tomi, citirajui odredbu lana 150. Zakona o krivinom postupku konstatovala je da je ovaj lan prekren, jer se pritvorenik moe dopisivati sa licima van zatvora, samo uz znanje i nadzor nadlenog sudije, kao i da sudija moe zabraniti primanje i slanje onih pisama za koje proceni da mogu uticati na tok postupka.77 Na pretresu koji je bio zakazan za 10. 06. 2004. godine, prvookrivljeni Milorad Ulemek je zatraio od Sudskog vea da njegovo izjanjavanje odloi za ponedeljak 14. juni, zbog toga to navodno nije eleo da utie na ishod predstojeih predsednikih izbora koji su bili zakazani za 13. jun. Sudija Kljajevi je konstatovao da takve razloge Sud ne prihvata, niti postoji utemeljenje u Zakonu koje bi opravdalo odlaganje davanja iskaza okrivljenog zbog izbora. Sudija Kljajevi je potom konstatovao da okrivljeni moe svoje izjanjenje dati tokom glavnog pretresa, kada se na to odlui, pa je nastavak pretresa zakazao za ponedeljak 14. juni.
74 75
Videti poglavlje "Pritisci na sud, tuioca i predsednika vea". Evropa, 13. 5. 2004, "Moda Legija nije kriv, najlake bi bilo svaliti krivicu na Balkan, 17. 5. 2004,"Napadai od inieve sestre traili da kae ime ministra" B
njega".
76
Risti.
77 Danas, 1. 6. 2004, "Legija pisao bez odobrenja, mediji objavili protiv Zakona", A.Rokni, B. Toni.
188

pritvaranje u drugoj dravi ne znai da je okrivljeni dostupan sudskim organima u Srbiji, pa je donelo odluku da se nastavi sa sasluanjem prvookrivljenog Milorada Ulemeka. Sasluanje prvookrivljenog je trajalo i sledei dan, a treeg dana sptembraskog dela pretresa, sud je nastavio sa dokaznim postupkom tako to je sasluao svedoka Tuilatva Danila Koprivicu, koji je u vreme atentata na premijera inia bio ef obezbeenja zgrade Vlade Srbije. Sledeeg dana, 09. septembra sasluani su svedoci tuilatva Biljana Rodi, zaposlena u preduzeu, sa seditem u ulici Admirala Geprata broj 14, ija se kancelarija nalazila prekoputa prostorije iz koje je, prema navodima optunice, Zvezdan Jovanovi pucao na premijera inia i Milana Veruovia. Nakon Biljane Rodi svedoile su Jelena Rui i Milenija Nikoli, kafe kuvarice zaposlene u Zavodu za fotogrametriju, ije je sedite u ulici Admirala Geprata broj 14 i Branko Bugarski, ininjer geodezije zaposlen u Zavodu. Sledeeg dana kao svedoci su sasluani Damir Risti, vlasnik firme "Krol", zakupac prostorija Zavoda za fotogrametriju u ulici Admirala Geparta 14, Goran Nekovi, koji se tog dana sluajno zatekao u ulici Admirala Geprata, kada je izvren atentat na premijera. Niko od navedenih lica nije izvrio pozitivnu identifikaciju okrivljenih u postupku za ubistvo premijera inia. Dana 13. septembra svedoili su Nenad are, Vukain Vukainovi i Lazo Niki, bivi pripadnici Jedinice za specijalne operacije. Svedok Nenad are je svedoio da je u kui Milorada Ulemeka stajala puka kojom je Zvezdan Jovanovi izvrio atentat na premijera inia, a Lazo Niki i Vukain Vukainovi su to opovrgli. Dana 14. septembra svedoili su saobraajni policajci, Goran Ili i Rade Stevanovi, koji su stigli na lice mesta posle pokuaja atentata na premijera inia kod novobeogradske hale Limes. Istog dana, 14. septembra, kao svedok Tuilatva je svedoio Dragan Zlatanovi, takoe policajac koji je bio ukljuen u istragu oko pokuaja atentata kod hale Limes. Sledeeg dana svedoili su policajc Ljubinko Jaovi, koji je sakupljao podatke o kamionima koji su trebli biti upotrebljeni prilikom atentata kod Hale, a koje je kupio Miladin Suvajdi. Tog dana ispitani su Drago erketa, ija su ukradena dokumneta falsifikovana i iskoriena prilikom kupovine kamiona, i Rade Pecikoza, koji je sainio ugovore o kupoprodaji kamiona.80 Iako je Milorad Ulemek jo sredinom juna u iskazu pred Veem sudije Kljajevia govorio o prodaji 600 kg droge iz trezora Komercijalne banke, MUP Republike Srbije je tek u septembru dostvio izvetaj Specijalnom tuilatvu o navodima Milorada Ulemeka. Portparol Specijalnog odeljenja, sudija Maja Kovaevi Tomi je potvrdila da je MUP tuilatvu uputio dva izvetaja, jedan o drogi, a drugi o oruiju koje je naeno u magacinima Jedinice za specijalne operacije u Kuli. Sudija Kovaevi nije elela da se izjasni o sadraju izvetaja MUP. Neki mediji su ipak objavili sadraj izvetaja u kojem je
pobuni Crvenih beretki, govori o tome kako njihova pobuna nije bila politiki motivisana, ve su oni bili revoltirani to ih je tadanja Vlada Srbije upotrebljavala za hapenje hakih optuenika. Ulemek svo vreme tvrdi da su Crvene beretke bile revoltirane odnosom Vlade prema njima. Rekao je da su ih svi napadali i "ovi iz vojske i ovi iz javne bzbednosti". I pored toga to je poricao postojanje politikog motiva za pobunu, rekao je kako su razmiljali da u vreme pobune blokiraju aerodrom u Surinu, kako bi spreili dobrovoljni odlazak admirala Jokia u Hag, te da su u poslednjem momentu odustali do te namere. Ulemek tvrdi da su ga dva visoka funkcionera tadanjeg MUP na dan ubistva Permijera inia upozorili da mu se sprema likvidacija, dok ga je drugi, etiri dana pre ubistva (8. marta), upozorio da mu se sprema hapenje. Ulemek pria o ceduljama i tajnim porukama koje je dobio, ali nije eleo da otkrije identitet osoba, koje su mu po njegovim reima "spasile ivot", ve samo daje nagovetaj da se radi o visokim funkcionerima MUP.78 Glavni pretrse je nastvaljen 12. jula, ali je ponovo prekinut 14. jula zbog zdravstvenih problema predsednika Vea sudije Marka Kljajevia. Dva dana nakon prekida julskog dela pretresa, u Solunu, grkoj policiji, prema tvrdnjama advokata Biljane Kajgani, dobrovoljno se predao jo jedan od okrivljenih, Dejan Milenkovi Bagzi. Grka policija je saoptila da je Dejan Milenkovi uhapen ispred srpsko -crnogorskog Konzulata u Solunu, u kasnim veernjim asovima 16. jula 2004. godine.79 Povodom razliitih spekulacija u javnosti oko hapenja Dejana Milenkovia u Solunu, Ministratsvo unutranjih poslova Srbije se oglasilo soptenjem u kome je izloilo redosled dogaaja, koji je rezultirao hapenjem Milenkovia. Naime, u saoptenju se kae da je UBPOK 13. maja poslalo depeu Interpolu Grke sa molbom da proslede informacije, ukoliko ih imaju, o Dejanu Milenkoviu Bagziju, za kojim je raspisana meunarodna poternica. Dana 19. juna je grkom Interpolu poslata zvanina zamolnica u vezi sa pruanjem meunarodne pravne pomoi u cilju pronalaenja i hapenja Milenkovia. MUP Srbije je 16. jula poslao obavetenje grkim kolegama o tome da postoje indicije da odreena lica tog dana treba da iz Srbije preu u Grku, kako bi se istog dana zajedno sa Milenkoviem, iz Grke vratili u Srbiju. Tom prilikom je MUP Srbije uputio molbu da se sva ova lica, zajedno sa Milenkoviem lie slobode. Grka policija je postupila po zahtevu MUP Srbije, pa je Milenkovi, 16. juna 2004. godine, u kasnim veernjim asovima (pola sata pred pono), uhapen ispred srpsko crnogorskog Konzulata u Solunu. Pretres je nastavljen 6. septembra. Advokat Biljana Kajgani je zatraila da se pretres odloi, jer je njen klijent Dejan Milenkovi hapenjem u Solunu, postao dostupan srpskim pravosudnim organima i prema tome, nema vie uslova da mu se sudi u odsustvu. Vee je stalo na stanovite da hapenje i
78 79
Pretres je pratio predstavnik Helsinkog odbora za ljudska prava u Srbiji. Novosti, 18. 6. 2004, "I Bagzi u lisicama", M.S.Popovi i M.Babovi.
80
Pretres je pratio predstavnik Helsinkog odbora za ljudska prava u Srbiji.
190
191

zastupa, a pregovori su jo u toku..."83 Nakon ekstradicije iz Grke, Milenkovi je ipak angaovao beogradskog advokata Nikolu Gavrilovia. U decembru su sasluani svedoci Igor Milivojevi i Dalibor Marjanovi, bivi pripadnici JSO, koji su svedoili o prisustvu eljka Tojage na Kopaoniku u vreme pokuaja atentata na premijera kod hale Limes, Vera Brankovi i Gordana ivkovi, stanarke okolnih zgrada u ulici Admirala Geprata, Milan Boji radnik Zavoda za fotogrametriju, Ivan Popovi, bivi radnik Parking servisa, koji je u vreme atentata radio na parkingu u ulici Admirala Geparta, Dejan Glui, koji se zatekao u ulici Admirala Geprata u vreme atentata, Vlajko Vujadinovi, policajac koji je u vreme atentata radio na obezbeenju zgrade Vlade Srbije, Nevenka Simi, koja je sedela u oblnjem kafiu Monument na dan atentata. Na decembarskom delu pretresa svedoili su Rodoljub Milovi, radnik UBPOK, koji je uzeo izjavu od okrivljenog Zvezdana Jovanovia u prostorijama Okrunog zatvora u Beogradu i kasnije prisustvovao davanju izjave Zvezdana Jovanovia pred zamenikom specijalnog tuioca i specijalnim tuiocem Jovanom Prijiem. Protiv lica koja su bila prisutna prilikom uzimanja izjave od Zvezdana Jovanovia, nekoliko advokata odbrane podnelo je krivine prijave. S obzirom da je svedok Rodoljub Milovi pozvan da svedoi zbog toga to nije potpisao zapisnik o sasluanju okrivljenog Branislava Bezarevia (on je izjavio da nije uestvovao u ispitivanju Bezarevia, ve dvojica drugih policajaca), raspravno vee je donelo odluku da usvoji predlog advokata eljka Grbovia i zapisnik iz policije o sasluanju Bezarevia izdvoji iz spisa predmeta, tako da se ne moe koristiti kao dokaz u postupku. Dana 28. decembra 2004. godine sasluan je Zoran Mijatovi, bivi zamenik direktora Bezbednosno-informativne agencije, koji je dao ostavku na tu funkciju nakon pobune Jedinice za specijalne operacije u novembru 2001. godine.84 Pretres koji je nastavljen 13. januara 2005. godine sasluanjem svedoka Sinie Gliia i Ninoslava Garia, trajao je samo jedan dan, s obzriom da se pozvani svedok Milorad Bracanovi, koji je trebalo da svedoi jo u decembru , nije pojavio. Sudija Kljajevi je rekao da uslovno prihavta izvetaj lekara specijaliste, koji nije lino dostavljen i da e, ukoliko se ispostavi da izvetaj nije taan, sledei put naloiti prinudno dovoenje svedoka Milorada Bracanovia. Svedok Sinia Gari, koji je u vreme atentata na premijera inia bio vojnik u kasarni u Topideru, tog dana je vozio svog pretpostavljenog oficira Branislava Puhala na neki sastanak u grad. U trenutku atentata se zatekao u ulici Admirala Geprata, kada je kola, kojima je svedok upravljao, udario plavi Pasat karavan, kojim su, prema optunici, pobegli atentatori sa lica mesta. Ninoslav Gari je policajac koji je u vreme atentata radio na obezbeenju zgrade Vlade Srbije. Dejan Milenkovi Bagzi je ekstradiran iz Grke 02. februara 2005. godine. Prvi put se pojavio pred pretresnim veem 14. februara kada je zatraio dodatno vreme za pripremu odbrane. Vee je usvojilo zahtev i dozvolilo
83 84
napisano da je droga spaljena u termoelektrani Nikola Tesla, 9. marta 2001. godine.81 Pretres je nastavljen 1. novembra 2004. godine sasluanjem policajaca Zorana Petrovia i Zorana Trajkovia, koji su bili zaposleni na obezbeenju zgrade Vlade Republike Srbije kada je izvren atentat na Zorana inia. Sledeeg dana svedoio je Dragoljub Mielovi, radnik kompanije Soko security, koji je na dan atentata radio na prijavnici u zgradi u Admirala Geprata 14. Dana 3, 4, 5, i 8. novembra 2004. godine sasluani su svedoci koje je predloio okrivljeni eljko Tojaga (Milan Nikoli, ore Ivani, eljko Mijatovi, Predrag Jovanki, Neboja Milovanovi, Predrag Nini, Nikola epa, Stevo Vuka) bivi pripadnici Jedinica za specijalne operacije, koji su izjavili da je u vreme pokuaja atentata na premijera inia kod hale Limes, okrivljeni Tojaga bio na Kopaoniku na skijakoj obuci sa ostalim pripadnicima JSO. Na novembarskom delu pretresa svedoili su Veselin Lei, bivi oficir za bezbednost u JSO i Slobodan Ergarac, bivi pripadnik JSO, sada zaposlen u Bezbednosno informativnoj agenciji. Na kraju novembraskog dela pretresa, Vee je donelo odluku da u nastvaku postupka saslua svedoke Zorana Janjuevia, Vladimira Popovia (na predlog Tuilatva i advokata odbrane), Biljane Stankov, Maje Vasi, Miladina Veruovia (koje je predloilo Tuilatvo), edomira Jovanovia i Dejana Mihajlova (koje su predloili punomonici oteenih) i Duan Mihajlovi (koga su predloili branioci okrivljenih). O predlogu za izvoenje rekonstrukcije i sasluanju drugih predloenih svedoka vee e odluiti u daljem toku postupka. Predlog branioca okrivljenog eljka Tojage da se ukine pritvor i da se brani sa slobode, Vee nije prihvatilo iz razloga iz lana 142. stav 1. Zakona o krivinom postupku.82 Pretres, nastavljen 20. decmebra, poeo je konstatacijom da je Dejanu Milenkoviu Bagziju postavljen advokat po slubenoj dunosti, s obzirom da je njegov predhodni advokat Biljana Kajgani otkazala punomoje za zastupanje. Razlog, zbog kojeg je odluila da vie ne brani Dejana Milenkovia je to, to zbog pritisaka nije vie bila u mogunosti da na valjan nain obavlja funkciju branioca. Za branioca po slubenoj dunosti postavljen je advokat Aleksandar orevi, bivi naelnik VI uprave SDB i lini telohranitelj Slobodana Miloevia, sve dok Dejan Milenkovi, ili njegova supruga ne angauju drugog branioca. Pre poetka decembarskog dela procesa, bilo je predpostavki da e novi Milenkoviev branilac biti advokat Miroslav era Todorovi, kome je Sudsko vee oduzelo pravo da zastupa Duana Krsmanovia posle niza incidenata koje je izazvao tokom pretresa. Advokat Todorovi je izjavio da s tim u vezi: "Ne moe nita kazati, osim da su ga kontaktirali Milenkovievi prijatelji. Oni su pokazali interesovanje da ga
81 82
Blic, 17. 9. 2004, "Nestalo 10,6 kilograma heroina". Pretres je pratio predstavnik Helsinkog odbora za ljudska prava u Srbiji.
Glas, 19. 9. 2004,"Bagzi na listi svedoka pokajnika!" D. uruvija. Pretres je pratio predstavnik Helsinkog odbora za ljudska prava u Srbiji.
192
193

Pomenuti Krsto Bobot, takoe bivi sudija, ostao je upamen po tome to je trojicu novinara Dnevnog telegrafa Slavka uruviju, Zorana Lukovia i Srana Jankovia osudio na po pet meseci zatvora bezuslovno, zbog teksta "Ubijeni kritikovao Milovana Bojia." Krsto Bobot je kao deurni istrani sudija obavio uviaj posle ubistva na Ibraskoj magistrali, iako je za uviaj bio nadlean istrani sudija iz Lazarevca. Posle uviaja, sudija Bobot je zapisnik dostavio lazarevakom tuilatvu.89 O bivem sudiji Miroslavu eri Todoroviu bilo je vie rei u predhodnom delu izvetaja. Advokata Todorovia je predsednik Vrhovnog suda Srbije razreio dunosti 2000. godine. Poznat je po spisateljskim afinitetima, pa se jednog trenutka u medijima pojavila informacija da je izdavanje njegove knjige "Sudija smrti" finasirao Ljubia Buha ume, to je advokat Todorovi rezolutno demantovao. Inae, advokat Todorovi je bio direktna rtva ljudi iz "zemunskog klana". Po njegovim reima, Todorovia su oteli pripadnici "zemunskog klana" nakon jednog njegovog nastupa na televziji u oktobru 2000. godine. "Sluajno mi je izletelo da u Zemunu postoje privatni zatvori. Posle toga su me uhvatili i odveli u taj zatvor u ilerovoj ulici. Bio je decembar, a oni su me skinuli golog, bacili u prazan bazen i satima se iivljavali nada mnom. Rastezali su me nekim spravama i govorili: moe ti jo da poraste, teta je da bude visok 175 cm kad moe da poraste do 180 cm. To je trajalo satima, a oni su primenjivali kalsine policijske metode. Recimo, Mile Lukovi Kum me je kao branio, a Duan Spasojevi napadao, utirao i govorio: nemoj tako, ti si mator ovek!"90 Svedok saradnik Ljubia Buha ume se oglasio povodom tvrdnji advokata Todorovia da mu ugroava ivot: "On kae da sam ja Ljubia Buha ume, hteo njega da likvidiram i da me je od te namere odvratio izvesni ura Dragojevi. Nikada mene nikakv ura Dragojevi nije odgovarao od namere da likvidiram mislioca Todorovia. Jer, ja nikada nisam hteo njega na bilo koji nain da ugrozim, a naroito ne da ubijem."91 Ipak, advokat Todorovi je tvrdio da mu Ljubia Buha preti i iz tih razloga je sudija Marko Kljajevi odluio da advokatu Todoroviu obezbedi zatitu policije. Ta odluka nije realizovana, s obzirom da je advokat Todorovi, u meuvremenu, angaovao sopstveno obezbeenje. (vidi deo izvetaja pod nazivom "Tok postupka") U istom odeljku je detaljno opisano i ponaanje advokata Todorovia i njegovg kolege Mirka Tripkovia u sudu, koje je na kraju rezultiralo odlukom vea da im obojici uskrati pravo da brane Duana Krsmanovia u postupku za atentat na premijera inia. Advokat Todorovi je u jednom trenutku i priznao da je opstrukcija suenja bila strategija njegove odbrane. (Pogledati deo izvetaja koji je oznaen fusnotom 50).
Isto. Balkan, 23. 2. 2004, "Plaim se nekog zalutalog metka naruenog od "surinskog klana" D Manojlovi. 91 Novosti, 17. 2. 2004, "era pliva u praznom bazenu" U.D.N.
89 90
Dejanu Milenkoviu da pripremi odbranu do 09. marta 2005. kada je zakazan nastavak pretresa.
Saradnici, advokati i stari drugari...85

Smatramo da bi izvetaj bio nepotpun bez predstavljanja advokata odbrane u sudnici i kroz njihove medijskie nastupe. Oni su deo specifine atmosfere koja prati ovo suenje. asopis Reporter je u jednom od martovskih izdanja za 2004. godinu objavio kare biografije advokata odbrane u postupku za atentat na Zorana inia. Neki od advokata brane okrivljene i u drugim postupcima. Tako, recimo, advokati Slobodan i Marko Milivojevi brane okrivljenog Milorada Ulemeka i u postupku koji se vodi za ubistvo Ivana Stambolia i pokuaj atentata na Vuka Drakovia u Budvi. Milorad Ulemek u postupku koji se vodi za atentat na Zorana inia, pored pomenute dvojice, ima jo jednog branioca advokata Momila Bulatovia. Momilo Bulatovi, jedan od branilaca, koji je u advokaturu otiao iz suda, bio je angaovan zajedno sa Goranom Petronijeviem u procesu, koji se vodi protiv Veselina ljivananina pred Hakim tribunalom. Tribunal nije prihvatio angaovanje ovih branilaca, zato to "nije proverena profesionalna strunost advokata i njihovo poznavanje jednog od dva slubena jezika suda."86 Nakon provere, Goran Petronijevi je definitivno otpao, a Momilo Bulatovi je ostao jedan od branilaca Veselina ljivananina, iako je "Veselin ljivananin eleo da uzme drugog advokata, ali mu je nareeno da uzme Momila Bulatovia."87 Goran Petronijevi, bivi sudija, kriviar, u tandemu sa advokatom Krstom Bobotom brani Sau Pejakovia u postupku koji se vodi za atentat na premijera inia, dok u postupku, koji se vodi za ubistvo Ivana Stambolia i pokuaj atentata na Vuka Drakovia u Budvi, brani okrivljenog Radeta Markovia. Goran Petronijevi je bio lan sudskog vea u postupku, koji je voen u beogradskom Okrunom sudu protiv lidera NATO zbog bombardovanja 1999. godine. Pored ovog postupka u kome je sudio, Goran Petronijevi je kao sudija poznat po tome to je radio na ispomoi u sudu u Pei i da je tzv. akovakoj grupi, koja je brojala 143 pripadnika (Albanci) dosudio ukupno 1632 godine zatvora. Ostae upamen po jo jednom procesu, koji je vodio kao sudija na ispomoi, protiv okrivljenog Ismeta Berbatija, koga je osudio na 12 godina zatvora. Vrhovni sud je presudu ukinuo, ne zbog nedotstka dokaza, ve zbog toga to je ustanovio, samo na osnovu spisa, da Berbati to delo nije mogao uiniti.88
Naslov teksta Miloa Vasia objavljenog 9. 9. 2004. u nedeljniku Vreme. www.rtvpolitika.co.yu/vesti, 10. 7. 2003. 87 Repoter, 9. 9. 2004, "Mrlja na mrlju karijera" Svetlana Preradi, Dijana Ivanovi. 88 Isto.
85 86
194
195

nekoliko sitnijih usluga.95 Utisku da su advokati odbrane preli granicu "dobrog ukusa" i da su se identfikovali sa svojim klijentima, svakako je doprinelo i pitanje, koje je Marko Milivojevi uputio jednom od svedoka na sledei nain: "Koliko dugo poznajete NAJVEEG PUKOVNIKA OD SVIH PUKOVNIKA I KAKO SE ODNOSIO PREMA SVOJIM LJUDIMA?"96 Na isti nain je advokat Marko Milivojevi oslovio Milorada Ulemeka i na procesu koji se vodi za ubistvo Ivana Stambolia i pokuaj atentata na Vuka Drakovia, ali je tom prilikom predsednik Vea Dragoljub Albijani upozorio da okrivljenog oslovljava iskljuivo sa "okrivljeni Milorad Ulemek", a da privatne impresije ostavi za izvan sudnice. Advokat Biljana Kajgani, bivi branilac Dejana Milenkovia Bagzija, imala je veoma raznovrsnu karijeru. Radila je kao sekretar Skuptine grada, potom kao sekretar saveznog MUP, odakle je otila u advokaturu. U postupku za atentat na Zorana inia istakla se po velikom broju prigovora, albi, zahteva, podnoenju krivinih prijava protiv sudije predsednika Vea Marka Kljajevia, protiv svih lica koja su u istranom postupku uzeli izjavu od Zvezdana Jovanovia. Posebno medijski interesantna postala je nakon objavljivanja teksta Miloa Vasia pod nazivom "Saradnici, advokati i stari drugari..." u nedeljniku Vreme u septembru 2004. godine. U tom tekstu Milo Vasi je napisao da je UBPOK, zahvaljujui tehnici koju su dobili neposredno pre ubistva Zorana inia, locirala Dejana Milenkovia u Grkoj, u aprilu 2004. godine. U maju, "presreli" su jedan od razgovora koji je Dejan Milenkovi vodio sa advokatom Biljanom Kajgani. U tom razgovoru Biljana je obavestila Milenkovia da je ona sa "starim drugarima" (Joiem i Bulatoviem) dogovorila da on dobije status svedoka saradnika i da kae da je on po nalogu Ljubie Buhe umeta, organizovao ubistvo Momira Gavrilovia koga je ubio Tea. Kada je Bagzi rekao :"Kako da kaem kad to nije istina?", ona je odgovrila: "Ma, ko te pita ta je istina? Istina je ono to sam se ja dogovorila. Ej, ova dvojica su najmoniji ljudi u dravi, budalo!"97 Tadanji naelnik UBPOK Boro Banjac je transkript razgovra, sa slubenom belekom poslao Vojislavu Kotunici, Draganu Joiu, Zoranu Stojkoviu i naelniku Javne bezbednosti generalu Miroslavu Miloeviu. Nakon ovoga je Boro Banjac smenjen sa mesta naelnika UBPOK, a svi pomenuti akteri u ovom tekstu su demantovali da postoji pomenuti traskript. Tek nedavno, ministar pravde Zoran Stojkovi je u emisiji TV B92, pod nazivom Proces izjavio: "Ja sam ga tada nazvao i rekao mu (misli na Miloa Vasia) 'zato nisi doao da pita, znamo se dovoljno, ja sam ovek koji e uvek rei ono to znam. Dobro zna, jer dugo prati pravosue da takvi izvetaji nikada ne mogu doi meni.' Ja jo nisam ni znao da postoje takvi izvetaji.
95
Iako mu je sud oduzeo pravo na odbranu okrivljenog Krsmanovia, advokat Todorovi se pominjao kao mogui branilac Dejana Milenkovia Bagzija, umesto Biljane Kajgani. On je pre pretresa u decembru mesecu 2004. godine najavio da postoji mogunost da se u sudnici pojavi kao novi Milenkoviev branilac. (Videti deo izvetaja koji se zove "Tok postupka") U pominjanom intervjuu koji je advokat Todorovi dao dnevnom listu Glas javnosti, na pitanje novinara, da li bi Dejan Milenkovi eventualno mogao dobiti status svedoka saradnika u postupku, Miroslav Todorovi odgovara: "On ispunjava uslove i za njega bi to bila povoljnija situacija. Meutim, on je estit ovek, nije za nagodbu, jer ne bi eleo nikoga da ugrozi."92 To je apsolutno isti stav koji je zauzela i Biljana Kajgani, predhodni branilac Dejana Milenkovia, tvrdei da u postupku za atentat na Zorana inia, Milenkovi nee traiti status svedoka saradnika, to se nije odnosilo na neke druge eventualne postupke. Nenad Vukasovi, branilac Zvezdana Jovanovia je, pre advokatske karijere radio kao inspektor savznog SUP. U pomenutom tekstu nedeljnika Reporter pie da je Vukasovia kao branioca Zvezdanu Jovanoviu preporuio Jovica Stanii.93 Nenad Vuksovi je jedan od medijski najeksponiranijih branilaca u postupku, koji se vodi za atentat na Zorana inia i jedan od najotrijih kritiara sudija iz Vea i tuilake strane i predstavnika bive vlasti. Nakon predaje Milorada Ulemeka u maju 2004. godine, Vukasovi je izjavio: "Dobrovoljna predaja uvek podrazumeva predhodni razgovor sa nekim, i te stvari moraju da funkcioniu kao vajcarski sat. To ukazuje da bi neko o tome morao da ima podatke, i nasluuje da e Legijina predaja doneti veliki obrt na suenju. Oekujem da e sada biti ravsetljena i uloga bive vlasti u organizovanom kriminalu, a obrt se ve nazire u paninim izjavama bivih dravnih funkcionera. Oni ne mogu da ostanu netaknuti, a neki od njih morae i sami da sednu na optueniku klupu. Gospodin Zoran ini je pao zbog svog okruenja, i sada se oekuje probijanje brana ka vrhu bive vlasti ukljuujui i Demokratsku stranku."94 Nenad Vukasovi, ovek burnog temperamenta, umeo je i na ovakav nain da prokomentarie optunicu: "Ako je Dejan Milenkovi Bagzi iao da ubije kamionom, ta e im onda ona glupost o zoljama? Molim vas, napiite da sam rekao da je Prijieva optunica za obdanite." Advokati Slobodan Boban Milivojevi i njegov sin Marko Milivojevi predstvaljaju deo advokatskog tima koji brani Milorada Ulemeka. Slobodan Milivojevi je u policjskoj akciji Sablja bio uhapen zbog sumnje da je bio saradnik "zemunskog klana". Konkternije, postojale su izvesene naznake da je advokat Slobodan Milivojevi naplatio 250.000 eura od Duana Spasojevia za
92 93
Glas, 19. 12. 2004, "Bagzi na listi svedoka pokajnika!" D uruvija. Reporter, 9. 3. 2004, "Mrlja na mrlju karijera" Svetlana Preradovi, Dijana Balkan, 4. 3. 2004, "Vukasovi: Na optueniku klupu i ljudi iz bive vlasti".
Reporter, 9. 3. 2004, "Mrlja na mrlju karijera" Svetlana Preradovi, Dijana Danas, 20. 2. 2004, "Nakon atentata upozorio Legiju da se skloni", V Z Cviji. Vreme, 9. 9. 2004,"Saradnici, advokati, stari drugari", Milo Vasi.
Ivanovi.
96 97
Ivanovi.
94
196
197

branioca, je takoe, rekao, da Bagzi kao poten ovek nikada ne bi pristao na status svedoka saradnika.102 Pojedini advokati imaju veoma razliite uloge u postupcima iz oblasti organizovanog kriminala. Tako, recimo, advokat Veljko Delibai se u postupku za ubistvo policijskog generala Boka Buhe pojavljivao kao zastupnik oteenih, porodice pokojnog generala. U postupku za ubistvo Ivana Stambolia i pokuaj atentata na Vuka Drakovia u Budvi, advokat Delibai se pojavljuje kao branilac okrivljenog Milorada Bracanovia, u postupku za atentat na Zorana inia, on je zamenio Mirka Tripkovia i Miroslava Todorovia na mestu branioca okrivljenog Duana Krsmanovia. O nastupu advokata u sudnici i van nje, bilo je rei u predhodnim delovima izvetaja. Postojala je oigledna strategija da se postupak opstruira i obesmisli, kroz razne procesne radnje koje su advokati praktikovali u prvom delu postupka. Ono to je izvesno je da je opstrukcija prestala kada je na vlast dola nova vlada koja je odmah na poetku najavila ukidanje specijalnih odeljenja (videti deo izvetaja pdo nazivom "Pritisak na sud, tuioca i predsednika vea). Na ovaj predlog i najavu advokati odbrane su oduevljeno reagovali, a da je to stav veine advokata stavio je do znanja predsednik Advokatske komore Beograda, Vojslav Nedi.103 Advokatska komora Beograda i njen predsednik nisu reagovali na ponaanje branilaca tokom pretresa. Advokatska komora Beograda se nije oglasila ni jednim saoptenjem povodom oigledno nedopustivih i bahatih postupaka svojih lanova. Jedino saoptenje koje je Advokatska komora Beograda sroila je ono u kome su protestvovali zbog odluke Hakog tribunala da Slobodanu Miloeviu postave barnioca u postupku. Dve nevladine organizacije Komitet pravnika za ljudska prava i Fond za humanitarno pravo su 14. februara 2004. godine izdale saoptenje u kome su se osvrnuli na ponaanje advokata, ali i Advokatske komore Beograda. Postavile su pitanje "to Komora nije reagovala i izbacila iz lanstva branioce koji kaljaju profesiju...Etika nalae advokatima da brane svoje klijente, a ne da se idnetifikuju sa branjenicima, i da nipodatavaju sud."104 Na saoptenje nevladinih organizacija su veoma otro reagovali pomenuti advokati, tvrdei kako nije istina ono to su organizacije izvukle kao zakljuak. Advokat Momir Bulatovi, branilac Milorada Ulemeka je izjavio: "Takva optuba, koju upuuju organizacije koje u svom nazivu imaju re "humano", apsolutno dezavuie tu organizaciju. Niko od branilaca ni jednim svojim gestom nije pokazao da se identifikuje sa svojim klijentom..."105
Onda, kada se pojavio gospodin Popovi kod vas, pa u najavi kae ministar Stojkovi vrio prtisiak na specijalnog tuioca da ne objavi izvetaj onda ja shvatam da izvetaj postoji i to je za mene vrlo bitno, sad mi je jasno ko je izvor informacija za gospodina Vasia specijalni tuilac. Ja sam tada pozvao republiko Tuilatvo i rekao molim vas, svi znate da ja nikad nisam video Jovana Prijia, nikada razgovarao slubeno, nikada on nije doao kod mene, niti ja kod njega."98 Na tekst Miloa Vasia, Biljana Kajgani je imala sledei kometar: "okirana sam ovim apsolutnim laima...Organizuju orkestrirane napade sa vie strana, i to oni koji su ogrezli u kriminal, a na ovaj nain ele da prikriju svoje delo i nedostatak dokaza."99 U istom intervjuu, Biljana Kajgani je obznanila i sledee: "Obvestila sam pre izvesnog vremena ministra policije Dragana Joia da mi indirektno, preko Milenkovieve supruge Janse, preti zatieni svedok Ljubia Buha ume... Buha je Jasni govorio da me skloni kako ne bih vie bila Dejanov advokat."100 U listu Svedok od 05. oktobra 2004. godine, Biljana Kajgani je otkrila svoje vienje spornog dogaanja i svog uea u odbrani Dejana Milenkovia. Prvo, obznaila je da je Interpolova potrenica za Dejanom Milenkoviem izdana tek tri dana nakon njegove predaje solunskoj policiji, dakle 19. jula 2004. godine. to se tie statusa svedoka saradnika, advokat Biljana Kajgani je tvrdila da ona nikada nije predlagala Dejanu Milenkoviu ovaj status. "Od zvaninih predstavnika tuilatva, koji su poslati da razgovaraju sa mnom, i to decembra prole, ili januara ove godine, traeno je da prihvatim status koji su ponudili Bagziju. To sam odbila i saoptila Draganu Filipau, koji je doao u ime ora Ostojia da bi razgovarao na tu temu. Oni su navodno bili obaveteni da je Milenkovi izrazio elju da bude svedok saradnik."101 Pitanje statusa okrivljenog Dejana Milenkovia Bagzija je veoma bitno i oigledno je, kako se u javnosti spekulie, nekima veoma stalo da Dejan Milenkovi nipoto ne dobije status svedoka saradnika. Tako su neki mediji spekulisali da su najave za smenu specijalnog tuioca Jovana Prijia imale veze sa dodeljivanjem statusa svedoka saradnika Dejanu Milenkoviu u postupku za atentat na Zorana inia. Sasvim je oigledno da to nikako ne bi odgovaralo ostalima koji su okrivljeni u ovom postupku, a branilac Dejana Milenkovia, Biljana Kajgani je energino dematovala mogunost da bi on prihvatio takav status u postupku. Nakon njenog povlaenja iz postupka (videti deo izvetaja pod nazivom "Tok postupka"), advokat Miroslav era Todorovi, koji je sebe legitimisao kao mogueg naslednika Biljane Kajgani na mestu Milenkovievog
www.b92.net, 21. 2. 2005, "Stojkovi: Nisam znao za transkript". Novosti, 10. 9. 2004, "Svedok iz policijske slualice", U.D.N. 100 Isto. 101 Svedok, 5. 10. 2004, "Bagzi nee biti svedok saradnik", Branka Mitri.
98 99
Glas, 19. 12. 2004, "Bagzi na listi svedoka pokajnika!", D. uruvija. Politika, 31. 3. 2004, "Za i protiv specijalnog suda", Aleksandra Petrovi. 104 Balkan, 17. 2. 2004, "Suenje se gubi u formalnim radnjama a ubistvo politizuje", D Manojlovi. 105 Balkan, 17. 2. 2004, "Sa Legijom ne kontaktiram, angaovala me je njegova ena Aleksandra", I. Cvetkovi.
102 103
198
199
Da stvari stoje ipak drugaije od onoga to je izjavio advokat Bulatovi, govori nekoliko injenica. Na primer, 11. februara 2004. godine pred poetak pretresa, mediji su zabeleeli sledei dogaaj iz sudnice: "Kada su optueni uvedeni u deo ograen staklima, advokatima je omogueno da razgovaraju sa klijentima. U "akvarijum" je ulo desetak branilaca... Advokat Nenad Vukasovi je uao meu poslednjima i rukovao se i tri puta poljubio s branjenikom Zvezdanom Jovanoviem..."106 Advokat Marko Milivojevie je, dok mu nije zabranjeno, okrivljenog Ulemeka oslovljavao sa "pukovnik, najvei od svih pukovnika", a advokat Miroslav era Todorovi je u nekoliko navrata u sudnici veoma emotivno "demonstrirao", kao onda kada je odbijao da sedne, iako mu je predsednik vea oduzeo re. Uz JUKOM i Fonda za humanitarno pravo, saoptenjem se javnosti obratilo i Drutvo sudija Srbije u kojem je konstatovano da su: "pojedini advokati grubo prekrili svoj kodeks, zloupotrebili svoja prava, povredili ugled suda i neprimerenim napadima na predsednika sudskog vea, uruili ugled profesije."107 Vojislav Nedi, predsednik Advokatske komore Beograda, rekao je da e "Komora zauzeti stav, ne samo u odnosu na rad advokata, nego i na eventualne propuste sudije. Nama se javilo vie advokata koji e se obratiti Komori kako bi ukazali na krenje zakona od strane sudije...Ovde se radi o komplikovanom postupku sa mnogo uesnika i nije neuobiajeno da sudije i advokati koriste odreena procesna sredstva."108 Nesumnjivo da je ponaanje advokata u sudnici bilo i svojevrsna "politika demonstracija najprizemnijeg nivoa"109, jer upitan da da miljenje o advokatu Rajku Daniloviu, zastupniku porodice ini, advokat Duan Mai, jedan od branilaca u postupku je rekao: "On je bespredmetan, bivi politiar, propali komunista...", da je "omatorio i postao malo dementan, pa je zaboravio da je bio sekretar Komunistike partije Beograda u vreme Buce Pavlovia, a sada je na listi SSJ..." Tom prilikom Duan Mai je dodao: "...Danilovi je sve ee na strani tuilaca, a sve manje advokat. Tu su klijenti da odlue kome e da ukau poverenje."110 Utisak da se okrivljeni i njihovi branioci i zastupnici oteenih nalaze i na razliitim politikim pozicijama upotpunio je okrivljeni Milorad Ulemek kada se sledeim reima obratio advokatu porodice ini, Sri Popoviu: "Odgovoriu vam, jer morate da se opravdate pred svojim mentorima!"111
etvrti metak i Drugo habsburko carstvo

"Proces veka u Srbiji", kako se esto naziva postupak za atentat na Premijera, konstantno je u centru panje javnosti. Veliki broj elektronskih i tampanih medija prati tok postupka, ali se mediji bave i svim drugim stvarima koje su neposredno ili posredno vezane za atentat na Zorana inia. Jo pre nego to je postupak i poeo mediji su objavili gotovo sve injenice koje su bile relevantne za predmet i tok postupka. U tampanim i elektronskim medijima pojavili su se zapisnici iz istrage okrivljenih, svedoka saradnika, ostalih svedoka, obdukcioni nalazi, zapisnici sa uviaja, izvetaji vetaka. Gotovo da nema ni jedan dokaz koji je prikupljen u istrazi, a da vrlo brzo nije "osvanuo" u medijima. Osim tih iskaza, pozivaju se razni strunjaci, analitiari koji komentariu dokaze i daju svoje ocene optunice i toka postupka. Mediji razgovaraju sa prijateljima, rodbinom, saradnicima okrivljenih i oteenih, koji, uz to to priaju o detaljima iz ivota nekog od aktera postupka, obavezno iznose svoju verziju dogaaja i ne libe se da procenjuju i kvalifikuju dokaze koji su im poznati i dostupni, daju procenu toka postupka, osvru se na rad suda, tuilatva i odbrane. Mediji razgovaraju sa buduim svedocima koji i pre sudskog postupa iznose injenice o kojima e svdoiti, piu kjnige i u njima objavljaju podatke koji su relevantni za tok postupka. Okrivljeni, iz pritvora i svedoci saradnici se obraaju javnosti raznim pismima i saoptenjima, a neretko, akteri postupka polemiu i kroz medije jedni sa drugima. Specijalno tuilatvo je u poetku reagovalo tako to je Prvom optinskom tuilatvu u Beogradu poslalo informaciju u kojoj se navode primeri povrede tajnosti postupka. Reagujui na dopis, nadleni tuilac je zatraio izjave glavnih i odgovrnih urednika tih medija. Nakon izjanjavanja glavnih urednika, neki mediji su prestali da objavljuju informacije, ali su drugi i pored upozorenja nastavili, jer u sutini nita povodom toga nije preduzeto. Nisu usledile krivine prijave, niti je portiv bilo koga voen postupak.112 Profesor Momilo Gruba je miljenja da iznoenje dokaza u javnost u velikoj meri moe ugroziti postupak: "Kao ilustraciju koliko je ova konstatacija tana moe se rei i da je postupak ve ugroen zato to su sadraji zapisnika iz istrage ve objavljeni u nekim medijima to je nedopustivo. Zakon je obavezivao slubenom tajnom sve uesnike u fazi istrage i predkrivinog postupka. Za iznoenje ovih podataka moe se i krivino odgovarati, ali eto to nekoga nije spreilo da ih obelodani...udno je da i dalje posle toliko vremena nije obnarodovano da li je Specijalno tuilatvo ili policija pokrenula postupak ili podnelo krivinu prijavu protiv NN lica koje je podatke odalo medijima. Ni oni koji su ih objavljivali u nastvacima nisu dogovarali za to..."113
Nacional, 11. 2. 2004, "Izljubili se Zvezdan i advokat Vukasovi", K. Kapisoda. Blic, 21. 2. 2004, "Grubo krenje kodeksa", agncijska vest Bete. 108 Glas, 21. 2. 2004, "Nedopustivo suenje putem medija", Ivan Stojkovi. 109 Izjava advokata Rajka Danilovia listu Blic, od 19. 2. 2004. u tekstu pod naslovom "Advokatske mine u sudnici", Nataa Jovanovi. 110 Nacional, 11 2. 2004, "Neko se bavio politikom, a neko jurio sitne lopove", S.M. 111 Danas, 7. 9. 2004, "Teka pitanja za prvooptuenog", V Z Cviji.
106 107
112 113
Nedeljni telegraf, 11. 2. 2004, "Javno miniranje procesa stolea", D. Beli. Glas, 21. 2. 2004, "Nedopustivo suenje putem medija", Ivan Stojkovi.
200
201

udne okolnosti u istrazi premijerovog ubistva, koje jo jednom unose sumnje u zvaninu verziju. Samim tim, pojaavao i strah da ubistvo premijera nije rasvetljeno. Zbog policijske nestrunosti, bahatosti ili loe namere pojedinaca? Moda e se jednog dana i to saznati. Oni pikavci "davidova" jo se dime..."116 Do koje mere se mediji zloupotrebljavaju radi obesmiljavanja optunice i postupka u celini, govori podatak da je teorija o tzv."treem metku" prevaziena, ve se uveliko spekulie sa "etvrtim metkom koji prema sudskim spisima nije ni pronaen" i da je u atentatu uestvovao i "trei strelac."117 Korstei iskaz koji JE u postupku dao Milorad Ulemek, o 600 kilograma droge koja je prodata na incijativu najbliih inievih saradnika, edomira Jovanovia, Vladimira Popovia, Gorana Vesia i Dragoljuba Markovia, "spornog ubistva Duana Spasojevia i Mileta Lukovia", propusta u istrazi, sadraja optunice, neki mediji sasvim otvoreno govore o tome kako su najblii saradnici Zorana inia organizovali atentat. "Da li je Beba Popovi pravi organizator atentata?"118 "Dragan Joi, novi ministar policije, poeo je da pobeuje nasleene probleme u sketoru, te planira da pretrese neke stare sluajeve: ubistvo Zorana inia i Momira Gavrilovia kao i da istera na istac edomira Jovanovia, Vladimira Bebu Popovia i Nenada Milia, koji slove za najmonije ljude prethodne vlasti. Kako tvrdi izvor Evrope iz vrha policije, uveliko se prikupljaju dokazi koji bi ove elnike dosovog reima mogli da poalju na optueniku klupu."119 U seriji tekstova, pored nedeljnika NIN, iji je cilj kao to vidimo da raskrinkaju i na pravi nain rasvetle ubistvo iniia, uestvovali su veoma intezivno dnevni list Kurir, Balkan, Internacional. U aprilu 2004. godine, pre nego to e se Milorad Ulemek predati, Balkan je objavio seriju tekstova sa nadnaslovom tipa: "Balkan istrauje: U atentat ukjlueni premijerovi saradnici iz vlasti, on im je verovao, a oni su ga lagali tvrde srunjaci", pa naslov:"Zaveru skovali ljudi bliski iiu, inae bi znao ta mu se sprema"120, ili "U atentatu pucao i drugi ovek, zavera skovana u vrhu vlasti !"121 "Ako je premijer bio nezadovoljan Bebom, edom, Mihajloviem, Raetom, onda oni moda neto znaju o ubistvu inia".122 Uz podrku medija, okrivljenih, pojedini lanovi i funkcioneri Vlade Republike Srbije sasvim su otvoreno stavili do znanja da smatraju da postupak i optunica treba da obuhvate prave organizatore zloina, a to su pomenuti saradnici Zorana inia i da optunicu treba revidirati u tom pravcu. (O ovome se na vrlo detaljan nain govori u delu izvetaja pod nazivom "Pritisci na sud, tuioca, predsednika vea".)
Nin, 13. 5. 2004, "Opuci u kancelariji br. 55", Nikola Vrzi. Novosti, 27. 5. 2004, "etvrti metak iz Nemanjine?" D.P. Veljkovi. 118 Inter nacional", 10. 5. 2004, "Policija zna", Nika Bulatovi. 119 Evropa, 15. 4. 2004, "eda, Beba, Mili, ume uskoro na optuenikoj klupi?"
116 117
Mediji su otili i korak dalje, kada su objavili pisma okrivljenih koji se nalaze u pritvoru. Tako je beogradski nedeljnik NIN objavio pismo Radomira Markovia, a Revija 92 pismo Milorada Ulemeka, u maju 2004. godine. Ocena je strune javnosti da "okrivljeni imaju prvo da se brane, ali se na ovaj nain pretres prenosi u tampu, tamo gde mu nije mesto."114 Milorad Ulemek je veoma svestan toga da "mediji u pogrnim rukama mogu da budu opasna stvar"115, tako da tolerisanje ovakvih postupaka, kao to je mogunost da okrivljeni piu pisma iz pritvora i obraaju se javnosti, moda "ide na ruku okrivljenima", ali svakako ne doprinosi nesmetanom i efikasnom voenju postupka. Nadleni organi nisu reagovali ni kada je dnevni list Kurir 6. septembra 2004. godine u tekstu sa pretencioznim naslovom "Kako su streljani" obajvio fotografije sa obudkcije Duana Spasojevia i Mileta Lukovia. Ovo se uklapa u intenciju pojedinih dnevnih i nekih nedeljnih listova u Srbiji da "dokau kako je optunica Jovana Prijia "na staklenim nogama", kako su atentat na Zorana inia umeani njegovi najblii saradnici i neke strane slube. Ima nekoliko pria koje se kroz medije neprekidno forsiraju. Jedna od pomenutih, jeste kako su zapravo streljani Duan Spasojevi iptar i Mile Lukovi Kum prilikom hapenja u Meljaku, kao nezgodni svedoci koji bi mnogo mogli da kau o sprezi bive vlasti sa "zemunskim klanom". Razliite se verzije ubistva sominju, od one da su ubijeni na drugom mestu, pa ve mrtvi doneti u Meljak, do one da su streljani na licu mesta u Meljaku, umesto da budu uhapeni. Kao dokaz "razotkrivanja te istine", Kurir je objavio fotografije sa obdukcije. Druga omiljena pria nekih beogradskih tabloida, ali i nedeljnika NIN i njihovog novinara Nikole Vrzia jeste pria o "treem metku" i "drugom pucau". Nikola Vrzi je iz nedelje u nedelju pisao tekstove kojima je pokuavao da dokae da optunica koju je sastavilo Specijalno tuilatvo nije odriva. On je objavljivao informacije iz zapisnika sa uviaja koji je sainjen na mestu ubistva, i onog koji je sainjen u zgradi broj 14 u ulici Admirala Geprata, zatim, objavljivao je i komentarisao "tumaio" informacije iz obdukcionog zapisnika pokojnog Zorana inia, informacije iz obdukcionog zapisnika Duana Spasojevia i Mileta Lukovia, detaljno analizirao iskaze svedoka saradnika sa tendencijom da dokae kako svedoci ne govore istinu. U jednom od tekstova u kojima Vrzi veoma pomno analizira materijalne dokaze iz predmeta, zakljuuje ga sledeom konstatacijom: "Najzad, da li sve ovo znai da NIN staje u odbranu Zvezdana Jovanovia, oveka koji je optuen da je ubio premijera Srbije Zorana inia i ranio njegovog telohranitelja Milana Veruovia. Ne. Naravno da ne. itava pria ima samo jedan cilj. Cilj je da ukaemo na nove
114 Danas, 1. 6. 2004, "Legija pisao bez odobrenja, mediji objavili protiv Zakona", A Rokni, B Toni. 115 Novosti, 15. 7. 2004, "Privatne novine", citat Milorada Ulemeka sa pretresa za atetant na premijera inia.
J.P. Balkan, 27. 5. 2004, tekst potpisao E.B. Balkan, 23. 7. 2004, tekst potpisala Danijela irovi. 122 Kurir, 24-25. 4. 2004, "Enigma ini", Dejan Vrane.
120 121
202
203

odgovara:"To je veoma opirna tema. Novo Habsburko carstvo se obnavlja kroz EU. Nema sumnje da je Josip Broz Tito pripremio nezavisnost Hrvatske kako ne bi odgovarali za zloine poinjene u Drugom svetskom ratu, napr. za konclogore u kojima su ubijali srpsku decu...Moda e neko pomsiliti da je sve ovo bilo previe za premijera jedne male i napaene Srbije, ali upravo jedna takva mala zemlja, jeste sruila monu prvu Habsburku monarhiju."126
Pored organizatora atenata "koje treba traiti meu inievim najbliim saradnicima", neki mediji i advokati odbrane upuuju na umeanost stranih slubi u atentat na premijera. Razgovorima i intervjuima sa ekspertima, kao to su Marko Nicovi, Boidar Spasi, uloga stranih obavetajnih slubi, u atentatu na premijera inia, pre svih engleske MI6, mediji rasplamsavaju jo jednu od omiljenih teorija zavere. Gostujui na Hrvatskoj televiziji, bivi ministar spoljnih poslova Goran Svilanovi je ispriao moguu verziju Legijine odbrane, koja je potekla od Gradimira Nalia, nekadanjeg savtenika za ljudska prava Predsednika SRJ, Vojislava Kotunice. Prema tom scenariju, kako je Svilanovi prepriao: "Legija e na suenju da kae da se on sa iniem dogovorio da ubije njegovog telohranitelja, da bi ini onda imao razlog da organizuje tu veliku operaciju 'Sablja' i da pohvata gomilu kriminalaca, ali da je neka strana sluba ispalila trei metak i ubila inia i da on nema nita s tim."123 Gradmir Nali je demantovao Gorana Svilanovia i izjavio da koliko on zna "...nije prvi put da Svilanovi u inostranstvu pria gluposti. To je radio dok je bio ministar spoljnih poslova, a vidimo da je sad potrao da se ukljui u ono to je bivi premijer ivkovi nazvao samoorganizovanjem..."124 U tekstu pod nazivom "ini-Srbin pred smrt", bivi savetnik Predsednika SRJ Vojislava Kotunice za medije, novinar Aleksandar Tijani je napisao:"Srbin pred smrt. Odmaknut od kriminala. Pred smrt. Odmaknut od stranaca. Pred smrt. Odmaknut od Bebe i ede. Pred smrt. Odmaknut iz Zemuna. Pred smrt. Preseljen iz Berlina u Vaington. Pred smrt. Mudar. Ali, ve mrtav. U povorci, iza kovega, u DS koji se odrekao njegovih ljudi a njega beatifikuje, svako nasluuje da ini nije bio samo ono to se videlo. Da nije streljan zbog onog to se znalo...Oroz snajpera vuku dva prsta. alju dve poruke. Jedan pripada anelu pakla. Nije se sloio da Zoran menja njihov dogovor. To je rekao na srpskom. Drugi prst? Taj je bio protiv da ini postane Srbin. To nije rekao na srpskom."125 U moru tekstova koji su se bavili ulogom bivih inievih saradnika i stranih slubi u atentatu na premijera, razliitih teorija zavere koje su u tabloidima raspredali strunjaci za obavetajni rad tajnih slubi, naao se i intervju sa Milanom Vidojeviem objavljen u listu Svedok 18. maja 2004. godine. Dakle, ovaj intrevju je objavljen nekoliko nedelja pre nego to je Milorad Ulemek trebalo da da iskaz u postupku za atentat na premijera inia. Vidojevi, koji je u tekstu predstavljen kao "jedan od poznavalaca rada obavetajnih slubi" , na pitanje novinara Borisa Aleksia: "Na kraju, da li je mogue da je premijer ini stradao jer se svesno ili nesvesno suprotstavio projektu koji je tek nazirao, stvaranju nove Habsburke monarhije u kojoj Hrvati treba da preuzmu ulogu Srba na Balkanu?", Milan Vidojevi
123 Inter-nacional 17. 5. 2004, "Svilanovi: ini i Legija se dogovorili da insceniraju atentat". 124 Isto. 125 Nin, 4. 3. 2004.
Suenje za ubistvo Ivana Stambolia i pokuaj atentata na Vuka Drakovia

Optunicom specijalnog tuioca Kts. br. 1/03 pokrenut je postupak za ubistvo Ivana Stambolia i pokuaj ubstva Vuka Drakovia u Budvi protiv okrivljenih Milorada Ulemeka, Branka Bereka, Duka Mariia, Leonida Milivojevia, Nenada Bujoevia, Nenada Ilia, Radomira Markovia, Neboje Pavkovia. Dana 05. januara 2004. godine, vanraspravno vee posebnog odeljenja za organizovani kriminal Okrunog suda u Beogradu donelo je odluku da se postupak protiv okrivljenog Slobodana Miloevia razdvoji u odnosu na druge okrivljene.127 Okrivljeni se terete za krivina dela Zloinakog udruivanja iz lana 227. KZRS, ubistvo iz lana 47. stav 2. KZRS i druga krivina dela.128 Bivi pripadnici JSO, ukljuujui i njihovog komandanta Milorada Ulemeka se terete za ubistvo Ivana Stambolia i pokuaj ubistva Vuka Drakovia u Budvi. Okrivljeni Radomir Markovi bivi naelnik SDB se tereti za pomaganje u ubistvu Ivana Stambolia i pokuaj ubistva Vuka Drakovia, nekadanji naelnik Generaltaba Vojske Jugoslavije, Neboja Pavkovi se tereti za pomaganje u pokuaju ubistva Vuka Drakovia u Budvi, Milorad Bracanovi, bivi zamenik naelnika BIA se tereti za neprijavljivanje pripremanja krivinog dela i neprijavljivanje krivinog dela ili uinioca, a Slobodan Miloevi se tereti za krivino delo podstrekavanja za ubistvo Ivana Stambolia i Vuka Drakovia u Budvi.129 Pretres je poeo 23. februara 2004. godine, ali je odmah prekinut, jer je okrivljeni Nenad Ili traio izuzee predsednika Vea sudije Dragoljuba Albijania i predsednika Okrunog suda u Beogradu Radoslava Baevia. Nakon prekida od jednog dana, postupak je nastvaljen dana 25. februara 2004. godine, jer su nadleni organi odbili zahtev za izuzee sudija. Izjavu u svojstvu okrivljenog dao je Radomir Markovi, a okrivljeni Branko Berek je odluio da se brani utanjem. Okrivljeni Radomir Markovi je poricao odgovornost za krivina dela koja su mu stavljena na teret, iako je u istrazi pred zamenikom specijalnog tuioca i u prisustvu advokata priznao da je znao da Miloevi ima
Svedok, 18. 5. 2004, "Atentat na premijera snimale dve kamere", Boris Aleksi. Ekspres, 23. 2. 2004, "Miloevi izdvojen" . 128 Okruni sud u Beogradu, www.okruznisudbg.org.yu. 129 Ekspres, 23. 2. 2004, "Miloevi izdvojen".
126 127
204
205

Sudskom veu, uesnicima u postupku i javnosti pretee pismo koje je nedavno dobio. Nakon toga, Milorad Ulemek je dao iskaz u svojstvu okrivljenog, negirajui navode iz optunice o njegovom uesu i ueu bivih pripadnika JSO u ubistvu Ivana Stambolia i pokuaju ubistva Vuka Drakovia u Budvi. Ispitivanje okrivljenog Ulemeka je trajalo i sledeeg dana 29. juna 2004. godine.133 Na septembarskom delu pretresa koji je poeo 20. septembra 2004. godine, branioci Leonida Milivojevia su predloili da se postupak u odnosu na njega razdvoji, jer oni nisu prihvatili nalaz vetaka koji su procenili da je Milivojevi u stanju da uestvuje u postupku. Tom prilikom se predsednik vea pozvao na novi izvetaj od 17. septembra 2004. godine. Odbrana je insistirla na tome da se iz predmeta izdvoje zapisnici iz istrage, jer je po njihovom miljenju izjava uzeta u trenucima kada, moda "nije bila mogua komunikacija, zbog njegovog zdravstvenog stanja." Iako je braniocima predoeno da je Milivojevi "vetaen" i u istrazi, pre nego to je sasluan, oni su nastavili sa insistiranjem da se zapisnici izdvoje, jer nisu bili sigurni da je to vetaenje validno. Svo vreme su branioci insistirali na tome da vetaenja lekara iz KPD Bolnica u Beogradu nije validno, jer je "optepoznato kako oni vetae." Nakon ovoga, Leonid Milivojevi je dao iskaz u svojstvu okrivljenog, negirajui iskaze iz istrage i tvrdei da se ne sea da je takve iskaze dao. Predsednik vea doneo je odluku da proita njegove iskaze iz istrage koje je dao 03. aprila 2003. godine policiji i 05. septembra 2003. godine istranom sudiji. Advokat Veljko Delibai, branilac Milorada Bracanovia je zatraio da sud izdvoji iz spisa iskaz Milorada Bracanovia zbog odluke Ustavnog suda Srbije kojom se uredba, uvedena tokom vandrednog stanja, o policijskom pritvoru duem od 48 sati, neustavna. Milorad Bracanovi je dao iskaz policiji osam dana nakon pritvaranja, a poto je, po oceni, Ustavnog suda takvo pritvaranje bilo nezakonito, i uzimanje izjave u tim okolnostima je nezakonito, bio je miljenja advokat Delibai. Vee je odluku o zahtevu odloilo za kasniji tok postupka. 134 Dana 21. septembra 2004. godine svedoio je sin pokojnog Ivana Stambolia, Veljko Stamboli, oevidac otmice Ivana Stambolia Slavia Bogdanovi i kao svedok dao je iskaz Branislav Kovaevi, predsednik Lige za umadiju o politikom angamanu Ivana Stambolia uoi predsednikih izbora u Srbiji 2000. godine. Nenad are, svedok saradnik u postupku, svedoio je bez prisustva javnosti sledeeg dana. Dana 24. septembra 2004. godine u svojstvu svedoka su sasluani Milan Radonji bivi naelnik beogradskog centra DB, Veselin Lei, bivi oficir za bezbednost u JSO i Radovan Boovi, bivi naelnik zamenika III uprave DB, strunjak za "albanski ekstremizam". Oni su svedoili na okolnost da je DB pratila Vuka Drakovia u Budvi.135
nameru da ubije Stambolia, ali da on nije uestvovao u tome, ve da je to Miloevi organizovao direktno sa Miloradom Ulemekom. Branilac Radomira Markovia je traio da se zapisnik iz istrage izdvoji iz predmeta, jer ga je Radomir Markovi dao pod prinudom zastraen pretnjama specijalnog tuioca Jovana Prijia, koji mu je pretio da e "dobiti 20 godina zatvora i da e mu sruiti porodinu kuu."130 Odluku o predlogu za izdvajanje zapisnika Vee je odgodilo za kasniji tok postupka. Advokat Radomira Markovia, Duan Mai, koji je bio prisutan prilikom uzimanja izjave od Radomira Markovia u istrazi, nije hteo da potpie zapisnik zbog toga to je "Izjava uzeta pod prinudom". On je napustio suenje, zbog toga to je odluio da se u daljem toku postupka pojavi kao svedok na pomenute okolnosti. Sledeeg dana, u svojstvu okrivljenih izjave su dali Duko Marii, Nenad Bujoevi i Milorad Bracanovi. Oni su negirali umeanost u izvrenje krivinih dela, a izjave koje su dali u istrazi, prema njihovim reima, iznuene su torturom i pretnjama. Dana 27. februara 2004. u svojstvu okrivljenih, dali su izjave Neboja Pavkovi i Nenad Ili. Obojica su negirali navode iz optunice, s tim to je Ili dodao da je iskaz koji je dao u istrazi nastao kao posledica obeanja da e dobiti status svedoka saradnika. Nakon sasluanja dvojice okrivljenih, Sudsko vee je saoptilo odluku da se iskaz koji je Radomir Markovi dao u istrazi, izdvoji iz spisa, jer su smatrali da je taj iskaz dat pod prinudom.131 Nastavak pretresa koji je bio zakazan za 24.03.2004. godine odloen je za maj mesec, zbog toga to je vee donelo odluku da se saekaju konani rezultati pishijatrijskog vetaenja okrivljenog Leonida Milivojevia, jer je do tada postupak u odnosu na njega bio razdvojen. U intervalu izmeu februarskog i martovskog pretresa nadleno vee Vrhovnog suda Srbije usvojilo je albu na odluku prvostepenog vea za izdvajanje iz spisa izjave koju je u istrazi dao okrivljeni Radomr Markovi, tako da je ova izjava vraena u predmet.132 Majski deo pretresa nije odran po planu, jer se u meuvremenu predao Milorad Ulemek (vidi predhodne delove izvetaja), kome se do tada sudilo u odsustvu. Njegov je branilac zatraio primeren rok za pripremu Ulemekove odbrane. Postupak je nastavljen 28. juna 2004. godine. Na poetku pretresa, Vee je donelo odluku da se izvede jo jedno dopunsko vetaenje psihikog stanja Leonida Milivojevia, koji se alio da ga boli glava, iako je vetaenjem utvreno da je u stanju da uestvuje u postupku. Na predlog branioca, postupak u odnosu na Neboju Pavkovia je izdvojen, zbog njegovog pogoranog zdravstvenog stanja. Advokat Momilo Bulatovi predoio je
130 Danas, 26. 2. 2004, "Radomir Markovi: Iz medija sam saznao za nestanak Stambiloa", V.Z. Cviji. 131 Politika 28. 2. 2004, "Pavkovi odbacio optube", Dorotea arni. 132 Centar, 25. 3. 2004, "Pavkovi: Nije tano da sam beretkama obezbedio prevoz", A. Savi
Pretres je pratio predstavnik Helsinkog odbora za ljudska prava u Srbiji. Isto. 135 Isto.
133 134
206
207

Novi pretres je poeo 02. februara 2004. godine ispitivanjem okrivljenog Nenada Ilia koji je poricao izvrenje krivinog dela.138 Pored etvorice optuenih, optunicom su obuhvaeni i Dragia Dini bivi general MUP i naelnik Uprave saobraajne policije i Vidan Miailovi bivi naelnik beogradske saobraajne policije. Oni su optueni za pomaganje izvriocima zloina. Sleseeg dana iskaze u svojstvu okrivljenih dali su Radomir Markovi i Nenad Bujoevi. Nakon zavretka pretresa, advokat porodice oteenih Radomir ivkovi je izjavio da e novom optunicom biti obuhvaeni Milorad Ulemek Legija, Leonid Milivojevi, Duan Marii, bivi pripadnici JSO i Branko uri, bivi naelnik beogradskog SUP.139 Narednog dana iskaz su dali okrivljeni Dragia Dini i Vidan Mijailovi, pri emu je okrivljeni Miailovi izjavio kako su ga Dragia Dini i advokat Miroslav era Todorovi zvali na predhodni dogovor da "usaglase svoje stavove i prie", jer e u suprotnom ako se ne dogovore, "tuilac uivati".140 U nastavku pretresa u martu, u svojstvu okrivljenog sasluan je Milan Radonji, a na pretresu se nisu pojavili Vuk i Danica Drakovi, koji su trebali biti sasluani u svojstvu oteenih. Sledeeg dana, nakon sasluanja svedoka Zorana Milenia, vulkanizera koji je potvrdio da je kamion ubica pripadao JSO i da to zna, jer je dva dana pre incidenta taj kamion popravljao, dolo je do verbalnog sukoba, koji je pretio da preraste u fiziki obraun, izmeu advokata odbrane Duana Maia i zastupnika oteenih Nikole Barovia. Nakon ovog incidenta pretres je prekinut.141 U nastvaku pretresa, 31. marta 2004. godine, ponovo je dolo do incidenta koji je izbio izmeu advokata odbrane i oteenih i njihovih zastupnika. Poto je predsednik Vea sudija, Bojan Mii odluio da sa pretresa udalji zastupnika oteenih advokata Vladimira Boovia, u znak portesta sudnicu su napustili i drugi advokati otenih i Veselin Osmajli, brat poginulog Zvonka Osmajlia.142 Dana 01. aprila 2004. godine kao svedoci su sasluani Mihalj Kertes, bivi direktor Savezne uprave carina i radnici uprave Josip Rajda, Slavoljub Radoji, ore Banovi, Dragan Miajilovi i Milan Raeta, pripadnik BIA, a narednog dana svedoili su autoprevoznici Nenad Stojanovi i Predrag Radosavljevi i Ljubodrag Gaji, naelnik valjevskog centra DB. Dana 21. aprila 2004. godine bila je zakazana rekonstrukcija dogaaja kod sela Petka, gde se desio incident.143
Pretres u oktobru nastavljen je 25. oktobra 2004. godine kada je u svojstvu otenog dao iskaz Vuk Drakovi. Sutradan je kao svedok sasluan Zoran Grozdanovi, oficir VJ. Nikola Barovi, zastupnik porodice Stamboli predloio je da se kao svedok saslua Goran Petrovi, bivi naelnik BIA, novinari Politike i Novosti koji su u avgustu 2000. godine izvetavali o podacima kojima nije raspolagala zvanina istraga, Branko uri, bivi naelnik beogradskog SUP, koji je tvrdio da su Stambolievi pratioci, bili ustvari radnici telefonske centrale, na redovnim poslovima. Odbrana je predloila da se pregleda video snimak uviaja koji je napravljen na Frukoj Gori, kada je naen le Ivana Stambolia.136 U novembru sasluani su vetaci Milutin Vinji, balistiar i Bojana Kecman, vetak sa Inistituta za sudsku medicinu. U januaru pretres je nastavljen sasluanjem svedoka Radula Kujovia, koji je bio voza Radomira Markovia. Zamenik specijalnog tuioca Mioljub Vitorovi je postavio pitanja svedoku o imovnom stanju Radomira Markovia, implicirajui da se imovno stanje okrivljenog Markovia drastino poboljalo posle ubistva Ivana Stambolia. Postupak u odnosu na okrivljenog Milorada Bracanovia je takoe, razdvojen, jer se Bracanovi poalio na veoma teko zdravstveno stanje. Istog dana na pitanja advokata odbrane odgovarao je vetak balistiar, Milan Kunjadi. Sledeeg dana su u svojstvu svedoka sasluani bivi direktor BIA Goran Petrovi i Branko uri bivi naelnik beogradskog SUP-a. Dana 21.01.2005. godine svedoio je inspektor beogradskog SUP, Branislav Mogun o uviaju na Frukoj Gori prilikom pronalaenja lea pokojnog Ivana Stambolia. Nakon njegovog sasluanja, predsednik Vea je proitao zapisnik sa uviaja. U ponedeljak, 24. januara 2005. godine na pretresu su prikazane dve video kasete koje su snimljene nakon uviaja na Frukoj Gori.137 Potupak se u ovom predemtu nastavlja.
Ubistvo na Ibarskoj magistrali

Postupak se vodi zbog ubistva etvorice funkcionera SPO: Veselina Bokovia, Zvonka Osmajlia, Vuura Rakoevia i Dragana Vuurovia i pokuaj ubistva Vuka Drakovia na Ibarskoj magistrali, 03. oktobra 1999. godine. Okruni sud u Beogradu je u januaru 2003. godine osudio bive pripadnike JSO Nenada Ilia i Nenada Bujoevia na po 15 godina zatvora kao neposredne izvrioce ovog zloina, a Radomira Markovia, biveg naelnika DB na sedam godina zatvora, dok je Milan Radonji, nekadanji naelnik beogradskog centra DB osloboen optubi za uinjeno delo. Vrhovni sud Srbije je u decembru 2003. godine ukinuo prvostepenu presudu i postupak vratio Okrunom sudu.
136 137
138
Balkan, 3. 2. 2004, "Optuenog za masakr teili Legija i eda Jovanovi" T
Ivanevi. Kurir 04. 2. 2004, "Legija imitirao Mihajlovia" Lj. Kekovi. Glas, 05. 2. 2004, "Meusobne optube generala i pukovnika", M. Radulovi. 141 Politika, 03. 3. 2004, "Spreena tua advokata" D. arni. 142 Politik,a 1. 4. 2004, "Zastupnici oteenih napustili suenje" D arni. 143 Novosti, 3. 4. 2004, "Videli kamion ubicu" Z. Uskokovi.
139 140
Politika, 22. 11. 2004, "Oekuje se sudska odluka o svedocima", D arni. Glas, 25. 1. 2005, "Stambolia nisu iskopali ve erupali" D uruvija.
208
209

meuvremenu, advokat Toma Fila je podneo krivinu prijavu zbog neovlaenog prislukivanja telefonskih razgovora protiv Gorana Petrovia i Duana Mihajlovia. On se obratio novinarima i objasnio da jo uvek nije uspeo da utvrdi da li su mu telefon prislukivali sa odobrenjem tadanje predsednice Vrhovnog suda Srbije.151 Sledeeg dana sasluani su svedoci Duan Mihajlovi i Goran Petrovi. Nastavak pretresa je zakazan za februar 2005.
Na majskom delu pretresa, advokat okrivljenog Radomira Markovia, Goran Petronijevi predloio je da sud prekine prteres do podizanja optunice protiv Milorada Ulemeka, Leonida Milivojevia, Duana Mariia, Branka Bereka i Branka uria, jer je istraga protiv ovih lica zavrena. Sud nije prihvatio ovaj predlog, ali je Nenad Ili podneo zahtev za izuzee zamenika tuioca Miluna Dragutinovia.144 S obzirom da je Milorad Ulemek, koji je do tada bio predloen kao svedok na pretresu, postao dostupan prvaosudnim organima poetkom maja, kada se predao (videti predhodni deo izvetaja), trebalo je da bude sasluan 18. maja 2004. godine za kada je bio zakazan nastavak pretresa. Poto iz razloga bezbednosti, predsednik vea u predmetu koji se vodi za atentat na premijera Zorana inia, nije dozvolio da se Milorad Ulemek dovede u Palatu pravde, tog dana je kao svedok sasluan Branislav Lazarevi, voza Vuka Drakovia.145 Dana 31. maja 2004. godine sasluani su svedoci Dragan Pavi, radnik BIA i Rade etkovi, bivi radnik Savezne uprave carina. Krajem avgusta 2004. godine optunica je proirena na Milorada Ulemeka, Duana Mariia, Leonida Milivojevia, Branka Bereka i Branka uria.146 Jo jedna novina u postupku, pre septembarskog dela pretresa bio je novi zamenik okrunog tuioca koji zastupa optubu, jer Milun Dragutinovi nije reizabran. Nakon naputanja sudnice krajem marta, advokati SPO i porodice oteenih su odluili da se vie ne pojavljaju na pretresu, jer smatraju da je predsednik Vea Bojan Mii pristrasan.147 Poetkom oktobra istrani sudija Okrunog suda u Beogradu sasluao je Mihalja Kertesa, a 14. oktobra 2004. godine podignuta je optunica protiv Mihalja Kertesa za pomaganje u ubistvu na Ibarskoj magistrali i nakon ubistva.148 Dana 06. decembra 2004. godine suenje optuenima za ubistvo na Ibarskoj magistrali je krenulo ponovo, jer je optunica sadrinski izmenjena i proirena na jo estoricu okrivljenih. Svi okrivljeni su negirali krivicu i uee u krivinim delima koja im se stavlajju na teret.149 Na pretresu je okrivljeni Branko uri ispriao kako su tokom 2001. godine prislukivani i praeni neki od okrivljenih, ali i beogradski advokat Toma Fila i da je to realizovano uz dozvolu tadanje predsednice Vrhovnog suda Srbije Lepe Karamarkovi.150 Pretres je nastavljen 11. januara 2005. godine kada su se o krivici izjasnili Dragia Dini, Leonid Milivojevi i Duan Marii. Istog dana su sasluani svedoci Lazar Kovaevi, Nedeljko Galovi i Milorad Budimir. U
Politika, 12. 5. 2004, "Obrt u sluaju "Ibarska magistrala" D arni. Danas, 19. 5. 2004, "Milorad Ulemek nije doao,a pozvan je i edomir Jovanovi" V.Z. Cviji. 146 Novosti, 28. 8. 2004, "I Legija otuen za zloin" N. Bijeli. 147 Danas, 1. 9. 2004, "Vee odluuje o spajanju optunica", V. Z. Cviji. 148 Novosti, 15. 10. 2004, "Kertes sakrio kamion ubicu?", E. Radosavljevi. 149 Danas, 7. 12. 2004, "Optueni redom negiraju krivicu", V. Z. Cviji. 150 Isto.
144 145
Suenje za ubistvo Boka Buhe

Za ubistvo policijskog generala Boka Buhe bila je optuena tzv. "Makina grupa", pa su se na optunici specijalnog tuioca nala sledea lica: eljko Maksimovi Maka, Slobodan Kostovski Kole, obojica su bili u bekstvu tokom trajanja procesa, Neboja Maljkovi, Vladimir Jaki, Dragan Ili Limar, Dragan Alijevi i Goran Raji. Alijevi i Raji su radnici MUP Srbije. Tuilatvo je protiv ovih lica podiglo optunicu za krivino delo terorizma u sticaju sa ubistvom Boka Buhe policijskog generala, zloinako udruivanje, neovlaeno dranje oruja i municije. U obrazloenju optunice je stajalo da se ova grupa udruila radi ubistva premijera Zorana inia, Boka Buhe (ije su ubistvo izvrili) i nekih drugiih visoko rangiranih pripadnika tadanje vlasti sa ciljem da se izazove haos u zemlji, koji bi oni iskoristili za nesmetano vrenje krivinih dela i bavljenje kriminalom. Postupak je poeo u "Palati pravde", da bi se potom "preselio" u zgradu Specijanog suda u Beogradu. Prvog dana pretresa 16. septembra 2003. godine iskaz u svojstvu okrivljenog dao je Dragan Ili Limar, s obzirom da Neboja Maljkovi i Vladimir Jaki nisu hteli da govore, jer su sumnjali da bi njihovi glasovi mogli biti zloupotrebljeni od strane policije, koja je snimala njihove telefonske razgovore. Dragan Ili je poricao pripadnost "Makinoj grupi", ispriao je o troturi prilikom hapenja koju je preiveo i tada je prvi put ustanovljeno da su u njegovom hapenju uestvovali pripadnici JSO i Duan Spasojevi, voa zemunskog klana.152 Sledeeg dana su kao okrivljeni iskaze dali Dragan Alijevi i Goran Raji, koji su negirali izvrenje krivinih dela koja su im stavljena na teret. U oktobru, tanije 28. oktobra 2003. godine, poeo je dokazni postupak, pa su tog dana u svojstvu svedoka sasluani Boana Buha, supruga ubijenog generala, Aleksandar Aleksi, radnik BIA, Slavko Peica, radnik BIA, Vladan Sokovi, bivi naelnik slube obezbeenja PTT, Blagoje Marinkovi i Ljubomir Stojanovi, lica koja su bila u poseti okrivljenom Draganu Iliu, na sam dan hapenja. Sutradan su kao svedoci sasluani Ljubica Stajkovi, biva devojka okrivljenog Nikole Maljkovia, Bojan Boji, najbolji drug Nikole Maljkovia,
151 152
Novosti, 13. 1. 2005, "Zapisana svaka re", V.N. Pretres je pratio predstavnik Helsinkog odbora za ljudska prava u Srbiji.
210
211

Maksimovieve kue, koju je Maksimovi poeo da zida 1998, dakle dve ipo godine pre nego to e ini postati premijer i preseliti se u rezidenciju na Dedinju.156 Poetkom juna 2004. godine u nastavku pretresa je utvreno kako je vetak vetaio pogrenu kuu. Veatak je izjavio da su ga radnici III odeljenja beogradskog SUP doveli na pogrenu adresu i rekli mu da je to rezidencija premijera inia.157 Dana 3. juna 2004. godine sasluan je vetak Milan Kunjadi koji je vetaio na okolnost vrednosti oruija koje je izneto iz magacina BIA. Na pretresu koji se odrao 4. juna 2004. godine, posle iskaza koja su dala dva svedoka, uvari parkinga, poelo se sa presluavanjem snimljenih telefonskih razgovora izmeu nekog mukraca koji je zvao iz Holandije i osobe sa nadimkom Karlos, isto je nastavljeno i sledeeg radnog dana. Dana 30. septembra 2004. kao svedok u postupku sasluan je Milorad Ulemek Legija i potvrdio uee zemunskog klana u hapenju Dragana Ilia Limara. Zavrnu re u predmetu 12. novembra 2004. godine dao je tuilac i traio maksimalnu kaznu zatvora za prvookrivljenog eljka Maksimovia Maku, a odbrana je zavrnu re dala 16. novembra 2004. godine, traei oslobaajue preusde za okrivljene zbog nedostatka dokaza u postupku. Vee sudije Zorana Tatalovia 18. novembra 2004. godine donelo je presudu kojom su okrivljeni osloboeni optube za ubistvo generala Boka Buhe i zloinako udruivanje za ubistvo predstavnika najviih dravnih organa. Nikola Maljkovi, Dragan Ili, Vladimir Jaki i Dragan Alijevi su osueni zbog nezakonitog posedovanja oruija na ukupnu zatvorsku kaznu od 9 godina i 6 meseci, a Goran Raji je osuen na uslovnu kaznu zatvora zbog nesavesnog rada u slubi.158 Neboji Maljkoviu, Draganu Iliu i Vladimiru Jakiu ukinut je pritvor i oni su puteni na slobodu. Sudija Tatalovi je u kratkom obrazloenju naveo da dokaza nije bilo. Postojala je samo sumnja koja nije dovoljna za donoenje osuujue presude.159 Nakon donoenja oslobaajue presude u sluaju "Makine grupe", specijalni tuilac Jovan Priji je 19. novembra 2004. godine uputio pismo naelniku resora Javne bezbednosti Miroslavu Miloeviu. To pismo je objavila Srpska re dana 24. novembra 2004. godine pod naslovom "Maka vaskrsnuo 'ilera'. Poenta pisma je sledea: "Tokom glavnog pretresa, zastupajui navedenu optunicu, doli smo do odreenih konkretnih saznanja, koja su potkrepljena od strane vie sasluanih svedoka, da je svedok Resimi pre davanja svoje izjave u pretkrivinom postupku u prostorijama Sekretarijata u
156 Balkan, 8. 4. 2004, "Sudski vetaci umesto inieve rezidencije merili neku drugu kuu", D. Manojlovi. 157 Politika, 1. 6. 2004, "Vetaci na pogrenoj adresi", Milo Lazi i Milan Galovi. 158 Danas, 19. 11. 2004, "Svi osloboeni optube za ubistvo", V.Z. Cviji. 159 Politika, 20. 11. 2004,"Sluaj "Buha" na poetku", Dorotea arni.
Branislav eri, Ana Mati, Katarina Pavlovi, koji su bili sa pokojnim Bokom Buhom u trenutku njegovog ubistva, Sead Abdi i Nenad Mihajlovi policajci koji su prvi doli na lice mesta, posle ubistva. Dana 30. oktobra 2003. godine sasluani su kao svedoci Milan Bogdanovi, oevidac ubistva, Nadeda Lazovi prisutna u momentu zaplene oruija iz stana Nikole Maljkovia, Petrovi Momilo, Zoran Aleksi, Sran Jelenkovi i Igor Jovanovi radnici BIA, koji su svedoili na okolnost naina funkcionisanja uvanja i isporuke oruija iz centralnog magacina.153 Decembraski deo pretresa poeo je ispitivanjem kljunog svedoka Slobodana Resimia, zvanog Sloba Talijan, iji je iskaz teretio Nikolu Maljkovia da je izvrio ubistvo. Ovaj svedok je izjavio da mu je Maljkovi neodreeno naznaio da je on ubio Boka Buhu. Tokom sasluanja se ispostavilo da je ovaj svedok bio "pod zatitom Duana Spasojevia, voe zemunskog klana, da je pisao pisma koja su u medijima objavljivana pod imenom "Ljiljana Buha" i da je Duan Spasojevi bio taj koji je naveo istragu na tzv "Makinu grupu". Slobodan Resimi vie nije bio dostupan sudu kada ga je sud ponovo pozvao na svedoenje. Dana 17. decembra 2003. bili Miladin Suvajdi, Ljubia Buha i Slobodan Pain. Poslednji dan pretresa u 2003. godini bio je 18.decembar 2003. kada su svedoili Dobro Ljubojevi i Slobodanka Rmu. Tada je prvi put u postupku pomenuto vetaenje balistiara u postupku koji je vetaio na okolnost da se kua eljka Maksimovia Make nalazi tik uz rezidenciju premijera inia i da je ovaj, s obzirom na to, imao mogunost da nesmetano ubije inia. Ispostavilo se da je vetak promaio itav blok i da mu nije tano naznaeno u kojoj se ulici nalazi inieva rezidencija.154 U februaru 2004. godine, prvog dana pretresa, svedoili su Tatjana Grabovac, Igor Spasov i Slobodan Bala. Sledeeg dana je kao svedok sasluan Velimir Ili, a Milorad Bracanovi je odbio da svedoi sve dok ne stigne reenje da je osloboen uvanja dravne tajne, jer je u vreme istrage on radio kao zamenik direktora BIA. Dana 13. februara 2004. godine svedoio je Zoran Vukojevi Vuk , javnost je bila iskljuena sa pretresa kada su svedoili policajci Rako Vujovi i Branislav Tepavevi, koji su inspektoru Painu pomagali prilikom voenja israge za ubistvo Boka Buhe. Suenje je nastvaljeno u aprilu, kada je 06. aprila 2004. godine u svojstvu svedoka sasluan Duan Krsmanovi i graevinski radnik Kosto Zvjer koji je Maksimoviu zidao kuu po planu pokojnog Dragana Maleevia Tapija.155 Sledeeg dana su kao svedoci sasluani Vladislav ivkovi i Dragoslav Vuleti, prijatelji pokojnog generala Buhe, a advokat Borivoje Borovi je predloio da se saslua vetak na okolnost onog besmislenog balistikog nalaza koji je bio u predmetu, jer se zna da je inieva rezidencija udaljena 700 metara od
Isto. Isto. 155 Danas, 7. 4. 2004, "Krsmanovi sposoban za svedoenje", V.Z. Cviji.
153 154
212
213

trokove.160 Iako nije poznato pred kojim sudom je proces voen, ni kada je podneta tuba, tj. kada je presuda doneta, jasno je da je taj postupak bio ekspresan, u odnosu na to koliko uobiajeno traju takve vrste postupaka pred naim sudovima. Na primer, trojica albanskih studenata koji su uhapeni tokom maja 1999. godine i drani nezakonito u pritvoru vie od godinu dana, pravo na novaanu naknadu od po 40.000 dinara ostvarili su u oktobru 2004. godine, tj. tri ipo godine nakon to je u Prvom optinskom sudu u Beogradu, u njihovo ime tubu podneo Fond za humanitarno pravo. U cilju to hitnijeg nadoknaivanja tete neosnovano uhapenima, pri ministarstvu pravde osnovana je i Komisija za utvrivanje vrste i visine naknade, iji je zadatak da se bez uea suda, sa oteenima dogovori oko visine odtete. Ovakav nain naknade tete je inae predvien naim zakonodavstvom, ali je praksa da i ovi postupci traju veoma dugo. Meutim, prema dostupnim podacima, od ukupno preko 400 zahteva koji se nalaze u Ministarstvu pravde, prioritet u reavanju su dobili upravo sluajevi iz "Sablje", tako da je u poslednjih est meseci oko 120 graana, na ime dogovora dobilo 39 miliona dinara odtete.161 Uporno se insistira da je "Sablja" bila iskljuivo obraun sa politikim neistomljenicima, da je to dokazala i odluka Ustavnog suda koja je uvoenje vandrednog stanja proglasila za neustavan akt, da je optunica za atentat na Zorana inia na "staklenim nogama", da su pravi inspiratori inievog ubistva njegovi najblii saradnici koji su ga "prodali" stranim slubama, da je Posebno odeljenje za organizovani kriminal nepotrebno. Svi ovi navodi se istiu od strane DSS i jo nekih predstavnika aktuelne Vlade Srbije i na taj nain svesno rizikuju postojei sudski postupak. Advokati odbrane odluuju o strategiji voenja postupka po najboljem znanju i nahoenju, ali ukoliko ta strategija ima za cilj da svesno opstruira rad suda, funkcionisanje postupka, ukoliko se advokati odbrane poistoveuju sa svojim branjenicima i u odnosu sa njima otvoreno rue profesionalnu distancu, onda je malo rei da takvo postupanje prelazi granice dobrog ukusa. Pojedini mediji objavljivanjem razliitih teorija zavere, "strunonaunih" tumaenja, hvalospeva o okrivljenima, imaju za cilj da obesmisle optunicu i da "dokau" da su Milorad Ulemek i ostali okrivljeni "rtveni jarci", neosnovano optueni za atentat. Ovaj jedinstveni front (DSS, pojedini mediji, advokati odbrane) nije samo suprotstavljen optunici specijalnog tuioca i specijalnom odeljenju suda, ve i politikoj orjentaciji iji je pokojni premijer bio nosilac.
Beogradu, boravio u ilerovoj ulici, da ga je tamo krio voa kriminalne organizacije 'zemunski klan' Duan Spasojevi, da je i nakon davanja odgovarajuih izjava u pretkrivinom postupku skrivan u ilerovoj u Zemunu. Da je ova injenica bila poznata tadanjem referentnom, redovnom javnom tuiocu, siguran sam da optunica ne bi bila podignuta, obzirom da sam upoznat, kako je iskaz ovog 'svedoka' bio odluujui kod odluke o podizanju optunice, jer je smatrano da je svedok linost od punog integriteta. U nastupeloj situaciji, iznosim da, s obzriom na prikrivanje tih odlunih injenica o Resimiu, re je o, u sutini, izvrenoj prevari, odreenih krugova MUP-a Srbije, iz razloga prikrivanja integriteta svedoka Resimia." Jedan od razloga kojim su bili rukovoeni oni funkcioneri Vlade Srbije koji su zagovarali smenu specijalnog tuioca, bio je proces protiv tzv. Makine grupe. Ostaje injenica da je MUP Republike Srbije, bar na dva naina doprineo neuspehu tuilatva u ovom procesu. Prvi je, kako to sam tuilac Priji kae, prikrivanje podataka o kljunom svedoku Slobodanu Resimiu i "njegovom linom integritetu", a druga je injenica da je prilikom balistikog vetaenja premijerove rezidencije, MUP odveo vetaka na pogrenu lokaciju. Taj najblae reeno "blam" je u velikoj meri oslabio optunicu i njene navode. Ako se ovome doda jo nekoliko propusta u toku istrage kao to je injenica da su Milorad Ulemek i pripadnici "zemunskog klana" hapisli okrivljene i "ispitivali" ih primenjujui monstruoznu torturu, da je "kljuni svedok" tuilatva Slobodan Resimi nestao iz zemlje i da tokom suenja vie nije bio dostupan sudu, onda je bilo i za oekivati da sud donese ovakvu presudu.
Zakljuak
Bez obzira to je Jovan Priji i pored najvljene smene, ostao na mestu specijalnog tuioca, vidljiv je napor odreenih partija u Vladi Republike Srbije, pre svega DSS, da anulira gotovo sve produkte predhodne vlasti. Posebno je ispoljena tenja da se policijska operacija "Sablja" u potpunosti ospori, pa su u tom kontekstu usmereni napori da se ukine Posebno odeljenje Okrunog suda za organizovani kriminal, da se smeni specijalni tuilac, da se proces i optunica za atentat na premijera inia obesmisle, bez obzira na to kakve bi posledice nastupile. U kontekstu anuliranja svih pozitivnih i naglaavanja negativnih rezulatata i posledica operacije "Sablja", posebno je insistirano na tome, koliko dravu kota hapenje ljudi protiv kojih nije kasnije pokrenut krivini postupak. Nije sporno da svaki graanin neosnovano lien slobode, ima pravo na novanu naknadu meterijalne i nematerijalne tete, ono to je sporno je visina tih naknada i brzina kojom su ti iznosi dodeljivani. Tako je Rade Bulatovi, sadanji direktor BIA, na ime naknade tete od suda dobio iznos od 600.000 dinara za tri meseca neosnovanog pritvaranja i 69.700 dinara za sudske
160 161
Balkan, 30. 8. 2004. Kurir, 10. 11. 2004.
214
215
216
217
Izmeu ekonomskih reformi i politike restauracije

Ni etvrta godina tranzicije u Srbiji nije donela potpuno zaokruenje novog ekonomskog sistema, niti stabilizaciju institucionalno uglavnom "grubo reformisanog" privrednog ambijenta, mada je protekla u znaku oivljavanja ukupne privredne aktivnosti to sintetiki dokazuje veoma visok rast realnog bruto drutvenog proizvoda u 2004. godini, od 7,5 odsto u odnosu na kriznu 2003. godinu1. Naime, uprkos tog prologodinjeg uzleta ekonomske aktivnosti (industrija je poveala proizvodnju za 7,2 odsto, a poljoprivreda za 19,8 odsto) najvei deo stanovnitva nije osetio bitnije "ekonomsko olakanje", a ogromna nezaposlenost je ublaena minimalnim porastom zaposlenosti za 0,8 odsto. Glavni uzroci ovog raskoraka su u tome to se porast proizvodnje nije odrazio na realne plate, koje su opale (mada su po oceni MMF-a one i dalje vee od mogunosti privrede da ih plati); to se odrava previsok nivo javne potronje (iznad 50 odsto BDP), pa su zbog toga bitno poveane fiskalne naplate, za preko 20 odsto (kad se saberu prihodi republikog i budeta dravne zajednice SCG i dotacije javnim fondovima); to su od predhodne vlade "nasleeni" privatizacioni prihodi iskorieni za pokrie ranije stvorenih dravnih dubioza i za konsolidaciju dravnog aparata i javnih preduzea a ne za razvojne infraststrukturne investicije. Prema tome, statistiki porast BDP per capita sa 2.550 amerikih dolara u 2003. godini, na 2.950 dolara u 2004. godini, zapravo su odnele poveane obaveze drave prema inostranstvu (anuiteti i porast svetskih cena nafte),
1 Iz Vlade Srbije je krajem decembra 2004. godine, jo dok nisu bili poznati konani podaci, saopteno da je bruto drutveni proizvod tokom te godine, u odnosu na 2003. godinu, povean za oko 8,5 odsto i da je to najvia godinja stopa rasta u poslednjih 15 godina. Potom su neki analitiari prognozirali da je stopa rasta u 2004. u stvari neto nia, oko 8 odsto. Krajem januara 2005. godine je Ekonomski institut u Beogradu definitivno saoptio da je stopa rasta u 2004. godini bila 7,5 odsto i da je BDP u 2004. godini iznosio 22,1 milijardu dolara, naspram 19,1 milijardi dolara koliko je ostvareno 2003. godine, ali da podatak i relativne odnose zamagljuje okolnost da je dolo do pada vrednosti amerikog dolara (vidi Danas, od 29-30. 1. 2005).
218
219

"zatite" nacionalne privrede od spoljne konkurencije, itd), a da se istovremeno donosi rezolucija u Narodnoj skuptini Srbije o "evropskom cilju" (uz odsustvo radikala) i s tim u vezi se nastavlja kurs privrednih reformi uspostavljen posle "demokratskog preobraaja" Srbije nakon 5. oktobra 2000. godine. To kljuno protivreje stvara visok stepen unutranje napetosti, koja poveava rizik daljih, neizbenih operacija u domenu restrukturacije i privatizacije najveih infrastrukturnih proizvodnih i uslunih sistema (energetika, rudarstvo, saobraaj), kao i u domenu reforme itavog sistema javne potronje (zdravstveni i penzioni fondovi, socijalna zatita, finansiranje i koncepcija vojske, itd). Spomenute unutranje napetosti oseaju se po itavoj "drutvenoj vertikali", poevi od nejasnih i neuhodanih pravila kohabitacije izmeu predsednika Srbije (sada lider opozicione Demokratske stranke, Boris Tadi) i Vlade Srbije (na elu sa liderom Demokratske stranke Srbije dr Vojislavom Kotunicom). I u samoj koalicionoj "manjinskoj vladi" oigledno "kohabitiraju" razliite ekonomske koncepcije jer je lako primetiti da postoje i bitno razliiti pristupi tekuoj ekonomskoj politici izmeu privrednih ministarstava koje vode razliite stranke. Pri tome treba podsetiti da, kada je u pitanju ekonomija, stranka G-17 plus u Vladi Srbije (pored funkcije potpredsednika Vlade, zaduenog preteno za ekonomska pitanja, koju ima dr Miroljub Labus) "dri" ministarstva finansija i poljoprivrede (i mesto guvernera Centralne banke), Demokratska stranka Srbije resore privrede i privatizacije, spoljnoekonomskih odnosa i rudarstva i energetike, Nova Srbija resor kapitalnih investicija (saobraaj, telekomunikacije, graevinarstvo), Srpski pokret obnove resor trgovine i turizma, a Socijademokratska partija resor socijalne zatite i radnih odnosa. I ovi ekonomski vladini resori (kao i svi ostali), meutim, uslovljeni su podrkom Vladi Srbije koju u parlamentu daje Miloevieva Socijalistika partija Srbije sa kojom, to je indikativno, u prvoj godini nove vlade, nije bilo dubljih konflikata. Posle lokalnih izbora (septembra 2004) taj politiki aroliki konglomerat razliitih ekonomskih filozofija meu ljudima koji donose krupne ekonomske i finansijske odluke, dodatno je uvean, jer su u lokalnoj vlasti najvei broj vodeih funkcija osvojile dve razliito usmerene opozicione stranke Demokratska stranka i Srpska radikalna stranka. Sve to uveava nepodnoljivu konfuziju u konstituisanju osnovne ekonomske strategije Srbije u daljim tranzicionim procesima, mada se prelomna taka u tranziciji, od koje se privredne reforme u pravcu trinog sistema ine "nezaustavljvim procesom", mogue dogodila jo tokom 2003. godine, kada je ekspandirao privatizacioni proces. Ukratko, Srbija se nalazi u stanju "ni sebi ni svome", to jest, nazad se ne moe, napred se (izgleda) nee, a ovde gde jesmo ne valja. Kotunicin koalicioni kabinet, koji je kao "manjinska vlada" formiran tek krajem februara 2004. godine, pokuao je na samom startu svoga delovanja da uspostavi "nova pravila" u odnosima Srbije sa Meunarodnim monetarnim fondom, pa je u Skuptini Srbije na brzinu obezbeena veina za neku vrstu
221
dotacije gubitnikim preduzeima i elelmentarna finansijska konsolidacija vojske i drugih delova dravnog aparata sile. Zbirno dejstvo spoljnih i unutranjih faktora u 2004. godini je imalo za posledicu relativno visoku stopu inflacije od oko 13,7 odsto, dok su zarade nominalno poveane samo za manje od 9 odsto (prosena mesena neto plata zaposlenih je od decembra 2004. do decembra 2005. godine poveana sa 15.918 dinara na 17.346 dinara). Na drugoj strani, "plivajua depresijacija" dinara u odnosu na euro, za 3,7 odsto2, dodatno je poveala teret isplate i otplate veine finansijskih obaveza graana u Srbiji, poto se one uglavnom ugovaraju sa "deviznom klauzulom" (krediti, lizing, najamnine, itd), dok oni prihode preteno ostvaruju u dinarima. Tako se teret tranzicije poveava, a njeni pozitivni efekti se ne pojavljuju na vidiku, pa raste socijalna frustracija na kojoj ponovo jaaju radikalne politike snage "starog reima". U stvari, u Srbiji 2004. godine, kao glavni problem nametnulo se protivreje izmeu programa "politike restauracije" starog nacionalistikog sistema, sa kojim je, posle parlamentarnih izbora od 28. decembra 2003. godine, na vlast dola "koalicija desnog centra" (na elu sa Demokratskom strankom Srbije dr Vojislava Kotunice) i inercije predhodnih inievih ekonomskih reformi (koje su, istina, bile usporene jo polovinom 2002. godine). Naime, iako su politike snage koje su dobile parlamentarne izbore najavljivale temeljnu reviziju dotadanjih reformi, nova Kotunicina koaliciona vlada je veoma brzo odustala od ovog obeanja iz vie praktinih razloga, a najvie zbog zbirnog dejstva spoljnih pritisaka da se reforme nastave (misija MMF-a, naroito) i uticaja, u istom smeru, koalicionog partnera, stranke G-17 plus, koja je u Vladi stekla kljune poloaje u privrednoj sferi, posebno u domenu finansija. Ipak, mogla bi se sa mnogo uverljivosti braniti i teza da je novokomponovana vlast brzo shvatila da su reforme u ekonomskoj sferi odmakle preko granice do kada ih je bilo mogue radikalno ponititi, pa zato pokuava da stvori hibridnu, ali realno nemoguu, kombinaciju politike restauracije i postepenih ekonomskih reformi. Tako su institucionalne promene u privrednom sistemu, koje podrazumevaju dravnu otvorenost, ravnopravnost, konkurentnost i privatne subjekte kao autonomne aktere na tritu, nastavljene uz istovremenu "rehabilitaciju" Miloevievog nacionalnog "patriotskog programa" i starog balkanskog centralizma. Zbog toga se Srbija nala u neobinom poloaju da na javnoj sceni obnavlja dominaciju "starih politikih ideja" ("jaka drava", to jest unitarna Srbija, Kosovo kao "neodvojivi deo" Srbije i kotva srpskog nacionalizma, "jedinstveni nacionalni prostor" koji obuhvata i Crnu Goru i Republiku Srpsku u Bosni i Hercegovini, "snane nacionalne kompanije" u infrastrukturnim delatnostima, favorizacija "domae salate", to jest povratak na tezu o potrebi
2 Cena evra u dinarima je poveana tokom 2004. godine sa oko 70 na blizu 80 dinara, ali je dinar realno depresirao u odnosu na evro za spomenutih 3,7 odsto, s obzirom na odnos nae inflacije od 13,7 odsto i inflacije u evro zoni od 2,1 odsto.
220

nije mogao nadoknaditi. Prema izjavi direktora orevia4, tokom 2004. godine, od ponuenih 386 preduzea prodato je 323 (sa 27.000 zaposlenih), a novi vlasnici su pored isplate bruto cene od 166,9 miliona evra, obeali i investiciona ulaganja od 108,2 miliona evra. Ovi podaci pokazuju do kakvog je pada privatizacionih prihoda dolo u 2.004. godini, posle instalacije Kotunicine vlade, jer su ukupni privatizacioni prihodi u predhodnoj, 2003. godini, iznosili 929,7 miliona evra, a nakon prodaje 791 preduzea bilo je ugovoreno jo 325 miliona evra investicija. Prihodi su, dakle, smanjeni za vie nego 5 i po puta to samo po sebi ilustruje nepoverenje investitora u odlunost Kotunicine vlade da nastavi politiku reformi i modernizacije Srbije5. Taj uzlet privatizacionih prihoda u 2.003. godini, ostvaren u vreme predhodne DOS-ove vlade, po oceni Stojana Stamenkovia6, poznatog beogradskog ekonomskog analitiara, u sutini je i omoguio rekordni rast konjukture, to jest porast industrijske proizvodnje i bruto drutvenog produkta u 2.004. godini s kojim se sada hvali Kotunicina vlada. Stamenkovi zbog toga izraava bojazan da e usporenje privatizacije tokom 2004. godine imati negativne posledice na tempo proizvodnje u 2005. godini. Mada, pored poetnog pogrenog pristupa, spomenuto drastino usporenje privatizacije uzrokuje i niz objektivnih ekonomskih okolnosti, ona je izgubila dah najvie zbog toga to, posebno, strani investitori jo nisu naisto kuda u politikom smislu sada ide Srbija. Tvrd politiki kurs Kotunicine vlade prema Hakom tribunalu i nekim drugim krupnim pitanjima oko Kosova, oko Crne Gore, pa i Republike Srpske, naime, ne smanjuje rizike stranih ulaganja, nego ih uveava jer dravu ponovo gura u meunarodnu izolaciju. Ovu okolnost ne moe da kompenzira kontinuitet produkcije novog privrednog zakonodavstva (zakona o energetici, zakona o steaju, zakona o privrednim drutvima, zakona o privrednom registru, konano uvoenje poreza na dodatu vrednost, 1. januara 2005, uspena fiskalizacija prometa i usluga i regulatorno konstituisanje niza drugih modernih instituta trine ekonomije). Ipak, da je Vlada Srbije shvatila da mora nastaviti sa privatizacionim procesom, vidi se i po tome to upravo njeni vodei ministri (Labus, Bubalo, Dinki) sada istiu da je potrebno ubrzati pripremu i infrastrukturnih privrednih sistema (naroito energetskih) za privatizaciju, to jest da je potrebno ubrzati njihovu restrukturaciju7. No, da li je taj kurs mogu uz istovremeno generalno hipostaziranje teorije "nacionalnih interesa", uz koju prirodno idu i
Ekonomist magazin, 17. 1. 2005. Ipak, mora se primetiti da strani bankari ne odustaju u tenji da prodru na trite Srbije, to dokazuje veoma visoka cena koju je grka Alfa banka (po sporazumu potpisanom 26. 1. 2005. godine) platila za 89 odsto kapitala Jubanke, koja je bila u veinskom dravnom vlasnitvu ukupno 152 miliona evra (ova cena je za 50 odsto vea od knjigovodstvene vrednosti ove banke). 6 Stamenkovi doslovno kae: "Glavni razlog rasta industrijske proizvodnje jeste privatizacija koja je obavljena tokom 2003. godine (Ekonomist magazin od 17. 1). 7 Istina, to je i jedan od kljunih zahteva MMF-a.
4 5
"razvojnog budeta" sa projektovanim ukupnim javnim prihodima od oko 560 milijardi dinara i rashodima od oko 593 milijardi dinara, to jest sa ozbiljnijim deficitom od onoga koji je ranije bio dogovoren izmeu predhodne vlade i Fonda (deficit je, sa prvobitne projekcije, od oko 15 milijardi dinara, bio povean na 32,7 milijardi dinara) kako bi se mogla finansirati "obnova i konsolidacija dravnih institucija" i kako bi nova vladajua ekipa stekla vei prostor za "podsticanje privrednog rasta" da bi se, prvenstveno, ublaio pritisak rekordne nezaposlenosti (stopa nezaposlenosti nadmauje 30 odsto). No, taj budet u sutini nije prihvaen na majskim konsultacijama sa MMF-om u Vaingtonu, pa je on, uz zadrku, rebalansiran nanie, te je budetski deficit praktino sveden u ranije dogovorene okvire, na 22,3 milijardi dinara, novembra 2004. godine. Taj majski tvrdi stav MMF-a je bio prvi signal novoj vladi da njene ambicije koje idu izvan uobiajene tranzicione dinamike i koje nadilaze trenutnu ekonomsku snagu Srbije nee dobiti bezrezervnu meunarodnu podrku (istina, i ini je ranije, takoe bez uspeha, pokuavao da Srbija od MMF-a dobije "popuste" u kontroli budetskog deficita). Vlada Srbije je ak bila prinuena da prihvati da nastavi sprovoenje politike dosta brzog smanjivanja uea fiskalnog deficita u bruto drutvenom produktu sa 2,5 odsto u 2004. godini, na 1,4 odsto ve u naredne tri godine3. Naelno odbijanje Fonda da prihvati duplirani budetski deficit, za praktinu posledicu imalo je brzo odustajanje Vlade Srbije od "preispitivanja zakonitosti" dotada zakljuenih privatizacionih operacija, to je u prvom polugou 2004. godine gotovo blokiralo privatizacioni proces i dravni budet liilo tekueg priliva privatizacionih prihoda. Promena te orijentacije se moe ilustrovati tadanjom naprasnom smenom novopostavljenog direktora Agencije za privatizaciju, Branka Pavlovia, koji je oigledno bio voen opsesijom da "zaustavi privatizacionu pljaku", pa je zbog toga bio i izabran na ovu delikatnu funkciju. Gotovo istovremeno sa funkcije ministra za privredu i privatizaciju otiao je i vodei zagovornik "revizije privatizacije", Dragan Marianin, visoki funkcioner DSS-a, nakon to ga je vladajua koalicija kandidovala na predsednikim izborima, na kojima je proao veoma loe. Oigledno je do promene stava prema privatizaciji dolo i u samoj Kotunicinoj stranci, jer je, posle ostavke Marianina, na elo ovog ministarstva postavljen Predrag Bubalo, linost koja se zalae za ubrzanu privatizaciju, idui ak dotle da trai energian otpis svih dravnih potraivanja i potraivanja dravnih preduzea prema firmama u drutvenom vlasnitvu, koje zbog starih dugova ne mogu da pronau nove vlasnike. No, bez obzira to se brzo odustalo od "revizije privatizacije" i to je novom efu Agencije za privatizaciju Miodragu oreviu dato zeleno svetlo da se ovaj proces ponovo ubrza, kako bi se ipak ostvarili za 2004. godinu planirani privatizacioni prihodi od oko 250 miliona evra, izgubljeni tempo se
3 Prema Memorandumu o budetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za period od 2005. do 2007. godine
222
223

miliona evra je bespovratna pomo, a ostalo su veoma povoljni krediti). Dakle, i iz Vaingtona i iz Brisela Kotunicin kabinet je dobio jasnu materijalnu podrku u 2005. godini. Meu povoljnim meunarodnim sporazumima koji su usledili posle gore spomente majske odluke MMF-a, na prvo mesto treba staviti zakljuivanje sporazuma sa Londonskim klubom poverilaca (1. jula 2004), posle dugih, decenijskih pregovora koji su izgledali beznadeni, poto je Srbija zatraila da se i komericijalna potraivanja koja je primila od stranih privatnih kreditora, u ukupnoj visini od 2,7 milijardi dolara, pre reprograma otpiu za isti onaj procenat (ukupno 66 odsto) koji je postignut sporazumom sa Pariskim klubom (2001. godine), u kome su predmet regulisanja bili spoljni dugovi Srbije prema dravama poveriocima. Postignut je, istina, neto manji procenat otpisa, 62 odsto, a prihvaena je i znatno via kamata za otplatu preostalih oko milijardu dolara obaveza, u roku od 20 godina (ugovorena je kamata u prvih pet godina otplate od 3,75 odsto, a u ostalih 15 godina ona bi trebalo da iznosi 6,75 odsto to se odista ini previsokim). Uprkos ovog uspeha, koji je stvorio pretpostavku da Srbija dobije meunarodni kreditni rejting, brige oko odravanja spoljnofinansijske likvidnosti drave su ostale, jer je nastavljen trend stalnog porasta trgovinskog i platnog deficita u odnosima sa inostranstvom. Tokom 2004. godine, naime, trgovinski deficit je dosegao 7,4 milijardi dolara (porast u odnosu na predhodnu godinu od blizu milijardu dolara). Uvoz je iznosio 11,1 milijardi dolara, a izvoz samo 3,7 milijardi dolara. Platni deficit e i ove godine biti na visokom nivou izmeu 11-13 odsto BDP. Zbnog toga se otvara pitanje hoe li Srbija, za servisiranje reprogramiranih obaveza kritine 2007. godine moi obezbediti dovoljno sredstava, to jest, pitanje hoe li pasti u duniku krizu, sve vie optereuje razvojne kalkulacije. Naime, ve tokom 2004. godine Srbija je, na tetu nekih preko potrebnih poteza u razvojnoj politici, bila prinuena da servisira dospele spoljne obaveze po starim zajmovima, pa je za njih plaeno 885 miliona dolara (a pri tome je te godine bila i ukupni "neto poverilac" prema inostranstvu, to jednostavno znai da je finansijski odliv iz zemlje bio vei od finansijskog priliva). Zabrinutost zbog ove okolnosti ne umanjuje injenica da su devizne rezerve Narodne banke Srbije tokom 2004. godine poveane za 694,4 miliona dolara (za 19,6 odsto) i da su krajem 2004. godine iznosile 4,2 milijarde dolara, a ukupne dravne devizne rezerve (sa rezervama poslovnih banaka) iznosile su 5,1 milijardi dolara. Jer, taj porast nije ostvaren porastom izvoza robe i usluga, nego je zbog aurnije kursne politike dolo do ogromnog porasta menjakih poslova, za 35 odsto i iz ovog izvora se u devizne rezerve tokom 2004. godine slilo 1,8 milijardi dolara. Posle devizno teke 2004, dolazi isto toliko teka 2005. godina kada e se za servisiranje ino zaduenja morati odvojiti 878 miliona dolara. Sve to je, u krajnjoj liniji, posledica i dalje previsokog javnog duga Srbije i Crne Gore (i nakon otpisa dela tog duga u Pariskom klubu), ali i njegovog
monopolske "nacionalne kompanije" u vitalnim privrednim delatnostima? Re je i ovde o ve spomenutim protivrejima izmeu ekonomskih nunosti u Srbiji i generalne politike orijentacije aktuelne "vlade desnog centra". Protivreni pokuaji Vlade Srbije da "spoji" privatizaciju sa "patriotskom politikom" najvie su se mogli uoiti u primeru nespretne i nesrene intervencije u "spoljnom" preuzimaju i privatizaciji dravnog udela u aranelovakoj fabrici mineralne vode i osveavajuih napitaka "Knjaz Milo". Ona je izvedena mimo berze kapitala, po proceduri javne ponude, uz javnu i direktnu, ali neuspenu intervenciju Vlade Srbije u korist grupe "Anapurna", iji je frontmen bio srpski koarka u SAD Vlade Divac, a kapital je obezbedila francuska mega kompanija "Danon" i zbog toga je ova transakcija podigla mnogo pene u srpskoj javnosti. Naime, drava je, uproeno govorei, iznela na prodaju ceo svoj paket od oko 42 odsto akcija, sa idejom da taj paket kupe Francuzi, s kojima je posao ugovaran preko dravnih kanala, ali su konkurenti koje je okupio vlasniki tajanstveno strukturiran investicioni fond FPP Balkan, sa seditem u Londonu, odneo prevagu boljim i duim pripremama i viom ponudom za preuzimanje akcija radnika. Strogo finansijski posmatrano, tim dravniom potezom, da odjednom prodao ceo paket svojih akcija, duga bitka za veinsku kontrolu nad "Knjaz Miloem" praktino se svela na bitku za samo desetak odsto akcija u posedu pojedinaca pa su se oni nali pod velikim pritiskom zainteresovanih investitora. Tim pre to je drava naznaila da e traiti najmanje 20.000 dinara po akciji i pozvala male akcionare da joj se pridrue. Na kraju, Vlada nije uspela ni sa jednim ciljem, jer se nije usudila da potpuno razbije normirane procedure i da potpuno uniti ugled Agencije za privatizaciju, Akcijskog fonda i Komisije za hartije od vrednosti ali je taj ugled ipak ozbiljno naruila, pre svega u oima stranih investitora. Jer, oni koji u poslove u Srbiji kreu bez Vladine podrke, dobili su signal da je ona spremna da kri pravila, a oni koji obezbede takvu podrku uverili su se da ona nije u stanju da izvede sve to obeava. Pri svemu tome nova Vlada se ne moe poaliti da tokom 2004. godine nije imala podrku meunarodnih faktora u pogledu finansijskog sreivanja odnosa Srbije sa spoljnim poveriocima i kljunim svetskim finansijskim institucijama. Pre svega, iako je, kako smo ve spomenuli, MMF odbio da odobri Srbiji dupliranje budetskog deficita, Bord ove institucije je tokom maja 2004. godine ponovo pustio u teaj ranije zakljuene kredite po stend by aranamanu i tako posle polugodinje blokade poslao signal da e saraivati sa novom vladom i novim guvernerom Narodne banke Srbije8 (Radovanom Jelaiem, iz G-17 plus). Tokom 2005. godine Srbija je primila i znaajne donacije Evropske unije u ukupnom iznosu od 617 miliona evra (u tome 223
8 U maju 2002. je SRJ (sada SCG) sa MMF-om zakljuila trogodinji aranman o podrci u ukupnom iznosu od 994,6 miliona dolara, a dosada je ukupno povueno 612 miliona dolara.
224
225
relativno prebrzog smanjivanja poslednjih godina. Evo podataka Ministarstva finansija Srbije koji upuuju na taj zakljuak9. Ukupan javni dug Srbije u amerikim dolarima na kraju 2000. godine iznosio je 13,4 milijardi dolara (51,7 odsto bruto drutvenog produkta), a na kraju avgusta 2004. godine on je oboren na 11,4 milijardi dolara (31,3 odsto bruto drutvenog produkta). U tom obaranju javnog duga, spoljni deo javnog duga je smanjen sa 9,3 milijardi dolara, na 6,5 milijardi dolara, a unutranji deo tog duga je povean sa 4,1 milijarde dolara na 4,9 milijarde dolara. Neko e primetiti da se ne moe rei da je smanjivanje ukupnoj javnog duga za 2 milijarde dolara u tri i po godine, neko radikalno suoavanje sa Miloevievim nasleem, ali to se ipak moe ustvrditi s obzirom da je procenjeno da je Srbiji u tranziciji bio potreban priliv sveih investicionih sredstava od najmanje 2 milijarde dolara godinje. Stepen zaduenosti Srbije i Crne Gore, kad se uporedi sa okolnim zemljama proteklih godina je bio relativno najvei. Prema podacima iz 2002. godine, sa 81 odsto uea spoljnog duga u BDP, Srbija i Crna Gora su iznad zaduenosti Hrvatske (70 odsto), Bugarske (69 odsto), Maarske (54 odsto) a poznato je da su ove zemlje meu najzaduenijim evropskim zemljama. Situacija se neto popravila do kraja 2004. godine, pa se uee stranog duga u BDP 2000. godine, od 117,6 odsto, do danas smanjilo na oko 32 odsto BDP, to je Srbiju i Crnu Goru prema svetskim merilima spustilo u srednje zaduene zemlje, ali naa dravna zajednica je u evropskim koordinatama, po zaduenosti, i dalje pri vrhu. Servisiranje (deviznog) javnog duga Srbije ve dosada je izazivalo snaan inflatorni pritisak, ali taj pritisak ne samo da nee opadati u narednim godinama, nego e biti u porastu. Jer, kako je izraunato u Ministarstvu finansija Srbije, uee otplata ukupnog javnog duga od 3,4 odsto u BDP ove godine, idue godine e porasti na 4 odsto, 2006. godine na 4,3 odsto, a 2007. godine na 4,5 odsto. Zbog toga se u sutini sada kree na suzbijanje graanske potronje, to jednostavno znai da naslee poslednje decenije 20. veka nije otplaeno i nee biti lako otplaeno dok se spoljnotrgovinski deficit ne stavi pod kontrolu. Iako su monetarne restrikcije najgori oblik odbrane od spoljnotrgovinskog i platnog deficita drave, Srbija gotovo da i nema izbora. No, ako je, sa makroekonomnske take posmatranja, kreditne restrikcije svih vrsta mogue razumeti, ostaje problem politikih reperkusija koje e one izazvati u mogue izbornoj 2005. godini jer su procene da bi nakon tih izbora Srbija mogla skrenuti jo vie udesno. Ako aktuelno stezanje potronje bude dramatino destabilizovalo Vladu, jo vie e se poveati politiki rizici daljeg ulaganja u Srbiju, to bi nuno, opet, usporilo njenu stopu privrednog rasta i ponovo zemlju dovelo u zonu opasnih neizvesnosti. Zbog toga pritisak za nove vanredne izbore slabi, iako se socijalna situacija pogorava.
9
Socijalnoekonomska prava
Institucionalno-pravni okvir
Skuptina Srbije je tokom 2004. godine imala znaajnu zakonodavnu aktivnost. Doneto je 95 zakona, od kojih je najvei broj ve bila pripremila prethodna Vlada. Mada je najvie zakona iz oblasti ekonomije, samo se nekoliko moe smatrati znaajnim: Zakon o porezu na dodatu vrednost, Zakon o privrednim drutvima, Zakon o steajnom postupku i Zakon o energetici. Vani su takoe, i Zakon o eleznici i Zakon o potanskim uslugama, doneti poetkom 2005. godine, kojima su stvoreni preduslovi za restrukturiranje ovih sistema i njihovu demonopolizaciju. Dugo se ekalo i na odavno najavljen Zakon o radu i Porodini zakon, koji su takoe usvojeni poetkom ove godine. Zakon o privrednim drutvima usvojen je 15. novembra 2004, i on jasno definie da preduzea pripadaju vlasnicima; data je prednost slobodi ugovaranja u odnosu na propisane forme organizovanja, a predviena su i mnoga reenja koja su ustaljena u privredama razvijenih zemalja, to bi trebalo da privue strane investitore. Upravo su oni esto isticali anahronizam pravnih propisa. Meutim, Zakon nije ispunio sva oekivanja: mnogi uoeni problemi i dalje su ostali neregulisani, a brojne nepreciznosti izazivaju sumnju da je namerno ostavljen prostor za mahinacije i razne vrste "dogovora". Izostalo je definisanje javnih preduzea kao akcionarskih drutava sa veinskim vlasnitvom drave iz koga proistie pravo upravljanja. Ni proces preuzimanja privrednih drutava nije do kraja definisan. To otvara mogunost da se predstojee restrukturiranje javnih preduzea i javno preuzimanje akcionarskih drutava odvija bez zakonske podloge. Time se otvara prostor za delovanje raznih interesnih lobija. Sa pravne take gledita, Zakon ima niz nedoslednosti i nepreciznosti, koje su, pri trenutnom stanju stvari, pravno nereive. Ostaje mogunost da se u procesu usaglaavanja postojeih zakona sa Zakonom o privrednim drutvima, doe do sagledavanja svih praznina i loih reenja, te da se izmenama Zakona takve greke i isprave. Zakon o steajnom postupku usvojen je 23. jula 2004. a potreba za njim postoji najmanje deceniju. Opte uruavanje privrede tokom Miloevieve vladavine oteralo je u nelikvidnost ogroman broj preduzea. Prema podacima
Prema podacima dr Marinka Bonjaka, iz Ministarstva finansija Srbije (stanje 31.
8. 2004)
226
227

dopunu postojee. Nakon skandala u vezi prodaje preduzea "Knjaz Milo" i "C-market" to je postalo vie nego oigledno. Struna javnost i zaposleni oekivali su da e najavljeni Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji otkloniti bar deo uoenih nedostataka. Predlog zakona se naao na dnevnom redu skuptinskog zasedanja u februaru 2005, ali je, zbog brojnih primedbi i oitog nedostatka politike podrke, povuen iz procedure. Predstavnici vladajue koalicije su dugo tvrdili da e Zakon imati podrku svih parlamentarnih stranaka, izuzev Srpske radikalne stranke, ali se to nije desilo. Struna javnost je imala brojne zamerke, a najvei broj se odnosio na uvoenje otpusta dugova preduzeima koja su u procesu restrukturiranja. Ministar privrede Predrag Bubalo je ovakvu odredbu obrazloio realnou, prema kojoj i do 90 odsto obaveza ovih preduzea ine dugovi prema dravnim poveriocima, najee prema Republikom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republikom fondu za zdravstveno osiguranje, Poreskoj upravi i Republikoj direkciji za robne rezerve. S obzirom da ti dugovi predstavljaju realnu smetnju za pronalaenje kupca dotinog preduzea, Predlog zakona obavezuje dravne poverioce da otpuste dug prema subjektu privatizacije u celini, a svoje potraivanje naplate iz sredstava dobijenih prodajom na tenderu ili aukciji. Kritiari ovakvog reenja napominju da je ono protivustavno, jer stavlja u neravnopravan poloaj razliite oblike svojine, ali i zaposlene, koji su i inae neravnopravni zbog razliitih socijalnih programa, statusa regulisanog ugovorom sa novim vlasnikom itd. Meutim, treba podsetiti da je otpisivanje obaveza po osnovu javnih prihoda subjekata privatizacije postojalo i ranije, ali je bilo regulisano Uredbom3. Predlog zakona detaljnije razrauje i sluajeve kada kupac ne izvri ugovorne obaveze (ranije regulisano takoe podzakonskim aktom), a novina je da Ugovor o kupoprodaji raskida Agencija za privatizaciju, a ne sud. Agencija moe da obavlja i poslove steajnog upravnika ako je za to imenuje steajno vee, a blie su definisana i precizirana jo neka postojea zakonska reenja. Pored strunjaka, zamerke na predloeni Zakon su imali i radnici i akcionari, ije je udruenje navelo da e vlasnika prava malih akcionara biti i dalje blokirana. Budui da drava ima mogunost da ide na tender sa svojim akcijama, Unija radnika i akcionara je zahtevala da se i malim akcionarima omogui da svoje akcije udruuju sa dravnim paketom i tako iskoriste tenderski metod prodaje. Osim toga, Unija je nezadovoljna i reenjem po kome su mali akcionari praktino iskljueni iz konsultacija prilikom ustupanja Ugovora o prodaji drugom kupcu, iako mali akcionari zajedno ponekad imaju ak do 30 odsto ukupnih akcija preduzea. Mali akcionari su naroito insistirali na preciziranju roka u kome menadment mora da dostavi Akcijskom fondu prospekt sa
3 Uredba o nainu izmirivanja javnih prihoda dospelih za plaanje do kraja 2001. godine za subjekte koji se privatizuju metodom javne aukcije i metodom javnog tendera, Sl.glasnik RS br.91/02.
Narodne banke Srbije iz 2002. godine1 u privredi je bilo 58.435 nelikvidnih preduzea u kojima je zaposleno skoro 843.000 radnika. Predloeno je pokretanje steajnog postupka za 28.955 preduzea sa oko 294.000 radnika, ija su dugovanja preko 63,5 milijardi dinara. Sluba za prinudne naplate NBS je tokom 2003. podnela sudovima ak 27.904 predloga za otvaranje steaja, to je za trgovinske sudove bio prevelik teret, pa se u tom poslu nije daleko odmaklo. Praksa je takoe pokazala da su steajni postupci trajali neprimereno dugo, pa su pojedina preduzea koja su se mogla spasiti zapravo propala tokom steaja; bilo je primedbi i da su neke odluke o pokretanju steaja donete na osnovu raznih intervencija, a neke nisu donete nikad, jer su dotina preduzea imala "politiku zatitu". Novi Zakon o steajnom postupku poeo je da se primenjuje 01. februara 2005. i odnosi se na sve steajeve, ukljuujui i one koji su u toku, pod uslovom da nije prodato najmanje 50 odsto imovine preduzea. Zakon je ograniio trajanje steajnog postupka na godinu dana, ali e do steaja doi tek nakon pokuaja spasavanja preduzea kroz njegovu reorganizaciju. Za to e biti zadueni kvalifikovani steajni upravnici koji e dobijati licence od posebne agencije koja je takoe osnovana, i koji e za obavljeni posao snositi odgovornost. Time bi se stalo na put nesposobnim i korumpiranim steajnim upravnicima iz prethodnog perioda. Meutim, postavlja se pitanje gde e se pronai toliko kvalifikovanih i slobodnih kadrova za takav posao. Novina je i to to svi poverioci, ukljuujui i radnike, obavezno uestvuju u steajnom postupku, ako imaju najmanje 30 odsto potraivanja. Ministar za rad, zapoljavanje i socijalnu politiku, Slobodan Lalovi tvrdi da e zaposleni, koji ne mogu da naplate svoja potraivanja iz imovine preduzea, moi da raunaju na sredstva iz Fonda solidarnosti2, kao i na sredstva koja obezbeuje Nacionalna sluba za zapoljavanje. Nova strategija Ministarstva i Nacionalne slube usmerena je na osmiljavanje i pomo zaposlenima koji ostaju bez posla. Udruivanjem ovih sredstava, oni bi mogli da pokrenu nov posao i tako sebi dugorono obezbede egzistenciju. Dosadanja iskustva govore da je najvei broj prekobrojnih radnika naplaene iznose potroio, a isto se desilo i sa zaposlenima koji su prodali svoje akcije. Tano je, meutim, i da su te sume najee bile nedovoljne za pokretanje bilo kakvog biznisa (naroito u sluaju isplate otpremnina), a krediti su ostali nedostupni veini fizikih i pravnih lica. Vea pomo drave i strunih slubi nametnula se kao neophodna, ali ostaje da se vidi hoe li do takvog angamana zaista doi i koliki e biti njegovi efekti. injenica da ne postoji Zakon o investicionim fondovima, kao i nedovoljno ureeno trite hartija od vrednosti i praktini problemi, koji su se pojavili u dosadanjoj privatizaciji, ve due vreme iziskuju novu pravnu regulativu ili
Danas, 14. 1. 2005. Fond solidarnosti je predvien odredbama novog Zakona o radu, koji je u Skuptini Srbije usvojen 18. 2. 2005. Prema reima ministra Lalovia, Fond raspolae sa 300 miliona dinara.
1 2
228
229

sindikata u proces izmene Zakona. Budui da se u poetku govorilo samo o izmenama i dopunama postojeeg, a ubrzo o izradi sasvim novog zakona, bilo je oito da je nova vlast (a naroito DSS) osetljivija na zahteve radnika i da je spremna na mnoge ustupke. To se, meutim, uskoro pokazalo kao kontraproduktivno: na sindikalne elje su otro reagovali poslodavci, potom predstavnici stranih investitora, Svetska banka i MMF. Reagovali su i koalicioni partneri u Vladi, ministar finansija Mlaan Dinki i potpredsednik Vlade Miroljub Labus. Sindikati su pretili i ucenjivali najavom trajkova i blokada, a druga strana zaustavljanjem investicija i kreditnih aranmana. G-17plus je upozoravao da bi Zakon sainjen prema zahtevima radnika unitio srpsku privredu, a ekonomisti i pravnici konstatovali da Vlada nema reformski potencijal. U atmosferi meusobnih optubi i pritisaka, informacija i dezinformacija, bili su potrebni meseci da se doe do kompromisa kojim niko nije bio zadovoljan, to se videlo i po broju amandmana podnetih u Skuptini. Sindikati i radnici imaju razloga da budu zadovoljni: kolektivno pregovaranje je uvedeno kao obavezna kategorija, a reenjem ministra se moe uvesti ak i onim preduzeima koja nemaju kolektivni ugovor; Socijalnoekonomski savet utvruje iznos minimalne zarade; zatita radnika u sluaju otkaza je vea i sloenija, a za tehnoloke vikove su precizirane isplate veih otpremnina. Zakon, meutim, u sutini predstavlja veliki korak unazad u odnosu na prethodni, i gotovo da je vratio "radniko samoupravljanje" u privredu, to moe imati katastrofalne posledice. Ako se ima u vidu ukupno ekonomsko stanje u zemlji, kao i drugi zakoni koji su doneti ili su u proceduri (a isto tako i oni o kojima se i ne razmilja), lako se mogu prepoznati mehanizmi svojstveni socijalistikoj privredi i administrativnom upravljanju. Povratak socijalne funkcije u preduzea, oteavanje otputanja zaposlenih umesto kreiranja zdravog poslovnog ambijenta koji e omoguiti nova radna mesta, povean uticaj drave itd., uslovie poskupljenje rada i jo manju konkurentnost preduzea na tritu, rast spoljnotrgovinskog deficita, gomilanje vikova radnika, inflaciju. To e teko motivisati strane investitore, koji su i dosad bili krajnje obazrivi i uzdrani. Ekonomsko-socijalnim pravima zaposlenih neposredno se bave jo dva usvojena zakona: Zakon o Socijalno-ekonomskom savetu i Zakon o mirnom reavanju radnih sporova. Oba su usvojena u Skuptini Srbije 15. novembra 2004.godine. Prvi je posledica viegodinjih neuspelih pokuaja da se ostvari dobra komunikacija izmeu predstavnika vlasti, sindikata i poslodavaca, dok se drugi u odreenom smislu nadovezuje, predviajui mirno reavanje i arbitrau u individualnim i kolektivnim radnim sporovima. Njegova oigledna namera je da se preduprede brojni trajkovi, koji se godinama organizuju irom Srbije. trajkovi su bili veliki problem i prethodnoj, ali i sadanjoj Vladi. Iako je Zakon odmah stupio na snagu, predvieno je da se odredbe koje se odnose na sam postupak mirnog reavanja sporova primenjuju od 1.januara 2005. U meuvremenu je trebalo da bude formirana posebna Agencija iji je zadatak, izmeu ostalog, da izvri izbor miritelja i arbitara za radne sporove. Sam
231
podacima o preduzeu, kako se ne bi i ubudue deavalo da direktori blokiraju trgovanje akcijama manjinskim vlasnicima. Samouverena najava usvajanja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, i to po hitnom postupku, i potonje povlaenje iz procedure bez konkretnog obrazloenja, daju povod za sumnju da e politike nagodbe opet nadvladati ekonomsku logiku. Izgleda da je Unija malih akcionara u razgovorima sa predstavnicima poslanikih grupa4 ishodovala prvi pozitivan rezultat, ali e tek nakon povratka Zakona u proceduru biti jasnije da li su manjinski akcionari dobili bolju zakonsku zatitu, ili e njihovi interesi ponovo biti izigrani. Nerealni optimizam vladajua koalicija izrazila je i povodom izrade novog Zakona o radu. Ministar Lalovi je ve polovinom aprila prole godine najavio brze izmene postojeeg Zakona, koji je dve godine ranije usvojen pod velikim tenzijama i uz burno negodovanje sindikata5. To je bio i deo obeanja DSS i Vojislava Kotunice Samostalnom sindikatu i UGS "Nezavisnost", u zamenu za podrku na izborima. Najvee primedbe sindikata odnosile su se na prevelika ovlaenja poslodavaca i slabu zatitu zaposlenih, nepotovanje instituta kolektivnog pregovaranja, izbegavanje isplate ak i garantovanih (minimalnih) zarada, rad "na crno" itd. Ministar Lalovi koji je i sam bio veliki kritiar tog Zakona6 i prethodne Vlade, garantovao je reafirmaciju kolektivnog ugovora, veu zatitu radnika i ograniavanje prava poslodavaca, osnivanje posebnog fonda iz koga e biti isplaivane garantovane zarade... Istovremeno je, meutim, trebalo udovoljiti i zahtevima poslodavaca koji nisu sa odobravanjem primili vest o donoenju novog zakona, ali i voditi rauna o potencijalnim stranim investitorima kojima se nikako ne dopadaju este izmene zakonodavstva. Strani investitori posebno ne prihvataju da se njihovim novcem kupuje socijalni mir i politiki kredibilitet. Ispostavilo se da je sva ova oekivanja teko pomiriti, pa je ulazak zakona u skuptinsku proceduru vie puta odlagan, tako da se na dnevnom redu naao tek poetkom ove godine. Sa namerom da sindikate uini "istinskim partnerima u zajednikom poslu" (zapravo, da izbegne iskustvo prethodne vlade kojoj su sindikati vrlo brzo uskratili podrku, da bi se potom otvoreno okrenuli protiv nje), Ministarstvo za rad je od samog poetka ukljuilo predstavnike tri najvea
4 Predsednik Unije radnika i akcionara, Branko Pavlovi, rekao je na konferenciji za novinare odranoj 27. 1. 2005. da Unija vodi intenzivne razgovore oko Zakona sa predstavnicima svih poslanikih grupa u Skuptini Srbije. Branko Pavlovi je, inae, bio direktor Agencije za privatizaciju koga je aktuelna vladajua koalicija imenovala na tu funkciju, i posle samo nekoliko meseci razreila dunosti. 5 Prethodni Zakon o radu je usvojen 12. 12. 2001. i mnogi strunjaci su ga smatrali najnaprednijim od svih zakona koje je doneo DOS. 6 Ocenjujui vaei Zakon koji je donet u vreme vladavine DOS, Slobodan Lalovi kae: "Mi smo 2000. godine kad smo krenuli u promene bili 'vei katolici od Pape', pa smo u toj oblasti ili ispod evropskih standarda. Prema sadanjim zakonskim reenjima radnik ne moe da reaguje kada poslodavac rei da mu da otkaz. Civilizovani svet to ne poznaje" (Politika, 22. 4. 2004.)
230

Porodini zakon je od nesumnjive vanosti zbog novina koje je predvideo prvenstveno u pogledu zatite dece, sankcionisanja nasilja u porodici, ureenja branih odnosa itd. Donete su i izmene Zakona o socijalnoj zatiti i obezbeivanju socijalne sigurnosti graana8, a najavljene su izmene Zakona o finansijskoj podrci porodici sa decom, Zakon o zapoljavanju i Nacionalna strategija za lica sa invaliditetom, Zakon o trajku, Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu itd. Prethodna vlada je obavila teak posao, koji je imao i vidljive rezultate. Novoj vladi je ostavljena solidna podloga za budui rad: doneti su neki vani zakoni9, pribavljena inicijalna sredstva za mnogobrojne programe i znaajno smanjena dugovanja prema korisnicima socijalnih fondova. Aktuelno ministarstvo je nasledilo i realizaciju 12 projekata koji imaju za cilj reformu trita rada i razvoj inspekcijskih slubi, unapreenje socijalne politike i javne uprave, obezbeivanje podrke programima za nezaposlene i vikove zaposlenih, invalide i izbeglice u socijalnim ustanovama itd. Uloen je napor da se obezbedi funkcionisanje Socijalno-ekonomskog saveta i anuliraju loe posledice iz odnosa prethodnog ministra sa vodeim sindikatima10, ali je celokupni uinak daleko od zadovoljavajueg.
postupak jo uvek nije poeo da se primenjuje, niti je poznato da li je formiran imenik miritelja i arbitara, a nejasno je i kako e izgledati procedura pri arbitriranju. Zakon o Socijalno-ekonomskom savetu bio je predvien dogovorom izmeu Vlade Zorana inia i sindikata7, ali su brojne opstrukcije i na jednoj, i na drugoj strani, obesmislile i sam Savet, koji nikada nije profunkcionisao na eljeni nain. Zakon nije doneo nikakva nova reenja u odnosu na sporazume o Socijalno-ekonomskom savetu. Pored Socijalno-ekonomskog saveta na nacionalnom nivou (iji je broj lanova povean na 18 i ini ga po est predstavnika Vlade, sindikata i poslodavaca), data je mogunost njihovog osnivanja i na nivou Pokrajine i lokalnih samouprava. Predvieno je finansiranje iz budeta Republike (odnosno Pokrajine ili optine), naveden je delokrug rada i sl. Zakon je, u sutini, vie nalik deklaraciji, nego to precizno ureuje odnose izmeu uesnika socijalnog dijaloga. Tako je lanom 10. Zakona predvieno da Savet dostavlja miljenje o odreenom pitanju resornom ministarstvu, koje u roku od 30 dana obavetava Savet o svojim stavovima. Ukoliko ministarstvo ne prihvati miljenje, Savet moe da ga dostavi Vladi. Prema Zakonu, dakle, Vlada uopte ne mora ni da proita miljenje, a kamoli da na njega odgovori. Ne predvia se nikakav postupak npr. usaglaavanja, ne postoji princip obaveznosti, pa ni odgovornosti i eventualnih sankcija. Meutim, postoje sekretarijati, koji profesionalno opsluuju rad svakog saveta, to je odmah iskorieno za otvaranje novih radnih mesta. S obzirom na celokupno stanje u drutvu i odnose izmeu "socijalnih partnera", malo je nade da e dijalog biti institucionalizovan u kontinuiranom i duem vremenskom periodu, a doprinos pomenutog Zakona e biti neznatan i zanemarljiv. Budui da je aktuelna Vlada izvrila i reorganizaciju ministarstava, socijalna politika je prikljuena Ministarstvu za rad i zapoljavanje, ali je cela ova oblast u sutini ostala izvan interesovanja i ire javnosti, i same Vlade. Mada je G-17 plus uspeo da u okviru vlade socijalno pitanje postavi kao prioritetno, dometi vlade na tom planu su objektivno limitirani. Relativno esto pojavljivanje u javnosti ministra za rad i socijalna pitanja, Slobodana Lalovia, pre se moe pripisati politikom marketingu, nego velikim konkretnim rezultatima. Naime, jedina dva vana zakona iz njegove oblasti, ve spomenuti Zakon o radu i Porodini zakon, ekali su neprimereno dugo da dou na dnevni red Skuptine. Veina zakonskih predloga nije ni blizu ulaska u skuptinsku proceduru, pa e zaposleni, kao i korisnici raznih vidova socijalne pomoi i dalje ekati na izmene postojeih, ili usvajanje novih zakona.
Sindikati u sopstvenoj zamci

Na samom poetku svog mandata Vlada je najavila sklapanje "socijalnog pakta o nenapadanju", odnosno potpisivanje dogovora o socijalnom miru sa predstavnicima sindikata i poslodavaca. Na ponudu ministra Lalovia o trogodinjem socijalnom miru, predstavnici dva najvea sindikata reagovali su sasvim razliito. UGS "Nezavisnost" je smatrao da, u sluaju usaglaavanja stavova oko nacionalne strategije ekonomskog i socijalnog razvoja, socijalni pakt treba potpisati na rok od pet godina, dok je Samostalni sindikat ustanovio da je svaki dogovor o odustajanju od trajkova i protesta nemogu i neprimeren situaciji. Vlada je ve 31. marta 2004. godine organizovala sastanak sa predstavnicima sva tri najvea sindikata (UGS, SSS i ASNS) kome su prisustvovali premijer Vojislav Kotunica, potpredsednik Miroljub Labus, ministar finansija Mlaan Dinki, tadanji ministar privrede Dragan Marianin
7 Sporazum o osnivanju, delokrugu i nainu rada Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije potpisan je 01. 08. 2001.godine; osam meseci kasnije, 15. 4. 2002. donet je Sporazum o unapreenju rada Socijalno-ekonomskog saveta. Dogovorom je bilo predvieno da se izradi i zakonski okvir, odnosno da predstavnici sindikata, poslodavaca i Vlade dou do zajednikog predloga Zakona o Socijalno-ekonomskom savetu.
Sl. glasnik RS br. 84/04 Zakon o radu (Sl. glasnik RS br. 70/01), Zakon o finansijskoj podrci porodici sa decom (Sl. glasnik RS br. 16/02), Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju (Sl.glasnik RS br. 34/03), Zakon o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti (Sl. glasnik RS br. 71/03). 10 Prethodni ministar za rad Dragan Milovanovi doao je na tu funkciju sa mesta predsednika Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, to je tokom itavog njegovog mandata bilo osnov za sumnju i optube o favorizovanju ASNS u odnosu na druge sindikate.
8 9
232
233

Sam cenzus, metodologija, sastav i nain rada Centralne komisije osnovane da obavi taj posao, bili su kritikovani od strane UGS "Nezavisnost" i ASNS, ali i poslodavaca. Zbog toga je prvobitni rok za okonanje postupka (1. maj) produen do 1. juna 2004. godine. Meutim, postupak nije doveden do kraja ni poetkom 2005. godine. Samostalni sindikat je od poetka zauzeo nadmen i potcenjivaki stav tvrdei da ima preko 600.000 lanova, te da druga dva sindikata i Unija poslodavaca imaju problem u dokazivanju reprezentativnost. UGS "Nezavisnost" i ASNS su lanstvo Samostalnog sindikata ocenili nerealnim, mada reprezentativnost nisu doveli u pitanje; potom su SSS i UGS osporili reprezentativnost ASNS, a Unija poslodavaca protestovala zbog same mogunosti da bi Udruenje industrijalaca Srbije15 moglo da bude druga reprezentativna asocijacija poslodavaca. Sve u svemu, nakon dosta uvreda i povremenih naputanja Centralne komisije, do 1. juna je nesporno utvrena jedino reprezentativnost Samostalnog sindikata, i to na osnovu 455.260 pristupnica. Kasnije su svoju reprezentativnost dokazali jo i UGS "Nezavisnost" i Unija poslodavaca. Jo uvek je nereen status ASNS, kome druga dva sindikata osporavaju odreen broj pristupnica. Ako se i ovaj problem rei u dogledno vreme, Socijalno-ekonomski savet bi mogao da pone sa radom, ukoliko su u meuvremenu obezbeeni finansijski uslovi. Vlada je ve odredila svojih est predstavnika u Savetu pored ministra za rad, zapoljavanje i socijalnu politiku, tu e biti i ministri finansija, privrede, kapitalnih investicija, prosvete i sporta, te ministar zdravlja. I sindikati su ovakav sastav ocenili kao "zadovoljavajui i reprezentativan"16, to ukazuje na oiglednu saglasnost bar u pogledu oekivanih problema i sueljavanja u 2005. Bie to dalji rast nezaposlenosti, restrukturiranje javnih preduzea i velikih sistema, kao i ograniavanje zarada budetskih korisnika. Dosadanje iskustvo je pokazalo da unutarsindikalna struktura nije vrsta, da sindikalne centrale nisu u stanju da kontroliu svoje ogranke, ali i da je lanstvo nespremno i nedovoljno obrazovano za tranzicijske izazove. Vie nego ranije, sindikati su suoeni i sa nedostatkom novca, a jo uvek je prisutan i problem podele sindikalne imovine nasleene iz socijalistikog perioda, koju i dalje koristi jedino Samostalni sindikat. Mada je i ova vlast najavljivala poetak razgovora na tu temu, do toga nije dolo. Vlada zna da e pokretanje tog postupka izazvati pravi "rat" meu sindikatima, pa se reavanje tog problema uporno odlae. Istovremeno se od javnosti sklanja jo jedno vano pitanje sudbina i podela imovine koju je Socijalistika partija Srbije preuzela poetkom prole decenije, a koja se procenjuje na nekoliko milijardi dolara.
i ministar za rad Slobodan Lalovi. Tada je dogovoreno da se hitno institucionalno uredi Socijalno-ekonomski savet kako bi obnovio svoj rad. Vlada je u svom saoptenju naglasila "vanost zajednikog rada na izradi socijalnog ugovora, kako bi se obezbedio socijalni mir neophodan za nastavak korenitog preureenja drave i znaajnijeg pokretanja privrede"11. Sindikati su, meutim, bili daleko uzdraniji, najavljujui pomno analiziranje rada Vlade, ne iskljuujui trajkove. Meutim, viegodinji nereeni problemi izmeu sindikata, zatim njih meusobno, lo i neproduktivan odnos sa poslodavcima, neprincipijelno dogovaranje i trgovanje sa politikim strankama, izbili su na povrinu pre no to se Vlada nadala. Ve 14. aprila, predsednik UGS "Nezavisnost" Branislav anak optuio je Vladu da ne eli da potpie socijalni pakt i da je to jo jedno u nizu praznih predizbornih obeanja, da se poniava i ideja socijalnog dijaloga i njeni uesnici, te da Vlada ponovo uvodi kriterijum "podobnih" sindikata jer forsira Samostalni sindikat prilikom imenovanja Upravnih odbora12. Mada je UGS "Nezavisnost" imao ogromne 'zasluge' u obaranju prethodne Vlade, naroito svojom podrkom DSS, Branislav anak je bio veoma eksplicitan povodom svog novog stava, istiui da je "imao problema izvan zemlje zbog podrke ove Vlade, jer je svima u Evropi bilo nelogino da podravaju desnu opciju. Previe smo dali ovoj Vladi za ono to nam je vratila"13. Suoena sa velikim oekivanjima i preteim nezadovoljstvom sindikata, Vlada je pokuala da "kupi" dodatno vreme nekim konkretnim potezom. Pokrenut je proces utvrivanja reprezentativnosti sindikata i udruenja poslodavaca, kao preduslov za poetak rada Socijalno-ekonomskog saveta. Smatralo se, naime, da e se do rezultata doi bez veih problema i sukoba, budui da su tri najvea sindikata odavno profilisana. Usledilo je i obeanje da e se doneti nov Zakon o radu, a i privatizacija je zaustavljena, pa su se strasti prividno smirile bar za neko vreme. Dogaaji se ipak, nisu razvijali u eljenom pravcu. Zakon o radu je doveo Vladu na ivicu opstanka, privatizacija je nastavljena uz velike afere. Vlada je ipak bila primorana da odustane od revizije, ali je injenica da se sa njom toliko pretilo dovelo do viemesenog moratorijuma. Ni Socijalno-ekonomski savet jo uvek nije profunkcionisao. Utvrivanje reprezentativnosti pokazalo je svu nemo i ostraenost sindikata, politiki uticaj i zloupotrebe i naravno, neiskrenost svih uesnika javnog ivota. Sve to ukazuje na sutinski problem Srbije nedostatak volje da se reforme sprovedu. Za utvrivanje reprezentativnosti sindikata ministar Lalovi je odredio cenzus od 181.357 lanova14, pozivajui se na odredbe vaeeg Zakona o radu.
Danas, 1. 4. 2004. 12 Glas, 15. 4. 2004. 13 Isto. 14 Cenzus za utvrivanje reprezentativnosti sindikata na nacionalnom nivou predstavlja deset odsto od ukupnog broja zaposlenih. Prema podacima Ministarstva za
11
rad, u Srbiji je zaposleno 1.813.570 graana. U ovaj broj ne ulaze zaposleni sa podruja Kosova. 15 Udruenje industrijalaca Srbije se smatra monom ekonomsko-politikom organizacijom, iji su lanovi najuspeniji preduzetnici i vlasnici kompanija, a osnovano je krajem 2000.godine. Predsednik Udruenja je Bogoljub Kari. 16 Danas, 28. 1. 2005.
234
235

Do istih zakljuaka doli su i drugi istraivai i analitiari, a primeeno je i da otpor reformama prati izraena ksenofobija i antiamerikanizam na jednoj, i populistiki nacionalizam na drugoj strani. U takvoj situaciji svaka manipulacija je laka, a sklonost ka desniarskim strankama koje zagovaraju egalitarizam, uobiajena. Udvaranje politikih stranaka ovom sloju stanovnitva ve se pokazalo kao pogubno, u istoj meri kao i pokuaj sindikata da sauvaju sopstvene pozicije na osnovama koje se u tranziciji neumitno uruavaju. Nemogunost dogovora izmeu svih vanih aktera u drutvu oko ciljeva i procesa koji se ne smeju dovoditi u pitanje, nedostatak odgovornosti i spremnosti da se plati cena tranzicije, pogoduju jaanju konzervativnih i populistikih stranaka. Meutim, suprotno oekivanju, najvei otpor reformama se krije meu pripadnicima elite, koji se grevito bore da sauvaju ostvarene pozicije. Njihov strah od promena je daleko vei i sloeniji. Pogrean je i zakljuak da drutvena svojina i kolektivno upravljanje socijalistikog tipa odgovara samo pripadnicima najniih socijalnih slojeva. Naprotiv, "elita" je od takvog sistema imala i ima najvie koristi (materijalne i statusne prirode), skrivajui sopstvenu nesposobnost i korumpiranost.
Nespremnost zaposlenih da podnesu teret tranzicije i nerealna oekivanja, stalne kalkulacije i politiki kompromisi njihovih predstavnika, odrazili su se na rejting sindikata i poverenje koje uivaju u javnosti. Rezultati istraivanja javnog mnjenja koje je obuhvatilo zaposleno i nezaposleno radno sposobno stanovnitvo17, pokazuju da je meu zaposlenima za nekoliko procenata opao broj sindikalno organizovanih (u odnosu na 2002. godinu), i kree se oko 40 odsto. Manji broj lanova belee UGS "Nezavisnost" i ASNS, dok je SSS uspeo da odri priblino isto lanstvo. Od zaposlenih koji su sindikalno organizovani, 56 odsto je u Savezu samostalnih sindikata Srbije, 32 odsto u Ujedinjenim granskim sindikatima "Nezavisnost", pet odsto u Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata i sedam odsto u ostalim sindikatima. Interesantan je podatak da meu zaposlenima u tzv. drutvenom sektoru 39 odsto nije sindikalno organizovano, dok u privatnom sektoru ak 87 odsto zaposlenih nije lan nijednog sindikata. To reito govori o postojanju straha od eventualnih sankcija u sluaju sindikalne aktivnosti kod zaposlenih u privatnom sektoru (to, nadalje, svedoi o prilino rigidnom odnosu veine privatnih vlasnika i nezakonitom postupanju koje se tolerie od strane drave), a sa druge strane, o realnoj nemoi i nezainteresovanosti velikih sindikata da ove radnike uzmu u zatitu i sindikalno ih animiraju. Istraivanje je pokazalo i odnos prema privatizaciji: od ukupnog broja ispitanika, 47 odsto shvata da je privatizacija nunost, 31 odsto smatra da je to "ista pljaka", dok 22 odsto nije znalo nita da kae o karakteru privatizacije u Srbiji. Iako nedovoljna, ipak je neoekivano visoka svest o povezanosti privatizacije i efikasnije privrede i to kod 43 odsto anketiranih; 30 odsto smatra da privatizacija vodi masovnom gubitku radnih mesta i smanjenju radnih prava, 11 odsto misli da se njome nita bitno ne menja, a 15 odsto ne zna nita o efektima privatizacije. Ponovljeno istraivanje u okviru istog projekta i na istom uzorku18, potvrdilo je odnos prema privatizaciji i preovlaujui strah od gubitka radnog mesta; sociolog Sreko Mihailovi skrenuo je panju na injenicu da su oiti tranzicioni gubitnici zaposleni sa najniim prihodima i najniim obrazovanjem, ali i da su upravo oni najmanje spremni na saradnju. Primera radi, samo etvrtina ispitanih bi pristala da radi vie za istu platu, treina bi pristala na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju, a meu njima je najmanje onih kojima je to najpotrebnije. Budui da estina zaposlenih ispitanika ima primanja manja od 4.500 dinara po lanu porodice, polovina ne prima plate na vreme, a ak 91 odsto nekvalifikovanih i polukvalifikovanih radnika ocenjuje svoju situaciju nepodnoljivom, jasno je da su oni najvei protivnici reformi.
17 Istraivanje je deo projekta "Sindikalni barometar", a obavili su ga UGS "Nezavisnost", Centar za obrazovanje i istraivanje "Nezavisnost" i italijanska sindikalna centrala Progetto Sviluppo. Istraivanje je obavljeno na uzorku od 1222 lica u 50 optina Srbije. Politika, 9. 1. 2004. 18 "Sindikalni barometar 3", asopis Reporter, 15. 9. 2004.
Reforme Vlade
Ozbiljnije analize radnikih trajkova i povremene obustave rada u prethodnoj godini, pokazuju da u najveem broju sluajeva nema znaajnog protivljenja nekom sistemskom potezu poslodavca ili drave, ve se uglavnom protestovalo zbog loe finansijske situacije i neispunjenih obaveza. Radnici na stotine propalih drutvenih preduzea traili su svoje zarade, koje nisu isplaene vie meseci, pa i vie godina. Oni najee prozivaju svoje rukovodstvo zbog nesposobnosti, ali jo ee zbog korumpiranosti ili pljake na tetu radnika i preduzea. trajkovi su neretko spontani i samoorganizovani i na njima se gotovo nikad ne pojavljuju istaknuti sindikalni lideri. U taj obrazac se uklapaju i protesti poljoprivrednika, koji su proteklog leta u vie navrata zadali velike probleme Vladi zbog blokade saobraajnica (ratari u Vojvodini, proizvoai malina u Centralnoj Srbiji). Daleko brojniji bili su trajkovi zaposlenih meu budetskim korisnicima i u preduzeima, koja su na bilo koji nain zavisna od drave. Ve uobiajeni trajkovi i obustave rada zaposlenih u zdravstvu, prosveti i pravosuu odavno se odvijaju po sistemu spojenih sudova; trajkovali su i zaposleni u JAT, TP, EPS, ali i radnici Rudarsko topioniarskog basena Bor i pojedinih delova "Zastave". Svima je zajednika visoka zavisnost od budeta ili dravnih subvencija, ali i sistemskihe reformi koje se mogu odlagati, ali se ne mogu trajno izbei. Iako su i njihovi zahtevi finansijske prirode, ispod povrine se jasno vidi otpor bilo kakvim promenama, uvoenju svetskih standarda, trinoj kompeticiji i gubitku pozicija. Zbog velikog drutvenog znaaja ili velikog
237
236

najavio preko 50 svedoka, u toku mesec dana pred Anketnim odborom se pojavilo i dalo izjave njih oko 20 (ukljuujui ministre bive vlade i direktore, kao i Vuk Hamovi i Vojin Lazarevi iz britanske firme EFT). Utisak je da se od eventualnog postojanja tetnog ugovora stiglo do mnogo krupnijih malverzacija i linosti koje su u razliitim vezama sa Miloevievim reimom i strankama aktuelne vlasti (i opozicije, takoe), pa je i na ovaj sluaj stavljena taka. Biva ministarka saobraaja i telekomunikacija Marija Raeta Vukosavljevi bila je glavni akter u ak dve afere: u jednoj se radilo o sukobu interesa, za koji se ubrzo ispostavilo da ne postoji; u drugoj je osumnjiena (sa jo nekoliko lica) za tetu nanetu Aerodromu "Beograd" prilikom rekonstrukcije VIP-salona i tendera za projektovanje "Terminala 2". Dravna televizija i pojedini mediji su puna dva meseca eksploatisali ovu temu, ali istraga nije dala rezultat, a "krau 800.000 eura"19 takoe vie niko ne pominje. U skladu sa predizbornim obeanjima o reviziji privatizacije i korupciji u prethodnoj vladi, javnosti je plasirana jo jedna velika "afera"-o kriminalnom delovanju Zorana Janjuevia i Nemanje Kolesara. Veliki medijski publicitet i istraga usmereni su ka privatizaciji smederevskog "Sartida", a ozbiljnost tvrdnji su potkrepili Savet za borbu protiv korupcije i Branko Pavlovi, direktor Agencije za privatizaciju. Poput ostalih sluajeva, i ovde su (ne)oekivano zautali i istrani organi i Savet, a Branko Pavlovi je u julu smenjen sa mesta direktora Agencije, na insistiranje Dinkia i Labusa. Predsednik Samostalnog sindikata Milenko Smiljani izjavio je povodom tog sluaja: "Uestvovao sam u pregovorima oko prodaje 'Sartida' i mogu rei da je tamo sve u redu, radnici rade, primaju plate, pokrenuta je proizvodnja. Sadanja vlast izgleda da nije mogla drugaije da nae neku aferu Nemanji Kolesaru, pa su se odluili da kopaju po ovom sluaju"20. Ni ostale sporne privatizacije koje su pominjane nisu dokazane, kao ni optube na raun pojedinaca prethodne administracije. Meutim, kontinuirano plasiranje afera bez konkretnih rezultata, optuujuih ili oslobaajuih, podiglo je postojee tenzije u drutvu i produbilo podele u javnosti. Jedni su aktivnost Vlade ocenili kao revanizam prema sledbenicima ubijenog premijera, a drugi su tzv. ''demokratske snage'' izjednaili, a njihove meusobne sukobe okarakterisali kao svau oko podele onoga to je opljakano. Imajui u vidu celokupni istorijat odnosa meu nekadanjim opozicionim strankama, sukobe i razlaz u okviru DOS-a, a naroito trenutni angaman i aktuelne stavove prema kljunim demokratskim izazovima (odnos prema ratnim zloinima i Hakom tribunalu, suenjima pred Specijalnim sudom, Kosovu i Crnoj Gori, nacionalnim manjinama, decentralizaciji drave i graanskim slobodama i pravima, itd.), teko je ne primetiti zajedniku idejnu matricu vodee stranke u
profita, ovi trajkovi izazivaju ogromnu panju medija i javnosti, ali i politiara i sindikalnih lidera. Iza paravana o "nacionalnom interesu" i "zatiti radnika i imovine" odvija se borba za uticaj i mo, u kojoj se prava zaposlenih (a kamoli stanovnitva i drave) najee i ne pominju. U posebnu kategoriju mogli bi se svrstati trajkovi zbog sporne privatizacije. I ovde je upadljivo angaovanje Vlade ili pojedinih ministarstava i najveih sindikata kad se radi o firmama velike vrednosti i sa vie znaajnih kupaca, u odnosu na iste situacije kod preduzea sa malom imovinom. Bez obzira na utemeljenost logike koja nalae reagovanje radi zatite veih vrednosti, sporni sluajevi privatizacije u Srbiji ee upuuju na kriminal velikih razmera, nego na propuste u proceduri ili manjkavost postupka. Sluajevi poput "Jugoremedije" iz Zrenjanina, Veterinarskog zavoda iz Zemuna, "Keramike" iz Kanjie... mesecima ne silaze sa novinskih stranica i neshvatljivo dugo nemaju konaan epilog. Javnost se svakodnevno suoava sa nizom kontradiktornih i skandaloznih informacija, sudovi donose i obaraju presude, radnici su u sukobu jedni sa drugima ili sa privatnim obezbeenjima, dokumentacija obiluje falsifikatima, a zavaene strane se teko meusobno optuuju. Razliiti sindikati su takoe na suprotnim stranama kao i politiari, a neretko i lanovi Vlade, koja je nesumnjivo odgovorna makar zato to nikada nije smenila nijednog ministra koji se pokazao nesposobnim da rei problem. U takvoj situaciji poruka koju su graani Srbije primili jasno je iskazana kroz pad poverenja i razoaranost u vladajuu koaliciju. Uporno ponavljanje vodeih ljudi te koalicije da Srbija ima potenu i odgovornu Vladu bez afera, odavno je devalvirano i kod onih koji su najmanje upueni. Podseanja radi, kljuni argumenti kojima su vladajue stranke iznudile raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora u decembru 2003. odnosili su se prevashodno na korumpiranost prilikom privatizacije i navodne afere koje je prethodna Vlada prikrivala. Sagledavajui jednogodinji rad sadanje Vlade, dolazi se do zakljuka da nijedan sluaj korupcije nije dokazan, niti su navodne afere razotkrivene, a vie ih niko i ne pominje. Ozbiljne optube u vezi "eerne afere", bombasto najavljivanje istrage od strane pravosudnih organa i policije (kao da je njihov rad uslovljen politikom dozvolom ili zahtevom?), demonizovanje glavnog osumnjienog Miodraga Kostia (a zapravo, Demokratske stranke i Zorana inia) itd., zavrilo se sa vie krivinih prijava protiv sitnih vercera zbog prodaje eera "na crno" i utaje poreza. Pojedini mediji koji su "ozbiljno shvatili" nameru nove vlasti da se obrauna sa krupnim kriminalom, nedeljama su otkrivali informacije o kanalima verca (Kosovo, Crna Gora, Republika Srpska), ali su glavni organizatori ostali anonimni a pria je okonana iznenadno, kao to se i pojavila. Nikakav epilog nije dobila ni tzv."strujna afera", za ije je razjanjavanje Skuptina Srbije oformila Anketni odbor kojim je predsedavao Aleksandar Vui, generalni sekretar Srpske radikalne stranke. Iako je Vui
238
19 20
Kurir, 6. 10. 2004; Veernje novosti, 24. 11. 2004. Balkan, 4. 6. 2004.
239

privatizaciju, koja je itav proces obustavila iz tehnikih razloga. Konstatovano je da svi manjinski akcionari nisu upisani u Centralni registar hartija od vrednosti, pa je i prodaja akcija stopirana na neodreeno vreme. Jo oiglednija manipulacija i povrede zakona uinjeni su u sluaju famozne prodaje akcija vodeeg prozvoaa vode i sokova, kompanije ''Knjaz Milo'' iz Aranelovca. Viemesena agonija malih akcionara ovog preduzea sluie kao primer nekontrolisanog sukoba razliitih interesa, tokom kojeg je drava u vie navrata prekrila sopstvene zakone, povredila propisanu proceduru, izvrgla ruglu sopstvene institucije i jasno stavila do znanja potencijalnim stranim investitorima da trite Srbije niti je ureeno, niti postoji ozbiljna namera da se uredi. Zbog vie skandala koji su pratili preuzimanje akcija ''Knjaza Miloa'', Skuptina Srbije je oformila Anketni odbor na elu sa Miodragom Vueliem, visokim funkcionerom SPS, to je u javnosti protumaeno kao evidentna namera arhiviranja sluaja i marketinke prezentacije legalizma, ali bez odgovora i odgovornosti. Iako je Anketni odbor zavrio svoj rad, javnosti jo nisu poznati detalji sainjenog izvetaja. Na drugoj strani, pojedini uesnici najavljuju nove istrage, a mogue je i da sluaj zavri pred meunarodnom arbitraom. Zbog razmera ove afere i linosti koje su u njoj uestvovale, najmanje nekoliko vladinih slubenika je moralo da bude razreeno dunosti, a verovatno bi neki trebalo i da krivino odgovaraju. Mediji i nevladine organizacije su tokom godine zabeleili niz sluajeva korupcije na carinarnicama irom Srbije, malverzacija u urbanizmu, sumnjivih tendera i javnih nabavki, korupcije u dravnim institucijama. Vlada je, meutim, ignorisala i takve informacije, kao i javnost. Argumenti da ova vlada nema afere i skandale je neutemljena i ukazuje na jedan drugi problem. Naime, mediji koji su uestvovali u kreiranju afera i skandala kada je bila u pitanju prethodna vlada, to je konano i dovelo do prevremenih izbora, su instrument pojedinih interesnih grupa.
Vladi DSS, sa strankama i institucijama (poput SPC i SANU) koje su podravale Miloevievu politiku. Zorana ini je uklonjen kada je najavio obraun sa organizovanim kriminalom, a njegova vlada je povukla neke poteze i zapoela procese koji su nagovetavali orjentaciju ka uspostavljenju pravnog okvira. Sadanja Vlada je takve procese smiljeno zaustavila i time drutvo vratila u period iz koga je jedva iskorailo. Stvaranjem afera tamo gde ih nije bilo, i prikrivanjem stvarnog kriminala, Vlada je graanima Srbije oduzela i tu malu nadu da e pravna drava profunkcionisati, a najvei kriminal i zloini biti kanjeni. Istovremeno je zaustavila bar dve afere koje se vezuju za aktuelnog ministra finansija Mlaana Dinkia (ranije guvernera NBS) i potpredsednika Vlade Miroljuba Labusa, u vezi sa osnivanjem i poslovanjem Nacionalne tedionice, i Izvetajem Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala o finansijskom poslovanju G-17plus. Ranije otvoren sukob izmeu Mlaana Dinkia i Bogoljuba Karia oko plaanja ekstraprofita i strukture kapitala u kompaniji ''Mobtel'', takoe je stavljen ad acta: Dinki je naplatio ekstraprofit im je postao ministar finansija, ali je udeo drave u ''Mobtelu'' do danas ostao nepoznat. Pored ve pomenutih nedoumica u vezi privatizacije ''Jugoremedije'' i Veterinarskog zavoda (i nejasne uloge pojedinih politiara, policije i pravosudnih organa), dva skandala su dobila primat u odnosu na sve sumnjive privatizacije, i u oba je uee Vlade van svake sumnje. Prvi sluaj se odnosi na preuzimanje akcija najveeg trgovinskog lanca u Srbiji, C-marketa. Polovinom avgusta, slovenaki ''Merkator'' uputio je zahtev Komisiji za hartije od vrednosti za odobravanje ponude za otkup akcija C-marketa. Komisija je dala saglasnost nakon isticanja javne ponude ''Merkatora'' za preuzimanje 33 odsto akcija po ceni od 18.000 dinara po akciji i uz pratei socijalni program. Tada je u gradovima Srbije pokrenuta histerina kampanja kojom se od malih akcionara zahtevalo da ne prodaju svoje akcije, jer e ugroziti nacionalni interes. G-17 plus je, kao zastupnik ''patriotske ekonomije'', uspeo da animira neuke manjinske akcionare i ostale zaposlene u C-marketu. Poslovodstvo je za odbranu sopstvenog interesa ishodovalo politiko-privrednu podrku u vidu inicijative o formiranju Konzorcijuma domaih preduzea, koji je trebalo da istupi sa kontra-ponudom i obezbedi ostanak najveeg trgovinskog lanca u rukama domaih privrednika. Iako je premijer Kotunica rekao da se Vlada Srbije nee meati u prodaju C-marketa, ministri su se danima utrkivali u obrazlaganju razliitih aspekata zbog kojih se ponuda ''Merkatora'' ne sme prihvatiti, perfidno oktroiui pravo manjinskih akcionara da slobodno raspolau svojim akcijama. Poslovodstvo kompanije je otilo korak dalje obezbedilo je prikupljanje potpisa podrke zaposlenih i stanovnitva, dok je u isto vreme vie akcionara tvrdilo da se na na njih vri pritisak i da su izloeni ozbiljnim pretnjama ukoliko se odlue za prodaju svojih akcija. Situacija je kulminirala otvorenim sukobom izmeu onih koji su se borili za svoje pravo da raspolau akcijama i onih koji su to osporavali. Zbog toga je je i policija bila prinuena da intervenie. Spasonosno reenje je ponudila Agencija za
240
241
VI
242
243
Vojvodina: Autonomisti u defanzivi

Nakon to je sredinom septembra Nenad anak, predsednik Skuptine Autonomne pokrajine Vojvodine, raspisao lokalne i pokrajinske izbore, i formalno je okonan rad vojvoanskog parlamenta. Konstituisan u oktobru 2000. godine, vojvoanski parlament je, takoe, doneo niz znaajnih odluka. Tako se tokom prethodnog skuptinskog saziva broj slubenih jezika u Vojvodini uveao sa pet na est, jer je pored srpskog, slovakog, maarskog, rusinskog i rumunskog u slubenu upotrebu uveden i hrvatski jezik. Osnivanjem novinsko-izdavakih preduzea Hrvatska rije i Them,1 Skuptina Vojvodine je pomak uinila i na planu manjinskih prava. Odlukom parlamenta ustanovljena je institucija pokrajinskog ombudsmana, re je o prvom narodnom advokatu u Srbiji, ime je inoviran sistem zatite ljudskih prava. Rezolucijom o nepriznavanju kolektivne krivice, odnosno Deklaracijom o povratku svih graana koji su napustili Vojvodinu izmeu 1990. i 2000. godine Skuptina pokrajine je nastojala da, koliko je to mogue, ispravi greke iz prolosti. Polazei od toga da je autonomija Vojvodine strateki najvaniji zadatak i cilj, prethodni je parlamentarni saziv nastojao da se, stvaranjem odgovarajuih institucionalnih pretpostavki,2 izbori i za to vei stepen autonomije. Iako omnibus-zakonom Vojvodina nije dobila onakav stepen autonomije kakav su, ne samo obeavale, nego i zahtevale vojvoanske stranke, njime je na Vojvodinu prenet niz nadlenosti koje su joj bile oduzete za vreme Miloevievog reima. Zahvaljujui omnibus-zakonu, budet Vojvodine je uvean, ali su vei deo tog budeta inila transferna sredstva Republike, a tek manji deo izvorni prihodi. Jo jedna injenica zasluuje da bude pomenuta. Naime, tokom predhodnog parlamentarnog saziva Vojvodina je primljena u Skuptinu evropskih regija, najveu regionalnu asocijaciju u Evropi.
1 Kasnije su odlukom vojvoanskog parlamenta osnivaka prava nad ovim, kao i drugim manjinskim medijima, preneta na nacionalne savete nacionalnih manjina. 2 Skuptina Vojvodine formirala je Garancijski i Fond za razvoj, Pokrajinske robne rezerve, pokrajinske zavode za kulturu, za zatitu prirode, za sport, zatim Pedagoki zavod Vojvodine, Pokrajinski socijalno-ekonomski savet, Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova. Skuptina Vojvodine je osnovala i javna preduzea, poput "Vode Vojvodine" ili "Vojvodinaume", itd.
244
245

nisu raspisani, ali Jelieva izjava, pomenute ocene, kao i svojevremeno radikalsko prikupljanje potpisa za raspisivanje pokrajinskih izbora, jasno govore o elji opozicionih politikih aktera u Vojvodini da se to pre domognu pozicija sa kojih bi odluivali o zbivanjima u njoj. To se, pre svega, odnosi na SRS koja, kao ni SPO, nije participirala u radu vojvoanske Skuptine, jer na oktobarskim izborima 2000. godine nije osvojila nijedan mandat a sada je, s obzirom na svoj sve vei uticaj, poelela da politiki kapitalizuje promene u raspoloenju birakog tela. Suoene, s jedne strane, sa snanim uzletom radikala i, s druge, autonomiji ne naklonjenom vladom u Beogradu, vojvoanske autonomake stranke zakazale su, krajem februara, samo dan nakon to je pokrajinska Skuptina usvojila odluku o vojvoanskoj zastavi, Svevojvoansku konvenciju.9 Pozivi da uestvuju na Konvenciji upueni su skoro svim autonomakim strankama, nevladinim organizacijama i uglednim pojedincima, a za datum njenog odravanja nije sluajno odabran 28. februar. Potseanja radi, 28. februara 1974. godine usvojen je ustav na osnovu koga je Vojvodina dobila punu autonomiju koja je kasnije, kada je Miloevi preuzeo vlast u Srbiji, pretvorena u puku administrativnu ljuturu. U dokumentu koji su, pod nazivom "Subotika inicijativa", aklamacijom usvojili uesnici Konvencije zatraena je pomo meunarodne zajednice u reavanju vojvoanskog pitanja, raspisivanje izbora za ustavotvornu skuptinu Republike Srbije, donoenje novog ustava, usvajanje osnovnog zakona AP Vojvodine, kao i novog izbornog zakona kojim bi se propisao izborni cenzus primeren specifinostima politikog organizovanja u Vojvodini. Sa Konvencije, organizovane uz pojaane mere bezbednosti,10 upuen je i Proglas svim demokratskim snagama u Srbiji da doprinesu savladavanju totalitarne prolosti i podre program za ostvarivanje zakonodavne, izvrne i sudske autonomije Pokrajine. Skup u Subotici, najavljivan kao zbijanje redova i prvi korak ka stvaranju izborne koalicije koja bi reprezentovala autonomaku ideju, izazvao je burne reakcije. Sem Demokratske stranke (DS) i G17 Plus,11 sve ostale politike partije,
vojvoanski parlament i raspisao nove izbore. Ukoliko bi se to desilo "istog momenta emo internacionalizovati status Vojvodine". 9 Pozivi za subotiki skup upueni su skoro svim regionalnim autonomakim strankama, nacionalnim savetima, nevladinim organizacijama i pojedincima, kao i predstavnicima diplomatskog kora iz SAD, zemalja EU, susednih drava i bivih jugoslovenskih republika. Na skup nisu pozvane Koalicija Vojvodina, Demokratska zajednica vojvoanskih Maara i Reformisti Vojvodine, iako su se pojediini lanovi ove stranke, kako otcepljenog krila, tako i oni lojalni vrhu partije, pojavili u Subotici. Na skup nisu pozvane ni stranke koje deluju u Vojvodini, ali ija se centrala nalazi u Beogradu, dok je Demokratska stranka vojvoanskih Maara odbila poziv da uestvuje na skupu. 10 Policija je pojaala obezbeenje skupa, jer je bilo dojava da e ga "nezadovoljni graani" prekinuti. 11 Negirajui optube da je subotiki skup pokazao bilo kakvu tenju za secesijom Vojvodine, Itvan Itvanovi, poslanik G 17 Plus u republikom parlamentu, rekao je da
Stranake razmirice
Neke odluke pokrajinskog parlamenta, posebno one koje su imale veliki simboliki znaaj, nailazile su na kontroverzne rakcije, jedni su ih prihvatali, drugi osporavali. Tako su pravi odijum nacionalista izazvale odluke pokrajinske Skuptine da Vojvodina dobije svoja znamenja, svoj grb i zastavu.3 Prestavnici Srpske radikalne stranke (SRS), Socijalistike partije Srbije (SPS), Demokratske stranke Srbije (DSS) u vie su navrata isticali da Vojvodina ne treba i ne moe da ima nikakva posebna obeleja kojima bi se negirala obeleja drave Srbije.4 Velibor Radusinovi, ef poslanike grupe DSS u Skuptini Vojvodine, ocenio je da su "grb, himna i zastava elementi kvazidravnosti", odnosno "podrka projektu onih koji Vojvodinu tee da predstave kao dravu u dravi"5, dok je Vladimir Jeli, lan Glavnog odbora Srpskog pokreta obnove (SPO), jednu konferenciju za novinare iskoristio i da bi objasnio zato se u izbornoj godini insistira na vojvoanskim simbolima. Po njegovim reima, insistiranje na simbolima odslikava nameru lidera Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) i predsednika Skuptine APV Nenada anka da, dok jo dri vlast u Pokrajini, na brzinu usvoji sve ono to bi u budunosti moglo da vodi ka destabilizaciji Vojvodine.6 Jeli je jo istakao da jedina prava odluka Skuptine nije ona o znamenjima, nego o njenom rasputanju i raspisivanju vanrednih pokrajinskih izbora, zato to postojei sastav parlamenta nikoga ne predstavlja.7 Tokom godine u vie navrata mogle su se uti ocene da je postojei saziv parlamenta u raskoraku sa politikom voljom graana u Vojvodini, ak se u jednom trenutku i spekuliralo sa time da bi srbijanska Vlada, izabrana uz pomo Miloevievih socijalista, mogla raspisati nove izbore.8 Vanredni izbori
3 Grb Vojvodine je usvojen 2002. a zastava 2004. godine. Predlog da "Oda radosti" bude proglaena za vojvoansku himnu nije usvojen. Tom predlogu se usprotivila i Demokratska stranka sa obrazloenjem da, s obzirom na svoju dravotvornu politiku, ne moe glasati da Vojvodina dobije himnu, jer je re o obeleju dravnosti. Danas, 28-29. 2. 2004. 4 "Igranje dravnim simbolima na ovim balkanskim prostorima uopte nije naivno", upozorio je i Milan Bjelogrli, predsednik Srpskog narodnog pokreta "Svetozar Mileti" u Zrenjaninu. "Tamo gde su se vijorile zastave raznih boja vijorili su se i ratovi, tamo gde je falilo grbova bilo je vika grobova". Graanski list, 20. 7. 2004. Bjelogrli je, inae, uestvovao u performansu u kome je Vojin Kerleta, predsednik udruenja "Petrovgradska irilica" prelepio grb Vojvodine koji se nalazio na tabli zgrade Skuptine optine Zrenjanin, u znak protesta "to je lokalna vlast istakla protivzakonito znamenje". 5 Graanski list, 31. 1. 2004. Dejan Mikavica, Radusinoviev stranaki kolega, izjavio je da je Vojvodina administrativna samouprava, a ne fudbalski klub koji ima svoju zastavu i grb. Dnevnik, 1. 3. 2004. 6 Dnevnik, 27. 2. 2004. 7 Dnevnik, 27. 2. 2004. Slinog su miljenja bili i radikali koji su, tokom marta, prikupljali potpise podrke za raspisivanje vanrednih izbora. 8 U intervjuu listu na maarskom jeziku "Maar so", predsednik vojvoanske skuptine N. anak je izjavio da ne bi bio iznenaen ukoliko bi Beograd doista raspustio
246
247

Srbije, Srpskog pokreta obnove, Nove Srbije, Narodne demokratske stranke i Srpskog narodnog pokreta "Svetozar Mileti" usvojile Deklaraciju kojom su osudile najavu internacionalizacije vojvoanskog pitanja i zatraile vanredne parlamentarne izbore u pokrajini, sa obrazloenjem da su izbori u Srbiji pokazali da je vojvoanska vlast ostala bez uporita u birakom telu. Potpisnici Deklaracije obavezali su se da e svoje aktivnosti usmeriti na "ukidanje svih odluka Pokrajinske skuptine kojima se podriva dravni integritet Srbije i ugroava interes srpskog naroda".18 Na konferenciji za novinare, uprilienoj dan nakon odravanja skupa, lanovi "nacionaldemokratskog bloka" su neobino otro osudili aktualnu vojvoansku vlast zato to, kao politika manjina, po reima Slobodana ivkucina, pokuava da nametne svoju volju politikoj veini, "a svaki takav pokuaj predstavlja diktaturu, a neretko i faizam".19 Nita manje otar nije bio ni ore Srbulovi, predsednik Izvrnog odbora SNP "Svetozar Mileti", po kome je "Vojvodina, ako izuzmemo Kosovo, jedini bastion autokratije na ovim prostorima".20 Ovakvi napadi nisu ostali bez odgovora onih na iju su adresu upueni. Organizatori Konvencije su poricali da je subotiki skup bio secesionistiki i da se na njemu trailo otcepljenje Vojvodine. Internacionalizacija vojvoanskog pitanja nije, po reima ivana Berisavljevia, predsednika Unije socijalista Vojvodine (USV), nikakav zahtev za protektoratom, ve poziv Europskoj uniji da se zamisli nad injenicom da je na novim izborima dat legitimitet Miloevievom pohodu na Vojvodinu koji je zavrio ukidanjem njene autonomije.21 Otre diskvalifikacije pokrajinske vlasti, stalne i kontinuirane optube za, navodni, separatizam i nesposobnost,22 negiranje potrebe za autonomnim statusom Vojvodine i prizivanje prevremenih pokrajinskih izbora23 samo su neki od znakova koji ukazuju na radikalizaciju politikih prilika u Vojvodini. Pomenuta radikalizacija odvijala se na temelju promenjene izborne volje graana i rezultata vanrednih republikih izbora iz decembra na kojima je nacionalistika SRS u parlament ula kao pojedinano najsnanija partija, dok su vojvoanske regionalne ili stranke nacionalnih manjina ostale, zbog visokog
18 Dnevnik, 1. 3. 2004. Osim odluke o ustanovljenu zastave i grba, Deklaracijom je osuen i rad na nacrtu osnovnog zakona APV. 19 Dnevnik, 1. 3. 2004. 20 Dnevnik, 1. 3. 2004. 21 Danas, 6/7. 3. 2004. 22 Branislav Ristivojevi, funkcioner DSS, spoitnuo je pokrajinskoj vlasti da nije u stanju da se nosi sa nadlenostima koje su joj prenete Omnibus zakonom. 23 Tako je u jednom trenutku iz stranke aktuelnog srbijanskog premijera porueno da postoje tumaenja na osnovu kojih bi i tadanji predsednik Skuptine Srbije mogao raspustiti pokrajinski parlament i raspisati prevremene izbore. Predsednik republike skuptine nije postupio u skladu sa "postojeim tumaenjem", jer rasputanje pokrajinske skuptine ne bi bilo povoljno primljeno od strane meunarodne zajednice. Ali, ovakva "tumaenja" su sasvim sigurno doprinela polarizaciji prilika u pokrajini.
kao i pojedini akademici,12 kritikovali su zakljuke "Subotike inicijative". Slobodan ikucin, predsednik Pokrajinskog odbora Srpskog pokreta obnove, ocenio je da je internacionalizacija vojvoanskog pitanja, zapravo, poziv za uspostavljanje protektorata sa namesnikom Nenadom ankom.13 Konstatujui da skup u Subotici ne nosi nita dobro, Socijalistika partija Srbije je, u svom saoptenju, upozorila na zaprepaujuu "ostraenost sa kojom autonomake stranke, toboe u ime graana Pokrajine, nipodatavaju sve to ini obeleja drave Srbije". Po njihovom miljenju, re je o secesionistikim tenjama, razbijanju drave i pokuaju da se pre donoenja Ustava Srbije stvori eljeni ustavni okvir ustrojstva Vojvodine i za njega izdejstvuje inostrana podrka.14 Zoran Stojanovi, elnik gradskog odbora Nove Srbije (NS), postavio je pitanje zato stranke nacionalnih manjina podravaju inicijative LSV, kada im je Republika skuptina, ukidanjem cenzusa od pet odsto, omoguila ulazak u parlament.15 Istiui da su izbori u Srbiji pokazali volju graana, Igor Mirovi, ef novosadskih radikala, subotiki je skup okarakterisao kao poslednji trzaj politikog mrtvaca.16 Svoje ocene subotikog skupa izneli su i predsednici dve maarske stranke, Andra Agoton iz Demokratske zajednice vojvoanskih Maara (DZVM) i Pal andor iz Demokratske stranke vojvoanskih Maara (DSVM). Prvi je izjavio da su predstavnici maarske nacionalne zajednice izmanipulisani i da o autonomiji treba da odluuje srpska politika elita, dok je drugi ocenio da je najavljena internacionalizacija vojvoanskog pitanja bezizgledna i nepotrebna.17 Istog dana kada je u Subotici organizovana Konvencija u Novom Sadu je odran skup "nacionalnodemokratskog" bloka, kako su se njegovi uesnici sami deklarisali. Na tom su skupu novosadske organizacije Demokratske stranke
nijedna stranka ili organizacija uesnica skupa nema u svom programu zalaganje za odlazak iz Srbije. One se zalau za iroku autonomiju, a ne za secesiju. Vesti, 1. 3. 2004. 12 U izjavi datoj beogradskom listu Balkan, akademik Kosta avoki je tvrdio da meunarodna zajednica nee dati podrku subotikoj inicijativi, te da iza anka stoji hrvatska vlada, poto on ve godinama vodi prohrvatsku politiku. Po miljenju edomira Popova, takoe akademika, poziv koji je upuen meunarodnoj zajednici predstavlja potencijalnu opasnost za nezavisnost, meru nacionalnog identiteta i jedinstva srpskog naroda. Ekspres, 2. 3. 2004. 13 Danas, 1. 3. 2004. "Kada su propali na izborima", izjavio je ivkucin, "onda su njih dvojica (Kasa i anak, prim.) lansirali vojvoansko pitanje u svojoj sumanutoj, oajnikoj elji da ostanu na vlasti, makar i uz pomo meunarodne zajednice". Vesti, 1. 3. 2004. 14 Danas, 1. 3. 2004. 15 Graanski list, 1. 3. 2004. Stojanovi je optuio Nenada anka, lidera LSV, da mu je krajnji cilj "secesija Vojvodine", a Demokratsku stranku da "Vojvodinu koristi kao poslednji bastion korupcionake vlasti". Dnevnik, 1. 3. 2004. 16 Vesti, 1. 3. 2004. 17 Politika ekspres, 2. 3. 2004. Ukazujui na raspoloenje biraa na decembarskim izborima Pal andor je konstatovao da je pokrajinski parlament nelegitiman, jer drastino odudara od politike volje biraa.
248
249

o tendenciji i drutvenoj pojavi,27 nego o izolovanim i pojedinanim sluajevima. Ovakav, u sutini ignorantski stav srbijanskih vlasti28 iritirao je pripadnike manjina, pre svega politike predstavnike maarske zajednice koji su u vie navrata zahtevali da dravni organi preduzmu energine mere i zaustave dalje naruavanje meuetnikih odnosa, jer e, u protivnom, internacionalizovati problem napada na vlastite sunarodnike29. Nezadovoljni ponaanjem drave, vojvoanski Maari su, preko svoje matine drave,30 odluili da o vlastitom poloaju zainteresuju i evropske politike forume.31 Pretnja internacionalizacijom, kao i internacionalizacije do koje je potom i dolo,32 izazvale su otre reakcije. Srbijanske vlasti su ocenile da ne postoje nikakvi razlozi za internacionalizaciju33 i da ona samo moe da teti.34 U
izbornog cenzusa, izvan skuptine.24 Brojem svojih mandata radikali nisu samo uspeno kapitalizovali svoja demagoka retorika umea, nego i nespremnost drutva da se na otresitiji nain upusti u reforme, kao i nedostatak politike volje da se Srbija na odluniji nain obrauna sa nasleem Miloevievog reima. Umesto toga, eeljevi radikali su ojaali, na javnu scenu su se vratitili Miloevievi socijalisti, bez ije se podrke srbijanska Vlada ne bi ni mogla konstituisati. Pored toga, nastojanja da se, nakon ubistva premijera inia, ospori rad predhodne republike administracije postala su sve prisutnija a politike ambicije Srpske pravoslavne crkve sve oiglednije. Veto koristei krizu identiteta veinske nacije i injenicu da je drava neefikasna i nekonsolidovana, Srpska pravoslavna crkva nastoji da se nametne, ne samo kao politiki arbitar, nego i kao jedini integrativni faktor. Uz to, problemi u saradnji sa Hakim tribunalom, manifestacije podrke optuenima za zloine, kao i javne nacionalistike diskvalifikacije, nisu samo ohrabrile nacionaliste i ekstremiste, nego su i provocirale sukobe. Ti se sukobi nisu odvijali samo u sferi politike, na liniji "autonomai" "centralisti", nisu se ticali samo identitetskih simbola pokrajine i organizacije drave, nego su krajem prole godine izmeteni i pomereni na teren meuetnikih odnosa.
Etniki incidenti
Prema nekim ocenama, u Vojvodini je tokom 2004. godine bilo vie incidenata na etnikoj osnovi, nego za poslednjih sedam godina Miloevieve vladavine.25 Na udaru su se nali anonimni, ali i javnosti poznati pojedinci, svetovna ali i duhovna lica, dravljani Srbije ali i diplomatski predstavnici drugih drava. Skrnavljena su groblja, upuivane pretnje, izricane smrtne presude, razbijani prozori, demolirani lokali i ruene fasade. Od 27. decembra 2003. godine, kada su na Hrvatskom domu u Somboru razbijeni prozori, incidenti su se sve vie irili i zahvatali pripadnike sve veeg broja manjina.26 Eskalacija incidenata posebno je, zbog nasilja na Kosovu, zabeleena tokom marta meseca kada je, za samo pet dana od 17 do 21 marta, registrovano 40 incidenata. Vlast je priznala da incidenti postoje, ali je uporno tvrdila da nije re
24 Pored visokog izbornog cenzusa, jedan od razloga zato u parlamentu nema regionalnih stranaka krije se u tome to su vojvoanske stranke na izborima nastupale u dve kolone. Najblie se republikoj skuptini pribliila koalicija koju je predvodila Liga socijaldemokrata Vojvodine. Izborna grupacija na ijem su elu bili Reformisti Vojvodine nije osvojila ni jedan posto glasova graana Srbije. 25 Podatke je izneo Centar za razvoj civilnog drutva iz Zrenjanina, krajem decembra, na tribini u Subotici. Hrvatska rije, 24. 12. 2004. 26 Tokom minule godine zabeleeni su incidenti protiv pripadnika devet manjina Hrvata, Maara, Roma, Akalija, Slovaka, Rusina, Albanaca, Muslimana i Goranaca.
27 Tokom boravka u Subotici, Rasim Ljaji, ministar za ljudska i manjinska prava, je izjavio: "Ovi razgovori su pokazali da je incidenata bilo, ali je daleko od toga da imaju karakter pojave ili da mogu naruiti skladne meuetnike odnose". Dnevnik, 9. 9. 2004. 28 Graanski savez Srbije, Liga socijaldemokrata Vojvodine i Savez vojvoanskih Maara, predlagali su vojvoanskoj Skuptini da donese Deklaraciju o meuetnikim odnosima. Deklaracija je, po reima Natae Mii, predloena zbog poveanog broja meuetnikih incidenata, ali i zbog toga to je izostao adekvatan odgovor od strane odgovarajuih dravnih institucija. Dnevnik, 30. 10. 2004. 29 U saoptenju Predsednitva SVM, ije je delove citirao novosadski "Dnevnik" stoji da je stranka odluila da internacionalizuje pitanje napada na Maare u Vojvodini, "poto domai organi vlasti...nita nisu preduzeli u cilju spreavanja sve uestalijih i rairenih napada na graane maarske nacionalnostio". Dnevnik, 11. 7. 2004. 30 Zabrinutost za poloaj Maara u Vojvodini pokazali su u vie navrata i zvaninici susedne Maarske. Tako je Laslo Kova, ministar spoljnih poslova Maarske, traio da se stane na put incidentima. U intervju budimpetanskom "Klubradiju" Kova je bio nedvosmislen: "Ili e biti zaustavljeni napadi na Maare u Vojvodini, ili e Beograd morati da kae zbogom ansama za ulazak u Evropsku uniju". Graanski list, 4. 8. 2004. 31 Povodom inicijative grupe poslanika Parlamentarne skuptine Saveta Evrope da se u skuptinsku proceduru uvrsti dokument o poloaju Maara u Vojvodini,srbijanski premijer V. Kotunica je izjavio da je u Vojvodini bilo incidenata, ali da oni nikako ne mogu biti povod za ovakvu inicijativu. Dnevnik, 10. 9. 2004. 32 Polovinom septembra Evropski parlament je usvojio Rezoluciju u kojoj se izraava duboka zabrinustost zbog uestalog krenja ljudskih prava u Vojvodini i, posebno, uznemiravanja maarske manjine. Uz upozorenje da bi incidenti mogli eskalirati u raznim pravcima u Rezoluciji se istie da se od vlasti u Beogradu oekuje preduzimanje opipljivih mera. Evropski parlament je doneo i odluku da krajem januara u Vojvodinu uputi jednu komisiju kako bi se utvrdilo stanje meunacionalnih odnosa. 33 Ovakav stav su u vie navrata iznosili premijer Kotunica, ministar za ljudska i manjinska prava Rasim Ljaji. Slian stav nema razloga da se kvare dobri odnosi izmeu Srbije i Maarske izneo je Miroljub Labus, potpredsednik vlade Srbije. Tokom posete Subotici premijer Kotunica je izjavio da internacionalizacija koja ima karakter meanja u poslove druge drave takoe moe biti internacionalizovana. 34 "Mislim da je potez maarske vlade, pre svega, kontraproduktivan, iz prostog razloga to e neki ovo u Vojvodini jedva doekati za dalju politiku radikalizaciju i polarizaciju polikih prilika. Na kraju krajeva, ovakvim nainom reavanja problema
250
251

Pristupajui izradi osnovnog zakona Vojvodine njegovi autori su predvideli nadlenost Pokrajine i nad radom policije. Tako je u etvrtom delu prednacrta ovog akta, lanom 70 predvieno pravo i nadlenost AP Vojvodine u pogledu organizacije i funkcionisanja lokalne policije, odnosno u alternativi, pravo Pokrajine da "ureuje i obezbeuje javnu bezbednost na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine". Prednacrtom zakona je predvieno bitno proirenje sadanjih nadlenosti Pokrajine i uspostavljanje zakonodavne, izvrne i sudske vlasti. Izradi pomenutog zakona41 pokrajinske su vlasti pristupile iz nekoliko razloga, najpre, da bi realizovale svoja predizborna obeanja, potom da bi, definisanjem statusa Vojvodine, republikoj vlasti predoile vojvoansko vienje ustavnog poloaja Pokrajine i, napokon, da bi aurirale rad na donoenju novog srbijanskog ustava i u njegovu izradu ukljuili i predstavnike Vojvodine. U tom pogledu je iz Pokrajine, republikoj Skuptini i upuen odgovarajui predlog,42 uz jasno upozorenje da "bez legalnih i legitimnih predstavnika Vojvodine nije mogue doneti demokratski ustav".43 Izraavajui sumnju u to da e njihov predlog biti uvaen "iz prostog razloga to republika vlada i partije koje je ine imaju jednu tendenciju ka ukidanju Vojvodine i vojvoanske autonomije"44 Bojan Kostre, novi predsednik pokrajinske Skuptine, je poruio da e Vojvodina nai naina da
izgrede i napetost. Kasa je i postavio pitanje: ta radi BIA? "nije jasno rade li oni svoj posao na zatiti graana ili su sami organizatori tih sluajeva"? Dnevnik, 26. 8. 2004. Kasa je nakon razgovora sa premijerom Kotunicom srbijanski premijer je, osim sa Kasom, razgovao i sa Andraom Agotonom i Palom andorom, kao i sa predstavnicima nacionalnog saveta, lista Maar so i crkvenim poglavarima izjavio za novosadski Dnevnik da je srbijanski premijer predloio formiranje multietnike policijske jedinice koja bi bila angaovana na spreavanju ovinistikih ispada. Meutim, vrlo brzo, ve sutradan, iz Kancelarije za saradnju sa medijima Vlade Srbije stigao je demanti Kasine izjave. Izraavajui uenje to je premijer povukao svoju izjavu Geza Kuera, gradonaelnik Subotice, ideju o meovitoj policiji je ocenio kao dobru. Po njegovom miljenju, policija je izgubila poverenje graana tokom Miloevievog reima, kada ju je napustio veliki broj policajaca iz redova manjina. 41 Vojvoanski parlement je rad na osnovnom zakonu poeo 2002. godine. Izrada zakona poverena je komisiji formirana je u decembru 2001. godine na ijem je elu bio Aleksandar Fira, inae jedan od autora Ustava iz 1974. godine. Nade da bi osnovni zakon mogao biti usvojen od strane istog onog skuptinskog saziva koji je i doneo odluku o njegovoj izradi se nisu ispunile, iako su neki pokrajinski politiari (anak, na primer) isticali da bi on mogao biti usvojen ve u aprilu. 42 Treba rei da je Vojvoanski pokret (VP) otro kritikovao pokrajinski parlament zbog snishodljivosti prema Skuptini Srbije zbog zahteva kojim se trai da se predstavnicima Vojvodine omogui uee u pisanju ustava, ali bez prava odluivanja. U saoptenju VP se istie da Skuptina Srbije nema mandat ustavotvorca. "Bude li se usudila da sa est stranaka u svom sastavu donese novi ustav bie to uzurpacija ustavotvorne funkcije. Svojim zahtevom da uestvuje u radu Odbora za ustavna pitanja, bez prava glasa, Skuptina Vojvodine pristaje na takvu uzurpaciju". Dnevnik, 6. 4. 2004. 43 Graanski list, 17. 12. 2004. 44 Graanski list, 9. 12. 2004.
politikoj javnosti internacionalizacija je kvalifikovana kao "jeftin trik i neprimeren potez",35 koji "nee nita dobro i pametno doneti",36 "meanje u unutranje stvari"37, pokuaj "revizije Trijanonskog sporazuma", nastavak politike "razaranja Srbije",38 itd. Pored toga to je obelodanila injenicu da u Srbiji ne postoji (aktivna) manjinska politika i da vlada ne eli da se suoi sa problemom poremeenih interetnikih odnosa, internacionalizacija je iskoriena za i unutranja politika razraunavanja i optube.39 Meutim, internacionalizacija je ukazala na jo dve injenice na nezadovoljavajue funkcionisanje institucija, kao i na injenicu da Vojvodina ne raspolae resursima koje bi mogla efikasno upotrebiti u reavanju problema, poput incidenata. To se, pre svega, odnosi na policiju. U Vojvodini, naime, ne postoji pokrajinski sekretarijat unutranjih poslova, niti Pokrajina ima ingerencije nad njenim funkcionisanjem a nezadovoljstvo njenim radom iskazivano je u vie navrata.40
samo e ojaati odreene nacionalistike opcije i odreene politike snage". Rasim Ljaji, Danas, 23. 8. 2004. 35 Re je o stavu Nove Srbije, Dnevnik, 3. 9. 2004. Visoki funkcioner DSS Zoran ami ocenio je da se "neistine o incidentima ire u Maarskoj kao jeftini politiki trikovi" Dnevnik, 10. 9. 2004. 36 Nenad anak, Graanski list, 19. 8. 2004. "Istorija je pokazala da se svaki put kada je neka matina zemlja pokuala internacionalizovati poloaj svoje dijaspore, to loe odravalo na samu dijasporu". 37 Boravei u Vojvodini, premijer Kotunica je izjavio da se meunacionalni incidenti preuveliavaju i da se Maarska se mea u unutranje stvari Srbije. Graanski list, 9. 9. 2004. 38 Po reima Branka Balja, kandidata SPS, "po tom scenariju Vojvodina bi bila podeljena u dva entiteta, od kojih bi jedan inilo sedam severnih optina koje bi bile pod patronatom SVM-a". Balj smatra da panja koju zvaninici Maarske posveuju poloaju vojvoanskih Maara ukazuju na "pokuaj revizije Trijanonskog sporazuma". Dnevnik, 14. 9. 2004. Baljev stranaki kolega D. Bajatovi je, na konferenciji za tampu, izjavio da je olta Nemeta, predsednika Odbora za spoljne poslove maarskog parlamenta, koji je poetkom septembra boravio u Vojvodini, "za ui trebalo vratiti nazad u Maarsku, jer je doao da pogora meunacionalne odnose u Vojvodini". Dnevnik, 2. 9. 2004. 39 Potpredsednik SPS Duan Bajtovi optuio je dravni vrh da ne reaguje na direktno uplitanje maarskih dravnika u unutranje probleme zemlje, Tomislav Nikoli, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, optuio je Joefa Kasu, lidera SVM, da ne govori istinu o meunacionalnim incidentima u Vojvodini, dok su "separatistikoautonomake vojvoanske vlasti" optuene da su "produene ruke i izvoai radova" u internacionalizaciji pitanja Vojvodine. S druge strane, Nenad anak, predsednik pokrajinske Skuptine, optuio je vlast u Beogradu zbog "zloina neinjenja" u spreavanju incidenata i za pokuaj destabilizacije Vojvodine, dok je Joef Kasa ponovio optube na raun policije da ne radi svoj posao i time, zapravo, podstie izgrede i napetost. 40 Tako je Joef Kasa, predsednik SVM, na jednoj od konferencija za tampu izneo niz optubi na raun policije, za koju je tvrdio da ne preduzima neophodne mere kako bi se zaustavili meunacionalni incidenti, te da svojim nainom rada, ustvari, podstie
252
253

zajedniki nastup su bili vrlo selektivni Miodrag Isakov, lider Reformista Vojvodine (RV), nije mogao da sarauje sa Kasom i ankom, jer su izdali i trgovali interesima Vojvodine,52 Ligai su, opet, mogli sa svima, ali ne i reformistima, zato to su se opredelili za drugaiji odnos prema Vojvodini od veine graana u njoj,53 dok su iz Saveza vojvoanskih Maara (SVM) stizale najave da bi, bez obzira na nesuglasice na liniji LSV-SVM-RV moglo doi do ponovnog okupljanja izvornog Vojvoanskog saveza.54 Do takvog okupljanja i jedinstvenog nastupa nije dolo ni kada je bila re o ustavu, ni kada su se pribliili lokalni i pokrajinski izbori.55
javnosti, republikoj vladi i meunarodnoj zajednici skrene panju na to ta misli o predlogu ustava republike vlade.
Pakovanje centralizma
Nacrt ustava koji je pripremila republika Vlada naiao je na oprene reakcije i od strane politikih aktera ocenjivan je kao "elegantno upakovani centralizam",45 kao "potpuno negiranje politikog subjektiviteta Vojvodine",46 kao "opasan projekat", "muki potez" i "grubi udar na Vojvodinu",47 odnosno kao "odlino reenje"48 i "konstruktivan predlog koji ima za cilj postizanje irokog konsenzusa".49 Protivrene ocene vladinog ustavnog projekta50 pratili su i pozivi, upuivani sa raznih strana, na okupljanje i jedinstveni nastup vojvoanskih stranaka kako bi se u novom ustavu izborio to povoljniji status Pokrajine.51 Meutim, ak ni ovako, po reima autonomaa, vaan dokument, kao to je ustav, nije uspeo da homogenizuje pokrajinske poliare. Pozivi na
Aleksandar Kravi, potpredsednik Skuptine Vojvodine, Dnevnik, 6. 6. 2004. Slobodan Budakov, lider Vojvoanskog pokreta, Dnevnik, 11. 6. 2004. 47 ivan Berisavljevi, predsednik Unije socijalista Vojvodine, Dnevnik, 11. 6. 2004. 48 Dejan Mikavica, potpredsednik novosadskog odbora DSS i lan Odbora za ustav Skuptine Srbije. Dnevnik, 6. 6. 2004. 49 Tama Korhec, pokrajinski sekretar za upravu, propise i nacionalne manjine, Dnevnik, 6. 6. 2004. U ovom nacrtu, po reima Korheca, eksplicitnije se priznaje status AP Vojvodine, a otvorena je i mogunost formiranja novih pokrajina. Korhec je ukazao i na injenicu da ingerencije pokrajine nisu precizno definisane, kao i njeni izvorni prihodi, ve je to preputeno zakonskom ureivanju. 50 Tekst nacrta ustava koji je krajem decembra podeljen lanovima skuptinskog Odbora za ustavna pitanja, nastao je usaglaavanjem Demokratske stranke Srbije, G17 Plus, Nove Srbije, Srpskog pokreta obnove, a njime su obuhvaeni i predlozi Srpske radikalne stranke. Nacrtom ustava graanima se garantuje pravo na pokrajinsku autonomiju koj samostalno, svojim statutom, propisuju ureenje i nadlenosti svojih organa i javnih slubi prema sopstvenim prilikama i potrebama. Jednodomna Skuptina je najvii organ autonomne pokrajine (AP). Pokrajine samostalno ureuju pitanja od pokrajinskog znaaja u prostornom planiranju, planu razvoja, poljoprivredi, stoarstvu, umarstvu, lovu, ribolovu, turizmu, kolstvu, kulturi, zdravstvenoj i socijalnoj zatiti, itd. Nacrtom ustava je predviena mogunost Narodne skuptine da, dvotreinskom veinom glasova poslanika, zakonsko ureivanje pitanja iz nadlenosti RS prenese na AP. AP ima izvorne prihode kojima finansira svoje samostalne nadlenosti, s tim da visinu prihoda odreuje organski zakon. U sluaju da skuptina ili izvrno vee grubo kre ustav ili zakon ili ugroavaju jedinstvo pravnog poretka RS Vlada moe predloiti Ustavnom sudu da raspusti skuptinu AP. Pokrajina ima, takoe, pravo albe Ustavnom sudu ako se pojedinanim aktom ili radnjom ometa nadlenost AP. 51 Recimo, Ratimir Svirevi, lan predsednitva Reformista Vojvodine, uputio je apel svim regionalnim vojvoanskim strankama da se okupe i zaborave na ideoloke, koncepcijske i personalne razlike, kako Vojvodina ne bi bila iskljuena iz odluivanja o novom ustavu.
45 46
Uspon radikala
Na vanrednim, republikim parlamentarnim izborima LSV i SVM su nastupili zajedno, unutar koalicije "Zajedno za Vojvodinu",56 ali, to zbog visokog izbornog cenzusa, to zbog rasipanja "autonomakih glasova", nisu uspeli da osvoje mesta u parlamentu. Nezadovoljstvo izbornim rezulatatima SVM je iskazao na jednoj od konferencija za tampu na kojoj je Zolatan Bunjik, potpredsednik SVM, rekao da je samo SVM uspeo da donese koaliciji priblino planirani broj glasova, a da su ostale stranke podbacile. Bunjik je, osim toga, poruio da koalicija "Zajedno za toleranciju" vie nee biti interesantna,57 to je bila jasna poruka Ligi da e SVM za pokrajinske izbore potraiti drugog koalicionog partnera. I Demokratska stranka, sa kojom je SVM nastupio u koaliciji na septembarskim izborima, u nekoliko je navrata demonstrirala distancu u odnosu prema ankovoj Ligi,58 to je dovelo do pregrupisavanja na
Dnevnik, 16. 12. 2004. Isto. Inae, Emil Fejzulahu, lan Predsednitva Lige socijaldemokrata, pozvao je u jednom trenutku lanove Reformista i Koalicije Vojvodina da pristupe LSV. Koalicija Vojvodina je poziv Fejzulahija ocenila kao nepristojnu ponudu. Dnevnik, 30. 1. 2004. 54 Dnevnik, 16. 12. 2004. 55 Na okruglom stolu koji je, poetkom juna, odran u Novom Sadu reeno je da su stalni meustranaki sukobi i borbe za presti, kao i opti pad ugleda lidera najznaajnihih vojvoanskih stranaka, pogubni za Vojvodinu, te da je vreme za novi poetak i nove lidere. Treba istai da je, krajem godine, Gradski odbor Reformista Vojvodine usvojio zakljuke u kojima se, izmeu ostalog, istie da se bolji ustavni poloaj Vojvodine moe postii samo ako prestanu privatni ratovi stranakih lidera to je bio i jedan od razloga da Mile Isakov, predsednik stranke, podnese ostavku. Graanski list, 29. 12. 2004. 56 Koaliciju "Zajedno za toleranciju" inile su, pored ove dve stranke, jo i Sandaka demokratska partija i Koalicija umadija. 57 Dnevnik, 14. 1. 2004. 58 Prvi put kada su demokrate odbile da glasaju za himnu, jer je to, kako su istakli, oznaka dravnosti, a potom i kada je Boris Tadi, predsednik stranke, neuvijeno poruio da stranka ne moe da podri ni jednu inicijativu koja se oslanja na ustav iz '74. godine, niti ijedno reenje koje Vojvodinu vodi u pravcu dravnosti. Demokrate, osim
52 53
254
255

pitanje da li e biti novih. S druge strane, pobeda radikala u Novom Sadu radikali su od 78 odbornikih mesta u Gradskoj skuptini osvojili 34. i zajedno su sa Demokratskom strankom Srbije i Socijalistikom partijom formirali vlast63 negativno se odrazila i na saradnju u okviru trougla Novi Sad-Osijek-Tuzla. Naime, Jasmin Imamovi, gradonaelnik Tuzle, izjavio je da e zbog pobede radikala saradnja sa gradskom upravom morati da saeka neka druga, bolja vremena, ali da e saradnja sa privredom i nevladinim organizacijama biti nastavljena.64 Inae, Novi Sad, Osijek i Tuzla potpisali su, u januaru 2002. godine u Tuzli, Sporazum o meuetnikoj toleranciji, prvi takav dokument nakon ratova na prostoru bive Jugoslavije.65 Napokon, postoje jo dva interesantna aspekta izborne pobede radikala. U Kikindi, gde vlast vre uz pomo socijalista i jednog odbornika Pokreta snaga Srbije, radikali su se potrudili da pokau kako njihova obeanja, u pogledu identitetskih simbola Pokrajine, nisu bila samo puki izborni marketing. Najpre su sa zgrade Skuptine optine skinuli zastavu, 66 potom iz kancelarije predsednika optine uklonili grb Vojvodine da bi, na kraju, izmenom Statuta optine ukinuli i Dan grada 12. novembar, jer je po njihovom miljenju, uvredljiv za Srbe.67 Drugi aspekt je jo interesantniji. Tokom godine radikali su se, u vie navrata, deklarisali za ukidanje vojvoanske autonomije, ali su, kada je pokrajinska vlada zatraila od Republike poveanje vojvoanskog budeta u iznosu od 360 miliona dinara, podrali njen zahtev.68 Svoju podrku radikali su
63 Fomiranje gradske veine je, po reima Bojana Pajtia, predsednika Izvrnog vea Vojvodine, nacionalno i internacionalno pitanje. Nacionalno zato to budui odnosi DS i DSS ne mogu biti nezavisni od toga ta e se deavati u Novom Sadu, a internacionalno zato to za saradnju grada sa meunarodnom zajednicom i gradovima pobratimima nije svejedno da li Novim Sadom dominiraju radikali ili ne. Graanski list, 6/7. 11, 2004. 64 Graanski list, 26. 11. 2004. Za razliku od Imamovia, Zlatko Kramari, gradonaelnik Osijeka, izjavio je za novosadski "Dnevnik" da je graanska pristojnost potovati volju biraa, bez obzira ko je izbran. Dnevnik, 2. 12. 2004. 65 Sporazumom su kao bitni ciljevi markirani zatita prava nacionalnih manjina, negovanje suivota i borba protiv svih oblika rasne i nacionalne netrpeljivosti. 66 Zastava je, inae, skinuta i ispred SPC "Vojvodina" u Novom Sadu, a zrenjaninski advokat Vladimir Krleta je, pred Ustavnim sudom, pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti odluke Skuptine Vojvodine o ustanovljenju zastave i grba, tvrdei da su one donete protivustavno. Danas, 14. 12. 2004. 67 Ranija vlast, koju su inili Liga socijaldemokrata Vojvodine, Demokratska stranka, Reformisti Vojvodine, Graanski savez i Savez vojvoanskih Maara, odluila je da se, umesto dana osloboenja, kao najznaajniji datum slavi 12. novembar kada su 1774. godine odlukom austrougarske carice Marije Terezije, kikindski Srbi stekli odreene privilegije, a grad status varoi. Promociju ovog datuma radikali su nazvali izdajnikom i podanikom odlukom. 68 Najkrai odgovor na pitanje kako objasniti ovaj radikalski zaokret glasi zbog sinekura za zaslune partijske aktiviste. Moralna satisfakcija nije dovoljna, lojalnost stranci i trud uloen u njen uspeh zahtevaju i materijalnu nadoknadu, esto preko raznih
politikoj sceni. Pored loeg iskustva sa minulih izbora na kojima je SVM, "zbog lojalnosti autonomakoj ideji",59 ostao bez mandata u republikom parlamentu, do pregrupisavanja je dovela i radikalizacija politikog polja i sve snaniji uspon radikala. Na decembarskim izborima Srpska radikalna stranka je osvojila vie glasova nego sve autonomake stranke zajedno, dok je na pokrajinskim izborima60 u Skuptinu Vojvodine ula kao stranka sa najveim brojem osvojenih mandata, ak 36.61 Osim na pokrajinskim, radikali su uspeh zabeleili i na lokalnim izborima. U Bakoj Palanci, na primer, radikali u protekle etiri godine nisu imali nijednog odbornika a na lokalnim izborima osvojili su najvie mandata, ak 19. I u drugim vojvoanskim optinama, u Novom Sadu, Zrenjaninu, Kikindi, Vrbasu, Staroj Pazovi, Srbobranu, itd., radikali su, takoe, zabeleili uspeh.62 Pobeda radikala otvorila je neka pitanja, pre svega kako e se njihov izborni uspeh odraziti na priliv donacija i investicija u optine gde vre vlast. Iako su u predizbornoj kampanji uporno naglaavali kako nije istina da Evropa nee saraivati sa njima, prve reakcije su govorile upravo suprotno. ore uki, predsednik Izvrnog vea Vojvodine, izjavio je za Graanski list da mu je iz jedne ambasade porueno da "optine u kojima su pobedili radikali vie ne mogu oekivati pomo donatora". Po ukievom reima daleko vei i znaajniji problem od donacija je mogunost da doe do obustavljanja investicija. Projekti koji su zapoeti verovatno e se nastaviti i zavriti, napomenuo je, ali je veliko
toga, nisu bili zadovoljne ni idejama koje su izneli uesnici Subotike inicijative, posebno time da se pitanje Vojvodine internacionalizuje i da se u nju dovede monitoring grupa Saveta Evrope. 59 Povodom odluke Saveza vojvoanskih Maara da istupi iz Vojvoanskog saveza, andor Egerei, potpredsednik SVM, je izjavio da lanice ovog politikog saveza moraju vie uraditi na tome da ubede veinsko stanovnitvo u opravdanost zahteva za autonomijom, jer ne mogu samo Maari da se bore za autonomiju. Dnevnik, 6. 5. 2004. 60 Kada je o pokrajinskim izborima re treba rei dve stvari, prvo, izborna pravila su menjana u izbornoj godini, to je nespojivo sa dobrim demokratskim obiajima i, drugo, kakav e izborni model biti primenjen to je zavisilo od ishoda predsednikih izbora. Dogovorom Demokratske stranke, Lige i Saveza vojvoanskih Maara odlueno je da se izbori organizuju po meovitom modelu polovina od 120 poslanika, koliko broji pokrajinska Skuptina, birana je po proporcionalnom, a polovina poslanika po veinskom modelu. 61 Po broju osvojenih mandata, iza radikala, dolaze Demokratska stranka (34), zatim Savez vojvoanskih Maara (11) i Socijalistika partija Srbije (8). Po 7 mandata osvojili su Demokratska stranka Srbije, Pokret snaga Srbije i koalicija "Zajedno za Vojvodinu". Po dva mandata osvojili su Reformisti Vojvodine i G17 Plus, a po jedan Demokratska stranka vojvoanskih Maara, koalicija "Subotica na grad", te etiri grupe graana "Znanjem i srcem za uspenu optinu", "Za optinu Baki Petrovac", "Samo najbolje za Iniju" i "Mi moemo Mi hoemo". 62 U pomenutim optinama radikali predstavljaju najbrojniju odborniku grupaciju.
256
257

Da bi se nepovoljni demografski trendovi zaustavili potrebna je koordinirana aktivnost razliitih drutvenih podsistema. Stvaranje produktivne ekonomije ne vodi automatski do eljenog populacionog preokreta, ali je svakako jedna od njegovih najvanijih pretpostavki. injenica da se granii sa EU i da spada, u ekonomskom i privrednom smislu, u najureenije podruje Srbije, ini Vojvodinu veoma interesantnim regionom, kako u pogledu privlaenja investicionog kapitala, tako i u pogledu evropeizacije Srbije. Da bi se iskoristila atraktivnost Vojvodine, neophodno je, po reima Tihomira Stania, potpredsednika Izvrnog vea Vojvodine, da najodgovorniji ljudi u republikim institucijama shvate da je status Vojvodine kao euroregije, u ovom trenutku, na jedini realan prikljuak Evropskoj uniji. Da se to ne shvata pokazalo je, u poslednjim danima decembra, i istupanje Radeta Bulatovia, efa Bezbednosnoinformativne agencije. Naime, na sastanku Odbora za bezbednost Skuptine Srbije Bulatovi je izjavio da agencija nadgleda privatizacijom preduzea u kojima uestvuju investitori iz zemalja u okruenju, jer neki od njih tee da, privatizacijom odreenih preduzea, zaokrue neki nacionalni korpus i stvore odreenu ekonomsku celinu.73 Bulatovievu izjavu Itvan Pastor, potpredsednik pokrajinske vlade zaduen za privatizaciju, ocenio je kao sramnu. Od 400 preduzea, koliko je u Vojvodini privatizovano, samo pet je, po njegovim reima, privatizovano od strane maarskih investitora, a taj broj nije vei ni kada su investitori iz Hrvatske u pitanju. Prema Pastorovim reima, u pokrajini je izostalo, kako interesovanje domaih, tako i interesovanje investitora iz Maarske, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i drugih drava. 74
uslovili promenom naziva dokumenta, tako da je, umesto rezolucije, iz Banovine na adresu republike vlade upuena preporuka.69 Iako je, prilikom rasprave o budetu republika vlada odbila pokrajinski amandman,70 ona se kasnije, prilikom razgovora zvaninika obe vlade, usmeno obavezala da e nai naina da se Vojvodini obezbede traena sredstva. Prema reima Bojana Pajtia, predsednika pokrajinskog Izvrnog vea, Vojvodini su ova sredstva potrebna kako bi mogla da ostvaruje svoje obaveze predviene omnibus zakonom,71 ali i radi finansiranja projekata iz oblasti demografije, budui da vojvoansko stanovnitvo sve vie stari. Podaci demografa govore da se od 1948 godine broj Vojvoana starijih od 60 godina poveao skoro za 2,5 puta. U pokrajini se, prema optim merilima, 21 optina ve od 1998. godine nalazi u stadijumu demografske starosti, dok su 24 optine dobile markere duboke demografske starosti.72
upravljakih i rukovodeih pozicija. Inae, pokrajinska vlast zapoljava 1.265 ljudi. Gotovo isto toliko bilo je zaposleno i u periodu kada je Vojvodina raspolagala daleko veim ovlaenjima nego to ih ima sada. S obzirom da Vojvodina nema u svojoj nadlenosti Hidrometereoloki i Zavod za statistiku, narodnu odbranu, pravosue, itd, oit je viak zaposlenih. 69 Za Preporuku o nephodnosti veeg udela APV u porezu na zarade 2005. godine, glasao je, osim radikala, i deo poslanika DSS, to je dovelo do varnienja unutar poslanike grupe, dok su socijalisti odbili da se izjanjavaju o ponuenom predlogu. Za Preporuku je glasalo 102 od ukupno 120 poslanika, koliko broji vojvoanski parlament. 70 Nikola Novakovi, poslanik G17 plus, zahtev pokrajinske vlade ocenio je kao guranje prsta u oko i nastavak iste prie ucena i inata Vojvodine, koja neminovno izaziva aroganciju Beograda. Ocenjujui da republika vlada nema razumevanje za Vojvodinu, Bojan Pajti je, s druge strane, optuio Demokratsku stranku Srbije i G17 plus za stranaki revanizam, zbog toga to ne uestvuju u pokrajinskoj vlasti. Dnevnik, 27. 11. 2004. Nominalno pokrajinski budet je za 2005. godinu povean za 2.7 odsto, ali je on, zbog projektovane inflacije od 9 procenata, realno smanjen za oko 6 odsto. Pokrajinski budet je projektovan na 18 milijardi i 780 miliona dinara, 80 odsto budeta ine transferna sredstva iz republike namenjana platama u obrazovanju, zdravstvu, kulturi, itd, a ostatak izvorni prihodi od poreza na zarade i dobit preduzea. Inae, republiki budet je vei od pokrajinskog za oko sto puta. 71 Kao to su zatita ivotne sredine, donoenje prostornih planova, zatite prava nacionalnih manjina i verskih zajednica, sport, tekua investiciona odravanja u obrazovanju, kulturi i drugo. 72 Dnevnik, 13. 6. 2004. Pokrajinski sekretarijat za demografiju, porodicu i drutvenu brigu o deci izradio je program demografskog razvoja Pokrajine kojim se, u cilju suzbijanja bele kuge, predvia, izmeu ostalog, stimulisanje raanja treeg, odnosno etvrtog deteta u porodici. Svakom detetu koje se rodi kao tree, odnosno etvrto u porodici bie obezbeen pokrajinski deiji dodatak, dok e njihov boravak u vrtiu, po reima Novke Moji, pokrajinskog sekratarica za demografiju i drutvenu brigu o deci, biti besplatan, bez obzira na materijalni status roditelja. Dnevnik, 17. 12. 2004.
Zakljuci i preporuke:
Zbivanja u Vojvodini pokazuju da je i tokom 2004. godine nastavljen uspon nacionalistikih snaga. Meuetniki incidenti nisu naili na adekvatan odgovor dravnih organa, to je samo dodatno ohrabrilo izgrednike. S druge strane, zaotravanje interetnikih odnosa izazivalo je zabrinutost pripadnika manjinskih zajednica i dovelo do internacionalizacije "maarskog pitanja". Uspon desnice pokazao je da je autonomaki blok potpuno dekonsolidovan i u defanzivi. Pokuaj autonomaa da se okupe i na izborima suprotstave politikim snagama koje Vojvodinu prisvajaju kao ekskluzivnu srpsku provinciju nije uspeo, a njihovom pozivu da prisustvuju Svevojvoanskoj konvenciji u Subotici nisu se odazvali predstavnici nekih uticajnih lanica meunarodne zajednice. Prema reima Johanesa Svobode, zamenika efa misije Evropskog parlamenta za bive jugoslovenske drave, Kosovo je najvanije pitanje u politici Evropske unije prema Srbiji, to znai da pitanje Vojvodine moe biti stavljeno na dnevni red tek poto se rei problem
73 74
Graanski list, 30. 12. 2004. isto
258
259
Kosova.75 Njegova sve izglednija nezavisnost izazvala je meu autonomaima bojazan da bi meunarodna zajednica u tom sluaju, a u elji da pacifikuje srpske nacionaliste, ovima uinila ustupke u pogledu vojvoanske autonomije. Ti ustupci ne bi morali da vode ka potpunom ukidanju autonomije, jer, kako ponaanje radikala pokazuje, ni njeni najvei protivnici ne ele da se lie mogunosti da institucionalno zbrinu svoje zaslune partijske aktiviste. Svoenje autonomije na fasadu unitarne, nacionalne drave ojaalo bi zahteve za teritorijalnim etnikim autonomijama, blokiralo razvojne potencijale Vojvodine, a Srbiju jo vie udaljilo od njenog deklarisanog cilja ukljuivanju u Evropsku uniju. Helsinki odbor za Ljudska prava stoga preporuuje: Da se u Vojvodini uspostavi autonomija koja odgovara njenim kulturnim, istorijskim i ekonomskim predispozicijama; da vlada uini sve napore kroz aktivnu manjinsku politiku kako bi se manjine oseale ravnopravnim graanima Vojvodine i Srbije; da meunarodna zajednica uini sve kako bi se Vojvodina sa svojim kapacitetima to pre pretvorilka u lokomotivu razvoja i Vojvodine i Srbije; da se ubrzaju regionalne veze Vojvodine sa Hrvatskom, Maarskom i Rumunijom kako bi to pre dolo do revitalizacije i ekonomskog oporavka itavog regiona:
Sandak: Jo uvek osetljivo podruje

Sandak se nalazi na tromei Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine i administrativno je podeljen izmeu dve lanice dravne zajednice Srbije i Crne Gore. Srbiji tako pripada est sandakih optina (Novi Pazar, Sjenica, Tutin, Priboj, Prijepolje i Nova Varo), a Crnoj Gori pet (Bijelo Polje, Roaje, Plav, Pljevlja i Berane). Ova granica uspostavljena je nakon zavretka Prvog balkanskog rata, 1912. godine, a pre toga je Sandak bio u sastavu Otomanske imperije. Ova regija nikad nije imala poseban status, niti bilo kakav oblik automonije ni u vreme bive Jugoslavije ni u teritorijalnoj podeli Srbije i Crne Gore. Meu bonjakim stanovnitvom Sandaka ipak je veoma jak oseaj regionalne pripadnosti. Srpski deo stanovnitva ovu regiju radije zove Raka oblast i o Sandaku govori kao kolevci srpske drzavnosti. U okolini Novog Pazara nastao je Ras, prva srednjovekovna srpska drava, a tu su i poznati pravoslavni manastiri Sopoani i urevi stupovi. Po optinama, procenat bonjakog stanovnitva iznosi: Novi Pazar- 80 odsto, Tutin 97 odsto, Sjenica 85 odsto, Prijepolje 40 odsto, Priboj 10 odsto, Nova Varo 8 odsto, Roaje 95 odsto, Bijelo Polje 45 odsto, Plav 80 odsto, Pljevlja 30 odsto i Berane 30 odsto. Prema rezultatima popisa odranog u Srbiji 2002. godine, u srbijanskom delu Sandaka ivi 235.567 stanovnika. Bonjaka-Muslimana ima 132. 350, (ogromna veina pripadnika ovog naroda na popisu se izjasnila kao Bonjaci, dok je manji broj za svoju nacionalnu pripadnost koristio stari termin, Muslimani. Termin Bonjak usvojen je na skupu bonjakih intelektualaca u Sarajevu 1993. godine) Srba 89. 396, a ostalih oko pet hiljada. U celoj Republici ivi 136.087 Bonjaka i 19.503 Muslimana, to ini oko dva odsto stanovnitva Srbije. U Crnoj Gori Bonjaci su trei narod po brojnosti. Od ukupno 672.656 graana ove Republike, Crnogoraca je 273.366 ili 40,64 odsto, Srba 201.892 ili 30,01 odsto, Bonjaka 63.272 ili 9,41 odsto, Albanaca 47.682 ili 7,09 odsto, a Muslimana 28.714 ili 4,27 odsto. Po zavretku rata u Bosni i Hercegovini i oruanih sukoba na Kosovu, veina zapadnih i ovdanjih analitiara predviala je da e Sandak postati novo krizno podruje. Na srecu, njihova predvianja se nisu obistinila, te u Sandzaku, sem povremenih incidenata nije bilo ozbiljnih sukoba. Na poetku rata u BiH, uglavnom u pograninim delovima Sandaka, Bukovici i Priboju,
261
75
Dnevnik, 19. 10. 2004.
260

Od pada Miloevia, meunacionalni incidenti u Sandaku sveli su se uglavnom na izgrede i tue navijaa, povremeno pojavljivanje letaka i grafita ovinistike sadrine, verbalne napade i kamenovanje svetenih lica. Ni u jednom incidentu, na sreu, nije bilo ni mrtvih ni tee povreenih. Prolu godinu u Sandaku obeleili su i estoki meubonjaki politiki sukobi, ali i prie o jaanju islamskog fundamentalizma. Od februara prole godine kada je pukovnik Momir Stojanovi, tadanji naelnik Vojno bezbedonosne agencije, izaao u javnost sa tvrdnjama da u Sandaku postoje islamske ekstremistiko-teroristike organizacije, navodni sandaki fundamentalizam jedna je od nezaobilaznih tema beogradskih medija. Na opasnost islamskog ekstremizma u ovoj regiji upozorio je i ministar unutranjih poslova Srbije Dragan Joi, koji je, govorei stranim parlamentarcima u Skuptini SCG, polovinom marta 2004. godine, rekao, da u pojedinim sandakim gradovima postoje vehabije, koje je okarakterisao kao "jedan od najveih bezbedonosnih rizika za Srbiju". Joi je rekao da ima dovoljno injenica da se kae, kako se "jedna grupa sprema i obuava za neto" i dodao, kako ne bi voleo da je "to neto terorizam". Najdalje je otisao analitiar Tomislav Kresovi koji je za beogradski dnevnik Internacional tvrdio da e islamski fundamentalisti tokom junske predsednike kampanje i posete predsednikog kandidata Srpske radikalne stranke Tomislava Nikolia Novom Pazaru izvesti teroristiku akciju za koju bi optuili srpske radikale. Kresovi, jedan od vodeih zastupnika prie o "zelenoj transverzali" i islamskoj opasnosti koja preti Srbiji, tvrdio je da ekstremni Bonjaci u Novom Pazaru ele da ponove "scenario Markale" i tako se izbore za internacionalizaciju sandakog pitanja. Tomislav Nikoli je posetio Novi Pazar, odrao predizrorni skup u lokalnoj crkvi, a ne samo da nije eksplodirala nikakva bomba ve je poseta prola bez bilo kakvih incidenata. Protiv Kresovia je udruenje graana iz Tutina "Ruka" podnelo krivinu prijavu zbog irenja lanih vesti, ali reakcija dravnih organa je izostala. Najveu panju javnosti izazvao je intervju tadanjeg direktora Vojno bezbedonosne agencije pukovnik Momir Stojanovia u kojim je on upozorio da se, na osnovu saznanja domaih slubi i kontakata s bezbednosnim agencijama drugih zemalja, u narednom periodu moe oekivati znaajniji prodor radikalnog islama i terorizma na Zapadni Balkan, ukljuujui i teritoriju Srbije i Crne Gore. "Operativna saznanja VBA pokazuju da na podruju Rako-polimske oblasti i severu Crne Gore (Sandzak) deluju islamske ekstremistike organizacije 'Vehabija' i 'Crvena rua', 'Tarikat' deluje u Makedoniji, a na Kosmetu i severu Albanije i elije 'al Kaide" naglasio je Stojanovi. - Raspolaemo, takoe, podacima da al-Kaida ima svoja uporita na Kosovu i Metohiji i severu Albanije, u mestima Bajram Curi, Kruma i Tropoja i
bilo je vie oruanih napada na bonjaka sela i otmica graana SCG bonjake nacionalnosti. Najpoznatije su otmice i ubistva 17 Bosnjaka iz pribojskog sela Sjeverin i 19 putnika bonjake nacionalnosti iz voza Beograd-Bar u stanici Strpci. Za oba sluaja su okrivljeni pripadnici vojne formacije hakog optuenika Milana Lukia iz Republike Srpske. Kao "relikt prolosti" ostao je i novopazarski sudski proces protiv 24 Bonjaka, uglavnom simpatizera ili lanova SDA, koji su 1993. godine osueni zbog udruivanja radi neprijateljske delatnosti i ugroavanja teritorijalnog integriteta SRJ. Vrhovni sud Srbije je 1995. godine ponitio presudu i naloio novo suenje. U meuvremenu su neki optueni napustili zemlju, a drugi umrli, te sud u Novom Pazaru stalno odlae nastavak suenja. Pojedini optueni veruju da dravni organi namerno odugovlae s ovim procesom kako drava ne bi priznala da se radi o montiranom politikom procesu. Nakon zavretka rata u BiH, u Sandaku nisu zabeleeni ovako drastini primeri krenja ljudskih prava, ali je bilo sporadinih provokacija. Od 5. oktobra 2000. godine, sandaki Bonjaci se aktivnije ukljuuju u politiki ivot Srbije, a nove vlasti na razliite naine pokuavaju da dokau novu politiku prema pripadnicima nacionalnih manjina. Tako je Rasim Ljaji, jedan od politikih lidera sandakih Bonjaka postao ministar za ljudska i manjinska prava SCG, dr Mehmed Beovi je prvi sandaki Bonjak koji je imenovan za ambasadora i to u Maroku, Univerzitet u Novom Pazaru je dobio dozvolu za rad, drava je poela aktivnije da pomae obnovu objekata Islamske zajednice, ali i da kreditira razliite privredne projekte.
Blia prolost, islamski fundamentalizam i vehabije

Da nije lako zaboraviti nedavnu prolost, naroito ovinistiku ideologiju koja je karakterisala viegodinju vladavinu Slobodana Miloevia, pokazao je i incident kojim je poela 2004. godina. Na pravoslavni boi prole godine, graane Sjenice uznemirili su leci zastraujue sadrine. "Oj, Sjenice, druga Srebrenice" i "Oj, Pazaru, novi Vukovaru", poruke su sa letaka na kojima je bio iscrtan dvoglavi orao. Policija je sprovela bezuspenu potragu za autorima letaka koji su uznemirili graane, a lokalne srpske partije faktiki nisu ni reagovale na ovaj sluaj izuzev optinskog odbora DS u Sjenici koji je "osudio ovu pojavu" i od policijskih organa zatraio hitno otkrivanje poinioca. Sandaki intelektualni krug i Sandaki odbor za zatitu ljudskih prava i sloboda, ija su sedita u Novom Pazaru, reagovali su zajednikim saoptenjem za javnost"1 Sandaki intelektualni krug i Sandaki odbor za ljudska prava, iako nemaju nacionalnu konotaciju okupljaju uglavnom Bonjake.
Danas, 15. 1. 2004.
262
263

nisu opasnost ni za dravu ni za graane. Komentariui izjavu ministra Joia o vehabijama, muftija Zukorli je naglasio da nije dobro "to se opet daju proizvoljne izjave sa najviih instanci koje bi, ukoliko poseduju neke informacije trebalo da preduzmu odreene korake. Ovakve prie posebno teko padaju nakon spaljivanja damija u Niu i Beogradu i to nije adekvatan odgovor na zahtev bonjakog naroda koji je uputio deklaraciju svim visokim funkcionerima ove drave traei da se javno izjasne da li su Bonjaci i muslimani bezbedni u ovoj dravi. Posledice ovakvih izjava su loe jer dolaze u vreme koje je optereeno deavanjima na Kosmetu, a i jednom optom hajkom protiv islama koju vidimo u medijima".5 Ministar za ljudska i manjinska prava SCG Rasim Ljaji, takoe smatra da se vehabijama pridaje prevelika vanost u beogradskim medijima, jer, kako on kae, "Vehabije ne predstavljaju pretnju za dravu. Oni su mnogo vea pretnja islamskoj zajednici i islamskom uenju, jer se radi o pravcu koji je u islamu nepriznat. Davanje tolikog znaaja vehabijama tetno je za dravu. To je vie posao Islamske zajednice nego dravnih organa"6. Martovsko nasilje na Kosovu uzdrmalo je meunacionalne odnose u centralnoj Srbiji, a paljenje damija u Beogradu i Niu okiralo je ovdanje Bonjake. Strah je tih dana bio prisutan i na ulicama sandakih mesta, a pojedinci su strahovali od bonjako-srpskog sukoba u ovoj oblasti. Do ikakvih meunacionalnih incidenata nije dolo, a bonjake stranke i Islamska zajednica odgovorile su deklaracijama i apelima za mir. Sve bonjake stranke osudile su nasilje i skrnavljenje pravoslavnih bogomolja na Kosovu, kao i napade na graane nesrpske nacionalnosti i paljenje damija u centralnoj Srbiji. Do razlika meu njima je dolo u oceni reakcije drave na ove incidente. Ministar za ljudska i manjinska prava SCG i lider Sandake demokratske partije, Rasim Ljaji smatrao je da motivi napada na pravoslavne objekte na Kosovu i islamskih u Srbiji nisu isti, i da iza paljenja damija ne stoje organizovane politike grupe. Odmah po paljenju damija Ljaji je razgovarao sa ambasadorima muslimanskih zemalja u Beogradu koje je ubeivao da drava osuuje ove incidente i da je spremna da zatiti graane muslimanske vere. Ostali sandaki politiari pa i sam muftija Muamer Zukorli nisu bili toliko ubeeni u spremnost drave da zatiti muslimane, a Sulejman Ugljanin, lider Bonjakog nacionalnog vijeca Sandaka (BNVS) veruje da su za incidente u Beogradu, Niu, Novom Sadu i ostalim gradovima Srbije odgovorni i najvii dravni funkcioneri. BNVS je, na svojoj sednici, osudilo nasilje na Kosovu, ali i izrazilo zabrinutost "zbog nespremnosti dravnih organa da sauvaju mir u zemlji". Ugljanin smatra da paljenje dzamija predstavlja vrhunac antiislamske kampanje u Srbiji i da je nasilje na Kosovu samo posluilo kao povod.
da deluju u zapadnoj Makedoniji u Tetovu, Kievu i Gostivaru rekao je Stojanovi2 Tadanji Stojanoviev nadreeni ministar odbrane Srbije i Crne Gore, Boris Tadi ocenio je, meutim, da "ne postoji dramatina pretnja" teroristikih organizacija po bezbednost zemlje i da ona nije nita vea nego prethodnih godina. Komentariui poruke Stojanovievog intervjua, Tadi je rekao da mu je pukovnik Stojanovi rekao da je "pogreno interpretiran".3 Tvrdnjom o pogrenoj interpretaciji nisu bili zadovoljni mnogi u Crnoj Gori, vladajua Demokratska partija socijalista, albanske i bonjake stranke. U srbijanskom delu Sandaka reagovali su Islamska zajednica i sve vodee bonjake stranke. Svi su traili od Stojanovia da dokae svoje tvrdnje o islamskim teroristima u Sandzaku ili da bude smenjen. Stojanovi je, odlukom Vrhovnog saveta odbrane, smenjen nekoliko meseci kasnije. Kuriozitet je injenica da je na istoj sednici Stojanovi smenjen, ali i unapreen u in general-pukovnika. Sve bonjake partije, udruenja graana, kao i Islamska zajednica odbacili su tvrdnje o islamskom ekstremizmu u Sandaku, mada priznaju da postoje vehabije. Da je oseaj pripadnosti islamskoj religiji sve jaci meu sandakim Bonjacima vidi se i na ulicama Novog Pazara, najveeg sandakog grada. U ovom gradu sada se mogu videti "pokrivene" devojke, to je pre neku godinu bilo nezamislivo. Takoe se mogu videti i mladii s tipino muslimanskim bradama i u nonji koja podsea na arapsku. Ovakva manifestacija pripadnosti islamu moe se tumaiti pre svega sa psiholokosociolokog, ali i politikog aspekta. Rat u Bosni, antiislamska kampanja koja je u delu meunarodne javnosti usledila nakon 11. septembra 2001, kao i amerika okupacija Iraka, ojaali su oseaj pripadnosti Islamu meu sandzakim Bosnjacima. Generalno posmatrano, na prostorima bive Jugoslavije jaaju pokuaji vraanja "tradicionalnim vrednostima" i veri, ali oigledno ne postoji jednak odnos prema religijama. Dok retko koji beogradski politiar u okretanju mladih Srba ka pravoslavlju vidi opasnost (tavie, veina to zduno propagira), okretanje mladih Bonjaka islamu, karakterie kao islamski fundamentalizam. Lokalna policija, kao ni Bezbedonosno-informativna agencija do sada nisu izali ni sa jednim podatkom o postojanju neke organizovane ekstremistike islamske grupe u Sandaku, a ne postoje ni podaci o broju pripadnika vehabija. Muftija sandaki Muamer Zukorli kae da je "istina da postoje ljudi koji drugaije izgledaju, misle, pa mogu i veru da drugaije doive". Muftija Zukorli kae da se "to vidi na ulici. Nose malo due brade, ili ire nogavice. Meutim, da li je to dovoljno da optuite nekoliko desetina ili vie ljudi, ceo narod, pa ak i institucije za ekstermizam i nacionalizam rekao je Zukorli. 4 On istie da vehabija u Sandaku ima u zanemarljivom broju i da
Tanjug, 1. 2. 2004. Beta, 2. 2. 2004. 4 Danas, 6. 2. 2004.
2 3
5 6
Blic, 8. 5. 2004. Blic, 8. 5. 2004.
264
265

pravoslavnim kolegama zameraju da ne reaguju na ekstremistike pojave sa srpske strane i da preuveliavaju incidente protiv SPC. Jedan od skupova na kojima su se pojavili predstavnici obe konfesije odran je u oktobru 2002. godine u Novom Pazaru. Na skupu koji su organizovali Fondacija Konrad Adenauer i Sandaki odbora za zatitu ljudskih prava i sloboda "Savremene migracije", bilo je rei i o ulozi crkvenih i verskih zajednica. U ime SPC govorio je vladika Artemije koji je rekao da "postoji neka latentna elja i nastojanje kod nekih kako domaih, tako i stranih faktora, da se pitanje tzv. Sandaka internacionalizuje, da se u bilo kom vidu izdvoji iz ustavno-pravnog okvira Srbije" i uporedio to sa poetkom krize na Kosovu. Vladika Artemije smatra da "Zabrinjava injenica da uslove demokratskijeg i boljeg ivota sve vie zloupotrebljava jedna manja, ali utucajna muslimanska politika grupa. Ona direktno ili indirektno vri pritisak na pravoslavni ivalj, to neretko dovodi i do problematinih i neeljenih reakcija sa druge strane i na taj nain produbljuje konfrontaciju meu graanima. Forsiranje bonjakog identiteta i bonjakog jezika nije vie prosto pitanje zatite kulturno-verskog identiteta, koliko je poluga novih politikih i teritorijalnih aspiracija".8 On je Islamskoj zajednici zamerio da se ne suprotstavlja ekstremnom pokretu vehabija. Ovakve kritike sandaki muftija Muamer Zukorli redovno odbacuje. Osnivaka skuptina Islamske zajednice Sandzaka odrana je u Novom Pazaru u oktobru 1993. godine. Na njenom elu se od poetka nalazi Muamer Zukorli, koji je roen 1970. godine u selu Orlje, pored Tutina. Zavrio je medresu "Gazi Husrev-beg" u Sarajevu i islamski fakultet u Aliru. Uporedo sa funkcijama muftije i predsednika Meihata (Stareinstva) Islamske zajednice Sandzaka, Zukorli je dekan Islamske akademije u Novom Pazaru, rektor Univerziteta u Novom Pazaru i lan Rijaseta Islamske zajednice BiH. Sandaki muslimani i Islamska zajednica Sandaka priznaju Rijaset Islamske zajednice BiH za centralnu versku vlast, a reis-ul-ulemu Mustafu Ceria za lidera ovdanjih muslimana. Muftija Zukorli uvek tvrdi da njegova islamska zajednica nije politika organizacija, ali je u vie sluajeva kritikovao pojedine sandake politicare, naroito Sulejmana Ugljanina, predsednika SDA. Da muftija Zukorli postaje sve znacajniji politiki faktor pokazuje i to to je obavezni sagovornik zvaninika iz Beograda i diplomatskih predstavnika. Ovakav odnos prema Islamskoj zajednici pokrenuo je pokojni premijer Zoran ini, koji je u dravnu delegaciju u poseti Ujedinjenim Arapskim Emiratima uvrstio i muftiju Zukorlia. Bivi premijer Srbije Zoran ivkovi i sadanji predsednik Boris Tadi su tokom poseta Novom Pazaru izbegli susrete sa Sulejmanom Ugljaninom i lokalnim rukovodstvom koje je on predvodio, ali su zato razgovarali sa muftijom Zukorliem.
Na sednici BNVS, Sulejman Ugljanin je povezao napade na muslimane i njihove bogomolje sa izjavom Momira Stojanovia, tadanjeg direktora Vojnobezbedonosne agencije, da u Sandzaku, na Kosovu i u Crnoj Gori deluje vie Islamskih fundamentalistikih organizacija koje se spremaju i za teroristike napade. On je konstatovao da je "nakon toga poela jaka medijska kampanja protiv Bonjaka i protiv muslimana uopte.7 Povodom nasilja na Kosovu i centralnoj Srbiji, u Novom Pazaru je, na inicijativu muftije Zukorli, odran sastanak bonjakih stranaka, nevladinih organizacija i predstavnika pojedinih optina. U usvojenoj Deklaraciji se najotrije osuuju nasilje na Kosovu i napadi na sve verske objekte i nasilje. Muftija Zukorli je ocenio da muslimani i Bonjaci paljenje damija u Srbiji ne doivljavaju kao obian napad i materijalni gubitak i "ne prihvataju retoriku nekih predstavnika vlasti u Beogradu kojom se pokuava opravdati akt nasilja prema damijama u Niu i Beogradu". U dokumentu se izraava zabrinutost i strepnja povodom obnavljanja "govora mrnje" u javnim nastupima, tampi i elektronskim medijima i istie, da je "nedopustiva antiislamska kampanja kojom se, naroito u poslednje vreme, eli izjednaiti islam i terorizam".
Srpska pravoslavna crkva i Islamska zajednica

Kao i u ostaku Srbije, Srpska pravoslavna crkva je institucija u koju Srbi imaju najvee poverenje. Za Srpsku pravoslavnu crkvu ova oblast veoma je znaajna zbog manastira urevi stupovi i Sopoani, koji spadaju u najvanije pravoslavne objekte. Sandak, koga SPC, kao i ostale srpske institucije, naziva Raka oblast, ima dve eparhije: Rako-prizrensku, na ijem je elu episkop Artemije i Mileevsku koju predvodi episkop Filaret. Svoj politiki stav episkop Filaret je do sada vie puta pokazao, izmeu ostalog, apelom 2000. godine da graani glasaju za Slobodana Miloevia na izborima za predsednika SRJ i kasnijim ueem na pojedinim skupovima Srpske radikalne stranke. Novi Pazar i Tutin pripadaju Rako-prizrenskoj eparhiji, dok su Sjenica, Nova Varo, Prijepolje i Priboj pod jurisdikcijom Mileevske eparhije. Manastirima upravljaju igumani: u Sopoanima protosinel Mihailo (Toi), u urevim Stupovima protosinel Petar (Ulemek), a na elu manastira Crna Reku kod Ribaria je otac Nikolaj (Nikoli). Odnosi izmeu velikodostojnika SPC i Islamske zajednice u Sandzaku svode se na razmenu kurtoaznih umirujuih izjava, mada povremeno ima i kritikih tonova. SPC prigovara Islamskoj zajednici da ne ini dovoljno na zaustavljanju vehabija i islamskog fundamentalizma, dok muslimanski verski velikodostojnici svojim
Danas, 20. 3. 2004.
Pravoslavlje, 2002.
266
267

nacionalnosti pobude identifikaciju sa dravom Srbijom, te je i dalje jaka njihova vezanost za jugoslovenske dravotvorne projekte. Veina bonjakih politiara u srbijanskom delu Sandaka ubeena je da izmeu politike zvaninog Beograda i Podgorice prema Bonjacima nema nikakve razlike. Sulejman Ugljanin, predsdnik Bonjakog nacionalnog vea, ocenjuje da "Bonjacima nije nita bolje u Crnoj Gori nego u Srbiji, a ukanovi jednako ignorie Sandak kao to to ini i Beograd". efko Alomerovi, predsednik Helsinkog odbora za ljudska prava u Sandaku, ide i korak dalje i optuuje ukanovia da zloupotrebljava i vara Bonjake Crne Gore.On kae da "ukanovi za Bonjake nije uinio nita, a predstavlja se kao veliki zatitnik manjinskih zajednica. Kad god je u politikoj krizi ili raspie izbore pa mu zatrebaju bonjaki glasovi, ukanovi zakae suenje Neboji Ranisavljeviu, optuenom za otmicu i ubistvo Bonjaka u trpcima. Dobije tako bonjake glasove, jer se toboe zalae za rasvetljavanje ovog zloina i posle nikom nita". Bonjaki politiari u Srbiji plae se da bi, ukoliko na crnogorskom referendumu pobedi ukanoviev koncept nezavisne Crne Gore, Bonjaci mogli da budu proglaeni za krivce. Za opstanak SCG sigurno bi se listom opredelili Srbi u Crnoj Gori, a i znaajan procenat Crnogoraca. O statusu Crne Gore i budunosti SCG presudili bi onda pripadnici manjina, Bonjaci i Albanci. Kako Bonjaka ima vie, njihovo opredeljenje bi moglo da bude odluujue, te otuda strah da bi pripadnici bonjakog naroda u tom slucaju bili proglaeni za glavne krivce. Takve izjave mogu se uti i od lidera prosrpskih stranaka u Crnoj Gori, Boidara Bojovia i Predraga Bulatovia, predsednika Demokratske stpske stranke i Socijalistike narodne partije.
Odnos prema SCG i budunosti Dravne zajednice

Pitanje nezavisnosti Crne Gore je podelilo sandake Bonjake po republikim avovima. Bonjaci u srbijanskom delu Sandaka odluno se zalau za ouvanje SCG, (Prema podacima beogradskog Instituta za drutvena istraivanja, saoptenim poetkom godine, Bonjaci spadaju u vrh zagovaraa opstanka SCG, a za Dravnu zajednicu se opredelilo oko 80 odsto pripadnika ovog naroda), dok su njihovi sunarodnici u crnogorskom delu Sandaka bar jednako "zagrejani" za nezavisnu Crne Gore. Vezuje ih samo jedna elja da eventualna dravna granica izmeu Srbije i Crne Gore, koja bi raspolutila ovu regiju, ne otea meusobnu komunikaciju i omogui bar kulturno -ekonomske veze Sandaklija. Premijer Srbije Vojislav Kotunica kao jedan od razloga opstanka Dravne zajednice redovno navodi i Sandak, to jest podelu bonjakog naroda koju bi doneo raspad SCG. Ovakva podvojenost Bonjaka o ovom vanom politikom pitanju moe se razumeti jedino uspehom koji je Milo ukanovi, premijer Crne Gore postigao u privlaenju simpatizera i glasaa bonjake nacionalnosti. Vanu ulogu u takvoj orijenatciji imali su i esti politiki sukobi unutar SDA Crne Gore. Od izbijanja otvorenog sukoba biveg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloevia i Mila ukanovia, premijera Crne Gore i lidera Demokratske partije socijalista, bonjake nacionalne stranke skoro su potpuno marginalizovane. Na poslednjim parlamentarnim izborima u toj republici, koalicija tri bonjake stranke, iju je okosnicu inila SDA, doivela je potpuni debakl osvojivi tek oko 4000 glasova. Bonjaka koalicija tako nije prola cenzus i sadanji crnogorski parlament nema predstavnika nacionalne stranke Bonjaka. Primera radi, SDA Crne Gore je u prvom sazivu imala devet poslanika u crnogorskoj Skuptini. U sadanjem sazivu Skuptine Crne Gore ipak ima pripadnika ove nacije, a Bonjaci se uglavnom opredeljuju za "suverenistike" stranke, DPS, SDP i Liberalni savez. Veina Bonjaka podrava Mila ukanovia, ne toliko zbog toga to su zadovoljni politikom vladajue crnogorske garniture, koliko zbog injenice da se crnogorski premijer prvi suprotstavio Slobodanu Miloeviu, kome sandaki Bonjaci ne mogu da oproste rat u BiH i zloine nad njihovim tamonjim sunarodnicima. Njihovom opredeljenju ka koaliciji za samostalnu Crnu Goru doprineli su i povremeni antibonjaki istupi elnika suparnike koalicije. ukanovi, uz to, veto koristi pojedine istorijske primere tolerantnog odnosa Crnogoraca prema Bonjacima, izgraujui tako visok stepen identifikacije pripadnika ove nacionalnosti sa Crnom Gorom. Neke druge primere iz blie ili dalje istorije, "istragu poturica", pokolj u ahovia Polju, ili napade i ubistva Bonjaka u Pljevljima i u Bukovici na poetku rata u BiH, veto izbegava. Srpski politiari nisu, pak, uspeli da kod svojih sugraana bonjake
268
Ekonomska kriza i porast narkomanije

Tokom prole godine, bonjake stranke u Sandaku nisu pokretale pitanje statusa regije i Bonjaka. Ranijih godina usvajani su memorandumi, deklaracije i rezolucije, kojim su od Beograda i Podgorice traeni razliiti oblici automonije ili garantovanje prava Bonjaka. Najpoznatije akcije u tom pravcu bili su referendum o autonomiji i Memorandum o specijalnom statusu Sandaka tadanje SDA i Muslimanskog nacionalnog vijea Sandaka. Na referendumu koji je odran u oktobru 1991. godine ogromna veina sandakih Bonjaka glasala je za autonomiju i pravo prikljuenja regije nekoj od jugoslovenskih republika. Memorandumom koji je usledio za Sandak je traen najvii stepen autonomije, koja se u pojedinim segmentima graniila s drzavnou. Ni Beograd ni Podgorica nisu eleli da razgovaraju o ovom dokumentu koji je oznaen kao separatistiki. Septembra 2003. u Novom Pazaru je osnovan Nacionalni savet bonjake zajednice u SCG. Prema Saveznom zakonu o pravima pripadnika nacionalnih manjina, etnike grupe su dobile pravo da organizuju svoje savete koji bi se bavili uglavnom ouvanjem kulturnog identiteta i obrazovanjem. Koristei
269

je bio znaajna raskrsnica trgovine drogom i prostitucijom. Kako u gradu vie nema puno para, noni barovi koji su bili stecite prostitucije uglavnom su zatvoreni, a Novi Pazar se prvi put suoava sa novim problemom narkomanijom. Policija je poetkom 2004. godine procenila da se vie od hiljadu mladia i devojaka u Novom Pazaru konstantno drogira, a da je broj onih koji povremeno uzimaju drogu bar pet puta vei. Poetkom godine, prema nezvaninim podacima, ove cifre su bar duplirane. Dr Seljatin Kajku,neuropsihijatar iji pacijenti uglavnom imaju izmeu 17 i 22 godine, smatra da su "Narkomani u Novom Pazaru izabrali, naalost, najteu drogu protiv koje se medicina najtee bori kokain. A ono to je karakteristino jeste da narkoman obino pone s marihuanom, a kasnije prelazi na jae droge. U novije vreme vrlo brzo se prelazi put od marihuane do heroina". On istie da je: "Uoljivo pogoranje kada je re o prosenoj starosti narkomana. Nisam imao pacijente iz osmogodinje kole ali ima mnogo srednjokolaca koji koriste teke droge i primetno je da sve mlai Novopazarci stupaju u surovi svet narkomanije". U policiji je saopsteno da svi narkomani Novog Pazara konzumiraju "robu" koju nabavljaju ovdanji trgovci. Sva "roba" u Novi Pazar stie preko Kosova, a potie iz Turske. U novopazarskoj policiji upozoravaju da se narkomanija iri i u Tutinu i Sjenici.10
prava koja proistiu iz ovog zakona, bonjaki Nacionalni savet je prole godine usvojio odluku o nacionalnim praznicima i simbolima. Time je zastava bonjake manjine postao grb sa titom sa po tri polumeseca i ljiljana na beloj podlozi. Zastava je zvanino promovisana 14. maja 2004, isticanjem na novopazarskoj tvravi, to je deo srpske javnosti i medija shvatio kao provokaciju. Isti su jo tee prihvatili uvoenje bosanskog jezika u kole u Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu. Prema istom saveznom zakonu, uenici manjinskih nacionalnosti dobijaju pravo da izuavaju maternji jezik i kulturu kao izborni predmet bar jedan as nedeljno. Uslov je da se u toj sredini odreeni procenat graana izjasni da pripada nekoj manjini i da govori svojim jezikom. Iako su Bonjaci u tri veinsko bonjake optine u srbijanskom delu Sandaka ispunjavali ove uslove, to zbog neaurnosti Nacionalnog saveta, to zbog blokade Ministarstva prosvete, bosanski nije na vreme postao izborni predmet. Nadlene institucije Srbije ne prihvataju termin bosanski jezik, koji je kao maternji jezik Bonjaka zvanino prihvaen na skupu bonjakih intelektualaca u Sarajevu. Prvi as bosanskog odran je u O "Ibrahim Baki" u selu Leskova kraj Tutina, 22. oktobra 2004. godine. Biva ministarska prosvete Ljiljana oli nije htela da potpie odluku o uvoenju bosanskog u kole u Sandzaku i to je, nakon preporuke Nacionalnog saveta koji pri Vladi Srbije okuplja predstavnike svih manjina, uinio njen naslednik Slobodan Vuksanovi. Poslanici Srpske radikalne stranke zbog toga su Skuptini uputili zahtev za opoziv Vuksanovia, a o uvoenju bosanskog je raspravljao i skuptinski Odbor za prosvetu. Poslednjih godina Sandaklije se suoavaju sa tekom ekonomskom krizom, te su politike teme stavljene u drugi plan. Novi Pazar je tokom devedesetih godina bio centar trgovine Srbije, a novac je zaraivan i proizvodnjom dinsa, obue i nametaja. U meuvremenu je kupovna mo graana Srbije drastino pala, UNMIK je onemoguio trgovinu s Kosovom, a nelojalna konkurencija je dotukla novopazarsku privredu. "Dva su glavna uzroka propasti novopazarske privrede. Prvi je opta politika situacija koja uzrokuje nesigurnost, tako da investitori zatvaraju dep i uvaju novac za bolja vremena. Uz to dolazi i nelojalna konkurencija Kineza. Fakturisana vrednost carinjene robe iz Kine je i po desetak puta manja od stvarne, a najbolji primer jesu njihove farmerke koje na papiru kotaju sedam dinara. Mirsad upljanin Dimi, vlasnik privatnog preduzea MBG u Novom Pazaru i dugogodinji predsednik Udruenja privatnih preduzetnika i zanatlija kae da se " Mi radujemo kada nam neko da pomo od stotinak miliona dolara, a Kinezi iznose milijarde iz zemlje i nikom nita". 9 U Novom Pazaru je odrano vie protesta protiv lokalnih kineskih trgovaca, a od lokalnih i republikih vlasti traeno je da Kinezima zabrane rad u Srbiji i tako sauvaju domau trgovinu. Zbog geografskog poloaja Sandak
9
Sportski i politiki incidenti

I protekle godine je u Sandaku zabeleeno nekoliko sportsko-politikih incidenata. U poslednje dve-tri godine postalo je gotovo pravilo da na fudbalskim utakmicama Novog Pazara ili nakon sportskih uspeha reprezentacije SCG dolazi do incidenata. Prole 2004. najpre je poetkom marta u Novom Pazaru dolo do incidenta izmeu navijaa lokalnog i beogradskog kluba Rad. Navijai Rada, poznati pod imenom United forces, spadaju u najpoznatije huligane koji bez obzira na to ko im je protivnik izazivaju incidente. Kad im je protivnik druge nacionalnosti i vere, razlozi za divljanje su jo izazovniji. Navijai Rada su u Novi Pazar doli organizovano, a odmah po ulasku na stadion su prema domaoj publici poeli da bacaju kamenice i zapaljene baklje. Sruena je ograda i na terenu su se nali navijai dva tima. Uz kamenice, tuu, psovke, ule su se prepoznatljive politicke poruke i skandiranje: "Ubi, ubi Turina", "Ubi Srbina", "Ko je drugi, ja sam prvi da pijemo turske krvi", "Od Topole pa do Ravne gore", "Srbijo plai doo ti je Haim Tai", "Od Sandzaka do Irana bie zemlja muslimana" Policija je uhapsila ezdesetak izgrednika, a angaovana je i andarmerija, koja je Beograane sprovela sa stadiona do policijske stanice i zatim ka Beogradu. Predsednik FK Novi Pazar Bedih Hodi smatra da ovi incidenti imaju dublju pozadinu.
10
Nedeljni telegraf, 19. 5. 2004.
Fonet, 8. 1. 2004.
270
271

Ugljanin je imao drugaiji stav tvrdei da je: "Grupa izgrednika okupljena oko SDP pokuava da zavije u crno ovaj grad, a ovo je osmi oruani napad na nas, a policija i dalje uti".13. Novi Pazar je posetio i republiki ministar pravde Zoran Stojkovi, koji je konstatovao da su za ovaj incident krivi i dravni organi, naroito u pravosuu, koji ne funkcioniu kako treba. Stojkovi je zakljuio da: "U Novom Pazaru sila i bande poinju da vladaju, a graani su nezatieni". On je najavio vee angaovanje drave i sreivanje stanja u lokalnom pravosuu.14 Po zavretku izbora, usledili su vienedeljni pregovori o koalicijama. Kako Ugljanin nije uspevao da prikupi dovoljan broj odbornikih glasova za formiranje optinskih vlasti, 11. novembra u restoranu Amiragin han se okupilo 26 odbornika drugih stranaka, SDP Rasima Ljajia, Stranke za Sandak Fevzije Muria i srpskih partija. Poto su imali veinu, odravaju konstitutivnu sednicu i biraju optinske organe. Ugljanin i njegova koalicija ne priznaju legitimnost odrane sednice, te u Novom Pazaru i dalje postoji paralelna optinska organizacija. Ugljanin ne prihvata ni miljenje Ministarstva za dravnu upravu i lokalnu samoupravu, po kome je legitmna sednica od 11. novembra. U reavanje ovog problema ukljuila se i beogradska kancelarija OEBS koja je pozvala Ugljanina da potuje volju graana i dopusti novim lokalnim organima normal rad. Lista za Sandzak je u Sjenici formirala veinu sa Narodnim pokretom Sandaka Demaila Suljevia, ali je koalicija propala posle nekoliko nedelja. Suljevi je optuio Ugljanina da ne potuje dogovor. Inae i Fevzija Muri i Dzemail Suljevi bili su visoki funkcioneri SDA, ali su se sukobili s Ugljaninom i napustili tu partiju.
Hodi istie da je: "Ovo jo jedan pokuaj da se unese destabilnost na sportske terene ovde. Ovi problemi su 'uvezeni' i oigledno je da stoji neko iza njih, sve se ini da ovi dogaaji dobiju politike konotacije. Zakazala je andarmerija koja je dola na ispomo. Navijai iz Beograda potpomognuti su navijaima iz severne Kosovske Mitrovice, pa ak i iz Graanice i Rake. To znai da je sve ovo bilo smiljeno. Ovo nee uspeti da poremeti nae dobre meuklupske i meunacionalne odnose.11". U maju je dolo do verbalnih incidenata na utakmici u Rakoj izmeu lokalnog kluba, iji su navijai nosili i majce s likom Radovana Karadzia i Novog Pazara. Navijai Novog Pazara takoe su organizovani u navijaku grupu koja se naziva Torcida. Imaju svoj sajt i grb sa polumesecom i ljiljanima, a prate svoj klub na utakmicama van Novog Pazara. Odgovarajui na parolu navijaa Rada "Pravoslavlje ili smrt", Torcida povremeno uzvraa transparentom "Islam e zavladati svijetom". Na utakmici sa ukarikim 5. maja, navijai Novog Pazara su istakli ovaj transparent i zbog toga i drugih nereda je njihov klub kanjen sa 200 000 dinara. Disciplinski organi Fudbalskog saveza Radove navijae nisu kanjavali zbog transparenta "Pravoslavlje ili smrt". Do sredine devedesetih godina sandzaki Bonjaci su imali monolitnu politiku organizaciju koja se svodila na Stranku demokratske akcije i Muslimansko (kasnije Bonjako) nacionalno vijee Sandaka. Sulejman Ugljanin bio je predsednik obe organizacije i neprikosnoveni sandaki lider. Ugljanina je napustio vei broj saradnika i osnivaa SDA, menju kojima je najpoznatiji Rasim Ljaji, bivi generalni sekretar SDA, a sadanji predsednik Sandake demokratske partije i ministar za ljudska i manjinska prava SCG. Ugljaninova stranka poinje da gubi ne samo uticaj ve i znaajan broj bonjakih glasova, te na septembarskim lokalnim izborima zadrava vlast samo u Tutinu. Dotada je koalicija Lista za Sandzak dr Sulejman Ugljanin imala apsolutnu vlast u sva tri veinsko bonjaka grada. Sam Ugljanin tek u drugom krugu pobeuje na izborima za predsednika optine Novi Pazar. Njegov protivkandidat Sait Kaapor iz Ljajieve SDP izrazio je sumnju u regularnost drugog kruga, ali rezultat nije preinaen. SDP osvaja mesta predsednika optina u Sjenici i Prijepolju. Kampanja za septembarske izbore bila je otrija nego prethodne, a 11. septembra pred seditem SDP u Novom Pazaru dolo je do fizikog obrauna i pucnjave izmeu Ljajievih i Ugljaninovih pristalica u kojima su ranjena dva sluajna prolaznika. Ovaj incident za koji su se meusobno optuivali aktivisti SDP i SDA ogorio je i okirao graane Novog Pazara i Srbije. Ljaji i Ugljanin su upirali prstom jedan na drugog. Ljaji je tvrdio da je: "Incident smiljen i sam Sulejman Ugljanin je najavio sukobe na skupu u Delimeu. Ovo je vien scenario. Kao to je Miloevi mislio da e tenkovima ostati na vlasti, Ugljanin zloupotrebljava decu da bi ostao na vlasti".12
11 12
Zakljuci i preporuke:
Mada slabiji po intenzitetu i bez ljudskih rtava, meunacionalni incidenti zabeleeni uglavnom u Novom Pazaru, pokazuju da je Sandak jo osetljivo podruje. Na to utie blizina Kosova i mogunost da se eventualno novi srpsko albanski sukobi i ,,ponavljanje 17. marta", reflektuju i na Sandzak, kao i konstantna propaganda beogradskih medija da e islamski fundamentalizam zapaliti Sandak.. Dravni organi se nisu angaovali na rasvetljavanju zloina nad Bonjacima i kanjavanju zloinaca i malo je verovatno da e se to desiti poto se prvooptueni za otmice u Sjeverinu i u trpcima i dalje nalaze na slobodi. U blioj budunosti se moe oekivati nastavak meubonjakih politikih sporova u Sandaku, to e tetiti samim Bonjacima koji su, nakon promena izbornog zakona i uvoenja "prirodnog praga" za stranke nacionalnih manjina, dobili mogunost vee zastupljenosti u buduem parlamentu Srbije.
13 14
Danas, 8. 3. 2004. Veernje novosti, 13. 9. 2004.
Isto. Veernje novosti, 15. 9. 2004.
272
273
Helsinki odbor smatra da je: Neophodno da dravni organi aktivnije deluju u ovoj oblasti, a njeni visoki predstavnici bi, umesto irenja nedokazanih pria o islamskom fundamentalizmu, trebalo da nastave sa politikom ukljuivanja Sandaklija u dravne strukture. neophodno je da se u policiju ukljue i Bonjaci kako bi njen nacionalni sastav odgovarao etnikoj strukturi; aktuelne vlasti bi mnogo doprinele smirivanju tenzija i poboljanju meuetnikih odnosa ukoliko bi se ozbiljno pristupilo rasvetljavanju i kanjavanju poinilaca tekih zloina nad sandakim Bonjacima, poetkom devedesetih godina; drava mora priznati odgovornost za zloine koji su poinjeni nad Bonjacima u Sandaku od 1992 do 1995. godine, jer to je jedini put ka uspostavljanju poverenja izmeu dve zajednice.
Kosovo: Reavanje statusa

Status Kosova, u 2004. godini stavljen je kao prioritetno pitanje na meunarodnu agendu, po prvi put od dolaska meunarodne misije (1999). Okonanje procesa pregovora o statusu trebalo bi da uredi srpskoalbanske odnose na novoj osnovi i doprinese stabilnosti u regionu, stvarajui osnovni okvir i uslove za potovanje ljudskih prava, prava manjina, bezbednost, borbu protiv organizvoanog kriminala i ekonomski napredak. Srpska strana pokuala je da iskoristi martovsko nasilje na Kosovu za nametanje svog plana za budunost Kosova koji bi znaio razdvajanje dve zajednice i vodio ka podeli Kosova, za ta ipak nije uspela da pridobije meunarodnu zajednicu. Pod snanim pritiskom zvaninog Beograda, kosovski Srbi skoro itavu 2004. godinu proveli su u bojkotu kosovskih institucija i radnih grupa za tehnika pitanja, ime su sebe izolovali iz procesa kreiranja kosovske politike, pa ak i pitanja koja su sami nametnuli (decentralizacija). Srbi su takoe, bojkotovali i radnu grupu za nestala lica ime su poslali poruku da im nije iskreno stalo do otkrivanja sudbine nestalih. Glavni zagovornici bojkota su Srpska pravoslavna crkva i Demokratska stranka Srbije premijera Vojislava Kotunice. Politika bojkota razgovora sa Pritinom dovela je zvanini Beograd u orsokak i i do gubitka pregovarakog kredibiliteta, na politikoj sceni Srbije, krajem 2004, prvi put dolp do preokreta, neto relaistinijeg pristupa prema Kosovu i pokuaja da se Beograd uspenije ukljui u pregovaraki proces. U drugoj polovini godine Kosovo se pomerilo u iu javnosti, a jedna od kljunih tema koja se spominje postao je upravo status. Za razliku od ranijih godina, kada je u srpskoj percepciji statusa dominirala podela Kosova, sada se koristi neto drugaija retorika: vie od autonomije, manje od nezavisnosti. Premijer Srbije Vojislav Kotunica koji je u martu 2004. predlagao teritorijalnu autonomiju za Srbe na Kosovu, godinu dana kasnije navodi "da bi reenje moralo da se trai u pravcu izuzetno visokog stepena autonomije". Kotunica istie da bi "to bio izuzetno visok stepen autonomije, uz povezanost Pritine s Beogradom unutar jedne dravne celine. To jeste atipino dravno ureenje, ali posle rata i raspada bive Jugoslavije i druge zemlje imaju jako atipina dravna ureenja. Prvi primer je Bosna i Hercegovina, gde je uveden pojam entiteta, da bi se objasnilo da Republika Srpska i Federacija nisu ni
275
274

rezultati mogli bi da se oekuju ve u prvoj polovini 2005. godine kada bi ta politika trebalo da pone da se sprovodi. Srpska zajednica, kao i zvanini Beograd, meutim, pokazuju nesprmenost da sarauju na tom projektu. I kod albanske i kod srpske zajednice na Kosovu postoje odreeni strahovi i frustracije. Kosovski analitiar Lulzim Peci4 kao izvore frustracija kod Albanaca navodi: strah od ponovne integracije Kosova u okvire Srbije, strah od kantonizacije Kosova i strah od uvoenja prava veta to bi moglo da vodi stvaranju disfunkcionalne drave. Kod Srba, strah je vezan za pitanja bezbednosti i gubljenje nacionalnog identiteta. Na Kosovu, takoe postoji veliko socijalno nezadovoljstvo zbog izuzetno loe ekonomske situacije (oko 70 odsto stanovnitva je nezaposleno) to je znaajan izvor nestabilnosti. Ova frustracija je posebno izraena kod mladih ljudi.5 Vlada Srbije nije napravila nikakve pomake na rasvetljavanju sluajeva masovnih grobnica Albanaca u Srbiji. Na teritoriji Srbije do sada je ekshumirano 836 tela kosovskih Albanaca u masovnim grobnicama u Srbiji; pet u Batajnici, dve u Petrovom Selu i jedne u Perucu. Do 1. novembra 2004. godine vlasti Srbije predali su UNMIK tela 331 identifikovane rtve i predstavnicima SAD tela trojice Albanaca, amerikih dravljana6. Ima podataka o jo 17 masovnih grobnica. Fond za Humanitarno pravo izneo je u javnost podatke o spaljivanju tela Albanaca u Makatici.
federalne i konfederalne jedinice, ve neto tree. Beogradski sporazum je takoe atipino dravno ureenje, kao i Ohridski sporazum. Na taj nain se mora reiti i pitanje Kosmeta".1 Kontroverzna poseta (14. 15. marta 2005.) predsednika Srbije Borisa Tadia Kosovu, tanije srpskim enklavama, takoe bi se mogla tumaiti kao pokuaj da se zvanini Beograd posle opstrukcije, ponovo ukljui u pregovaraki proces i uspostavi kontakt sa meunarodnim faktorima (Tadi je prvi predsednik Srbije koji je razgovarao sa efom misije UNMIK na Kosovu, a ne u Beogradu ili u nekoj meunarodnoj prestonici) ef UNMIK Soren Jesen-Petersen ocenio je da je Kosovo posetom predsednika Srbije Borisa Tadia "dokazalo da ima umereno, demokratsko i otvoreno drtutvo".2 Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana izjavio je u Briselu da je poseta Borisa Tadia Kosovu bila "dobar poetak za pokretanje pregovora Beograda i Pritine". S druge strane, Tadi nije prihvatio razgovor ni sa jednim albanskim politikim liderom (iako je bilo signala da bi se oni sreli sa njim), niti je pominjao Albance u svojim razgovorima sa Srbima i javnim nastupima ime je jo jednom pokazao da ne prihvata albansku stranu kao ravnopravnog partnera. Tadieva poseta Kosovu pokazala je koliko je sudbina kosovskih Srba i dalje vezana za Beograd i pod uticajem Beograda. Boravak na Kosovu, imao je za Tadia i unutranju propagandnu poruku nacionalistikom javnom mnjenju i vie odjeka od prethodne posete premijera Vojislava Kotunice, organizovane praktino u tajnosti, i bez zvaninog pristanka meunarodne zajednice. Duan Batakovi, istoriar, kae da se proces reavanja statusa Kosova dramatino ubrzava i da je stoga veoma vano da Srbija ne bojkotuje taj proces i "da bude u njega aktivno ukljuena i da uz snanu diplomatsku i politiku incijativu (...) u pregovorima sa Pritinom nae oslonac za jedan dugoroan kompromis". Batakovi kae da na "Kosovu, uz manje izuzetke, nije bilo aktivne, strateki promiljene i usaglaene srpske politike ve punih petnaest godina. Sada je trenutak da se ona redinamizuje novim, realistinim i odrivim inicijativama"3. Podela meu kosovskim Srbima je sve oiglednija i po prvi put se javlja politika alternativa koja pokazuje spremnost da se odupre zvaninom Beogradu i reenje problema srpske zajednice pokua da nae u Pritini. Do podele je dolo povodom uea na izborima i u radu kosovskih institucija. Vlada Kosova koja je preuzela mandat nakon oktobarskih izbora, za kratko vreme, preduzela je nekoliko koraka u cilju unapreenju poloaja manjina na Kosovu i pokazala spremnost da pomogne povratak raseljenih. Uinak Ministarstva za povratak bie meren brojem ljudi koji su se vratili i to, pre svega onih koji su godinama smeteni u kolektivnim centrima. Prvi
Blic, 2. 3. 2005. Beta, 15. 2. 2005. 3 Danas, 19. 2. 2005.
1 2
Reakcije na martovsko nasilje

Zvanini Beograd pokuao je da instrumentalizuje martovsko nasilje nad Srbima i pokae da je multietniko Kosovo nemogue, a kosovsko drutvo kriminalizovano i nesposobno za demokratiju, te da je reenje u razdvajanju dve zajednice. Istovremeno, dogaaji irom Srbije, kao i medijsko pokrivanje martovskih dogaaja, pokazali su koliko je situacija fragilna i koliko je mali korak do novog sukoba koji je spreen, pre svega, zahvaljujui prisustvu meunarodnih vojnih snaga u regionu. Na meunarodnom planu, martovsko nasilje je iroko osueno, ali je ono istovremeno aktuelizovalo pitanje statusa Kosova i postavilo ga u prvi plan. S druge strane, martovsko nasilje odloilo je dijalog BeogradPritina , pre svega na nivou radnih grupa. Ministar odbrane SCG Boris Tadi i ef Koordinacionog centra za KiM Neboja ovi u vreme martovskog nasilja pokuali su da ubede meuanrodnu zajednicu da dozvoli upotrebu vojske SCG na Kosovu radi zatite kosovskih Srba. Obrzlaui taj predlog Tadi je izjavio: "Istovremeno, svestan sam da Rezolucija 1244 i Vojno-tehniki sporazum ne predviaju njihovu upotrebu u odbrani stanovnitva, nego zatitu kulturnih spomenika, uee u graninim
Izneo je ove ocene na Panelu koje Helsinki odbor organizovao u Pritini. Prosena starost na Kosovu je 24 godine. 6 Podaci Fonda za humanitarno pravo.
4 5
276
277

prema Rezoluciji UN 1244, ovo je direktan rezultat prenosa nadlenosti sa meunarodne administracije na privremene organe Kosova".11 Pojedini beogradski politiari su izjavili da su i ranije znali da se na Kosovu sprema nasilje, a tokom godine bilo je nekoliko izjava da se ponovo priprema 17. mart kao i slian scenario na jugu Srbije. Meutim, prilikom posete Kosovu, predsednik Srbije Boris Tadi je u razgovorima sa Srbima koji su se vodili iza kamera, rekao da se martovski dogaaji nee ponoviti.12 Ovakve izjave ponovo skreu panju na pitanje da li su odreene srpske bezbednosne slube imale neku ulogu u 17. martu. Jo dok je nasilje trajalo, ef Koordinacionog centra Neboja ovi izjavio je da je nemogue da UNMIK i KFOR nisu zanli ta se sprema "kada od oktobra upozoravamo da se sprema neto opasno i veliko"13. On je kazao da od multientikog Kosova vie nema nita", te da je "zavrena i pria o standardima". Sugerisao je da je "reenje, razgranienje. Sada je pravi trenutak. Oigledno je da se sa divljim hordama nee moi iveti".14 Predsednik Odbora za bezbednost Skuptine Srbije, Milorad Miri, nekoliko dana kasnije izjavio je da je "ve pripremljen scenario za jug Srbije gde se odreeni broj iptarskih porodica sprema da, uz medijsku kampanju, napusti delove optina na jugu Srbije". Milorad Miri smatra da bi to "imalo za posledicu da se u novom napadu albanskih terorista na MUP zarade novi poeni". Borislav Pelevi, lider Stranke srpskog jedinstva koju je nekad vodio eljko Ranatovi Arkan, zatraio je od Vlade Srbije da hitno poalje "vojne trupe na Kosmet". On je takoe najavio da e SSJ "ponovo da uputi na Kosovo i Metohiju svoje odbore za odbranu i bezbednost, jer ima pouzdana saznaja da albanski teroristi planiraju da krenu u novi napad na Srbe, da planiraju konani obraun sa Srbima i novo etniko ienje". Pelevi je takoe rekao da je ceo plan napravljen po ugledu na "Oluju"15. ef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, Neboja ovi, ponovo je krajem avgusta najavio da su na Kosovu "ozbiljne pripreme i obuka albanskih ekstremista za oruane akcije".16 On je potvrdio informaciju koju je ranije saoptio naelnik Uprave za suzbijanje terorizma i organizovanog kriminala u Bezbednosno informativnoj agenciji, Dragomir Aanin. Da je "u toku ilegalno naoruavanje ekstremista i njihova obuka u pokretnim kampovima". ovi je rekao da je Centar takve podatke imao jo u junu. Izjave, u slinom tonu beogradskih zvnainika nastavljene su i kasnije. Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke i ef poslanike grupe te partije,
slubama, slubama za vezu i u poslovima razminiravanja. Moj zahtev je bio da se omogui elastino tumaenje tih dokumenata kako bi se nai vojnici ukljuili u odbranu naeg naroda. (...) Poto nismo pozvani da to uinimo, svaki drugi vid naeg ulaska, znaio bi bombardovanje Srbije. I svako ko i dalje bude podgrevao te ideje direktno je odgovaran za bezbednost Srbije i naih sunarodnika na Kosmetu".7 U obraanju poslanicima 26. marta u Skuptini Srbije, premijer Vojislav Kotunica je predloio teriotrijalnu autonomiju za Srbe, koja, po njemu otvara mogunost da Srbi i Albanci ive jedni pored drugih. On je istakao da je "multietniki raj" na Kosovu neostvariv. U znak solidarnosti sa kosovskim Srbima na beogradskim ulicama je odrana litija 18. marta, koju su osim patrijarha i episkopa Srpske pravoslavne crkve predvodili i najvii dravni funkcioneri. Na kraju litije, okupljenima se obratio i premijer Vojislav Kotunica: "Bez Kosmeta Srbija nema due. Bilo je i veih iskuenja kroz prohujale vekove pa su Srbi ostali na Kosmetu (...) doi e dan kada emo ponovo biti na Kosmetu (...)svi prognani iz svih ranijih godina morae da se vrate, kao to e i sveta zemlja kosovska biti naa."8 Slinu ocenu, drugom prilikom, izneo je i Boris Tadi ocenivi da je ideja o multietninosti Kosova nerealistina, te da je "sada oigledno da je to za Albance bio prolazni cilj, a da je sutinski cilj istrebljenje Srba sa Kosmeta".9 Za visokog funkcionera DSS Duana Prorokovia, Kosovo je "ivo blato koje e povui za sobom sve zemlje zapadnog Balkana". U istom tonu govori i Slobodan Samardi, savetnik premijera Kotuncie, istiui da o "standardima" meunarodne zajednice za Kosovo nema govora u 2005. godini. On je kazao da se "standardi ne mogu sprovesti ni za 30 godina" i da "Albanci i njihove institucije ne mogu da ispune tako visoko postavljene standarde". "Siguran sam da posle dogaaja od 17. marta niko ozbiljan ne razmilja o nezavisnosti Kosova. ( ) Meunarodna zajednica je shvatila da nema mirnog multietnikog ivota na Kosmetu, poto u Pokrajini postoji kriminalizovano, neureeno drutvo sa potrebom da sve svoje probleme izliva u pritisak na manjine," kae Samardi.10 Skuptina Srbije je 26. marta 2004. jednoglasno usvojila Rezoluciju o Kosovu i Metohijji u kojoj je martovske dogaaje ocenila kao "etniko ienje" ime je "ugroena stabilnost itavog regiona". Za martovsko nasilje Skuptina je optuila meunarodnu zajednicu navodei da je neophodno "preispitati i promeniti celokupnu politiku UN u pokrajini". Rezolucija naglaava da "pogrom nad srpskim stanovnitvom na Kosmetu od 17. do 19. marta predstalvja posledicu nespremnosti UNMIK i KFOR da izvre svoje obaveze
Veernje novosti, 23. 3. 2004. Veernje novosti, 19. 3. 2004. 9 Veernje novosti, 23. 3. 2004. 10 Veernje novosti, 12. 5. 2004.
7 8
Blic, 27. 3. 2004. Iz razgovora Helsinkog odbora sa izvorima na Kosovu. 13 Veernje novosti, 19. 3. 2004. 14 Isto. 15 Nacional, 21. 4. 2004. 16 Danas, 25. 8. 2004.
11 12
278
279

monahinje i grobove i kosti svojih predaka"25 Kao komandant Glavnog taba tog pokreta u medijima je spominjan Mikan Velinovi, koji je bio i jedan od organizatora protesta u Beogradu protiv izlaska kosovskih Srba na izbore.26 Velinovi je izjavio da e Pokret "pruiti zatitu i KFOR i UNMIK kao i svim ostalim drugim dobronamernim etnikim i verskim zajednicama". Kazao je da je SOAP nastao na jedinstvu srpskog naroda, prikazanom gotovo jednoglasnim bojkotom izbora. Pripadnici pokreta, prema pisanju Nacionala, bie u civilu, ali e nositi posebne oznake. Velinovi kae da e se toj organizaciji uskoro pridruiti svi znaajniji srpski politiki lideri s Kosova, ali i "privredni subjekti iz june i centralne Srbije". Rekao je i da najnovija policijska elitna jedinica Srpski vitezovi treba da ue u otvorenu borbu protiv terorizma, to i jeste njena prevashodna namena"27. U Velinovievoj biografiji objavljenoj u Nacionalu navodi se da je doskoranji predsednik Rvake federacije Jugoslavije, a "kao pojedinac se dugo bavi problematikom koja zaokuplja Srbe na Kosovu i Metohiji". Paralalno sa organizovanim protestima iza kojih su stajali Srpska pravoslavna crkva i dravni funkcioneri, na ulicama Srbije zabeleen je i niz nasilnih incidenata usmerenih protiv manjina, pre svega Albanaca, Goranaca, Akalija. Generalni sekretar UN Kofi Anan, u jednoj od prvih izjava nakon martovskog nasilja, rekao je da je ono "etniki motivisano i da je zadalo ozbiljan udarac naporima za izgradnju demokratskog multietnikog i stabilnog Kosova".28 Skuptina Saveta Evrope, ubrzo nakon martovskog nasilja, usvojila je po hitnoj proceduri Rezoluciju o situaciji na Kosovu u kojoj se martovski dogaaji ocenjuju kao "tragino nazadovanje procesa pomirenja", za koje deo odgovornosti snosi i meunarodna zajednica. UNMIK, politiki lideri obeju strana i privremeni organi vlasti na Kosovu pozvani su da, svako sa svoje strane, doprinese stabilizaciji situacije. Pojedini parlamentarci su se zaloili za davanje nezavisnosti Kosovu. Izvestilac politikog komiteta Toni Lojd rekao je da oni koji su pobegli sa svojih ognjita moraju da se vrate kuama. Rekao je da "kantonizacija Kosova nije reenje". Tadanji ef UNMIK, Hari Holkeri rekao je da "nee biti multietnikog Kosova bez Srba i njihove reintegracije u politiki proces", te da je stoga vana primena standarda za Kosovo. Britanski Lord Ruse Donson se zauzeo za nezavisnost Kosova, rekavi da je pitanje "statusa od centralnog znaaja" i da "Kosovo treba da ima pravo na samopredeljenje".29 Ocenjujui posledice martovskog nasilja, skoro godinu dana kasnije, ef Unmika Soren Jesen Petersen je rekao da se na te dogaaje moe gledati kao na veliku prekretnicu: "S jedne strane, svesni smo da smo suvie rano okrenuli
Balkan, 10. 11. 2004. Nacional, 18. 11. 2004. 27 Isto. 28 Politika, 6. 5. 2004. 29 Politika, 30. 4. 2004.
25 26
Tomislav Nikoli, izjavio je polovinom decembra da Albanci sa Kosova prirpemaju upad na teritoriju ue Srbije u martu 2005.17 Nikoli je rekao da se mora uiniti sve da se to sprei i da su se sa tim sloili Vojislav Kotunica i Boris Tadi. Nikoli se pozvao na podatke bezbednosnih struktura u Srbiji, ali i sa Zapada. Takoe tvrdi da "I Tadi i Koptunica imaju vie podataka o tome nego on"18. Govorei za Blic o svom razgovoru tim povodom sa predsednikom Srbije Tadiem, Nikoli je izjavio da su im "stavovi skoro istovetni, ocena (bezbednosnog) stanja je skoro istovetna. Skoro se ne razlikujemo u tome ta bi trebalo initi".19 Sline informacije iz neimenovnaih izvora istog dana prenose i drugi beogradski listovi, poput najtiranijih Veernjih novosti, koje iznose jo vie detalja o tome kako "albanski politiki i vojni lideri na jugu Srbije, u sardnji sa pripadnicima kosovoskog zatinog korpusa, obavetajnim i bezbednosnim slubama Kosova, paravojnom formacijom ANA i bivim komandantima OVPMB (sada OVIK) ve due vreme rade na izradi planova i strategije delovanja na jugu Srbije u cilju njegovog pripajanja Kosovu".20 Glas javnosti objavjuje tekst pod naslovom "ANA se priprema za trei balkanski rat" u kome vie referira na napad na Makedoniju, piui o mobilizaciji veterana OVK koji se spremaju za ulazak u Makedoniju.21 Tomislav Nikoli, predsednik SRS izjavio je da se "iptari intenzivno pripremaju za teroristike akcije u martu, a najverovatnije e prvo udariti na tri optine na jugu Srbije. Nai organi bezbednosti se uveliko prpremaju za odbranu zemlje i ne znam zato nam to ne saoptavaju".22 Ovu izjavu objavile su i kredibilne novine poput Danasa. S druge strane, ministar odbrane SCG, Prvoslav Davini, izjavio je nakon sastanka sa komandantom KFOR Holgerom Kamerhofom da se situacija nakon 17. marta stabilizovala (sastanak je doran 26. avgusta). Predstavnici kosovskih Srba jo ive u uverenju da e se srpska vojska i policija vratiti na Kosovo. lan koalicije Povratak Rada Trajkovi izjavila je da bi "Beograd posle martovskih dogaaja i eventualnih novih nasrtaja terorista na Srbe morao, u skladu sa Kumanovskim sporazumom, na sebe da preuzme obavezu i pripremi vojno politiki projekat kojim bi zatito Srbe".23 Ranel Nojki kae da bi u sluaju ponovljenog 17. marta "jedini spas za Srbe bio upad srpske vojske i policije".24 Krajem 2004. godine srbijanski tabloidi su plasirali informaciju da je na Kosovu formiran srpski oslobodilaki antiteroristiki pokret (SOAP), "iji e pripadnici u sluaju napada albanskih terorista i secesionista svim rapoloivim sredstvima odluno braniti srpska sela i domove, ene i decu, monahe i
Blic, 17. 12. 2004. Isto. 19 Isto. 20 Isto. 21 Glas javnosti, 17. 12. 2004. 22 Nacional, 14. 12. 2004. 23 Politika, 28. 8. 2004. 24 Isto.
17 18
280
281

razgovori o konanom statusu, ef UNMIK je poruio: "Mi elimo da kosovski Srbi budu deo dijaloga u narednih 12, 18 meseci, koji nas vode do razmatranja ostvarivanja standarda i poetku razgovora o statusu. Otud smatram da je jasno da je u interesu kosovskih Srba da budu deo tog dijaloga, isto kao to je to u interesu kosovskih prelaznih ustanova, a mislim i Beograda".33 Ministri spoljnih poslova Evropske unije na skupu u Mastrihtu, odranom poetkom septembra podrali su ugraivanje delova plana srpske vlade o Kosovu u dokument UNMIK o decentralizaciji lokalne vlasti, to takoe treba posmatrati u kontekstu ubeivanja zvaninog Beograda da privoli Srbe da izau na izbore. Solana kae da je re o tome, "da se od dva dokumenta napravi jedan koji bi bio prihvatljiv za sve". Prepiska izmeu predstavnika meunarodne zajednice i predstavnika zvaninog Beograda, kao i drugi vidovi pritsaka na Beograd da pozove kosovske Srbe da izau na izbore trajala je vie od dva meseca. Mesec dana uoi izbora, Tadi je uputio pismo Petersenu u kome kae da glavno pitanje nije uee Srba na izborima "ve stvaranje civilizaicjskih uslova za njihov normalan ivot" na Kosovu. U saoptenju izdatom povodom ovog otvorenog Tadievog pisma, UNMIK je saoptio da u potpunosti razume Tadievu zabrinutost za bezbednost na Kosovu, ali ocenjuje da i to pismo sadri odreene elemente koji ne odraavaju na odgovarajui nain, mere koje UNMIK preduzima. Tom prilikom UNMIK je saoptio da je okonano vie od 100 suenja na kojima su 83 osobe osuene novanim kaznama i kaznama zatvora do pet godina zbog uea u martovskom nasilju. Vie od 270 sluajeva je na putu da bude izvedeno pred sud. U saoptenju se navodi da su dvojica kosovska Albanaca osuena za ubistvo 17 godinjeg Dimitrija Popovia 5. juna u Graanici. UNMIK je demantovao Tadia da je na Kosovu od juna 1999. ubijeno vie od 1500 Srba. UNMIK je saoptio da je "taan podatak da je ubijeno ukupno 260, od kojih 150 u periodu jun decembar 1999, 58 tokom 2000, 25 u 2001, 5 u 2002, 12 u 2003 i 12 od poetka 2004, ukljuujui 9 tokom martovskih nemira".34 Svetenici i vladike Srpske pravoslavne crkve koja ima jednu od kljunih politikih uloga u formiranju stavova kosovskih Srba, nisu birali rei, kako bi ubedili Srbe da ne izlaze na izbore. Tako je patrijarh Pavle uputio pismo premijeru i predsedniku Srbije u kome zahteva od njih da "za ime Boga" ne pozovu "ostatak progonjenog i muenikog srpskog naroda na Kosovu i Metohiji na izbore za organe tamonje vlasti! Jer, na nedavni Sabor je, posle afirmativnog stava o ueu na izborima odmah u produetku, svima koji zagovaraju bezuslovni izlazak Srba (...) na zakazane izbore postavio kljuno pitanje: u kojoj dravi na svetu se moe zahtevati izlazak na izbore pod uslovima u kojima su ljudi lieni, ne samo elemntarne bezbednosti i osnovnih ljudskih prava, pa i prava na kretanje, nego i samog prava na ivot... Zar je
lea zbivanjima na Kosovu, dok je s druge strane postalo jasno da Kosovo ne moe veno ostati podruje delovanja UN, odnosno da se mora napredovati ka pitanju reavanja statusa."30 Iz toga je proistekao i novi pristup koji zahteva primenu prioritetnih standarda, koji se odnose pre svega na zatitu manjina. Ukoliko do polovine 2005. bude postignut dovoljan napredak u ispunjenja tih standarda, bie zapoet proces koji e dovesti do pregovora o statusu. Strunjak za Balkan Amerikog Instituta za mir, Danijel Server kae da su razoarani i nezaposleni mladi ljudi bili glavni vinovnici martovskog nasilja. "Ekonomske i socijalne prilike se u meuvremenu nisu promenile i za pobolavanje i nova radna mesta bila bi potrebna privatizacija. Mislim da bi Beograd na tom planu trebalo da bude kooperativniji jer bi time doprineo da se moda predupredi novi talas nasilja".31
Izbori i formiranje nove vlade

Masovnim bojkotom parlamentarnih izbora 23. oktobra 2004 srpska nacionalna zajednica na Kosovu pokazala je da ne eli da se integrie u kosovsko drutvo. (Na izbore je izalo samo 0.02 odsto biraa koji su glasali za Srpsku listu za Kosovo i Metohiju koju je vodio Oliver Ivanovi i Graansku incijativu Slavie Petkovia). Poslednji kosovski izbori pokazali su s druge strane, da se na Kosovu unutar srpske zajednice formira politika alternativa, koja je i pored pritisaka Vlade Srbije i Srpske pravoslavne crkve donela odluku da prijavi listu za izbore i time, po prvi put, pokazala spremnost da svoje probleme reava, pre u Pritini, nego u Beogradu. Antiizborna kampanja bila je neposredno diktirana iz Beograda, a kljunu ulogu u njoj imali su Vlada Srbije (pre svega Demokratska stranka Srbije) i Srpska pravoslavna crkva. Bojkot izbora podrali su i Socijalistika partija Srbije i Srpska radikalna stranka. Poziv predsednika Srbije Borisa Tadia upuen kosovskim Srbima da izau na izbore, doao je prekasno (5. oktobra, neto vie od dve nedelje uoi izbora) kada ve nije bilo mogue organizovati ozbiljnu izbornu kampanju i ubediti graane da izau na biralita. (Slino se desilo i na izborima 2001. godine kada su predstavnici Srba odluili takoe u poslednjem trenutku da izau na izbore). Tadiev poziv usledio je nakon snanih pritisaka meunarodne zajednice (brojnih intervenicaja efa UNMIK, predstavnika Kontakt grupe i drugih) ef UNMIK Petersen upozorio je Beograd da e "odlaganje odluke (o ueenju na izborima) stvoriti tehnike i politike probleme za naknadno ukljuivanje u proces"32. Podseajui da su prioritetni standardi: bezbednost, vladavina prava, zatita manjina i decentralizacija i da tek po njihovom ispunjenju mogu poeti
Nin, 16. 12. 2004. javnosti, 25. 8. 2004. 32 Danas, 31. 8. 2004., "Petersen: elimo mir i bezbednost za sve graane".
30 31Glas
33
34Danas,
Veernje Novosti, 18. 9. 2004. 21. 9. 2004.
282
283

kosovskim institucijama. Oliver Ivanovi, inae lan Socijaldemokratske partije koju vodi Neboja ovi, izjavio je da (poslanici Srpske liste za KiM) nee napraviti nijedan korak i da sve (oko ulaska u Skuptinu) zavisi od Vlade u Beogradu.41 Meutim, drugi lider kosovskih Srba, Slavia Petkovi optuio je Vladu Vojislava Kotunice za represiju nad kosovskim Srbima i rekao da nee sluati Beograd.42 Posledica ambivalentnog odnosa pojedinih umerinih lidera kosovskih Srba, poput Olivera Ivanovia, prema ueu u kosovskom politikom ivotu imala je za posledicu njihovo iskljuenje iz izvrne vlasti, to im je oduzelo mogunost, ne samo uea u donoenju odluka ve i unutranje kontrole nad politikim procesima. Poruka meunarodne zajednice bila je jasna. ef UNMIK Soren Jesen Petersen pozvao je Srbe, nakon izbora, da uu u parlament naglasivi da je to u njihovom interesu i izrazio elju da bi on voleo da oni imaju aktivnu ulogu. Istovremeno je poruio: "Idemo dalje sa vama ili bez vas. Mi smo svoje odluke ve doneli"43. Jedan od retkih politiara iz Beograda koji se pozitivno izrazio o kosovskim institucijama bio je ministar spoljnih poslova Vuk Drakovi. Drakovi je rekao da kosmetske institucije treba da budu mesto albanskosrpskog pomirenja.44 Izbori 2004. godine su do sada najznaajniji budui da e novoizabrana skuptina i Vlada imati kljunu ulogu u ispunjenu standarda koji treba da vode otpoinjanju pregovora o konanom statusu Kosova. Novoizabrani premijer Ramu Haradinaj je u inaguracionom govoru izjavio da je glavni priortiet Vlade ispunjenje standarda: "Na plan tei stvaranju nezavisne drave, to je i volja naroda".45 Meu prioritetima kosovske Vlade, Haradinaj je naveo i decentralizaciju vlasti, privlaenje investicija, politiki i ekonomski razvoj, poboljanje ekonomskog poloaja. Odmah po stupanju na dunost, Haradinaj je odrao sastanak sa kooridnatorima radnih grupa za primenu standarda. Dogovoreno je da svaka grupa u to kraem roku preda listu konkretnih koraka koje e odmah preduzeti i da se odredi lista prioriteta. Gotovo odmah nakon formiranja, novoizabrana Vlada Kosova utvrdila je indikatore ispunjenja standarda sa preciznim rokovima i nadlenostima. Formirane su radne grupe za standarde koje bi trebalo da podnose izvetaje svake tri sedmice. Vlada je napravila plan da se za godinu dana donese 126 zakona, te da se u oblasti ekonomije naprave novi ugovori za privatizaciju. to se tie dijaloga, trebalo bi da se odvija na tri nivoa: 1. civilni dijalog u koji bi bili ukljueni predstavnici NVO, ranjive zajednice, sindikati; 2. meuetniki dijalog
www.b92.net, vidi arhivu za 27. 10. 2004. vidi arhivu za 27. 10. 2004. 43Glas javnosti, 5. 11. 2004. 44Politika, 23. 12. 2004. 45Danas, 23. 12. 2004.
41 42(www.b92.net,
potreban na pristanak za nau propast, dugoronu ili konanu, svejedno?"35 Vladika rakoprizrenske eparhije Artemije ak je poruio da je izlazak na izbore ravan nacionalnom samoubistvu.36 Na dan kada je predsednik Srbije pozvao Srbe da izau na izbore, vladika Artimije u pismu Tadiu pie da se taj dan moe meriti samo sa 17. martom. "Tada smo doiveli pogrom od albanskih terorista, a danas doivljavamo izdaju od Predsednika matine drave"37, navodi se u pismu. Predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, Neboja ovi, pozvao je Srbe da ne izau na izbore, navodei da "narod mora da shvati da nam uzimaju Kosovo". Rekao je da meunarodna zajednica proces demokracije Srbije meri kroz proces sticanja nezavisnosti Kosova.38 Ranel Nojki, kandidat Srpske liste za Kosovo i Metohiju (SPO), koji je uestovovao na izborima, upozorio je mesec dana uoi izbora da bi bilo "kobno za srpski narod" ukoliko Beograd u poslednjem trenutku odlui da pozove kosovske Srbe da izau na izbore. Ukazao je da e to "biti kobno za srpski narod, jer tada e se navrat nanos praviti izborne liste, a narod zapravo nee ni znati za koga da glasa. Zbog toga bi Beograd ve trebalo da se izjasni o tome da li Srbi izlaze na izbore ili ne, jer je svako kanjenje loe za na narod na Kosmetu koji e plaati visoku cenu".39 Posebno pozitivnu ulogu uoi izbora imao je Slavia Petkovi, koji je jo pre zvanine odluke Beograda podneo izbornoj komisiji listu poslanika pod nazivom Graanska inicijativa. On je tad rekao: "Mi sa Kosova i Metohije vie ne smemo da dozvolimo da nam se sudbina kroji kroz beogradsku politiku (...) Vie se ne sme dozvoliti da nam beogradske stranke diktiraju svoje stranake kadrove da nas oni zastupaju na Kosovu i Metohiji".40 Kampanju protiv uea kosovskih Srba u institucijama, zvanini Beograd, nastavio je i nakon izbora. Predsednik Srbije Boris Tadi (to je bio i njegov predizborni stav) oroio je uee srpskih poslanika u radu parlamenta na tri meseca, postalvjajui tri uslova za njihov ostanak u kosovskoj Skuptini. Traio je uspostavljanje meunarodno priznate lokalne srpske vlasti svuda gde Srbi u ovom trenutku ine veinu (optine Leposavi, Zubin Potok, Zvean, trpce, Novo Brdo), u severnoj Mitrovici, Graanici i "drugim mestima sa srpskom veinom koja bi predstavljala novoformirane optine". U tim optinama Srbi bi imali sudstvo, policiju, zdravstvo, prosvetu, i kolstvo i bile bi im garantovane veze sa Srbijom. Zavisnost od Beograda, poslanici Srpske liste za KiM pokazali su i nakon izbora kada su od Vlade Srbije zatraili da se izjasni o njihovom ueu u
Ogledalo, 20. 9. 2004. www.b92.net, vidi arhivu za 9. 10. 2004. 37 Info-bilten ERP KiM 06-10-04. 38Danas, 31. 8. 2004, "ovi: Uzimaju nam Kosovo" 39Politika, 23. 9. 2004. 40 www.b92.net, vidi arhivu za 3. 10. 2004.
35 36
284
285

nee moi da predstavlja Srbe. I savetnik predsednika Srbije Branko Radujko je tim povodom rekao da "onaj ko treba da nae nain da srpska zajednica bude ukljuena da se ostvare njeni interesi jeste Beograd, odnosno sve institucije u Beogradu. I to e mnogo vie zavisiti od Beograda nego od Slavie Petkovia".50
na Kosovu i 3. dijalog: PritinaBeograd (dogovoreno je da se dijalog incira kroz nastavak razgovora o nestalima). Za svoje napore Haradinajeva Vlada je imala veliku podrku meunarodnih inovinka na Kosovu46. Nakon izbora Ramua Haradinaja za premijera Kosova, Beograd je, uz snanu podrku veine srpskih medija, intenzivirao kampanju za podizanje optunice protiv njega pred Hakim tribunalom. Kao scenario koji bi usledio nakon podizanja optunice protiv Haradinaja, Neboja ovi je u autorskom tekstu u Veernjim Novostima izloio: "Uvek postoji mogunost da albanska nacionalna zajednica ne bude tako disciplinovana kao to je do sada uvek bila kada je u pitanju albanska nacionalna stvar, i da protesti prerastu u nasilje prema UNMIK, KFOR i preostalim Srbima. Meuanrodna zajednica e u tom sluaju, pokuati da prvo zatiti svoje ljude, a tek posle kosmetske Srbe, koji e, kao i nebrojano mnogo puta do sada, platiti najviu cenu. Posledica bi u sluaju ponovljenog nasilja bilo dodatno smanjenje broja kosmetskih Srba do nivoa koje bi dalje razgovore o nekim drugim reenjima konanog statusa osim nezavisnosti uinio potpuno irealnim."47 Po ovievom scenariju Haradinaj bi verovatno bio puten da poetak suenja eka na slobodi, ali njegov dalji politiki angaman ne bi bio mogu. I pored snane kampanje pritisaka iz Beograda na srpsku zajednicu da ne uestvuje u kosovskim institucijama, nosilac Graanske inicijative Srbija (koja u Skuptini Kosova ima dva mandata) Slavia Petkovi, prihvatio je mesto ministra za povratak u Vladi Kosova, navodei da e raditi u "korist Srba sa Kosmeta, a ne Beograda". Time se prvi put neko od srpskih politiara na Kosovu suprotstavio politici Beograda. Petkovi je vie puta u medijima najavio da ima izraen projekat povratka i da mu je za to obezbeen budet od vie od 14,3 miliona evra. Takoe je rekao, da e svakom povratniku biti obezbeen posao, a prvi rezultati se oekuju u 2005. godini. Dodao je da mu je premijer Haridinaj obeao pomo: "Moj plan je da se svako vrati na svoje, a to znai da e Srbi biti u Pritini, Prizrenu i svim drugim gradovima gde su iveli"48. Petkovi e se, u svakom sluaju, suoavati sa snanom opstrukcijom veeg dela kosovskih Srba. Jedan od lidera kosovskih Srba, Momilo Trajkovi, poruio je Petkoviu da, "mora da zna da nema podrku kosovskometohijskih Srba".49 Petkoviev legitimitet osporava i Srpska lista za KiM koja ima osam poslanika u Skuptini Kosova. Goran Bogdanovi, lan ove koalicije, optuio je Petkovia da nema podrku ni kosovskih Srba , ni zvaninog Beograda. I predstavnici zvaninog Beograda osporavaju Petkoviev legitimitet. Izbor Petkovia za ministra, ef Koordinacionog centra za Kosovo, Neboja ovi, ocenio je kao provokaciju: "Jasno smo rekli da bilo koga da postave taj
46 Podaci izneti na osnovu razgovora sa lanovima kabineta Ramua Haradinaja i predstavnika meuarnodne zajednice na Kosovu 47Veernje novosti, 15. 12. 2004. 48 Balkan, 25. 1. 2005. 49 Isto.
Standardi i uee u dijalogu

Tokom 2004. dolo je do izmene u politici "standardi pre statusa". Za razliku od prethodne godine u kojoj je formulisano da je ispunjenje standarda uslov za poetak dijaloga o konanom statusu, krajem 2004. dolo je do nove formule koja podrazumeva implementaciju prioritetnih standarda, a umesto "implemntacije standarda" poelo je da se govori o "ozbiljnom napretku" u njihovom ispunjenju. (Analiza implemntacije standarda treba da se izvri polovinom 2005. godine i ukoliko Savet bezbednosti UN zakljui da je postignut napredak poee pregovori o statusu Kosova.) ef UNMIK Soren Jesen Petersen najavio je da e odmah po formiranju Vlade Kosova, fokus biti stavljen na sprovoenje standarda predvienih za ostvarivanje multientikog Kosova. Kao prioritete on je naveo: poloaj i zatitu manjina, potovanje ljudskih prava, bezbednost, decentralizaciju i povratak raseljenih lica. "Standardi moraju biti ostvareni ili se mora postii ozbiljan napredak (kurziv HO) do sredine 2005. kada je predviena revizija njihove implemnntacije".51 Ubrzo nakon martovskog nasilja (31. marta 2004.) objavljen je plan za implementaciju standarda. Objavljivanju plana prethodila je poseta pomonika amerikog dravnog sekretara Marka Grosmana regionu. Tadanji ef UNMIK Hari Holkeri je izjavio da je nasilje "upravo ukazalo na potrebu definisanja jasne politike, koja e Kosovo uiniti boljim mestom za svakog stabilno, sigurno i prosperitetno". Plan ukazuje na to ko je odgovoran i ko treba da ga sprovede. Pod pritscima Srbije, lista standarda proirena je jo jednom takom decentralizacijom. Meutim i pored toga, najvei otpor politici standarda pruili su Srbi. Predstavnici srpske zajednice na Kosovu negativno su reagovali na plan. Predsednik Zajednice srpskih optina i ekstremni kosovski Srbin, Marko Jaki ocenjuje da je re o podvali i da on oekuje da "srpska strana osujeti pokuaje oigledne podvale".52 Predsednik Koordinacionog centra za Kosovo, Neboja ovi, postavio je novi zahtev da se raspusti Kosovski zatitnoi korpus: "To to su danas uradili Holkeri i Redepi (promocija Plana implemntacije standarda), to je pozorite i nita se od toga ne moe oekivati. To je put ka nezavisnosti Kosova i Metohije".53
Politika, 28. 1. 2005. 5. 11. 2004. 52Politika, 1. 4. 2004. 53Danas, 1. 4. 2004.
50 51Danas,
286
287

Ministarstva za prava zajednica, ljudska prava i povratak nakon sastanka u amerikoj kancelariji u Pritini. Razgovor koji je prethodio potpisvanju organizovali su ef amerike kancelarije na Kosovu, Marsi Ris i specijalni izaslanik Havijera Solane na Kosovu, Fernando entilini. Bajram Redepi je rekao da je 2004. bio predvien budet za povratak od 10.5 miliona eura, a da je potroeno samo 400.000 jer su projekte povratka usporili martovski dogaaji"57. Predsednik Alijanse za budunost Kosova Ramu Haradinaj ocenio je na tom sastanku, "da decentralizacija treba da se dogodi, kao i povratak i rekonstrukcija", te da bi se to "sa ministarstvom lake postiglo.58 Osnivanje ovog ministarstva, prema Haradinajevom miljenju, olakalo bi povratak. On je istakao da je to i uslov da se dobije budet koji e konkretno pomoi akciju povratka. Pozvao je srpske kolege da pokau hrabrost, jer e "za dva, tri meseca poeti (izborna) kampanja i treba da stanemo iza ovoga to se dogovorimo". Oliver Ivanovi, jedan od potpisnika Deklaracije, je tada izjavio da su "Srbi pet godina ignorisali znaaj albanskih politiara za povratak i da ak veina njih misli da to treba da obezbedi meunarodna zajednica. On je takoe rekao "na nama je da dogovorimo, napravimo korak koji e politiki da nas kota, ali doi e drugi koji e to nastaviti. Ukoliko ne bude povratka, to e znaiti vau odgovornost kao politikih lidera".59 Formiranje ovakovg ministarstva sugerisano je i u izvetaju specijalnog izvestioca generalnog sekretara UN zaduenog za analizu martovskog nasilja. Srpsko nacionalno vee severnog Kosova osudilo je ovu Deklaraciju, navodei da se njom ugroavaju nacionalni i dravni interesi i da je njenim potpisivanjem dat "legitimitet stvaranju nezavisne albanske drave".
Predstavnici meunarodne zajednice vie puta su pokuali da ubede Srbe da uestvuju u procesu ispunjenja standarda. Kontakt grupa je inicirala u aprilu u Pritini i formiranje Grupe za podrku Kosovu koja bi bila zaduena za procenu procesa ispunjenja standarda, to bi bilo injeno svakih est meseci. Grupu bi trebalo da ine diplomate SAD, Velike Britanije, Francuske, Italije, Nemake i Rusije. Predstavnici Kontakt grupe su preporuili srpskoj koaliciji Povratak da se vrati u institucije Kosova, "jer samo tako meunarodna zajednica moe da titi srpske interese". Goran Bogdanovi, jedini srpski ministar u Kosovskoj vladi, rekao je da su kosovski Srbi traili od meunarodne zajednice "da se hitno odri meunarodna konferencija o Kosmetu, na kojoj bi bio obuhvaen, sem poslednjih deavanja, itav petogodinji period, od dolaska NATO na prostor Kosova i Metohije". Visoki funkcioner amerike administracije, Ketlin Stivens, je izrazila spremnost da se razmotri mogunost decentralizacije i rekla je da je vaan nastavak dijaloga o praktikim pitanjima koji je prekinut u martu. Posle martovskog nasilja, predstavnici srpske zajednice odluili su da bojkotuju kosovske institucije, kao i uee u radnim grupama formiranim 2003. godine, iji je zadatak da razmotre kljuna pitanja vezana za unapreenje politikoekonomske situacije na Kosovu. Srbi su tokom 2004. bojkotovali rad grupa koje se bave pitanjima koje oni istiu kao kljuna decentralizacija i nestali. Radna grupa za decentalizaciju sastala se u decembru 2004, ali su Srbi bojkotovali taj sastanak. Petersen je 8. decembra poslao i pismo premijeru Srbije u kome ga poziva da se nastave razgovori o decentralizaciji i bezbednosti. Sve do kraja 2004, srpski predstavnici su se ogluili na sve apele meunarodne zajednice da se nastavi dijalog. ef UNMIK Petrsen pozvao je Srbe da uestvuju u radnim grupama kako bi se postigli hitni rezultati u procesu decentralizacije, zatiti i rekonstrukciji verskih zdanja.54 Takoe je apelovao na predstavnike srpskih vlasti da se nastavi dijalog o nestalim licima55. lan predsednitva vladajue stranke G17 plus, edomir Anti, nazvao je beke razgovore oko problema sa strujom besmislenim.56 UNMIK je poslao jasnu poruku da Beograd u procesu decentralizacije moe imati samo savetodavnu ulogu. Predstavnik srpske liste za Kosovo i Meothjiju, Dragia Krstovi, izjavio je da je prihvatljivo da u Radnoj grupi za decentralizaciju uestvuju kosovski Srbi uz logistiku, strunu i politiku pomo Beograda. Jedini pomak od martovskih dogaaja, kad je re o dijalogu Albanaca i Srba, napravljen je u julu kada je potpisana Deklaracija o osnivanju Ministarstva za prava zajednica, ljudska prava i povratak. Predstavnici koalicije Povratak i vodei albanski politiari potpisali su 14. jula Deklaraciju o osnivanju
Glas, 5. 11. 2004. Isto. 56Glas, 15. 12. 2004.
54 55
Status Kosova srpska percepcija

U srpskoj percepciji konanog statusa Kosova dominira ideja o Kosovu u okviru Srbije koje bi bilo podeljeno na dva entiteta albanski i srpski, od kojih bi svaki imao visok stepen autonomije. Ovaj koncept sadri nepoznanicu da li je podela Kosova na etnikom principu, kao konanom reenju, samo odloena za odreeno vreme, zbog, pre svega, suprotstavljanja meunarodne zajednice takvom scenariju. Budui da se Kosovo, mora posmatrati u regionalnom kontekstu, vana je i injenica da su sve zemlje u susedstvu Kosova ili za njegovu nezavisnost ili nisu proitv takovg reenja. Nezavisnosti Kosova suprotstavlja se samo Srbija. Premijer Vojislav Kotunica, koji je poetkom 2004. godine traio teritorijalnu autonomiju za Srbe (koja je naznaena i u Planu Vlade Srbije), godinu dana kasnije vie govori o formuli "visok stepen autonomije, ali ne i nezavisnost
57Danas, 58
21. 7. 2004. Danas, 18. 7. 2004. 59 Isto.
288
289

karakteristikama, privrednim i poljoprivrednim resursima, postojeom i potencijalnom saobraajnom, energetskom, komunalnom i drugom infrastrukturom, kao i drugim neophodnim elementima, predstavljaju zaokruene teritorijalne celine u kojima je mogu i ivot i odriv razvoj neophodan za repartrijaciju izbeglica" (Plan za reenje sadanje situacije na Kosovu i Metohiji, Odeljak II, taka 2.2.) "Teritorijalna povezanost autonomnih podruja nije nuan uslov njihovog postojanja i razvoja, ali jeste poeljan. Predvieno je da "iz razloga bezbednsoti... slobode kretanja", prilikom odreivanja "teritorijalnih celina" treba uzeti u obzir "one koje se oslanjanju na ostatak centralne Srbije". Prema Planu, teritorijalnu autonomiju Srba inilo bi pet teritorijalnih celina Oblasti: Centralno-kosovska, Severnokosovska, Kosovskopomoravska, arplanisnka i Metohijska oblast. Te oblasti bi sainjavale Region koji bi bio politiki i pravni nosilac teritorijalne autonomije u okviru Kosova i Metohije. Srbi van Regiona bili bi zatieni kulturnom i personalnom autonomijom. "Oba vida zatite: uzeta zajedno ine pojam Srpske autonomne zajednice na Kosovu i Metohiji." (Plan za reenje sadanje situacije na Kosovu i Metohiji, Odeljak III, uvod). Ureenje Regiona, prema Planu podrazumevalo bi zakonodavnu, sudsku i izvrnu vlast. Obrazlaui Plan, Kotunica je istakao da je radi "spreavanja ponavljanja nasilja nad Srbima, Srbiji potreban vrst politiki plan, koji e pokazati odlunost da je Kosovo i Metohija neotuivi deo Srbije i dravne zajednice SCG". On je rekao da Plan ima u vidu sve meunarodne konvencije o zatiti prava nacionalnih zajednica, odnosno manjina, po modelu predvienim Dejtonskim i Ohridskim sporazumom. Objanjavajui Plan Vlade, savetnik premijera Kotunce i jedan od njegovih autora, Slobodan Samardi je rekao da on omoguava "autonomiju u autonomiji za srpsku, ali i za druge zajednice koje za to izraze elju (romsku, goransku, bonjaku). Na predlog je da Srbi dobiju pravo da u svojim oblastima, u kojima imaju veinu, donose svoje zakone koje bi onda sami sprovodili (...) Mi polazimo od toga da je, da bi neto zaista bilo 'u srpskim rukama', neophodno da Srbi o tome donose zakone. To je taj vii nivo institucionalnih garancija njihovih prava. Ono to se zahteva u Planu Vlade Srbije je zapravo autonomija unutar autonomije".62 Samardi pojanjava da bi autonomija u oblasti obrazovanja znaila finansijsku autonomiju, mogunost da sami grade kolske zgrade, ali i da imaju "programe identine onima u Beogradu, da imenuju uitelje i direktore".63 Slino bi bilo i sa policijom. Smardi smatra da policija u srpskom regionu u kojoj bi komandna struktura bila albanska ne bi funkcionisala, to znai da praktino srpski policjaci, po
Kosova". O podeli Kosova direktno govori najuticjaniji ideolog srpske politike scene poslednjih tridesetak godina Dobrica osi. Lideri strnake G17 plus, koja je u Vladi, takoe razmatraju koncpet podele Kosova kao krajnje reenje. Oko podele Kosova razmimoilaze se i stavovi Srbe na severu Kosova, gde je uporite paralelnih struktura, i Srba u centralnom Kosovu. Za razliku od Srba u Kosovskoj Mitrovici, Srbi centrlanog Kosova nemaju interes da svoj status reavaju podelom. Poslanik Srpske liste za KiM (SPO) Ranel Nojki kae da veina Srba (centrlanog Kosova) ne eli podelu, "jer bi to znailo da se Srbi nikada ne bi vratili u neke delove."60 Skuptina Srbije usvojila je 20. aprila 2004. jednoglasno Plan za politiko reenje situacije na Kosovu i Metohiji, koji je predloila Vlada Vojislava Kotunice. Vladin plan polazi od toga da je Kosovo deo Srbije, ali predvia i njegovu podelu na entitete po ugledu na reenja iz Bosne i Hercegovine, kojim je zaustavjen rat, ali praktino priznati rezultati etnikog ienja61. Vladin plan kritikuje Ustav iz 1974. po kome je Kosovo imalo najvii stepen autonomije (od 1974. do njenog ukidanja 1989) U Vladinom planu se navodi da "dosadanja teriotrijalna organizacija Pokrajine" poiva na pogrenoj pretpostavci da je ostvarivanje pokrajinske autonomije u ustavnom poretku iz 1974. predstavljalo racionalno i pravedno reenje etnikih odnosa dve dominantne zajednice albanske i srpske". (Plan za reenje sadanje situacije na Kosovu i Metohiji, Odeljak II, taka 2.1.) Izneta je i teza da nezavisnost Pokrajine izaziva "nesagledivu destabilizaciju celog regiona moguom promenom granica Srbije i Dravne zajednice Srbija i Crna Gora". (Plan za reenje sadanje situacije na Kosovu i Metohiji, Odeljak II, taka 2.1.) Plan predvia "teritorijalnu orgnaizaciju pokrajine koja omoguava teritorijalnu autonomiju srpske, ali i drugih zajednica koje za to izraze elju". U dokumentu se tvrdi da "teritorijalna autonomija ne predstavlja podelu Pokrajine, niti je surogat za nju". Podruja budue autonomije inile bi optine, delovi optina i naselja, u kojima su Srbi pre izgona 1999. godine bili veina stanovnitva. Te teriotrije bi obuhvatile i poljoprivredno zemljite i ostale povrine koje su bile u vlasnitvu Srba pre rata 1999" (Plan za reenje sadanje situacije na Kosovu i Metohiji, Odeljak II, taka 2.2). S obzirom da je veina prognanih Srba ivela u gradskim centrima u kojima ih danas nema ili se njihov broj svodi na stotine (Pritina, Pe, Gnjilane, Prizren, Uroevac, Istok, Lipljan, juni deo Kosovske Mitrovice) kao i da njihov povratak u te gradove u dogledno vreme nije mogu, neophodna je pravedna nadoknada (compesatio lusatum). To bi znailo da Srbi imaju pravo na delove teritorije koja prirodno povezuje srpska veinska naselja, u kojima oni nisu prethodno bili u veini, ali na koje se vraa stanovnitvo prognano prilikom etnikog ienja. To je preduslov da budua podruja teritorijalne autonomije imaju karakteristike regiona; da svojim geografskim i prirodnim
60 Izlaganje Ranela Nojkia na panelu Helsinkog odbora o nacionalnim zajednicama na Kosovu, vidi izvetaj: www.helsinki.org.yu 61Plan je objavljen je u Slubenom glasniku, godina LX broj 47 od 29. 4. 2004.
62 63
Nin, 28. 10. 2004. Isto.
290
291

govori o "zajednikoj evropskoj budunosti", to bi znailo da nema promene granica ve zajedniki ulazak u Evropsku uniju. U Predlogu za ivotnu koegzistenciju albanskog i srpskog naroda, koji je izneo Dobrica osi u knjizi Kosovo71, on predstavlja svoju staru ideju o podeli Kosova kroz teritorijalno razgranienje Srba i Albanaca. Razgranienje bi bilo zasnovano na "kompromisu istorijskog i etnikog prava. Teritorijalno razgranienje podrazumeva i potovanje privatne i dravne svojine kao i podelu industrijskih kapaciteta u koje je uloen srpski kapital. Osnova teritorijalnog razgranienja treba da bude demografsko stanje pre albanskog secesionistikog ustanka i agresije NATO na Srbiju i Crnu Goru," pie osi.72 Potpredsednik Vlade Srbije, Miroljub Labus, pokrenuo je inicijativu za sazivanje meuanrodne konferencije o Kosovu, koja bi se odrala u novembru 2005. Na njoj bi se reavalo pitanje standarda, decentrlaizacije i statusa Kosova i trebalo bi da bude postignut sporazum o zatiti prava manjina, decentrlaizaicji, entitetima, prelaznom suverenitetu i kolektivnoj bezbednosti. On se zaloio za podelu na veinski albanski i manjinski srpski entiet. U autorskom lanku u Politici Miroljub Labus iznosi da bi srpski entitet inile oblasti: Severno Kosovo (optina Leposavi, Zubin Potok, Zvean i sever Kosovske Mitrovice) i Kosovsko pomoravlje (optina Kosovska Kamenica, Novo Brdo, Graanica i delovi optine Gnjilane i Lipljan). Ostatak teriorija pokrajine, oko 85 odsto njene povrine inio bi albanski entitet. Prema Labusovom predlogu, decentralizacija bi bila sprovedena u oba entieta na osnovu Plana Vlade Srbije o teritorijalnoj autonomiji i okvirnog plana UNMIK za lokalnu samoupravu. U njima bi bio uspostavljen mehanizam za zatitu manjina pod nadzorom Evropske unije. Labus se zalae za uspostavljanje eksteritorijalnosti nad manastirima, pre svega: Visokim Deanima, Pekom Patrijarijom, prizrenskom Bogoslovijom, ruevinama Sv. Arhanela u Prizrenu, oblau na kojoj se odigrala Kosovska bitka. 73 lan Predsednitva G17 plus, edomir Anti, smatra da Beograd treba da uputi jasnu poruku kosovskim Albancima da im se nudi najvia autonomija, ali ne po uzoru iz 1974. Po njemu oni treba da "biraju hoe li autonomiju kakva postoji u kotskoj, Kataloniji... ali u sluaju da ne ele autonomiju, imamo i drugu opciju da se dogovrimo da odredimo dva entieta i da se u narednom periodu, kako oni stiu status, srpski prisajedinjuje Srbiji, a ovaj drugi dobije poseban status pod protektoratom EU".74 On je jo dodao da je Srbija zavisna od Kosova i Metohije, jer mora da "plaa kosmetske dugove i da finansira 100 000
71 Knjiga "Kosovo" promovisana je irom Srbije tokom nekoliko meseci to je bilo u funkciji pridobijanja javnog mnjenja za tu soluciju. Ona takoe predstavlja neformalni stav Beograda prema reenju kosovskog statusa. Sadanja nedefinisana pozicija Beograda "vie od autonomije manje od nezavisanosti" u funkciji je zauzimanja mesta za pregovarakim stolom. 72 Dobrica osi, Kosovo, Veernje novosti, Beograd 2005. str. 256. 73 Politika, 6. 11. 2004. 74 Politika, 18. 11. 2004.
ovom planu, ne bi bili podreeni ministru unutranjih poslova koga bi birala kosovska skuptina. Slobodan Samardi je naveo da postoje etiri uslova da se smiri stanje na Kosovu: "Prvo, treba odustati od konanog reenja, zatim, proglasiti teritorijalni status qvo u ovom delu Evrope, onda, prihvatiti efikasan mehanizam zatite Srba i, konano, dugorone izglede vezati za unutranja pravila. Cilj je da sada zatitimo Srbe i da im obezbedimo prostor ivljenja i da pomognemo meunarodnoj zajednici da ostvari svoju misiju, koju nije bila sposobna do sada da ostvari"64. Aleksandar Vui, visoki funkciobner Srpske radikalne stranke smatra da "tih pet regiona koji su planom predvieni treba da ine jedan koji je sutina nae samaouprave i to e biti teka borba da se sve to ostvari i da se ostane neoteen u bici za ouvanje teritorijalnog integriteta i dravnog suvereniteta Srbije"65. Savetnik premijera, Aleksandar Simi, rekao je da je Plan vlade Srbije "dnevna posledica pogroma Srba u eskalaciji nasilja od 17. marta i pokuaj da se ree sadanji problemi na Kosmetu"66. U saoptenju koje su izdali najvii republiki funkcioneri 5. novembra 2004. istie se da "institucionalno reenje poloaja Srba u pokrajini podrazumeva uspostavljanje njihove samouprave koja predstavlja vii nivo vlasti od lokalne samouprave".67 Nosilac Srpske liste za KiM, Oliver Ivanovi meutim, optuio je Vladu Srbije da nema drugi korak i da tera inat meunarodnoj zajednici: "oigledno je da Vlada nema koncept, niti zna ta e sa nama koji smo izabrani sa ovako malo glasova. Ono to je Vlada zacrtala moe se sprovesti samo silom", izjhavio je Ivanovi za Danas nakon pomenutog sastanka.68 Predsednik Srbije, Boris Tadi, takoe je izjavio da ne treba dozvoliti nezavisnost Kosova "jer bi to znailo kraj za tamonje Srbe, iji je poloaj katastrofalan".69 Za Tadia je: "'druga bitka' borba za decentrlaizaciju koja bi znaila lokalnu samoupravu za Srbe u optinama u kojima su veina. Osim toga, Srbi bi na nivou cele pokrajine trebalo da imaju autonomiju u kulturi, zdravstvu, sudstvu pa i u policiji".70 Ministar spojnih poslova, Vuk Drakovi,
Politika, 2. 6. 2004. 30. 4. 2004., "Pet oblasti za Srbe" 66Politika, 14. 5. 2004. 67 Sastanku sa koga je izdato saotenje i koji je organizovan na poziv premijera Srbije Vojislava Kotunice prisustvovali su ministar spoljnih poslova Vuk Drakovi, predsednik Skuptine Predrag Markovi, potpredsednik Vlade Miroljub Labus, ef Koordinacionog centra Neboja ovi i efovi svih poslanikih grupa u Skuptini Srbije: Tomislav Nikoli (SRS), Milo Aligrudi (DSS), Duan Petrovi (DS), Miloljub Albijani (G 17), Ivica dai (SPS) i Veroljub stevanovi (SPO). 68Danas, 8. 11 2004. 69Novosti, 7. 11. 2004. 70 Isto.
64 65Politika,
292
293

ostavljena po strani sve dok ne obezbedi ljudska, graanska i nacionalna prava i na ostale naine ne funkcionie po pravilima civilizovane Evrope".79 Goran Svilanovi uestvovao je kao ministar spoljnih poslova SCG na Konferenciji ministara o zapadnom Balkanu u Japanu, gde je govorio o decentralizaciji Kosova kao o reenju koje "uz kombinovanu teritorijalnu i personalnu autonomiju za Srbe i nealbance, ne prejudicira konano reenje statusa pokrajine", uporedevi to sa "kohabitacijom naroda po uzoru na BiH"80. Za podelu Kosova zalae se bivi srpski premijer Zoran ivkovi. On je ocenio da bi podela Kosova po etnikom principu "ostavila Srbiji makar severni deo Kosovske Mitrovice u kom Srbi ine veinu". U sluaju podele teritorije, prema ivkovievoj oceni, Srbi bi bili prunueni da napuste izolovane enklave u junom i centranom Kosovu.81 On smatra da bi "Srbi i Albanci bili potpuno fiziki razgranieni. Imali bi pravo da definiu svoju vlast i svoje organe koji bi bili povezani sa Srbijom i njenim organima. Podela bi omoguila da, kada doe do ozvnaienja nezavisnosti Kosova, a to je potpuno izvesno, srpski deo ostane u sastavu Srbije".82 Jedan od najuticajnijih pravnika u Srbiji i direktor Beogradskog centra za ljudska prava, Vojin Dmitrijevi, ocenio je da e u forumima kojima se bude obraao Kotunica postojati sklonost da se potrai neko reenje slino Bosni i Hercegovini: "Sada, kako e se to zvati, za mene, kao za oveka koga najvie zanima kako e ljudi stvarno iveti, nije bitno, ali je za mnoge simboliki vrlo vano. Ali, oigledno da e biti utiska, da bez neke teritorijalne autonomije, popunjene nekom personalnom autonomijom za one delove gde jedna nacionana grupacija nije kompaktna, da e to ii ka tom reenju, to opet nije tragedija."83 Direktor Foruma za etnike odnose, Duan Janji, kae da "za sada nema uslova za pregovore o novom statusu, pogotovo ne o nezavisnosti" i predlae da bi stoga "voen odreenom mantrom: SCG, odnosno Srbija i Kosovo zajedno u EU, Beograd mogao da pristupi pitanju budunosti Kosova. To znai da bi ovo pitanje postalo deo procesa stabilizacije i pridruivanja." Prvi korak u tom procesu, po Janjiu, mogli bi da budu neformalni razgovori na ekspertskom, ali i na najviem politikom nivou, koji bi mogli da pomognu Savetu bezbednosti UN u donoenju odluke o novom statusu." Kao naredni korak on predlae: okvirnu meunarodnu (regionalnu) konferenciju o budunosti Kosova i razvoja Srbije i Zapadnog Balkana. Navodi da je Beogradu potrebna strategija dijaloga o budunosti Kosova unutar koje bi pobedonosna formula bila "teritorija za razvoj". Takav pristup po njemu otvara Beogradu tri
graana da bi tamo ostali da ive, jer bi se u suprtonom zbog bede i izolovanosti sami iselili". Za ambasadora SCG u Grkoj, Duana Batakovia, formula "vie od autonomije, manje od nezavisnosti" predstavlja realistian okvir u kome treba traiti prihvaltjivo reenje. Polazei od meunarodnih okolnosti, Batakovi ukazuje da "zarad izlazne strategije treba uzeti u obzir sva stanovita meunarodne zajednice jer je Kosovo ve delimino izuzeto iz sastava Srbije Rezolucijom 1244 i Kumanovskim sporazumom kako bismo osmislili budue politike korake". Batakovi ne odstupa od stava da je nezavisnost Kosova apsolutno neprihvatljiva za srpsku stranu. On, meutim, dodaje da ne treba potcenjivati ni poslednji izvetaj Meunarodne krizne grupe.75 Batakovi na svaki nain trai nain da se Beograd ne zaobie u buduim pregovrima o Kosovu, pa zato istie da "Izvan svega treba da ostanemo deo procesa i utiemo na sutinsku decentralizaicju, dodatnu zatitu naeg verskog i kulturnog naslea i stvaranje realnih mogunosti za povratak raseljenih lica".76 Ovakav njegov stav predstavlja prilagoavanje novonastaloj situaciji, jer je Batakovi pre nekoliko godina (1998.) u meunarodnim krugovima plasirao plan za kantonalizaciju Kosova, kojim je predvideo 70 odsto teritorije za Albance i ostalo za Srbe.77 Profesor Svetozar Stojanovi, jedan od nosilaca sprskog nacionalnog programa i ideologa iz osamdesetih i devedestih, smatra da se suverenitet Beograda nad Kosovom ne moe dovoditi u pitanje, ali da "treba garantovati i "visok stepen" njegove politikoteritorijalne autonomije, koji je predvien i Rezolucijom 1244". On smatra da "Srbiju valja administrativno i teriorijalno reorganizaovati polazei i od demokratskog prava onih kosmetskih delova u kojima su veinu inili Srbi i drugi nealbanski ivalj (pre intervencije) da zahtevaju izuzmanje iz te pokrajine i neposredno ustavnoteritorijalno ukljuenje u Srbiju". Za pojedine delove Kosova, prema njegovom miljenju, koji se teritoirajlno naslanjaju na Crnu Goru (posebno oko Peke Patrijarije i manastira Visoki Deani) treba da se nae zajedniko reenje Srbije i Crne Gore u okviru Dravne zajednice. U takvoj situaciji, smatra Stojanovi, bio bi mogu povratak srpskih vojnika i policajaca na Kosovo "jer bi to u praksi vailo samo za oblasti sa srpskom i drugom nealbasnkom veinom, a ne i za smanjenu Pokrajinu".78 Pri tome, Stojanovi istie da ulazak Srbije (zajedno sa Crnom Gorom) u Evropsku uniju ne treba da bude usovljen stanjem u "pokrajini". On preporuuje: "Smanjena autonomna pokrajina Kosmet mogla bi da bude
75 Meuanrodna krizna grupa u poslednjem izvetaju iz januara 2005, zakljuuje da vreme na Kosovu istie i da se status quo vie ne moe odravati. Predvia i da ukoliko nezavisnost Kosova ne bude postignuta uz saglasnost Srbije do sredine 2006. ili donoenjem Rezolucije Saveta bezbednosti UN, ona bi mogla da bude priznata od meuanrodne zajednice ili bar onih "zemlja lanica koje su to spremne da uine". 76 Danas, 19. 2. 2005. 77 Ogledalo, 26. 5. 2004. 78 Politika, 15. 11. 2005.
Isto. Danas, 6. april 2004. 81 Kurir, 6.7. 2004. 82 Veernje novosti, 2. 11. 2004. 83Danas, 24. 03. 2004, dijalog izmeu Vetona Suroia i Vojina Dmitrijevia u Kaiprstu B92.
79 80
294
295

svojim redom prvo povratak, pa standardi i demokratizacija, pa onda konani status". 86 Savetnik predsednika Srbije za ustavna pitanja, Zoran Lutovac, kae da e "u novom Ustavu teritorija Kosmeta bie definisana kao sastavni deo Srbije, ali ako takav status bude promenjen, podrazumeva se i promena ustava. Ne mogu, meutim, da tvrdim da e novi ustav biti donet u toku ove godine, jer nas u tom procesu oekuje veliki broj problema. Treba da se dogovorimo da li e ga izglasati ustavotvorna skuptina, ili e biti donet po sadanjoj proceduri. Ako se stvori drutveni i politiki konsenzus o ovim bitnim pitanjima, onda bi procedura mogla da se ubrza,"smatra Lutovac."87 I profesor Momilo Gruba, bivi predsednik Saveznog ustavnog suda i bivi minsitar pravde SRJ, istie da ustavotvorci "nemaju drugi izbor, osim da Kosovo tretiraju kao neotuivi deo Srbije. Ustavom se, meutim, ne moe odrediti stepen autonomije i ureenje Kosmeta, jer konani status jo nije dogovoren. Kada se zavre pregovori o statusu, onda moe da se kae da e juna srpska pokrajina imati identine uslove kao naa druga pokrajina Vojvodina, pa ponovna promena ustava nee biti potrebna. Novi ustav bi se menjao jedino ako se status Kosmeta promeni, ali sa takvim crnim slutnjama ne treba ii u pregovore".88 Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, Tomislav Nikoli, kae da jedino gde ostaje prostor za pregovore jeste pitanje stepena autonomije Kosmeta: "To pitanje e morati da ostane delimino nedefinisano novim ustavom, da bi se izbegla potreba da se ponovo menja, ali e sve ostalo biti jasno precizirano".89
mogunosti: produavanje sadnjeg privremenog statusa s pojaanim ueem EU za jo 10 do 15 godina; Kosovo se prikljuuje statusu republike Srbiji i Crnoj Gori; i u skladu sa principima Helsinkog akta, proglaenje nezavisnosti Kosova u sadanjim, ili dogovorenom izmenjenom teritorijalnom okviru". Obaveze Vlade Srbije bile bi: pomo srpskoj zajednici na Kosovu u ostvarivnaju njenih prava i sloboda ukljuujui i pravo na samoorganizovanje i samoadministriranje: "Vani instrumenti u podizanju stepena autonomije i odgovrnosti u delovanju srpske zajednice su decentrlaizacija, izgradnja institucija manjinske autonomije, jaanje civilnog drutva unutar srpske zajednice. Janji predlae i uspostavljanje koordinacionog tela srpske zajednice na Kosovu, iji bi osnovni zadatak bio korodinacija njegovih lanica, saradnja s vlastima u Beogradu i mejdunarodnom zajednicom, ukljuujui UNMIK i lokalni dijalog s Albancima. Prema njegovim reima, trebalo bi da bude postignut dogovor i izrade odgovarajue uredbe i drugi propisi UNMIK, ukljuujui prvi korak u procesu decentrlaizacije: uspostavljanje novih optina, ukljuujui i srpske optine i uspostavljanje lokalnih bezbedno-policijskih snaga. Predlaio je i "strateki okrugli sto o Kosovu na kome bi, pored politiara i strunjaka uestvovali i drugi predstavnici drutva (poslovni ljudi, predstavnici najuticajnijih organizacija civilnog drutva i srpskih orgnaizacija sa Kosova) i postigli dogovor uz podrku javnosti za njegovo ostvarivanje".84 Predsednik pokreta Snaga Srbije, Bogoljub Kari, zajedno sa Srpskim pokretom otpora i Novom Srbijom, predstavio je projekat Kosovoevroregija. Taj koncept podrazumeva da Srbija "ne izgubi deo svoje teritorije, da ga nije oduzela meunarodna zajednica, nego da je napravljen kompromis gde na Kosovu punu samostalnost imaju ljudi koji ive dole i, to je najvanije, njime e Srbi koji ive dole biti zatieni. Moj predleog je da EU od Kosova napravi neto poput angaja i Hongkonga. (...) Usvajanjem koncepta evroregije, na Kosovu bi bili primenjeni najvii stepen autonomije i standardi koji vae u EU, a Srbija bi ostala u sadanjim granicama. Vojvodina je ve evroregija. Primena istog koncepta na Kosovu najbolji je nain da Srbi i Albanci ponu da rade i privreuju, da podignu svoj ivotni standard i bolje ive".85 Predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, Neboja ovi, kae da "Kosovo i Metohija moe da ima vrlo visokou autonomiju, ali u sastavu Srbije. Ako je opredeljenje promena granica, to bi se dogodilo proglaenjem nezavisnosti, takav princip bi se morao primeniti na ceo region. Ako bi Albanci dobili pravo da na refernedumu odluuju o svojoj samostalnosti, zato to pravo ne bi dobili i graani Republike Srpske? Dakle, meunarodna zajednica mora da odlui da li je za princip promene granica ili ne", kae ovi. On smatra da se do statusa ne moe brzo doi: "Ako se status bude lomio brzo, bie to na nau tetu. Zato moramo insistirati da sve ide
84
Meunarodna zajednica i status Kosova

Ubrzo nakon martovskog nasilja, maunarodna zajednica poela je da alje jasne signale da je na dnevnom redu reavanje statusa Kosova. Specijalni izvestilac generlanog sekretara UN, Kai Aide, koji je bio zaduen za analizu martovskog nasilja na Kosovu preporuio je da se politika "standardi pre statusa" odmah zameni dinaminijom politikom standarda zasnovanom na prioritetima (...) da bi se olakala dobro pripremljena rasprava o buduem statusu. (izvetaj je objavilo nekoliko dnevnih novina. U izvetaju se navodi da je politika "standardi pre statusa" bila delimino dizajnirana kao sredstvo da se upravlja prelaznim periodom, dok meunarodna zajednica ne bude spremna da se pozabavi pitanjem budueg statusa. "Kosovski Albanci, kao i kosovski Srbi, smatraju standarde nerealnim ambicijama i neostvarivim u kratkoronom
Veernje novosti, 10. 1. 2005. 11. 1. 2005. 88 Isto. 89 Isto.
86 87Kurir,
Izlaganje u Stejt Departmentu o Srbiji, 30. juna a prenosi Politika u broju 7. 7. 10. 1. 2005.
2004.
85Danas,
296
297

U razgovoru sa medijima, ameriki ambasador u Beogradu, Majkl Polt, rekao je da je Beogradu ponuen niz ukljuenja u proces debate o Kosovu: dijalog Pritine i Beograda do kog jo nije dolo, Srbi na Kosovu su slobodni da se konsultuju sa Beogradom o svemu to je potrebno da predstave svoj pogled na Kosovo. Oni takoe treba da uestvuju u svim procesima na Kosovu, njihov stav se mora uti. (...) Beograd ima pravo da se angauje, da ima svoj pogled i taj pogled treba da se razmotri. Sve u svemu, Beograd ima da se ukljui u razmiljanja o onome to e se na kraju dogoditi na Kosovu. Ali, meunarodna zajednica je rekla da se reenje o Kosovu donese na Kosovu, a ne u Beogradu, Vaingtonu, na Bermudama ili bilo gde drugo. To jedino ima smisla95. ef UNMIK Petersen vie puta je istakao regionalni znaaj reavanja statusa Kosova. Izjavio je u Skoplju da je vano da postoji redovan i intenzivan dijalog svih zemalja regiona na koje e konani status Kosova imati uticaja: "Tako se otvara mogunost da ujemo stavove drava u regionu, koji e se posle odraziti na pregovore o statusu"96. Petersen i Crvenkovski su ocenili da je potrebna to skorija demarkacija granice izmeu Makedonije i SCG u delu Kosova i da to treba zavriti do poetka pregovora o statusu Kosova. Petersen je u septembru bio i u Albaniji gde je izjavio da e utvrivanje konanog statusa Kosova pomoi stabilnost u regionu, koja se stvara i uvruje jaanjem odnosa sa susedima. I albanski predsednik, Alfred Mojsiu, izjavio je prilikom posete Pritini u aprilu, da bi svako dalje odlaganje statusa samo podstaklo ekstremizam u regionu: "to se vie odgaa rok, to se ostavlja vie prostora za ekstremistiko delovanje svih strana".97 Jedini meunarodni partner na koga rauna Srbija jeste Rusija i njenu ulogu u Savetu bezbednosti. Vladimir iov kae da pitanje Kosova: "mora da se razmatra zavisno od stava celokupnog stanovnitva pokrajine i odluke rukovodstva Srbije i Crne Gore".98 Ambasador Rusije u Beogradu, Vladimir Ivanovski, izjavio je da Rusija "ve dve godine insistira na regionalizaciji Kosova. Sada ekamo plan decentralizacije, koji e Komisija pri vladi Srbije zavriti ovih dana. (...) Rusija e se u okviru Kontakt grupe zaloiti za princip koji predlae Srbija. to se tie Rusije i ostalih lanova Kontakt grupe, ne postoje izgledi da se u dogledno vreme otvara pitanje statusa".99 Zamenik predsedinka Dravne dume, Sergej Baburin, izjavio je da je "jedinstven stav ruske politike javnostie da Kosovo treba da ostane sastavni deo SCG".100
smislu.(...) Meunarodna zajednica stalno ponavlja svoju mantru, ali s vrlo malom ubedljivou", kae se u izvetaju. Aide je najavio da e UN, u jesen 2004. poeti diskretne konsultacije na visokom nivou o politikim pitanjima, koja se odnose na novu i obuhvatnu strategiju.90 Evropski parlament je 2. aprila usvojio Rezoluciju kojom trai od Saveta ministara EU da pone iroku raspravu o konanom statusu Kosova. U toj raspravi trebalo bi da uestvuju "linosti iz sveta politike, intelektualci i nevladine organizacije iz regiona".91 Dravni sekretar britanskog Ministarstva spoljnih poslova, Denis Mekejn, izjavio je krajem oktobra prilikom posete Beogradu i Pritini da, "na meunarodnom planu pitanje konanog statusa Kosova postaje urgentno. On je rekao i da nema povratka Kosova u 1999, 1989, a posebno ne u 1389 (vreme Kosovske bitke). Srbima je poruio da se bojkotom direktnih razgovora sa Pritinom "stvara prostor za radikalniji nastup onih koji ele nezavisno Kosovo pre ili kasnije". Mekejn je takoe rekao: "Ja u sutra Rugovi preneti da Evropa oekuje meuzavisnost i zajedniki suverenitet pre nego nezavisnost i suverenitet koji ne potuje potrebe suseda".92 Predsednica Interparlamentarne delegacije Evropskog parlamenta za jugoistonu Evropu, Doris Pak, izjavila da je "jasno da Albanci Kosova vie nikad nee biti pod Vladom Srbije jer posle svega na to niko ne moe da ih prisiljava". Ona je ocenila da bi reenje za Kosovo moglo da bude protektorat Evropske unije sa velikom autonomijom za kosovske vlasti: "UNMIK bi trebalo da da vea ovlaenja vladi Kosova, kako bi ona mogla da pokae ta je sposobna da uini i da li moe da primeni standarde koji obuhvataju decentraizaciju, povratak izbeglih i zatitu manjina".93 Za razliku od svih prethodnih godina, od 2004. godine, status Kosova vie nije tabu tema ak ni unutar administracije UNMIK i meunarodnih organizacija na Kosovu. Na poetku mandata ef UNMIK Soren Jesen Petersen je poruio da je "mir i utvrivanje politikog statusa Kosova jedini put za Pokrajinu, bez ijeg reenje ne moe biti stabilnosti u regionu". U intervjuu za BBC, Petersen je objasnio da je sadanji status Kosova privremen i da se u Rezoluciji 1244 kae da je cilj privremene misije (UNMIK) da stvori uslove za razgovor o konanom statusu: "Uveren sam da ne moe biti stabilizacije ni normalizacije dok se ne razjasni status Kosova. Ja se naravno nisam izjanjavao kakav e taj status biti, niti nameravam da to uinim, ali svi regionalni lideri su mi rekli da Balkan ne moe ii napred, na ekonomskom i svim drugim planovima, dok se ne rei status Kosova".94
Danas, 26. 8. 2004. 91 Veernje novosti, 2. april 2004. 92 www.b92.net, vidi arhivu od 25. 10. 2004. 93 Danas, 09. 11. 2004. 94 Danas, 18. 8. 2004.
90
Veernje novosti, 4. 9. 2004. Danas, 10. 9. 2004. 97 Veernje novosti, 23. 4. 2004. 98 Politika, 01. 4. 2004. 99 Politika, 10. 4. 2004. 100 Politika, 15. 6. 2004.
95 96
298
299

prikupljanja poreza mora biti blizu graana), lokalni sud i policija. Po Ivanoviu, proces privatizacije ne bi bio potpouno prenet na optinu, ali bi ona trebalo da utie na to. Ivanovi oekuje od procesa decentralizacije da lokalni optinski funkcioneri budu otvoreni za svakog graanina. Rekao je da je nemogue da se Pritinom kao gradom, koji prema procenama ima oko 450.000 stanovnika, upravlja iz jednog centra. Kao jedan od sektora koji bi trebalo da bude u nadlenosti osnovnih jedinica, predstavnici srpske zajednice navode zdravstvo, koristei kao argument da nemaju poverenja u zdravstvene usatnove u kojima su zaposleni albanski lekari i medicinsko osoblje. Tako se deava da Srbin iz okoline Pritine odlazi kod lekara znatno dalje, u Kosovsku Mitrovicu ili neki grad u Srbiji umesto da medicinske usluge zatrai u najblioj zdravstvenoj ustanovi koja je opremljena za to. Uvoenje etnikog principa u organizaciju zdravstvene zatite i pristupanosti medicinske zatite srpskoj zajednici, posebno kad je re o veim klinikim centrima, ugroava integritet Kosova, ali oteava i reavanje zdravstvenih problema pojedinca. Ekspert za lokalnu samoupravu, Duan Vasiljevi, izneo je na panelu HO da decentralizacija nije univerzalno reenje za Srbe i da njihovi problemi treba da se reavaju na centrlanom nivou: "Decentralizacija na svim nivoima nije realna, jer bi to znailo ukidanje drave. S druge strane, pitanje decentralizacije ne sme se gurati pod tepih samo zato to su ga pokrenuli Srbi".
Decentralizacija
Decentralizacija Kosova je jedno od kljunih pitanja koje deli albansku i srpsku zajednicu. Ovo pitanje nametnuto je na zahtev srpske zajednice, koje je dolo u fokus nakom marotvskih dogaaja. S jedne strane, Srbi kroz proces decentralizacije vide reavanje pitanja bezbednosti, a u sutini trae podelu, po ugledu na tzv. Republiku srpsku krajinu u Hrvatskoj i Republiku Srpsku u Bosni i Hercegovini. Osnova za decentralizaciju je Plan Vlade Srbije (opisan u delu teksta o statusu Kosova). Srbi, koji su decenijama na Kosovu imali privilegovan poloaj, ne prihvataju status manjine. S druge strane, Albanci, polazei od specifinosti Kosova (veliine teritorije i broja stanovnika)101 smatraju da se reforma lokalne samouprave ne moe vezivati za bezbednosna pitanja i da je re o dugoronom procesu. Vlada Kosova utvrdila je okvirni dokument za reformu lokalne samouprave i plan implementacije Pilot projekata, polazei od kriterijuma Saveta Evrope, uz ocenu da je ta reforma jedno od najznaajnih pitanja.102 Pitanje decentralizacije moglo bi biti i prepreka za reavanje konanog statusa Kosova, budui da je zvanini Beograd nametnuo to pitanje ono predstavlja instrument mogue podele. Pitanje decentralizacije je dugoroni proces budui da je u veem delu regiona, ne samo na Kosovu, vezan za promenu (paternalistikog i patrijarhalnog) kulturnog modela i naina miljenja. Beogradska politika, iako je nametnula pitanje decentralizacije na Kosovu, nikada sutinski nije podrala taj proces, to se posebno ogleda kroz bojkot radne grupe za decentralizaciju. Uzimajui u obzir albansku percepciju po ovom pitanju, legitimisanje i legalizovanje etnikih entiteta na Kosovu, ugrozilo bi proces decentralizacije i radikalizovalo bi situaciju. To bi otvorilo prostor za trajne tenzije izmeu dva entiteta, kao i verovatnou novih preseljavanja stanovnitva iz jednog u drugi entiet. Podela gradova, poput Kosovske Mitrovice, koja predstavlja oblast sa najvie tenzija na Kosovu, nema samo bezbednosne i politike posledice, ve je i izvor ozbiljnih ekonomskih tekoa. Na primer, u severnom delu Mitrovice je pre dve godine sagraena deponija u vrednosti od dva ipo miliona evra, iako u junom delu ve postoji adekvatan prostor za odlaganje smea. Na panelu Helsinkog odbora o decentralizaciji, nosilac Srpske liste za KiM, Oliver Ivanovi, izneo je neto drugaije vienje ovog procesa u odnosu na zvnaini Beograd. On smatra da bi Kosovo trebalo da ima pet velikih gradova sa potpuno jednakim ovlaenjima. Kao resore koji bi trebalo da budu u nadlenosti optina, Ivanovi je naveo: primarno zdravstvo i kolstvo, javne i komunalne usluge, urbanizam, prikupljanje poreza (u smislu da proces
101 U 25 optina je albanska veina, a u pet veinsko stanovnitvo su Srbi. U optinama sa veinskim albanskim stanovnitvom na 1.500 graana dolazi jedan poslanik, dok u srpskim optinama na 600 graana dolazi jedan poslanik. Kosovske optine su teritorijalno najvee u regionu (45.000 stanovnika po optini). 102 Videti izvetaj sa Panela Decentralizacija Kosova, www.helsinki.org.yu
Uloga Srpske pravoslavne crkve

Kljuni politiki uticaj meu kosovskim Srbima ima Srpska pravoslavna crkva, pre svega, preko dobro organizovane Rakoprizrenske eparhije i vladike Artemija. Eparhija gotovo svakodnevno izdaje politika saoptenja o kljunim politikim procesima i dogaajima. Osim to je imala vanu ulogu u opstruiranju izbornog procesa i izlaska kosovskih Srba na izbore, SPC pokuava da ozbiljno utie i na razgovore o buduem statusu Kosova. Stavovi SPC i Vlade Vojislava Kotunice o Kosovu uglavnom se podudaraju, to je bilo najoigledinije kroz njihovo zajedniko ubeivanje kosovskih Srba da ne izau na izbore. Kao i veina zvaninika u Beogradu, SPC vidi Kosovo iskljuivo kao deo Srbije. U toj koncepciji, za SPC je nezamislivo da Srbi imaju status manjine. U saoptenju u kome direktno iznosi politiki stav, Eparhija rasko-prizrenska i kosovsko metohijska navodi da je ozbiljno zabrinuta "to se javna diskusija o Kosovu i Metohiji u srpskoj i svetskoj javnosti postepeno sve vie fokusira na zatitu tzv. manjinskih prava Srba u Pokrajini, dok se u potpunosti zanemaruje pitanje budueg poloaja Kosova i Metohije u okviru Srbije i SCG". U saoptenju se navodi: "Umesto da se otvori diskusija o polozaju albanske zajednice u okviru Srbije, u javnosti se govori iskljuivo o zatiti srpskih prava na Kosovu i Metohiji. tavise, u diskusijama na raznim forumima pojedini
301
300

na terenu i odluno emo dii svoj glas protiv uzurpacije naih prava od bilo kakvih organizacija ili inicijativa u pogledu zatite i brige o kulturnoj batini. Ukoliko se takve incijative i protiv nae volje budu sprovodile na terenu, to e biti samo jo jedno nasilje u nizu mnogih izvrenih na Kosovu i Metohiji u poslednjih pet godina i jasno svedoanstvo o namerama i karakteru onih koji to ine poruio je episkop rako prizrenski Artemije u pismu Nezavisnoj meunarodnoj komisiji.106 Vladika Artemije postavlja pitanje "odakle namera i elja da se preuzme briga o celokupnoj batini na Kosovu i Metohiji pored ivog i postojeeg domaina u toj kui, a to je Beograd sa svojim institucijama, Srpska pravoslavna crkva i drava Srbija". Ovakav stav SPC, ne samo da onemoguava obnovu kulturne batine, ve osporava i injenicu da je kulturna batina na Kosovu ne samo srpska ili kosovska, ve svetska, te da je u tom smislu svaka pomo meuanrodnih organizacija da se ona sauva neophodna.
vladini i nezavisni eksperti iz Beograda otvoreno pominju razne modele zatite prava srpske zajednice na Kosovu i Metohiji, kao da je re o ve potpuno samostalnom entitetu. U tom kontekstu pominju se modeli Alandskih ostrva ili Junog Tirola, ali ne vie u kontekstu modela autonomije za albansku zajednicu u Srbiji i SCG, kao to je to bio do sada sluaj, ve u kontekstu reavanja poloaja `srpske manjine` na Kosovu i Metohiji". 103 U elaboratu o buduem statusu Kosova Eparhija Rako prizrenska i kosovsko metohijska istie: "injenica da Beograd do sada nije izaao sa jasnim i konkretnim predlogom autonomije Kosova i Metoihije u okviru Srbije i SCG i da se preko tog pitanja prelazi ablonskim ponavljanjem Rezolucije 1244, koja formalno garantuje suverenitet SCG na Kosovu i Metohiji, sve vie se u javnosti stvara utisak da je sutina dravne strategije Beograda u tome da se nae odgovarajui mehanizam zatite "manjinskih prava" Srba, a ne da se izae sa jasnom i odgovornom dravnom koncepcijom ouvanja suvereniteta Srbije i SCG u okviru svojih postojeih granica .(...) "Naravno, pitanje poloaja srpskog naroda kao dravotvornog i konstitutivnog na delu svoje teritorije gde mu se negiraju osnovna prava i slobode nije za zanemarivanje i ima ogroman znaaj za ovdanje srpsko stanovnistvo i njegovu budunost. Meutim, ovo pitanje ne bi smelo da ima politiki prioritet nad pitanjem ocuvanja drzavne teritorije i definisanja Kosova i Metohije kao autonomne oblasti u okviru Srbije." "Ukoliko Vlada uskoro ne izae sa konkretnim stavom ta jedna demokratska i nova Srbija nudi Kosovu i Metohiji kao sastavnom delu svoje teritorije, budua diskusija o statusu mogla bi da se svede iskljuivo na iznalaenje naina kako da se rei pitanje manjinskih prava u Pokrajini, koja ce postepeno preutno biti prihvaena kao samostalan entitet". U politikom angamanu na Kosovu, Srpska pravoslavna crkva je ak opstruirala obnovu manastira i crkava na Kosovu. To je uinila povlaei svoj potpis sa Memoranduma sa UNMIK, o obnovi unitenih crkava i manastira na Kosovu. Memorandum je potpisan 28. juna 2004. posle boravka tri komisije Saveta Evrope zaduenih za zatitu kuturnih blaga104. Kao razlog za povlaenje potpisa SPC je navela preveliko meanje privremenih kosovskih institucija. Vladika Artemije je takoe saoptio da "SPC ne moe da prihvati da na obnovi crkava i manastira radi neko bez saglasnosti i uea institucija iz Srbije pre svega Zavoda za zatitu spomenika. 105 Rako prizrenska eparhija burno je reagovala protiv izvetaja Nezavisne meunarodne komisije: "Mi neemo dopustiti sprovoenje ovakvih incijativa
Jug Srbije
Situacija na Kosovu i pitanja u vezi sa statusom posebno se regionano reflektuju na jugu Srbije (optine Preevo, Medvea i Bujanovac u kojima ivi albansko stanovnitvo). Kantonizacija i podela Kosova po etnikoj osnovi imala bi posledice na ovaj deo Srbije i radikalizovala bi Albance u toj regiji. Predsednik Demokratske partije Albanaca, koja je pobedila na poslednjim lokalnim izborima u Preevu, Ragmi Mustafa za londonski Institut za izvetavanje o ratu i miru (IWPR) izjavio je, da e se jug Srbije "ujediniti s Kosovom ukoliko doe do bilo kakvih promena granica na Kosovu, to jest ako se severno Kosovo ne vrati pod nadlenost Kosova"107 Ovu izjavu, kao i druge delova iz reportae IWPR, prenosi Nacional u tekstu pod nazivom "Preevo uskoro bez Srba" u kome novinar zakljuuje: "Nacional se nada da e srpska vlast uspeti da napravi pravi potez i da izbeglice iz Hrvatske koje ive u kampu na Paliu (Vojvodina) poeti da naseljava u kue u Preevu. Takvim i slinim potezima jedino je mogue spasti taj deo nae teritorije. Nadamo se da e predsednik Kotunica proitati ovaj tekst i da emo do kraja 2005. s ponosom moi da kaemo da je u Preevu veinsko stanovnitvo srpske i pravoslavne nacionalnosti".108 Ministar odbrane SCG, Prvoslav Davini, najavio je krajem prole godine pojaanje vojnog prisustva na jugu Srbije to je doveo u direktnu vezu sa reavanjem statusa Kosova, koje treba da pone polovinom 2005: "Tako emo u Niu formirati zdrzuenu komandu kopnenih snaga sastavljenu od sadanjih jedinica Nikog i Pritinskog korpusa. Predvieno je i da u odreenim delovima zemlje koji gravitiraju jugu Srbije, postavimo dva bataljona
106Danas, 107
Saoptenje: ERP, Info-sluba, 21. 7. 2004. Nezavisna meunarodna komisija koju su 10. 9. 2004. u Parizu formirali Savet Evrope, Evropska komisija u Unmik sainili su izvetaj o teti nastaloj na imovini SPC u vreme martovskih dogaaja na Kosovu. Dokument je objavljen pod ifrom AT04 224 rev2 s datumom 15. 9. 2004. 105 Veernje novosti, 15. 11. 2004.
103 104
24. 9. 2004. Nacional, 15. 12. 2004. 108 Isto.
302
303

decentralizacije dugoroni proces budui i da je vezan za promenu (paternalistikog i patrijarhalnog) kulturnog modela i naina miljenja; legitimisanje i legalizovanje etnikih entiteta na Kosovu, ugrozilo bi proces decentralizacije i radikalizovalo situaciju; To bi otvorilo prostor za trajne tenzije izmeu dva entiteta, kao i verovatnou novih preseljavanja stanovnitva iz jednog u drugi entiet; treba dozvoliti meunarodnim organizacijama da prue svaku pomo u ouvanju kulturne batine Kosova.
specijalnih snaga koji e tamo biti locirani i biti u mogunosti da odgovore moguim izazovima". Davini je precizirao da se ini sve kako bi vojska bila spremna da se "odupre novim izazovima bezbednosti u celini, ali i pretnjama koje mogu da se oekuju u narednoj godini kada poinju razgovori o reavanju konanog statusa Kosova"109. Vojnik SCG ubio je 7. januara 2005. 16-godinjeg Danima Hajrulahua iz sela Miratovac (optina Preevo) na granici Srbije s Makedonijom. Brzo nakon ubistva, ministar Davini je saoptio da se deak vraao iz susednog sela koje se nalazi u Makedoniji, "pokuavajui da se ilegalno vrati u svoje selo". Ministar je rekao da je vojnik nekoliko puta upozorio deaka i onda pucao. To se dogodilo izmeu 12 i 14 asova. Ograujui se ocenom da e konanu re dati istraga (koja inae sve do sada nije zavrena), ministar je izjavio da je "re o spreavanju ilegalnog prelaska granice" i da je u pitanju "granini prelaz kojeg najee koriste verceri za krijumarenje robe". Prema zvaninoj verziji, metak je udario u drvo, a potom rikoetirao u deaka i usmrtio ga. Le je, po toj verziji, pronaen "na raskrsnici policijskih puteva (...) 444 metra od graninog kamena. Na daljini od 6,4 metra od beivotnog tela na visini od 60 centimetara na stablu divlje ljive uoeno je oteenje u vidu prostreline, a na 244 metra od lea pronaena je aura". Povodom ubistva deaka, Skuptina optine Preevo usvojila je 10. januara 9 zahteva meu kojima su: hitna reakcija meunarodne zajednice u Preevskoj dolini u preventivnom smislu; stacioniranje meunarodnih oruanih snaga; povlaenje snaga andarmerije (specijalne policijske jedinice), otvaranje novih graninih prelaza prema Kosovu i Makedoniji i suenje ubici deaka u Preevu. Jug Srbije je od obustavljanja sukoba 2002. godine bio potpuno zanemaren (pre svega u ekonomskom smislu) od strane Vlade Srbije, kao i Kordinacionog tela za jug Srbije i tek je ubistvo deaka obnovilo panju na ovaj region.
Polazei od kompleksnosti kosovskog problema, kao i emotivnog naboja na obe strane, Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji smatra: parlament i Vlada Srbije, kao i sve nacionalne institucije treba da prihvate realnost na Kosovu i shodno tome trae reenje za budui sporazum izmeu Albanaca i Srba na Kosovu; pitanje decentralizacije, po etnikom principu, prepreka je za reavanje konanog statusa Kosova; treba imati u vidu da je pitanje
109
Veernje novosti, 23. 12. 2004.
304
305

granice obezbeuje crnogorska policija kao u svim evropskim dravama, za razliku od Srbije ije granice jo uvek uva vojska), odnosno na potpunu demilitarizaciju. Pritisak Beograda na Podgoricu da organizuje neposredne izbore za Skuptinu SCG sa idejom da se ojaa dravna zajednica SCG nije doneo eljeni efekat, mada se u beogradskim kalkulacijama dosta oekivalo i od eventualne intervencije Brisela. Iako su neposredni izbori predvieni Ustavnom poveljom SCG, evropski zvaninici su u vie navrata podvukli da je to pitanje stvar dogovora izmeu dve drave.Crnogorska vladajua koalicija ponudila je Beogradu posredne izbore za Skuptinu SCG ("delegiranje" poslanika iz postojeeg sastava republikog parlamenta) to je Vlada Vojislava Kotunice odbila. Ona je odbila i predlog o razdruivanju po eko-slovakom modelu odnosno savezu suverenih drava. U meuvremenu je Vlada Crne Gore krenula u kampanju za referendum.
Crna Gora: Na putu ka nezavisnosti

Labava zajednica Srbije i Crne Gore, ustanovljena kao privremeni trogodinji aranman izmeu dve drave pod patronatom Evropske unije 2002, pokazala se kao nefunkcionalan projekat kojim se ne mogu zaustaviti preovlaujua independistika stremljenja u crnogorskom drutvu. Pokret za nezavisnost, koji je nedavno osnovan u Podgorici, ima za cilj, ne samo da u toku 2005. godine pripremi referendum, ve i da afirmie sve demokratske i evropske vrednosti za koje se Crna Gora zalae. Procesi pribliavanja Evropskoj uniji su zaustavljeni u SCG, a Podgorica je talac Beograda pre svega zbog nesaradnje Vlade Vojislava Kotunice sa Hakim tribunalom. Crna Gora je ostvarila znaajnu reformsku prednost u odnosu na Srbiju. EU je tu injenicu uvaila u Mastrihtu formulom o dvostrukom koloseku ime se de facto priznaje da dve drave, kad je re o ekonomiji, proces usaglaavanja nastavljaju svaka posebno. Istovremeno je osnovan i Pokret za ouvanje dravne zajednice SCG, koji je takoe osnovan u Podgorici. Ova dva pokreta su dobra islustracija podeljenosti drutva, kada je re o samostalnosti, ali, pre svega, odslikava involviranost beogradskih nacionalistikih krugova (dela Akademije nauka i umetnosti, posebno Srpske pravoslavne crkve (SPC) i srpske opozicione partije na crnogorskoj politikoj sceni). Organizovan iskljuivo po partijskoj i srpskoj etnikoj pripadnosti uz aktivnu ulogu srpske pravoslavne crkve, ovaj pokret je inspirisan iz Beograda preko akademika Ljubomira Tadia i Matije Bekovia, koji su osnovali slian pokret u Beogradu. Srpska pravoslavna crkva (SPC), na elu sa mitropolitom Amfilohijem pomagala je i formiranje plemenskih skuptina (vijea) iji su predstavnici lanovi Pokreta za ouvanje dravne zajednice. U Crnoj Gori se ubrzava kristalizacija odnosa unutar drave, to stvara kontekst za drugaije delovanje i opozicije i vlade. Time bi se neutralisao uticaj srpskih nacionalista, posebno SPC i vojske i njihov monopol nad opozicionim strankama. To bi stvorilo prostor za drugaiju dinamiku i okretanje ka sprovoenju daljih reformi i evropeizacije drutva.To bi ujedno podrazumevalo i delotvorniju javnu kontrolu vlade i njene administracije u parlamentu. Samostalna Crna Gora imala bi mnogo vie prostora za razvijanje i uvrivanje boljih odnosa sa susedima. Crna Gora je orjentirana na ukidanje vojske (njene
306
Za i protiv referenduma
Posle pada Miloevievog reima u oktobru 2000. godine, predsednik Milo ukanovi i njegova crnogorska vlada suoili su se sa istorijskim izborom: zbliavanje sa Srbijom, ili samostalna Crna Gora. Opcija samostalnosti je oigledno ve uivala dovoljno veliku podrku, to pokazuje i visok stepen emancipacije crnogorskog drutva, emu je u dobroj meri doprineo i otvoreni pritisak Beograda da Podgoricu stavi pod potpunu kontrolu. Tesna pobeda stranaka koje su za nezavisnost, na parlamentarnim izborima u aprilu 2001.godine, odloila je predizborne planove za odravanje referenduma iste godine. ukanovi se suoio i sa pretnjom opozicije da e bojkotovati referendum, ali i sa viemesenim intenzivnim pritiskom Evropske unije (EU) da se prolongira izjanjavanje graana o nezavisnosti. Beogradskim sporazumom iz marta 2002. godine kojim je stvoren labavi savez Srbije i Crne Gore (Dravna zajednica SCG) pod patronatom Evropske unije, pravo na referendum se planira nakon tri godine. Meutim, gotovo itava 2004. godina protie u znaku osporovanja tog prava od strane Srbije koja se poziva na Ustavnu povelju i reenje po kojem se referendum moe raspisati 2006. a ne 2005. godine. Koncept samostalne Crna Gora koji promovie vlada, podrazumeva graansku dravu zasnovanu na vladavini prava i demokratije, koja e nastaviti da odrava veze sa Srbijom i unapreuje odnose sa drugim susedima. Osnovni cilj je lanstvo u Evropskoj uniji i evroatlantskim integracijama. Da bi se ostvario ovaj koncept, u Podgorici je formiran Pokret za nezavisnu evropsku Crnu Goru, koji okuplja sve strukture koje su se opredelile za samostalnost, poev od politikog preko civilnog drutva, do pojedinaca izvan partija. Pokret nije formiran po principu liderstva, multietniki je, a osnovni mu je program da promovie crnogorsku dravnotvornu ideju i vodi referendumsku kampanju.
307

na skupu beogradskog udruenja "Knez Miroslav" posveena "rasvetljavanju uzroka nestajanja i ponovnog vaskrsavanja srpstva u Crnoj Gori", izjavio: "Re je o genocidu nad Srbima u Crnoj Gori koji je trajao od Drugog svetskog rata i koji je sprovoen u dve faze u prvoj su uestvovali komunisti, a u drugoj dananja vlast".4
Na elu ovog pokreta je Branko Lukovac, bivi ambasador SCG u Rimu, istie prednost takve opcije: "Crna Gora bi imala sopstveni meunarodno pravni subjektivitet i samostalno bi odluivala o svom meunarodnom poloaju, interesima i vezama sa drugim dravama, meunarodnim institucijama i organizacijama.Tako bismo bre postigli sporazum sa Evropskom unijom o pridruivanju, uli u Partnerstvo za mir, Svetsku trgovinsku organizaciju, i postigli efikasnije rezultate u odobravanju i ratifikaciji finansijskih aranmana sa meunarodnim finansijskim institucijama".1 Rade Bojovi, koordinator Pokreta za nezavisnost, kae da oni raunaju na crnogorske podele po pitanju dravnosti, ali naglaava da ele dijalog sa suprotnom stranom koja se izjasnila za zajednicu sa Srbijom. On kae "Mi emo voditi pozitivnu kampanju, nemamo namjeru da diemo tenzije i idemo u konfrontacije sa suprotnom stranom, nego emo im nuditi razgovor. Ono to je za nas relevantno jeste odnos snaga, koji se sada iskazuje kroz 54-55 procenata za nezavisnost i 45-46 protiv. Nama e biti potrebno da podignemo taj procenat "za" i da itav pokret legitimiemo onakvim kakav on zapravo jeste, kao demokratski, dravotvorni pokret koji eli da ovo pitanje razrijei na nain koji bi bio standardizovan prema merilima koji postoje u zapadnoj politici. Hendikep suprotnog pokreta je u tome to je nacionalno obojen, to je jedna vrsta prosrpskog pokreta u Crnoj Gori, u etnikom smislu redukovan, jedna vrsta parapartijskog pokreta".2 Stav srpskih stranaka prema ovom pokretu najbolje ilustruje Dragan o, predsednik Narodne stranke (NS), koji smatra da osnivanje pokreta predstavlja "kontinuitet preobraaja Crne Gore u antisrpsku dravu, ukljuivanje Crne Gore u front antisrpskih drava gde se rauna na Hrvatsku i Kosmet".3 Respektabilna manjina, koja zagovara vrste veze sa Srbijom pod jakim je uticajem Beograda, posebno Srpske pravoslavne crkve. Te snage su se udruile u Pokret za dravnu zajednicu SCG, ali im se nije pridruila najjaa crnogorska opoziciona stranka, Socijalistika narodna partija(SNP). Pokret se zalae za evropsku SCG, ali njegovi protagonisti su protiv "dukljanizacije" i "desrbizacije" Crne Gore. Krajnji cilj pokreta je antireferndumski, odnosno pokuaj neutralizacije i marginalizacije demokratskog prava graana da odlue o sopstvenoj budunosti. U pozadini ideje o Pokretu za zajedniku dravu je i tenja da se stvori novi lider, umesto dosadanjeg Predraga Bulatovia, predsednika Socijalistike narodne partije (SNP), koji nije dovoljno radikalan i ne ispunjava oekivanja Srpske pravoslavne crkve (SPC) i nacionalistikih krugova u Beogradu. Autor osnovnog dokumenta Pokreta je Bogoljub ijakovi, bivi savezni ministar vera, koji vai za srpskog nacionalistu po meri Srpske pravoslavne crkve. ijakovi je
Veernje novosti, 18.10. 2004. Intervju Helsinkog odbora, 21. 1. 2005. 3 Politika,16.12. 2004.
1 2
A. Uloga Srpske pravoslavne crkve

Srpska pravoslavna crkva (SPC), posebno njeno najekstremnije, militantno krilo, ukljuena je u politike aktivnosti, bez obzira na to to je Crna Gora graanska i sekularna drava. Jo od crkveno-politikog skupa u manastiru Maine 2001. godine, srpska crkva je preuzela ulogu stoera pristalica zajednike drave.Velikodostojnici SPC odravanje zajednike drave istiu kao politiki prioritet crkve. Sredinom januara 2005. godine, u manastiru Dajbabe, uz javni blagoslov mitropolita Amfilohija, odrano je Vijee narodnih skuptina koje je usvojilo deklaraciju o zatiti zajednike drave, crkve i jezika. Identinu deklaraciju usvojio je i Pokret za dravnu zajednicu SCG na osnivakoj skuptini. Crkva je imala odluujui uticaj u formiranju i oblikovanju Pokreta za dravnu zajednicu.Visoki funkcioner Demokratske partije socijalista (DPS) Miodrag Vukovi ocenjuje da je Crna Gora dovoljno demokratski sazrela da nee dozvoliti da je neke mitomanske snage vrate dva veka unazad: "Opasnost koja u ovom trenutku prijeti Crnoj Gori jeste da ona postane teokratska drava zasnovana na pravoslavnom fundamentalizmu, to se ve uoava u antireferendumskoj kampanji srpskih nacionalista i unitarista".5 Politiki analitiar, Sran Darmanovi, smatra da se moe govoriti o tome da je upravo Srpska pravoslavna crkva odluila da pokua da objedini sve srpske nacionalistike snage u Crnoj Gori kroz pokret za zajedniku dravu, i to one snage koje su pokazale prilian stepen ekstremizma u dogaajima 1998. godine i kasnije. Decembra 2004. godine, uz politiko pokroviteljstvo srpske crkve, u nekoliko navrata dolo je do kontakata meu liderima srpskih stranaka, ali bez uea vrha Socijalistike narodne partije (SNP). Da je uloga Srpske pravoslavne crkve (SPC) od presudnog znaaja potvrdio je i Momilo Vuksanovi, funkcioner Socijalistike narodne partije (SNP) i predsednik upravnog odbora NVO "Vijee narodnih skuptina: " Nama u Vijeu narodnih skuptina je veoma stalo da za nae aktivnosti imamo blagoslov mitropolita Amfilohija i mi se konsultujemo s Mitropolijom i Srpskom pravoslavnom crkvom. Zato smo ili i kod patrijarha Pavla da blagoslovi nae funkcionere i djelovanje".6
Vesti, 6. 3. 2004. Veernje novosti, 30. 8. 2004. 6 Monitor, 21.1. 2005.
4 5
308
309

budunost ne vide u zajednici sa Hrvatskom i Albanijom, nego u zajednici sa Srbima i svojom jednovernom i jednokrvnom braom".8 Srpska crkva nije osudila ratne zloine, njihove poinioce titi i glorifikuje kao srpske heroje. S tim u vezi, glavni tuilac Hakog tribunala Karla del Ponte je prilikom posete zvaninoj Podgorici uz ocenu da Crna Gora sarauje sa Sudom, izjavila: "Veoma je loe ako se u jednoj zemlji neka organizacija, pa makar to bila i Crkva, nalazi van svake kontrole i ako do nje ne moe da dopre vlast. Posebno, ako je ta organizacija ukljuena u politike delatnosti i ako se bavi skrivanjem optuenih za ratne zloine".9 Na ovu izjavu promptno je reagovao mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije optuujui tuioca da poziva na lin i kontrolu crkve, pozivajui je da doe u manastire Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori i proveri da li se tamo krije haki optuenik, bivi lider bosanskih Srba, Radovan Karadi: "Mitropolija nije oekivala od pravnika meunarodnog autoriteta da poziva na lin crkve i nastavljanje autoritarne kontrole nad njom."10 Bivi ef Biroa za komunikacije Vlade Srbije Vladimir Beba Popovi tvrdi da je mitropolit crnogorsko primorski Amfilohije jedan od zatitnika hakih begunaca Radovana Karadia i Ratka Mladia, te da zapravo on upravlja Crkvom koja je poprimila militantni karakter: "Vladika Amfilohije ima najvei in meu oficirima vladikama, poto je SPC, naalost, u poslednjih desetak godina postala jedna paramilitantna organizacija kojom upravljaju ziloti, koji su u meuvremenu kroz ove ratne godine postali oficiri Crkve. I on ima najvii in, to je in pukovnika".11 Mitropolit Srpske pravoslavne crkve Amfilohije svoje ambicije da vlada Crnom Gorom iskazuje kroz potenciranje injenice da su crnogorske vladike imale i duhovnu i svetovnu vlast. Kada bi crnogorskim mitropolitima zabranili da se bave politikom, ta bi od njih ostalo, kae Amfilohije. On takoe javno izjavljuje da se bavi politikom da bi se odrao suverenitet srpstva u Crnoj Gori. U Crnoj Gori deluje i Crnogorska pravoslavna crkva (CPC) koja je ukinuta prisajedinjenjem Crne Gore Srbiji 1918. godine. Srpska crkva, ne samo da ne priznaje crnogorsku crkvu, nego joj imputira da je u sprezi sa vlastima i tvrdi da su je vlasti osnovale. Da bi dokazala mit o svom vievekovnom postojanju na tlu Crne Gore, Srpska pravoslavna crkva pokuava da uzurpira i one manastire koji pripadaju crnogorskoj crkvi. Brojni su primeri devastacije postojeih manastira, s ciljem da se islikavanjem novih ikona, i drugim sredstvima, obelee kao srpski. O boinim praznicima polau se badnjaci i jedne i druge crkve to dovodi do podizanja tenzija u drutvu, budui da srpska crkva takve i sline crkvene obrede koristi u politike manipulativne svrhe. injenica da Srpska pravoslavna crkva nije izmirila finansijske obaveze
Svedok, 21. 9. 2004. Danas, 3. 2. 2005. 10 Dan, 3. 2. 2004. 11 TV B92, "Insajder", 31. 1. 2005.
8 9
Mada je Bulatovi redovan gost na pravoslavnim svetkovinama, u Mitropoliji Srpske pravoslavne crkve zameraju to Bulatovi, poput brojnih lidera stranaka u Srbiji i srpskih u Crnoj Gori, nije vre vezao partijsko lanstvo za srpsku crkvu: nije bilo osvetavanja stranakih prostorija, proglaenja stranake slave i drugih crkvenih rituala. Za srpsku crkvu Bulatovi je isuvie "crveno obojen". A za politiu elitu u Srbiji, prvenstveno za Kotuniinu Demokratsku stranku Srbije(DSS), Bulatovi i njegova stranka su ostali samo bivi saveznici Slobodana Miloevia koji su stalno gubili bitke od ukanovia i njegove koalicije. Kotuniinoj stranci, eeljevim radikalima i srpskoj crkvi je mnogo blia Srpska narodna stranka (SNS) Andrije Mandia. Mandieva Srpska narodna stranka organizovala je skup o poloaju srpskog naroda u Crnoj Gori na kojem je predloeno da Srbi u Crnoj Gori ive u autonomiji (zajednici slobodnih i nezavisnih optina) koja bi imala svoju izvrnu vlast, budet i kole u kojima bi se koristili udbenici iz Beograda i sa Pala, kako bi se spreio "aparthejd koji crnogorska vlast sprovodi nad srpskim narodom".7 Ista stranka je pokrenula inicijativu da se formira dvodomni republiki parlament, te da se za 30 odsto stanovnitva koji se izjanjavaju kao Srbi obezbedi proporcionalno uee u vlasti. Iako ovakva nastojanja nisu realizovana, ona koja jesu, poput Vijea narodnih skuptina koje ine vijea srpskih plemena i nahija u Crnoj Gori, takoe nose peat Srpske pravoslavne crkve (SPC). Srpski svetenici su aktivno sudelovali u brojnim politikim kampanjama, a otvoreno meanje crkve u dravne poslove ogleda se i u organizovanju viemesenih demonstracija povodom odluke prosvetnih organa da se srpski jezik preimenuje u maternji. Iako nema govora o ukidanju srpskog jezika, srpska opozicija i Srpska pravoslavna crkva (SPC) manipuliu ovim pitanjem. Patrijarh Pavle je u Beogradu primio grupu demonstranata na elu sa episkopom nikikim Joanikijem, koja mu se alila na teror crnogorskih vlasti. Zatraili su od patrijarha da se zaloi da se srpski jezik opet ozvanii kao jedini dravni jezik u Crnoj Gori i da se Crnogorcima uskrati pravo da svoj jezik nazovu nacionalnim imenom crnogorski. Ponovili su tvrdnju da se iz Crne Gore proteruje srpski jezik, iako u dokumentu Saveta za opte obrazovanje Crne Gore pie da e se ubudue u kolama predavati maternji jezik srpski,crnogorski, albanski i hrvatski. Crkveni velikodostojnici ire teze, ne samo o ugroenosti Srba u Crnoj Gori, ve i Srpske pravoslavne crkve. Jerej Velibor Domi, prvi paroh podgoriki, tvrdi da se nad crkvom i svetenstvom vri isti teror kakav se vri nad srpskim jezikom, irilinim pismom i srpskim narodom: "Mitropolija crnogorsko-primorska voljom crnogorskih monika i vlastodraca je ugroena, kao i svi oni ljudi koji svoje poreklo ne nalaze u ideologiji crnogorskog crnolatinskog ustatva nego u srpskoj nacionalnoj pripadnosti, i koji svoju
Danas, 24.8. 2004.
310
311

referendum" (akademik Matija Bekovi).Tadi je jo 2001. godine, kada je zvanina Podgorica planirala referendum, formirao u Beogradu Odbor za zatitu jednakih prava Crnogoraca sa istim ciljem. Ljubomir Tadi, predsednik Pokreta kae da je "Crna Gora srpska Sparta, a da skorojevii na vlasti, ne birajui sredstva, ele to da izmene borbom za nezavisnost" te da "poteni i iskreni patrioti okupljeni u Pokretu ne ele da menjaju istorijske injenice koje ukazuju na to da su Srbija i Crna Gora bile dve srpske drave"14: Akademik Veselin ureti tvrdi "Mi treba da teimo organskom jedinstvu srpskog naroda koje vidim u srpskoj uniji. One koji govore o nekakvoj okupaciji srpskoj, o crnogorskoj posebnosti, proteraemo kao izrode Crne Gore".15 Pored akademika Tadia, u rukovodstvu Pokreta su i akademik Matija Bekovi, istoriar Slavenko Terzi, brat hakog begunca Radovana Karadia, Luka Karadi, novinar Vanja Buli, Miodrag Perovi, predsednik Skuptine grada Beograda, Vuk Bojovi. Osnivakoj skuptini u Beogradu prisustvovali su mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, bivi lan Predsednitva SFRJ Branko Kosti, predsednik srpske opozicione Narodne stranke iz Crne Gore Dragan o, kao i potpredsednik crnogorske Socijalistike narodne partije, Zoran ii. Kao i Srpska pravoslavna crkva (SPC), Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) se mea i u pitanje jezika. Ove aktivnosti se temelje na tezama o srpskom narodu kao organskom biu iji je sastavni deo jezik, odnosno na negiranju crnogorske nacije i prava da se jezik nazove, poput srpskog, nacionalnim imenom. Akademik Bekovi je posetio grupu profesora i uenika u Nikiu koji su, zajedno sa srpskim svetenicima, demonstrirali zbog uvoenja maternjeg jezika u kole. Tom prilikom im je poruio:"I ako nestane, Crna Gora e svoju poslednju re rei na srpskom. Srpski jezik, ime i pismo, zabranjivali su u Crnoj Gori samo okupatori. I to u ratu. Nemogue je zamisliti neku domau vlast, kakva god bila, koja bi u miru davala pravo okupatorima".16 Manipulacija jezikom ima razne oblike. Jedan od njih je i to da Srpska narodna stranka (SNS) u Srbe ubraja sve crnogorske graane, koji su se na popisu stanovnitva izjasnili da govore srpski 400.000, iako u Crnoj Gori ivi samo 30 posto Srba. SNS tu brojku istura kao pokrie da se u Crnoj Gori masovno ugroavaju ljudska prava. Toj partiji i njenim mentorima nita ne znai da su se u popisu i Crnogorci u velikom broju izjasnili da govore srpski, kao i da je onih koji su se izjasnili da govore crnogorski 130.000. Ista matrica ponavlja se i u brojnim izjavama koje povodom srpskog jezika i srpstva u Crnoj Gori objavljuje beogradska tampa. Tako po Bogoljubu Kariu, predsedniku Pokreta snaga Srbije, sve one koji odbijaju bilo kakvu
Danas, 7. 2. 2005. Blic, 6. 2. 2005. 16 Veernje novosti, 7. 11. 2004.
14 15
prema dravi u vezi sa odravanjem novoizgraenog hrama Svetog Save u Podgorici takoe se koristi da bi se dokazalo kako je crnogorska vlast "protiv SPC i srpskog naroda". Branko Lukovac istie da "svako, pa i graani Crne Gore koji se tako opredeljuju imaju pravo na svoju Crnogorsku pravoslavnu crkvu jednako kao to oni, koji se oseaju delom Srpske crkve u Crnoj Gori, treba da imaju jednako pravo da budu deo Srpske pravoslavne crkve". Lukovac upozorava "Srpska pravoslavna crkva, ili neki njeni uticajni elnici, u blioj nam traginoj prolosti, odigrali su veoma negativnu ulogu u podsticanju na mrnju i rat i iz toga nisu izvukli gotovo nikakve pouke, ve nastavljaju i dalje da hukaju, da hrane i podstiu sukobe".12 Potenciranje srpskog pravoslavlja u Crnoj Gori pored srpskih vlasti forsiraju i brojni beogradski mediji. Tako Politika istie da konani rezultati popisa stanovnitva odranog u novembru 2003. u Crnoj Gori pokazuju da je najvei deo pravoslavne veroispovesti (74,24 odsto) i da govori srpski jezik (63,49 odsto) a da je 17,74 procenata navelo islamski veru, dok je katoliku navelo 3,54 odsto populacije.13
B. Uticaj Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU)

Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) nije se odrekla svog memorandumskog projekta koji je osamdesetih godina predstavljao nacionalistiki program ratnog rasturanja SFRJ. Budui da je od bivih jugoslovenskih republika kojima je teio da dominira, Beogradu ostala samo Crna Gora, te su tendencije ne samo prisutne ve i pojaane. Srpska crkva, SANU, srpska vlast koju personifikuje Kotunica i drugi nacionalistiki krugovi, svesni su da su ratne opcije gotovo iskljuene, sinhronizovanim i sofisticiranim politikim sredstvima i pritiscima na Podgoricu pokuavaju da emancipatorske, demokratske i evropske procese u Crnoj Gori zaustave i od nje naprave srpsku provinciju sa izlazom na more. U antireferendumskoj kampanji, kao trenutno najvanijoj akciji, udruene su sve navedene snage. Njihovu spregu ilustruje i podatak da je u i Beogradu, u reiji nekoliko akademika SANU, osnovan pokret za zajedniku dravu. Programski cilj Pokreta, na ijem je elu akademik Ljubomir Tadi, jeste da se "pravnim, politikim i kulturnim sredstvima bori za afirmaciju injenice da je zajednika drava Srbija i Crna Gora nedeljiva po jeziku, istoriji i kulturi", jer su svi "geopolitiki, odbrambeni, ekonomski i drugi razlozi na strani zajednike drave". Pokret se bori da crnogorski dravljani koji ive u Srbiji dobiju pravo glasa na referendumu, jer se rauna da u tom sluaju "nee ni doi do izjanjavanja o nezavisnosti, poto crnogorske vlasti nee smeti da raspiu
Veernje novosti, 18. 10. 2004. 13 Politika, 15.12. 2004.
12
312
313

Aspiracije potpredsednika Socijalistike narodne partije i koordinatora Pokreta za dravnu zajednicu, Zorana iia koji je i postavljen na to mesto zbog bliskosti sa mitropolitom Srpske pravoslavne crkve Amfilohijem, nisu male. Rauna se na pad rejtinga Bulatovia koji je platio ceh za promaaje opozicione koalicije. ii bolje stoji u birakom telu Socijalistike narodne partije, ali Bulatovi vrsto u svojim rukama dri stranku. Prema oktobarskom ispitivanju javnog mnjenja podgorikog CEDEM, prvak Socijalistike narodne partije zauzeo je tek esnaesto mesto sa prosenom ocenom od samo 1,74 procenata. Bolje od njega plasirani su se svi drugi lideri srpskih stranaka, kao i politiari iz Srbije (Boris Tadi, Slobodan Miloevi, Vojislav eelj i Vojislav Kotunica). Kao i ranije, nesporni lider srpskog politikog pokreta u Crnoj Gori je mitropolit Srpske pravoslavne crkve Amfilohije: on je na drugom mestu, odmah iza lidera Neboje Medojevia, a ispred treeplasiranog premijera Mila ukanovia. ii je redovno i otvoreno iskazivao nezadovoljstvo politikim potezima koje je preduzimao ili predlagao Bulatovi.Tokom rasprave o pokretu za Dravnu zajednicu, ii se pridruio Momilu Vuksanoviu iz Vijea narodnih skuptina, zalaui se da Socijalistika narodna partija (SNP), ne vodei rauna o interesima stranke, bespogovorno podri formiranje ireg saveza, to nije prihvaeno. Prvi udar na Bulatovia, ii je ve pokuao na sednici Glavnog odbora Socijalistike narodne partije (SNP) krajem decembra. Tada je, mimo dnevnog reda ili prethodnih najava, predloeno da se partijski kongres planiran za februar odgodi za est meseci, kako se "partija ne bi iscrpljivala unutranjim razmiricama pred neposredne izbore koji slede". Indikativno je da se kao promoter ideje o odgaanju kongresa pojavio upravo ii. Iza ponuenih "dobrih usluga" krio se zapravo lukav plan srpskih kleronacionalista, iievih mentora: da se odgaanjem kongresa unutar partije Bulatovi prikae kao kolebljivac koji zazire od unutarstranakog nadmetanja. U meuvremenu, stvaranjem pokreta za ouvanje zajednike drave i biranjem novog lidera, predsednik Socijalistike narodne partije bi se politiki marginalizovao. iieva inicijativa je na Glavnom odboru dobila samo etiri glasa, to je pokazalo nadmo Bulatovia u partiji. Neuestvovanje Socijalistike narodne partije (SNP) u Pokretu za ouvanje dravne zajednice sigurno e izmeniti konfiguraciju dela opozicione politike scene u Crnoj Gori. Politiki analitiar iz Podgorice, Sran Darmanovi, smatra da e doi do ozbiljnog rascepa s jedne strane na najveu stranku, Socijalistiku narodnu partiju, a s druge na stranke vezane za Srpsku pravoslavnu crkvu: "Socijalistika narodna stranka ima interes da bude znaajna i u moguoj nezavisnoj Crnoj Gori, nema razloga da izvri politiko samoubistvo, igrajui na sve ili nita. Drugi dio scene je zaista orijentisan na taj najkonzervativniji dio politikih ideja i vezan prije svega za Crkvu i za onu
"vezu sa Srbijom i srpstvom" Srbija treba da stavi "u rezervat": "I kad dou ti ultradesni Crnogorci u Srbiju, bie u karantinu, da bi prvo nauili srpski jezik poto se po njima crnogorski razlikuje od srpskog...Za njih treba uvesti najcrnje pasoe koji postoje, jer su oni najdestruktivnija opcija Srbije i Crne Gore".17Advokat Boo Prelevi smatra da Crnogorci "briu srpski jezik po hrvatskoj matrici, to su isto uradili Hrvati kada su na silu razdvojili srpskohrvatski jezik".18 Oficijelne vlasti u Srbiji ire nacionalistike ideje i posredstvom obrazovanja. Najbolji primer za to je udbenik istorije za VII razred osnovne kole autora Radoa Ljuia, visokog funkcionera vladajue Demokratske stranke Srbije (DSS) i narodnog poslanika u republikom parlamentu. Ljui, direktor Zavoda za izdavanje udbenika Srbije, pie da je Crna Gora "malena oblast nastanjena srpskim narodom". Brojne kulturne i naune asocijacije u Crnoj Gori reagovale su na podrku Srpske akademije nauka (SANU) demonstrantima protiv uvoenja maternjeg jezika u kole. Tako Crnogorsko drutvo nezavisnih knjievnika istie da je "podrka SANU implicitan poziv na bunt i otpor dravnim institucijama Crne Gore, pa samim tim i politike nemire u republici: "Rije je o kontinuniranom dvodecenijskom djelovanju zasnovanom na Memorandumu SANU, iji su se glavni programski ciljevi zasnivali na promjeni granica unutar SFRJ i etnikoj homogenizaciji unutar takozvane Velike Srbije, to je uzrokovalo ubistva i progon stotine hiljada ljudi, kao i ruenje gradova i unitavanje materijalnih dobara u dijelovima Hrvatske i u Bosni i Hercegovini. Za tragedije uzrokovane ratom sada odgovaraju u Hagu brojni politiki i vojni funkcioneri, dok njihovi ideoloki i duhovni kreatori i inspiratori jo uvijek u svojim kabinetima tvrdokorno istrajavaju na idejama koje su, prije svega, srpsku naciju stavile u nepodnoljiv poloaj beznadne periferije evropskog civilizacijskog kruga".19
C. Rascep na delu opozicione scene

Predsednik najvee opozicione stranke, Socijalistike narodne partije (SNP), Predrag Bulatovi, je odbaen od Beograda i srpskih stranaka i predstoji mu sloen posao: da partiju, koja je bila velikosrpski usluni servis, konano preobrazi u crnogorsku opozicionu stranku koja nee zavisiti od Srbije. Bulatovieva partija se iznova mora boriti za predvodniku ulogu unutar fronta za zajedniku dravu, i to bez direktne potpore Srpske pravoslavne crkve i srpske vlasti koju personifikuje Kotunica.On je takav kurs ve najavio: "Nema nikakve potrebe da bilo ko od nas iz Crne Gore trai pomo za ostvarenje svojih stavova arbitriranjem politikih snaga ili dravnog rukovodstva Srbije".20
Blic, 30. 12. 2004. Nacional, 24. 3. 2004. 19 Pobjeda, 21. 10. 2005. 20 Monitor, 15.10. 2004.
17 18
314
315

nacionalnog vijea u SCG, kae da e "Bonjacima biti naneta velika teta u sluaju stvaranja dve samostalne drave Srbije i Crne Gore". Predsednik SO Novi Pazar Azem Hajdarevi tvrdi da e Sandak postati krizno podruje ako doe do odvajanja Srbije i Crne Gore: "Sandak je sada potencijalno krizno arite jer neki centri moi prieljkuju da se ovde neto desi, ako ne kao na Kosovu, a ono makar u Preevu i Bujanovcu".25 Ministar za ljudska i manjinska prava Dravne zajdnice SCG, Rasim Ljaji, izjavio je da je raspoloenje Bonjaka u Srbiji i Crnoj Gori potpuno suprotno: u Srbiji su Bonjaci za opstanak zajednike drave radi ouvanja regije, dok je u Crnoj Gori 90 odsto Bonjaka za samostalnu dravu. On dodaje da su Bonjaci u crnogorskom delu vie okrenuti Podgorici nego Novom Pazaru kao "prirodnom, kultunom i politikom centru Sandaka". Ljaji takoe istie da je "interes Bonjaka da opstane dravna zajednica".26
varijantu srpskog nacionalizma koji je itavu deceniju ipo bio prisutan na sceni".21
D. Stavovi Muslimana u Crnoj Gori

Za razliku od srpskog, u crnogorskom parlamentu su zastupljene manjine kroz predstavnike albanskih partija. Veina Muslimana u Crnoj Gori je za nezavisnu Crnu Goru. Ferhad Dinoa, predsednik najvee parlamentarne albanske partije, Demokratske unije Albanaca (DUA), kae da bi "pristalice te stranke, u sluaju da bude raspisan referendum o dravno-pravnom statusu Crne Gore, glasali za njenu nezavisnost, jer Crna Gora treba da bude nezavisna drava".22 Demokratska unija Albanaca se zalae za personalnu autonomiju, to srpski nacionalisti tumae kao vid teritorijalne podele Crne Gore po etnikom principu. Dinoa koji je nedavno sa predsednikom Demokratskog saveza Albanaca u Crnoj Gori Mehmedom Bardhijem boravio u poseti Pritini, demantovao je medijske izvetaje da je u susretima sa predsednikom Kosova i Metohije Ibrahimom Rugovom i premijerom Ramuom Haradinajom bilo rei o teritorijalnoj autonomiji Albanaca u Crnoj Gori i navodnoj podrci kosovskih zvaninika tome. Dinoa je izjavio da je "Crna Gora suvie mala da bi se teritorijalno delila". Istraivanja Matice muslimanske pokazuju da su se crnogorski graani koji su se na popisu stanovnitva izjasnili kao muslimani gotovo sto odsto opredeljeni da ive u samostalnoj i demokratskoj Crnoj Gori. Sabrija Vuli, generalni sekretar te organizacije kae da je jedan od njihovih temeljnih ciljeva obnova crnogorske dravnosti i vladavine prava: "Samo se u takvoj dravi mogu garantovati, ostvarivati i tititi ljudska i nacionalna prava i slobode, jednakost, ravnopravnost i konstitutivnost graana i naroda".23 Mevludin Nuhodi, funkcioner vladajue Demokratske partije socijalista, potvruje da je "najvei broj Muslimana i Bonjaka za crnogorsku nezavisnost" i podvlai da "glas za suverenu Crnu Goru nije glas protiv Srbije". Mali broj Muslimana je vezan za Pokret za zajedniku dravu, poput NVO "Lige za sever", koja mu se prikljuila, usvajajui program pokreta. Tako Smajo aboti, predsednik "Lige za sever" tvrdi da Muslimani nee pristati na status manjinskog naroda, nego konstitutivnog, te da e se: "zalagati za dvodomnu skuptinu. Neka vlast ne rauna da e od nas imati podrku za njihov otvoreni naum dukljanizacije Crne Gore i uvoenje nepostojeeg jezika " (misli se na crnogorski jezik).24 Vlada u Beogradu podupire stavove dela sandakih partija koje se protive nezavisnosti Crne Gore. Sulejman Ugljanin, predsednik Bonjakog
Intervju Helsinkog odbora,20. 1. 2005. Politika, 23. 1. 2005. 23 Veernj novosti, 3. 12. 2004. 24 Veernje novosti, 3. 12. 2004.
21 22
Crnogorska diplomatija
Strateki cilj Crne Gore je ostvarivanje punog partnerstva sa Evropskom unijom i NATO, to je opredeljenje bez alternative. Crna Gora je ve mogla biti primljena u Partnerstvo za mir da je nezavisna drava i stoga ona sve svoje diplomatske kapacitete koristi da bi na meunarodnom planu afirmisala put ka samostalnosti. Crnogorska Vlada vodi izuzetno aktivnu spoljnu politiku. Ona je usmerena prema regionu, najznaajnijim evropskim dravama, kao i prema SAD. U regionu Vlada razvija dobre odnose sa Albanijom to je od izuzetnog znaaja s obzirom na brojnu albansku manjinu koja ivi u Crnoj Gori. Visok nivo saradnje potvren je i posetom crnogorskog predsednika zvaninoj Tirani. Tom prilikom je potpisano vie ugovora, a dogovoreno je i otvaranje novog graninog prelaza izmeu dve drave. Intenzivira se i saradnja sa Hrvatskom i Slovenijom, a uzlaznu liniju belee i sve bolji odnosi sa Bosnom i Hercegovinom i Makedonijom. Srpske opozicione stranke negativno ocenjuju spolojnopolitike aktivnosti vlasti proglaavajui republiko Ministarstvo inostranih poslova za jo jedan bastion "antisrpstva". Nakon posete efa crnogorske diplomatije Miodraga Vlahovia Hrvatskoj i njegovog susreta sa predsednikom Stjepanom Mesiem, Dragan o, predsednik Narodne stranke (NS), je izjavio da je "pribliavanje Podgorice i Zagreba logian proizvod antisrpske histerije vlasti". Potpredsednik Demokratske srpske stranke (DSS), Ranko Kadi je, istim povodom, rekao da je "na sceni pravljenje osovine Tirana Podgorica Zagreb".27
Blic, 5. 2. 2005. Blic, 5. 2. 2995. 27 Veernje novosti, 2. 11. 2004.

25 26
316
317

Govorei na Kapitol hilu u Vaingtonu, na skupu koji je organizovao Ameriko crnogorski forum, Miodrag Vlahovi je istakao da je Crna Gora talac Srbije zbog nesaradnje sa Hakim tribunalom, tube protiv NATO zbog intervencije 1999. godine i nereformisane vojske:"Unija dve nezavisne drave bi harmonizovala odnose umesto da za Crnu Goru bude glavna pretnja od Srbije da, kao manja lanica dravne zajednice postane srpska pokrajina sa izlazom na more".29 Sastanku je predsedavao Jano Bugajski iz Centra za strateke i meunarodne studije. Vlasti Srbije negativno ocenjuju crnogorske diplomatske aktivnosti. One ih povezuju sa injenicom da su crnogorske diplomate ambasadori Dravne zajednice u nekim od kljunih centara odluivanja o meunarodnoj politici. Otvoreno se zamera to je iz Crne Gore 50 odsto ambasadora i ministara savetnika, a ona izdvaja tri ili etiri procenata za budet dravne zajednice. Savetnik za spoljnu politiku Miroljuba Labusa potpredsednika srpske vlade, Milan Pajevi, kae da je "vlast u Crnoj Gori pronala izvanredan nain da kroz zajedniku diplomatiju, koju plaa Srbija, finansira lobiranje za nezavisnost".30 Srbija, oito, nema potrebe za formiranjem sopstvenog ministarstva spoljnih poslova jer zapravo Vuk Drakovi koji je na elu MIP Dravne zajednice, kao i samo Ministarstvo, zastupaju srpske interese. Crnogorski ef diplomatije je u vie navrata izjavio kako se Drakovi ni u emu ne konsultuje sa njim. tavie, iako mu je u nekoliko navrata ponudio razgovor, Drakovi je ponude odbio.
Tokom uzvratne posete Podgorici, ef hrvatske diplomatije Miomir uul i predsednik crnogorske vlade Milo ukanovi ocenili su da je dobrosusedska saradnja Crne Gore i Hrvatske u stalnom usponu. Naglaeno je da se saradnja pozitivno razvija u oblasti ekonomije, bezbednosti, saobraaja i turizma. Milo ukanovi je podvukao da za Crnu Goru predstavlja posebno zadovoljstvo to to je Hrvatska korak do statusa kandidata za lanstvo u Evropskoj uniji, kao i to je odmakla na putu za lanstvo u NATO. Izuzetno dobri odnosi sa Ljubljanom vrlo su vani za Crnu Goru, s obzirom na to da je Slovenija nedavno primljena u Evropsku uniju. Sa Slovenijom je ve uspostavljena tesna privredna saradnja u raznim oblastima, od graevinarstva do turizma, a Slovenija e, pored ostalog, pomoi i u kreiranju strategije poljoprivredne politike u Crnoj Gori. Poto je ponudila Srbiji predlog za razdruivanje po eko slovakom modelu odnosno uniju nezavisnih drava, crnogorska Vlada kroz meunarodne aktivnosti i kontakte prezentira sve prednosti pomenutih projekata za trajno reenje odnosa izmeu Beograda i Podgorice. Nakon posete Zagrebu i Ljubljani, ef crnogorske diplomatije, Miodrag Vlahovi, izjavio je da je "upoznao tamonje zvaninike, koji su prijatelji Crne Gore, sa predlogom Podgorice o uspostavljanju unije nezavisnih meunarodno priznatih drava Srbije i Crne Gore". Vlahovi se takoe interesovao za posledice po Crnu Goru zbog nesaradnje srpske vlade sa Hakim tribunalom, traei za svoju dravu "dvostruki kolosek" ka Partnerstvu za mir. Stavovi crnogorske diplomatije nailaze na razumevanje u regionu: kako prenosi TV Crne Gore, pozivajui se na izjavu ministra spoljnih poslova Slovenije i predsedavajueg OEBS Dimitrija Rupela, "razdvajanje Srbije i Crne Gore u dve drave moe biti dobra ideja za stabilnost Balkana".28 Prilikom zvanine posete Bosni i Hercegovini ministar spoljnih poslova Crne Gore, Miodrag Vlahovi, posetio je Srebrenicu i poloio venac na groblje postradalih Muslimana, odajui potu rtvama. I taj gest, naiao je na napade od strane srpskih nacionalistikih partija i krugova u Crnoj Gori. Austrija je naklonjena crnogorskim predlozima reenja odnosa sa Srbijom, to je i potvreno prilikom zvanine posete Beu premijera Mila ukanovia. Nemaka, kao jedna od najuticajnijih zemalja Evropske unije je vaan, gotovo strateki partner Crne Gore, koji ispoljava blagonaklon stav prema crnogorskom pitanju. To se pokazalo i prilikom posete Vlahovia Berlinu, gde je imao susrete sa najviim zvaninicima. Slian stav ima i Amerika iji je Senat u decembru Crnoj Gori odobrio novu tranu bespovratne pomoi od 20 miliona dolara. ef crnogorske diplomatije je prole godine u vie navrata bio u poseti Vaingtonu i Njujorku. Na jesenjem zasedanju Generalne skuptine Ujedinjenih nacija Vlahovi je imao niz bilateralnih susreta, dok je dravnu zajednicu predstavljao Vuk Drakovi, ministar spoljnih poslova SCG.
Odnosi sa Srbijom
Crna Gora se u zavrnoj fazi Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) branila od Miloevieve diktature, formirajui institucije nezavisne drave. Nakon Miloevievog pada, odnosno stvaranja trogodinjeg aranmana pod pokroviteljstvom Evropske unije Dravne zajednice SCG, Crna Gora je ponudila Srbiji razlaz po eko-slovakom modelu ili uniju nezavisnih drava. Beogradskim sporazumom Crnoj Gori je zagarantovano pravo na referendum. Vojislav Kotunica, predsednik vlade Srbije, odbio je oba predloga, raunajui s tim da e independistike snage u Crnoj Gori izgubiti na referendumu. Crna Gora je za potpunu saradnju sa Hakim tribunalom, a u znak protesta to se ona opstruira, povukla je svoje lanove iz Nacionalnog saveta za saradnju koji je formiran pri Dravnoj zajednici SCG. S tim u vezi, Predrag Bokovi, zamenik ministra inostranih poslova SCG, upozorio je da bi evropski put Dravne zajednice mogao biti potpuno zaustavljen najavom da Srbija nee hapsiti hake optuenike. On kae da e Crna Gora u tom sluaju "traiti alternativni put ka evroatlantskim integracijama kako ne bi bila talac bilo ije,
29
28
Danas, 17. 1. 2005.
30
Veernje novosti, 15. 12. 2004. Politika, 15. 11. 2004.
318
319

involvirana u problem Kosova, ta stranka istie upravo ovo pitanje kao jedan od argumenata za opstanak Dravne zajednice SCG. Tako Zoran ami, visoki funkcioner DSS i predsednik Skuptine Dravne zajednice kae: "Kosovo i Metohija, ta naa otvorena rana, jo je jedan od argumenata da Dravna zajednica treba da opstane. Jer, bojim se da se njenim raspadom otvara Pandorina kutija u kojoj ko zna ta sve ima. Ta pokrajina je, prema rezoluciji Saveta bezbednosti 1244 sastavni deo SRJ, sada SCG, pa bi raspadom te drave Srbi, Crnogorci i ostali nealbanci na Kosmetu doli u situaciju da vie ne ive u dravi u kojoj su do sada iveli".35 Crnogorski zvaninici istiu da i Srbija, poput Crne Gore, dri u sopstvenim rukama sve kljune poluge drave i kada je u pitanju budet, i kada je u pitanju poreski i carinski sistem, bezbednost, pa i kada su u pitanju evropski poslovi. Stoga je i delotvornije za Srbiju i Crnu Goru da takav fakticitet upodobi sa formom i da od dravne zajednice nastane savez dve nezavisne, meunarodno priznate drave. Nadalje, predlog zvanine Podgorice o savezu nezavisnih drava moe biti "taka spajanja" suprotstavljenih politikih blokova u Crnoj Gori. Crnogorski ministar spoljnih poslova, Miodrag Vlahovi smatra da bi :"Unija nezavisnih drava omoguila da Crna Gora ostane sa Srbijom to je primaran zahtev manjinskog, ali znaajnog politikog dela Crne Gore, dok bi, s druge strane, bio ostvaren projekat nezavisne drave"36.
pa ni srpske politike. Traiemo mogunost da za Crnu Goru bude pozitivan ishod studije izvodljivosti. Takoe emo traiti da pristupanje Crne Gore programu Partnerstva za mir i NATO bude odvojeno od Srbije".31 Predsednik crnogorske vlade, Milo ukanovi, naglaava da pitanje odnosa Crne Gore sa Srbijom "nije vie bezbednosno, nego demokratsko i razvojno pitanje": "Kljuni kriterijum za profilisanje naih odnosa u budunosti trebalo bi da bude put koji nas najbre vodi do naih evropskih i evroatlantskih ciljeva. Ova zajednica to nije jer je optereena velikom disproporcijom, atipina, iscrpljuje se mnogim prethodnim pitanjima: u Srbiji e vam rei da su ona generisana prenaglaenom potrebom Crne Gore da bude ravnopravna, a u Crnoj Gori ete uti da ta pitanja proizilaze iz stalne potrebe Srbije da dominira u zajednici sa Crnom Gorom. Uz to, ovakva zajednica otvara prostor da se jedna lanica esto osea taocem one druge, to optereuje odnose i to se kosi sa gotovo prvim principom proirenja Evrope a to je da se, po principu regate, Evropi pridruuje samo onom brzinom kojom je jedna drava u stanju da usvaja evropske standarde."32 Crna Gora je ta koja nudi koncept saveza samostalnih drava, ali ne potencira samo ona pitanje samostalnosti. Grupa17 plus, koja ini Kotuniinu manjinsku vladu, u svom partijskom programu zalae se za samostalnu Srbiju. Miroljub Labus, potpredsednik Vlade i predsednik Grupe17, je za pokretanje pregovora o budunosti Dravne zajednice, jer je "stanje neodrivo, postoji potpuna blokada u procesu pridruivanja EU", a Mlaan Dinki, ministar finansija i potpredednik te partije javno izjavljuje da je "reenje za razdruivanje SCG model eke i Slovake, to e se i dogoditi".33 Srpski pokret obnove, partija iji su predstavnici takoe u Vladi iznosi stav da ne odustaje od zajednike drave, ali je "spremna i na civilizovano razdruivanje ukoliko zajednica ne funkcionie". Srpske opozicione stranke Demokratska stranka, Srpska radikalna i Socijalistika partija Srbije su za ouvanje dravne zajednice. I radikali i socijalisti su, meutim, izrazili spremnost da potuju rezultate budueg referenduma. Tomislav Nikoli, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke odbacio je ideju o savezu nezavisnih drava: "Ako Crna Gora bude nezavisna drava, Srbija nema razloga da sa njom pravi bilo kakav oblik kvazidravne zajednice. Ko eli da bude nezavistan neka se posle toga ne obraa Srbiji. Mi smo protiv pojedinane nezavisnosti Srbije i Crne Gore, neka Crnogorci idu u uniju sa Albancima ili sa Hrvatskom, ako ih Hrvati hoe".34 Vladajua Kotuniina Demokratska stranka Srbije (DSS) je najtvra u nastojanjima, ne samo da sauva status qvo, ve i da uvrsti i centralizuje postojeu zajednicu dve drave. Iako Crna Gora ni na koji nain nije
Politika, 16. 8. 2004. Politika, 31. 10. 2004. 33 Blic, 20. 8. 2005. 34 Veernje novosti, 2. 10. 2004.
31 32
A: Vojska
Nad Vojskom SCG nije ustanovljena neophodna civilna kontrola, koja bi garantovala da se ta institucija razvija prema evropskom standardu. Osnovni razlog to to nije ostvareno lei u injenici da je njen komandno-bezbedonosni vrh ostao isti kao i u vreme Miloevievog reima, odnosno ratova na prostorima bive Jugoslavije. Reforma Vojske o kojoj se puno govori nije dala gotovo nikakve rezultate . tavie, u strategiji odbrane SCG, dokumentu koji je nedavno usvojen, pokualo se ubaciti reenje po kojem bi Vojska imala pravo da intervenie u sluaju "secesije" neke od drava lanica. Iako je to odbaeno, jer "reenje" nije podrala zvanina Podgorica, te iako se isto pravdalo "tehnikom omakom u kucanju teksta dokumenta", jasno je da je ono bilo usmereno protiv Crne Gore. U okviru realnog oekivanja da e Srbija i Crna Gora po isteku trogodinjeg aranmana biti meunarodno priznate, logino je da se priprema i neophodna infrastruktura za funkcionisanje odvojenih vojnih sistema. General Blagoje Grahovac, savetnik za bezbednost predsednika Skuptine Crne Gore kae da bi crnogorska vojska brojala hiljadu ljudi, bila profesionalna te da ne bi bilo vojne obaveze i rezervnog sastava. Umesto Ratne mornarice bila bi osnovana obalska straa, integrisana u ve postojei sistem obezbeenja granica
35 36
Politika, 29. 8. 2004. Danas, 12. 1. 2005.
320
321

Crnoj Gori organizovala Vojska, pa se moe pretpostaviti da je broj izalih znatno manji".38
MUP Crne Gore. Crnogorska vojska "nee biti vojska za ratove, ve za borbu protiv organizovanog kriminala i drugih nevojnih rizika" podvlai Grahovac i dodaje: "Takav sistem moe funkcionisati autonomno u okviru nezavisne drave Crne Gore ali kao deo zajednike odbrane sa Srbijom i drugim dravama u regionu".37
Evropska unija
Osnovna prepreka SCG za dobijanje studije o izvodljivosti od strane EU jeste saradnja sa Hakim tribunalom. Crna Gora vrsto stoji iza ispunjavanja meunarodnih obaveza, u prvom redu saradnje sa Sudom. Evropska unija je u Mastrihtu u septembru 2004. godine donela odluku o "dvostrukom koloseku" usaglaavanja trita i carina u SCG, kako bi se izradila studija o izvodljivosti za sporazum o pridruivanju i sprovelo "evropsko partnerstvo" EU sa SCG. Inicijator puta o "dva koloseka" Kris Paten smatra da je to vano za stabilnost Srbije. Osloboenje od obaveze natezanja sa Crnom Gorom oko ekonomske harmonizacije, Srbija bi navodno lake reila problem sa Hakim tribunalom, a politikim opstankom Dravne zajednice bila bi iskljuena potreba meunarodne zajednice da se umea u odreivanje krajnjeg statusa Kosova. Iz Patenovog koncepta proizilazi projekat prema kojem e Srbija i Crna Gora politiki biti samo odbrambeni vojni savez, a ekonomski, zona slobodne trgovine, poto carinska unija nisu ni sada. Naime, na nivou Dravne zajednice trebalo bi da ostanu samo dve funkcije odbrana i spoljna politika. Crnogorski zvaninici ocenjuju da odluka iz Mastrihta predstavlja pomak u boljem razumevanju odnosa Evropske unije, Crne Gore i Srbije i da je njom otvorena mogunost deblokade evropskog puta koji je ranije uslovljavan prethodnim usaglaavanjem ekonomskih sistema Crne Gore i Srbije. Takoe se ocenjuje da je "posle dve godine argumentovanih uveravanja Podgorice, Evropa prihvatila realnost postojanja specifinih sistema Crne Gore i Srbije. Predsednik Crne Gore, Filip Vujanovi, je izjavio da "Mastriht znai prihvatanje pojedinanog pregovarakog procesa koji e faktiki postojati bez obzira na to to se proces formalno odvija preko zajednike adrese dravne zajednice".39 Da su pojedini funkcioneri EU spremni da javno govore i o razdruivanju Srbije i Crne Gore pokazuje primer predsednika spoljnopolitikog odbora Parlamentarne skuptine Saveta Evrope, Romana Jakia, koji je izjavio: "Razdruivanje Srbije i Crne Gore prvenstveno je stvar njihovih vlada, a tek onda meunarodne zajednice. One jedino i mogu da raspravljaju o tome i u krajnjem sluaju da pitaju graane Crne Gore ili Srbije ta misle o odlukama koje e da donesu".40 injenica da su od strane EU priznate dve realnosti kada je re o reavanju ekonomskih problema (posebno u Crnoj Gori a posebno u Srbiji),
Veernje novosti, 15. 10. 2004. Danas, 7. 9. 2004. 40 Danas, 21-22. 8. 2004.
38 39
B. Neposredni izbori
I u odnosima se Crnom Gorom srpski premijer Vojislav Kotunica se poziva na legalizam i kao glavni argument u primeni Ustavne povelje, insistira da se za Skuptinsku SCG odre neposredni izbori. injenica je, meutim, da je Ustavna povelja prekrena u vie navrata, posebno odredba po kojoj dva kljuna mesta ministarstva odbrane i spoljnih poslova treba da pripadne jednoj odnosno drugoj dravi lanici, to nije sluaj jer oba pripadaju Srbiji. Konano, rok postavljen Ustavnom poveljom za izbor poslanika za parlament SCG je proao, jer su trebali da se odre poetkom februara 2005. godine kada je istekao mandat sadanjem sazivu. U razgovorima koji su voeni izmeu zvaninika dve republike na Savetu za evropske integracije, predstavnici Crne Gore su predoili kolegama iz Srbije da je republiki parlament odbio predlog o neposrednim izborima jer na njih u Crnoj Gori ne bi izale pristalice njene nezavisnosti, dakle vie od polovine birakog tela i zato to je to reenje neracionalno budui da se za godinu dana odrava referendum. Srpske opozicione stranke u Crnoj Gori trae neposredne izbore i njihovi birai bi na njih izali. To bi meutim znailo ponavljanje scenarija koji je prethodio kraju SRJ kada je Miloevi pokuao da konfrontira vlast u Crnoj Gori sa navodno crnogorskim predstavnicima u organima zajednice. Jasno je bilo da oni ne predstavljaju Crnu Goru nego poeljne Miloevieve partnere iz Crne Gore. Ukoliko bi se desilo da Crnu Goru predstavlja politika manjina umesto legitimnih predstavnika, to bi ubrzalo proces rastakanja i ove zajednice i vodilo ka njenom spontanom raspadu. Kotunica je odbacio argumentaciju crnogorske strane uprkos tome to su svi ostali uesnici sastanka iz Srbije, u prvom redu Grupa 17 plus, izrazili spremnost da se sadanjem sastavu parlamenta produi mandat na godinu dana, do odravanja referenduma. Kotunica rauna na dve opcije da e neposredni izbori predstavljati vrstu referenduma te da do njega nee ni doi ili da e na referendumu izgubiti suverenistiki blok ime bi se samostalnost Crne Gore definitivno "skinula s dnevnog reda" srpske politike. Predsednik crnogorskog parlamenta, Ranko Krivokapi je upozorio da bi neposredni izbori u Crnoj Gori vodili unitarizaciji i politikoj nestabilnosti: "Ne moe se forsirati neto to je protivno interesima drave Crne Gore i njenih graana. Na Miloevievim izborima 2000. godine je uestvovalo samo 20 odsto graana. Na tim izborima nije bilo demokratske kontrole, nego je izbore u
37
Glas javnosti, 19. 9. 2004.
322
323

veka". Sam Vojislav Kotunica, predsednik vlade, predlog je okvalifikovao kao "grubo krenje Beogradskog sporazuma". Boris Tadi se zalagao za ouvanje SCG kao "funkcionalne dravne zajednice". Jedina stranka koja je pokazala spremnost za dijalog sa Podgoricom (u dva navrata su voeni razgovori sa vladajuom crnogorskom Demokratskom partijom socijalista) jeste Graanski savez Srbije. Ova stranka je u Beogradu upriliila raspravu kojoj je prisustvovao Milo ukanovi sa najbliim saradnicima, Osnovna ocena te rasprave bila je da je "SCG nefunkcionalna, skupa i prevaziena zajednica". Iako su bili pozvani, beogradski zvaninici se nisu odazvali, ali je uee potpredsednika vlade pokojnog premijera inia, arka Koraa i ede Jovanovia, doprinelo da se problem odnosa Crne Gore i Srbije osvetli sa brojnih aspekata. Podgorica, meutim, i rauna na to da e Beograd u startu odbaciti njen predlog. Naime, ako i zvanino ne prihvati crnogorski predlog o savezu nezavisnih drava, Beograd bi sebe legitimisao kao stranu koja ne eli dogovor i stabilnost u regionu. To bi, smatraju u crnogorskom dravnom vrhu, bio i dokaz da veinska Srbija ne eli dogovor, ve dominaciju nad Crnom Gorom. Predlog o stvaranju zajednice nezavisnih drava zvanino je upuen Beogradu, ali je prvenstveno signal meunarodnoj zajednici. Brisel je preko Kristine Galjak, portparola Havijera Solane, reagovao dan nakon crnogorskog predloga stavom da "EU nema nameru da dekretom namee reenja Podgorici i Beogradu". Ameriki ambasador u Beogradu, Majkl Pot, nije ocenjivao crnogorski predlog, ali je istakao da e SAD podrati svaki demokratski dogovor Crne Gore i Srbije. Diplomatski izvori tvrde da predlog Podgorice nije novost za odreene krugove u meunarodnoj zajednici. Oni istiu da je ideja ranije interno saoptena i da nije naila na veliko protivljenje uticajnih zapadnih politikih aktera. Strategija crnogorskog rukovodstva je i bila orjentirana na preuzimanje inicijative, kako bi se neutralisao meunarodni pritisak oko reavanja dravnog pitanja. Forsiranjem ideje o savezu nezavisnih drava, crnogorska vlast se nada dvostrukom profitu. ukanovi pokuava da izbije argumente iz ruku politikih snaga koje se zalau za zajedniku dravu. Vrh vladajue koalicije ponudom zajednice nezavisnih drava daje signal i najveoj crnogorskoj opozicionoj stranci Socijalistikoj narodnoj partiji. Njen predsednik Bulatovi je obeao da e stranku profilisati kao opoziciju utemeljenu u Crnoj Gori, za razliku od prosrpskih opozicionih stranaka. Drugim reima, ako ve ne moe presudno da utie na odranje SCG, Bulatovi bi mogao da bude odluujui faktor novog konsenzusa u Crnoj Gori. Zajedno sa Srbijom, a meunarodno priznati moda bi to mogla biti i prihvatljiva formula za mnoge simpatizere Socijalistike narodne partije. Opozicione prosrpske stranke u Crnoj Gori reagovale su poput Beograda. Meutim, u Crnoj Gori tek slede rasprave na temu: da li je crnogorska suverenost dovoljno zatiena ili je opstanak skuptine saveza nova
pokazuje da dosadanje shvatanje procesa i odnosa u regionu ne odgovara onome to je bila projektovana elja da to bude "pod jednom kapom". Ne treba oekivati nagle promene Brisela i politike koju sprovodi EU, ali je jasno da na nekim relevantnim evropskim adresama postoji jedno novo gledanje na realitet odnosa izmeu Crne Gore i Srbije.
Crnogorski predlog o zajednici nezavisnih drava

Crnogorska rukovodstvo je uputilo Beogradu razraen Predlog o savezu nezavisnih drava, koji trai preureenje dravnog saveza SCG u zajednicu nezavisnih meunarodno priznatih drava. Predlog predvia tri zajednike institucije: skuptina, koja bi odraavala odnos republikih parlamenata; komisija zajednice nezavisnih drava i trolani savet odbrane. Kada je u pitanju ekonomija, vaila bi pravila koja je usvojila Evropska unija. Predlog predvia ukidanje Saveta ministara, Suda zajednice i zajednike diplomatske slube. Ostalo je stvar dogovora. Sportski savezi, organizacije i strukovna udruenja postojae ako bude meusobnog interesa i sporazuma srpskih i crnogorskih saveza i udruenja. Predvieno je da sporazum o novoj zajednici usvoje skuptine drava lanica, kao i Skuptina SCG. Na kraju, sve bi bilo verifikovano "referendumima shodno ustavima Crne Gore i Srbije". Na taj naina bi zajednica nezavisnih drava dobila meunarodno priznanje, ali i unutranji politiki i pravni legitimitet. U crnogorskoj vladajuoj koaliciji dobro su procenili tajming ove ponude desetak dana pre kraja mandata poslanika u Skuptini SCG, u jeku pretnji srpskih vlasti da e opozvati Marovia, predsednika SCG. Ovu politiku ofanzivu Crne Gore Vujanovi i ukanovi objanjavaju kao posledicom, "nefunkcionalnih dravnih institucija i visoka cena kotanja sadanje dravne zajednice". Glavni kontra argument Beograda da je predlog Podgorice krenje Ustavne povelje je taan, ali za protekle dve godine to je uinjeno ak 11 puta. Kako javnost nikada nije reagovala pretpostavlja se da reakcija nee biti ni sada. Osim toga, u crnogorskom vrhu smatraju da se ovoga puta dobija mnogo. Savez nezavisnih drava omoguava srpskim vlastima nastavak pregovora o Kosovu, a zadravaju se dravne veze sa Crnom Gorom ma koliko one bile jo labavije nego to su sada. Glavni argument Beograda protiv nezavisnosti Crne Gore da bi ona ugrozila stabilnost Balkana, ovom ponudom se otklanja. Ovaj predlog je i u funklciji pripreme referenduma u Crnoj Gori, koji se predvia za poetak 2006. godine. Ukoliko Beograd odbaci predlog crnogorske vlade, niko u Evropskoj uniji, ali ni u Srbiji nee moi da referendum dovede u pitanje. Reakcije iz Srbije ukazuju da ne postoji spremnost Beograda, ne samo da prihvati predlog Podgorice, nego ni da o njemu povede raspravu. DSS je optuila crnogorski vrh za "slovenaki sindrom", odnosno da njihovo ponaanje neodoljivo podsea na "slovenake poteze s kraja devedesetih godina prolog
324
325
zamka Crnoj Gori. Presudna e biti i reakcija EU, kao i dogadajanja unutar same Srbije.
Zakljuak
Dravna zajednica je stvorena da bi ubrzala put Srbije i Crne Gore u Evropsku uniju, a ona se za Crnu Goru pretvorila u zastoj na tom putu. Analize ukazuju da je pre stvaranja zajednice, kriterijume po kojima je Crna Gora mogla stii do prve stepenice, studije o izvodljivosti, bilo lake ispuniti nego sada. Uprkos tome, Crna Gora bi kao nezavisna drava mogla da nadoknadi izgubljeno vreme, budui da bi, kao mala drava koja je ve sada odmakla u reformama ispred Srbije, vrlo brzo mogla biti primljena u Partnerstvo za mir i Svetsku trgovinsku organizaciju. Samostalno bi mogla da postigne i efikasnije sporazume sa Meunarodnim monetarnim fondom i drugim finansijskim institucijama, kao i da uvrsti politiku stabilnost neophodnu za privlaenje stranih investicija i samim tim podizanja ivotnog standarda stanovnitva odnosno ublaavanja negativnih posledica tranzicije. Srbija odrava svojevrstan provizorijum u odnosu na sva pitanja koja ne reava, poev od saradnje sa Hakim tribunalom, do odnosa sa Crnom Gorom. Upravo bi, s tog stanovita promatrano, nezavisnost Crne Gore njoj dobrodola. Takva bi je solucija naterala da se okrene sebi i reavanju sopstvenih problema. Stav zvanine crnogorske politike jeste da dravna zajednica nije faktor stabilnosti zapadnog Balkana, nego je to demokratska Srbija. A da bi se dolo do stabilne i proevropske Srbije, mora se "izmai tepih" ispod nogu srpskom nacionalizmu. Za oekivati je da e Evropska unija bre sagledavati takav realitet i fakticitet te da e, poput ekonomskog, i na politikom planu priznati pravo Crnoj Gori na "dva koloseka".
VII
326
327
Srbija i svet: Izgubljena godina

Nedelotvornost Vlade Srbije koja se tokom 2004. godine u podjednakoj meri reflektovala i na unutranjem i na meunarodnom planu, ogolila je sutinu problema koji blokira proces tranzicije srbijanskog drutva. Nemo Srbije da odlunije iskorai prema evroatlanskim integracijama to podrazumeva promenu osnovnog "drutvenog koda", utemeljenog na nerazumevanju, neprihvatanju i, praktino pruanju otpora zbivanjima koja su u Evropi obeleila poslednju deceniju prolog veka pokazuje dramatino odsustvo drutvene energije za promene. Re je o ceni koju srbijansko drutvo plaa godinama provedenim u ratovanju, izolaciji, pod sankcijama, u samoizolaciji. Pogreni izbor uinjen poetkom devedesetih godina, unitio je ekonomiju, pokidao godinama stvarane ekonomske veze sa inostranstvom, razorio drutveni sloj koji se i u socijalizmu mogao smatrati "srednjom klasom", osiromaio veinu stanovnitva i desetina hiljada mladih, obrazovanih ljudi naterao da u potrazi za sopstvenom profesionalnom i ivotnom perspektivom ode iz zemlje. Sve to zajedno uinilo je Srbiju imobilnim drutvom koje se apatino miri sa pozicijom gubitnika. Odsustvo unutranjeg potencijala, dodatno osakaenog ubistvom Zorana inia, objektivna je konica dubinske drutvene transformacije. Takoe i razlog to Srbija tromo reaguje na iskrenu elju relevantnih meunarodnih faktora, prvenstveno EU, OEBS i NATO da, uz njihovu obilnu pomo smelije krene u pravcu istinske tranzicije koja bi je uinila stabilnim i relevantnim partnerom u regionu. Bez unutranje konsolidacije i usklaivanja razvoja sa aktuelnim evropskim tokovima i vrednostima, Srbija blokira evropsku perspektivu Zapadnog Balkana. Inicijative koje dolaze iz najblieg okruenja sa intencijom da se odnosi sa Srbijom to pre normalizuju na novim, evropskim temeljima saradnje i povezivanja (na koje Srbija takoe sporo reaguje), potvruju da to razumeju i njeni susedi. Odlunijem okretanju evroatlanskim procesima smetnja je i, uvek ne ba transparentna, "lojalnost" koju Srbija iskazuje prema Rusiji. Pribliavanje (Zapadnoj) Evropi u uticajnim politikim, intelektualnim i, naroito, klerikalnim krugovima doivljava se kao svojevrsna izdaja tradicionalnog oslonca koji je trenutno takoe u tekoama sa svojom komunikacijom sa Zapadom. "U ovom trenutku naa diplomatija treba maksimalno da ublaava
328 329

neprijatnih tema iz korpusa meunarodnih odnosa, koristei ih kao paravan za sopstvenu opstrukciju i kupovinu vremena i stalno novih rokova. Novoizabrana vlada Srbije koja je, nakon decembarskih izbora 2003. i dola na vlast sa proklamovanim ciljem ponitavanja svega to je prethodna ini-ivkovieva vlada uinila na unutranjem planu otvarajui bolni proces zakasnele tranzicije u Srbiji, ponitila je i njene uspehe na meunarodnom. Entuzijazam brojnih meunarodnih organizacija i institucija da Srbiju to pre prikljue aktuelnim, integrativnim tokovima u regionu, Evropi i svetu, vie ne postoji. Brojne meunarodne organizacije i institucije razoarane su uinkom sopstvenog napora da Srbiju uine pouzdanim i stabilnim aktererom zbivanja u jo uvek fragilnom regionu Zapadnog Balkana sa brojnim otvorenim pitanjima, meu kojima se izdvaja budui status Kosova (o emu e rasprava biti otvorena 2005. godine). Aktuelna konfuzija na drutveno-politikoj sceni Srbije prelama se na fonu proklamovanog cilja da se Republika to bre prikljui evroatlanskim integracijama o emu neprestano govore svi relevantni politiki faktori i iz vlasti i iz opozicije (paradoks: u Srbiji ne postoji nijedna politika partija ili relevantna grupacija koja se otvoreno suprotstavlja srbijanskom "putu u Evropu") i odsustva minimuma politike volje da se uini bilo ta konkretno da se taj cilj ostvari. Na istoj matrici funkconie i srbijansko birako telo, odnosno njegovo veinsko opredeljenje: prema najnovijim anketama obavljenim krajem 2004. godine (agencije "GfK") 67 odsto graana Srbije (5 odsto vie nego 2002.) je za prikljuenje Srbije Evropskoj uniji, istovremeno, meutim, u odgovoru na pitanje da li zbog toga treba intenzivirati saradnju sa Hagom, broj pozitivnih odgovora se drastino smanjuje.2 U tom delu, oigledno, veinsko raspoloenje javnosti prati ponaanje politike elite koja sve tee iza verbalne hipokrizije prikriva sutinu: ponovna izolacija Srbije koja je na pomolu, nije proizvod i posledica meunarodne zlovolje prema Srbiji i Srbima ve svesni izbor aktuelne vlasti. U njenoj percepciji saradnje sa svetom prioritetno mesto zauzela je "odbrana nacionalnog dostojanstva" (bez obzira na cenu koja se zbog toga treba platiti), u tradicionalno konzervativnom i ksenofobinom srbijanskom drutvu, dodatno frustriranom poraavajuim rezultatima politike biveg reima, takvo shvatanje je opteprihvaeno, to meu ostalim odslikavaju i istraivanja o etnikoj distanci : prva tri mesta zauzimaju Albanci, Hrvati i Amerikanci. Konano, materijalno iscrpljeno i apatino, drutvo je generalno i sve manje zainteresovano za svet i svetska zbivanja, reju, Srbija ponovo klizi prema zaaranom krugu sopstvenih zabluda koje njeno ukljuivanje u meunarodne tokove ine sve neizvesnijim.
pritisak i da eka povoljniji trenutak. To znai da se politike karte postave tako da anglosaksonski faktor doe u poziciju da mora da sarauje sa Rusijom, oseajui se ugroenim pred islamskim terorizmom..."1 Nastojanje da se taj blanas odri, sledei sopstvene interese, pothranjuje i Moskva kojoj je Srbija (SCG) praktino ostala jedini saveznik i strateki partner na evropskom kontinentu. Tu meusobnu vezu odrava i obostrana frustracija ishodom promena koje su se na evropskom kontinentu i u svetu odigrale u poslednjih 15 godina, a u kojima su Rusija i Srbija gubitnici.
Opadanje kredibiliteta
Tokom 2004. godine meunarodni ugled i kredibilitet Srbije drastino su opali. To se najuverljivije vidi na politiko-diplomatskom planu umesto da im se priblii, Srbija se ove godine, u odnosu na 2003, udaljila od evroatlanskih integracija (Evropska unija i Partnerstvo za mir, u prvom redu) iako gotovo u podjednakoj meri vai i za ostale, prvenstveno ekonomsku (strane investicije) sfere. Glavni razlozi za to su usporavanje procesa demokratskih i ekonomskih reformi, kao i obustavljanje saradnje sa Meunarodnim krivinim sudom za bivu Jugoslaviju u Hagu; ovo potonje se u 2004. godini, kroz besmislenu floskulu o "dvosmernoj saradnji" uobliilo u dravnu politiku. Drugi sutinski nesporazum sa svetom vezan je za Kosovo, odnosno jednostrani i pristrasni pristup Beograda tom kompleksnom regionalnom pitanju (kontrola srpske etnike zajednice i usmeravanje njenog odnosa prema meunarodnoj i lokalnoj upravi na Kosovu i, u njeno ime, odbijanje uea na parlamentarnim izborma u oktobru 2004). Konano, odnose sa svetom komplikuje i neutemeljeno oekivanje Beograda da meunarodna zajednica, Brisel, u prvom redu, u njegovo ime i "za njegov raun" rei sudbinu nefunkcionalne Dravne zajednice SCG, primoravajui Podgoricu da odustane od aspiracije za nezavisnu i suverenu Crnu Goru. Meunarodni kontakti pretvorili su se uglavnom u apelovanje meunarodnih zvaninika da "zarad evropskih ciljeva" Srbija to pre izvri svoje meunarodne obaveze na spoljnom, i ubrza pribliavanje evropskim standardima na unutranjem planu i, zamorno objanjavanje srbijanskih partnera zato se ni jedno ni drugo ne ini. Takoe, primetno je da meunarodni zvaninici radije komuniciraju sa funkcionerima Dravne zajednice Srbija i Crna Gora (tokom 2004. godine srpski premijer Vojislav Kotunica imao je samo 10 meunarodnih putovanja, dok je, na primer, hrvatski premijer Ivo Sanader imao 37) Svetozarom Maroviem i Vukom Drakoviem, u prvom redu, u kojima nalazi sagovornike sa prihvatljivijim senzibilitetom i veim meusobnim razumevanjem. To pogotovo vazi za saradnju sa Hakim sudom jer na njih dvojicu i Srbija pokuava da prebaci teret
1
Dragan Petrovi: "Englezi su uvek bili nai neprijatelji", Ogledalo, 29. 12. 2004.
Politika, 24. 1. 2004.
330
331

njegovu meunarodnu sudbinu: jednostavno, nije prihvaen. injenica da je Kosovo i dalje mogue arite regionalne nestabilnosti i potencijalno mesto novih sukoba, doprinelo je uvrivanju uverenja meunarodnih faktora da put ka stabilizaciji pokrajine vodi preko konstituisanja lokalnih organa vlasti i, u krajnjoj liniji, definisanja statusa Pokrajine u relativno kratkom roku. Ujesen 2004. godine meunarodna zajednica uloila je ogromni diplomatski napor da ubedi Beograd u neophodnost uea srpske etnike zajednice na izborima za kosovski parlament, raspisanim za oktobar. Sa svoje strane, beogradske vlasti su vodile intenzivnu pokazalo se i veoma efikasnu kampanju protiv uea Srba na izborima. Predsednik Srbije Boris Tadi je samo nekoliko dana pre njihovog odravanja "jednostrano" apelovao na Srbe da izau na biralita, ali taj mlaki, zakasneli pokuaj nije urodio plodom: na kosovskim izborima glasalo je manje od 1 odsto srpske populacije u Pokrajini. Razoarana takvih ishodom i ponaanjem vlasti u Srbiji, meunarodna zajednica, po svemu sudei, dinamizira kosovsku agendu, tako da se razgovori o statusu Kosova planiraju ve za polovinu 2005. godine.
Izneverena oekivanja
Diskreditacija vlade Zorana ivkovia ujesen 2003. godine kroz optube za krau glasova u parlamentu i korupciju, u emu je, uz podrku Demokratske stranke Srbije, prednjaila novoosnovana stranka G17 plus i njeni lideri Miroljub Labus i Mlaan Dinki i u domaoj i u meunarodnoj javnosti kreirala je atmosferu "velikih oekivanja" od prevremenih parlamentarnih izbora, odranih u decembru 2003. Njihov ishod najvei broj glasova Srpske radikalne stranke i naroito, tek etvrto mesto favorizovane G17 plus tek je poetkom 2004. naveo na trezvenije analiziranje politike mape Srbije, kojom, etiri godine nakon pada Slobodana Miloevia, dominiraju partije konzervativne desnice (SRS i DS). "Veoma sam nesrean stanjem u Srbiji koje je nastupilo nakon decembarskih izbora", izjavio je krajem januara predsednik Parlamentarne skuptine Saveta Evrope Peter ider,3 koji je tom prilikom podsetio i na injenicu da su se "oni koji su optueni za ratne zloine nali na izbornim listama." Predsedniki izbori na kojima je pobedio kandidat (u meuvremenu iznutra "proiene") Demokratske stranke Boris Tadi, nisu doneli preokret u ve uspostavljenoj kohabitacionoj ravnotei. Iako je Tadieva pobeda u svetu primljena s olakanjem i pozdravljena kao pobeda "demokratskih snaga" u Srbiji, njegov angaman u prvih est meseci predsednikog mandata nije rezultirao bitnijim pomacima na podrujima na kojima meunarodna zajednica posebno insistira (osim saradnje sa Hakim tribunalom, to je uvek na prvom mestu, to je nastavak reforme oruanih snaga, civilna kontrola vojnog i bezbednosnog sektora, reforma pravosua itd). Autoritet funkcije koju obavlja Tadi, na primer, nikada nije iskoristio da se iza opteg mesta o "neophodnosti saradnje sa Hagom" odlunije zaloi za faktiko ispunjavanje te obaveze i odlunu primenu Zakona o saradnji sa Hagom koji podrazumeva hapenje optuenih, ne raspituje se javno gde su nestali begunci (poput Gorana Hadia), niti se protivi beskrupuloznoj manipulaciji "dobrovoljnih predaja" Martovsko nasilje na Kosovu, vlastima u Beogradu posluilo je, izmeu ostalog kao povod da meunarodnoj zajednici nametne svoju verziju "kosovske istine". Prvih nedelja to se manifestovalo kroz insistiranje na terminu "genocid" (nad Srbima) i naglaenom obnavljanju tradicionalnog stereotipa o Srbima kao rtvama. Nakon to je meunarodna zajednica kroz za to nadlene institucije (UN, Evropski parlament, OEBS, EU) i sama zateena brutalnou viednevnih dogaanja, kvalifikovala martovske dogaaje kao "etniko nasilje" i obavezala meunarodnu upravu i privremene organe na Kosovu da saniraju materijalnu tetu, u Srbiji je lansiran "Plan (republike vlade) o decentralizaciji Kosova i Metohije" koji je jednoglasno usvojen i u Skuptini Srbije. Taj plan koga su srpski predstavnici nudili svim meunarodnim adresama s kojima su dolazili u kontakt, "proitan je " kao predtekst budue podele Kosova, to je i odluilo
3
Iluzija o ekonomskoj samostalnosti

Jedan od razloga za potpuni kolaps procesa pribliavanja Srbije (i Crne Gore) Evropskoj uniji tokom 2004. godine je nefunkcionisanje dravne zajednice kada je re o neophodnim, od strane organa EU postavljenih uslova za nastavak tog procesa. Usklaivanje carinskih sistema je, konkretno bio jedan od osnovnih zadataka koje su u meusobnim odnosima trebala da ispune dva entiteta Dravne zajednice. Kada su evropski funkcioneri (Havijer Solana) procenili da taj pokuaj, uprkos svim evropskim pritiscima nee uspeti, oni su odustali, odnosno, Evropska komisija se saglasila sa uspostavljanjem dva odvojena ekonomska koloseka kojim e se Srbija i Crna Gora (za sada jo uvek zajedno) pribliavati evropskim integracijama. Kada je re samo o Srbiji, na kljunim reformsko-tranzicionim sektorima dolo je do zastoja. Osim za izostanak znaajnijeg priliva stranog kapitala, to prvenstveno vai za proces privatizacije, kao i za bri razvoj ekonomski fleksibilnijeg sektora malih i srednjih preduzea. Skromni obim privatizacije tokom 2004. godine obeleile su afere znaajne, koliko sa stanovita uplitanja drave u ekonomsku sferu, toliko i kao odraz opte atmosfere u drutvu. U tom kontekstu treba podsetiti na dva karakteristina primera, jedne ve obavljene i druge, jo neizvesne privatizacije. U prvom sluaju re je o proizvoau kisele vode, "Knjaz Milo" iz Aranelovca, oko koga je vie od godinu dana trajalo "patriotsko podgrejavanje strasti" da budui vlasnik te "nacionalne svetinje" postane koarka Vlade Divac. Nakon to je republika Komisija za hartije od ponitila pastupak po kome je Divac, zajedno sa francuskom kompanijom "Danon" kao partnerom postao veinski vlasnik (i skandala koji je danima pratio ovu privatizacionu priu), veinski vlasnik je postala filijala britanske firme FDP "Balkan". U
333
Danas, 23. 1. 2004.
332

disperzirane alternative koja se protivi restauraciji vrednosti iz nedavne prolosti. Pritajeni, gotovo neujni i nevidljivi tokom prve dve godine nakon smene Miloevieve vlasti, sada su veoma glasni i veoma prisutni u javnim raspravama, na raznim tribinama i u medijima: Dobrica osi, Kosta avoki, Brana Crnevi, Milorad Vueli, Sra Trifkovi...Kada o tome i ne govore neposredno, njihovo tumaenje svih spomenutih tema kojima se javno bave nedvosmisleno nose anticivilizacijsku i antievropsku poruku, ako je ve nisu i direktno izgovorili. Masovna "tabloidizaazija" tampanih, praena "pinkizacijom" elektornskih, ponovo je medije uinilo monim sredstvom promovisanja antimodernog i antievropskog stava u Srbiji. Ustupanje prostora i vremena akterima nedavne prolosti, samo je deo irokog dijapazona medijske dezorjentacije u odnosu na kljuna pitanja od kojih zavisi evropska budunost zemlje. Na fonu odbrane "nacionalnog interesa" i "nacionalnog dostojanstva" mediji nekritiki u stopu prati aktuelnu vlast, bilo da je re o Hakom tribunalu, Kosovu, Republici Srpskoj, ili o odnosima u Dravnoj zajednici. "Ljudi esto misle da je srpska medijska kultura... zapravo naslee komunistike ideologije, koja je uvela obiaj zanemarivanja nezgodnih injenica, koja je odbijala da razdvoji vesti od komentara i koja je uvek teila crno-belom predstavljanju stvari, a uz to je bila opsednuta raskrinkavanjem i unitavanjem unutranjeg neprijatelja i izdajnika. Ipak, mada je komunistiko naslee imalo vanu ulogu u podsticanju slabosti balkanskog novinarstva, koreni ovih nedostataka seu u prolost pre revolucije 1945. godine. Novinarska kultura na Balkanu imala je potekoa da izbegne uticaj javne kulture koja se oblikovala tokom ratova za nezavisnost na poetku XIX stolea... a novinarska nezavisnost tesno je povezana sa raspodelom rasursa i javnom kulturom koja se razvija pod okriljem tih rasursa", lucidno zapaa Markus Taner.6 Uzimajui u obzir opti nivo javne kulture u Srbiji koja je redukovala odnose i sa najbliim i sa irim okruenjem i, uz to, sve se vie u intrpretativnom smislu banalizuje i vulgarizuje, teko je oekivati od medija da nadiu ovakav model.
drugom sluaju, najveeg srbijanskog trgovinskog lanca "C market", do privatizacije jo nije dolo, ali je pokuaj slovenakog "Merkatora" da, po zakonu propisanom nainu postane veinski vlasnik u znatnom delu srbijanske javnosti doekan kao neprijateljski i "izdajniki"in. Preko Trgovinskog suda i drava je uplitala prste u ovu privatizaciju, ali su znatno neprijatnije delovali postupci zaposlenih u "C marketu" koji su organizovali javne proteste pred Vladom Srbije i kupcima u trgovinama i okolo njih, podmetali na potpis peticiju protiv "mrskih Slovenaca" koji hoe da kupe "na" C market. Dva opisana sluaja samo su ilustrativni primeri otpora koji u veinskom delu srbijanske javnosti postoje ne samo prema privatizaciji nekadanjih drutvenih preduzea, jo vie o ksenofobinom odnosu prema stranim potencijalnim kupcima. Iluzija o privrednoj samodovoljnosti, materijalna je baza verovanja u drutvenu samodovoljnost, obe zajedno ini drutveni milje kome nije potrebna konkurencija, slobodni protok robe i kapitala, trina utakmica...
Mentalitet i politika
... "Mentalitet pogoduje odreenom sistemu, sa svoje strane, sistem doprinosi uvrenju mentaliteta koji se, u principu, teko menja",4 konstatuje istoriar Latinka Perovi, prezentirajui jedan od bitnih kljueva za razumevanje sadanjeg zagrljaja aktuelnog "sistema" i dugotrajajueg (srpskog) "mentaliteta". vrstina tog zagrljaja istovremeno je i mera (ne)spremnosti srbijanskog drutva da prihvati dominantne vrednosti "ustavnog liberalizma" (Farid Zakarija) na kome poiva moderna evropska civilizacija. Sukob konzervativnog i liberalnog duha, modernizma i antimodernizma, evropejstva i njegovog antievropskog antipoda (u pravilu na tetu ovog drugog) konstanta je srpske istorije XIX i XX veka, koja se, ubistvom premijera Zorana inia dramatino prenela i u XXI. Taj unutranji sukob odreuje prolost, sadanjost i budunost Srbije i od njegovog ishoda zavisi hoe li Srbija prihvatiti pozitivne impulse koje joj alje sve nervoznija Evropa. Novouspostavljena politika kohabitacija meu relevantnim politikim partijama, od konzervativno desnih (DSS) do, takoe konzervativno levih (SPS), sa DS u centru, produbila je i konfuziju koja i inae postoji meu graanima. Posledica je povratak na javnu scenu politike, tema i linosti koje su dominirale u Miloevievo vreme. Te teme su "Srbi u Bosni, Srbi u Hrvatskoj, Srbi na Kosovu."5 Nekadanji protogonisti ideologije i politike koja je u poslednjoj deceniji prolog veka dominirala u Srbiji odvodei je u ratove i zloin, sada su glavni protogonisti diskreditovanja Hakog tribunala, meunarodne uprave u Bosni i na Kosovu i malobrojne i
4 Latinka Perovi: "Izmeu komunizma i antikomunizma", izlaganje na promociji knjige Sre Popovia "Poslednja instanca", u apcu, leto 2004. 5 Goran Svilanovi, "etiri teme", Ekonomist magazin, 24. 12. 2004.
Medijska ignorancija
Ilustrativno je, na primer, medijsko pokrivanje veoma vanog segmenta odnosa sa susedima. Iz Sarajeva, Ljubljane, Zagreba i Skoplja ovdanje novine imaju dopisnike koji su iz tih gradova izvetavali tokom raspada i ratova na prostoru bive zajednike drave, to je samo deo problema. Znaajnije je svakako to to se oni u izvetavanju iz tamonjih sredina uglavnom dre nekadanjih ema, percepcije i predrasuda. Graan Srbije na osnovu njihovog pisanja, teko da uopte mogu da imaju uvid u realnu dimenziju sutinskih promena koje su se u tim sredinama (naroito kada je re o Sloveniji i
6
Markus Taner: "Zabrinjavajue proimanje vesti i komentara", Danas, 13-14. 3.
2004.
334
335

puta (a pogotovo, socijalno-ekonomske cene ako se od njega odustane), uinilo je 2004.godinu apsolutno izgubljenom: SCG jo nije dobila ni Studiju o izvodljivosti koju Evropska komisija ve dugo priprema, ali ije objavljivanje stalno odlae, najnoviji postavljeni rok je kraj prvog kvartala 2005. godine. Imajui u vidu da, prema dosadanjem iskustvu drugih tranzicionih zemalja, izmeu studije o izvodljivosti do zakljuenja sporazuma o pridruivanju (sa EU) obino proe najmanje godinu dana, sa relativno dugim rokom do punopravnog lansta, nije preterano pretpostaviti da je Srbija izgubila najmanje celu deceniju u odnosu na deklarativno postavljeni cilj: postati lan EU 20072010. godine, pri kraju 2004. godine ve su se mogle uti prognoze da Srbija nee ui u Evropsku uniju pre 2017 (Mauricio Masari, ef kancelarije OEBS u Beogradu), a prema nekim predvianjima (najnoviji izvetaj CIA o perspektivi razvoja u svetu), moda i kasnije. Do zaokreta unazad dolo je uprkos nastojanju evropskih institucija, svesnih vanosti Srbije za regionalni razvoj i regionalnu stabilnost, da Srbiju to pre ukljue u kontinentalne procese. Na osnovu zakljuaka ministarskog sastanka u Solunu u junu 2003. godine, i sa SCG, kao i sa drugim zemljama u regionu, inicirano je novo Evropsko partnerstvo sa ciljem da se i finansijski pomogne neophodna ekonomska i demokratska transformacija. Meutim, jo prilikom objavljivanja Partnerstva, u martu 2004. godine, tadanji komesar za spoljopolitike odnose Evropske komisije, Kris Peten nije krio razoarenje evropskih zvaninika dotadanjim uinkom SCG i podsetio da "ukoliko Srbija i Crna Gora eli stabilnu demokratsku budunost koju Evropa nudi, ona mora da pokae da potuje evropske vrednosti, naroito vladavinu zakona i meunarodnih obaveza. Saradnja sa Meunarodnim sudom za ratne zloine u bivoj Jugoslaviji je od esencijalnog znaaja. O tome nema razgovora..."8 Taj stav Evropljani u meuvremenu nisu promenili. Moda je samo njihovo razoarenje krajem godine, nakon toliko izgubljenog vremena, bilo jo vee (odustajanje Havijera Solane od posete Beogradu, polovinom januara 2005. godine). Problem koji sada postoji na relaciji Beograd EU i ire meunarodna zajednica nije tako jednostavan kao to je bio u vreme Miloevieve vladavine, kada se Srbija disciplinovala jednostranim pritiscima i ucenama, po principu "uzmi ili ostavi". Sadanja vlast dobila je meunarodnu legitimaciju kao "demokratska", to samo po sebi podrazumeva partnerstvo u odnosima. Kako Srbija beskrupulozno (navodne dobrovoljne predaje optuenih za ratne zloine, Hakom tribunalu) odbija da se povinuje meunarodnim obavezama, a Evropa ne odustaje od svojih vrednosti (a ni Haki sud nije ukinut), na relaciji Beograd Brisel stvorena je neplodotvorna pat-pozicija odugovlaenja i odlaganja.Vee nestrpljenje pokazala je do sada samo amerika administracija koja je u januaru 2005. godine otkazala najavljenu pomo od 10 miliona dolara, s time to verovatno treba oekivati i promenu amerikog stava u najznaajnijim meunarodnim monetarnim institucijama, Svetskoj banci i Meunarodnom
8
Hrvatskoj) u meuvremenu odigrale.Sa druge strane, novostvorene drave i sada se tretiraju sa dozom arogancije, svojstvene tretmanu koje su imale u vreme dok su bile republike u bivoj SFRJ. Takoe, dogaajima u svetu, pogotovo kada je re o procesima koji oblikuju novu globalnu realnost, iz koje je Srbija iskoraila jos pre deceniju ipo, mediji poklanjaju malo panje. Vesti iz sveta u elektronskim medijima u glavnim informativnim emisijama skrajnute su na marginu, a tampani, ak i oni koji su svojevremeno imali izuzetno dobre spoljnopolitike rubrike (Politika, na primer), bave se meunarodnim dogaajima povrno, sa naglaskom na bizarnostima, pikanterijama i uopte "neobaveznim" temama. U analitiko-komentatorskim tekstovima dominira stav o potrebi odbrane nacionalnog i dravnog dostojanstva, o nepristajanju na vazalsku poziciju, o dvostrukim arinima meunarodnih faktora, prvenstveno Amerike, o nesavrenosti "zapadne demokratije", njenom "licemerju" i "lukavosti": "Tvrdim da Srbiju ovakva Evropska unija nikada nee primiti ak ni kao treerazrednu bananica dravu. Naprotiv, pokuae lukavo i podmuklo tvrdei jedno, a radei drugo, da rasturi i dravnu zajednicu Srbije i Crne Gore, da otcepi od Srbije ne samo Kosovo i Metohiju, nego i Vojvodinu, a moda i Raku oblast".7 Interakcija mediji-javnost u kojoj je Srbija "centar sveta", reflektuje se u gotovo neverovatnoj ignoranciji i ravnodunosti prema svemu to se zbiva izvan granica zemlje. ak i izuzetno tragini povodi ili prirodne katastrofa, koji u celom svetu izazivaju elementarnu ljudsku solidarnost u Srbiji ostaju ili bez odjeka, ili sa neshvatljivim tumaenjem ("Stradanje Srba na Kosovu vee je od stradanja ljudi u Istonoj Aziji", kae akademik Matija Beckovi, povodom cunamija u Indijskom okeanu) : Beograd je bio jedina evropska prestonica gde istovremeno sa ostalim glavnim gradovima starog kontinenta, graani nisu trominutnim utanjem odali potu stotinama hiljada poginulih u cunamiju i Istonoj Aziji (krajem decembra 2004), kao to je sa tim trenutkom samilosti kasnila za "ostatkom sveta", tako je kasnilo i prikupljanje, makar i simboline pomoi za postradale u ovoj katastrofi. Konano, povodom obeleavanja 60godinjice oslobaanja logora Auvic, 27. januara 2005. godine, niko se od zvaninika Srbije (i Crne Gore), nije pridruio evropskim i svetskim liderima koji su tom inu prisustvovali.
Bez drutvenog konsenzusa

Kako objektivni analitiari esto upozoravaju, u Srbiji za razliku od drugih tranzicionih zemalja iz blieg i daljeg okruenja (jo uvek) nije postigunt ni drutveni ni politiki konsenzus o evropskoj orijentaciji.Odsustvo konsenzus koji bi jasno definisao ciljeve, metode i socijalnu cenu tog evropskog
Kris Peten: autorski tekst "Pomo EU na svakom koraku", Politika, 31. 3. 2004.
Spomenka Arsi: "Razapeta istina", Ogledalo, 8. 9. 2004.
336
337

rauna na evropsku potrebu da na balkanskom prostoru ne ostavi "crnu rupu", kao potencijalni izvor regionalne i sopstvene nestabilnosti. Meutim, promocija i zatita sopstvenih moralnih vrednosti na kojima poiva sadanja Evropa, takoe je njen strateki interes. Drugim reima, Srbija sigurno ima evropsku budunost i ne mora da se plai da e na tom putu biti eliminisana. Ali, ta budunost se vremenski udaljava proporcionalno njenoj nespremnosti da svoj i tui geostrateki interes uskladi sa, u Evropi ve decenijama postojeim moralnim standardima i vrednostima.
monetarnom fondu. Takoe, iskljuivanje Beograda iz procesa decentralizacije Kosova na osnovu plana Vlade Kosova (zakljuak Kontakt-grupe), signalizira ozbiljno preispitivanje dosadanje popustljivosti meunarodnih institucija i faktora prema Beogradu i njegovim opstrukcijama. Narodna skuptina Srbije je u novembru 2004. godine usvojila dokument o "strategiji odbrane dravne zajednice Srbija i Crnga Gora, njime je "potvrena opredeljenje drava lanica i dravne zajednice za lanstvo u meunarodnim bezbednosnim strukturama, prvenstveno za prikljuenje Programu Partnerstvo za mir Severnoatlanskog saveza kao i drugim evropskim i evroatlanskim integracijama" (protiv nje nisu otvoreno glasali ni radikali, oni su prilikom glasanja izali iz sale). Iako su poslanici za evropske integracije glasali "u paketu", odnosno i za Evropsku uniju i za Partnerstvo za mir, primetno je da se izmeu dve organizacije Evropske unije i NATO ne stavlja znak jednakosti. U srbijanskoj eliti, to se prenosi i na javno mnjenje, postoji rezerva prema Severnoatlanskom savezu (u konanoj verziji spomenutog teksta izostavljeno je pitanje punopravnog lanstva u vojnom savezu, odnosno to je ostavljeno buduoj "demokratskoj volji naroda"), navodno zbog bombardovanja SRJ 1999. godine."..PZM (Partnerstvo za mir) je za nas argarepa zato to smo sami od njega napravili mamac. Moda bismo ublaili svoju mazohistiku poziciju ako bismo ulazak u PZM zasad potisnuli sa liste prioriteta...PZM nije ni carstvo usreenih, ni klub privilegovanih, ni kasa uzajamne pomoi, ni merilo demokratskog napretka i ugleda zemlje..."9
Zakljuak
Ovogodinji dramatini zastoj u procesu prikljuivanja Srbije evropskim integracijama nije dominantna tema na srbijanskoj sceni. To, u najmanju ruku, upuuje na zakljuak da je intelektualna i politika elita indiferentna u odnosu na tu injenicu. ta vie, odgovornost se prebacuje na drugu stranu, kroz pitanje "zato glavni faktori u evroatlanskoj politici istrajavaju na uslovima koji nemaju nikakve dodirne take sa njihovim proklamovanim geostratekim interesom da SCG, kao uostalom i Bosna i Hercegovina (tj. srpski entitet u njoj Republika Srpska) postanu lanovi, za poetak, Partenrstva za mir, ako ne i samog NATO" kako ga formulie Aleksandar Simi,10 savetnik srpskog premijera Vojislava Kotunice za spoljnu politiku. U ovoj interpretaciji, pragmatini geostrateki interes Evrope da zaokrui svoj prostor preostalim balkanskim dravama, morao bi da prevagne na tetu njenih "moralnih" i pravnih razloga pronalaenja i ekstradicije bivih politiara i vojnih komandanata optuenih za ratne zloine. Ta politika filozofija sa pravom
Dragoslav Rani: "Mangupi iz prvih redova", Politika, 3. 2. 2005. Aleksandar Simi: "Dileme spoljne politike u nedovrenoj dravi", Ekonomist magazin, 24. 12. 2004.
9 10
338
339
Vana podrka
ak je i ministar inostranih poslova SCG, Vuk Drakovi, prilikom posete Sloveniji istakao jasno izraenu spremnost Slovenije na svim instancima, od predsednika Republike, predsednika vlade i parlamenta do ministra inostranih poslova da pomogne SCG da se prikljui EU.6 Novi ef slovenake diplomatije, Dimitrije Rupel je posetu ministra inostranih poslova SCG Ljubljani, ocenio kao "potvrdu izuzetno dobrih odnosa dveju zemalja".7 Istovremeno, Rupel je naglasio da " Slovenija eli da SCG to pre sledi njen primer u pribliavanju EU i spremna je da pomogne svojim iskustvom u tome, ali istovremeno ne eli da svoje modele namee ukoliko to nije u interesu druge strane".8 S obzirom da je Slovenija 29. marta. 2004. godine postala lanica NATO, a 1. maja 2004. i lanica Evropske unije, sada se postavlja i kao promoter bivih YU republika. Jedinu budunost Zapadnog Balkana vidi u meusobnom uvaavanju, povezivanju i pokretanju programa koji e podsticati evropsku perspektivu. Otuda e predstavnici Slovenije, po reima Iva Vajgla, "na svim forumima stalno insistirati da sve drave jugoistone Evrope moraju imati realnu opciju stupanja u EU. I uvek iznova moemo da se podsetimo na onaj deo zajednike istorije u kojem je postojalo veliko meusobno razumevanje".9 Na sastanku ministara inostranih poslova Srednjoevropske inicijative (SEI), u Portorou, ministar inostranih poslova SCG Vuk Drakovi je pozdravio postojei lanac regionalnih oblika saradnje, koji nisu u meusobnom sukobu niti u sukobu sa naim nastojanjima da uemo u EU.10 Na tragu regionalnog povezivanja Slovenija je ukinula vize za slubene pasoe za graane SCG, a potpisan je i Sporazum o saradnji u oblasti zdravstva; Sporazum o sukcesiji je stupio na snagu11, a u septembru je najavljeno da e dve drave u najskorije vreme potpisati Sporazum o socijalnom osiguranju, tako da se ocenjuje da u bilateralnim odnosima vie nee biti spornih pitanja.12 Slovenaka diplomatija je ponudila "dobre usluge Slovenije u interpretiranju stavova Beograda i Pritine u Briselu, i pojedinano, kod svojih evropskih partnera kada je re o reavanju kosovskog problema".13 Poruka Slovenije, da je mnogo vanije usvojiti moderne evropske standarde, nego to je
Slovenija: Odnosi dobri moe i bolje

Odnosi sa Slovenijom imaju uzlaznu liniji bez obzira na povremene kampanje koje ukazuju na opasnost od navodne slovenake kolonizacije Srbije. 2004 godinu obeleio je nastojanje za produbljavanje uravnoteene, obostrane privredne saradnje. Uoljiva je spremnost Slovenije da sopstvenim iskustvom pomogne Srbiji da se ukljui u evropske integracione tokove. Mada se Srbija, kako navodi ljubljanski Dnevnik jo uvek ocenjuje kao drava visokog rizika, nejasnog teritorijalnog statusa, te je zbog toga "mogu izvor novih napetosti", smatra se da je "SCG ak povoljniji partner od susedne Hrvatske1, jer izuzev neto emotivnih i postepenog nestanka trauma iz nedavne prolosti, Slovenija, naime, s tom dravom nema ozbiljnijih problema".1 Naglaavajui znaaj evropske perspektive SCG, slovenaki zvaninici istiu spremnost da podre Beograd prenosei iskustvo, znanje i pregovarako umee2, od politikog nivoa sve do tehnike pomoi3, jer po oceni Evropskog komesara za proirenje EU Janeza Potonika: " SCG je nesumnjivo izuzetno vana drava na Zapadnom Balkanu i od kljunog znaaja na tom podruju, zbog ega se nadam da e njeni koraci voditi ka ubrzanoj demokratizaciji u njenom razvoju, odnosno u pravcu koji e za njih i sve nas biti produktivan".4 Povodom posete ministra inostranih poslova Slovenije, Iva Vajgla, Beogradu, ljubljanski Dnevnik je naglasaio da je "prestonica SCG oduvek bila poeljni partner ljubljanske diplomatije, jer je Zapad od Slovenije oekivao da e u periodu zaleenja balkanskih rana odigrati ulogu iscelitelja"5.
1 Komentar ljubljanskog Dnevnika se mora posmatrati u irem kontekstu slovenako-hrvatskih odnosa koje optereuju nereena pitanja: ruenje vikendica slovenakih dravljana u Umagu i Medulinu, kao i pogranini spor o Piranskom zalivu, u kojem su Slovenija i Italija ponudile trojno upravljanje meunarodnim vodama kao odgovor na hrvatsku odluku o uspostavljanju ekoloko-ribolovne zone. Slovenija je u procesu pristupanja EU od Evropske komisije zahtevala da bude neutralna u spornim pitanjima sa susednim dravama i da ti sporovi ne utiu na brzinu njenog prijema u EU. 1, "Beograd povoljniji partner od Zagreba", Danas, 16. 9. 2004. 2 "Znaaj znanja", Politika, 4. 10. 2004. 3 "Slovenaki recept za Srbiju', Blic, 3. 4. 2004. 4 "Potonik: Perspektiva SCG je evropska", Danas, 3. 6. 2004. 5 "Beograd povoljniji partner od Zagreba", Danas, 16. 9. 2004.
6 Drakovi je rekao da je u Sloveniji zatekao oseanje prijateljstva prema narodu SCG i da je to oseanje prustno u SCG prema narodu Slovenije. "Drakovi: Evropski voz je pobegao naom krivicom", Danas, 5-6. 6. 2004. 7 "Drakovi: Evropski voz je pobegao naom krivicom", Danas, 5-6. 6. 2004. 8 "Drakovi: Evropski voz je pobegao naom krivicom", Danas, 5-6. 6. 2004. 9 "Raunamo na stara prijateljstva", Veernje novosti, 17. 7. 2004. 10 "Dobro slovenako iskustvo", Politika, 26. 5. 2004. 11 "Drakovi: Evropski voz je pobegao naom krivicom", Danas, 5-6. 6. 2004. 12 "Beograd povoljniji partner od Zagreba", Danas, 16. 9. 2004. 13 "Drakovi: Evropski voz je pobegao naom krivicom", Danas, 5-6. 6. 2004.
340
341

jugoistone Evrope, te e njeni investicioni napori biti usmereni ka izvozno orjentisanim preduzeima u Srbiji.26 Prestrukturiranje privrede i investiciona ulaganja su bili glavna tema razgovora koje je potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus vodio sa slovenakim premijerom Antonom Ropom, ministarkom za privredu Slovenije Teom Petrin, predsednikom Privredne komore Slovenije i veom grupom slovenakih privrednika.27 Ministar za kapitalne investicije Velimir Ili, u Ljubljani je uestvovao na zasedanju Saveta ministara Evropske konferencije za saobraaj (CEMT).28 Budui da je evidentan znaajan porast robne razmene tokom 2004. godine izmeu Slovenije i SCG, u Beogradu je potpisan sporazum o uvoenju novog teretnog voza, "Sava ekspres", na liniji Ljubljana-ZagrebBeograd.29Regionalna saradnja ide u prilog zajednikom reavanju problema kriminala u svim formama: trgovina ljudima, drogom, orujem To je bila jedna od tema sastanka ministara odbrane Inicijative za saradnju ministarstava odbrane jugoistone Evrope, odranom pod predsedavanjem slovenakog ministra odbrane Antona Grizolda.30 O borbi protiv organizovanog kriminala se raspravljalo i na sastanku Jadranko-jonske inicijative (regionalno okupljanje u kojem uestvuju Albanija, BiH, Grka, Hrvatska, Italija, SCG i Slovenija); uesnici radnih stolova raspravljali su i o zatiti okoline, privredi, turizmu i malim preduzeima, saobraaju i pomorskom povezivanju, kulturi i obrazovanju i saradnji univerziteta.31
vaan sam datum prijema u EU, kao i da se pregovori vode u samoj zemlji,14 da bi se u svojim redovima otklonile negativnosti, u Srbiji jo uvek nije usvojena kao modus dnevne politike komunikacije. U Srbiji jo uvek ne postoji konsenzus kljunih politikih aktera o sutinskom usvajanju evropskih normi i standarda, niti otklanjanju kljunih prepreka u procesu izrade Studije o izvodljivosti. I pored izreenog interesa Slovenije da SCG ue u EU, i spremnosti da se "prenesu svoja iskustva, da se ne ponavljaju greke",15 koju iskazuje i Davor Seniar, otpravnik poslova ambasade Slovenije u Beogradu, autistini stav srbijanskog politikog establimenta udaljava Srbiju od glavnih tokova evroatlantskih integracija.16 Slovenija ima deficit u razmeni sa dravama lanicama evropske petnaestorice i najvei suficit ostvaruje na podruju bive Jugoslavije. Srbija je na tom prostoru najzanimljivija zbog veliine trita, zbog toga to se nalazi u epicentru ireg trinog prostora od 55 miliona stanovnika. Posebno je privlana injenica to to e Srbija uskoro sa svim dravama u regionu imati sporazum o slobodnoj trgovini, ali i njen pristup Rusiji, Kini i nekim dravama Bliskog istoka.22 Slovenaki investitori su do sada u Srbiju uloili vie od 300 milona eura,23 11 slovenakih preduzea je uestvovalo u privatizaciji u Srbiji24, a Slovenija prilikom investiranja u Srbiji posebnu panju posveuje malim preduzeima i tzv. "grinfild" investicijama "gde se poinje od nule, a sva radna mesta su nova. Slovenake investicije u privredu SCG su naravno u sopstvenom interesu, ali ona otvaraju radna mesta, oivljavaju privredne tokove i ostvaruju dodatne vrednosti", naglaava Ivo Vajgl, tadanji ministar inostranih poslova Slovenije.25 Sporazum o slobodnoj trgovini izmeu Slovenije i Srbije nije sklopljen, budui da je aktualizovan neposredno pre prikljuenja Slovenije EU. Slovenija, nakon ulaska u EU, nee vie sklapati sporazume o slobodnoj trgovini sa zemljama
14 U Sloveniji je meu svim kljunim politikim akterima, bez obzira na razlike, postojao konsenzus o prikljuenju EU i NATO. Unutranje politika previranja oko raspisivanja referenduma o izbrisanima, referenduma o damiji u Ljubljani, reavanju pograninih sporova sa Hrvatskom, i konano pobeda desnice (Slovenska demokratska stranka Janeza Jane je formirala vladu desniarskog bloka) na etvrtim parlamentarnim izborima (3. 10. 2004), po osamostaljenju, nisu niti jednog trenutka ugrozili jasno definisan cilj: usvajanje evropskih standarda i prikljuenje evro-atlantskim integracijama. 15 "Kvalitetniji ivot", Politika, 11. 6. 2004. 16 Nakon to je ratifikovao sporazum o pristupanju EU slovenaki parlament je ratifikovao i severnoatlantski sporazum; protiv je glasalo tri poslanika Slovenake nacionalne stranke, dva uzdrana, dok je 68 poslanika slovenakog parlamenta podralo sporazum, potujui rezultate prethodnog referenduma kojim je slovenako lanstvo u NATO podrano. "Bez euforije", Politika, 26. 2. 2004. 22 "Izvozna privreda prioritet", Politika, 17. 3. 2004. 23 "Znaaj znanja", Politika, 4. 10. 2004 24 "Izvozna privreda prioritet", Politika, 17. 3. 2004. 25 "Znaaj znanja", Politika, 4. 10. 2004. 26 "Izvozna privreda prioritet", Politika, 17. 3. 2004.
Manjine i izbrisani
Rezultati istraivanja Etniki mozaik Srbije i Izbegliki korpus u Srbiji, koje je na temelju rezultata popisa stanovnitva iz 2002. godine uradilo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, a uz pomo Republikog zavoda za statistiku i Centra za politiku kulturu i obrazovanje, govore da su pripadnici slovenake etnike zajednice najstarija lica u populaciji stanovnita 29 manjinskih grupa u Srbiji; prosena starost pripadnika slovenake nacionalnosti je 54,8 godina i u toj etnikoj grupi ima najvie penzionera; ova populacija je svrstana u kategoriju integrisanih lica, odnosno lica koja zbog starosti teko menjaju mesto prebivalita. Slovenaca nema u kategoriji nepismenih.32 Kada je u pitanju status Srba u Sloveniji, ispitivanja javnog mnenja pokazal su protivljenje davanju statusa nacionalne manjine Srbima, Crnogorcima, Hrvatima, Bonjacima, Albancima i Makedoncima, poto status
"Izvozna privreda prioritet", Politika, 17. 3. 2004. "Razvoj regionalnih saobraajnih koridora", Politika, 27. 5. 2004. 29 "Kree "Sava ekspres", Politika, 27. 8. 2004. 30 "Zajednika brigada", Politika, 6. 11. 2004. 31 "Zasedanje Jadransko-jonske inicijative u Portorou", Danas, 29. 3. 2004. 32 "Slovenci najstariji, Jevreji najobrazovaniji", Danas, 31. 1 - 1. 2. 2004.
27 28
342
343

izbrisanih graana Slovenije, koji su poreklom iz neke od bivih jugoslovenskih republika.36 Referendum o izbrisanima je odran 4. aprila 2004. godine. Na referendum je izalo 31, 45 odsto od ukupnog broja slovenakih graana sa pravom glasa. Veina izalih (94,62) je glasala protiv primene tehnikog zakona. Odravanje referenduma su osudile i pozvale na bojkot brojne nevladine organizacije, nezavisni intelektualci, levo orjentisane partije, kao i predsednik Slovenije Janez Drnovek. Bivi predsednik Milan Kuan je ocenio da je referendum sramota za Sloveniju.37Rezultati referenduma nemaju praktino nikakve pravne uinke na status obespravljene kategorije ljudi, ili na presudu Ustavnog suda da se odmah pone sa izdavanjem reenja o vraanju prava koja su tim ljudima nezakonito oduzeta.38 Srbi u Sloveniji (u najveem broju Srbi iz Hrvatske), nemaju klasini status izbeglica, jer su se ve integrisali u slovenako drutvo gotovo svi su zaposleni i veina je do sada dobila, bilo stalni boravak, bilo dravljanstvo. Ali mnogi u Hrvatskoj ne mogu da dou do imovine, radnog staa ili penzije. Slovenaki list Delo se zalae za princip tzv: zaokruene pravde, po kojem bi svaka drava trebalo da uradi maksimum za sve izbegle. Srpska manjinska zajednica u Sloveniji se takoe zalae za to, jer je i meu Srbima veliki broj izbrisanih. Pojedine humanitarne organizacije su ubeene da su izbrisani i sada rtve politikih manipulacija. 39 Slovenako javno mnjenje imalo je slian stav i prema izgradnji damije. Gradski savet Ljubljane doneo je odluku da se 23. maja 2004. godine odri referendum o izgradnji islamskog centra. I pored injenice da je optinska skuptina izdala dozvolu za gradnju damije, gradsko vee je donelo zabranu. Pojedini analitiari ocenjuju da je jo uvek veina Slovenaca protiv gradnje damije u Ljubljani. Ali, da je veina isto tako i protiv brukanja pred svetom na tako uverljiv nain kao to je referendum. Protiv referenduma je i ljubljanska gradonaelnica Danica Simi. Energino mu se suprotstavlja i islamska verska zajednica koju predvodi muftija Osman ogi.40 "Neprimereno je podravati
36 Ona je ponovila i kljunu tezu da se neko u vrhu slovenake drave dosetio da taj broj smanji kako ne bi previe iritirao meunarodne institucije. Ne veruje da e meunarodna zajednica Sloveniji zbog toga progledati kroz prste, kao to je godinama zatvarala oi pred tragedijom 130.000 ljudi (to je zvanini podatak Helsinkog Monitora o broju izbrisanih). "Odtetu? Zato ne! Pa na to imaju pravo po 26. lanu slovenakog Ustava... Pozvali su ih u MUP da donesu dokumente gde su oni i otili nadajui se da ih zovu kako bi im reili status, a oni su im izbuili pasoe i line karte. Ostali su bez bilo kakve dokumentacije. Nisu imali pravo ni na rad ni na penziju. Nisu mogli da bude zdravstveno osigurani." "Izbrisanih je mnogo vie", Politika, 11. 2. 2004. 37 "Slovenci glasali protiv", Politika, 5. 4. 2004. 38 "Podrka krenju ljudskih prava", Politika, 6. 4. 2004. 39 "rtve politikih manipulacija", Politika, 23. 11. 2004. 40 Zahuktala diskusija o izbrisanima, a potom pokretanje pitanja referenduma o damiji je sruila rejting vladajue Liberalne demokratije Slovenije (LDS), sa 36 odsto iz
nacionalne manjine imaju samo Maari i Italijani, status nasleen iz vremena bive SFRJ.33 Jedan od glavnih problema, koji se moe svrstati u manjinski problem, jeste problem brisanja iz registra graana (18.000 ljudi) koje se dogodilo jo 1991. godine u procesu osamostaljivanja Slovenije. To je bila i tema dva referenduma u Sloveniji tokom 2004. godine. Levica je predlagala retroaktivno priznavanje statusa onim ljudima koji je nisu naputali od 1992. godine i to dokazali, a da se onima koji to nisu, omogui da to dokau. Devedesetih godina je u slovenakom zakonodavstu postojala pravna praznina. Milan Potr, rukovodilac poslanike grupe Zdruene liste socijalista kae da se tada "raunalo da se onaj, ko se odrekao prava da zatrai dravljanstvo odluio za iseljenje iz Slovenija u zemlju ije je dravljanstvo imao". On kae da su to "po pravilu pridolice sa prostora bive Jugoslavije". Njima nije ponueno reenje regulisanja statusa stalnog boravka u Sloveniji, ve su jednostavno brisani iz registra graana, jer im niko nije rekao, i ni u jednom zakonu to ne pie, da onaj ko ne primi dravljanstvo gubi i pravo na stalni boravak. Desnica okupljena u Koaliciji za Sloveniju protivila se retroaktivnom priznaju statusa izbrisanim graanima. Javnost je svakodnevno bila bombardovana tvrdnjama da su izbrisani ljudi mogli da uzmu dravljanstvo, a nisu, jer su pekulisali, da su bili protiv Slovenije, i uestvovali u borbi protiv nje, da su uestvovali u ratu u drugim delovima bive Jugoslavije, ne zna se na ijoj strani, i da im je jedini cilj da od drave uzmu velike odtete.34 Konana odluka o raspisivanju referenduma na temu zakona o izbrisanima je ostala na Ustavnom sudu.35 Pokretai akcije za prikupljanje potpisa protiv referenduma o izbrisanima pozivali su politiare da problem izbrisanih to pre ree u skladu sa odlukom Ustavnog suda. Preko 180 uglednih Slovenaca je potpisalo peticiju. Meu njima i Ciril Zlobec, Jurij Gustini, Joe Mencinger, Spomenka Hribar, Niko To. Bojkot referenduma je najavio i predsednik Vlade Anton Rop. Istovremeno je predsednica Helsinkog monitora Slovenije Neva MiklaviPredan demantovala zvanini podatak i izjavila da Helsinki monitor poseduje dokument slovenakog MUP iz 1996. godine sa navedenih 80.580 imena
"Jana rui vladu", Politika, 26. 1. 2004. "Pitanje "izbrisanih" i dalje potresa Sloveniju ", Danas, 22. 1. 2004. 35 Janez Drnovek, predsednik Slovenije se oglasio dva puta u samo dva dana i upozorio da Sloveniji preti teka kompormitacija u svetu ako ne sprovede presudu Ustavnog suda u korist izbrisanih. Veina Slovenaca prihvata tezu da su izbrisani "izdali" Sloveniju odlukom da ne uzmu slovenako dravljanstvo, ve samo boravak: bez obzira na injenicu da veliki broj meu njima nije bio u prilici da realizuje sopstveni pravni status u novonastaloj slovenakoj dravi. Namera onih koji podravaju referendum je da se graani izjasne o ukidanju tzv. Tehnikog zakona o izbrisanima koji je usvojen u slovenakom parlamentu za 4000 onih koji su uspeli da dobiju stalni boravak, i na taj nain ispunili uslove za dravljanstvo. Problem ostalih (zvanino 18.000) bio bi reen Sistemskim zakonom. "Apsurdni referendum", Politika, 9. 1. 2004.
33 34
344
345
tako neto u okolnostima kada naa drava samo to nije kroila u EU", bila je poruka brojnih slovenakih intelektualaca.41 Meutim, paralelno teku i druge aktiovnosti vezane, pre svega, za interpretaciju ratova 1991-1999. godine. U tom smislu u Srbiji jo uvek dominira teza da su slovenaki i hrvatski secesionizam odgovorni za raspad Jugoslavije. Ta teza dobija na zamahu i zbog procesa Slobodanu Miloeviu pred Hakim tribunalom, koji veoma veto preko svojih svedoka oivljava tu tezu u srbijanskoj javnosti. Ekoloki pokret Novog Sada, Ekoloki pokret Jugoslavije, Vojvoanska stranka zelenih i Koalicija zelenih su podneli tubu protiv dravnog rukovodstva Slovenije, zbog odgovornosti za streljanje vie od 40 vojnika JNA tokom sukoba 1991. godine. U tubi podnetoj dravnim tuiocima Srbije i Slovenije, kancelariji Hakog tribunala i Meunarodnom sudu pravde, lanovi tadanjeg slovenakog dravnog rukovodstva Milan Kuan, Janez Drnovek i Janez Jana terete se da su organizovali i naredili "brutalno ubistvo nenaoruanih pripadnika JNA" i time izvrili krivino delo protiv ovenosti i meunarodnog prava.42
Hrvatska: Tenja za normalizacijom

Odnosi Srbije i Hrvatske su od znaaja za celu regiju. Na najviem politikom nivou dve zemlje demonstrirani su napori da se krene ka normalizaciji odnosa, kao i spremnost da se otvorena pitanja ree. Otvorena su i ona pitanja koja se posebno tiu nespremnosti suoavanja sa ratnom prolou 1, iako su vidljivi neki konkretni pomaci bar u postojanju "dobre volje s obe strane"2 da se oba ree. Zvanini Beograd smatra da od "osovine ZagrebBeograd zavisi stabilnost Jugoistone Evrope, i Beograd e uraditi sve da ta osovina dobro funkcionie"3. Zvanini Zagreb, nakon to je Hrvatska postala kandidat za lanstvo u Evropskoj uniji, spominje pomirenje, dok premijer Ivo Sander naglaava da e se "lino zauzimati za punu normalizaciju hrvatskosrpskih odnosa i odnosa Hrvatske i SCG", te da e "uvek podravati put Beograda prema Evropskoj uniji."4 Meutim, bez obzira na napredak u odnosima dve zemlje, srpski nacionalisti prieljkuju odlaganje poetka pregovara Hrvatske za prikljuenje EU. Instrumentalizacija Srba iz Hrvatske uvek je imala za cilj opstruiranje napora Hrvatske na evropskom kursu, a ne njihov povratak u Hrvatsku. Politika sadanje Vlade Srbije, premijera Vojislava Kotunice, ne razlikuje se od politike voenje u vreme Slobodana Miloevia. Izuzetak u odnosu na taj period je kratkotrajni mandat Ozrena Toia na mestu visokog komesara za izbeglice (inieva vlada), koji je ozbiljno radio na povratku Srba u Hrvatsku i u Bosnu. injenica da Srbi u Hrvatskoj imaju probleme, raduje srpske nacionaliste, jer je njihov prikriveni cilj da se Srbi iz Hrvatske zadre u Srbiji, odnosno Vojvodini, i na taj nain se konsoliduje etniki prostor unutar same Srbije. Vetim manipulisanjem srpskog pitanja u
1 Hidajet Bievi: "Obnavljanje koncepta velike Srbije u ovom trenutku nije mogue, jer Srbija ima dovoljno vlastitih problema, uz nestabilni politiki ivot, probleme sa ustavom, administrativnim aparatom i teritorijalnim sistemom, pa joj povratak na takve koncepte nikako ne bi odgovarao. Srbija je ostavljena sa gomilom problema, sa vlastitom traumatizovanom i neraienom ideolokom sveu, sa nereenim statustom Kosova i nizom drugih problema", "Zagreb: Koncept "Velike Srbije" samo izborna retorika ", Danas, 31. 12. 2003. 2. 1. 2004. 2 Miroljub Labus: "Bez viza u Hrvatsku do kraja godine", Politika, 19. 5. 2004. 3 Isto. 4 "Sanader eljno eka Kotunicu", Glas, 3. 3. 2004.
izborne 2000. godine, na 17 odsto, a njen najvei protivnik Socijaldemokratska stranka Slovenije porasla je sa uobiajenih 10 na 16 odsto podrke meu biraima. "Podrka levici", Politika, 4. 3. 2004. 41 "Bruka pred evropskim vratima", Politika, 21. 4. 2004. 42 "Streljali pred kamerama", Veernje novosti, 29. 4. 2004.
346
347

o saradnji u reavanju aktuelnih problema Srba.9 Dopunom sporazuma, precizirano je da e srpska zajednica imati osam pomonika ministara u hrvatskoj vladi. Poto su to kljuni resori policija, pravosue, kultura, obnova, ekonomija, poljoprivreda i umarstvo, kolstvo, zdravstvo i socijalna politika tih osam pomonika e dnevno biti ukljueni u reavanje problema srpskih povratnika.10 Standardi ostvarivanja manjinskih prava u Hrvatskoj su regulisani Ustavnim zakonom o pravima nacionalnih manjina. Potujui standarde EU u Hrvatskoj se pokuava stvoriti klima u kojoj Srbi u Hrvatskoj "vie nemaju pravo, niti mogu da budu u pasivnom poloaju." 11 Oekuje se da pripadnici srpske zajednice budu aktivni uesnici svih reformskih procesa koji Hrvatsku pribliavaju Evropi.12 Shodno odredbama Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina, u lokalnim samoupravama, u gradovima i optinama, se konstituiu vea nacionalnih manjina; srpska manjina je formirala organe manjinske samouprave u 19 od ukupno 21 upanije. Normativni akti lokalnih samouprava se takoe usklauju sa odredbama Ustavnog zakona.13 Prilikom posete predsednika SCG Svetozara Marovia Hrvatskoj uprilieno je sveano potpisivanje Sporazuma o osnivanju Koordinacionog tela srpske nacionalne manjine na podruju Republike Hrvatske, kojem je prisustvovao ministar za dijasporu u Vladi Srbije. Koordinaciono telo predstavlja srpsku nacionalnu zajednicu u Hrvatskoj i zadatak je usklaivanje i unapreenje zajednikih interesa. Kao i postojea manjinska vea ima pravo da predlae mere za poboljanje poloaja srpske manjine, da istie kandidate za funkcije u dravnim i lokalnim organima vlasti, da prati ostvarivanje manjinskih prava u oblasti informisanja.14 Polovinom godine povela se javna rasprava o izboru himne, zastave i grba srpske zajednice koje pravo je definisano Ustavnim zakonom.15 Motivi premijera Sanadera da se ponaa "pomirljivo i ekumenistiki prema do sada gotovo demoniziranoj16 srpskoj manjini"17 su tumaeni na razne
"Sanader zavodi red", Blic, 16. 2 .2004. "Ako Sanader prevari Srbe odmah ruimo vladu", Svedok, 3. 2. 2004. 11 Jovan Ajdukovi: "Pohvala zakonu", Politika, 9. 5. 2004. 12 "Pohvala zakonu", Politika, 9. 5. 2004. 13 "Pohvala zakonu", Politika, 9. 5. 2004. 14 "Simboli koji brinu", Politika, 27. 5. 2004. 15 U Hrvatskoj je u toku javna rasprava o izboru himne, zastave i grba srpske zajednice. I sve to u dravi sa manje od 4 miliona stanovnika gde Srbi, po poslednjem popisu, uestvuja sa jedva 4,5 odsto. Rasprava o izboru nacionalnih simbola manjinske zajednice u Hrvatskoj stie u vreme ambicioznih evropskih planova oficijelnog Zagreba, ali i u vreme predsednikih izbora u Srbiji. "Izmeu Evrope i Srba", NIN, 17. 6. 2004. 16 Misija OEBS-a u Hrvatskoj je objavila ovih dana izvetaj o dvogodinjem nadgledanju procesa za ratne zloine pred hrvatskim sudovima u kojem se upozorava da su Srbi u takvim procesima uglavnom u loijem poloaju nego Hrvati, to znai da postoje dva arina, s obzirom na nacionalnu pripadnost optuenih. "Olako optuivanje Srba za genocid", Politika, 8. 3. 2004. 17 "Dobre namere dokazati u praksi", Danas, 9. 1. 2004.
9 10
Hrvatskoj, srpski nacionalisti su uspeli da odre kritini stav mnogih meunarodnih organizaciju5, to je u redu., mrutim, oni sami nisu ni pokuali da svojim angamanom ozbiljno doprinesu kvalitetnijem povratku Srba i njihovu integraciju u Hrvatsku. Naime, srpski nacionalisti eksploatiu prbleme u svim susednim zemljama gde ive Srbi. Nedavno (krajem februara 2005. godine) je grupa Srba iz Hrvatske odrala sastanak u Domu sindikata sa kojeg je javnost obavestila da su izabrali vladu u izganstvu, te da legitimitet vuku iz injenice da su bili narodni poslanici u vladi tzv. Republike Srpske Krajine iz 1993. goidne. Ovo nije prva takva akcija, prva je bila aktivirana 1997. godine Glavna poruka vlade u izgnanstvu je da je tzv. RSK okupirana (isto kao i Toma Nikoli), te da okupaciju treba ukunuti "politikim i diplomatskim" putem. Ovaj 'incident' treba posmatrati u kontekstu opte atmosfere u Srbiji, koja pothranjuje iluziju da e do ujedinjenja srpskih zemalja doi kada se najzad prmene meunardone okolnosti i Rusija vrati na politiku scenu. Ovaj put su predstavnici Srba u Hrvatskoj veoma negativno reagovali na ovu najnoviju 'provokaciju' iz Beograda. Dr. Vojislav Stanimirovi je izjavio da Srbima u Hrvatskoj sada "nisu potrebni duebrinici poput onih koji su u Beogradu formirali Skuptinu RSK u progonstvu. Re je o ljudima koji ive u Srbiji, tamo imaju radna mesta i nemaju nameru da se vrate u Hrvatsku. Da su im namere ozbiljne i asne oni bi pokuali da pomognu naoj zajednici ovde.."6
Srpska manjina u Hrvatskoj

Hrvatski premijer, Ivo Sanader, je na poetku mandata uinio nekoliko poteza za koje je dobio nepodeljene simpatije i priznanja meunarodne zajednice, a i demokratske javnosti u Hrvatskoj. To se odnosi, u prvom redu na njegovu posetu predstavnicima srpske zajednice u Hrvatskoj na pravoslavni Boi7 i izjavu da su Srbi u Hrvatskoj "bogatstvo, a ne problem"8. Sa odobravanjem je primljen i sporazum sa trojicom srpskih zastupnika u Saboru
5 Human rights Watch; State Department je u svom godinjem izveatju naveo da " ui Hrvatskoj jo uvek postoiji otvorena, a ponekad i snana diskriminacija Srba i Roma". 6 Politika, 1. 3. 2005. 7 Prvi put od osamostaljenja Hrvatske tradicionalnom boinom prijemu u Srpskom narodnom veu u Zagrebu, prisustvovali su premijer i predsednik Sabora Ivo Sanader i Vladimir eks sa visokim dravnim funkcionerima, ministrima spoljnih poslova i kulture, a kao i prethodnih godina tu je bio i zamenik gradonaelnika Zagreba Milan Bandi. "Sanader i eks na prijemu", Politika, 8. 1. 2004. 8 Hrvatski mediji su posvetili veliku panju bogosluenjima, pa je tako u zagrebakoj crkvi Svetog Preobraenja Gospodnjeg, gde je liturgiju sluio mitropolit zagrebako-ljubljanski i cele Italije Jovan, bilo prisutno vie TV ekipa, ukljuujui i onu dravne Hrvatske televizije. "Dve slube u Vukovaru", Politika, 8. 1. 2004.
348
349

SCG Svetozara Marovia27 i potpredsednika Vlade Republike Srbije Miroljuba Labusa28 Zagrebu, kao i prilikom zvanine posete premijera Republike Hrvatske Ive Sanadera Beogradu. Hrvatska i SCG su potpisale Protokol o saradnji na podruju evropskih integracija. Dogovoreno je da bi dve zemlje ubudue trebalo da razmenjuju dravne slubenike koji rade na podrujima od zajednikog interesa i da osnuju zajednike radne grupe za neka podruja, poput prevoenja evropskog zakonodavstva ili naina za to bolje korienje evropskih finansijskih programa.29 Prilikom posete Ive Sanadera Beogradu potpisana su dva sporazuma: Sporazum o zatiti manjina i Sporazum o naunotehnikoj saradnji Srbije i Hrvatske.
naine. S jedne strane nalazi se da razlozi mogu biti "iskreno aljenje zbog greha HDZ u vreme vladavine Franje Tumana ili pak volja za saradnjom"18, a sa druge strane poruke pomirenja premijera Sanadera su tumaeni kao politike, deklarativni19 i marketinki gestovi. Reavanje pitanja stanarsrkog prava izbeglih Srba otvara mogunost da se jo jedan broj izbeglih Srba vrati u Hrvatsku20. Poloaj srpske manjine u Hrvatskoj i proklamovani stav da "zatita manjina spada meu nacionalne prioritete zemlje"21; poloaj hrvatske manjine u Srbiji22; tuba Hrvatske protiv Srbije Meunarodnom sudu pravde u Hagu za agresiju i genocid; sudbina nestalih; pitanje granice23; vizni reim24; vraanje zemljinih knjiga u Hrvatsku i utvrivanje vlasnikog stanja25; problemi Srba koji slue zatvorsku kaznu u Lepoglavi26; otpoinjanje pregovora o sukcesiji, sve su to pitanja koja jo uvek optereuju odnose dve zemlje. Ta pitanja su predmet razgovara u svim zvaninim susretima dve zemlje, kao na primer, prilikom posete predsednika
Granini problemi
Zvanini Beograd je izrazio spremnost da policija od vojske preuzme kontrolu granice, naglaavajui pri tome da "tempo preuzimanja vie ne zavisi od politike odluke, ve samo od materijalnih mogunosti."30 Meutim, kao vei problem ostaje utvrivanje meudravne granice na Dunavu, pri emu su se obe strane saglasile da je nalaz Badenterove komisije iz 1991. godine osnov za reenje problema. Shodno zakljucima Badinterove komisije granice republika SFRJ postaju dravne granice, te drei se tog principa, deo teritorije na levoj obali Dunava bie deo Hrvatske, dok e deo na desnoj obali biti teritorija SCG.31 Intenziviranje napora na unapreenju pograninog reima se oituje i kroz odluku Vlade Republike Hrvatske o suspenziji viznog reima u toku naredne godine. Okonanje procesa ratifikacije Sporazuma o readmisiji u SCG 32 u velikoj meri je uticao da Vlada Republike Hrvatske donese odluku o produenju bezviznog reima za graane SCG do kraja 2005. godine. Granica na Dunavu koristi se i kao prostor za provokacije i demonstraciju prkosa, to je pokazao i incident na dan obeleavanja vukovarske tragedije. Vojni brod SCG je tog dana povredio granicu na Dunavu
27 Predsednik SCG je veoma vanim ocenio potpisani sporazum koji "na evropski nain ureuje " zatitu prava manjina u obe zemlje; takoe je pozdravio najavu Sanadera da e vizni reim ostati liberalizovan. "Budunost za obe zemlje je Evropa", Glas javnosti, 16. 11. 2004. 28 Miroljub Labus: Mi sa velikim zadovoljstvom i razumevanjem posmatramo kako gospodin Sanader vodi politiku ovde u Hrvatskoj i prema EU te prema nacionalnim manjinama i prema susedima. On u Vladi Srbije ima jednog ozbiljnog partnera s kojim moe da rauna. "Bez viza u Hrvatsku do kraja godine", Politika, 19. 5. 2004. 29 "Problem granice glavna tema", Danas, 26. 5. 2004. 30 "Bez viza u Hrvatsku do kraja godine", Politika, 19. 5. 2004. 31 Stjepan Mesi: Dakle, princip imamo, a sada samo treba utvrditi stvarno stanje. To moemo pregovorima. "Dobri odnosi dve zemlje", Politika, 20. 5. 2004. 32 "Bez viza u Hrvatsku do kraja godine", Politika, 19. 5 .2004.
Isto. Predsednik Srpske narodne stranke Milan uki ocenio je da je sporazum, koji je Samostalna demokratska srpska stranka sklopila sa vladom HDZ, tetan za Srbe u Hrvatskoj. Sporazum tri srpska poslanika u Hrvatskom saboru sa vladom HDZ je trgovina ljudskim pravima, jer poslanici SDSS u sporazumu nisu traili reviziju mnogobrojnih sudskih postupaka protiv Srba osuenih u Hrvatskoj za ratne zloine, esto bez ikakvih dokaza. "uki: dogovor tetan po Srbe", Danas, 30. 1. 2004. 20 Stjepan Mesi: Nama je vei problem povratak izbeglih, nego odnos prema manjinama, koji je po evropskom standardu, ak i vie od toga. Hrvatski dravni interes je da se izbegli vrate, jer to je onda dokaz zrelosti nae demokratije. Mi moramo da stvorimo takve uslove da svako eli da doe u svoj dom i u svoju domovinu. "Dobri odnosi dve zemlje", Politika, 20. 5. 2004. 21 Ivo Sanader: "Izmeu Evrope i Srba", NIN, 17. 6. 2004. 22 Rasim Ljaji: "Zatita manjina i saradnja u toj oblasti visoko su na lestvici prioriteta u SCG koja je na tom planu ostvarila najvei napredak u regionu", "Zajedno do tolerancije", Danas, 17-18. 1. 2004. 23 Svetozar Marovi: Postignut je dogovor da se pitanje granice koje za nas nije otvoreno prepusti stunjacima da rade na tehnikim reenjima koja e garantovati leeran odnos graana prema granicama koje e postojati samo u papirima. "Budunost za obe zemlje je Evropa", Glas javnosti, 16. 11. 2004. 24 Vlada Republike Hrvatske je donela odluku o produenju suspenzije viznog reima za graane SCG do 31.12. 2005. godine, "Bez viza jo godinu dana", Politika, 13. 12. 2004. 25 Stjepan Mesi: Problem je kod nas ulaganja kapitala na prostorima gde je bio rat, gde su ljudi izbegli i sada se vraaju teko je utvrditi vlasniko stanje jer su zemljine knjige odnesene iz Hrvatske. Ko e ulagati tamo gde ne moe da utvrdi vlasniko stanje? "Dobri odnosi dve zemlje", Politika, 20. 5. 2004. 26 Uz isticanje Sanaderovih rei: Prolost se ne moe zaboraviti, ali se moramo okrenuti budunosti, ukazuje se i na saglasnost dve strane da se najzad ponu reavati i problemi Srba koji su na odsluenju kazne u Lepoglavi, "Podrka Sanaderu", Politika, 17. 11. 2004.
18 19
350
351

18.11.1991. do aprila 1994. godine.39 Hrvatska Vlada je demonstrirala spremnost na saradnju sa Hakim tribunalom izruenjem svih optuenih, ukljuujui i dvojicu generala, biveg civilnog upravnika Knina Ivana ermaka i biveg komandanta specijalnih policijskih jedinica Mladena Markaa, koji se terete za krivina dela ratnih zloina protiv ovenosti i druge povrede meunarodnih pravila ratovanja.40 Hrvatsko tuilatvo je Hagu dostavilo dokumentaciju o vie od 4.200 tubi podignutih protiv pojedinaca koji su poinili zloine tokom i odmah posle Oluje.41 Suoavanja sa prolou, te procesuiranje odgovornih za poinjene zloine i nesporno, saradnja sa Hagom, je u obe zemlje kljuni uslov za pridruivanje EU. Human Rights Watch je obe zemlje okarakterisao kao one koje da pate od "etnike pristrasnosti sudija i tuilaca, loe pripreme tuilaca, neadekvatne saradnje policije u istragama, slabe meudravne saradnje u pravnim pitanjima i neefikasnim mehanizmima zatite svedoka."42 Bez obzira to je Hrvatska dobila pozitivan odgovor od EU43 za proces asocijacije, jo uvek ima obavezu u pogledu procesuiranja ratnih zloina i povratka izbeglih Srba. U izvetaju Amnesty International hrvatska vlast se kritikuje da "gotovo deset godina po okonanju sukoba jo nije potpuno reila probleme krenja ljudskih prava za vreme rata i jo nije privele pravdi poinioce tih dela.44 To se odnosi na ubistva, protivpravna pogubljenja i nestanke ljudi za vreme rata u Hrvatskoj. Oni za koje se sumnja da su poinili te zloine i dalje su nekanjeni, a neki od njih se jo nalaze na poloajima u vlasti na lokalnom nivou, dok rtve ija su ljudska prava krena i njihove porodice jo nisu dobile ni pravdu ni odtetu." 45 Ambicija Hrvatske je da do 2007. godine postane lanica EU46, te sada ini sve kako bi ispunila postavljene uslove. Human Rights Watch smatra da do
i uao u hrvatske vode. Ministar odbrane SCG Prvoslav Davini, koji se zatekao u Zagrebu na meunaronom skupu o NATO, demantovao je tvrdenje hrvatskih medija da se incident dogodio.33 Hrvatski ministar odbrane Berislav Ronevi je izjavio kako mu je ministar Davini: "zbog izgreda izjavio aljenje"34 te da se "to vie nee i ne sme dogaati"35. Dogaaj nije dodatno politizovan budui da je hrvatska strana prihvatila ovu izjavu ministra Davinia kao izvinjenje.
Suoavanje sa prolou
Odnos Hrvatske prema Hagu je pitanje preuzimanja odgovornosti za suoavanje sa ratnom prolou. U preambuli Deklaracije o domovinskom ratu, koju je usvojio Sabor, stoji da su dravni funkcioneri duni da tite dostojanstvo domovinskog rata i pronose istinu o njemu, te su do sada izrueni hrvatski generali odlazili u Hag spremni da brane istinu o domovinskom ratu. I pored stava da "Haki tribunal gubi svoju politiku dimenziju u Hrvatskoj"36 od izruenja Ante Gotovine zavisi odreivanje datuma poetka pregovora Hrvatske sa EU. Kada bi se Gotovina naao u Hagu, on bi bio prvi hrvatski optuenik koji bi odgovarao za zloine nad srpskim stanovnitvom (optuen za zloine protiv ovenosti, krenje zakona i obiaje rata i ratne zloine poinjene tokom vojne akcije Oluja, avgust 1995. godine).37 Hrvatska javnost je podeljena, ali veina stranaka se slae da treba "bespogovorno saraivati sa Hagom, uprkos kvalifikacijama"38 koje optunice sadre. Suoena sa mogunou suspenzije pregovora, Hrvatska kao glavni prioritet postavlja, uz deklarisanu spremnost da Gotovina bude izruen Hagu, reformu pravosudnog sistema i pripremu domaih sudova da preuzmu procesuiranje jednog broja predmeta iz Haga. Hrvatski sudovi su uvereni da e preuzeti sluaj Medakog depa (akcija u kojoj su hrvatske jedinice u septembru 1993. godine ubile 100 Srba i unitile 15 srpskih sela u blizini Gospia), te bi Mirko Norac (osuen na 12 godina zatvora zbog masovnih likvidacija srpskih civila u Gospiu 1991. godine), Rahim Ademi, Mladen Marka i Davor Domazet odgovarali pred domaim sudom za ratne zloine. Haki tribunal je Zagrebu prosledio jo est optunica protiv bivih hrvatskih visokih vojnih i politikih funkcionera iz BiH. Optunice se odnose na ratne zloine poinjene u BiH uglavnom nad Bonjacima u razdoblju od
33 "Od 1. januara policija preuzima kontrolu granice i verujem da ovakvih incidenata vie nee biti", "Nije bilo povrede granice", Politika, 20. 11. 2004. 34 "Nije bilo povrede granice", Politika, 20. 11. 2004. 35 "Nije bilo povrede granice", Politika, 20. 11. 2004. 36 "Vesna kare Obolt: pravosue u skladu sa EU", Danas, 9. 1. 2004. 37 "Neuhvatljivi, a pred nosom", Politika, 7. 2. 2004. 38 "Umanjen broj rtava", Veernje novosti, 10. 3. 2004.
"Stigle jo dve optunice", Politika, 3 .4. 2004. "Optunice protiv generala", Politika, 7. 3. 2004. 41 "Odricanje od Gojka uka", Politika, 26 .2. 2004. 42 "Napredak u procesuiranju ili suspenzija o ulanjenju u Evropsku uniju", Danas, 22. 12. 2004. 43 Saradnja sa Hagom, povratak etnikih Srba koji su napustili Hrvatsku tokom rata 1991-95. godine i reforme sudstva su glavni politiki uslovi koje Zagreb mora da ispuni kako bi se ukljuio u EU. "Solana pohvalio hrvatsku vladu", InterNacional, 19. 2. 2004. 44 Sud za ratne zloine u Hrvatskoj, koji bi uz domae procese mogao da preuzme i neke od predmeta koji se protiv hrvatskih dravljana vode u Hagu, je organizovan kao odeljenje u etiri najvea pravosudna centra u zemlji u okviru upanijskih sudova u Zagrebu, Rijeci, Osijeku i Splitu, a oni bi u toj nadlenosti pokrivali celu zemlju podeljenu teritorijalno na etiri podruja. "Osniva se sud za ratne zloine u Hrvatskoj", Politika, 24. 1. 2004. 45 "Amnesti Internenel kritikuje Hrvatsku", Danas, 14. 12. 2004. 46 "Ivo Sanader: Hrvatska za tri godine spremna za ulazak u Evropsku Uniju", Danas, 21. 1. 2004.
39 40
352
353

donesen", dodavi da posle toga treba da uslede i odgovarajui koraci u obrazovanju54 mladih generacija.55 I dok u Srbiji etniki pokret zakonski dobija atribut anti faistikog izjednaavanjem prava nosilaca Partizanske spomenice i prava nosilaca novouvedene Ravnogorske spomenice, a Draa Mihajlovi proglaava anti faistom, pomonik ministra spoljnih poslova SCG, Duan Crnogorevi, poziva u ministarstvo ambasadora Republike Hrvatske u Beogradu, Tonija Staniia, izraava protest i trai objanjenje povodom otkrivanja spomen-ploe Mileta Budaka, ideologa nacistiko-ustakog pokreta. Pritom je izraeno uverenje da e nadleni hrvatski organi u najskorije vreme ukloniti postavljeno obeleje.56 Koliko je proces suoavanja sa prolou teak i mukotrpan u atmosferi relativizovanja i iskrivljavanja istorijskih injenica pokazao je i sluaj zabrane ulaska u Hrvatsku koarkau beogradskog Partizana Milanu Guroviu, a zbog istetovirane slike Drae Mihajlovia. Kao reakcija na zabranu, beogradski student Arhitektonskog fakulteta je dobio ideju da se u Zagrebu pred spomenikom bana Jelaia fotografie sa slikom Drae Mihajlovia. Sud u Zagrebu ga je osudio na 15 dana zatvora, a koleginicu koja ga je slikala na 5 dana zatvora.57 Povodom incidenta u Zagrebu, oglasilo se Ministarstvo spoljnih poslova SCG saoptenjem u kojem se trai da studenti odmah budu puteni na slobodu. U saoptenju MSP ocenjuje se da je Hrvatska hapenjem i izricanjem prekrajnih kazni beogradskim studentima reagovala "nedemokratski i neodmereno" na mali i nepotreban politiki protest izazvan zabranom ulaska koarkaa Milana Gurovia u tu zemlju.58 Meutim, ima i znaajnih inicijativa u cilju normalizacije odnosa. Hrvatski ratni veterani su pokrenuli projekat Istinom u budunost, a prihvatili su ga veterani iz SCG i BIH. Projekat je iniciran u oktobru 2004. godine, a u vrlo kratkom roku okupio je lanove Udruenja boraca ratova od 1990. godine iz Srbije, a zatim i Saveza demobilisanih boraca obrambeno-oslobodilakog rata 1992-95 Federacije BIH.59 Hrvatska se jo uvek suoava sa brojnim problemima i propustima u postupcima pred domaim sudovima zbog pristrasnosti, nedostatka profesionalizma60 i neadekvatne saradnje policije. Dodatni su i problemi zbog
54 Hrvatsko ministarstvo prosveta je odluilo da se 27. januar obeleava u kolama kao Dan holokausta i spreavanja zloina protiv ovenosti. "Stotine hiljada mrtvih ne veruju nikom ivom", InterNacional, 18. 1. 2004. 55 "Zurof: pozitivan dogaaj", Politika, 28. 8. 2004. 56 "Protest Beograda", Politika, 27. 8. 2004. 57 "Stavio Drau pored Bana", Veernje novosti, 22. 11. 2004. 58 "ta e etnici i ustae u 21. veku", Danas, 23. 11. 2004. 59 "Politiari na nianu", Balkan, 23. 9. 2004. 60 Haki istraitelji ove sedmice borave u Vukovaru kako bi prikupili informacije o Tomislavu Merepu, nekadanjem visokom funkcioneru HDZ, za koga se ve desetak godina tvrdi da je uestvovao u likvidaciji tamonjih i zagrebakih Srba (povezivan sa
"potenih domaih suenja za ratne zloine prosto nee doi bez pritiska EU"47, to vai i za Srbiju. Meunarodni pritisak je presudan kada je u pitanju procesuiranje ratnih zloina pred nacionalnim sudovima, pogotovu to Tuilatvo Hakog tribunala ozbiljno razmatra mogunost ustupanja nekih sluajeva, kao na primer, trojice oficira JNA optuenih za ratne zloine u Vukovaru nacionalnom pravosuu.48 Otuda se sa posebnom panjom prati suenje estorici pred Specijalnim sudom za ratne zloine u Beogradu, optuenim za likvidaciju najmanje 192 zarobljene osobe u Vukovaru krajem novembra 1991.godine. Re je o najmasovnijem ratnom zloinu izvrenom na jednom mestu u proteklom ratu u Hrvatskoj. Hrvatski mediji u izvetajima sa suenja ukazuju na detalj da je u optunici izostalo odreivanje rtava po nacionalnoj pripadnosti (da su tu ubijeni Hrvati), kao i da se nigde ne spominje da je re o civilima, ranjenicima i medicinskom osoblju odvedenom iz bolnice u Vukovaru. U hakoj optunici protiv trojice tadanjih oficira JNA navodi se da je na Ovari tada ubijeno 260 osoba, pa se smatra da postoji barem jo jedna masovna grobnica koja jo nije otkrivena.49 Hrvatska vlada i, posebno premijer Ivo Sanader, eli da "sve svoje kapacitete usmeri ka budunosti"50 i konkretnim akcijama, poput uklanjanja spomenika Miletu Budaku (spomenik ustakom idelogu Miletu Budaku u Svetom Roku, na Velebitu, je postavljen na incijativu grupe hrvatskih emigranata)51 i Juri Francetiu,52 te spremnou da se usvoji zakon koji e zatvorskim kaznama sankcionisati reklamiranje i velianje totalitarnih idelogija i pokreta, kao i podsticanje mrnje i diskriminacije53, trudi se da demonstrira spremnost da se ne zadrava na temama iz prolosti. Komentariui odluku hrvatske vlade da Ministarstvo pravosua u roku od osam dana pripremi i dostavi nacrt izmena i dopuna krivinog zakona, kojim e se zabraniti velianje totalitarnih idelogija, Efraim Zurof, direktor Centra Simon Vizental iz Jerusalima, rekao je da je to "prava odluka i pravi zakon koji treba da bude
47 "Napredak u procesuiranju ili suspenzija o ulanjenju u Evropsku Uniju", Danas, 22. 12. 2004. 48 "Vukovarska trojka kandidat za suenje u bivoj Jugoslaviji", Danas, 19. 11. 2004. 49 "rtve bez nacionalnosti", Politika, 11. 3. 2004. 50 "Sanader: bez povratka temama iz prolosti", Politika, 28. 8. 2004. 51 Podizanje spomenika Miletu Budaku su osudili svi od Vlade do Katolike crkve; ali je javnost upoznata i sa sadrajem pisma koje je potpisalo 120 hrvatskih intelektualaca i domaih uglednika, sa zahtevom da nadleni organi po slubenoj dunosti pokrenu obnovu politikih procesa odravanih u doba komunistike i drugih totalitarnih vlasti, pa tako i procesa protiv Mile Budaka. "Obeleje s pozadinom", Politika, 25. 8. 2004. 52 "Sanader: bez povratka temama iz prolosti", Politika, 28. 8. 2004. 53 "Hrvatska zakonom zabranjuje ustatvo", Danas, 23. 9. 2004.
354
355

dravnog tuioca i predmet vratio prvostepenom sudu u Splitu. Nova rasprava mora biti odrana pred potpuno izmenjenim sudskim veem.67 Vee upanijskog suda kojim je predsedavao Lozina nije saslualo 17 svedoka iz SCG, nije uvailo pismene izjave 16 svedoka koji ive u BiH, niti je pokualo da ih proveri neposrednim sasluanjem na glavnoj raspravi.68 Optunica je proirena i na ratni zloin protiv ovenosti i protiv meunarodnog prava.69 Odgovorno suoavanje podrazumeva i usklaenu zakonsku regulativu i u tom smislu, u leto 2003. godine, usvojeni su: Zakon o odgovornosti za tetu nastalu zbog teroristikih akata i Zakon o odgovornosti Republike Hrvatske za tetu koju su poinili pripadnici hrvatskih oruanih i policijskih snaga. Ova dva zakona su ve poeli da daju prve rezultate. Posebna radna grupa Dravnog tuilatva RH donela je prve odluke o zahtevima za naknadu tete koje su podnele porodice ubijenih i ranjenih osoba u teroristikim aktima nasilja,70 ime je ova osetljiva i tragina tema pokrenuta s mrtve take.71 Veoma teko se ostvaruje naknada za unitenu imovinu u obliku poslovnih prostora, kua za odmor, jer se za takve sluajeve upuuje na vaei Zakon o obnovi, koji doputa obnavljanje samo objekata u kojima je vlasnik imao i prebivalite u vreme ruenja. Tako je miniranje i spaljivanje vikendica i slinih objekata u vlasnitvu Srba praktino dobilo status nekanjive aktivnosti, i bez prava na naknadu tete. Prema podacima Dravnog tuilatva Republike Hrvatske, od stupanja ovih zakona na snagu podneto je 260 zahteva za naknadu tete zbog ranjavanja ili ubijanja osoba72, kojima se ukupno trai 10 miliona eura.73 Pristiglo je i 286 zahteva za naknadu tete zbog unitenih kua,
suenja u odsustvu, kao i neproporcionalno veliki broj optunica podignutih protiv etnikih Srba.61 Ipak, hrvatski politiari su tokom 2004. godine uinili niz gestova koji doprinose atmosferi normalizacije. Jedan takav gest je svakako i poseta hrvatskog premijera Ive Sanadera Spomen-podruju Jasenovac, povodom zavretka obnove spomenika Jasenovaki cvet. Sanader je tom prilikom izjavio "Jasenovac je jedno od najstranijih stratita i nemamo pravo na zaborav poinjenih zloina.62 Treba nam istina o stradalima."63 Predsednik hrvatskog Sabora Vladimir eks, na komemoraciji rtvama koncentracionog logora Jasenovac osudio je sve oblike ekstremizma, ksenofobije i verske netolerancije, istiui da Jasenovac "ostaje trajni simbol ljudske mrnje, veni spomenik strahota faizma,64 nacizma i ustakog reima."65 Sluaj Lora je svakako ispit za pravosue, kao i za spremnost da se javno priznaju66 i isprave propusti. Vrhovni sud Hrvatske je najpre ponitio, a potom i ukinuo oslobaajuu presudu (od 22.11.2002. godine), prvostepenog upanijskog suda u Splitu, kojim je predsedavao sudija Slavko Lozina. Vrhovni sud Hrvatske je ukinuo presudu prvostepenog suda kojom se osmorica bivih vojnih policajaca oslobaaju od optubi za ratni zloin nad civilima, uglavnom srpske nacionalnosti, u vojnom zatvoru Lora u Splitu, na temelju albe
nestalima, i sa likvidacijama zagrebakih Srba, jer su ljudi pod njegovom komandom pobili porodicu Zec i drali konc-logor na Zagrebakom velesajmu, a mnoge Srbe iz tog logora sproveli u Pakraku poljanu i pobili). Hrvatski mediji piu i da Hag odavno zna za materijale koje je HHO pre godinu i po predao policiji i upanijskom tuiocu Boidaru Poljiu. "Vreme za istinu o likvidacijama Srba", Balkan, 8 . 3. 2004. 61 "Napredak u procesuiranju ili suspenzija o ulanjenju u Evropsku Uniju", Danas, 22. 12. 2004. 62 Sra Popovi: Gestovi poput Sanaderovog su jedini put za svakog ko ima nekakav svoj Jasenovac. To je mudar dravniki potez, budui da je Jasenovac teka hipoteka hrvatskom narodu. Nije dovoljno da se posao pomirenja zavri, ali je kljuno to to ovakav signal dolazi sa samog dravnog vrha. "Mudar dravniki potez", Danas, 17. 03. 2004. 63 "Ivo Sanader: Nemamo pravo na zaborav jasenovakog stratita", Danas, 17. 03. 2004. 64 Predsednik jasenovakog spomen podruja Slavko Goldtajn smatra da se brojem rtava esto manipulisalo, da se taan broj nikada nee saznati, ali da su poznate pribline brojke tako da se "ne bi smelo govoriti o manje od 70.000 a ni o vie od 100.000 rtava", "eks: Trajni simbol ljudske mrnje", Danas, 26. 4. 2004. 65 "eks: Trajni simbol ljudske mrnje", Danas, 26. 4. 2004. 66 Na drugom Zagreb film festivalu, u okviru festivala o ljudskim pravima, odrana je premijera dokumentarnog filma Lora-svedoanstva, reisera Nenada Puhovskog. Projekcija u Sali Teatra ITD, uz prisustvo nekoliko policajaca je prola bez incidenata, i pored najavljenih protesta pojedinih desniarskih udruenja i hrvatskih veterana. U Srbiji film je prikazan na TVB92, koja je uz studio Faktum koproducent dokumentarca. "Prikazan film o zloinima u Lori", Glas javnosti, 17. 10. 2004.
"Novo suenje pred novim veem", Danas, 20. 8. 2004. "Ponitena presuda za zloine u Lori", Danas, 31. 3. 2004. 69 "Optunica proirena na zloin protiv ovenosti", Danas, 11-12. 12. 2004. 70 U sluaju Zec (Gordana i Duan Zec trae oko 230.000 eura odtete za ubistvo roditelja i sestre), tuilac smatra da tek na sudu treba utvrditi da li su policajci poinili zloin u vezi sa vrenjem svoje slube, tj. "po naredbi drave" ili u slobodno vreme kao obini graani. Vlada je spremna da odtetu prikae kao moralni gest, ali nikako u sudskom postupku na temelju mogueg utvrivanja njene odgovornosti, jer se plai mogueg presedana. "Odgovornost drave", Politika, 28. 4. 2004. 71 "Prve naknade porodicama ubijenih i ranjenih", Politika, 24. 03. 2004. 72 Pomonik dravnog tuioca Hrvatske Jadranko Jug, potvrdio je da je ova dravna institucija postigla vansudsku nagodbu sa porodicom, u Gospiu ubijenog hakog svedoka zloina nad Srbima, Milana Levara. "Naknada tete za ubistvo Levara", Politika, 23. 4. 2004. 73 Optinski sud u Zagrebu je prvi doneo presudu o naknadi tete jednoj porodici nanete ubistvom njenog lana od strane pripadnika hrvatskih oruanih snaga. Radi se o supruzi i dvoje dece direktora Jugobanke, Nikole Kosia, u Podravskoj Slatini. Dosuena je odteta od ukupno 93.000 eura. Ovom presudom drava Hrvatska je osuena da plati tetu porodici Kosi, ali poinioci zloina se slobodno kreu praktino bez posledica. "Naknada za ubistvo", Politika, 4. 7. 2004.
67 68
356
357

razumevanju hrvatske drave. Svi zainteresovni mogu proveriti da li su na takvim listama u nadlenim pravosudnim institucijama u Srbiji. Svi oni koji utvrde da su na njima ili su ve osueni, a imaju odreene dokaze, mogu se obratiti srpskim zastupnicima u Saboru ili direktno Dravnom tuilatvu sa pismom u kojem ele bez dolaska u Hrvatsku da priloe raspoloive dokaze da oni nisu poinili takvo delo i da se takav postupak onda pokrene.81 Pozitivni pomaci su vidljivi. Meutim, ef misije OEBS u Zagrebu, Peter Semnebi, smatra da ima jo "problema u povratku izbeglica, njihovo stambeno zbrinjavanje i obezbeivanju pozitivne klime82 u sredinama u koje se vraaju."83 Objektivno postoje problemi i u "hrvatskom sudstvu u suenjima optuenima za ratne zloine,84 jer etnika pripadnost igra vanu ulogu na svim instancama postupka.85 U takvim postupcima ima i diskriminacije hrvatskih graana sprske nacionalnosti."86 Premijer Ivo Sanader je posetom selima u okolini Zadra poslao jasnu poruku da eli da se problemi na terenu zaista ree i, po reima, Veljka Dakule, predsednika Upravnog odbora SDF, da "ojaa i ohrabri ljude koji se vraaju i istovremeno upozori one koji opstruiraju ili misle da opstruiraju reavanje problema."87 I predsednik Mesi je izrazio nezadovoljstvo stanjem u hrvatskom pravosuu zbog selektivne primene prava prema graanima razliite nacionalnosti; on sam se zalagao za revidiranje spiskova Srba koji su osumnjieni za ratne zloine (u toku 2003. godine na spiskovima je bilo 175
"Prevare u otkupu", Politika, 20. 12. 2004. Vie od polovine Hrvata koji su uestvovali u istraivanju agencije Puls misli da hrvatska vlada ne treba da osigura smetaj izbeglim Srbima koji ele da se vrate u zaviaj. Prema anketi koja je raena za potrebe OEBS, Hrvati koji ive na podruju bive Krajine imaju izrazito negativan stav prema povratku izbeglih Srba. Od 600 anketiranih 63 odsto ima stav da to nije dobra stvar za Hrvatsku, a 43 odsto misli da hrvatska vlast ne treba da pomae povratak srpskih izbeglica. Prema istoj anketi, sprovedenoj meu 1000 srpskih izbeglica u SCG i Republici Srpskoj, u Hrvatsku eli da se vrati samo 14 odsto Srba. "Hrvati nee komije", Veernje Novosti, 17. 9. 2004. 83 "I pored napretka problemi", Politika, 25. 2. 2004. 84 upanijski sud u ibeniku oslobodio je jednog Srbina optube za ratni zloin. Zagrebaki Vjesnik je objavio da je Dane Milovi iz Graaca osloboen jer je vee sudije Dalibora Dukia, ocenilo da bi optueni mogao da bude kriv za surovo postupanje prema ratnim zarobljenicima, nikako za ratni zloin. Milovi, je u ibenskom zatvoru od oktobra prole godine kad je iz izbeglitva doao da izvadi hrvatska dokumenta. "Surov prema zarobljenicima", Danas, 19. 1. 2004. 85 Vrhovni sud Hrvatske ukinuo je presudu Svetozaru Karanu iz Korenice kojom je prole godine osuen na 13 godina zatvora zbog ratnog zloina nad ratnim zarobljenicima (Hrvatima) poinjenog tokom proteklog rata u srpskom zatvoru kod Korenice, i ceo sluaj vratio na ponovno suenje upanijskom sudu u Gospiu. "Ukinuta "istorijska presuda", Politika, 7. 2. 2004. 86 "I pored napretka problemi", Politika, 25. 2. 2004. 87 "Srbi pozitivno ocenili posetu", Danas, 14. 5. 2004.
81 82
ali njih tuilatvo prosleuje nadlenom ministarstvu, za reavanje po zakonu o obnovi.74 Tuba Hrvatske protiv SCG za agresiju i genocid pred Meunarodnim sudom pravde u Hagu je i dalje aktuelna. Hrvatska do sada nije pokazala nameru da pod odreenim okolnostima povue tubu75. Za Hrvatsku je vanija odluka proceduralne prirode Meunarodnog suda pravde, a to je odluka o prigovoru nemerodavnosti koji je SCG uloila na tubu za genocid u sluaju BiH. U pravnim krugovima Srbije se spominje i mogunost, da ukoliko Hrvatska ne povue tubu protiv SCG i nastavi da insistira na postupku pred Meunarodnim sudom pravde, SCG pokrene tubu protiv Hrvatske.76
Povratak izbeglih Srba

Povratak srpskih izbeglica u Hrvatsku je otean zbog toga to u njihovim nekadanjim domovima trenutno ive doseljenici iz Bosne77. Postoji i problem Srba optuenih ili osuenih u odsustvu. Od 1991. do 2003. godine, prema poslednjim zvaninim podacima, 4721 lice procesuirano je samo za krivino delo ratnog zloina. Taj podatak se odnosi na sve faze postupka, od prijave do pravosnane presude. Do sada su osuene 804 osobe, a osloboene optubi 104, dok su ostali u drugim fazama postupka. Zakonom o optem oprostu iz 1996.godine78 Hrvatska je amnestirala blizu 21.000 Srba zbog uea u "oruanoj pobuni", meutim, ostaje nepoznato da li je i u kom broju, pobuna, preinaena u ratni zloin,79 kriminal u ratnom podruju i druga dela koja nisu obuhvaena Zakonom.80 Liste osuenih i osumnjienih za ratne zloine su u postupku revizije i redukcije i zahvaljujui naporima saborskih zastupnika srpske zajednice i
"Kolektivna tuba", Politika, 18. 5. 2004. "Hrvatska ne povlai tubu protiv SCG", Danas, 4-5. 9. 2004. 76 "Povlaenje tube za genocid protiv SCG politika odluka", Danas, 19. 11. 2004. 77 Visoki komesar UN za izbeglice je precizirao da je od 2001. godine dravljanstvo SCG uzelo 44.000 izbeglica, 53.000 je vraeno kuama u Hrvatsku i BiH, a 11.000 raseljeno u tree zemlje. "U srpskim domovima ive doseljenici iz Bosne", Danas, 9-10. 10. 2004. 78 Hrvatska je u septembru 1996. godine donela Zakon o optem oprostu, kojim su od krivinog progona amnestirani "poinioci krivinih dela u oruanoj pobuni ili oruanim sukobima" od 17. 08. 1990. do 23.08.1996. Taj zakon je bio jedan od uslova meunarodne zajednice Hrvatskoj za mirnu reintegraciju istone Slavonije i Baranje. Od amnestije su izuzeti poinioci ratnih zloina, ali je predvieno obnavljanje postupka za lica kojima su ranije u odsustvu izreene pravosnane presude za ratni zloin,dok su za delo ratnog zloina izreene 462 presude. "Petsto Srba na aku Hrvata", Blic, 15. 2. 2004. 79 U prva tri meseca 2004. godine podignuto je 36 novih optunica za ratni zloin. "Pravda na hrvatski nain", Ogledalo, 1. 12. 2004. 80 "Otkud zna da si nevin", Blic News, 9. 6. 2004.
74 75
358
359

dolaze do dravljanstva sa kojim mogu da reguliu pitanje prava otkupa stana.94 Reavanje sudbine nestalih osoba i ekshumacije i isporuke posmrtnih ostataka hrvatskih i dravljana SCG je znaajna dimenzija jaanja meudravnih odnosa. Sudbina nestalih kojih je sa hrvatske strane oko 120095 i sa srpske oko 250096 je "prvo humanitarno pitanje" u odnosima dve zemlje, kako je naglasio premijer Sanader.97 U Srbiji, na grobljima u Sremskoj Mitrovici i Novom Sadu ekshumirano je 200 osoba, koje se nalaze na popisu zatoenih i nestalih osoba iz rata 1991-95. godine, a u toku maja 2004. godine na grobljima u Beogradu i Obrenovcu su ekshumirani posmrtni ostaci 76 osoba. Proces evidentiranja nestalih osoba u vojnim akcijama Bljesak i Oluja je u toku, i do sada je evidentirano 826 nestalih osoba u ovim akcijama.98 Sa ekshumacijama se poelo i u Zapadnoj Slavoniji kao i u Liko-senjskoj upaniji. Po saoptenju Meunarodne komisije za nestale osobe u Hrvatskoj do sada je otkriveno 170 masovnih i 1.700 pojedinanih grobnica u kojima su ekshumirani ostaci 3996 osoba, od kojih je 79 odsto identifikovano. Od 1991. godine u Hrvatskoj je evidentirano 18.000 nestalih osoba, a poslednji slubeni podaci govore da su ostale jo 1184 osobe ija je sudbina nepoznata.99 Uoi posete hrvatskog premijera Ive Sanadera Beogradu grupa od 25 Srba, koji su u zatvoru Lepoglava osueni na dugogodinje kazne, otpoela trajk glau. Direktan povod je bilo prebacivanje jednog hrvatskog zatvorenika iz zatvora SCG u Hrvatsku, iako je postupak za njegov transfer poeo mnogo kasnije. U Lepoglavi od 48 osuenih Srba, 42 su u toku decembra 2003. godine dobili dravljanstvo SCG, to je bio preduslov za sporazum hrvatskog i srpskog pravosua o njihovom prebacivanju u zatvore u Srbiji.100 Transfer srpskih zatvorenika iz Lepoglave je bila jedna od tema o kojoj se razgovaralo tokom Sanadereve posete Beogradu, ali i posebna tema kojom su se bavili ministar za ljudska i manjinska prava SCG Rasim Ljai i hrvatska ministarka pravde Vesna kare-Obolt prilikom njegove posete Zagrebu i Lepoglavi. Transfer zatvorenika iz Lepoglave je dogovoren tokom maja 2004. godine, ali se odlagao zbog politike situacije u Hrvatskoj, odnosno ocene da bi hrvatska javnost negativno reagovala na takvu meru. Naravno i po okonanom transferu ovih zatvorenika u Srbiju nuno je da sudovi u SCG potvrde ve izreene presude pred hrvatskim sudovima.101
osumnjienih), a polovinom 2004. godine, dravna agencija Hina je objavila vest da ih je sada oko 500 na takvoj listi. Svestan vanosti problema, on naglaava da ne zna o kolikom broju graana je re "ali da bi taj posao sigurno trebalo zavriti kako bi se znalo ko je osumnjien, ko je optuen i na kraju da se to procesuira"88. Misija OEBS u Hrvatskoj istie u izvetaju sainjenom na osnovu praenja 75 sudskih procesa u 2002. godine da su Srbi kojima se sudi za ratne zloine u Hrvatskoj u nepovoljnijem poloaju nego Hrvati na svim nivoima sudskog postupka. Tu tvrdnju OEBS potkrepljuje i visokim stepenom preinaenih presuda protiv Srba koje je preispitao Vrhovni sud. 95 odsto je preinaeno, meu kojima su mnoge oslobaajue, to dokazuje proceduralne nedostatke niih sudova. U izvetaju se navodi da je vea verovatnoa da e pred sudom biti osueni Srbi nego Hrvati,89 jer je 2002. godine bilo proglaeno krivim 83 odsto Srba optuenih za ratne zloine, dok je istovremeno za ista krivina dela osueno 18 odsto Hrvata.90 ef Uprave za prognanike, povratnike i izbeglice Hrvatske odbacio je navode da su optunice za ratne zloine prepreka povratku u Hrvatsku i razlog loeg odziva povratnika. On smatra da je "to politika pria koja se stalno iri, za mene je najvea prepreka nedostatak radnih mesta i pitanje kada se vrati kako nastaviti iveti ako nema prihoda."91 Hrvatska podstie povratak kroz obnovu i pomo u graevnskom materijalu, a povratnici mogu traiti donaciju graevinskog zemljita ili se mogu odluiti da trae u najam kuu ili stan u tom podruju.92 Konkurs za program stambenog zbrinjavanja, kroz kupovinu stana uz dravnu subvenciju po uslovima i u okviru programa Vlade Hrvatske koji je namenjen svim graanima, je produen do 30. juna 2005. godine do kada je produen i rok za ostvarivanje statusa trajno nastanjenog stranca u Hrvatskoj.93 Znaaj dobijanja statusa stalno naseljenog stranca je u tome to Zakon o obnovi priznaje pravo na obnovu imovine dravljanima Hrvatske, ali i onim osobama koje su stekle status trajno naseljenog stranca, a osobe sa tim statusom lake
"Dobri odnosi dve zemlje", Politika, 20. 5. 2004. Trenutno se u hrvatskim zatvorima nalazi 88 pravosnano osuenih Srba, od kojih je 68 osueno za ratne zloine, dok su ostali osueni za kriminal u ratnom podruju. U taj broj spadaju i 42 lica iz Kaznenog zavoda Lepoglava za koja je nedavno dogovoren transfer u zatvore u SCG. "Otkud zna da si nevin", Blic News, 9. 6. 2004. 90 "Otkud zna da si nevin", Blic News, 9. 6. 2004. 91 "Nikog ne oekuje med i mleko", Danas, 18. 10. 2004. 92 Milorad Pupovac: Prioritet ne moe imati otkup kua u odnosu na povrat kua. Nadalje, prioritet ne moe imati reavanje pitanja naseljenika u odnosu na reavanje pitanja povratnika. Neprihvatljiva je injenica da se jednima mimo zakona osigurava alternativni smetaj, dok u isto vreme povratnici Srbi moraju da ekaju svoju imovinu i da se iznalaze najrazliitiji naini za odugovlaenje do konanog momenta useljenja. "Nastavak etnikog ienja", Politika, 23. 10. 2004. 93 "Nikog ne oekuje med i mleko", Danas, 18. 10. 2004
88 89
"Produen rok za ostvarivanje statusa", Politika, 25. 12. 2004. "Budunost za obe zemlje je Evropa", Glas javnosti, 16. 11. 2004. 96 "Predati posmrtni ostaci hrvatskih vojnika", Danas, 9. 6 .2004. 97 "Budunost za obe zemlje je Evropa", Glas javnosti, 16. 11. 2004. 98 "Predati posmrtni ostaci hrvatskih vojnika", Danas, 9. 6. 2004. 99 "Poziv porodicama", Politika, 19. 11. 2004. 100 "trajkuje glau 25 Srba", Veernje novosti, 14. 11. 2004. 101 "U Lepoglavi prekinut trajk glau", Politika, 20. 11. 2004.
94 95
360
361

stanarskog prava,108 kojima je ono oduzeto kada su izbegli, uz mogunost otkupa stana.109 Vlada se takoe obavezala da plati odtetu za minirane kue i drugu imovinu koja nije bila u zoni ratovanja.110 U cilju olakavanja povrata imovine i jasnijeg definisanja vlasnikih odnosa, kao i dalje normalizacije odnosa, i Srbija je uinila gest dobre volje. Naime, ministar za ljudska i manjinska prava SCG, Rasim Ljaji, predao je Zagrebu tri i po tone zemljinih knjiga s podruja optine Dvor na Uni, koje su tokom ratnih sukoba proteklih godina bile sklonjene u Srbiju. On je najavio i skoro vraanje tridesetak zemljinih knjiga s podruja optine Graac, koje su pronaene u Arhivu Srbije.111 Koordiniranim aktivnostima, hrvatske Vlade i saborskih zastupnika SDSS, pokuavalo se u toku 2004. godine otkloniti prepreke povratku izbeglih, kao i povratu njihove imovine. U tom smislu hrvatska vlada je poslala nalog sudovima da sve sluajeve oduzete srpske imovine reavaju po hitnom postupku; vlada se obavezala da e obezbediti alternativni smetaj, uglavnom za Hrvate iz BiH, koji su trenutno u srpskim kuama; premijer Sanader je obeao da e hrvatska Vlada doneti odredbu prema kojoj oni koji koriste tuu imovinu nee vie moi da odbijaju ponueni alternativni smetaj.112 Konkretnim aktivnostima uinjeno je mnogo na obnovi meusobnog poverenja i otklanjanju prepreka i ubrzanja povratka imovine izbeglim Srbima113. Meutim, evidentna je i opstrukcija povratka sporim izdavanjem reenja za obnovu objekata pri emu je Ured za prognanike preko regionalnih ureda za izbeglice opstruirao dodelu reenja za obnovu kua Srba; potom postojea podela vlasti izmeu nekoliko institucija blokira povraaj imovine, a Ured za prognanike neefikasnou i davanjem prioriteta otkupu kua srpskih graana direktno opstruira povratak. Znaajan podsticaj obnovi poverenja je i postavljenje srpskih predstavnika na dogovorena politika mesta u vlasti, ali se postavljeni pomonici ministara iz redova SDSS presporo "stavljaju u
Imovinska prava izbeglih Srba

Pitanje line bezbednosti povratnika i ostvarenje njihovih prava, pre svega prava na obnovu i povrat imovine, kao kljuni uslovi za povratak su oteani brojnim preprekama i nisu do kraja ostvareni.102 Zvanini Zagreb ima stav da povrat imovine nije predominantno politiko, ve vie tehniko, tj. finansijsko pitanje i da e uz saradnju i potovanjem sporazuma koji je Sanaderova vlada potpisala sa saborskim zastupnicima Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS), biti uinjeni maksimalni napori da do kraja godine bude vraena sva imovina.103 Veliki problem sa kojim se suoava hrvatska vlada je problem stanarskih prava, problem oko 24.000 bivih korisnika stanarskog prava kojima je to pravo ukinuto, budui da je konstatovana njihova odsutnost iz stana, bez obzira to se u najveem broju sluajeva radilo o izbeglicama.104 Iz OEBS je stiglo i upozorenje da meunarodna zajednica stanarska prva smatra svojevrsnim pravom vlasnitva, koje se i po Sporazumu o sukcesiji105 mora reiti tako da se ti stanovi vrate ranijim vlasnicima ili da im se na pravedan nain nadoknade.106 Sporazum o saradnji izmeu saborskih zastupnika SDSS i Sanaderove vlade potpisan je 18. decembra 2003. godine. Sporazum predvia da se nezakonito zaposednute kue i drugi objekti u vlasnitvu srpskih izbeglica vrate do kraja juna, a ostala imovina do kraja 2004. godine.107 Da se svi pristigli zahtevi za obnovu moraju reiti najdalje za etiri meseca, a sama obnova dovriti u roku od godinu dana od donoenja reenja. Da e se unitena imovina nadoknaivati preko prava na odtetu ili priznavanjem prava na obnovu, a vlada se takoe obavezala i na stambeno zbrinjavanje bivih nosilaca
"Povratak Srba", Politika, 25. 4. 2004. "Budunost za obe zemlje je Evropa", Glas javnosti, 16. 11 .2004. 104 "Povratak Srba", Politika, 25. 4. 2004. 105 Hrvatska je predala Ujedinjenim nacijama ratifikovani Sporazum o pitanjima sukcesije izmeu pet drava naslednica bive SFRJ, poslednja, budui da su ostale drave ve dostavile u Njujork svoje ratifikacije (Sporazum je stupio na snagu 3. 6. 2004.). Sporazum o pitanjima sukcesije ureuje raspodelu prava, obaveza, imovine i dugova bive drave. "Hrvatska predala ratifikovan Sporazum o sukcesiji SFRJ", Politika, 5. 5 .2004. 106 "Stanovi opet vrua tema", Politika, 28. 5. 2004. 107 Hrvatska vlada je obeala da e do juna Srbima vratiti sve bespravno zaposednute kue (prema zvaninim podacima njih je 485), a da se do 30. decembra 2004. moraju isprazniti i preostale, 3.233 zaposednute srpske kue. Do sada nije uinjeno mnogo, a vlada se pravda injenicom da nije uspela da osigura alternativni smetaj Hrvatima koji imaju reenja o privremenom korienju kua proteranih Srba. Prema zvaninim podacima, jo je 10.500 nereenih zahteva za obnovu kua. Morae da se ispotuju i rokovi obnove svih kua do kraja 2005. "Vratiemo sve stanove Srbima", Blic, 29. 3. 2004.
102 103
108 Vojislav Stanimirovi: Hrvatska, kao i druge zemlje vezane za sporazum o sukcesiji, ima odreene obaveze meu koje se ubrajaju i stanarska prava. Ovim sporazumom smo podstakli ljude koji su imali stanarsko pravo da mogu da podnesu zahtev za vraanje tog prava. U procesu koji bi trebalo da usledi, oni e dobiti mogunost povraaja stana ukoliko nije prodat i uknjien na novog vlasnika. Ako je to ve uinjeno, pruie se mogunost dobijanja zamenskog stana u istom ili slinom gradu. "Vraanje imovine", Politika, 14. 2. 2004. 109 "Vraanje imovine", Politika, 14. 2. 2004. 110 "Ako Sanader prevari Srbe odmah ruimo Vladu', Svedok, 3. 2. 2004. 111 "Predate zemljine knjige", Politika, 20. 11. 2004. 112 "Sanader: silom oteta imovina vraa se do juna, ostala do kraja godine", Danas, 14-15. 2 .2004. 113 "Traiemo smenu predsednika vladinog ureda za prognanike", Danas, 25. 2. 2004.
362
363

izdavanje reenja za obnovu.122 Vlada je osnovala i telo koje e nadzirati i koordinirati povratak ljudi i imovine, brinuti o ispunjavanju utvrenih rokova i saraivati sa jedinicama lokalne samouprave.123 Polovinom 2004. godine Vlada Republike Hrvatske je zvanino saoptila da je u prvih est meseci srpskim vlasnicima vraen 1461 stambeni objekat, meu kojima i 468 nelegalno zaposednutih124 (znai bez reenja nadlenog organa). Za vraanje je preostalo jo 2048 kua i stanova u vlasnitvu graana srpske nacionalnosti za koje su podneti zahtevi, meu kojima je i preostalih 55 nelegalno zaposednutih, koje nisu vraene do 30. juna. U Hrvatsku se slubeno vratilo 4 652 izbeglice. Prema istim vladinim podacima, u poslednja tri meseca obezbeeno je 866 objekata za zbrinjavanje privremenih korisnika zauzete imovine, a to su veinom kue koje je od izbeglih Srba otkupila dravna Agencija za promet nekretninama.125 SDSS je postavila pitanje revizije rada Agencije za promet i posredovanje nekretninama, budui da se pojavila sumnja da je Agencija otkupljivala kue srpskih povratnika bez njihove saglasnosti.126 Pored injenice da se kue srpskih izbeglica otkupljuju po niskim cenama, takve kue se bez znanja i saglasnosti njihovih vlasnika otkupljuju na temelju falsifikovanih punomoja.127 Pored toga, postojao je i sistem tzv. dvostrukih ugovora: posrednici su zajedno sa ljudima iz Agencije sklapali dvostruke ugovore jedan se prikazuje vlasniku i prodavcu sa, po pravilu, niom cenom, a drugi Agenciji sa, po pravilu, viom cenom. Tako su opljakani i graani ali i drava.128
funkciju"114 , a statuti gradova, optina i okruga su neusklaeni sa Ustavnim zakonom o pravima nacionalnih manjina. Sluaj paljenja novoobnovljene kue srpskog povratnika u selu Biljani Donji je dodatno podgrejao ve dovoljno oteavajue i spore procese povratka.115 Povratak oteava zakon po kome stanarsko pravo gube oni koji nisu u stanovima boravili est meseci.116 Zakon se ne bavi razlozima odsustva, a po miljenju Stjepana Mesia: "postoje razliite kategorije i sluajevi koji se moraju i razliito reavati. Jedan deo njih ve je razreen tako to su pojedinci vodili sporove i vratili se u svoje stanove. Bilo je i ljudi, koji su zaista otili iz svojih stanova pod pritiskom, a bilo je i onih koji su otili zbog iracionalnih razloga. A bilo je i onih koji su iveli u stanovima u tuem vlasnitvu, pa se sada javljaju bivi vlasnici"117 Zakonskim odredbama o gubitku stanarskih prava po sili zakona zbog njihovog neopravdanog nekorienja due od est meseci118 se praktino oduzima stanarsko pravo i time ograniava pravo na povratak veini izbeglica. Pri tome stanarsko pravo je oduzeto u sudskim procesima kojima nisu prisustvovali vlasnici stanova.119 Povratnici u Vukovar najvie negoduju zbog moratorijuma na prodaju stanova iz tzv. drutvenog vlasnitva koji su obnovljeni novcem Republike Hrvatske. Tvrde da ih to, u odnosu na ljude iz ostatka zemlje, ini graanima drugog reda, i da je moratorijum na otkupljivanje i prodaju takvih stanova neka vrsta garancije da e nacionalna struktura stanovnitva120 Vukovara ostati takva kakva je danas.121 Da bi se olakala realizacija Sporazuma izmeu Vlade i saborskih zastupnika SDSS, te otklonili problemi povratka imovine srpskim povratnicima, osnovano je vladino Poverenstvo kao neka vrsta garanta da e se intenzivirati saradnja sa predstavnicima lokalnih vlasti, te da e se ubrzati
114
Ekonomski odnosi
Unapreenje ekonomskih odnosa izmeu Hrvatske i Srbije bilo je od posebnog znaaja u okviru generalnog unapreenja odnosa dve zemlje. To je apostrofirano i prilikom posete potpredsednika Vlade Srbije Miroljuba Labusa, Zagrebu. 1. jula 2004. goidne stupio je na snagu Sprorazum o slobodnoj trgovini
122 Prema podacima dravne Agencije za promet nekretninama, u Hrvatskoj je od 1997. zakljuno sa prolom godinom od izbeglih graana srpske nacionalnosti otkupljeno 7.085 kua. 2003. godine je otkupljeno 1.727 dok u toku 2004. godine APN planira da otkupi izmeu 1.200 i 1.300 srpskih kua. "Sedam hiljada novih vlasnika", Politika, 16. 4. 2004. 123 "Vratiemo sve stanove Srbima", Blic, 29. 3. 2004. 124 Zanimljiva je i geografska rasprostranjenost zauzetih srpskih kua: najvie je onih koje jo nisu vraene vlasnicima i nalaze se u ibensko-kninskoj upaniji (629), u Zadarskoj ih je 469, a u Sisako-moslovakoj 330 (na tom podruju je najvie vraenih zaposednutih kua), dok su u Karlovakoj upaniji preostale 272 takve kue. "Ostalo jo 55 zaposednutih kua", Politika, 13. 7. 2004. 125 "Ostalo jo 55 zaposednutih kua", Politika, 13. 7. 2004. 126 "SDSS: kue povratnika nezakonito se prodaju ", Danas, 10. 12. 2004. 127 "Rasprodaja tue imovine", Politika, 11. 12. 2004. 128 "Prevare u otkupu", Politika, 20. 12. 2004.
"Pupovac preti uskraivanjem podrke Sanaderovoj vladi", Nacional, 13. 2.
2004.
115 Milorad Pupovac: Sluaj paljenja kue kompromituje vladu, jer ne moete se s jedne strane deklarisati za povratak, a sa druge tolerisati da se deset godina nakon rata ljudima pale kue. Paljenje kue u Biljanima Donjim do sada su osudili samo premijer Hrvatske, potpredsednik zadarskog okruga i HSP, to nijedna hrvatska politika stranka nije nala za shodno. Ured za prognanike je taj koji jo uvek opstruira povratak Srba. "Vlada za povratak, a tolerie paljevine", InterNacional, 19. 2. 2004. 116 "Rat kao argument", Politika, 28. 5. 2004. 117 "Srbima e sve biti vraeno", Veernje novosti, 25. 5. 2004. 118 Ivo Sanader: Svi hrvatski graani nosioci stanarskog prava koji su iz Hrvatske otili 1991. godine izgubili su stanarsko pravo i ne mogu da ga dobiju nazad. "Sanader: izbegli Srbi izgubili stanarsko pravo", Politika, 27. 5. 2004. 119 "Licemerna odluka Zagreba', Danas, 6. 4. 2004. 120 Vladimir engl, gradonaelnik Vukovara: Po popisu 1991. godine bilo je 48 posto Hrvata i 32 posto Srba, 12 posto neopredeljenih, Jugoslavena i 8 posto nacionalnih manjina. Popis 2001. godine je pokazao brojke od 33 posto Srba, 58 posto Hrvata i 10 posto pripadnika ostalih nacionalnih manjina. "Korak napred, korak nazad", NIN, 13. 5. 2004. 121 "Korak napred, korak nazad", NIN, 13. 5. 2004.
364
365

radikala na okobarskim lokalnim izborima je dodatno ugrozila procese demokratizacije i perspektive hrvatske manjine. U povodu Nedelje hrvatskih manjina hrvatski predsednik Stjepan Mesi se susreo sa predstavnicima hrvatskih manjinskih zajednica i obeao im podrku. Predsednik Hrvatskog nacionalnog vijea u SCG, Josip Ivanovi, je kao najvei problem hrvatske manjinske zajednice oznaio pitanje reavanja hrvatskog dravljanstva, i to to predstavnici hrvatskih manjina ne odluuju u zemljama u kojima ive o distribuciji sredstava namenjenih materijalnoj pomoi Hrvatima izvan domovine.134 Pitanje simbola i obeleja hrvatske manjine u Srbiji je pokrenuto u toku godine, s tim da je Josip Ivanovi upozorio da su simboli i obeleja hrvatske nacionalne manjine u SCG tek "nadgradnja" i da je daleko vanije popraviti klimu u svakodnevnom ivotu, pa tek onda dogovarati simbole, jer bi biranje simbola "u ovom trenutku moglo sadravati neto incidentno."135 Socijalna zatita i potovanje osnovnih prava na steenu penziju se realizuje zahvaljujui potpisanom Sporazumu o socijalnom osiguranju (primena Sporazuma je tpoela pre godinu i po dana), to znai da hrvatski Mirovinski fond svakog meseca na raune svojih penzionera u Srbiji uplauje vie od 2,5 miliona eura. Ali problem je oko 13.000 nereenih predmeta. Tim povodom je delegacija SCG boravila u Zagrebu i postignut je dogovor oko spornih pitanja. to se tie razlika za proteklih 13 godina (period od 8.10.1991. do 30.05.2003.), na koje su mnogi hrvatski penzioneri u Srbiji raunali, to pitanje nije bilo na dnevnom redu, budui da isplata razlike nije predviena Sporazumom o socijalnom osiguranju. Nije se zvanino razgovaralo ni o eventualnom produetku roka za priznavanje staa i reenja o penzionisanju, koje je svojevremeno (od 1992. do 1995. godine) izdao kninski penzioni fond. Hrvatska je donela Zakon o konvalidaciji kojim je ostavila mogunost da se to regulie do kraja 2002. godine Za sada nema naznaka da e taj rok biti produen, bez obzira to mnogi koji ive van granica Hrvatske nisu ni znali za to.136 I pored brojnih problema kao i tumaenja da samo mala grupa ljudi u HDZ okupljenih oko Sanadera ima demokratske manire, a da je struktura lokalne i regionalne samouprave nepromenjena od 1991. godine,137 vidljivi su pomaci. U manastiru Krka kod Kistanja, obeleavajui verski praznik odran je crkveno-narodni skup138 kojem je prisustvovalo nekoliko hiljada ljudi. Skupu su prisustvovali i visoki zvaninici Vlade Srbije i predstavnici SPC.139
izmeu SCG i Hrvatske, a u toku je i zavravanje pregovora o Sporazumu o veterinarskoj i fito-sanitarnoj saradnji. Postoji i zajedniki interes u vezi naftovoda Konstanca-Panevo-Omialj.129 Trgovinska razmena izmeu Srbije i Hrvatske poveana je u odnosu na prolu godinu i za prvih osam meseci 2004. godine iznosi 200 miliona dolara. Pokrivenost spoljnotrgovinske razmene uvozom roba iz Hrvatske i izvozom roba iz Srbije dostie 75 odsto, to je mnogo bolje u odnosu na prologodinju pokrivenost koja je iznosila 42 odsto.130 Vest koja je izazvala veliko zanimanje i razliite reakcije u hrvatskoj javnosti je bila najava da e prvo znaajnije ulaganje srpskog kapitala u Hrvatskoj biti ulaganje Bogoljuba Karia.131 Ministar nauke i zatite okoline Srbije boravio je u Zagrebu, gde je s domainom ministrom nauke, obrazovanja i sporta Hrvatske, razgovarao o brojnim pitanjima unapreenja saradnje izmeu dve zemlje na podruju nauke i tehnologije. Razgovaralo se o konkretnoj razmeni i saradnji naunika, razmeni postdipolomaca, nostrifikacije i uzajamnog priznavanja naunih titula i zvanja, rada na odreenim naunim projektima, saradnji na recenziji naunih projekata, uestvovanja na meunarodnih naunim skupovima, zajednikom obeleavanju godinjica znaajnih naunika, koje povezuju obe zemlje poput Nikole Tesle i Milutina Milankovia. Dogovoreno je formiranje jedne koordincione komisije koja e pratiti ostvarivanje budue saradnje.132
Hrvatska manjina u Srbiji

Krajem 2003. godine i poetkom 2004. godine hrvatska manjina u Vojvodini se nala na udaru srpskih nacionalista , izloena nizu etniki motivisanih incidenata koji su doveli do pogoranja bezbedonosne situacije u Vojvodini i kulminirali pretnjama Generalnom konzulatu Republike Hrvatske u Subotici. Zvanini Beograd je ignorisao incidente i nije bilo adekvatnog odgovora nadlenih institucija. Hrvatska Vlada je sa zabrinutou pratila deavanja u Vojvodini i elei da ouva pozitivnu dinamiku dotadanjeg nivoa meusobnih odnosa, hrvatski ministar inostranih poslova Miomir uul je pozvao ambasadora SCG u Hrvatskoj Milana Simurdia na razgovor.133 Budui da je tokom 2004. godine poloaj manjina u Srbiji dramatino pogoran, pobeda
"Bez viza u Hrvatsku do kraja godine", Politika, 19. 5. 2004. "Putevi saradnje Srbije i Hrvatske", Politika, 11. 11. 2004. 131 Na lokalnoj privatnoj Nova TV Bogoljub Kari je izjavio kako namerava da otkupi polovinu zagrebake graevinske firme Pridal i sa njom uestvuje u gradnji poslovno-stambene zgrade u neposrednoj blizini zgrade Optinskog suda preko puta zagrebake Gradske venice, kao i da ima odreene namere za ulaganja na hrvatskoj jadranskoj obali, naroito u Istri. "Bogoljub Kari gradi u Zagrebu", Politika, 28. 1. 2004. 132 "Nauna saradnja Srbije i Hrvatske", Politika, 15. 5. 2004. 133 "Zabrinuti uul", Politika, 31. 1. 2004.
129 130
"Situacija u Srbiji se radikalizuje", Danas, 21. 9. 2004. "I Hrvati u SCG ele grb, zastavu i himnu", Danas, 2 . 6. 2004. 136 "Stiu nova reenja", Veernje novosti, 23. 11. 2004. 137 "Nema volje za reenje poloaja Srba", Danas, 21. 5. 2004. 138 Nekoliko posetilaca i jedan od slubenih redara na crkvenoj svetkovini proslave Velike Gospojine u manastiru Krupa nadomak Obrovca nosili su majice s tradicionalnim srpskim dvoglavim orlom i etnikim sloganom, ispisanim na irilici: S verom u Boga: Sloboda ili smrt, "etnici se vraaju u Hrvatsku", InterNacional, 31. 8. 2004. 139 "Veliki crkveno-narodni skup u manastiru Krka", Politika, 19. 8. 2004.
134 135
366
367

razvoja privrede i preduzea u BiH.5 Prvi put od raspada SFRJ u Sarajevu su se sreli reisu-l-ulema Mustafa Ceri i muftija beogradski Hamdija Jusufspahi, koji je predvodio delegaciju Islamske zajednice Srbije. Do susreta je dolo nekoliko meseci nakon martovskih dogaaja 2004. na Kosovu kada su zapaljene damije u Beogradu i Niu i oteena zgrada islamske zajednice u Novom Sadu. Razgovaralo se o problemima islamske zajednice, kao i Bonjaka i Muslimana u Srbiji i regionu.6
Bosna i Hercegovina: Duga senka zloina

Odnosi Srbije sa BiH su najkompleksniji, kada je re o susednim zemaljama, s obzirom na ratno naslee, poinjen genocid, tube BiH protiv Srbije za agresiju i genocid pred Meunarodnim sudom pravde u Hagu, i konano pretenzijama koje srpski nacionalisti jo uvek imaju na RS. Zbog pritiska sveta i veoma ofanzivne politke visokog predstavnika, Pedi Adauna, prema integraciji Bosne, odnosi Srbije i BiH ipak belee uzlaznu liniju. Treba napomenuti da paralelno opstajavaju i neformalne veze na individulanom, porodinom, ekonomskom i kulturnom planu, koje u velikoj meri doprinose poboljanju odnosa. Meutim, i ovakvi pomaci izmeu dve zemalje ostaju u senci zloina poinjenog nad Bonjacima. Bez obzira na neke mlake izjave povodom odgovornosti za genocid u Srebrenici, izostaje ozbiljnije priznanje odgovornosti za ratnu politiku i zloine koji su poinjeni u BiH, bez ega nema sutinske normalizacije odnosa. Prilikom zvaninih susreta predstavnika dve zemlje preovlauje konstruktivna retorika, pa se uglavnom istie znaaj regionalne saradnje1, kao preduslovu za integrisanje u evroatlantske integracije. Ambasador BiH u SCG, Tomislav Leka, smatra da su "odnosi izmeu dve zemalje veoma dobri i da se kreu uzlaznom linijom".2 Sulejman Tihi, predsedavajui Predsednitva BiH, ocenjuje da specijalni odnosi izmeu Srbije i Republike Srpske (RS) treba da se proire na celu BiH.3 BiH je najvee izvozno trite za SCG, a postoji interes BiH za srbijansko trite. Kompanije iz BiH i SCG su poele i pregovore o zajednikom nastupu na treim tritima.4 Dogovoreno je i odravanje sastanka meudravnog saveta za saradnju dve zemlje kao i poslovna konferencija za biznismene iz dijaspore i predstavnike Srba iz BiH u cilju podrke programima
Percepcija Srbije iz Sarajeva

Sva zbivanja u Srbiji prate se sa velikom panjaom u Bosni, pre svega u Sarajevu. Formiranje nove republike vlade (marta 2004.), Bonjaci su ocenili kao "jaanje desnice u Srbiji, dok je demokratski blok raslojen i vie ne uliva poverenje kao kontratea radikalnom"7 Smatra se da osnovni ton srbijanskoj politikoj sceni daje antihaki lobi i nespremnost da se izrue optueni za ratne zloine, u prvom redu Radovan Karadi8 i Ratko Mladi.9 Patriotski blok u RS i nacionalisti u Srbiji na neuspelim pokuajima hapenja Karadia i Mladia grade mit o njima kao savremenim hajducima koje tite pravi Srbi, bog i aneli.10 Posebno burne reakcije je izazvala odluka Skuptine Srbije o izjednaavanju statusa partizanskog i Ravnogorskog etnikog pokreta. Bonjaki politiari su skoro jednoglasno ocenili da je ta odluka srpskih parlamentaraca otkrila pravo faistiko lice Srbije.11 Zatraeno je da se ef diplomatije SCG Vuk Drakovi proglasi nepoeljnom osobom u BiH. Vee kongresa bonjakih intelektualaca saoptilo je da se radi o grubom aktu rehabilitacije faizma i etnikih zloina12 izvrenih u proteklim ratovima i
"Lo poloaj Srba u BiH i Albaniji", Politika, 17. 8. 2004. "Zbliavanje muslimana na prostoru Balkana", Danas, 10. 6. 2004. 7 Zlatko Lagumdija, "Do Evrope za dva veka", Veernje novosti, 16. 3. 2004. 8 Na beogradskom, Meunarodnom sajmu knjiga je promovisana knjiga Radovana Karadia udesna hronika noi; promocija je izazvala veliku medijsku panju. "EUFOR umesto SFOR-a", Politika, 25. 10. 2004. 9 Ameriki ambasador za pitanja ratnih zloina Pjer Riar Prosper izjavio je da: "To to nisu uhapeni Radovan Karadi i Ratko Mladi i ostali optueni za ratne zloine, predstavlja prepreku za ulazak BiH u Evropu. Potrebno je privesti pred sud osumnjiene za ratne zloine u BiH, a posebno Radovana Karadia kako bi se BiH konano okrenula ekonomskim reformama i razvoju koji e koristiti svim njenim graanima. "Prosper: Karadi i Mladi prepreka za ulazak BIH u Evropu", Danas, 4. 3. 2004. 10 "Srpski politiari Edaunu predali RS", Evropa, 8. 7. 2004. 11 "Vuku zabrana ulaska u BiH?" Veernje novosti, 28. 12. 2004. 12 Srbija je jedina zemlja koja je abolirala zloin i faizam, oglasio se i predsednik Bosanske stranke Mirnes Ajanovi. Ovakakv potez Srbije moe koristiti graanima RS da
5 6
1 Tomislav Leka, ambasador BiH u SCG: "Postoji veliki broj regionalnih incijativa, ali mi se ini da se Proces saradnje jugoistone Evrope pokazao najefektnijim dosad. Jer veina zemalja u ovom regionu ima skoro sline ciljeve, koji su okrenuti ka EU i NATO, te su onda i nae potrebe sline i samim tim nam je lake da korespondiramo meusobno", "Hag jedan od zajednikih problema", Danas, 27-28. 11. 2004. 2 Isto. 3 "Labus: budunost Dejtona zavisi od volje tri naroda", Danas, 16. 3. 2004. 4 "Hag jedan od zajednikih problema", Danas, 27-28. 11. 2004.
368
369

zajednica protivi nasilnom menjanju republikih granica bive Jugoslavije21. U Beogradu se smatra da ukoliko Kosovo dobije nezavisnost, RS po istom principu ima pravo da se pripoji Srbiji. Visoki predstavnik, Pedi Edaun, je tokom 2004. godine pokrenuo niz akcija s ciljem razotkrivanja organizovane mree ljudi, koji finansijski i logistiki pomau optuene za ratne zloine. Sa velikom pozornou u Srbiji su praene aktivnosti Visokog predstavnika i reakcije nisu izostajale.22 Pored hapenja, visoki predstavnik je preduzimao i druge konkretne mere: zamrzavanje svih isplata SDS23 iz dravnog budeta zbog nesaradnje sa Hakom tribunalu; smena elnih ljudi SDS24, uklanjanje iz javnog ivota pojedinih linosti, smene predsednika Narodne Skuptine RS i ministra inostranih poslova. Vlada Vojislava Kotunice25 je negativno ocenjivala poteze Visokog predstavnika P. Edauna i nije se odazivala na pozive meunarodne zajednice da aktivno pomogne u integraciji Bosne. Odgovarala je inertnou, pasivnou i deklarativnim floskulama o potrebni dvosmerne saradnje.26 Suoeni sa pritiskom meunarodne zajednice, mogunou uvoenja ekonomskih sankcija
21 Viljem Montgomeri: Ironino, Srbi irom bive Jugoslavije sada upiru prst u ovaj princip uz oekivanje da se mora, takoe, primeniti na Kosovo. Njihova je neizgovorena poruka da ukoliko se taj princip napusti tamo, on moe biti, takoe naputen i bilo gde drugde. "Bosna: muna prolost, neizvesna budunost", Danas, 45. 12. 2004. 22 DSS smatra da je odluka Visokog predstavnika u BiH potpuno neopravdana i da predstavlja pogrean korak u sadanjim veoma sloenim politikim prilikama. U saoptenju DSS podsea i da je,: "Vie puta do sada ukazivala da svako smenjivanje dravnih i politikih funkcionera mimo izbora i narodne volje, po pravilu, samo radikalizuje politiku situaciju i pogoduje politikom ekstremizmu, to sigurno ne moe doprineti regionalnoj stabilnosti". "DSS: pogrean korak", Veernje novosti, 1. 7. 2004. 23 Podpredsednik Socijaldemokratske unije BIH Sejfudin Toki ostavku vrha SDS vidi kao, "in kojim je postalo sasvim jasno da kompletno rukovodstvo SDS predstavlja ispostavu Karadieve politike, koja godinama opstruira proces u BiH. "Prieljkuju zabranu rada", Ekspres, 13. 2. 2004. 24 Velimir urgus Kazimir: Ako se osvrnemo na proteklih nekoliko godina suoiemo se sa jednim dosta udnim fenomenom: mnogo je vie medijske panje posveeno smenama politiara u RS nego obraanju predsednika RS povodom istrage o onome to se stvarno odigralo u Srebrenici.. "Mit o sveoptoj krivici", Danas, 9. 7. 2004. 25 DSS je ocenila da odluke visokog predstavnika meunarodne zajednice u RS nee doprineti regionalnoj stabilnosti ve da e samo radikalizovati politiku situaciju. Kazne Pedija Edauna izreene RS koje e osetiti srpski narod, imae teke posledice, a te mere predstavljaju samo jo jedan pogrean korak u sadanjim sloenim politikim prilikama. "DSS: pogreno", V. Novosti, 19. 12. 2004. 26 Milorad Dodik je optuio vlasti u Beogradu za inertnost u saradnji sa Hakim tribnalom i ocenio da je takav stav tetan i za Srbiju i za RS. "Prosto je neverovatno koliko je jak taj antihaki lobi koji namerno forsira politiku nesaradnje, pa ak i izazivanja odreenih meunarodnih institucija to ne vodi niemu dobrom". "Prihvaena ostavka Vlade Republike Srpske", Danas, 21. 12. 2004.
upozorilo da e etniki zakon dodatno zakomplikovati politike i bezbednosne prilike u regionu.13 Predsednik bonjake zajednice kulture "Preporod" air Filandra, izjavio je da je etnika revolucija u Srbiji dosegla svoju kulminaciju.14 Bonjake posebno uznemirava stav Beograda prema reviziji Dejtonskog sporazuma. Incijativa za reviziju Dejtonskog sporazuma15 u Beogradu je protumaena kao pokuaj da se promeni odnos snaga na Balkanu u okviru jedne ire strategije za Balkan16. Specifina struktura BiH utemeljena Dejtonskim mirovnim sporazumom17 je za zvanini Beograd realnost, a na BiH se gleda kao na jedinstvenu dravu ija budunost zavisi od volje tri konstitutivna naroda18. Reavanje statusa Kosova tokom 2005. i 2006. godine otvara i pitanje statusa Dravne zajednice SCG19. Sudbina RS20 i Kosova se u Beogradu dovodi u neraskidivu vezu sa pozivanjem na to da se i meunarodna
shvate da je susedna drava glavni nosilac politikog zla na ovim prostorima i da je njihova budunost u BiH. "Vuku zabrana ulaska u BiH?" Veernje novosti, 28. 12. 2004. 13 "Vuku zabrana ulaska u BiH?" V. Novosti, 28. 12. 2004. 14 "Ta ideologija je institucionalizovana i politiki etablirana i ona je postala dravna. Za Srbiju je to sramota a za nas velika opasnost", "Vuku zabrana ulaska u BiH?", V. Novosti, 28. 12. 2004. 15 Vilijem Montgomeri: oekujem da Bonjake iritiraju odredbe Dejtonskog sporazuma, koje ograniavaju njihov stepen odluivanja i kontrole u zemlji gde imaju najvei procenat glasaa. Jedan od simptoma ve pomenutog jeste neprekidna snaga nacionalistikih stranaka u Bosni. "Bosna: muna prolost, neizvesna budunost", Danas, 45. 12. 2004. 16 Predsednik vlade Srbije Vojislav Kotunica izjavio je da vlada sa velikom zabrinutou prati razvoj situacije u RS posle: "Preduzimanja nedemokratskih i necelishodnih mera visokog predstavnika Pedija Edauna protiv RS. Posebno su neprihvatljive najave visokog predstavnika o moguem ukidanju RS jer se Dejtonskim sporazumom garantuje mir i postojanje RS. Mere Edauna su proizvele krizu ne samo u RS, ve i u BiH, i premijer je rekao da to ne moe a da ne izazove ozbiljnu zabrinutost u SCG, koja je potpisnica Dejtonskog sporazuma. Nedemokratske i protivpravne mere sigurno ne idu u prilog stablizacije regiona. "Nedemokratski i necelishodno", Politika, 21. 12. 2004. 17 Pedi Edaun, "Potovati Dejton", Veernje novosti, 8. 6. 2004. 18 "Labus: budunost Dejtona zavisi od volje tri naroda", Danas, 16. 3. 2004. 19 Kritina godina za Balkan je 2005. Pojedini lanovi srpskog rukovodstva u Beogradu ve su objavili da e Kosovo dobiti nezavisnost 2005. Predsednik ukanovi je jasno stavio do znanja da e se i Crna Gora izdvojiti od Srbije 2005. A, tu su i pozivi na reviziju Dejtona. Ovi potezi ambasadora Hejsa se ine samo kao deo jedne ire strategije za Balkan. "Ameriki pakleni plan!" Inter-Nacional, 9-10. 10. 2004. 20 Miroljub Labus: Edaunov cilj je vrlo oigledan. Poto je izvesno da e se u 2005. odluivati o buduem statusu Kosova i Metohije, Edaun nastoji da unapred promeni odnos snaga na Balkanu i zapeati sudbinu RS. U Srbiji smo naravno imali prilike da ujemo uobiajene reakcije: stranke Miloevieve diktature spominju meunarodnu zaveru i neophodnost da se drimo to dalje SAD, EU i uopte svih od kojih zavise sudbine Srpske i Kosmeta. "Zajedno sa Srpskom u EU", Politika, 25. 12. 2004.
370
371

povlaenje tube i osnivanje Fonda za odtetu rtvama rata34. Ova tuba dobija posebnu teinu u svetlu injenica do kojih je dola Komisija RS za istraivanje dogaaja u i oko Srebrenice od 10. do 19. jula 1995. godine35, kao i priznanje RS36 da se u Srebrenici odigrao najstraniji zloin37, te da je postojao razraeni sistem skrivanja dokaza ovog zloina. Meutim, u Srbiji se nije pokrenulo pitanje odgovornosti za organizovanje i planiranje poinjenih zloina. Inauguracija Borisa Tadia poklopila se sa godinjicom pada Srebrenice38. Previanje ovog datuma i pomena rtvama genocida39 u Memorijalnom centru u Potoarima izazvalo je veoma negativne reakcije u bosanskoj javnosti. Krajem 2004. godine politiko rukovodstvo RS je od vlasti Srbije zatrailo da se sva lica iz RS za koja postoje hake optunice a ima indicija da se nalaze u Srbiji izrue bilo Hagu bilo organima RS.40 Hapenje ratnih zloinaca je nametnuto od strane Visokog predstavnika kao bezuslovno i vremenski oroeno.41 Formirane su posebne jedinice za hapenje Karadia i Mladia,42 a bivi ef bezbednosti Vojske RS Ljubia Beara, optuen za genocid u Srebrenici,
"Softi: BiH e dobiti spor", Danas, 24. 8. 2004. izvetaja Komisije: Prihvatanje i suoavanje sa injenicom da su neki pripadnici srpskog naroda poinili zloin u Srebrenici u julu 1995. godine moe povoljno uticati na kreiranje uslova za istraivanje svih drugih zloina poinjenih na prostorima BiH i kanjavanje poinilaca "Zloin poinjen i prikrivan", V. Novosti, 13. 6. 2004. 36 Bernard Fasije: Vlada RS konano usvojila izvetaj te priznala planiranu i namernu likvidaciju Bonjaka u srebrenikoj enklavi. To predstavlja dramatian preokret u odnosu na prvobitnu poziciju vlasti RS. "Poetak kraja agonije za Republiku Srpsku zbog Srebrenice", Danas, 10. 11. 2004. 37 Sakib Softi: "injenica je da je zloina bilo na svim stranama, ali je razlika u tome to su jedne inili zlikovci, a iza drugih je stajala drava. Zloine je drava organizovala i izvravala i to je ono to razlikuje strane u ovom sporu. "Nagodba posle presude", Politika, 24. 8. 2004. 38Boris Tadi: Hrabar i patriotski izvetaj RS o zloinu u Srebrenici primer je kako istini treba gledati u oi. Samo na taj nain uva se seanja i na Jasenovac, i na Skelane i na Goradevac i na sva druga stratita. "Iznuena katarza", NIN, 15. 7. 2004. 39Na zeleno uokvirenim osmrtnicama oko Potoara ove godine prvi put pie da se na Ahiret preselila rtva genocida. Poslednji utisak koji putnik iz Srbije unosi u RS su posteri Tomislava Nikolia, iji je komandant u Hagu optuen za etniko ienje Bosne, koja je trebalo da postane deo nove srpske drave. Poslednji utisak koji putnik iz RS, jedine tvorevine sa prostora bive SFRJ koja nije nikoga izruila Tribunalu, nosi u Srbiju je iz posrbljenih Potoara. Ispred porodinih kua na dan obeleavanja srebrenike tragedije, pored kojih je tog dana prolo oko 20.000 Bonjaka, ispisane su beutne ponude: "Prodajem prasad. Cena 3,40 KM. "Devet paklenih krugova", Danas, 17-18. 7. 2004. 40 "Kod nas nisu, vi ih hapsite", V. Novosti, 22. 11. 2004. 41 Pedi Edaun: Stvarna opasnost za RS i njene kompetencije ne dolazi iz Sarajeva, ona poiva u Banjaluci. "Ne potujete Dejton i Ustav BiH", Danas, 03. 11. 2004. 42 Pedi Edaun: postoje dokumentovani dokazi da je Ratko Mladi bio upisan u evidencije VRS i VJ do 2001. odnosno 2002. godine, uprkos opovrgavanjima koja smo uli od ovih institucija i tvrdnji da su s njim prekinule svaki kontakt. "Ne ukidam Republiku Srpsku", Nedeljni Telegraf, 15. 12. 2004.
34 35Iz
i svesni odgovornosti za usporavanje procesa prikljuenja BiH Partnerstvu za mir i EU, elnici RS su zvanino zatraili pomo institucija u Srbiji u pronalaenju i hapenju optuenih za ratne zloine koji se nalaze na teritoriji Srbije.27 Premijer RS Dragan Mikerevi je istakao da je u Stejt dipartmentu ozbiljno upozoren da Haki tribunal nee prestati sa radom sve dok najtraeniji sa liste osumnjienih ne budu privedeni pred ovu instituciju.28
Saradnja sa Hakim tribunalom

Odnose dve zemlje ozbiljno optereuje nespremnost Srbije da se suoi sa ratnom prolou i poinjenim zloinima i genocidom u Bosni29. Izvinjenje30 Borisa Tadia, predsednika Srbije, za poinjene zloine31, ostalo je u senci njegove relativizacije krivice jer, kako je rekao, "mi svi jedni drugima dugujemo izvinjenje". Meunarodni sud pravde u Hagu otvorie u februaru 2006. godine raspravu o tubi koju je BiH podnela protiv SCG32, kojom je traila odtetu zbog poinjenog genocida i agresije33. Srbijanski zvaninici se uporno zalau za
27 Milorad Dodik: "bilo to pravedno ili ne, poteno ili nepoteno, apsolutno je vie nemogue izdrati ignorisanje i pritisak meunarodnih faktora na ovim prostorima i prema Srbiji i prema RS i nastavljati sa politikom otpora ka isporuivanju optuenih za ratne zloine. "Dodik: Srbija inertna u saradnji sa Hagom", Balkan, 21. 12. 2004. 28 SAD e posebno pruiti pomo reformi odbrane, a od 44 miliona dolara, predivienih kao pomo BiH, 15 je planirano za reformu odbrane ije e sprovoenje SAD paljivo pratiti kako bi BIH to pre ula u Partnerstvo za mir. "Potvrda reformi", Politika, 11. 2. 2004. 29 Zdravko Grebo: "situacija u BiH bitno utie na situaciju u Srbiji i Hrvatskoj, te ljudi koji su jahali na nacionalnom ili nacionalistikom talasu postaju polako ucenjivai svojih matinih drava i stranaka. Pravi problem je nedostatak jasne definicije o onome to nam se desilo. Nemate mogunost kao u Nirnbergu da kaete ko je pobedio, a ko izgubio. "Bosna je krvavi kusur raspada bive Jugoslavije", Danas, 30. 4. 3. 5. 2004. 30 U RS se vodila polemika meu predstavnicima nevladinih udruenja, koja su znaajno doprinela da se prikupi 5000 kartona sa dokazima o zloinima u Federalnom Sarajevu, o tome ko bi trebao da se izvini ovdanjim Srbima. Na prvom mestu se prozivaju oni zvaninici iz SCG, koji hodaju okolo i izvinjavaju se za zloine koje su poinili njihovi sunarodnici. Moe se oekivati da oni upute zahtev da se javno izvinu Srbima u BiH, jer su zloine nad njima vrili i dravljani SCG. Naime, skoro kompletan vojni i policijski vrh tadanje Armije BiH i MUP, pa i lideri paravojnih formacija vode direktno poreklo iz Rake oblasti. "Alijine Zelene beretke maetom sekle srpske glave i bacali ih u Miljacku", Svedok, 7. 12. 2004. 31 "Nije ceo srpski narod inio zloine. inili su ga pojedinci. Zato je nemogue optuivati jedan narod." "Najgori je zaborav", Glas, 8. 12. 2004. 32 Zlatko Lagumdija: Ta tuba mora da ima svoj pravni tok i ne treba oko nje politizovati. Ona se jeftino politizira i na jednoj i na drugoj strani. "Do evrope za dva veka", V. Novosti, 16. 3. 2004. 33 "Pretres februara 2006. godine", Politika, 9. 12. 2004.
372
373

Mladia.51 Visoki predstavnik Pedi Edaun je nedvosmisleno izjavio da "osoba koja je imala glavnu ulogu u osmiljavanju ubistava u Srebrenici jo uiva zatitu Beograda i ima utoite kod nekih ljudi u Banjaluci."52 Saradnja Skuptine Srbije i Skuptine RS praktino je nametnuto, osobito nakon izvetaja o saradnji BiH, Srbije i Hrvatske sa Hakim tribunalom, koji je Karla del Ponte podnela UN. Predrag Markovi, predsednik Skuptine Srbije, je zbog toga krajem novembra prisustvovao sednici Skuptine RS53. Boris Tadi, predsednik Srbije, branei RS, konstatovao je da RS ne moe da trpi posledice zbog ocene glavne tuiteljke Hakog tribunala o izostanku saradnje sa Hagom, budui da je RS uinila znaajan napor da se suoi sa zloinom u Srebrenici.Istakao je da je RS pokrenula drutvene i institucionalne reforme, uspostavila multietnike institucije, izbeglice se vraaju kuama, proces povratka imovine u celoj BIH skoro je zavren, Vojska RS prola je kroz proces dubinskih reformi, smanjena je i profesionalizovana, a institucije RS uloile su maksimalni napor da se drutvo suoi sa problemom ratnih zloina; iz politikog ivota je trajno proteran govor mrnje.54 RS meutim ve deset godina nije uhapsila ni jednog optuenika za ratne zloine. Meunarodna zajednica je ta koja je uhapsila svih 25 lica optuenih za ratne zloine. Zbog toga je Pedi Edaun bio prunuen na povlaenje rigoroznih poteza. Smenio je devet osoba u RS, blokirani su rauni est lica, naloio je vlastima BiH da izvre reformu ministarstva policije i odbrane, a rukovodstvima dve politike stranke RS: SDS i PDP vlada SAD je zabranila ulaz u ovu zemlju. Odluke Edauna su rezultirale ostavkama zvaninika RS. Uprkos estokoj reakciji iz Beograda (zbog ostavki elnika RS vlada, ef drave, predsednik parlamenta) i tekim optubama na raun visokog predstavnika, ak i svojevrsnoj, mobilizaciji srpske nacionalne i politike elite, Edaunov udar na RS nije bio iznenaenje. Akcija visokog predstavnika bila je ozbiljno uporozorenje Beogradu kao jednom od garanta Dejtonskog sporazuma da zajedno sa RS privedu optuene za ratne zloine meunarodnoj pravdi.55 Meutim, stav politikog vrha Srbije predsednika Tadi, premijera Kotunica i predsednika parlamenta Markovi u odnosu na na poteze visokog predstavnika bio je jedinstven, odnosno da su njegove akcije nedemokratske, antidejtonske i protivpravne.56
51Haki optuenik Milan Luki se ne osea sigurnim ni u Beogradu, jer je u martu njegov roak, patron i kolega optueni general Sreten Luki smenjen od strane novoizabrane srpske vlasti sa funkcije zamenika ministra unutranjih poslova. "Na meti srpske policije informator Tribunala o Radovanu Karadiu", Balkan, 7. 5. 2004. 52 "Edaun optuuje Beograd", Politika, 24. 12. 2004. 53 "Policija RS bie prva na udaru Edauna", Danas, 25. 11. 2004. 54 "Pogreno usmereno", Veernje novosti, 18. 12. 2004. 55 "Ozbiljno upozorenje", Politika, 26. 12. 2004. 56 Pedi Edaun: Ono to je nedemokratski, antidejtonski i nezakonito, jeste injenica da organi RS nisu ispunili obaveze iz meunarodnog sporazuma, a to je injenica koja je
pozvao je iz Hakog tribunala ratne drugove da se predaju "kako bi skinuli teret sa nae zemlje."43 Takoe je sprovedena odluka Saveta EU o zamrzavanju imovine osumnjienih za ratne zloine.44 Veina od 11 graana RS koji su optueni za ratne zloine imaju dravljanstvo SCG i nalaze se na teritoriji Srbije. Premijer Kotunica je izjavio da je "potrebno skinuti to breme s vrata, ali da u odnosu na hapenja prvenstvo45 ima dobrovoljna predaja."46 Milorad Dodik, bivi premijer RS, javno je izneo da su "Vlasti RS dostavile Vladi Srbije devet adresa na kojima se kriju optueni za ratne zloine iz RS, ali Vlada u Beogradu nije preduzimala nikakve akcije" On je poruio da su premijer Kotunica i Vlada Srbije u ovom trenutku osnovni problem RS zbog nezainteresovanosti da uhapse hake optuenike iz RS. Dodik je optuio srpskog premijera da je dao gumicu onima koji ele da izbriu RS.47 Kao jedno od reenja za efikasniju saradnju sa Hakim tribunalom on je predloio formiranje specijalne jedinice policije RS, koja bi hapsila i izruivala optuene Tribunalu. Ta jedinica bi, prema sporazumu koji bi se potpisao sa SCG, mogla da pree granicu i hapsi optuene i na teritoriji Srbije.48 Zvaninici RS problem hakih optuenika prepoznaju kao nacionalni problem Srba koji se reflektuje na sve srpske institucije49 i u dravnoj zajednici SCG i u Srbiji, i u RS, te istiu znaaj uspostavljanja institucionalne saradnje.50 injenica je da se haki optuenici iz RS oseaju sigurnim i zatienim u Srbiji, a istovremeno su deo mree biznismena, politikih i bezbedonosnih struktura koja titi Karadia i
"Bolne rane Srebrenice", Politika, 18. 10. 2004. "piri: imaju li osumnjieni imovinu?", Inter Nacional, 27. 10. 2004. 45 Hakim optuenicima koji se do kraja ove godine dobrovoljno predaju, daemo jednokratnu pomo od 25.000 eura, zatim neke beneficije za vreme boravka u pritvoru... sve je to bazirano na pozitivnom iskustvu Srbije, a za dva meseca imali smo dve dobrovoljne predaje. Sa vlastima u Srbiji saraujemo u razmenjivanju operativnih saznanja. "Sarajevo srpska Srebrenica", V. Novosti, 12. 12. 2004. 46 "Edaun ukida SDS i policiju Srpske", Blic, 24. 11. 2004. 47 Beograd nam samo odmae. Je lino ne mogu da razumem politiku vlade Srbije koja se deklarativno izjanjava za tesnu saradnju sa Hagom, a s druge strane moli hake optuenike da se predaju. "Edaunu u lice bacio papire", Veernje novosti, 24. 12. 2004. 48 "Kotunica koi hapenja", Blic, 8. 11. 2004. 49 Ministarstvo vera Srbije je najotrije osudilo akciju SFOR na Palama, u kojoj su teko ranjeni pravoslavni svetenik i njegov sin. "Upad u crkvu Uspenja Presvete Bogorodice i parohijski dom, ija su vrata razbijena eksplozivom, nedopustiv je varvarski in. Time SFOR pokazuje da ne potuje ni ljudsko dostojanstvo ni duhovno pozvanje stvetenstva, kao ni osveeni prostor u kome se ljudi mole Bogu pravde i ljubavi. Sve civilizovane vojske savremenog demokratskog sveta su dune da potuju crkvenu autonomiju i nemaju pravo u ovakvim sluajevima da se izvinjavaju i pravdaju. Za takva dela se odgovara i kanjava, a ne izvinjava se." "Akcija SFOR-a varvarski in", Politika, 2. 4. 2004. 50 "Dejton nije poklon", Veernje novosti, 24. 12. 2004.
43 44
374
375

vam do sada nije bilo jasno, da srpski svetenici ne kriju ratne zloince, onda se nadamo da je sada to oigledno. Ili, ako moda jo nije, treba da oekujemo od onih koje elimo da smatramo ljudima dobre volje, da mariraju sa pukama, bombama i izmama protiv naih svetih crkava i ivota naih svetenika i porodica."65
Odnos SPC prema RS

Krajem godine beogradskom listu Politika kao i mnogim drugim medijima, faksom je upueno pismo57 kojim se navodno graanima RS obratio Radovan Karadi58, a povodom dramatinih politikih zbivanja.59 Iskazujui brigu "povodom tekog stanja u kojem ivi na narod u RS i BiH" oglasio se i Sveti arhijerejski sinod SPC, kojem su prisustvovali i pravoslavni arhijereji iz RS i Federacije BiH.60 Sinod je pozvao sve odgovorne u Evropi da preduzmu hitne mere kako srpski narod ne bi bio prisiljen da izgubi poverenje u demokratske procese u BiH. Istovremeno su se obraatili i domaim politiarima pozivajui ih na "apsolutno potovanje" sloboda i demokratskih prava svih graana u BiH.61 Promoviui se kao nacionalno integrativni inilac, koji objedinjava Srbiju i RS, SPC titi Radovana Karadia a neki visoko pozicionirani svetenici ne kriju sopstveni ponos zbog toga.62 Reagujui na ranjavanje svetenika Starovlaha i njegovog sina na Palama, u akciji potrage za Radovanom Karadiem, Episkopski savet BiH je doneo odluku o povlaenju SPC iz lanstva u Meureligijskom veu BiH.63 Povodom ovog dogaaja su se oglasili i mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i patrijarh Pavle. Amfilohije je optuio "Muslimane, Hrvate i Slovence", pripadnike SFOR, za brutalno linovanje64, dok je patrijarh Pavle uputio pismo komandantu SFOR: "Ukoliko
tetna za budunost svakog graanina BiH. Pitanje na koje bi zvanini Beograd trebalo da odgovori jeste: ta Srbija moe da uradi kako bi pomogla Banjaluci da se uhapse ratni zloinci, umesto to im se daje sklonite. "Preko Haga i u NATO", Veernje novosti, 25. 12. 2004. 57 Brao i sestre, ovo su odsudni trenuci za srpski narod Republike Srpske. Ni jednog trenutka ne bih oklijevao da se rtvujem za Republiku Srpsku kad bi je moja rtva mogla spasti. Naalost, oni koji hoe da unite Republiku Srpsku i da naprave unitarnu bosansku dravu kojom bi se upravljalo iz Sarajeva, Haki tribunal koriste samo kao izgovor za te svoje namjere. "Podmetnuto i Srbima i SDS i Radovanu", Veernje novosti, 23. 12. 2004. 58 Pedi Edaun: Karadi je glava duboko korumpirane i iroko razgranate kriminalne mree koja pljaka vlastiti narod kako bi ostao izvan domaaja pravde. "Neu da ukinem Republiku Srpsku", NIN, 15. 7. 2004. 59 "Oglasio se Radovan Karadi", Politika, 23. 12. 2004. 60 "Zabrinutost zbog samovolje", Politika, 24. 12. 2004. 61 Najnovije odluke i izjave Visokog predstavnika date uoi ovog Boia, zaprepastile su mnoge a pravoslavne Srbe moda i ponajmanje. "Zabrinutost zbog samovolje", Politika, 24. 12. 2004. 62 Pedi Edaun: Bilo je suvie komentara od visoko pozicioniranih ljudi u SPC koji su javno govorili da su oni ponosni to tite Karadia, to je flagrantno krenje meunarodnog zakona. Obiao sam neke crkve, tamo moete nai medaljone na kojima je Mladiev lik. "Ovo je smrtno ozbiljna stvar", Veernje novosti, 4. 4. 2004. 63 "SPC izala iz Meureligijskog vea BiH", Danas, 1012. 4. 2004. 64 "Oca i sina Starovlaha linovali Muslimani, Hrvati i Slovenci!", Balkan, 27. 4. 2004.
Transformacija meunarodnog prisustva

U toku 2004. godine dolo je do znaajne transformacije meunarodnog prisustva: misija SFOR je okonana krajem godine i zamenjena snagama EUFOR. Generalni sekretar NATO Jap de Hup efer rekao je da je prostor Balkana, a posebno BiH pokazatelj transatlantskog realizma, u kome je ostvaren veliki napredak, kada se bezbedno66 moe smanjiti broj vojnika u BiH.67 7000 pripadnika evropske mirovne misije EUFOR , koji su 2. decembra 2004. zamenili trupe Alijanse, znae prekretnicu na putu BiH u EU. Evropska mirovna operacija Altea, koja pokriva 4,2 miliona itelja BiH68,(jo optereeni etnikom tenzijom, kriminalom i korupcijom), ima ambiciju da promeni image Evrope koja je kritikovana za indiferentnost rema ratu u Bosni 1992-95, koji je odneo etvrt miliona rtava i dva miliona izbeglica.69
"Pobesneli zbog Radovana", Veernje novosti, 25. 8. 2004. SAD nameravaju da u okviru novog koncepta jaanja borbe protiv terorizma zadre jednu od najznaajnijih vazduhoplovnih baza u BiH, Orao, kod Tuzle, i posle ustupanja misije SFOR u BiH snagama EU najavili su ameriki vojni zvaninici. lanovi amerikog Kongresa su izrazili veliku zabrinutost da bi BiH mogla postati sigurno utoite za radikalne islamske organizacije povezane sa al Kaidom, koja bi mogla da ih iskoristi kao bazu za teroristike operacije u Evropi i drugde. "Ameriki plan za Bosnu", Politika, 14. 7. 2004. 67 Bosna je lakmus test nae sposobnosti da krenemo prema konkretnoj saradnji. Bosna je i test za aranmane EU-NATO, koje stavljamo na snagu u okviru tzv. sporazuma Berlin plus. "Bosna je test NATO saradnje", Vesti, 9. 2. 2004. 68 Nekoliko anketa sprovedenih u BIH pokazale su da oko 70 posto mladih eli da napusti ovu zemlju a analize su potvrdile da bi uz ispunjenje tih elja i zadravanje toga trenda 2020. godine BiH imala svega jedan posto mladih. ak njih 92 posto prieljkuje reformu obrazovanja, a polovina smatra da nastavnici na njih, kao linosti ne obraaju panju, dok 95 posto mladih procenjuje da nemaju uticaja na politiku, te da u tom pogledu i ne mogu nita bitno promeniti pa otuda i podataka da 40 posto i ne izlazi na izbore. "Pogled preko granice", Politika, 31. 1. 2004. 69 "EUFOR umesto SFOR", Politika, 25. 10. 2004.
65 66
376
377

entiteta i ureenje BiH kao drave sa 12 kantona.77 Time bi se pojednostavila komplikovana administracija za iji rad je sada potrebno 60 odsto od ukupnih javnih prihoda.78 Srpska strana insistira na intenziviranju specijalnih veza izmeu RS i Srbije, kako na ekonomskom, tako i kulturnom planu79, jer su, kako naglaava premijer Vojislav Kotunica: "obiaji i tradicija deo jednog istog naroda sa dve obale Drine"80 Oseaj ugroenosti RS se konstantno podstie81, pa se i prilikom posete delegacije Ministarstva za dijasporu Vlade Srbije istie da je poloaj Srba koji u Federaciji BiH imaju status konstitutivnog naroda daleko od zadovoljavajueg, budui da su im uskraena82 neka od osnovnih ljudskih prava.83 Zvaninici RS smatraju da je uspostavljanje specijalnih veza jedno od prava koja su dobijena Dejtonskim sporazumom, a koja se nedovoljno ostvaruju. Srbija mora da vodi rauna o deavanjima u RS i da pomogne Srbima u RS, jer RS je opstala zahvaljujui pomoi s druge strane Drine.84
Revizija Dejtonskog sporazuma

Usvajanje deklaracije za preispitivanje i dopune Dejtonskog sporazuma, koja je upuena na sve vane svetske adrese, inicirali su Tadezu Mazovjecki, predstavnik UN za ljudska prava u Bosni u toku rata, i Hans Konik, bivi administrator EU za Mostar. Oni su polazili od injenice da je Dejtonski sporazum "ozvaniio posledice ekstremnog nasilja", i da je "ugraenom dvojnou" i uspostavljanjem dva entiteta i dva pravna sistema, spreava BiH da se razvije u ustavnu dravu i istinski evropsko drutvo.70 Uticajni lanovi Evropskog parlamenta su u Strazburu potpisali deklaraciju u kojoj tvrde da temeljni pravni i politiki uslovi, utvreni Dejtonskim sporazumom koe neophodni ekonomski71 i politiki razvoj te zemlje. ef delegacije za Jugoistonu Evropu u EP, Doris Pak, smatra da taj Sporazum mora biti preureen tako da se centralne dravne strukture u Bosni ojaaju samo gde je to nuno, a iskljuivo s ciljem da strukture vlasti postanu delotvornije i mnogo jeftinije. Revizija Dejtona ne moe ugroziti temeljna prava Srba ili Bonjaka i Hrvata ako se centralna drava popravi samo toliko da je to svima od koristi.72 Odreena ogranienja koja sadri sporazum, a posebno neophodnost stvaranja jedinstvene policije73, potrebno je revidirati pre no to BiH postane ozbiljan kandidat za ulazak u EU.74 Srbija, meutim, ne podrava reviziju Dejtonskog sporazuma, ve insistira na obavezujuim odredbama sporazuma za sve, i naglaava da niko pojedinano nema pravo da, bez obzira na namere, unosi nestabilnost, radikalizuje politiku javnosti. Sve to podstie otvaranje pitanja prolosti75 Bonjaka strana istie potrebu reorganizacije entiteta,76 odnosno ukidanje
"Dejton nije bio dobar", Danas, 12. 1. 2004. Zvanina stopa nezaposlenosti u BiH je 42 odsto, prisutno je nepoverenje, posebno mladih u budunost zemlje, rairena je korpucija i kriminal, koji pojaavaju oseaj nesigurnosti stanovnitva. "Dejton nije bio dobar", Danas, 12. 1. 2004. 72 Isto. 73 injenica je da je glavni tuilac Hakog tribunala, u izvetaju koji je podnela Savetu bezbednosti UN navela fundamentalne sistemske slabosti bezbednosnih struktura RS kao i struktura za sprovoenje zakona u RS poimence se MUP i Ministarstvo odbrane predstavljaju kao prepreka njenom radu. "Ne ukidam Republiku Srpsku", Nedeljni Telegraf, 15. 12. 2004. 74 Pedi Edaun: Vojska RS je pruila pomo Ratku Mladiu kada je u junu preao granicu sa SCG; on to nije mogao uiniti bez aktivnog uea Vojske i organa RS. Oni su prekrili meunarodno pravo i Dejtonski sporazum. Jedna policijska struktura u BiH je uslov iz Studije izvodljivosti. Ako se pribliavanje BiH ne desi zbog RS onda e ona biti prepreka za ulazak zemlje u EU. RS mora da odlui ta eli, korumpirane strukture, koje sada ima, ili ulazak u EU, i vladavinu prava. "RS zavisi od Dejtona", Veernje novosti, 19. 12. 2004. 75 "Vraanje prolosti", V. Novosti, 21. 12. 2004. 76 Sejfudin Toki: Ako neko ima opsesiju da RS zadri kao ekskluzivni teritorij srpskog naroda, to je neodrivo. "Evropski standardi i balkanska realnost", Danas, 28-29. 2. 2004.
70 71
77 Bivi premijer Federacije BiH Haris Silajdi se u intervjuu za BBC zaloio za izmenu Dejtonskog sporazuma koji je nazvao projektom beogradskog reima. "Silajdi za izmenu Dejtonskog sporazuma", Danas, 16. 7. 2004. 78 U osnovi te ideje je prethodno proglaenje Distrikta Brko za jedanaesti kanton. Ostvarenjem ovakve zamisli RS bi bila podeljena na dva dela. Tako ne bi moralo ni da se formalno pokree pitanje ukidanaj RS a ona bi praktino prestala da postoji, jer vie ne bi bila teritorijalna celina. Bosna bi tada imala 13 kantona deset postojeih unutar Federacije BIH, jedan bi bio Brko, a delovi RS predstavljali bi dva. "Rue RS preko Brkog", Veernje novosti, 17. 2. 2004. 79 U ast Prvog srpskog ustanka, u Dobrunu kod Viegrada u manastiru Uspenja presvete bogorodice, odrana je centralna proslava kojom RS obeleava 200 godina Prvog srpskog ustanka. Prisustvovali su prestolonaslednik princ Aleksandar Karaorevi, lanovi predsednitva BIH Borislav Paravac, predsednik RS Dragan avi i premijer Mikerevi. "Spomenik Karaoru u Dobrunu", Danas, 30. 8. 2004. 80 "Spomenik Karaoru u Dobrunu", Danas, 30. 8. 2004. 81 lanovi Inicijativnog odbora Srpskog foruma za demokratiju, jednoglasno su doneli Deklaraciju: RS je ugroena: "Dobro plaene lobistike grupe spolja i politiki centri u BiH pokuavaju da stvore atmosferu za promenu Ustava i bitno slabljenje RS. Takvi zahtevi mogu izazvati destabilizaciju ireg regiona. Zbog toga pozivamo sve meunarodne medijatore, posebno zemlje garante mirovnog ugovora, da jo jednom snano podre Dejtonski sporazum, kao i Ustav BiH koji iz njega proizilazi". "Srpska je ugroena?", Veernje novosti, 16. 2. 2004. 82 Sejfudin Toki: to se tie ljudskih prava, sama injenica da RS nikada nije uhapsila nijednog osumnjienog za ratne zloine, niti uestvovala u njihovom hapenju pokazuje pravu sliku. RS nije zavrila nijedan proces za zloine koji su se desili u toku rata. "Evropski standardi i balkanska realnost", Danas, 28-29. 2. 2004. 83 "Lo poloaj Srba u BiH i Albaniji", Politika, 17. 8. 2004. 84 Milorad Dodik: RS se nalazi u jednom nedefinisanom vakuumu gde se opstaje od danas do sutra i koja slui samo da joj Edaun prijeti. Porast kriminal, ugroena bezbjednost jasno govori o tome da smo postali teren za prljave igre vlasti Beograda i Banjaluke. "Republika Srpska je postala teren za prljave igre vlasti Beograda i Banjaluke", Danas, 12-13. 6. 2004)
378
379

dogaaja."92 Istie se neophodnost i potreba uspostavljanja paralele izmeu RS i Kosova, to znai da bi sve to se dozvoli Albancima na Kosovu93 bilo doputeno i Srbima u RS94, budui da je status RS od vitalnog nacionalnog interesa.95 To potvruje i Miroljub Labus: "Na interes je da zatitimo RS i da RS zajedno s nama bude sutra u EU. Tamo ivi milion ipo naih sunarodnika96, koji su se etiri godine rtvovali da bi iveli zajedno sa nama.97 Naa je drava upravo zbog toga to Srbima u BiH nije priznato ono pravo koje imaju svi drugi evropski narodi, stavljena pod sankcije od kojih se do naih dana nije oporavila."98
Srbi insistiraju na tome da je RS "neto to ivi, razvija se i sazreva, pokazuje se da je svrsishodna, da je donela mir. Srbi su teko prihvatili Dejton,85 a sada su najvei zatitinici tog meunarodnog dokumenta."86 Od Srbije kao garanta Dejtonskog sporazuma Srbi u RS oekuju zatitu.87 Tomislav Nikoli, potpredsednik SRS, na mitingu srpskog radikalnog saveza RS dr Vojislav eelj u Bijeljini, pozvao je na ujedinjenje RS i Srbije, iscrtavajui opet granice Velike Srbije i karakteriui BiH kao vetaku tvorevinu koja razdvaja Srbe sa obe strane Drine.88 U istom tonu Aleksandar Vui pozdravlja izjave onih srpskih politiara iz RS koji najavljuju da e u sluaju gaenja entiteta raspisati referendum o prikljuenju matici Srbiji.89 Politiari sa obe strane Drine istiu da se itav region nalazi u vrlo komplikovanoj situaciji i da su, sa jedne strane, izrazita zalaganja za nezavisno Kosovo, a na drugoj, zahtevi za ukidanjem RS.90 Upozoravaju da bi se pokuajem ukidanja nadlenosti RS stvorio novi element radikalizacije stanja u regionu, i pitanje je kako bi se sve zavrilo. Ta radikalizacija bi mogla da ima ak i onakve obrise kao na Kosovu i Metohiji,91 te da ukoliko se "od strane Bonjaka nastavi ova prljava kampanja protiv RS i svega to nosi ime srpsko, nee biti politiara u RS, ukljuujui i kljune ljude u rukovodstvu, koji e imati autoritet da spree dalji nepovoljan razvoj
85Istraivanje agencije Partner je pokazalo da je Bonjacima najvie stalo do BiH kao drave, a najmanje do opstanka RS. Istovremeno je utvreno da Srbi mnogo vie brinu za opstanak RS nego to im je stalo do BiH kao drave. "Graani najvie veruju Edaunu", Inter Nacional, 19. 2. 2004. 86 Dragan Mikerevi: "Dejton dosledno", Politika, 16. 2. 2004. 87 Udruenje Zajedno do istine: Ako ne budemo dobili podrku, ii emo najverovantije na referendum. Ako naa matica eli dobro i sebi i nama ona e nas podrati. Uostalom, re je o 1,5 miliona Srba preko Drine, a tolikog broja sunarodnika ne bi se odrekla ni mnogoljudnija drava od Srbije. "Muka nas juri iz BiH", Veernje novosti, 1. 9. 2004. 88 Krajnje je vreme da prepuste nama da mi sprovedemo ono to u ovih devet godina nismo imali prilike, da sastavimo Srbiju i Republiku Srpsku i da nikada ne zaboravite Republiku Srpsku Krajinu. Ima li lepte elje od te da ivimo u jednoj dravi? Ima li naina da ova vetaka tvorevina i kako opstane: Za sve to vreme e srpski izdajnici biti na vlasti. .. da sastavljamo gradove sa ove i one strane Drine, da imamo istu elju i isti cilj, da ovaj narod ivi isto: kad je tamo dobro, dobro je i ovde. "Sastavimo Srbiju i RS", Veernje novosti, 4. 9. 2004. 89"Tiho ukidanje" Srpske", Politika, 21. 12. 2004. 90 Na adresu zvanine Banjaluke su stigle u paketu dve vesti koje svaka na svoj nain najavljuju nestanak Dejtonskog ustrojstva BiH. Prvo je Ustavni sud BiH doneo odluku o ukidanju prefiksa srpski u nazivima 12 gradova i optina to najavljuje na svoj nain u narednom periodu brisanje i imena Republike Srpske. Druga vest govori o tome da HDZ BiH insistira na unutranjem preureenju BiH na takav nain da se prvo ukine FBiH kao entitet, a dugoronije i RS kantonizuje. "Muke s prefiksom "srpski", Borba, 30. 3. 2004. 91 Ocenjujui da e kazne Pedija Edauna izreene RS imati teke posledice, DSS navodi da je meunarodna zajednica ostala nema kada je re o izboru Ramua Haradinaja za premijera Kosova. "Srbija uzdrana", Danas, 20. 12. 2004.
Uslovi za prikljuivanje BiH evroatlantskim integracijama

Aktivnosti Visokog predstavnika u BiH, koje su dramatino doivljene sa obe strane Drine,99 bile su fokusirane na ukljuivanje BiH u evroatlantske
Dragan Kalini: "Ne igrajte se vatrom", Veernje novosti, 1. 4. 2004. Dejvid Vuji, savetnik amerike administracije: Verujem, kao i mnogi drugi u Vaingtonu, da je dolo vreme da jasno kaemo da su Srbi u RS diskriminisani i da su im uskraena ljudska prava. Mi moramo iskoristiti ono to se deava na Kosovu s pozivom Albanaca na nezavisnost, kako bismo opravdali demokratsku tenju ljudi koji u RS trae nezavisnost. "Uspee nezavisnost RS!", Inter Nacional, 16-17. 10. 2004. 94 Miroslava Mike, potpredsednik vea naroda RS: "Bio bih srean da niko, pa ni politiari iz Srbije ne smatraju RS za monetu za potkusurivanje. To je vano da se istorija ne bi lomila preko lea ovog osiromaenog i nacionalno posvaanog naroda. Ne dopada mi se ba previe to su naprasno za RS postali zabrinuti i Tadai i Svetozar Marovi, a devet godina je niko nije spominjao". "Specijalne veze sa Srbijom", V. Novosti, 30. 12. 2004. 95 ore Vukadinovi: U toku je proces tihog i kontinuiranog davljenja RS uz blagoslov meunarodne zajednice. To se dogaa uz ravnodunost i slabe proteste zvaninog Beograda. Edaun samo nastavlja ono to su pre njega inili njegovi austrijski prethodnici, da obesmiljava i ukida institucije u RS. "Tiho ukidanje" Srpske", Politika, 21. 12. 2004. 96 Dragan Mikerevi: Himna je kulturoloko, istorijsko i pitanje identiteta jednog naroda. Moje je pravo da sebi izaberem himnu koju elim i oseam svojom. Himna RS je Boe pravde. "Bie "Buk Bijela" samo moda manja", Veernje novosti, 31. 8. 2004. 97 Za nas Sarajevo nita ne znai, mnogo su nam blii Pale, Banjaluka i Beograd... Uzvikom "Ovo je Srbija", su pozdravljeni i fudbaleri SCG (utakmica izmeu reprezentacija BiH i SCG), kad su istrali na teren. Bosanci su nae fudbalere i himnu izvidali dok su srpski navijai u vreme intoniranja himne BiH pevali: "Svi ste vi Turci, a ovo je srpsko", i "Bie Bosna srce Srbije." "Divljaju horde zla i manijaci", Nedeljni Telegraf, 13. 10. 2004. 98 "Zajedno sa Srpskom u EU", Politika, 25. 12. 2004. 99 Treina stanovnika BiH ne veruje nijednom politiaru, a oni koji veruju najvie poverenja imaju u Pedija Edauna, pokazalo je istraivanje "Partnera", banjaluke agencije za ispitivanje javnog mnjenja. U istraivanju provedenom na uzorku od 1190 punoletnih graana iz oba entiteta, utvreno je da 29 odsto ne veruje ni jednom
92 93
380
381

svoje obaveze prema Hakom tribunalu.108 Pedi Edaun je insistirao da se potuju naredbe Doma za ljudska prava BiH u pogledu osnivanja Komisije za otkrivanje istine o Srebrenici. Nezadovoljan radom Komisije smenio je nekoliko meseci po njenom osnivanju, naelnika Generaltaba Vojske RS, efa Biroa za odnose sa Tribunalom u Hagu i predsednika Komisije.109 Istovremeno, Edaun je izjavio da je zadatak meunarodne zajednice, ukoliko Dom za ljudska prava zatrai formiranje Komisije za ispitivanje zloina poinjenim nad Srbima u Sarajevu, da obezbedi uslove neophodne za rad. Meutim, inicijativa110 mora potei iz RS.111
integracije i iniciranje integrativnih procesa i procesa suoavanja sa prolou u RS.100 Politiko rukovodstvo RS se opstrukcijama pokazalo se kao smetnja BiH na putu ka EU. Edaun je insistirao da se moraju potovati osnovni uslovi, a takvih je 16, kako bi se BiH pribliila EU i Partnerstvu za mir. Zbog sporog napretka u ispunjavanju 16 uslova iz Studije o izvodljivosti odloeno je poetak pregovora o stabilizaciji i pridruivanju EU.101 U tom smislu vlasti u RS moraju da uestvuju aktivno u formiranju dravne agencije za bezbednost i informacije (SIPA), u formiranju visokog tuilakog i pravosudnog saveta i veoma vanog izbora prvog ministra odbrane BIH.102 Edaun je institirao na dvosmernosti Dejtonskog sporazuma koji se na jednom nivou tie entiteta, a na drugom potrebe jaanja dravnih institucija. RS mora prihvatiti oba dela.103 Odluke o uklanjanju politikih elnika RS iz javnog ivota,104 zamrzavanju budetskog finansiranja SDS, smene 59 funkcionera zbog pomoi optuenima za ratne zloine su ocenjene kao pokuaj da se "slomi kolektivni i personalni otpor (Srba) procesu unitarizacije BiH, uini revizija Dejtona i poniti realno snaan i godinama nezamenljiv politiki uticaj koji SDS ima na budunost RS i srpskog naroda."105 Suoeni sa spremnou meunarodne zajednice da razbije mreu finansijske,106 politike i logistike podrke optuenim za ratne zloine, vlasti RS su se oorjentisale na simulaciju kooperativnosti i dobre politike volje Pokuaj hapenja hakog optuenika Milana Lukia107 u Viegradu bio je prvi ozbiljniji pokuaj vlasti RS da ispuni
politiaru u BiH. Sa 16,4 odsto glasova Edaun je na prvom mestu. "Graani najvie veruju Edaunu", Inter Nacional, 19. 2. 2004. 100 Pedi Edaun: RS za to vreme ni jednog ratnog zloinca nije uhapsila, niti je izrekla ni jednu re kritike za one ljude unutar SPC koji su javno govorili da im je dunost da tite ratne zloine. Nisu preduzeli nita ni protiv preduzea koja su pomogla ratnog zloinca. "Ovo je smrtno ozbiljna stvar", Veernje novosti, 4. 4. 2004. 101 "BiH ugroava pregovore s Evropom", Inter Nacional, 31. 3. 2004. 102 "Edaun postavio rok", Politika, 6. 2. 2004. 103 "Bez Srba nema promene Dejtona", Veernje novosti, 9. 2. 2004. 104 Predsednik SDS RS Dragan Kalini i svi lanovi Predsednitva te stanke podneli su neopozive ostavke na stranake funkcije. Takvu odluku je donelo predsednitvo SDS nakon to je razmatralo zahtev Visokog predstavnika u BiH da se Mirko arovi, jedan od podpredsednika SDS ukloni iz javnog i politikog ivota u RS i BIH. Prisiljen da se zbog afere Orao povue sa mesta lana Predsednitva BiH, arovi je podneo ostavku na mesto predsednika SDS. "Kalini i rukovodstvo SDS podneli neopozive ostavke", Danas, 12. 2. 2004. 105 "Rukovodstvo SDS podnelo ostavku", Politika, 12. 2. 2004. 106 Dragan Kalini je dodao da je na planu sardnje sa Hagom uinio to je mogao; smenjen sam i zbog kontraverznog finansijskog izvetaja meunarodnog revizora po scenariju koji je pokrenut jo od afere Orao, preko Elektroprivrede RS, pa do Telekoma Srpske, u kome osim hipoteze da SDS finansira optuene za ratne zloine nema dokaza". "Karadia uvaju bog i aneli", Veernjen novosti, 1. 7. 2004. 107 Milan Luki postao je poznat iroj javnosti nakon otmice putnika iz voza u trpcima, 1993. kada je najmanje 19 putnika, mahom Muslimana, izvedeno iz voza i
Komisija za istraivanje dogaaja u i oko Srebrenice

Vlada RS je 25. decembra 2003. godine imenovala lanove Komisije za istraivanje dogaaja u i oko Srebrenice za period od 10. do 19. jula 1995. godine. Ured visokog predstavnika i Meunarodni krivini sud u Hagu, su dobili status posmatraa. Donoenje odluke o formiranju Komisije je bilo motivisano obavezom RS da odgovori na odluku Doma za ljudska prava BiH od 3.3.2003, koja se odnosi na 49 prijave koje su podneli najblii roaci lica nestalih u Srebrenici. Prijave su podnesene protiv RS i predstavljaju deo grupe od 1800 slinih prijava112, koje su trenutno u postupku pred Domom.113 Osnivanje i rad Komisije je predstavljao prvi, makar i deklarativni pomak, da se RS suoi sa injenicom da je genocid u Srebrenici planiran sistematski i organizovano, te da
ubijeno u Viegradu. Bio je komandant jedinice Osvetnici. Bio je iste godine uhapen u Srbiji, ali je potom prebaen u RS, nakon ega ga je Karadi odlikovao. Odgovoran je i za zloin nad putnicima autobusa u Sjeverinu, 1992. za ovo delo je prole godine pred okrunim sudom u Beogradu u odsustvu osuen na 20 godina zatvora. Niz godina je proveo kao ugledni graanin Viegrada, a esto je prelazio u Srbiju. Haka optunica se bavi pokoljem nad viegradskim Muslimanima poetkom bosanskog rata. "Ko je Milan Luki", Vreme, 22. 4. 2004. 108 "Ugroena RS", Veernje novosti, 22. 4. 2004. 109 "Smenjen i naelnik generaltaba VRS", V. Novosti, 17. 4. 2004. 110 Udruenje porodica nestalih lica i gradska organizacija logoraa iz Srpskog Sarajeva podneli su tubu Ustavnom sudu BiH protiv Vlade Federacije BiH zbog krenja i povreda Evropske konvencije o ljudskim pravima, Dejtnoskog sporazuma i Deklaracije UN sa zahtevom da se obelodani sudbina nestalih Srba za vreme rata. Uz tubu su predate 63 pojedinane apelacije i zatraena odteta od 6 miliona KM. "Tubom do istine", Veernje novosti, 25. 2. 2004. 111 "Potraite svoje mrtve", Veernje novosti, 15. 12. 2004. 112 RS je naloeno da za kolektivnu dobrobit svih podnosilaca prijava i porodica rtava dogaa u Srebrenici Fondaciji uplati paualni iznos od 2 miliona KM, najkasnije do 7. septembra, te da garantuje da do 2007. godine uplati etiri dodatne godinje isplate od po 500 hiljada KM. "Od naredbe u martu do osnivanja u decembru", Danas, 13. 1. 2004. 113 "Povod 49 prijava koje su podneli najblii roaci nestalih", Danas, 16. 6. 2004.
382
383

BiH.122 U izvetaju Komisije se priznaje da je u Srebrenici likvidirano vie hiljada Bonjaka, i da su u tome uestvovale vojne i policijske snage RS, ukljuujui i specijalne jedinice MUP RS. Zbog ogranienog vremena i racionalizacije postupka, Komisija je preuzela istorijski kontekst i injenino stanje sadrano u presudi protiv Radislava Krstia.123 Komisija je 15. oktobra 2004. godine objavila "Dodatak Izvjetaju od 11. juna 2004. o dogaajima u i oko Srebrenice od 10. do 19. jula 1995." U ovom Dodatku Komisija je navela da, po njihovim nalazima, broj ubijenih u srebrenikom masakru iznosi 7000 do 8000.124 Prema dokumentima koje poseduje Komisija u ovim akcijama su uestvovale jedinice policije Srbije i Republike Srpske Krajine.125 Reakcije u Srbiji na ovaj Izvetaj su bile minimalne. Reakcije su najee bile vezane za broj rtava: da uopte nisu stradali civili126, te da suda su stradali presvueni vojnici i da niko ne pominje srpsku stranu Srebrenice.127 Izjava predsednika RS Dragana avia da je srebrenika tragedija "crna stranica istorije srpskog naroda" je tek jedan od pokuaja istorijskog redukcionizma, jer se ne pominje genocid kao planski smiljena i organizovana akcija politikog i vojnog vrha RS i Srbije. Vlada RS se odazvala pozivu naelnika srebrenike optine Abdurahmana Malkia da pomogne organizaciju obeleavanja devetogodinjice Srebrenikih stradanja. Meutim, zbog kvalifikacije da se radi o genocidu, premijer RS Dragan Mikerevi128 je odbio poziv predsedavajueg Predsednitva BiH Sulejmana Tihia da uestvuje u organizaciji129, ali je Vlada dala 50.000 KM.
"Najtei zadatak utvrivanje stvarnog broja rtava", Danas, 5. 5. 2004. "Zloin poinjen i prikrivan", Veernje novosti, 13. 6. 2004. 124 "Srebrenica od poricanja do priznanja", Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd, 2005. 125 "Vlada RS usvojila izvetaj o Srebrenici", Danas, 12-13. 6. 2004. 126 Slavko Jovii, potpredsednik Saveza logoraa RS, osporava izvetaj Komisije za istinu o Srebrenici: broj rtava je mnogo manji od 7.800 jer su na spisak stavljeni ljudi koji su poginuli na frontu i svi koji su za etiri godine rata umrli prirodnom smru. Otkriti istinu i o 1. 760 srpskih civila koji su stradali u ovom gradu. "Nisu rtve svi poginuli", Veernje novosti, 10. 11. 2004. 127 Bivi prvi sekretar misije BiH pri UN Darko Trifunovi smatra da bi nekadanji predsednik Komisije eksperata UN erif Basioni zbog zloupotrebe konanog izvetaja o zloinima u BiH koji je 1994 godine predao Generalnom sekretaru UN, trebalo da se nae na optuenikoj klupi Hakog tribunala. Basiuni je izbegao da u konani dokument, uvrsti i iscrpan izvetaj iz 1993. godine o zloinu muslimanskih snaga nad oko 1000 uglavnom srpskih civila u Srebrenici i okolnim naseljima, sa imenima izvrilaca zloina. "Pristrasni izvetaj", Glas, 7. 2. 2004. 128 Pa kakvu bi to budunost u istoj kui BiH sa Srbima trebalo graditi, ako oni budu nazivani genocidnim agresorima na svom bunjitu. "Razgovor gluvih", Politika, 11. 7. 2004. 129 U Memorijalnom centru u Potoarima kod Srebrenice je sahranjeno 338 identifikovanih tela Srebreniana koji su ubijeni u julu 1995. goidne. Meu identifikovanim telima, nalazilo se i telo jedne ene i 16 maloletnih osoba. Organizacioni
122 123
je to "simbol srpskog faizma"114 Nakon est meseci rada, Komisija je na osnovu svojih istraivanja, konstatovala da se u "Srebrenici desio zloin velikog obima". Vlada RS je izrazila spremnost da se pred lice pravde izvedu sva lica koja su poinila ratni zloin naglaavajui, da "nijedan zloin, bez obzira ko ga je poinio, ne sme proi nekanjeno".115 Vlada RS je priznala zloin velikog obima, ali ne i genocid. Predsednik RS, Dragan avi priznaje, da: "mi ne moemo manipulisati injenicama. Mislim da utvrivanje injenica na ovaj nain treba da se vri na svim lokacijama u BiH. Dolo je vrijeme da se iz jedne politike stalnog traenja ravnotee u zloinu uspostavi jedan novi politiki ambijent u BiH u traenju ravnotee u pravdi."116 Rad Komisije i istragu ometale su institucije RS, pre svih Generaltab Vojske RS i Ministarstvo odbrane.117 Istraga je ometana na gotovo svim nivoima, poto su svi, samo deklarativno podravali istragu, a ustvari pokuavali da prikriju dokumenta i informacije.118 Nakon to je Izvetaj zavren, MUP RS je visokom predstavniku BiH dostavio 16 kutija sa dokumentacijom koje sadre kljune informacije o dogaajima iz 1995. u Srebrenici.119 Neki elnici RS, koji je podrali Izvetaj, su pokazali da bi "stavljanjem take na srebrenike dogaaje"120 bio spreen dvostrani proces. Oni istiu da bi RS mogla da postavi pitanje gde su stratita Srba121 u Federaciji
Joka Fier: "Iznuena katarza", NIN, 15. 7. 2004. "Izvinjenje Vlade RS porodicama stradalih u Srebrenici", Danas, 11. 11. 2004. 116 "avi: pravda za sve", Balkan, 15. 6. 2004. 117 U istrazi se dolo do saznanja koja potvruju da RS raspolae dokumentacijom o dogaaima u srebrenikoj enklavi jula 1995. Ta tvrdnja je argumentovana injenicom da se u lokalnim odeljenjima Ministarstva odbrane u regionu istone RS i Ministarstva odbrane nalazi 118 dokumenata, za koje se do sada nije znalo, a koja govore o pripremama za operaciju Krivaja 95. Dokumenti se odnose i na prevoz zarobljenika iz enklave, raiavanje i asanaciju terena. Za sudbinu nestalih Bonjaka pored pripadnika vojske i policije, znaju i sekretar zvornikog odseka Ministarstva odbrane, naelnici vie odseka Ministarstva odbrane u istonoj Bosni, direktori preduzea, vozai autobusa, kamiona i lepera, naelnik Okrunog taba CZ u Zvorniku i optinskih odseka u istonoj Bosni, lanovi jedinica za raiavanje i asanaciju terena, od 100 do 200 ljudi. "Otkria Komisije", Glas, 17. 4. 2004. 118 "Organi RS ometali rad Komisije o Srebrenici", Glas, 17. 4. 2004. 119 "Predata dokumenta o Srebrenici", Danas, 17. 6. 2004. 120 U periodu od 10. do 19. jula 1995 u Srebrenici i njenoj okolini likvidirano je vie hiljada Bonjaka, na nain koji predstavlja krenje meunarodnog humanitarnog prava, a izvrilac je pored ostalog, preduzeo i mere prikrivanja zloina premetanjem tela. Otkrivene su 32 nove, do sada nepoznate lokacije masovnih grobnica od kojih su 4 primarne. Kljuni dan za dogaaje u Srebrenici je bio 10. juli. "Nove 32 grobnice", Veernje novosti, 12. 6. 2004. 121 Predsednica Saveza udruenja porodica nestalih i zarobljenih RS, Milijana Boji ne krije ogorenje jer nadleni u RS sede skrenih ruku, dok Federalna komisija za traenje nestalih danonono radi. "Nestala i briga o nestalima ", Veernje novosti, 16. 8. 2004.
114 115
384
385

spisak nestalih135 tokom srebrenike tragedije i navela postojanje dodatne dve grobnice, to je ukupno 34.136 Predsednica Udruenja Majke enklava Srebrenica i epa, Munira Subai najavila je podizanje tubi protiv RS i SCG za zloine poinjene u Srebrenici.137
Povodom deveteogodinjice masakra u Srebrenici, pored izjave Borisa Tadia, koja nije dobro primljenja jer je tog dana bila i njegova inaguracija, u Beogradu su se tim povodom oglasilo nekoliko NVO, kao, na primer, Centar za modernu politiku. U njihovom saoptenju se istie da "iako su neki od poinioca masakra u Srebrenici ve osueni za genocid pred Meunarodnim tribunalom za ratne zloine, glavni akteri poput Ratka Mladia i Radovana Karadia i dalje se nalaze na slobodi, ohrabreni podrkom svih onih politikih snaga, organizacija i medija koji su tada kao i danas u ime svoje vlasti pokuavali da daju legitimitet ubijanju i poreknu da se zloin ovakvih razmera uopte desio. To su upravo snage koje se i dalje obraunavaju sa svima onima koji se zalau za odgovoran pristup prema istorijskim injenicama i budunosti nae zemlje, nazadne snage koje su ubistvom Zorana inia pokuale da zaustave proces demokratizacije i modernizacije"130U mnogim izjavama je isticano da je suoavanje sa zloinima vlastitog naroda pretpostavka za suivot sa susedima i trajno uspostavljanje evropskih vrednosti i u ovom naem delu Evrope".131 Aktivistkinje ena u crnom, su na Trgu Republike u Beogradu napravile krug drei transparente koji su govorili o zloinu u Srebrenici dok je u isto vreme oko kruga bilo nekoliko desetina, uglavnom mlaih ljudi, koji su protestvovali i izvikivali imena Ratka Mladia i Radovana Karadia. ene u crnom su nosile transparente, "Zato vlasti i dalje ute", "ene u Srebrenici trae deset hiljada ubijenih i nestalih", "Amenstija za sve koji su odbili da uestvuju u ratu", "Zaborav i utanje je zloin."132 Rasim Ljaji, ministar za ljudska i manjinska prava, je 11. jula 2004. uestvovao u emisiji B92 Utisak nedelej, u kojoj je izneo da je bio impresioniran objektivnim i analitikim izvetavanjem srpskih elektronskih medija o dogaajima toga dana u Potoarima. Taj isti dogaaj je preneo i Prvi program nemake TV, sa napomenom da su Bonjaci otro negodovali zbog injenice da se upravo tog dana srpski predsednik sveano polaio zakletvu, i prikazali Tadia kako ljubi srpsku zastavu.133 Posle devet godina utanja Komisija je pronala, uz ve otkrivenu 51 grobnicu na podruju Srebrenice, jo 32 masovne grobnice.134 U Dodatku konanog izvetaja Komisija za ispitivanje dogaaja u i oko Srebrenice sainila je
Procesuiranje ratnih zloina pred bosanskim sudovima

U toku 2004. godine u BiH su obavljene ozbiljne pripreme da domae pravosue preuzme ulogu koju je do sada imao Haki tribunal. Uraeno je dosta na stvaranju adekvatnih zatvorskih i pritvorskih uslova. Sluajevi koje je Tribunal oznaio slovom A, e biti u nadlenosti ovdanjih sudova.138 Prva suenja za poinjene ratne zloine na podruju BiH, a koja su prola verifikaciju Hakog suda, nai e se pred sudom BiH i dravnim tuilatvom u 2005. godine. Re je o dva predmeta i osam optuenika koji se terete za ratni zloin na podruju Foe i Prijedora. Odeljenje za ratne zloine je poelo da preuzima predmete iz Haga i narednih godina imae ogroman zadatak. Samo u prvoj grupi predmeta, koje je Haki sud istraio i potvrdio da ima dovoljno dokaza za procesuiranje, nalazi se 600 predmeta od kojih je vei broj ve pripremljen za kantonalne sudove u Federaciji i okrune sudove u RS. U drugoj grupi ili kategoriji nalazi se oko 10.000 predmeta koje je Haki sud pregledao, ali nije dovrio istragu.139 Na podruju BiH ekshumirano je vie od 18.000 posmrtnih ostataka rtava rata, a obraene su 363 masovne grobnice s posmrtnim ostacima pet ili vie rtava. Predsednik Komisije Federacije BiH za nestala lica, Amor Maovi je precizirao da je od 18.000 ekshumiranih tela identifikovano neto vie od 10.000, dok ostale rtve ekaju na DNK analizu. Od 1996. do danas u BiH je ekshumirano vie od 3.800 pojedinanih i zajednikih grobnica, pri emu je najvea po broju otkrivenih rtava, masovna grobnica Crni vrh, u optini Osmaci, iz koje je ekshumirano 629 tela. Kada je re o SCG, ekshumacije e biti nastavljene na podruju Beograda, Zemuna, Obrenovca i u drugim mestima "u kojima su na lokalnim grobljima sahranjivane rtve dravljani BiH koje su na razliite naine dospele na tu teritoriju ili su njihova tela baena, na poetku
odbor iz Potoara procenio je da je jueranjoj denazi prisustvovalo vie od 20.000 ljudi. Meu njima su bili i lanovi Inicijative mladih iz Beograda, lanice udruenja ene u crnom iz Srbije, diplomatski kor iz BiH, i zvaninici iz oba entiteta u BiH. "Sahranjeno 338 identifikovanih rtava", Danas, 12. 7. 2004. 130 "Sahranjeno 338 identifikovanih rtava", Danas, 12. 7. 2004. 131 "Iznuena katarza", NIN, 15. 7. 2004. 132 "Incidenti bez fizikog sukoba", Danas, 12. 7. 2004. 133 "Iznuena katarza", NIN, 15. 7. 2004. 134 tampa Federacije BiH je iznela informacije o 7. 793 bonjake rtve. Sem toga, u danima posle 19. jula ubijeno je jo 938 Bonjaka, tako da na ukupnom spisku stradalih u Srebrenici, stoji 8. 731 ime. Iz Udruenja Majke Srebrenice i epe, su dostavile spise sa imenima 10.500 nestalih. "Spisak rtava dui", Veernje novosti, 18. 10. 2004.
135 Komisija za nestala lica je do sada prikupila pouzdane podatke o 1331 osobi koja se vodi kao nestala tokom dogaaja u Srebrenici. "Zasad ekshumirano osam tela", Danas, 17. 6. 2004. 136 "Sastavljen spisak nestalih u Srebrenici", Danas, 14. 10. 2004. 137 "Tuie RS i SCG", Veernje novosti, 11. 11. 2004. 138 "Sprema se "bosanski eveningen", V. Novosti, 8. 11. 2004. 139 "Hiljade osumnjienih", Politika, 14. 12. 2004.
386
387

genocid, a agresija je samo ambijent u kojem je genocid izvren."146 Ve postoji i presuda Hakog tribunala protiv generala Krstia da je bio sauesnik u genocidu u Srebrenici. Radoslav Stojanovi, sada zastupnik odbrane SCG u Hagu ocenjuje da Slobodan Miloevi nee u Hagu biti osuen za genocid, jer mu se ne moe pripisati namera da je planirao da uniti Bonjake i Hrvate u BiH u celini ili delom, i da postoji mogunost da ta presuda utie i na ovaj postupak.147 Sulejman Tihi, predsedavajui Predsednitva BiH, odluno odbacuje mogunost da BiH povue tubu za agresiju i genocid protiv SCG. "Tuba je temeljni interes drave BiH i njenih graana, kako zbog istine, pravde, prolosti, tako i budunosti. Mi odnose sa SCG moemo graditi samo na osnovu istine, a istina se upravo utvruje na Meunarodnom sudu pravde."148
rata, u Drinu i tako tu dospela."140 abac i Sremska Mitrovica jo uvek ekaju svoje istraitelje.141
Tuba pred Meunarodnim sudom pravde u Hagu

Jedanaest godina nakon podnoenja tube pred stalnim Meunarodnim sudom pravde u Hagu, poela je rasprava o tubi BiH protiv SCG za agresiju i genocid. U Beogradu je bilo je predloga da se na tubu odgovori protivtubom, uz obrazloenje da bi tek nakon to bi se suoila sa mogunou da bude optuena za nasilnu oruanu secesiju od SFRJ i prunuena na plaanje ratne odtete, vlast u Sarajevu pristala da razgovara o povlaenju tube, odnosno vansudskom dogovoru. Tuba pred stalnim Meunarodnim sudom u Hagu se koristi u dnevno politike svrhe u Srbiji, kako bi se odgovornost za agresiju i otpoinjanje rata osporila i relativizovala.142 . Tako bi se, po zamisli Beograda, dokazalo da se u BiH prvo dogodila oruana protivustavna secesija, koja je prerasla u graanski rat.143 Predstavnici srpskog naroda u parlamentu BiH nisu nikada podrali podizanje tube protiv SCG. lanovi Predsednitva iz RS i danas smatraju da je ona nelegalno podignuta.144 Nalaz komisije RS o masakru u Srebrenici je potvrda navoda koje sadri tuba BiH protiv SCG. Izvetaj prua detaljne informacije o ueu vojnih i policijskih jedinica iz Republike Srpske Krajine i Srbije. Prikupljeni su dokazi, ne samo o postojanju primarnih i sekundarnih grobnica, nego i odreeni dokumenti koji govore o ueu SCG u izvrenom genocidu u Srebrenici.145 Zastupnici BiH insistiraju na zakazivanju rasprave, dok suprotna strana trai odlaganje. Srpska strana se poziva na Dejtonski mirovni sporazum, koji ne pominje termin agresija, ve sukob, i smatra da je teko dokazati krivicu SCG. Miljenje Sakiba Softia, pravnog zastupnika BiH je: "Tuba protiv SCG je za
"Iz Bosne ekshumirano 18.000 rtava", Danas, 30. 12. 2004. "Locirane 83 masovne grobnice", Danas, 17-18. 7. 2004. 142 Darko Trifunovi, strunjak za meunarodno krivino pravo: "Muslimani su nas pred stalnim Meunarodnim sudom pravde tuili za genocid. Jeste, oni su od tog suda traili da donese odluku kojom bi se SRJ tj. Srbi spreili da dalje vre genocid. Znai imamo faktiku situaciju gde oni koji su odgovorni za genocid, muslimani, tue rtve tog genocida. Nas je tuila tzv. Muslimansko-hrvatska federacija, a sada se odjednom pojavljauje BiH kao nosilac tog akta. To predstavlja nasilje nad pravdom. Ta federacija danas ne postoji, postoji drava BiH. Oni nemaju, kako pravnici kau, aktivnu legitimaciju. Znamo da se Srbi u RS protive toj tubi i pruaju podrku SCG. Takva logika vlade u Sarajevu bi mogla da dovede do situacije da svaki graanin SCG plati po 100.000 eura svakom stanovniku BiH". "Za ruenje kula u Njujorku obuavani u Bosni", Svedok, 4. 5. 2004. 143 "Sarajevski i tuzlanski masakr Srba", Ogledalo, 17. 11. 2004. 144 "Softi: BiH e dobiti spor", Danas, 24. 8. 2004. 145 "Ahmi: genocid nad Bonjacima", Politika, 17. 6. 2004.
140 141
Povratak izbeglica
Jedan od pokazatelja pomaka u odnosima SCG i BiH je i proces povratka izbeglica koji se ocenjuje kao pozitivan149. Ministarstvo za dijasporu Vlade Srbije stalno istie da Srbi u Federaciji BiH ine samo oko 5 odsto stanovnitva. Najvei pozitivan pomak uinjen je u povratku imovine Srbima, koja je u 90 procenata vraena vlasnicima. Meutim, predstavnik Ministarstva za dijasporu u Srbiji istie da "Srbi prodaju imovinu ili zbog psiholokih pritisaka, ili zbog nemogunosti odrivog povratka, jer teko dolaze do radnog mesta." On smatra da je uinjen napor da se konkretnije regulie oblast socijalne zatite. U Sarajevu je potpisan administrativni sporazum, kojim se konkretizuje primena ranije ve potpisanog Sporazuma o socijalnoj zatiti izmeu dve zemlje, koji se konkretnije bavi nainom ostvarivanja prava na penziju, zdravstvenu zatitu, invalidninu, deiji dodatak. Budui da Srbija RS vidi kao deo jedinstvenog etnikog, ekonomskog150 i kulturnog prostora151, predstavnik srbijanskog Ministarstva
"Softi: BiH e dobiti spor", Danas, 24. 8. 2004. "Odustati da bismo opstali", Veernje novosti, 25. 8. 2004. 148 "BiH nee povui tubu protiv SCG", Nacional, 7. 9. 2004. 149 Ohrabrujui podatak UNHCR-a da se vratilo njih vie od million tri etvrtine u bonjako-hrvatsku federaciju, ostatak u RS, dopunjuje i onaj da je od kraja rata u BiH upumpano vie od pet milijardi dolara. Zvanina nezaposlenost oko 40 odsto, gorui je problem; proseni dohodak po stanovniku 1540 dolara godinje. "EUFOR umesto SFOR", Politika, 25. 10. 2004. 150 Dragan Mikerevi: To je jedinstveno privredno tkivo, sa komplementarnim industrijama. Naslonjeni smo jedni na druge. "Bili smo pred bankrotom", Veernje novosti, 6. 9. 2004. 151 Vuk Drakovi: Ukoliko bi ljudi iz privrede, kulture, biznismeni iz SCG i BiH saraivali onako kako danas, naalost veoma dobro sarauju kriminalci sa obe strane Drine, nae perspective ulaska u Evropu mogle bi biti zaista velike. "Hag nacionalni interes", Veernje novosti, 8. 6. 2004.
146 147
388
389

Rudog, odnosno Priboja. Bosanska strana insistira da se sporazum potpie u okviru sadanjih granica. Komentariuu neuspeh potpisivanja meudravnog sporazuma o razgranienju Sulejman Tihi je rekao: "Istrajavaemo na sporazumu o sadanjim granicama, a kada ga potpiemo videemo da li emo uopte pristati na razmenu teritorija, odnosno da li emo moda traiti Boku Kotorsku."157 Ova izjava je izazvala razliite reakcije, ali je odmah usledio demanti na temelju loe interpretacije, budui da BiH nikada u istoriji nije imala teritorijalnih pretenzija, a pogotovo ne sada i prema svojim susedima.158 Do dogovora se moe doi na temelju pune ravnopravnosti obe strane, i Srbija se oigledno teko miri sa injenicom da ne moe da iscrtava sopstvenu kartografiju bez saglasnosti BiH.159
inicira i organizovanje popisa stanovnitva u RS, kako bi se pokazalo da je RS vie multietnika od Federacije BiH, kao i da se pokrene incijativa da dijaspora pomogne finansiranje u cilju pomoi razvoja malih i srednjih preduzea.152 Ugovor o slobodnoj trgovini izmeu Srbije i BiH stupio je na snagu 1. aprila, 2004, kao rezultat dogovora zvaninika Srbije i BiH. Postignut je dogovor da se bre zajedniki radi na usvajanju sertifikata i standarda koji prate primenu Ugovora o slobodnoj trgovini.153 Razgovori su pokrili konkretne oblasti saradnje od energetike do saobraaja i turizma.154 Veina proizvoda koji su u ponudi RS potiu iz SCG, dok u junim delovima Federacije najvei deo robe dolazi iz Hrvatske. Poslovni ljudi u bosanskim entitetima kau da im nije u ekonomskom interesu da trguju jedni s drugima, jer moraju da plaaju visoke takse i prolaze kroz komplikovanu administrativnu proceduru koja u konanom ishodu podie cenu robe. Za njih je daleko profitabilnije da uvoze proizvode iz susednih zemalja, poto je Bosna sa njima potpisala sporazume o slobodnoj trgovini.155
Vojni stanovi
Vlada Federacije je u martu 2004. uputila u parlamentarnu proceduru Zakon o prodaji stanova kojim je predloila da bivim oficirima JNA, koji su izvan BiH, rei stambeno pitanje. Kako stanovi ne mogu biti vraeni, bez obzira na to to su 1991. godine u BiH izvrili otkup, vojnim liocima bi se vratio novac dat za otkup s kamatom.160 Dom naroda parlamenta Federacije BiH prihvatio je izmene Zakona o prodaji stanova prema kojima e bonjako hrvatski entitet zadrati 1500 stanova oficira i vojnih slubenika bive JNA. Umesto prava na vraanje stana, njima se nudi naknada u sertifikatima u iznosu koji odredi vlada, odnosno parlament, koji je i doneo ove zakonske odredbe. To pravo, prema predvienom zakonu, ne bi imala ona lica koja su reila stambeno pitanje u susednoj dravi.161 Bez obzira to su ti stanovi jo pre rata postali privatno vlasnitvo, ratna vlast u Sarajevu je smatrala da oni po automatizmu prelaze u posed novoformirane drave i dodeljivala ih borcima, porodicama poginulih. Formiranjem vlasti Federacije i Ministarstva odbrane, ratne odluke su uglavnom potvrene. Meunarodni zvaninici insistiraju da svako ima pravo da se vrati na svoje, te se to odnosi i na vojne stanove. Vlasti Federacije su izbegavale da ih vrate, uz obrazloenje da je to jedini nain da se smeste bivi
Dravna granica izmeu SCG i BiH

Na Meudravnom savetu SCG i BIH postignut je dogovor da se pripremi predlog sporazuma o granici izmeu dve drave (rok est meseci) i predloe mogue solucije za korekciju granine linije. Meudravna diplomatska komisija za dravnu granicu SCG pokuava nametnuti razmenu teritorija kao preduslov za potpisivanje ugovora o granici. SCG predlog o razmeni teritorija na dravnoj granici pravda poveanjem funkcionalnosti granica. Safet Halilovi, ministar civilnih poslova BiH, tvrdi da je zvanini Beograd kriv to ugovor o granicama izmeu dve susedne drave nije potpisan. Ne postoji pravni okvir na temelju kog bi dolo do razmene teritorija,156 tek nakon potpisivanja i ratifikovanja ugovora o granici mogli bi poeti razgovori o razmeni. Beograda uporno blokira potpisivanje Sporazuma o graninim prelazima, pograninom saobraaju i pojednostavljenju reima prelaska dravne granice kod
"Lo poloaj Srba u BiH i Albaniji", Politika, 17. 8. 2004. "Labus: budunost Dejtona zavisi od volje tri naroda", Danas, 16. 3. 2004. 154 Isto. 155 "Objedinjavanje trita", Reporter, 22. 9. 2004. 156 Od etiri sporne granine take, dve se nalaze u toku reke Drine. HE Zvornik pripada Srbiji, ali je granica deli na dva dela, srpski i bosanski. Predloeno je da se granica sa srpske strane pomeri prema bosanskoj obali kako bi se itava HE nala na teritoriji Srbije. Slino je i sa HE Bajina Bata, iji se generatori nalaze u BiH. Pruga Beograd Bar jednim delom, oko 10 km, od Jablanice do trbaca prolazi teritorijom BiH, uglavnom tunelom Gole. Predloeno je da se granina linija povue du pruge kako vozovi ne bi putovali kroz stranu dravu. etvrto sporno mesto je "bosansko ostrvo" kod Priboja.
152 153
"Tihi trai Boku", Veernje novosti, 15. 9.2004. "Pogrena interpretacija izjave o Boki Kotorskoj", Danas, 16. 9. 2004. 159 Mladen Ivani: SCG imaju potrebu da se na pojedinim dijelovima, zbog sudbine i egzistencijalnog pitanja pojedinih mjesta i pruge Beograd-Bar ispravi granina linija., a mi emo to podrati na svim lokacijama gdje nama ne predstavlja problem.. Teritorijalna pomeranja bi se izvela po principu i sasvim jednostavno jedan kvadratni kilometar jedne strane zamijeniti za isti prostor druge strane i pria bi bila zavrena". "Mladen Ivani: Tihi je izneo glup stav o Boki Kotorskoj", Danas, 17. 9. 2004. 160 "Stanovi", Glas, 31. 3. 2004. 161 "Prisvajanje 1500 stanova bive JNA", Politika, 21. 9. 2004.
157 158
390
391
borci, socijalno ugroene porodice, i oficiri Armije BIH.162 RS se poziva na to da je starim vlasnicima, pa i vojnim licima sa podruja Federacije i bive zajednike drave, stanove vratila.Oni insistiraju na tome da se ne radi o stanarskom pravu, ve o povraaju legalno kupljene, tj. privatne imovine, te ceo sluaj treba posmatrati u skladu sa Poveljom o zatiti ljudskih prava.163
Makedonija: Politika posredstvom crkve

Makedonija u srpskom nacionalnom projektu predstavlja vanu teritoriju koje se srpski nacionalisti jo nisu odrekli. Naprotiv, ya nju se jos racuna kao na ''srpsku'', pre svega, preko aktivnosti Srpske pravoslavne crkve, koja ne priznaje autokefalnost Makedonske pravoslavne crkve. Tako je spor Makedonske pravoslavne crkve i Srpske pravoslavne crkve dominirao u srbijansko-makedonskim odnosima. Tenja SPC da sopstvene politike aspiracije realizuje u "junoj Srbiji", negirajui identitet makedonske drave i makedonskog naroda1 se oituju i u proglasu kojim je grupa od 30 monaha MPC proglasila da stupa u redove autonomne Ohridske arhiepiskopije, pod patronatom SPC, naputajui "raskolniku MPC".2 Monahe je policija iselila 11. januara iz konaka etiri manastira, budui da su se prikljuili autonomnoj Ohridskoj arhiepiskopiji egzarha, mitropolita veleko povardarskog Jovana (Vranikovskog). Iseljeni monasi su spremni da pokrenu sudski postupak, budui da je iseljenje izvreno, po njihovim reima, bez sudskih naloga i zakonskog otkaznog roka od 15 dana. U sudskom postupku (postupci su pokrenuti pred osnovnim sudovima u Skoplju, Prilepu i Resenu) e se utvrditi da li je bilo pravne osnove za privremeno liavanje slobode.3
Osnivanje Ohridske arhiepiskopije

Formiranjem Sinoda Ohridske arhijepiskopije praktino je stvorena jo jedna crkva u Makedoniji, pod direktnim patronatom SPC, koja je nastavila da
1 Branko Crvenkovski: "Pravoslavne crkve postoje i deluju kao nacionalne crkve. Ako za Srbiju nije sporno da postoji makedonski narod i makedonska drava, onda zaista nije jasno zato se ne prizna da taj narod ima i svoju crkvu.", "Skoplje se ne plai nezavisnog Kosova", NIN, 18. 11. 2004. 2 David (Ninov), iguman manastira Treskavec: "itav ugled crkve, policije, drave i naroda strada zbog nekoliko duhovnih invalida u Sinodu tzv. MPC, koji ive na znoju obinog radnika.", "Uspostavljanje zakonitog stanja", Ogledalo, 18. 2. 2004. 3 "U elije preko suda", Veernje novosti, 15. 2. 2004.
Osnovni argument za neispunjavanje obaveze o povraaju tue imovine, Ministarstvo odbrane i vlada Federacije nalaze u injenici da su vojna lica JNA koja su se 19. maja 1992, nala u oruanim snagama novonastalih drava, dakle izvan BiH, tamo verovatno i reili svoje stambene probleme te se u tom smislu ne mogu ni smatrati izbeglicama. Ovaj generalni stav odnosi se i na oficire koji su ostali u Vojsci RS, koja se inae ne tretira kao strana vojska. "Prodaja tue imovine", Politika, 12. 6. 2004. 163 Isto.
162
392
393

Makedoniji. Ova presuda potvruje da se u Makedoniji nastavlja jo suroviji progon za verska ubeenja i opredeljenja, na direktnu tetu dostojanstva makedonske drave i njenog meunarodnog ugleda."12 Osim zvaninih protesta SPC i patrijarha Pavla, koji su presudu doiveli kao atak ne samo na SPC ve "i na Pravoslavnu crkvu uopte i njeno poniavanje"13, orkestriranim protestima iz Srbije su se pridruili UNS (Udruenje novinara Srbije) povodom sluaja Mie Vujovia, glavnog urednika beogradskog asopisa Princip, koji je postao persona non grata u Makedoniji. Oni su zahtevali od predsednika Makedonije Branka Crvenkovskog da se lino zauzme i sprei "niim opravdanu diskriminaciju profesionalnih prava beogradskog novinara."14 Ruenje bespravno podignutog crkvenog objekta, manastirskog kompleksa ,,Sv. Jovana Zlatoustog'' Ohridske arhiepiskopije u selu Niopolju, ocenjeno je u srbijanskoj tampi kao "skandalozna doslednost makedonskih vlasti", jer je na temelju reenja Republikog graevinskog inspektorata iz resora Ministarstva transporta i veza, hram sruen pod reflektorima. Ministar za dijasporu, Vojislav Vukevi je naglasio da je postupak makedonskih vlasti "grubo naruavanje verskih sloboda vernika SPC,15 meu kojima je najvie Srba."16 U kampanju orkestriranih napada na MPC ukljuila se i Mitropolija crnogorsko-primorska, koja je izdala saoptenje povodom pokuaja zaustavljanja episkopa Irineja na graninom prelazu Tabanovce. U Makedoniji je na snazi zakon, prema kojem licima koja nose sveteniku mantiju nije dozvoljen ulazak u zemlju. Ignoriui odredbe ovog zakona, episkop Irinej zvaninik SPC, postaje akter incidenta kojim su vlasti u Makedoniji (skopljanska vrhuka)17 optuene "na neodrivost diskriminatorskih postupaka"18 Imajui u vidu veoma nenaklonjeno okruenje prema makedonskoj dravi, Makedonija je u toku 2004. godine pokrenula inicijativu za lanstvo u NATO19 i u EU.20 Ameriki Kongres je usvojio Rezuluciju podrke Makedoniji
12 Ivan Stoilkovi: ""2001. godine postajemo konstitutivni narod u Makedoniji. Srbi su poslanici u Sobranju, dobijaju znaajna mesta, kao to je mesto zamenika ministra za transport i saobraaj, postaju gradonaelnici u dve optine." "Srbima u Rumuniji dobro, u Makedoniji moe i bolje", Svedok, 25. 5. 2004. 13 "Zaustavite gaenje verskih prava", Politika, 25. 8. 2004. 14 "Novinar opasan kao divizija", Politika, 20. 9. 2004. 15 Miodrag Jaki, pomonik ministra za dijasporu: Prema poslednjem popisu iz 2003. godine u Makedoniji je 36.000 Srba, ali srpske organizacije nisu priznale taj popis. Oni tvrde da ih sigurno ima 45.000, a verovatno i svih 60.000. Najvie se Srbi ale na nedostatak udbenika i knjiga. "Srbima u Rumuniji dobro, u Makedoniji moe i bolje", Svedok, 25. 5. 2004. 16 "upali i temelje hrama", Veernje novosti, 18. 10. 2004. 17 "Skoplje diskriminie pravoslavne svetenike", "Politika", 22.10.2004. 18 Isto. 19 Vie od polovine Makedonaca veruje u strateko partnerstvo sa Amerikancima, a 70 posto graana daje podrku zemlji za lanstvo u NATO, pokazalo je istraivanje javnog mnenja. Istraivanje o reformama u oblasti odbrane sproveo je u januaru Centar
"dela uz boju pomo."4 Mitropolit Jovan, egzarh patrijarha srpskog za autonomnu Ohridsku arhiepiskopiju, je jedini arhijerej MPC koji se na poziv patrijarha srpskog Pavla, nakon neuspeha Nikog sporazuma izmeu SPC i MPC, pre dve godine vratio u kanonsko jedinstvo sa Srpskom patrijarijom. No, njegovo delovanje se ubrzo okonalo sudskim epilogom, budui da je optuen od sudskog vea Osnovnog suda u Bitolju na godinu ipo dana zatvora, zbog kako je navedeno u presudi, "izazivanja nacionalne i verske mrnje, razdora i netrpeljivosti."5 SPC se postavlja ne samo kao ravnopravan, ve i kao politiki inilac koji je u poziciji da postavlja uslove Vladi Makedonije, i u tom smislu patrijarh Pavle je dolazak makedonske dravne delegacije u manastir ,,Prohor Pinjski'' na Ilindan uslovio, izmeu ostalog i "prestankom progona kanonske jerarhije Ohridske Arhiepiskopije, njenog svetenstva, monatva i vernika."6 Zvanini Beograd je preko saoptenja Ministarstva vera upozorio vlasti u Makedoniji da "njihovo meanje u kanonska prava SPC optereuje meudravne odnose7 Srbije i Makedonije"8. Ministarstvo vera Republike Srbije je ocenilo da su razlozi za osudu mitropolita Jovana "nerazumljivi, neubedljivi i neprihvatljivi", istiui da su "naa oekivanja jo jednom cinino i brutalno izigrana."9 Informativna sluba SPC je prenela saoptenje Ohridske arhiepiskopije da je "biva jugoslovenska Republika Makedonija daleko od Evrope, a jo dalje od hrianske svesti.10 Makedonsko drutvo nije bilo, a kako je krenulo, nee nikada biti demokratsko."11 Patrijarh Pavle se pismom obratio makedonskom predsedniku Branku Crvenkovskom kojim je apelovao da upotrebi sva svoja ovlaenja i autoritet kako bi se zaustavilo "gaenje elementarnih ljudskih i verskih prava u
"Spaljena porodina kua mitorpolita Jovana", Politika, 21. 2. 2004. "Odbrana ulae albu", Danas, 20. 8. 2004. 6 Isto. 7 Meudravne odnose nije opteretio sluaj biveg efa makedonske carine Dragana Daravelskog, koji u Makedoniji optuen za proneveru dravnog novca, utoite pronalazi u Srbiji, ekspresno postavi dravljanin SCG. Pretpostavlja se da je otetio dravu Makedoniju za dva ipo miliona eura. Meutim, iako uhapen u Beogradu, osloboen je ekstradicijskog pritvora jer se ispostavilo da je dravljanin SCG. "Potraga za makedonskim Kertesom", NIN, 15. 7. 2004. 8 "Skoplje daleko od Evrope", Danas, 23. 8. 2004. 9 "Izigrana i dobra volja", Veernje novosti, 21. 8. 2004. 10 Ivan Stoilkovi, predsednik Demokratske partije Srba u Makedoniji: "Tretman Srba je sve bolji. Na politiki rejting raste svakog dana. Izborili smo se da budemo zastupljeni u svim organima dravne vlasti. U Sobranju, vladi i u svim dravnim institucijama po horizontali i vertikali, ukljuiv MUP i Armiju Makedonije. Malo smo nezadovoljni kada je re o zastupljenosti Srba u dravnoj administraciji, ali i tu se stanje popravlja zahvaljujui finansijskim krugovima EU. Svi Srbi u Makedoniji ako ne sa oba, onda jednim okom gledaju u Beograd. " "Srbima u Rumuniji dobro, u Makedoniji moe i bolje", Svedok, 25. 5. 2004. 11 "Skoplje daleko od Evrope", Danas, 23. 8. 2004.
4 5
394
395

veini. Vlada je preloila formiranje 62, umesto dotadanje 123 optine; no kao problem se javilo utvrivanje granica Struge, Kieva i ucrtavanje nove mape Skoplja (politike partije Albanaca su zahtevale jednu od devet skopskih optina, Kale, time to bi se gradskom podruju prikljuile i etiri ruralne optine, kako bi dobili slubenu dvojezinost). Lokalni izbori su bili planirani za poetak oktobra,25 kada je Makedonija trebalo da dobije novi institucije lokalne vlasti.26 Kompromisni dogovor vladajuih stranaka makedonskog i albanskog politikog bloka o usvajanju predloenog paketa zakona za decentralizaciju i novu organizaciono-teritorijalnu podelu, prihvaen je na sednici vlade Harija Kostova, a u zajednikom saoptenju predstavnika SAD, OEBS, EU i NATO u Skoplju, pozdravljena je odluka vlasti u Skoplju, uz sugerisanje aktivnosti na ubrzanju procesa parlamentarnog usvajanja paketa zakona o decentralizaciji.27 Kao izraz graanske neposlunosti Krizni tab za spas Struge je proglasio Struke veeri otpora. Iritirani izjavom predsednika Branka Crvenkovskog da postoji strah od zajednikog ivota sa Albancima,28 tridesetak politikih stranaka, NVO i intelektualaca potpisao je Deklaraciju protiv vladinog projekta o decentralizaciji zemlje, traei povlaenje vladinog predloga, odlaganje decentralizacije i odravanje lokalnih izbora prema staroj zakonskoj regulativi.29 Od strane Svetskog makedonskog kongresa pokrenuta je akcija prikupljanja potpisa za odravanje referenduma o teritorijalnoj podeli zemlje. Budui da je prikupljeno 185.000 potpisa graana, makedonski parlament je raspisao referendum koji je odran 7. novembra. Ne negirajui demokratski znaaj referenduma, politike partije Albanaca ukazuju na mogui negativni rasplet, kojim bi se potvrdila strepnja da nema zajednikog ivota sa Albancima. Lider Demokratske partije Albanaca Arben Daferi, jedan od potpisnika Ohridskog mirovnog sporazuma, ocenjujui da Albanci u Makedoniji nemaju sva zakonska prava, najavljuje mogunost organizovanja svog referenduma o autonomiji.30 Pored politikih lidera albanskih politikih
za prikljuenje Alijansi. Osim SAD, Turska i Holadnija (kao predsedavajui EU) su takoe podrale lanstvo Makedonije. Makedonija je inicirala i zajedniku medijsku kampanju Jadranske grupe, da se u Skoplju formira regionalni trening centar za odnose sa javnou uz pomo i saradnju vajcarske.21 Makedonija je tokom prole godine imala obavezu da popuni upitnik EU od oko 3000 pitanja o politikom, ekonomskom i socijalnom stanju u zemlji.22 U tradicionalnom obraanju predsednika republike u parlamentu, Branko Crvenkovski je ocenio da e iduih 12 do 18 meseci biti odluujui za proces makedonske evrointegracije i pozvao je sve intelektualne potencije da se zajedniki usmere u tom pravcu. U 2006. ef drave oekuje da Makedonija postane kandidat za lanstvo u EU i da dobije poziv NATO da se prikljui Alijansi. U Makedoniji nema vie stranih vojnika, meuetniki odnosi se stabilizuju i pored tekoa i problema i obnavlja se meunarodni kredibilitet drave. Pozvao je vladu da uvrsti u politiku agendu zakone koji e regulisati upotrebu simbola etnikih zajednica, kao i upotrebu jezika kako bi se smanjili rizici i odstranile frustracije u sferi meuetnikih odnosa, jer temelji stabilnosti Republike Makedonije i njene budunosti jesu dobri meuetniki odnosi.23
Teritorijalna podela
Paket zakona o decentralizaciji i teritorijalnoj podeli predstavlja set od etrdesetak vanih zakona kojim treba teritorijalno da se reogranizuje drava, a obaveza donoenja ovih zakona je utvrena Ohridskim sporazumom zakljuenim u vreme krize 2001. godine. Ovim setom zakona prenosi se vie ingerencija na lokalni nivo i definie upotreba albanskog jezika24 kao drugog administrativnog jezika u optinama u kojima je albansko stanovnitvo u
za etnika i bezbedonosna pitanja pri Institutu za socioloka i politiko-pravna istraivanja. 35 odsto ispitanih smatra da e lanstvom u Alijansi zemlja sauvati teritorijalni integritet i suverenitet. Strateko partnerstvo Makeodnije sa SAD podrava 53 odsto stanovnika, a negativno je odgovorio 31 procenat ispitanih. "Makedonske evrointegracije", Glas, 31. 1. 2004. 20 Makedonija je bila spremna da podnese zvanini zahtev za lanstvo (obeana je podrka Francuske) u EU, 26.02. u Dablinu, meutim pogibijom predsednika Makedonije Borisa Trajskovskog je odloena procedura. 21 "Diplomatska ofanziva", Politika, 11. 06. 2004. 22 Politika: "Pribliavanje uniji", 19. 5. 2004. 23 "Idua godina presudna za Republiku Makedoniju", Politika, 23. 12. 2004. 24 Prema Ustavu, makedonski jezik je slubeni jezik u celoj dravi, ali je u optinama u kojima neka druga nacionalnost ini vie od 20 odsto stanovnitva dozvoljena dvojezinost. Zbog Predloga zakona o teritorijalnoj podeli, u Makedoniji je organizovano etrdesetak referenduma na kojima su se graani izjanjavali protiv pripajanja nekih optina ili davanja samostalnosti drugima. "Teki pregovori u Skoplju", Danas, 13. 7. 2004.
25 Opozicija smatra da je u pitanju ovladavanje teritorijama na etnikoj osnovi, a ne reorganizacija drave za bolji ivot graana, da se ne radi o demokratiji nego o etnikim deobama zemlje i dugoronoj destabilizaciji i dezintegraciji drave. "Crtai granica", Politika, 14. 6. 2004. 26 "Demokratizacijom blie oveku", Politika, 10. 6. 2004. 27 Vlade Popovski, profesor Pravnog fakulteta u Skoplju: "Razdvajanjem Makedonije u lokalnoj samoupravi etnikim linijama, moe se stvoriti baza da se u narednih 5-6 godina postavi pitanje jedne administrativne samouprave ili kantona, ukrupnjavanja lokalne samouprave po etnikoj liniji. To je samo po sebi federalizacija, ili izdvajanje, to znai da vladin predlog moe biti baza za tee naruavanje unitarnog karaktera drave i njene celovitosti." "Put za cepanje Makedonije", Veernje novosti, 17. 7. 2004. 28 "Sruke noi otpora", Politika, 20. 7. 2004. 29 "Makedoniji preti teritorijalna podela", Politika, 21. 7. 2004. 30 "Albanci se otcepljuju", Veernje novosti, 25. 8. 2004.
396
397

decentralizaciji i teritorijalnoj podeli, nije reagovala. Makedonski model reavanja meuetnikih odnosa, potujui prava svih manjinskih grupa, 38 moe da se usvoji kao prihvatljiva metodologija koja bi olakala i da se na Kosovu uspostavi "pravni poredak i izgrade institucije koje tite takav poredak"39, umesto to se iz Beogradu alju pretee poruke da e nezavisno Kosovo dovesti do raspada Makedonije. Sa druge strane, makedonska politika elita smatra da ne moe biti makedonske vlade bez Albanaca i da je neophodno integrisati ih u dravne institucije i sve forme drutvenog ivota. Sam predsednik Branko Crvenkovski se zalae za emancipaciju Albanaca putem edukacije, kulture, medija i oblikovanja institucija na multietnikoj osnovi policija, vojska, diplomatija, javna administracija.40
partija i vladajui Socijaldemokratski savez je odluio da ne podri referendumsko pitanje, budui da je model teritorijalne organizacije koji je predloen ovim zakonom jasna politika ponuda o jedinstvu i integritetu drave i o njenom evropskom prosperitetu, kao i garancija zajednikog ivota svih etnikih zajednica.31 Dravni sekretar u britanskom Ministarstvu spoljnih poslova Denis Mekejn pozvao je graane Makedonije da bojkotuju referendum, ocenjujui da je on suprotan Ohridskom sporazumu i da e njegov eventualni uspeh vratiti Makedoniju u prolost.32 Albanski parlament je apelovao na graane Makedonije da ne uestvuju na referendumu, istakavi da je cilj referenduma da se blokira zakonsko pravo etnikih Albanaca za veu autonomiju i da bi se izjanjavanjem veine biraa protiv decentralizacije vlasti ugrozile mir i stabilnost u regionu. Albanski premijer Fatos Nano je upozorio da referendum ugroava koegzistenciju Albanaca i Makedonaca i da bi graansko da, ideji opozicije moglo da zaustavi integraciju i kooperaciju u regionu.33 Po reima Havijera Solane, decentralizacije je kljuni faktor sprovoenja Ohridskog sporazuma, koji je presudan za ulanjenje Makedonije u EU.34 Referendum o teritorijalnoj reorganizaciji Makedonije nije uspeo, jer na referendum nije izalo potrebnih 50 odsto graana sa pravom glasa. Prema podacima nevladine asocijacije MOST na referendum se odazvalo 26,3 odsto biraa.35 Nekoliko dana pre referenduma, 4. novembra, SAD donose odluku o priznanju Makedonije pod njenim ustavnim imenom Republika Makedonija, usprkos injenici da u UN jo uvek traju pregovori Skoplja i Atine, budui da Atina smatra da je ime Makedonija deo grkog istorijskog naslea. Ameriki dravni sekretar Kolin Pauel je izjavio da je cilj Vaingtona da nagradi Makedoniju i oslabi poziciju "makedonskih nacionalista" koji su inicirali referendum.36 Portparol Stejt departmenta Riard Bauer je kazao da su odlukom o priznavanju Makedonije pod njenim ustavnim imenom "graani te drave primili poruku da SAD podravaju multietniku i demokratsku Makedoniju u postojeim granicama. Nadamo se da su graani primili tu poruku i da je to uticalo na njihovu odluku da nastave kurs Ohridskog sporazuma."37 (''Vaington i Brisel hvale Skoplje'', Danas, 10. 11. 04) Kurs Ohridskog sporazuma kao garancija zajednikog ivota, multietnike i demokratske sredine i evropskog prosperiteta je poruka na koju srbijanska politika elita, pratei deavanja oko usvajanja seta zakona o
"Put u budunost ili u prolost", Politika, 9. 10. 2004. "Denis Mekejn pozvao na bojkot", Politika, 27. 10. 2004. 33 "Poziv na bojkot referenduma", Politika 4. 11. 2004. 34 "Referendum usporava reforme", Politika, 10. 9. 2004. 35 "Neuspeh referenduma", Danas, 8. 11. 2004. 36 "Neoekivano mali odziv", Danas, 8. 11. 2004. 37 "Vaington i Brisel hvale Skoplje", Danas, 10. 11. 2004.
31 32
38 Makedonska javnost dobila je jo jedan novi list. Pogled je prva novina na srpskom jeziku u Republici Makedoniji. Re je o meseniku na 64 strane. List e tretirati aktuelna pitanja koja su od interesa srpske etnike zajednice u Makedoniji, "Pogled na srpskom jeziku ", Politika, 5. 6. 2004. 39 Branko Crvenkovski: "Skoplje se na plai nezavisnog Kosova", NIN, 18. 11. 2004. 40 "Mlad, a ve star", Politika, 5. 5. 2004.
398
399
VIII
400
401
Mediji: Nepromenjena matrica

Zakljuci
Analiza medija u Srbiji ukazuje da se nije odustalo od iluzije o ujedinjenju srpskih zemalja i koncepta sprske nacije kao "prirodne zajednice". Iako je taj projekat de facto poraen, kroz medije se sugerie da je taj cilj samo odloen tako to se opstaje na istoj politikoj propagandi, stereotipima, obrazovanju, nauci i kulturi koji interiorizuju tu ideologiju. Suoavanje s ratnom prolou i politikom i moralnom odgovornou za rat, kao jedan od vanih procesa u okviru tranzicije drutva, nije ozbiljna tema ni u jednom mediju. Naprotiv, preovlauje relativizacija ili ignorisanje prolosti. Tako mediji odravaju kontitunitet sa vremenom Slobodana Miloevia. Oni nisu faktor promena, ve samo teren za rehabilitaciju starog reima i njegovu normalizaciju. Uticaj lobija antihakog i mafijakog, kao i ljudi iz Miloevievog okruenja na medije i dalje je veoma snaan to se vidi u ureivakim konceptima. U tom smislu treba posmatrati i netransparentnost vlasnike strukture veine tampanih medija u Srbiji. Neki mediji su samo produena ruka, ili neka vrsta biltena pojedinih slubi koji preko njih ire glasine i prave afere. Nakon 5. oktobra nije bilo pokuaja preoblikovanja javnog mnjenja. Javno mnjenje kreirano kroz nacionalistiku propagandu jo krajem osamdesetih i poetkom devedestih pertificirano je. Stoga su dovoljne vrlo kratkotrajne nacionalistike kampanje da oive stari animoziteti prema susedima i prema manjinama u Srbiji, kao i prema politikim neistomiljenicima. U medijima je registrovan veoma nizak profesionalni nivo novinara i opta neinformisanost o pojedinim temama o kojima izvetavaju, to znaajno otupljuje kritiku sposobnost prema sagovorniku, neinvetivnost u izboru tema i fokusiranje na odreenje dogaaje i procese. Mediji nemaju kritiku funkciju i ne otvaraju vana pitanja koja se tiu reforme drutva, a populizam dominira i u formi i u sadraju poruke.
402
403

zemljama regiona, a posebno postjugolsovenskih zemalja. Jedan od tih interesa je svakako i ulazak u Evropsku uniju. Polazei od osnovnih etikih principa, mediji imaju moralnu obavezu da prpoznaju govor mrnje i da snano prezetnuju stavove koji se tom govoru suprotstavljaju.
tampa esto najavljuje politike dogaaje i praktino priprema javno mnjenje i za najretrogradnije odluke politiara i direktno uestvuje u radikalizaciji drutva. Na medijskoj sceni ne postoji dovoljno snaan i uticajan alternativni medij koji bi se suprotstavio dominantnom medijskom ponaanju, ime je drutvo lieno drugaijeg pogleda na dogaaje i na procese u drutvu. U gotovo svim medijima postoji konsenzus o glavnim politikim i drutvenim pitanjima. Glavni nosilac nacionalistike i konzervativne orijentacije su "Veernje novosti", list sa vie od 200.000 tiraa, dok se ostali mediji mogu posmatrati na lestvici: s jedne strane radikalnije od "Novosti" (po nainu izraavanja) i, s druge strane lestvice (prenoenje iste poruke samo na suptilniji nain). Mediji koji bi mogli da se izdvoje iz te ideoloke matrice, nisu uspeli da nametnu radikalno drugaiji ureivaki koncept i esto i sami povlauju konzervativnom i nacionalistikom javnom mnjenju i prave izlete u senzacionalizam karakteristian za "utu tampu". La koju iri najvei broj medija deformisala je drutvo koje ivi u dubokoj zabludi. Konstantna propaganda najvie slui da se sprei bilo kakvo oseanje odgovornosti i kajanja. Promovie se samosaeljenje i oseanje stalne ugroenosti zbog navodne nepravde meunarodne zajednice prema srpskom narodu.
tampa: Nepromenjena matrica

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji pratio je svakodnevno nekoliko dnevnih i nedelejnih listova u periodu od 1. marta do 31. avgusta 2004. godine u cilju uoavanja dominantnog pristupa odreenim temama i glavnih ideolokih opredeljenja. Helsinki odbor se opredelio za ovu analizu iz jo jednog razloga: s obzirom na propagandnu ulogu koju su mediji imali u predveerje ratova i tokom Miloevievog vremena, i njihov generalni uticaj na javno mnjenje, oni mogu imati jednu od kljunih uloga u reformi srbijanskog drutva i drave. Helsinki odbor smatra da bez uvida u njihov dosadanji sadraj nije mogue napraviti novi koncept i promeniti medijsku scenu. Za utvrivanje dominantnog medijskog diskursa odabrano je nekoliko tema, koje su prema istraivanjima i analizama Helsinog odbora od kljunog znaaja za period tranzicije i transformaciju drutva iz konzervativnog ratniko i nacionalistiki opredeljenog, u moderno liberalno i trino orjentisano drutvo i dravu koja bi pruila snaan okvir i bila garant potovanja ljudskih prava1. Tako je sa stanovita sutinskih reformi, posebna panja posveena sledeim temama: odnos prema susedima (pre svega Bosni i Hercegovini), Kosovo, Vojvodina, manjine, Haki tribunal, suenje optuenima za ubistvo premijera Zorana inia, govor mrnje i odnos prema nevladinim organizacijama i civilnom drutvu. Za istraivanje su odabrani tampani mediji, jer se kroz njih najbolje razotkriva vladajui javni diskurs o kljunim temama obuhvaenih ovom studijom. S druge strane, polo se od pretpostavke da radio i televizija samo prate diskurs koji diktiraju tampani mediji. Za razliku od tampanih medija koji su od ogromnog uticaja na kretore javnog mnjenja (pre svega dnevnici i nedeljnici koji pretenduju da budu i analitiki, a ne samo informativni), elektronski imaju vie populistiki karakter i time uti;u na ire slojeve stanovnitva. Za posmatrani period vana je injenica da su to i prvi meseci rada vlade Vojislava Kotunice koja je izabrana zahvaljujui podrci Socijalistike partije Srbije. U tom periodu obustavljena je veina reformi gotovo potpuno je zaustavljena privatizacija, a reforma kolstva (u kojoj je postignuto najvie uspeha nakon 5. oktobra) krenula je u obrnutom smeru. Svoj mandat zapoele su snage koje su bile protiv izruenja Slobodana Miloevia Hakom tribunalu i
1
Preporuke
Neophodna je profesionalizacija medija kroz stalne seminare i kole sa naglaskom na viim profesionalno-etikim standardima, a ne samo zanatskim, kao i kroz edukaciju o odreenim temama koje su kljune za reformske procese u Srbiji. Komercijalizacija pojedinih medija koji bi mogli da funkcioniu u drugaijem vrednosnom okviru u odnosu na dominantni, imala bi negativne posledice jer bi ih vodila prilagoavanju konzervativnom i nacionalistikom javnom mnjenju. Stoga je podrka ovim medijima i dalje potrebna kako bi se u Srbiji stovrili uslovi za preoblikovanje javnog mnjenja i graanima ponudila i drugaija opcija. U ove procese, meutim, neophodno je ukljuiti i Radiotelevizuju Srbije koja bi se to pre morala transformisati u javni servis sa potpuno drugaijom ureivakom politikom od sadanj, usmerenom na ozbiljno suoavanje sa prolou a ne njenu "normalizaciju". Neophodna je primena i usavravanje postojee zakonske regulative koja bi efikasno titila graane, pa i javne linosti, od manipulacija i ucena, kao i obuzdala irenje govora mrnje. U cilju to bre unutranje integracije regiona poeljno je poeti rad na stvaranju regionalnih medija koji bi izraavali zajedniki interes graana u
Videti godinji izvetaj Helsinkog odbora za 2003. godinu.
404
405

veza sa politikom i politikim sadrajima. Vlasnika struktura tabloida je veoma zamagljena, pa je, na primer, iz impresuma nemogue otkriti ko je vlasnik tih medija. Osim te, i neke druge injenice ukazuju na zakljuak da iza tih listova stoje odreene ekonomske i politike strukture koje diktiraju ureivaku politiku. Tako, na primer, neki od ovih listova imaju izuzetno male tirae sa kojima je nemogue reprodukovati novinu, to upuuje na zakljuak da osnov njihovog postojanja nije profit. Tabloidi u Srbiji bave se pre svega politikim temama (to dominira i na njihovim naslovnim stranama), a sutinski tabloidni sadraj (privatni ivot javnih linosti, pre svega estradnih zvezda) je esto samo dodatni mamac za privlaenje italaca. Posebno zabrinjava to to pojedini tabloidi i visoko tirani populistiki listovi plasiraju i lai koje imaju ogroman uticaj u javnom mnjenju, na koje niko ne reaguje, pa ak ni oni koji su direktno pogoeni. Tabloidni karakter, meutim, poeli su da dobijaju i ozbiljni dnevni i nedeljni listovi, pre svega u izboru sagovrnika i tema i osnovnoj orijentaciji prema odreenim dogaajima, procesima i pitanjima, a jedina razlika je obino samo u stilu pisanja i renika. Odgovornost ovih ozbiljnih dnevnika i nedeljnika je daleko vea od tabloida, s obzirom na uticaj koji imaju na formiranje moralnih i drutvenih vrednosti. U medijima, posebno elektronskim, iako ima sve vie novinara, primetan je ozbiljan nedostatak profesionalaca, i to ne samo sa znanjem iz oblasti urnalizma ve i opteg obrazovanja. Novinarska profesija svodi se na klie: da budu zastupljene obe strane. Pri tome se uopte ne vodi rauna o informaciji i o tome da li sagovornici govore istinu, a obe strane se tretiraju podjednako, pri emu se uloga novinara svodi gotovo na automatsko beleenje izjave i njeno skidanje sa trake ili iz belenice, te njenu jednostavniju transformaciju u medij. Ukoliko medijski vlasnici onih glasila koja pretenduju da imaju znaajnu ulogu u regionu ne povedu rauna o obrazovnoj strukturi i optem obrazovanju novinara i urednika, njihovi pokuaji bie bezuspeni. Agenicije za odnose sa javnou daleko su jae od pojedinih medija, a osobe zaduene za odnose sa javnou postaju moniji i od pojedinih glavnih i odgovrnih urednika, nameui svoje frizirane "informacije". Analiza medija na kojoj je radio Helsinki odbor pokazuje da se sloboda govora u gotovo svim listovima i veem delu javnosti definie kao objavljivanje bilo ega i bez ikakve odgovornosti novinara i urednika. Postavljanjem iznad svih drugih drutvenih vrednosti, pincip slobode govora se zloupotrebljava. To se vidi ne samo kroz niz tabloida, ve esto i u listovima sa dugom tradicijom i uticajem meu intelktualnim krugovima i politikim i ekonomskim elitama. Kritiki odnos prema medijima u Srbiji neophodan je i s obzirom na snane konice tranzicionih procesa i na to da je stepen razvijenosti civilnog drutva daleko ispod onog to postoji u zapadnim drutvima. Spreavanje slobode informisanja u Srbiji je niz godina bila dravna politika, a javno mnjenje, to, posebno vai za mlade, formirano je u uslovima lanih informacija, uskraivanja vesti, irenja govora mrnje i stereotipa. Takva
407
koje su gotovo potpuno obustavile izruenja optuenih Meunarodnom sudu za ratne zloine. Odrani su i predsedniki izbori, na kojima su se u drugom krugu nadmetali predstavnik Demokratske stranke Boris Tadi i Srpske radikalne stranke Vojislav eelj. Razlika izmeu pobednika Tadia i radikala Nikolia bila je izuztno mala. Poela je kampanja za lokalne izbore na kojima je takoe ekstremno desniarska SRS osvojila veliki broj odbornikih mesta, kao i poziciju gradonaelnika glavnog grada Vojvodine Novog Sada. Odgovornost za takav uspeh desniarske opcije snose i mediji zbog svog celokupnog odnosa prema temama kljunim za reformske procese i tranziciju. Odnos medija prema izborima, ne moe se posmatrati samo kroz praenje predizborne kampanje. U tom smislu moe se rei da je kampanja protiv reformske struje okupljene oko ubijenog premijera Zorana inia, Demokratske stranke i delova DOS, trajala praktino vie od dve godine. Ovaj period karakterie i pribliavanje Demokratske stranke Demokratskoj stranci Srbije, najpre kroz pobedu Borisa Tadia unutar stranke, a potom nakon njegovog izbora za predsednika Srbije. Na taj nain, razlika izmeu vlasti i opozicije je praktino izbrisana to je pogubno za srbijansko drutvo. S druge strane, najvei deo politike scene zauzimaju desniarske, populistike i antireformski orjentisane stranke, od Demokratske stranke Srbije, do ekstremne Srpske radikalne stranke. Demokratska stranka koja je u vreme premijera Zorana ivkovia primljena u Socijalistiku internacionalu, nakon izmena u njenom vrhu, poela je da skree ka populizmu. Ta politika scena ima svoj odraz i u medijima, te je veina striktno opredeljena za odreene politike koncepte koji prevazilaze stranaku podeljenost. U tim uslovima, i pored obilja listova, na medijskoj sceni nedostaje alternativni medij koji bi ponudio drugaiji proreformski diskurs i snano se nametnuo svojim ureivakim konceptom. Oni za koje se smatralo da bi mogli da odigraju takvu ulogu, jo tragaju za svojim identitetom, zbog ega su i ostali bezuspeni u pokuajima da nametnu nove vrednosti graanskog drutva orijentisanog ka Zapadu. Tako, nekada[nja podela iz Miloevievog vremena, na proreimske i nezavisne medije, sada gotovo je izbrisana, pre svega zbog toga to su oni koji su bili simbol nezavisnog i antiratnog novinarstva nakon Miloevievog pada nisu izali sa konceptom prilagoenim novim uslovima. U pokuajima komercijalizacije gube prosvetiteljsku ulogu koju su imali u vreme ratova na prostoru bive Jugoslavije i Miloevievog reima. S obzirom da je srpsko drutvo izrazito konzervativno i antireformsko, isticanje neophodnosti komericijalizacije "nezavisnih" medija zapalo bi u brojne zamke, jer bi to pre svega znailo njihovo prilagoavanje konzervativnom javnom mnjenju umesto njegovoj promeni2. Nakon petooktobarskih promena, Srbija je poplavljena brojnim tabloidima, koji nastaju i nestaju, a ono to zabrinjava jeste njihova direktna
2
Isto.
406

u predmodernoj recepciji manjina kao egzotinih, folklornih grupa; ovakva recepcija slui asimilaciji, a ne afirmaciji kulturnog identiteta."5 Iako su incidenti i napadi na Maare i druge manjine u Vojvodini intenzivirani jo od marta 2004, u beogradskoj tampi poelo je da se vie pie o njima tek u septembru, kada je to pitanje internacionalizovano; tako su prikrivani sluajevi krenja ljudskih i manjinskih prava. Pokuaano je, na primer, da se od jednog sluaja u Vojvodini napravi medijska kampanja kakvu je u pripremi ukidanja autonomije Kosova imao jedan drugi sluaj s kraja osamdesetih. Naime, povodom jedne kafanske tue u kojoj je rtva huligana maarske nacionalnosti bio Srbin, pojedini listovi su pisali kao da je re o meunacionalnom incidentu to je i sama rtva veoma brzo demantovala. Meutim, neki visokotirani listovi su potpuno neosnovano u prvi plan isticali etniku pripadnost poinilaca. Ovaj dogaaj, takoe su pratili podnaslovi, poput: "Vaskrsnue Maarske", kao i napisi da taj dogaaj "po monstruoznosti podsea na onaj koji se osamdesetih dogodio na Kosovu kada je teko povreen ore Martinovi". U to vreme, u junu , kada se pisalo o ovom dogaaju, mada i kasnije, u istim medijima gotovo da nije bilo ni jedne vesti, a kamoli ozbiljnijeg lanka, o estim napadima na Maare i druge manjine. Pojaana antikapmanja protiv pokrajine Vojvodine i onih koji se zalau za njenu veu autonomije unutar Srbije takoe je recidiv prolosti. Pojedini vojvoanski politiki lideri u medijima su kroz naslove i izjave pojedinih analitiara i politiara ocenjivani kao separatisti, pa, recimo "Nacional" sprovodi anketu sa pitanjem "da li Kasa (jedan od lidera vojvoanskih maara) otcepljuje Vojvodinu". Kao to su krajem osamdesetih i poetkom devedestih irili teorije o meunarodnoj zaveri protiv bive Jugoslavije, srpski mediji danas govore o svetskim zaverama za otcepljenje Vojvodine.
politika prethodnih godina, uz dugogodini obrazovni sistem baziran na anticivilizacijskim vrednostima i takoe pogrenim uenjima iz drutvenih nauka i na literarnim stereotipima, stvorila je osnovu za ogroman uticaj medija. Stoga je neophodno preoblikovanje javnosti, za ta su mediji jedan od kljunih kanala, a s druge strane, neophodan je kritiki odnos prema glasilima, koji mora biti podstaknut i iz samih medijskih krugova, to podrazumeva i odbacivanje principa po kome je svaka kritika medija napad na slobodu govora. Medijska matrica koju su osmislili srpski intelektualni i politiki krugovi uoi raspada bive Jugoslavije ujedinjeni oko projekta "velike Srbije" i sada je u razliitim formama prisutna. Produkcija lai, govora mrnje i stereotipa i dalje je snano prisutna u veini medija.
ODNOS PREMA MANJINAMA I VOJVOANSKO PITANJE

Posebna panja u naem istraivanju posveena je meunacionalnim odnosima i pitanju manjina. Najnoviji dogaaji i procesi u srbijanskom drutvu, usmereni protiv manjinskog stanovnitva, potvrdili su da pitanje manjina3 nije sutinski reeno posle 5. oktobra 2000. i da ono tek dolazi na dnevni red. Mediji, meutim, nisu uspeli da prepoznaju te procese i alarmiraju javnost koja je ve vie od dve decenije usmerena na netrpeljivost ili lanu toleranciju prema manjinama koja se manifestuje kroz matricu "svi ne-srpski entiteti i nepravoslavni vernici mogu u srpskoj dravi uivati sva ljudska i manjinska prava u meri i u sadrini koja e im biti odreena od strane predstavnikog tela srpskog naroda, poto im se negira izvorno pravo na bilo koji oblik samouprave ili autonomije"4. Iz analize medija moglo bi se zakljuiti da izmeu svih krivinih dela poinjenih prema manjinama u prvih est meseci 2004, (a prema zvaninim podacima bilo ih je oko tristo) ne postoji nikakva veza, ve da je re o izolovanim incidentima. Tako zvnaina politika nijednom reju u medijima nije problematizovana i dovoena u pitanje. Analiza meunacionalih odnosa u Srbiji za 2004. koju je sainio Helsini odbor pokazala je da je "zagovaranje multikulturalizma u sferi javnog mnjenja vie stvar ideoloke konjukture, nego principoijelnog opredeljenja". "Kontekst u kome se manjine pojavljuju u medijima krajnje je politizovan i redukovan na sukobe i konfliktne situacije. (Javno mnjenje pre reaguje na postavljanje spomen ploe ustaama u susednoj Hrvatskoj, nego na nasilje nad manjinama u Vojvodini.) Nediferenciran pristup pothranjuje predrasudu da su manjine `za razliku od nas`, ne samo homogene, nego i `da su sve iste`. Pokuaj da se razliitost eksponira na drugaiji, drutveno prihvatljiv nain, najee zavrava
KOSOVO
Tokom posmatranog perioda u fokusu je bilo i Kosovo. Premijer Vojislav Kotunica poeo je svoj mandat otvarajui pitanje Kosova na nain na koji se region najvie destabilizuje. U ekspozeu 2. marta, najavio je da e se Vlada zalagati za kantonizaciju Kosova, ili za podelu na entitete. Sledei tu ideju, Skuptina Srbije je u aprilu usvojila "Plan za reenje sadanje situacije na Kosovu i Metohiji". Planom se predvia teriotrijalna reorganizacija Kosova i njegova podela na regione. Srbi bi, prema Planu, imali pravo na delove teritorije koja prirodno povezuje srpska veinska naselja, u kojima oni nisu prethodno bili u veini, ali na koje se "vraa stanovnitvo prognano prilikom etnikog ienja". Ti regioni trebalo bi da predstavljaju "zaokruene teritorijalne celine". Na Kosovu su 17. marta izbili nemiri u kojima je, prema podacima UN poginulo 19 ljudi (11 Albanaca i 8 Srba), dok je vie od 900 osoba
5 "U sukobu sa etnikim identitetom drave; Nacionalne manjine u Srbiji", Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd, oktobar 2004.
3 "U sukobu sa etnikim identitetom drave; Nacionalne manjine u Srbiji", Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd, oktobar 2004. 4 "Govor mrnje kao sloboda govora", Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, 1994.
408
409

data u "Utisku nedelje" na TV B92 (21. novembra), vee uoi njegovog prvog radnog dana na nacionalnoj televiziji. Povodom mogunosti da Haradinaj bude izabran za kosovskog premijera, Stefanovi je zlurado izjavio kako se ak "raduje tome to se neko opredeljuje za nerazumno reenja" i da je Haradinaj "ovek sa krvavim rukama" to umanjuje pregovaraku pozciju kosovskih Albanaca. Pre toga, mediji su danima, plasirali informacije o Haradniju kao zloincu, a sve se temeljilo na injenici da je dobio poziv glavnog tuioca Hakog tribunala Karle del Ponte da da izjavu, to je on prihvatio i na 108 tubi protiv Haradinaja koje su podignute pred srpskim sudovima. Bez ikakvih dodatnih objanjenja o razgovoru sa tuiocem Hakog tribunala i njegovim posledicama, kao i bez dovoenja u pitanje pomenutih 108 tubi, mediji su zakljuili da je Haradinaj zloinac. Luis Alvni Dej u knjizi "Etika u medijima" zakljuuje da predstavnici medija zbog svog uticaja na kulturu imaju moralnu odgovornost da shvate razlike izmeu stereotipa i stvarnosti i spree da stereotipno prikazivanje dovede do diskriminacije u stvarnom svetu.
povreeno, ukljuujui i 65 meunarodnih i 58 kosovskih policajaca6. Istovremno s napadima na Srbe na Kosovu, na ulicama Beograda i drugih gradova u Srbiji napadani su pripadnici manjina, pre svega Albanci i Akalije, unitavani islamski sakralni objekti i imovina u vlasnitvu manjina. U vreme martovskih deavanja na Kosovu beogradski mediji su vie podgrevali atmosferu i mrnju nego to su uticali na smirivanje situacije i objektivno izvetavali. Skoro sve televizije su imale gotovo identine vanredne programe u kojima su dominirale emocije, to je doprinosilo atmosferi u kojoj su, u cilju osvete, paljene damije po Srbiji i unitavani objekti u vlasnitvu Albanaca i Goranaca. U veini medija dominirala je ista ratnohukaka matrica kao devedesetih u vreme ratova u Bosni i Hrvatskoj, sa istim uvredljivim tonovima. Neki od naslova su bili: "iptari poeli novi rat", "Vojska kree ka Kosmetu", "Rat na Kosovu", "Srbi na nogama Kosmet u krvi", "6000 terorista preti Srbima"... ili potpis za fotografiju vojnika u maskirnoj uniformi sa srpskim obelejima koji kae "ostajemo do smrti"... S druge strane, izvetaji o spaljenim damijama bili su gotovo nevidljivi u tampanim medijima. Tokom leta mediji su baratali takozvanim obavetajnim podacima, nagovetavajui nove nemire, odnosno "nove talase nasilja nad Srbima" to bi bilo u funkciji pripreme eventualne odbrane. Uz takve "obavetajne podatke" obino su ile teze srpskih politikih i kulturnih elita da se situacija na Kosovu nikad ne moe stabilizovati i nesposobnosti albanskog stanovnitva da razvije moderno drutvo. Kad se pie o Albancima i dalje vladaju negativni etniki stereotipi koji su decenijama bili u funkciji dranja Kosova pod represijom. Ti stereotipi su duboko ukorenjeni u narodu. Novinari, sa veoma malim brojem izuzetaka, na Kosovo odlaze uglavnom sa tim negativnim predznanjem i emotivnim nabojem, to se oziljno odraava na njihovo izvetavanje o Kosovu. Pod uticajem tih stereotipa i negativnih oseanja, oni u kosovskom drutvu trae iskljuivo negativne elemente i to prenose srpskom auditorijumu. Indikativan je sledeci primer. Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji pre godinu ipo dana, obezbedio je novinaru Radio-televizije Srbije sve kontakte na Kosovu, kako bi napravio dokumentrarni film o kosovskom drutvu upravo dajui mu jednu novu dimenziju koja bi se razlikovala od jedinog modela prisutnog u srpskom medijskom prostoru. Prema tvrdnjama novinara, RTS je odbio da taj film prikae, bez obzira na ekskluzivnost i sagovornika i teme. Stalni komentator tradicionalnog i uticajnog srpskog dnevnika "Politika", Ljubodrag Stojadinovi izmeu ostalog tvrdi: "Albanci ne veruju niuta drugo toliko fanatino kao u delotvornost nasilja. Za njih ne postoje nagrada i kazna u politikom i civilizacijskom smislu". Uvredljivi nazivi za kosovske Albance nisu nestali ne samo sa stranica tabloida ve i iz nekih medija koji imaju uticaj u intelektualnim i politikim krugovima. O omalovaavajuem odnosu prema Kosovu i Albancima govori i izjava vd glavnog i odgovornog urednika Radio televizije Srbije Nenada Stefanovia
6
ODNOS PREMA SUSEDIMA I CRNOJ GORI

Posebna panja u medijskoj analizi posveena je odnosu prema susedima, pre svega prema Bosni i Hercegovini, kao i Crnoj Gori s obyirom da se jo ne zna budunost Dravne zajednice Srbija Crna Gora; takoe nije reen status Kosova, kao i da nije jasan odnos srpskih politiara prema Republici Srpskoj. U tom smislu, i dalje je veoma prisutan duh osamdesetih i devedesetih godina prolog veka, o "jednistvu srpskog kulturnog i duhovnog prostora", to je pokuano da se postigne u ratu. S obzirom, na novu relanost, odnosno prisustvo meunarodnih snaga u okruenju Srbije, otpoinjanje novog rata nije opcija dok god su one u regionu. Zabranjiva meutim, to to je na medijskoj sceni dominantna samo jedna interpretacija rata na prostoru bive Jugoslavije po kojoj se ugroeni srpski narod branio. To koi razvijanje saradnje sa najbliim susedima, bez obzira na sve napore koji se ine pod pritiskom meunarodne zajednice za normalizaciju odnosa u regionu. Nedavni incident (novembar 2004), koji su prouzrokovali beogradski studenti u Zagrebu, paradirajui sa slikom etnikog voe iz Drugog svetskog rata Drae Mihajlovia, koji je zagovarao ideju Velike Srbije, samo je jedan od primera o odsustvu bilo kakve svesti veinskog stanovnitva Srbije o posledicama rata, za ta su velikim delom odgovorni i mediji. Saoseanje sa rtvom potpuno je odsutno iz medija, i to ne samo sa rtvom druge nacionalnosti ve i iz sopstvenog naroda, te mlade generacije veoma olako koriste simbole koji bude ratna seanja i vreaju dostojanstvo onih koji su preiveli ratne patnje. Svako kanjavanje onih koji paradiraju sa tim simbolima doivljava se kao ugroavanje osnovnih ljudskih sloboda i prava na izraavanje.
Citirano prema izjavi portparola UNMIK u Pritini Nirada Singa, www.b92.net
410
411

pripremano ranije, a suenje je odlagano do poslednjeg dana uoi predsednikih izbora u Srbiji, to su mediji zloupotrebili. Indikativna je izjava izvesnog Doa Beretke s kojim je "Nacional" napravio intervju jo krajem marta i koji je tad izjavio o Legiji: "Mogu da ga prikazuju kako hoe, da laju i pljuju na njega, ali on e se vrlo brzo pojaviti i ispriati ta je i kako bilo. On je patriota i to e se pokazati." Do Beretka, iji lik naravno nije otkriven na fotografiji u "Nacionalu", navodno je pripadnik Crvenih beretki, rasformiranih specijalnih jedinica osumnjienih za uee u etnikom ienju i drugim zloinima na prostoru bive Jugoslavije. Zanimljivo je da su Doa Beretku u nekim drugim prilikama "koristili" i drugi mediji, poput "Kurira". Inae, esto se dogaa da se u razliitim medijima, pojave iste ekskluzivne informacije, ili identine "ekskluzivne izjave" istih sagovornika, to ukazuje na zakljuak da se radi o kampanji i o injenici da "neko" distribuira tekstove i informacije, a ne o ekskluzivnosti informacija i profesionalnosti novinara u njihovom otkrivanju. U svemu tome sporan je nekritiki odnos urednitva i novinara prema toj vrsti informacija. S druge strane, mediji su zloupotrebili injenicu da je sud sasluanje optuenog Ulemeka odlagao sve do poslednjeg dana uoi drugog kruga predsednikih izbora. Mediji su sve vreme spekulisali informacijama o tome sta e optueni rei o vezama inia sa organizovanim kriminalom. Medijska analiza pokazala je da je da je to bilo u funkciji predizborne kampanje i potpune diskreditacije Demokratske stranke iji se kandidat Boris Tadi nadmetao u drugom krugu sa kandidatom ekstremno desniarske Srpske radikalne stranke, Tomislavom Nikoliem.
HAKI TRIBUNAL
Osim gore navedenog priloga, jedan od najznaajnih aspekata, kada je re o pridobijanju graana za nove vrednosti i preoblikovanja javnog mnjenja, s obzirom da su sad ve generacije odrasle na meunacionalnoj mrnji i na ratovima, jeste medijska prezentacija rada Hakog tribunala i osumnjienih za ratne zloine. Mediji su i dalje usmereni na Miloevieve iskaze i njegove svedoke, dok potpuno izostaje pria o onima koji su stradali. rtve se uglavnom ne pominju dok su mediji puni blagonaklonih ljudskih pria o osumnjienima za zloine kroz izjave njihovih roaka, prijatelja ili intervjue sa njima lino. Intervjui sa optuenima za ratne zloine, svode na njihovo pravdanje i poricanje zloina bez argumenata, te tako ne donose nikakav bitan informativni sadraj. Informacije o poinjenim zloinima za koje se terete ne izostaju samo iz odgovora intervjuisanih ve i iz novinarskih pitanja. Tako se pitanja svode uglavnom na opta mesta. Isti model primenjuje se i u intervjuima sa visokim funkcinerima SPS i ljudima iz Miloevievog reima. Nakon 5. oktobra, oni su postali dostupni za medije, ali su novinari tu situaciju doekali nespremni, ne pripremajui se ozbiljno za te razgovore. Stoga, na neki nain, u pojedinim medijima postoji hiperinflacija likova iz Miloevievih vremena, posebno iz SPS i Srpske radikalne stranke. Neki od njih su i stalni gosti pojedinih gledanih tv programa. Ovo je posebno znaajno s aspekta procesa lustracije o kome se esto govori. Nakon okonanja dela procesa protiv Miloevia u kome je Tuilatvo zavrilo sa izvoenjem svedoka, nijedan medij nije posvetio vie panje analizi dela procesa koji je trajao vie od godinu dana i onog to je izreeno u tom periodu. Bez ukazivanja na ono to se desilo u prolosti i prestanka glorifikacije takozvnih "patriota", nemogua je promocija novog sistema vrednosti.
GOVOR MRNJE
Govor mrnje (verbalni i pisani napadi na pojedince ili razliite grupe), koji destruktivno deluje na civilno drutvo, i dalje je pre stalna pojava, u Srbiji, nego incident. O velikoj rasprostranjenosti govora mrnje svedoi i to to se javlja u pojedinim nedeljnicima koji imaju intelektualnu publiku i to kroz tekstove uglednih kolumnista u kojima se ponekad poziva i na lin pojedinih javnih linosti. Jedan od njih je i Aleksandar Tijani, direktor Radio televizije Srbije i ministar informisanja u vreme Miloevia, koji je u svojim kolumnama ak zahtevao hapenje nekih osoba, iako protiv njih nije ak ni pokrenuta istraga. Na meti su posebno najblii saradnici ubijenog poremijera Zorana inia. Osim prema politikoj manjini, govor mrnje usmeren je i protiv pojedinih nevladinih organizacija, nacionalnih i verskih manjina, kao i protiv homoseksualaca. Istraivanje Helsinkog odbora o tampanim medijima pokazuje i da je kleronacionalizam jedno od kljunih opredeljenja veeg broja medija. Srpska pravoslavna crkva i dalje je jedan od centara homogenizacije nacije i u tom smislu, veina drugih verskih zajednica u medijima je predstavljena kao sekte,
SUENJE OPTUENIMA ZA UBISTVO PREMIJERA

Identian odnos kao prema procesima pred Hakim tribunalom, mediji imaju i prema suenju optuenima za ubistvo premijera Zorana inia. I u tom sluaju postoji potpuni konsenzus izmeu veine medija i vladajuih struktura, sa ciljem obaranja navoda optunice. Preko suenja optuenima za ubistvo velikim delom prelama se i medijska slika o Zoranu iniu. Sledi se matrica po kojoj su ubijeni premijer i ljudi iz njegovog najblieg okruenja bili u bliskoj vezi sa svojim ubicama i organizovanim kriminalom. Od ovakve matrice odstupa izuzetno mali broj novinara i ak, u nekim sluajevima, je vie re o profesionalnoj hrabrosti autora teksta nego o ureivakom konceptu medija za koji radi. Prvooptueni za ubistvo premijera, Milorad Ulemek Legija, uhapen je 2. maja, odnosno dobrovoljno se predao policiji. S medijskog aspekta, u ovom sluaju znaajna su dva procesa: Ulemekovo hapenje bilo je medijski
412
413
to na kraju rezultira u negativnom odnosu javnosti prema gotovo svemu to nije pravoslavno. Profesor Luis Alvin Dej upozorava da je "neuljudan govor sam po sebi tetan". "Ali izazivaka i zajedljiva retorika i velianje nasilja mogu takoe proizvesti antisocijalne stavove i ponaanje. Kod ekstremistikih grupa ona takoe moe podstai nasilje. ak i u najveem delu drutva, takav uvredljiv govor i ponaanje mogu stvoriti kulturu neuljudnosti u kojoj se neprikriveno neprijateljstvo iskazuje pred milionima oduevljenih gledalaca, a 'vreaj svog suseda' postaje masovni sport"7. Kampanja proitiv pojedinih nevladinih organizacija i linosti koje ih vode, pre svega onih koje se zalau za kanjavanje ratnih zloina i rade na projektima suoavanja ne prestaje, s tim to se u nekim kljunim politikim periodima snano intenzivira. Takvi lanci nisu karakteristini samo za tzv. utu tampu, ve i za pojedine ozbiljne nedeljnike sa dugom tradicijom i uglednim novinarima. Domaim zakonodavstvom sankcionisano je raspirivanje nacionalne i verske mrnje (lan 134 Osnovnog krivinog zakona Dravne zajednice SCG i lan 51 Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i graanskim slobodama). Zakonska odredba kojom se zabranjuje raspirivanje nacionalne mrnje postojala je, meutim, i u vreme Miloevia i ratova na prostoru bive Jugoslavije, a govor mrnje bio je i dravna politika i ureivaki koncept veine medija. U zemlji gde je nacionalna mrnja duboko ukorenjena i s obzirom na ratove koji su voeni u regionu, neophodno je postojanje i zakondavstva koje podrazumeva odreene sankcije, posebno imajui u vidu niz incidenata protiv manjina koji se i danas deavaju. Meutim, ovo ne sme ostati samo zakonska obaveza. Mediji imaju moralnu obavezu da prepoznaju govor mrnje i da iznesu suprotne stavove. Civilno drutvo, pie profesor Dej, ne zavisi od dravne ili drutvene kontrole izraavanja. Istiui da se ovom pitanju mora prii pre svega sa etike strane, profesor Dej, pie: "ak i oni koji preziru uljudnost imaju pravo da trae gostoljubivu govornicu sa koje e iriti svoje poruke. Ali, zaposleni u medijima, osim u sluajevima u kojima zakon nalae slobodu pristupa, nemaju moralnu obavezu da se prilagoavaju snabdevaima govora mrnje". U Srbiji, meutim, jo dominira "preterana tolerancija" prema sejaima govora mrnje i olako se prilagoavaju eljama najkonzervativnijih konzumenata na medijskom tritu.
MART 2004.
UVOD Ulazak Srbije u novu eru populizma i nacionalne homogenizacije najjasnije se odslikava na sadraju medija, koji kao gotovo nikad ranije, funkcioniu u jednoglasju u tretiranju problema od tzv. nacionalnog znaaja, uz skoro neprimetne disonantne tonove. tavie, veina tampanih medija postavlja se kao svojevrsna avangarda ponovne nacionalistike radikalizacije Srbije, skoro po pravilu idui nekoliko koraka ispred politike elite u zacrtavanju "vrstorukakih" smernica za reavanje problema nacije poput: saradnje sa Hakim tribunalom, hapenja i isporuivanja glavnih hakih begunaca Karadica i Mladia, vojvoanskog pitanja, raskida s nasleem dosovske vlasti i obrauna s njenim "korumpiranim" eksponentima. Ovom spisku stavki svakako valja dodati i esktremno kritizerski i subverzivan odnos prema radu tzv. Specijalnog suda sto otvara ozbiljne sumnje u vezi sa izvorima finansijskih i inih uticaja na ureivake politike veine tampanih medija, imajui, naravno, u vidu, ve tokom akcije "Sablja" potvreno prisustvo kapitala organizovanog kriminala u vlasnikim strukturama odreenih listova. Izbijanjem nemira polovinom marta, Kosovo je, naravno, postalo dominantna medijska tema na kojoj je koncept "srpske medijske sloge" dosegao i svoj vrhunac. Kosovski problem posluio je i kao povod za novi snaan talas napada na nevladine organizacije koje se bave ljudskim pravima. Obrazac tih napada je stari: aktivisti (uglavnom aktivistkinje) koji su neprestano ukazivali i na "najsitnije povrede interesa nacionalnih manjina", ne angauju se u zatiti kosovskih Srba. Istovremeno, klerikalizacija politikog ivota dobila je novi zamajac a mediji su naroito doprineli tome da se crkva kristalie kao kljuni katalizator reavanja goruih politikih ("nacionalnih") problema. Gotovo ni u jednom uticajnijem glasilu nije se pojavio glas koji bi kritiki postavio pitanje smislenosti i prihvatljivosti tolike involviranosti crkve u politici i dravnim poslovima. Ta snazna ideologizovanost medija praena je strmoglavo srozanim profesionalnim (zanatskim, praktino) nivoom stampe. Principi tabloidnog novinarstva apsolutno vladaju tampom u Srbiji i to je, paradoskalno, najoiglednije u tzv. politikom novinarstvu; politika je sve vise obojena u uto. Senzacionalizam i primitivni populistiki diskurs glavna su obeleja politikog dijaloga u Srbiji, odnosno onoga kako se dijalog prelama kroz medije kao, praktino osnovnu sferu politike komunikacije. Dijaloga, zapravo, i nema; nema sueljavanja suprotstavljenih koncepata niti iniciranja ozbiljne i odgovorne debate o najkrupnijim problemima drutva.
"Etika u medijima", str. 333, Luis Alvin Dej, Beograd, 2004.
414
415

U "Nacionalu" od 19. marta, redakcijska oprema "Tanjugove" informacije o izjavi koju je Ibrahim Rugova dao BBC-u je sledea Albanski lideri opet kukumave na krilu svojih mentora: Rugova trai nezavisno Kosovo. U upotrebi je i poznati obrazac podgrevanja negativnih etnikih stereotipa Po ugledu na Raak, kao povod NATO agresije na SRJ, iptari spremili novi scenario za nezavisno Kosovo: Kad treba rtvuju i svoju decu. ("Nacional", 19. mart) Tekst govori o navodnoj zaveri albanskih lidera i najuticajnijih (antisrpskih) svetskih medija, prvenstveno CNN-a, iji je cilj usmeravanje svetskog javnog mnjenja protiv Srba u cilju sticanja nezavisnosti Kosova. Jezik apsolutno podsea na komentare u Dnevniku RTS iz vremena ratova u Bosni i Hrvatskoj. "Treba podsetiti da aurne amerike TV prekjue nisu imale direktnih ukljuenja sa krvavog Kosmeta. Ali su pokazivale stravine posledice od eksplozije jedne bombe u bagdadskom hotelu. Naravno, bombe od koje je poginulo dvadesetak muslimana, sto Srbe sigurno ne raduje, ali je pitanje da li su zbog toga tuni kosmetski iptari? Za Taija i njegovog pajtaa Rugovu, koji daju sinhronizovane izjave hrvatskoj redakciji BBC u Londonu, vise nego odlian ambijent " Kosovo je i povod da se dodatno deluje na medijskoj rehabilitaciji najozloglaenijih poluga Miloevicevog aparata Bivi pripadnici crvenih beretki odluili da zatite Srbe na Kosovu i Metohiji: Vukovi stiu u pomo brai. ("Nacional", 19. mart) U tekstu pod navedenim naslovom re je o izvesnom Dou, bivsem pripadniku "crvenih beretki" i lanu grupe "momaka iz Brazila", koji se, kako pie, javio novinaru "Nacionala" i obavestio ga da se samoinicijativno organizovala grupa specijalaca koja kree odmah na KiM Ovde "brazilac". Objavite da smo krenuli dole, da se narod ne plai! "Saznajemo" i da je glavni komandant tih momaka izvesni areni, a objanjava se i da taj nadimak jasno asocira na Milorada Lukovia, do sada poznatijeg kao Legija, s obzirom na "brojne tetovae koje bivi komandant ima po telu". Dalje, citiran je Do Beretka: "Mogu da ga prikazuju kako hoe, da laju i pljuju na njega, ali on e se vrlo brzo pojaviti i ispriati ta je i kako bilo. On je patriota i to e se pokazati." List je preneo i ogorenost pripadnika JSO na "Svilanovia, Batia, Tadia i ostale koji su drmali poslednje tri godine", kao i "bes prema Kandiki, Vuo i debeloj Pavieviki". U stilu svojevrsnog ratnohukakog senzacionalizma, preko cele naslovne strane "Centra" od 19. marta protee se crveno beli naslov: "6000 TERORISTA PRETI SRBIMA". Naslovnom stranom "Centra" od narednog dana dominira velika fotografija vojnika u maskirnoj uniformi, dugake neuredne brade, sa crnom kokardom okienom, ubarom na glavi i srpskom zastavom u rukama, uz naslov: "OSTAJEMO DO SMRTI". Fotografija je takva da je sasvim mogue i da je zapravo nastala dosta ranije, meu srpskim paramilitarcima u Hrvatskoj i Bosni. Jasno se pokazuje i injenica da je tampa u Srbiji nemire na Kosovu doekala sa slabom novinarskom profesionalnom spremnou, ali velikim propagandistikim elanom. Naime, tekstovi su, uglavnom, kompilirane
417
U medijskom prostoru Srbije, naroito u tampi, govor mrnje i dalje je manje incident, a vie regularna pojava. Redovna ispoljavanja verske, nacionalne i rasne netrpeljivosti i slinih socijalnih devijacija gotovo da i ne izazivaju javnu reakciju, a u estim sluajevima morali bi biti i predmet interesovanja javnog pravobranilatva. Da je na delu reaktiviranje obrazaca mobilizacije nacije u cilju ostvarenja nacionalno-populistikog projekta potvruje i injenica da se u pojedinim listovima najvatreniji radikalizam promovie upravo preko rubrika posveenih reakcijama i miljenjima italacke publike, kao nekad u vreme "Odjeka i reagovanja".
KOSOVO Reakcija dobrog dela medija na izbijanje nemira na Kosovu bila je u otvorenoj ratnohukakoj gorljivosti i forsiranju tzv. radikalnih poteza i reenja. Takav zakljuak proizilazi vec i iz samog pogleda na naslovne strane dnevnih novina od 18. marta: "Nacional": Naslovna strana asocira na, situaciju u kojoj je u zemlji objavljeno ratno stanje. Dominira rec rat, uz dva pratea naslova: "iptari poeli novi rat" i "Vojska kree ka Kosmetu", uz fotografije povreenih rtava, ali i vojnikih strojeva. "Centar": Cela naslovna strana takoe je rezervisana za naslov: "Rat na Kosovu". "Glas javnosti": Identian dominirajui naslov kao i u "Centru": "Rat na Kosovu". "Kurir": Naslovnom stranom takoe dominira re "Rat", s podnaslovom u kojem se kae: "U organizovanim napadima Albanaca na Srbe irom Kosova poginulo vise od deset, a ranjeno skoro 300 ljudi." "Balkan": "Rat". Podnaslovi: "Albanci upali u srpska sela", "UNMIK" izdao Srbe". "Blic": "Teror nad Srbima". Podnaslovi: "Devetoro mrtvih", "irom Kosova gore srpske kuce i crkve". "Veernje novosti": "Srbi na nogama Kosmet u krvi". injenica da su u Beogradu i Niu prethodne noi zapaljene damije stidljivo se, u sitnim podnaslovima, navodi na naslovnicama "Centra" i "Vecernjih novosti". Na prvim stranama "Blica", "Nacionala", "Kurira", "Balkana", "Glasa javnosti" i "Politike" uopste se i ne pominje ta pojedinost. Dobar deo tampe nema minimum profesionalne distance prema dogaaju o kojem izvetava, preputajui se zakonitostima ratne propagande, koja podrazumeva i diskvalifikatorski renik najnieg nivoa kada se govori o "neprijatelju".
416

pokrenuti nau vojsku da zatiti srpski narod. Na Kosovu se gine od vatrenog oruja i jedino se pomou takvog oruja moe zaustaviti nasilje," prenosi "Kurir" Lazarevievo miljenje. Orkestrirano se insistira na posebno negativnoj ulozi Riarda Holbruka. "Blic" od 25. marta donosi tekst, pod nadnaslovom "Tajna vecera u Vaingtonu" i naslovom "Holbruk i Tai isplanirali teror", uz, naravno, famoznu fotografiju izuvenog Holbruka koji sedi pored vojnika OVK. Iz dobro obavetenih, neimenovanih izvora iz Amerike, "Blic" saznaje da je nedelju dana pre izbijanja nereda na Kosovu Dejvid Filips u svom stanu organizovao sastanak "uz laganu veeru" kojem su prisustvovali brojni ljudi iz nekadanje Klintonove administracije, meu kojima je bio i Holbruk, ali i Don Keri, demokratski kandidat za predsednika SAD. Poasni gost bio je, kako se navodi, Haim Tai. "Izvor Blica kae da je dogovoreno da se saeka prva dobra prilika da se krene u ofanzivu. Takva prilika je usledila nekoliko dana kasnije kada su Albanci iskoristili davljenje troje dece u Ibru da otponu kampanju terora nad Srbima." Znatno uzdranija "Politika" pronalazila je suptilnije naine da se prikljui kampanji protiv prisustva meunarodne zajednice na Kosovu, recimo, paljivom selekcijom izvetaja stranih medija. Tako je 20. marta tampan transkript priloga BBC, u kojem je citiran Mia Gleni: "Meunarodna zajednica moze da prestane da radi ono sto trenutno radi, a to je nita Sudei po dogaajima, UNMIK ne obavlja ba najuspenije svoj posao." "Blic" od 21. marta pie kako je "manastir Svetih Arhangela, na tri kilometra od Prizrena, nemaki Kfor prepustio razularenoj masi mladih Albanaca bez ijednog opaljenog metka ili ispaljenog suzavca. Kako svedoe srpski izvori, u zadubinu cara Duana Albanci su bukvalno uetali, dok je sa malog mosta, nadomak dveri Svetih Arhangela, petnaestak pripadnika nemakog Kfora stajalo i nemo posmatralo vandale." U naslov citiranog teksta izvueno je sasvim eksplicitno: "Sravnili manastir naoigled Kfora". Jedinstveni ton u ureivakoj politici tampanih medija ukazuje na odreeni preutni nacionalni konsenzus, sadran u namerama za podelu Kosova, kako je svojevremeno artikulisao "otac nacije" Dobrica osi. "Kurir" od 23. marta pie da "podela Kosmeta nije idealno reenje, ali je to maksimum koji se moe dobiti u ovom trenutku." Sam osi nije eleo da za "Kurir" pojanjava svoje ideje o podeli Kosova poto, kako je preneto, "smatra da ovoj osetljivoj temi moze da govori samo u SANU". Dao je, meutim, tom dnevniku odobrenje da se poslui delovima njegovog pisma koje je u maju 1999. godine uputio vladi Francuske. U pismu, izmeu ostalog, stoji: "Ako nije mogla da opstane Titova Jugoslavija, ako nije uspeo eksperiment s multietnikom dejtonskom Bosnom i Hercegovinom, sasvim je izvesno da posle graanskog i etnikog rata ne moe opstati ni multietniko Kosovo. Posle albanskog ustanka za otcepljenje i rata Amerike i Evropske Unije protiv Srbije, Albanci i Srbi ne mogu da ive zajedno na Kosovu Sa apsolutnim respektom "Kurir" dalje prenosi plodove matanja uvenog akademika i nekadanjeg predsednika SR Jugoslavije: "Na Kosovu i
419
informacije domaih i stranih novinskih agencija u kojima dominira turi agencijski faktografski stil. Osobena redakcijska kreativnost zato se iskazuje bombastinim i ekstremno tendencioznim opremama tekstova (nadnaslovi, naslovi, podnaslovi, glose ). Oigledno je i insistiranje na izriito negativnoj ili, u najboljem sluaju, nespretnoj ulozi KFOR i UNMIK ime se direktno i indirektno implicira nunost angaovanja snaga bezbednosti Srbije na Kosovu budui da tamonje Srbe nema ko drugi da zatiti. "Pod firmom evakuacije KFOR uestvuje u etnikom ienju" ("Balkan", 20. mart). U clanku se navode misljenja "analitiara" Milovana Drecuna i Zorana Dragiia, koji tvrde da "pod izgovorom nemogunosti pruanja zatite manjinskom srpskom stanovnitvu, KFOR i Kosovska policijska sluba vre etniko ienje koje krste kao evakuaciju". Kao primer, navodi se selo Ugljare "odakle su KFOR i KPS evakuisali stanovnitvo, a za njima su poput zapetih puaka stigli teroristi i odmah poeli da pale". U istom maniru nastavlja "Balkan" 22. marta KFOR Srbima uzeo oruje, a onda im rekli da ne mogu da ih brane. U tekstu je citiran neimenovani Srbin iz sela Svinjare: "Mi zapucali, oni se odmah povukli, a onda nam Kfor i Unmik oduzeli oruje i rekli da se selimo jer ne mogu da nas brane. Mogli smo sami da se branimo samo da su nam dozvolili." Na istoj strani, iznad pomenutog teksta je izjava Branka Krge, naelnika Generaltaba Vojske Srbije i Crne Gore, data BK televiziji, iji je smisao nunost dopune Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN dokumentom "koji bi definisao okvir za delovanje Vojske SCG na Kosovu i Metohiji". Sasvim su jasne i namere zbog kojih je u naslov izvuceno Krga: Omoguciti povratak Vojske SCG na Kosovo. "Veernje novosti" (20. mart), na primer, daju prostor generalu Nebojsi Pavkoviu da komentarie nemo KFOR-a da rei probleme na Kosmetu i uputi nedvosmislenu poruku: "Naa vojska bi to brzo uradila!" Pavkovi objanjava: "Vojska Srbije i Crne Gore ima velikog iskustva u borbi s njima, to pamte i teroristi." Bila je ovo prilika i za Pavkovievo nostalgino priseanje na "pobedu" nad NATO i podvige koji su joj prethodili. "Najtee je bilo 1998," prisea se Pavkovi, dodajui: "Planovi NATO propali, jer smo nadmudrili i Vilijema Vokera i teroriste." U istom broju "Veernjih novosti" je i tekst pod naslovom "VOJSKA NE ODUSTAJE", u kojem se prenosi stav ministra odbrane Borisa Tadia da Srbija i Crna Gora "zadrzava pravo da, u sluaju da Kfor ne ispuni obaveze iz Rezolucije 1244 i Vojnotehnikog sporazuma iz Kumanova, preispita politiku pema Kosovu i Metohiji." Dok je u "Veernjim novostima" Nebojsa Pavkovi, drugi haki optuenik, general Vladimir Lazarevi javlja se u "Kuriru" (19. mart) Lazarevi: Oruzjem na oruzje! "Meunarodna zajednica je pet godina na tim prostorima a nista nije postigla i Srbija sada mora da postavi ultimatum mirovnim snagama. Ako do odreenog roka ne zaustave nasilje, treba
418

"Centar" (19. mart) donosi naslov "Tamo Albance ue da pale a nas niko ne ui da gasimo". Naslov je izvuen iz izjave jednog od demonstranata okupljenih ispred Vlade Srbije, Dragana Pavlovia koji kaze: "Iz Gnjilana sam kao i Goran Svilanovi. Njegovi svi ovde imaju stanove, a ja sam im kue uvao. Ne bi nama izgoreo Hilandar da smo Kosovo sauvali. Tamo Albance ue da pale a nas niko ne ui kako da gasimo." Isti tekst sadri i informaciju da je oduevljenje meu okupljenim graanima izazvalo obraanje "francuskog publiciste" Iva Patjea. "Teno je izgovorio Brao i sestre Srbi, bio sam uz vas kad su vas bombardovali ameriki kriminalci, a zeleo bih da se nijedan Amerikanac ne osea sigurnim u Srbiji i Evropi. On je pozvao Srbiju i Evropu na mar prema Kosovu." Navedeni primer ilustruje injenicu da se obnavlja upotreba propagandistikih ablona Miloevieve medijske mainerije, koja je tancovala velike prijatelje srpskog naroda meu opskurnim individuama poput "filozofa i humaniste" Daniela ifera. U zanosu patriotskog agitpropa ne preza se ni od plasiranja potpunih dezinformacija. Odmah posle citata Iva Patjea, "Centar" nastavlja: "Iznenaenje je izazvalo obraanje hrvatskog ambasodara Davora Boinovica koji je rekao da je danas faizam na Kosovu, a jue je bio u Hrvatskoj i Bosni. Zna se ko je za to kriv, NATO i meunarodna zajednica" Istina je, meutim, da ambasadora Boinovica uopte nije bilo meu demonstrantima ispred Vlade Srbije. Kao zatitnike Srba na Kosovu, mediji sada opet promoviu deurne patriote iz Miloevicevog vremena. "Okupljenima se obratila glumica Ivana igon, koja ih je pozvala da ostanu celu no pred Vladom Srbije kako bi pokazali da Beograd ima srce Ovo je verovatno najtea no u istoriji Kosova i Srbije i zato vas molim da u sto veem broju mirno podrzimo nezatienu decu i ene na Kosovu." "Masu je najvise obradovao dolazak Cece Ranatovi koja je iz crnog dipa izala u pratnji sestre Lidije. Neka ena joj je pritrala i uzbueno dohvatila za ruku s reima "Ceco, Srpkinjo". Ceca je pozvala narod na mirne demonstracije, bez skandala "da ne bismo bili municija CNN, stranim medijima koji uvek dobiju rat protiv nas." ("Centar", 19. marta) "Ceca kaze da je prekinula snimanje novog albuma, jer joj sada nije do pesme i veselja Stoji mi knedla u grlu i suza u oku. Nadam se da e ovo zlo ubrzo nestati, a nameravam da ostanem na ulici i u kordonu podrke dok god bude trebalo." ("Kurir", 19. mart) "Meu okupljenima su od poznatih linosti primeene glumica Ivana igon i folk pevaica Svetlana-Ceca Ranatovi, koja je pozvala elektronske medije u Srbiji da u znak alosti prekinu emitovanje muzike, posle ega je proitala Oena" ("Blic", 19. mart) "Politika" od 18. marta u tekstu o "spontanim protestima graana" kae da su meu okupljenima bili i predstavnici politikog, javnog i kulturnog ivota, pa nabraja: Dragan Kojadinovi, Milorad Vueli, Ivana igon, Svetlana
Metohiji, oko velikih srpskih manastira i etnikih enklava, treba formirati samostalne dravice, poput San Marina, Andore, Vatikana, Lihtentajna i slinih dravno-pravnih suverenih zajednica u Evropi, kakva je i Aland u Finskoj. Srpske predele na severu Kosova, koji su joj pripadali od osloboenja od Turaka do 1958, pridruiti Srbiji, a june predele Kosova i deo Metohije, gde ivi albanska veina, prikljuiti Albaniji ili samostalnoj albanskoj dravi ako to ele kosovski Albanci." Imajui srpsku tampu kao izvor, teko je stei precizno saznanje o broju rtava i, posebno, koje su one etnike pripadnosti. U pitanju, svakako, nije naprasni humanizam srpskog urnalizma i pijetit prema rtvi kao takvoj, bez obzira na to kojem narodu pripada, ve se oigledno manipulie podacima s namerom da se apsolutno i iskljuivo naglasi stradanje Srba i zamagli injenica da je meu poginulim zapravo vei broj Albanaca, kao i to da meunarodne snage nisu samo posmatrale nerede. Koordinacioni centar objavio je 21. marta da su, prema podacima kojima raspoloze, ubijena 32 lica, od kojih je sedmoro srpske nacionalnosti. Zvanina verzija Koordinacionog centra jeste da nema podataka o nacionalnosti ostalih (znai, znatno veeg broja) ubijenih. Verovatno "nezadovoljan" zvaninom verzijom iz koje bi se moglo naslutiti da je veci broj stradalih Albanaca nego Srba, "Glas javnosti" (22. mart) daje naslov "Ubijeno sedmoro Srba, ostali nepoznati". Tekst u "Blicu" (21. mart), koji zauzima cele tri etvrtine strane, iako nosi naslov "Sabiranje rtava i borba za pomo" nigde ne pominje broj ubijenih, kao da oni koji su ostali bez ivota ne predstavljaju najvee rtve. U lidu teksta navodi se, meutim, da je 3600 Srba i ostalih nealbanaca raseljeno. Srpske rtve, pak, su najee individualizovane, tj. imaju ime i prezime, lik objavljen u novinama. Broj "Blica" o kojem je re na naslovnoj je strani objavio fotografije devetoro ranjenih Srba, najavljujuci lanak sa njihovim ispovestima o nainima na koje su bili zlostavljani. "Politika" 19. marta na prvoj strani ima tekst pod naslovom "Srbi u zebnji i strahu" u kom se kae da je ubijena 31 osoba 500 je povreenih, bez navoenja nacionalnosti rtava, ali uz anticipativnu novinarsku dopunu: "Opravdano se meutim strahuje da e broj rtava biti znatno vei, jer meunarodne snage jo nisu stigle do svih sela koja su bila na meti albanskih ekstremista." Mediji su se zduno trudili da doprinesu novom "dogaanju naroda"u Srbiji nainom na koje su izvetavali o protestnim okupljanjima u Beogradu i u drugim gradovima, u cilju podrke Srbima na Kosovu. O divljanju na ulicama Beograda u kojem je zapaljena i Bajrakli damija, "Nacional" (19. mart) pie nadnaslov: U Beogradu je preksino bila najesa reakcija spontano okupljenih graana zbog najnovijeg organizovanog ubijanja Srba na Kosmetu; naslov: Mladi Kosovo ne daju! U tekstu je ak i citiran jedan od izgrednika, ovde, dodue, nazvan demonstrantom: "Ovim vam ne vraamo sve srpske rtve i paljenje svih srpskih svetinja. Ovo je mala cena koju plaate rekao je u besu jedan od demonstranata." U istom broju "Nacionala" izvetaj o protestima u Novom Sadu nosi naslov: "anak ustaa".
420
421

Tekst u unutranjosti novina mnogo jasnije izraava stavove vladike Amfilohija: "Oekujemo od meunarodne zajednice da nazovu stvar pravim imenom i pomognu da zavlada pravda kazao je mitropolit SPC. On je dodao da e, ukoliko meunarodna zajednica ne bude stitila srpski narod i srpske svetinje na Kosovu i Metohiji, kao to to, po njegovim reima, nije ni radila u poslednjih 4-5 godina, ona biti ta koja e primorati ovaj narod da brani sebe, svoje bie i svoje dostojanstvo. " U versko-nacionalistickom patosu ne zazire se ni od klasine zloupotrebe dece u tampi. U ve citiranom broju "Glasa javnosti" objavljena je fotografija na kojoj se vidi troje dece predkolskog uzrasta od kojih jedno dri visoko podignut krst, drugo tri prsta a tree crte neke crkve. Zanimljivo je i da je tom fotografijom ilustrovan upravo kratak tekst protestnom okupljanju muslimanskih vernika u spaljenoj damiji. Nepisani zakon o apsolutnoj nepogreivosti crkve vai i za materiju materiju koja nema veze sa tako krupnim pitanjima nacije kao sto je Kosovo; na primer, tuba za seksualno zlostavljanje maloletnika protiv vladike Pahomija. "Nacional" od 29. marta "otkriva", i to "otkrie" na naslovnoj strani plasira, da je ceo sluaj zapravo deo tajne operacije DB Makedonije iji je cilj blaenje elnika SPC Pahomijev "blud" kupili sa 30.000 evra. Razrauje se teza da ce se "preko Pahomija doi do nezavisnosti Makedonske pravoslavne crkve". "Pitanje je iz kojih razloga su makedonski MIP i obavetajci pokrenuli hajku na vladiku Pahomija i SPC. Da li iza svega stoji elja da takozvana MPC konacno dobije nezavisnost, pa je preko dravnih organa udarila na SPC, jedinu neukaljanu instituciju srpskog naroda koju, za razliku od Katolike crkve, nisu drmale seksualne afere. Ili, moda iza stoji i albanski lobi, finansijski jak, koji eli da na jugu Srbije oslabi uticaj Crkve i jaanjem svog uticaja olaka ostvarenje elje pripajanje ovog dela Kosmeta." Dakle, pitanje svih pitanja Kosovo, povezano je i sa tako profanom i devijantnom pojavom kao to je pedofilija i to dosta govori o pervertiranim standardima koji odreuju klimu u javnosti Srbije. Bukvalno, od pedofilskog skandala do poara na Svetoj Gori, sve se koristi za podizanje intenziteta nacionalisticke euforije i mrnje prema drugome. "Nacional" od 27. marta objavljuje preko polovine naslovne strane: "Hilandar potpalili Albanci". U tekstu koji na treoj strani sledi za navedenom najavom jedan bivi iskuenik manastira Hilandar otkriva kako poar nije izbio zbog nemara monakog bratstva, ve ga je podmetnulo nekoliko albanskih kriminalaca u akciji pljake ijij je plen trebalo da bude jedna srpska relikvija.
Ceca Ranatovi i Kristijan Golubovi (za koga se, dodue, kae da je "nedavno puten iz zatvora"). Izostao je kritiki odnos u izvetavanju o protestima protiv situacije na Kosovu iako su obilovali negativnim pojavama i generalno predstavljali sredstvo radikalizacije politikih prilika u Srbiji. Informacije o pojedinostima kao to je ruenje nedavno postavljene table koja obeleava Plato Zorana inia plasirane su krajnje diskretno, kao da je re o marginalnim nusefektima masovnih skupova. O incidentu na inievom platou javnost je obavetena iskljuivo kroz kratke citate iz saoptenja koje je tim povodom uputila Demokratska stranka, kao da za same novine taj dogaaj i nije bio vest. Uloga Srpske pravoslavne crkve kao rtve, usled unitavanja sakralnih objekata na Kosovu, medijski je iskorisena za otvaranje ogromnog prostora za politiki uticaj Srpske pravoslavne crkve. Glas Crkve profilisao se kao neka vrsta politickog imperativa od kojeg nijedan politicki subjekt, a narocito sam dravni vrh, ne sme da se oglui. Vlada i Crkva simultano su delovale u organizaciji protestnih okupljanja, s tim to su se Vladini zvaninici na izvestan nain "zadovoljili" pozicijom minornijeg u tom dvojcu, o cemu ilustrativno govori i podnaslov teksta "Molitva za spas Srba na Kosovu i Metohiji" ("Balkan", 19. mart): "Pored arhijereja i svetenstva SPC, u molitvi pred zapadnim ulazom u vraarski hram uestvovali su i lanovi Vlade Srbije, kao i visoki predstavnici Srbije i Crne Gore." Dakle i bukvalno, crkveni velikodostojnici na prvom mestu, a dravno rukovodstvo pored njih. tampa je listom bila prepuna fotografija dravnih zvaninika u molitvi, skruenih pred slubujuim duhovnicima, sa sveama u rukama, tako da tih dana Srbija ni vizuelno nije odavala utisak sekularne drave. Izvetavanje o protestima uglavnom je bilo proeto naroitim verskim nadahnuem i primetna je matrica po kojoj su upravo predstavnici Crkve vrili presudan pozitivan uticaj na mase i kontrolisali mogue masovne izlive besa, od vladike Amfilohija u noi paljenja damije do studenata Bogoslovije na protestima. "Goran Grubi iz humanitarne organizacije Branioci otadbine 199899 iskoristio je priliku da uputi poziv da se u toku noi skupe mukarci i organizovano krenu na Kosovo Njegove rei sve vreme su prekidane povicima Idemo na Kosovo Kosovo je srce Srbije Ubij, zakolji, da iptar ne postoji uglavnom iz grla okupljenih srednjoskolaca. Ovaj ton bitno je promenjen kada su pred Vladu doli studenti Bogoslovije, sa visoko podignutim ikonoma, sve vreme pojui molitvene pesme." ("Kurir", 20. mart) Visoki crkveni predstavnici vie i ne pokuavaju da kamufliraju ambicije Crkve da bude dominantan politiki subjekt, a mediji svojom potpunom servilnou prema SPC znacajno doprinose ostvarenju tih ambicija. "Glas javnosti" (20. mart), na primer, na naslovnoj strani daje delove izjava vladike Amfilohija ("Na Kosovu se dogodila Vartolomejska noc i pogrom nad celim jednim narodom") i vladike Artemija (Ostanimo na Kosovu, imamo saveznika Boga koji je najmoniji, najjai, koji e nam pomoi).
HAG Moe se rei da je jedinstveni ton koji je imala u odnosu prema nemirima na Kosovu tampa u Srbiji dugo uvebavala na Hakom tribunalu. Negativne konotacije i neskriveni cinizam se gotovo podrazumevaju u pominjanju Haga, koji je jedan od najnegativnije vrednovanih pojmova u srpskoj javnosti. Najvei
423
422

Redakcija je, naime, nasla i "neimenovane izvore" u vrhu MUP koji su ponovili Pavkovieve tvrdnje, kao sto je otkriveno i da je "Andrija Jovicevic, iskoristivi svoje veze u podgorickoj kancelariji Helsinkog odbora, neposredno posle povratka iz SAD, sa molitvenog doruka kod amerikog predsednika, provukao pitanje Pavkovievog hapenja i izruenja Hagu i na sednici crnogorskog parlamenta." Jovievieve motive "Balkan" nalazi u injenici da je on, "pritisnut prijateljskim ubeivanjem, pomogao Gloriji Markovi da prole godine iznese veu sumu deviza iz zemlje." Upletenost Pavkovieve bive supruge, koja ima status svojevrsne maskote tra rubrika, u ovu zavereniku priu ilustrativna je i za manir estradizacije politike, vrlo prisutan u srpskoj tampi. Istog dana je cela naslovna strana "Centra" zauzeta takoe izjavom Neboje Pavkovia i naslovima "LAE BEBA" i "Pobednik nee u Hag". Ta osobita uigranost "Balkana" i "Centra" u njihovom simultanom stavljanju na raspolaganje "pobedniku Pavkoviu" ozbiljna je indikacija da su sadraji, odnosno ureivake politike vie medija dirigovani iz istih centara uticaja. A tim centrima je lobiranje protiv saradnje sa Hagom oito vaan cilj. U podnaslovu teksta u "Centru" dodaje se: "On mi je ugovorio sastanak sa Karlom del Ponte", te, sitnijim slogom: "Pavkovi podneo krivinu prijavu protiv Vladimira Popovia, Nenada Milia i edomira Jovanovia zbog pretnji, kad su ga posetili sa obezbeenjem koje je dolo u 5-6 dipova." Umesto "neimenovanih izvora iz vrha MUP", na koje se poziva "Balkan", "Centar" citira tvrdnje Pavkovievog advokata Neboje Pavlovia: "Nenad Mili i Beba Popovi su pomogli Pavkovievoj supruzi Gloriji da ga do sri uniti i moralno i materijalno." U izjavi "Centru" sam Pavkovi kae da se "Popovi i on znaju mnogo ranije kada mu je ovaj organizovao dva susreta sa Karlom del Ponte i to na njen zahtev". Pavkovi se angauje kao neka vrsta vesnika talasa revanizma prema pripadnicima biveg establismenta: "Ako je Vladimiru Bebi Popoviu savest ista, nadam se da ce ostati u Srbiji i posle konstituisanja nove vlade " Zvezda "Balkana" od 1. marta je, uz Pavkovia, i Milorad Vueli, s kim je objavljen intervju na dve treine strane, pod odsenim naslovom: "Tadi i Svilanovi moraju da lete, nema izruenja etvorice generala". Sluei se svojevrsnim principom inverzije, saradnju sa Hagom Vueli u tom intervjuu praktino definie kao obavezu drave da pomae odbranu svojih graana: "Naravno, saradnja sa Hagom je jedan od glavnih uslova jer drava i dokumentacijom i materijalno mora da pomae hake zatvorenike i niko od optuenih po komandnoj odgovornosti ne sme da bude isporuen Hagu." Vueli je ovde praktino, dao ranu najavu donoenja Zakona o pomoi hakim zatvorenicima. Kao i prema Miloeviu, upadljiva je naklonost medija prema najozloglaenijim hakim beguncima, Karadiu i Mladiu. Oni se neretko u tampi glorifikuju kao heroji, njihove porodice se prikazuju kao rtve svetske nepravde, veliki prostor se ustupa zastupnicima njihovih interesa. U jednom
425
deo frustracija i animoziteta prema Meunarodnom sudu za ratne zloine u bivoj Jugoslaviji, kreatori javnog mnjenja u Srbiji projektovali su u linost glavne tuiteljice Karle del Ponte, prema kojoj se dobar deo tampe odnosi kao prema personifikaciji najveeg zla koje preti Srbiji i srpskom narodu. Istovremeno je sve izrazitija tendencija podsticanja "solidarnosti", odnosno manje ili vise oiglednog navijakog tona prema najpoznatijem hakom pritvoreniku Slobodanu Milosevicu, kao i prema njegovim aktuelnim ili potencijalnim susedima u pritvorskoj jedinici kao to su: eelj, Karadi, Mladi, Pavkovi Praktino, podela uloga na negativce i pozitivce koja je nainjena jo dok je Miloevi bio na vlasti, a naroito u periodu nakon to je protiv njega kao jo slubujueg predsednika SR Jugoslavije podignuta optunica u Hagu, i sada je vaea na javnoj sceni. Moda je ak i uoljivija budui da su nezavisni mediji u ono vreme bili hrabriji i glasniji u distanciranju od Miloevieve ratne politike. Homogenizacija u nacionalistikom kljuu sada je jo delotvornija. U medijskom haosu Srbije danas se prepoznaje trend neke vrste pokajanja zbog izruenja Miloevia Tribunalu, a najagilniji u nametanju tog trenda upravo su petparaki tampani mediji. Snaga i dejstvo onogo sto se obino naziva antihaki lobi, u kojem se prepliu interesi vladajuih struktura iz Miloevievog doba i organizovanog kriminala, veoma su vidljivi u srpskoj tiranoj tampi. U radikalnoj reviziji reformskih poteza nainjenih u vreme inieve vlade, kao kljuni argument za diskvalifikaciju koristi se upravo faktor navodne preterane kooperativnosti ondanjeg establimenta prema Hagu. Kada se na naslovnoj strani "Balkana" (1. mart) pojavi naslov: "Beba dva puta dovodio Karlu u Generaltab" jasno je da je to pokuaj iniciranja jo jedne afere protiv deurnih krivaca iz reformskog bloka, ovog puta, Vladimira Popovia, inievog saradnika i biveg sekretara Biroa za informisanje Vlade Srbije. Njegova krivica ili greh sadran je u samoj mogunosti da je neto "petljao" s Karlom del Ponte (s kojom se "Balkan" i drugi listovi esto intimiziraju, nazivajui je samo Karlom, to dovoljno govori o narodnjakom primitivizmu koji vlada javnim govorom u dananjoj Srbiji). Indikativno je i to to je izvor za pomenutu invektivu Neboja Pavkovi, kome "Balkan" neskriveno prua podrku u nevoljama koje ima s Hakim tribunalom. "Pavkovi je, pored Popovia, za vezu sa hakim istraziteljima optuio i edomira Jovanovia, odlazeeg potpredsednika srpske vlade, Nenada Milia, zamenika ministra policije, Boru Banjca, nacelnika UBPOK, ali i Dejana Sotirova, bivseg sekretara Ministarstva za telekomunikacije i brata svoje bive supruge, kao i Andriju Jovievia, biveg crnogorskog ministra policije. "Balkan" je otkrio da postoji zajedniki motiv koji povezuje ove ljude u nameri da iniciraju i urgiraju da Pavkovi ode u Hag, u trenutku dok optunica protiv njega i vojnih i policijskih generala Vladimira Lazarevia, Vlastimira-Roe orevia i Sretena Lukia, jos nije zvanino stigla u Beograd."
424

suenja. Kao potvrda Miloevievog trijumfa nad optunicom, ovoga puta navodi se i odlazak Karle del Ponte iz ovog suda "Nije ni udo to se sudija Mej sada naprasno razboleo i sto su Miloeviu za odbranu dali samo etiri meseca za pripremu. Sve je to nametaljka, Del Ponte ve gleda da se prebaci u Rim i da radi pri Meunarodnom krivinom sudu." Formulacija koju koriste "Veernje novosti" je "Slobodan Miloevi uzdrmao optunicu": "Za mrav uinak Karle del Ponte najkrivlja je drna vajcarkinja, koja je htela da optunica izazove to jai utisak u javnosti i to tee okrivi biveg Predsednika Srbije i SRJ, a tek potom nastojala da za to pribavi i dokaze." ("Veernje novosti", 1. mart) "Hagu se ve vidi kraj" kau takoe "Veernje novosti", citirajui Kostu avokog, kome se ustupa prostor za vrlo slobodnu interpretaciju razloga za povlaenje sudije Meja. "Mislim da sudija Riard Mej nema nikakvu telesnu bolest, nego da je ta bolest samo u njegovoj savesti i da je to kljuni razlog zbog kojeg je podneo ostavku. Naime, on je neprestano pravio kompromise sa vlastitom profesionalnom saveu tako to je vodio postupak na nain koji nije pravno valjan. Dostigao je trenutak kada to vie njegova profesionalna savest nije mogla da izdri. To je bio razlog to je podneo ostavku, a time je doveo u pitanje valjanost ne samo procesa protiv Slobodana Milosevica, nego i celog Haskog tribunala." ("Veernje novosti", 2. mart) Izuzetno veliki prostor u tampi daje se i lanovima porodica hakih optuenika, uz neskrivenu naklonjenost prema njima i uvaavanja argumenata koje oni iznose u korist blinjih im optuenih. Gotovo da nema dana da se u jednom, a obino u vie dnevnih listova ne pojave Ljiljana Zelen-Karadi, supruga Radovana Karadia, potom njegov brat Luka, kerka Sonja. Za razliku od poslovinog kritizerstva novinara prema onima koji odbijaju da komuniciraju s njima, kada je u pitanju neko blizak Karadiu ili Mladiu, ne nekomunikativnost se gleda s punim razumevanjem. "Centar" od 23. marta na naslovnoj strani pompezno najavljuje "Veru, suprugu generala Mladia", citatom u naslovu: "Ratko je za Srbe dao sve to ima", da bismo u tekstu na 12. strani saznali da je Vera Mladi citirana na osnovu samo jedne reenice koju je izrekla dok je reportere odgonila od kapije svoje kue. "Bela kapija je bila zakljuana. Naziva ulice, broja kue i prezimena Mladi nema nigde. Niko iz obezbeenja nije se pojavio, ali je iz kue iznenada izletela usplahirena ena u papuama i povikala da se udaljimo od kapije. Sve to smo imali Ratko i ja dali smo za srpski narod. Drugi neka sada razmiljaju ogoreno je doviknula Mladieva supruga Vera i zalupila kuna vrata. Dakle, Mladieva supruga je "ogorena", a ne neljubazna ili neprijatna. Za razliku od Vere Mladi ve pomenuti lanovi Karadieve porodice vrlo su priljivi u javnosti, a novine njihovoj priljivosti velikoduno izlaze u susret. "Veernje novosti", na primer, 3. marta objavljuju na dve treine strane intervju s Lukom Karadiem, u kojem on pria o navodnoj nagodbi njegovog brata sa Amerikancima, svojim razgovorima s Pjerom Riarom Prosperom, amerikim ambasadorom za ratne zloine i nainima na koje Amerikacni
427
broju "Centra" (1. mart) su, primera radi, i veliki intervju s Kostom avokim i kolumna Uroa uvakovia; oba teksta imaju izriitu antihaku intonaciju. avoki, koji je predstavljen kao "jedan od najborbenijih protivnika Hakog tribunala", s porukom: "Holbrukova re ne vredi ni po lule duvana." avoki pravi varijacije na temu navodnog Karadievog nekadasnjeg dogovora sa Ricardom Holbrukom "da bude ostavljen na miru ako pristane da se povue sa poloaja predsednika RS i SDS." Na pitanje da li je u interesu Srbije da dobije finansijsku pomo Zapada, koja je uslovljena saradnjom sa Hakim tribunalom, avoski odgovara: "Ja se rukovodim pravdom, a ko nije kriv ne treba ni da preuzima na sebe krivicu. Uostalom, sto se te pomoi tie, re je o crkavici od stotinak miliona dolara, a ne o milijardama. Za tako sitan novac niko ne treba da prodaje nacionalni ponos." Uro uvakovi u rubrici koja nosi naziv "Slobodan" analizira "debakl Karline optunice", tvrdei: "Prvi deo procesa koji u Hagu Karla del Ponte vodi protiv predsednika Slobodana Miloevia zavren je rezultatom 0:400. Praktino su svi Karlini svedoci svedoili u njegovu korist. " uvakovi navodi da su svedoci "poput Radomira Markovia, Kapetana Dragana, Bore Jovia, Zorana Lilia, lorda Dejvida Ovena, generala Moriona" potvrdili da "naa zemlja i Vojska Jugoslavije nisu bili ukljueni u sukob u bivoj BiH, dogaaje u Srebrenici koji su, prema kazivanju generala Moriona, bili rezultat prethodnog muslimanskog zloina, da je na Kosmetu bila borba protiv terorista kojima je saveznik bio NATO, da se predsednik Miloevi uvek zalagao samo za mir " Drugaiji svedoci su, kako pie uvakovi, direktno bili hvatani u laima, "kao, na primer, onaj Albanac koji je tvrdio da je bio streljan tekim mitraljezom od srpskih snaga sa udaljenosti od sedam metara ili nemaki ekspert za genocid koji je tvrdio da je tokom Drugog svetskog rata u Hrvatskoj izvrsen genocid nad ustaama!!!" "Nacional" (1. mart) je jos eksplicitniji od konkurencije. Preko cele naslovne strane prostiru se naslovi: "Miloevic nevin", "Bu razotkriva istinu o Srbiji", "Uruava se Haki tribunal". Ovaj dnevnik pokuava da ubedi javnost kako je Miloevi danas amerika tema broj jedan i kako ce izvui odreene benefite od Buove administracije. Providno baratajui elementima teorija zavere, "Nacional" pie: "Iako je bio na ovek (ameriki; prim. Aut.), Miloevi je prodat zbog velikog novca od hrvatskog i muslimanskog lobija u Vaingtonu i Vol stritu kae za 'Nacional' izvor blizak Beloj kui Sve je ilo kako treba (kako je dobro za Miloevia; prim. aut.) dok stvari u svoje ruke nije preuzeo Ricard Holbruk, koji se optuuje za nabavku oruja za Hrvate i Muslimane i ostavljanje Miloevia na cedilu jer nije hteo s njim da deli profit Bu ne moe da shvati kako su njegovi sunarodnici prodali Miloevia." Zbog svega navedenog, kako pie "Nacional", sudskom procesu protiv Miloevia predstoji "fijasko", te je to i stvarni razlog povlaenja sudije Meja, a ne kako je navedeno, zdravestveni razlozi. Ovo je samo jos jedan od tekstova u kojima se zdravstveni problemi sudije Meja dovode u sumnju i sluze za dokazivanje Miloevieve nevinosti bez obraanja panje na tok i sadraj
426

dodajui da oekuje da ce uskoro biti sueno Goranu Svilanoviu, edomiru Jovanoviu i Duanu Mihajloviu "zbog kojih je moj otac u Hagu". Neprijateljski stav prema Hakom tribunalu nije samo obeleje petparakih listova; ista matrica prepoznaje se i u profesionalnijoj i decentnijoj "Politici", koja je takoe, insistirala na prii o pogazenom dogovoru Amerike s Karadiem. "Riard Holbruk je, nesumnjivo, intervjuom "Dnevnom avazu" uinio veliku uslugu Beogradu i Srbiji, jer je javno priznao ono to se nasluivalo i znalo, da su Amerikanci, odnosno tadanja administracija predsednika Klintona, garantovali Radovanu Karadiu da nee biti traen, lovljen i isporuen Hakom tribunalu, naravno, u zamenu za povlacenje sa politike scene. Jo je nekadanji dravni sekretar Medlin Olbrajt u razgovoru s bivom predsednicom RS Biljanom Plavi obecala bezbednost za Karadia ako se povue u kanjon reke Pive i tamo bavi psihijatrijom u bolnici koju e izgraditi Amerikanci" ("Politika", 1. mart) Ostavljajui sasvim po strani pitanje utemeljenosti opteprihvaenih teorija o dogovoru Karadia s Klintonovim saradnicima, nemogue je ne primetiti cinjenicu stravine relativizovanosti moralnih normi u srpskom urnalizmu govori se samo o nemoralnosti onoga koji je pogazio neki tajni i principijelno problematini dogovor dok se potpuno zanemaruje ono na osnovu ega Haki tribunal trazi Karadia. Uopte, u tampanim medijima kao da funkcionie neki preutni dogovor o to doslednijem ignorisanju Tribunala i davanju to manjeg prostora i znaaja informacijama o procesima koji se pred njim vode i saznanjima do kojih meunarodna javnost dolazi zahvaljujui tim procesima. Dogaaji koji bi mogli biti od krucijalne vanosti za nuno suoavanje srpskog drutva sa istinom o nedavno minulim ratnim vremenima nemaju znaajan medijski odjek. Telegrafski kratko i rutinerski neupadljivo plasiraju se (u nekim dnevnicima uopte se i ne plasiraju) informacije, poput one o presudi izreenoj admiralu Miodragu Jokiu (18. mart), kao to ni njegovo svojevremeno priznanje krivice nije privuklo veliku panju. Jo neznatnije od Jokievog ispraen je sluaj bosanskog Srbina Ranka esia, odnosno, njemu izreene presude (11. mart), takoe nakon priznanja krivice za teke zloine nad Muslimanima i Hrvatima. Samo su "Veernje novosti" i "Politika" izvestile svoje itaoce o tom dogaaju. I novine koje znaajniji prostor daju radu Tribunala predano neguju jasno negativan, odnosno kritizerski stav prema Hagu. Dobar primer za to je "Politika", odnosno njena novinarka Zorana uvakovi, koja, redovno piuci o Hakom tribunalu i ne pokuava da stvori utisak o sopstvenoj profesionalnoj nepristrasnosti; naprotiv, svaki njen tekst pun je aoki prema toj meunarodnoj instituciji, a naroito prema Karli del Ponte. "Moe se samo naslutiti koji se motivi kriju iza iznenadne izjave Karle del Ponte u Briselu da ima informacije da je Karadi, a ne samo Mladi u Beogradu. Ipak, neto se, kada je u pitanju svetsko poverenje u glavnu tuiteljku Hakog tribunala, promenilo, pa se njene izjave vie ne uzimaju
429
opstruiu njegove poslove "poto se on jedini u porodici bavi biznisom". "U naoj kui u kojoj je bio gost, pred majkom, bez imalo obzira i vaspitanja rekao je (Prosper, prim. aut.) da e oni Radovana, ako se ne preda likvidirati." Na pitanje novinara kako su on i majka reagovarli na te Prosperove "pretnje", Luka Karadi nastavlja: "Kako moe reagovati majka kojoj u oi neko, uz to jo u njenoj kui, kae da e joj likvidirati sina." Dva dana kasnije, dakle, 5. marta, "Veernje novosti" prostor sline veliine ustupa Ljiljani Zelen-Karadi. Ona, uglavnom, ponavlja ono to je ve Luka Karadi rekao o Karadievom dogovoru s Holbrukom, koji su "Amerikanci pogazili", o ucenama izaslanika koji zahtevaju da se Karadi preda itd. Intervju se zavrava najavom nastavka u sledeem broju, i to pod naslovom: "Oteli dokaze Radovanove nevinosti". Karadieva supruga je, naravno, veoma prisutna i u ostalim dnevnicima. "Centar" 5. marta takoe ima intervju s njom, u kojem, izmeu ostalog, stoji: "Karadieva supruga ivi na Palama, a njenu kuu su, zbog potrage za Radovanom, nekoliko puta pretresale specijalne snage pod komandom NATO. Uzeli su mi i venani list rekla je ona ogoreno i dodala: Ali ja znam da sam udata za njega." Nekoliko dana kasnije, Ljiljana Karadi se u istim novinama, "Centru", pojavljuje sa mnogo senzacionalnijim tvrdnjama, kojima najradikalnije diskredituje Haki tribunal, tvrdnjama o korumpiranosti njegovih zvaninika, koje su plasirane, naravno, preko gotovo cele naslovne strane: "Haki istraitelji traili su mi 5 miliona dolara da bi povukli optunicu". "Nekoliko puta nalazila sam se s ljudima koji su se predstavljali kao haki istraitelji. Ti "tajni sastanci" organizovani su svuda po Bosni i Crnoj Gori Najee smo ili Radovanov brat Luka i ja. Ponekad sam ila i sama. Sednemo, oni nam pokazu legitimaciju i ponemo da razgovaramo Na kraju uvek doemo do iste stvari trae nam pare da se povue optunica. Pominjale su se razlicite cifre, od 100.000 dolara pa do pet miliona dolara. Oni bi, navodno, videli da to ode gde treba" Osim po etikom osnovu, Karadieva supruga i politiki diskredituje Tribunal. "Radovan se, kae Ljiljana, sigurno nee predati dok su u Hagu samo Srbi optueni, a niko od muslimana (Muslimani se ovde piu malim poetnim slovom, prim. aut) i Hrvata ne odgovara za zloine prema Srbima kao da Srbi nisu stradali u ovom ratu, kao da uopte ovde nije bio rat tri strane koje su ovde ratovale." Uopte, ustaljena je praksa da se hakim optuenicima (eelj, Pavkovi, Lazarevi ) i onima koji ih podravaju po rodbinskim ili nekom drugom osnovu uveliko daje mogunost da se bave politikom agitacijom i da se njihovim politikim opservacijama daje velika teina. O samom sadraju protiv njih podignutih optunica malo se govori i novine se zadovoljavaju njihovim vienjem sopstvenih uloga koje se poslovicno svodi na fraze o odbrani zemlje i vrenju svog posla. Uz Karadievu i Mladievu, nije zaboravljena ni rodbina onih koji se ve nalaze u Hagu, kao to je Veselin ljivananin. "Tata nevin lei u Hagu", tvrdi Sljivananinova kerka Aleksandra ("Veernje novosti", 10. mart),
428

koju jo uvek ine pripadnici nekadanjeg DOS-a. Intenzitet hajke na "autonomae" i "separatiste" pojaao se posle usvajanja "Subotike inicijative", iji su potpisnici u gotovo celokupnoj dnevnoj tampi bili izloeni napadima i diskvalifikacijama. Primera radi, "Balkan", 1. marta, posveuje gotovo celu naslovnu stranu tzv. vojvoanskom pitanju, koje se, naravno, dalje tretira i u unutrasnjosti novina. Ne imenujui nikoga, Neboja ovi osuuje "vojvoanske autonomae" i proglaava ih "komunistiko-birokratskim nasleem". Kosta avoski optuuje Nenada anka da radi za hrvatsku vladu, a Duan Janji govori o navodnim lobijima u Nemakoj, Austriji i Maarskoj "kojima je u interesu separatizam u Vojvodini". U takvom kontekstu ni vest pod naslovom "anak operisan 12. put" ne deluje kao obican ispad nepotovanja privatnosti, proizaao iz niskog profesionalnog nivoa "Balkana", ve se takoe doima kao mali i vrlo zluradi doprinos sasvim otvorenoj antiautonomakoj propagandi. Istog dana "Centar" ustupa prostor Miletu Isakovu, za diskvalifikovanje stranaka okupljenih oko "Subotike inicijative". Naravno, onima koji se napadaju se uglavnom ne daje prilika da iznesu svoja vienja problema niti da govore o sutini "Subotike inicijative". O intencionalnom podgrevanju svojevrsnog antiautonomakog raspoloenja govori i to to "Nacional", na primer, pitanje za ulinu anketu formulie ovako: "Da li Kasa otcepljuje Vojvodinu?" "Nacional", takoe, u tekstu pod vrlo indikativnim naslovom "anak i Kasa prizivaju protektorat u pokrajini" objanjava da su saveznici anka i Kase "komunistiki metuzalemi ivan Berisavljevic i Boko Kruni", a ekstremno desniarski pokret "Svetozar Mileti" predstavlja se kao "najmasovnija nevladina organizacija u Vojvodini". Osim saveznistvom s komunistikim metuzalemima, anak se diskvalifikuje i kao "blizak ljudima iz podzemlja". Kao vano oruje za borbu protiv autonomaa koristi se njihova namera "da internacionalizuju vojvoansko pitanje". "Centar" (2. mart) na pola strane objavljuje autorski komentar Milana Boia, fokusiranog na optuivanje Nenada anka. "Internacionalizacija. Metod je star, a ovde je i posebno popularan. U raspadu Jugoslavije, bio je glavno sredstvo za otcepljenje nacija i republika. Sponzori se uvek nau im je drava kilava". "Glas javnosti" (2. mart) se takoe bavi Vojvodinom, i to u tekstu koji nosi naslov "Separatisti nemaju podrku kod graana". Upadljivo je da se termin "separatisti" uopte ne smatra prejakim i neodmerenim u situaciji razraunavanja sa snagama okupljenim oko "Subotike inicijative". A i kakav je ton ovog teksta, koji pretenduje da bude analitiki, i koliko je izbalansiran, dovoljno govori injenica da su u njemu citirani samo predstavnici stranaka koje su se udruile oko "Deklaracije o Vojvodini", kao kontrateze "Subotikoj inicijativi" DSS, SPO, NS. "Glas javnosti" esto je sklon praksi da najradikalniji nacionalistiki pristup trenira u rubrici "Glas italaca", rezervisanoj za pisma italaca tog lista, dakle, u maniru dobro poznatom u vremenu "Odjeka i reagovanja". Tako se i u
431
zdravo za gotovo Niko joj ovog puta nije poverovao, sem retkih. Meu njima je Natasa Kandi, predsednica Fonda za humanitarno pravo u Beogradu." ("Politika", 2. mart). Kao to se vidi iz citata,"Politika" se takoe slui manirom zajednikog dezavuisanja Haga i "domaih izdajnika", tj. aktivista NVO sektora, jaajui logiku da se nacionalni interes izdaje upravo zalaganjem za saradnju s Tribunalom i ispunjavanje obaveza koje je Srbija preuzela. Pomenuta autorka "Politike" veoma je posveena i malicioznim spekulacijama o nagodbama Suda sa optuenicima koji priznaju krivicu, apsolutno preusmeravajui panju sa onoga to je sadraj tih priznanja na pogodnosti kojima su ona, navodno, kupljena. U tekstu pod tendecioznim nadnaslovom "Specijalni status Milana Babia" i naslovom "Nagrada za saradnju", Zorana uvakovi, izmeu ostalog, pise: "Po pritvorskoj jedinici Seveningen pronela se vest da jedan od pritvorenika ne boravi tamo gde su drugi prunueni da budu Re je o Milanu Babiu, bivem predsedniku Republike Srpske Krajine, koji je, svedoei na suenju Slobodanu Miloeviu, pokazao izuzetnu kooperativnost sa sudom, to je, kako se ne krije, automatska propusnica za mnoge specijalne pogodnosti." ("Politika", 27. mart) Ni procesi za ratne zloine koji se vode pred domaim sudovima ne pobuuju veliko interesovanje medija, a i kada pobuuju, primetan je blagonaklon odnos prema optuenim. "Nikada nisam pucao u civile i decu" naslovljuje "Centar" (17. mart) prilino veliki tekst o zavrnoj rei odbrane u sluaju Sae Cvjetana, biveg "korpiona", optuenog da je ubio 14 Albanaca i ranio petoro dece u Podujevu 1999. godine (argumentima tuilatva se ne ustupa takav prostor), uz antrfile s naslovom: "Kandika dovela lanog svedoka". U tekstu se posebno naglaavaju Cvjetanove tvrdnje da suenje protiv njega ima politiku pozadinu i da je bio izloen pritiscima i zastraivanjima dok je trajala istraga, te je priznanje zloina morao potpisati kako bi sauvao ivot. Narednog dana, tekst o izricanju presude o 20 godina robije Cvjetanu, "Centar" zapoinje njegovim citatom: "Nema veeg zloina nego osuditi nevinog oveka. Ja u sada da se prekrstim, a vama sudija, elim sve najbolje. Bog e vam suditi." Uz napomenu da je Cvjetan mirno sasluao presudu, s prizvukom saoseanja primeuje se da su njegova majka i sestra sve vreme plakale i naricale kako nema pravde, a u naslovu antrfilea citiran je otac: "Moj sin nije nikoga ubio! Nevin je i ne znam za koga on to robija. Ovo je sve politika nametaljka. Sram ih bilo!" Ista matrica, naglaavanja negiranja krivice od strane optuenog, drale su se u izvetavanju o ovom sluaju i druge novine.
VOJVODINA Vojvodina je jedna od tema kojoj se u tampi, naroito do izbijanja nemira na Kosovu, ustupao znaajan prostor, s pristupom koji je uglavnom bio u duhu jednoglasne osude "vojvoanskog separatizma" i pokrajinske vlasti,
430

optuzbi koje Mikavica iznosi na raun Subotike inicijative: " U emu jo ova inicijativa komplikuje odnose u Vojvodini?" Novinar, dakle, podstie sagovornika da iznese "jo", to vie, znai, osuda svog politikog protivnika, a ne pokuava ni u jednom trenutku da ga sueli s nekim suprotstavljenim gleditima, da inicira stvarni i sadrajni dijalog. Zastavu Vojvodine "Veernje novosti" su lako prekrstile u "ankov barjak" , a u tekstu "ankov barjak njisu polemike", stoji: "Koliko se ekalo na isticanje ovog simbola svedoi aurnost i revnost Slube za zajednike i opte poslove Skuptine i Izvrnog vea Vojvodine, koja je, ne dangubei, izvesila zastavu u nonoj tmini poto je skuptinska odluka o tome stupila na snagu." Prilika da komentarie novousvojena vojvoanska znamenja u "Veernjim novostima" pruena je i predstavniku Srpskog otaastvenog pokreta "Obraz", Mladenu Obradoviu. "Nakaradni hibrid, kakav je i ova zastava, posledica su elje sadanjih vlastodraca u Vojvodini da se to due zadre na tim pozicijama i da pokuaju koliko god mogu da to vie odvoje Vojvodinu od Srbije." Sve ovo znai da su politike dogme, uspostavljene jo u ranom periodu Miloevieve ekspanzije moi, meu kojima je imperativna i apsolutna averzija prema bilo kakvom obliku vojvoanske autonomije, i dalje vaee i veoma ive u medijskom prostoru Srbije.
ovom broju "Glasa" javlja izvesni italac iz Obrenovca, a redakcija je njegovo pismo (da bi mu, valjda, pojaala znaenje) opremila nadnaslovom "uenje" i naslovom "Ima li Srba u Vojvodini?" Autor pisma se pita koliko je Srba bilo prisutno kada se u pokrajinskoj Skuptini glasalo o obelejima Vojvodine i povlai paralela izmeu "iptara na Kosmetu" i vojvoanskih separatista, te postavlja pitanje, ta je po nacionalnosti anak, ali i A. Crkvenjakov, s obzirom na to da se "RTS bavi marginalnim problemima za Srbiju". Ponovno raspirivanje teorija o meunarodnim zaverama ija je Srbija rtva takoe je vano obelezje naina na koji se tampa bavi vojvoanskim pitanjem. "Nacional" (2.mart) na dve strane objavljuje tekst kojim se dokazuje kako "etnofederalisti iz Evropske unije podravaju secesiju Vojvodine i separatise u Srbiji". Re je o Skuptini evropskih regija, institutu, kako "Nacional" navodi, forimiranom 1985. od strane "grupa Portugalaca, panaca i Francuza, da bi se kasnije nakalemili i Nemci, te operaciju otada predvode pripadnici nemake politike klase iz regiona Baden-Virtemberg". Autor teksta je Zoran Petrovi Piroanac, stari znalac teorija zavere, a poziva se na izvesnog francuskog istoriara Pjera Ilara, autora knjige "Manjine i regionalizmi, istraga o nemakom planu koji e uzburkati Evropu". Cilj Instituta, koji raskrinkavaju Piroanac i Ilar, je dodeljivanje politike autonomije regionima poput Vojvodine, nad kojima e vlast imati "supranacionalne briselske institucije". Ceo projekat ima i diskretnu podrku nemake vlade, a konaan zakljuak je: "Svi etnofederalisti, od anka, Kase, do onih u Sandaku i meu Vlasima, sisaju istu sisu, preko Skuptine evropskih regiona". Odmah ispod Piroanevog teksta o Ilaru je i tekst pod naslovom "Kasi i anku pridruzili se sitni levicari", a koji, naravno, govori o tome "kako su autonomai na Prvoj vojvoanskoj konvenciji usvojili Subotiku inicijativu kojom se severna pokrajina izdvaja iz sastava Srbije". Kakav je stav redakcije i autora teksta o temi o kojoj se pie jasno je i iz naslova antrfilea "Autonomaki dosadno". "Najzanimljiviji govor na Prvoj vojvoanskoj konvenciji odrao je stari autonoma ivan Berisavljevi. Njegovo izlaganje, okotalo i referatski dosadno, obilovalo je izrazima "srbonacionalisti", "klerofaizam" i "nacionalistiko-centralistiki"... "Veernje novosti" od 1. marta celu jednu stranu posveuju "burnim reagovanjima povodom Subotike inicijative", a naslovi koji ispunjavaju stranu su: "Podvala poraenih autonomaa", "Autsajderi trae spas", "Vojvoansko pitanje ne postoji", "Ugroen interes Srba", "Provociranje graana", "To je bio bal vampira". Pod naslovom "Ni za politiku, ni za fudbal", "Veernje novosti" (4. mart) objavljuju razgovor s Dejanom Mikavicom iz novosadskog DSS-a, u kojem on kae: "Pokuaj povratka autonomaa u politiku, strano meanje u unutranje stvari Srbije i Suboticka inicijativa je nipodatavanje volje veine stanovnika Vojvodine Pokrajinska zastava je kao klupska, a oni nisu ni za politiku ni za fudbal." O tome u kakvom meusobnom razumevanju tee "dijalog" izmeu novinara i intervjuisanog, govori i pitanje, koje je usledilo nakon serije tekih
432
RESTITUCIJA irok front borbe za ponitavanje svih efekata reformskih napora prethodne vlade obuhvata i ureivake politike mnogih medija. Sasvim je oigledna tendencija ponovnog demonizovanja pokojnog premijera inia, pa se povremeno namee morbidno ironian zakljuak da ini, zapravo, sam "stoji" iza sopstvenog ubistva. "Nacional" (10. mart) nam ak spektakularno otkriva, smestajui to naravno kao udarnu novost na naslovnu stranu, da je nekoliko dana posle 5. oktobra "ini namestao ubistvo Velje Ilia". Izvor ove senzacije je "blizak predsedniku Nove Srbije". "Atentat je briljivo planiran u samom srcu ondanjeg DOS, tanije u tadanjem tabu pokojnog premijera Zorana inia. Iako ni do danas nije razjanjeno ko je trebalo da bude izvrilac, jedno se zna za to je trebalo optuiti poraene Miloevieve policijske snage!" Jo direktnije, orkestrirano se napada na neke od najbliih inievih saradnika, a stranice tampe neprestano su irom otvorene za opskurne politike figure poput "vojvode" Sinie Vuinia ili Borislava Mikelia, koji nedvosmisleno poruuju da se inieve ubice kriju u krugu njemu najbliih ljudi, pa se ak i imenuju bivi potpredsednik Vlade edomir Jovanovi, nekadanji ef Vladinog Biroa za komunikacije Vladimir Beba Popovi, bivi zamenik ministra unutranjih poslova Nenad Mili itd.
433

krstom, a u naslov ispovesti izvuena je njegova poruka: "Da su kriminalci kao ja, Beograd bi mirisao na cvee". Kristijanu je velika panja i jednak tretman pruen, naravno, i u drugim listovima: "Kuriru", "Balkanu", "Nacionalu". "Centar" procenjuje da je Golubovi prava osoba koja treba da odgovori na pitanje "zato su ubijeni iptar i Kum", pa saznajemo: "Pa ni za Drau Mihailovia nisu uspeli da sakriju zato je ubijen. Saznae se i kako su ubijena, kako oni kau, dva obina kriminalca iz provincije." Dalje, novinar pita: "U zavrsnici suenja za pokuaj iznude si rekao da su ti nudili da ubije inia, ali si odbio? A Kristijan odgovara: "Uvek se biraju najbolji", da bi, poto ga je mama upozorila: "Krile, nemoj da navlacis bedu na vrat", odgovor ostao nedoreen." itaocima se objanjava da je Golubovi "ponovo izazvao panju javnosti, jer se po izlasku iz Centralnog zatvora prvi put javno pojavio na sahrani Legijinog oca". Inae, smrt i sahrana oca Milorada Ulemeka Lukovia Legije bila je izuzetan medijski dogaaj u Srbiji. Proizvedeno je mnostvo "ganutljivih" reportaa sa sahrane, kojima se ak, prebrojavalo ko je i koliko cvea doneo. Intervjuisan je vlasnik privatnog medicinskog centra u kojem je Ulemek proveo poslednje dane, koji je, naravno, iznosio tvrdnje da je njegov pacijent, naputajui ovaj svet, znao da je njegov sin nevin itd. Za razliku od odijuma kojem je izloena prethodna, tzv. inieva vlast, mnogi istaknuti predstavnici Miloevievog reima nesumnjivo su rehabilitovani, to se manifestuje i injenicom da imaju rezervisan prostor u novinama, ak i u vidu kolumni i slinih redovnih rubrika (Zeljko Simi i Uro uvakovi u "Centru", Povremeno se iz zaborava izvlae bliski Miloevicevi saradnici i tretiraju se kao eksperti ili "slobodni mislioci". "Veernje novosti" (14. mart) daju tako pola strane Vladislavu Jovanoviu, Miloevievom ministru spoljnih poslova, za njegovu analizu ukupne situacije u dravi, s posebnim akcentom na pitanju Kosova. Nije jasno ime se u datom trenutku ba miljenje V. Jovanovia kvalifikovalo kao relevantno, ali, izmeu ostalog, on kae: "Opet nemamo normalnu dravu jer je zrtvovana da bi se ugodilo unutranjem separatizmu i spoljnom pokroviteljstvu. Moramo bez kompromisa braniti svoju tapiju na Kosovo i Metohiju i sve uciniti da tu pokrajinu vratimo u nas drzavno-pravni poredak. Ne sme se smetnuti s uma da se proces rasturanja SFRJ nee zavriti dok se ne kompletira i u Srbiji. NATO mora promeniti odnos prema naim granicama i suverenitetu da bismo imali razloga da uemo u Partnerstvo za mir." Za razliku od Vladislava Jovanovia, Milorad Vueli je daleko od svakog zaborava. Njegova ponovo osnaena uloga na politikoj sceni sasvim je legitimno za medije u Srbiji, te je i njegovo prisustvo na stranicama tampe ogromno. O sutini onoga to Vueli, koristei svoju medijsku popularnost, poruuje, moda se najjasnije odslikava u naslovu njegovog intervjua u "Nacionalu" od 1. marta: "Demokrate su sutina i koren sveg zla u Srbiji". Moglo bi se zakljuiti da je upravo to i sutinsko opredeljenje velikog broja
435
Istovremeno, u medijskim sadrajima sve su prisutniji i sa sve veim uvaavanjem tretiraju se, kako ozloglaeni jurinici Miloevicevog reima, tako i likovi iz kriminalnog podzemlja, pojedinci hapeni u vreme akcije "Sablja". Oni koji su na optuenikoj klupi preko svojih advokata i drugih zastupnika njihovih interesa vode svojevrstan specijalni rat protiv Specijalnog suda i mediji su, naravno, glavno oruje u tom ratu. Nekoliko dnevnih i nedeljnih tabloida predstavljaju najdrastinije primere instrumentalizovanosti u korist snaga miloevievske reakcije i krugova organizovanog kriminala: "Nacional", "Kurir", "Centar", "Balkan", "Svedok" Ni ostali tampani mediji, meutim, koji jo odravaju izvesnu profesionalnu reputaciju, ne doprinose nekoj bitno drugaijoj klimi u javnosti. Veoma je zabrinjavajua i injenica da se i ureivaka politika glasila s dugom tradicijom i prestinim kvalifikacijama, poput nedeljnika "NIN", esto podudaraju sa onim to rade listovi koji pripadaju nesumnjivom tabloidnom "treu". Konkretno, u sluaju "NIN-a" je to posebno vidljivo u istrajnim nastojanjima da se plasiranjem raznih "tajnih" dokumenata i njihovom tendencioznom interpretacijama, obori optunica protiv upletenih u ubistvo inica. Glavna meta javne kritike, ali i javnog kritizerstva, koje povremeno dobija i dimenzije prave i permanentne hajke i dalje su pripadnici prethodne vladajue garniture. Snage okupljene oko nove Vlade jo ne podleu izrazitijoj kritici od strane medija, pa ak i kad povlae krajnje kontroverzne poteze kao to je imenovanje Radeta Bulatovica, hapenog tokom "Sablje", na elnu poziciju BIA. Jo manje su mediji spremni da ozbiljnije "staju na put" novoj vlasti kad odreenim potezima direktno manifestuje svoje antireformske namere, kao to to cini revizijom reformi kolstva ili intervencijama u oblasti privatizacije koje mogu znaajno da uspore taj proces, a takva je namera ministra privrede Dragana Marianina da se uspostavi moratorijum na privatizaciju drutvenih preduzea. Odsustvo minimuma drutvenog konsenzusa oko kljunih pitanja za budunost Srbije, kao to su opredeljenost za evropske integracije i tranziciju u drutvo slobodnog trita, pravne sigurnosti i potovanja ljudskih prava, jasno se reflektuje u medijskoj mapi Srbije. Mogunost ukidanja Specijalnog suda koju je, sa izvesnom stidljivou najavio ministar pravde Zoran Stojkovic, mnogo gromoglasnije i ostrasenije prorie deo tampe, koji, istovremeno, neguje manje ili vie otvoren apologetski odnos prema kriminalcima sa optunice za inievo ubistvo. Obrazac romantiarske glorifikacije kriminalaca poznat je, naravno, iz najmranijeg doba Miloevieve ratne politike, kada su "estoki momci s beogradskog asfalta" preko noi pretvarani u nacionalne heroje, hrabre dobrovoljce koji brane srpsku neja. Predstavljajuci ga kao "ZADNJEG SRPSKOG DONA", "Centar" 9. marta odvaja etiri, ukljuujui i naslovnu, strane za "ekskluzivnu ispovest Kristijana Golubovia". Poput holivudske zvezde Golubovi pozira pred foto-reporterom "Centra", s dva magnum pitolja, arenim tetovaama, ogromnim zlatnim
434

inia konano oceni kao pokuaj zavoenja diktature, apsolutna uzurpacija vlasti, uz potpuno prenebregavanje okolnosti zbog kojih je vanredno stanje uvedeno i opasnosti u kojoj se drava u tom trenutku nalazila. U javnom ivotu mnogo je onih koji ele da svom silinom istaknu svoju muenicku ulogu u tom periodu restrikcije graanskih sloboda, uz ogromnu revanistiku ostraenost, te se stie utisak da je nekoliko nedelja brifinga u Vladi Republike Srbije za urnalistike poslenike u Srbiji mnogo bolnija trauma od decenije provedene pod Miloevievim represivnim aparatom, kao i od drakonskog Zakona o Informisanju, poznatog kao Vuiev zakon, te od cenzorskih makaza Aleksandra Vuica u vreme NATO intervencije. Granice cinizma kojim se "Sablja otupljuje", sasvim ocigledno u interesu onih protiv kojih je ta akcija prvenstveno i pokrenuta, prakticno su nepostojece. "Balkan" od 29. marta jednu, naizgled "komunalnu" temu plasira kao udarni sadrzaj broja. Preko cele naslovne strane siri se naslov "NELEGALNO", s podnaslovom "eda sruio kuu u ilerovoj", te se na dve strane dokazuje rezultatima novinarskog "istraivanja" da je famozna zgrada sruena zbog samovolje edomira Jovanovia, "bez obzira na to to je objekat bio u postupku legalizacije i to Sekretarijat nije predvideo njegovo ruenje Objekti u ilerovoj su imali mogunost za legalizaciju, jer nije bilo spornih imovinskih pitanja. Verovatno bi bilo nekih problema u vezi sa urbanistikim zahtevima, ali bi, s obzirom na sadanji zakon, taj objekat imao velike anse da se legalizuje". Na taj pedantni legalizam u domenu urbanizma "Balkan" ve narednog dana (30. mart) vezuje pompezno plasirane spekulacije da je ruenje hitno izvedeno "da bi se unistili dokazi". Marko Nicovi, predstavljen kao advokat i policijski ekspert, tvrdi: "Po mom misljenju, ovakvo postupanje moe imati samo jedan razlog, a to je ponitavanje svih tragova, od vlasi kose i drugih DNK uzoraka do prislunih ureaja koji su najverovatnije bili ugraeni u samu konstrukciju zgrade i sve snimali to je i iziskivalo njeno kompletno ruenje, jer se ovakva elektronika ne moe ukloniti ni na jedan drugi nain." Kao to je ve pomenuto, tzv. Specijalni sud je takoe izloen medijskoj subverziji. Pojedini listovi ne samo da uporno proriu njegovo ukidanje, ve katkad s tim raunaju kao sa gotovom stvari. "Balkan" od 25. marta, na primer, "istrauje": "Da li e ukidanje Specijalnog suda doneti promene u procesima za organizovani kriminal?" Manipulie se banalnostima, kao to je injenica da zaposleni u Specijalnom sudu imaju vee plate od zaposlenih u ostalim sudovima. "Jedino bi mogle da budu izmenjene njihove plate, koje vie nee biti drastino vece, vec ujednacene s platama njihovih kolega iz redovnih sudova." Indikativno je i to to se insistira na mogunosti da se promeni status svedoka saradnika; "Balkan" i samim naslovom poruuje: "ume i ura Mutavi sele se na optueniku klupu". To ponovo otvara prostor za sumnju da su pojedini listovi u slubi interesa pojedinih krugova organizovanog kriminala, pa tako slue i svoenju unutarmafijaskih rauna.
tampanih glasila u Srbiji. Pod platom borbe protiv Demokratske stranke, kojoj je ve zapeaen imid ozlozglaenog legla korupcije i kriminala, odvija se zapravo estok medijski obraun sa svim skromnim reformskim pokuajima u srpskom drutvu nainjenim u inievom kratkom vremenu na vlasti i sprovodi restauracija vrednosti, politike i linosti Miloevievog doba. Ve pomenuti . Jovanovi, V. Popovi i N. Mili stekli su status "deurnih krivaca"; vie je glasila permanentno fokusirano na graenje njihovog, najblae reeno, negativnog imida u javnosti, sve do otvorenih poziva na lin. U mnotvu primera za izreenu tvdnju, jedan od drastinijih je intervju Sinie Vuinia "Nacionalu" od 8. marta. "Beba i eda ubili inia", poruuje Vuini preko naslovne strane "Nacionala". Predstavljajui, Vuinia kao "lidera srpskih leviara", "Nacional" objavljuje: "Vuini je pozvao Duana Mihajlovia da kae da je policijski lobi iz DS s Bebom Popoviem i edom Jovanoviem na elu ubio inia. On istie da su Janjuevii, Kolesari, Vesii i njima slini kreatori famoznog treeg metka koji je usmrtio premijera." Urednitvo "Balkana" odlucuje povremeno i da najdirektnije pravdu uzme u svoje ruke 10. marta na naslovnoj strani donose naslov "Bebi mora da sudi drava", najavljujui navodno istraivanje redakcije na unutranjim stranicama lista. injenica je, meutim, da nikakvog istraivanja nema. Postoji tekst kojem je povod zahtev advokatskog tima Vladimira Popovia, upuen dravnom tuiocu i drugim dravnim organima, da zatite Popovia od poziva na lin koje koordinirano javno iznose Neboja Pavkovi, Aleksandar Tijani, Borislav Mikeli, Sinia Vuini i Milorad Vueli. U poetnom delu napisa citirana je Biljana Kovaevi-Vuo, sef tima Popovievih zastupnika, a zatim je prostor preputen reakcijama Neboje Pavkovia i Borislava Mikelia. Reagovanje Aleksandra Tijania dobilo je najvei prostor, te je i plasirano kao zaseban lanak. Kako god, tvrdnja iz naslova s prve strane "Bebi mora da sudi drava" ne nalazi se ni u jednom od citata, te e biti da je ona plod sinteze iza koje stoji samo urednitvo. Za razliku od otvorenog podsmeha s kojim se tampa odnosi prema tvrdnjama o ugroenosti Vladimira Popovia, oni koji su bili u vrhu najmranijih Miloevievih garnitura, poput Milorada Bracanovia, shvataju se vrlo ozbiljno. "Nacional" (17. mart) u svom senzacionalistickom maniru na naslovnoj strani daje Bracanovievu izjavu: "ekam da me ubiju". "Nisam plaljivac, niti u se ni pred kim kriti, ali imam oseaj da mnogima iv smetam i zbog toga opravdano strahujem da mogu biti likvidiran nekoliko puta je pred svojim prijateljima rekao Bracanovi "pie "Nacional", dodajui da je, kako upueniji tvrde: "Bracanovi ostao i bez linog naoruanja, jer mu je oduzeta dozvola za privatno posedovanje oruja. ivi sasvim povueno, bez ikakve pompe, kao to je, uostalom, i ranije iveo, kad su za njega i njegov posao znali samo malobrojni." Neskrivena je simpatija prema Bracanoviu i njegovim mukama kao oveka koji ivi bez pompe i povueno. Oigledan je veliki udrueni napor u srpskoj tampi da se maksimalno devalvira akcija "Sablja", da se uvoenje vanrednog stanja nakon ubistva
436
437

NEVLADINE ORGANIZACIJE Uporedo sa martovskim nasiljem na Kosovu i u Srbiji, u beogradskim medijima buknuo je novi talas kampanje protiv nevladinih organizacija koje se bave zatitom ljudskih i manjinskih prava, kao i rasvetljavanjem ratnih zloina, pre svega Fonda za humanitarno pravo, Komiteta pravnika za zatitu ljudskih prava i Helsinkog odbora za ljudska prava u Srbiji. Kampanja po argumentaciji i reniku koji se koristi podsea na predratna i ratna vremena na prostoru bive Jugoslavije kada je voena propaganda protiv nesrpskog stanovnitva i neistomiljenika reima u Srbiji. Pomenute nevladine organizacije predstavljene su u medijima kao nepatritoske i bez saoseanja sa srpskim rtvama na Kosovu, a posledice ovih medijskih poruka ogledaju se kroz pretnje aktivistkinjama nevladinih organizacija1 i "glasa naroda" u emisijama u koje se ukljuuju graani sa svojim komentarima2 kroz koje se jasno vidi uinik takve medijske politike u formiranju javnog mnjenja. Po svojoj radikalnosti o emu posebno svedoi tekst Bogdana Tirnania u uglednom i uticajnom nedeljniku NIN koji itaju elite kampanja podsea na vreme uoi ubistva Slavka uruvije, kada je novinar pozvao na fiziki obraun sa neistomiljenikom, kao i na medijsku hajku koja je prethodila atentatu na premijera Zorana inia. Homogenizacija oko kosovskog pitanja ponovo je uspostavljena, ime se zatvara prostor za analizu koja bi doprinela reavanju krize. Tokom poslednje tri godine, antinacionalistike nevladine organizacije i grupe koje su vie od deset godina delovale na srbijanskoj sceni suprotstavlajui se srpskom nacionalizmu kao dominantnom kulturnom i politikom modelu, marginalizovane su sa namerom da se ne uje drugaije miljenje. Reim je stvorio nove organizacije i grupe, koje su se nametnule pred meunarodnom zajednicom kao glavni tumai dogaaja i procesa u Srbiji. Profesor univerziteta Svetozar Stojanovi, blizak dananjim vladajuim strukturama u Beogradu i saradnik Dobrice osia, glavnog ideologa "velikosrpskog projekta", sa stranica dnevnog lista "Politika" poruio je da "odavno postoji potreba da neka istraivaka institucija preuzme na sebe sitematsko praenje, ispitivanje i vrednovanje kompetentnosti i objektivnosti
Dva dana ranije (23. mart) "Balkan" tvrdi da "srpska advokatska elita" pozitivno reaguje na inicijativu za ukidanje Specijalnog suda. Po proceni "Balkana" toj eliti pripada Borivoje Borovi koji, izmeu ostalog, kae: "Oekujem da e istovremeno sa ukidanjem Specijalnog suda i mnogi elni ljudi iz vrha MUP i Specijalnog tuilatva biti uhapeni jer je inicijativa za voenje mnogih postupaka, suprotno zakonu, potekla upravo od njih." Borovieva koleginica Bosiljka uki, takoe pripadnica elite po "Balkanu", ne krije oduevljenje najavama ukidanja Specijalnog suda. "Formiranje ovog odeljenja bilo je proizvod vremena u kojem smo se nali kada je uvedeno vanredno stanje. Sasvim je normalno da sada kada vie nema vanrednog stanja ni Posebno odeljenje ne treba da postoji. Sam izraz Specijlni sud stvara privid da se radi o neem specificnom i teem, ljudi se drugaije tretiraju, dobijaju tee kazne, a u sutini sve je isto". ukieva dalje ne precizira, ili bar novine nisu prenele, sta je to u sutini isto, niti je jasno na sta se poziva kada tvrdi da "ljudi dobijaju tee kazne" budui da jo uvek nijedna kazna nije izreena pred Specijalnim sudom. Ni novinar "Balkana", naravno, ne ukazuje na tu prazninu u sistemu miljenja elitnog advokata. Naelno, vrednosti za koje se u svojoj ureivakoj politici zalae neki list, najlake se prepoznaju u kolumnama gde je, po zakonitostima novinarstva, stav pretpostavljen samoj informaciji i gde ne vae pravila novinarske neutralnosti. Po tome kakva je aktuelna kolumnistika ponuda u dnevnoj tampi jasno je i kakva je aktuelna politika klima, odnosno kakvom se ona medijiski proizvodi. Zoran Petrovi Piroanac i Marko Jankovi u "Nacionalu", Uro uvakovi, Drago Kalaji, Aleksandar Vulin, Duan Prelevi i eljko Cvijanovi u "Centru", Bogdan Tirnani i Dejan Vuievi u "Kuriru", eljko Vukovi u "Veernjim novostima", gde je i uveni aforisticar Mikan Milovanovi Ovi autori razlikuju se po stilskim kvalitetima i ranijoj reputaciji, ali ono to ih povezuje je injenica da se baz zazora slue govorom mrnje, ovinistikim diskvalifikacijama, najniom vrstom udaraca protivnicima Neretko, kolumne su poligon na kome se manifestuje najekstremniji primitivizam, nezamisliv u javnom govoru u ureenim drutvima. "Gde su sada one isuene enske haringe kojima je do pravde, Bebe, iptara i tamnienja Srba? Gde je onaj dzimdzov koji se odaziva na Sera? Gde se vezala Sonja? U kome je hladu Borkina guzica? Gde si Pero, pizdurino jedna " pise Duan Prelevi ("Centar", 20-21. mart), inspirisan stradanjima na Kosovu. Prelevi, kao i ostale njegove navedene kolege, u slinom tonu pie i o Hagu, Vojvodini, Evropi, DOS O temama, dakle, koje su i ovom izvetaju analizirane kao nosee novinske teme u martu 2004, i kao teme u kojima se najjasnije ogleda ukupna politicka klima i stepen spremnosti ovog drutva da uhvati prikljuak s vremenom. Primitivizam, nacionalizam, ksenofobija, narodnjacki konzervativizam i ostala obeleja ovih kolumni su, naalost, nepogreiv znak da je celo drustvo i dalje ophrvano tom patologijom.
1 Tokom dogaaja na Kosovu, demonstranti voeni Simom Spasiem koji vodi udruenje prognanih sa Kosova pokuali su da uu u prostorije Fonda za humanitarno pravo. Ulaz u Helsinki odbor oblepljen je "patritoskim plakatima" na kojima je pisalo "Srbija Srbima", "Srbin za Srbina", "Kosovo je srbsko, bilo bie i ostae", "Ustani Srbijo! Kfor nam nee pomoi". 2 U emisiji "Utisak nedelje" na TV B92 (21. marta) gledalac je postavio pitanje gostima ta misle o nevladinim organizacijama koje prvo osuuju Vladu Srbije i MUP Srbije za protekle dogaaje, a tek onda Kfor i Unmik. Na pitanje je odgovorio Vladimir Boovi, ef pravne slube Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, potvrdivi te navode bez ikakve ograde i optuujui NVO.
438
439

kulturnu dekontaminaciju, da se mora "stati sa unitavanjem sakralnih kulturnih objekata na Kosmetu i irom Srbije". Direktor Beogradskog centra za ljudska prava Vojin Dimitirjevi "s gaenjem osuuje pogrom nad Srbima koji je u toku na vie mesta na Kosovu i Metohiji". On naglaava da "sve srpske nevladine organizacije imaju moralnu obavezu da osude pogrom Srba na Kosmetu i zatrae odgovornost za poinioce". Sve ovo podsea na vreme NATO intervnecija i tadnju unisonost javne rei. Tabloid "Inter-Nacional" na naslovnoj strani od 22. marta objavio je tekst pod naslovom "Borce za ljudska prava brine paljenje damija, ali ne i genocid nad Srbima na Kosmetu", sa fotografijama direktorke Fonda za humanitarno pravo Natae Kandi, predsednice Jugoslovenskog komiteta pravnika Biljane Kovaevi Vuo i predsednice Helsinkog odbora Sonje Biserko. Oprema teksta (naslovi i nadnaslovi), iskonstruisani su. Predsednica Helsinkog odbora Sonja Biserko rekla je novinaru da je trenutno na sastanku, na ruku, i da ne moe da se izoluje da bi odgovorala na pitanja, ali da je pozovu sutradan i da e "rado rei sve to ih zanima". Ispod fotografije Sonje Biserko na naslovnoj strani, meutim, izvuen je napis "Ruam, zovite sutra". Novinar "Inter-Nacionala" je kasnije istog dana ponovo pozvao predsednice istih NVO, i, lano se predstavljajui kao kao novinar druge redakcije postavio pitanje da li manjine mogu da se oseaju bezbedno posle ruenja damija. Isti list nastavio je progon i u narednom broju od 23. marta, kada je objavio izjavu beogradskog advokata Svetozara Vujaia sa nadnaslovom "Aktivistkinjama NVO preti tri godine zatvora" i naslovom "Vuo, Kandi i Biserko ire lane vesti i mrnju". Vujai je izjavio: "Ono to su izjavile tri samoproklamovane aktivistkinje za ljudska prava u vezi sa paljenjem damija kolski je primer krivinog dela irenja lanih vesti u cilju uznemiravanja javnosti. Za to delo zapreena je kazna do tri godine zatvora i oekujem da javni tuilac reaguje". U tom kontekstu Vujai navodi izjavu Sonje Biserko koja je rekla da "ovo (paljenje damija) nema veze s Albancima, ve je ispoljavanje animoziteta koje postoji godinama unazad". On "podsea" da su predsednice Fonda za humanitarno pravo, Komiteta pravnika za zatitu ljudskih prava i Helsinkog odbora, "izbegle da komentariu dogaaje na Kosovu". "Inter-Nacional" je i 24. marta objavio tekst sa naslovom "Sonja Biserko (pot)cenila Kotunicu", a povodom knjige Normana Sigara "Vojislav Kotunica i budunost Srbije" za koju je predsednica Helsinkog odbora napisala predgovor. Autor teksta Zoran Petrovi Piroanac komentarie da se "knjiga pojavljuje uz savren tajming", ba kada se dovravaju 'poslovi' oko nezavisnosti Kosmeta i ba u trenutku kada se ubrzava diskusija o izdvajanju Vojvodine iz Srbije". U jednoj od glosa navodi se: "Simbolino figuriranje gospoe Biserko u predgovoru Sigarove knjige je signal za uzbunu u naoj vlasti". Medijska kampanja protiv Biljane Kovaevi Vuo, Natae Kandi i Sonje Biserko, zaokruena je, ali ne i zaustavljena kolumnom Bogdana Tirnania, u
441
poslenika javne rei, i o tome redovno obavetava javnost"3. On kae da "neki domai opisi i ocene naih prilika ve dugo kipte od narcisoidne agresivnosti, ali istovremene provincijalne servilnosti prema odluujuim spoljnim silama i njihovim diktatima. Na sve strane nariui o tobonjoj dominaciji ekstremizma u nas, njihovi autori ispoljavaju toliku neuravnoteenost da i njih valja smatrati svojevrsnim metaekstremistima." Stojanovi se obraa i uticajnim krugovima na Zapadu sa pitanjem "dokle e se oslanjati prvenstveno na samoprojektivne ocene i predvianja majune manjine anacionalnih (sic!) i istovremeno dobrostojeih Srba". Sve ovo je praktino potvrdio i premijer Srbije Vojislav Kotunica u emisiji "Nije srpski utati" emitovane 28. marta 2004. na BK Televiziji, rekavi da su za lo imid Srbije krive pojedine nevladine organizacije. Poslednji talas medijske kampanje protiv nevladinih organizacije koje se bave zatitom ljudskih prava, pre svega Fonda za humanitarno pravo, Komiteta pravnika za zatitu ljudksih prava i Helsinkog odbora za ljudska prava u Srbiji poeo je najtiraniji dnevni list "Veernje novosti" u vreme martovskog nasilja na Kosovu. "Veenje novosti" su 21. marta 2004. objavile tekst pod naslovom "Stop srpskim ekstremistima". Kampanja je nastavljena u tabloidu Internacional, a zaokruena u nedeljniku NIN kolumnom Bogdana Tirnania. Tekst u "Veernjim novostima" bavi se reakcijama nevladinih organizacija na dogaaje na Kosovu, tanije Fonda za humanitarno pravo, Komiteta za zatitu ljudskih prava, Helsinkog odbora za ljudska prava u Srbiji, ena u crnom i Centra za kulturnu dekontaminaciju. Tekst poinje komentarom: "Gotovo da nije bilo ni najmanjeg incidenta ili sporne izjave koje su se ticale pripadnika nacionalnih manjina na koje nevladine organizacije, to u poslednjih desetak godina brinu o ljudskim pravima nisu gromoglasno protestvovale u medijima, pa i na ulicama. Otud je primetno da se njihov glas gotovo ne uje povodom nedavnog pogroma Srba na Kosmetu". Niko od novinara "Veernjih novosti", kao i drugih redakcija tih dana nije pozvao Helsinki odbor radi izjave o dogaajima na Kosovu, ali je zato taj list objavio: "Na sajtu Odbora ni posle pet dana od poetka pogroma na Kosmetu nema nikakvog saoptenja. Uzgred, na istom sajtu 19. marta predstavljena je publikacija 'Jaanje demokratski efikasne uprave u multietnikim sredinama', kao i seminar i projekti sa istim nazivom, aurirani istog datuma". Predsednica JUKOM Biljana Kovaevi Vuo na pitanje novinara zato se njena organizacija "nije oglasila povodom aktuelnih deavanja na Kosovu", rekla je da su oni reagovali, ali da niko od medija to nije preneo. "Kao da mi zaboga podravamo uas na Kosmetu", rekla je Kovaevi uz osudu nasilja na Kosovu. Iz saoptenja Fonda za humanitarno pravo u prvom planu je izdvojeno da su za stanje na Kosovu "odgovorni MUP i Vlada Srbije, Unmik i Kfor na Kosovu". Takoe je citirana izjava Borke Pavievi, direktorke Centra za
"Politika", 20. 1. 2004.
440
uticajnom nedeljniku NIN pod naslovom "Ako ide enama ponesi bi" u broju od 25. marta 2004. Biljana Kovaevi Vuo u tekstu je stigmatizovana, recimo, jer je poslala pismo Hakom tribunalu "u kome tvrdi da nova vlast nita nee uiniti sem to e nastaviti politiku nacionalistike zadrtosti izvesnog S. Miloevia". Kolumnista Tirnani konstatuje: "Gospoa je, dakle, cinkaro. Nije to sve to moe da se o njoj kae. Neto treba ostaviti i za sud." Tirani dalje pie da je "njena istomiljenica" Nataa Kandi "poznata po falsifikatima (u korist nevinih 'albanskih rtava') miroija u svakoj orbi", kojoj su "neke televizije u povodu zavretka suenja Sai Cvjetanu osuenom za ratni zloin i 'etniko ienje'4 pruile priliku da se izjasni kao 'zastupnik oteenih porodica'". "Predstavljajui" Sonju Biserko, autor kae da je ona "zastupnica Helsinkija i blie okoline, koja je svojevremeno mislim, nisam siguran bila savetnica Budimira Lonara5, danas u bekstvu, jednog od razbijaa 'velike' Jugoslavije" te da za "nju ima jo posla, ostala je tzv. Velika Srbija". "Da bi se to zavrilo gospoa Biserko je spremna na sve", pie Tirnani. Povod za tekst protiv "inkriminisanih dama" kako autor navodi je Kosovo, ono to su rekle, odnosno nisu rekle, u pomenutom listu "InterNacional". Tirnani konstatuje da sa "takvim enama nema primirja", da im je "borba za ljudska prava zanat", "a rad na propasti Srbije poslovna pekulacija". Autor zakljuuje: "Narod ne spava, narod sam nad sobom bdi i straari. E, pa na kraju, jesam li ja za ravnopravnost polova, za potovanje enskog bia. Sa ovakvim karakondulama jok! U odnosu na njih ne gajim 'hamletovsku dilemu': 'da li bolje u dui trpeti prake i strele sudbe obesne, ili se orujem dii protiv mora jada i uiniti im kraj'. Dosta smo trpeli". Helsinki odbor ukazuje da ovakva medijska kampanja i govor mrnje protiv nevladinih organizacija koje se bave ljudskim i manjinskim pravima traje ve due vreme. Oni su tokom martovskih dogaaja na Kosovu dodatno radikalizovani i dospeli na stranice ozbiljne i uticajne tampe. Budui da je do radikalizacije kampanje dolazilo i u nekim prethodnim periodima tokom poslednje tri godine, kao to je to bilo poetkom 2003. godine, u zavisnosti od politikih dogaaja u zemlji, postoji opasnost da e se ovaj trend nastaviti to moe imati teke posledice ne samo za ove nevladine organizacije i njihove aktiviste, ve i drutvo u celini, koje je se ponovo gura u samo jedan model miljenja.
APRIL 2004.
UVOD Stanje svojevrsne opte medijske mobilizacije u Srbiji, naroito upadljivo u tampanim medijima, u cilju zatite "najviih nacionalnih interesa", intenzivirano tokom martovskih nemira na Kosovu, nastavlja se i u aprilskim sadrajima tampe. Stie se utisak da je kleronacionalizam kljuno opredeljenje ugraeno u ureivaku politiku najveeg broja uticajnih dnevnih i nedeljnih izdanja, kako onih tabloidnih i populistikih tako i onih prestinijeg ugleda, namenjenih intelektualnijoj italakoj publici (dakle, od najmanifestnije opskurnog "Inter-Nacionala", preko najtiranijih a time i najuticajnijih "Veernjih novosti" do "elitnog" "NIN-a"). Manifestacije ovinizma, ksenofobije i ekstremne ostraenosti na stranicama tampe i dalje su suvie este da bi se mogle nazivati tek incidentima. Paljivom posmatrau jasno se ukazuje definisan skup "krunskih" tema, koje se orkestrirano tretiraju na nain koji navodi na zakljuak da politika klima u Srbiji opasno nalikuje neemu to je hibrid velikog buenja srpskog nacionalizma iz polovine osamdesetih i "ratne" homogenizacije iz 1999, iz vremena "NATO agresije". Re je, pre svega, o nacionalno-romantiarskom pristupu kosovskom pitanju, potpirivanju radikalizacije politikih prilika u Republici Srpskoj, demonizaciji Hakog tribunala i podgrevanju strasti protiv crnogorskog "separatizma". Veoma je vidljiv i front opstrukcije procesa protiv optuenih za atentat na Zorana inia i, uopte, podrivanja tzv. Specijalnog suda, kao to se nastavlja i hajka na "Sablju", uz sve otvoreniju "rehabilitaciju" likova iz sfere organizovanog kriminala i esto neskriven navijaki ton prema optuenikoj klupi na, javnosti najzanimljivijem suenju. Vie nego upadljiv je i medijski doprinos klerikalizaciji drutva. Crkva se uveliko tretira kao najrelevantniji subjekat politikog ivota, te i nema potrebe da prikriva svoje sve krupnije politike ambicije i elju za sve dominantnijom ulogom u drutvenom ivotu. Pod ifrom zabrinutosti za opstanak nacije, ponovo su u modi "teorije krvi i tla", svesrdno se radi na kreiranju mita o narodu rtvi i srpskom muenitvu kao usudu, pa u skladu s tim i na nunosti narodnog jedinstva iliti sloge, koja se, razumljivo, postie u majinskom krilu crkve. Budui, da crkva sama ima oreol najveeg kosovskog muenika, njen autoritet je neupitan. Kada drutvo preplavljuje talas nacionalne homogenizacije, od odsudne je vanosti neutralisati sve "faktore nejedinstva", dezavuisati "grupice" i individualce koji "faliraju" tokom nametnutog horskog pevanja. Otud svedoimo i pojavama koje se mogu nazvati medijskim linom nepodobnih linosti i organizacija, kao i prozivkama onih koji proputaju da se dovoljno
443
4 5
Znake navoda stavio je kolumnista Bogdan Tirnani. Poslednji ministar spoljnih poslova SFRJ.
442

Glavnom uredniku "NIN-a" tragini primer jedne izbeglike porodice, oigledno, nije povod za analizu situacije u kojoj drava nema nikakvu strategiju zbrinjavanja socijalno ugroenih graana, ali jeste za izvoenje zakljuaka po kojima je politika meunarodne zajednice Srbima, umesto pravde, namenila muke Isusove. "Iako e doskoranji ameriki ambasador Montgomeri priznati da je politika SAD uslovljavanja i ucena svake godine sve manje efikasna, to ne znai da e dejstvo slepe sile na otupele Srbe prestati. Nekako istog trena e Evropski parlament doneti rezoluciju po kojoj 'Srbi na Kosovu treba da trae pomo od onih koji su ih ubijali, a ne od drave kojoj po Rezoluciji SB UN 1244 Kosovo pripada' (Neboja ovi). Ovim vasrknjim nesporazumima sa svetom valja dodati i potere u susednoj Republici Srpskoj koje se zavravaju brutalnim nasrtajem trupa SFOR-a na uspavanog pravoslavnog svetenika Tako na ivot poinje da lii na napor male bube oko koje je zatvoren vatreni krug, a Bog joj nije dao krila. Raspee postaje totalno kad i za ono malo slobode izvan 'carstva nunosti', koja se iscrpljuje slobodnim tajnim biranjem voa stie zabrana. Mi to doivljavamo kao licemerje, a oni dre da je to pomo. Umetnik Gibson nikad nee snimiti film o ovakvom raspeu. Ali ne vredi se aliti na Njih. Nama 'maloj brai' svetske zajednice naroda, ostaje da sami, koliko je to mogue, brinemo o sebi. Oni koji veruju da samo On ima mo sve da razume, pozvae u pomo Bojeg Sina, koji je, kako to veli Novi zavet, naoigled sveta proao samrtne muke na Golgoti. " Kao to se vidi, uskrnje raspoloenje je glavnom i odgovornom uredniku cenjenog i najstarijeg politikog nedeljnika u Srbiji, bilo prigodno za vapaj nad nepravdom koja se vri nad Srbima na Kosovu i u Republici Srpskoj, ali i samoj Srbiji, iji birai zbog stranog pritiska ne mogu da glasaju za onoga za koga hoe, a jasno je da se aluzija odnosi na "internacionalno proskribovanog" radikalskog kandidata Tomislava Nikolia. Uskrnji "NIN" rubriku "lini stav" ustupa pesniku, akademiku Matiji Bekoviu, koji na vrlo osoben nain razmatra mogunosti za reavanje kosovskog problema. Bekovi, zapravo, zagovara primenu reenja koje predlae Srpska pravoslavna crkva (podsetimo, ve je u izvetaju notirano sistematsko podupiranje politikog autoriteta Crkve, a ovo je jedan od mnogobrojnih primera za tu tvrdnju). "Kosovo nije drugo do prestvoreno i posrbljeno jevanelje, a Kosovo polje je prepoeto s poetne zemlje... Zato ni za Kosovo nema drugog reenja osim razgranienja i onog koje je primenjeno Svetoj Zemlji, koje predlae Srpska pravoslavna crkva." Koliko god bilo razloga za zabrinutost nad tendencijama klerikalizacije drutva i ugroavanja elementarnog demokratskog principa odvojenosti crkve od drave, nosioci tih tendencija i dalje nisu zadovoljni stepenom afirmacije crkve i vere. Tako i Matija Bekovi citirani tekst ovako zavrava: "U nadi da je blizu dan kada e se srpskom narodu estitati Vaskrs a ne samo Srpskoj pravoslavnoj crkvi i njenim vernicima, Hristos Vaskrse itaocima NIN-a!" lanak o premijeri Gibsonovog filma u Beogradu "Predvaskrnje projekcije Isus u Beogradu", novinar Jovan Janji, ija specijalnost, inae, nije
445
glasno ukljue u borbu za optu stvar to je u ovoj sredini ve mnogo puta vien totalitaristiki ideoloki obrazac.
KLERIKALIZACIJA Uskrs, koji je ove godine proslavljen 11. aprila u celom hrianskom svetu, takoe je pogodovao crkvi u njenom politikom misionarenju, a dao je i legitimitet kreatorima javnog mnjenja za oslobaanje posebno velikog prostora za prisustvo Crkve u medijima i, uopte, za stvaranje "nesekularne" atmosfere: u vokabularu, vrednosnim stavovima i problematinim analogijama. Veliki hrianski praznik manje je bio povod za prigodne teoloke eksplikacije njegovog univerzalnog znaaja i znaenja, a vie za bizarna tumaenja aktuelnih politikih pitanja "od naroite vanosti za dravu i naciju". Najtee je u medijskim sadrajima pronai primere korienja ovog povoda za irenje ekumenskih i drugih optevaeih humanistikih poruka. Ali, lako je primetiti da su autori novinskih tekstova sve skloniji stilu koji lii retorici politiki gorljivih verskih propovednika. U uskrnjem broju "NIN-a" (8. IV 2004.), u tekstu pod naslovom "Veliki petak" autora Slobodana Mileusnia, inae upravnika Muzeja Srpske pravoslavne crkve, pie: "Bojati se da e, kada je re o stanju na Kosovu i Metohiji, i posle Vaskrsa, biti strasna sedmica i jo mnogi veliki petak. Da li e opet krvariti Kosovo i Metohija, da li e se paliti kue, bogomolje i kole, i sve ono to nije iptarsko, odnosno to je srpsko i nealbansko Nismo ispunili amanet. Ogreili smo se o pretke, ali i one koji e doi posle nas. Strano. Ostavljamo pusto: zgarita, crkvita i manastirita, ruevine. Na mestima gde su nam iveli praroditelji, bujaju korov i ipraje." Preci, praroditelji, amanet Sam pogled na leksiku ovog teksta otkriva anahronost interpretacija znaaja Uskrsa u dananjoj Srbiji i kako se i dalje namee epska matrica umesto racionalnog sagledavanja realnosti. Mileusni u svom tekstu nudi i klju za razumevanja principa, koji bi se i gledano sa laike pozicije teko mogao nazvati hrianskim i pravednikim, po kojem se doputa razmatranje iskljuivo sopstvene rtve, odnosno rtve "svog roda". "Govorio sam o stradanju Srba, njihovim kulturno-umetnikim i materijalnim dobrima. O drugima govorie oni sami, njihovi zastupnici i duebrinici." U istom broju "NIN-a", glavni i odgovorni urednik lista Slobodan Relji u uvodniku pod naslovom "Vaskrs u Srbiji", inspirisan filmom Mela Gibsona "Stradanje Isusovo", ali i srpskom mukom na Kosovu i obespravljenim poloajem Srba u svetu, pie: "Raspravljati o teoriji sukoba Boga i avola, propovedati da svojim primerom Hrist inspirie ljude da ive saglasno Bojem putu, manje je iskuenje nego gledati kako je porodica Stalevi iz sela Babii kod Pei, nakon to je izbegla u Kragujevac, ostala bez nekoliko lanova koji su se ubili ili umrli od tuge."
444

uteha vernom narodu, ali ujedno i poziv na pokajanje i usrdniju molitvu." U "Kuriru" (13. IV 2004.) otac Ranel kae: "Ne mogu da preciziram kada je ona proplakala. Moda posle Hilandara, moda posle 17. marta. " Oskrnavljenje "svetinje na Kosmetu", kao i stradanje Hilandara, uglavnom se u srpskoj tampi doivljavaju kao razlog da se po novinskom papiru, u nacionalnom nadahnuu, razliju bujice patetinih reenica. U tekstu "Uzidani u svoje svetinje" "Veernje novosti" (14.IV 2004.) izvetavaju o "velikom dobrotvornom koncertu" "Dar za Hilandar". "Urbani Centar Sava scenografskom vetinom sino je prebaen u srednjevekovlje. Ogromna reprodukcija Hilandara u pozadini, kapela, krstovi, travnati pokriva, miris tamjana i crvena jaja za posetioce, upotpunili su aroliju." "Veernje novosti" nas obavetavaju da je scenarista sveanosti u Centru "Sava" Milovan Vitezovi, ne pominjui, naravno, da je re o oveku koji je autor i famozne krilatice "Dogodio se narod", a dalji spisak onih koji su se pojavili na sceni otkriva i druga imena jurinika Miloevieve propagande, koji su, oigledno, angaujui se u dobroinstvu prema crkvi, nali novi put do sopstvene javne promocije. "Na bini se pojavilo mnotvo eminentnih umetnika: Folklorni ansambl Lola, Balet Narodnog pozorita, grupa Legende, Bora Dugi, Jelena igon, Neboja Dugali, Petar Boovi, Danilo Lazovi Poruili su: 'Mi smo uzidani u svoje crkve, kadri da odolimo i najtvrim udarima vremena' " Ta, moglo bi se rei, opsednutost pravoslavljem na trenutke dobija i groteskna obeleja kada tampa neke sasvim profane dogaaje pokuava izdii na nivo simbolike poruke o svetosti pravoslavne vere. "Balkan" (13.IV 2004.) u vrhu pete strane donosi tekst pod naslovom "Kinez postao pravoslavac". Po ovom tekstu, vana vest iz poarevakog kraja je to to se "nastavljaju sveanosti uz svete liturgije i priee vernika koji su postili sve vreme Uskrnjeg posta. Organizovano je i masovno krtenje graana, a sam vladika Ignjatije krstio je pedesetak novih vernika, meu kojima je i jedan kineski dravljanin, koji je proao u pravoslavnu veru." Tragom "zanimljive vesti" o pokrtenom Kinezu "Balkan" nastavlja i dva dana kasnije (15.IV 2004.), sada neto veim lankom, opremljenim fotografijom, "Kako je Zang aoun postao Milan". Nekadanji Zang, sada Milan aoun, kako saznajemo od nadahnutog novinara, pravoslavlje je otkrio zahvaljujui jednoj lepoj Poarevljanki, koja mu je danas supruga: "Brak su ozvaniili na dan svetog Jovana Milostivog 25. novembra 2001. godine, a erka Angelina im se pre jedanaest meseci kada je i doneta odluka da negdanji ateista uzme pravoslavnu veru." Prenesena je izjava novoiniciranog pravoslavca: "Najsreniji sam ovek u svetu, prelaskom u pravoslavlje oseam se sasvim drugaije." Sistematska briga "Veernjih novosti", na primer, o srpskim svetinjama na Kosovu manifestuje se na poseban nain, redovnim objavljivanjem opirnih reportaa prepunih patetike o hrabrom povratku monaha ili monahinja u neki od oskrnavljenih manastira. "Spaljena svetinja opet ivi" (20. IV 2004) govori o povratku osam monahinja u manastir Devi, "Rane na sve strane" (23. IV 2004.)
447
film, ovako poinje: "Vest da je glumca Dima Kavizela u toku snimanja filma 'Stradanje Hristovo', u kojem tumai ulogu Isusa Hrista, pogodila munja bila je vie od obine vesti o elementarnoj nepogodi. Pogotovo to se tada isto to dogodilo i pomoniku reisera Janu Mieliniju, koji je pre toga jo jednom, u toku snimanja ovog filma, bio pogoen vatrenom strelicom s neba." Teko je oteti se utisku da bi citirani uvodni deo vie priliio tekstu u nekom petparakom listu koji se bavi paranormalnim fenomenima, tipa "Zona sumraka", nego ozbiljnom i respektabilnom politikom nedeljniku. "NIN", inae, zakljuuje da "prema filmu Mela Gibsona nema Vaskrsa, sve se, ne daj boe, zavrava Velikim petkom", izmeu ostalog, i na osnovu miljenja episkopa abako-valjevskog Lavrentija, koji, uputajui se u analizu filma, kae: "Stradanje je toliko naglaeno da iole osetljiv ovek, plemenit ovek ne moe da gleda onolike muke. Ja sam esto morao da zatvaram oi. To je toliko naglaeno kao da je neko, Boe mi oprosti, uivao u mukama Isusovim. Ali to je slika Zapada: da bombarduje nekoga, da gleda kako gore tue kue i u tome da uiva. Na slovenski narod to ne moe tako, slovenska dua nee moi taj film da gleda ravnoduno." Autor lanka dalje prepriava objanjenje vladike Lavrentija o razlici izmeu rimokatolika, kod kojih je vie naglaen Veliki petak, stradanje Isusovo, od pravoslavaca, kod kojih je naglaen Vaskrs, radost, pobeda ivota nad smru. Da je veliki verski praznik medijski pretvoren u politiki dogaaj par excellence, u pokli za nacionalnu homogenizaciju zbog ve pomenutog insistiranja na srpskoj isusovskoj rtvi, svedoi i sam naslov iz "Veernjih novosti" (13. IV 2004.) koji glasi "Novo raspee na Kosmetu". Uskrs je, dakle, celom svetu, ali "za nas" je ipak kljuno pitanje hoe, li biti "vaskrsa Kosmeta". O veliini i sakralnosti srpske rtve na Kosovu, govori i jedan navodni paranormalni dogaaj, koji je dobar deo beogradske dnevne tampe propratio s punom ozbiljnou. Radi se o ikoni Bogorodice u lipljanskoj nedavno izgraenoj crkvi Svetih muenika Flore i Lavre, koja je "proplakala". "Ozbiljna" "Politika" (13. IV 2004) je vest o tom "dogaaju" plasirala na prvoj strani, uz fotografiju na kojoj se vidi svetenik koji prstom na ikoni pokazuje neto, ali itaocima teko da moe biti jasno ta, te im preostaje da veruju novinarima koji piu da je to trag suze. Ista "ozbiljna" "Politika", na istoj naslovnoj strani donosi izjavu premijera Vojislava Kotunice, vezanu za budui ustav Srbije. Ono to je zanimljivo u tom sluaju jeste naslov "Ustav do Vidovdana". Urednitvo "Politike" oigledno ceni da graani Srbije XXI veka moraju odlino da poznaju crkveni kalendar. Istina je,dodue, da je konkretan Vidovdan vaan datum u srpskoj istoriji, ali bi, bez obzira na tu injenicu, "Ustav do 28. juna" bio preciznija informacija, primerenija savremenim novinama i savremenom itaocu. Istim povodom "Balkan" (13.IV 2004.) prenosi rei protojereja Ranela Denia da je "to znak i blagoslov koji nakon martovskog pogroma Bogorodica daruje svom narodu". "Balkan" dalje objanjava: "U tradiciji Pravoslavne crkve suze na ikonama vrlo esto su se javljale u vreme velikih stradanja Crkve, kao
446

podrazumevajuoj bezgrenosti Crkve, koja se mora iskljuivo podravati u svim njenim aspiracijama. U tom smislu indikativan je i paradigmatian spisak pitanja (ujedno i vrstih konstatacija) koja novinar "Blica" (10. IV 2004.) postavlja u intervju sa Milanom Raduloviem, ministrom vera: "Kod nas je crkveno kolstvo starije od dravnog, a Bogoslovski fakultet, i pored svetske reputacije i svetskog znaaja, nema svoje adekvatno mesto na Beogradskom univerzitetu."; "Da li moemo oekivati vie verskog programa na radio i TV stanicama?"; "Da li narod verski i nacionalno neutemeljen u obeskosovljenoj Srbiji ima snage da se odupre otvorenom prozelitizmu na Kosovu?"; "Kada e kod nas krtenice, venanice i umrlice izdate od strane svetenika i slubenika Crkve i verskih zajednica imati snagu javne isprave?"... Kako se iz navedenih primera moe videti, pitanje Srpske pravoslavne crkve duboko proima teme kao to su Kosovo ili Srbi u Bosni, odnosno nain na koji se one tretiraju u srpskoj tampi, a koji ukazuje na ozbiljnost medijskih nastojanja da se politika situacija u Srbiji i celom regionu ponovo radikalizuje. BOSANSKO I CRNOGORSKO PITANJE Velikosrpske hegemonistike tenje prema Bosni nisu zamrle, posebno ne na stranicama tampe. Prepoznatljiva je matrica sistematskog raspirivanja "zabrinutosti" zbog "ugroenosti" autonomije Republike Srpske kao entiteta, podravanja radikalnih opcija u politici bosanskih Srba, jaanja odijuma prema predstavnicima meunarodne zajednice u Bosni (u "Inter-Nacionalu" se, na primer, Pedi Edaun naziva "Radom od Bosne"), ali i ponovnog podsticanja nepoverenja, pa ak i mrnje prema drugim etnikim zajednicama u toj zemlji. Drugim reima, u pristupu "srpskom pitanju" u Bosni veoma je iv duh politike ranih devedesetih. I odnos prema "crnogorskom pitanju" budi iste asocijacije, a u "irenju istine" o srpskoj Crnoj Gori i predanom izazivanju anticrnogorskog raspoloenja i, blago reeno, averzije prema crnogorskoj nacionalnom identitetu prednjae "Veernje novosti", koje se tradicionalno vie nego ostali beogradski listovi itaju u Crnoj Gori i Bosni. Komentar u "Veernjim novostima" (17. IV 2004.) na temu "RS na raskru" nosi indikativan, prilino dramatian naslov "O(p)stati ili nestati", a autor Slobodan Peevi bavi se "crnim slutnjama" da ja Dragan avi "poslednji predsednik Republike Srpske", drugim reima, da Republike Srpske vie nee ni biti. Peevi jadikuje nad tim to je Visoki predstavnik meunarodne zajednice Pedi Edaun suspendovao budetske dotacije Srpskoj demokratskoj stranci i jo vie nad tim to se Republika Srpska nala pred "jo teim i kompleksnijim iskuenjem", a to je izvetaj Komisije koja treba da utvrdi istinu o Srebrenici. "Izvetaj sastavljaju domai eksperti, ali e presudnu re imati strane sudije, zabrinut je komentator "Veernjih novosti".
o vraanju monaha u manastir Svetih Arhangela kod Prizrena, o emu je ve pisano i nekoliko dana ranije (18. IV 2004.), pod naslovom "Povratak na zgarite". Bilo koji odabrani citat dovoljno jasno izraava ton svih tih tekstova. "Na zgaritu kapele svetog Nikolaja iguman German se krsti. Podie pogled u nebo. Zapoinje pesmu. Peva radosni vaskrnji tropar. Prilaze monasi. Razni glasovi se slivaju, razleu dolinom. Onamo prema Prizrenu. Neko od radnika doaptava Kada bi ovu pesmu moglo vie naeg sveta da uje." ("Veernje novosti", 18. IV 2004.) Autori se smenjuju, stil ostaje isti: "Traje molitva, zvone glasovi, a ini se da udara zvono. Spada gare sa zidova, kroz razvaljene prozore probija krta svetlost. A zvone glasovi monahinja, udaraju u ruevine i vraaju se do oltara." Verski patos istog intenziteta karakteristian je i za "Politiku". Primera radi, u broju od 27. aprila tekst nosi neverovatno bombastian naslov "Susret sa Bogorodicom", a nastao je iz iskustva novinara koji je krenuo "putevima apostola Pavla po Hercegovini". U, reklo bi se, petrarkistikom zanosu, autor deli svoje impresije sa itaocima: "Po blagoslovu igumanije Pavle enskog manastira apostola Petra i Pavla u Trebinju, naa sagovornica je monahinja Magdalina, udesne lepote i uzvienosti Kada razgovarate sa ovim mladem biem, ostanete u udu pred blagim reima i mekanim glasom. To jednostavno lice izgleda kao precrtano po vizantijskim kanonima ikonopisa sa uvene slavske ikone Vavedenja iz riznice Hilandara gde je sedam najlepih svetih devojaka pravoslavlja ikonopisano oko 1320. godine Zbog preiste due koja zbori ispod irom otvorenih i pomalo zauenih oiju, iz ije unutranjosti pred vas lagano, prirodno i neusiljeno izbija smerna svetost, namah vam se uini u liku monahinje Magdaline da je pred vama sama Bogorodica " Kao to je ve u izvetaju primeeno, nemali deo tampe aktivno zagovara irenje jakog uticaja crkve kroz sve pore drutvenog ivota. Zato bi izostavljen bio, recimo, sport. U tekstu "Igra slavi Boga" objavljenom na vie od pola strane ("Veernje novosti", 18. IV 2004.) jeromonahu Ilarionu urici data je prilika da obrazloi kako su "veze izmeu molitve, posta i sporta ak vrlo bliske". urica kae:"Upravo zato na sportskim fakultetima bilo bi neophodno da se radi opravoslavljenja sporta (publike, takmiara, onih koji organizuju sportske manifestacije) uvede kao slobodni predmet i uvod u teologiju. Lino mislim da je naim vrhunskim sportistima, a posebno olimpijcima, potrebno i posebno duhovno staranje. Zato sastavu strunjaka koji prate sportske ekipe na razna takmienja obavezno treba pridodati i svetenika sportskog duhovnika: kao to postoji duhovnik u vojsci ili bolnici, tako treba da postoji i pri sportskom timu, da molitvom snai takmiare koji kreu u vaan boj." Stie se utisak da je kritika politikog angaovanja Srpske pravoslavne crkve prava jeres za sprska javna glasila iako bi bilo sasvim razumljivo da i Crkva, ako ve ima tako neskrivene politike apetite i uveliko je ukljuena u politiki ivot, bude podlona kritikom sudu javnosti, kao i svi drugi politiki subjekti. Kao da je na delu nekakav preutni opteobavezujui dogovor o
448
449

Ovaj Preleviev fragment paradigmatian je za svojevrstan tematskovrednosni kompleks kroz koji se, kao to je ve primeeno u analizi, najsnanije ispoljava novi talas srpskog nacionalizma u tampi. Crkva- Republika Srpska Kosovo Otpor prema Hagu kroz medije sve te teme se neprestano proimaju i prepliu i oko njih, oigledno, postoji najvii stepen nacionalnog konsenzusa. U tekstu pod naslovom "Radovan nije u mantiji" ("Veernje novosti", 6. IV 2004.), vladika hercegovaki Grigorije, polazei od osude "brutalnog napada na Palama", odlazi u veoma iroku politiku analizu, odnosno radikalno otru kritiku prisustva meunarodne zajednice u Bosni i Hakog tribunala. "Ne krije SPC Karadia, nego ga krije meunarodna zajednica i Karla del Ponte. Koliko god ja imam dokaza za ovu izjavu, toliko oni imaju dokaza za svoju. Nisam neodgovoran ovek i neu da kaem da to znam sigurno, jer ne znam. Ne znam ko ga krije i da li ga iko krije i gde je, ali znam da ga Crkva ne krije i mislim da ni on to ne trai od nje, jer zna da bi tako napravio Crkvi problem, a time i celom narodu." Vladiku Grigorija intervjuie i "Politika" tri dana kasnije (9. IV 2004.), te pie: "U odnosu na poteze meunarodne zajednice, Grigorije kae da ako oni hoe da hapse Radovana Karadia, neka ga hapse, ali da zbog njega ne hapse ceo jedan narod. Ako oni hoe mi da ga hapsimo, to je druga stvar. Mi nemamo problem s Radovanom Karadiem. " Poziv Pedija Edauna SPC da sopstvenim autoritetom meu Srbima u Bosni doprinese privoenju pravdi Radovana Karadia i drugih begunaca otro kritikuje, odnosno ismeva, komentator "Veernjih novosti" eljko Vukovi (18. IV 2004.):"Kada se Edaunovo pismo prevede na jezik stvarnosti, kljuna poruka patrijarhu srpskom glasi: haki zakoni i pravda su iznad onih bojih! Ili, srpski reeno, da sluenje Karli del Ponte i njenim poslodavcima treba staviti iznad sluenja Bogu Uostalom, zato se nije od pape, ili bar zagrebakog kardinala, zatrailo da, u ime istog meunarodnog prava, plus interesa hrvatskog naroda, pozovu odbeglog generala Gotovinu da se baci Karli u naruje? Nezamislivo. Iz istih razloga kao to je nezamislivo da se moe desiti da pravdoljupci u uniformama SFOR, na primer, u navodnoj potrazi za Gotovinom, eksplozivom usred noi otvore vrata na jednoj katolikoj crkvi u centru Mostara ili Gruda " Prizemno manipulisanje nekakvom imanentnom antipatijom, ili ak mrnjom "sveta" prema Srbima, zbog koje su oni veito izloeni nepravdi i neravnopravni u odnosu na narode s kojima ive i sukobljavaju se, bilo je dugi niz godina glavno obeleje miloevievske ksenofobne propagande. Kao to se vidi iz citata, i ta forma novinarske prakse vrlo je iv i dalje. Zanimljivo je da pojedini beogradski novinari iskazuju vei stepen politikog radikalizma od samih lidera Republike Srpske, koji su, potvreno, nacionalistike provenijencije. Takav utisak stie se, na primer, dok se ita intervju koji je Dubravka Vujanovi napravila s predsednikom Republike Srpske Draganom aviem ("Veernje novosti", 28. IV 2004.). U samom uvodu
451
Mediji su maksimalno posveeno radili na dizanju nacionalistike temperature oko incidenta na Palama, kada su, prilikom jedne od akcija SFOR usmerene na hapenje Radovana Karadia i njegovih jataka, ranjeni pravoslavni svetenik Jeremija Starovlah i njegov sin Aleksandar. Sluaj je, naravno, promptno pretvoren u jo jednu veliku metaforu koja, zapravo, govori o muenitvu celog naroda preputenog nepravednosti tuinskih vojnika. "Kurir" (5. IV 2004.) prenosi izjavu neimenovanog "visokog crkvenog velikodostojnika" koji kae da je "napad na pravoslavnog svetenika na Palama namerni napad na Srpsku pravoslavnu crkvu, sraunat kako bi se ponizili i Crkva i ceo srpski narod", najavljujui i zahtev SPC za smenu Pedija Edauna. Starovlahovi su povreeni 1. aprila i ceo mesec su se odrali kao jedna od najprisutnijih tema u tampi. Osim redovnih izvetaja o njihovom zdravstvenom stanju, bili su povod za nebrojene i, po pravilu, ekstremno nacionalistiki ostraene politike komentare. Sve u svemu, najmanje je panje posveeno zvaninoj informacija SFOR, po kojoj na ocu i sinu Starovlahu ima samo povreda nastalih od eksplozije; beogradska tampa insistirala je na verzijama po kojima su oni bili rtve najbrutalnijeg fizikog iivljavanja vojnika SFOR. Najadekvatnija ilustracija reenog je naslov iz "Veernjih novosti" od 28. aprila (dakle, etiri nedelje kasnije, ranjavanje Starovlaha je i dalje vrela tema) "Lin, a ne eksploziv". Verzija dogaaja na Palama koju zastupa taj tekst je ona koju daje mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i apsolutno je okantna zbog otvorenog potpaljivanja etnike mrnje. Amfilohije govori, a "Veernje novosti" prenose: "Nije isina da su oni povreeni od eksploziva. Tueni su vie od sata, udarali su im glavom u zid. Popadija, koja je bila vezana, sluala je jauke svog mua, raunajui da je sin ve ubijen poto je prestao da se javlja. I ono to je najzanimljivije, postoje indicije, ne mogu da garantujem koliko su one tane, da su meu onim lanovima SFOR-a koji su ovo radili, i zato je taj zloin tako i brutalan, bili muslimani, Hrvati i Slovenci. Jer jedan Evropljanin, garantujem, ne bi imao toliko mrnje protiv nekoga ko je potpuno nevin. uli su ih da govore srpskim, bonjakim, hrvatskim ili kako god hoete jezikom." Amfilohije zakljuuje da je "SFOR znao da kod Starovlaha nema nita, te je to oevidno neije osveta, pre svega kao prema sveteniku." Kao mitropolit SPC, slinu vrstu ekstremizma, povodom sluaja Starovlah, iskazuje Duan Prelevi u kolumni u "Centru" (3. IV 2004.). "Od onomad svako ko dri do sebe sin je Jeremije. Osim kopiladi kojih se stide i sopstveni roditelji. Jeremijin sin je brat roeni. Budite se emerni ljudi. Jesmo li ljudi ili gubari Umesto na kasting, odvedite dete u crkvu. Ako je jo koja preostala. Krstite decu u Radovane, Jeremije, umesto an-Pjer, Roksanda, or i Kasandra. A to se tie Radovana i Ratka, e pa ne damo ih! I taka! A vi ih hvatajte. Dok ih ne uhvatite. to bi rekli u mom kraju 'Limburga meseca, kada se majmuni budu iali'."
450

ne postoji (ni kao starobosanski, ni kao mladobosanski), kao to ne postoji ni bonjaki jezik, ni neki trei ili etvrti, peti, to bi ih jo, iz istog osnova, mogla naizmiljati kakva dokona glavurda u elji da zabauri i sakrije injenicu da se srpske poturice, stidei se to su im dini preci dali veru za veeru, evo ve vek i po, iz petnih ila upinju da izmisle sebi neku novu naciju i neki novi jezik, pa da se sve to jo i nauno-istorijski potkuju ujem topot!" Ipak, popularnije od bosankog lingvistikog pitanja, bilo je ono crnogorsko. Preimenovanje zvaninog jezika u kolama u Crnoj Gori (umesto naziva srpski jezik, predmet bi ubudue trebalo da se zove maternji jezik) izazvalo je pravu lavinu izrazito negativnih napisa protiv "crnogorskog separatizma" i, naravno, sezonu etnikog prebrojavanja populacije Crne Gore. "Blic" (7. IV 2004.) pod naslovom "Jezika bruka u Crnoj Gori" (naslov, kao to se vidi, ne ostavlja prostora ni za kakvu sumnju u vrednosni stav urednitva) pie: "Izgleda da zagovornici ove ideje prenebregavaju injenicu da u Crnoj Gori, po rezultatima popisa, srpskim jezikom govori 60 odsto stanovnitva ili 359.485 graana, a "crnogorskim jezikom" 21 odsto ili 128.182 graanina. To znai da se veliki broj graana koji su se izjasnili kao Crnogorci (40 odsto po popisu), uz deklarisane Srbe (30 odsto), izjasnio da govori srpskim jezikom." U rubrici "Pogledi" "Politika" (6. IV 2004.) ustupa veliki prostor izvesnom Zoranu Ivanoviu, stanovniku francuskog grada Bordoa, inae doktoru medicinskih nauka, za spis koji oito ima pretenziju da bude struna lingvistika analiza. "I pored prave viejezinosti (a ne besmislica tipa bonjaki ili crnogorski, a da pri tom svi govore isti jezik), ni Belgijanci, ni Luksemburani, ni vajcarci ni ostali ne nazivaju u kolama jezik neodreenim terminom maternji, a jo manje belgijski, luksemburki, vajcarski." "Pljuvanje po obrazu Crne Gore", tim naslovom, krupno odtampanim na prvoj strani, "Veernje novosti" (5. IV 2004.) najavljuju intervju sa mitropolitom Amfilohijem o pitanju jezika u Crnoj Gori (kao to se vidi, SPC je pozvana da govori o problemima svakojake prirode). "I onako narod hleba nema, a liiti ga jo i jezika, znai liiti ga due", kazuje Amfilohije, komentariui "uvoenje maternjeg umesto srpskog jezika u crnogorske kole". "Sad je na redu narod. To je krajnja granica ponienja naroda od koje se dalje nestaje. On e morati da strese to bezumlje sa svojih plea ili e da iezne. Ja se nadam da e narod da progovori ili ga nema", kae mitropolit Amfilohije na pitanje ta treba da uradi crnogorski narod da zatiti svoj, srpski jezik." Crkveni velikodostojnik poziva, dakle, na pobunu protiv vlasti u Crnoj Gori na nain tako otvoren, kakav nikad ni izdaleka nije bio usmeren na Slobodana Miloevia u vreme njegove diktature. Pokazuje se po ko zna koji put da Crkva selektivno insistira na sopstvenoj "apolitinosti". "Veernje novosti" su, iz dana u dan, sa ogromnim arom "navijale" za studente Odseka za srpski jezik Filozofskog fakulteta u Nikiu, koji su stupili u trajk glau, jer im je, kako objanjavaju ove novine u tekstu naslovljenom
u intervju, autorka pie: "Vlast u RS je olako shvatila posao na izradi izvetaja o Srebrenici. Visoki predstavnik iskoristio je to da srpski entitet po ko zna koji put kazni " avi tom prilikom odaje utisak politiara koji pokuava da snizi politiku temperaturu u vezi s potezima Pedija Edauna prema Republici Srpskoj, ali novinarku "Veernjih novosti" to ne zadovoljava. "Izgleda, ipak, da se pomenuti izvetaj, sluajno ili namerno, namestio Edaunu za jo jedan udar na RS. Imate li oseaj da e se slini potezi nastaviti sve dok ona ne izgubi obeleja entiteta?" "Kako vlast RS moe da zaustavi nastojanja za daljim umanjenjem svojih nadlenosti?" "Uprkos tvrdnjama da se nedovoljno hapsi, RS se pretvorila u jedno veliko lovite gde se neduni ljudi ubijaju na sve strane, a niko ne odgovara " , deo je pitanja sugestivno postavljanih aviu. Prethodnog dana ista autorka objavila je intervju s Draganom Kaliniem, tada predsednikom Narodne skuptine RS, koga e Pedi Edaun ubrzo staviti na listu lica kojima se zabranjuje uestvovanje u politikom ivotu i vrenje javnih funkcija. Naslov ve sve govori: "Nikad nije bilo gore". Teko je, meutim, zakljuiti ko je politiki radikalniji, Kalini ili novinarka. U uvodu u intervju stoji: "U RS je na delu pravi odstrel dravnih funkcionera, institucija i entitetskih obeleja. Visoki predstavnik Pedi Edaun oigledno je odluio da vie ni elementarno ne uvaava ni izbornu volju ni Ustav BiH, pa ni sam Dejtonski sporazum Ovaj put, kao idealan argument za jo jednu istku srpskih kadrova posluio je izvetaj o Srebrenici. Kalini, pak, kae: "Trenutno se vre najvei pritisci na dve institucije u RS Srpsku demokratsku stranku i stranke koje sarauju s njom, s jedne, i Srpsku pravoslavnu crkvu, s druge strane. Srpska tampa "destabilizujue" deluje prema Bosni i Hercegovini ne samo manje ili vie otvorenim simpatijama prema Karadiu i podrkom radikalnim strujama u Republici Srpskoj nego i podstrekivanjem mrnje prema druga dva naroda koji ive u toj zemlji i neumornim pokuajima da se najvea krivica za nedavnu bosansku tragediju skine sa srpskog rukovodstva. "Veernje novosti" su objavile serijal tekstova o novootkrivenim stenogramima koji "dokazuju planove Franje Tumana da stvori veliku Hrvatsku na tetu Muslimana i Srba". Da motiv za ovaj serijal nije stvarna elja da se stekne to objektivnija slika nedavnih istorijskih dogaaja, najreitije dokazuje naslov drugog nastavka: "Peri noge, Alija". Kao da ga je odabrao neki od kolovoa ratnohukakih novinarskih redova. Autor rubrike "Svakodnevnik" u "Balkanu" Duko M. Petrovi, koji, inae, uz pominjanog Duana Prelevia, koji je imao kolumnu u sredinom aprila, ugaenom "Centru", na srpskoj medijskoj sceni prednjai u faistoidnom "srbovanju", "oivljavajui istoriju" pie ("Balkan", 18. IV 2004.):"Na kiosku kupim Dnevni avaz i itam kako vlast u Sarajevu planira da od Rusa (Sankt Peterburg) zatrai da joj poklone ili prodaju uvenu Povelju Kulina bana (trgovaki ugovor s Dubrovnikom, 1189.), za koju avazlije vele da je najstariji pisani dokument na "starobosanskom jeziku". Naravno, znamo da bosanski jezik
452
453

ne elimo da uestvujemo u projektu sopstvenog unitenja. Od Srbije traimo jasnu platformu o Kosovu, jasan cilj. Ako izgubimo svoju kolevku, izgubili smo sve." vrsto se stoji na graenju negativnog stereotipa Albanca i upuuju kritike na raun svetske javnosti koja "ne shvata" kakvu opasnost neguje na Kosovu, koje se, i to valja primetiti, uglavnom pominje kao Kosmet. "Glas javnosti" (7. IV 2004.), na primer, pod naslovom "Al Kaida na Kosovu" donosi tekst s tezom da je "terorizam u junoj pokrajini deo teroristike internacionale". Narednog dana sledi i nastavak naslovljen "Al Kaida i 17. marta". Razmatra se i mogunost teroristikih akcija Albanaca u Beogradu i drugim veim gradovima Srbije. Autorka Vesna Popovi upoznaje javnost s podatkom da je "1995. Osama Bin Laden boravio u Albaniji, kao gost tadanjeg predsednika Salija Berie, kada su formirane baze za logistiku i finansijsku podrku i uspostavljene njene baze na Kosovu i Metohiji. Pored Bin Ladena, navedenom sastanku su prisustvovali Bakim Gazideda, bivi ef tajne policije Albanije, Haim Tai i Ramu Haradinaj. Tom prilikom, Bakim Gazideda je izabran za jednog od rukovodilaca Al Kaide za podruje Balkana." ("Glas javnosti", 7. IV 2004.) Konfuznosti kreiranog bauka albanskog terorizma doprinose i "teze" da "iptarske teroriste", inae, kako smo videli, povezane sa Al Kaidom, amerikim i, uopte, neprijateljem Zapada broj 1, na Kosovu obuavaju britanskih specijalci SAS i ameriki renderi. Takvo saznanje politikog analitiara Tomislava Kresovia prenosi "Inter-Nacional" (7. IV 2004.). "Dok se od Vrhovnog saveta odbrane trai smena naelnika VBA pukovnika Momira Stojanovia, specijalci SAS-a i ameriki renderi obuavaju na planini Bajgori dve grupe od po 200 iptarskih terorista za nove udare na Kosovu i Metohiji, Rakoj, ali i u Iraku izjavio za Nacional politiki analitiar Tomislav Kresovi" Islam je vaan inilac negativnog imida kosovskih Albanaca u srpskoj tampi. Ponekad to znai i otvaranje izvora paranoje i izvan Kosova. "Osnovni program Al Kaide je vahabizam, a vahabita ima u svim veim mestima u Sandaku vahabi znak nosi Univerzitet u Novom Pazaru. U Novom Pazaru, Sjenici i drugim mestima ogranke ima i militantna organizacija Aktivna islamska omladina, koja deluje u Bosni..." Vahabistika opasnost nije, naravno, ekskluziva "Glasa javnosti". Samo to se u "Kuriru", koji pripada istom vlasniku kao i "Glas javnosti", govori ne o vahabizmu nego o vehabizmu i vehabijama koje nam, kako stoji u jednom naslovu, prete ("Vehabije prete Srbiji", "Kurir", 8. IV 2004.). "Kurir" se, izmeu ostalog, poziva i na ministra unutranjih poslova Dragana Joia, koji je ovako citiran: "Vehabije propovedaju dihad i postoje informacije da oni ozbiljno pripremaju teroristike napade na ovom prostoru." Ekspert za terorizam koga intervjuie "NIN" (15. IV 2004.) je profesor Fakulteta politikih nauka u Beogradu Dragan Simeunovi, koji objanjava: "Albanski terorizam traje vie od dva veka, a ceo jedan bio je okrenut protiv Jugoslavije i Srbije. Po svom profilu, on spada u etniki, odnosno nacionalno
455
"Glau brane srpski jezik", "jedino to preostalo u odbrani srpskog jezika". (14. IV 2004.) Ve narednog dana (15. IV 2004.) "Veernje novosti" nadahnuto piu o studentima herojima: "Na zidu sluaonice slika Vuka Karadia, a na licima studenata vidljivi tragovi umora, jer njihova borba za ouvanje jezika za koji se koluju, traje ve dvadesetak dana. Citiran je, kao i obino, predsednik studentskog protesta Bojan Strunja: "Da bi unitili spski jezik trebalo bi im najmanje pet vekova. Ako su toliki optimisti da to mogu uraditi preko noi, neka nastave taj beasni posao. Neka nastave sa svojim politikim prevarama, ali neka imaju na umu da emo im uvek biti prepreka na tom putu. Naa srca i naa istina pobedie njihovu la." Na istom mestu preneto je i miljenje Strunjaove koleginice Natae Bokovi, koja kae: "Naa koleginica Nermina Hasanovi naglaava da govori srpskim jezikom, pa joj to nita ne smeta. Ne osporavamo nikome da govori kako hoe ali je slubeni jezik srpski i nikako drugaije...Naziv maternji je samo trojanski konj za opipavanje pulsa naroda, odnosno samo preica za uvoenje nepostojeeg crnogorskog jezika." "Novosti" su, naravno, otvorile svoje strane i za pisma podrke studentima u trajku. Pod naslovom "Vekovi stariji od skuptine" (ko bi hteo da "cepidlai", prepoznao bi u ovom naslovu ozbiljno gaenje autoriteta zvanine zakonodavne vlasti, kojoj se pretpostavlja tzv. tradicionalno pravo) na znaajnom prostoru preneseno je otvoreno pismo izvesnog profesora nikike gimnazije Veselina Matovia: "Ne postoji institucija koja moe imenovati ve stotine godina imenovano, niti preimenovati bilo koji ili bilo iji jezik. Francuskim ili engleskim, kao i srpskim jezikom, moe se sluiti ko i kako hoe, ali ih nikako i nikada ne moe preimenovati."
KOSOVO Osnovni utisak koji se stie pregledom tampe o pristupu dubioznoj temi Kosova jeste da je jezik mita u potpunosti potisnuo jezik realne politike i da je, uglavnom, patetino potenciranje uloge rtve srpskog naroda istisnulo bilo kakvo racionalno promiljanje kompleksnog kosovskog problema. Doima se, takoe, da je u ureivakim politikama veine uticajnih listova zacrtana obaveza da se uporno negira koncept multietnikog drutva na Kosovu, a iskustvo 17. marta koristi se kao krunski argument za tezu da je apsolutno nemogu zajedniki ivot Srba i Albanaca. Konstanta je i a priori negativan stav prema predstavnicima meunarodne zajednice na Kosovu, vojnim i civilnim. Paradigmatian je primer intervjua sa Slaanom Iliem, predsednikom optine trpce, koje "Veernje novosti" (27. IV 2004.) objavljuju pod naslovom "Siti smo obeanja". U podnaslov, kao najvaniji i najzanimljiviji deo tiva izvueno je: "Posle poslednjeg albanskog terora nad Srbima, mi u trpcu ne moemo da prihvatimo multietniku zajednicu, na emu insistira UNMIK, jer
454

Dragan Jovanovi u "NIN-uu" dokazuje da interesi zavere tuina izlaze i izvan granica Kosova. On pie: "Znao sam da CIA ita, redovno, sve to napiem. Seate se, valjda, da sam u julu prole godine pisao o dunavskoj Troji ispod Viminacijuma. I, evo, "Veernje novosti" javljaju da je ameriki satelit "Ikonis" snimao, prolog jula, i to dubinski, arheoloko nalazite Viminacijuma. Imaju satelite, al mozak nemaju. Sve mora da im crta, kredom na tabli. I, videete: nee nam uzeti samo Kosovo, uzee nam i dunavsku Troju. Ameriki arheolozi su ve u Poarevcu." U istom tekstu, Jovanovi vapi: "Ali, ako sada ne poemo na Kosovo, onda zbogom koreni, zbogom kolevko! Zbogom Bogorodice Ljevika! I zatri nas, Gospode, uini nam toliko! Lake mi je, nekako, od tvoje ruke." ("NIN", 1. IV 2004.) Forsiranje doivljaja muenitva naroda koji je preputen najsvirepijim zlikovcima povremeno dobija istinski komine razmere i ini se kao da ve i sami urednici ironiu na sopstveni raun. Tako, recimo, "Inter-Nacional" 13. IV preko polovine naslovne strane krupnim crvenim slovima donosi naslov "VEALI, UBIJALI, KLALI". U produetku je znatno sitnijim, belim slovima odtampano: "svinje, pse, kokoke". Ilustracija bizarnog naslova je foto-montaa albanskog premijera Fatosa Nanoa i obeene svinje. Kakva je veza izmeu Fatosa Nanoa i obeene ivotinje? U tekstu na treoj strani Nano se optuuje da je lino vercovao oruje na Kosovo za potrebe terorista, dok se na estoj strani pie o tome kako je "pored sistematskog unitavanja srpskih svetina i kua ubijeno ili unakaeno mnogo domaih ivotinja iji su ostaci naeni uz srpske kue. Posebno su s mrnjom ubijane svinje...". Namee se prosto cinina opaska da je obeena svinja ve iskoriena kao simbol srpskog rtvovanja na Kosovu od strane "Veernjih novosti" (9. IV 2004.). Objavljene su fotografija i vest pod naslovom "Veala za svinju", u kojoj se kae: "Dok je Holkeri u Briselu prekjue ubeivao Solanu i admirala Donsona da je obnova srpskih kua na KiM praktino poela, set fotografija koje je emitovao Tanjug iz Obilia jue ponovo ga je tuno demantovao...objektiv foto-reportera u dvoritu Pavla Miria u Cerskoj ulici zabeleio je obeenu svinju."
motivisan terorizam i karakterie ga izrazita mrnja prema Srbima, pa u tom smislu nije standardan etnoterorizam. Jer, nije re o mrnji prema Slovenima ili drugim nesrbima, jer je poznato da su albanski teroristi tesno saraivali sa Hrvatima, delujui kao pripadnici hrvatskih vojnih jedinica koje su uinile niz zloina nad srpskim stanovnitvom u Hrvatskoj." Sa akademske visine takoe, manipuliui istorijskim analogijama, negativne etnopsiholoke stereotipe o Albancima na stranicama "Veernjih novosti" iri istoriar Predrag Markovi. "Ni otomanska, ni srpska, ni nekoliko jugoslovneskih drava nisu, sem na kratko, uspevali da tamo (na Kosovu, prim. aut.) izgrade stabilno i integrisano drutvo. Dananje kolonijalne vlasti najvie podseaju na turske, po svojoj naklonosti prema Albancima, po ravnodunosti prema srpskom nasleu. Daba je podseati da je poetak ruenja otomanske vlasti na Balkanu bio albanski ustanak protiv turske drave i administracije, koji je posluio kao povod za Prvi balkanski rat. Dakle, albanskom nacionalnom pokretu nije prvi put da ujede ruku koja ga hrani." Ponovo se aktuelizuje teza, koja je naveliko zagovarana, kako od Miloevieve propagandne mainerije tako i od dobrog dela Miloevieve opozicije, a po kojoj je srce "srpskog nacionalnog problema" zapravo profesionalni neuspeh u osmiljavanju srpskog nastupa pred svetskim javnim mnjenjem, nemogunost da se "Istina o Srbima probije u svet". Tako bi sada probijanje istine o "zlim Albancima" jako doprinelo shvatanju da su Srbi u pravu. "Politika" (13. IV 2004.) objavljuje tekst Olivere Drini-Gvozdenovi, potpisane kao "pi-ar u "Jat-ervejzu, sociolog" , pod naslovom "Kako da svet veruje srpskim suzama". U njemu, izmeu ostalog, pie: "U TV jadikovkama na temu, da li je medijski rat u akutnom sluaju Kosmeta dobijen ili izgubljen, meu sagovornicima, pored politiara koji su naizmenino ekali nos i ui, nije se mogao uoiti nijedan ekspert za PR, pogotovo krizni. Samo bi takav neko bio u stanju da objasni zato svet jo uvek ne peku srpske suze i da kreira medijsku pobedu za neke budue sline sluajeve koje, analogno prethodnim antisrpskim kampanjama neemo dugo ekati...Nije vie podnoljivo da nas skoro uvek, zbog neukosti PR na dravnom nivou, pobeuju medijski diletanti. I neljudi. Oni to tipaju decu da plau, dok strane kamere zuje i svedoe la, o emu godinama privatno priaju strani reporteri." ini se, meutim, da nije sve samo problem loeg PR-a, budui da smo, kako se takoe zakljuuje iz tampe, i dalje izloeni negativnom dejstvu svetske zavere. Otkrivaju se skriveni razlozi zainteresovanosti svetskih sila za Kosovo, o emu se dosta govorilo i u vreme NATO intervencije. "Balkan" (18. IV 2004.) tako izvetava sa okruglog stola neobinog naziva "Tajne kosmetskih resursa". "Prema procenama domaih i stranih strunjaka, na Kosmetu ima dovoljno kvalitetnog uglja da bi se u dva naredna veka mogla proizvoditi struja koja bi zadovoljila potrebe svih balkanskih zemalja." Naslov je bombastian: "Vie od 500 milijardi dolara lei pod kosovskom zemljom".
HAKI TRIBUNAL Preovlaujui ton naklonosti prema hakim optuenicima, kako onim koji su ve u pritvorskoj jedinici u Hagu, tako i onim koji jo uvek na razne naine izbegavaju odlazak pred Meunarodni tribunal, delimino se stiao nakon usvajanja Zakona o pravima hakih optuenika i njihovih porodica. U javnosti se razvila polemika o tome, ima li smisla da se na raun osiromaenih graana velikoduno finansijski pomau optuenici i njihove porodice, koje su mahom, neuporedivo bogatije od prosenog graanina Srbije. Uostalom, i dok su vladali, Miloevi i njegova klika trpeli su mnogo otrije kritike u Srbiji zbog raznih finansijskih malverzacija nego zbog ratne i nedemokratske politike.
457
456

ljivananin poseduje nepokretnost u Beogradu. ljivananin stvarno poseduje nepokretnost stan od 80 kvadrata u kome ivi njegova supruga sa troje dece. Taj stan ne moe finansirati odbranu, osim ako u Tribunalu ne oekuju od ljivananinove supruge da ga proda i kupi manji u koji e se preseliti sa decom." ljivananinova supruga Persida, na iji se primer poziva uvaena analitiarka uvaenog nedeljnika, dobila je priliku i lino da iznese svoju istinu i razjasni istinu o spornom zakonu. S njom je u "Balkanu" (10. IV 2004.) objavljen intervju na vie od pola strane. Na delu je, reklo bi se, logika da zakon valja braniti primerima "nespornih", "potenih" optuenika, onih koji nisu omraeni zbog pljake narodnih para. Ako je ve sporna pomo Slobodanu Miloeviu za koga je ve generalno prihvaeno da se neumereno obogatio, onda se valja setiti "asnih vojnika", koji su samo radili svoj posao i nisu sebi i svojoj deci izgradili vile, televizije, diskoteke, bambilende itd. Iz intervjua, koji je novinar napravio s neskrivenom simpatijom prema Persidi ljivananin, osim pojedinosti o nezavidnoj finansijskoj situaciji porodice ljivananin, saznajemo i neke politike pikanterije. Gospoa ljivananin pria: "Kad je Veselin hapen, Sreten Luki i eda Jovanovi bili su tu ispred zgrade u BMW...Saznala sam i to da su hteli da ga likvidiraju snajperom mesec dana pre hapenja. Nalog je bio da pucaju im ga ugledaju. Ne znam zbog ega su odustali. Verovatno je ke u pitanju, jer se dosta dobija za ivu glavu." I erka Veselina ljivananina Saa, ije se miljenje prenosi u antrfileu, vrlo je politiki eksplicitna. "Goran Svilanovi i Dragan utanovac bunili su se u nekoj emisiji zato to se po zakonu odvaja hiljadu dinara za telefonski raun. Poruujem im da dou kod mene. Ja u im dati pare, a oni neka mi vrate oca. Sada treba da ih pitam ko plaa edinih 13 telohranitelja? Zato meni neko ne da stan od 150 kvadrata u centru grada? Tu su i neke babe iz NVO koje ne silaze sa TV da bacaju kamenje po naem narodu i da ive od tue nesree." injenica da u srpskoj javnosti jo dominira slika o ljivananinu kao o ratnom heroju, ne udi kada se zna da se u tampi jo koriste formulacije kao to je "oslobaanje Vukovara". Na primer, "Veernje novosti" (29. IV 2004.) u izvetaju sa suenja za streljanje zarobljenika na Ovari, u kojem se, inae, oigledno potenciraju pojedinosti koje idu u prilog optuenima (naslov "Za zloin samo uli", podnaslov: "Svi svedoci jue tvrdili da su za ono to se dogodilo na poljoprivrednom dobru Ovara saznali mnogo kasnije"), piu:"Na podseanje sudije Veska Krstajia, ovaj svedok opisao je i sastanak koji je 19. novembra, dan po oslobaanju Vukovara, u preduzeu Velepromet odrala tadanja Vlada SAO Krajine ..." Sporenja oko zakona nisu, naravno, sasvim ugasile ni navijake strasti medija prema najpopularnijem hakom pritvoreniku Slobodanu Miloeviu. I dalje se znaajan prostor daje kako raznim zastupnicima njegovih interesa u zemlji, tako i "meunarodnim inicijativama" u njegovu korist. "Veernje novosti" (29. IV 2004.) tako, pod naslovom "Podrka umetnika", upoznaju
459
Kako god, "svaa oko para" na domaem terenu ili, eufemistiki reeno, unutranji nesporazumi oko zakonodavstva nisu, naravno, doprineli promeni dominantnog a priori negativnog stava prema Hakom tribunalu ili obustavljanju sistematske medijske opstrukcije saradnje Beograda s Hagom, pa time i sa celom meunarodnom zajednicom. I u medijima, ija ureivaka politika insistira na nunosti saradnje s Hagom, objanjava se da nije re o pravdi, ve o moranju, pritisku veih i monijih sila kojeg se ne moemo osloboditi. Slika Hakog tribunala je, dakle, slika kamena oko vrata nemone Srbije. Tako je to u gotovo celokupnom srpskom politikom spektru, a mediji svakako ne daju ozbiljnijeg nagovetaja drugaijeg pristupa tom problemu u javnom govoru Srbije. No, i to kratkotrajno disonantno stanje, odnosno komeanje oko spomenutog Zakona, smirivano je od strane onih koji uivaju ugled uvaenih poznavalaca hake problematike, kao i svetske politike uopte. Drugim reima, udarane su packe onim koji na domaoj politikoj sceni diu larmu zbog neega to je podrazumevajua obaveza drave prema njenim graanima. Ljiljana Smajlovi tako u "NIN-u" (8. IV 2004.) pie da je Adam Ereli, portparol Stejt depertmenta, upitan da li vidi neto sporno u Zakonu o pravima hakih optuenika, "ravnim tonom" rekao da ne eli komentarisati "srpsko domae zakonodavstvo". Autorka nastavlja: "U to vreme na domaem terenu o istoj stvari govorilo se ve pomalo histerinim tonom. Zakon je u Skuptini Srbije usvojen veoma ubedljivom veinom (141 glas za, a samo 35 protiv uz 20 uzdranih) ali se samo dan kasnije u javnosti digla takva galama da se dobijao utisak kako iza zakona ne stoji niko osim Tome Nikolia. Suprotno oveku iz Stejt departmenta, ef diplomatije Srbije i Crne Gore izabrao je da na domai zakon gleda iz amerikog ugla, pa je ak ustvrdio da Vaington moda ne bi ni zamrznuo finansijsku pomo Beogradu da u poslednjem trenutku nije izglasan sporni akt. U Beogradu se neko uvek ogre amerikim injelom i tumai zvaninu ameriku politiku, kao da Stejt depertment nema portparole koje za to plaa..Goran Svilanovi nije jedini srpski politiar koji je Zakon o pravima hakih pritvorenika pomalo cinino iskoristio za voenje stranake politike, iako se njegov sluaj izdvaja po tome to opozicionu politiku vodi iz vane ministarske fotelje, i to pretei amerikim instrumentima prinude. Ljiljana Smajlovi dalje se udi "zato se vlast tako malo trudila da javnosti ponudi obilje argumenata kojima se donoenje ovog zakona moglo sasvim legitimno braniti", ponavljajui bezbroj puta izreeno objanjenje da je "drava duna da brine o svojim graanima i da im prua pravnu pomo, nezavisno od toga kako su se obreli u zatvoru..." "Na isti nain Haki tribunal ve finansira "ubice", odnosno obezbeuje optuenicima skupu pravnu pomo. Srbija e plaati one trokove koje Haki sud nee. To se moe initi luksuzom, no Haki tribunal ima sve manje sredstava na raspolaganju a spisak optuenih se iri, tako da je sud poeo da tedi. Ta tednja podrazumeva da se sada oekuje da Veselin ljivananin, na primer, sam plati deo svoje odbrane. Njegov akvokat Novak Luki kae da je sud tako odluio na osnovu saznanja da
458

Kao najtea politika dilema konstruisano je pitanje isporuenja etvorice generala Hagu; iri se uverenje da e Srbija izgubiti sve elemente dravnog suvereniteta preda li ih, da e zemlja biti bezbednosno destabilizovana itd. A u traenju reenja te dileme, novinari i novine po miljenje najvie hrle upravo onima koji su iz sasvim linih razloga razumljivo najzainteresovaniji da izbegnu suenje pred meunarodnim sudom, ali koji uporno i demagoki svoj "lini" problem javnosti predstavljaju kao pitanje "biti ili ne biti" za celu naciju. U intervjuu "NIN-u" (15. IV 2004.) Pavkovi tvrdi da je optunica protiv njega plod angaovanja nekih ljudi iz bive DOS-ove vlasti. Na novinarsko pitanje Na koga sumnjate sledi odgovor: "Sumnjam na ljude kao to su edomir Jovanovi, Vladimir Popovi, Nenad Mili. Ko je u vreme Sablje bio u Hagu? Ovde se neko igra mnogo krupnijim interesima nastojei da preko Hakog tribunala obezbedi sebi politiki marketing u inostranstvu." Intervju se zavrava Pavkovievim proroanstvom da e pitanje saradnje sa Hagom biti istovremeno i preduslov trajanja svake vlade, i sadanje i budue. Podrazumeva se da anse za dugo trajanje nema ona vlada koja bi s Hagom saraivala na nain koji bi ukljuivao i njegovo (Pavkovievo) isporuenje. Takva bahatost karakterie sve Pavkovieve istupe u javnosti vezane za njegov odlazak u Hag, meutim, velika veina novinara kao da nema potrebu da se prema tome kritiki odredi i da generalu postavi jednostavno pitanje na emu temelji svoje uverenje da je snaniji od bilo koje prole ili budue, od strane graana izabrane vlasti.
javnost da su "umetnici iz Montreala, Njujorka, Moskve i Pariza" u svet poslali poruku podrke Slobodanu Miloeviu, pre nastavka suenja pred Hakim tribunalom. "Nepodnoljivo je da se sudovi koriste da se opravda ubijanje civila, razaranje suverene nacije i demonizacija i utamnienje nacionalnog lidera...Ako pravda nije pravda, ako optuba predstavlja progon, ako se meunarodno pravo izigrava kako bi se nametnulo "meunarodno pravo", mi zaista ivimo u svetu Orvelove 1984. poruuju umetnici u svom apelu, upozoravajui da je siledija iz susedstva odluio da je ceo svet njegovo dvorite." Odrava se i romantiarska uloga heroja-begunca Radovana Karadia, u emu, razume se, prednjai "Inter-Nacional".U broju od 5. aprila, u tekstu "Srpske gurke protiv avaksa" saznajemo kako funkcionie Karadievo obezbeenje. Misteriozni izvor "Inter-Nacionala" objanjava:"Najznaajnije je neutralisati avakse, a pod tim podrazumevamo sofisticirane obavetajce i nadmoniju tehniku koju koriste na zemlji, atmosferi i stratosferi. To je opasan i prekomplikovan sistem. Najvanije je da se zavede na pogrean smer, a to radi mala grupa eksperata volontera...Zasad u tome imaju uspeha, jer izbezumljeni Sforovci srljaju nasumice i ubijaju nedune svetenike." "Inter-Nacional" razbija jo jednu "predrasudu o telesnim uvarima Radovana Karadia", tvrdei da veina njih "nisu gorostasi i nisu ljudeskare koje svakog dana na vojnikom kazanu proderu desetine kilograma ovnujskog mesa. To su poluvegetarijanci, koji po tradiciji srpskih vojnika iz Prvog svetskog rata ive o siru i kukuruznom branu i laki su i pokretljivi kao Gurke". Nekoliko dana kasnije, "Inter-Nacional" prenosi svedoenje knjievnika koji se nedavno sreo s Karadiem. Neimenovani prijatelj prenosi impresije o Karadiu: "Poprilino je osedeo od naeg poslednjeg susreta, ali je jo u odlinoj kondiciji. Pomolili smo se i zahvalili Bogu na naem susretu. Priali smo dugo, a Radovan je molio da ne priamo o zajednikim prijateljima. Pomenuo je samo jednog pesnika koji je sve vreme rata Aliji u Sarajevu sluio kao propagandista. Zakljuili smo da izdajnike najvie preziru oni kojima su sluili. " Otkriveno nam je i da je Karadia na rastanku prijatelju poruio da mu je ao to se rastaju, ali da "treba da se raduju susretu pod Bojim prestoljem". Generalska etvorka koja se potrauje iz Haga, a naroito Neboja Pavkovi i Vladimir Lazarevi i dalje su velike zvezde srpske tampe. Sveprisutni su, glasni i manje ili vie neskriveno podravani od velikog broja tampanih medija. I letimian pogled na mnogobrojne naslove izjava i intervjua koje Pavkovi i Lazarevi daju potvruje to: "Hagu ne dam glavu" (N. Pavkovi, "Kurir", 6. IV 2004.), "Nema predaje" (V. Lazarevi, "Kurir", 5. IV 2004.), "Neka nam sude nai" (V. Lazarevi, "Veernje novosti", 5. IV 2004.), "Pavkovi nee da se preda i poruuje neka Vuku sude u Hagu" ("Kurir", 19. IV 2004.), "Hag u reiji ede, Bebe i Milia" (N. Pavkovi, "Balkan", 17. IV 2004.), "Ne razmiljam o predaji" (N. Pavkovi, "NIN", 15. IV 2004.)...
PROCES PROTIV OPTUENIH ZA UBISTVO PREMIJERA INIA Analiza tampe u aprilu jasno otkriva intenziviranje medijske kampanje za podrivanje procesa protiv optuenih za ubistvo premijera Zorana inia. U skladu sa profilom medija, neki su to inili na flagrantniji nain (npr. "InterNacional", ija naslovna strana 28. IV donosi "otkrie" da Zvezdana Jovanovia optuuje podmetnuti dokaz; re je o nekakvom opuku koji je navodno policiji doneo jedan oficir JSO "ne zna se po ijem nalogu"), a neki, poput "NIN-a" su obaranju optunice, naroito insistiranjem na "teoriji" o treem metku, davali vie kredibiliteta. U podnaslov teksta "Trei metak pod zakletvom" "NIN" (22. IV 2004.) izvlai: "lanovi obezbeenja Zorana inia potvrdili su u specijalnom sudu, pod zakletvom, da su 12. marta na premijera ispaljena tri metka. Da li je, to, optunica za ubistvo premijera poela da se ljulja ve na poetku dokaznog postupka." Autor Nikola Vrzi se u tekstu, takorei, ljuti to je u javnosti vea panja posveena pojavljivanju estorice pripadnika rasformirane JSO u sudnici nego nagovetaj kraha optunice do kojeg je dolo svedoenjem inievog telohranitelja Milana Veruovia i vozaa Aleksandra Bijelia.
461
460

savetnika Vojislava Kotunice a danas efa BIA, da pripremaju inievo ubistvo." Zanimljivo je da novine, sem retkih poput "Kurira" i "Glasa javnosti", nisu iskazale uobiajenu senzacionalistiku glad prema informacijama, koje su oito curele sa zatvorenog dela suenja, upravo o vezama Ace Tomia i Radeta Bulatovia sa zemunskim klanom. Naime, svedok saradnik Zoran Vukojevi Vuk izneo je tvrdnje da je lino, po nalogu, Duana Spasojevia nosio pare Aci Tomiu, kao i to da su Tomi i Rade Bulatovi vie od 20 puta dolazili u ilerovu i sastajali se sa Duanom Spasojeviem. Veina medija "upecala se" na drugu "provaljenu" informaciju sa za javnost zatvorenog dela suenja, po kojoj je Marko Miloevi, sin Slobodana Miloevia, nudio pet miliona nemakih maraka za ubistvo inia. U "Blicu" (15. IV 2004.) se, recimo, u tekstu pod eksplozivnim naslovom "Marko nudio pet miliona maraka za ubistvo inia", uzgred i ovla pominje da je "Vukojevi u potpunosti ponovio svoj iskaz iz istrage u kome je detaljno opisao uloge svih pripadnika zemunskog klana i njihove veze sa nekim politiarima, policajcima i predstavnicima Vojne obavetajne slube." Samo toliko, uz oito izbegavanje pominjanja imena, koja vide u "Kuriru" istog dana. "Kurir", meutim, ve narednog dana objavljuje tekst pod naslovom "Reija", kojim se dezavuie Vukojeviev iskaz i tvrdi da je dat pod pritiskom tuioca, a sve u reiji edomira Jovanovia i Centra za modernu politiku. Budui da se po predaji glavnooptuenog Milorada Ulemeka Legije, koja e uslediti 2. maja, ispostaviti da on svoju odbranu zasniva na konfuznim pripovestima o zajednikim prljavim poslovima s edomirom Jovanoviem, Vladimirom Popovie, Goranom Vesiem itd. logino se otvaraju sumnje da je preko medija pripreman teren za spektakl Legijine predaje, a time i totalni obrt u sluaju. Intenzivno se kroz tampu razvija i teorija da Spasojevi i Lukovi (Kum) nisu ubijeni tokom policijske akcije u Meljaku, kako se tvrdi u zvaninoj verziji, i proturaju dokazi da je obraun u Meljaku insceniran i da je policija tamo samo smestila tela ranije ve ubijenih voa zemunskog klana. Na primer, "Kurir" (13. IV 2004.) razgovara s Nenadom Vukasoviem, braniocem Zvezdana Jovanovia: "Zahtevau od Joia (Dragan Joi, aktuelni ministar unutranjih poslova; prim.aut.) da kao prvi ovek policije utvrdi, imenom i prezimenom, ko je naredio ubistvo iptara i Kuma i ko je uestvovao u toj likvidaciji. Valjda je ve svima jasno da je takvo nareenje u policiji izdato da bi se kljuni svedoci uklonili. Likvidacija iptara i Kuma je bila neophodna kako javnost nikad ne bi saznala pravu istinu, ne samo o atentatu na inia, nego i o sprezi nekih politiara iz vrha vlasti sa nekim od najcrnjih kriminalaca tvrdi advokat Vukasovi." Zanimljivo je da i advokat Zvezdana Jovanovia, oveka optuenog da je izvrio atentat, inae pripadnika rasformirane JSO, o Spasojeviu i Lukoviu, sauesnicima njegovog branjenika, govori kao o iptaru i Kumu, najcrnjim kriminalcima. Vreme, odnosno "pojavljivanje" Ulemeka, e pokazati da je vano
463
"Nevolja u koju je, svedoenjem Veruovia i Bjelia, zapala optunica, i sva neugodna pitanja koja iz toga proistiu, pali su meutim u deliminu senku dolaska estorice pripadnika rasformirane JSO u zgradu specijalnog suda u utorak. Oiani do glave, namrteni, nabildovani, u crnim majicama s oznakama JSO i slikama `besnih vukova` seli su u donju galeriju i utke odsluali prvi deo Veruovievog svedoenja. ta su tu traili, nije sasvim jasno, ali je bez obzira na to, ovo postalo udarna vest. Posluilo je delu javnosti da teite prie prenese s treeg metka na ocene o `direktnoj pretnji demokratskoj javnosti Srbije`" (arko Kora) i "loginoj posledici kontraproduktivnog meanja vlasti u sudski proces koji je u toku" (Centar za modernu politiku koji vodi edomir Jovanovi) Vrzi je vrlo hrabar u "presuivanju" optunici: "Bijeliev i Veruoviev iskaz pred sudom razlikuju se od onoga to je istrani sudija prolog prolea zapisao posle razgovora s njima. Obojica su ove razlike objasnili na isti nain: traeno je od njih da objasne kako je morao premijer da stoji budui da je (a ne: ako je) pogoen iz Admirala Geprata 14. Ukrakto, ponavlja se utisak ve izreen u NIN-u: najpre je postavljena teorija, a tek onda su u nju uklapane injenice, one koje mogu. Ostale su, jednostavno, zanemarene... Bie interesantna reagovanja onih koji se danas busaju u grudi kao najvatreniji branioci istine o iniu. Njima je pojava estorice tetoviranih elavaca u sudnici bila vanija od iskaza koji su opasno poljuljali tanost tvrdnji sadranih u optunici. " I dalje se implicira da sa atentatom zapravo najvie veze imaju ljudi iz najblieg inievog okruenja, kroz redovna objavljivanja "saznanja" o vezama inievih saradnika, pre svega edomira Jovanovia, sa zemunskim klanom, posetama ilerovoj itd. ("eda i Legija gosti ilerove", "Veernje novosti", 7. IV 2004; "inieve ubice u vrhu vlasti", "Balkan", 13. IV 2004; "Zaveru skovali oni kojima je verovao", "Balkan", 27. IV 2004...). Citiraju se "eksperti" poput Marka Nicovia ("Ljudi oko inia sigurno su bili u zaveri, jer su informacije bile blokirane") i Boidara Spasia ("Saradnici zadrali ono to su uzeli, ak otvaraju razne nevladine organizacije"). Sa apsolutnom ozbiljnou uzete su i tvrdnje osvedoenih kriminalaca Vladimira Jakia i Dragana Ilia Limara, kojima se sudi za ubistvo policijskog generala Boka Buhe. Nedeljnik "Evropa" (22. IV 2004.) pie: "Otvorena pisma iz pritvora Vladimira Jakia i Dragana Ilia Limara mogla bi da bace novo svetlo i na ubistvo Zorana inia. Naime, iz pisama Jakia i Ilia, koji su uhapeni krajem oktobra 2002. godine, dakle skoro pet meseci pre inievog ubistva, moe se zakljuiti da su tadanja srpska vlast i policija, u saradnji sa Miloradom Lukoviem Ulemekom Legijom i Duanom Spasojeviem, ve tada na neki nain radile politiki deo istrage potonjeg atentata na srpskog premijera. Naime, i Jaki i Ili tvrde da im je posle torture, kojoj su po hapenju bili izloeni u policiji, bilo naloeno da potpiu izjave u kojima optuuju generala Acu Tomia, tada efa obavetajne uprave u vojsci, i Radeta Bulatovia, tada
462
obeleje strategije odbrane glavnooptuenog nastojanje da se JSO i njeni oficiri, kao dravni slubenici i asne patriote, sutinski razdvoje od "obinih mafijaa" iz zemunskog klana. U javnost je kao tema od ogromne vanosti plasirana i jedna tzv. komunalna tema, odnosno pria o nelegalnom ruenju famozne zgrade u ilerovoj i velika panja i prostor posveeni su tubama koje su protiv drave, zbog ruenja "ilerove", podnele udovice Duana Spasojevia i Mileta Lukovia. I branioci optuenih na raspolaganju redovno imaju veliki novinski prostor i uveliko ga koriste za upoznavanje javnosti sa raznim, esto fantastinim pojedinostima koje rue optunicu. "Balkan" (1. IV 2004.), pod oznakom "skandalozno", preko skoro cele naslovne strane plasira naslov: "Falsifikovani papiri za ruenje kue u ilerovoj". Do izigravanja zakona je, kako "Balkan" otkriva, dolo, naravno, zbog politikih pritisaka edomira Jovanovia. Na istu temu "Kurir" (20. IV 2004.) pie: "Nae sagovornice (udovice Tanja Spasojevi i Maja Lukovi) tvrde da su policajcima odmah rekle da je kua u ilerovoj u fazi legalizacije, ali se niko nije obazirao na njihove tvrdnje...Ja nemam vie nijednu porodinu fotografiju, nijednu sliku iz poslednjih 15 godina. Odneli su fotoaparate, kamere, kasete. Odneli su sve. Mogao je da nosi ko ta hoe, ali ja nisam ni mogla da vidim ko je i ta odneo, jer su iznosili stvari iz tri kue...Bio je to grabe pria Tanja Spasojevi." "Dirljive" ispovesti udovica jo jedna su manifestacija predanih medijskih napora da se u prii o ubistvu Zorana inia pomeaju uloge rtve i delata i da se vrati "legitimitet" miljeu organizovanog kriminala, za iju je dugogodinju glorifikaciju u velikoj meri odgovorna upravo tampa u Srbiji.
MAJ 2004.
UVOD Ve poetkom maja odigrao se dogaaj koji e najsnanije okupirati medijsku panju u Srbiji tokom dugog nastupajueg perioda 2. maja upahen je, odnosno dobrovoljno se predao srpskoj policiji Milorad Lukovi Ulemek Legija, prvooptueni na suenju za ubistvo premijera Zorana inia. Kao to je zabeleeno u prethodnom, tj. aprilskom izvetaju, paljivom analizom tampe moglo se primetiti da je javnost na izvestan nain bila pripremana ili, bolje rei, preparirana za taj dogaaj. Tako je senzacija pojavljivanja na javnoj sceni najtraenijeg srpkog kriminalca, ujedno i biveg visokog dravnog slubenika sa znaajnom "istorijom" u srpskim paramalitarnim snagama u ratovima u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i na Kosovu, ponajvie interpretirana kao izlazak na scenu sveznajueg svedoka, od koga kao da se i ne oekuje da se od bilo ega brani, ve samo da raskrinkava "one druge" glavne organizatore zavere protiv ubijenog predsednika Vlade. Naslovne i ostale strane dnevnih i nedeljnih izdanja preplavile su javnost, do tada uglavnom nepoznate, vrhunski profesionalno napravljene Ulemekove fotografije, praene jo mnogobrojnijim nagaanjima, kako o detaljima njegove predaje tako i o oekivanjima u vezi sa onim to e prvooptueni rei i u koga e sve uperiti prstom, tipujui ponajvie na linosti koje su bile, u i oko inieve Vlade. Kao da se i sam Ulemek ozbiljno ukljuio u kampanju uoi izbora za predsednika Srbije, koja je ozbiljnije poela takoe, u maju, "borei" se u privlaenju medijske panje sa atraktivnim i senzacionalistiki ispraenim epizodama "Legija u pritvoru" i "Legija pred sudom". U svakom sluaju, on je jedno vreme prikazivan kao ovek od ijih e rei zavisiti ishod predsednikih izbora. U takvom ambijentu najvie su mogli da likuju srpski radikali (SRS) koji su ve davno pre toga teite svoje populistike demagogije stavili na reklamiranje svog navodnog potenja i optuivanje politikih protivnika, naroito DS, da su ogrezli u vezama s "mafijaima, kriminalcima, trgovcima drogom...". Novinarima i nije bilo tako teko da navodnog biveg profesionalca u mistifikovanoj francuskoj Legiji stranaca pretvore u centralni lik jedne ogromne kolektivne konfuzije budui da su dravni zvaninici na Ulemekovu predaju reagovali na nain koji je otvarao prostor raznim kontroverzama i oskudevao kljunim informacijama. Ministar unutranjih poslova Dragan Joi izjavio je ak da je "Ulemek reio da se preda u ruke zakona sada kada ima poverenja u vlast".
465
464

naslovom: "Kako se zaista predao Milorad Lukovi", "Kurir" preko cele naslovne strane prua naslov: "Hapsite me, bre!". "Kurir" "otkriva" da su "etvorica andarma u civilu pobegla kada je Legija izaao iz kue i zatraio da ga uhapse... ta vam je, bre, pa nisam naoruan, 'ajde, uhapsite me- vikao je Legija za policajcima koji su beali." Legija je naslikan gotovo kao filmski junak u ijoj zastraujuoj moi ima svojevrsnog mangupskog arma. I poto se prva ekipa andarma preplaena razbeala, Legija je, tvrdi "Kurir" na osnovu anonimnih izvora, morao da telefonira komandantu andarmerije Goranu Radosavljeviu Guriju, posle ega mu je u susret stiglo "pet dipova tipa difender" Od neidentifikovanih izvora je "Kurir" saznao i da je pre ulaska u jedan od dipova Ulemek stigao da kae da je "istina o ubistvu inia veoma jednostavna i da veruje da e uspeti ubrzo da je dokae" Isti broj "Kurir" bombastino plasira tvrdnje Ulemekovog branioca Slobodana Milivojevia da se njegov klijent sve vreme skrivao u sopstvenoj kui, i to po "nareenju" dva via oficira policije. Tvrdei da aktuelno rukovodstvo MUP nije znalo da se Ulemek nalazio na zvaninoj adresi, advokat Milivojevi ispoljava respekt prema celokupnoj vlasti. "Pukovnik Lukovi je odluio da se preda poto smatra da e ova vlast potovati zakon i da e se na zakonit nain dokazati ta je prava istina oko atentata na inia i ubistvo Ivana Stambolia." Milivojevi nije propustio da kae da "postoje neka konkretna dokumenta o sprezi ljudi iz bive vlasti sa kriminalom" Neto kasnije "Balkan" (11.V) donosi i nove zanimljivosti iz, kako je napisano, "pet istorijskih minuta ispred porodine kue Milorada Lukovia u Ulici Ilije Stojadinovia 87." "Balkan" je, navodno, takoe neimenovani izvor naao u beogradskom korpusu andarmerije. Naslov zapravo asocira na pitku reportau o privatnom ivotu poznatih, "Aleksandra skuvala kafu andarmima, Legija traio da menja majicu s Gurijem". "Balkan" pie: "Legijina supruga Aleksandra iznela je na posluavniku etiri kafe ovim policajcima. Nije to bilo nita neobino, pa su, dodaje na izvor, etvorica andarma sela u slubeni auto da na miru popiju kafu... Legija se odmah posle predaje, navnodno, u prostorijama Uprave kriminalistike policije u Ulici Kneza Miloa 101 video i sa Gurijem, inae, svojim ratnim drugom sa Kosova i Metohije. Prilikom ovog susreta Legija je traio od Gurija da menjaju majice. Radosavljevi je, naime, na sebi imao majicu andarmerije, koja je posle rasputanja JSO preuzela funkciju, vei broj ljudi i opremu crvenih beretki". Listi medijski sveprisutnih advokata, branilaca oputenih u procesu za ubistvo Zorana inia, pridruili su se i ve pominjani Slobodan Milivojevi i drugi Ulemekov branilac Momilo Bulatovi, koji javno nastupaju kao da su "vie" od obinih branilaca agilni prometeri Ulemekovih politikih interesa. "Veernje novosti" (4. V) donose dva teksta u kojima je nairoko citiran Slobodan Milivojevi, jedan sa Momilom Bulatoviem kao sagovornikom, kao i opiran intervju s Nenadom Vukasoviem, braniocem drugooptuenog
467
Joiev partijski kolega Dejan Mihajlov pomenutu konfuziju pokuao je na jo radikalniji nain da kapitalizuje u korist predsednikog kandidata Demokratske stranke Srbije (DSS) i, formalno, kompletne vladajue koalicije Dragana Marianina. Mihajlov se kao ef Marianinovog izbornog taba javnosti, na vanredno zakazanoj konferenciji za tampu, obratio pismom kojim je zahtevao od najeksponiranijih ljudi Demokratske stranke (DS), predsednikog kandidata Borisa Tadia i bieg premijera Zorana ivkovia, da saopte imena inievih ubica (17. V). Ukoliko to ne uine oni, pretio je Mihajlov: "Uiniemo mi". Mihajlovljeve velike ambicije nisu se ipak ni izdaleka ostvarile, pa e njegovu nespretnu "hrabrost" ovdanji politiki analitiari kasnije kriviti za iznenaujue loe Marianinove rejtinge i jo katastrofalniji izborni rezultat. Glavnom zvezdom predizbornog nadmetanja pokazao se, meutim, Miloeviu nekad vrlo blizak, i jo moan tajkun Bogoljub Kari, koji je sebe lano, ali uglavnom uspeno predstavio kao novajliju na terenu politike. Mediji nisu nastojali da podsete glasae da je Kari, izmeu ostalog, bio i ministar u Kabinetu Mirka Marjanovia, mada to, zasigurno, nije najzanimljivija pojedinost u Karievoj politikoj prolosti. Zato, koliko god je iznenaujue delovao Kariev, na prvi pogled vrtoglavo brz politiki uspon, toliko i ne moe da udi, ako se shvati kao potvrda netransparentne moi koju Kari ima na medijskom tritu Srbije.Osim to je vlasnik "BK Televizije", upadljiv je Kariev izuzetan uticaj i na znatan broj tampanih glasila, koja, bar ne zvanino, nisu u njegovom vlasnitvu (dnevnik "Balkan" je, u tom smislu, najeksplicitniji primer). To podsea na injenicu da u neureenoj i nefunkcionalnoj dravi, gde najveim novcem i dalje raspolau oni koji su ga stekli poslovima sa kriminalizovanom politikom elitom iz vremena pre 5. oktobra, medijska scena u krajnje nezavidnoj finansijskoj situaciji teko moe da se izbori za visok profesionalni nivo i da bude ista od manipulacija informacijama pod politikofinansijskim pritiscima. Praktino svih 15 predsednikih kandidata, ukljuujui i one sa etiketom ozbiljnih predstavnika tzv. demokratskog bloka, dralo se uglavnom populistikih obrazaca, optih mesta i frazerskih poruka, ne usteui se od blaih ili ekstremnijih nacionalistikih tonova, a u srpskoj tampi nije bilo ni profesionalne snage ni volje da se u izbornoj trci otvaraju ozbiljnjija pitanja i debata o sutinskim problemima drutva.
"HAPENJE" MILORADA LUKOVIA LEGIJE Ve u informacijama, ustvari, spekulacijama o nainu na koji se predaja odigrala naziralo se neto to e se pretvoriti u svojevrstan apologetski trend u pisanju o Ulemeku. On u tampi dobija udnu herojsku auru. Pod pod-
466

centralnom platou kasarne Kvartije Veno u Obanju, ispisane su rei ast i odanost koje predstavljaju moralni kodeks legionara o koga se retko ko oglui. U tome upravo, treba traiti razlog zbog ega oni izbegavaju da govore s novinarima. Teko se otvaraju, pa i najbliim prijateljima retko priaju o svojoj prolosti. uti koju re od njih o Miloradu Lukoviu, moglo se tek posle nekoliko dana boravka u Obanju." No, poto je "novinarskim vetinama" Milenkovi uspeo da "otkravi" neke od Ulemekovih bivih kolega legionara, itaoci "Veernjih novosti" saznaju poneto o Ulemeku, i to iz usta "Srbina iz Bosne J.B." , koji je u Legiji stranaca proveo, navodno, 18 godina. "Od samog poetka se videlo da drastino odskae od okruenja kae o Lukoviu J.B. Hladan, smiren, staloen, sjajan legionar, sa pravim vojnikim dranjem. Teretana, tranje, plivanje, alpinistika, u to je bio zaljubljen! I u oruje. Znao ga je bolje od svih...Tokom boravka u jedinici nikada nije pravio ekscese i brzo je dogurao do ina narednika. U dosije su mu upisana ratovanja u adu, Ruandi i Dibutiju, gde se obuavao tehnikama ratovanja specijalnih jedinica." Citirani tekst nas podsea i na podatak da je "najpoznatiji Srbin koji je sluio u Legiji stranaca bio Kralj Petar I Karaorevi, koji je 1870. uestvovao u francusko-pruskom ratu. Ulemek je, dakle, bio u "poslu" kraljevskog ranga. Srpska tampa "traga" i za toplim ljudskim aspektom u "sluaju Legija", ustupajui prostor Ulemekovim najbliim lanovima porodice. "Veernje novosti" (6. V) na celoj strani donose intervju sa Ulemekovom majkom Natalijom, koja je, kako je izvueno u nadnoslov, govorila "o predaji begunca koji nikuda nije beao". Autor intervjua Silvana Stankovi puna je razumevanja za potrebe zabrinute majke da svog sina predstavi u najlepem svetlu. S itaocima je gospoa Ulemek podelila ak i informacije o gastronomsko-religioznim opredeljenjima svog sina: "Mnogo voli ribu. Mi esto postimo. On, takoe. Vernik je i misim da najpre zbog toga ne bi uradio neto loe. I zbog svoje dece, naravno..." Prvooptueni je, po kazivanju njegove majke, omiljen i potovan meu graanima. "Bila sam na Stomatolokom fakultetu i jedan lekar mi je rekao da mu je moj sin mnogo pomogao. Rekao mi je da ne brinem i nita me nee boleti. Onda sam u crkvi, u koju idem stalno srela jednog oveka iz Pei. Kazao mi je da se on i njegovi mole za mog sina i pale sveu za njega, jer ih je spasao iz vatre. Ima mnogo ljudi sa juga Srbije koji bi mogli da kau istinu o mom sinu i njegovoj jedinici. Oni su bili mnogo povezani i drali su se jedan drugoga kao braa... Legija je vrlo obuen. Bio bi u stanju da danima sedi na drvetu i eka nekog ili neto. On ne bi promaio. Ali, ne verujem da je to radio...Zato bi on ubio Stambolia? Zbog Miloevia? Pa, on nije bio blizak s predsednicima. Dobro, jeste sa iniem, ali nije sve tako kako se pria."
Zvezdana Jovanovia, koga optunica tereti da je bio izvrilac atentata, to je on i priznao u iskazu datom u policiji. U sam naslov izvueno je: "Zato Kora tvrdi da e Legija lagati?" U podnaslovu je Vukasovieva tvrdnja: "Od Legijine predaje uplaili su se politiari koji su smetnuli s uma da organizovanog kriminala nema bez vlasti. Koraeva izjava da e Legija lagati jeste pokuaj skrivanja neega. Moraju se razjasniti i dogaanja pre 12. marta jer je taj dan bio samo posledica." "Politika" (4.V) objavljuje dosta nadahnuto sroenu Ulemekovu biografiju, bez interesovanja za osnovane sumnje da je upleten u neke od tekih ratnih zloina poinjenih u ratovima na tlu bive Jugoslavije, ali s neskrivenim potovanjem prema Legijinim vojnikim, pa i patriotskim kvalitetima. "Boravio je na ratitima u centralnoj Africi, u bivim francuskim kolonijama, gde je stekao bogato ratno iskustvo koje e ga kasnije proslaviti...U Jugoslaviju, u kojoj je ve besneo rat, vratio se 1992. godine kada je stupio u Srpsku dobrovoljaku gardu, kojom je komandovao eljko Ranatovi Arkan. Pukovnik Legija je od tigrova napravio disciplinovanu formaciju u kojoj je primenjen sistem francuske Legije stranaca. Njegovi kvaliteti, kao borca, ali i lidera, nisu ostali nezapaeni, pa ga je angaovala Sluba dravne bezbednosti...Pod Legijinim vostvom JSO se izborio za poseban status...Novi zadatak Legija i njegovi momci dobili su 1998. i 1999. na Kosovu i Metohiji, gde su se borili protiv takozvane Oslobodilake vojske Kosova. Lako prepoznatljivi, zbog vozila i uniformi, gde god bi se pojavili bii su strah i trepet. Prilikom povlaenja vojske i policije sa Kosovo i Metohije oni su bili jedna od poslednjih jedinica koja je napustila taj prostor. Postoji anegdota da su ih Albanci, koji su ih zbog vozila i uniformi zamenili za Amerikance, doekivali u mestima kroz koja su prolazili zastavicama i aplauzima." U javnosti uveliko mistifikovana francuska Legija stranaca, kao ambijent u koji je smetena Legijina nerazjanjena prolost, pre vojne karijere na ex jugoslovenskom tlu, dodatno potpaljuje matu mahom petparakih tampanih medija u Srbiji i podstie u kreiranju Ulemekovog, na izvestan nain, fascinantnog imida. Valja imati u vidu da je Srbija sredina sa snanom tradicijom velianja "vojnikih" vrlina. Plete se mit o tome da su Ulemeka, dok je sluio u kontroverzoj jedinici pod zastavom Francuske, odlikovali izuzetni vojniki kvaliteti. "Veernje novosti" (11.V) samim naslovom poruuju: "U oruju bez premca". Tekst pod navedenim naslovom potpisuje Aljoa Milenkovi, poznat, inae, i kao autor koji na "BK Televiziji" nekontrolisano promovie izrazito militaristike sadraje. Idui tragom Ulemekovih legionarskih iskustava, Milenkovi se naao u tabu Legije stranaca u Obanju kod Marselja, gde se, kako nas upuuje ovaj tekst, okupljaju bivi legionari i njihove porodice da bi "uz najvee vojne poasti odali potu herojima Kameruna". Sa ogromnim naduhnuem Milenkovi pie o jedinici kojoj je Ulemek pripadao: "Na spomeniku poginulim pripadnicima jedinice, koji je na
468
469

kampanje koju je Tomislav Nikoli ponajvie temeljio na tvrdnjama o kriminalizovanosti demokratskih vlasti i Srpskoj radikalnoj stranci (SRS) kao jedinoj koja nije poslovala s mafijom. Sva apsurdnost, ali i opasnost situacije u kojoj najslavniji optuenik u Srbiji ima sve vie pozitivnog publiciteta odslikava se u astrolokoj analizi Ulemekove linosti, a sve u cilju procene utemeljenosti optunicu, koju je objavio "Kurir", ubrzo po Ulemekovoj predaji (5.V). Astrolozi, konsultovani od strane tog tabloida, tvrde da Ulemek, u sluaju da nije zaista eleo da se preda, mogao je veito da se krije i policija ga ne bi nikad nala poto Ulemek "u horoskopu ima odline predispozicije za skrivanje". "Kurir" pie: "Jasminka Holclajtner procenjuje da Lukovi nije astroloki predodreen za ubistvo srpskog premijera. Kada se ne bi znalo ko je on, na osnovu astrolokih aspekata nikada se ne bi moglo zakljuiti da je Lukovi umean u ubistvo Zorana inia, to nije sluaj sa horoskopom Zvezdana Jovanovia. Postoje ak meusobno harmonini aspekti, koji u Lukovievom horoskopu ukazuju da je on neko ko pre ima astroloke predispozicije za dobre, nego za loe odnose s premijerom. Ti aspekti se mogu povezati s njegovom ulogom u petooktobarskoj revoluciji." Poto je prvo Ulemekovo pojavljivanje u sudnici bilo zakazano za 10. maj, u javnosti je stvoren utisak da e ono to on kae prouzrokovati ogromne potrese na politikoj sceni Srbije. Dogodilo se, meutim, jedino to da je on od Suda traio i dobio dodatno vreme za pripremanje odbrane, velike senzacije su izostale, pa su medijski najprimeenije pojedinosti tog dodaaja bile meusobno namigivanje Ulemeka i Zvezdana Jovanovia, poljubac koji je Ulemek poslao supruzi i tome slino. Napetost iekivanja okantne istine koju e niko drugi do Ulemek saoptiti nije prestala da se iri tokom celog meseca budui da je pretres odloen za 10. jun, dakle poslednji dan pred poetak izborne tiine uoi prvog kruga predsednikih izbora, koji su bili zakazani za 13. jun. Oekivalo se da e od Ulemekovih rei najdirektnije zavisiti i ishod tih izbora.
Istog dana (6. V) Ulemekova majka bila je i zvezda "Blica". I tu je ona prikazana s neskrivenom simpatijom, kao "ljubazna" ena iako reportere, kako sami priznaju, nije ni primila u stan nego su "intervju" obavili preko interfona. Od svega to je na taj nain rekla, kao najzanimljivije je procenjeno i u naslov, koji zauzima skoro jednak prostor kao i tekst, izvueno: "eda bio kod Legije u kui". "Zato bi moj Milorad imao interesa da ubije inia, pa on ga je i doveo na vlast...Pa i onaj Veruovi (misli na inievog telohranitelja Veruovia, ranjenog prilikom atentata, prim. aut.)...Kako moe tako da govori? Pa njega i njegovog brata je moj sin zaposlio. O tome kakav je ovek moj sin najbolje bi bilo da pitate izbeglice iz Pei i Pritine, oni e vam najbolje rei....- pria preko interfona Natalija Ulemek dok joj glas podrhtava." U tampi je znaajan prostor dat i Ulemekovom kolegi iz podzemlja, famoznom Kristijanu Goluboviu, koji se portvovano posvetio Ulemekovoj odbrani pred javnou. Od Golubovia saznajemo i za jo jedan Ulemekov nadimak Cema. U "Veernjim novostima" (7. V) naslov glasi: "Ne bi Cema ubio Srbina". Sinhronizovano zvue objanjenja Golubovia i Ulemekove majke o Ulemekovm dovoenju inia na vlast. "Da nije bilo Ceme, ne bi bilo ni 5. oktobra. To je injenica. Da nije preao na njihovu stranu, od revolucije ne bi bilo nita. Javna je tajna da su se ini i on dogovorili oko podrke crvenih beretki narodu i da policija nee zapucati. Odrao je re, kao i uvek." Golubovieva pria uklapa se i u obrazac "rehabilitacije" JSO, koji je u srpskoj tampi uoljiv jo pre Ulemekove predaje. Ozloglaena i rasformirana JSO ponovo se, s dosta uspeha, u javnosti pokuava predstaviti kao visoko profesionalna grupacija koja je sluila dravnim i nacionalnim interesima, kao i da se "diferencira" prema Zemunskom klanu, koji su inili ordinarni kriminalci. "Neshvatljivo mi je da je on (Ulemek, prim. aut.) mogao da ubije Srbina, za razliku od Duana Spasojevia koji je bio zlikovac i to je mogao da uradi i za sitnicu", tvrdi Golubovi u "Veernjim novostima". Po Golubovievoj interpretaciji (zanimljivo je da linost koja je publicitet stekla jedino zahvaljujui najcrnjim kriminalnim dosijeima sada u srpskoj tampi figurira i kao neko ko je pozvan da razmatra politike prilike), Ulemekov nesporazum sa politiarima koje je, kako je ve apsolvirano, "doveo na vlast", prouzrokovan je Hagom. "Bio sam svedok nekoliko puta kada je Cema kritikovao elnike DOS. On ih je uvek podravao, a u jednom trenutku dobio je papir sa spiskom imena onih koje treba izruiti Hagu. Tu je stajalo i njegovo ime i prezime. ini, Jovanovi, Mihajlovi i Svilanovi, po njemu bili su neko ko nije ispotovao datu re i bio je jako ljut na njih." Ovoliki marketing Ulemeka u medijima nije samo u korist obaranja optunice za ubistvo inia. Na politikom planu, insistiranje na mnogostrukoj povezanosti postpetooktobarske vlasti sa organizovanim kriminalom moe da donese profit samo radikalskoj opciji usred predizborne
470
HAG Duboko u senci Ulemekove predaje policiji ostalo je pismo predsednika Meunarodnog krivinog suda za bivu Jugoslaviju u Hagu Teodora Merona upueno (4. V) Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Moe se rei da je javnost ostala uskraena za pun uvid u informaciju od velike vanosti za celo drutvo. Naravno, gotovo da i nije bilo pokuaja ozbiljne, racionalne i nepristrasne analize argumenata koje je predoio Meron, alei se na nekooperativnost zvaninog Beograda prema Hakom tribunalu. Automatske osude Meronovog postupka, razume se, nisu izostale. U tekstu u "Politici", pod sasvim preciznim naslovom "Ishitrena optuba" (6. V), zakljuuje se da Meronovo pismo "namee sijaset dilema" i osuuje
471

njega ne bi nita pitala ve bi, kao savesna graanka, odmah zvala policiju da uhapsi hakog begunca...Uz duno potovanje, mi u NIN-u mislimo potpuno suprotno. U drutvu postoji podela rada, ali profesija reporter ne postoji radi uzbunjivanja snaga reda." Istraivaki profesionalni pristup novinari u Srbiji, ini se, najradije treniraju pronalazei neprestano nove linosti koje e javnosti razotkriti nove detalje koji diskvalifikuju Haki tribunal. esto su ti "donosioci istine" lanovi porodica hakih optuenika, pa tako "Veernje novosti" (28. V) javnost upoznaju i sa Mirkom Krajinikom, bratom optuenog Momila Krajinika, koji "otkriva zavesu sa suenja bivem predsedniku Skuptina BiH i RS u Hagu". Izmeu ostalog, Mirko Krajinik "otkriva" itaocima "Veernjih novosti": "Momilo Krajinik bije bitku pred hakim tribunalom da dokae, ne samo da lino nije kriv, ve i da se srpskom narodu ne moe pripisati kolektivna krivica za dogaaje u Bosni." Krajinik se ali da e njegov brat "ostati u pritvoru do kraja ivota" i objanjava: "Kad je Momilo isteklo 22 meseca boravka u eveningenu, to je bio maksimalno doputeni rok za liavanje slobode optuenog pre podizanja optunice, haki tribunal je stalno produavao ovu granicu dok nije doao do propisa da pritvor moe da traje prema oceni i potrebi suda i tuilatva." I pria brae Krajinik, naravno, kao i pria o Ulemeku, ima svoju "toplu ljudsku" dimenziju. Evo kako Mirko govori o svojim telefonskim razgovorima s Momilom: "To su vremenom postali stereotipni razgovori i svode se na 'zdravo', 'kako si', 'dobro, a ti', jer znamo obojica da se oni prate. Nekad pokuavam da mu uvijeno saoptim neto to bi moglo da mu koristi ili pomogne, ali nisam siguran da se uvek razumemo." "Veernje novosti" dalje dirljivo objanjavaju situaciju u kojoj su "svi ovi razgovori mogui jedino kad stariji brat pozove mlaeg iz zajednike govornice u eveningenu i mogu da traju onoliko dugo koliko Momilo ima za njih novaca."
predsednika Tribunala da je pourio sa zakljukom o nesaradnji Kotuniine vlade budui da je poela s radom tek dva meseca ranije. "Politika" oito ne smatra da bi graani trebalo da se uzbuuju zbog Meronovih nesuglasica s Vladom u Beogradu, pa se poziva na Duana Janjia, direktora Fonda za etnike odnose, koji kae da "ovaj izvetaj nee izazvati nikakav izotren stav u Savetu bezbednosti, osim poziva na saradnju". Janji takoe objanjava da bi, kako god da su se ponaali Kotunica i njegov kabinet, pismo usledilo "jer Haki tribunal ima svoj program rada i vano im je da se operu pred Ujedinjenim nacijama i SAD, zbog novca". Poetak predizborne kampanje nije doprineo promovisanju sadrajnije i ozbiljnije debate o saradnji sa Hagom, mediji nisu insistirali na tome da se kandidati za predsednika jasnije odrede prema tom pitanju mada od toga najvie zavisi koliko e Srbija imati uspeha na putu u evropske integracije. Karadi, Mladi, Pavkovi i druge medijske zvezde iz antihakog lobija tokom maja su bili neto manje prisutni na stranicama tampa poto su "odstupili"; u, uslovno reeno, zapeak ih je privremeno otpremio Milorad Ulemek Legija, ali je ouvan vrsto izgraeni imid Haga kao deurnog krivca za sve nevolje s kojima se Srbija suoava. Izrazitije odskakanje od nepisanih "antihakih pravila" u javnoj komunikaciji, gotovo da postaje svojevrsna jeres. O tome ilustrativno govori primer iz "Veernjih novosti" (11. V) koje su svoju redovnu publiku "Puls" posvetile pitanju: "Da li biste, da kojim sluajem vidite Mladia ili Karadia, smatrali svojom dunou da pomognete da se oni nau u Hagu?" Kao povod za tako formulisano pitanje, "Veernje novosti" navode to to je novinarka B92 Svetlana Luki, gostujui u emisiji Televizije B92 "Utisak nedelje", rekla da bi Ratka Mladia odmah prijavila policiji kada bi ga srela. Zanimljiv je i spiskak onih koje su "Veernje novosti" odluile da ukljue u kampanju: meu njima su i: general Neboja Pavkovi, koji je sam haki optuenik koji odbija da se preda, glumac Velimir Bata ivojinovi, inae istaknuti lan Socijalistike partije Srbije, jedan estradni "aljivdija" Inspektor Blaa, koji je, naravno, ponuenu priliku iskoristio za sprdnju na raun Hakog tribunala. Dovoljno je navesti naslove izjava koje su dali sagovornici "Veernjih novosti": "Izdajnici i tasteri", "Nita sa policijom", "Ne prijavljujem"... Odgovor Neboje Pavkovia, koji nije bilo teko pretpostaviti, objavljen je pod naslovom "Sramota za Srbiju". Pavkovi kae: "Pravo je udo ta sve pojedinci sebi dozvoljavaju, pa i to da javno priznaju kako bi bre bolje prijavili generala Mladia. Oni su sramota za Srbiju." Javno deklarisana graanska odgovornost novinarke Svetlane Luki posluila je i kao povod za uvodni komentar u "NIN-u" (13. V), koji je napisala Ljiljana Smajlovi, ironino poruujui da njena koleginica kao savesna graanka nema izotren profesionalni instinkt. "Jedna poznata novinarka u Beogradu ovih dana izjavljuje da pukovnika Ulemeka ne bi intervjuisala ni da joj je banuo u studio da se tamo preda. Da sluajno sretne Ratka Mladia, ni
472
KOSOVO Odlazak Harija Holkerija sa pozicije efa UNMIK (podneo ostavku 25. maja), u srpskoj tampi praen je s neskrivenim likovanjem poto je s dosta strasti, u nedeljama koje su prethodile ostavci, zahtevano "razvlaivanje" finskog diplomate, koji, kako je zamerano i svim njegovim prethodnicima, nije imao sluha i razumevanja za srpske probleme. Komentariui vest da se Holkeri povukao dva meseca pre isteka mandata, "formalno iz zdravstvenih razloga", "Politika" (26. V) pie: "O glavu mu se obio mart i ve dobro poznati martovski dogaaji i pogrom vie od 4000 Srba, sruenih 27 pravoslavnih svetinja i manastira, dragulja iz 14. veka, kao i pogibija, odnosno ubistvo osam srpskih graana sa teritorije Kosmeta. Nita
473

mita i kolektivne fantazmagorije nego u zoni realne politike i savremenom kontekstu. "Dmitrovica, kako su nekada davno, u srednjem veku, po svetom Dimitriju, zatitniku ovog mesta, nazvali dananju Kosovsku Mitrovicu, grad je pun kontrasta..." Tako, na primer, arhainim, srednjevekovnim nazivom Mitrovice poinje reportaa o "kosmetskim kontrastima", koju objavljuje "Politika" (25. V), jednim delom i na prvoj strani, pod naslovom "Albanac u srpskom autobusu". To je tekst u kojem se uoava jo jedna od najvrih konstanti u tretmanu kosovske problematika u srpskoj tampi insistiranje na nemogunosti koegzistencije Srba i Albanaca na Kosovu. "Ni u zajedniki ivot sa Albancima niko vie ovde ne veruje...Na svakom koraku izvan srpskog dela teritorije ivot malo vredi. Kroz teritoriju naseljenu Albancima relativno bezbedno se moe proi samo sa tablicama KS. Ukoliko se neko usudi da postupi drugaije, Albanci e to smatrati vrhunskom drskou i samo efekat iznenaenja putnika moe da spasi." U tampi je u maju, dodue, bilo i pokuaja da se nane jedna "modernija" tema, a to je teroristika pretnja koja Srbiji dolazi sa Kosova. Recimo, "Balkan" (9. V) tvrdi, pozivajui se na "pouzdane" izvore i "ozbiljne" pokazatelje da e "albanski teroristi iskoristiti prolee i krenuti u masovni obraun s bezbednosnim jedinicama u cilju irenja ratnih sukoba na uoj teritoriji Srbije. Izvor 'Balkana' iz Bezbednosno-informativne agencije potvrdio je najave policijskih oficira da situacija na jugu Srbije nije nimalo bezazlena." "Balkan" se za miljenje o datoj temi obratio i neizbenom vojnom analitiaru Milovanu Drecunu, koji govori: "Nema nikakve dileme da albanski teroristi pripremaju akcije na podruju junog dela Srbije sa ciljem da izazovu krizu na tom podruju. Jug Srbije je ugroen od mogue ekspanzije albanskog terorizma. Glava albanskog terorizma je u Albaniji, a udarna pesnica u Srbiji." Drecun je imao mrane anticipacije i za ceo region. "Kroz kampove za obuku koje vode instruktori Al Kaide prolo je 10000 albanskih i muslimanskih vojnika. U tim kampovima, koji se nalaze na teritorijama Kosmeta, Albanije i zapadne Makedonij, regrutuju se teroristi koji se popularno zovu 'beli avoli' navodi Drecun i dodaje da to su blie Olimpijske igre u Grkoj, koje e se odrati ovog leta, vea je mogunost da albanski ekstremisti izvedu veliki broj teroristikih akcija. Na taj nain bi skrenuli panju javnosti i izazvali jo veu krizu na Balkanu."
nije spreio iako mu je i ranije ukazivano na najezdu albanske rulje koja je tog 17. marta krenula na goloruki srpki ivalj." Srpska tampa, kao i srpski politiari s Kosova nisu, meutim, bili zadovoljni time to je Holkeri ostavku obrazloio zdravstvenim razlozima i insistirali su da je trebalo da napusti funkciju voen oseajem odgovornosti za ono to se u martu desilo na Kosovu. Neki listovi su, naravno, plasirali kompleksnije konstruisane teorije o "stvarnim" razlozima Holkerijevog povlaenja. Pod oznakom "ekskluzivno" i nadnaslovom "efaUnmika oterale optunice Tribunala protiv voa OVK" "Balkan" (27. V) objavljuje svoje otkria u tekstu "Tai i Haradinaj idu u Hag, Holkeri pobegao". "Odlazak Harija Holkerija sa mesta efa Unmika na Kosovu ubrzale su etiri nove optunice Hakog tribunala, koje su pre sedam dana uruene kosovskim vlastima, a na kojima se nalaze imena dvojice voa OVK, Haima Taija i Ramua Haradinaja, i jo dvojice Albanaca...Optunice koje su, kako kae izvor 'Balkana' na Kosovo donete dok se Holkeri oporavljao u bolnici u Helsinkij, definitivno su uvrstile odluku finskog diplomate, ve pritisnutog albanskim pretnjama, da se vie ne vraa na Kosovo, jer je shvatio da objavljivanje optunica protiv dvojice prvoboraca za nezavisnost june srpske pokrajine nee proi bez reakcije Albanaca na Kosovu." Glavni i odgovorni urednik "NIN-a" u svom komentaru trenira cinizam i malicioznost (27. V). "ovek koji se zove Hari Holkeri uskoro e napustiti Pritinu i u rodnoj Finskoj, verovatno, zapoeti pisanje memoara. Objanjavae u TV emisijama i dokumentarnim filmovima u emu je sutina 'kosovskog problema' i ta je reenje. Umee da ispria sve ono to nije znao da uradi. Verovatno e biti zadovoljan saldom na svom bankovnom raunu posle kosovskog biznisa. Ipak, to je bio posao kojeg se retki diplomati pri kraju karijere doepaju..." Piui o Kosovu, u "NIN-u" (20. V) se reaktivirao i pomalo zaboravljeni Neboja Jevria, poznat iz vremena ratova u Hrvatskoj i Bosni kao "pola ratnik, pola reporter", koji je objavljivao svoje mrane i mranjake "insajderske" doivljaje rata u "Dugi". Ovom prilikom, on pie o svom putu po Graanici, Pritini i Prizrenu, u prepoznatljivom maniru. "Kalueri nam priaju da Njemci nisu ni pokuali da ih brane, da brane manastir cara Duana. Potrpali su ih u transporter i odvezli u srpsko selo. Sad kad su Arnauti osjetili njihovu slabost sljedei put kad krenu nee se Kfor zaustaviti prije Soluna." Potujui valjda Jevrievu autorsku reputaciju, nedeljnik s dugom tradicijom i ozbiljnim pretenzijama doputa korienje termina kao to je "Arnaut" Jevri je veliki deo teksta posvetio utvrivanju "drevne" istine da je Prizren "carski grad", grad cara Duana. I stoga je ovaj tekst paradigmatian za dominantni politiko-medijski pristup Srbije pitanju Kosova, koje se, kako je ve obrazlagano u ranijim izvetajima (mart, april), mnogo vie nalazi u sferi
474
475

JUN 2004. Tomiu prida prvorazredni medijski znaaj. U ak sedam nastavaka (od 31. V do 6. VI) objavljen je intervjuu s bivim Kotuniinim savetnikom i do skora prvim vojnim obavetajcem, hapenim nakon atentata na premijera inia. itaoci su, dakle, celih sedam dana preko celih strana mogli da itaju ta je, u jeku predizborne kampanje, apsolutno mu naklonjenim i servilnim novinarima "Veernjih novosti" general Tomi poverio o "svom hapenju, sluaju Perii, prislukivanju, krivinoj prijavi koju sprema". Biranje predsednika drave, to je, dakle, jedan od nesumnjivo relevantnih dogaaja u zemlji, mediji u Srbiji uglavnom su pratili ili u maniru mehanikog registrovanja planskih aktivnosti kandidata, ili s jakim primesama estradne trivijalizacije. Tako je "Tajna ljubav Kenedija i Jelisavete" (Kurir, 2. VI) danima bila jedna od "najjaih izbornih tema" poto je Jelisaveta iz naslova predsednika kandidatkinja Jelisaveta Karaorevi. Sadraj novinskih napisa povodom predsednike izborne trke u potpunosti su diktirali sami pretendenti na predsedniku funkciju, koji nisu morali mnogo da se staraju o kredibilnosti svojih poruka poto im mediji, pasivni i lieni analitikih pretenzija, nisu nametali ni najmanji oseaj odgovornosti za javno iznesen stav ili za bilo kako neodmerena obeanja. To, meutim, ne znai da nije bilo flagrantnih podmetanja i zloupotreba, oigledno, u interesu odreenog a na tetu ostalih kandidata. U takvim akcijama politiki tabloidi nisu prezali ni od protivustavnog ponaanja, i to u smislu izazivanja nacionalne mrnje i netrpeljivosti. Najdrastiniji primer prua "Internacional" od 24. juna, dakle, dan pre poetka tiine uoi drugog kruga izbora: preko cele naslovne strane i fotografije Borisa Tadia s podignuta tri prsta stoji naslov "Samo naprijed Tadiu". Ijekavica je vanredno upotrebljena poto se naslov odnosi na odluku Vea Demokratskog saveza Hrvata da podri Borisa Tadia. Kao ilustracija je posluila i zastava sa ahovnicom. Zato je za populistiko glasilo otvoreno nacionalistikih i ovinistikih opredeljenja odluka jedne male i relativno slabouticajne vojvoanske politike grupacije, kakva je Demokratski savez Hrvata, da podri jednog predsednikog kandidata bila toliko vana informacija da je tako bombastino plasirana? Posebno kada je ve uveliko bilo poznato i potvreno da sve relevantnije manjnske partije i organizacije podravaju istog tog kandidata, Borisa Tadia? Iz oigledne namere da se, sluei se podgrevanjem predrasuda, podozrenja i antipatije prema Hrvatima, umanje anse Borisa Tadia, predstavljenog, znai, kao nekog ko paktira sa osvedoenim neprijateljima Srbije. A graani hrvatske nacionalnosti se ovakvim "poigravanjem" diskriminiu; obeleeni su kao neko u iju izbornu volju i, namere uopte prema dravi u kojoj ive valja uvek imati sumnju. Na manje maligan, ali i bizarniji nain prema Tadiu je znatno ranije subverzivno delovao "Kurir". Na naslovnoj strani broja od 1. juna objavljena je Tadieva fotografija, u foto-op programu obogaena boginjama, uz nepotvrenu vest da je u izbornom tabu DS zavladala panika poto je "Tadiev
477
UVOD tampa u Srbiji ostala je tokom juna dosledna svom majskom trendu glavna medijska zvezda bio je i dalje Milorad Ulemek Legija, prvooptueni za ubistvo premijera Zorana inia. Kako se bliio dan Ulemekevog izjanjavanja o krivici pred sudom (zakazanog za 10. jun), tenzija je rasla. Medijski je kontinuirano kreirana situacija u kojoj je javnost potpuno gubila interesovanje za to, da li e sudski biti dokazana krivica "uvenog" operativca u Miloevievim paramilitarnim aktivnostima u jugoslovenskim ratovima. Oekivalo se samo to, iji e politiki i, uopte, graanski ugled do temelja biti uniten kad Legija progovori, s jasnim aludiranjem i tipovanjem na pripadnike prethodne vladajue garniture, tj. na ljude iz najblieg inievog okruenja. Ulemek je, dakle, i u zavrnim danima kampanje za prvi krug predsednikih izbora okupirao mnogo veu medijsku pozornost nego ijedan predsedniki kandidat; on je, kako je ve konstatovano u prolomesenom izvetaju, bio vien kao ovek ija e re odrediti ishod izbora, posebno imajui u vidu injenicu da je njegovo famozno otvaranje karata pred sudom bilo zakazano za poslednji dan pre poetka izborne tiine. ("Legija e iskazom na sudu svakako nekog zaviti u crno" i "Legija spreman da progovori ako sud bude hteo da slua", "Balkan", 10.VI) Jedina linost koja je u junskim danima uspela donekle da dovede u pitanje Ulemekovu dominaciju srpskim medijskim prostorom bila je estradna zvezda iz Hrvatske Severina. "Sluaj Severina" potvrdio je, u najbukvalnijem smislu, da pornografija najsnanije odreuje klimu u srpskoj javnosti. Fotografije opscenog sadraja, na kojima se vidi popularna pevaica, ne samo to su punile najtiranije novine, pa i same naslovne strane, nego su danima bile najee i najglasnije komentarisana pojava u drutvu. Politiari i druge javne linosti javno su odgovarale na pitanje, da li su videle Severinin amaterski porno zapis i ta misle o tome. Vano je naglasiti injenicu da se u Hrvatskoj nijedan list nije usudio da ide tako daleko u razotkrivanju Severinine privatnosti, u stvari, u ordinarnom voajerizmu, ponajvie, pretpostaviti je, u strahu od pravnih posledica koje bi snosili zbog toga. U srpskoj tampi, pak, bez potovanja ikakvih etikih i profesionalnih kodeksa i u odsustvu zakonske regulative i njene efikasne primene, sve je, u izvesnom smislu, doputeno. I to se pokazuje ne samo na tako trivijalnim primerima kao to je Severinin, ve i u tretmanu tema od najvee vanosti za drutvo. Osim Legije i Severine, neke novine su imale i neke svoje izrazite junske favorite. Najupadljivije je nastojanje "Veernjih novosti" da generalu Aci
476

"Kurir" objanjava da su u pitanju stihovi "Nacionalne pesme" andora Petefija "koja je nekad bila zabranjena". Jedan od antrfilea u tekstu naslovljen je ak "Kao Martinovi" poto se u njemu prenosi ocena novosadskog odbora Demokratske stranke Srbije da "po monstruoznosti ovaj zloin u mnogome podsea na onaj koji se osamdesetih godina dogodio na Kosovu i Metohiji, kada je teko povreen ore Martinovi". Teko je, meutim, u srpskoj tampi pronai informacije o incidentima u kojima su rtve nacionalistike mrnje Maari tako da e najvei deo javnosti u Srbiji kao grom iz vedra neba doiveti ozbiljnu internacionalizaciju problema maarske manjine u Vojvodini, koja e se uskoro dogoditi, uz vrlo otre poruke meunarodne zajednice Beogradu.
ef izbornog taba Dragan utanovac dobio ovje boginje, a Boris hitno pregledan". Uprkos ovakvim "klipovima" koji su bili bacani u "tokove" tzv. demokratskog kandidata tokom kampanje, lako je primetiti i izvesno idolopoklonstvo tampe prema Borisu Tadiu kada je izabran za predsednika, pre svega u cilju njegovog prezentovanja kao oveka koji ima potencijal da bude pomiritelj i ujedinitelj nacije. "Politika" se, na primer, dala na utvrivanje njegovog "srpskog pedigrea". "Na porodinu istoriju Borisa Tadia u velikoj meri su uticali i tragini ideoloki sukobi za vreme i posle Drugog svetskog rata. "Otvarajui duu" jednom prilikom, sadanji predsednik Srbije ispriao je da je njegov deda Pavle, oficir odlikovan Òbilievom medaljom za zasluge` u bici na Skadru, imao tri sina, od kojih je najmlai bio Ljubomir, Borisov otac. " ("Politika, 30. VI) U istom broju, "Politika" objavljuje i iru reportau o roditeljima novog predsednika, koji su, inae, i u vreme kampanje i po okonanju izbora bili veoma prisutni i drugim medijima. Pod nadnaslovom "Roditelje predsednika Srbije nije uhvatila pobednika euforija" i naslovom "I Borisova majka prieljkivala kiu", u podnaslov je kao posebno zanimljiva pojedinost izvuena tvrdnja predsednikovog oca, akademika Ljubomira Tadia: "Smeta mi kada strani mediji moga sina nazivaju `prozapadnim` politiarem, to smeta i Borisu." Pomenuto pisanje "Internacionala" o hrvatskoj bliskosti s Borisom Tadiem nije bilo, naravno, usamljen ispad ovinistikog tipa. Nevezano za izborne kampanje, srpski tampani mediji krajnje se neodgovorno odnose prema sopstvenoj zakonskoj obavezi da se uzdre od izazivanja i irenja nacionalne, verske itd. mrnje. Lako je prepoznati sklonost ka potpirivanju meuetnikih napetosti i jaanju nepoverenja prema manjinskim narodima. "Kurir" od 30. juna na naslovnoj strani donosi ovako formulisanu vest: " Zloin u Temerinu: Zoranu Petrov iu Maari nabili bejzbol palicu u mar". Nije uputno preutkivati incidente koji su motivisani etnikom netrpeljivou, ali ako je ve morala u samom naslovu biti istaknuta etnika pripadnost poinilica kriminalnog akta, bilo bi svakako primerenije nazvati ih, na primer, huliganima ili razbojnicima maarske nacionalnosti. U prii o nesrenom Zoranu Petroviu "Kurir" je preutao njegovu izjavu da nije "rtva nacionalizma", a "obogatio" ju je podatkom da je "policija od poetka godine zabeleila 14 incidenata u Vojvodini, najvie u Subotici, u kojima su rtve bili Srbi". Sve je, naravno, stavljeno u iri kontekst, koji je, naravno, definisan navodno oivljenim velikomaarskim hegemonizmom; jedan od podnaslova u tekstu je "Vaskrsnue Maarske", poto je "Kurir" otkrio i da "na zidu preko puta mesta na kome je policija pronala Petrovia stoji grafit na maarskom jeziku, na kome pie: `Verujem u jednog Boga, verujem u jednu domovinu. Verujem u jednu boju pravdu, verujem u vaskrsnue Maarske. Amin`."
PROCES PROTIV OPTUENIH ZA UBISTVO PREMIJERA O intenzitetu medijske histerije koju je izazivao najpoznatiji optuenik u Srbiji najjasnije govori injenica da je u pojedinim dnevnim listovima, od kojih su neki, poput "Kurira" izuzetno tirani, Ulemek, odnosno njegove fotografije okiene eksplozivnim naslovima, danima, bez prestanka, zauzimao naslovne strane. Ve kao kuriozitet zvui podatak da u prvih 20 dana juna, Ulemek samo u etiri broja nije okupirao prve stranice "Kurira". "Legija konano progovorio" stoji pod zaglavljem "Kurira" od 15. juna. Ispod tog je Ulemekova kolor fotografija u krupnom planu, a ispod nje ogromnim slovima odtampana poruka: "Optuujem". Bizarno deluje namera urednitva da izvede asocijaciju na uvenu aferu Drajfus, s tim to je famozni citat Emila Zole stavljen u usta Miloradu Ulemeku Legiji. Ulemekove optubu bile je sasvim lako predvideti. Odnosile su se, naravno, na "Bebu, edu, Vesia, Janjuevia, umeta i Krmivoja" ("Kurir", 15. VI). Prvooptueni u suenju za ubistvo Zorana inia optuio je nabrojane, meu kojima su, izuzev Ljubie Buhe umeta, zatienog svedoka u procesu, svi bili bliski saradnici ili prijatelji ubijenog premijera, da su ga "ukljuili u dravni posao prodaje heroina". Iako lako predvidljeve, Ulemekove tvrdnje su od tampe, tj. od njenog pretenog tabloidnog dela, doekane kao prvorazredna senzacija. Uopte, nainom na koji je redakcijski opremao i grafiki predstavljao delove Ulemekovih iskaza dobar deo beogradske tampe javnosti je sugerisao da nam taj ovek zaista plasira neke okantne, dugo ekane istine. "Stambolia oteo iptar, naredio DOS" ("Kurir"), "Stambolia ubili DOS i Spasojevi" ("Balkan"), "Ubistvo Stambolia nameteno je Miloeviu" ("Internacional") "Stambolia su ubili neki iz DOS i iptar" (Blic)...Svi ti naslovi objavljeni su istog dana u razliitim dnevnim listovima, i to uglavnom preko naslovne strane, bez imalo rezerve prema onome to prvooptueni izgovara u
478
479

Tako pie "Kurir", pozivajui se na novinara Stevana Zeca, autora romana "Metak od leda". Poto je roman, po definiciji, delo fikcije, "Kurir" ovu umetniku (?) konstrukciju, koja, dodue, pretenduje oigledno da bude shvaena kao da se temelji na autentinim dogaajima, "ojaava" tako to dalje konstruie navodno zapanjujuu slinost izmeu sadraja romana i izvesnih izjava Gorana Svilanovia, biveg efa srpsko-crnogorske diplomatije, datih mesec dana pred objavljivanje Zecove knjige. "Da li je to Svilanovi pre svih itao knjigu Stevana Zeca ili je njegova knjiga mnogo vie od pukog romana i fikcije? Kako god bilo `Kurir` prenosi najinteresantniji deo ove najnovije verzije ubistva premijera." "Najnovija verzija ubistva premijera", kao marketinka krilatica, svedoi o tome u ta se u srpskoj javnosti pretvorio nedavni tragini dogaaj sa, sada je ve sasvim jasno, vrlo tekim posledicama po budunost srpskog drutva. Zbog opstrukcije sistema i nemoi ili izostanka elje vlasti da ubrza otkrivanje, a potom i objavljivanje svih pojedinosti u vezi sa ubistvom predsednika vlade, ta nesrea je u nezdravoj javnosti, zagluenoj dezinformacijama i manipulacijama, pretvorena u neto nalik na temu petparakih romana u nastavcima. Kada je Ulemek "konano" zapoeo svoju odbranu pred sudom i kada je javnosti uz veliku pompu preneto ta on to ima da kae postalo je jasno da su mnoge od Ulemekovih "teorija" od ranije prisutne u javnosti, kroz "prie iz pouzdanih izvora", plasirane na stranicama poiltikih tabloida. Na primer, "Internacional" 7. juna pie: "Spasojevi zvao Batia da pusti Bagzija", i ministar pravde u vladi Zorana inia "denuncira" se kao jo jedan od ljudi establimenta koji su imali bliske veze sa organizovanim kriminalom, i to konkretno sa "zemunskim klanom". Devet dana kasnije, "Internacional" je kao i drugi listovi preneo deo Ulemekovog iskaza koji se odnosi na navodne veze Batia i Spasojevia: "Spasojevi platio Batiu da ga izvue iz zatvora" (16. VI). "Internacional" se "istakao" i celim feljtonom posveenim Ulemeku. Naslov to "urnalistikog poduhvata" je dovoljno indikativan: "Milorad Ulemek Legija, od nestanog klinca do najpoznatijeg srpskog pritvorenika". U prvom delu feljtona citiran je, izmeu ostalih, i poynati kriminalac Kristijan Golubovi. Govori o svom prijateljstvu sa Ulemekom, koje je zapoelo jo kada su bili deca. "Tako smo poeli da se druimo. etali smo do Lida, lovili ribice, krali okoladice na kasi i radili sve ono to i druga deca u to vreme...Golubovi kae da je Cema bio mali diplomata, deak koji je u svaama i tuama uvek pokuavao da stia zaraene strane da ne idu do kraja." U glosu je izvuen deo navodnog citata nekog neimenovanog Ulemekovog kolskog drugara, koji kae: "Bili smo kao i sva druga deca iz normalnih porodica...Moda malo nestaniji, ali nita posebno. Zbog tih dejih nestaluka posebno smo bili simpatini psihologu kole Mii, koja je za nas, izmeu smena, organizovala neke asove lepog ponaanja." ("Internacional", 4. VI) Ulemek ili, intimnije, Cema tako je portretisan u feljtonu da se prosto namee kao pravi idol mladim itaocima. Iako on sam, kako saznajemo, kao
481
sudnici, a u emu, po oceni upuenih i ozbiljnih posmatraa procesa, ima ponajvie sasvim providnih i lako oborivih konstrukcija. Starim ideolokim argonom reklo bi se da Ulemek u sudnici i preko opskurnih glasila ne brani samo sebe nego "sve nas": Miloevia i sve ostale "rtvovane" Hagu, JSO ili famozne "crvene beretke" i opte nacionalne interese poto je objasnio da mu se ideja o vercu droge u korist drave dopala iz patriotskih pobuda, kao in osvete Zapadu koji nas je bombardovao. Zapanjujua je perfidnost s kojom se ponekad na stranicama novina "montira" Ulemekov imid. Istovremeno ona ini uoljivom injenicu da se kroz Ulemeka prelamaju interesi jedne vrlo iroke i arene politiko-kriminalneratnoprofiterske grupacije, kojoj sasvim pristaje kolokvijalni termin "antihaki lobi" i koja, vrlo oigledno, ima velikog uticaja na medije. Primer iz "Veernjih novosti" od 29. juna najindikativniji je u tom smislu. "Svedoim za srpski narod" pod tim naslovom objavljen je, na skoro celoj strani, razgovor sa vladikom mileevskim Filaretom, u kojem ovaj crkveni velikodostojnik, poznat po bliskim prijateljskim odnosima s najekstremnijim nacionalistima i militantima srpske politike, nairoko govori o svojoj nameri da kao svedok odbrane svedoi u procesu koji se u Hagu vodi protiv Miloevia. Meu pojedincima o kojima vladika u ovom tekstu govori s najtoplijim emocijama su, uz Miloevia, i Radovan Karadi, Ratko Mladi, Momilo Krajinik, Vojislav eelj, Neboja Pavkovi, Milorad Ulemek..."Kad su me proganjali da mi srue ribnjak i ekonomiju u Mileevi, kad je stigao nalog da se to uniti, general Pavkovi poslao mi je faks. Vladiko, pie, imamo nareenje da vam ruimo, aljemo vojsku, obezbedite stan i hranu za ljude. Hvala tom Pavkoviu, on je 400 nadnica potroio da njegovi vojnici iskre u Mileevi okolne livade. ta sam mu rekao? Nemamo hrane ni za sebe, a kamoli za vojsku, ne dolazite bez potrebe. Tako sam preko nekih ljudi uspeo da stupim u kontakt s Legijom, muka me je na to naterala. On kae ne brini. Zove me uvee patrijarh i kae: `Vladiko, ne brini, nita se nee ruiti`. Posle ujem da je bio nekakav sastanak u Beogradu, bili na njemu eda, ini, ne znam ko jo, a sve to organizovao Legija, i stvar se stiala. Legija je meni pomogao, i blagodaran sam mu za to." U duhu ovakve propagande nacionalne sloge i ljubavi, teko je prihvati mogunost da je "Srbin ubio Srbina", te se, kao najloginije reenje, medijski plasiraju "otkria" o stranim izvriocima i stranoj zaveri koja stoji iza atentata. Zato "Kurir" pie, "inia ubio Dominikanac" (25.VI), na naslovnoj strani, naravno, na kojoj se najavljuje i "istina o hapenju Cece" (misli se na estradnu zvezdu Cecu Raznatovi, udovicu velikog mafijakog bosa i voe paramilitarnih grupacija eljka Ranatovia Arkana, hapenu za vreme vanrednog stanja, tj. akcije "Sablja"). "Premijera Zorana inia ubio je Dominikanac, profesionalni ubica koji je odmah posle atentata preao granicu sa Hrvatskom i netragom nestao! Iza ubistva premijera stoje strane obavetajne slube i mrani centri moi kojima je smetala inieva politika!"
480

Sasvim je jasno da postoje ozbiljni politiki interesi da se obori optunica za atentat na premijer inia, kao to je jasno i da je odreenim politikim interesima dirigovana kampanja koja su u tampi dugo vodi protiv najmasovnije akcije usmerene na razbijanje organizovanog kriminala u Srbiji ("Svedok", primera radi, 8. juna "ekskluzivno saznaje" da je Zvezdan Jovanovi, drugooptueni za atentat na inia, optuen kao direktni izvrilac ubistva, "u vreme ubistva Zorana inia bio u ambulanti JSO u Kuli"). Razumevanju problematike "obaranja optunice" znaajno doprinosi pomenuti maratonski intervju koji je general Aco Tomi, savetnik Vojislava Kotunice dok je bio predsednik SR Jugoslavije i bivi prvi vojni obavetajac, dao "Veernjim novostima" i koji je tampan u sedam nastavaka. "Preko nas su `nianili` Kotunicu, poto bi optunica, po logici onih koji su je pisali, tek tada imala smisao. Ovako, poto se to izjalovilo, politika pozadina atentata u optunici postavlja crnu rupu", pria Tomi u "Veernjim novostima". "Jo je stoga otvoreno kljuno pitanje: ko je uesnike zavere i atentata udruivao i zbog ega. Sve u svemu, stvarne politike dimenzije zavere koja je rezultirala ubistvom inia tek treba razotkriti." Na pitanje novinara da objasni otkud takva "crna rupa", general Tomi kae: "To znaju oni koji su vodili istragu i dirigovali vanrednim stanjem. Nezavisno od ovoga, teko mi je da poverujem da je Legija hteo da bude ef drave, da se proglasi za diktatora, ili da nekog od `svojih politiara` dovede na vlast. To su delovi optunice koji su naprosto smeni." ("Veernje novosti", 2. VI) Aco Tomi se savreno uklapa i u jo jedan trend, zapoet u tampi tokom prethodnog meseca, a to je "odbrana ilerove", tj. po raznim osnovama isterivanje odgovornosti onih koji su sruili famozni mafijaki zamak u pomenutoj zemunskoj ulici. Na "ruenje" se, podseamo, tampa obruavala pozivajui se na komunalne propise i procedure, potom, titei prava oteenih, udovica Duana Spasojevia i Mileta Lukovia Kuma, ali i zbog navodno unitenih dokaza koje je ilerova krila. Teza je da su oni koji su sruili spornu graevinu, a jasno se aludira na poznati niz "deurnih krivaca" s edomiroj Jovanoviem na elu, uinili to da bi sakrili tragove. Evo, kakav je "lini" stav Ace Tomia o pitanju kue u ilerovoj. "Tragovi svakog krivinog dela su neprikosnoveni i moraju da budu sauvani. To dobro znaju svi koji se bave poslovima bezbednosti i policije. Ako je ilerova zaista mesto gde se zaeo terorizam, ako je ona bila sedite tzv. zemunskog klana, kojim su navodno rukovodili Milorad Ulemek Legija i Duan Spasojevi iptar, onda nije smela da se onako rui. Njeno ruenje samo je jedan od razloga to sam nekim ljudima u Specijalnom sudu ve predoio: kad vam doe odbrana na scenu, suoiete se sa iznenaenjima i problemima poto bar nekoliko stvari nikako ne mogu da se razjasne na bazi onoga to nudi optunica."
mlad nije imao idole, sem simpatinih momaka iz kraja, poznatih kao "harlemovci", "koji su, meutim, poeli da se drogiraju, to je njemu bilo vie nego grozno". Kristijan Golubovi nam otkriva i priu o Ceminoj prvoj ljubavi, kojoj je stalno poklanjao banane, "jer ih je mnogo volela". Takoe, "Golubovi kae i da se Cema nikada, dok je bio sa jednom, nije viao s drugim devojkama." ("Internacional", 5. VI) Nain na koji se pie o Legiji, Kristijanu i njima slinim, velianje likova sa one strane zakona je konstanta je srpske populistike tampe. Ali, i u glasilima koja su, bar nominalno, daleko od populistikog diskursa, nalaze se primeri fascinacije Ulemekom, najverovatnije zbog njegovog politikog "potencijala". "NIN" 24. juna pie: "Tu je i Legijin talenat za psihologiju kada filigranski bira rei kako bi opisao edomira Jovanovia i njegov status i ulogu u dogaajima iji je on samo `nemi posmatra`...Pazei da ne bude nametljiv u svom izlaganju, sve to kae Lukovi to ini kroz odgovor na pitanje sudije...Suvo ponavljajui ve reeno i trudei se da bude spontan, Lukovi veto dodaje nove momente i tvrdnje koje treba da uvere sud i javnost da je inievo okruenje ogrezlo u kriminal. Lukovi ne optuuje direktno i samog inia, ali opisi kriminalnih radnji i direktno pominjanje ljudi iz njegovog okruenja i ubijenog premijera stavlja u isti kriminalni milje...Ako je suditi po Legijinom doziranom svedoenju uoi predsednikih izbora, sve upuuje na to da e se kasete i ostali dokazi pojaviti uoi parlamentarnih izbora u Srbiji koji se oekuju na jesen... Ne treba zaboraviti da su optunicom obuhvaeni samo puki izvrioci i da Legija upravo pokuava da iz svog ugla ukae i nagovesti nalogodavce. Za sada on koristi jedino oruje koje je u njegovoj moi, a to je pria. Iako jo neproverena, poprilino je uzdrmala javnost. Legija kao da je itao Malaparteovu `Tehniku dravnog udara` u kojoj se objanjava da se nijedna akcija ne poinje bez unapred odreenog cilja." "NIN" nas, dakle, svojom "ekspertizom" upuuje da je Ulemek usamljeni igra, s "priom" kao adutom, kao nekakva eherezada, ali i sa znanjem mnogih tajni koje e on genijalno dozirati i na taj nain uticati na razvoj politikih prilika u Srbiji. Citirani tekst pisao je Slobodan Ikoni, a u sedam dana ranijem broju (17. VI) njegov redakcijski kolega Nikola Vrzi, nudi slinu poruku. "Legijino izlaganje nastavie se kada prvooptueni za ubistvo premijera ozdravi. Dosadanja njegova pria izazvala je u javnosti poprilino podsmeha i izneverenih nada, uz izvesnu dozu nervoze u demantijima (`taj olo`). No, priu kao takvu ne treba unapred odbacivati, iako se u njoj uoavaju brojna preutkivanja i oigledne neistine. Priu ne treba odbaciti sve dok se ne vidi kakvim e dokazima da je potkrepi. Ili je on toliko naivan da misli pa misli da mu je samo re dovoljna da izbegne dugogodinju robiju? Teko je pretpostaviti toliku naivnost od oveka koji je preiveo i Jovicu Staniia, i Radeta Markovia, i Slobodana Miloevia i Zorana inia, a u zatvor stigao tek kada je sam to poeleo."
482
483

Oigledno je da u aktuelnoj konstelaciji politikih snaga u Srbiji ne postoji subjekat koji ima dovoljno hrabrosti da pred javnou agilnije zagovara saradnju s Tribunalom za ratne zloine u bivoj Jugoslaviji, to, u irem kontekstu znai, da se u politikoj eliti niko i ne bavi milju o nunosti suoavanja srpskog drutva s traumatinom istinom o nedavnoj ratnoj prolosti. Naprotiv, nacionalizam se reaktivira kao kljuni sastojak raspoloenja javnosti, koje je, naravno, u velikoj meri dirigovano medijima. Nije teko, prema tome, pretpostaviti kakav bi bio ishod eventualnog referenduma o izruenju famozne generalske etvorke (Neboja Pavkovi, Vladimir Lazarevi, Sreten Luki i Vlastimir orevi) Hagu, to je "reenje" koje se preko tampe plasira od samih optuenika i njihovih saveznika. U tekstu pod naslovom u "U Hag ako narod hoe" ("Kurir", 14. VI) citiran je general Lazarevi: "Drecun (Milovan Drecun, vojno-politiki komentator iz Miloevieve propagandne maine i kandidat na predsednikim izborima, prim. aut.) mi je rekao da postoje brojne inicijative graana o eventualnom raspisivanju referenduma na kome bi se graani izjasnili da li smatraju da je odbrana zemlje ratni zloin...Ukoliko se narod izjasni da je odbrana zemlje od agresora zloin, ja u prihvatiti da odem u Hag. Tamo u pokuati da odbranim istinu o Srbiji i svemu to se deavalo na Kosmetu." U istom tekstu "slinu poruku alje i Neboja Pavkovi, koji na pitanje ta e biti ako vlast pokua da ga uhapsi posle izbora, kae da se on nee dobrovoljno predati. "Braniu se, naravno. Ipak, mislim da do toga nee doi, jer je, prema mojim saznanjima, aktuelna vlast na dobrom putu da od meunarodne zajednice i Haga izdejstvuje da se suenja nama etvorici odre u Srbiji. Niko me nije kontaktirao, a moj odgovor je i dalje isti: neu se dobrovoljno predati" izriit je general. Preneseno je i Pavkovievo miljenje da je "ideja o referendumu odlina", kao i njegova zanimljiva analiza izbornih rezultata i ukupnih politikih prilika. "Ako posmatramo rezultate poslednjih izbora, vidi se da su u veini stranke sa naglaeno nacionalnim interesom. Odbrana generala je nacionalni interes." "Balkan" nekoliko dana kasnije (17.VI) objavljuje Pavkovievu izjavu da bi pred Hakim tribunalom "nastavio bitku za istinu u ime poginulih i ranjenih tokom rata na Kosovu i Metohiji". Izostalo je novinarsko pitanje, koje se sasvim logino namee zato, kad ve ima tako svetu misiju, i ne ode mirno u Hag? Zapanjujua je, uopte, mera licemerja i kukaviluka koju generali-skrivai iza nacionalnih interesa demonstriraju u svojoj medijskoj agresivnosti, ali jo vie zapanjuje tako slaba spremnost "nosilaca javne rei" da razoblie takvo ponaanje, u svoj njegovoj neprincipijelnosti, sebinosti i nemaru prema stvarnim nacionalnim interesima. Naprotiv, moe se primetiti samo ekstremna novinarska servilnost prema njima, naroito prema Pavkoviu, u ijem sluaju se apsolutno ne tedi na novinskom prostoru. "Kurir" za to daje neverovatan primer. Dan za danom, 22. i 23. juna, na istoj strani (5), u gotovo identinom prelomu i obimu, objavljuju se dva teksta o Neboji Pavkoviu i njegovim namerama spram Haga
485
HAKI TRIBUNAL Nemogue je ne primetiti da je "lista optuenika" koju je izdeklamovao Milorad Ulemek Legija (u vezi s navodnim vercom droge naene u trezoru Komercijalne banke) sainjena, uglavnom, od istih ljudi koji su ve mesecima na udaru medijski jakog "antihakog lobija". Kao to je u ranijim izvetajima notirano, "mezimci" politikih tabloida (npr. general Neboja Pavkovi) mesecima predano optuuju ljude iz najblieg inievog okruenja, pre svih Vladimira Bebu Popovia i edomira Jovanovia, za "urovanje" s glavnom tuiteljicom Hakog tribunala Karlom del Ponte. Sve primer nudi "Internacional" 9. juna preko polovine naslovne strane, uz fotografije Vladimira Bebe Popovia i Veselina ljivananina, pie: "Kafanska razmetanja Bebe Popovia. ljivananina poslao u Hag, Milanovia u Zabelu." (Re je o Dragoljubu Milanoviu, bivem direktoru RTS, Miloevievom oveku od poverenja, prim. aut.) Zdravom razume se, dakle, i samim paljivijim praenjem pisanja tampe namee zakljuak da bi politiku pozadinu atentata na inia, koja, kako je primetio citirani general Aco Tomi, sada predstavlja, "crnu rupu u optunici", valjalo traiti u onim krugovima moi koji su ogrezli u krvi tokom ratova u bivoj Jugoslaviji i kojima je sada prioritetni politiki interes opstrukcija saradnje Beograda s Hagom. Povremeno se pred oima javnosti dogaaju i brutalno direktne potvrde takvog miljenja u nastupima sada vrlo ohrabrenih predstavnika Miloevievog reima. Tako je zvaninik Socijalistike partije Srbije Duan Bajatovi u politikoj emisiji Televizije "Pink" glasno i bez ustezanja rekao da je "jedan ve stradao" zbog preterane kooperativnosti s Hagom, jasno aludarijui na ubijenog premijera. Takvi skandali, meutim, nemaju naroitog odjeka i nisu u tampi okieni vinjetama "skandalozno", "okantno" i sl. to obino ide i uz svaku najoiglednije besmislenu konstrukciju, koja dolazi iz kriminalnih krugova ili od advokata slavnih optuenika. Sluaj etvorice generala, koje Hag potrauje a srpske vlasti ve predugo ne znaju, ne mogu ili ne ele da izau u susret tim potraivanjima, medijski jako eksploatisan prethodnih meseci (i to, uglavno, u korist generala koji odbijaju da se predaju Hagu), pao je delimino u senku pred senzacijom koju je predstavljao Ulemek i njegovo pojavljivanje pred sudom. Hag i "generalsko pitanje" oito su bili ocenjeni kao nedovoljno vane teme od strane urednitava medija, te je i u danima pred izbore retko ko smatrao smislenim da kandidate preterano zapitkuje kako e da izau na kraj s tim problemom. Kao da je sam premijer Vojislav Kotunica novinama dao obrazac za tretiranje hakih "sluajeva", izjavivi, povodom prvih sto dana Vlade koju predvodi, da se sa Hagom u prethodnim mesecima nije moglo vie saraivati i da bi proces saradnje trebalo da se intenzivira posle izbora.
484

naroito upadljivo u toj spekulaciji jeste to da je puna negativnih etnikih predrasuda: "Iz albanskih krugova bliskih srpskoj strani, posle prekjueranjeg pronalaenja utopljenog albanskog deaka u Ibru, ije telo je na obdukciji meunarodne patologije u Orahovcu, prostrujala je vest da su deake namerno ostavili u vodi da se udave neki njihovi dalji roaci, zbog nekakvih krvnih osveta, tanije tajnih likvidacija tokom rata, koje su i tada pripisane Srbima. Navodno u selu abar, odakle su utopljeni deaci, svi znaju o emu je re, ali niko ne sme nita da saopti istraiteljima. (Iz ovako diletantski sroene informacije nemogue je, kao to se vidi, zakljuiti ni koliko se deaka utopilo, jedan ili vie njih, ali je vrlo lako primiti poruku da su Albanci decoubice, primitivci koji sprovode krvnu osvetu i kukavice koje se plae da kau istinu.) Karakterologiju Albanaca u "Politici" (11.VI) analizira ugledni komentator i analitiar Ljubodrag Stojadinovi u tekstu pod naslovom "Lekcija o porazu". Izmeu ostalog tvrdi: "Albanci ne veruju ni u ta drugo toliko fanatino kao u delotvornost nasilja. Za njih ne postoje nagrada i kazna u u politikom i civilizacijskom smislu. Oni su kao uboge rtve stekli mone prijatelje, shvatajui svoju ulogu kao savren nasilniki zaklon." Upotreba etnikih, verskih i inih predrasuda u srpskoj tampi je, kako je ve notirano u ranijim izvetajima, posebno kada je u pitanju Kosovo kao tema, jednostavno manir. I to ne samo prema Albancima, nego prema svemu to je Drugo. "Katoliki svetenik ukrao moti iz manastira Devi" objavljeno je u "Kuriru" (9. VI) preko polovine naslovne strane. Skandal sa francuskim vojnim kapelanom Kristijanom Venarom u javnost je dospela preko eparhije Rako-prizrenske, odnosno kao njeno otkrie, a "Kuriru" je, kako vidimo, procenio da je za njegove itaoce najinteresantnije to to je srpske svetinje poharao jedan katoliki svetenik (u "Blicu" je, na primer, ista informacija opremljena odmerenijim naslovom "Vojni svetenik opljakao manastir Devi"). "Kurir" pie: "Da su pripadnici Kfora zaista eleli da dragocenosti iz zapaljenih crkava spasu òd muslimana`, kako tvrdi Venar, bilo bi logino da su pratnju obezbedili pravoslavnom sveteniku, a ne rimokatolikom kapelanu..." Osim Vatikana, reprezentovanog svetenikom lopovom, na Kosovu vrlja i drugi "tradicionalni" srpski neprijatelj Nemaka. "Internacional" 9. juna pie: "Nemac forsira etniko ienje". " "Nikolaus graf Lambsdorf, ef privatizacije pri Unmiku, visoki je evropski zvaninik koji u tajnim, ali i javnim susretima s predstavnicima parapolitikih albanskih snaga podrava etniko ienje Srba na Kosovu i Metohiji tvrdi izvor Nacionala blizak vrhu kosovskih vlasti, a informaciju potvruju i pojedini srpski lideri s Kosova i Metohije. Nikolaus graf Lambsdorf pored toga to je, kako navoda nei izvori, rasprodao srpsku imovinu u bescenje, uglavnom Albancima, ne krije da im je veoma naklonjen i da u junoj srpskoj pokrajini ne eli da vidi nijednog Srbina. Protivno zalaganjima meunarodne zajednice, koja zagovara multietniko
gotovo identinog sadraja. Jedino to je ispod teksta "Pavkovi: Neu, bre, u taj Hag!" (22.VI) naznaeno da je preuzet od agencije Tanjug, dok je dan kasnije isti korpus Pavkovievih prepoznatljivih poruka dobio drugi naslov, "Pavkovi: Samo mrtav u Hag!", i potpisan je inicijalima .O. I dok se Hag kao motiv u tampi uglavnom eksploatie kroz bavljenje sudbinama Karadia, Mladia, ljivananina, Pavkovia, Lazarevia i drugih begunaca i skrivaa od meunarodne pravde, u hakim procesima se odvijaju veoma bitni dogaaji, o emu itaoci novina u Srbiji znaju tek poneto ili ak nita. Neki listovi, na primer, nisu objavili ni vest o presudi Tribunala izreenoj Milanu Babiu, nekadanjem lideru Srba u Hrvatskoj, dok je u "Politici" (30. VI), najsadrajnijem i nominalno najozbiljnijem dnevniku, ta informacija, preuzeta od agencije "Beta", plasirana takorei stidljivo zabaena je u sam donji levi ugao, kako se, u ozbiljnim novinama, plasiraju vesti minornog znaaja. Zanimljivo je i da se ta vest nala na stranici posveenoj spoljnopolitikim temama.
KOSOVO U vezi s Kosovom, tampa u Srbiji je tokom juna "rado" baratala raznim "obavetajnim" podacima, nagovetavajui nove nemire, odnosno talase nasilja nad Srbima, dokazujui tako kljunu tezu da se na Kosovu (i politiari i mediji insistiraju i dalje na upotrebi termina Kosmet) stanje jednostavno ne moe stabilizovati. "Albanski teroristi na Kosmetu planiraju da u junu ponove napade na Srbe, koji e biti mnogo suroviji, na meti i UNMIK policija", pie ve poetkom meseca "Kurir" (2. VI), pod ogromnim, uznemirujuim naslovom "PONOVO 17. MART?". Izvor je, jasno, anoniman i nezvanian, ali "odlino obaveten" i "blizak KFOR-u". "Svi ivimo u strahu, jer su ovog puta pretnje mnogo ozbiljnije. Ovoga puta nee biti "samo" paljenja kua i prebijanja Srba, ve i masovnije ubijanja", govori sagovornik "Kurir". Podstiui paniku, beogradska tampa nije propustila priliku da kritikuje kolege iz albanskih medija na Kosovu zbog kreiranja atmosfere nesigurnosti. "Pojedini albanski mediji na Kosovu i Metohiji ovih dana, kada se iz mnogih izvora uje upozorenje o moguim novim nemirima, kao da podstiu nasilje i pozivaju na bunt u junoj Pokrajini", objavljuju "Veernje novosti" 15. juna u tekstu pod naslovom "Sukobi na pomolu ?". Neverovatno cinino zvui kada "Veernjih novosti" spoitavaju albanskim medijima to neumereno napadaju Harija Holkerija kada se ima u vidu kakva je intenzivna kampanja protiv Harija Holkerija mesecima voena u srpskim tampanim medijima, ukljuujui i same "Veernje novosti" U istom tekstu, izdvojenu u antrfile, "Veernje novosti" donose i nezvaninu informaciju, u stvari spekulaciju o nainu na koji su utopljeni albanski deaci u Ibru, ija su tela pronaena dva dana ranije. Ono to je
486
487

...Ishod je vazda stvar duha malih, nita manje nego volje monih. Ta je volja podlona promenama. Ne treba iskljuiti mogunost da ak i u Vaingtonu nakon to "rat protiv terorizma" neminovno eskalira u globalni pohod protiv Dihada pravo Srba na Kosmet konano bude prihvaeno kao pravedno, shodno interesima SAD i u skladu sa principima zakona i pravde koje je Amerika nekada potovala"
Kosovo, Lambsdorf kao njen zvanini predstavnik gotovo otvoreno pokazuje svoje loe namere i elju za stvaranjem nezavisnog Kosova. "Tragino je to na to niko od evropskih zvaninika ne reaguje. Svi ute i mirno gledaju njegovo delovanje i spregu sa iptarskim teroristima. U vreme tajnera ruke su mu bile potpuno odreene, pa je radio sta je hteo. Ni Holkeri ga nije sprecavao u tome, pa se dovodi u pitanje koliko je iskrena elja meunarodne zajednice za multietnikim Kosovom", smatra izvor Nacionala. Da bi scenario zavere bio kompletiran, "Internacional" nas upoznaje s pojedinou da Lambsdorf potie iz grofovske nemake porodice koja je "istorijski antisrpski orijentisana". Njemu se pruila prilika da mrnju sprovede u delo. Ako je Goran Svilanovi za bilo ta bio u pravu kao ministar diplomatije, onda je to injenica koju je izneo da e Nemci Srbima doi glave. Lamsdorf eli da od Kosova napravi novu Hrvatsku i da uje pesmu `Danke, graf`, tvrdi na izvor." Kao "guske u magli" novinari u Srbiji trae reenje problema Kosova i na esto bizaran nain i sa bizarnim "saveznicima", verujui oigledno da se na njihove itaoce zapravo odnosi metafora s poetka reenice. "Nedeljni telegraf" tako prvi objavljuje, a "Veernje novosti"13. juna prenose intervju sa izvesnim admiralom Dejmsom Kerijem, "grandkomanderom vitekog reda templara" o "moguoj pomoi Srbiji i problemu Kosova". Jedno od pitanja upuenih admiralu Keriju zvui ovako: "Kakvi su planovi templara u uspostavljanju mira na Kosmetu, a da to nije mir pobijenih hriana?" Poto je intervjuer insistirao da dobije direktan odgovor o tome na koji nain bi templari mogli "konkretno" da "pomognu Srbiji u vraanju Kosmeta", usledilo je objanjenje koje je u punom svetlu razotkrilo kakav "ozbiljan igra" je do tada nam nepoznati admiral Keri i kako duboko razumevanje nae specifine situacije on poseduje. "Mudahedini i Bonjaci, zajedno sa Albancima, odsecali su glave Srbima, spaljivali ih u krematorijumima, priali su mi o tome vai templari ali ta vredi kad vi kao drava ne elite da oslobodite Kosovo! Da elite, templari bi vam bili sjajan kanal dejstva prema Vaingtonu. Da budem precizan novi Kosovski boj bie u Ovalnoj sobi Bele kue." A "Politika" (22.VI) objanjava, kroz autorski tekst izvesnog "direktora Centra za meunarodne odnose u Ilinoju", da e Amerika, tj. republikanska administracija, koju ine "realisti", uskoro pristati na podelu Kosova poto je, kako se u naslovu kae, "Raskrinkano Potemkinovo selo" i UNMIK je pravio "multietniko" Potemkinovo selo usred bezakonja, nasilja, ubistava, etnikog ienja, unitavanja crkava, cvetajueg kriminala, prostitucije, verca droge i opte nefunkcionalnosti protektorata." Razlozi za srpski optimizam spram Kosova su, prema ovoj analizi, i istorijski. "Republika Irska nikada nije priznala podelu i suverenitet britanske krune na est grofovija Alstera kao trajno i legitimno reenje irskog pitanja. Francuska je izgubila Alzas i Lotaringiju 1870, a potom ih skoro 50 godina drala ù svom srcu na jeziku nikada` i povratila 1919...
488
489

JUL 2004. ceremonijalnom pompom, to, takoe, indikativno govori o drutvenoj klimi u Srbiji. "Verujem u Srbiju", "Srbija nade", "Svom snagom za Srbiju" stizale su, 12. jula, krupne poruke sa naslovnih strana "Blica", "Veernjih novosti", "Glasa javnosti". Novine su ustupile po nekoliko stranica tom dogaaju. Bilo je izvesnog daha nekadanje ideoloke lakirovke u izvetajima o inauguraciji i prateim dogaanjima; u svakom sluaju, Srbija je tog dana, sudei bar po novinama, delovala kao mnogo sreenija i mirnija zemlja. "Politika" je na naslovnu stranu, u okvir plasirala zanimljivost da je "Dobrica osi opet u taksiju", to e rei, da je akademik sa reputacijom "oca nacije" na Tadievu inauguraciju doao istim prevoznim sredstvom kao i svojevremeno na sopstvenu inauguraciju za predsednika Jugoslavije.
UVOD Nemo ili nespremnost vlasti u Beogradu da s mrtve take pomeri saradnju s Hakim tribunalom iz meseca u mesec vodi Srbiju u sve nezavidniju situaciju. To vai i za njen meunarodni poloaj, ali i za prilike na unutranjem planu. Refleksija takvog stanja u tampanim medijima se, paradoksalno, uoava pre svega u intenziviranju negativne kampanje protiv Tribunala, a naroito protiv Tuilatva i deurnog krivca Karle del Ponte. Mnogo tee je bilo uoiti kritiki odnos prema nadlenima u zemlji, odnosno prema onima koji su svojim neinjenjem ili pogrenim injenjem najvie doprineli tome da Srbija sve dublje tone, povuena "kamenom oko vrata" koji za nju predstavlja Meunarodni tribunal za ratne zloine u bivoj Jugoslaviji. U javnim glasilima gotovo da uopte nema mesta za miljenja koja bi upuivali na to da Hag za nae drutvo nije samo preteak teret i da, u najboljem sluaju, saradnja nije neophodna samo zbog "kredita"i pretnji novim sankcijama, ve da individualizacija krivice i suoavanje sa bolnim zabludama iz nedavne ratne prolosti mogu da deluju samo lekovito i da bez toga nema pribliavanja Srbije porodici razvijenih demokratskih zemalja. Iluzorno je, naravno, oekivati toliki stepen etinosti od srpske novinarske profesije, koja je ogrezla u jeftini senzacionalizam i koja i dalje, oigledno je, ne uspeva da se oslobodi ideologije nacionalizma i kvazipatriotskog populistikog diskursa, koji su je ne tako davno i doveli do njenog najsramnijeg srozavanja u eri Slobodana Miloevia. Reklo bi se da se srpsko novinarstvo malo emu nauilo na sopstvenim grekama i da se i dalje dri nekih obrazaca koji su ve potvreni kao pogubni po ukupnu drutvenu klimu i krhke demokratske procese. To se sada primeti u nainu na koji se tampa odnosi prema tzv. vojvoanskom problemu, koji je sve manje bezazlen. Opet su igri kvaziistorijske teorije o teritorijama, opet se radi na jaanju nepoverenja i predrasuda prema drugim etnikim grupama i obino se na sasvim oprean nain tretiraju incidenti u kojima su rtve Srbi od onih u kojim stradaju Maari ili pripadnici neke druge manjine. Bez ustruavanja se rasplamsava antimaarsko raspoloenje, iri bauk velikomaarskog revizionizma i, istovremeno, ignorie ili negiraju dogaaji koji ukazuju na ugroenost maarske zajednice pred sve snanijim srpskim nacionalizmom u Vojvodini, koji se, uostalom, potrvruje i sve veim izbornim uspesima Srpske radikalne stranke u Vojvodini. Znaajan medijski dogaaj tokom jula bila je, svakako, i inauguracija novog predsednika Srbije, Borisa Tadia. Sama inauguraciona ceremonija javnosti je predstavljena sa dosta "dravotvornog", nacionalnog patosa, u kljuu koji bi se mogao gotovo nazvati "tumanistikim", po fasciniranosti izvetaa
490
HAG "Karla slikala bekstvo Hadia?", naslov je u "Veernjim novostima" (20. jul). Umesto kritikog stava prema vlastima koje su praktino dozvolile izrugivanje obavezama prema Hakom tribunalu, insinuira se da se Tribunal, odnosno "Karla", kako krajnje kolokvijalno srpski mediji imenuju glavnog tuioca Tribunala, bavila neim nepodobnim, nekakvom pijunaom. Poenta ovako skrojenog naslova je da haki pijuni nesmetano vrljaju naom zemljom. Tako, narednog dana "Internacional" donosi tekst sa, razume se, krupnim naslovom "Haki psi tragai vrljaju Srbijom", ilustrovan fotografijom na kojoj se, u krupnom planu, vide psee eljusti i fotografijom Karle del Ponte. Povod je, naravno, to kako "Florans Artman i del Ponte objanjavju kako je snimljeno Hadievo bekstvo". Saradnici Tuilatva koji su, izmeu ostalog, zabeleili Hadievo bekstvo, u novinama se nazivaju "Karlinim tragaima", "potkazivaima" i tome slino. I "Veernje novosti" nastavljaju (21. jul) da se bave temom od prethodnog dana, s jasnim namerama da se diskredituju, ili bar dovedu u sumnju dokazi kojim raspolae Karla del Ponte. "Dokaz za bekstvo su, prema reima glavnog tuioca Tribunala, fotografije koje su snimili 'njeni ljudi', u 'zasedi pred Hadievom kuom u Novom Sadu'". Te slike, meutim, ona nije prikazala javnosti, u nadi da e joj, kao i u sluaju tvrdnje da je Ratko Mladi u Srbiji, poverovati na re." U istom se broju "Veernjih novosti", po staroj, dobro poznatoj matrici, odbrana Slobodana Miloevia izjednaava sa odbranom srpskog naroda. Naslov na prvoj strani nedvosmisleno glasi: "Braniu Srbiju", i saetak je izjave francuskog generala Pjer-Mari Galoaa, koji je trebalo da bude svedok odbrane u procesu protiv Miloevia. Da ne bude nikakve sumnje u znaenje poruke naslova, u podnaslovu stoji: "Prvi svedok Miloevieve odbrane u Hagu eli da brani srpski narod."
491

U istom broju "Svedok", ve na susednoj strani objavljuje razgovor s "ratnim veteranom Slobodanom Kovaeviem, general-potpukovnikom u penziji, saborcem Neboje Pavkovia i Vladimira Lazarevia tokom NATO agresije". U naslov je stavljen "veteranov vapaj": "Lake bi mi bilo da sam poginuo, da ne gledam bruku kad izruuju srpske generale." Sadraj razgovora krajnje je predvidljiv; Pavkovi i Lazarevi su veliani kao velike patriote, heroji, ingeniozne vojskovoe, asni ljudi itd. "Pavkovia nisam skoro video, s Lazareviem sam sedeo pre dva meseca. Rekao sam mu, ako ve mora da ide, idi vezan, neka ti veu ruke kao Miloeviu. Neka Srbi vide tu sramotu da te vode srpski policajci, a nemoj da se dobrovoljno preda kao izdajnik. Jer ti i Neboja to niste! A da vidimo kako e taj policajac, koji vee njih dvojicu pogledati u oi detetu, majci, ocu, bratu ili prvom komiji? Neka razmisli veli general Slobodan Kovaevi." Osim to, u elji da zatiti ratne drugove, poziva policajce na neposlunost, a, u izvesnom smislu, i na lin policajaca koji bi eventualno uestvovali u hapenju generala, Kovaevi je velikoduno ustupljen prostor u "Svedoku" iskoristio i za kritiku ideje o reformi vojske i za "odbranu tenkova". Da Kovaeviev "traktat" o tenkovima ne govori o vrlo opasnoj pojavi kakva je indukovanje ekstremnog konzervativizma u javnost iz vojnih krugova, zvuao bi samo smeno, kao epizoda iz neke satire. "O kakvoj oni to reformi vojske govore? Navodno, nae tenkove bi trebalo poslati u staro gvoe jer su zastareli. A mi smo s tim istim tenkovima parirali celom svetu 1999. godine. Unitavanje naih tenkova mogli su da odobre samo monstrumi. Dok sam bio naelnik uprave za oklopnomehanizovane jedinice, borio sam se za svaki tenk. Uopte nije bitno da li je star ili nov vano ga je imati na broju. Jednog dana, ako budemo jaka drava, moemo ga zameniti za nov. Da se razumemo, tenk je gvourija debela i do desetak centimetara koja se oprema, to je trebalo da uradimo. Tu je eventualno mogao da se promeni motor, ugrade savremenija sredstva za osmatranje i jo neki detalj. To sve moe da se realizuje u kooperaciji s Ukrajincima ili Rusima i ekonomski je isplativo, a ne da vie od 200 tenkova poaljemo u staro gvoe." Uopte, nedeljnik "Svedok" je jedan od glavnih poligona za promociju retrogradnih politikih opcija, a prioriteti ureivake politike su diskvalifikacija Hakog tribunala i poricanje srpskih zloina. U broju od 13. jula je na temu "Srebrenica, devet godina kasnije" objavljen intervju na dve strane, s Milivojem Ivanieviem, "senatorom Republike Srpske i rukovodiocem Centra za istraivanje zloina nad srpskim narodom", pod eksplicitnim naslovom: "Mladi je astan oficir; Vojska RS nije poinila genocid nad muslimanima." Ivanievi je predstavljen kao ovek koji je, sa svojom mreom saradnika, najzasluniji za "superiorno ispitivanje 'zatienih' i drugih svedoka, koje je u Hagu demonstrirao Slobodan Miloevi, jer im niko nije mogao promai, a da o njemu nisu gotovo sve znali." Izzmeu ostalog, on tvrdi:"Komemoracija u Potoarima je demonstracija jednog falsifikata o stradanju muslimana, njihovih civila, etnikom ienju,
493
U intervjuu koji je stalni dopisnik "Veernjih novosti" napravio s francuskim generalom polazi se od, vreme e dokazati, dezinformacije da e Galoa biti prvi Miloeviev svedok. Galoa je, naravno, predstavljen u klieu o velikom prijatelju srpskog naroda, kakav je dosta rabljen u vreme Miloevieve vladavine (lako je prisetiti se samo opskurnih, a u Srbiji 90-ih veoma prominentnih linosti kao to su Daniel ifer ili ovani di Stefano). "O svojim vezama sa Srbijom, general Galoa kae: Poele su 1991, kada sam shvatio da postoji operacija razbijanja Jugoslavije zbog interesa koji nisu imali nikakve veze s jugoslovenskim narodima. Srbija je bila cilj ljudima koji su eleli da razbiju Jugoslaviju". Ovde je na delu jo jedan u srpskim medijima i, uopte, u srpskoj javnosti dosta rabljen obrazac, po kojem je lake baviti se navodnim belosvetskim antijugoslovenskim zaverama i u njima nalaziti uzroke celokupne bivejugoslovenske tragedije, nego se zanimati za konkretne dokaze odgovornosti srpskog politikog i vojnog rukovodstva za konkretne ratne zloine. "General Galoa se tokom protekle decenije pokazao kao veliki prijatelj Srbije. Otro je osudio NATO bombardovanje Jugoslavije, protivnik je meanja SAD u evropske poslove i na Balkanu." Na pitanje novinara "Veernjih novosti": "ta ete jo rei u korist gospodina Miloevia?" predvidljiv je odgovor: "Njega znam veoma malo. elim da branim interese Jugoslavije koja je namerno razbijena." U slinom, manje ili vie prikrivenom navijakom tonu prema Miloeviu, medijski se "brane" i generali iz famozne etvorke, koju potrauje Hag: Neboja Pavkovi, Vladimir Lazarevi, Vlastimir orevi i Sreten Luki. Oni su "krivi samo zato to su zemlju branili pred zaverom koja je kulminirala NATO bombardovanjem". "Blic" (1. jul) objavljuje intervju s generalom Lazareviem, pod naslovom "Neka me streljaju na Terazijama". U podnaslov je, kao udarna poruka intervjua, izvuen citat: "Uvek kada me pitaju da li u se dobrovoljno predati, pred oima mi je slika 600 poginulih vojnika koji su bili pod mojom komandom." Jedina opcija koju Lazarevi kategoriki odbija, prihvatajui ak i "streljanje na Terazijama", to "Blic" prenosi s punim uvaavanjem generalske reenosti i ozbiljnosti, bez dosta loginih i za Lazarevia neprijatnih potpitanja, jeste predaja. "Ako su etvorica generala jedini problem ove drave, i ako je to reenje, neka nas javno streljaju na Terazijama." Uopte, svaki Srbin koji je u "nesporazumu" sa Tuilatvom Hakog tribunala moe raunati na "podrku" srpske tampe. "Svedok" (20. jul) tako u Novom Sadu od "ika ora", izvesnog komije Gorana Hadia, saznaje da je najsveiji begunac od meunarodne pravde "kulturan i obrazovan ovek" koji "ne bi tako neto uradio". "Za Gorana mogu da kaem najbolje, to to je radio, radio je u interesu srpskog naroda. Viao sam ga i na ratitu, kada je doao ovde, bilo je to za mene veliko iznenaenje. Mi smo odavde, iz Novosadskog korpusa, bili gore i znam da nije tamo pravio nikakve rume. Branilo se tamo ono to je nae "
492

Bez obzira na to, trae li se begunci po Republici Srpskoj ili po Srbiji, oigledno je da tampa u Srbiji ne ini nita da bi javnost uputila u neoborivu i neumoljivu injenicu da je saradnja sa Hakim tribunalom obaveza, oko ijeg ispunjavanja nije mogue beskonano se premiljati. Uglavnom izostaje alarmiranje javnosti iznoenjem svih tetnih posledica koje e Srbija snositi dok god ne bude spremna da ispuni tu prioritetnu meunarodnu obavezu. Naprotiv, veina tampanih medija postupa kao da je u slubi onih koji se skrivaju ili tvrdoglavo odbijaju da se predaju u ruke meunarodne pravde i, na taj nain, doprinosi svakodnevnom narastanju "antihakog" raspoloenja na irem planu. Retki glasovi u srpskoj politici koji apeluju na graane da shvate nunost kooperativnog odnosa s Hakim tribunalom po automatizmu se doekuju na no. "Balkan" (5. jul), na primer, u broju na ijoj je naslovnoj strani po ko zna koji put fotografija Neboje Pavkovia i njegova poruka "Samo mrtav mogu u avion za Hag", predstavlja "istraivanje" na temu: "Da li se ef diplomatije 'zatrao' inicirajui izruenje generala Hagu?" itaocima se sugerie da se Vuk Drakovi oigledno, jo ne snalazi na funkciji ministra spoljnih poslova, a u naslovu je plasirana ocena Zorana Anelkovia iz Socijalistike partije Srbije "Vuk vodi privatni rat, a ne spoljnu politiku!" Anelkovi, izmeu ostalog, kae: "Drakovi se ne ponaa kao slon u staklarskoj radnji, ve kao slon koga ste stavili u flau." Drugi sagovornik "Balkana" na temu "Drakovievog zatravanja" je ore Mamula iz Demokratske stranke Srbije. On je, prema Drakoviu, bio neto blai od svog kolege iz SPS. "Ne treba zaboraviti ni to da se Drakovi naao na elu veoma vanog resora, suoen sa mnogim problemima, pa je mogue da se nije 'uigrao'. Na istoj stranici "Balkana" politiki analitiar ore Vukadinovi daje zanimljivo objanjenje problema u komunikaciji Beograda s Hagom. "Kljuna greka u saradnji sa Tribunalom uinjena je jo 2001. godine kada je, pre postojanja bilo kakvog zakona, izruen Slobodan Miloevi, tako da je sada teko ubediti Zapad da bilo ije izruenje moe biti problem. I sam Hag je, kao i meunarodna zajednica, sve vreme dodatno oteavao situaciju oko saradnje, neprekidno istiui nove zahteve i ignoriui korake koje je Srbija u meuvremenu preduzela (u ovom trenutku u Hakom pritvoru se nalaze dva biva predsednika Srbije, bivi potpredsednik Vlade i naelnik Generaltaba VJ). Zato se s pravom moemo zapitati ta je njihov cilj i stvarna namera kada je o Srbiji re stabilizacija i konsolidacija drave ili stalno odravanje tenzije i dranje Srbije pod pretnjom sankcija i meunarodne izolacije." esti su i primeri tragikominih medijskih ambicija da se Slobodan Miloevi predstavi kao mnogo vei problem "svetskih sila" nego Srbije, u ije je ime poinio zlodela zbog kojih je dopao meunarodnog suda. "Borba" (31. jul) na naslovnoj strani pie: "Hag u slubi amerikih predsednikih izbora: Miloevi u timu Bua protiv Kerija." Ispod naslova koji mitomanski implicira da Miloevi igra neku presudnu ulogu na aktuelnoj svetskoj politikoj sceni,
495
genocidu i navodno masovnom zloinu, kako nekad ovde nevladine organizacije vole da kau 'zloinu planetarnih razmera' ili 'megazloinu' Muslimani su izmislili 11. jul ne bi li potrli svoje zloine od 12. jula 1992. godine, tri godine pre nego to su ih Srbi isterali iz Srebrenice. Srbi su u Srebrenicu mogli da se vrate samo onako kako su i otili iz Srebrenice. Isterani su orujem, orujem su mogli i da se vrate. Nije bilo drugog naina." okantnim cinizmom odiu i novinarska pitanja upuena Ivanieviu. Na primer: "Zato su muslimani izabrali Potoare da tamo podignu memorijalni centar?" Oigledno je da intervjuisani i intervjuer istomiljenici. "Muslimanska strana i Haki tribunal nikako ne mogu da dokau ono to sve vreme ponavljaju. Oni ne mogu da dokau da je ubijeno sedam-osam hiljada ljudi, oni ne mogu da dokau da su to civili, oni ne mogu da dokau da su to masakrirana lica i sad im je potrebno da Srbi priznaju ono to na terenu ne mogu da nau, to ne postoji, to nije istina," tvrdi Ivanievi. U svojevrsnom medijskom ratu protiv Hakog tribunala, ova institucija Ujedinjenih nacija, a i glavni tuilac Karla del Ponte lino, oznaeni su kao glavna "pretnja" opstanku Republike Srpske, ali predstavnici "sedme sile" u Srbiji retko uviaju bilo kakav problem u osnovanim sumnjama da ogroman deo establimenta Republike Srpske ine ljudi, blago reeno, problematine ratne prolosti, koji su, kako se takoe osnovano sumnja, upleteni u zatitnu mreu koja Radovana Karadia skriva od onih koji bi trebalo da ga odvedu na optueniku klupu u Hag. Odluka Visokog predstavnika meunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Pedija Edauna da smeni predsednika Skuptine Republike Srpske Dragana Kalinia i jo 60 funkcionera zbog nesaradnje ili ometanja saradnje sa Hakim tribunalom u "Balkanu" (1. jul) je, na primer, dobila mesto na naslovnoj strani u vidu vrlo tendencioznog naslova "Karlin blickrig na Republiku Srpsku". U dizanju tenzije u vezi sa Edaunovom odlukom posebno su se "isticale" "Veernje novosti". Dovoljno je pogledati naslove koji su preplavili ovaj list tim povodom 1. jula: "Udar na Republiku Srpsku", "Slom demokratije", "Karadia uvaju Bog i aneli", "Edaun bira umesto Srba", "efket umesto Dragana" Smenjeni Dragan Kalini preko "Veernjih novosti" poruuje: "Izgleda da su mnogi nemoni pred injenicom da Radovana Karadia uvaju Bog i aneli i to je, izgleda, jedina istina." "Bog i aneli" ukazuje se 1. jula i na stranicama "Internacionala". Ovaj dnevnik je "reakcije na izjavu Karle del Ponte da e Karadi biti uhapen u toku jueranjeg dana", sakupio u tekstu pod naslovom gotovo identinom onom iz "Veernjih novosti" "Bog i aneli uvaju Radovana". Oigledno je Kalinievu "dosetku" tampa doivela kao vrlo efektnu. A izbor linosti od kojih je "Internacional" poeleo da uje reakcije na najave del Ponteove krajnje je sveden i sasvim je tipian za ovaj list. To su, dakle: Kosta avoki, lan Odbora za istinu o Radovanu Karadiu, i Luka Karadi, brat Radovana Karadia.Luka Karadi kae: "Ja sam se dovoljno nasluao gluposti Karle del Ponte i njenih podrepaa odavde i ne pada mi na pamet da to komentariem."
494

Andraa Agotona. Kasa, najuticajniji politiar vojvoanskih Maara i potpredsednik inieve vlade, naao se jo ranije na udaru otrih kritika "NIN-a" (22. jul). Poenta je u opovrgavanju pritubi Maara da su sve ee rtve, nacionalizmom inspirasanog nasilja u Vojvodini. "Ukoliko bi Subotica imala okrunog javnog tuioca, a nema ga od oktobra 2000. godine, to je pria za sebe, i ako bi taj tuilac zakonski cepidlaio, danas bi Joefu Kasi pretilo tri godine zatvora, kako predvia lan 218. stav 2, Krivinog zakona Republike Srbije, za irenje lanih vesti," pie "NIN" u tekstu pod naslovom "Uitavanje nacionalizma". Kasin "greh", po "NIN-u", je u sledeem: "Bivi potpredsednik Vlade Srbije je 27. marta ove godine nazvao subotiki Sekretarijat Ministarstva unutranjih poslova i prijavio "incident na nacionalnoj osnovi" tvrdei da su etiri mladia srpske nacionalnosti prebila mladia maarske nacionalnosti Posle istrage policije, ispostavie se da je tue zaista bilo, ali da se radi o mladiima razliitih nacionalnosti (Muslimani, Romi, Srbi, Maari). Povod za tuu je bila nekakva minua, ali na ceo sluaj pada drugo svetlo kad se zna da su se potukla deca. Najstariji je imao 15 godina " Namera da se minimizira opasnost od srpskog nacionalizma u Vojvodini, proporcionalna je elji da se naglase zle namere maarskih politikih voa. U istom tekstu u "NIN-u" Kasi se na duu stavlja ak i to to je osetio potrebu da se registruje govor mrnje u jednom televizijskom nastupu ve pominjanog Jovana Pejina, "voe civilne organizacije Srpski nacionalni pokret "Svetozar Mileti". Reklo bi se da, po "NIN-u", takve pojave ne zasluuju ozbiljnu panju. "U Savezu vojvoanskih Maara pedantno vode evidenciju svih incidenata za koje misle da su upereni protiv maarske manjine u Subotici. Spisak nosi naslov 'Opis sluajeva atrociteta protiv vojvoanskih Maara' i lako je dostupan novinarima Spisak sadri ak i dogaaj od 17. septembra 2003, kad je na programu RTV Novi Sad na srpskom jeziku emitovan program, ocenjen kao 'hukaki'. U emisiji je Jovan Pejin, voa civilne organizacije Srpski nacionalni pokret 'Svetozar Mileti', vojvoanske Maare, Slovake i Rumune nazvao naseljenicima koje su Srbi prihvatili i koji su zauzeli srpske teritorije. Istoriar Pejin smatra da su Maari u veini i u sutini Sloveni, a dokaz za to su njihova "lepa slovenska lica". (Kao to smo videli po prethodnim navodima iz "Ekspresa", "istoriar Pejin" je i dalje, godinu dana posle apsolutnog skandala na dravnoj televiziji, prisutan u medijima i zastupa sasvim sline ideje.) Nedvosmislen stav autora teksta u "NIN-u" prema temi o kojoj pie, ita se u zavrnom pasusu: "Ne treba smetnuti s uma da se u Subotici grafiti sa nepristojnim i nacionalistikim sadrajem pojave nekako ba dan ili dva pred dolazak neke meunarodne delegacije." Ovakav zakljuak vie nego jasno aludira na to da sami Maari podmeu znake netrpeljivosti prema njima u nameri da internacionalizaciju "vojvoansko pitanje", to je teza koja se, kao to se vidi u ranijim izvetajima o radikalizaciji medija, odavno provlai kroz tampu u Srbiji. Mediji, meutim, nisu bili tako skloni minimiziranju problema
497
slede potpuno neverovatne spekulacije. "Postoji i verovatnoa da e Slobodan Miloevi nastavak suenja doekati sa slobode." "Borba" nastavlja: "Malo je verovatno da e suenje biti nastavljeno poetkom septembra za kada je, inae, najavljeno. Sadanja amerika administracija procenila je da e dokazni postupak Slobodana Miloevia znatno oslabiti anse demokratskog kandidata Dona Kerija. Taj trenutak jo nije nastupio a do njega e doi u jeku kampanje amerikih predsednikih izbora. Odbrana e, izvesno je, biti u funkciji diskreditacije Klintona i njegovih najbliih saradnika, koji se, sada, nalaze u izbornom tabu Dona Kerija, pre svih Riarda Holbruka i Medlin Olbrajt."
VOJVODINA U tampi je na delu snano podgrevanje antimaarskog raspoloenja, irenje svojevrsnog bauka autonomatva poistoveenog s maarskim separatizmom. "Ekspres" (31. jul) na naslovnoj strani najavljuje intervju sa istoriarom Jovanom Pejinom, dobro poznatim javnosti po ovinistikim stavovima, pod naslovom "Sanjaju Ugarsku". Nadnaslov je takoe, sasvim eksplicitan: "Vojvodina na udaru maarskih revizionista." Osnovna Pejinova teza, opirno elaborirana u "Ekspresu" jeste, da su "vojvoanski autonomai u slubi Soroovog maarskog revizionizma, iji je cilj ponovno stvaranje Ugarske". Pejin, izmeu ostalog, objanjava: "Autonomatvo u Vojvodini nema ba nikakvog istorijskog osnova. To je nemaka ideja koja je preko Hrvatske lansirana posle Prvog svetskog rata u cilju stvaranja konfederalnih autonomija u dravama naslednicama Habzburke monarhije. Njenom irenju doprinele su i kominternovske namere da razbije Kraljevinu SHS, odnosno Jugoslaviju i pokuaju da stvore "novu Vojvodinu" i "Vojvoane". Pejin, naravno, najotrije osuuje Zakon o promeni toponima, koji je godinu dana ranije, usvojila Skuptina Vojvodine. "Domai autonomai imaju odreeno mesto u toj velikomaarskoj revizionistikoj propagandi. U funkciji te propagande je, svakako, izglasavanje Zakona o promeni toponima. Navodno je to uinjeno zbog vraanja tradicionalnih naziva, koji uopte nisu tradicionalni, nego su za vreme maarske kolonizacije slovenski nazivi menjani prema mogunostima maarskog jezika, o emu postoji itava biblioteka dokaza. Autonomai su ovim inom hteli da potvrde velikomaarsku tezu da Srba u Vojvodini nije bilo, a ne znaju da su Baka, Banat i Srem bile prve srpske zemlje koje su Srbi prilikom seoba sa severa naselili." "Ekspres" se, dakle, ponaa u duhu "dobrih, starih vremena" kada je bio jedno od udarnih aduta Miloevievog ratnohukakog hora u irenju ideja o raznim antisrpskim zaverama. U igri su, kao i onda, Kominterna, Nemaka, Vatikan Ide se "duboko" u pitanja gde su sve Srbi od koga stariji narod. Pejin kao glavne eksponente "velikomaarskog revizionizma" imenuje Joefa Kasu i
496

Ni ve uveliko pominjani Jovan Pejin nije propustio priliku da dokae da je nasilje nad Petroviem primer eskalacije velikomaarskog nacionalizma. U izrazito opskurnom dvonedeljniku "Ogledalo" (7. jul), neskrivene nacionalistiko-boljevike orijentacije, on objavljuje tekst "Ko to bije vojvoanske Srbe?" u kojem, uzgred, optuuje nevladine organizacije da "ukazivanje na injenice nazivaju govorom mrnje", dok "nabijanje Srbina na kolac u Temerinu, za aktiviste nevladinih organizacija nije delo mrnje".
u sluaju kada je u Temerinu bio napadnut Srbin Zoran Petrovi, a napadai su bili maarske nacionalnosti, iako je sama rtva negirala da je stradala od, nacionalizmom inspirisanog nasilja. Taj sluaj analiziran je ve u junskom izvetaju, ali ostao je aktuelan i u julu. "Kurir" (1. jul) objavljuje tekst pod krupnim naslovom "KOLAC", a u podnaslov je izvueno tumaenje incidenta koje je dao neimenovani prodavac na temerinskoj pijaci. "Da je umesto Srbina zverski pretuen Maar, videli biste za koliko vremena bi se svi Maari okupili." Isti, bezimeni pijani prodavac u tekstu jo kae: "Iako ranije nije bilo sukoba na meunacionalnoj osnovi, siguran sam da je upravo to razlog to je nesreni momak na taj nain masakriran. Maari, koji su ga ivotinjski tukli i iivljavali se nad njim, ne bi nikad tako neto uradili nekom svom. Bez obzira na to koliko bili pijani ili drogirani, ili sa debelim dosijeima, kao to ga ovi imaju, na svog ne bi udarili." "Kurir" je raspoloenje u Temerinu posle nemilog dogaaja opisao samo kroz miljenja dvojice Temerinaca srpske nacionalnosti. Oba anketirana graana slino razmiljaju. "Mladi po imenu Ivan" kae, izmeu ostalog: "Ne znam ta je tom momku bilo da ode u maarsku kafanu, ali tamo je sve poelo Ja ne mrzim druge narode, pa ni Maare, ali nikada sa njima nisam voleo da se druim. Zna se kod nas da svako treba da bude sa svojima i da sa drugima ne treba da se mea." Deurni "javni nacionalisti" prosto nisu mogli da sakriju svoje "nerviranje" zbog toga to su bili "ometani" da nad nesreom Zorana Petrovia lamentiraju kao nad poetkom krstakog rata Maara protiv Srba u Vojvodini. Akademik Nikola Miloevi, dugogodinji trudbenik na irenju srpskog nacionalizma, u "Svedoku" (6. jul) objavio je tekst pod naslovom "Zloin u Temerinu". Miloevi optuuje vojvoanski politiki vrh, "a vojvoanski politiki vrh ine zato kriti Demokratska stranka i partija Nenada anka", da su pokuale da zatakaju temerinski sluaj. "Raskrinkava" i sauesnikezatakivae. "Zatakavanje o kome je re ima, meutim, i jedan drugi i dugoroniji cilj. Koji i kakav, lepo se moglo videti po jednom izvetaju televizijske kue Verana Matia, odakle nam je najpre i dola vest da zloin koji je nad Petroviem poinjen nema nikakvu politiku, odnosno nacionalistiku motivaciju. Petrovi, uostalom, sam tako kae. A valjda on to najbolje zna. Meutim, u tom istom izvetaju Televizije B92 lekar koji vodi ovaj sluaj izjavljuje da njegov pacijent pati od amnezije, odnosno, da se, srpski reeno, uopte ne sea onog to se sa njim na temerinskoj pijaci dogodilo. Kako onda moe znati zato su ga ta petorica Maara tako krvniki mrcvarila? ega se to on sea kad nije u stanju nieg da se seti?" U glosu unutar teksta kojim Nikola Miloevi dokazuje da je nemogue da Petrovi nije stradao zbog maarskog nacionalizma izvueno je: "Kad bi nai tzv. mondijalisti istim arinom merili i srpske i maarske i sve druge zloince, koji bi to Soros sa Zapada odreio kesu za tako neto?"
PROCES PROTIV OPTUENIH ZA UBISTVO PREMIJERA INIA U nainu na koji se u tampi pie o suenju optuenima za atentat na premijera Zorana inia i dalje su na snazi stari trendovi. Umesto ozbiljnim analizama procesa u toku, novine kao da su i dalje zaokupljene iekivanjem nekih spektakularnih obrta koje e doi sa strane odbrane, a pre svega od prvooptuenog Milorada Ulemeka Legije. Listovi koji su bombastino plasirali svaku spekulaciju koja je "ruila" optunicu, ne libei se vrlo oigledne bliske saradnje sa advokatima, a moda i nekim drugim zastupnicima optuenih, a uz preutnu ili tihu podrku aktuelne vladajue garniture, dosta neupadljivo plasiraju injenice koje govore u prilog optunici. Tako, na primer, "Kurir" (27. jul) u donji ugao strane smeta "priznanje" ministra unutranjih poslova Dragana Joia da "nema elemenata da zakljuimo da su Spasojevi i Lukovi streljani", a upravo je taj tabloid sistematski obarao zvaninu verziju o pogibiji dvojice voa "zemunskog klana". U vrh te strane, meutim, na znatno veem prostoru "Kurir" u tekstu pod naslovom "Legijina odbrana" zakljuuje: "U dosadanjem toku suenja Miloradu Ulemeku Legiji, prvooptuenom za ubistvo premijera inia, u Specijalnom sudu nije se uo nijedan ozbiljan argument koji bi Ulemeka doveo u direktnu vezu sa atentatom! Ova gotovo jednoglasna ocena posmatraa "suenja veka" uglavnom je utemeljena na injenici da Legiji nisu postavljena neugodna pitanja, ali i da je najmanje bilo onih pitanja koja su se direktno ticala atentata." U podnaslovu tog teksta preneta je tvrdnja novinara "NIN-a" Nikole Vrzia: "Nije se uo nijedan ozbiljan dokaz koji bi Legiju doveo u vezu sa ubistvom inia." Neto ranije, u "NIN-u" (15. jul), pomenuti novinar Vrzi, osvrui se na "upljine" ili "klimava mesta"u Legijinoj odbrani, ustrvuje: "Sve i ako je Legija u navedenim situacijama slagao, to nije dokaz da je on i ubio premijera." Vrzi objanjava da je Nenad are, svedok saradnik, "bitan jer je, praktino, bar koliko je u ovom trenutku poznato, on jedini koji Ulemeka povezuje sa atentatom na premijera inia. To, naime, ne ini nijedan od preostale trojice svedoka saradnika, a zasad nije poznato ni da ima materijalnih dokaza koji bi ga doveli u direktnu vezu sa organizacijom atentata."
498
499

smrti Duana Spasojevia iptara i Mileta Lukovia Kuma, piui o sluaju Dejana Milenkovia Bagzija, Nikola Vrzi u "NIN-u" (22. jul) nastavlja da spekulie sa navodnim interesima odreenih krugova da se neki od optuenih uklone pre dolaska na sud. "Dejan Milenkovi Bagzi, ipak, moe sebe da smatra srenim. iv je, uprkos svim nagaanjima, i iv je dospeo u zatvor," tako glasi prva reenica Vrzievog teksta. Istovremeno, Vrzi postavlja pitanje nije li Zvezdanu Jovanoviu, izvriocu atentata, podmetnuno priznaje. Jovanovi je pred sudom porekao priznanje dato u istrazi, a "NIN" evidentira dugu listu sumnjivih detalja u Jovanovievom datom pa povuenom priznanju i formalnih propusta nainjenih u pretkrivinom postupku. "Najvanije je, meutim, to to Zvezdan Jovanovi tvrdi da mu je dat "unapred ve sainjen tekst za koji je reeno da se radi o njegovoj izjavi, da ga proita i potpie. Nije hteo da ga ita, samo je potpisao." "NIN", meutim, uopte i ne nagovetava itaocima mogunost da je povlaenje priznanja zapravo deo neke nove strategije odbrane i ne ukazuje na logiki manjkovosti objanjenja po kojem je Jovanovi, eto, iz ista mira onomad potpisao teko priznanje, i ne proitavi ga. Iako su advokati optuenih izuzetno prisutni u tampi i iako esto i sasvim oigledno novinski napisi odgovaraju njihovim interisima i interesima njihovih klijenata, oni, opet uz nesebinu medijsku podrku, nastoje stvoriti utisak da su izloeni pritiscima i pretnjama. "Balkan" (2. jul) u tekstu "Posle batina, Legijinog advokata Bulatovia 'pakuju' za Podgoricu" registruje da Ulemekov branilac Momilo Bulatovi, kao i glavni i odgovorni urednik "Svedoka" Vladan Dini, prima pretea pisma, o emu je obavestio sudiju Dragoljuba Albijania, koji vodi suenje za ubistvo Ivana Stambolia i pokuaj ubistva Vuka Drakovia, a ija je adekvatna reakcija, u smislu zatite advokata, kako saznajemo, izostala. Autor teksta u "Balkanu" tvrdi: "Bulatovi, koji je prolog leta i fiziki napadnut usred Beograda, nije jedini advokat kome je preeno otkako su poela suenja optuenim za organizovani kriminal. Pretnje je, poetkom godine, dobio i Miroslav Todorovi, koji je branio Duana Krsmanovia. Njemu je preeno telefonom, a nepoznati napadai kamenicama su razbili prozore njegove kancelarije koja se nalazi iza Palate pravde Pretnje dobija i Slobodan Milivojevi, jedan od Legijinih advokata. On kae da ih doivljava kao pritiske i da su oni pojaani od Legijine predaje." Solidarnost sa "ugroenim" advokatom i brigu zbog toga to mu nadleni ne pruaju primerenu zatitu, "Balkan" jasno demonstrira i u nadnoslovu citiranog, inae oveeg teksta, koji glasi: "Ko i zato alje pretea pisma Momilu Bulatoviu, advokatu Milorada Ulemeka Legije, na koja niko ne reaguje?"
U zavrnom pasusu, Vrzi podsea da se suenje Ulemeku nastavlja 6. septembra i zakljuuje: "Tada e tuilatvo ponuditi svoje dokaze za Legijinu krivicu; dokaze e, kad na njega doe red, kako je najavio, podneti i okrivljeni. Ulemek. A najavio je i suoenje sa svedocima saradnicima, ve sada ih optuivi da su lagali. Pored ostalih, suoie se i sa Nenadom areom, koji tek treba da pod zakletvom ponovi ono to je govorio u istrazi. Legija se ve pred sudom zapitao 'koja li ga je muka naterala' da kae to to je rekao. Muka ili ne, ovaj e susret mnogo toga rei, ta god bilo izgovoreno." "Svedok" (27. jul), "analizirajui" dotadanji tok suenja, pie: "Legija je izneo niz tekih optubi na raun bivih dravnih funkcionera i, osim saoptenja da e se Ulemekovi navodi proveriti, javnost do danas nije saznala dokle se stiglo sa tom istragom. Istina, aurni su bili jedino oni ije je ime Legija pomenuo i odmah sve demantovali." Otrica se i, dalje, dakle usmerava prema predstavnicima "dosovske vlasti". "I dok su se na poetku suenja mnogobrojne javne linosti, a posebno predstavnici bive vlasti, gotovo svakodnevno pojavljivale u sudnici, ili ispred zgrade suda, kako je glavni pretres odmicao, bilo ih je sve manje. 'Zlobnici' kao da su to jedva doekali pa su nepojavljivanje politiara komentarisali kao strah da bi ih 'organizator zloinakog udruivanja' mogao pomenuti tokom iznoenja odbrane." "Balkan" (2. jul) na naslovnoj strani donosi "nove detalje o putevima novca Zorana Janjuevia": "Na raun 'leglo' 350.000 evra ba na dan atentata." Ta najava upuuje na tekst, koji se nalazi na treoj strani: "Kolesaru stigli evri na dan inievog ubistva." U osveavanju korupcionake afere vezane za inieve savetnike Zorana Janjuevia i Nemanju Kolesara, uoljiva je tendencija da se njihovim navodnim finansijskim malverzacijama relativizuje sam zloin koji je poinjen ubistvom premijera, a teite negativnog publiciteta se sa onih koji su okrivljeni za to zlodelo prebacuje na drugu stranu. Po istom receptu po kojem je javnost preparirana za senzacionalne istine koje e izrei Legija, deo tampe je pristupio "kampanji" za Dejana Milenkovia Bagzija nakon to je 17. juna uhapen u Grkoj. Ustvari, intenzivna mistifikacija krenula je i pre nego se Bagzi naao u rukama grke policije po emu se da zakljuiti da je Bagzi bio u odreenim pregovorima oko predaje. Kao "probni baloni" putane su dezinformacije da je Bagzi uhapen i pre nego se to dogodilo, da se predao, da pregovara itd. Na sam dan njegovog hapenja, "Balkan" (17. jul) "ekskluzivno saznaje": "Bagzi, u strahu, na vie lokacija sakrio pikantne dokaze." Milenkoviev branilac Biljana Kajgani bila je neko vreme uporna u obmanjivanju javnosti tvrdnjama da Bagzi nije uhapen, tvrdei da se dobrovoljno predao i mnogi tampani mediji oslobaali su prostor za njene dezinformacije iako je istog dana kada je Bagzi uhapen, grka policija to i zvanino potvrdila. Mada je, kako smo videli, i sam ministar policije iz redova DSS, odakle su uporno podupirane sumnje u optunicu i zvanine rezultate istrage atentata, procedio da nema elemenata koji obaraju zvaninu verziju
500
501

AVGUST 2004. Ljiljana Smajlovi u uvodniku "NIN-a" (26. avgust) ocenjuje kao "katastrofu" to to je ministar spoljnih poslova SCG Vuk Drakovi "pokrenuo javnu kampanju za odustajanje od tube Jugoslavije protiv NATO" i kritikuje stav Drakovieve partije da emo spor protiv NATO "ionako izgubiti". "NATO je bombardovao Jugoslaviju bez odobrenja UN, dakle nezakonito i, po nama, nelegitimno. Bombe su bile prilino precizne ali strahovito nepravedne: ogroman broj graana ih je doiveo sa burom u srcu koja svakako ne zaostaje za oajanjem u srcu porodica stradalih na Ibarskoj magistrali. Ta srca e uvek traiti pravdu, pa makar ona izgledala nedostupna. Ne moe biti posao politike elite da odvraa graane od sudskog spora priom da `sila boga ne moli`. Liberalni pogled na svet pre bi obavezivao da se za rtve bombardovanja Sarajeva i Bagdada trai razumevanje od rtava bombardovanja Beograda, a ne da im se propagira da u ovom svetu pobeuje jai, i da mi tu nemamo ta da traimo ve da se priklonimo i oekujemo milost." Ne dovodei u pitanje slobodu uglednog politikog komentatora da ocenjuje koliko je potez nekog zvaninika politiki pragmatian i da li e dravi doneti tetu pred Meunarodnim sudom pravde (a Lj. Smajlovi tvrdi da hoe), u ovom komentaru bode oi lakoa s kojom se pristupa relativizaciji zloina odnosom u koji se dovode rtve Sarajeva, Bagdada i Beograda. Znatno pre uvodniara "NIN-a" "kampanju" za odustajanje od tube u kolumni "Re generala" u "Balkanu" (1. avgusta) osudio je general u penziji Milen Simi pod naslovom "Na pratanje imaju pravo samo rtve agresije". (Inae, prostor koji mu obezbdeuje redovna kolumna u "Balkanu", penzionisani genaral najee koristi za kritiku reformi vojske.) "Dakle, osnovno je pitanje ko, u ime koga i na osnovu ega ima pravo pristajanja, odustajanja, pratanja i opravdavanja? Odgovore na ovo pitanje mogli bi da potrae najglasniji lobisti za odustajanje od pomenute tube radi njih samih, njihovih potomaka i srpskog naroda u celini." Zbog pauze u suenju optuenim za ubistvo premijera Zorana inia, Milorad Ulemek Legija bio je znatno manje prisutan u tampi nego prethodnih meseci tokom kojih je proizveden u prvu "medijsku zvezdu". Nezvanine, "eksluzivne" informacije u vezi sa tim procesom i dalje su, ipak, stizale na novinske stranice i prilino je oigledno da je "ekskluziva" obezbeivana zahvaljujui bliskim vezama sa advokatima optuenih ili, pak, nekim drugim segmentom mafijako-politiko-tajnopolicijskog mehanizma, koji neumorno deluje na irenju konfuzije Srbijom. Iako je sasvim oigledno da veze izmeu branilaca kriminalaca upletenih u atentat na inia i tabloidne tampe nisu nimalo "ekskluzivne", "Balkan" (6. avgusta) uz odrednicu "ekskluzivno" objavljuje intervju s Biljanom Kajgani, braniocem Dejana Milenkovia Bagzija. Najvanija informacija koju je Kajganieva tom prilikom "ekskluzivno" otkrila sasvim je predvidljiva, ali je, ipak, izvuena u glomazan naslov: "Bagzi porui: Jedva ekam da doem u Srbiju i izaem pred sud."
503
UVOD Do koje mere je istina o srpskim zloinima u ratovima u bivoj Jugoslaviji i dalje tabu i koliko je javna sfera zagaena nacionalistikim populizmom, vrlo ilustrativno govori hajka kojoj su u tampi bili izloeni estradna zvezda Lepa Brena (Fahreta Jahi) i njen suprug, nekada poznati teniser Slobodan ivojinovi. Najtiraniji tabloid "Kurir" (21. avgust) sa naslovne strane obavestio je mnogobrojno itateljstvo: "ivojinovii obrukali Srbe". Bruka se ogleda u injenici da je popularni par, tokom boravka u Tuzli, poloio cvee na spomenik rtvama rata. Na spomeniku pie: "Na ovom mestu 25. maja 1995. godine srpski faistiki teror je granatom prekinuo 72 mlada ivota." Sintagma "srpski faistiki teror" je, dakle, ono to je tampi dalo krila da napadne taj gest iz sve snage. Posebnu "podobnost" za nacionalistiko obruavanje na bilo iju smelost da gestom kakav je polaganje venca prizna mogunost da je postojalo neto to bi se dalo nazvati srpskim faizmom predstavlja injenica da je Lepa Brena Muslimanka iz Bosne, te se, povodom "Skandala u Tuzli", sasvim neuobiajeno i posle dosta vremena, u novinama, uz estradni pseudonim, pojavilo i njeno pravo ime. Reaktivirano je ak i njeno "srpsko" ime kojim se spekulisalo u vreme rasplamsavanja rata u Bosni, kada je putena glasina da se Lepa Brena "pokrstila". "Kurir" nas na tu epizodu i, uopte, na duh tog vremena podsea na sledei nain: "I dok je potez Fahrete Jahi, alias Jelene ivojinovi (?!), alias Lepe Brene, bio donekle i oekivan, pravi razlozi zbog kojih je i Boba ivojinovi, aktuelni predsednik Teniskog saveza SCG, uestvovao u ovom inu nisu poznati" Vidimo, znai, ovinistiki klie u njegovom najrudimentarnijem obliku: nije ni udo to se Muslimanka Fahreta ponaala antisrpski, ali kako je mogue da je Srbin Slobodan pristao na izdaju. Kao tabu sline snage, srpska tampa, i tabloidna i, uslovno reeno, ozbiljna, odrava i pitanje povlaenja tube protiv NATO pakta, iako je prilino izvesno i podrazumevajue da e Srbija i Crna Gora morati da se odreknu tube koju je podneo Miloeviev aparat ukoliko eli da napravi korak dalje u evroatlantskim integracijama. Re je, ustvari, o tome da se u javnosti i dalje onemogui bilo kakvo sagledavanje NATO intervencije osim kao agresije "nezasluene, niim izazvane". U istom kljuu, opstaje i kult herojske odbrane zemlje iji su najvei heroji, razume se, Slobodan Miloevi i njegovi generali, poput hakih begunaca Neboje Pavkovia i Vladimira Lazarevia. ak i kada se on ne brani u prepoznatljivom populistikom maniru nego mnogo visokoparnije i sa ekspertsko-analitikih pozicija.
502

jo skrivao u Grkoj, a koji je policija presrela. Inae, Boro Banjac smenjen je s mesta naelnika Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala MUP Srbije odmah poto je premijera Vojislava Kotunicu i ministra unutranjih poslova Dragana Joia zvanino obavestio o sadraju razgovora, u kojem Biljana Kajgani obavetava Bagzija da je za njega dogovorila status svedoka saradnika, pod uslovom da on na sudu kae upravo ono to je "Kurir" "ekskluzivno" saznao da je Buha organizovao ubistvo Gavrilovia, a Dragan Nikoli Tea izvrio. Na slian je nain, verovatno, i "Balkan" doao do "nezvanine" informacije: "Uskoro film o sastanku funkcionera Vlade sa kriminalcima iz ilerove." "Balkan" pie: "Uz svedoke, koji bi, kako kae na izvor, ivom reju ovrsnuli Legijinu odbranu i optube, jedan od najjaih saveznika Ulemekovog finalnog obraanja sudu trebalo bi da budu dokumenta i video-kasete. Od 12 video-kaseta, koje su pominjane i pre Legijine predaje 2. maja, sada se govori o pet kaseta na koje bivi komandant JSO posebno rauna. Na njima su, navodno, ovekoveene ne samo posete i druenja bive srpske dravne vrhuke sa vodeim kriminalcima nego i poslovni dogovori funkcioneri iz Nemanjine 11 sa kriminalcima iz ilerove 38." Crkva je ponovo snano demonstrirala svoju politiku mo. Medijski podrana, Srpska pravoslavna crkva opstruirala je donoenje odluke o himni Dravne zajednice Srbija i Crna Gora. Nadlenim dravnim organima, odnosno najviim dravnim funkcionerima patrijarh Pavle uputio je otvoreno pismo kojim je zahtevao da se iz procedure hitno povue predloena himna poto, prema njegovoj oceni to "nije himna, nego kentaur kojim neko eli da se naruga kako Crnoj Gori tako i Srbiji i dostojanstvu ovog naroda". Predloena himna bila je kombinacija pesama "Boe pravde" i "Oj, svijetla majska zoro" i na politikom nivou oko tog predloga ve je bio postignut neophodan stepen saglasnosti. SPC je, meutim, po ko zna koji put ignorisala elementarni demokratski princip razdvojenosti drave i crkve, upustila se u najdirektniju politiku agitaciju, umeala se u poslove drave, odnosno svetovne vlasti i, u svemu tome, bila uglavnom podrana od strane medija i poteena bilo kakve kritike. Za nain na koji je propraena i medijski interpretirana patrijarhova inicijativa paradigmatian je naslov teksta u "Balkanu" (11. avgust) "Stihovi ustaki, a himna kentaur". Odrednica "ustaki" proizilazi iz retorikog pitanja iz patrijarhovog pisma: "Da li su zasluile Crna Gora i Srbija da na poetku treeg milenijuma ukljue u svoju himnu neonacistike, paganske stihove nesrenog Sekule Drljevia?" Dodatnu argumentaciju za patrijarhove teze u istom tekstu u "Balkanu" ponudio je Rado Ljui, istoriar i funkcioner DSS Rado Ljui tvrdnjom "da se deo teksta himne "Oj, svijetla majska zoro" koji je napisao Sekula Drljevi pevao 12. jula 1941, kada je Crna Gora potpala pod faistiku okupaciju." I "NIN" (12. avgust) se, naravno, sa apsolutnim potovanjem poneo prema
Na isti nain, dakle, na koji je kreirana atmosfera velikih iekivanja za celu javnost "prosvetljujuih" otkria koja e pred sudom plasirati Legija, i od Legijinog "kolege" Bagzija se sada oekuju sudske senzacije. "Bagzija sam upoznala u solunskom zatvoru. Kae da se predao (Kajganieva, dakle, neometano i dalje iri verziju po kojoj se Bagzi dobrovoljno predao; prim. aut. HO) iz straha za ivot. Srean je i zadovoljan to je, po svojoj proceni, spasio svoj i ivot svoje porodice i prekinuo agoniju u kojoj je proveo 17 meseci, koliko se skrivao. Rekao mi je da jedva eka da doe u Srbiju i da ue u celu proceduru koja ga eka pred naim pravosuem. Raduje se povratku i deci koju e videti posle godinu i po dana. Pretpostavljam da nee utati, ali emo o tim detaljima razgovarati kada doe u Beograd otkriva Kajganieva." Kajganieva se "Balkanu" "izjadala" i na neadekvatan tretman koje su ona i Milenkovieva supruga imale u Konzulatu SCG u Solunu. "Bagzijevog advokata i suprugu pretresao portir-voza Konzulata SCG u Solunu" naslov je antrfilea koji o tome govori. Portir-voza je, po tvrdnjama Kajganieve, od nje i supruge njenog klijenta "bez ikakvog prava" traio da otvore torbe, umesto da im "kao svaki predstavnik nae zemlje u inostranstvu bude na usluzi i od pomoi." Ve narednog dana "Balkan" (7. avgust), ovaj put ne otkrivajui izvor iz kojih crpi svoja saznanja, tvrdi: "Svedoci saradnici u panici oekuju Bagzija." "Dolazak Milenkovia i njegovo svedoenje pred sudom moglo bi da uzdrma svedoke saradnike, pa se ak moe desiti da oni izgube taj status ukoliko on pobije njihove tvrdnje. Milenkovi se tretira kao najvaniji ovek za reavanje mnogih kriminalnih zagonetki." Nakon to je dao iru eksplikaciju Milenkovievih aduta protiv svedoka saradnika, a time i optunice na osnovu koje se vodi proces pred specijalnim sudom, "Balkan" zakljuuje: "Milorada Ulemeka Legiju delimino smo uli, Dejan Milenkovi Bagzi tek je na potezu, a sudnica specijalnog suda bie `bojno polje` istine." "Kurir" (26. avgusta) preko naslovne strane plasira svoje "saznanje" "Bagzi je umean u ubistvo Gavre!". Dejan Milenkovi Bagzi proglaava se "krunskim svedokom" poto je "ubicama Draganu Nikoliu Tei i izvesnom Dekiju nabavio reno 4 i sredio im alibi". "Kurir", naravno, podsea itaoce na dosta staru konstrukciju. "Ubistvo agenta Slube dravne bezbednosti Momira Gavrilovia Gavre organizovano je i izvreno po direktnom nareenju efa surinske mafije Ljubie Buhe umeta. ume je, prema podacima policije, saznao za Gavrilovieve kontakte sa Kotuniinim kabinetom i strahovao je da bi Gavra Kotunici mogao da preda dokaze o vezama mafije sa vrhom biveg reima...Kao nagradu za dobro obavljen posao, ume je Dekiju i Tei dao 60000 nemakih maraka, koje su oni podelili. Za svoj deo posla, prema informacijama do kojih je dola policija, Dejan Milenkovi Bagzi dobio je 10000 maraka." Pravi nain na koji je "Kurir" doao do ovog i slinih "saznanja" plastino e neto kasnije objasniti novinar Milo Vasi u nedeljniku "Vreme", dajui javnosti na uvid prepis jednog telefonskog razgovora koji je advokat Biljana Kajgani vodila sa svojim klijentom Dejanom Milenkoviem Bagzijem dok se
504
505

To je suenje koje po svom obimu i zamiljenim dometima prevazilazi sposobnosti bilo kog oveka na zemaljskoj kugli," jedan je od argumenata novinarke "Politike". Kako se dogodilo da se meunarodna pravda nala suoena sa sluajom koji ne moe da rei, "Politika" objanjava, podseajui, naravno, i na injenicu da su na "propali proces stolea" potroena "ogromna sredstva meunarodne zajednice": "Greka je, po mnogima, zbog megalomanskih ambicija bila nainjena na samom poetku kada su tri optunice, ratovi u etiri drave i deset godina krize strpani pod kapu istog procesa i na teret jednom oveku. Vrlo brzo se pokazalo da svi ti nerazmrsivi balkanski vorovi (istorijski, nacionalni, socijalni, politiki) ne mogu da stanu ni u jednu sudnicu, pa bila ona i svemirski opremljena kao to je ova haka." Kao strategiju izlaza iz "agonije" Tribunala, "Politika" vidi u tome da se "panja svetske javnosti usredsredi na nekog novog zvunog doljaka u pritvorsku jedinicu eveningen. Spas za Hag bili bi jedan od dvojice najpoznatijih: Karadi ili Mladi. I kad bi oni jo stigli do kraja avgusta, niko se vie ne bi ni bavio starom priom bez kraja: suenjem Miloeviu." Drugim reima, Hag ne potrauje tako uporno Karadia i Mladia zato to su ve optueni za najtee ratne zloine poinjene u Bosni i Hercegovini, nego zato da bi teralo "dim u oi" svetske javnosti i prikrivao sopstveni neuspeh u sluaju Miloevia. Animozitet prema Hakom tribunalu mnogo je, naravno, otvoreniji u korupusu politikih tabloida. "Balkan" (4. avgust) tako kao umesno za kandidate za gradonaelnika Beograda delegira pitanje: "Da li bi podrali doek hakih optuenika, kao to su to uradili Hrvati?" Anketirani su sami kandidati, odnosno neki od njih, ali i graani nasumice birani na ulicama, te "Balkan" zakljuuje: "Graani hrabriji od politiara, veina smatra da je Haki tribunal jednostran." Poto se troje od petoro anketiranih graana izjasnilo za pompezan doek hakih optuenika (iako se o povratku dotinih moe govoriti samo krajnje hipotetiki, to "Balkan", oigledno, nije omelo u sprovoenju ankete), a dvoje protiv toga, "Balkan" je u naslov izdvojio poruku: "eelja i Miloevia doekati kao heroje." I sam ministar pravde Zoran Stojkovi, kako nam je "Balkan" (7. avgust) preneo, zastupa stanovite da optueni pred Hakim tribunalom ne brane samo sebe, nego dravu. "Stojkovi je rekao da se ne sme dozvoliti da se nai graani u Hagu oseaju odbaeni od drave, jer u tom sluaju oni ne oseaju potrebu da tite dravu. `Pogledajte Hrvate. Ni jedan nije rekao nita protiv Hrvatske, jer se ne oseaju odbaenim od svoje drave." A da bi predupredili da ih drava odbaci, optueni koji odbijaju da budu isporueni Hagu nastavljaju svoju medijsku antihaku kampanju, koja katkad, poprima krajnje patetian ton. Na skoro celoj naslovnoj strani "Kurir" (3. avgust) donosi novu "poruku" od generala Neboje Pavkovia: "General Neboja Pavkovi poruio srpskoj vladi IMAM BOMBU, UBIU SE!"
inicijativi SPC u vezi sa himnom tolikim potovanjem da i lanak o toj temi nosi smrtno ozbiljan, ak dramatian naslov "Patrijarhova opomena". "Pismo je na veliki odjek kako u narodu, tako i meu onima koji se struno bave pitanjima dravnih simbola: istoriarima, heraldiarima, muzikolozima..." zakljuuje "NIN". A ta struna lica su, po izboru "NIN-a", su episkop budimljanski Joanikije (kao da ima smisla od predstavnika Crkve traiti miljenje o miljenju patrijarha), elidrag Nikevi, ef poslanikog kluba Srpske narodne stranke Crne Gore u Skuptini SCG, i "poznati srpski kompozitor" Svetislav Boi, koji je ve nebrojeno mnogo puta pred javnou demonstrirao svoje ekstremno nacionalistike stavove. "Pismo Njegove svetosti je dugooekivani i visoko duhovno podignuti krik prosveenog stanja svesti jednoga naroda", izjavio je Boi, a citirao ga je "NIN".
HAG "Kao da smo se jue rastali". Pod tim poetinim naslovom "Veernje novosti" (7. avgusta) na pola strane objavljuju intervju s potpredsednikom Srpske radikalne stranke Tomislavom Nikoliem, napravljen povodom Nikolievog susreta sa Vojislavom eeljom i Slobodanom Miloeviem u Hagu. U intervjuu smo od Nikolia saznali da su "Vojine politike procene nepromenjene", da e "izdajnici biti svi Srbi koji izau na izbore na Kosovu", da je "Miloevi zdrav i siguran u svoju pobedu" itd. Novinar "Veernjih novosti" je, oigledno, Nikolia pitao samo ono to bi on eleo da bude pitan, kao i ono to dira "sentiment" oboavalaca eelja i Miloevia. Na primer: "Kako Vojislav eelj izgleda, kakvog je zdravlja?", "Kako vam je delovao Miloevi?"...Banalnost intimiziranja novinara i, uopte, "Veernjih novosti" sa Nikoliem i "kumom mu eeljom", ogleda se u antrfileu koji nosi naslov "KRMENADLE". Pod tim "mesarskim" naslovom saznajemo odgovor na pitanje: "Kako je protekao Va susret sa eeljem?" Nikoli, dakle, odgovara: "U razgovoru. Dva puta smo jeli. Voja je za doruak doneo krmenadle. Pojeli smo i zatvorski ruak krompir, ribu i salatu. Bio je to jedan zatvorski dan." Dan pre nego to su se itaoci "Veernjih novosti" uverili da se Miloevi i eelj "dobro dre", itaoci "Politike" (6. avgust) dobili su objanjenje o "agoniji hakog procesa". Misli se, naravno, na proces protiv Slobodana Miloevia. "Agonija hakog procesa" je i u nadnaslov izvuena tema teksta kojim autorka Zorana uvakovi, koja inae redovno pie o radu Hakog tribunala, pod naslovom "Pritisak raste, sudnica se prazni" praktino podie nadgrobni spomenik tom sudu koji su osnovale Ujedinjene nacije, rezolutno ocenjujui da nee uspeti da ispuni sopstvenu, preambicizno zamiljenu svrhu. "Smrt sudije Meja, koja je usled neizleive bolesti nastupila naglo, i hronino poboljevanje Slobodana Miloevia (opasno visok pritisak), samo su na najdrastiniji nain pokazali ono to se moglo oekivati od samog poetka.
506
507

VOJVODINA I tokom ovog meseca tampa je odrala prilian intenzitet napada na politiku secesionizma u Vojvodini i, u skladu s tim, na negiranje i nipodatavanje injenica o uestalim nacionalistikim incidentima, u kojima su stradavali pripadnici maarske manjine. Na pitanje "Koliko su utemeljene tvrdnje o narastanju meunacionalnih sukoba u Vojvodini", postavljeno u nadnaslovu teksta, "Veernje novosti" (6. avgust) u podnaslovu daju jezgrovit odgovor, "zasnovan na statistici": "Nijedan od 47 incidenata na teritoriji Novog Sada nema predznak meunacionalnog konflikta. Subotica jedan od najbezbednijih gradova u Srbjii." Sam je poetak tekst u vrlo otrom tonu: "Ne moe se svaki incident izmeu pripadnika razliitih nacionalnosti proglasiti ekstremnim, nacionalistiki, ukazuju Slube unutranjih poslova u Vojvodini, iji se statistiki podaci o broju i karakteru sukoba znaajno razlikuju od onih kojim pojedini politiari mau, pogotovo u poslednje vreme, upirui se da dokau da su im njihova manjinska prava ùgroena`?" Po "Veernjim novostima", "vojvoanska svakodnevica demantuje", ne samo Joefa Kasu, najuticajnijeg politiara maarske manjine u Vojvodini, ve i Predraga Markovia, predsednika Narodne skuptine Srbije, koji je, kako list podsea, "upozorio" na podatak da je u prvih pet meseci ove godine u Vojvodini zabeleeno 300 meunacionalnih incidenata. Iznesene su, navodno, policijske statistike koje kazuju da gotovo nijedan od tih registrovanih sluajeva nije nacionalistiki motivisan, ve da tu ima "krivinih dela opteg kriminaliteta", "oteenja tuih stvari", "tua"... "Veernje novosti", pak, upozoravaju na jednu drugu pojavu, konkretno u Zrenjaninu, jednom od najveih vojvoanskih gradova. "Politike stranke iz Zrenjanina, posebno ankova LSV, meutim, pokuala je nekoliko sukoba da okvalifikuje i javno osudi kao meunacionalni konflikt, ali istraga je brzo otkrila da je re o privatnom sukobu, odnosno obesti jedne satanistike sekte." U antrfileu pod naslovom "Provokacije" "Veernje novosti" prenose da novosadska policija ukazuje da "oteavajuu okolnost u realnom sagledavanju problema predstavljaju provokacije kojima se simuliraju krivina dela". U nizu primera koji govore o provakacijama koje dolaze sa maarske strane, "Veernje novosti" su, ipak, bile dovoljno korektne da navedu i "senzacionalistiko i netano prikazivanje injenica u sluaju krivinog dogaaja (pokuaj ubistva Zorana Petrovia u junu ove godine u Temerinu) radi isticanja nepostojeih nacionalistikih pobuda". Upravo to uporno rade konkurenti "Veernjih novosti" iz "Kurira" na ijoj se naslovnoj strani (7-8. avgust) nalazi: "Zoran Petrovi: Tuia Maare koji su me unakazili, stii e ih kazna." "Kurir" bukvalno stavlja rei u usta nesrenom Petroviu, upinjui se da dokau da je i on "shvatio" da ipak jeste, suprotno sopstvenim nekoliko puta ponovljenim tvrdnjama, bio rtva nacionalistikog divljanja.
509
O vrstini oficirske rei generala Pavkovia i, uopte, o svojevrsnoj igri make i mia koju on i njegov tabor igraju sa celokupnom javnou, govori i to to je samo dva dana nakon citiranog naslova u "Kuriru", "Glas javnosti" objavio sasvim drugaiju Pavkovievu poruku: "U stranci generala Pavkovia tvrde da mu na pamet ne pada da se `raznese bombom`; Predae se ako odlue graani." Od "Glasa javnosti" saznajemo i sledee: "Pavkovi nije ni za to da se uhvati Ratko Mladi i da se glava ratnog komandanta bosanskih Srba trampi za njegovu. Samo ako se graani Srbije na referendumu odlue da generalima treba suditi u Hagu, Pavkovi e se dobrovoljno predati." Srpska tampa ostaje verna i strategiji podrivanja kredibiliteta Tribunala irenjem glasina o zakulisnim dilovima koji se prave u Hagu. "Internacional" (1. avgust) preko cele naslovne strane donose "saznanje": "Dogovor sa Hagom: Jovica i Frenki pomau u hapenju Ratka Mladia." Misli se, naravno, na Jovicu Staniia, biveg naelnika Resora dravne bezbednosti, i Franka Simatovia, biveg komandanta Jedinice za specijalne operacije. "Internacional", dakle, tvrdi da e ovaj dvojac od izuzetnog Miloevievog poverenja biti puten iz eveningenskog pritvora uprkos protivljenjima Tuilatva. Stvar je, po "Internacionalu", gotova, dogovorena, a u tim tvrdnjama "Internacional" se poziva na izvore "u diplomatskom koru". Na istoj strani na kojoj obrazlae kako su se Miloevievi visoki obavetajci nagodili da pomognu u hapenju Karadia i Mladia, kao i u pregovorima s generalima Pavkoviem, Lazareviem, Lukiem i oreviem oko njihove predaje, "Internacional" donosi i tekst pod "prkosnim" naslovom "eelj ne moli", u kojem se demantuje da je Vojislav eelj ikada traio da ga Haki tribunal pusti na slobodu. "eelj je dosad od Haga traio samo da mu omogui posete lanova porodice i komunikaciju s njima. Doskora mu je i to bilo onemogueno, uz obrazloenje da bi mogao da utie na rad Srpske radikalne stranke."Uz ovaj neveliki tekst o eeljevim mukama i ponosu, osim eeljevog portreta, objavljene su jo tri fotografije, sa sledeim potpisima: "Dobrovoljan odlazak u Hag", "Prvo pojavljivanje u sudnici" i "Kada e biti ponovo zajedno?". Iznad poslednje navedenog potpisa je fotografija na kojoj se vide eelj, Tomislav Nikoli i Aleksandar Vui kako sede ispod logoa Srpske radikalne stranke. Kampanja podrke eelju u "Internacionalu" nije minula do kraja meseca. Broj od 27. avgusta donosi eeljevu fotografiju preko cele naslovne strane, uz pamfletsku poruku: "EELJ/ Voa radikala odgovara u Hagu zbog ovih ocena: Karadi pravi Srbin; Mladi astan oficir; Miloevi izdajnik; Klinton krivac za rat; Arkan mali Al Kapone; Papa ratni huka." Neto sitnijim slovima odtampana je prepoznatljiva, "eeljevska" izjava: "Ako elimo da govorimo o kriminalcima, onda su to Klinton, Gener, De Mikelis, zagovarai rata na Balkanu. Dodao bih ak i papu, koji je pozivao na bombardovanje naih sela."
508

KOSOVO O situaciji na Kosovu, tampa u Srbiji najvie je govorila kroz alarmantne najave nove eskalacije nasilja nad Srbima, koja bi trebalo da se dogodi koliko ve narednog meseca (septembra). Ta pretnja tumaena je i kao jedan od razloga zbog kojih Srbi ne treba da uestvuju na kosovskim izborima, u oktobru. Mora se primetiti da je kampanja za bojkot izbora otpoela "blagovremeno". U uvodu u intervju s Duanom Janjiem, direktorom Foruma za meuetnike odnose, "NIN" (26. avgust) pie: "Dilemu da li treba ili ne treba izai na oktobarske izbore na Kosovu i Metohiji Srbi su zamenili strahom da bi albanski ekstremisti ve u septembru mogli da dovre zapoeto etniko ienje od marta 2004. Izvetaji Bezbednosno-informativne slube, Obavetajne slube Vojske Srbije i Crne Gore, kao i diskretno poslati signali iz diplomatskih krugova, pokazuju da je strah kosovskih Srba stvaran." Janji, izmeu ostalog, tvrdi: "Interesi ekstremista i vodeih politikih partija, ukljuujui i Rugovinu partiju, poklapaju se. Od aprila do sada svi akteri na Kosovu ponaali su se nekorektno. Sedamnaesti mart pokazao je da Kosovski zatitni korpus i Kosovska policija nisu disfunkcionalni ve su direktno uestvovali u nasilju. Razne obavetajne slube na Kosovu i dalje prave albanskim voama profit, dok KFOR pravi zidove oko srpskih enklava." I "Politika", naravno, ide tragom izjave Dragomira Aanina, naelnika uprave Bezbednosno-informativne agencije, po kojoj je "na Kosmetu u toku ilegalno naoruavanje albanskih ekstremista". U tekstu pod naslovom "Spas u srpskoj vojsci i policiji", "Politika" (28. avgust) kritikuje predstavnike meunarodne zajednice to ni ovog puta ne shvataju ozbiljno izjave "naih eksperata zaduenih za terorizam i organizovani kriminal". Kritici je izloeni i ministar odbrane SCG Prvoslav Davini zbog "konfuzije", koju je, kako ocenjuje "Politika", uneo svojom izjavom da je situacija na Kosovu stabilna. "Politika" prenosi stavove "politikih lidera kosovskih Srba", po kojima, "Beograd mora da uzme stvari u svoje ruke i konano se opredeli da li e zatiti srpski narod ili e ga prepustiti teroristima, Kforu i UNMIK koji su pokazali svoje umee u martovskim dogaajima". Àko gospodin Davini misli da je situacija na Kosmetu bezbedna, neka se onda uputi i doe u posetu srpskom narodu. On kao da prenosi izjave UNMIK-a i Kfora`, kae Milan Ivanovi i dodaje da e se u sluaju ponovljenog 17. marta srpski narod suprotstaviti albanskim teroristima svim raspoloivim sredstvima.Ranel Nojki, lan koalicije "Povratak", jo jedan od "Politikinih" sagovornika, kae "da bi u sluaju eventualnih ponovnih martovskih dogaaja jedini spas za Srbe bio upad srpske vojske i policije". I dan ranije je "Politika" (27. avgust), iz pera svog komentatora Ljubodraga Stojadinovia, izvrgla podsmehu Davinievu benevolenciju. "Vojni ministar Davini je unosio vedri optimizam u nae depresivne ivote. On je,
"Kurir" kae: "Zorana je odmah u bolnici obiao ministar za manjinska prava Rasim Ljaji. Umeala se politika, a mediji su preneli da je i sam Petrovi potvrdio da zloin nad njim nije nacionalno motivisan. Rekao sam zapravo nastavlja Petrovi: da ja nikoga ne delim i ne mrzim po nacionalnoj osnovi. A za ove koji su me napali ne znam." Petrovi dalje objanjava da je u poslednje etiri godine esto odlazio u Temerin i nikad ranije nije imao bilo kakvih neprijatnosti. Ipak dodaje, oigledno podstaknut i ohrabren od strane novinara: "Ali jedno moram da kaem. Da se neto ovako dogodilo nekom mladiu maarske nacionalnosti, predsednik Srbije Boris Tadi morao bi da obilazi mnogo evropskih i svetskih zemalja i tamonjim vladama objanjava da Srbi nisu genocidan narod." "Kurir" prenosi i rei majke Zorana Petrovia, 73-ogodinje Vere, ogorene to ni od koga nije dobila nikakvu pomo za negovanje nastradalog sina: "Politiarima je bilo vano da se sa mojim Zoranom slikaju i celu stvar zatakaju iako sam ubeena da se sve dogodilo iz iste mrnje prema Srbima. Niko se nije setio da ponudi bilo kakvu materijalnu pomo." "Vojvoanskim pitanjem" nastavlja redovno da se bavi akademik Nikola Miloevi, piui kolumnu za "Svedok". On najotrije napada "separatizam" Nenada anka. U Miloevievom tekstu pod naslovom "Odlazi li Vojvodina" (31. avgust) stoji, izmeu ostalog: "Kad neki Srbi rue nadgrobne spomenike, onda je to za Nenada anka vandalizam. Meutim, kad neki Maari nabiju Srbinu tap u anus i pale mu monice, onda je to po njegovom miljenju `dogaaj`. U istom tekstu Nikola Miloevi tvrdi da je anak za Vojvodinu isto ono to je Tai za Kosovo i ukanovi za Crnu Goru. "Internacional" (29. avgust) pak saoptava: "Kasa priprema secesiju Vojvodine". U tekstu se tvrdi da "prema podacima MUP, bilo je samo tri incidenta u kojima su uestvovali Srbi, a Kasa nabraja vie od sto". Povod za najee obruavanje na Kasu je predlog rezolucije o ugroenosti Maara u Vojvodini, koji je Savetu Evrope podnela grupa poslanika. Milorad Miri, predsednik skuptinskog Odbora za bezdednost, inae lan SRS, za tu rezoluciju u "Internacionalu" kae: "Sutina podnetog predloga u SE je elja da se na osnovu lanih podataka koje je Kasa prezentovao tim parlamentarcima usvoji rezolucija po kojoj bi se Srbija proglasila za zemlju dravnog terorizma, gde su prava Maara navodno ugroena. Time bi bio otvoren put ka Kasinim aspiracijama za secesijom Vojvodine." U antrfileu pod naslovom "Soro iza svega" "Internacional" pie: "Potpisnici predloga ove rezolucije su pripadnici leviarskih partija soroevske orijentacije. etvoro su Maari, dvojica Turaka, dok su po jedan iz Azerbejdana, Francuske, vajcarske, Litvanije, Ukrajine, Bugarske, Lihtentajna i Rusije."
510
511

autoritetu i kredibilitetu, a znamo da svaki od tih potpisa vredi objektivno sto puta vie." Bilo je i izvesnog optimizma u srpskoj tampi u vezi sa Kosovom, ali ne poput onog koji je "nesmotreno" izrazio ministar Davini. "Svedok" (24. avgust) pod oznakom "ekskluzivno" objavljuje "geopolitiku analizu" po kojoj "od nezavisnosti Kosova nema nita" zbog ega je nastupila "panika i obrauni meu albanskim liderima". Pozivajui se na sopstveni "stalni izvor iz Pritine, blizak vladi premijera Redepija", "Svedok" tvrdi da su ogromne nevolje za zagovornike nezavisnosti Kosova nastupile potpisivanjem sporazuma o vojnoj saradnji Turske i Srbije. Analiza "Svedoka" zaista je dalekosena. U njoj se, na primer, tvrdi: "Strateko partnerstvo Srbije i Turske na Kosovu se tumai kao poetak stvaranja zajednikih odbrambenih snaga, odnosno nove koalicije na prostoru Evrope, poto e po nekim nagovetajima NATO uskoro da ode u istoriju." Ili:"Ovaj sporazum istovremeno je dokaz da su SAD i Turska odustale od stvaranje zelene transferzale preko Kosova, ili su na neko vreme zamrzle takve planove. Jer, pribliavanjem Srbije i Turske, Turska preko Bugarske dobija najkrai put do Evrope. Ima, meutim, i onih kojima ekspresan ulazak Turske u Evropu ne odgovara, to se posebno odnosi na Nemaku, Francusku i Rusiju, koja se do jue smatrala kljunim saveznikom Srbije." Koliko god bizarna, moda je ohrabrujua vest to se u srpskoj tampi pojavljuju i neke globalne zakulisne radnje, u koju su, tavie, upletene Amerika, pa i Turska, a koje nisu zavereniki usmerene protiv Srbije. Ipak, o ozbiljnosti i kredibilnosti takvih "vanzemaljskih" vesti dovoljno govori sadraj i naslov antrfilea unutar teksta u "Svedoku": "Srbi izlaze na izbore, deo Albanaca bojkotuje?" "Svedokov" izvor, dakle, otkriva da bi oktobarske izbore "delimino mogli da bojkotuju ekstremni Albanci, posebno oni kojima je sve jasnije da od nezavisnosti zasad nema nita."
navodno, zapazio kako se stanje u izgubljenoj pokrajini popravlja, to e rei da ima neke nade." Zakljuujui svoju neveselu analizu, u kojoj se takoe novi izlivi nasilja protiv Srba tretiraju kao apsolutno izvesni, analitiar "Politike" kae: "Premijer Kosova ne mora da zna da li neko sprema novi pogrom Srba. Srpska vlada moda zna, ali ne ume to da sprei. Kfor nije otkrio nikakve iptarske kampove. Jedva nalazi i svoje. Ako se nasilje ponovi, bie to novo veliko iznenaenje, iako su svi znali ta se sprema. To je Kosovo i Metohija, juna srpska pokrajina, trenutno bez staranja matice. Moda izgubljena zauvek za Srbe podeljene na one koji se nadaju neemu i druge koje su strana uda ostavila sasvim bez nade." "Kurir" (25. avgust) u tekstu naslovljenom "iptarska ofanziva" "otkriva" da je "dan D 20. septembar" i da e najpre biti reirani socijalni nemiri "koji e se pretvoriti u novi pokolj kosovskih Srba". "Ofanziva kosovskih Albanaca protiv Srba trebalo bi, prema planu koji je provalila BIA, da pone sredinom septembra, a dan kulminacije krvavih sukoba trebalo bi da bude 20. septembar. Prema planu terorista, u ponedeljak, 20. septembra trebalo bi da osvoje severni deo Kosovske Mitrovice i da izau na administrativnu granicu sa centralnom Srbijom kae sagovornica "Kurira" iz tajne policije. I "Kurir" je, jasno, meu prvima obezbedio prostor za kritikovanje Davinieve "nepromiljenosti". "Nisu dobre izjave zvaninika koji priaju da se broj incidenata na Kosmetu smanjio. To, naprosto, nije tano!" citira "Kurir" Neboju ovia, ef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju. A Milorad Miri iz SRS kae: "Iz BIA kau da bi ve u septembru moglo doi do pokolja naeg stanovnitva na Kosmetu, ali nas ministar Davini uverava da nije tako. Pa, ako nije, neka taj Davini izae sa podacima koje ima. ta je vojska spremna da uini za na ivalj? Ovako se stie utisak da bi Davini i G17 Plus, koji ga je predloio, najvie voleli da se jednom za svagda rei pitanje Srba na Kosmetu, ali tako to ih vie nee biti dole." Naravno, i "muke kosovskih Srba" eksploatiu se kao sredstvo antihake borbe, to jest spreavanja isporuivanja generalske etvorke. U tekstu "Generali u Hagu, masakr Srba na Kosmetu" "Internacional" (29. avgust) prenosi miljenje izvesnog Mikana Velinovia, predstavljajui ga kao "srpskog patriotu, meu preostalim Srbima na Kosmetu". "Dok se iptarski teroristi uurbano pripremaju po kampovima irom Kosmeta i Albanije za nove zloine nad srpskim narodom, nai politikanti, pekulanti, jure srpske generale i muku mue kako da ih to pre isprate u Hag...Dokle e trajati iivljavanje i gaenje dostojanstva i prava naih graana? Dravu ne ine samo R. Ljaji, M. Labus, V. Mara, V. Drakovi i njima slini. Dravu sainjavaju svi nai graani kojima bi trebalo omoguiti da se na referendumu izjasne o Hagu i generalima", govori, izmeu ostalog, taj patriota. Velinovi je, kako nas "Internacional" obavetava, meu kosovskim Srbima organizovao i potpisivanje peticije za podrku generalima. "Za samo dva dana potpisalo ju je vie od 7000 kosmetskih Srba, i to zahvaljujui mom
512
513
Prikaz analiziranih medija

POLITIKA dnevni list s najduom (stogodinjom) tradicijom u Srbiji i na Balkanu. Uvaava se kao najozbiljniji politiki dnevnik i uvek je sledio politiku vlade. Bio je najvanije medijsko oruje u uspostavljanju i odravanju Miloevievog reima, ali i mobilisanju Srba za rat (1988 1991). Satanizovao opoziciju i irio nacionalizam. "Politika", uz izvesne kozmetike promene, i nakon petooktobarskih promena ostaje znaajno nacionalno strateko glasilo. Glavno je izdanje istoimene korporacije, koja je, jednom polovinom, sada u vlasnitvu nemakog koncerna WAZ. KURIR najtiraniji dnevni tabloid, pokrenut 2003. godine, od strane vlasnika dnevnog lista "Glas javnosti" i tamparije ABC Radisava Rodia. Popularnost stekao velikom brzinom kako ekstremnim senzacionalizmom tako i niom cenom od konkurencije. Iako je nominalno tabloid, glavne sadraje u ovom listu ine politike afere, usmerene uglavnom protiv tzv. reformskog dela politikog spektra, stranaka, nevladinih organizacija, politiara koji su inili prvu vladu u Srbiji posle pada Miloevia i pojedinaca. BALKAN dnevni list formiran 2003. godine od dela redakcije nekadanjeg dnevnika "Nacional", zabranjenog u vreme vanrednog stanja posle ubistva premijera Zorana inia zbog povezanosti sa krugovima organizovanog kriminala. Ureivaka politika vrlo bliska onoj koju ima "Kurir". U privatnom vlasnitvu, ali je u javnosti nepoznato ko stoji iza preduzea "Generalpublic", koje je, zvanino, izdava lista. INTER-NACIONAL direktan naslednik tabloida "Nacional" (videti u odeljku o "Balkanu"), takoe zapoeo (obnovio) rad 2003. Ekstremno ovinistike orijentacije, sadri uglavnom nepotpisane senzacionalistike tekstove koji se baziraju na neotkrivenim izvorima. List vie podsea na bilten pojedinih slubi nego na medij. Izdava "SM Media" takoe nepoznat javnosti. BLIC jedan od prvih dnevnih listova u privatnom vlasnitvu u Srbiji, osnovan 1996. godine, uz uee stranog kapitala. Devedesetih je bio izrazito tiraan, ali kasnije, pod veim naletom konkurencije, slabi njegov uticaj. GLAS JAVNOSTI dnevnik nastao devedesetih cepanjem redakcije "Blica". Vlasnik Radisav Rodi (videti odeljak o "Kuriru"). Pretenduje da bude ozbiljan politiki dnevnik. VEERNJE NOVOSTI dnevne novine pokrenute pedesetih, imale su najveu italaku publiku u bivoj Jugoslaviji. Obraaju se najirim italakim slojevima, a u vreme Miloevievog reima takou su bile vaan deo reimske
514
nacionalistike propagandne mainerije. I sada imaju visok tira i dosta su itane izvan Srbije, u Crnoj Gori, meu srpskom populacijom u Bosni i Hercegovini i u srpskoj dijaspori. EKSPRES dnevne novine, nastale u kui "Politika", kao tabloidnije i populistikije izdanje od lista "Politika". Takoe, jako doprineo uspostavljanju i odranju Miloevievog reima. Svojevremeno, u bivoj Jugoslaviji bio prilino uticajan, ali vremenom gubio popularnost, pa jedno vreme nije ni izlazio. SVEDOK nedeljnik pokrenut sredinom devedesetih, kada se preteno bavio plasiranjem senzacija iz beogradskog kriminalnog miljea. Zabranjivan posle ubistva premijera Zorana inia zbog objavljivanja navodnog intervjua s Miloradom Ulemekom Legijom, prvooptuenim za ubistvo, koji je tada bio u bekstvu. Dosledan u sprovoenju kampanje protiv proevropskih politikih snaga u Srbiji, naroito protiv najaktivnijih nevladinih organizacija. U ovom nedeljniku snano je prisutan vojni lobi, posebno general Neboja Pavkovi optuen pred Hakim tribunalom za ratne zloine. NIN najstariji politiki nedeljnik u Srbiji, osnovan jo u Kraljevini Jugoslaviji 1935. godine. S obzirom na dugu tradiciju, slovi za ozbiljno glasilo koje se obraa elitnim slojevima stanovnitva. Nacionalistika opredeljenja u ureivakoj politici vremenom varirala od umerenijih do ekstremnijih.
515
IX
516
517
U sukobu sa etnikim identitetom drave: nacionalne manjine u Srbiji

U Srbiji je nakon oktobarskog prevrata uinjen izvesni pomak ka unapreenju manjinskih prava. Taj pomak je oigledniji u sferi normativne regulacije, nego u realnim odnosima u drutvu. Istina, ni u normativnoj oblasti jo uvek nisu doneti neki vani zakoni kojima bi se na precizniji nain uredila manjinska prava. Prvobitni politiki konsenzus koji je postojao prilikom donoenja Zakona o zatiti prava i sloboda nacionalnih manjina raspao se ve za vreme administracije DOS1, tako da za donoenje novih pravnih akata vie nije bilo ni volje, ni politike saglasnosti. Nakon to su iskorieni njegovi krupni legitimacijski uinci, pitanje nacionalnih manjina je poelo da gubi na znaaju. Krajnje periferni status postao je oigledan u trenutku kada se Vojvodina suoila sa serijom etnikih incidenata. Izabrana uz pomo Miloevievih socijalista, nova srbijanska vlada je u poetku ignorisala incidente, kao i injenicu da su tokom godine poeli horizontalno da se ire i zahvataju pripadnike sve veeg broja nacionalnih manjina. Nasuprot ovakvom, u sutini, omalovaavajuem stavu vlade, naruavanje meuetnikih odnosa postalo je predmet panje susednih zemalja, Maarske, pre svega. U nekoliko navrata predstavnici Maarske su zahtevali od dravnih organa da spree incidente i omogue miran suivot u pokrajini. Izraavajui uverenje da su vlasti Srbije u stanju da ree probleme, predstavnici Maarske su upozorili da e, ukoliko se napadi ne zaustave, pred evropskim forumima inicirati raspravu o poloaju maarske manjine u Vojvodini. Najavljeni potez maarske diplomatije naiao je na krajnje odbojan stav srbijanskih vlasti koje su ocenile da za internacionalizaciju ne postoje nikakvi razlozi. U politikoj javnosti internacionalizacija je kvalifikovana kao "jeftin trik i neprimeren potez", koji "nee nita dobro i pametno doneti", "meanje u unutranje stvari", pokuaj "revizije Trijanonskog sporazuma" i nastavak politike "razaranja Srbije", itd. Iako je iskoriena i za unutranja politika razraunavanja i optube, internacionalizacija je, zapravo, obelodanila injenicu
1 Srbija je na samom poetku tranzicije. Ubistvom premijera inia oslabljen je reformski blok a procesi tranzicije dodatno usporeni.
518
519
Ljudska prava u sukobu sa kolektivnim identitetom

Republikog saveta za nacionalne manjine,5 dakle institucije koja treba da se bavi unapreenjem i zatitom nacionalnih manjina. Institucionalne inovacije, meutim, nisu dovoljne, ako se ne otkloni i niz prepreka koje oteavaju implementaciju manjinjskih prava. Poslednji dogaaji u Vojvodini pokazali su da sve vei broj graana Pokrajine deli oseaj ugroenosti. Uvaavajui injenicu da je strah neravnomerno raspodeljen vei je u Bakoj, nego u Banatu mora se istai da je on samo jedna od prepreka koje ograniavaju uivanje kolektivnih prava.6 Pored straha, postoji i niz drugih prepreka kulturnih, ekonomskih, formalnopravnih. Nasleena politika kultura je, na primer, jedna od tih i takvih prepreka. Re je autoritarnoj politikoj kulturi, neosetljivoj na krenje manjinskih prava. Drastine povrede prava Hrvata u Sremu, Bonjaka u Sandaku, ili aktualni napadi na pripadnike maarske i drugih manjina u Vojvodini, praktino su ostale bez odgovora. Pomenuta neosetljivost se moe registrovati i u sferi obrazovanja i javnog mnenja. U sluaju obrazovanja pripadnika hrvatske manjine zabeleen je izvesni napredak, ali su, na primer, istorija, kultura i umetnost Bonjaka, Vlaha ili Roma, praktino nevidljive u nastavnim planovima i programima.7 Nastavni planovi i programi su (jo uvek) etnocentrini, a socijalizacija pripadnika manjina odvija se preko kulturnog obrasca veinske nacije. Zagovaranje multikulturalizma u sferi javnog mnenja8 vie je stvar ideoloke konjukture, nego principijelnog opredeljenja. Kontekst u kome se manjine pojavljuju u medijima krajnje je politizovan i redukovan na sukobe i konfliktne situacije. Nediferenciran pristup pothranjuje predrasudu da su manjine, "za razliku od nas", ne samo homogene, nego i da su "sve iste". Pokuaj da se razliitost eksponira na drugaiji, drutveno prihvatljiv nain, najee zavrava u predmodernoj recepciji manjina kao egzotinih, folklornih grupa; ovakva recepcija slui asimilaciji, a ne afirmaciji kulturnog identiteta. Na ostvarivanje manjinskih prava u velikoj meri utiu i ekonomske prilike u dravi. Zakonom o manjinama kreirane su neke nove institucije, poput nacionalnih saveta, ali nije na sistemski nain reeno pitanje njihovog finansiranja, kao ni pitanje adekvatnog prostora za rad. Odsustvo znaajnije finansijske podrke vie pogaa "slabe" manjine, poput Roma, Vlaha ili Hrvata, zato to one ne raspolau potrebnim ekonomskim resursima. Njihova mo da u pregovorima sa dravom ishoduju povoljne ekonomske aranmane ograniena
5 U meuvremenu Savet je izbran, a za njegovog sekretara je, odlukom Vlade Srbije, imenovan Petar Laevi. 6 Kada preovlada oseaj ugroenosti graani insistiraju na individualnim i graanskim, a ne na pravima etniciteta, zato to procenjuju da bi insistiranje na ovim drugim, specijalnim pravima, samo dodatno ugrozilo njihova fundamentalna prava i vitalne interese pravo na ivot i imovinu, na primer 7 Uprkos zakonskoj odredbi da e programi obrazovanja "u znaajnoj meri sadrati teme koje se odnose na istoriju, umetnost i kulturu nacionalne manjine". 8 Javno mnenje pre reaguje na postavljanje spomen ploa ustaama u Hrvatskoj, nego na nasilje nad manjinama u Vojvodini.
da je manjinsko pitanje potpuno marginalizovano, da u Srbiji ne postoji aktivna manjinska politika i da vlada ne eli da se suoi sa problemom poremeenih meuetnikih odnosa. Umesto da se suoi sa problemom, ona je odluila da ga minimalizuje i svede na "izolovane i pojedinane sluajeve".2 Takvim, u sutini, ignorantskim odnosom vlada je nastojala da opravda i normalizuje nacionalizam kao vladajuu ideologiju u drutvu. Produktivan odgovor liberalne, graanske orijentacije je izostao, jer ova orijentacija nema u beogradskim vlastima sagovornika i saradnika, a sama je odve slaba da sprei izvanvojvoanski uticaj na meuetnike odnose u pokrajini. S druge strane, u Vojvodini je ve itavu deceniju na delu konsolidacija srpske etnike teritorije na emu se posebno angaovala Srpska pravoslavna crkva i narodni pokret "Svetozar Mileti", ali i sama drava. Ova strategija se orjentie, pre svega na proces asimilacije manjih manjina i segregaciju veih koje su tako na dui rok osuene na tiho izumiranje. Postoktobarskim prevratom meunarodna zajednica je manjinsko pitanje postavila kao prioritetno, ali je vremenom ono marginalizovano, jer veinska nacija jo uvek nije odustala od projekta etnike drave. Pored toga, nastojanje da se drava etniki utemelji direktno iskljuuje manjine iz "vlasnitva nad dravom". Napokon, na etnicitetu konstituisana drava ne moe pitanje manjina reiti na demokratski nain, jer se manjine u tom sluaju tretiraju kao remetilaki faktor. Iskljuene iz ire politike zajednice veinskog naroda, manjine ne prihvataju identitet poretka koji se legitimie eksluzivnim etnikim vrednostima i interesima veinske nacije3 i izlaz trae u raznim oblicima autonomija i posebnog statusa. Ovakvi zahtevi podstiu sumnju u njihovu lojalnost i snae uverenja da je etniki pluralizam teret kojega se treba osloboditi. Pokuaj da se taj problem rei preko raznih eliminacionistikih politika nije uspeo, niti sada, zbog interesovanja i otpora meunarodne zajednice, ima anse na bilo kakav uspeh. U tom pogledu je internacionalizacija4 korisna i u njene uinke spada i najava skorog formiranja
2 Tako je na zajednikoj sednici skuptinskih odbora za bezbednost i meunacionalne odnose, odranom poetkom septembra u Subotici, Dragan Joi, ministar policije, izjavio da je od 1. januara do 30. augusta u Vojvodini zabeleeno 67 dogaaja koji imaju obeleje meunacionalnih ekcesa, iako je dva meseca pre toga u izvetaju upuenom predsedniku Skuptine Predragu Markoviu, pomenut podatak da je od 1. januara do 31. maja, dakle u znatno kraem vremenskom periodu, zabeleeno nekoliko puta vie dogaaja, ak 294, za koja bi se, u najirem smislu rei, moglo rei da imaju obeleja meunacionalnih incidenata. Razliiti podaci o broju incidenata, otvaraju prostor za politiku manipulaciju, pojaavaju oseaj nesigurnosti i bude sumnju u sposobnost policije da prui zatitu. 3 Vidi: Federalizam i problem manjina u vieetnikim zajednicama, IES, Bgd, 1995. str. 149. 4 S druge strane, internacionalizacija je ukazala na prisustvo, na nivou javne retorike, ideolokog argona svojstvenog Miloevievom reimu.
520
521

Na poloaj manjina, takoe, utie i politika matinih drava. Zauzimanje i interesovanje Republike Maarske za poloaj sunarodnika u Vojvodini, u delu javnosti je ocenjeno kao instrumentalizacija vojvoanskih Maara za potrebe unutarmaarskih stranakih politikih razraunavanja. Ovakva recepcija nije liena realne osnove, budui da je i sam Laslo Kova, ministar spoljnih poslova Maarske, izjavio da poloaj maarske dijaspore ne treba koristiti za interna patriotska nadmetanja vlasti i opozicije. Meutim, treba konstatovati da je Maarska, kao malo koja tranziciona zemlja, uspela da pitanje svojih manjina u susednim zemljama rei na najbolji nain, pre svega kroz meudravne sporazume. Razne nevladine organizacije, posebno one koje se bave ljudskim pravima, su jedina prava podrka realizaciji manjinskih prava. Neke od ovih organizacija u javnosti uivaju negativni publicitet budui da, u odbrani interesa i prava ugroenih manjina, deluju protiv mnenja i predrasuda veine u drutvu. No, nevladine su organizacije znaajan instrument promicanja manjinskih prava, osim toga one doprinose boljem organizovanju manjina a znaajne su i kao komunikacijski kanal, kako u odnosima sa vlastima, tako i sa vlastitim sunarodnicima u zemlji, i van nje. Meutim, uz organizacije koje imaju emancipacijske projekte, unutar sfere civilnog drutva postoje i organizacije koje, poput "Obraza" ili SNP "Svetozar Mileti",12 generiu snane nacionalistie i rasistike impulse. Konano, delatnost nevladinih organizacija je vana i u pogledu dekonstrukcije razliitih mitova i predrasuda preko kojih se odravaju i ire animoziteti prema pripadnicima manjina. U stvaranju pozitivne atmosfere u drutvu i senzibiliziranju javnosti prema manjinama, njihovim interesima, potrebama i zahtevima, uloga nevladinih organizacija ima posebno mesto, naroito ako u tome nailaze na podrku medija. Imajui u vidu negativne trendove kada je re o tretiranju manjina, Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji smatra da zapoet, pa suspendovan proces unapreenja poloaja nacionalnih manjina mora biti nastavljen. To znai da proces koji je poet usvajanjem Okvirne konvencije za zatitu nacionalnih manjina mora biti nastavljen prihvatanjem i drugih vanih meunarodnih instrumenata, ali i regulisanjem unutranje zakonske regulative. Zato, HOS smatra da je: neophodno usvojanje Evropske povelje o regionalnim i manjinskim jezicima. S obzirom da zemlji predstoji ustavna rekonstrukcija, manjine kao znaajan konstitutivni element, moraju preko svojih predstavnika biti ukljuene u ovaj proces; na planu manjinskog zakonodavstva neophodno je doneti nekoliko vanih zakona izborni, kao i zakon o nacionalnim savetima, zatim
istie da su lideri svaku inicijativu koja nije poticala od njih spreavali, a inicijatore proglaavali za izdajnike. 12 Ovde spomenute i njima sline organizacije zagovaraju etniku dravu i instrumenti su njenog delovanja.
je pre svega njihovom politikom "teinom". Formalnopravne prepreke se, takoe, moraju apostrofirati. Zakon o zatiti prava i sloboda nacionalnih manjina zadire u nadlenosti Republike koja je, u okviru svoje zakonodavne aktivnosti, u nekoliko navrata ograniavala prava manjina.9 Napokon, organizacija drave je, isto tako, znaajan element. Tokom Miloevievog reima Srbija je izgraivana kao izrazito centralizovana drava to je, izmeu ostalog, dovelo do redukcije manjinskih prava. Otuda je razumljivo to predstavnici manjina, u elji da poprave poloaj, insistiraju na decentralizaciji, jer im omoguuje uee u donoenju kljunih odluka u oblastima od vitalnog interesa za ouvanje njihovog identiteta, poput obrazovanja, informisanja, kulture, itd. Uprkos napretku koji je uinjen uz pomo i podrku institucija meunarodne zajednice, ekonomska, socijalna i politika situacija u Srbiji ne pogoduje ostvarivanju manjinskih prava. Nacionalna homogenizacija, ovinistike kampanje, etniko nasilje, izolacionistika i velikodravna politika ostavile su dubok trag u meuetnikim odnosima. Vojni poraz, finansijski slom i privredni krah uinili su startnu poziciju Srbije daleko nepovoljnijom, nego to je to sluaj sa nekim drugim postkomunistikim zemaljama. Osim toga, nije napravljen napor da se javno mnjenje profilie u skladu sa realnom situacijom, to je samo povealo frustraciju graana. Istovremeno tranzicija, gubljene socijalnog statusa i neizvesna egzistencijalna perspektiva, te u sutini neprihvatanje novog vrednosnog poretka baziranog na tritu i odgovornosti bitno utie na proces marginalizacije poloaja manjina. U tom smislu se i na demokratiju ne gleda kao na univerzalno prihvatljivu vrednost. Naroito ako je svedena na izborni mehanizam i reprezentativnu proceduru potiskuje i dodatno marginalizuje manjine.10 Ostvareni uvid u stanje kolektivnih prava pokazuje da je pozicija "novih", u odnosu na "stare" manjine, u nizu elemenata znatno nepovoljnija. One najpre nisu u dovoljnoj meri institucionalizovane, ne poseduju snanu elitu privrenu artikulaciji interesa zajednice, slabo su integrisane, nedovoljno organizovane, a spremnost pripadnika zajednice da se angauju na ostvarenju interesa kolektiva vrlo je mala. Politike stranke su izrazito liderski ustrojene, sa ambicijom da se nametnu kao jedini i iskljuivi reprezentant interesa odreene nacionalne manjine.11
9 Savezno ministrastvo nacionalnih i etnikih zajednica i Pokrajinski sekretarijat za upravu, propise i nacionalne manjine pokrenuli su pred Ustavnim sudom inicijativu za ocenu zakonitosti Zakona o lokalnoj samoupravi, jer reenje koje je ovaj zakon sadrao u pogledu prava na upotrebu nacionalnih simbola nije bilo usklaeno sa Zakonom o zatiti prava i sloboda nacionalnih manjina. 10 Na vanrednim, decembraskim parlamentarnim izborima visoki izborni cenzus od 5 odsto ostavio je politike predstavnike manjina izvan parlamenta. 11 Vidi o tome tekst Ramiza Crnianina, predsednika Sandakog intelektualnog kruga iz Novog Pazara, objavljenog u listu Danas, od 24. 9. 2004. godine. U tekstu se
522
523

U senci aktuelnih dogaaja u vezi sa maarskom nacionalnom manjinom, odvija se nimalo bezazlen proces perfidnih ili otvorenih pritisaka i zastraivanja i pripadnika drugih naroda, kao i njihovo zatvaranje i radikalizacija prema veinskom narodu i sopstvenoj dravi, ali i prema drugim nacionalnim manjinama. Osim toga, sve prisutnije degradiranje savezne drave i diskreditacija njenih institucija doveli su i do marginalizovanja Ministarstva za nacionalne manjine. Na delu je i nastavak profilisanja Srbije kao etnike drave, odnosno kao "drave srpskog naroda u kojoj ravnopravno ive i pripadnici ostalih naroda". Predstojea promena Ustava prilika je za kreiranje sutinski nove i drugaije Srbije, ali sa trenutnim rasporedom i voljom politikih snaga takva oekivanja, naalost, nisu realna. Liena unutranjeg potencijala za promene i pod vostvom konzervativnih kleronacionalistikih snaga, uz duboko nerazumevanje i strah od savremenih evropskih i svetskih tendencija, Srbija svoju frustraciju ponovo usmerava ka nacionalnim manjinama. Reakcija tzv. "velikih" nacionalnih manjina, poput maarske, teko da se moe primeniti u sluaju veine drugih. Njihova brojnost, ali i veze sa zemljommaticom, nedovoljna su i slaba garancija zatite u sluaju dalje radikalizacije i polarizacije po nacionalnoj osnovi. Ignorisanje ovih pojava od strane veinskog naroda, a naroito vladajue elite, pouzdan je put ka optoj nestabilnosti i daljoj destabilizaciji odnosa u drutvu. Nedostatak javne podrke i ohrabrenja, senzibiliteta za probleme i specifinosti svakog naroda ponaosob, uz istovremeno sankcionisanje izgrednika i inspiratora svakog incidenta na nacionalnoj osnovi, ohrabrujui su za ekstremiste, ali i za veinu stanovnitva koje na isticanje svake razliitosti, a naroito nacionalne, reaguje iskazivanjem netrpeljivosti, neprihvatanja ili negiranja. Uz to, nesposobne i za meusobnu komunikaciju, stranke koje ine aktuelnu Vladu Srbije uticale su na stvaranje ambijenta nervoze u kome ne funkcioniu ni pravosue, ni policija, pa su nacionalne manjine ostavljene na praznom prostoru, izloene svakoj vrsti pritisaka i diskriminacije. Maari su, kao najvea i najorganizovanija nacionalna manjina, pokazali dovoljno spremnosti i snage da se bore za svoj status i poloaj svakog pojedinca ponaosob, ali je to za veinu drugih nacionalnih manjina teko prihvatljiv model. Iako je radikalizacija srpskog stanovnitva u porastu, to Vojvodinu ini neuralginom takom, s druge strane je upravo visoka zastupljenost nacionalnih manjina13 u ukupnom stanovnitvu Pokrajine kakav-takav garant njihove bezbednosti i opstanka. Nacionalne manjine na podruju Srbije van Vojvodine (tzv.Centralna Srbija) nalaze se u jo nezavidnijem poloaju. Njihov udeo u ukupnom stanovnitvu je
antidiskriminacioni zakon, a iz pravnog poretka treba da se uklone zakonske norme koje sadre ili, pak, omoguuju diskriminaciju; decentralizacija kao preduslov za sutinsko poboljavanje poloaja manjina u drutva; kako je decentralizacija, u biti, politiko pitanje ona se ne moe sprovesti bez konsenzusa kljunih politikih aktera; tim se konsenzusom moraju respektovati fundamentalni interesi manjina, pre svega pravo na ouvanje i unapreenje identiteta; osnovne smernice decentralizacije moraju biti unete u Ustav; unapreenje opte pravne kulture u drutvu, kao jedan od naina da se unapredi zatita garantovanih prava kroz eliminaciji voluntaristikih i elementa arbitrarnosti i selektivnosti u radu specijalizovanih agencija, poput policije ili tuilatva; zakljuivanje bilateralnih sporazuma jedan je od vanih instrumenata unapreenja poloaja manjina; potrebno je ubrazati njihovo zakljuivanje, s tim da se u proces njihove izrade aktivno ukljue i same manjine; otvaranje Srbije i njeno aktivnije ukljuivanje u procese evropskih integracija moe recepciju manjinskog pitanja uiniti mnogo sloenijom i suptilnijom, ali istovremeno i aktivirati njihov razvojni i modernizacijski potencijal; formiranje ministarstva za ljudska i manjinska prava i donoenje novog republikog zakona o manjinama.
Uvod
Petooktobarskim prevratom otvorena je mogunost da se Srbija normalizuje i okrene tranziciji i reformama. Ubistvom premijera Zorana inia prekiniti su zapoeti procesi i uspostavljen je kontinuitet sa Miloevievom politikom. Istovremeno su se vratili i svi nosioci te politike. Pomaci koji su napravljeni u obraunu sa organizovanim kriminalom su poniteni, a saradnja sa Hakim tribunalom je sasvim prekinuta. Reavanje manjinskog pitanja potpuno je zaustavljeno, a meunacionalni odnosi su se ponovo nali na nivou iz devedesetih. Uspeh nacionalistikih stranaka na poslednjim parlamentarnim izborima (u decembru 2003. godine), ohrabrio je nacionaliste i ekstremiste, a izostanak adekvatne reakcije Vlade i pojedinih ministarstava (pre svih, iinistarstava unutranjih poslova i pravosua), doveo je Srbiju u vrlo ozbiljnu situaciju i na unutranjem, i na meunarodnom planu. Stoga je aktuelno pogoranje meunacionalnih odnosa u Vojvodini potpuno oekivano, a za srbijansku Vladu poslednje upozorenje da ozbiljno preispita svoju politiku i preduzme konkretne i dugorone poteze na planu smirivanja, a potom i poboljanja i inae naruenih meunacionalnih odnosa.
524
13 Prema rezultatima popisa iz 2002. godine, 65,05 odsto ukupnog stanovnitva Vojvodine ine Srbi, dok 34,95 odsto ine pripadnici brojnih nacionalnih manjina (u tom zbiru je i 2,71 odsto neopredeljenih i onih koji se nisu izjasnili, 0,50 odsto onih koji su se izjasnili regionalno i 1,17 odsto onih za koje nema podataka). U Centralnoj Srbiji je 89,48 odsto Srba i samo 10,52 odsto nacionalnih manjina, od ega je 1,93 odsto neopredeljenih, regionalno opredeljenih i onih za koje nema podataka).
525

je u etnikom pogledu gotovo homogena, za razliku od Vojvodine, koja predstavlja etniki najheterogeniji deo Republike. Prema popisu iz 2002 godine,15 Srbi u strukturi stanovnitva Srbije (bez Kosova) uestvuju sa 82.86 procenata, pripadnici nacionalnih manjina sa 14,38 odsto, dok ostali, neizjanjeni i neopredeljeni, kao i graani koji su iskazali svoju regionalnu pripadnost, odnosno oni ija je nacionalnost ostala nepoznata, sainjavaju preostalih 2,76 procenata. Najbrojnija srbijanska manjina su Maari, koji jedini u strukturi stanovnitva uestvuju u procentu veem od tri odsto, a potom slede Bonjaci, Romi, Jugosloveni, Hrvati, Albanci, Slovaci, Vlasi, Rumuni, Makedonci i drugi. Maari, zajedno sa Bonjacima i Romima, ine skoro polovinu manjinske populacije 7,17 procenata. Osim po brojnosti, srbijanske manjine je mogue razlikovati i po nizu drugih karakteristika. Neke manjine, poput Maara ili Bonjaka, na primer, stranaki su organizovane, imaju snanu politiku i kulturnu elitu to ih ini efikasnijim u odbrani svojih prava, dok su druge, poput eha ili Nemaca, malobrojne za ovakvu vrstu organizovanja. U pogledu obrazovanja mogue je, takoe, uoiti znaajne razlike meu pripadnicima jevrejske zajednice praktino nema nepismenih, dok je u sluaju Roma i Akalija nepismenost jedno od markantnih obeleja. Pismenost, odnosno obrazovanje je znaajan resurs, jer se preko njega pripadnici manjina ukljuuju u modernizacijske procese, to se potom direktno odraava na njihovu poziciju u drutvu. Za Rome i Akalije je, vie nego i za jednu drugu manjinu, karakteristina pozicija socijalne margine. Napokon, kada je o obrazovanju re, mogue je uiniti i distinkciju s obzirom na to da li su pripadnici manjina u prilici da se obrazuju na svom jeziku, odnosno izuavaju maternji jezik sa elementima nacionalne kulture (Slovaci, Maari, Rumuni, itd) ili ne (Makedonci, na primer). Dok neke manjine poseduju snanu nacionalnu svest (poput Maara ili Slovaka), kod drugih svest o etnikom identitetu slabi ili se tek u poslednje vreme nastoji osnaiti (Vlasi, Makedonci). Manjine je mogue razlikovati i prema tome da li poseduju i kakvu identitetsku infrastrukturu (kole, medije, politike partije, nevladine organizacije, itd.). Nije zanemarljiva ni podela s obzirom na to da li pripadnici manjina preteno ive u gradu (Hrvati, Maari) ili selu (Rusini i Rumuni), odnosno da li su teritorijalno koncentrisani (Maari, Bonjaci, Albanci) ili su disperzirani (Romi, pre svega). Jedna od osobenosti Srbije krije se i u injenici
znaajno nii, institucionalna organizovanost slabija ili uopte ne postoji, a veze sa zemljom-maticom (ako ih ima) neadekvatne su, ili su optereene problematinim odnosima SCG i odnosne drave.14 U periodu u kome je realizovano istraivanje Helsinkog odbora, dakle od 1. oktobra 2003. do 31. oktobra 2004. godine, uoljivo je ne samo slabljenje podrke reformama, nego i nespremnost vlade da nastavi zapoete reforme. Politiki kontekst unutar koga je vreno ovo istraivanje upotpuniti sa jo nekoliko detalja. Prvo, proces raspada bive Jugoslavije jo uvek nije priveden kraju. Drugo,, proces prvobitne politike konstitucionalizacije u Srbiji tece veoma sporo. Tree, nije reeno ni pitanje Vojvodine koja je, kao i Kosovo, u bivoj Jugoslaviji uivala visoki stepen autonomije. Danas se potreba za autonomijom dovodi u pitanje, a Vojvodina etniki prisvaja kao ekskluzivna srpska pokrajina. Na kraju, treba istai da su se tokom sprovoenja istraivanja antimanjinski incidenti u Vojvodini umnoili, naroito nakon parlamentarnih decembarskih izbora. Incidenti upereni protiv Maara, Hrvata i Roma, vremenom su se proirili na Slovake, Rusine i pripadnike drugih manjina. Na udaru su se nali obini ljudi, ali i pojedine istaknute linosti manjinskih zajednica, kao i diplomatsko osoblje. To su injenice koje izazivaju zabrinutost, kao i pokuaji banalizacije i trivijalizacije napada na pripadnike manjina. U odnosu na prvu postoktobarsku administraciju, u ije se rezultate, recimo, mogu upisati pristupanje Okvirnoj konvenciji za zatitu nacionalnih manjina i njezina ratifikacija, kao i donoenje Zakona o zatiti prava i sloboda nacionalnih manjina, re je o oitoj involuciji u sadanjem sastavu srbijanskog parlamenta, na primer, ima manje politikih predstavnika manjina nego u prethodnom sazivu i, potencijalno, jo veoj radikalizaciji.
OPTI PODACI O NACIONALNIM MANJINAMA

Srbija je heterogeno drutvo: izrazito multietniko, multilingvalno i multikonfesionalno. Multietninost je nejednako rasporeena, centralna Srbija
14 Na podruju Centralne Srbije veinski su skoncentrisane sledee nacionalne manjine: Bonjaci, sa 2,48 odsto od ukupnog stanovnitva C. Srbije, Romi sa 1,45 odsto, Albanci sa 1,10 odsto, Vlasi sa 0,73 odsto, Bugari sa 0,34 odsto, Muslimani sa 0,29 odsto, Makedonci sa 0,26 odsto, Goranci sa 0,07 odsto, Slovenci sa 0,06 odsto, Rusi sa 0,03 odsto, dok ostale manjine zajedno ine 0,12 odsto ukupnog stanovnitva Centralne Srbije. Najvee nacionalne manjine Bonjaci, Romi, Albanci, Vlasi i Bugari u razliitoj su meri, ali nedovoljno i uz velike potekoe institucionalno organizovani. Kod ostalih navedenih manjina ne postoji nijedan oblik ozbiljnog organizovanja. to se tie saradnje i podrke matinih drava, u sluaju Bonjaka i Albanaca ona je najee vrlo dozirana i kalkulantska, zahvaljujui, jo uvek, prilino hladnim odnosima koji vladaju nakon ratnih sukoba u BiH i na Kosovu. U sluaju ostalih nacionalnih manjina ta saradnja ili uopte ne postoji, ili je svedena na puku formu s obzirom da su nacionalne manjine najee i u domicilnoj, i u tzv. dravi-matici, "moneta za potkusurivanje".
15 Za popis iz 2002. godine Republiki zavod za statistiku je izradio, do sada, najiscrpniju klasifikaciju nacionalne pripadnosti koja sadri sledee modalitete: Srbin, Crnogorac, Jugosloven, Albanac, Austrijanac, Akalija, Belgijanac, Bonjak, Bugarin, Bunjevac, Vlah, Goranac, Grk, Danac, Egipanin, Englez, Italijan, Jevrejin, Kinez, Maar, Makedonac, Musliman, Nemac, Norveanin, Poljak, Rom, Rumun, Rus, Rusin, Slovak, Slovenac, Turin, Ukrajinac, Finac, Francuz, Hrvat, Cincarin, eh, vajcarac, veanin i okac. Ukupno, dakle, 41 klasifikaciona jedinica.
526
527

Roma, Vlaha i Ukrajinaca, moe se objasniti, najpre njihovim mehanikim prilivom sa ratom zahvaenih prostora bive Jugoslavije (Srbi i Romi), a potom i naraslom nacionalnom samosveu i promenjenom identifikacijom (Vlasi, Ukrajinci i, delimino, Romi), dok se u objanjavanju smanjenog udela ostalih manjina moraju, osim gore spomenutih, u obzir uzeti i demografski aspekti. Problem nedovoljnog prirodnog obnavljanja stanovnitva izraeniji je u sluaju manjina, nego u sluaju etnike veine.18 Velike razlike koje postoje izmeu manjina u Srbiji razlike u pogledu demografskih potencijala, materijalnih resursa, identitetske infrastrukture, obrazovnog nivoa i politike organizovanosti, u velikoj meri utiu na ostvarivanje njihovih prava. Iako od brojnosti ne zavise prava neke manjine, izvesno je da brojnost nosi sa sobom vee potencijale, u pogledu obrazovanja, na primer.19 Demografski kapaciteti presudno utiu i na izbor preferiranih prava. Pripadnici malobrojnijih etnikih zajednica vie su zainteresovani za individualna nego za kolektivna prava, budui da za uivanje ovih drugih ne poseduju potrebne resurse. Rezulati poslednjeg popisa stanovnitva ukazuje na sledee tri stvari: - prvo, izmeu dva popisa pojavila se nova etnika zajednica; re je o Akalijama, najmlaoj srbijanskoj manjini, koju njihova okolina esto izjednaava sa Romima, odnosno Albancima, to, u poslednjem sluaju za pripadnike ove manjine, s obzirom na animozitet prema Albancima, predstavlja izvor ozbiljnih neprijatnosti; - drugo, popis stanovnitva iz 2002. godine jedan je od, po miljenju nekih predstavnika manjina, najslobodnijih popisa.20 Pomenuti afirmativni sud, ipak, treba primiti sa rezervom s obzirom da je sam popis bio predmet ozbiljnih kritika;21 meutim, popis stanovnitva nikada nije samo statistika operacija,
da pripadnici razliitih nacionalnosti ive u istom gradu, optini ili regiji to poziciju etnike manjine, odnosno veine, ini promenljivom. Mada su Srbi najbrojnija etnika zajednica u Srbiji, oni su u Sandaku, na primer, manjina u odnosu na Bonjake. Slina situacija je i u nekim optinama u Vojvodini gde se Maari, u odnosu na Srbe, nalaze u poziciji etnike veine. Tokom Miloevieve vladavine prestine pozicije su etniki monopolizovane, to je kod manjina stvaralo oseaj frustracije i jaalo svest o diskriminaciji. Neki autori16 klasifikuju manjine s obzirom na to da li imaju "matinu dravu" Jugosloveni su u tom pogledu sasvim osobena manjina, jer je nestalo drave koja je nosila njihovo ime odnosno da li se njihova "matina drava" nalazi u nekoj od susednih zemalja (Albanci, Maari, Rumuni, Bugari) ili u nekoj od republika bive Jugoslavije (Hrvati, Slovenci, Makedonci, Bonjaci). Napokon, s obzirom na poreklo, manjine je mogue podeliti na one evropskog (esi, Slovaci, Rusini, Nemci, itd) i neevropskog porekla (Romi, Jevreji, Egipani, Akalije). Manjine je mogue razlikovati ve i po tome da li su bili predmet represije. Reim se, naime, nije na identian nain odnosio prema svim manjinama, neke je instrumentalizovao i koristio u vlastite legitimacijske svrhe (Slovake, na primer), dok je protiv drugih podsticao i tolerisao represiju (Hrvati, Albanci, Bonjaci). Rat, nasilje, etniki progoni, privredni kolaps, masovna beda i suene perspektive naterale su veliki broj graana, pripadnika kako veinske, tako i manjinskih zajednica da napuste Srbiju. Odlazak mladih i obrazovanih ljudi posebno je pogaao manjinske zajednice, jer ih je liavao "organskih intelektualaca", iznimno vanih za ouvanje i reprodukciju njihove kulture. S druge strane, u Srbiju se, u nekoliko izbeglikih talasa, slio veliki broj Srba to je dodatno komplikovalo odnose na liniji etnika veina manjina i podsticalo iseljavanje pripadnika manjina. Izmeu dva popisa, u strukturi stanovnitva se poveao broj Srba, a potom i Roma, Vlaha i Ukrajinaca, a smanjio broj pripadnika ostalih zajednica, Hrvata, Maara, Bonjaka, Slovaka i drugih. Posebno drastian pad zabeleen je u sluaju Jugoslovena.17 Vei broj Srba,
16 Vidi prilog Duana Janjia u zborniku "Poloaj manjina u SR Jugoslaviji", SANU, Beograd, 1996, str. 620. 17 Nacionalistike politike uvek prati jedna vrsta inverznog nacionalizma i mrnje prema "odnaroenim" lanovima vlastite etnike grupe. U percepciji nacionalista upravo su Jugosloveni fiksirani kao grupa odnaroenih sunarodnika, opasnija ak i od etnikog konkurenta. Opasnija, jer naciju podriva iznutra, demografski je kruni i tanji, a kulturno slabi i liava politikog uticaja. Ne udi, onda, to se u toku pripremnih radnji za sprovoenje popisa o Jugoslovenima govorilo kao o izmiljotini i prevari i to su ih etnonacionalisti pozivali da se vrate u okrilje "matine nacije". Na to ih je, osim nacionalistikih razloga, terao i zakon o manjinama koji je ostvarivanje kolektivnih prava uslovljavao odreenim cenzusom u pogledu slubene upotrebe jezika, na primer. Izezavanje Jugoslovena nije, stoga, samo indikator izmenjene etnike strukture, nego i uspona i pobede oviniziranih (etno)nacionalista.
Zatita nacionalnih manjina, Centar za antiratnu akciju, Beograd, 2002. str. 120. Miodrag Miti: Nacionalne manjine, Slubeni list SRJ, Beograd, 1998, str. 35. 20 Po miljenju Tamaa Korheca, pokrajinskog sekretara za upravu propise i nacionalne manjine, re je o jednom od najslobodnijih popisa koji ikada uraen na ovom prostoru. U izjavi datoj Graanskom listu, Korhec je izjavio da se popis sprovodi po meunarodno priznatim principima, da je izjanjavanje potpuno slobodno, jer nema sugestija kako se neko moe izjanjavati ve lice samo bira i upisuje nacionalnost koju je izabralo. Graanski list, 2. 4. 2002. 21 Saveznom ustavnom sudu podneta je, na primer, inicijativa za ocenu ustavnosti Zakona o popisu stanovnitva, domainstava i stanova u 2002. godini, kao i zahtev da Sud naredi obustavu popisa, jer se ne moe sprovesti na Kosovu i teritoriji Crne Gore, ime se, po miljenju Foruma za etnike odnose i Komiteta pravnika za ljudska prava, kre ustavne odredbe o ravnopravnosti graana i republika. Pokrajinski sekretarijat za rad, zapoljavanje i ravnopravnost polova protestvovao je zbog koncepcije upitnika za popis graana u kome se kao srednje slovo udatim enama i udovicama upisuje prvo slovo muevljevog imena, a neudatim i razvedenim ime oca. U saoptenju Sekretaijata istaknuto je da se ovakvim metodolokim postupcima kre meunarodne pravne konvencije a pre svih Meunarodna konvencija o eliminaciji svih oblika
18 19
528
529

Usvajanjem ovog zakona, kao i preuzimanjem njegovih odredbi od strane drugih pravnih instrumenata, zapoet je proces izgradnje normativnog okvira za ostvarivanje manjinskih prava. Izgradnja spomenutog okvira odvija se u uslovima nedovrene konstitucionalizacije, razorenih institucija, slabe demokratske kulture i zaotrenih politikih sukoba. Vaan korak u njegovoj izgradnji bie onaj vezan za donoenje novog Ustava Srbije koji jo uvek nije uinjen.24 Kao najvaniji konstitutivni akt, novi je ustav predmet legitimnog interesovanja manjinske javnosti, ne samo u pogledu njegove sadrine, tj. zajemenih prava i sloboda, nego i u pogledu ustavnog odreenja Srbije.25 S druge strane, predstavnici manjina su, takoe, zainteresovani da aktivno uestvuju u kreiranju ustava, ali meu politikom elitom, jo uvek optereenom etnocentrizmom, ne postoji svest o znaaju ove vrste manjinskog uea, iako dva snana razloga politika stabilnost i demokratska legitimnost zajednice zahtevaju da se meu tvorce novog ustava uvrste i predstavnici manjina. Ako drava rauna na njihovu lojalnost i tei njihovoj to potpunijoj integraciji, onda se ona u svojoj konstitutivnoj fazi, mora oslanjati na manjine. U protivnom, ignorisanje manjina vodi zajednicu u permanentnu legitimacijsku krizu. Odsustvo jasne i koherentne manjinske politike takoe oteava i usporava ureivanje manjinskih prava. Jedna od posledica nepostojanja takve politike je pravna neusklaenost zakona. Tipian primer su zakoni o zatiti manjina i lokalnoj samoupravi; prvim zakonom se omoguuje pripadnicima manjina da na podrujima na kojima je jezik manjina u slubenoj upotrebi, tokom dravnih i praznika nacionalne manjine istiu svoje nacionalne simbole (lan 16), dok se drugim to pravo ograniava (lan 118). Dva gore pomenuta zakonska akta doneta su na razliitim nivoima dravnog organizovanja: prvi na saveznom a drugi na republikom nivou. Preko ova dva zakona odslikava se odnos saveznih i republikih vlasti, preciznije reeno, slabljenje prvih, a jaanje drugih. Erozija autoriteta savezne vlasti u ijoj su nadlenosti ljudska, a time i manjinska prava, izazvala je bojazan da e se zakonodavna aktivnost Republike odvijati u pravcu dalje redukcije prava koja su manjinama garantovana Zakonom o zatiti prava i sloboda nacionalnih manjina.26 Ovaj zakon, donet u saveznom parlamentu bez ijednog glasa protiv, najvaniji je pravni akt koji se bavi manjinskim pravima.
24 U lanu 65. Ustavne povelje stoji da e drave lanice izmeniti postojee ili doneti nove ustave radi usklaivanja sa Ustavnom poveljom, i to u roku od 6 meseci od dana usvajanja Ustavne povelje. Iako je taj rok odavno proao, novi ustavi nisu doneti, niti su, pak, postojei revidirani. Ignorisanje obaveza koje proistiu iz Ustavne povelje govori da se ne rauna na due postojanje dravne zajednice, odnosno da se lanice zajednice nerado odriu postignute dravnosti. 25 To je posve razumljivo, jer se etniki privatizovana drava selektivno odnosi prema etniki razliitim pripadnicima zajednice. 26 Na primer, republikim Zakonom o radiodifuziji se predvia da se u roku od etiri godine, od dana njegovog donoenja, privatizuju sve optinske radio stanice koje posluju kao javna preduzea, iako se drava na osnovu Zakona o zatiti prava i sloboda
potpuno imuna od uticaja politike, kao i uticaja na politiku; popis iz 2002. godine realizovan je kada je na vlast dola Demokratska opozicija Srbije, to je relaksiralo atmosferu i omoguilo pojedincima da znatno lake deklariu svoju nacionalnu pripadnost, nego 11 godina pre toga, kada nacionalno izjanjavanje nije podrazumevalo samo statusnu degradaciju, nego i egzistencijalni rizik; - tree, veina jugoslovenskih popisa nakon Drugog svetskog rata raena je pod pritiskom dramatinih politikih dogaaja22 popis iz 1948. godine odvijao se u vreme sukoba sa Informbiroom, popis iz 1971. u uslovima radikalizacije odnosa na liniji republike federacija, onaj iz 1981. godine u vreme sukoba na Kosovu, a popis iz 1991, u osvit rata.
NORMATIVNO UREIVANJE MANJINSKIH PRAVA

Za svaku polietniku zajednicu od izuzetne je vanosti odgovor na pitanje kako e se reavati manjinsko pitanje. Za Srbiju je odgovor na ovo pitanje vaniji tim vie, jer je ona, u samozadanoj ulozi balkanske imperijalne sile ulazila u sukobe, ne samo sa vlastitim manjinama, nego i sa narodima sa kojima je inila bivu Jugoslaviju, kao i sa meunarodnom zajednicom. Reavanje pitanja manjina nije stoga, u sluaju Srbije vano samo iz ugla njezine demokratizacije, nego i sa stanovita normalizacije odnosa sa susedima, te integracije u meunarodnu zajednicu. U nameri da se to jasnije povue demarkaciona linija u odnosu na Miloeviev reim u Srbiji je, nakon oktobarskog prevrata 2000, otvoreno pitanje manjina. SR Jugoslavija je pristupila Okvirnoj konvenciji za zatitu nacionalnih manjina (11. maj 2001. godine), koju je i ratifikovao savezni parlament.23 Krajem februara 2002. godine, usvojen je Zakon o zatiti prava i sloboda nacionalnih manjina, a skoro godinu dana nakon toga Savezna skuptina, kao i Skuptine Srbije i Crne Gore, usvojila je Ustavnu povelju dravne zajednice Srbija i Crna Gora (4. februara 2003), a potom i Povelju o ljudskim i manjinskim pravima i graanskim slobodama, (28. februar 2003). Povelja je sastavni deo Ustavne povelje i u njoj su, u delu u kome se govori o manjinskim pravima, preuzete su sve bitne odredbe Zakona o zatiti prava i sloboda nacionalnih manjina.
diskriminacije prema enama, kao i Zakon o braku i porodici. Danas, 10. 4. 2002. U vie navrata ukazivano je i na to da je popis traljavo pripremljen. 22 Vidi: Bosna i Hercegovina izmeu rata i mira, Institut drutvenih nauka, Beograd, 1992. str. 33. 23 Osim Okvirne konvencije za zatitu nacionalnih manjina, SRJ je postala strankom Fakultativnog protokola uz Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima. SRJ je potpisala i Instrument o zatiti prava nacionalnih manjina Centralnoevropske inicijative (CEI). Poslednjih dana decembra 2003. godine skuptina Dravne zajednice Srbija i Crna Gora ratifikovala je Evropsku konvenciju za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
530
531

objasniti i injenica da su u Povelji o ljudskim i manjinskim pravima i graanskim slobodama preuzete sve kljune odredbe Zakona o manjinama.27 Pomenuti akti tek su prvi, poetni koraci u stvaranju novog normativnog okvira u oblasti manjinske zatite. Iako su najvaniji, to nisu i jedini akti kojima se ureuje poloaj manjina. Veoma su znaajni i drugi zakoni, naroito oni kojima se reguliu odnosi u oblastima od vitalnog interesa za manjine, kao to su obrazovanje, informisanje ili, pak, izborna problematika. Osim ovih, spektar manjinske zatite sadri jo neke takoe vane instrumente. Jedan od takvih instrumenata su bilateralni aranmani28 sa susednim zemljama, odnosno odluke niih instanci dravnog organizovanja, poput Odluke vojvoanske Skuptine kojom se na detaljniji nain ureuju pojedina pitanja iz domena slubene upotrebe jezika i pisma nacionalnih manjina.
Zakonom se priznaju individualna i kolektivna prava, sloboda nacionalnog opredeljivanja i izraavanja, kao i pravo pripadnika manjina da sarauju sa sunarodnicima u zemlji i inostranstvu. Pripadnicima manjina je priznato i pravo na samoupravu u oblastima vanim za ouvanje njihovog identiteta slubenoj upotrebi jezika i pisma, informisanja, obrazovanja i kulture. Nekoliko institucionalnih inovacija svedoi o elji zakonodavca da se, preko Saveznog saveta za nacionalne manjine, stepen manjinske zatite podigne na vii nivo, a organima manjinskih samouprava, nacionalnim savetima, omogui da donose ili, pak, uestvuju u donoenju odluka u oblastima od vitalnog interesa za manjine, kao i da osnivaju ustanove iz tih oblasti. Zakonom je ustanovljena i obaveza dravnih organa da zatrae miljenje nacionalnih saveta kada se odluuje o pitanjima koja zadiru u ouvanje samosvojnosti manjina. Polazei od naelnog opredeljenja da su razliiti jezici, kultura, obiaji, tradicija i istorije, drutvene vrednosti koje treba unapreivati, kljuni, trei deo Zakona, posveen je ouvanju posebnosti pripadnika manjina. Ovo pravo operacionalizovano je i konkretizovano pomou niza prava i mogunosti na izbor linog imena, upotrebu maternjeg jezika, na slubenu upotrebu jezika i pisma, negovanje kulture i tradicije, kolovanja na maternjem jeziku, te prava na upotrebu nacionalnih simbola i javno obavetavanje na jezicima manjina. Sve mere kojima se oteava uivanje ovih ali i drugih prava pripadnika nacionalnih manjina zakonom su zabranjene. Po Zakonu, niko ne sme pretrpeti tetu zbog toga to je iskazao, odnosno nije iskazao svoju nacionalnu pripadnost. Zabranjena je svaka registracija koja pripadnike manjina obavezuje, protivno njihovoj volji, da se izjanjavaju o svojoj nacionalnoj pripadnosti, nasilna asimilacija, svaki oblik diskriminacije, kao i promena odnosa stanovnitva u oblastima naseljenim nacionalnim manjinama. U tekst Zakona inkorporirana su dva vana instrumenta zatita steenih prava, te pozitivna diskriminacija u sluaju manjina koje su, poput Roma, dugi niz godina bile socijalno, kulturno, politiki, ekonomski, itd. marginalizirane. U odnosu na zateeno stanje Zakon o zatiti prava i sloboda nacionalnih manjina predstavlja korak napred. Iako odsustvo sankcija tekst Zakona ini isuvie deklarativnim, preko njega je jasno dola do izraaja namera da se SR Jugoslavija to bre integrie u meunarodnu zajednicu. U tom pogledu donoenje Zakona o manjinama bio je jedan od uslova da zemlja bude primljena u Savet Evrope. S druge strane, preko Zakona i manjinama je upuena poruka da vie nee biti tretirane kao javni neprijatelji, nego kao saradnici u izgradnji modernijeg i, za probleme manjinske populacije, osetljivijeg drutva. Ovim se, u osnovi demokratskim opredeljenjem moe
nacionalnih manjina moe javiti u ulozi osnivaa radio i televizijskih stanica koje bi emitovale programe na jezicima nacionalnih manjina. Ovakvo reenje izazvalo je zabrinutost da e se, u uslovima naglaene komercijalne orijentacije medija znaajno redukovati programski sadraji na manjinskim jezicima.
Institucionalne pretpostavke ostvarivanja manjinskih prava

Nekoliko dana nakon to je u saveznoj Skuptini izglasan Zakon o zatiti prava i sloboda nacionalnih manjina u republikom parlamentu je donesen Zakon o lokalnoj samoupravi. Znaaj pomenutih zakona je u tome to se njima institucionalizuje pravo manjina da odluuju o ouvanju svoje posebnosti. Tako je saveznim Zakonom o zatiti prava i sloboda nacionalnih manjina predvieno da se postojei institucionalni sklop proiri stvaranjem saveznog saveta za nacionalne manjine, saveznog fonda za nacionalne manjine i nacionalnih saveta nacionalnih manjina, dok je republikim Zakonom o lokalnoj samoupravi u nacionalno meovitim optinama predvieno stvaranje saveta za meunacionalne odnose. Savezni savet za nacionalne manjine i savezni fond za nacionalne manjine29 formiraju se, na osnovu zakona, odlukom Savezne vlade30 kako bi se ouvale, unapredile i zatitile etnike, verske, jezike i kulturne posebnosti nacionalnih manjina, odnosno podstakao njihov drutveni, ekonomski, kulturni i ukupni razvoj. Kada je o treoj instituciji re, pravo pripadnika nacionalnih
27 Ne samo da su preuzete, nego su pojedine odredbe u Povelji proirene, ali i preciznije formulisane. Tako se, na primer, u Povelji istie da pripadnici manjina imaju pravo na "odgovarajuu zastupljenost u javnim slubama, organima dravne vlasti i lokalne samouprave", to je znatno ira formulacija od one koja se nalazi u saveznom zakonu. 28 Bilateralni sporazum sa Maarskom ratifikovao je parlament Dravne zajednice, ali ne i parlament Maarske. Do sada je bileteralni sporazum poptpisan sa Rumunijom. Sporazum sa Hrvatskom je u postupku izrade, a nagovetena je i priprema sporazuma sa Makedonijom. 29 U toku realizacije projekta formiran je Savet za nacionalne manjine na nivou Srbije. 30 Kao osniva, Savet ministara ima zakonsku obavezu i da donese propise kojima e se regulisati sastav i nadlenosti ovih institucija?!
532
533

demokratsku legitimnost nacionalnih saveta koji su zamiljeni kao predstavniki organi manjinskih zajednica. Prema Zakonu o lokalnoj samoupravi predvieno je da se u nacionalno meovitim sredinama formiraju saveti za meunacionalne odnose koje ine predstavnici svih nacionalnih i etnikih zajednica. Nacionalno meovitim smatraju se one optine u kojima jedna nacionalna manjina ini vie od 5 odsto od ukupnog broja stanovnika ili ako sve zajednice ine vie od 10 odsto, prema poslednjem popisu stanovnitva. Svoje predstavnike u savetu mogu imati zajednice koje u strukturi stanovnitva optine uestvuje sa vie od jedan odsto. Savet razmatra pitanja ostvarivanja, zatite i unapreivanja nacionalne ravnopravnosti i o svojim stavovima i predlozima obavetava skuptinu optine. Kada se odluuje o pitanjima koja zadiru u prava nacionalnih i etnikih zajednica Skuptina optine je duna da predloge takvih odluka dostavi na miljenje savetu za meunacionalne odnose. Ako su nekom odlukom ili optim aktom skuptine optine povreena prava manjina savet ima pravo da pred ustavnim sudom pokrene postupak za ocenu ustavnosti, kao i pravo da pred Upravnim sudom pokrene postupak za ocenu saglasnosti odluke ili drugog opteg akta skuptine optine sa statutom optine.33 Napokon, treba spomenuti institucionalnu inovaciju unutar AP Vojvodine gde je, na osnovu odluke pokrajinske skuptine, uspostavljen prvi narodni advokat u Srbiji. Ombudsman je definisan kao nezavisan i samostalan organ koji se stara o zatiti i unapreenju ljudskih prava i sloboda od povreda uinjenih od strane pokrajinske i optinske uprave, organizacija i javnih slubi koja vre upravna i javna ovlaenja, a iji je osniva pokrajina ili optina. Ombudsman ima pet zamenika a jedan od njih zaduen je da nadgleda i prati ostvarivanje prava nacionalnih manjina i inicira pokretanje krivinih, disciplinskih i drugih postupaka kod nadlenih organa u sluaju njihovog krenja, prati primenu meunarodnih standarda o pravima nacionalnih manjina, nadgleda donoenje novih i izmenu vaeih propisa u svim oblastima koje su u vezi sa poloajem i ostvarivanjem prava nacionalnih manjina, sastavlja godinji izvetaj o ostvarivanju prava nacionalnih manjina, itd. Osim ovih, postoji jo nekoliko institucija vanih za ostvarivanje i zatitu manjinskih prava. Na nivou Dravne zajednice Srbija i Crna Gora najvanija institucija je, svakako, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava.34 Pored njega,
33 U Zakonu se, lan 63, istie da se delokrug, sastav i nain rada saveta za meunacionalne odnose ureuje odlukom skuptine optine, u skladu sa statutom. Optine u Vojvodini su u statute unele zakonske odredbe o osnivanju saveta, ali bi svojom odlukom morale da popune nedostatke koji se, pre svega, odnose na nain kojim nacionalne zajednice, ne samo manjinske, nego i veinska, biraju lanove saveta. 34 Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, ranije Ministarstvo nacionalnih i etnikih zajednica, obrazovano je na osnovu Ustavne povelje kao jedno od pet ministarstava u sastavu Saveta ministara. Preraspodelom nadlenosti delokrug poslova Ministarstva za ljudska i manjinska prava je proiren oblastima koje su ranije bile u domenu ministarstva pravde, odnosno unutranjih poslova. Zadatak ministarstva je da
manjina da formiraju nacionalne savete je, po slovu Zakona, fakultativno; oni ih mogu, ali i ne moraju formirati. Ukoliko se, pak, odlue da izaberu savet pripadnici manjina preko njega ostvaruju samoupravu u oblastima slubene upotrebe jezika i pisma, informisanja, obrazovanja i kulture. Savet reprezentuje manjinu u pomenutim oblastima i uestvuje u procesu odluivanja ili odluuje o pitanjima iz tih oblasti i osniva ustanove iz ovih oblasti. Kada odluuju o pitanjima iz navedenih oblasti organi drave, teritorijalne autonomije ili jedinice lokalne samouprave duni su da zatrae miljenje saveta. Savet se moe obratiti organima vlasti u vezi sa svim pitanjima koja utiu na poloaj i prava nacionalne manjine, a njemu se moe poveriti i deo ovlaenja iz oblasti u kojima se ostvaruje samouprava, s tim to je drava duna da obezbedi finansijska sredstva potrebna za vrenje ovih nadlenosti. Pri utvrivanju obima i vrste ovih ovlaenja vodi se rauna o zahtevima nacionalnih saveta. Zakonom je propisano da e se saveti formirati na principima dobrovoljnosti, izbornosti, proporcionalnosti i demokratinosti, a izborna pravila e se regulisati zakonom31. Meutim, iako je od donoenja Zakona o zatiti prava i sloboda nacionalnih manjina prolo vie od dve godine pomenuti zakon jo uvek nije donet, a svi nacionalni saveti izabrani su pomou elektorskih skuptina.32 Ovakav, posredan nain izbora dovodi u pitanje
31 U trenutku pisanja ovog izvetaja pomenuti zakon jo uvek nije bio donet, iako je od usvajanja Zakona o zatiti prava i sloboda nacionalnih manjina prolo vie od dve godine! 32 Elektori mogu biti savezni, republiki, pokrajinski poslanici koji su na te funkcije izabrani zbog svoje pripadnosti nacionalnoj manjini, ili se izjanjavaju kao pripadnici manjine i govore jezik manjine. Elektori takoe mogu biti i odbornici u optinskim skuptinama u kojima je manjinski jezik u slubenoj upotrebi, kao i oni pripadnici manjine iju kandidaturu podri najmanje sto pripadnika nacionalne manjine ili ih predloi jedna organizacija ili udruenje nacionalne manjine. Pravilnikom o nainu rada elektorskih skuptina pomenuti pravilnik Ministarstvo nacionalnih i etnikih zajednica donelo je u julu mesecu 2002. godine, iako je Zakonom o zatiti prava i sloboda nacionalnih manjina izriito odreeno da e se doneti 30 dana od dana stupanja Zakona na snagu odreeno je da se nacionalni saveti biraju po proporcionalnom sistemu i u odnosu na brojnost nacionalne manjine, prema poslednjem popisu stanovnitva, mogu imati najmanje 15 ako etnika zajednica broji manje od 20.000 lica a najvie 35 lanova, ako je broj pripadnika manjine vei od 100.000 lica. Da je sistem elektora krajnje nedemokratsko reenje potvruje i l. 10, prema kome se elektorska skuptina, u sluaju manjina koje broje manje od 10.000 lica, ne moe odrati ako joj ne prisustvuje najmanje 30 elektora. Budui da je za 30 elektora potrebno prikupiti 3.000 potpisa, postavlja se pitanje kako e, na primer, esi formirati svoj nacionalni savet kada ih, prema poslednjem popisu stanovnitva, ima samo 2.211. Isto pitanje se moe postaviti i u sluaju nemake nacionalne manjine, da jo malobrojnije manjine i ne pominjemo. Nemaca, dodue, ima vie od 3.000 (3.901), ali prema tvrdnjama nemakih organizacija nema 3.000 punoletnih Nemaca koji bi svojim potpisima podrali kandidate za elektore.
534
535
vanu ulogu imaju i Odbor za meunacionalne odnose Skuptine Srbije, pokrajinski Sekretarijat za upravu, propise i nacionalne manjine, odnosno Odbor za meunacionalne odnose vojvoanske Skuptine. Nita manje znaajnu ulogu imaju i ostali upravni organi, poput ministarstva prosvete ili, pak, ministarstava medija i kulture, odnosno odgovarajuih sekretarijata na nivou Vojvodine. Vana pretpostavka za to potpuniju realizaciju manjinskih prava nalazi se i u okviru civilnog drutva i organizacija koje ga ine, naroito onih koje ljudska i manjinska prava smatraju uim podrujem svog rada. Na kraju, treba spomenuti jo jednu instituciju koju pripadnici manjinskih zajednica vide kao znaajno sredstvo unapreenja i zatite svojih prava. Re je o autonomiji, odnosno razliitim oblicima autonomije kulturne, personalne i teritorijalne ili, pak, odgovarajuem specijalnom statusu. Predstavnici pojedinih manjina, poput hrvatske, maarske ili bonjake, svojevremeno su artikulisali odgovarajue predloge, ali su ih dravne vlasti, najblae reeno, ignorisale. S tim u vezi treba primetiti da su srbijanske vlasti, i pored toga to su rezervisane prema zahtevima za teritorijalnom autonomijom formiranom na etnikom principu, upravo takvu autonomiju predloili kao najpodesnije sredstvo zatite srpske manjine na Kosovu. Iako se situacija na Kosovu razlikuje od one u Vojvodini, na primer, teko je oteti se utisku da su u pitanju dvostruki standardi.
MAARI I. Uvod
Maari su najbrojnija vojvoanska, ali i srbijanska manjina, izuzetno su dobro organizovani, poseduju vrstu nacionalnu svest i razvijenu identitetsku infrastrukturu, te snanu politiku i kulturnu elitu. Zauzimaju znaajna mesta u upravnom aparatu i, vie nego to je to sluaj sa pripadnicima drugih etnikih zajednica, razumevaju sebe kao autonoman interesni i politiki subjekt.1 Ne samo politiki, nego i kulturno, maarska manjina je respektabilan inilac i vaan element vojvoanskog multikulturalizma. Pojedini stvaraoci iz redova ove manjine predstavljaju znaajna imena i u irim, srednjoevropskim kulturnim okvirima. Napokon, pripadnost reformatorskoj i katolikoj veroispovesti, ini Maare dvostrukom manjinom etnikom i verskom. Imajui u vidu nabrojane karakteristike, pozicija maarske manjine je dvostruko interesantna. U borbi za prestine upravne pozicije u drutvu maarska politika elita je, na subregionalnoj ravni, najsnanija konkurirajua frakcija srbijanskoj eliti. U zavisnosti od vrednosnih opredeljenja politikog Beograda, Maari su interesantni i kao sredstvo preko koga se u znaajnoj meri moe oslabiti vojvoanski autonomaki blok. Maari su interesantni i iz manjinskog ugla, jer svako principijelno zalaganje maarske elite u korist manjinskih prava, nailazi na razumevanje i podrku svih drugih manjina. injenica da Maari poseduju kapacitete za promociju vlastitih interesa pobuuje sumnju da bi maarska elita sa centralnim vlastima separatno ostvarivati svoje ciljeve. Otuda manje manjine insistitaraju na solidarnijem nastupu, u cilju obezbeivanja unapreenja poloaja manjina u drutvu. Budui da je re o politiki samosvesnoj manjini koja poseduje potrebne resurse za afirmaciju vlastitih interesa, kao i elitu sposobnu da izvri mobilizaciju pripadnika vlastite zajednice, maarska manjina je u Vojvodini, vie nego ijedna druga manjinska zajednica, u prilici da utie na meuetnike odnose, ali i na kreiranje instrumenata kojima se ureuju manjinska prava. Zakon o zatiti prava i sloboda nacionalnih manjina, svojevremeno usvojen u Saveznoj skuptini, u velikoj je meri upravo delo maarske elite.
doprinosi i prati ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava, predlae mere za unapreenje pravnog sistema u oblasti ljudskih i manjinskih prava, titi i unapreuje individualna i kolektivna prava nacionalnih manjina, podnosi izvetaje o sprovoenju meunarodnih ugovora u pomenutim oblastima, doprinosi uspostavljanju veza nacionalnih manjina sa matinim dravama, itd. Ministarstvo je organizovano po sektorima (na primer, za ljudska i manjinska prava, za poslove ekstradicije i meunarodne pravne pomoi) a ovi po odsecima. Unutar ministarstva deluje kancelarije za romska pitanja, radi to potpunije integracije i emancipacije Roma, kao i kancelarija za pruanje pravne pomoi u cilju zatite ljudskih prava.
MEUETNIKI INCIDENTI
Nakon decembarskih (2003), vanrednih parlamentarnih izbora u Vojvodini je zabeleen niz etnikih incidenata. Samo u periodu od 17. do 21.
1 Vladimir Ili, Slobodan Cveji: Nacionalizam u Vojvodini, Biblioteka "arko Zrenjanin", Zrenjanin, 1997.
536
537

fizikim sukobima (7), oteenju ostalih objekata (5), anonimnim pretnjama, itd. Protiv 85 poinilaca pokrenute su krivine prijave. MUP je podneo i 56 prekrajnih prijava. U razgovoru sa predstavnicima maarske zajednice u Subotici saradniku Helsinkog odbora je skrenuta panja da je broj ovih incidenata znatno vei, jer rtve incidenata, u strahu od posledica, ne prijavljuju policiji sve incidente. U vie navrata predstavnici Maara su iskazivali sumnju u to da incidente izazivaju maloletnici, odnosno mladi ljudi pod uticajem droge i alkohola.3 Na okruglom stolu u Subotici, predstavnicima Helsinkog odbora je reeno da odsustvo krivinih sankcija navodi na zakljuak da incidenati uivaju preutnu, tihu podrku drave. "Radi se o proizvodnji sukoba niskog intenziteta, na duge staze, po irokom terenu", a to se, po tvrdnji Pal andora, lidera DZVM, ne moe raditi spontano, bez odreene strategije i uea odreenih centara moi. Ocenjujui da su Maari u Srbiji ugroeni, Savez vojvoanskih Maara je poruio da e, sa svim incidentima koji su se dogodili u protekle dve godine, upoznati i ameriki Kongres4. Odluka da se problem etnikog nasilja internacionalizuje predstavljena je kao iznueni potez, poto domai organi vlasti nita nisu poduzeli da se napadi spree. Politiki sudionici u Vojvodini okarakterisali su ovu odluku kao "korak u pogrenom pravcu" koji e, po njihovom miljenju, dovesti do dalje radikalizacije meuetnikih odnosa. Kao forma politikog pritiska, internacionalizacija "maarskog pitanja" znai zaotravanje odnosa sa centralnim vlastima u Beogradu. Ne treba zanemariti injenicu da se najvei broj incidenata dogodio nakon vanrednih parlamentarnih (2003), a pre pokrajinskih i lokalnih izbora, zakazanih za septembar (2004). Konkurentske frakcije unutar srpske i maarske politike elite, pre svega, nastojae da na izborima iz zaotravanja meuetnikih odnosa izvuku i odgovarjue benefite.5 Pritisak, meutim, nije uperen samo na domae, nego i na vlasti susedne Maarske.6 Restriktivni propisi, a jo vie tvrdi stav vlade u Budimpeti7 u
marta ove godine u pokrajini je zabeleeno ak 40 takvih sluajeva. Osim to su uestali, incidenti su poeli i horizontalno da se ire i zahvataju pripadnike sve veeg broja etnikih zajednica hrvatske, maarske, romske, akalijske, albanske, muslimanske, slovake i rusinske. Etnikih ispada je u Vojvodini bilo i pre izbora, ali su oni uestali poto je desniarska, Srpska radikalna stranka, zahvaljujui glasovima biraa, postala pojedinano najmonija srbijanska stranka. Martovsko nasilje na Kosovu je, takoe, doprinelo oslobaanju akumuliranih nacionalistikih frustracija. Koreni radikalizacije, meutim, nisu samo etniki. Srbijanska privreda belei slab rast, rezervna armija rada se sve vie uveeva, kao i pritisak na oskudna ekonomska dobra. Mogunost da se u borbi za radna mesta posegne za etnikom diskvalifikacijom konkurenta realno doprinosi pogoranju meuetnikih odnosa.2 Politiki predstavnici vojvoanskih Maara u vie navrata su od dravnih organa zahtevali da reaguju, otkriju poinioce i spree budue incidente. Isti zahtevi srbijanskim vlastima stizali su i od strane ministarstava inostranih poslova Hrvatske i, u vie navrata, Maarske. Prilikom posete Subotici Monika Lampert, ministarka unutranjih poslova susedne Maarske, zapretila je da e, ukoliko se incidenti nastave, zatraiti od Saveta Evrope da pokrene istragu, dok je Laslo Kova, ministar inostranih poslova, nakon incidenta u jednom od predgraa Subotice, bio nedvosmislen: "ili e biti zaustavljeni napadi na Maare u Vojvodini, ili e Beograd morati da kae zbogom ansama za ulazak u Evropsku uniju". Pre toga je poetkom maja Dejan Jana, ambasador SCG u Maarskoj, na spostveni zahtev razgovarao sa Jene Maglajom, zamenikom maarskog dravnog sekretara za inostrane poslove Maarske. Prema informaciji Ministarstva unutranjih poslova Srbije u Vojvodini je, u periodu od 1. januara do 31. maja 2004. godine, registrovano 294 dogaaja za koje se moe rei da imaju obeleja meunacionalnih ekscesa. Od toga u 129 sluajeva radi se o napadima na objekte i imovinu lica albanske i muslimanske nacionalnosti (kao reakcija na nasilje na Kosovu), zatim o oteenju i skrnavljenju nadgrobnih spomenika (56), napadima na verske objekte (20),
2 U elji da ne provocira antimaarsko raspoloenje prethodna vlada se, na primer, nije previe eksponirala u vezi sa tzv. statusnim zakonom. Ovaj zakon, a njime se pripadnicima maarske nacionalnosti u Srbiji, ali i u nekim drugim dravama, obezbeuju izvesne privilegije izmeu ostalog i mogunost da tri meseca rade u Maarskoj naiao je na burne reakcije u Slovakoj i Rumuniji. U Srbiji tako burnih reakcija nije bilo, jer je i sama Srbija obezbedila dvojno dravljanstvo Srbima iz Hrvatske i donekle iz Bosne. Meutim, od strane nacionalista DOS-ovska vlast je prozvana zato to je izdala srpsko zemljite u zakup drugoj dravi, odnosno to je dozvolila otvaranje kancelarija Concordie minoritatis hungaricae, jer se, po oceni nacionalista, iza toga krije prljava igra iji je cilj razbijanje Srbije. Nedugo nakon izricanja ovih optubi, kancelarijama CMH u Somboru i Beeju, u kojima su prikupljani zahtevi za izdavanjem maarskih statusnih legitimacija, upuene su anonimne pretnje da e biti dignute u vazduh.
3 Izjavu Dragana Joia, ministra policije, da su groblja u Vojvodini skrnavila deca pod uticajem alkohola, Joef Kasa, lider SVM, je prokomentarisao reima da "gospodin ministar policije ne zna ta pria, oslanja se na krivotvorene izvetaje policajaca sa terena". Danas, 22. 7. 2004. 4 Interesantno je da je od strane DZVM, ovaj potez ocenjen kao politiki marketing SVM, a teza koju je izneo Zoltan Bunjik da se u Pokrajini, u prvih est meseci, desilo vie meunacionalnih incidenata, nego za protekle dve godine, Pal andor, lider DZVM, je okarakterisao kao lanu, istiui da se incidenti deavaju stalno, jo od Miloevievog perioda. 5 Na decembarskim izborima koalicije u kojima su participirale partije vojvoanskih Maara nisu uspele da preskoe izborni prag i tako obezbede mesta u parlamentu. Time su maarske partije onemoguene da znaajnije utiu na rad dravne administracije. 6 Maarska diplomatija, po reima Andraa Agotona, treba da formulie ta treba da ostvare Maari u susednim zemljama, kao i stav oko zahteva za dvojno
538
539

(teritoprijalna autonomija). Ovakav pristup veine i manjine liava pojedinca "treeg puta" mogunosti da svoj identitet gradi na i pripadnosti zajednici iroj od vlastite grupe.9 Umesto pluralizma, identitet pojedinca se svodi na pripadnost grupi i pretvara u kopiju apstraktnog, etnikog kolektiva.
pogledu zahteva vojvoanskih Maara da im se omogui dvojno dravljanstvo naterali su Joefa Kasu, lidera SVM, da svojevremeno oporo konstatuje kako "vojvoanski Maari oigledno nisu potrebni matici". Osim u pogledu dvojnog dravljanstva, od Maarske se oekuje i da, u razgovorima sa Beogradom, vie nego do sada insistira na tome da se manjinsko pitanje reava u vidu etnikih autonomija, odnosno da se maarsko pitanje rei po principu koji premijer Kotunica zagovara u sluaju Srba na Kosovu. Uporeivanje Maara u Vojvodini sa Srbima na Kosovu, kao to to u Memorandumu o poloaju Maara u Vojvodini ine lideri Demokratske zajednice vojvoanskih Maara i Demokratske stranke vojvoanskih Maara, dovodi do apsurda etniki princip, koji je Beograd tako olako primenjivao za Srbe, ne vodei rauna da to moe da se vrati kao bumerang. Osim toga, u Vojvodini veze izmeu razliitih zajednica jo uvek nisu u tolikoj meri pokidane da bi se u etnikom razdvajanju video jedini preostali modus mirne koegzistencije, iako je Miloeviev reim ostavio dubok trag u meuetnikim odnosima. Tek nakon svrgavanja "velikog protivnika" koji je ujedinjavao i homogenizovao ideoloki i etniki raznorodne elemente mogao se uoiti jaz nastao u odnosima izmeu pripadnika razliitih nacionalnosti. U Memorandumu o poloaju Maara u Vojvodini markiraju se neke od, po miljenju njegovih tvoraca, najvanijih posledica sve slabije poznavanje srpskog jezika od strane mladih Maara, pad interetnike komunikacije, gubitak interesovanja za zbivanja u Srbiji, sve vea okrenutost ka Maarskoj i sve naglaenija potreba za integracijom Maara u Karpatskom bazenu.8 Imajui u vidu dominantni odnos srpske politike elite prema manjinama, koji stremi asimilaciji ili segregaciji odnosno iskljuivanju manjinskih zajednica iz ire politike zajednice, razumljivo je zato Memorandum sugerie reenje putem zasebnih institucija (personalna autonomija) ili putem posebnih teritoijalno.politikih aranmana
dravljanstvo Maarima koji ive izvan Maarske. Inae, dvojno dravljanstvo je tema koju opozicija u Maarskoj koristi kritikujui vladu, iako sama, u vreme kada je bila na vlasti, nita nije uinila da se ovo pitanje rei. Laslo Kova, ministar spoljnih poslova, svojevremeno je istakao da odnose sa Maarima u dijaspori ne bi trebalo koristiti za unutranje partijske svae i utrkivanje u patriotizmu pred domaom javnou. Interesantno je, na primer, pomenuti da su neki maarski nacionalisti pobedu MSP i SDS na izborima, ocenili kao tragediju, veu ak i od Trijanona. 7 Andra Baronj, prvi zamenik maarskog ministra inostranih poslova, izjavio je da u Maarskoj ne postoji politika volja da se uvodi diskriminacija na osnovu nacionalne pripadnosti, jer bi to dovelo u pitanje, kako je rekao, maarsku demokratiju i svako moralno opredeljenje. "Nacionalnost nije merilo za dravljanstvo", Dnevnik, 3. 8. 2003. 8 Lideri vojvoanskih Maara zahtev za dvojinim dravljanstvom ne obrazlau samo integracijom Maara, nego i potrebom da vojvoanski Maari u Maarskoj ne budu gastarbajteri, nego radna snaga. Kao rezervna armija rada, preko koje se vri pritisak na zaposlene u Maarskoj, vojvoanski Maari bi, suoeni sa nipodatavanjem, vrlo brzo mogli ostati bez iluzija o etnikoj solidarnosti. Pouan primer u tom pogledu je poloaj Srba iz Hrvatske ili Bosne i Hercegovine u Srbiji.
PITANJE AUTONOMIJE
Prvi puta u vojvoanskoj javnosti zahtev za (personalnom) autonomijom, iznela je Demokratska zajednica vojvoanskih Maara, 1990 godine. Od samog osnivanja 1990, ova partija je, u pogledu krize u Jugoslaviji, zauzela jasan i nedvosmislen stav Maari ne treba da se meaju u raspravu jugoslovenskih naroda.10 Kada je u zemlji izbio rat, DZVM je pozvala vojne obveznike, pripadnike maarske nacionalnosti, da u njemu ne uestvuju. Na ove pozive reim je odgovorio optubama11 i pojaanim pritiskom na Maare. Na socijalno-psiholokom planu ovi su pritisci proizvodili strah i mnoge su Maare, pre svega one mlade i obrazovane, naterali da napuste zemlju,12 dok su na institucionalno-pravnom oteavali ostvarivanje manjinskih prava i vodili njihovoj daljoj redukciji. U sutini na delu je bila politka "mekog etnikog ienja". Dodue, redukcija prava nije bila rezultat samo neposrednog reimskog pritiska nego, pre svega, posledica izrazito centralistikog ustrojstva drave i ukidanja nadlenosti pokrajine, odnosno lokalnih samouprava. U oblastima vanim za ouvanje nacionalnog identiteta Maara, poput obrazovanja, kulture ili slubene upotrebe jezika, kljune je odluke donosila centralna vlast koja, budui gruba i etnocentrina, nije prepoznavala, niti je elela da prepozna interese i potrebe manjinskih zajednica, a na brojne primere krenja njihovih prava ostajala nema.13 Upravo je ovakav nihilistiki odnos spram manjinskih prava izazivao i snaio uverenja da su razliiti oblici autonomija najpodesniji instrumenti zatite manjinskih prava i ouvanja njihovog identiteta, tako da su, osim DZVM, i ostale partije Demokratska
Vidi: Miroslav Samardi, Zatita nacionalnih manjina, CAA, Beograd, 2002. U intervjuu pritinkom nedeljniku "Zeri" Agoton je izjavio da je DZVM na pocetku krize zauzela stav da se "neemo meati u raspravu juno-slovenskih naroda koja se tie njihovih daljih odnosa. Mi smo protiv rata kao sredstva za razreavanje meusobnih konflikta i, u skladu sa tim, svojevremeno smo Maare pozvali da ne idu u graanski rat". 11 U reimskoj tampi nastojalo se da se ova partija diskvalifikuje optubama za "izdaju" i "irenje defetizma". 12 Ondanja tampa je pisala o tome kako su maarske vlasti u Segedinu formirale prihvatni centar za Maare koji su, ne elei da uestvuju u ratu potraili utoite u susednoj dravi. 13 Istine radi, treba rei da je Miloeviev reim imao diferenciran odnos prema manjinama jedne je represirao, a sa drugima je manipulisao u interesu vlastite legitimacije. Preko lanstva u reimskim strankama pripadnici manjina su mogli zauzeti vane upravljake pozicije.
9 10
540
541
stranka vojvoanskih Maara i Savez vojvoanskih Maara izale u javnost sa svojim predlozima, prva sa personalnom a druga sa trostepenom autonomijom. Bez obzira na razlike u odnosu na oblik autonomije i stepen njihove razrade, svi ovi predlozi su imali zajedniki imenitelj autonomija etnike zajednice.14 Osim toga, jo dva elementa zasluuju panju; prvo, svi pomenuti dokumenti formulisani su tokom Miloevievog reima i predstavljaju reakciju na ponaanje tog reima i, drugo, jo vanije, veliki broj Maara (iznad 40 odsto) bi ostao izvan zamiljenih granica teritorijalne autonomije, to bi, s obzirom na dosadanja iskustva na prostoru bive Jugoslavije, moglo dovesti do novog talasa etnikih seoba Maara na podruje autonomije, a ostalih izvan nje s tom razlikom to bi se, u ovom sluaju, cepanje Vojvodine po etnikim avovima izvelo bez upotrebe oruja i prolivanja krvi.15 Teritorijalne etnike autonomije u Vojvodini nisu element prevazilaenja, nego pre intenziviranja etnikih napetosti. Prelomljene kroz prizmu balkanske politike kulture one se doivljavaju i kao najava budue secesije. Radikalizacija Vojvodine od strane veine bila je u funkciji zaokruivanja srpskog etnikog prostora. Ona je neminovno podstakla i radikalizaciju manjina. Odve benevolentan odnos maarske politike elite prema pojavi "Trijanonskih plakata" u nekoliko gradova na severu Vojvodine ili, pak, okupljanje hoveda, pripadnika okupacione Hortijeve amrije u prostorijama Magyar sz, dodatno remete normalizaciju poremeenih odnosa. Tome jo manje doprinosi osnivanje desniarske organizacije "Omladinski pokret 64 upanije", u Beeju u junu ove godine, kao ni iscrtavanje granica nove "severne multietnike regije". U ovom poslednjem sluaju moglo bi se rei da je viegodinje "prisvajanje" Vojvodine kao ekskluzivne srpske provincije dobilo svoju repliku u obliku severne multietnike regije. To je dokaz kako se na ovim prostorima etnonacionalisti meusobno snae. Postoktobarsko otvaranje Srbije omoguilo je manjinskim nacionalizmima da se lake ispolje, to posebno vai za etniki maarski nacionalizam. Iako u senci srpskog, maarski nacionalizam je sada u usponu on nije usmeren na sukobe, ve na internacionalizaciju maarskog pitanja.
ISTORIJSKO-DEMOGRAFISKA SLIKA
Pripadnici maarske nacionalnosti se masovnije naseljavaju u Vojvodinu poev od 1740. godine, mada je pojedinanog naseljavanja bilo i pre toga. Do kraja Prvog svetskog rata Vojvodina je bila u sastavu Maarske, a nakon rata prisajedinjena je Srbiji, odnosno Kraljevini SHS. Raznim merama dravne politike poloaj maarske manjine je bio otean, a veliki broj njenih pripadnika repatriran ili proteran. Nakon aprilskog sloma Jugoslavije u Drugom svetskom ratu, baki deo Vojvodine je potpao pod maarsku administraciju, ime su Maari ponovo stekli status hegemone nacije. Srpski kolonisti naseljeni posle 31. decembra 1918. godine su proterivani a naseljivani Maari iz Bukovine. U nameri da pacifikuju partizanske aktivnosti maarske vojne vlasti su, poetkom 1942. godine, poduzele operaciju koja je okonana zloglasnom novosadskom racijom i odmazdom u Beeju. Dve godine nakon zloina nad, pre svega, srpskim i jevrejskim stanovnitvom, usledio je revan nad maarskim (i nemakim) stanovnitvom. U posleratnoj istoriografiji esto su isticani zloini koje su poinile maarske okupacione formacije, dok su se oni drugi preutkivali. Srbijanskoj javnosti je malo poznato da je, svojevremeno, opozicioni ministar Endre Baji ilinski, saznavi za zloine maarske vojske, napisao memorandum u kome je pomenute dogaaje opisao kao "krvavi zulum i najneovenije klanje". U socijalistikoj Jugoslaviji status pripadnika maarske zajednice reavan je u okviru autonomije Vojvodine. Po ustavu iz 1974. godine Vojvodina je imala izuzetno iroku autonomiju, a u oblasti manjinskih prava bili su razvijeni visoki standardi. Meutim, kada je u Srbiji, krajem osamdesetih godina XX veka, uspostavljen nacionalistiki reim, autonomija Vojvodine je svedena na strogo nadziranu lokalnu samoupravu, a prava manjina su redukovana. Prema rezultatima popisa iz 2002. godine, u Srbiji ivi 293.299 Maara. Najvei broj Maara ivi u Vojvodini, 290.207, a u centralnoj Srbiji svega 3.092 pripadnika ove zajednice. Ako ne raunamo Albance sa Kosova, Maari su najbrojnija nacionalna manjina u Srbiji. U Vojvodini su, iza Srba, druga po veliini etnika zajednica i ine skoro polovinu manjinske populacije (14,28 : 30,31 odsto). U odnosu na rezultate popisa iz 1991. godine broj Maara se smanjio za 49.284, odnosno za 15 odsto. Kada se uporede dva poslednja popisa uoljivo je da se broj Maara smanjio u 43, od ukupno 45 optina u Vojvodini. U optini Beoin i abalj uveao se broj pripadnika maarske nacionalnosti, u prvoj za 17, a u drugoj za 9 lanova, ali to poveanje, s obzirom na mali broj Maara u ovim optinama, ne utie na ukupna demografska kretanja. Najvee smanjenje maarskog stanovnitva izmeu dva popisa zabeleeno je u subotikoj optini, gde je broj Maara opao za 7.185 lica (64.277 : 57.092), Maara je, zatim manje i u Novom Sadu (za 4.558), Bakoj Topoli (3.642), Beeju (3.206), Kanjii (3.060), Zrenjaninu (3.053), itd.
14 U tom pogledu je interesantan stav DZVM da autonomija Vojvodine ne spada meu njene politike prioritete. U dokumentu SVM Sporazumu o politikim i pravnim osnovama samouprave Vojvodine i nacionalnih zajednica koje ive u Vojvodini u poslednjem paragrafu stoji da nadlenosti i funkcionisanje Vojvodine, utvrene ovim Sporazumom, ne predstavljaju preduslov za obrazovanje i funkcionisanje maarske personalne i regionalne samouprave. 15 Po reima Vladimira Ilia, profesora Beogradskog univerziteta, svaka aktualizacija zamisli o teritorijalnoj etnikoj autonomiji bila je praena padom cena nekretnina u krajevima gde pripadnici manjina ine manjinu u ukupnom stanovnitvu.
542
543

kriterijuma maarski jezik i pismo uvedeni su u slubenu upotrebu u 27 vojvoanskih optina. U cilju to potpunije realizacije ovog prava, Pokrajinska skuptina donela je, u maju 2003. godine Odluku o bliem ureivanju pojedinih pitanja slubene upotrebe jezika i pisma nacionalnih manjina na teritoriji Vojvodine. Na temelju ove odluke maarski jezik i pismo se mogu uvesti u slubenu upotrebu ukoliko pripadnici maarske zajednice ine 25 odsto stanovnitva naseljenog mestu ili mesne zajednice. Respektujui spomenutu odluku, Skuptina optine Vrac je, izmenama i dopunama statuta, utvrdila da su maarski jezik i pismo u slubenoj upotrebi u dva naseljena mesta (Vatin i uara). Meutim, nisu sve optine u Vojvodini sledile ovaj primer. U inijskoj optini, na primer, maarski jezik i pismo nisu u slubenoj upotrebi u mesnoj zajednici Maradik, u optini Irig u naselju atrinci, a u apatinskoj optini u naselju Kupusina, iako u njemu Maari ine etniki veinsko stanovnitvo16. Na osnovu Zakona o manjinama odgovarajua ovlaenja u pogledu slubene upotrebe jezika imaju i nacionalni saveti. S tim u vezi, treba pomenuti da je maarski nacionalni savet, na osnovu Odluke o bliem ureivanju slubene upotrebe jezika i pisama nacionalnih manjina, utvrdio tradicionalne nazive naseljenih mesta, gradova i optina, ali su u praktinoj primeni ove odluke vrlo brzo iskrsli problemi. U Novom Kneevcu, na primer, pojavili su se otpori da se u slubenu upotrebu uvede tradicionalni maarski naziv Trkkanizsa (Turska Kanjia), tako da Skuptina optine svojim statutom, u elji da izbegne neeljene rakcije "radikalnih srpskih elemenata", nije ni regulisala ovo pitanje. Sredinom novembra nepoznati poinilac je u Zrenjaninu, najpre, crnim sprejom prefarbao grb Vojvodine na tabli zgrade Skuptine optine, a potom i razbio pomenutu tablu. Na tabli je, pored slubenog naziva na srpskom, na maarskom jeziku bilo ispisano staro ime grada Nagybeckerek.17 Radi to potpunijeg ostvarivanja prava na slubenu upotrebu jezika, Odlukom Pokrajinske skuptine predviena je i obaveza organa koji pruaju i naplaaju usluge u oblasti elektroprivrede, prodaje prirodnog gasa, komunalnih usluga, pote i telegrafa, da graanima obezbeuju razne potvrde, obavetenja i obrasce rauna na maarskom i jezicima drugih manjina, ako su oni u slubenoj upotrebi na odreenom podruju. Ovaj deo odluke Pokrajinske skuptine jo uvek se praktino ne primenjuje. Vrei poslove nadzora nad slubenom upotrebom maarskog jezika i pisma, kao i jezika i pisma ostalih manjina, Pokrajinski sekretarijat za upravu,
16 Krajem septembra 2004. godine Pokrajinski sekretarijat za upravu, propise i nacionalne manjine podneo je Ustavnom sudu inicijativu da se preispita ustavnost i zakonitost odredbi statuta skuptine optine Apatin kojim je regulisana slubena upotreba jezika na teritoriji optine. 17 Protiv nepoznatog poinioca Okrunom javnom tuilatvu u Zrenjaninu podneta je krivina prijava. Od strane Skuptine optine Zrenjanin postavljena je nova tabla. Ovaj inicident moe biti tumaen i u drugaijem registru, kao otpor autonomiji Vojvodine, a ne Maarima.
U odnosu na ukupan broj Maara najvie pripadnika ove manjine ivi u Subotici (19,67 odsto), Kanjii (8,20 odsto), Bakoj Topoli (7,77 odsto), Senti (7,09 odsto), Beeju (6,9 odsto), Novom Sadu (5,41 odsto) i Adi (5,02 odsto). U pomenutim optinama ivi 60,06 odsto od ukupnog broja Maara u Vojvodini. Prema ukupnom broju stanovnika optina, najvie Maara ivi u Subotici (57.092), Kanjii (23.802), Bakoj Topoli (22.543), Senti (20.587), Beeju (20.018), Novom Sadu (15.687), Adi (14.558), Zrenjaninu (14.211) i Somboru (12.386), dok je u svim ostalim optinama njihov broj manji od 10.000. Natpolovinu veinu stanovnitva Maari imaju u sledeih est optina Kanjii, Senti, Adi, Bakoj Topoli, Malom Iou i oki. Sa teritorijalno-regionalnog aspekta maarska populacija je skoncentrisana je na severu i u centralnom delu Bake, u Potisju, ali i u nekim regionima Banata. Maari ive u 435 naseljenih mesta, u svakoj od 45 optina u Vojvodini. Prema popisu iz 1991. godine, Maari su inili veinsko stanovnitvo u 80 naseljenih mesta a 11 godina kasnije u 73. U 19 naseljenih mesta uee Maara u etnikoj strukturi je vee od 90 procenata, dok su dva mesta etniki potpuno maarska (Mali Pesak i Obornjaa). U 94 naseljena mesta, prema podacima Pokrajinskog sekretarijata za upravu, propise i nacionalne manjine, zabeleeno je skromno poveanje broja Maara, u ostalim njihov broj ili stagnira, ili opada. Do poveanja broja Maara u ovim naseljima dolo je usled doseljavanja ili raanja i proirenja porodica. U veini sluajeva radi se o jednoj ili dve osobe, pa pomenuto poveanje treba shvatiti vrlo relativno. Poev od ezdesetih godina minulog veka broj Maara u Vojvodini konstantno opada. Sada u pokrajini ivi 152.354 manje Maara nego 1961. godine (442.561). U odnosu na sadanji broj Maara je manje za vie od 50 procenata (51,92 odsto). Ovaj pad je mogue objasniti sa nekoliko razloga niskim prirodnim priratajem, negativnim migracionim saldom, sklapanjem meovitih brakova i asimilacijom, ini se nita manje izraenom ranije, kada je Vojvodina uivala autonomiju, nego danas. Ove razloge treba proiriti i onim politike prirode. Nespremnost da se uestvuje u ratu za preraspodelu biveg jugoslovenskog prostora, uspon ovinizma i pojaani pritisci na manjine doprineli su da jedan veliki broj pripadnika maarske nacionalnosti napusti Vojvodinu, odnosno Srbiju. Budui da su uglavnom odlazili obrazovani ljudi mlae ivotne dobi teta koju je trpela maarska zajednica je bila dvostruka demografska i kulturna.
II. KOLEKTIVNA PRAVA SLUBENA UPOTREBA JEZIKA

Prema Zakonu o zatiti prava i sloboda nacionalnih manjina, maarski jezik i pismo uvode se u slubenu upotrebu u onim optinama gde pripadnici maarske zajednice u ukupnoj strukturi stanovnitva optine uestvuju sa 15 procenata, prema rezultatima poslednjeg popisa stanovnitva. Na osnovu ovog
544
545

Helsinkog odbora, poela da se tupi, a kritiko tematiziranje dogaaja, kako unutar globalnog drutva, tako i unutar vlastite, maarske zajednice uzmie pred tradicionalizmom i folklorizmom. Poetkom maja Magyar sz je postao predmet interesovanja ire javnosti zbog toga to je u njegovim prostorijama odran skup honveda, pripadnika nekadanje Hortijeve vojske. Na sednici pokrajinskog parlamenta okupljanje honveda je iskorieno da bi se sa dnevnog reda skinula taka vezana za prenos osnivakih prava na nacionalne savete, ali je ona, ve na narednoj sednici, ponovo uvrtena na dnevni red. Interesantno je, na primer, uoiti da unutar maarske zajednice transfer osnivakih prava nije doveo do sukoba na liniji redakcija/zaposleni nacionalni savet, kao u sluaju nekih drugih manjinskih medijskih kua, iako je redakcija, svojevremeno, protestvovala zato to u kreiranju ovakvog reenja nije uestvovao niko od onih koji su najvie zainteresovani novinari, odnosno rukovodstvo Magyar sz. U razgovorima koje su nakon toga odrani sa redakcijom i zaposlenima, elni ljudi Nacionalnog saveta su uspeli da otklone i pacifikuju eventualne uzroke sukoba. Pored tampanih, vanu ulogu u informisanju pripadnika maarske zajednice imaju i elektronski mediji, radio i televizija. U okviru Radio Novog Sada program na maarskom jeziku se emituje na tri talasne duine (dve ultrakratke i jedna srednja), u trajanju od 24 asa. U strukturi programa sadrani su informativno-politiki, kulturni, obrazovni, verski, muziki i drugi sadraji. Nakon petooktobarskog prevrata, pojedini su programski sadraji ukinuti, tako da danas na programu nema dejih, odnosno emisija o filmu. Redakcija programa na maarskom jeziku spada meu tehniki najbolje opremljene redakcije unutar Radio Novog Sada, a njezino opremanje potpomagale su fondacije iz Republike Maarske, kao i crkva. Kadrovski deficit je jedan od problema sa kojim je suoena redakcija, jer ju je napustilo 14 lanova, ali njihova mesta nisu popunjena novim ljudima. Prosek zaposlenih u redakciji je oko 50 godina. Drugi problem tie se ujnosti programa na maarskom, ali i ostalim manjinskim jezicima. Naime, manjinskim redakcijama je, pre poetka rata, oduzet srednji talas na kome su se dugi niz godina emitovali programi na manjinskim jezicima, a druga talasna duina koja im je nakon toga dodeljena, ne omoguuje da se program na maarskom jeziku uje na celoj teritoriji Vojvodine. Osim Radio Novog Sada, program na maarskom jeziku emituje jo nekoliko lokalnih radio stanica u Vojvodini u Subotici, Zrenjaninu, Bakoj Topoli, Kuli, Senti, Somboru, Srbobranu, Apatinu, Beeju i drugim mestima. Televizija je, svakako, najznaajniji medij preko koga pripadnici maarske zajednice ostvaruju svoje pravo na informisanje. Na drugom programu TVNS, u delu programa namenjenom lanovima manjinskih zajednica, svakodnevno se emituju sadraji na maarskom jeziku. Kada je sredinom 2003. godine doneta odluka da se program na maarskom jeziku prebaci na drugi kanal TVNS, redakcija je izgubila deo gledalita u junom Banatu, Potisju, Somboru i Bezdanu. Drugi kanal televizije, naime, raspolae
547
propise i nacionalne manjine ustanovio je da na teritoriji Vojvodine podrune jedinice republikih organa, organizacija i institucija tokom minule dve godina uglavnom nisu potovale odnosne odredbe zakona, statuta i odluka optina.18 U praksi se jo uvek nailazi na karikaturalne primere. Recimo, ne potuje se uvek pravo pripadnika maarske nacionalne zajednice da se line karte ispisuju u skladu sa njihovim pismom i pravopisom. Umesto latinicom, line karte se ispisuju irilinim pismom, ali ne uvek. Ponekad se u ispisivanju imena i prezimena neke osobe koriste oba pisma. Za razliku od ostalih nacionalnih manjina koje u Vojvodini ostvaruju pravo na slubenu upotrebu jezika i pisma, pripadnici maarske nacionalno-sti najozbiljnije pristupaju njegovom ostvarivanju i prednjae u njegovoj primeni.
PRAVO NA INFORMISANJE
Pravo na informisanje pripadnici maarske nacionalne manjine u Srbiji ostvaruju putem tampanih i elektronskih medija. Pripadnici maarske nacionalnosti, za razliku od ostalih vojvoanskih manjina jedini poseduju dnevni list na maternjem jeziku Magyar sz. Osim ovog informativnopolitikog dnevnika, unutar maarske zajednice u Vojvodini izlaze jo i sledei listovi nedeljnik Ht Nap i Heti jsg, porodini magazin Csaldi Kr, omladinski nedeljnik Kpes Ifjsg i dva deija lista, J Pajts i Msez kalcs. Osim ovih, na maarskom jeziku izlazi i jedan broj specijalizovanih listova i magazina, lokalnih, odnosno kolskih i listova preduzea. Informativno-politki dnevnik Magyar sz pokrenut je u decembru 1944. godine i svoj najvei tira, vie od 60.000, dosegao je sedamdesetih godina XX veka. Dananji tira je, zbog raspada SFRJ, asimilacije, iseljavanja, pauperizacije, itd., daleko manji i kree se oko 14.000 primeraka, mada se, etvrtkom i tokom vikenda, tira penje na respektabilnih 30.000 primeraka. Magyar sz nastoji da pokrije sve sredine gde ive Maari, ali je informativna pokrivenost znatno bolja tamo gde Maari ive u veem broju, a znatno slabija tamo gde su oni izrazita manjina, kao to je to sluaj, na primer, u junom Banatu ili u Sremu. Svoje "zlatno doba" list je doiveo krajem osamdesetih i poetkom devedesetih godina XX veka kada je, uprkos pokuajima Miloevievog reima da ga disciplinuje, uspeo, vie nego ostale redakcije i mediji na maarskom jeziku, da sauva autonomni, kritiki stav. Nakon oktobarskog prevrata profesionalna otrica lista je, po reima sagovornika
18 Re je o Republikom zavodu za trite rada, Republikom geodetskom zavodu, Narodnoj banci Jugoslavije Zavodu za obraun i plaanje, Republikoj upravi javnih prihoda, ali i centrima i jedinicama policije, odnosno Vojske Jugoslavije. Odgovornim licima u tim jedinicima i organizacijama naloeno je da uoene nedostatke otklone. Ukoliko to ne uine protiv njih se pokree prekrajni postupak. Nepotovanje odredbi zakona esto se pravda nedostatkom finansijskih sredstava ili reorganizacijom spomenutih institucija.
546

produbilo ve postojee nezadovoljstvo i stvorilo "neprijateljsko" raspoloenje prema buduim novinarima. Nezadovoljni programom dravne televizije24, pripadnici maarske nacionalnosti su najavili pokretanje (nove) televizije Mozaik25. Televizija bi trebalo da promovie interese maarske zajednice, ali bi jedan deo njenog programa bio emitovan i na jezicima ostalih manjina, kao i na srpskom jeziku. Pokretanjem ovakve, nedravne, civilne i nekomercijalne televizije pripadnici maarske zajednice nastoje da iskoriste mogunosti koje im prua Zakon o radiodifuziji. Pomenuti zakon, naime, omoguuje neprofitnim organizacijama (nevladinim organizacijama i udruenjima graana) da se jave u ulozi osnivaa radio i/ili televizijske stanice. Ovakva zakonska mogunost moe doprineti boljem informisanju pripadnika maarske, kao i ostalih manjinskih zajednica. Meutim, u spomenutom Zakonu se nalaze i odredbe koje su izazvale zabrinutost manjina. Zakonom je, naime, predviena, u roku od etiri godine od dana njegovog stupanja na snagu, obavezna privatizacija radio/televizijskih stanica iji je osniva skuptina optine. Budui da su ove stanice emitovale programe na jezicima manjina koje, zbog ogranienih resursa, nisu komercijalno isplativa publika, ovakva orijentacija zakonodavca izazvala je bojazan da e, nakon spomenutog roka programi na manjinskim jezicima biti suoeni sa drastinom redukcijom.
slabijom tehnikom i loijim predajnikom, to utie na nekvalitetan prijem programa u spomenutim sredinama. Osim injenice da se programi redakcija, maarske, ali i svih drugih, emituju iz improvizovanih studija19 i da se radi sa zastarelom tehnikom20, jedan od uzroka nezadovoljstva je injenica da se smanjuje procentualno uee programa na maarskom jeziku u programu televizije.21 Tokom maja zaposleni u informativnom programu na maarskom jeziku su stupili u trajk, pokuavajui da i na taj nain upozore rukovodstvo kue, ali i najiru javnost, na niz problema. Redakciju je, naime, nakon petog oktobra napustilo 12 novinara i 6 radnika zajednikih slubi i ona danas broji svega 24 zaposlena (od toga 12 novinara), a proizvodi preko dve hiljade originalnog govornog programa meseno. Kako postojei kadrovski potencijal redakcije ne odgovara obimu radnih zadataka, redakcija je prinuena da angauje honorarne saradnike.22 Meutim, i ta je mogunost ograniena odlukom rukovodstva televizije da se spoljnim saradnicima, na primer, ne plaaju putni trokovi. Osim kadrovskih i loe komunikacije sa rukovodstvom televizije,23 lanovi redakcije na maarskom jeziku su ukazivali i na injenicu da nisu u mogunosti da u potpunosti kreiraju vlastiti program. Naime, u zadnjih nekoliko meseci redakcija ne stie da prati neke, za pripadnike maarske nacionalnosti, vane dogaaje, jer joj se u poslednji as oduzima snimateljska ekipa. Napokon, skoro dva meseca nakon okonanja trajka, zahtevi IP na maarskom jeziku jo uvek nisu ispunjeni, niti su tada postignuta obeanja realizovana. Pravilnik o sistematizaciji radnih mesta je izmenjen kako bi se omoguio prijem pet mladih novinara, ali su, umesto njihovog prijema, lansirane glasine da se zarade novoprimljenih novinara moraju uklopiti u postojei fonda plata to bi faktiki dovelo do smanjenja zarada zaposlenih,
PRAVO NA OBRAZOVANJE
Obrazovanje je vaan identitetski i modernizacijski resurs i pripadnici maarske nacionalnosti mu s pravom pridaju veliki znaaj. Svoje obrazovanje lanovi maarske zajednice poinju u predkolskim ustanovama, a nastavljaju u osnovnim, srednjim i viim kolama, te na fakultetima. Predkolsko obrazovanje na maarskom jeziku, za 4.450 dece, od tri do sedam godina starosti, odvija se u 24 predkolske ustanove u 23 optine i u gradu Novom Sadu.26 Osim na maarskom, vaspitno-obrazovni rad se u 13 optina i 13 predkolskih ustanova ostvaruje dvojezino, na srpskom i maarskom jeziku, za 714 dece.27 Uenici maarske nacionalnosti svoje obrazovanje stiu i u osnovnim i srednjim kolama. Od 22.009 uenika maarske nacionalnosti, 17.567 uenika se obrazuje na maternjem jeziku u 78 osnovnih kola i u 41 izdvojenom odeljenju. U odnosu na prethodnu godinu,
24 Ve tokom Miloevievog reima veina pripadnika maarske nacionalnosti je svoje antene poela da okree prema Maarskoj i prati program ondanjih televizija. Kablovska televizija u severnoj Bakoj omoguuje da se ti programi jo vie prate. 25 TV Mozaik je krenula sa eksperimentalnim polusatnim programom u septembru 2004. godine. 26 Vaspitno-obrazovnim radom obuhvaeno je 4450 dece. U odnosu na prethodnu godinu njihov broj se smanjio za 679. 27 U odnosu na prolu godinu ovom vrstom vaspitno-obrazovnog rada je obuhvaeno 134 dece vie.
19 Zgrada TVNS je u nekoliko navrata bombardovana tokom 1999. godine i sada je potpuno neupotrebljiva. Televizija je privremeno smetena u zgradi koja ve etiri godine pripada Jevrejskoj optini, nekadanjem jevrejskom starakom domu. 20 Svojevremenim pripajanjem TV Novi Sad TV Beograd, pod imenom Radio televizija Srbije, ova poslednja je prisvojila sebi ne samo pravo odluivanja, nego i pretplatu i delove opreme. 21 Godine 1990. program na maarskom jeziku je u ukupnom programu televizije uestvovao sa 20,06 odsto, a 2003, dakle tri godine nakon pada Miloevievog reima, sa svega 4,9 odsto. 22 Do oktobra 1990. godine na platnom spisku maarske redakcije bilo je oko sto zaposlenih, a redakcija je, osim toga, stalno angaovala jo oko 20 spoljnih saradnika. Tokom postojanja SFRJ redakcija programa na maarskom jeziku je bila tretirana kao ravnopravni deo Jugoslovenske radio televizije, a radnim danima je na prvom programu, u popodnevnim asovima emitovan Dnevnik na maarskom jeziku. 23 Po reima zaposlenih u Informativnom programu na maarskom jeziku, od sredine juna krui fama o uvoenju letnje eme na oba kanala TVNS, a da u njenom kreiranju nije uestvovao niko iz redakcije na maarskom jeziku.
548
549

na uenike etvrtog, petog i estog razreda, dok je za uenike sedmog razreda izrada pomenutog dodatka u toku. Problem je, meutim, u tome to se ovaj deo dodatnog gradiva mora apsolvirati u okviru postojeeg fonda asova to znai da su, u odnosu na ostale uenici maarske nacionalnosti dovedeni u neravnopravan poloaj. Trea pozitivna injenica je da se, osim broja srednjih kola, poveao i broj obrazovnih profila, iako se, usled slabog nataliteta i asimilacije, smanjuje broj uenika.33 S tim u vezi treba istai da u osnovnim kolama postoje odeljenja sa po est, a u Jermenovcima, na primer, odeljenje sa samo tri uenika.34 U vie predkolskih ustanova u Subotici uvedeno je, na insistiranje roditelja, uenje maarskog jezika. Podatak je interesantan utoliko to je re o roditeljima koji nisu Maari. Uesnici okruglog stola u Subotici interesovanje roditelja i potrebu da njihova deca ue maarski jezik objasnili su, pre svega, injenicom da je Republika Maarska prvog maja ove godine postala lanica Evropske unije. Budui da se granica Unije spustila nadomak Subotice, preko uenja maarskog jezika se nastoji olakati sutranji susret sa Evropom. S obzirom da je u Subotici, kao i u ostalim gradovima u Vojvodini, posle decembarskih izbora iz 2003. godine, zabeleen niz incidenata, ovakvo interesovanje roditelja zasluuje podrku ire drutvene zajednice. Naalost, Ministarstvo prosvete nije udovoljlo zahtevu da finansira angaovanje uitelja maarskog jezika sa obrazloenjem da se takva vrsta aktivnosti, budui da je re o optinskoj nadlenosti, finansira iz optinskog budeta. Kada je o visokom obrazovanju re, na novosadskom Univerzitetu studira oko 1300 studenata maarske nacionalnosti. Broj studenata se smanjuje, jer mladi ljudi odlaze na studije u Maarsku.35 Na takvu njihovu odluku uticali su, tokom rata, egzistencijalni i politiki (protivljenje ratu), a nakon rata, profesionalni razlozi (drugaiji nain studiranja), kao ira perspektiva nakon studija. Osim toga, uenici maarske nacionalnosti se u veem broju nego to je to sluaj sa pripadnicima etnike veine, upisuju u srednje strune kole, pa je i to jedan od razloga zato Maara ima manje meu studentima, nego to bi se to oekivalo.36 Onim, pak, srednjokolcima koji svoje kolovanje ele da nastave
33 U odnosu na prolu godinu broj srednjokolaca koji se koluju na maarskom jeziku smanjen je za 120 uenika, a broj odeljenja je povean za 7. 34 U srednjim kolama ima odeljenja sa po samo 12 uenika. Inae, prosean broj uenika u odeljenjima za prvi razred nije velik, priblino 17 uenika. Za otvaranje odeljenja na jednom od jezika manjina zakonom je propisan minimalan broj od 15 uenika, ali ministar prosvete ima diskreciono pravo da odobri otvaranje odeljenja i za manji broj uenika. 35 Na kolovanje u Maarsku ne odlaze samo studenti, nego i srednjokolci. Po reima Iren Gabri Molnar, profesorke Ekonomskog fakulteta u Subotici, u Segedinu, Peuju, Budimpeti, pa i Kekemetu, pojavilo se vie odeljenja vojvoanskih Maara. Teko je pouzdano rei koliko je takvih uenika, ali se njihov broje procenjuje na oko 600. 36 Prema podacima Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, najvei broj uenika pohaa nastavu u podruju rada, poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane, to
broj Maara koji nastavu pohaaju na maternjem jeziku se smanjio za 207 uenika. Od 4.442 uenika maarske nacionalnosti koji obrazovanje stiu na srpskom jeziku, maarski jezik sa elementima nacionalne kulture ui 2.101 uenik, dakle manje od 50 procenata.28 U kolskoj 2003/2004. godini nastava na maarskom jeziku zastupljena je u 35 srednjih kola i njome je obuhvaeno 6.606 uenika, 7 vie nego prethodne kolske godine. Od ukupnog broja (9.130) srednjokolaca maarske nacionalnosti, 2.524 uenika se koluje na srpskom jeziku. Na zahtev uenika koji nastavu pohaaju na srpskom jeziku u kolama se, prema informaciji Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i kulturu, organizuje uenje maarskog jezika kao maternjeg jezika sa elementima nacionalne kulture. U protekloj kolskoj godini ovim oblikom obrazovanja obuhvaeno je 8 uenika u optini Subotica, odnosno 25 uenika koji se ne izjanjavaju kao pripadnici maarske nacionalnosti. Kada je o studentima re, nastava na maarskom jeziku odvija se u tri vie kole i pet fakulteta. Prema podacima dobijenim u razgovoru sa predstavnicima nacionalnog saveta, oko 15 procenata svrenih osnovaca ne nastavlja dalje kolovanje ili ga, ako upie neku od srednjih kola, ne privede kraju. Podatak da skoro jedna treina osnovaca dalje kolovanje nastavlja na jeziku koji nije i njihov maternji jezik,29 objanjena je sa nekoliko razloga najpre, prostornom rasprenou Maara i injenicom da postoji veoma mali broj srednjokolskih domova, zatim potrebom da se, ako je eljena kola odve udaljena od mesta stanovanja uenika, snize trokovi a kolovanje nastavi u najblioj koli i, napokon, uverenjem da e se obrazovanjem na srpskom jeziku olakati ne samo dalje, fakultetsko obrazovanje, nego i kasniji pristup drutvenim dobrima. U periodu nakon petooktobarskog prevrata uinjeni su, kada je re o obrazovanju Maara, izvesni pomaci30. Sistem gimnazijskog obrazovanja31 inoviran je sa dve specijalne gimnazije, u Senti32 je za talentovane uenike formirana prirodno-matematika gimnazija, a u Subotici filoloka gimnazija "Dee Kostolanji". Poev od prole godine, dozvoljen je uvoz udbenika iz Republike Maarske, ali je ove godine obustavljen. Pomak je uinjen i u pogledu sadraja nastavnih planova i programa. Udbenici za osnovce proireni su sadrajima vezanim za nacionalnu istoriju to se pre svega, odnosi
U Subotici i Senti postoje (dve) kole za osnovno obrazovanje odraslih, a na teritoriji Vojvodine i pet specijalnih kola na maarskom jeziku. 29 Od 9.130 srednjokolaca maarske nacionalnosti, 6.606 uenika obrazovanje stie na maarskom, a 2.523 na srpskom jeziku.. 30 Pomak koji je prole godine uinjen na planu uvoza udbenika ove godine je poniten, jer ministarka prosvete smatra, po reima Zoltana Bunjika, pokrajinskog sekretara za obrazovanje, da uvoz udbenika predstavlja duhovnu opasnost po kole. Dnevnik, 7. 9. 2004. 31 Srednje obrazovanje na maarskom jeziku izvodi se u 10 gimnazija, 23 strune i jednoj umetnikoj koli. 32 Poev od prole 2003/2004 kolske godine u Senti je poela sa radom i Srednja medicinska kola.
28
550
551

nastavnici postoje, oni se vrlo teko prihvataju da zbog malog broja odeljenja i asova, dre nastavu. Obrazovanje na maternjem jeziku znatno je bolje u onim sredinama u kojima su pripadnici maarske manjine skoncentrisani u veem broju. Tamo gde su prisutni u manjem broju, i problemi su izraeniji, a mogunost nastavka kolovanja na nekoj od eljenih srednjih kola suena.
na jednom od fakulteta, pristup visokokolskom obrazovanju olakan je time to im je omogueno da prijemne ispite polau na maternjem, maarskom jeziku. Od tri vie kole i pet fakulteta samo se nastava na Vioj tehnikoj koli u potpunosti izvodi na maarskom jeziku, u ostalim sluajevima re je o dvojezinoj nastavi.37 Po miljenju predstavnika Nacionalnog saveta, univerzitetsko obrazovanje na maarskom jeziku se moe unaprediti formiranjem paralelnih katedri na onim fakultetima gde za tako neto postoje kadrovi, odnosno preko lektorata, kako bi se studenti na svakom od fakulteta upoznali sa strunom terminologijom. Postoji, takoe, i ideja da se formira maarski jeziki studijski centar koji bi objedinio rad lektorata, nastavu pojedinih predmeta i paralelnih katedri. Meu Maarima postoji i ideja da se u Vojvodini osnuje maarski univerzitet, ali je ona, u razgovoru sa lanovima Odbora, ocenjena kao nerealna, budui da unutar maarske zajednice ne postoji dovoljan broj studenata i profesora, a nije jasno ni kako bi se takav univerzitet finansirao. Zahtevi za etniki izdvojenim sistemom obrazovanja, od predkolskih ustanova do univerziteta, interesantniji su iz politikog, nego iz prosvetnog ugla, jer indiciraju konzervativno opredeljenje unutar politike elite i njenu tenju da ovlada jednim vanim drutvenim podsistemom. Optimalno reenje da se u sredinama gde je jezik manjine u slubenoj upotrebi zakonom uredi dvojezino obrazovanje i vaspitanje kao obavezno za sve uenike, bez obzira na njihovu etniku pripadnost, ne uiva, naalost, podrku, ni elite, ali ni graana. U tom pogledu stav prosenog graanina Vojvodine mogao bi se, prema rezulatatima istraivanja agencije Scan, formulisati na sledei nain "ne poznajem kulturu drugih naroda u Vojvodini, jer ne znam njihov jezik, a ne elim ni da ga nauim, kao to ne elim ni da prednost u zapoljavanju u nacionalno meovitim sredinama imaju oni koji znaju dva ili vie jezika".38 Panju, kada je o obrazovanju pripadnika maarske nacionalnosti re, zavreuje i ideja o obrazovanju dvopredmetnih nastavnika. Poput ostalih, tako je i maarska zajednica suoena sa deficitom strunog kadra. Za pojedine predmete (istorija, filozofija, nemaki i engleski jezik...) teko je obezbediti potreban nastavni kadar, pa se u nekim sluajevima angauju prosvetni radnici koji ne znaju ni re maarskog jezika. ak i kada odgovarajui predmetni
je primereno privrednoj strukturi Vojvodine, kao i optinama gde je najvea koncentracija uenika maarske nacionalnosti. Podatak je interesantan i iz ugla repredukcije kulturne elite. Bez gimnazije, odnosno apsloviranih drutvenih nauka nema kulturne publike zaslune za ouvanje identiteta. To slabi manjinu i otvara vrata, ako ne asimilaciji, a ono reprodukciji na sve niem kulturnom nivou. 37 Re je o sledeim obrazovnim institucijama: Akademiji umetnosti, Prirodnomatematikom, Filozofskom, Ekonomskom i Uiteljskom fakultetu, odnosno Vioj koli za obrazovanje vaspitaa u Novom Sadu i Subotici. 38 Ideja da se u kolama ui jezik veine u mestu ne uiva veinsku podrku nijedne nacionalne zajednice. Ideju podrava 24 odsto Srba, 25 odsto Crnogoraca, 29 odsto Rusina, 31 odsto Rumuna, 37 odsto Slovaka i Hrvata i 50 odsto Maara.
PRAVO NA NEGOVANJE KULTURE I TRADICIJE

Maarska zajednica pokazuje visok stepen institucionalnog samoorganizovanja. Identitetska infrastruktura koju su razvili na podruju pokrajine svedoi da vojvoanski Maari poseduju snaan etniki identitet, ali i veoma izraenu potrebu za intraetnikom integracijom. Tokom Miloevieve vlasti institucije maarske kulture trpele su, kao uostalom i sve druge, znaajne restrikcije. Meutim, pripadnicima ove zajednice polo je za rukom, zahvaljujui pre svega znaajnoj pomoi matine drave,39 ne samo da ouvaju, nego i da postojeu institucionalnu strukturu inoviraju. Tako je 1992. godine u Srbobranu osnovan Kulturni savez vojvoanskih Maara, kao struna organizacija kulturnih drutava, organizacija i institucija koje neguju kulturu Maara u Vojvodini. Savez obuhvata vie od 80 kulturnih drutava i udruenja graana u ijem radu uestvuje nekoliko hiljada lanova. Ono po emu se maarska zajednica razlikuje od drugih jesu i profesionalne institucije. Na podruju Vojvodine postoje dva profesionalna pozorita na maarskom jeziku Narodno pozorite Npszinhz u Subotici (osnovano 1945. godine) i jvidki szinhz u Novom Sadu (osnovano 1873. godine). Postoje, takoe, i tri pozorita namenjena deci Deije pozorite Gyermek szinhz u Subotici, Pozorite mladih u Novom Sadu i Lutka scena Narodnog pozorita Toa Jovanovi u Zrenjaninu. Jo jedan podatak zasluuje panju. Naime, unutar kulturno umetnikih drutava u 16 vojvoanskih optina postoje i amaterska pozorita. Godine 1997, formirano je Amatersko pozorite vojvoanskih Maara bez stalnog sedita koje, anagaujui najuspenije glumce amaterskih drutava, priprema jednu pozorinu predstavu godinje.40 Znaajnu ulogu u ouvanju kulturnog identiteta vojvoanskih Maara imaju i muzejske grae i zbirke, biblioteke41 i galerije.42 Grau koja se odnosi na
39 Bez te podrke, po reima Karolja Dudaa, predsednika Kulturnog saveza vojvoanskih Maara, kulturni ivot Maara u Vojvodini bio bi doveden u katastrofalno stanje. 40 Treba pomenuti i Salaarsko pozorite ije su predstave namenjene ljudima koji ive na selu a koje pripremaju mladi glumci, amateri kao i profesionalci, te studenti glume. 41 Biblioteke u 27 optina u Vojvodini i gradu Novom Sadu u knjievnom fondu poseduju knjige na maarskom jeziku. Prema podacima koje je pre etiri godine objavilo Pokrajinsko izvrno vee, najveim brojem knjiga na maarskom jeziku raspolagale su
552
553

Raznovrsne manifestacije i mrea kulturnih organizacija, udruenja i ustanova jeste ono po emu se maarska zajednica razlikuje od drugih zajednica u Vojvodini. S obzirom na ograniene resurse lokalnih samouprava i pokrajine, odnosno Srbije, postojea mrea kulturnih institucija ne bi mogla da se odri bez odgovarajue materijalne pomoi koja se, preko fondacija, upuuje iz Republike Maarske. Budui da se jedan deo tih sredstava distribuira preko nacionalnog saveta, politika elita je u prilici da utie na kreiranje kulturne politike. Stvaranje novih manjinskih institucija ili pokretanje novih manifestacija karakteristino je za sve postkomunistike elite. Nije u pitanju samo kulturna dinamika, nego i legitimacija, jer preko novih institucija i manifestacija politika elita nastoji da se legitimie, da obezbedi sebi iri manevarski prostor i uticaj na kulturna zbivanja. U tom kontekstu bi, na primer, trebalo posmatrati ideju da se u Subotici otvori novi univerzitet. U ovome gradu je, naime, sedite politike elite, dok je akademska i kulturna elita najveim delom locirana u Novom Sadu. Izmeu ove dve frakcije maarske elite postoji napetost. Kada se jedan broj uglednih intelektualaca usprotivio nameri najjae maarske stranke da ovlada medijskim i kulturnim prostorom, njih je, u cilju potpune moralne diskvalifikacije, lider SVM optuio da su utali tokom Miloevievog reima.44 Preko univeziteta poloaj politike elite bi ojaao, a kulturne oslabio, jer bi ona, preko univerziteta, bila dovedena u polaaj zavisnosti.
istoriju Maara poseduju Muzej Vojvodine, te gradski muzeji u Beeju, Kikindi, Panevu, Senti, Somboru, Subotici i Zrenjaninu. U pomenutim gradovima postoje i istorijski arhivi koji, takoe, poseduju dragoceni materijal i grau koja se odnosi na pripadnike ove manjine. Pored toga, u Debeljai postoji Etnoloka zbirka predmeta. Zaviajni muzej u Tordi, takoe, poseduje etnoloku zbirku. Integralni deo identitetske infrastrukture su asopisi, kao i niz kulturnih manifestacija. Kada je o prvom resursu re, treba spomenuti asopise za knjievnost i kulturu zenet, dvojezini asopis na srpskom i maarskom za knjievnost, umetnost i kulturu Orbis, te j Kp asopis za pedagoge koji nastavu izvode na maarskom jeziku. Novinsko izdavako preduzee "Forum" izdaje asopis za kulturu, knjievnost i umetnost Hid, te asopis za nauna i drutvena pitanja Ltk. Katedra za maarski jezik Filozofskog fakulteta u Novom Sadu izdaje i struni zbornik na maarskom jeziku Hungalgaiai kzlemnyek. Od kulturnih manifestacija treba izdvojiti Dane kulture vojvoanskih Maara, manifestaciju na kojoj se sumiraju rezulatati u oblasti knjievnog, pozorinog i likovnog stvaralatva, folklora, savremene muzike i plesa.43 Kada je o literarnom stvaralatvu re treba spomenuti knjievnu koloniju u Kanjii, koja se organizuje u saradnji sa Ministarstvom za kulturu, Maticom srpskom i Drutvom knjievnika Srbije, zatim knjievne susrete Sentelekijevi dani u Sivcu, te dvodecenijsku knjievnu manifestaciju Dani Kostolanji Dea. Unutar maarske nacionalne zajednice odrava se i nekoliko memorijala Memorijal Ferenc Feher, Memorijal Karolj Sirmai, Memorijal B. Sabo er i Memorijal Zoltan uka. Svi pomenuti memorijali su tradicionalne manifestacije i znaajan deo kulturne tradicije vojvoanskih Maara. Meu znaajne manifestacije spadaju i Smotra maarskih amaterskih pozorita Vojvodine, kao i festivali na kojima se prezentiraju dostignua folklornih i umetnikih ansambala Vive Vitakijevi dani u Debeljai i Zasviraj sviralo, zasviraj, Durindo, enebokreta, ali i smotra Potiske igre. Od kulturnih manifestacija svakako treba pomenuti Jazz festival u Kanjii i Dubo fest u Malom Iou, koji slovi za lokalnu, maarsku varijantu novosadskog Exit festivala. Napokon, 2003. godine, prvi put je organizovan Interetno festival na kome, uz maarske, uestvuju i stvaraoci iz drugih nacionalnih zajednica, na samo manjinskih, nego i veinske, srpske zajednice.
POLITIKO ORGANIZOVANJE
Kada je poetkom devedesetih godina XX veka poeo proces partijskopolitikog organizovanja u Srbiji, svoje pravo da se stranaki organizuju iskoristili su i pripadnici maarske nacionalne zajednice; tako sada u Vojvodini deluje ak pet maarskih stranaka Demokratska zajednica vojvoanskih Maara (DZVM), Savez vojvoanskih Maara (SVM), Demokratska stranka vojvoanskih Maara (DSVM), Graanski pokret vojvoanskih Maara (GPVM) i Demohrianski evropski pokret (DHEP). Najstarija stranka, Demokratska zajednica vojvoanskih Maara, osnovana je 1990. godine. etiri godine nakon osnivanja u stranci je dolo do podela i stvaranja nove partije Saveza vojvoanskih Maara (SVM), najjae i najuticajnije partije meu vojvoanskim Maarima danas. Na poslednjim, decembarskim parlamentarnim izborima ova stranka je, zajedno sa Ligom socijaldemokrata Vojvodine i Sandakom demokratskom partijom, te drugim strankama i organizacijama, nastupala u okviru izborne koalicije "Zajedno za toleranciju", ali nije uspela da preskoi visoki izborni prag i obezbedi sebi mesto u parlamentu. Ista sudbina zadesila je i Demokratsku stranku vojvoanskih Maara, koja je nastupala unutar konkurentske izborne grupacije, dok trea
44 Interesantno je da ova vrsta prebacivanja dolazi od strane efa stranke koja je, u strateki vanoj maarskoj optini, nekoliko godina bila u koaliciji sa SPS i JUL.
biblioteke u optini Subotica (preko 90.000), Sombor (oko 60.000), Baka Topola (58.000) i Kanjia, odnosno Kikinda (preko 33.000 primeraka). 42 Dela umetnika pripadnika maarske nacionalnosti izlau se u galerijama u Beeju, Bakoj Topoli, Eki, Kikindi, Senti, Somboru i Subotici. Kolonije likovnog stvaralatva odravaju se u nekoliko gradova u Vojvodini Bakoj Topoli, Beeju, Eki, Malom Iou, Senti i Subotici. 43 Manifestacija poinje krajem oktobra, odnosno poetkom novembra, odrava se u vie vojvoanskih gradova i na njoj se istaknutim pojedincima dodeljuju priznanja za njihov doprinos razvoju kulture vojvoanskih Maara.
554
555

opstanak Maara identifikuje kao jedan od osnovnih ciljeva. Izrazito centralistiki reim stvoren tokom Miloevieve vladavine, onemoguavao je (pre svega partijski organizovane) pripadnike maarske zajednice da utiu na donoenje odluka koje su zadirale u njihove vitalne interese, pa se, stoga, u programu razliiti oblici autonomije, kulturne i regionalne, istiu kao delotvoran instrument zatite maarskih interesa, ali i kao sredstvo demokratizacije i decentralizacije srbijanskog drutva. Kao tribut vremena u kome je nastao, ali i kao izraz konzervativizma unutar same zajednice, u programu SVM su prisutni i snani nacionalistiki nanosi. U delu koji se odnosi na porodicu i socijalnu zatitu, poveanje nataliteta se uzdie u najveu vrednost, a materinstvo promovie u "posao" koji obezbeuje penziju. Interesantno je, takoe, i to da se ravnopravnost Maara sa drugim nacijama, a pre svega Srbima, posmatra sa stanovita nacije kao prirodne a ne, recimo, politike zajednice. Prisustvo organicizma ne govori samo o spremnosti partijske elite da interese pojedinca podredi interesima kolektiva, nego i da zasebne, etniki izdvojene institucije preporui kao najvaniju pretpostavku opstanka zajednice i ouvanje njene svesti. Tako se u delu programa koji je posveen obrazovanju SVM zalae za obrazovanje na maternjem jeziku od zabavita do univerziteta. Prednost data kolama na maarskom jeziku obrazloena je potrebom da se zatite interesi maarskih profesora, aka i njihovih roditelja. Sve maarske partije u Vojvodini tee poboljanju poloaja maarske manjine, ali su odnosi izmeu njih, pre svega izmeu Demokratske stranke vojvoanskih Maara i Saveza vojvoanskih Maara, vrlo loi, optereeni surevnjivou lidera i meusobnim osporavajem. ak ni visoki izborni cenzus na decembraskim izborima, na primer, nije uspeo da natera lidere da potisnu meusobni rivalitet i prednost daju pragmatinijim i, sa stanovita zajednice politiki funkcionalnijim reenjima. Umesto zajednikog nastupa, unutar iste izborne koalicije, dve spomenute partije su konkurisale jedna drugoj, dok je trea bojkotovala izbore. Od takvog njihovog ponaanja najmanje koristi je imala upravo maarska zajednica, na ije su se interese tako revnosno pozivali.49 Interesi pojedinih delova maarske zajednice nisu isti i oni takoe utiu na stranaku politiku.
partija, Demokratska zajednica vojvoanskih Maara, nije ni uestvovala na izborima. Na izborima 2000. godine Savez Vojvoanskih Maara je, kao lan Demokratske opozicije Srbije, u republikoj Skuptini bio zastupljen sa 5, a u pokrajinskoj sa 17 poslanika. Predstavnici ove stranke bili su zastupljeni i u ondanjoj skuptini SR Jugoslavije sa dva poslanika45. lanovi SVM obavljali su funkcije potpredsednika Vlade Srbije, a trenutno vre funkcije potpredsednika Skuptine AP Vojvodine i Izvrnog vea. Potpredsednik pokrajinske vlade ujedno je i pokrajinski sekretar za privatizaciju, preduzetnitvo, mala i srednja preduzea. Na elu Sekretarijata za obrazovanje i kulturu, propise, upravu i nacionalne manjine nalaze se, takoe, lanovi SVM. Na ovogodinjim lokalnim i pokrajinskim izborima tri stranke vojvoanskih Maara Savez vojvoanskih Maara, Demokratska zajednica vojvoanskih Maara i Demokratska stranka vojvoanskih Maara osvojile su ukupno 143 odbornika i 11 poslanikih mandata46. Na lokalnom nivou, u onim optinama gde su pripadnici njihove zajednice u veini, maarske partije su uvek participirale u vlasti, to im je omoguavalo i niz pogodnosti u izgradnji identitetske infrastrukture, naroito nakon prevrata u oktobru 2000. godine, kada su se lokalne samouprave u veoj meri ukljuile u finansiranje kulturnih aktivnosti. Sudei prema broju politikih partija, maarska politika scena u Vojvodini deluje, na prvi pogled, odve fragmentarno. Meutim, re je o partijama nejednake moi i uticaja, organizacionog, kadrovskog i finansijskog potencijala, tako da maarskim politikim i izbornim telom izrazito dominira samo jedna stranka Savez vojvoanskih Maara.47 injenica da je nastao u vreme rata za preraspodelu jugoslovenskog prostora, etniki motivisanog nasilja i progona manjina, snano je uticala na formulisanje osnovnih programskih zadataka SVM.48 Tako se u kljunom stranakom dokumentu
45 Nakon transformacije SRJ u Dravnu zajednicu Srbija i Crna Gora SVM je, kao i maarska zajednica, ostao bez predstavnika u parlamentu zajednice. 46 U 27 optina SVM je osvojio 110 odbornikih i 10 poslanikih mandata, DSVM je u 6 optina osvojila 15 odbornikih i 1 poslaniki mandat, dok je DZVM osvojila 18 odbornikih mandata. Ova partija nema poslanike u pokrajinskom parlamentu jer njena poslanika lista nije prihvaena. 47 Savez vojvoanskih Maara je osnovan u junu 1994. godine u Senti, kao stranaki i politiki nezavisno udruenje graana. Godinu dana nakon osnivanja udruenje se transformisalo u politiku stranku sa osnovnim ciljem da predstavlja i zastupa interese vojvoanskih Maara. Prema istraivanju Miroslava Samardia, uticaj SVM u strateki vanoj maarskoj optini, u Subotrici, poev od 1996. opada, ali je taj pad zaustavljen na izborima 2000. kada je dolo do poveanja glasova u njegovu korist. 48 U Programu, delatnost SVM je postavljena veoma iroko, to ga ini difuznim. Tako je SVM i svenacionalna organizacija iji je cilj da povee vojvoanske Maare sa Maarima u matici i irom sveta, kulturna organizacija koja podstie oseaj nacionalne pripadnosti, jeziku kulturu i nacionalni identitet, ali i politika partija koja participacijom u vlasti nastoji da unapredi interese maarske manjine u pokrajini.
49 Na konferenciji na kojoj je promovisana koalicija "Zajedno za toleranciju", lider SVM je dvojicu svojih protivnika optuio za izdaju maarskih nacionalnih interesa. Optuba je interesantna, jer ukazuje na snano prisustvo autoritarnih potencijala i neprevladanih ambicija da se vlastita partija poistoveti sa nacijom. Osim toga, re je i o izneveravanju vlastitog programa u kome stoji da "razlike moraju biti potovane ne samo u odnosu na druge, ve izmeu nas samih... Maari ne mogu postojati kao nacionalna partija, jer nisu takvi".
556
557

da se podre napori lokalnih samouprava koje ulau napore da stanu na put etnikom podvajanju od strane vanih drutvenih podsistema, kao to su obrazovni, kulturni ili politiki.
ZAKLJUCI I PREPORUKE
Etniki motivisani incidenti obeleili su javni ivot u Pokrajini i, u izvesnom smislu, gurnuli u stranu sve ostale probleme sa kojima se suoavaju pripadnici, kako maarske, tako i ostalih manjina. Helsinki odbor je, u nekoliko navrata, ukazivao na pogoranje meuetnikih odnosa i zahtevao od dravnih organa da pravovremeno reaguju, otkriju poinioce a inkriminisana dela procesuiraju. Prilikom razgovora sa predsednicom Optinskog suda u Subotici, saradniku Helsinkog odbora je reeno da se pred ovim sudom ne vodi nijedan krivini postupak za izazivanje rasne, verske i nacionalne mrnje. Napadi kojima su poslednjih meseci bili izloeni pripadnici maarske zajednice znaajni su i po tome to su otkrili slabosti i u mehanizmu zatite manjina. Neblagovremena i neefikasna reakcija dravnih organa, kao i svojevrsno minimiziranje znaaja etnikih incidenata, ukazuju na odsustvo politike volje da se ovi problemi ree. tavie, kao reakcija na pretnju internacionalizacijom, pripadnicima maarske nacionalnosti je, od strane predstavnika Srpske radikalne stranke, porueno da su sami krivi za incidente, jer su, navodno, povredili samopotovanje Srba. Po svojim socijalnim posledicama, jo znaajniji pokazatelj je podvajanje graana po etnikoj osnovi. Mladi ljudi, pre svega, sve vie izlaze odvojeno, sve slabije razumeju jedni druge, sve se manje drue i sve vie odvajaju. Ove pojave zabeleene u vie gradova u Vojvodini Bakoj Topoli, Kanjii, Senti ili Subotici jo uvek nisu postali predmet javne panje, iako su od strane pojedinih eksperata, u vie navrata apostrofirane kao potencijalno veoma opasne. Polazei od navedenih problema Helsinki odbor preporuuje: da se nastavi sa modernizacijom postojeih obrazovnih programa, kako bi se i pripadnici veine upoznali sa istorijom, kulturom i tradicijom svojih sugraana; da se u sferi kulture vodi politika otvaranja prema kulturnom pluralizmu tako da se kultura vojvoanskih Maara tematizira i prezentira kao sastavni deo srbijanske kulture; u tom pogledu finansijska i programska podrka delovanju kulturnih institucija vojvoanskih Maara mora biti znaajnija nego do sada; da se iz dravnog budeta izdvoje sredstva za kadrovsko i tehnikomaterijalno opremanje informativnih kua koje emituju programe na maarskom jeziku. Investiranje u opremu i kadrovsko jaanje redakcija ne samo da bi poboljalo uslove rada, nego bi se odrazilo na kvalitet, ali i ujnost programa na maarskom jeziku; da se unapredi mehanizam zatite manjina kroz doslednu primenu krivino-pravnih normi, ali i decentralizacijom uprave, veim ovlaenjima lokalnih policija, kao i veim ukljuivanjem pripadnika maarske manjine, u redovni sastav policije;
558
559

represiji, odnosno "mekom etnikom ienju".1 Nakon Albanaca, Hrvati su druga manjina spram koje veinski narod ima kontinuirano negativne stereotipe, to proizvodi strah i nesigurnost, te negativno utie na mogunost javnog delovanja i ostvarivanja manjinskih prava. Hrvatska manjina u Vojvodini je u poslednjih petnaestak godina gotovo ostala bez ikakve drutvene moi. Osim toga, krajem osamdesetih godina XX veka drava je kroz razne forme na vetaki nain dosta uspeno Hrvate u Vojvodini razdvojila i svela na regionalna imena, na Bunjevce i okce. Poloaj hrvatske zajednice odreen je i prilikama unutar same zajednice: ona je slabo integrisana kvalitet veza unutar zajednice je povran i slab, postoji mali broj institucija i organizacija, prevelik je uticaj politikog elementa u produkciji dogaaja, a nije zanemarljiv ni uticaj klera na svetovna pitanja. Osim toga, Hrvati u Vojvodini ive, teritorijalno posmatrano, vrlo disperzirano i nigde, ni u jednoj optini ne predstavljaju veinu, a ive u svim delovima Vojvodine. U proces tranzicije hrvatska je zajednica ula bez vlastitih institucionalnih pretpostavki u pogledu ostvarivanja kolektivno-manjinskih prava. S druge strane, unutar novog srbijanskog dravnog projekta nije bilo spremnosti za uspostavljanje institucija za hrvatsku nacionalnost. Tek nakon pada Miloevievog reima njima je priznat status nacionalne manjine, to je bila nuna formalno-pravna pretpostavka za kvalitetnije ostvarivanje njihovih prava. Hrvatska politika i kulturna elita je od poetka od dravnih organa zahtevala da se ovo pitanje adekvatno postavi i trajno rei. Krajem maja 1991. godine Demokratski savez vojvoanskih Hrvata, prva politika stranka vojvoanskih Hrvata, podneo je Skuptini Srbije predlog kulturne autonomije Hrvata u Vojvodini, ali se o ovom predlogu nijedno telo srbijanske Skuptine nije izjasnilo. Za sve vreme Miloevievog reima srbijanske vlasti ne samo da su ignorisale pitanje neadekvatnog poloaja Hrvata, nego su i same doprinosile krenju njihovih prava. Najdrastiniji primeri u tom pogledu dogaali su se u Sremu i jugozapadnoj Bakoj, poetkom i sredinom devedesetih godina, za vreme rata u Republici Hrvatskoj.2 Antihrvatski incidenti nastavljeni su i nakon odlaska Miloevia. Poslednji niz antihrvatskih incidenata dogodio se krajem prole i poetkom ove godine, nakon parlamentarnih izbora u Srbiji i uverljive pobede desnice. 27.
1 Ne treba zaboraviti da je Vojvodinu, naroito Srem, poetkom i sredinom devedesetih napustilo, to pod direktnim to pod indirektnim pretnjama, vie od 40.000 Hrvata, a do sada se niko nije vratio, niti se ovaj problem igde vie pominje. Istina, pokrajinska je Skuptina u prvoj polovini 2004. usvojila jednu deklaraciju kojom je uputila javni poziv za povratak svima koji su bili proterani za vreme Miloevieva reima, ili su svojevoljno otili, no, nju nisu pratili i drugi koraci. 2 Pritisci na Hrvate u cilju njihovog iseljavanja provodili su lanovi Srpske radikalne stranke, lokalne vlasti i militantne izbeglice, a vii organi nisu nita inili da iseljavanje spree. Najintenzivniji pritisci vreni su u Sremu, u mestima Hrtkovci, Nikinci, Golubinci, Novi Banovci, Beka i drugim.
HRVATI
I. UVOD
Poloaj hrvatske zajednice u Vojvodini od raspada bive Jugoslavije odluujue definiu sledei inioci: 1) kao konstitutivni narod bive SFRJ, Hrvati u Republici Srbiji sve do 2002. godine nisu imali priznati status nacionalne manjine; 2) kao novonastala manjina vojvoanski Hrvati nisu imali, niti su, pak, mogli snanije razviti institucionalne pretpostavke da u veem obimu participiraju u ostvarivanju svojih prava; 3) stoga ni nemaju prepoznatljive atribute manjinske zajednice (mali broj institucija, od nauke i prosvete preko kulture do medija, a izostaje i delatna spremnost na participiranje u pravima od strane veeg broja pripadnika zajednice, itd.); 4) postoji slaba intraetnika integracija, u ivotu zajednice potpuno izostaju lanovi iz Banata, ue Srbije i Beograda; 5) slabo je profilisana i uopte je nerazvijena elita dominira politika, dok su intelektualne i kulturne, a pogotovo menaderske i ekonomske, krhke i slabe; 6) politiko i uopte sociokulturno okruje u kojem ive jo uvek im nije naklonjeno. Hrvati su, naime, jedina nacionalna zajednica u Vojvodini koja je u proteklih deset i vie godina trpela organizovano fiziko nasilje; 7) slabo su i nesrazmerno zastupljeni u strukturama vlasti, od lokalnih do centralnih, u dravnim institucijama, poput sudstva, vojske, policije, carine, prosvete ; te u pogledu rukovodeih mesta u privredi, dakle u sferama ekonomske i finansijske moi; 8) odreene izmene u ophoenju drave prema njima belee se tek nakon 5. oktobra 2000. godine, kada se stvari za Hrvate u Vojvodini poinju menjati nabolje. U drugoj polovine 2002. godine, na primer, osnovana je, od strane Pokrajinske skuptine, Novinsko-izdavaka ustanova "Hrvatska rije", pokrajinski je parlament prihvatio inicijativu da i hrvatski jezik bude u slubenoj upotrebi na teritoriji Pokrajine, zapoeto je obrazovanje na hrvatskom jeziku u Vojvodini, preciznije u Bakoj i, napokon, u decembru 2002, uspeno je odrana i Elektorska skuptina na kojoj je izabrano Hrvatsko nacionalno vee; time je jedno razdoblje u istoriji vojvoanskih Hrvata privedeno kraju. Jedan deo navedenih inilaca je objektivne prirode i na njih graani hrvatske nacionalnosti teko mogu uticati, dok su drugi inioci u domenu odgovornosti same hrvatske zajednice. Kompleks istorijsko-nasleenih inilaca nije bio naklonjen hrvatskoj manjini, ak su u protekloj deceniji neki drutvenopolitiki inioci bili u odnosu na vojvoanske Hrvate rigidno ograniavajui i destruktivni. Zatim, Hrvati su jedina vojvoanska manjina koja je bila izloena
560
561

migracije Hrvata, kada oni individualno dolaze u administrativna sredita, najvie u Beograd, gde zavravaju kole ili se zapoljavaju u razliitim slubama, mahom u administraciji nekadanje savezne drave. Tokom istorije integracija ovih istonih, rubnih delova hrvatskog etnikog prostora u savremenu hrvatsku naciju odvijala se na razliite naine i sa odreenim zakanjenjima. Naime, zbog optereenosti hrvatsko-maarskih odnosa u Autro-Ugarskoj, Hrvati u Bakoj u nacionalni preporod u drugoj polovini XIX veka ulaze s regionalnim imenima (Bunjevci i okci) i stanovitim problemima u pogledu upranjavanja manjinskih prava. Slina je situacija bila i u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca integracija u hrvatsku naciju Bunjevaca i okaca iz Bake esto se ometala, osim asimilacione politike od strane drave, i forsiranjem spomenutih subetnikih identiteta, to je rezultiralo njihovim zadravanjem sve do danas. Raspadom bive SFRJ Hrvati iz vojvoanskog dela Srema su po prvi put u svojoj istoriji dospeli u poloaj nacionalne manjine. S druge strane, sve su etnike grupe vojvoanskih Hrvata, dakle i Hrvati u Bakoj i Banatu, po prvi put u svojoj istoriji odvojeni dravnom granicom od svoga matinoga naroda. To je za sve njih bilo jedno posve novo istorijsko iskustvo: stavilo ih je pred nove izazove samostalni rad na izgradnji vlastite budunosti. Pripadnost katolikoj veroispovesti ini Hrvate dvostrukom manjinom u Srbiji po nacionalnoj i konfesionalnoj osnovi. Najvei broj Hrvata-katolika ivi u Subotikoj biskupiji, zatim u srbijanskom delu akovako-srijemske, dok manji broj pripada Beogradskoj nadbiskupiji, te Zrenjaninskoj biskupiji. Osim redovitih aktivnosti na udovoljavanju verskih potreba, Crkva je u ivotu vojvoanskih Hrvata imala i jo uvek ima znaajnu ulogu, naroito na planu sluenja standardnim jezikom i negovanja kutlurnog naslea.3 to se tie osnovnih demografskih pokazatelja, dva su znaajna: prvo, Hrvati ive na velikom prostoru u Srbiji samo u optini Lapovo nema Hrvata, i drugo od sredine druge polovine XX veka, broj Hrvata je u Srbiji, a naroito u Vojvodini, u stalnom i rapidnom opadanju. Tako je, recimo, u Vojvodini, prema popisu stanovnitva iz 1971. ivelo 120.303 Hrvata, dok se dvadeset godina kasnije, prema popisu iz 1991, izjasnilo tek 74.808 graana kao Hrvati, to predstavlja umanjenje za ak 29,52 odsto. Prema popisu iz 1981. godine u Srbiji je ivelo 149.368 graana hrvatske nacionalnosti ili 1,60 odsto stanovnika, (u
3 Za kulturni ivot vojvoanskih Hrvata nekoliko institucija unutar Katolike crkve je od izuzetne vanosti: to su klasina gimnazija "Paulinum" Subotike biskupije, gde se na srednjokolskom nivou stiu osnovna znanja za budue svetenike na hrvatskom jeziku. Takoe postoji i Teoloko-katehetski institut Subotike biskupije, koji obrazuje budue verouitelje. to se tie pitanja verskog informisanja na hrvatskom jeziku, u Subotici katoliki svetenici Hrvati izdaju mesenik Zvonik, u nakladi od 2500 primeraka. Na Radio Subotici jednom nedeljno, u trajanju od petnaest minuta, emitije se verska emisija na hrvatskom jeziku. Katoliki institut za kulturu, povijest i duhovnost "Ivan Antunovic" sa seditem u Subotici ima svoju izdavaku delatnost u okviru koje je objavljeno nekoliko desetina knjiga na hrvatskom jeziku.
decembra 2003 u Somboru su razbijena stakla na prozoru Hrvatskog doma; sledeeg dana, 28. decembra 2003, u Tavankutu, naselju u subotikoj optini sa preteno hrvatskim stanovnitvom, sruena je bista Matije Gupca u dvoritu istoimene osnovne kole, da bi nakon tri dana i drugi put bila sruena; 4. janura 2004, u Maloj Bosni, selu nadomak Subotice, slomljen je i sruen ukiev kri pored puta Subotica-Sombor; polovinom januara (13. i 14.) upueno je ukupno pet telefonskih pretnji smru zaposlenima u Novinsko-izdavakoj ustanovi "Hrvatska rije"; u Subotici je 24. januara 2004. oskrnavljeno katoliko Kersko groblje, na kojem se sahranjuju Hrvati, povaeno je i baeno 36 krstova i oteena jedna kamena grobnica; na TV Novi Sad je 25. janura 2004. zabranjena jedina emisija na hrvatskom jeziku, zbog priloga o ovim incidentima; u Subotici je 1. februara 2004. razbijen prozor na Franjevakom samostanu. Tih dana upueno je i vie telefonskih pretnji smru generalnoj konzulici Republike Hrvatske u Subotici, Jasmini Kovaevi avlovi i ostalom osoblju Konzulata. Usledile su pretnje urednicima i novinarima Graanskog lista, novosadskog dnevnika, s optubama da su "ustaki" i "prohrvatski list". I na kraju, 26. marta oskrnavljeno je 96 krstova i nadgrobnih spomenika na ve pomenutom katolikom Kerskom groblju. Ni jedan sluaj od strane merodavnih dravnih organa nije do sada razreen.
II. ISTORIJSKO-DEMOGRAFSKI PODACI

Hrvati u Vojvodini su integralni deo hrvatskoga naroda koji kao autohton narod, ivi u vojvoanskim delovima Srema, Bake i Banata, a u znaajnom broju jo i u Beogradu, te u ostalim srbijanskim ekonomskim i upravnim centrima. Istorijski posmatrano, ovo je hrvatsko stanovnitvo u veini domicilno, kao rezultat sloenih migracionih procesa tokom istorije: u razliitim su razdobljima, zbog razliitih razloga i s razliitih podruja dananjih drava Hrvatske i Bosne i Hercegovine, Hrvati naseljavali teritoriju Bake, Srema i, u manjem broju, Banata, te od toga vremena ive i postoje kao istoni, rubni deo hrvatskog etnikog prostora. Hrvati s kraja XVII i poetka XVIII veka, predvoeni franjevakim redovnicima, a zbog tekih uslova ivota i pojaane islamizacije hriana migriraju iz Bosne i Hercegovine na prostore Bake, Baranje i Srema. U isto vreme odvija se i migracija Hrvata iz Pokuplja ka Banatu, gde se nastanjuju u mestima Boka, Neuzina, Perlez..., a neto kasnije i u mestima Starevo i Opovo. Dalje, Hrvati u Sremu su "najautohtoniji" njihovo prisustvo na ovom prostoru kontinuirano traje jo od dolaska Junih Slavena. Naravno, i nakon toga, migracije Hrvata na ovim prostorima traju s manjim ili veim intenzitetom, a zavravaju se u drugoj, socijalistikog Jugoslaviji, kada, s jedne strane, organizovano u okviru kolonizacije dolaze iz Hercegovine i Dalamtinske Zagore, istina ne u velikom broju, u naselja gde su iveli (i) Nemci (npr. Stanii, Beka, Petrovaradin), a s druge strane, primetne su i spontane
562
563

osim u jednoj subotikoj. Naime, hrvatski je jezik u slubenoj upotrebi na teritoriji subotike optine, i to na osnovu odluke lokalnog parlamenta jo iz 1993. godine. Mada je ova odluka osporena poetkom 2001. godine od strane Ustavnog suda Srbije, subotiki parlament ju je ubrzo ponovo usvojio. Praksa je dravnih organa u Vojvodini i u Subotici razliita poetkom 2004. godine uvedena je institucija lektora u Pokrajini i Subotici, imenovan je sudski tuma za hrvatski jezik, ali se i dalje nedovoljno vodi rauna o upotrebi hrvatskog jezika, recimo, na natpisima u poti, eleznici, policiji, itd. Zakon o zatiti prava i sloboda nacionalnih manjina propisuje da su lokalne samouprave dune uvesti u slubenu upotrebu jezik one manjine koja na tom prostoru ini vie od 15 odsto ukupnog stanovnitva. Po tom kriterijumu, hrvatski jezik ne moe biti u slubenoj upotrebi nigde, to je stavlja u a priori neravnopravan poloaj u odnosu na tzv. stare manjine. Istina, zakon ostavlja prostor da jezik neke manjine bude u slubenoj upotrebi ako je postotak i manji, ali nain na koji se to realizuje nije preciziran, to znai da upotreba jednog vanog manjinskog prava zavisi, ne od zakona, nego od politike volje. U drugoj polovini 2003. godine Pokrajinska je skuptina donela Odluku o bliem ureivanju pojedinih pitanja slubene upotrebe jezika i pisama nacionalnih manjina na teritoriji AP Vojvodini na osnovu koje se hrvatski jezik moe uvesti u slubenu upotrebu u onim naseljenim mestima gde Hrvati ine vie od 25 posto stanovnitva, ali ta odluka ima samo simboliki znaaj. Jer, postavlja se pitanje, s kim se uopte moe slubeno komunicirati, recimo, u Sonti ili Plavni, kad u tim mestima nema nijednog dravnog upravnog tela. Poseban je problem primena ove odluke. Skuptina optine Apatin, na primer, nije usvojila inicijativu da u Sonti, (koja ima 25 odsto Hrvata) hrvatski jezik bude u slubenoj upotrebi, uz obrazloenje da na to nije obavezana pozitivnim zakonskim propisima, to znai da nova zakonska reenja na ovome planu generiu nepravdu koju trpe "nove manjine".4 Zakonom nije regulisan ni nain na koji e nove manjine ostvarivati ovo pravo, niti je definisana uloga organa dravne uprave u tom procesu. Formalno-pravna apstraktnost i nedoreenost zakonskih odredbi, ne samo to otvara prostor za manipulaciju, nego oteava operacionalizaciju i institucionalizaciju prava vojvoanskih Hrvata, kako u pogledu slubene upotrebe jezika, tako i u pogledu drugih, nita manje vanih prava. Na kraju, treba istai i to da su se Hrvati u Vojvodini esto susretali s izmenama naziva ulica, naroito u Sremu. Mnogi, a ponegde i svi nazivi ulica s hrvatskim predznakom su promenjeni poetkom devedesetih godina XX veka, kao i imena osnovnih kola u mestima gde ive Hrvati (Petrovaradin, Novi
Vojvodini 109.204 ili 5,37 odsto, uoj Srbiji 31.447 ili 0,55 odsto, a na Kosovu 8.718 ili 0,55 odsto), a prema popisu iz 1991. godine u Srbiji ivelo 105.406 Hrvata ili 1,08 odsto od ukupnog broja stanovnika, a u SRJ 111.650 Hrvata. Od toga je najvei broj iveo u Vojvodini 74.808 (3,71 odsto), zatim u uoj Srbiji 22.536 (0,39 odsto) te na Kosovu 8,062 (0,41 odsto). I za poslednjih je 11 godina broj Hrvata u Vojvodini smanjen za vie od 18.000. Naime, prema rezultatima popisa stanovnitva iz aprila 2002., od ukupno 70.602 Hrvata koji ive na podruju Srbije (0,9 odsto), 56.546 ivi u Vojvodini (2,78 odsto). Od tog broja, u Bakoj ivi oko 40.000, a u Sremu oko 12.000, a znaajnije ih ivi u optinama Subotica, Sombor i Novi Sad. Zanimljivo je da je broj onih koji se izjanjavaju kao Bunjevci neznatnije smanjen: pre 11 godina u Vojvodini ih je bilo 21.434, a prema poslednjem se popisu kao Bunjevci izjasnilo 19.766 graana. Uporedimo li i letimice ovde iznete podatke, videe se da je za poslednjih 30 godina broj Hrvata u Vojvodini vie nego prepolovljen, a da je u poslednjoj deceniji XX veka iz Vojvodine "nestalo" skoro 20.000 graana hrvatske nacionalnosti, to znai da se broj pripadnika hrvatske zajednice smanjio za vie od jedne etvrtine u odnosu na popis iz 1991. godine. Osim aktivne i dugotrajne asimilacione politike smanjenju broja Hrvata doprinela su i proterivanja i etniki motivisano nasilje, te stvaranje klime straha i nesigurnosti poetkom i sredinom devedesetih godina XX veka. Tome su, naravno, doprinele i baene bombe na imanja i sakralne objekte, te ubistva desetak graana hrvatske nacionalnosti, naroito u vojvoanskom delu Srema, te u jugozapadnoj Bakoj. Zbog ratova, koji su poetkom devedesetih godina voeni na prostorima bive Jugoslavije, a naroito onaj sa Hrvatskom, i pratee snane antihrvatske propagande Vojvodinu je, po neslubenim procenama, moralo napustiti izmeu 35.000-40.000 Hrvata. Istina, navedeno je da poslednji rezultati slubenog popisa registruju manji demografski gubitak vojvoanskih Hrvata. Ipak, treba imati u vidu i pitanje etnike mimikrije, kojoj su oni pribegavali, naroito u popisu 1991. godine i njihove gubitke smanjenje broja Bunjevaca, okaca, Jugoslavena i "neopredeljenih". Naime, i u tim grupama treba traiti "skrivene" Hrvate koji su, uprkos mimikriji, pod razliitim pritiscima odlazili iz Vojvodine.
III. KOLEKTIVNA PRAVA 1. PRAVO NA SLUBENU UPOTREBU JEZIKA

Pitanje slubene upotrebe hrvatskog jezika jo uvek u Vojvodini nije reeno na adekvatan nain. Naime, Skuptina Vojvodine je pokrenula, poetkom maja 2002. godine inicijativu da se hrvatski jezik uvrsti meu slubene jezike, ali to pitanje jo nije reeno, tako da hrvatski jezik nije u slubenoj upotrebi, niti na teritoriji Pokrajine, niti u lokalnim samoupravama,
564
4 Konkretno govorei, hrvatska manjina je trea manjina po brojnosti u Vojvodini, a ni u jednoj optini, osim iz razloga steenog prava u Subotici, nee imati jezik u slubenoj upotrebi, to u odnosu na druge manjine jeste diskriminacija, budui da stare manjine u Vojvodini (Maari, Rumuni, Rusini i Slovaci) imaju u svim optinama gde ive i na nivou Pokrajine svoj jezik u slubenoj upotrebi.
565

Kada je re o televizijskom programu, Televizija Novi Sad je samo u ulozi emitera programa koji, na hrvatskom jeziku, priprema nezavisna produkcijska grupa. Radi se o polusatnoj emisiji pod nazivom "TV divani" koja se na drugom programu TV NS emituje svake druge nedelje.7 Na Televiziji Novi Sad postoje redakcije na est jezika (srpskom, maarskom, rusinskom, slovakom, rumunskom i romskom) iji se rad finanira iz pokrajinskog budeta, ali jo uvek ne postoji i redakcija na hrvatskom jeziku, iako su Hrvati druga po veliini nacionalna manjina u Vojvodini. Iako TV NS ne pokriva i ne nadoknauje trokove u proizvodnji "TV divana" njezino je rukovodstvo u tri navrata do sada zabranilo emisiju zbog njenog sadraja. Prvi put emisija je zabranjena u prvom tromeseju 2002. godine, jer su stavovi jednog od sagovornika "TV divana" ocenjeni kao propaganda, napad i negiranje Bunjevaca.8 Drugi put, emisija je zabranjena polovinom avgusta iste godine zbog priloga s proslave obnavljanja Hrvatskog doma kulture u Slankamenu.9 Pomonik direktora TVNS nije dozvolio da se emisija emituje, jer je u sklopu priloga prikazano okupljanje i protest osoba sa etnikim znamenjem. Time to su prikazali protestno okupljanje lanova, uglavnom Srpske radikalne stranke autori "TV divana" optueni da se slue "govorom mrnje".10 Trei put "TV divani" su zabranjeni poetkom 2004. godine zbog priloga o incidentima usmerenim protiv ovdanjih Hrvata; emisija je nenajavljeno i bez ikakvog zvaninog objanjenja skinuta sa programa.11 Kada se govori o ometanju slobode izraavanja i davanja informacija na jeziku hrvatske manjine svakako treba spomenuti i, u vie navrata, izreene pretnje ubistvom novinarima Hrvatske rijei poetkom 2004. godine.12 Nakon
7 "TV divani" su na programu TV NS od jula meseca 2001. godine, a emisiju preuzimaju jo nekoliko lokalnih televizijskih stanica u Vojvodini (Sombor, id, Subotica...). 8 Najverovatnije zbog pritiska javnosti, emisija je nakon dve nedelje emitovana. 9 Iz ovog mesta u Sremu, tokom devedesetih godina proterano je nekoliko stotina Hrvata. 10 Emitovanje emisije i priloga iz Slankamena uslovljeno je izbacivanjem kadrova u kojima se vidi protestno okupljanje. Dogovoreno repriziranje navedenih " TV divana" na subotikoj lokalnoj televiziji Super TV, takoe je zabranjeno od strane rukovodeih ljudi u toj kui. 11 Naime, jedan od sagovornika je rekao i to kako su elektronski mediji u Srbiji, meu njima i TV Novi Sad, slabo izvetavali o tada aktuelnim antimanjinskim incidentima na severu Bake. Isto tako, reeno je i da deo krivice za stvorenu antimanjinsku i antihrvatsku klimu pada i na medije, izmeu ostalih i na TV Novi Sad, koja je, kako je naveo, u jesen 2003, bez ikakvih ograda i naknadnih komentara, emitovala emisiju "Otkopano", u kojoj je istoriar Jovan Pejin grubo vreao nacionalne manjine u Vojvodini, a za Hrvate je tvrdio da oni u Vojvodini i ne postoje. 12 Naime, 13. januara 2004. anonimnim telefonskim pozivom lanovima redakcije Hrvatske rijei zapreeno je smru. Muki glas odrasloga oveka zapretio je slubenici Hrvatske rijei: "Ustae! Ako jo jednom izau vae novine, sve u vas pobiti. Vi ste ubili moje dijete". Desetak minuta iza toga ista se osoba ponovo oglasila porukom: "Svi ste
Slankamen, Golubinci, Novi Sad). Tako u Novom Slankamenu, tradicionalno hrvatskom mestu, danas nema ni jedne ulice koja nosi naziv nekog od hrvatskih velikana, a nazivi su ispisani iskljuivo na srpskom jeziku, irilinim pismom.
2. PRAVO NA INFORMISANJE
Pripadnici hrvatske zajednice u Vojvodini mogu se na maternjem jeziku informisati preko elektronskih i tampanih medija. Kada je o elektronskim medijima re, graani hrvatske zajednice se mogu informisati preko polusatne televizijske emisije "TV divani" koja se svake druge nedelje emituje na Televiziji Novi Sad, a potom i preko dvosatnog dnevnog programa na Radio Subotici. Dodue, zbog slabe ujnosti program ovog radija mogu pratiti samo Hrvati koji ive na teritoriji subotike optine. to se tampanih medija tie, vojvoanskim Hrvatima na raspolaganju stoje tri medija nedeljnik Hrvatska rije, iji je osniva Skuptina AP Vojvodina, zatim Katoliki mesenik Zvonik i, napokon, tromesenik za kulturu Miroljub, kojeg izdaje somborsko Hrvatsko kutlurnoumjetniko drutvo "Vladimir Nazor". Televizijska emisija "TV divani" i nedeljnik Hrvatska rije novijeg su datuma, a listovi Zvonik i Miroljub imaju tradiciju od desetak godina, dok program Radio Subotice na hrvatskom jeziku postoji pet godina. Ne umanjujui vanost ostalih medija, treba istai da, za sada, jedino nedeljnik Hrvatska rije prvi broj izaao je 31. januara 2003. godine ima kod vojvoanskih Hrvata ozbiljniju, utemeljeniju i trajniju misiju u oblasti informisanja. Ureivaka politika Hrvatske rijei utemeljena je na objavljivanju tanih, celovitih i pravovremenih informacija o svim dogaajima u drutvu, kako onom globalnom, tako i onom lokalnom u kome se, u najveoj meri, i odvija ivot i rad Hrvata u Vojvodini.5 Ustanova se preteno finansira od sredstava iz pokrajinskog budeta, a delom od donacija i prodaje.6 Program na hrvatskom jeziku Radio Subotice emituje se svakodnevno u trajanju od dva sata i drugi je medij putem kojeg Hrvati u Vojvodini ostvaruju, na institucionalno primeren nain, svoje pravo na informisanje. Emisiju priprema redakcija na hrvatskom, koja je punopravni lan tog javnoinformativnog preduzea. Postoji odreena nesrazmera u obimu programa, budui da programi na srpskom i maarskom jeziku traju neuporedivo due. Kao iznimno vano, treba istai da je program na hrvatskom jeziku, u delu istorijsko-kulturolokih sadraja, kontekstualno primeren Subotici, intoniran je u duhu vrednosti tolerancije i u funkciji je afirmacije suivota.
U listu se povremeno pojavljuju dodaci, od kojih se ustalio podlistak za decu
"Hrcko".
6 Istina, ona nije u visini sredstava to ih imaju druge ovakve manjinske ustanove, dobija se, naime, znatno manje, to predstavlja veliki problem u procesu daljnje izgradnje i razvoja Ustanove..
566
567

u Subotici, to se ponovilo i naredne kolske godine.14 U protekloj kolskoj godini svoje obrazovanje na hrvatskom jeziku sticalo je, u pet odeljenja (dva u prvom i tri odeljenja u drugom razredu), 72 uenika. Za one, pak, uenike koji nastavu pohaaju na srpskom jeziku, obezbeeno je, u okviru izborne nastave, uenje hrvatskog jezika s elementima nacionalne kulture, sa po dva asa nedeljno. U protekloj godini ova izborna nastava je bila zastupljena u tri optine Apatin, Sombor i Subotica, u est osnovnih kola za ukupno 131 uenika. Kada je o kadrovima re, postoji minimalni broj zainteresovanih uitelj(ic)a, ali je problem u tome to nijedna od njih svoje obrazovanje nije stekla na hrvatskom jeziku. Kada se govori o naelnim problemima, o tome, naime, kako e se organizovati i reiti pitanje kolstva na hrvatskom jeziku, mora se, po reima sagovornika Helsinkog odbora, ukazati na to da izmeu hrvatskih institucija ne postoji konsenzus o ovome pitanju. Niko do sada jo uvek nije izaao sa jasnom i preciznom strategijom ili platformom kako da se ovo pitanje rei. U javnosti cirkulie i nekoliko ideja, od toga da za decu hrvatske nacionalnosti treba da postoje posebne hrvatske kole, preko ideje da se u postojeim kolama otvaraju odeljenja za hrvatske uenike, to sada preovlauje, do najminimalnijeg zahteva da u postojeim kolama aci o hrvatskoj kulturi ue kroz predmete jezik i knjievnost, istorija, muziko i likovno vaspitanje. No, od ovih se optih i generalnih pitanja nije odmaklo.15 S druge strane, primetna je i nespremnost dravnih organa da na jedan otvoreniji, utemeljeniji i delatvorniji nain pristupe ovom problemu. U nekoliko su navrata sastanci sa roditeljima bili opstruisani davanjem pogrenih informacija i latentnim odvraanjem roditelja od namere da upiu decu u hrvatska odjeljenja. Bilo je sluajeva da su pojedinci ak i telefonski zastraivali roditelje pretnjama o nekakvom i navodnom "obeleavanju" dece. O viem obrazovanju pripadnika hrvatske nacionalnosti16 treba rei toliko da je ono u potpunosti nepokriveno nastavom na hrvatskom jeziku. Ne postoji lektorat za hrvatski jezik, ili katedra za hrvatski jezik i knjievnost. Studenti hrvatske nacionalnosti obrazovanje stiu na nekoliko univerziteta u Srbiji, ali i u Republici Hrvatskoj. Poetkom 1991. godine, pod uticajem DSHV, osnovan je Fond "Antun Gustav Mato", koji je novano, ali i na druge naine,
14 U Vojvodini postoji samo jedna, i to u subotikoj optini, predkolska ustanova u kojoj se deca, od tri do sedam godina, obrazuju na hrvatskom jeziku. U okviru tri vaspitne grupe obrazuju se ukupno 62 deteta. 15 Nije, recimo, bilo rei o tome na koji nain e se ustrojiti obrazovanje na hrvatskom, ko e i kako raditi na izradi udbenika, odrediti strukturu gradiva, itd. Pri tom se malo toga preduzimalo i oko mogunosti da se preko nekih alternativnih akcija pokua uiti hrvatski jezik i kulturno naslee u ve postojeim hrvatskim institucijama 16 U srednjim kolama u Vojvodini ne postoji nastava na hrvatskom jeziku. Srednjokolci hrvatske nacionalnosti nastavu pohaaju na dva jezika srpskom i maarskom. Nastavu na srpskom jeziku pohaa 1.707 uenika, a na maarskom 19 aka hrvatske nacionalnosti.
ovih pretnji, prostorije NIU Hrvatska rije su, u narednih desetak dana, bile uvane od strane policije.
3. PRAVO NA OBRAZOVANJE
Obrazovanje uenika hrvatske nacionalnosti na njihovom maternjem, hrvatskom jeziku, sve do skora nije postojalo, ono u okviru dravno vaspitnoobrazovnog sistema postoji tek od kolske 2002/2003. godine. Takvo stanje rezultat je injenice to hrvatskoj zajednici u Vojvodini dugo vremena nije bio priznat status nacionalne manjine. Meutim, i pre nego je obrazovanje na hrvatskom jeziku postalo sastavnim delom dravno-obrazovnog sistema, unutar hrvatske zajednice postojale su kolske ustanove u kojima se predavalo i uilo na hrvatskom knjievnom jeziku. Radi se o dve crkvenokolske ustanove klasinoj katolikoj gimnaziji "Paulinum" u Subotici, u kojoj uenici i sada stiu osnovna znanja za budua svetenika zvanja i Teoloko-katehetskom institutu, viekolskoj ustanovi Subotike biskupije, koja obrazuje katehete, to jest verouitelje.13 Poetkom 2002. godine predstavnici hrvatske zajednice su u razgovorima sa pokrajinskim vlastima izneli zahtev, sa eljom da se postepeno pone sa obrazovanjem na hrvatskom jeziku. Nakon dobivene saglasnosti, pripremnih aktivnosti i korektne medijske kampanje svoju decu u hrvatska odeljenje upisalo je manje roditelja nego to se to oekivalo, a za to postoje brojni razlozi: od pasivnog odnosa prosvetnih vlasti i upravnih struktura kola, nedovoljne informisanosti i sinhronizovanih aktivnosti hrvatske zajednice, do brige o budunosti svog deteta. No, i pored svih prepreka, prijavljen je dovoljan broj dece za 5 odeljenja na hrvatskom jeziku u urinu, Tavankutu i dve kole
mrtvi!" Petnaestak minuta nakon odlaska policije telefonom se opet javio isti anonimni glas, ovog puta psovkom. Sledeeg dana, redakcija je jo u dva navrata dobila telefonske pretnje: "elim vam sretnu etniku novu godinu. Mi smo subotiki etniki pokret, pobit emo vas sve." 13 Institut je osnovan 1993. godine a nastava se odvija na hrvatskom i maarskom jeziku. Kako je ovo verskokolska ustanova, ona nije iskljuivo nacionalna, niti su njeni polaznici samo Hrvati katolici, nego ima i grkokatolika (Rusina i Ukrajinaca), zatim pripadnika protestantskih zajednica (Slovaka), te desetak polaznika koji su lanovi Srpske pravoslavne crkve. Do sada su dve generacije studenata TKI odsluala predavanja, a dve je trenutno pohaaju, jer je upis na Teoloko-katehetski institut svake druge kalendarske godine. No, mora se ukazati na injenicu da ova kola nema pravo javnosti, to jest njenu diplomu drava ne priznaje, osim to ih prosvetne vlasti toleriu, budui da vlasnici ove diplome mogu predavati veronauku u kolama. Ove kole, takoe, nemaju adekvatno reeno pitanje finansiranja. Prva se izdrava o troku Subotike biskupije, dok je druga usmerena i na finansijska sredstva od raznih katolikih dobrotvornih organizacija iz sveta.
568
569

sledea injenica ova drutva vrlo retko uestvuju na manifestacijama veinskog naroda, odnosno na manifestacijama od optijeg znaaja, naroito u onim sredinama gde su Hrvati znaajnija manjina. Jedan od znaajnih problema sa kojima se susreu ova drutva su finansije. Sredstva se dobijaju jedino od pokrajinskih i pojedinih lokalnih organa vlasti, ali su ona vie nego simbolina, a nisu ni redovna. Kada se dobiju, sredstva su, uglavnom, namenjena kulturnim drutvima i slue za finansiranje sadraja folklornog prosedea. Pokrajinski organi vlasti, na primer, nisu finansijski podrali nijedan ozbiljniji izdavaki poduhvat putem redovnog finansiranja iz budeta, niti su prilikom javnog otkupa otkupili neku od knjiga na hrvatskom jeziku. Isto va i za republiki nivo vlasti. Na nivou lokalne samouprave subotika samouprava je izuzetak kada je re o kontinuiranom i po obimu znaajnijem finansiranju kulture hrvatske manjine u Vojvodini. Napokon, poev od 2003. godine jedan deo sredstava potrebnih za svoj rad hrvatska kulturna drutva obezbeuju preko Vlade Republike Hrvatske. Sredstva namenjena za rad ovih drutava dodeljuju se putem javno raspisanog konkursa.
pomagao talentovane i siromane pripadnike hrvatske nacionalnosti koji su svoje obrazovanje eleli nastaviti na jednom od univerziteta u Republici Hrvatskoj. U organizaciji fonda svake je godine izmeu 20 i 35 svrenih srednjokolaca iz Vojvodine, a najvie iz Subotice, odlazilo na univerzitete u Hrvatsku, gde im je hrvatska drava obezbeivala smetaj u studentskim domovima. U proteklih 13 godina na fakultete u Hrvatskoj se upisalo vie od 250 studenata iz Vojvodine, ali se veoma mali broj njih, nakon zavretka studija vratio u Vojvodinu. A ako se, i kada se vrate suoavaju se sa problemom nostrifikacije diploma. Ovo pitanje jo uvek nije reeno, a retki sluajevi nostrifikacije svedoe da se tom problemu pristupa ad hoc. Problem sa hrvatskim studentima se moe tematizirati na jo jednoj, po hrvatsku zajednicu veoma vanoj ravni. Odluka diplomiranih studenata da egzistenciju zasnuju u Hrvatskoj i tamo grade profesionalnu karijeru, kulturno i intelektualno slabi hrvatsku zajednicu u Vojvodini, jer je liava njezinih "organskih intelektualaca". Na kraju, treba istai i to da u Vojvodini ne postoji strukovno udruenje prosvetnih radnika hrvatske nacionalnosti, niti je meu prosvetnim radnicima iskazana svest o potrebi osnivanja takvog cehovskog udruenja.
4. PRAVO NA NEGOVANJE KULTURE

Hrvatska nacionalna manjina u Vojvodini nema ni jednu profesionalnu kulturnu instituciju, niti je na sistemski nain reeno pitanje finansiranja aktivnosti u sferi kulture. Ta injenice odreuje i sve druge: ne postoji ozbiljnija kulturna politika, nije uspostavljen vlastiti kulturni prostor, ne postoje znaajnije kulturne manifestacije, dominira diletantizam i siromana kulturna produkcija. Ukratko, identitetski prostor hrvatske zajednice nije samo siromaan, nego je bitno obeleen elementima tradicionalne kulture. Nema jasno definisanih inicijativa kako da se stanje u ovoj oblasti unapredi, niti po ovom pitanju postoji jasna platforma ili program dravnih organa. U drugoj polovini 2003. godine osnovan je, odlukom Pokrajinske skuptine, Zavod za kulturu Vojvodine, ali njime ni programski, ni radno, nije ukljuena kultura Hrvata u Vojvodini. Isto vai i kada je re o Vojvoanskoj akademiji nauka i umetnosti. Celokupni kulturni ivot hrvatske zajednice odvija se u dvadesetak kulturnih drutava. Iako se ova drutva u nizu elemenata razlikuju, zajedniki im je napor na ouvanju mahom folklornih sadraja iz kulturnog naslea. To naroito vai za seoska kulturno-umetnika drutva koja postoje u skoro svakom naselju gde ivi znaajniji broj Hrvata, poput, na primer, Tavankuta, urina, Male Bosne, Starog ednika, Bajmoka, Slankamena, Golubinaca i drugih naselja. U gradskim sreditima kulturni su sadraji, ipak, malo pluralniji, to posebno vai za kulturna udruenja u Subotici, ije se aktivnosti proteu i na izdavanje knjiga, asopisa, prireivanje knjievnih veeri, pa ak i naunih skupova. Istina, ovakvi se sadraji organiziju veoma retko, pa izostaju neki trajniji benefiti. Utisak da je re o marginalizovanoj kulturi pojaava i
570
5. PRAVO NA POLITIKO ORGANIZOVANJE

Manjinsko samoorganizovanje vojvoanskih Hrvata poelo je osnivanjem politike stranke Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini, polovinom 1990. godine u Subotici, kada su predstavnici hrvatske zajednice, iz gotovo svih mesta gde ive Hrvati u Vojvodini, odluili da svoja prava i interese ostvaruju i aktivnostima na politikom planu. U poetku su aktivnosti DSHV uivale znatnu podrku graana hrvatske nacionalnosti: mesne organizacije i podrunice DSHV osnivale su se u gotovo svakom mestu gde ivi znaajniji broj Hrvata, pokree se stranaki bilten Glas ravnice, a prisustvo stranke se osealo u politikom ivotu. Svoje prve prave uspehe ova je stranka ostvarila na prvim viestranakim izborima. Tako se, na primer, meu poslanicima u prvom sazivu Narodne skuptine Republike Srbije nalazio i poslanik DSHV Antun Skenderovi. Na prvim lokalnim izborima u Subotici DSHV je osvojio 13 odbornikih mesta a dobio je i dva potpredsednika mesta Skuptine optine, odnosno Izvrnog odbora. Neke procene govore da je na ovim izborima DSHV dobio vie od 50 odsto glasova svih graana hrvatske nacionalnosti. Premda nastao kao narodni pokret, Demokratski savez Hrvata u Vojvodini se tokom vremena profilisao u politiku stranku s jakim autoritarnim vostvom i konzervativnim politikim programom. Tri godine nakon osnivanja, sukobi u stranci su eskalirali i proirili se na celu hrvatsku zajednicu, njezino lanstvo se pasiviziralo i poelo osipati, a uticaj u javnosti sve vie slabiti. Kao svojevrsni odgovor na takvo stanje, 1996. godine u Subotici je pokrenuta, ali bez uspeha, inicijativa da se formira Hrvatsko nacionalno vee.
571

u Srbiji i dalje postoji visoki stepen antihrvatskog raspoloenja, to, takoe, utie na pozitivno reavanje hrvatskog pitanja; Hrvati u Vojvodini nisu u dovoljnoj meri ukljueni u proces donoenja odluka; osim toga, oita je i njihova podzastupljenost i u drugim organima javne i dravne uprave u policiji, vojsci, sudstvu, carini, finansijskoj policiji, dravnim javnim preduzeima; hrvatska manjinska zajednica u Vojvodini ne moe uvek, zbog nedovoljno razvijenih sopstvenih kapaciteta, adekvatno odgovoriti na izazove pred kojima se nalazi. To je rezultat, s jedne strane, procesa (prisilne i dobrovoljne) migracije, naroito mladih i obrazovanih ljudi a, s druge, odsustva spremnosti na inkluzivnu politiku od strane drave Srbije; U cilju stvaranja pozitivnog ambijenta za kvalitetnije ostvarivanje prava hrvatske manjine Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji smatra da drava treba da preduzme niz razliitih mera. To se, pre svega, odnosi na: definisanje i sprovoenje nove manjinske politike; afirmaciju tolerancije, posebno posredstvom medija, kao i angaovanje na utvrivanju istine o dogaajima u protekloj deceniji bez ega nema prave normalizacije odnosa izmeu dve zajednice; promovisanje manjinskih prava kroz razne aktivnosti u sledeim oblastima: a) stvaranje pravnih i institucionalnih okvira za predstavljanje manjina u svim organima uprave; b) naputanje politike asimilacije i, u tom smilsu prekidanje logistike i financijske podrke i pomoi svemu onome to je u funkciji asimilacije; c) sankcionisanje i kanjavanje svih antimanjinskih postupaka i ispada; d) trajno reavanje pitanja pruanja finansijske podrke institucijama i projektima hrvatske zajednice u Vojvodini.
No, ve je idue godine osnovan Forum hrvatskih organizacija i institucija u Vojvodini (Forum HIOV), sa ciljem da koordinira rad svih hrvatskih udruenja i delomino delegitimira DSHV, naroito na planu kulture i informisanja, te da mu oduzme finansijski monopol. Krajem 1998. godine mahom bivi lanovi DSHV, nezadovoljni njegovim rezultatima i nainom rukovoenja, osnovali su drugu stranku Hrvatski nacionalni savez. Ova stranka, bez nekih veih programskih razlika u odnosu na DSHV, svoj identitet je, pre svega, gradila na drugaijem modelu i nainu rada. Vojvoanski Hrvati trenutno participiraju u vlasti na lokalnom (samo u Subotici) i pokrajinskom nivou (Skuptina Vojvodine), dok na republikoj i saveznoj razini nemaju svoje predstavnike. Predsednik Odbora za meunacionalne odnose Skuptine AP Vojvodine i zamenik pokrajinskog sekretara za upravu, propise i prava nacionalnim manjina pripadnici su hrvatske nacionalnosti. U prvoj polovini 2004. godine, nakon smene dugogodinjeg neprikosnovenog lidera DSHV Bele Tonkovia, dve su se hrvatske stranke ujedinile u jednu s prvim imenom Demokratski savez Hrvata u Vojvodini, koji je na lokalnim i pokrajinskim izborima osvojio, u tri optine, 8 odbornikih i jedan poslaniki mandat. Tek nakon donoenja Zakona o zatiti prava i sloboda nacionalnih manjina, hrvatska nacionalna manjina je ne samo priznata, nego je dobila i mogunost da izabere vlastito manjinsko samoupravno telo Nacionalno vee. Polovinom decembra 2002. godine u Subotici je odrana Elektorska skuptina na kojoj je spomenuto predstavniko telo i izabrano.
IV. ZAKLJUCI I PREPORUKE

I pored nekoliko znaajnih pomaka u unapreivanju uslova potrebnih za ouvanje kulture i identiteta pripadnika hrvatske nacionalne manjine tokom poslednjih godina (kao to je, npr. poetak obrazovanja na hrvatskom jeziku, osnivanje nedeljnika na hrvatskom jeziku ili, pak, osnivanje Nacionalnog vea), jo uvek postoje problemi koji oteavaju ostvarivanje njihovih prava. Osim toga, mediji i dalje odravaju sliku o Hrvatima kao ruiteljima Jugoslavije, posebno se odrava negativna slika o odnosu hrvatske drave prema Srbima. Mediji retko obavetavaju u pozitivnom kontekstu o povratka Srba u Hrvatsku i sl. Hrvatska je u optoj percepciji Srba najjai protivnik (suparnik) u regionu i na nju se gleda kao na glavnog konkurenta za vodeu ulogu na Balkanu. injenica da je Hrvatska ve zapoela proces asocijacije sa EU i da relativno dobro sarauje sa Hakim tribunalom za Srbiju se istie kao uzor koji u ovom trenutku nije dostian, to stvara dodatne frustracije. Najvei problemi sa kojima se sureu vojvoanski Hrvati su sledei: kao nova manjina, nastala nakon raspada SFRJ, pripadnici hrvatske nacionalnosti ne ostvaruju, zbog deficita dravne politike, u celosti sva manjinska prava;
572
573

neravnopravan poloaj i da, u stvaranju uslova za svoj bioloki opstanak i ouvanje nacionalnog identiteta, imaju pravo na osnivanje nacionalnih, kulturnih, verskih, obrazovnih, naunih, ekonomskih i politikih institucija i organizacija. U Deklaraciji je, takoe, istaknuto da su Bonjaci protiv rata i upotrebe sile kao sredstva za reavanje sporova i nametanje politikih reenja, te iskazan interes za ouvanjem (tadanje) SR Jugoslavije, kao federalizovane zajednice u kojoj bi Sandak (shodno volji iskazanoj na referendumu odranom od 25 do 27 oktobra 1991. godine), bio ureen kao moderna politikoteritorijalna jedinica sa viskokim stepenom autonomije.2 Zahtev da se Sandak ustroji kao posebna federalna jedinica proizilazi iz uverenja da bi se na taj nain stvorili povoljni uslovi, kako za opstanak Bonjaka, ouvanje i razvoj njihovog identiteta, tako i za bri privredni razvoj regije koja se, kako je u vie navrata isticano, razvijala veoma slabim intenzitetom. Zbog ratova i sloma privrede, industrijska proizvodnja u Sandaku belei konstantan pad od 1990. godine. Proizvodnja hrane stagnira, drutvena preduzea su prezaduena i ekonomski razorena, sa veoma niskim stepenom korienja kapaciteta (ispod 25 odsto), to ih ini neatraktivnim u procesima privatizacije. S druge strane, postoktobarsko otvaranje zemlje prema meunarodnoj zajednici pogodilo je i privatni sektor u Sandaku.3 Usled uvoza jeftinih odevnih predmeta iz Turske,4 Kine i drugih zemalja, domai proizvoai su (bili) prinueni da reduciraju vlastitu proizvodnju i otputaju radnike.5 Nezadovoljstvo zbog toga to otvaranje zemlje nije bilo praeno odgovarajuim merama kojima bi se zatitio minimum preduzetnikih interesa, a potom i stvorili uslovi za laki prelazak iz sive u regularnu zonu poslovanja, upueno je, u vie navrata, na dravnu adresu. Meu Bonjacima Sandaka je, inae, veoma jako i raireno uverenje da ignorantski odnos drave prema ovom
BONJACI
I. UVOD
Pripadnici bonjake zajednice su jedna od nekoliko manjinskih zajednica za koje je karakteristino da su skoncentrisane na odreenom delu srbijanske teritorije; u sluaju Bonjaka radi se o delu Srbije poznatom pod nazivom Sandak. Re je o geografsko-istorijskoj oblasti koja se prostire u obe jedinice dravne zajednice Srbija i Crna Gora i granii sa Kosovom, Albanijom i Bosnom i Hercegovinom, matinom dravom sandakih Bonjaka. Poput Maara ili Albanaca, i Bonjaci su jedna od pograninih manjina. Istiemo ove injenice zato to one utiu na tematizaciju bonjakog pitanja; ono se, naime, moe raspravljati kao pitanje prava pripadnika bonjake zajednice, ali i kao pitanje teritorijalne organizacije drave. U istorijskoj svesti pripadnika bonjake zajednice veoma je iva injenica da je Sandak tokom istorije bio posebna upravna jedinica, te da je u jednom kratkom periodu za vreme Drugog svetskog rata uivao i autonomiju. U bivoj, socijalistikoj Jugoslaviji, pripadnici bonjake zajednice, tada pod nazivom Muslimani, uivali su status jednog od est konstitutivnih naroda. Disolucijom drave Bonjaci su se nali u poziciji nepriznate, nezatiene i obespravljene manjine iji je identitet esto i grubo negiran. U posebno tekoj situaciji nalazili su se Bonjaci u selima pribojske optine, na granici sa Bosnom i Hercegovinom. Izloeni pretnjama i nasilju svake vrste veliki broj stanovnika ovih sela napustio je svoje kue i sigurnost potraio u Priboju, Novom Pazaru i Sjenici, ali i izvan Srbije, u Turskoj, odnosno u zemljama Zapadne Evrope. Prema prikupljenim i publikovanim podacima Sandakog odbora za ljudska prava, stanovnike pribojskih sela esto su maltertirali i zlostavljali i oni kojima je profesionalna obaveza nalagala da im pruaju zatitu. Tokom boravka u Novom Pazaru lanovima Helsinkog odbora je skrenuta panja da je, za vreme Miloevieve vladavine, oko 17.000 Bonjaka privoeno, tueno i na najrazliitije naine ikanirano i maltretirano.1 U vie navrata reprezentativne strukture Bonjaka su domaim i meunarodnim organima skretale panju na teak poloaj, nasilje i diskriminaciju pripadnika ove manjine. U julu 1997. godine, Bonjako nacionalno vee Sandaka je usvojilo Deklaraciju o pravu Bonjaka na politiku i nacionalnu ravnopravnost u kojoj se istie da Bonjaci ne prihvataju
1 Na okruglom stolu u Novom Pazaru, uesnici su izrazili nezadovoljstvo promenama u policiji i upozorili da su svi batinai ostali, odnosno da je samo protiv jednog policajca pokrenut krivini postupak.
2 Budui da bonjako pitanje jednim delom, zadire i u kompleks teritorijalne organizacije drave treba pomenuti da je Muslimansko, odnosno Bonjako nacionalno vee Sandaka ponudilo dva dokumenta kojima se, sa stanovita muslimanske/bonjake zajednice, iskazuje interes za specijalnim statusom, odnosno autonomijom Sandaka. O ponuenim dokumentima nikada se nije povela ozbiljna javna rasprava. tavie, napori politikih predstavnika Bonjaka da se pitanje statusa Sandaka stavi na dnevni red i prilikom izrade Ustavne povelje, takoe, nisu dali nikakave rezultate. 3 Poev od 1990. godine, privatni sektor u Sandaku je poeo naglo da se razvija. Osnovan je veliki broj privatnih preduzea i radnji i Novi Pazar je vrlo brzo postao najvei proizvoa teksas odee ne samo u Sandaku, ve i u bivoj Jugoslaviji. 4 Po reima Muzafera Dragolovanina, predsednika Unije 2001 Udruenja privatnih preduzea i preduzetnika, ugovor o slobodnoj trgovini sa Turskom je smrt za nau tekstilnu industriju. 5 Kraj 2003. godine optina Novi Pazar je doekala sa 20.000 nezaposlenih. Broj zaposlenih u privatnom sektoru je bio vei od onog koji se iskazivao zvaninim podacima. Legalan status nije odgovarao ni poslodavcima, ali ni radnicima, jer je u prvom sluaju, poveao izdatke a, u drugom, smanjivao najamninu.
574
575

politikim, ekonomskim i demografskim uticajem.10 Ouvanje dravne zajednice argumentirano je i potrebom ouvanja nacionalnog identiteta. Jer, ako je vitalni interes svake nacionalne zajednice da opstane i razvije svoju kulturu, nije nevaan okvir u kome se to ini. Za ouvanje kulturnog identiteta znatno je, po miljenju Bonjaka, pogodniji iri dravni okvir, jer, u sluaju Sandaka, podrazumeva njegovu celovitost.11 iri okvir je opet, povoljniji prostor za praktikovanje, ne samo tolerancije, nego i manjinskih prava. Napokon, pripadnici bonjake zajednice su veoma zainteresovani i za to da se pokrene pitanje odgovornosti svih onih osoba koje su, u proteklom periodu, poinile zloine, a naroito zloine nad Bonjacima. Pojedini od tih zloina bili su procesuirani, ali sudske presude nisu proizvele satisfakciju. Tako je, na primer, prole godine u Beogradu odrano suenje za krivino delo ratnog zloina nad civilnim stanovnitvom etvorici pripadnika paravojne formacije "Osvetnici" koji su, u oktobru 1992. godine, uestvovali u grupi koja je, u mestu Mioe, otela 17 putnika iz autobusa na liniji Sjeverin Priboj.12 Optueni su osueni na 75 godina zatvora, ali presudom nisu bile zadovoljne ni porodice oteenih, ni njihovi pravni zastupnici. Nezadovoljstvo se odnosilo, pre svega na injenicu da naredbodavci i organizatori zloina nisu osueni, niti privedeni.13 I u sluaju otmice putnika u trpcima na optueniku klupu nisu
regionu nije sluajan.6 U prilog tome se navode i zakoni kojima se diskriminiu kako Bonjaci, tako i Sandak kao regija. Na osnovu Zakona o podsticaju razvoja privredno nedovoljno razvijenih podruja Srbije u nedovoljno razvijena podruja uvrtena su, na primer, sva naselja sa srpskim stanovnitvom, a samo jedno sa bonjakim, dok Zakonom o prostornom planu razvoja Republike Srbije do 2010. godine u Sandaku nije planirana ni jedna znaajnija investicija. Posustala privreda, veliki socijalni izdaci, borba za oskudne drutvene resurse, etnika pristrasnost i diskriminacija od strane drave faktori su koji lako mogu dovesti do radikalizacije prilika u Sandaku i njegovog pretvaranja u potencijalno veoma opasno krizno arite.7 Slom Miloevievog reima pobudio je nade Bonjaka da e u novoj, postoktobarskoj Srbiji participirati u izgradnji institucionalnog poretka koji bi omoguio njihovu afirmaciju i u najveoj meri respektovao njihove interese. Re je, pre svega, o tri fundamentalna interesa ouvanju politike zajednice, tada SR Jugoslavije, sada Dravne zajednice Srbija i Crna Gora, unapreenju kulture i ouvanju nacionalnog identiteta i, napokon, o rasvetljavanju svih zloina koji su poinjeni nad Bonjacima tokom perioda Miloevieve vladavine. Za razliku od Muslimana/Bonjaka u Crnoj Gori koji, kako se ini, veinom podravaju ideju nezavisne Crne Gore,8 njihovi sunarodnici u Srbiji smatraju da ekonomski, politiki i nacionalni interesi nalau ouvanje dvojne Zajednice.9 Po njihovom miljenju, osamostaljenje Srbije i Crne Gore dovelo bi do podele Sandaka kao jedinstvene multikulturne i multietnike regije, a time i do podele bonjake zajednice. Podelom, bonjaka bi zajednica bila fragmentirana i svedena na nivo statistike manjine sa potpuno redukovanim
6 Jedina dravna finansijska institucija koja se, po reima sagovornika, bavila razvojem ovog regiona i plasmanom kredita je Fond za razvoj privredno nedovoljno razvijenih podruja koji je podravao politiku Vlade, a "ovoj su interesi sandake regije na poslednjem mestu". 7 Gubitak perspective jedan je od razloga koji mlade ljude gura u naruje vehabizma. Da vehabije postoje i na prostoru Sandaka priznaju i islamski verski poglavari, ali ih svode na beznaajnu grupu pojedinaca. Vehabije su inae postale predmetom panje nakon intervjua, poetkom godine, direktora Vojno-bezbednosne agemcije M. Stojanovia, mada se o njima pisalo i ranije. Interesantno je da se interesovanje za vehabije podudara sa veim prisustvom politikih predstavnika Bonjaka na javnoj sceni. 8 Nezavisna i meunarodno priznata drzava Crna Gora, po recima Avdula Kuprejovia, predsednika Matice muslimanske, odgovara muslimanskom narodu. 9 Sastanak bonjakih politikih stranaka, koalicija i nevladinih organizacija odran je u Roajama, 1 decembra 2001. godine. Na satanku je doneto saoptenje u kome se istie da bi osamostaljenje Srbije i Crne Gore bilo protivno interesima Sandaka, a meunarodna zajednica poziva da se ukljui u proces definisanja buduih odnosa izmeu Srbije i Crne Gore, te da se u pregovorima obezbedi ravnopravno uee predstavnika bonjakog naroda.
10 Budui da se u ovom tekstu bavimo samo Bonjacima u Srbiji, treba rei da bi u sluaju eventualnog referenduma u Crnoj Gori glasovi manjina dobili na vanosti, pa, prema tome, i glasovi Muslimana/Bonjaka. Od strane nacionalista u ovoj republici njima je poruivano da bi, u sluaju otcepljenja Crne Gore od Srbije, oni bili fiksirani kao krivci. Bilo je i miljenja da na eventualnom referendumu o dravnom statusu Crne Gore manjine ne treba da glasaju!? Slinih miljenja bilo je i meu Bonjacima u Srbiji. Tako je Hodo Katal, iz udruenja "Ruka", izjavio da Bonjaci treba da bojkotuju referendum i da konanu odluku o sudbini Crne Gore treba da donesu Srbi i Crnogorci. Logikom raspada jedne dravne tvorevine Bonjaci su dovedeni u krajnje nezahvalnu poziciju ako insistiraju na ouvanju dravne zajednice rizikuju da budu optueni da su prosrpski orijentisani a protiv crnogorske samostalnosti, a ako se, pak, opredele za suverenu Crnu Goru, opet e ih stii optube da se nalaze na strani onih koji "lome kimu" bonjakoj zajednici i cepaju Sandak. 11 U pojedinim varijantama koje su razraivali neki od bonjakih politikih preduzetnika celovitost Sandaka je mogue ouvati i ako se Srbija i Crna Gora konstituiu kao dve nezavisne drave. U tom sluaju Sandak bi trebao da odlui hoe li ceo ostati u Srbiji ili u Crnoj Gori. Ako ostane u Srbiji tada bi, zajedno sa Vojvodinom, morao imati status autonomije, ukoliko, pak, ue u sastav Crne Gore ova bi morala biti sastavljena iz dva entiteta crnogorskog i sandakog/bonjakog. Ovakvu, "tvrdu" varijantu zagovara Demail uljevi iz Narodnog pokreta Sandaka. 12 Prema optunici, oteti Muslimani su prevezeni na teritoriju Republike Srpske, gde su brutalno zlostavljani i likvidirani, a njihova tela baena u Drinu. 13 Dvojici od etvorice "Osvetnika" se sudilo u odsustvu, iako su, bar prema pisanju tampe, nadlenim organima bila poznata mesta gde se oni nalaze. Napokon, u obrazloenju presude bilo je izvesnih protivrenosti, jer je sud najpre prihvatio da su "Osvetnici" bili pripadnici Viegradske brigade a potom citirao da u brigadi nije bilo
576
577

snosi odgovornost za njih. Bonjako nacionalno vee Sandaka je ocenilo da se radi o koordiniranoj akciji srpskih ekstremista iz policijskog sastava SUP Novi Pazar i nacionalista koji su doli iz pravca Rake, dok je Odbor za zatitu Srba izneo stav da iza incidenta stoje ekstremisti iz SDA koja neredima pokuava da povrati birae i simpatizere. Slini incidenti, i to sa obe strane, dogaali su se i u nekim drugim prilikama. Recimo, prilikom osvetenja novosagraene crkve sv. Marije Magdalene, u selu Pope kod Tutina, kojoj su prisustvovali visoki vladini funkcioneri, predstavnici lokalnih vlasti Tutina, crkveni velikodostojnici, meu kojima i vladika rako-prizrenski Artemije i predstavnici Islamske verske zajednice, uz gusle se pevalo o Radovanu Karadiu i Ratku Mladiu. Skup je mogao da bude lep primer verske i nacionalne tolerancije, tim pre jer su izgradnju crkve pomagali i Bonjaci.17 Ili, na primer, kada su u graani Priboja, Prijepolja i Nove Varoi u svojim potanskim sanduiima nalazili letak kojim se Bonjaci pozivaju da ne uestvuju sa hrianima u proslavi njihovih praznika, jer time "dokazuju svoju pokornost ejtanu". Pojavu ovih letaka, potpisala ih je Organizacija aktivne islamske omladine, osudile su, kako politike, tako i verske organizacije, ocenjujui da se njima izaziva verska i meunacionalna netrpeljivost. Spomenuti nacionalistiki ispadi poetkom godine u Sjenici su osvanuli leci na kojima je pisalo "Oj, Sjenice druga Srebrenice!" i "Oj Pazaru drugi Vukovaru!" izazivaju zabrinutost, strah i nesigurnost. U takvoj situaciji neki graani, pre svega oni srpske nacionalnosti, u strahu od dalje radikalizacije i jaanja ekstremizma, naputaju Sandak. Koliki je njihov broj, teko je rei. Osim nesigurnosti, iseljavanju Srba doprinose i cene nekretnina, koje su u Sandaku (bile i do) tri puta vee nego u drugim delovima Srbije.18 Da iseljavanja ima, u tome se slau i Srbi i Bonjaci, i jedni i drugi u svojim odgovorima pominju oba navedena razloga, ali ih razliito akcentiraju,19 pri emu je akcenat odreen etnikom pripadnou onoga ko daje odgovor. Etnizacija, meutim, nije prisutna samo u ovim odgovorima, nego i u nizu drugih stvari. Recimo, u nazivu regije u kojoj Srbi, odnosno Bonjaci, vekovima ive prvi ovu oblast nazivaju Raka, a drugi Sandak, to ilustruje procese etniziranja politikog prostora i pojmova u javnom saobraanju.
izvedeni svi uesnici otmice. U injenici da je sueno samo jednom licu osueno je na 15 godina zatvora prepoznata je namera vlasti da se "prikriju motivi i glavni izvrioci i naredbodavci otmica", odnosno da se "prikrije politika koja je predstavljala dravni program etniko ienje Sandaka".14 Nije sluajno da su u razgovorima Bonjaci izdvajali ba ova dva sluaja, jer se preko njih procenjuje da li je i koliko je postoktobarska Srbija spremna da ide u rasvetljavanju zloina. Procena Bonjaka je da, u konkretnim sluajevima, nije postojala spremnost i politika volja15 da se za poinjena nedela preispita odgovornost drave i njezinih institucija. Drastina krenja ljudskih prava, poput gore navedenih, unitena imovina i narueni meuetniki odnosi samo su deo tog naslea. Da bi se ono prevazilo potrebna je promiljena politika, kao i odgovarajua institucionalna i normativna reenja, kako bi se stvorila nova atmosfera osetljiva na povrede ljudskih prava. U protivnom, novi politiki i civilni akteri bie suoeni sa revitalizovanim, negativnim stranama tog naslea. Incidenati koji su se u Sandaku dogodili poslednjih godina ukazuju da tegobno naslee nije prevazieno i da se drutvo jo uvek nije oslobodilo konflikata sa etnikim predznakom. U tom pogledu, veoma su zabrinjavajui incidenti prilikom sportskih susreta, kada se publika predaje ekstremnim nacionalistikim sentimentima. Tako je prilikom susreta izmeu dve fudbalske ekipe, "Rada" i "Novog Pazara", u septembru minule godine, publika uzvikivala "Ubiemo, zaklaemo", "Ubi Srbina", "Od Topole pa do Ravne Gore", "Haim Tai", "Radovane Karadiu", "Mladiu", "Srebrenica", itd. Slini incidenti dogaali su se i pre i posle toga.16 Naroito je zabrinjavajui bio ispad koji se dogodio u Novom Pazaru kada su, nakon osvajanja zlatne medalje jugoslovenske ekipe na Svetskom prvenstvu u koarci, grupe Srba i Bonjaka pokuale da "proslave pobedu" nacionalistikim sukobom u centru grada. Tada je intervenisala policija, ali je sukob dobio nastavak ve sutradan, kada su pretuena dva mladia srpske nacionalnosti, to je ostalima bio povod da blokiraju raskrsnicu estovo i dre je u blokadi do tri sata ujutro. U osudi ovog incidenta bili su jedinstveni svi relevantni faktori u gradu, ali ne i u odgovoru na pitanje ko
paravojnih formacija, ime se, zapravo, izbegava pitanje odgovornosti Vojske Republike Srpske i Jugoslovenske narodne Armije. 14 Vidi Danas, 27. 21. 2002. 15 Da ne postoji politika volja da se ree svi sluajevi jasno je ve iz "sluaja dvadesetetvorice" Bonjaka koje je Miloeviev reim optuio za nasilno otcepljenje dela teritorije Srbije i stvaranje drave Sandak. Sudski proces je poeo u maju 1993. godine, ali jo uvek nije priveden kraju. 16 Medijski je dosta eksploatisan i incident koji se dogodio na utakmici odbojkakih reprezentativki Jugoslavije i Turske, kada je lokalna publika navijala za reprezentaciju Turske. Podatak da se u redovima turske reprezentacije nalazilo i nekoliko devojaka poreklom iz Sandaka, nije spominjan. Pre toga, u susretu sa selekcijom Grke, za vreme intoniranje himne "Hej Sloveni" jedan deo publike je pevao "Boe pravde", a tokom utakmice nastavio sa "Od Topole, pa do Ravne gore".
17 Prava i slobode u Sandaku VI, Sandaki odbor za zatitu ljudskih prava, Novi Pazar, 2004. str. 91. 18 Jedno vreme su nekretnine, a naroito poslovni prostor, bile daleko skuplje u Novom Pazaru, nego u Beogradu, ali je njihova cena poela da pada. 19 Interesantno je da se iseljavanjem Srba pozabavio i Londonski Institut za izvetavanje o ratu i miru. U njegovom se izvetaju istie da je do pojaanog iseljavanja dolo nakon oktobarskog prevrata u Srbiji i da bi ono, ukoliko se nastavi, moglo dovesti do snane srpske nacionalistike rekacije i provociranja nove balkanske krize.
578
579

imali veinu, svaka u po tri optine Bonjaci u Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu, a Srbi u Priboju, Prijepolju i Novoj Varoi. Kada se uporede rezultati dva poslednja popisa vrlo lako se moe uoiti da je populacija Sandaka doivela demografski pad, jer se smanjila za 22.101 stanovnika (257.668 : 235.567). Sa opadanjem broja pripadnika suoile su se skoro sve zajednice, ali najvie bonjaka. Izmeu dva popisa, broj Bonjaka se smanjio za 13.190 pripadnika,20 na to su u najveoj su meri uticale etnonacionalistika politika i ratna zbivanja na podruju bive Jugoslavije. Nasilje, progoni, nacionalistiko negiranje njihovog identiteta doprineli su da veliki broj Bonjaka, a naroito oni u pograninim podrujima, u strahu za vlastiti ivot napusti mesto dotadanjeg boravka. Represivna politika, posebno tokom rata u Bosni i Hercegovini i na Kosovu, ostavila je dubok trag u Sandaku, ne samo u pogledu njegove etnike strukture, nego i u odnosima dve najbrojnije zajednice. Rat i ratom proizvedeni strah i nesigurnost su najvaniji, ali ne i jedini inioci koji su uticali da se broj pripadnika bonjake zajednice smanji. Na to su jo, osim spomenutih, uticali i neki drugi faktori suene profesionalne perspektive i reducirani okvir za zadovoljavanje legitimnih interesa i potreba bonjakog stanovnitva. Prilikom popisa stanovnitva iz 1991. godine stanovnici Sandaka su se izjanjavali kao Muslimani,21 a na popisu iz 2002. godine i kao Muslimani, i kao Bonjaci. U meuvremenu, izmeu dva popisa, jugoslovenska drava se raspala, a u sudaru etnocentrinih koncepcija identitet dojueranjih Muslimana je prisvajan, a oni svoeni na Srbe, odnosno Hrvate islamske veroispovesti. U tenji da to jae naglase diferencirajua obeleja svog identiteta u Sarajevu je, 1993. godine, odran Kongres bonjakih intelektualaca na kome je postignuta saglasnost veine intelektualaca da se prihvati novo zajedniko ime Bonjaci.22 Od 1996. godine, ovo ime prihvataju i sve bonjake stranke i udruenja u Sandaku. Kako se pribliavalo vreme za novi popis
20 Broj Srba se, recimo, smanjio za 5.965, Jugoslovena za 1.503, Crnogoraca za 1.072, Roma za 373 pripadnika, itd. 21 Poev od popisa iz 1961. godine pa sve do popisa iz 1991. godine, lica koja su se deklarisala kao Muslimani, u smislu nacionalne ili etnike pripadnosti, u rezultatima popisa iskazivana su pod tim nazivom. U popisu 1953. godine, osobe koje su se deklarisale kao Muslimani svrstane su u grupu "Jugosloveni-neopredeljeni". U prvom posleratnom popisu, onom iz 1948. godine, bilo je predvieno da Muslimani jugoslovenskog etnikog porekla daju neki od sledeih odgovora: "Srbin-musliman", "Hrvat-musliman", itd, ili "neopredeljeni-musliman", s tim to su, pri obradi popisne grae, "Srbi-muslimani" ukljueni u Srbe, "Hrvati-muslimani" u Hrvate a "Makedoncimuslimani" u Makedonce, dok su "neopredeljeni-muslimani" pod tim nazivom iskazivani posebno. Meutim, u uvodnim objanjenjima knjige IX, rezultata popisa iz 1948. godine objavljeni su, istovremeno, i podaci o broju Muslimana jugoslovenskog etnikog porekla koji su se deklarisali kao "Srbi-muslimani", "Hrvati-muslimani", odnosno "neopredeljeni-muslimani". Vidi: Metodoloka objanjenja, Rezultati popisa 2002. Republiki zavod za statistiku Srbije, Beograd, str. 7 i 8. 22 Skuptina BiH je, takoe, donela odluku o preimenovanju nacionalnog imena Musliman u Bonjak.

Pripadnici bonjake zajednice ive na prostoru dananje Srbije vekovima, ali tek odnedavno pod nazivom Bonjaci. Iako star Bonjacima su se, naime, nazivali muslimani slavenskog porekla u Bosni za vreme osmanske vladavine, a tako su ih nazivali i Turci naziv Bonjak aktuelizovan je u vreme raspada bive Jugoslavije, a plebiscitarno prihvaen na Drugom bonjakom saboru u Sarajevu 1993. godine. Pre nego to su na spomenutom Saboru doneli odluku o vlastitom nacionalnom imenu, pripadnici bonjake zajednice su u bivoj Jugoslaviji nazivani Muslimanima i svoj su nacionalni identitet, pod ovim nazivom, iskazivali na popisima od 1961. do 1991 godine. Kao nacionalno ime re Musliman se pisala velikim slovom; no, kako se ista re koristila i za imenovanje pripadnika islamske vere, to se razlika izmeu nacionalne i verske pripadnosti iskazivala pomou velikog, odnosno malog slova m. U ovom su pogledu dojueranji Muslimani bili odista osoben narod, jer su se u sluaju drugih naroda nacionalni i verski identiteti pojmovno jasno razlikovali, Srbi su, na primer, u najveem broju bili pravoslavci, a Hrvati katolici. Kako se kriza na podruju bive Jugoslavije sve vie zaotravala tako je naziv Muslimani sve manje pisan sa velikim slovom M. Iza ovog, na prvi pogled nevanog detalja, skrivala se brutalna i genocidna politika koja je Muslimanima negirala svaku istorijsku, etniku i kulturnu samosvojnost. Nepriznavanje Bonjaka kao slovenskih muslimana u okviru ekskluzivne nacionalistike ideologije o Muslimanima se ponekad, imajui u vidu njihovo slovensko poreklo i jezik, govorilo kao o islamiziranim Srbima ukazuje na krajnje netrpeljivo okruenje. Ideoloki izvor te netrpeljivosti sadran je u elji za uveanjem nacije i (etniki iste) teritorije, a njen praktini izraz su razne eliminacionistie politike i prakse. Odupirui se, s jedne strane, posesivnim nacionalistikim politikama i odbijajui, s druge strane, versku odrednicu za svoje pravo nacionalno ime, pripadnici bonjake zajednice insistirali su da budu priznati pod nazivom koji su sami izabrali i koji ih, u odnosu na pripadnike ostalih jugoslovenskih naroda istog ili zajednikog jezika, razlikuje ne samo u pogledu vere, nego i etnike pripadnosti. Prema popisu stanovnitva iz marta 2002. godine, u Srbiji ivi ukupno 136.087 Bonjaka, od toga u Centralnoj Srbiji 135.670, a u Vojvodini 417. Najvei broj Bonjaka 134.128 ivi (u srbijanskom delu) Sandaka. Od est sandakih optina, pripadnici bonjake nacionalnosti imaju veinu u tri u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici. Najvie Bonjaka ivi u Novom Pazaru, ukupno 65.593, a najmanje u Novoj Varoi samo 1.028. Kada se uzme u obzir tip naselja u kome ive, vie Bonjaka 74.154 ivi u gradu, nego na selu 59.974. Interesantno je da svi Bonjaci u optini Nova Varo, njih ukupno 1.028, ive u gradu, a ni jedan na selu. Prema demografskoj distribuciji stanovnitva po optinama, Sanak je etniki podeljena oblast, to je bilo registrovano i popisom iz 1991. godine. Naime, i tada su pripadnici dve dominantne etnike zajednice, Bonjaci i Srbi,
580
581

jeziku i irilici, a ne, kako to zakon nalae, na bosanskom jeziku i latinici.26 Inae, Zakonom o zatiti prava i sloboda nacionalnih manjina, predviena je, u lanu 11. upotreba jezika nacionalnih manjina na glasakim listiima i birakom materijalu. Tokom boravka u Priboju, saradnicima Odbora je skrenuta panja i na primere jezikog purizma i cenzure. Tako, na primer, na lokalnoj RTV nije mogue objaviti poruku ili estitku u kojoj se koristi re daida tj, ujak, a da cenzorske makaze ne interveniu. Situacija je utoliko bizarnija, jer je jedno vreme direktor Informativnog centra, u ijem je inae sastavu RTV Priboj, bio pripadnik bonjake zajednice. Ovaj primer ne spada u oblast slubene upotrebe jezika, ali ga navodimo kao ilustraciju "etnikog" ienja, koje se sa terena i okolnih pribojskih sela, preselilo i nastavilo u jeziku. Na kraju, treba spomenuti i sledee: uvoenje bosanskog jezika i latininog pisma u ravnopravnu slubenu upotrebu sa srpskim jezikom i irilinim pismom bilo je na sednici lokalnog parlamenta, na kome se raspravljalo o ovom pitanju, propraeno skandalom. Naime, onog dana kada su parlamentarci u Novom Pazaru odluivali o slubenoj upotrebi bonjakog jezika i pisma, odbornici srpske nacionalnosti su napustili sednicu. Ova vrsta ponaanja pokazuje kako u realnim, politikim odnosima funkcionie promenjena uloga jezika. Umesto da spaja i omoguuje sporazumevanje, jezik postaje sredstvom podela i nesporazuma.
stanovnitva, tako su i bonjake partije i udruenja sve ee zahtevale da se u popisnu klasifikaciju unese i modalitet Bonjak. Ovom je zahtevu udovoljeno, a popisna je klasifikacija inovirana i proirena sa jo tri nova modaliteta (Akalija, Goranac, Cincarin). Kako se iz predoenih rezultata moe videti, dojueranji Muslimani (srbijanskog) Sandaka na popisu su se, u najveem broju, deklarisali kao Bonjaci, mada je manji broj zadrao svoje "staro" nacionalno ime. Ova injenica je interesantna i govori o tome da proces nacionalne integracije Bonjaka/Muslimana traje i da jo uvek nije priveden kraju.

Jezik kojim su nekada govorila etiri naroda na podruju bive (SFR) Jugoslavije podelio je sudbinu drave, jer se i on, poput drave, "raspao" na nekoliko "posebnih" jezika.23 Sledei srpski i hrvatski primer i Bonjaci su jezik kojim govore nazvali svojim nacionalnim imenom.24 Prema Zakonu o zatiti prava i sloboda nacionalnih manjina, jezik manjine se obavezno uvodi u slubenu upotrebu ako u ukupnom broju stanovnitva lokalne samouprave pripadnici odreene manjine, prema poslednjem popisu, uestvuju sa 15 odsto. Od est sandakih optina ovaj formalni uslov nije zadovoljen samo u jednoj optini, Novoj Varoi. Od preostalih pet, bosanski jezik je uveden u slubenu upotrebu samo u tri optine Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu. U preostale dve optine u slubenoj upotrebi je samo srpski jezik, to znai da su se lokalne odbornike veine ogluile ne samo o odredbe Zakona o zatiti prava i sloboda nacionalnih manjina, nego i o Zakon o lokalnoj samoupravi.25 Interesantna je, meutim, injenica da se, ak i tamo gde je uveden u slubenu upotrebu, bosanski jezik ne primenjuje u svim za to predvienim sluajevima, iako bi se oekivalo da e lokalna bonjaka elita, tamo gde je na vlasti, insistirati na doslednoj primeni zakona. S obzirom da je poseta Novom Pazaru i Priboju uinjena nakon predsednikih izbora, kao jedan od primera krenja prava na slubenu upotrebu jezika i pisma navedeni su glasaki listii. Naime, za predsednike izbore u Srbiji glasaki listii su tampani na srpskom
23 Ovo "umnoavanje" jezika rezultat je politike odluke, koja reflektuje injenicu da je jezik takoe bio jedan od instrumenata srpskog nacionalizma. Naime, osnovna je teza srpskih nacionalista da svi koji govore kajkavski jesu Srbi. Otuda, negiranje hrvatske, bonjake i drugih nacionalnosti. 24 Po reima Ranka Bugarskog, lingviste i profesora Beogradskog univerziteta, srpski, hrvatski i bosanki jezik se razlikuju, uglavnom, po imenu, veoma malo po supstanci i praktino nimalo po strukturi. 25 U Zakonu o lokalnoj samoupravi stoji da e optina svojim statutom utvrditi jezike i pisma koji su u slubenoj upotrebi na njenoj teritoriji. Vidi: lan 18, taka 29.
2. PRAVO NA INFORMISANJE I NEGOVANJE KULTURE

Jedna od institucija koja u velikoj meri moe doprineti ouvanju kulturnog identiteta bonjake zajednice su mediji. Meutim, veina medija u Sandaku teko bi se mogla nazvati bonjakim, ako se pod time prevashodno podrazumeva ozbiljan medijski rad na ouvanju, prezentaciji, unapreenju i afirmaciji bonjake kulture. U radu medija veoma je izraena komercijalna orijentacija, usled ega su ostali programski sadraji, pre svega kulturni i informativni, potisnuti u drugi plan. Kritike primedbe mogue je izrei i na raun profesionalnosti novinara, te lokalnih partijskih i politikih elita koje, preko medija, nastoje da utiu na kreiranje javnog mnenja. 27 Jedan od problema sa kojima se susreu mediji u Sandaku je hronini nedostatak finansijakih sredstava, to utie na ritam njihovog izlaenja ili dovodi do njihovog gaenja, kao to je to bilo, recimo, u sluaju nedeljnika
26 RIK je tu svoju zakonsku obavezu potovala samo u sluaju optine Novi Pazar, ali ne i optine Sjenice i Tutin, o emu je Esad Dudevi, predsjednik Izvrsnog odbora Bosnjackog nacionalnog vijea pismom obavestio Mauricija Masarija, efa Misije OEBS za Srbiju i Crnu Goru. 27 Osim na raun medija u Sandaku, kritike primedbe su isticane i na raun medija ije je sedite izvan Sandaka, ali koje izveatavaju o zbivanjima u ovom regionu. Od vie sagovornika HOS informisanje o Sandaku je ocenjeno kao jednostrano i simplifikovano, ime se stvara negativna slika o regionu kao mranom prostoru verca i raznih oblika kriminala.
582
583

Jugoslavije. U uslovima veoma jakog i militantnog nacionalizma, zastraivanja i etnikog ienja, pitanje opstanka potisnulo je sva druga pitanja i probleme, pa i one koji se tiu institucionalne izgradnje bonjake zajednice.
Parlament.28 Pored jedinog nedeljnog lista, Sandakih novina29, i novinske agencije "Sanapress" u Sandaku postoje i dva knjievna asopisa Sent (do sada izalo 8 brojeva) i Mak (izalo 35 brojeva), dok je trei asopis, Sandaka revija, prestao je da izlazi 1998. godine. U Sandaku ne postoji ni profesionalno pozorite. Galerija, kao posebna institucija u okviru Doma kulture, postoji samo u Novom Pazaru, kao i Istorijski arhiv (pod ingerencijom Republike). U tri od est optina postoje muzeji Prijepolju, Novom Pazaru i Priboju, za ovaj poslednji muzej saradnicima Odbora je reeno da u svom radu ne respektuje multietniki karakter sredine i da u njegovim aktivnostima istorija i kultura Bonjaka nije zastupljena u odgovarajuoj meri. Osim u Priboju i Novom Pazaru, domovi kulture postoje jo u Novoj Varoi i Prijepolju. Kulturni centri postoje u Tutinu ("Mladost") i N. Pazaru ("Damad"). U svakoj od est sandakih optina postoje biblioteke, ali ni jedna od njih nema status matine biblioteke. Od ostalih institucija, vanih za kulturu Bonjaka, treba spomenuti Kulturno drutvo za umetnost, kulturu i nauku "Ikre" (Prijepolje), te udruenja "Sumeja" (Sjenica) i Kulturno-umetniko drutvo "Behar" (Tutin). Ve na prvi pogled uoljivo je da su Bonjaci u Sandaku suoeni sa jednom vrstom institucionalnog deficita, dakle manjka institucija koje bi doprinosile njihovoj kulturnoj prepoznatljivosti. tetu zbog toga trpi i ira drutvena zajednica, a ne samo Bonjaci, iako su oni najvie pogoeni, jer ne mogu na institucionalan nain saznati neto vie o svojoj kulturi. Ovaj nedostatak se, po miljenju samih Bonjaka, moe otkloniti formiranjem instituta koji bi se bavio izuavanjem bonjakog jezika, kulture i istorije, profesionalnog regionalnog pozorita, ali i drugih institucija koje bi naporima bonjake zajednice da ouva svoju kulturu podarile trajnost i izvesnost. U pogledu dalje institucionalne izgradnje Bonjaci oekuju pomo i od strane odgovarajuih dravnih ministarstava. Manjak institucija i nepostojanje kulturnog modela integracije Bonjaka moe se objasniti traginim iskustvom pripadnika ove manjine tokom raspada
28 U Sandaku postoje privatni (TV Jedinstvo) i komunalni mediji (Radio Novi Pazar, Regionalna TV), tampani (Sandake novine)i eletronski, svetovni i duhovni mediji (Glas islama), nedeljnici i mesenici (Mozaik i Mak, ako ima sredstava). Radio STO Plus finansira francuska vlada i on pokriva prostor od Berana (Crna Gora) do Zveana (Kosovo). Na radiju postoji ozbiljan kulturni i informativni program a vesti se emituju na svakih sat vremena. Postoji i jedna novinaska agencija SANAPress (u N. Pazaru) koja servisira oko 30 korisnika, meu ostalima OEBS i vladu Srbije, odnosno Crne Gore. Lokalna samouprava u Novom Pazaru planira da pokrene informativno glasilo Novopazarske novosti. 29 List je pokrenut 1996. godine i od strane Miloevievog reima je bio izloen raznim pritiscima. Finansijska sredstva za izlaenje list obezbeuje preko komercijalnih ugovora sa lokalnim samoupravama u Tutinu, Sjenici i Novom Pazaru, ali je njegova budunost neizvsna, jer lokalne samouprave, po reima urednika, pokazuju vei interes za elektronske medije.
Tokom boravka predstavnika Helsinkog odbora u Novom Pazaru i Priboju, u vie navrata je istican stav da je obrazovanje jedan od najvanijih identitetskih resursa, ali je, isto tako, u vie navrata iskazivano i nezadovoljstvo stanjem u ovoj oblasti. U razgovorima, kao i na samom okruglom stolu, uzroci nezadovoljstva su markirani u pogledu mree obrazovnih institucija, nastavnih planova i programa, te jeziku na kome se izvodi obrazovni proces. Obrazovanje Bonjaci u Sandaku stiu u 48 osnovnih i 14 srednjih kola, dve vie kole, tri odeljenja beogradskog i kragujevakog univerziteta, te dva ondanja univerziteta. No, za razliku od drugih manjina, recimo Maara u Vojvodini, u Sandaku za uenike bonjake zajednice ne postoji organizovano obrazovanje na maternjem jeziku, niti je za njih obezbeeno, u okviru izborne nastave, uenje maternjeg jezika sa elementima nacionalne kulture. Objanjenje da to nije uinjeno zato to su bosanski i srpski jezik veoma slini ne stoji, jer ni razlike izmeu srpskog i hrvatskog jezika nisu nita vee, a uenicima hrvatske nacionalnosti je omogueno da se u nekoliko kola u Vojvodini obrazuju na maternjem jeziku. Po reima sagovornika Helsinkog odbora, stanje u obrazovanju je gore nego pre 5. oktobra30 nije izgraena nijedna nova kola, niti je drava ulagala u proirenje i tehniko opremanje kolskog prostora, razredna odeljenja broje oko 38 uenika, kole rade u tri smene, to se odraava i na kvalitet nastave. Postojea mrea sandakih srednjih kola ocenjena je kao neadekvatna, jer Bonjake, ali i ostale stanovnike ove regije, dovodi u neravnopravan poloaj. Budui da su prinueni da idu na kolovanje u druge centre, uenici kolovanje i skuplje plaaju. Trokovi kolovanja bi se mogli smanjiti ako bi se, po moljenju uesnika okruglog stola, postojea mrea postojeih instititucija inovirala sa nekoliko novih kola, pre svega medicinskom i elektrotehnikom, a potom i sa matematikom gimnazijom. S obzirom da je u Novom Pazaru veoma razvijen preduzetniki duh, iskazano je miljenje da struktura srednjih kola mora biti u veoj meri prilagoena potrebama privrede. Kada je o viim obrazovanju re, trebalo bi otvoriti viu tehniku kolu sa odsecima za tekstil i preradu koe. Drugi uzrok bonjakog nezadovoljstva su postojei nastavni planovi i programi. Prema kazivanju uesnika okruglog stola, nije problem to u tome to se aci bonjake nacionalnosti upoznaju, tokom kolovanja, sa istorijom i kulturom pripadnika veinskog naroda, problem je u tome to ni oni,
30 Nezadovoljstvo je iskazano i stanjem predkolskog obrazovanja. U Sandaku postoji manje vrtia nego u gradu Niu. S druge strane, Novi Pazar ima isti broj vrtia kao i Raka, iako ima pet puta vie stanovnika.
584
585

demokratske akcije (zapravo ogranak istoimene stranke sa seditem u Sarajevu), kao prva bonjaka partija u Sandaku. Stranka je okupila veliki broj ljudi, ali kako je vreme odmicalo, a unutranja su neslaganja i razmimoilaenja bivala sve vea i stranku su poeli da naputaju ugledni pojedinci. Ne samo da je naputaju, nego i da osnivaju nove, tako da danas na podruju Sandaka, postoji vie od deset politikih stranaka. ini se da ovoliki broj partija vie teti, nego to koristi interesima Bonjaka, prvo zato to politiku scenu atomizuje i optereuje sujetama i rivalstvom partijskih efova, a potom i stoga to prua mogunost vlastima u Beogradu da izvlaenjem jedne od partija oslabe pritisak koji dolazi iz regije. Najuticajnija bonjaka politika organizacija u Sandaku je koalicija Lista za Sandak,32 koja dominira lokalnim parlamentima onih optina u kojima veinsko stanovnitvo ine Bonjaci. Na vanrednim, decembarskim parlamentarnim izborima predstavnici dve partije iz sastava ove koalicije nali su se na listi Demokratske stranke i tako obezbedili mesta u republikoj Skuptini. Jedan od ta dva poslanika je predsednik Odbora za meunacionalne odnose Republike skuptine. Na ovogodinjim lokalnim izborima 4 bonjake stranke osvojile su u 5 optina ukupno 138 odbornikih mandata.33 Partijsko-politiki ivot u Sandaku u velikoj meri sledi liniju etnikih podela. Izuzetak su predsedniki izbori na kojima Bonjaci u izrazitom procentu glasaju za onog kandidata koji je, po njihovom sudu, "manje zlo", odnosno u ijem programu prepoznaju neke dodirne take sa svojim vitalnim interesima. Programski udaljene, liderski ustrojene, sa oskudnim demokratskim kapacitetima i vikom politike volje da govore i deluju kao jedini i autentini predstavnici Bonjaka, partije su, prema tvrdnjama sagovornika Helsinkog odbora, jedan od uzroka podela unutar bonjake zajednice. O tome kolike su te podele duboke jasno govori i incident koji se dogodio u toku predizborne kampanje za lokalne izbore u Novom Pazaru, kada su se sukobile pristalice Stranke demokratske akcije i Sandake demokratske partije u sukobu su dve osobe dobile teke a vie osoba lake povrede.34 Osim u ovom sluaju, podele su dole do izraaja i u drugim prilikama, kao, na primer, prilikom izbora nacionalnog saveta. Elektorskoj skuptini, naime, nisu prisustvovali predstavnici Stranke za Sandak i Sandake demokratske partije koje su svoje odsustvo pravdale time da "nisu sazreli svi uslovi za izbor nacionalnog saveta, jer nije poznato da li e Crna Gora priznati savet na nivou dravne zajednice ili
32 Koalicija je nastala udruivanjem Stranke demokratske akcije Sandaka, Bonjako-demokratske stranke Sandaka, Reformske stranka Sandaka, Socijaldemokraske partija Sandaka i Socijalno-liberalne partije Sandaka. 33 Najvie odbornikih mesta osvojila je Lista za Sandak 69, Sandaka demokratska partija osvojila je 56, Narodni pokret Sandaka 10, a Stranka za Sandak 3 odbornika mesta. 34 Obe stranke su odgovornost za izazivanje incidenata pripisivale onoj drugoj strani, optuujui je da "preko krvi eli da opstane na vlasti", odnosno da i "ovaj grad da zavije u crno".
ali ni uenici srpske i drugih nacionalnosti, nisu u prilici da se upoznaju sa istorijom i kulturom, tradicijom i umetnou Bonjaka. Podaci koje je na okruglom stolu iznela Samiha Kaar, kao i profesor Sait Kaapor jednom drugom prilikom, dobro ilustruju etnocentrini karakter nastavnih programa. Naime, od prvog do osmog razreda osnovne kole obrauje se, u okviru domae i kolske lektire, 221 autor. Od ukupnog broja autora samo njih etvorica su pripadnici bonjakog etnikog korpusa. Slina situacija je i u pogledu muzike kulture i istorije, muziko stvaralatvo Bonjaka nije reprezentovano niti jednim delom, dok su, kada je o istoriji kao nastavnom predmetu re, poreklo Bonjaka i njihova istorijska egzistencija (otpori, iseljavanja i stradanja, itd.) potpuno zapostavljeni. Napokon, kada je o jeziku obrazovanja re, vano je napomenuti da i Bonjaci i Srbi u Sandaku govore i piu ijekavski, ali se u nastavi insistira na ekavskom izgovoru i pravopisu. Ovakvo insistiranje prosvetnih vlasti dovodi ake, a posebno nastavnike, u bizarnu situaciju da, kao greku, ispravljaju jezik kojim se slue izvan kole. Postoji jo jedan problem, a tie se upotrebe pisma. U nastavi se, naime, insistira na irilici, iako je pismo kojim se Bonjaci slue latinica.U Novom Pazaru postoje dva univerziteta. Osim to je bonjakoj populaciji olakalo sticanje akademskog obrazovanja, otvaranje univerziteta je bio jedan od naina da se mladi Bonjaci zadre u Sandaku, jer su i oni, poput pripadnika drugih zajednica, svoje kolovanje nastavljali u univerzitetskim centrima izvan Srbije. Nakon zavretka kolovanja, deo njih je profesionalnu karijeru zapoinjao u zemlji gde je stekao visoko obrazovanje, to je intelektualno slabilo bonjaku zajednicu i oteavalo reprodukciju bonjake kulture.Otvaranje prvog privatnog univerziteta izazvalo je veliku panju i ovdanje i srbijanske javnosti, ali ona nije bila fokusirana na program, nego na injenicu da je za vd rektora izabran poglavar verske zajednice Muamer efendija Zukorli31. U okviru Univerziteta postoje etri fakulteta i 11 studijskih grupa i na njemu studira oko hiljadu studenata, uglavnom bonjake, a potom i srpske i crnogorske nacionalnosti.
4. Pravo na politiko organizovanje

Mogunost da se stranaki organizuju i preko stranaka rade na zatiti i afirmaciji svojih nacionalnih interesa iskoristili su i pripadnici bonjake zajednice. U augustu 1990. godine, u Novom Pazaru je formirana Stranka
Odluka prosvetnih vlasti da podre osnivanje Internacionalnog univerziteta ocenjena je kao nekorektna prema lokalnoj samoupravi. Istim reima ocenjeno je i ponaanje republikih funkcionera koji su tokom poseta Novom Pazaru predstavnike islamske verske zajednice pretpostavljali lokalnoj samoupravi. Po reima sagovornika HOS, a to je, ujedno, i jedna od retkih taaka u kojoj su se sloili pripadnici dve konkurentske sandake politike opcije, drava na taj nain samo produbljuje podele unutar bonjake zajednice, jer ispada da joj je "bolji oslonac muftija, od lokalne samouprave".
31
586
587

ovim bi se optinama, u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, morao ustanoviti graanski branilacc (ombudsman). U pogledu obrazovnog sistema potrebno je iz nastavnih planova i programa ukloniti sve one sadraje koji vreaju njihova verska i nacionalna oseanja i, drugo, proirenjem nastavnog programa temama iz istorije, kulture i umetnosti pripadnika bonjake zajednice. S obzirom da nacionalni savet raspolae izvesnim kompetencijama u pogledu obrazovanju, po miljenju Odbora, prosvetnim vlastima morao bi ponuditi inovirane nastavne programe sa jasno definisanim nastavnim jedinicama. Decentralizaciju kao vaan doprinos promociji integrativnog multikulturalizma; u sluaju Sandaka, decentralizacija je dvostruko znaajna, najpre, ona omoguuje vei uticaj lokalne zajednice na reavanje problema koji nastaju na lokalnom nivou i, drugo, utie na recepciju centralnih vlasti iji je odnos prema Sandaku u vie navrata do sada identifikovan kao poniavajui i kolonijalistiki. Neophodna pomo drave u izgradnji institucija, kako onih koje bi se bavile empirijskim istraivanjem i prezentacijom, tako i onih koje bi omoguavale izuavanje bonjake kulture. Procesuiranje i kanjavanje svih odgovornih za poinjene zloine nad Bonjacima u Sandaku tokom protekle decenije, jer integracija Bonjaka nije mogua ako se ne postavi pitanje odgovornosti svih onih koje su, bilo kao inspiratori i organizatori, bilo kao poinioci zloina, uestvovali u nasilju nad njima.
e se zaloiti za formiranje nacionalnog saveta na nivou republike". ini se, meutim, da su se ove stranke usprotivile odravanju elektorske skuptine iz posve drugih razloga. Inae, izbornoj skuptini prethodio je zajedniki sastanak nekoliko bonjakih partija, udruenja i nevladinih organizacija koje su se izjasnile protiv odravanja elektorske skuptine. No, uprkos njihovom protivljenju elektorska skuptina je odrana a kljuno predstavniko telo bonjake zajednice je, poetkom septembra minule godine u Novom Pazaru, izabrano.35 Nesposobnost bonjakih reprezentativnih struktura da postignu konsenzus prilikom izbora nacionalnog saveta ispoljena je i kasnije, kada su raspisani vanredni parlamentarni izbori u Srbiji. Umesto u jednoj, politiki predstavnici Bonjaka su, poput nekih drugih manjina, ili u dve izborne kolone, umanjujui tako anse bonjakoj zajednici da u parlamentu Srbije bude predstavljena sa veim brojem poslanika.

Pripadnici bonjake zajednice suoeni su sa nizom problema u ostvarivanju svojih kolektivnih prava. Ovi problemi s jedne strane, proistiu iz neizgraenog i manjkavog institucionalnog poretka a, s druge, usled neprevladanog nacionalizma koji optereuje odnose dve dominantne zajednice u regiji. Posebno optereenje predstavljaju zloini nad Bonjacima tokom protekle decenije. Incidenti spominjani u ovom izvetaju ukazuju da su tolerancija i meusobno razumevanje na niskom nivou. U cilju poboljaanja i unapreenja poloaja bonjake zajednice, Helsinki odbor predlae: Doslednu implementaciju Ustavnom poveljom i zakonima zajemenih prava Bonjaka, kako onih koji se odnose na slubenu upotrebu jezika, tako i onih koji se tiu obrazovanja, odnosno ouvanja i unapreenja kulture. U sluaju slubene upotrebe bosanskog jezika to znai da su lokalne samouprave u Priboju i Prijepolju dune da svoje funkcionisanje usklade sa pozitivnim pravnim propisima. Imajui u vidu, prvenstveno, tragino iskustvo Bonjaka, posebno onih iz pribojske optine i, drugo, obavezu lokalne samouprave da se stara o zatiti i ostvarivanju linih i kolektivnih prava nacionalnih manjina, u
35 Za predsednika NV izabran je dr Sulejman Ugljanin, dugogodinji predsednik jednog drugog tela Bonjakog (ranije Muslimanskog) nacionalnog vea Sandaka (BNVS). Ovo telo formirano je u maju 1991. godine sa ciljem da reperezentuje Bonjake, zastupa i titi njihove interese. Kada je u februaru 2002. godine Savezna skuptina usvojila Zakon o zatiti prava i sloboda nacionalnih manjina, BNVS je pokualo da preuzme ulogu koja je zakonom namenjena nacionalnim veima. Takvo nastojanje nailo je na protivljenje partija i pojedinaca koji nisu participirali u radu ovog tela, a iz resornog ministarstva je porueno da toko neto nije mogue, te da se zakonska procedura mora potovati.
588
589

i do stabilne i redovne zarade kako bi mogli da koluju svoju decu. Uhvaeni u "zaarani krug bede", koji ih gura i prikiva na dno socijalne piramide, Romi su osueni na reprodukciju vlastitog siromatva. Kao izuzetno ranjiva zajednica, oni u sloene procese transformacije drutva i privrede ulaze potpuno nespremni. Lieni konkuretske sposobnosti da se na tritu nose sa obrazovanijim i kvalifikovanijim drutvenim grupama, pripadnici romske zajednice su unapred osueni na ulogu tranzicionog gubitnika. Energinije sprovoenje reformi, transformacija nelegalne, sive ekonomije u regularne, formalne tokove jo vie e oteati njihov poloaj. Preko sive ekonomije veliki broj Roma je nekako uspevao da obezbedi nuna egzistencijalna dobra, retko kad i neto vie od toga. Ova vrsta ekonomije je tokom Miloevievog reima doivela ekspanziju i bila vaan amortizer socijalnih napetosti, ali se, usled zaotrene konkurencije, pozicija Roma i u ovoj oblasti pogoravala u onoj meri u kojoj se, recimo, poveavao broj izbeglica u Srbiji. Drugi, nita manje vaan uzrok nezaposlenosti Roma lei u veoma rairenoj diskriminaciji.3 Poslodavci se vrlo retko odluuju da zaposle pripadnike romske manjine, ak i onda kada oni poseduju potrebne, odgovarajue kvalifikacije. Prema reima Roma sa kojima su razgovarali saradnici Odbora, diskriminacija je izraenija kod zapoljavanja, nego na samom radnom mestu, a uestalija je u sluaju ena, nego mukaraca. Osim kod zapoljavanja, diskriminacija je prisutna i u drugim oblastima kako u svakodnevnom odnosu prema njima (u javnim ustanovama, prevozu i sl.) tako i u drugim oblastima, kao to je obrazovanje. Medijski vrlo eksponirani sluajevi diskriminacije bili su sluajevi zabrane ulaska Roma na bazene i u restorane,4 dakle prostore namenjene javnoj upotrebi. Prema istraivanju koje je izvela redakcija novosadskog "Multiradija" i stanodavci, na primer, nerado Romima izdaju stanove, a ako se i odlue na to, prethodno se raspituju po komiluku nee li ih previe uznemiravati prisustvo Roma u susedstvu!? Ovi primeri ukazuju na prisustvo veoma rairenih predrasuda.5 Kao oblik prikrivenog rasizma i sredstvo diskvalifikacije Roma kao socijalno
3 Po reima sagovornika Helsinkog odbora, nema Roma koji bar jednom u ivotu nije bio diskriminisan. Diskriminacija poinje veoma rano, od prijema u vrtie, upisa u osnovnu kolu, zapoljavanja do pruanja lekarske zatite. 4 Nekoliko nevladinih organizacija podnelo je tubu protiv vlasnika restorana "Fontana" u Feketiu zbog diskriminacije Roma. Nekoliko uesnica seminara o pravima Romkinja svratile su, sredinom juna, u kafi, ali je vlasnik zahtevao "Cigani napolje!" da isti napuste. 5 Predrasude o Romima, kao grupi opasnoj po drutveni ivot, varirana je na razne naine. Romi su, na primer, skitnice, lopovi, banditi, trovai vode, prenosioci boletina, izazivai poara, uhode i pijuni, rasturai lanog novca, kradljivci dece, ljudi koji jedu ljudsko mese, itd. Poto su mnogi od njih bili kovai, moda su ba oni iskovali eksere kojima je Hrist prikovan za krst a ponekad su proturane i glasine da su oni potomci Kaina, koji je ubio roenog brata. Vidi: prilog Dragana Kokovia u: Romi, sv. 1. Komrenski socioloki susreti, Ni, 2000. str. 93.
ROMI
I. UVOD
Zakonom o zatiti prava i sloboda nacionalnih manjina romskoj zajednici je priznat status nacionalne manjine. Spomenutim su zakonom sve grupe dravljana koje su ranije nazivane ili odreivane kao nacionalnosti i narodnosti, nacionalne i etnike zajednice, nacionalne i etnike grupe, izjednaene u statusu nacionalne manjine. Izlazei ususret zahtevima romske zajednice nove su vlasti nastojale, najpre, da se distanciraju od "stare politike", zatim da omogue stvaranje povoljnijeg institucionalnog okvira za ouvanje i reprodukciju romske kulture i, napokon, da u perspektivi dovedu do postepenog poboljanja poloaja romske populacije u drutvu. Za poloaj Roma je karakteristian poloaj socijalne margine. Re je o zajednici koja ivi na periferiji drutva. Tako, na primer, u naselju Veliki rit u Novom Sadu ivi nekoliko hiljada Roma i Akalija u improvizovanim kuama od blata i kartona.1 Veina Roma iz naselja prinuena je da se snalazi kako zna i ume kako bi svojoj porodici obezbedila, bar puku bioloku egzistenciju. Do hrane dolaze na najrazliitije naine, pa i tako to preturaju po kantama za smee. Meutim, ni do ovakve hrane nije vie lako doi, jer ih, kako kau, skinhedsi u urbanim delovima grada napadaju i tuku.2 Veoma mali broj Roma u naselju ima neko zaposlenje, oni koji rade uglavnom rade na slabo plaenim i drutveno nepriznatim poslovima za koje se ne trai profesionalna strunost. Nezaposlenost je jedan od najdramatinijih problema sa kojim se suoava ukupna romska populacija, a ne samo Romi koji ive u Velikom ritu, Adicama i ostalim prigradskim naseljima. Postoji vie uzroka velike nezaposlenost meu Romima, a jedan od njih je enormno visok procenat oko 80 odsto nepismenih lanova romske populacije. Neobrazovani, bez potrebnih strunih kvalifikacija Romi teko dolaze do stalnog zaposlenja, a time
1 Bilo bi krajnje pogreno kada bi se ovaj opis uoptio za celu romsku populaciju. Kao i ostale manjinske zajednice, i romska je vrlo diferencirana po nainu ivota, imovnom stanju, prebivalitu, stepenu integrisanosti i asimilacije, veri, itd. Romi ne ive samo u mahalama i nehigijenskim, na brzinu podignutim naseljima lienim elementarne komunalne infrastrukture. 2 Napadi na Rome registrovani su u Velikom ritu. Tako su krajem juna huligani napali Rome u naselju, poruujui im da e ih iseliti odatle. Revoltirani zbog napada, Romi su izjavili da e se, u potrazi za bezbednim mestom, uputiti prema granici. Napadi i tue registrovani su u naselju i ranije. U martu, povodom nasilja na Kosovu, velika grupa demostranata se iz grada uputila u naselje u nameri da se obrauna sa njegovim stanovnicima, ali ih je policija spreila u tome.
590
591

Nezavidan socioekonomski poloaj, prisustvo diskriminacije i segregacije, kao i oteana integracija10 Roma, podstakle su vlasti nekadanje SR Jugoslavije da, uz pomo meunarodnih eksperata i predstavnika Roma, izrade obuhvatan program poboljanja poloaja pripadnika romske zajednice. To je takoe, obavezalo vladu na stvaranje snanog antidiskriminacionog zakonodavstva. Izradom Nacrta strategije za integraciju i davanje novih ovlaenja Romima identifikovano je 14 oblasti11 preko kojih treba delovati na poboljanje poloaja Roma. Sprovoenje ovog ambiciozno zamiljenog programa, nakon to ga usvoji i republika Vlada nije mogue bez finansijske podrke meunarodne zajednice. Osim toga, ovaj dokument nije mogue primeniti u svim identifikovanim oblastima odjednom, pa su stoga kao prioritetne izdvojene etiri oblasti obrazovanje, zapoljavanje, stanovanje i poloaj interno raseljenih lica (IRL). Izdvajanje raseljenih Roma sa Kosova kao prioriteta posve je razumljivo, jer je poloaj ovog dela romske zajednice, govore albanski i pripadaju islamskoj veri, ubedljivo najgori.12 Slina situacija je i sa deportovanim Romima iz zemalja EU. Re je, naime, o Romima koji su tokom devedesetih godina XX veka u velikom broju napustili Jugoslaviju i obreli se u zemljama Zapadne Evrope. Poto im tamo nije odobren azil, a u Srbiji je u meuvremenu dolo do promene vlasti, neke su zemlje, poput Nemake, poele da vraaju izbegle Rome. Za mnoge od njih povratak je prava mora, jer dolaze u zemlju u kojoj ne postoje ni elementarni uslovi za njihov prihvat. Donoenje Zakona o zatiti prava i sloboda nacionalnih manjina i priznavanje statusa nacionalne manjine predstavnici Roma su pozdravili kao vaan nagovetaj promene odnosa drave prema njihovoj zajednici. Meutim, promena statusa ne dovodi automatski do poboljanja poloaja ove manjine, niti je taj poloaj mogue izmeniti u kratkom roku, posebno kada su u pitanju predrasude.
inferiorne skupine, liene oseaja odgovornosti, predrasude su vane, jer slue kao osnov za izazivanje mrnje i nasilja nad pripadnicima ove zajednice. Ono to je interesantno jeste da primeri omalovaavanja i nasilja ne dolaze samo od privatnih lica i ozloglaenih grupa, kao to su skinhedsi, na primer, nego i od strane onih koji su, drutvenom podelom rada, zadueni da graanima romske nacionalnosti obezbede sigurnost i zatitu policije, znai.6 Nedavno je nekoliko nevladinih organizacija podnelo krivine prijave protiv dva policajaca zato to su, zbog navodne krae farmerki u jednom beogradskom trnom centru, zlostavljali i na nacionalnoj osnovi vreali Bekima ainija. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je pre dve godine pokrenulo, u saradnji sa britanskom organizacijom "Oksfam", kampanju pod nazivom "Rom znai ovek"7, kako bi se poveao prag tolerancije u drutvu. Meutim, ta kampanja nije dovela do veih promena u ponaanju romskog okruenja. Ponaanje koje je godinama i decenijama formirano pod snanim uticajem predrasuda teko se menja i zahteva ozbiljnu strateku angaovanost dravnog aparata, obrazovnih institucija i medija. O tome govore i rezultati istraivanja koje je nedavno sprovela Studentska unija Srbije.8 Istraivanje je, naime, pokazalo da meu studentima postoji izraena socijalna distanca prema pripadnicima drugih nacija i veroispovesti, kao i prema osobama sa specijalnim potrebama. Tako, na primer, 44 odsto studenata ne bi prihvatilo da deli stan ili sobu sa homoseksualcem, za 63 odsto njih Romi su nepoeljni sustanari, dok 38 odsto akademaca ne eli da ivi sa osobama albanske nacionalnosti.9
6 Fond za humanitarno pravo je, na primer, svojevremeno podneo krivinu prijavu protiv NN policajaca OUP Petrovaradin koji su u dva navrata zlostavljali Jovana Nikolia, pokuavajui da mu iznude priznanje za krau televizora, agregata, gume i jo nekih stvari. Policajci su Nikolia amarali, tukli policijskom palicom po ramenu, a lopatom po zadnjici i butinama. Kada je Nikoli zapretio da e ih tuiti odreen mu je pritvor u trajanju od 48 sati. Jo gore je proao Stevan Dimi iz Loka od koga su policajci iz Novog Sada, takoe, pokuali da iznude priznanje da je silovao petnaestogodinju devojicu. Dimi je nateran da legne na pod, stavljena mu je stolica na lea i jedan ga je policajac, koji je seo na stolicu, udarao pendrekom i gvozdenom ipkom, a drugi mu je nogom stao na glavu. Dimi je, zatim, teran da ruke, vezane lisicama, dri na iviluku i rairi noge kako bi ga utirali u monice. U pritvoru, za koji se ispostavilo da je bio neosnovan, dok su drugi dobijali hranu na ruke, ona je Dimiu bacana na pod, uz pogrdne rei na raun njegove nacionalne pripadnosti. 7 Po reima Jelene Markovi, iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava, kampana je usmerena na Rome, ali i njihovo okruenje i fokusirana je na tri kljuna problema obrazovanje, nezaposlenost i zdravstvenu zatitu. 8 U saradnji sa Strategic Marketingom, istraivanje je realizovano na uzorku od 1027 akademaca iz Beograda, Nia, Kragujevca i Novog Sada. 9 Ovakvi stavovi studenata ne iznenauju, budui da su odrastali i socijalizovali se u drutvu iji se sistem vrednosti raspao, u vremenu u kome se putem medija indukovala netrpeljivost prema svima koji su razliiti i u sistemu koji je poivao na nasilju, mrnji i ovinizmu.

Prisustvo Roma na podruju Srbije mogue je pratiti vekovima unazad. Prvi Romi doselili su se u Srbiju u XIV veku, dakle, u vreme turskog prodora na
10 Pitanje integracije Roma je veoma vano i reavanje njihovog poloaja jedan je od uslova za ulazak u EU. Po oceni Kevina Menjona, efa kancelarije Biroa za humanitarnu pomo EU, poloaj romske populacije u SRJ je "jako lo", jugoslovensko drutvo Rome ne tretira se na zadovoljavajui nain i oni su ugroeniji od ostalih grupa izbeglica, interno raseljenih i siromanih. Graanski list, 26. 4. 2002. 11 Re je o oblastima: obrazovanje, stanovanje, zapoljavanje, socijalna i zdravstvena zatita, informisanje, kultura, politiko predstavljanje, diskriminacija, poloaj raseljenih lica i ena, kao i pitanje azilanata, odnosno linih isprava. Pomenuti dokument ponuen je javnosti na uvid, kao i Nacionalnom savetu Roma, koji ga je i usvojio. 12 Romi raseljeni sa Kosova suoeni su sa manjkom solidarnosti svojih sunarodnika pravoslavne, odnosno katolike veroispovesti.
592
593

Posmatran u irem vremenskom periodu broj Roma u Srbiji je podloan velikim oscilacijama. Recimo, 2002. godine registrovano je dva puta vie Roma, nego na prvom posleratnom popisu iz 1948. godine (52.181). Meutim, u odnosu na popis iz 1948. godine broj Roma se na popisu iz 1961 godine smanjio za pet puta (9.826), ali se na sledeem popisu iz 1971. godine za toliko puta i poveao (49.894). Ovako velike oscilacije u pogledu broja pripadnika romske zajednice nije mogue objasniti demografskim, nego pre socijalnim i politikim razlozima. Jedna od karakteristika ovdanjih Roma je nastojanje da se akomodiraju u sredini gde se nalaze i prihvate drugaije obiaje i veru, pa i da se deklariu kao pripadnici naroda u ijem okruenju ive. Razlozi zbog kojih Romi pribegavaju etnikoj mimikriji15 i slue se njome, mogu biti razliiti, u jednom sluaju to moe biti elja da izbegnu neugodne posledice koje prate "obojene", "strance" i "siromane", a u drugom sluaju elja da, ako su uspeli da se otmu i izau iz "zaaranog kruga bede", osiguraju sebi drutveno priznanje i ugled, posebno onih obrazovaniji.
Balkan. Ova grupa Roma je, u skladu sa kategorizacijom koju je svojevremeno nainio Tihomir orevi, nazvana Turskim Romima, za razliku od druge doseljenike skupine Belih Roma koja je u Srbiju dola iz Bosne. Obe grupe su bile islamske veroispovesti, s tom razlikom to su se Beli Romi sluili srpskim jezikom, za razliku od Turskih Roma koji su, osim romskog, govorili i turski jezik. Trea grupa Roma Vlaki Romi potie iz Rumunije. Ovi Romi se ponekad nazivaju i Karavlasima, pretpostavlja se da su njihovi potomci najbrojnija romska grupa u Srbiji. Vlaki Romi su prihvatili pravoslavlje i uglavnom govore srpski jezik. Napokon, etvrta grupa Roma Banatski ili Maarski Romi doselila se u Srbiju iz Austrougarske. Jednom uredbom iz 1884 godine Maarskim Romima je bio zabranjen ulazak u Srbiju, najverovatnije zbog toga to nisu eleli da se stalno nastanjuju. Inae, prve dve skupine Roma nisu, za razliku od Maarskih i jednog dela Vlakih Roma, pokazivale sklonost ka nomadskom ivotu. Osim ove, u literaturi postoje i druge podele Roma, recimo na Vlake i Turske Rome, to govori da romska populacija nije homogena. Na podruju dananje Srbije postoje dva romska dijalekta arlijski i gurbetski. Prvim govore Romi islamske veroispovesti, a drugim uglavnom pravoslavni Romi. Romi su diferencirani i u pogledu obrazovanja, imovnog stanja, stepenu integracije, odnosno asmilicije, itd. Za razliku od drugih manjina, Maara ili Slovaka, na primer, Romi poseduju snanije populacione resurse. Iako imaju visok natalitet, samo jedan od sto Roma, zbog loih uslova ivota, doivi 60 godina starosti.13 Prosena starost Roma je 27.52 godine. Na poslednjem popisu stanovnitva 108.196 Roma je deklarisalo svoju nacionalnu pripadnost. Kada se rezultati popisa iz 2002. godine uporede se prethodnim popisom, onim iz 1991. godine, uoljiva je tendencija porasta broja Roma u Srbiji (bez Kosova) danas ivi 18.180 Roma vie nego pre 11 godina (90.016). Od ukupnog broja lica romske nacionalnosti na podruju centralne Srbije ivi 79.139, a Vojvodine 29.057. Prema zvaninim podacima, procentualno najvei broj Roma ivi u Beogradu 17,75 odsto, a potom u optinama Leskovac 6,46 odsto, Ni 4,85 i Vranje 4,30 odsto. Vei broj Roma u centralnoj Srbiji i Vojvodini moe se objasniti njihovim egzodusom sa Kosova, kao i iz drugih delova bive Jugoslavije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Osim toga, poveanju romske populacije doprineo je visoki prirodni prirataj. Vei broj Roma jednim delom je i rezultat uloenih napora, pre svega od strane romskih nevladinih organizacija, za emancipacijom ove zajednice, iako se u tom pogledu oekivalo da e broj Roma biti vei od onog koji je iskazan na popisu.14
Danas, 22. 11. 2002. Zvanini podaci ne iskazuju stvarni broj Roma. Od romskih aktivista se ponekad moe uti da je stvarni broj Roma pet, est ili, ak, sedam puta vei od onog iskazanog u statistikim podacima. Prema procenama istraivaa i demografa u Srbiji ivi oko 450.000 Roma.
13 14

Pripadnici romske nacionalnosti ive u svim optinama u Srbiji, ali ni u jednoj ne predstavljaju veinsko stanovnitvo, niti u strukturi stanovnitva bilo koje optine, prema zvaninim podacima, uestvuju u procentu dovoljnom da bi njihov jezik bio uveden u slubenu upotrebu. Naime, Zakonom o zatiti prava i sloboda nacionalnih manjina predvieno je da e se jezik i pismo nacionalne manjine uvesti u slubenu upotrebu ukoliko pripadnici odreene manjine ine 15 odsto ukupnog broja stanovnika optine, prema rezultatima poslednjeg popisa stanovnitva. Propisivanju cenzusa zakonodavac je pribegao u nameri da prevazie arolika reenja kakva su ranije postojala, kada su optine svojim statutima regulisale kada su i koji jezici i pisma u slubenoj upotrebi. Meutim, u toku javne rasprave o Predlogu spomenutog zakona u vie navrata je kritikovano uvoenje cenzusa. Naime, po miljenju nekih uesnika javne rasprave, prava nacionalnih manjina ne bi trebalo uslovljavati njihovim brojem zato to bi to dovelo, prvo, do asimetrije u pravima i, drugo, do podvajanja manjina na osnovu prava na slubenu upotrebu jezika. Kada je, pak, o romskom jeziku re, u raspravi je istaknuto da postoji vie prepreka za uvoenje romskog jezika u slubenu upotrebu, izmeu ostalih i ta da romski jezik jo uvek nije standardizovan; ova konstatacija u nekoliko navrata je apostrofirana u javnosti. U prvom izvetaju SR Jugoslavije o
15Etnika mimikrija je jedan od pokazatelja ne/demokratinosti jednog drutva. Tamo gde je nacionalna i konfesionalna mimikrija izraenija, ni graani nisu ravnopravni, niti njihove jezike, verske i etnike posebnosti uivaju jednaki tretman.
594
595

poloaj u drutvu. Dok su mediji na slovakom, rumunskom ili maarskom jednojezini, romski su mediji uglavnom dvojezini, jer se po potrebi koriste romskim, odnosno srpskim jezikom. Romi govore razliitim dijalektima i veliki broj njih ne zna kodifikovani romski jezik, to je jedan od razloga zato su romski mediji, elektronski i tampani, bilingvalni.16 No, dvojezinost je i jedan od naina da ovi mediji proire krug svojih slualaca/italaca i upoznaju ih sa problemima sa kojima se susree romska zajednica. Romska televizija Glas Roma, na primer, 50 procenata svog programa emituje na srpskom jeziku, upravo iz razloga koji su malopre navedeni.17 Slian sluaj je i sa redakcijom romskog programa na TV Novi Sad. Inae, program koji stvara redakcija ove medijske kue jedan stalno zaposleni novinar i nekoliko saradnika reemituje se nedeljom na drugom programu RTV Srbije, u vrlo nepovoljnom terminu, u 7:30h (jutarnji program). Romskom medijskom scenom dominiraju elektronski mediji, radio pre svega, potom televizija, dok je trei elektronski medij internet dostupan samo malom broju pripadnika romske zajednice.18 Kada je o tampanim medijima re, danas u Srbiji izlaze tri lista na romskom jeziku i to: Glas Roma, Romljaki zor i informativno-politiki dvonedeljnik Them, pokrenut karajem prole godine, na inicijativu Matice romske, Saveza Roma Vojvodine i Demokratske romske unije. U Evropi postoji vie listova na romskom jeziku, ali je Them jedini list iji je osniva neka od dravnih institucija, u ovom sluaju Skuptina Vojvodine. Pokuaji da se oivi Romano lil, jedan od najstarijih romskih listova, ne samo u Srbiji, nego i na Balkanu list je osnovan 1935. godine u Beogradu nisu uspeli. List je ponovo pokrenut 1995. godine od strane Rrominterpressa, nezavisne romske informativno-izdavake organizacije, ali je nakon 2000. godine prestao sa izlaenjem,19 kao i deiji list Chavrikano lil. Zbog nedostatka sredstava, slina sudbina zadesila je i Romano them, a pre toga Romano navipe, kao i Krlo e romengo. U radu, romski mediji nailaze na niz problema kadrovskih, tehnikofinansijskih i prostornih. Da bi obezbedili sredstva za rad romski mediji su prinueni da se snalaze na razliite naine. Sredstva koja se obezbeuju preko komercijalnih programa, meunarodnih donatora i donacija od strane drave nisu dovoljna i ne zadovoljavaju potrebe, naroito kada je u pitanju kvalitetna
16 Informativno-politiki dvonedeljnik Them se, na primer, deklarie kao list za Rome i nerome. 17 Romska televizija Glas Roma (postoji i radio stanica istog naziva) startovala je 9 februara, u znak seanja kada je, svojevremeno, na TV Pritina pokrenut "Napredak", prva TV emisija na romskom jeziku. 18 Nekoliko organizacija i medijskih kua, kao to su Multiradio, RTV Niava ili Rominterperess, imaju sajtove na romskom jeziku, ali je njihovo korienje ogranieno obrazovnim, odnosno imovinskim prilikama Roma. 19 List se tampao uz pomo Fonda za otvoreno drutvo i bavio se, na srpskom i romskom jeziku, problematikom Roma, a posebno izbeglim Romima. Distribuirao se preko romskih organizacija, udruenja i pojedinaca, ne samo u zemlji nego i van nje.
ostvarivanju Okvirne konvencije za zatitu nacionalnih manjina, takoe se ukazuje na to da romski jezik nije standardizovan i dodaje da je proces njegove standardizacije zapoet, te da je taj posao poveren komisiji SANU. Neki lanovi romske zajednice sa kojima je u toku realizacije projekta obavljen razgovor, postavili su pitanje zato srbijanske vlasti i deo romske elite ignorie injenicu da je romski jezik ve standardizovan, budui da je na Svetskom kongresu Roma, odranom 1980. godine u Varavi, usvojena Deklaracija o standardizaciji romskog jezika. Po njihovom miljenju otvaranje pitanja standardizacije jezika motivisano je politikim razlozima i sraunato je na izazivanje podela unutar i onako podeljene romske zajednice, sa svim negativnim posledicama koje iz toga proizilaze. To dodatno slabi romsku zajednicu, usporava proces njene unutaretnike integracije i, napokon, omoguava nacionalistikom delu srpske akademske, politike, ali i crkvene elite da, u skladu sa vlastitim interesima, nadzire i kontrolie proces emancipacije Roma.
2. PRAVO NA INFORMISANJE
Pravo na informisanje pripadnici romske zajednice ostvaruju uglavnom preko elektronskih medija, izmeu ostalog, i zbog velikog broja nepismenih Roma. Zbog ogranienog trita i velikog broja nepismenih romski medijski prostor je usmeren ka elektronskim medijima, radiju pre svega, kao najpristupanijim mediju. Nakon oktobarskog prevrata, u Srbiji se, po oceni samih Roma, uveao broj elektronskih medija na kojima se emituju informativni sadraji na romskom jeziku. Samo u Vojvodini, gde ivi manje od treine ukupne romske populacije, program na romskom jeziku se emituje na 19 (optinskih i privatnih) radio stanica i tri televizije (dve privatne). U centralnoj Srbiji romski jezik je, posle srpskog, najzastupljeniji radijski jezik. Program na romskom jeziku emituju radio stanice u Niu, Kragujevcu, Valjevu, Kruevcu, Prokuplju, Leskovcu, Jagodini, Novom Pazaru, kao i radio stanice u drugim gradovima. Dravne medijske radijske kue, Radio Beograda i Radio Novi Sad, svakodnevno emituju program na romskom jeziku, prva poev od 1996. a druga od 1992. godine, u trajanju od 30, odnosno 150 radnim danom, a nedeljom, 240 minuta. Program Radio Beograda pokriva itavu teritoriju Srbije, to znai da su emisije na romskom jeziku, koje se proizvode unutar ove medijske kue, dostupne najveem broju Roma. Od dravnih, odnosno optinskih radio stanica koje emituju program na romskom jeziku ima i radio stanice koje su osnovali sami Romi. Teko je ustanoviti taan broj ovih radio stanica i saradnici Odbora su se susretali sa razliitim ciframa. Od tanog broja, interesantnija je injenica na koju je Odboru skrenuta panja u Niu. Naime, Romi ovakve radio stanice, bez obzira na primedbe u pogledu kvaliteta programa, smatraju "svojim", lake se identifikuju sa njima i veruju da i preko njih mogu, bar malo, poboljati svoj
596
597

Roma, stoji da "skoro u svakom odeljenju gde ima romske dece zadnja ili magarea klupa pripada malianima romske nacionalnosti. Ukoliko neko dete, a nije romske nacionalnosti, napravi neku greku uitelj ga kanjava tako to mora da sedi sa Ciganinom u zadnjoj klupi".21 Ponienja, uvrede i razni oblici maltretiranja ne mimoilaze Rome ni kada su njihovi vrnjaci u pitanju. Tako su deaci iz razreda, pod pretnjom batina, primorali desetogodinjeg Roma O. ., uenika O "ura Jaki" u Kikindi, da jednom od njih ljubi patike.22 Ovakvi i slini postupci navode roditelje da povuku svoju decu iz kola, jer ne ele da im deca budu predmet ismevanja, poniavanja i diskriminacije. Na drugoj strani, ba zbog toga to polaze u kolu sa vrlo oskudnim socijalnim i kulturnim kapitalom, a uz to su jo i jeziki hendikepirana prema procenama Matice romske 37 odsto romske dece uopte ne govori srpski jezik mali Romi esto zavravaju u specijalnim kolama, iako im tamo nije mesto.23 No, ak i kada upiu redovne kole,24 romska deca su u njima esto izolovana i ignorisana od strane vrnjaka i(li) nastavnika, ne posveuje im se dovoljno panje, ne postiu dobar uspeh to se onda koristi da bi se preusmerila u specijalne kole. Svest o tome da se drutveno-ekonomski poloaj Roma ne moe popraviti ako Romi ostaju izvan obrazovnog sistema, a to posebno vai za romske devojice, podstakla je neke nevladine organizacije u Niu, Novom Sadu, Kragujevcu, aku, kao i u drugim gradovima, da pomognu romskoj deci, ne samo da naue jezik veine, nego i da se to bolje spreme za upis u redovne kole, a potom i da ih sa to manje potekoa i uspeno okonaju. Tako je, na primer, romsko udruenje "Bibijae ave" osnovalo obrazovni centar koji je za romsku decu organizovao dopunske asove, kako bi nadoknadila zaostatak u nastavi. Preko projekta "Jednake anse" u pojedinim kolama u Kragujevcu poeli su da rade romski asistenti i pomau romskim uenicima da to lake savladaju kolsko gradivo. Meutim, u pojedinim kolama, kao to je saradnicima Helsinkog odbora reeno u Niu, vrlo brzo su se pojavili problemi
oprema. Sledei problem je nedostatak kadrova, kako profesionalnog, novinarskog, tako i tehnikog. Program, u velikom broju sluajeva, stvaraju i ureuju priueni novinari to, dakako, utie ne samo na kvalitet, nego i na strukturu programa. Jedan od naina da se ovaj problem bar umanji, ako ne i da se otkloni, jeste edukacija romskih novinara.20 Po reima sagovornika Helsinkog odbora, program romskih medija se moe poboljati i reemitovanjem emisija koje prave druge stanice, poput "Radia 021", "Glasa Roma" ili RTV Niava. Napokon, prostor odakle se emituje program nije adekvatan i u skladu s prvobitnom namenom, stanovanja, na primer, ako je re o privatnim kuama i stanovima. U nacrtu strategije za integraciju i davanje novih ovlaenja Romima informisanje je identifikovano kao jedan od 14 sektora koji imaju uticaj na poboljanje poloaja romske zajednice. Sredinom godine predstavnici romskih medija i eksperti iz ove oblasti izradili su akcioni plan za romske elektronske medije. Cilj ovog plana je osnaivanje romskih medija i redakcija za nezavisno funkcionisanje i to potpuniju integraciju Roma. Ovaj plan treba da se realizuje u okviru Dekade ukljuenja Roma koja poinje idue godine i trajae do 2015. godine.
Veliki broj nepismenih, prema istraivanju Ministarstva za ljudska i manjinska prava romska zajednica je od 29 etnikih zajednica najnepismenija, jedan je od najozbiljnijih problema koji oteava emancipaciju i drutvenu integraciju pripadnika romske zajednice. Postoji vie uzroka koji objanjavaju izrazito veliki procenat nepismenih Roma. Najvaniji je, svakako, ekstremno siromatvo Roma. Bez posla i stalnih izvora prihoda roditelji malih Roma nisu u stanju, ak i kada to ele, da svojoj deci omogue kolovanje. Trokovi kolovanja su teret sa kojim veina romskih porodica ne moe da se nosi. Osim toga, veliki broj roditelja formalnom obrazovanju ne pridaje veliku vanost, to, takoe, utie na kolovanje njihove dece. S druge strane, ak i kada pone, veliki procenat Roma, 78 odsto prema podacima nikog YUROM centra, ne zavrava svoje kolovanje. Siromatvo je opet jedan od razloga za to. Umesto u kolu, mali Romi se, najee nakon treeg, etvrtog razreda, ukljuuju u svet rada; deiji rad se gotovo podrazumeva kao nain popunjavanja kunog budeta. Meutim, nije samo siromatvo razlog zbog koga deca romske nacionalnosti naputaju kolovanje. Sa sveskom i olovkom mnoga od romske dece prvi put se susreu tek u osnovnoj koli gde, naalost, doivljavaju brojne neprijatnosti, kako od strane svojih vrnjaka, tako i od strane uitelja. U tekstu dopisnika Danasa dopisnika iz Prokuplja, u kome se opisuje teak poloaj
20 U Vrbasu je, na primer, sredinom 2004. godine u cilju edukacije organizovan seminar za 15 mladih romskih novinara.
Danas, 21. 11. 2002 Danas, 23. 1. 2002. 23 Prema nekim podacima, oko 80 procenata od ukupnog broja dece u tim kolama ine Romi. U Srbiji roditelji upisuju decu u prvi razred osnovne kole nakon polaganja testa kojim se utvruju njihova spremnost i sposobnost da pohaaju kolu. Veliki broj romske dece, nakon ovih testova, biva proglaen nesposobnim za pohaanje redovnih kola. Najvaniji razlog za to je, po reima Dragoljuba Ackovia, injenica da se testovi vre na srpskom jeziku koji romska deca ne govore, ili ga ne govore dovoljno dobro. Po zavretku specijalnih kola romski uenici ne mogu upisati redovne srednje kole. Na roditelje se ponekad vri pritisak da se ne protive upisivanju dece u ove kole.Tako se preko obrazovnog sistema jedna vrsta hendikepa onaj socijalni pretvara u drugu, jo teu vrstu hendikepa mentalnu to dodatno hendikepira Rome. 24 U Kragujevcu, po reima Slavoljuba orevia, programskog direktora Romskog informativnog centra, postoji kola koja nekoliko godina izbegava da upie ake romske nacionalnosti. Dnevnik, 18. 7. 2003.
21 22
598
599

posveena ulozi roditelja, nastavnika i mestu romskog pomonika u nastavi, ali i nastavnim programima. U postojeim nastavnim planovima romska kultura je, na primer, zastupljena samo sa jednom pesmom.30 Obrazovni sistem u tom pogledu samo odrava opti stav srbijanskog drutva koji u romskoj kulturi i tradiciji ne prepoznaje vredan doprinos optoj kulturi srbijanskog drutva.
i otpori uvoenju romskih asistenata u nastavu, jer se pojava asistenata doivljava kao pretnja po nastavnikov autoritet. U nekim kolama, u Novom Sadu i Subotici, na primer, roditelji uenika usprotivili su se odluci prosvetnih vlasti da se, kosovski Romi, pre svega, koji su proli obuku, nauili srpski jezik i stekli osnove pismenosti, rasporede u postojea odeljenja; po njihovom miljenju za romske uenike sa Kosova treba formirati posebna odeljenja. Primer je interesantan, jer ukazuje na prisustvo segregacije i diskriminacije. U Niu, na primer, postoji kola koju uglavnom pohaaju samo romska deca. U blizini osnovne kole "Vuk Karadi" ima i dece srpske nacionalnosti, ali roditelji sve ree ele da ih upute u "cigansku" kolu, nego ih sve ee alju u druge, "srpske" kole.25 U poreenju sa uenicima drugih etnikih zajednica, oigledna je podzastupljenost romskih aka u obrazovnom sistemu.26 Meu 180.012 uenika koji su u Vojvodini obuhvaeni sistemom osnovnog obrazovanja nalazi se i 4.757 aka romske nacionalnosti. Za uenike Rome koji nastavu pohaaju na srpskom jeziku obezbeeno je uenje romskog jezika sa elementima nacionalne kulture,27 ali je tim oblikom nastave obuhvaeno samo 425 uenika, dakle 10 procenata od ukupnog broja uenika koji nastavu sluaju na srpskom jeziku (4.285).28 Podzastupljenost Roma je jo izrazitija kada je re o srednjem obrazovanju. Od 79.378 srednjokolaca u Vojvodini samo 203 uenika su pripadnici romske manjine. Poreenja radi, Romi su brojnija vojvoanska manjina od Bonjaka/Muslimana, Rusina, Makedonaca i Bunjevaca, ali su u sistemu srednjeg obrazovanja sve ove manjine zastupljenije od Roma. Prema podacima za 2001/2002. kolsku godinu, na svim univerzitetima u Srbiji i Crnoj Gori studirala su samo 52 studenta romske nacionalnosti. Pored nevladinih organizacija i organi drave, pre svega Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, ine odreene napore da se, putem afirmativne akcije, besplatnih udbenika, stipendija i bespovratne novane pomoi kolama, pobolja obrazovna struktura Roma.29 U Nacrtu strategije za integraciju i davanje novih ovlaenja Romima, obrazovanje je definisano kao jedna od etiri prioritetne oblasti u poboljanju poloaja romske zajednice. Posebna panja je
25
4. PRAVO NA NEGOVANJE KULTURE

Kultura Roma je sastavni deo srbijanske multikulturne stvarnosti. Unutar ireg kulturolokog okvira romska kultura nije samo znaajan i obogaujui element razlike, nego je i ona sama unutar sebe diferencirana. Unutranje razlike proizvod su razliitih istorijskih okolnosti, jer su Romi ivei sa, pored ili izmeu drugih naroda trpeli njihove uticaje, to je potom dovelo do obiajnih, jezikih i drugih razlika unutar romske zajednice. U pogledu ouvanja svoje kulture Romi su suoeni sa nizom problema, ali dva se moraju posebno apostrofirati. Romi su, kako je ve reeno, zajednica sa najveim brojem nepismenih, to znai da u okviru romske zajednice postoji vrlo tanak sloj kulturne elite. Da bi jedna kultura opstala neophodan je itav niz institucija koji joj obezbeuju stabilnost, trajnost i prepoznatljivost. Kada se ovim problemima dodaju i drugi finansijski, ali i jedna vrsta intitucionalnog rasizma sa kojom su Romi suoeni onda je jasno zato je ouvanje romske kulture tei, zahtevniji i mukotrpniji zadatak, nego to je to u sluaju drugih manjina. Osim toga, Romima dugo nije bio priznat status nacionalne manjine, pa drava i formalno nije imala obavezu da podupire ouvanje njihove kulture, pod istim uslovima kao i za druge etnike zajednice. Iako u znatno nepovoljnijoj poziciji od drugih, sa malobrojnom kulturnom elitom i oskudnim institucionalnim resursima, romska zajednica je uspela da stvori nekoliko znaajnih organizacija, poput Matice romske, Romskog kulturnog centra, Romskog informativnog centra, Drutva Rom, Drutva Vojvodine za jezik i knjievnost Roma, Romskog informacionodokumentarnog centra i drugih. Meutim, pomenuti problemi su odredili i sadraj njihovih aktivnosti. Znaajan projekat Matice je, na primer, organizovanje nastave na romskom jeziku u osnovnim kolama. Drutvo za jezik i knjievnost Roma osnovao je 1987. godine romolog Trifun Dimi, autor "Pismenice", bukvara za nastavni predmet Jezik i nacionalna kultura Roma, i "Tradicijske romske knjievnosti u Vojvodini".31 Matica romska se javlja i kao
Podatke o tome videti u svesci: Romi, Komrenski socioloki susreti, Ni, 2000.
str. 69.
26 U Vojvodini se samo u jednoj predkolskoj ustanovi ostvaruje obrazovanje na romskom jeziku za decu od 3 do 7 godina, i to u Somboru. 27 Re je o izbornoj nastavi sa po dva asa nedeljno. U Srbiji uenici romske nacionalnosti izuavaju maternji jezik sa elementima nacionalne kulture u 29 osnovnih kola, od ega se 16 kola nalazi u Vojvodini. 28 U odnosu na 2002/2003. kolsku godinu broj uenika koji u osnovnim kolama ue romski jezik sa elementima nacionalne kuture se poveao za 268 uenika. 29 Tokom 2003. godine 41 student i 39 uenika bili su obuhvaeni merama afirmativne akcije, dodeljeno je oko 6.000 kompleta besplatnih udbenika i 200.000 dinara bespovratne novane pomoi kolama koje su podnele projekte za unapreenje obrazovanja Roma.
30 U zimskom semestru kolske 2004/2005 na Univerzitetu u Novom Sadu poee sa radom kola romologije, na kojoj e se izuavati etiri predmeta jezik, istorija kultura i literatura Roma. kola je prvenstveno namenjena studentima romske nacionalnosti, ali se u nju mogu upisati i svi drugi studenti i svreni srednjokolci. 31 Trifun Dimi je na romski jezik preveo "Toru", "Ep o Gilgameu", "Novi zavet" i "Slubenik" po kojem se odrava bogosluenje na romskom jeziku u okviru SPC.
600
601

U ovome trenutku teko je tano rei koliko ima romskih partija u Srbiji, saradnici Helsinkog odbora registrovali su u sedam.32 Uticaj ovih partija unutar romske zajednice je, po tvrdnjama samih Roma, slab, dok se o njihovom uticaju na nivou globalnog drutva ne moe ni govoriti. Romski partijski preduzetnici nemaju politikog iskustva, stranke nemaju razvijenu infrastrukturu a lanovi romske populacije ne pokazuju interes da se na aktivniji nain bave politikom, niti su motivisani da uestvuju na izborima. S druge strane, politike partije veinske nacije nastoje da iskoriste nepismenost i neorganizovanost Roma onda kad treba da uveaju svoju glasaku mainu. Romima, po reima sagovornika Helsinkog odbora, nisu potrebne partije "na papiru" i "konferencijama za tampu", nego partije koje svakodnevnim radom na terenu pomau Romima da se to bolje organizuju i efikasnije reavaju svoje probleme. Sa 200.000 potencijalnih glasaa romska zajednica u svojim rukama dri, u zavisnosti od izborne izlaznosti, oko deset poslanikih mandata, to je, po njihovom miljenju, dovoljno da se u Republikoj skuptini formira zaseban poslaniki klub i preko njega, delotvorno utie na poboljanje poloaja romske zajednice. Meutim, ovakav glasaki i populacioni potencijal romske zajednice ostaje neiskorien, pa Roma nema tamo gde bi trebalo da ih bude u parlamentu, administraciji, dravnoj upravi, policiji, itd. U republikom i parlamentu dravne zajednice nema ni jednog pripadnika romske nacionalnosti. Postoji nekoliko Roma u optinskim organima vlasti, recimo potpredsednik optine Ni je pripadnik romske nacionalnosti, ali nijedan od njih nije izabran za odbornika kao predstavnik jedne od etnikih romskih partija. U pokrajinskim organima uprave zaposlena je samo jedna osoba romske nacionalnosti, na nivou Unije jedan od savetnika ministra za ljudska i manjinska prava je Rom, a u Optinskom sudu u Staroj Pazovi jedan od sudija je pripadnik romske nacionalnosti. Podzastupljenost Roma u upravnim i administrativnim strukturama rezultat je viedecenijske diskriminacije, ali i ogranienih kompetencija same romske zajednice. Jedan od naina da se pobolja prisustvo Roma u politikim predstavnikim telima je, po miljenju sagovornika Odbora, primena principa garantovanih mesta za svaku, pa i romsku zajednicu. U maju 2003. godine pripadnici romske zajednice formirali su svoje predstavniko telo Nacionalni savet. Od trenutka osnivanja, Nacionalni savet se ukljuio u formulisanje nacrta strategije za integraciju Roma, a potom i na izradi akcionih programa za njegovo sprovoenje. Godinu dana nakon osnivanja, jedan broj romskih organizacija nezadovoljan dosadanjim radom, formirao je Inicijativni odbor za smenu Nacionalnog saveta.
32 Re je o sledeim strankama: Kongresna romska partija, Socijaldemokratska partija Roma, Demokratska politika partija Roma, Liga romskih demokrata, Socijaldemokratska unija Roma, Demokratska romska unija Vojvodine i, najmlaa meu njima, Romska demokratska stranka, osnovana ove godine u Novom Sadu.
osniva Romskog kulturnog ansambla u okviru koga deluju enski hor, tamburaki orkestar i folklorna skupina devojica od 7 do 12 godina. Osim u Novom Sadu, romska kulturno-umetnika drutva postoje u Sremskoj Mitrovici, Novom Beeju, Srbobranu, Vrcu, Somboru, Niu, Poarevcu, Zajearu, Smederevu, Velikoj Plani i drugim mestima u Srbiji. Znaajne kulturne manifestacije su "Smotra kulturnih dostignua Roma", "Majska pesma", "Festival dece", jedinstvena manifestacija u kojoj uestvuju deca od 4 do 14 godina, te "Likovna kolonija" koja se ve treu godinu organizuje u Trsteniku. Neke od ovih manifestacija je, po miljenju sagovornika Helsinkog odbora, potrebno modernizovati, ali i na trajan nain reiti pitanje finansiranja, pre svega tradicionalne manifestacije "Smotra kulturnih dostignua Roma". Sredinom 1997. u Beogradu formiran Romski informativnodokumentarni centar R.I.D.C. sa ciljem da prikuplja i distribuira grau vezanu za Rome i na taj nain stvara i iri osnovu za izuavanje njihove prolosti. Jedan od prioritetnih zadataka R.I.D.C je i prikupljanje podataka o izbeglim Romima i krenju njihovih prava, ne samo u Srbiji, nego i u drugim zemljama. Produkcija asopisa unutar romske zajednice vie ne egzistira, dok izdavaka jedva da postoji. Tri nekadanja asopisa Romologija, Alav e Romengo i Romoloke studije, izlazila su vrlo neredovno, sve dok su njihovi izdavai Drutvo za jezik i knjievnost Roma i Rrominterpress uspevali da obezbede sredstva. U okviru Rrominterpressa, nevladine informativno-izdavake organizacije, svojevremeno je pokrenuta edicija "Posebna izdanja" u kojoj je do sada objavljeno 10 knjiga. Ne postoji ni jedna profesionalna kulturna institucija, Romi nemaju pozorita, muzeje, istorijske arhive, galerije, biblioteke. Ni emancipacija romske zajednice, ni ouvanje i unapreenje romske kulture, nisu mogue bez stvaranja romske kulturne elite i osnivanja posebnih institucija. Dodue, romska kultura je sastavni deo srbijanske kulture i postojee bi joj kulturne institucije morale pristupati sa vie senzibiliteta, nego to je to do sada bio sluaj. Napokon, treba istai i to da pri Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, poev od 1989. godine, deluje Komisija za prouavanje ivota i obiaja Roma.

U vreme jednopartijskog sistema pripadnici romske zajednice praktino su bili politiki nevidljivi nisu zauzimali pozicije u vladajuoj nomenklaturi, niti su uestvovali u donoenju bitnih politikih odluka. Nakon 1990. godine, proces politikog organizovanja zahvatio je i lanove romske zajednice pa su se na javnoj, politikoj sceni pojavile i prve politike stranke Roma.
602
603

zahteve da se za ake romske nacionalnosti otvaraju zasebna odeljenja treba otkloniti i ne dozvoliti segregaciju romskih uenika i u tom smislu od prosvetnih vlasti treba zahtevati da "ispolje vrstu volju i moralno vostvo"; potrebno je to pre izgraditi antidiskriminaciono zakonodavstvo u skladu sa meunarodnim standardima; u sluaju registrovane diskriminacije obezbediti brzu reakciju nadlenih dravnih slubi policije, tuilatva i sudova, a rtvama diskriminacije omoguiti besplatnu pravnu pomo, preko stvaranja iroke mree pravne pomoi; neprimereno ponaanje policije prema pripadnicima romske manjine treba reavati i preko seminara ili kurseva na kojima bi se upoznali sa propisima o pravima manjina; formirati, tamo gde to do sada nije uinjeno, a to je upravo sa Niom sluaj, Savet za meunacionalne odnose, kao institucije koja se bavi pitanjima ostvarivanja, zatite i unapreivanja nacionalne ravnopravnosti; formiranje Saveta je, inae, predvieno Zakonom o lokalnoj samoupravi. neophodno je podrati i pomoi napore usmerene ka institucionalizaciji romske kulture, na primer, putem Romskog doma, Nacionalnog orkestra, Katedre za romski jezik, Istorijskog arhiva, itd; postojee, zvanine institucije kulture bi morale biti otvorenije prema romskoj kulturi i njezinu prezentaciju initi sastavnim delom svoje profesionalne aktivnosti; nadlene dravne institucije bi morale finansijski i na svaki drugi nain potpomoi odravanje romskih kulturnih manifestacija; drava bi svojim programa morala reavati akutno pitanje zapoljavanja Roma; takav program bi morao biti usmeren ka dvostrukoj stimulaciji, najpre, samih Roma ka do, ili prekvalifikaciji, a potom i onih preduzetnika koji, na primer, zapoljavaju vei broj Roma; neophodno je olakati legalizaciju onim Romima koji imaju nekakav biznis u okviru sive ekonomije, dok bi onima koji ele da se bave preduzetnitvom trebalo pomoi preko edukacije, poslovnih planova, poreskih olakica i povoljnih kredita da lake otponu sa svojom privrednom aktivnou.

Marginalni poloaj Roma u drutvu, te njihova stalna diskriminacija, odreuje i obavezuje dravu na usvajanje politike koja bi popravila poloaj ove zajednice. Nacrt strategije za integraciju i davanje novih ovlaenja Romima predstavlja u tom pogledu dobru osnovu. Preporuke koje su sadrane u ovom dokumentu moraju od strane nadlenih dravnih ministrstava i nacionalnog saveta Roma dobiti svoju to skoriju operacionalizuju i konkretizaciju. Imauji u vidu ekonomsku situaciju Srbije, ovaj Nacrt nije mogue operacionalizirati bez znaajnije podrke, ukljuujui i finansijsku, meunarodne zajednice. Obrazovanje Roma najvaniji je resurs preko koga se moe dovesti do poboljanja poloaja romske populacije. Prosveivanjeje je ujedno najefikasniji nain da se prekine sa tutorskim i pokroviteljskim odnosom drave prema romskoj zajednici. Imajui sve navedene okolnosti u vidu, Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji smatra da: obrazovna politika mora obuhvatiti to vei broj romske dece; merama afirmativne akcije bi treba favorizovati vie Roma, posebno za predkolsko obrazovanje; iako u Niu postoje dva obdanita za romsku decu, predkolskim obrazovanjem obuhvaen je veoma mali broj Roma; unapreenje poloaja romske manjine zahteva korekciju upisne politike; u tom pogledu bi tekstove za ake prvake trebalo prilagoditi romskoj deci, a u komisiju ukljuiti i romske pedagoge, odnosno asistente, kako bi se deca to vie upuivala u redovne, a to manje u specijalne kole; obrazovanje Roma zahteva prisustvo "romskog asistenta", njegov poloaj mora biti regulisan, a odnosi izmeu asistenata i uitelja osloboeni surevnjivosti; u tom pogledu bi trebalo izvriti senzibilizaciju nastavnog kadra; neophodno je uspostaviti intenzivnije veze izmeu kola, naroito onih sa velikim brojem romske dece, roditelja i centara za socijalni rad; veza i komunikacija izmeu ovih aktera je vana zbog daljeg nastavka kolovanja one dece koju su roditelji povukli iz kole zato da bi ih, kao uline prodavce ili ve na neki drugi nain, ukljuili u svet rada; udbenike namenjene romskoj deci treba tampati, osim na irilici, i na latinici, jer je latinica romsko pismo; osim toga, latinine knjige su vane i zbog uenika koji nastavu pohaaju na jednom od jezika nacionalnih manjina; u Vojvodini, na primer, blizu 500 romskih uenika (472) obrazovanje stie na jezicima nacionalnih manjina, najvie na maarskom jeziku 321 uenik; nastavne programe treba inovirati, budui da su istorija i kultura Roma u njima praktino nevidljivi; efekti ovakve inovacije bili bi viestruki osim saznajnih, obrazovnih i kulturnih, postepeno bi uticali na promenu ponaanja romskog okruenja; potrebno je, takoe, iz postojeih programa ukloniti sve one segmente koji na pogrdan nain govore o Romima ili ih predstavljaju u loem i negativnom kontekstu;
604
605

konstruktivnom promiljanju na ovu temu, pa su rasprave i inicijative o Vlasima dugo ostale predmet ozbiljnijeg interesovanja samo retkih nevladinih organizacija i zainteresovanih pojedinaca. U tim godinama je izostalo i neko vee interesovanje srpske javnosti, ali i zemlje-matice, Rumunije. Poput ostalih, i vlaka manjina je u medijima retko spominjana, uglavnom kao jo jedan u nizu neprijatelja i razbijaa Srbije. Nov pristup prema nacionalnim manjinama, nakon promene vlasti u Srbiji, i za Vlahe je bio stimulativan i otvorio nove perspektive, ali je to istovremeno znailo suoavanje sa brojnim problemima koji se moraju reavati i koji ne trpe dalje odlaganje. Re je o sutinski vanim pitanjima, koja su za opstanak Vlaha od egzistencijalnog znaaja: pre svih, konano i na naunoj osnovi zasnovano definisanje etnostrukture Vlaha uz potovanje prava na samoodreenje vlakog naroda, pitanje jezika i pisma, religije, zemlje-matice itd., to je osnova za dalje definisanje i institucionalnu garanciju brojnih prava garantovanih zakonima Srbije. Mada se na mnogim od ovih problema radilo, nijedan od njih jo nije u potpunosti reen. Razliita tumaenja i sukobi u okviru same vlake populacije dali su opravdanje dravi da "vlako pitanje" ne reava, pod izgovorom da demokratska vlast nee nametati nijednoj nacionalnoj manjini svoje zakljuke i gotova reenja. Vlasi su i dalje ostali preputeni sami sebi, dok je drava svoju panju usmerila na velike ili znaajne nacionalne manjine (Maari, Hrvati, Bonjaci, Rumuni, Romi), i one koje su pokazale dovoljno snage za organizovan nastup (Rusini, Slovaci, Bunjevci, Ukrajinci..). Meutim, posao drave i njenih institucija nije da nacionalnim manjinama "namee" bilo ta, ve da im pomogne u definisanju problema i nalaenju najboljih reenja. U tom smislu je Ministarstvo za nacionalne manjine moglo i moralo da uini mnogo vie, mada treba rei da je ono prva i jedina dravna institucija koja se uopte bavila Vlasima. Saradnja je uspostavljena poetkom 2001. godine sa Forumom za kulturu Vlaha2, a rezultirala je ukljuivanjem njihovih predstavnika u rasprave tokom priprema Zakona o zatiti prava i sloboda nacionalnih manjina, ueem
2 Forum za kulturu Vlaha je osnovan 1992. godine u Boru, kao udruenje graana koje e se baviti kulturnim vrednostima i ouvanjem identiteta Vlaha. Dajui saradnji sa dravnim organima i institucijama prioritetno mesto u svom delovanju, Forum se u narednim godinama nebrojeno puta obraao raznim ministarstvima i Vladi sa inicijativama, predlozima ili zahtevima vezanim za unapreenje poloaja vlake manjine. Delegaciju Foruma je, meutim, prvi put primila krajem 1997. godine tadanja ministarka kulture Nada Popovi-Perii, povodom poziva predstavnicima Foruma da uestvuju na godinjem simpozijumu organizacije "Astra" u Temivaru. Ministarka je dala podrku Forumu za uspostavljanje razliitih vidova prekogranine saradnje koju Forum do tada nije praktikovao, drei se stava da se najpre moraju uspostaviti dobri i kvalitetni odnosi sa dravnim institucijama, a tek potom sa zemljom-maticom (Rumunijom) i brojnim organizacijama rumunske dijaspore. Na pismena obraanja dravnim organima, Forum nijednom nije dobio odgovor. Praksa potpunog ignorisanja trajala je sve do promene vlasti.
VLASI
I. UVOD
Uloga i pozicija vlake nacionalne manjine je jedinstvena i po mnogo emu specifina (a opet, u velikoj meri indikativna). Interesantno je da se u svakodnevnom govoru imenom "Vlasi", u najveem delu Srbije, nazivaju svi stanovnici predela istono od reke Velika Morava, ka granici sa Rumunijom i Bugarskom. Do aktuelizovanja problema vlake nacionalne manjine poetkom devedesetih, uobiajena upotreba tog termina se odnosila na regionalnu pripadnost, pa su se tako Vlasima nazivali i Srbi iz tih krajeva. No, i u najsrenija vremena "bratstva i jedinstva", upotreba takvog naziva je podrazumevala psiholoko poimanje u ijoj je sutini bila svest o razliitosti, mada ona u to vreme nije bila nuno negativna.1 Dezintegracija zajednike drave i nacionalna homogenizacija nekadanjih konstitutivnih naroda (Srbi, Hrvati, Slovenci..), ali i "velikih" nacionalnih manjina (Maari, Albanci..), inspirisala je sline procese i kod Vlaha, ali i drugih naroda koji su ranije pribegavali etnikoj mimikriji (Romi), ili su ve uveliko podlegli asimilaciji (npr.Bugari). Tako je, paradoksalno, srpska nacionalistika euforija pomogla stvaranju i jaanju identiteta kod svih drugih naroda u Srbiji, za ta veinski narod ni sada nema razumevanja niti adekvatan civilizacijski odgovor. Brojne specifinosti u istorijskom razvoju vlake manjine, uticale su da njeni pripadnici budu obuhvaeni razliitim procesima asimilacije i negiranja identiteta. Uprkos ogromnom pritisku asimilacije Vlasi u istonoj Srbiji opstali su kao prepoznatljiv narod, mada sa identitetom koji je ugroen, delom izgubljen ili modifikovan u znaajnoj meri. Zato je i javno pokretanje "vlakog pitanja" u prethodnoj deceniji, izazvalo pravi kulturno-civilizacijski ok, i to ne samo kod Srba. Njime su, nita manje, bili iznenaeni Rumuni, druge manjine, ali i sami Vlasi. Viedecenijska marginalizacija i pristajanje na nju, prirodna asimilacija, brojne razlike u odnosu na pretke ali i savremene sunarodnike, uticali su da Vlasi zapadnu u neku vrstu kolektivne apatije i letargije, pomalo autistine samodovoljnosti, pa je pokretanje nacionalnog pitanja izazvalo nedoumice i zbunjenost, strah i odbijanje, pa i sukobe u okviru zajednice. Uz to, opta napetost u drutvu usled ratnih zbivanja nikako nije pogodovala racionalnom i
1 Slinu upotrebu je imao i naziv "iptari" kojim su se, decenijama unazad, oslovljavali i Srbi i Albanci koji potiu sa Kosova. U atmosferi lienoj nekih veih sukoba i nacionalnih netrpeljivosti, takav naziv uglavnom nije imao uvredljiv karakter. Meutim, danas se on koristi u iskljuivo peorativnom znaenju, i to za oba naroda.
606
607

spaava"), a na staklu je osvanula poruka "Mar iz Srbije". Iako su pojedini mediji objavili informaciju o ovim incidentima, lokalne vlasti i policija se nisu oglasili a poinioci nisu uhvaeni, to je pojaalo oseaj nesigurnosti i straha kod stanovnitva. Prilikom razgovora koje je Helsinki odbor prethodno vodio sa predstavnicima suda i policije, naglaeno je da nema nijednog procesuiranog sluaja kome je u osnovi meunacionalni sukob, niti ih je bilo ranije. U pogledu izvrilaca prekraja i krivinih dela ne moe se uspostaviti nikakva veza sa pripadnou bilo kojoj naciji, niti je primeeno da je npr. siromatvo, kao est uzrok kriminalnih radnji, karakteristino za neku nacionalnu grupaciju. Krivina dela krae, teke krae, nedozvoljene trgovine itd., koja su najvie zastupljena pred optinskim sudovima, posledica su siromatva i teke ekonomske situacije koja podjednako optereuje sve stanovnike. Dugaak i neadekvatno kontrolisan granini pojas prema Rumuniji i Bugarskoj, uzrok je velikog broja carinskih prekraja i krivinih dela poput nedozvoljenog prelaska granice, trgovine ljudima (siromanih seljaka iz Rumunije u vreme velikih sezonskih poljoprivrednih radova, najvie u Vojvodini, ali i radne snage koja iz bivih sovjetskih republika preko Rumunije i Srbije odlazi dalje ka zapadnim zemljama), orujem i drogom (sa Istoka, preko Bugarske i Srbije ka Zapadu) i sl. U ovim sluajevima se radi o dobro organizovanim, meunarodnim kriminalnim grupama, iji interes ne poznaje nacionalnu pripadnost. Meutim, i pored toga to ni sud, ni policija nemaju nikakvih pokazatelja o Vlasima ili Rumunima kao najeim ili uobiajenim poiniocima ovih krivinih dela, pojedini mediji su u vie navrata sugerisali upravo takvu tezu. Na osnovu nekih policijskih izvetaja koji govore, izmeu ostalog, i o lociranim kanalima za trafficking izmeu Srbije i Rumunije, jedna beogradska nevladina organizacija je ak zakljuila da upravo Vlasi organizuju itav "posao", te da esto prodaju i svoje ene i erke za potrebe sex-traffickinga u zapadnim zemljama! Prema reima naelnika SUP za zajearski okrug, veliina i nepristupanost terena u pograninom pojasu zahtevaju daleko vei broj pripadnika i redovne i pogranine policije, kao i tehniku opremljenost koja sada ne postoji, i to su jedini uzroci tzv. "porozne granice" i prateih oblika kriminala, a ni u kom sluaju neka posebna sklonost lokalnog stanovnitva, bilo da se radi o Srbima, ili o Vlasima. Na drugoj strani, i u sudu, i u policiji su potvrdili da Vlasi nisu na rukovodeim mestima, mada smatraju da to nije posledica diskriminacije, budui da ih ima u sudskoj administraciji, meu advokatima, i meu pripadnicima policije. Evidentan je, meutim, problem sudskih tumaa i prevodilaca: s obzirom na lingvistike razlike u odnosu na rumunski jezik, u vie sluajeva su zabeleene ozbiljne posledice nastale neadekvatnim prevoenjem, a ima i sluajeva u kojima sud nije dozvoljavao stranci da se obraa na rumunskom jeziku. To je jo jedan, u nizu razloga, zbog kojih bi drava morala da pomogne u standardizaciji i unifikaciji jezika kojim govore Vlasi. Jezik je krucijalno
609
na okruglim stolovima i radionicama na temu multikulturalnosti, razvijanja svesti o toleranciji i sl. Ipak, izostala je oekivana i neophodna struna pomo za normiranje jezika i pisma, validna procena nekih istorijskih nedoumica, podrka i pomo u prevazilaenju unutranjih podela i institucionalnom organizovanju itd. Ministarstvo za nacionalne manjine je pokrenulo komunikaciju sa vlakim organizacijama, ali to nije dovoljno. Tome u prilog govori i Prvi izvetaj o ostvarivanju Okvirne konvencije o zatiti nacionalnih manjina, koji je Ministarstvo podnelo Savetu Evrope krajem 2002. godine. Iako je izvetaj vrlo iscrpan (oko 200 strana), Vlasima je posveena nepuna strana i to optepoznatih i vrlo oskudnih podataka, a veina lanova Okvirne konvencije nemaju svoju primenu u sluaju vlake manjine. Reagujui na dravni izvetaj SRJ, nekoliko vlakih nevladinih organizacija uputilo je Savetodavnom komitetu Saveta Evrope informacije o problemima emancipacije Vlaha.3 Pored osnovnih podataka o istorijskom razvoju Vlaha i demografskoj strukturi (uz isticanje kljune teze o zajednikom etnikom poreklu, jeziku i tradiciji Vlaha i Rumuna), pomenute organizacije posebnu panju posveuju ostvarivanju Okvirne konvencije u odnosu na vlaku nacionalnu manjinu. Ovaj dokument u primerenoj i saetoj formi apostrofira najvanije probleme vlake zajednice, uz kratak zakljuak koji dodatno naglaava upravo nedostatak konzistentne afirmativne politike drave prema ovoj manjini. Taj nedostatak je vidljiv i sasvim povrnom analizom poloaja Vlaha, dok svakodnevne, a naroito dugorone posledice takve politike dobijaju na teini uvidom u stanje na terenu. Zahvaljujui viegodinjoj prisutnosti u sredinama nastanjenim Vlasima i saradnji sa lokalnim nevladinim organizacijama, Helsinki odbor je aktivno pratio razvoj i probleme sa kojima se suoava ova manjina. Uz ve pomenutu (nedovoljnu) saradnju sa odgovarajuim dravnim institucijama, u zabrinjavajuoj meri su prisutni i razliiti vidovi diskriminacije, uzrokovane nepostojanjem normiranih reenja jezika i pisma (kao osnovnih identitetskih obeleja), ali i negativnom atmosferom koja prati etniku emancipaciju Vlaha. Takvu atmosferu neretko produkuju mediji, ali je ona prvenstveno izraz nespremnosti veinskog naroda da prihvati i obezbedi uslove za razvoj punog identiteta svim nacionalnim manjinama, pa i vlakoj. Na okruglom stolu koji je Helsinki odbor organizovao sa predstavnicima vlakih NVO i nekih politikih stranaka, krajem aprila ove godine4, izneto je vie primera otvorene ili prikrivene diskriminacije prema Vlasima, pa i preteih poruka i grafita. Jedan od njih je "Smrt Vlasima-crni Alah", dok su na dvojezinoj tabli na ulazu u prostorije "Ariadnae Filum" docrtana etiri oscila ("Samo sloga Srbina
3 Forum za kulturu Vlaha, Vlaka kulturna inicijativa, Ariadnae Filum-Drutvo za kulturu Vlaha-Rumuna Srbije, Vlaki kulturni informativni centar i Centar za etniku saradnju: "Statusni i operativni problemi emancipacije Vlaha kao tema iz dravnog izvetaja SRJ", Bilten Foruma za kulturu Vlaha, Bor, 04.10.2003. 4 Okrugli sto je odran u konferencijskoj sali hotela "Srbija" u Boru, 29. 4. 2004.
608

Romanizacija balkanskih prostora je poela jo u III veku p.n.e. rimskim osvajanjem Ilirika, na istonoj obali Jadrana. U junom delu Balkanskog poluostrva, Rimsko carstvo obuhvata prostor nekadanje antike Makedonije, da bi se u I i II veku nove ere proirilo preko Moezije i Trakije do Dunava, a Trajanovim osvajanjima Dakije i preko Dunava.6 Stanovnitvo je romanizovano uvoenjem rimske kulture i latinskog jezika, ali je sauvalo i deo sopstvenih obiaja i jezika. Do novih velikih migracija (ali i meanja stanovnitva) dolazi pod pritiskom i najezdom germanskih Gota, a potom i slovenskih plemena, koji starosedeoce nazivaju Vlakhi ili Vlasi (u istonoslovenskoj varijanti Volokhi). Etnika uobliavanja su nastavljena i u Srednjem veku, da bi se tek tokom prolog veka okonalo konstituisanje danas postojeih drava. Ujedinjenjem kneevina Vlake i Moldavije (1859-1862) nastaje Rumunija, koju Vlasi, na osnovu spomenute etnogeneze, smatraju svojom matinom dravom. Enciklopedija Orbis Latini takoe navodi da su Vlasi evropski narod koji ini glavni konstitutivni element populacija Rumunije i Moldavije, kao i manje grupacije locirane po celom Balkanu, juno i zapadno od Dunava. Ima, meutim, shvatanja po kojima Vlasi u istonoj Srbiji nemaju nita zajedniko sa spomenutim nasleem, pa samim tim ni sa Rumunijom i sa Rumunima, odnosno da su autohtoni narod sa posebnim jezikom i pismom. Prisutna je, takoe, i teorija po kojoj su Vlasi zapravo Srbi alterofoni (Srbi koji govore drugim jezikom), ili Srbi sa znaajno modifikovanim srpskim jezikom. Treba napomenuti da sline nedoumice i sukobljeni stavovi postoje i u vlakim zajednicama u Bugarskoj, Makedoniji, Grkoj, Albaniji i Hrvatskoj, pri emu je upadljiva namera domicilnih drava da "vlako pitanje" marginalizuju, a stanovnitvo asimiluju. Nedovreni nacionalni procesi u veini spomenutih drava logina su smetnja za afirmaciju identiteta i vlake, i bilo koje druge zajednice. S druge strane, savremena istorija balkanskih drava, u kojoj je bilo mnogo meusobnih ratova i prekrajanja granica, ostavila je teko naslee i duboke tragove i u sadanjim meudravnim odnosima, pa su oni esto uzdrani i upadljivo optereeni trudom da se ne otvaraju "bolna pitanja" i "ne ispravljaju istorijske nepravde". Verovatno je to razlog i to je Rumunija, iako od strane strunjaka najee apostrofirana kao matina drava Vlaha, ostala prilino uzdrana u njihovoj zatiti i pomoi za ouvanje identiteta. Istovremeno, primetna je i tenja rumunske drave za unificiranjem sopstvene nacije, pa se Vlasima negira svaka posebnost u odnosu na Rumune, to dodatno komplikuje vlake napore za emancipacijom. Pitanje porekla Vlaha nije, dakle, isprazna i besmislena pria dokonih (kvazi)intelektualaca. Krucijalni problem oko (samo)identifikacije oduvek se, pa i danas, bitno odraavao na njihov opstanak: spor oko porekla je rezultirao
6 Forum za kulturu Vlaha, Dragomir Dragi: "Vlasi ili Rumuni iz istone Srbije i 'vlako pitanje' pitanja i odgovori", Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd, 2002.
pitanje za opstanak vlake manjine, pa ignorisanje tog problema unosi sumnju u dobre namere drave i izaziva opravdano nezadovoljstvo Vlaha. Nedostatak obrazovanja na maternjem jeziku i pismu lei u osnovi svake dalje diskriminacije od nemogunosti izraavanja i upranjavanja razliitih vidova kulture, davanja vlakih imena i punog praktikovanja obiaja, ogranienih verskih sloboda...pa do nedostatka sopstvenih medija i neadekvatne zastupljenosti u postojeim, nedovoljnih i nejakih institucija, unapred satanizovanih politikih zahteva itd. Nezadovoljstvo je, naravno, i osnov svake radikalizacije, mada Vlasi spadaju meu one nacionalne manjine kod kojih taj proces (jo uvek) nije prisutan u nekoj znaajnoj meri. Prvi simptomi, meutim, ve postoje: ogledaju se u preuveliavanju nekih problema, stavljanju nacionalnog predznaka svakoj nepravilnosti i nepravdi, oseanju potlaenosti i nezasluene rtve, izotravanju senzibiliteta samo u odnosu na svoj narod, gubljenju racionalnog sagledavanja celokupnih odnosa u drutvu itd. Tako se, ee nego ranijih godina, mogu uti teze "o osmiljenoj, viedecenijskoj eksploataciji basena u Boru i Majdanpeku, da bi potom Vlasima ostala neupotrebljiva, jalova zemlja", ili "o namernom zagaivanju reka koje protiu kroz vlaka sela", ili "o ukidanju linija javnog prevoza u zimskim mesecima koje vode ka najudaljenijim vlakim selima" itd. Ovakvi i slini stavovi lieni svake argumentacije su, na sreu, retki, ali bi morali da deluju kao ozbiljno upozorenje nadlenima. Najvei deo vlake populacije i njihove elite doivljava Srbiju kao jedinu domovinu, ne iskazujui nikakve separatistike tenje, ve upravo suprotno-istrajnim i aktivnim delovanjem na ouvanju svog identiteta doprinose demokratizaciji Srbije i njenim naporima za evropskim integracijama.

Jedno od spornih pitanja meu samim Vlasima je njihovo poreklo. Iako bi odgovor i razreenje nedoumica o tom pitanju trebalo da daju istoriari, antropolozi, etnolozi... sva je prilika da se njime vie bave razni politiari i politikanti, to unosi dodatnu konfuziju u ve postojee nedoumice i utie na defragmentiranje identiteta Vlaha. Poreklo Vlaha, uvaavajui nepoznanice koje uvek postoje u istoriji, najmanje je sporno u naunim krugovima: "Mistifikacije oko porekla i nacionalne pripadnosti Vlaha su politike prirode. U nauci nije sporno da su Vlasi potomci poromanjenih starosedelaca Balkana iz vremena Rimskog carstva i da je jezik kojim oni govore rumunski. Lingvisti smatraju da je opteslovenska i praslovenska re Vlah (poljski Wloch, ruski Voloh) nastala od pragermanske rei Walhos i starovisokonemake rei Walh."5
Enciklopedija Jugoslavije, knjiga 8, strana 514, Jugoslavenski leksikografski zavod, Zagreb, 1971.
5
610
611

ouvali identitet i institucionalno ga zatitili, ali je uoljivo da izmeu dve zajednice ne postoji oekivano razumevanje i podrka. Treba napomenuti da vlasti u Srbiji nisu uvaile molbu nekih vlakih organizacija i stranaka da se prilikom popisa uvede jedinstvena kategorija koja bi nosila naziv "Vlasi/Rumuni", to je kod jednog dela Vlaha protumaeno kao nastavak dravne politike koja spreava njihovu nacionalnu homogenizaciju, dok su vlasti to pravdale nedostatkom eksplicitnog stava Vlaha, podranog od veine njihovih pripadnika.10 Vojvoanski Rumuni su se, kao i u mnogim drugim situacijama, drali rezervisano. Vlako stanovnitvo je najveim delom seosko i skoncentrisano je u etiri okruga- borskom, branievskom, zajearskom i pomoravskom. Najvei broj Vlaha ivi u borskom okrugu-16.449, od ega u optini Bor 10.064 (18,03 odsto ukupnog stanovnitva), u optini Majdanpek 2.817 (11,88 odsto), u optini Negotin 3.000 (6,91 odsto) itd. U branievskom okrugu ivi 14.083 Vlaha, u zajearskom 7.155, a u pomoravskom 2.049 pripadnika ove nacionalne manjine. Visoko uee vlakog stanovnitva u ukupnom stanovnitvu se belei u optinama Golubac (8,78 odsto), Petrovac (10,24 odsto), agubica (22,05 odsto) i Boljevac (26,26 odsto), a ubedljivo je najvee u Kuevu, gde Vlasi ine 27,67 odsto ukupnog stanovnitva optine. Broj Vlaha u ostalim delovima Srbije je zanemarljiv. Ovakva zastupljenost je, ak i formalno-pravno, dovoljna za pokretanje razliitih mehanizama koji bi omoguili adekvatniju promociju i zatitu interesa Vlaha. Primera radi, Zakon o lokalnoj samoupravi u l. 63, predvia osnivanje Saveta za meunacionalne odnose u nacionalno meovitim optinama, pri emu se meovitim optinama smatraju one u kojima jedna nacionalna zajednica ini vie od 5 odsto od ukupnog broja stanovnika, ili sve zajednice ine vie od 10 odsto, prema poslednjem popisu stanovnitva. Optine odluuju i o uvoenju u slubenu upotrebu jezika nacionalne manjine, ureuju isticanje simbola, praznika, naziva ulica, trgova i drugih delova naseljenih mesta, a obezbeuju i brojne druge preduslove za razvoj i izraavanje nacionalne manjine.11 Iako se ogranienja, u sluaju Vlaha, najee pravdaju objektivnim
10 Vlasti u Srbiji su se, tim povodom, pozvale na primer Bonjaka koji su uvedeni kao posebna popisna kategorija 2002. godine, emu je prethodio nacionalni konsenzus postignut izmeu dva popisa. Na poslednjem popisu je zadrana i stara kategorija "Muslimani", kao dopunsko i prelazno reenje do potpunog a/nacionalnog samoopredeljenja stanovnika. 11 Prema Zakonu o zatiti prava i sloboda nacionalnih manjina (Sl.list SRJ, broj 11/2002), "na teritoriji jedinice lokalne samouprave gde tradicionalno ive pripadnici nacionalnih manjina, njihov jezik i pismo moe biti u ravnopravnoj slubenoj upotrebi. Jedinica lokalne samouprave e obavezno uvesti u ravnopravnu slubenu upotrebu jezik i pismo nacionalne manjine ukoliko procenat pripadnika te nacionalne manjine u ukupnom broju stanovnika na njenoj teritoriji dostie 15 odsto prema rezultatima poslednjeg popisa stanovnitva" (l.11,stav 1. i 2.). U stavu 5. dalje je predvieno: "na teritorijama iz stava 2. ovog lana, imena organa koji vre javna ovlaenja, nazivi
daljim razmimoilaenjima oko imena, jezika i pisma, tradicionalnih i religijskih obiaja, pa su Vlasi na dobrom putu ka potpunom nestajanju ukoliko se ne doe do hitnih reenja. Sve reeno najjasnije se vidi uporeivanjem demografskih podataka, koji eksplicitno odraavaju politiku drave u odreenom trenutku, kao i posrednu reakciju stanovnitva. Sa brojnim kuriozitetima koji inae prate popise stanovnitva u Srbiji/Jugoslaviji, susreemo se i u sluaju Vlaha. Interesantno je, recimo, da su u XIX veku u kneevini, i kasnije Kraljevini Srbiji, Vlasi popisivani kao Rumuni. U to vreme Rumunija jo nije postojala, ve kneevina Vlaka. Nakon ujedinjenja Vlake i Moldavije u Rumuniju, Srbija se vraa tradicionalnom slovenskom nazivu "Vlasi", dok Rumuni sve vie postaju zanemarljiva statistika kategorija. Prema istorijskim podacima, broj Rumuna u Srbiji je bio: 1846. godine 97.215; 1850. godine 104.343; 1859. godine 122.595; 1866. godine 127.326; 1884. godine 149.727; 1890. godine 143.684; 1895. godine 159.510; 1900. godine 122.429, a na popisu 1921. godine se 142.773 stanovnika izjasnilo da govori vlakim/cincarskim jezikom.7 Nakon II svetskog rata u Srbiji i Jugoslaviji se za stanovnike istone Srbije ve uveliko koristi termin "Vlasi", ali oscilacije u njihovom broju nedvosmisleno ukazuju na uticaj vandemografskih inilaca na nacionalno opredeljenje: 1948. godine 102.953; 1953. godine 36.728; 1961. godine 9.463; 1971. godine 21.990; 1981. godine 32.063; 1991. godine 17.810.8 Prema poslednjem popisu stanovnitva iz 2002. godine,9 koji je sproveden u daleko oputenijoj atmosferi u odnosu na popis iz predratne 1991. godine, broj Vlaha je u porastu i iznosi 40.054 stanovnika, od ega je u Vojvodini registrovano 101, a u Centralnoj Srbiji 39.953 pripadnika vlakog naroda. Tako su Vlasi u Centralnoj Srbiji, po brojnosti, postali etvrta nacionalna manjina, dok se na nivou cele Srbije nalaze na devetom mestu. Ukupan broj Rumuna u Srbiji je 34.576, pri emu se u Vojvodini ovako izjasnilo 30.419 stanovnika, a u Centralnoj Srbiji samo 4.157. To je direktna posledica velikih razlika u kulturno-istorijskom nasleu Vojvodine i ostatka Srbije. Vojvodina je prisajedinjena Srbiji sa razvijenim uslovima i navikama za suivot brojnih postojeih etnikih zajednica, dok je "pruski model" drave (jedna drava, jedan narod, jedan jezik), usvojen juno od Dunava, nalagao brisanje zateenih razlika u korist etnikog monizma. Tako su Rumuni u Vojvodini
7 Forum za kulturu Vlaha, Dragomir Dragi: "Vlasi ili Rumuni iz istone Srbije i 'vlako pitanje' pitanja i odgovori", Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd, 2002. 8 Podaci su preuzeti iz Statistikih godinjaka FNRJ i SFRJ i odnose se na celokupnu teritoriju tadanjih drava, ali je iz drugih statistikih podataka jasno da se, u najveem broju, radi o Vlasima koji danas naseljavaju podruje Istone Srbije. Primera radi, od 17.810 Vlaha sa popisa 1991. godine, 132 je nastanjeno u Vojvodini, 3 na Kosovu i 3 u Crnoj Gori, dok 17.672 pripadnika vlakog naroda ivi upravo u Istonoj Srbiji. 9 Popis 2002. godine je raen samo u Srbiji, na teritoriji Vojvodine i tzv. Centralne Srbije, bez Kosova.
612
613

"vlakog jezika" porodici romanskih jezika."13 Drugi stav se zasniva na polazitu da izmeu vlakog i rumunskog naroda nema znaka jednakosti, pa su stoga standardi rumunskog jezika neprihvatljivi uprkos pojedinim slinostima. Zastupnici ovog stava istiu da bi proglaavanje rumunskog knjievnog jezika, kao nacionalnog jezika Vlaha, imalo katastrofalne posledice, jer bi samo 2-3 odsto vlakog stanovnitva bilo u stanju da ga koristi u govornom i pisanom obliku. Istovremeno se procenjuje da Vlasi razumeju oko 60-70 odsto rumunskog govora. U svakom sluaju, meu sukobljenim stranama jedino nije sporno da vlaki govorni jezik nije rumunski knjievni, i da je vlaki narod aliteraran. Sve ostalo je predmet ozbiljnih nesuglasica. Meutim, nepostojanje standardizovanog jezika smetnja je uvoenju obrazovanja na maternjem jeziku, to svi Vlasi vide kao ogroman problem i opasnost po opstanak vlakog naroda. Jezike nedoumice se svakako ne smeju prevazii ni jednostavnim nametanjem, npr. rumunskog knjievnog jezika. Neki podaci, prikupljeni 2002. godine anketom meu vlakim stanovnitvom, govore da je vrlo mali broj roditelja dece osnovnokolskog uzrasta izrazio elju da se njihova deca obrazuju na rumunskom jeziku. Forum za kulturu Vlaha predlae izradu "Lingvistikog atlasa", kojim bi se jezik kojim govore Vlasi odredio u odnosu na rumunske dijalekte i knjievnu normu, o emu je Forum jo 1998. godine potpisao Protokol o saradnji sa Rumunskim udruenjem za dijalektologiju. Pa ipak, ak i ako se doe do prihvatljivog reenja, zvaninom zahtevu za uvoenje nastave na maternjem jeziku bi morala da prethodi ozbiljna i sveobuhvatna pozitivna kampanja u javnosti koja bi afirmisala i sam jezik, ali i znaaj obrazovanja na maternjem jeziku. Nosilac i promoter jedne takve kampanje mora biti drava, sa svim svojim institucijama i na svim nivoima. U meuvremenu, jedan manji broj Vlaha, boljeg finansijskog stanja, i dalje e svoju decu upuivati u neke vojvoanske gradove i Rumuniju u srednje kole i na fakultete, ukoliko ele da se ona obrazuju na rumunskom jeziku. Na takvu praksu, meutim, sredina ne gleda blagonaklono, a zabeleeni su ak i sluajevi da su profesori u kolama ikanirali decu koja su se pripremala za nastavak kolovanja u Rumuniji. Reavanje problema oko jezika i pisma omoguilo bi i korienje drugih prava: od uvoenja jezika u slubenu upotrebu, preko informisanja i negovanja kulture na maternjem jeziku, do obavljanja verske slube. Kako je ve pomenuto, za sada je u istonoj Srbiji u zvaninoj i slubenoj upotrebi jedino srpski jezik. Svi nazivi naselja, ulica, trgova, ali i lina imena su na srpskom jeziku; komunikacija sa dravnim organima, upravni postupci i postupci pred sudom vode se na srpskom jeziku, itd. Vlasi imaju problem korienja sopstvenog jezika i na javnim manifestacijama i skupovima, ali i pri obavljanju verske slube. U ovom sluaju, problem je dvostruk: s jedne strane, Srpska
13 Forum za kulturu Vlaha, Dragomir Dragi: "Vlasi ili Rumuni iz istone Srbije i 'vlako pitanje' pitanja i odgovori", Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd, 2002.
razlozima (ve spomenuto pitanje identiteta, jezika i pisma), drava bi mogla da umnogome pobolja poloaj vlake populacije na nivou optina, dok se ne doe do prihvatljivih dugoronih reenja.
III. KOLEKTIVNA PRAVA 1. PRAVO NA SLUBENU UPOTREBU JEZIKA I OBRAZOVANJE

Vlasi uglavnom ne koriste nijedno od kolektivnih prava koja su nacionalnim manjinama garantovana saveznim ili republikim zakonima. Kao i po pitanju porekla, vlaka zajednica nema jedinstven stav ni u pogledu jezika mada je i to pitanje kojim bi prevashodno trebalo da se bave strunjaci. Meutim, poto je jezik, kao vano identitetsko obeleje, i politiko pitanje, sporovi oko normiranja i upotrebe su najee optereeni borbom za razliite interese, pri emu se esto zaboravi na sutinu da samo "ivi jezici" obezbeuju opstanak i prosperitet naroda. Meu vlakom elitom mogu se prepoznati dva dominantna stava. Prema jednom, veinskom, normirani jezik je rumunski knjievni jezik, dok je po drugom, vlaki jezik sasvim poseban, te se njegova standardizacija treba izvriti nezavisno od rumunskog jezika. Zagovornici prvog stava, koji Vlahe i Rumune vide kao naslednike istih prapredaka, pozivaju se na lingvistiko-fonetska pravila koja dokazuju da se radi o istom jeziku, a evidentne osobenosti vlakog govora smatraju rumunskim arhainim varijantama. Po njima, Vlasi govore dako-rumunskim dijalektom rumunskog jezika, kojim se govori u Rumuniji i najbliem okruenju. Ovaj dijalekt ima pet govornih idioma, odnosno nareja, od kojih se u Istonoj Srbiji govore dva: banatsko i muntensko (oltensko) nareje. Muntensko nareje je, inae, osnova rumunskog knjievnog jezika. Treba rei i da brojni srpski lingvisti i etnolozi takoe podravaju tezu o zajednikom identitetu Vlaha i Rumuna i "vlakom jeziku" kao dijalektu rumunskog jezika.12 Shodno tome, vlako pismo bi moralo biti rumunsko, i to latinino, iako je latinica zamenila nekada korienu irilicu tek nakon formiranja Rumunije. "Pokuaji da se ostane pri irilici je anahronizam ili namera da se zabauri ili trajno sakrije jednoznanost duhovne i drugih veza iskazanih istinom o Istonoj Srbiji (Vlah=Rumun), ali i da se sakrije pripadnost
jedinica lokalne samouprave, naseljenih mesta, trgova i ulica i drugi toponimi ispisuju se i na jeziku dotine nacionalne manjine, prema njenoj tradiciji i pravopisu". Optine u kojima Vlasi ispunjavaju ovaj standard su: agubica, Kuevo, Bor i Boljevac. 12 Npr. dr Tihomir R. orevi: "Kroz nae Rumune", Beograd, 1906; Momilo D. Savi: "Rumunija-Romanija", SANU, Beograd, 1988.
614
615

elektronskim medijima, jer je govor najprimereniji nain komuniciranja za veinu stanovnitva. Aktuelizovanje problema Vlaha i njihova istrajna borba tokom protekle decenije, ipak su doveli do nekih pozitivnih pomaka i na ovom planu. Predstavnicima Vlaha i raznim organizacijama je omogueno da prezentiraju svoje stavove i ideje u nastupima na mnogim radio i tv stanicama, a rukovodstvo Radio Bora je pozitivno odgovorilo na inicijative o davanju termina za emisiju na vlakom jeziku, s tim to je insistirano da se odri kontinuitet takvog programa. Problem se tako ponovo preselio na teren vlake zajednice, jer priprema takve emisije pretpostavlja korienje koliko-toliko standardizovanog jezika, a samo na teritoriji optine Bor susreu se dva ungurjanska (banatska) nareja i caransko (muntensko) nareje. Forum za kulturu Vlaha je tim povodom predloio da se izvri "izvesno uoptavanje vlakih govora... to nije mogue uiniti bez katedri za romanistiku, odnosno za rumunski jezik, na fakultetima u Beogradu i Novom Sadu."14 Ova mogunost je i dalje otvorena, i zapisana u programu razvoja borske optine. Dok se to ne desi, moglo bi da se razmilja o reemitovanju radio i tv emisija na rumunskom iz Vojvodine, s tim to bi bilo korisno da se u njima deo panje posveti i problemima Vlaha u Istonoj Srbiji. Neki pozitivni pomaci u medijima uinjeni su i na planu pisanja i izvetavanja o Vlasima. Sve do 2001. godine bila je prava retkost da mediji objave ili napiu bilo ta pozitivno, ili bar neutralno o Vlasima. Srpski mediji su uglavnom ignorisali "vlako pitanje", a retki tekstovi su najee imali za cilj omalovaavanje, relativiziranje ili, jo ee, satanizovanje itavog vlakog naroda (Svedok, Revija 92, Nedeljni Telegraf...). Prostor koji su neki drugi listovi (Danas, Blic, Politika...) ustupali vlakim predstavnicima, nije bio dovoljan da promeni optu negativnu sliku koja je tendenciozno stvarana u javnosti. Mada se ni sadanja situacija ne moe okarakterisati kao zadovoljavajua, primetno je da tzv. "beogradski" mediji koriste umereniji renik, dok u lokalnim medijima (Borske novine, Timoke novine i Mlavska zora) postoji velika otvorenost za prezentiranje vlakih tema i stavova. Podruje istone Srbije se u naunim krugovima tretira kao etnoloki basen izrazito velike vrednosti, zahvaljujui ouvanim i jo uvek "ivim" obiajima koji potiu iz vlake tradicije. To je verovatno razlog to je pravo na negovanje nacionalne kulture i tradicije najzastupljenije kod Vlaha, mada oni sami esto navode da su zbog toga svedeni na folklornu kategoriju, aludirajui na vanost i zapostavljenost drugih prava. Bogati i dobro ouvani predmeti materijalne kulture (istorijski kostimi i narodne nonje, orue, oruje, upotrebni predmeti i sl.), zauzimaju znaajno mesto u svim izlobenim postavkama ne samo u lokalnim muzejima, i nezaobilazan su deo pri svakoj ozbiljnoj prezentaciji kulturne batine Srbije. To se jo vie odnosi na etnolokomuzikoloko naslee, naroito na mnogobrojne specifine obiaje i originalnu muziku i izvoenje. Zahvaljujui ivoj tradiciji koja je iroko rasprostranjena u
14
pravoslavna crkva ne dozvoljava obavljanje slube na rumunskom jeziku (bogosluenje vre svetenici SPC na staroslovenskom jeziku), a sa druge, Rumunska pravoslavna crkva ne gleda blagonaklono na tradicionalne i duboko ukorenjene obrede kod Vlaha, jer su oni van pravoslavnih kanona. Osim toga, srpski svetenici ne dozvoljavaju da se deci pri krtenju daju tradicionalna vlaka imena, ve iskljuivo srpska, to opravdano izaziva veliko ogorenje meu stanovnitvom. Rigidan i asimilatorski stav Srpske pravoslavne crkve prema drugim pravoslavnim crkvama, u ovom sluaju prema rumunskoj, postoji od davnina. U navedenoj putopisnoj studiji s kraja XIX veka, srpski etnolog dr Tihomir orevi kae: "Nastojanjem crkve danas se vie ovakva imena ne daju, ve svetenici gledaju da im daju isto srpska imena. No i pored takvih srpskih imena Vlasi se u kui i meu sobom nazivaju svojim imenima koje sami nadevaju." Indikativno je, takoe, da se na razna odobrenja i dozvole za izgradnju verskih objekata u vlakim selima eka neprimereno dugo, kao i da SPC nikada nije odgovorila ni na jedan pismeni zahtev ili molbu Vlaha iz Istone Srbije. Sve to je reeno svedoi o evidentnoj diskriminaciji kojoj su Vlasi izloeni i, bez obzira na postojanje objektivnih okolnosti, takvo stanje se ne moe opravdati, naroito ako izostaje napor drave da se ono prevazie. Uzor i nain na koji bi se to moglo uraditi ne moraju se traiti daleko dovoljno je preuzeti bar deo iskustava i reenja iz Vojvodine, pa bi to ve bio znaajan korak. Nakon pomoi pri razreenju nekih osnovnih pitanja kod Vlaha, drava bi mogla da pospei njihovu saradnju i osnaivanje veza sa Rumunima u Vojvodini, to bi bilo korisno za obe zajednice. Bez obzira na trenutno pogoranje poloaja nacionalnih manjina u Pokrajini i podatke koji svedoe o njihovoj manjoj zainteresovanosti da koriste neka prava, poreenja radi treba napomenuti da je u nekoliko optina u Vojvodini rumunski jezik uveden u ravnopravnu slubenu upotrebu, da je obrazovanje na rumunskom jeziku mogue od predkolskog do visokokokolskog nivoa, da na rumunskom izlazi nekoliko asopisa za odrasle i decu, a emituje se i program na vie radio stanica i TV Novi Sad.
2. PRAVO NA INFORMISANJE I NEGOVANJE KULTURE

Vlasi u istonoj Srbiji ni do danas nisu uspeli da na institucionalnom nivou ree problem informisanja. to se tampanih medija tie, imajui u vidu da je vlako stanovnitvo veinom nepipsmeno i da mladi uglavnom govore i piu samo na srpskom, trenutno nije realno oekivati pojavu tampanih medija na vlakom (rumunskom) jeziku. Demokratski pokret Rumuna Srbije je pokrenuo tampanje asopisa Vorba noastra ("Naa re") u manjem tirau, ali zbog finansijskih problema nije bio mogu kontinuitet niti poboljanje asopisa u znaajnoj meri. Za Vlahe je u ovom trenutku mnogo vaniji pristup
Odnosi se na rumunska muka i enska imena, koja je autor zabeleio na terenu.
Bilten Foruma za kulturu Vlaha, Bor, novembar 2002.
616
617

iskuenjima i odlukama. Treba napomenuti da je i sve vei broj visokoobrazovanih Vlaha raznih profesija, koji svojim naunim radom pokuavaju da doprinesu razjanjenju, ouvanju i razvoju vlake zajednice u Istonoj Srbiji. Budui da se vlaka nacionalna manjina jo uvek nalazi u procesu samoidentifikacije, njen poloaj i problemi su uvek i prevashodno predmet politike procene. Stoga se ak i na aktivnosti nevladinih organizacija, pa i kulturno-umetnikih drutava, gleda sa merom politikog podozrenja, to neumitno vodi ka politizaciji svega to je "vlako" ili u dodiru sa njim. Iako se "vlako pitanje" mora posmatrati i kao politiko, ukoliko se uskoro ne razree neke bazine dileme i nesuglasice, vlakoj manjini preti opasnost da postane dnevno-politika tema koju je svako pozvan da razmatra i reava. Tako bi se moglo desiti da "vlako pitanje" izgubi svaki smisao i postane tema "pijanih" prepucavanja, umesto ozbiljne istorijske, kulturoloke, pa i politike analize. Toga moraju biti svesni sami Vlasi, ali i predstavnici vlasti, ukoliko uopte pretenduju da grade modernu demokratsku dravu. Politiki ivot Vlaha (kao i sve drugo, uostalom) karakterie jasna linija razdora po pitanju identiteta vlakog naroda. Dijametralno suprotni stavovi pogubno utiu na dalje fragmentiranje inae slabe zajednice, inei je u jo veoj meri podlonom asimilaciji. Meusobno etiketiranje i praksa korienja neumerenih kvalifikacija ("izvikane prorumunske i rumunske organizacije", "izdajnici vlakih interesa", "rumunski plaenici" itd. naspram "staljinistiki denuncijanti", "separatisti", "ketmani" i sl.), ponekad podseaju na "zlatno doba" govora mrnje iz vremena Slobodana Miloevia. Interesantno je spomenuti i da pripadnici obe strane ne gledaju sa simpatijama na one Vlahe koji su odluili da budu anacionalni, kao ni na one koji su se angaovali u brojnim drugim politikim partijama koje postoje u Srbiji (DS, DHSS, LS, G17+...), a naroito u prosrpskim nacionalistikim strankama poput SRS, DSS, SPS i dr. I jedni i drugi su rezignirano saglasni u stavu da "na Balkanu nema veih srbofila, bugarofila, makedonofila...od Vlaha". Otrica kritike je esto okrenuta i ka sunarodnicima Vlasima koji ive i rade u inostranstvu15 i koji, po miljenju ovih u Srbiji, ne pomau u dovoljnoj meri emancipaciju vlakog naroda. Zagovornici vlako/rumunske sinonimije nezadovoljni su i angamanom matine zemlje Rumunije, imajui u vidu daleko produktivniju i efikasniju saradnju koja postoji sa Rumunima u Vojvodini. Odnosi izmeu dve rumunske zajednice u Srbiji su, po svemu sudei, jo jedna osetljiva i bolna tema meu Vlasima. Razliito istorijsko iskustvo i poloaj u nekadanjoj
narodu, veliki je broj folklornih ansambala, izvornih grupa, pevaa i muziara koji uestvuju na raznim smotrama i nadmetanjima na lokalnom i republikom nivou. Osim finansijskih tekoa, predstavnici Vlaha istiu i perfidnu diskriminaciju koja esto postoji iza, naizgled, pune zastupljenosti vlake kulture i tradicije. Naime, prilikom raznih izlobi i prezentiranja narodnih obiaja uglavnom se izbegava isticanje vlakog identiteta, ve se koriste geografske, istorijske i druge odrednice. Takoe ima sluajeva da se na smotrama i festivalima predstavnicima vlakih drutava ne dozvoljava korienje i maternjeg jezika, ve iskljuivo srpskog. Uz fotografije ili spomenike istorijskih linosti (u knjigama, muzejima i na javnim mestima) nikada ne stoji identifikacija "vlaki", niti optine pomau udruenja koja se bave zatitom i unapreenjem kulture Vlaha. Predstavnici u institucijama kulture u Boru i Zajearu tvrde da diskriminacije nema, jer je vlako stvaralatvo nezaobilazno u svim manifestacijama koje se organizuju i u lokalnim, i u drugim sredinama. Ipak, kod pojedinaca je bila evidentna odreena doza nelagodnosti, pa i netrpeljivosti u razgovoru oko znaaja vlakog stvaralatva i problema da se ono na taj nain i predstavi javnosti. Iako srpsko i vlako stanovnitvo vekovima ivi u prilino skladnoj zajednici, izgleda da je otvaranje "vlakog pitanja" dalo negativnu (umesto pozitivne) konotaciju razlikama koje oduvek postoje, na ta su oba naroda reagovala nerazumevanjem i strahom. Saterani u uske nacionalne okvire, i jedni i drugi se bore za njihovo ouvanje, pri emu srpski narod previa injenicu da se multikulturalnost upravo zasniva na bogatstvu razliitosti, i da je dominacija nad drugima istorijski i civilizacijski neprihvatljiva, i na duge staze neodriva. Na drugoj strani, Vlasi i ostale nacionalne manjine uporno zatvaraju oi pred jednom, nita manje vanom injenicom da i Srbi tragaju za svojim nacionalnim identitetom, koji pokuavaju da izgrade na ruevinama sopstvenih iluzija i skupo plaenih zabluda.

Poput veine ostalih, i pripadnici vlake nacionalne manjine imaju svoje politike partije. 1991. godine u Zajearu je osnovan Pokret Vlaha i Rumuna Jugoslavije, koji je kasnije promenio naziv u Pokret Rumuna-Vlaha Jugoslavije, a danas postoji pod nazivom Demokratski pokret Rumuna Srbije (DPRS). Modifikovanje naziva stranke na nedvosmislen nain govori o njenom stavu prema nacionalnom identitetu Vlaha Istone Srbije. U Boru je 1999. godine osnovana Vlaka demokratska unija (VDU), koja zastupa stav o Vlasima kao posebnom, autohtonom narodu iji se identitet ne sme vezivati za rumunsko naslee i obeleja. Trea politika organizacija Vlaha je nedavno osnovana Vlaka demokratska stranka Srbije (VDSS). Uz vie nevladinih organizacija koje se bave raznim aspektima vlakog identiteta, to su predstavnici vlake elite koja se, u odnosu na druge nacionalne manjine u zemlji, nalazi pred velikim
618
15 Podruje Istone Srbije specifino je po velikom broju ekonomskih emigranata, koji su veinom stacionirani u zapadnoevropskim zemljama. U vlakim selima se neretko mogu videti grandiozne kue i skupoceni automobili u koje dijaspora ulae novac, a sasvim neracionalno "takmienje u razmetanju bogatstvom" esto ima neukusne odlike. Vlaka dijaspora se, meutim, teko odluuje da pomogne neki projekat iz oblasti kulture, umetnosti ili informisanja.
619
Jugoslaviji, i sada u Srbiji, uzrokovali su dva sasvim razliita kulturoloka sistema: u Vojvodini je on baziran na obrazovanju i tradiciji koji su u saglasju sa stanjem u Rumuniji (ukljuujui i vrste odnose sa Rumunskom pravoslavnom crkvom), dok se u Istonoj Srbiji zasniva na ouvanim tradicionalnim vrednostima koje se znaajno razlikuju od savremenog rumunskog naslea koje crkva ne priznaje. Postojee razlike i suprotstavljeni interesi kulminirali su prilikom izbora Nacionalnog saveta Rumuna, koji je odran u Vrcu, 7. decembra 2002. godine. Na osnivakoj skuptini, Alijansa vojvoanskih Rumuna je napustila koaliciju koju je inila zajedno sa Zajednicom Rumuna Jugoslavije, Demokratskim pokretom Rumuna Srbije, "Ariadnae filum" iz Zajeara i Kulturnim centrom Rumuna iz Brestovca. Nakon viesatne une diskusije, predstavnik Zajednice Rumuna Jugoslavije je obavestio skup da e njihova koalicija sa Vlasima povui listu kandidata, to se i dogodilo 62 elektora su demonstrativno napustili Skuptinu, a preostale organizacije i stranke su ipak formirale Nacionalni savet Rumuna. Tako su Vlasi ostali izvan Nacionalnog saveta, to otvara jo jedan problem: ukoliko osnuju svoj nacionalni savet, kako su im preporuili predstavnici Ministarstva za nacionalne manjine, dovode u sumnju samu sutinu svoje uporne borbe za usvajanje rumunskog identiteta; ukoliko ga ne osnuju, rizikuju da sami sebe izopte iz najvanijeg institucionalnog okvira drave namenjenog nacionalnim manjinama. Izbor Nacionalnog saveta Rumuna je jo jedan u nizu negativnih primera koji odslikavaju probleme i zakulisne odnose izmeu pripadnika unutar manjina, izmeu nacionalnih manjina meusobno, izmeu manjina i partija na vlasti i u opoziciji, izmeu manjina i matinih drava... Jon izma, predsednik Zajednice Rumuna Jugoslavije je povodom izbora Nacionalnog saveta izjavio: "Neemo priznati legitimnost ovog saveta sve dok on ne prizna nau brau iz Timoke krajine. Oformiemo svoj nacionalni savet. ao mi je to su interesi odreenih vojvoanskih politikih stranaka pobedili interese rumunske nacionalne manjine."16 Forum za kulturu Vlaha tim povodom rezignirano konstatuje: "Ministarstvo za manjine oito nema namere da se bavi naim svaama, odnosno za njih je proces u Vojvodini bespovratno zavren, a na naoj strani nije ni zapoeo. Reju, njih ne interesuje instrumentalizacija Vlaha u rumunskim banaanskim svaama i osporavanjima, uz sekundiranje iz zemlje matice."17 Meutim, Ministarstvo za manjine mora da bude zainteresovano za odnose izmeu nacionalnih manjina; njegov zadatak je i da utie na Vladu Srbije, uesnike politikog ivota i celokupnu javnost u pravcu stvaranja pozitivne, konstruktivne i relaksirane atmosfere, u kojoj borba za nacionalni interes ne znai "rat do istrebljenja" svih drugih. Vlada Srbije, kako izgleda, takav zadatak sebi nije postavila.

U odnosu na druge manjine u Srbiji, vlaka nacionalna manjina je potpuno jedinstvena oko problema sa kojima se suoava. Vlasi imaju svoju istorijsku genezu koja je nita manje, ali ni nita vie komplikovana od porekla drugih naroda na balkanskim prostorima. Pritom je taj i takav etnicitet ouvan u mnogo veoj meri nego to bi se mogli pohvaliti mnogi drugi. Stoga je nacionalno osveenje kod Vlaha svedeno na problem definisanja i neophodnog standardizovanja identitetskih obeleja, a ne na njihovo zakasnelo prepoznavanje i upoznavanje, kako mnogi ele da sugeriu. U tom smislu se drava, sa svim institucijama koje su potrebne, mora zaloiti za opstanak i razvoj vlake nacionalne manjine. Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji zato preporuuje sledee mere: podrati i pomoi napore za samodefinisanje nacionalnog identiteta Vlaha, u smislu istorijskog, antropolokog i kulturolokog sagledavanja njihovog porekla i etnogeneze; zapoeti normiranje i standardizaciju jezika i pisma to pre, kako bi moglo da se pristupi obrazovanju u kolama; imajui u vidu da je standardizacija jezika dui proces, neophodno je da nadleni dravni organi osmisle neko privremeno reenje koje omoguuje bar prve korake u obrazovanju na maternjem jeziku. S obzirom da je pitanje obrazovanja vrlo ozbiljno i osetljivo, njemu se mora prii sa dobro osmiljenom i dugoronom strategijom; u meuvremenu se mora obezbediti primena mehanizama i instrumenata koji omoguuju znaajnije ukljuivanje vlake populacije u drutveni ivot, pri emu je neophodno pronai i kreirati nain za prevazilaenje praznina koje postoje izmeu zakonom garantovanih prava i realnih mogunosti u praksi; u osmiljavanju mera za poboljanje poloaja Vlaha, treba ukljuiti i predstavnike Vlaha; vlaka zajednica treba da uloi dodatne napore u pravcu sopstvene homogenizacije, ne zaboravljajui pritom da nacionalna emancipacija nije sama sebi cilj, ve neophodna supstanca multikulturnog identiteta drutva.
16 17
List Dnevnik, Novi Sad, 09.12.2002. Bilten Foruma za kulturu Vlaha, Bor, oktobar 2003.
620
621
u odsto Ukupno Srbi Crnogorci 1.75 2.45 0.08 0.02 0.08 0.97 0.00 0.03 14.28 0.58 0.18 0.16 3.154 3.634 11.785 290.207 0.06 0.26 0.29 0.01 606 0.07 101 0.73 19.766 0.00 1.658 0.34 18.839 246 39.953 3.975 3.092 14.062 15.869 747 417 2.48 135.670 1.695 1.10 59.952 49.881 0.56 30.840 35.513 0.61 33.536 Jugosloveni Albanci Bonjaci Bugari Bunjevci Vlasi Goranci Maari Makedonci Muslimani Nemci 0.92 1.08 0.82 1.81 0.27 0.27 0.53 0.06 3.91 0.34 0.26 0.05 65.05 1.321.807 89.48 4.891.031 82.86 100.00 2.031.992 100.00 5.466.009 100.00
Vojvodina
u odsto
Centralna Srbija u odsto
Republika Srbija 7.498.001 6.212.838 69.049 80.721 61.647 136.087 20.497 20.012 40.054 4.581 293.299 25.847 19.503 3.901
622
u odsto Ukupno Romi Rumuni Rusi Rusini Slovaci 100.00 1.43 1.50 0.05 0.77 2.79 Vojvodina 2.031.992 29.057 30.419 940 15.626 56.637 u odsto 100.00 1.45 0.08 0.03 0.01 0.04 Centralna Srbija 5.466.009 79.136 4.157 1.648 279 2.384
u odsto 100.00 1.44 0.46 0.03 0.21 0.79
Republika Srbija 7.498.001 108.193 34.576 2.588 15.905 59.021
Republiki zavod za statistiku Srbije: Stanovnitvo Srbije prema nacionalnoj pripadnosti, popis 2002. godine
623
Slo-venci Ukrajinci Hrvati esi Ostali
0.10 0.23 2.78 0.08 0.26 2.71 0.50 Nepoznato 1.17
2.005 4.635 56.546 1.648 5.311 55.016 10.154 23.774
0.06 0.01 0.26 0.01 0.12 0.96 0.02 0.95
3.099 719 14.056 563 6.400 52.716 1.331 51.709
0.07 0.07 0.94 0.03 0.16 1.44 0.15 1.01
5.104 5.354 70.602 2.211 11.711 107.732 11.485 75.483 Neizjanjeni i neopredeljeni Regionalna pripadnost

U prilogu Vam dostavljamo listu etniki motivisanih incidenata koje su registrovali Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji i Pokrajinski ombudsman za nacionalne manjine. Smatramo da je Vaa dunost na osnovu Zakona o manjinama i obaveza koje je zemlja preuzela samim lanstvom u Savetu Evrope da preduzmete sve mere kako bi svi poinioci bili otkriveni i adekvatno procesuirani. Samo adekvatna briga za ouvanje vojvoanske multietninosti, kao prednosti, moe spreiti nove, opasne podele. Srdano, Sonja Biserko predsednik Helsinkog odbora Kopije: -
Beograd, 28. jun 2004.
Gospodin Rasim Ljaji Ministar za ljudska i manjinska prava Beograd Potovani gospodine Ljajiu, U Vojvodini je nakon decembarskih vanrednih parlamentarnih izbora zabeleeno vie desetina etniki motivisanih ispada. Incidenti u Somboru, Zrenjaninu, Subotici, Novom Sadu, Temerinu i drugim gradovima jasno ukazuju da je dolo do novog, opasnog zaotravanja meuetnikih odnosa u pokrajini. Krug pripadnika manjina prema kojima se ispoljava netrpeljivost proiren je sa Maara, Hrvata, Roma i Akalija na Slovake i Rusine. Na meti napadaa nale su se kako svetovne institucije manjinskih zajednica, tako i njihovi verski objekti. U ovakvoj situaciji koja bi u svakom demokratski ureenom drutvu bila tretirana kao alarmantna u Srbiji izostaje ak i adekvatna reakcija nadlenih organa. Protiv poinilaca se pokreu prekrajne, a ne krivine prijave. Logino je to to kod pripadnika manjinskih zajednica podstie sumnju da se ne samo namerno umanjuje drutvena opasnost od ovakvih postupaka, nego i iskazuje preutna podrka etnikom banditizmu. Zabrinjava i reakcija javnosti, pre svega izvan Vojvodine. Ignorisanje ovakvih incidenata i etnike radikalizacije upuuju na zakljuak da je ovde re o mnogo dubljem problemu da jednostavno nadleni nisu ni zainteresovani za ureenje poloaja i budui status autonomije Vojvodine. Helsinki odbor je uveren da pitanje autonomije Vojvodine nedvosmisleno ili potvruje ili dovodi u pitanje reformski potencijal aktuelne i svake budue vlade. Za razliku od zvaninog Beograda, politiki i diplomatski predstavnici susednih zemalja pokazali su naglaen interes i zabrinutost zbog zbivanja u pokrajini. To su, potaknuti uestalim antimaarskim ispadima, uradili predstavnici Republike Maarske. Ministarka unutranjih poslova Maarske Monika Lampert je, prilikom nedavne posete Subotici, jasno stavila do znanja da e, ukoliko vlasti u Beogradu ne preduzmu energine mere za spreavanje ovakvih incidenata, pokrenuti istragu pred Savetom Evrope. Jedna takva istraga bi zasigurno dovela do potpune erozije kredibiliteta Vlade, i osnaila uverenje o Srbiji kao nepouzdanom partneru meunarodne zajednice. Helsinki odbor stoga jo jednom istie da najveu odgovornost za poloaj manjina snose upravo srbijanske vlasti i da od njihovog odnosa prema ugroavanju manjinskih prava zavisi hoe li se konsolidacija Srbije odvijati u pravcu njene demokratizacije, normalizacije odnosa sa susedima i ukljuivanja u evropske integracije ili u smeru ponovne izolacije i meuetnikih sukoba.
624
Gospodin Nenad anak Kancelarija Saveta Evrope Delegacija Evropske komisije Misija OEBS Ambasada Sjedinjenih Amerikih Drava Ambasada Ujedinjenog Kraljevistva Ambasada Savezne Republike Nemake
625

- na groblju u Gornjem gradu u Senti, 18. marta, razbijeno je vie granitnih spomenika; razbijena je dvojezina tabla na zaviajnom muzeju u Temerinu, 4. februara, a na vratima su ispisana slova "SRS"; prefarbani su nazivi na maarskom jeziku (na dvojezinoj tabli) na ulasku u Kanjiu (13. februara), Ruskog Sela (15. februara), Doroslova (16. februara); na zid doma kulture u Doroslovu napisan je grafit "Srbija do Tokija" (16. februara); krajem februara na nekoliko zgrada u Kikindi ispisivani su ovinistiki grafiti; na zidu kue porodice Barbul (Romi) ispisana je poruka duga tri metra "Napolje sa Romima Skinheds"; na zidu gradske pekare "Srbija Srbima", "Smrt jevrejskom okupatoru"; na zidu zgrade u kojoj se nalazi kineska radnja ispisano je "Napolje sa Kinezima", dok je na poslastiarnici "Specijal" (vlasnik je turska porodica iz Makedonije) napisano "Napolje s iptarima"; na gradskom groblju u Novom Sadu osvanuo grafit "elim vam da u 2004 umrete svi koji niste Srbi"; poetkom februara, narodni poslanik Milorad Miri, okvalifikovao je dnevne novine Graanski list kao "ustaki list"; u oki je na kulise muzikog festivala Maara (8. marta) ispisan grafit: "Idite iz Srbije. Ovo je naa zemlja, Ovde niste dobrodoli", a nekoliko dana kasnije i na zidu srednje kole: "Idite iz Srbije. Srbija do Tokija"; u periodu od 17. do 21. marta, povodom dogaaja na Kosovu, zabeleeno je, prema navodima policije, 40 nasrtaja na imovinu vlasnika albanske i muslimanske/bonjake nacionalnosti; izmeu ostalog, razbijeni su prozori i staklo na ulaznim vratima na molitvenom domu islamske verske zajednice u Novom Sadu. Najvie napada se dogodilo na podruju SUP Sombor (14) i Novi Sad (13); pretnje i napadi dogaali su se i u drugim gradovima u Srbiji;2 u noi izmeu 17. i 18. marta, u Novom Sadu su demonstranti razbili stakla na pekari "Klas", "Stari grad" i poslastiarnici preko puta nje. Zapaljena je i pekara "Violeta" na Bulevaru kralja Petra Prvog; u noi izmeu 17. i 18. marta u Somboru su polupani prozori na pekarskoj radnji "Tri brata" (vlasnik Marko Katezi); prozori su polupani i na pekari "Dva brata", dok je u palainkarnici (vlasnici lokala su braa Korhani) podmetnut poar koji je brzo lokalizovan; prozori su polupani i na hamburgeriji na staparskom putu;
Incidenti u vezi sa nacionalnim manjinama - od decembarskih izbora 2003 -1

27. decembra 2003. Sombor, razbijena stakla na prozoru Hrvatskog doma; 28. decembra 2003. Tavankut, sruena bista Matije Gupca u dvoritu istoimene osnovne kole; 31. decembra 2003. Tavankut, po drugi put sruena bista Matije Gupca u dvoritu istoimene osnovne kole; 4. januara 2004. Mala Bosna, slomljen i sruen ukiev kri pored puta Subotica-Sombor; 13. januara 2004. Subotica, dve telefonske pretnje smru uposlenicima u Novinsko-izdavakoj ustanovi "Hrvatska rije"; 14. januara 2004. Subotica, jo tri telefonske pretnje smru uposlenicima u Novinsko-izdavakoj ustanovi "Hrvatska rije"; 24. januara 2004. Subotica, oskrnavljeno katoliko Kersko groblje, povaeno i baeno 36 krstova i oteena jedna kamena grobnica; 25. januara 2004. Novi Sad, s TV Novi Sad skinuta jedina emisija na hrvatskom jeziku, zbog priloga o incidentima; u februaru 2004. u Subotici je razbijen prozor na Franjevakom samostanu; u poslednjih mesec dana vie telefonskih pretnji smru generalnoj konzulici RH u Subotici dr. Jasmini Kovaevi avlovi i ostalom osoblju Konzulata; pretnje urednicima i novinarima Graanskog lista, novosadskog dnevnika, s optubama "ustaki list" i "prohrvatski list"; oskrnavljeno 96 krstova i nadgrobnih spomenika na katolikom Kerskom groblju, na kojem se ukopavaju preteno Hrvati; Laslu Totu, novinaru TV Novi Sad, zabranjeno je snimanje priloga prilikom polaganja venca na spomenik rtvama faistike racije na Tisi kod uruga (6. januara); nastavljeno je sa skrnavljenjem nadgrobnih spomenika i krstova krajputaa, u Temerinu (18. januara), a zatim: - katolikog groblja u Novom Sadu, 19. januara, - reformatske crkve u Somboru, 19. januara,
1 Podatke o incidentima dobili smo od predstavnika pojedinih nacionalnih zajednica ili su registrovani na osnovu pisanja tampanih medija. Ovim se, meutim, ne iscrpljuje broj incidenata koji su se dogodili u naznaenom periodu.
2 Recimo, u Beogradu je 17. marta zapaljena Bajrakli damija, nekoliko dana, nakon to je zapaljena Bajrakli damija, na Kalemegdanu su unitena dva ehitska niana; u Zajearu je na evabdinici "Kraljevica" razbijeno staklo na vratima lokala a vlasniku Bedri Ademiju je psovana "majka iptarska"; u noi 18. marta, u selu Zlot, na poslastiarnici "Bondeno" Daima erifija zalepljen je plakat sa porukom "Gubi se"; u Niu je, prema pisanju "Kurira" od 20. marta, zapaljena kua u kojoj su boravili pripadnici mormonske verske organizacije, inae ameriki dravljani. Prema saoptenju policije kroz prozor je, najverovatnije, ubaen "molotovljev koktel", itd.
626
627

uvee 3. maja, Ljubiu Stajia i Zoltana Pastora, svetenike Adventistike crkve u Novom Sadu, napala su trojica mladia u prostorijama ove verske zajednice; napad je usledio nakon bogosluenja, uz poruke "Sektai treba da vas oteramo, da vam zapalimo i izlomimo sve"; na jevrejskom groblju na periferiji Kanjie nepoznati poinilac ili vie vandala sruili su deo spomenika rtvama holokausta 19411945. godine; na spomen obeleju sruena je jedna od dve mermerne ploe na kojima su uklesana imena Jevreja stradalih u Drugom svetskom ratu, sruene su i dve ukrasne betonske kugle. Na oborenoj mermernoj ploi poinioci su obavili veliku nudu (Dnevnik, 4. 5. 2004); u Tordi je 16. maja, u 1:30 asova iza ponoi nekoliko mladia srpske nacionalnosti je htelo da ue u disko koji je u to vreme ve prestao sa radom (iako je bio zatvoren, u njemu se nalazilo nekoliko mladica maarske nacionalnosti); poto nisu mogli da uu pretili su da e pobiti Maare, zapaliti kue i razbiti roletne; 21. maja, u centru Temerina grupa mladia srpske nacionalnosti je, bez ikakvog razloga, napala i pretukla tri mladica maarske nacionalnosti; policija je otkrila i privela napadae, a jedan od njih je prekrajno kanjen; protekle nedelje u Subotici su pretuena tri mladia maarske nacionalnosti; njih su iza ponoi napali mladii srpske nacionalnosti, ukupno njih osmorica; dva dana ranije, usred dana, na korzou u Subotici grupa srednjokolaca srpske nacionalnosti napala je mlade Maare; sluaj nije, zbog straha od posledica, od strane roditelja prijavljen policiji, ali su obaveteni mediji; 29. juna grupa od desetak mladia kamenovala je nekoliko kua na ulazu u naselje Veliki rit; do napada je dolo nou, izmeu 2:00 i 2:30 asova kada su mladii upali u naselje; jedna osoba je povreena a nekoliko kua oteeno; Matica Akalija je zatraila da se ispred Velikog rita postavi stalna policijska patrola; 27. maja u Zrenjaninu je napadnut paroh katolike crkve, Jene Tica, prilikom pokuaja da sprei pljaku u parohiji crkve; paroh je zadobio tee telesne povrede; U noi izmeu subote i nedelje (29-30. maj), u Staroj Pazovi, na kuama pripadnika slovake nacionalnosti i automobilu vlasnika hrvatske nacionalnosti, kao i na molitvenom domu Jehovinih svedoka i objektu Hrianske nazarenske zajednice, iscrtani su kukasti krstovi, slovo U, pentagrami i uvredlijive poruke "U Nemaku", "Ustae", "Sekte", Nedamo cigane", kao i grafit sa oznakom beogradskog radija B92 ispod koga je ispisano slovo U i kukasti krst; na kuni telefon urednika Radio Stare Pazove, koji je objavio informaciju o grafitima, upuena je anonimna pretea poruka "da bi mogao proi kao onaj Crnogorac"; poetkom jula na Velikom katolikom groblju u Somboru oteeno je 17 nadgrobnih spomenika; u drugoj polovini jula, u Zrenjaninu su ispisani uvredljivi grafiti na raun homoseksualaca "Za srpstvo bez pedera", "Pederi nisu ljudi";
18. marta, oko 30 demonstranata je nakon ponoi upalo u naselje Veliki rit u kome uglavnom ive Romi i Akalije; nazivajui stanovnike "iptarima", demonstranti su lomili ograde, razbijali prozore i automobile; u Novom Sadu razbijeni su prozori pozorita na maarskom jeziku Novosadskog pozorita (18. marta); u noi izmeu 17. i 18. marta u Subotici je razbijen izlog pekare "Prolee"; zbog straha, nijedan vlasnik radnje na subotikom buvljaku albanske nacionalnosti nije se pojavio na poslu; 21. marta, oko 4 sata ujutru, u Novom Sadu, u pekaru Krajik Barija ubaena su dva molotovljela koktela; zbog izjave da "Ima ljudi sa neprijatnim znojem. ta da radite, jadni muslimani, poto jedu loj", koju je vladika Atanasije Jefti dao u manastiru elije 7. aprila, Meihat Islamske zajednice uputio pismo patrijarhu Pavlu; u Bakoj Palanci (28. marta) razbijen je portal ulaznih vrata i staklo u sali Slovakog doma kulture i Slovakoj evangelistikoj crkvi; u urevu (u isto vreme) pojavili su se natpisi "Rusini selite se", uklonjeno je nekoliko dvojezinih natpisa ulica, kao i naseljenog mesta; fasada zgrade KUD "Taras evenko" je iarana sprejom a na nekoliko kua, iji su vlasnici Rusini, razbijeni su prozori; u prvoj polovini marta Joefu Kasi, lideru SVM, kao i Nenadu anku, predsedniku Skuptine Vojvodine, stigla poruka da ga je Preki revolucionarni sud iz dijaspore osudio na smrt, te da e kazna biti izvrena do kraja godine; u Temerinu (31. marta) su ispisani vulgarni grafiti, kojima su vreani Maari i Albanci; u Subotici su (2. aprila) ispisane antimaarske parole na vie objekata: na fasadi Katedrale sv. Terezije Avijske irilicom je ispisano "Smrt Maarima", grafiti "Ubiemo Maare" osvanuli su i na zgradi Maarskog kulturnog centra "Nepker" i fasadi Hale sportova; grafiti slinog sadraja, "Smrt Maarima" i "Ovo je Srbija", pojavili su se (3. aprila) i u Senti i u Bakom Graditu (9. aprila); na eleznikom mostu u Novom Sadu ispisani su grafiti "Pobiemo Maare"; u Apatinu je dolo do sukoba izmeu porodice ika i doseljenika (izbeglice) Radenka Pania zbog suvlasnikih odnosa, koji traje jo od 2000. godine, pri emu nije pruena zatita porodici ika; orba Beli, potpredsednik DPVM (Temerin) zapreeno je smru, pa je zatraio zatitu policije (9. aprila); na eljeznikom mostu u Novom Sadu osvanuo grafit "Smrt iptarima"; u noi izmeu 23. i 24. aprila, grupi Roma je onemoguen boravak u kafe diskoteci ZAM, na Temerinskom putu; reeno im je da je ne mogu boraviti u lokalu, jer je, navodno, u toku privatna urka; nakon to je grupa napustila kafi, dva pripadnika grupe, koji nisu Romi, ponovo su doli u kafi; bili su uredno poslueni, iako im je pre toga reeno da u pitanju privatna urka; re je o diskriminaciji na nacionalnoj osnovi; u noi izmeu 1. i 2. maja, sruen je ili je sasvim uniten 21 nadgrobni spomenik na katolikom i pravoslavnom groblju u Novom Beeju;
628
629
Gezi Kueri, gradonaelniku Subotice, na telefonskoj sekretarici je ostavljena poruka da se ulani u Srpsku radikalnu stranku i otpeva pesmu "Spremne se, spremte, etnici"; u noi izmeu 24. i 25. jula u Temerinu nepoznati poinioci su zapalili zastave Republike Srbije, mesne zajednice i maarske nacionalne manjine; u noi izmeu 21. i 22. augusta, na povratku iz disko kluba, Denisa eteta i njegovog prijatelja, presrela je grupa mladia. Kada je jedan od njih rekao "I ovi su Maari, udri ih" ostali su poeli da ih tuku i utiraju nogama; porodica Lasla eteta se sredinom septembra iselila u Maarsku; na njihovoj kui je crvenom bojom ispisana pretnja "Crknuete Maari", na vratima je ispisana poruka "Smrt", a u vrata zaboden no duine 35 cm; u noi izmeu 23. i 24. septembra, novosadskom naselju Telep, u ulici andora Petefija, na kui jedne maarske porodice ispisan je grafit "Smrt Maarima" i nacrtan krst sa etiri slova "S"; u zakupljenom terminu SRS na TV Inija, 25. septembra, knjievnik Momir Lazi, optuio je Rasima Ljajia za secesionizam na Sandaku, Joefa Kasu i Nenada anka za otcepljenje Vojvodine od Srbije, dok Vlasi, po njemu, ele da se pripoje Rumuniji; Lazi je izneo da "ovih dana iptari u Vojvodini otkupljuju salae; ovih dana se nekoliko stotina Albanki porodilo u Novom Sadu; ne poraaju se u Pritini, one se po zadatku poraaju ovde"; Lazi je optuio i predsednika Tadia da je rasturio vojsku i dovukao Al Kaidu za vrat; ini je, po Lazievom miljenju, platio naivnu veru u Zapad; "Kad obave svoje poslove, oni ih, ovako, ko poslednju gnjidu, bacaju ili likvidiraju. Tako e uraditi i sa Jeiem", predsednikom inijske optine; u subotu, 25. septembra, katolikom upniku Dinku Kalmanu, skinute su tablice sa automobila i zalepljena nalepnica sa dvoglavim orlom; 28. septembra, E. N. srednjokolac iz Feketia, pripadnik maarske nacionalnosti, pretuen je u autobusu, na putu ka koli u Bakoj Topoli; U Temerinu, 28. septembra, izbila tua izmeu uenika srednje tehnike kole; pretuen jedan uenik maarske nacionalnosti.
630
631
Obrazovanje: Od "relaksacije" do klerikalizacije

U izgradnji novog srpskog identiteta posebnu ulogu imaju obrazovne institucije, pre svega univerzitet. Vlada premijera Zorana inia je najvei iskorak napravila upravo u reformi obrazovanja koja je ocenjena kao liberalna. Srbija se ukjljuila u evropski proces reforme visokog obrazovanja, koji poiva ba Bolonjskoj deklaraciji. Vlada Vojislava Kotunice je, meutim, zaustavila reformski proces obrazovanja prethodne vlade, uz brojne prigovore da je "suvie prozapdna i da preti unitavanju identiteta srpskog naroda".
"Reforma reforme"
Pre nego to je formirana nova vlada Srbije, u jednom intervjuu odlazei ministar prosvete i sporta, Gao Kneevi, izjavio je da bi "jedina sutinska promena obrazovnog sistema mogla da se dogodi ukoliko bi Ministarstvo prosvete vodio neko iz Srpske radikalne stranke, jer ostale politike partije nemaju koncepcijskih zamerki na reformu obrazovanja". U istom intervjuu on objanjava: "Mislim da je Demokratska stranka Srbije apsolutno svesna kvaliteta promena; predstavnici DSS na sednici Odbora za prosvetu nisu imali koncepcijskih primedbi na reformu obrazovanja, ve su traili da se ona odloi za godinu dana, pretpostavljajui da e u to vreme doi izbori".1 Meutim, odmah nakon formiranja manjinske vlade, DSS je, uprkos reagovanjima javnosti, zaustavio reformu obrazovanja. Svojom prvom izjavom Ljiljana oli, ministarka za obrazovanje, najavila je svoj stav prema reformama prethodne vlade, izjavivi da e nova vlada "malo da relaksira situaciju u toj oblasti"2. Ona je vrlo brzo obelodanila da su "pokrenuli intenzivnu aktivnost da se promene postojea zakonska reenja i da se pred Skuptinom Srbije uskoro nae novi predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji treba da 'pomogne u korigovanju dosadanjih reformskih poteza, da preusmeri i skrene reformu u onom pravcu
1 2
Danas, 12. 1. 2004. Vreme, 4. 3. 2004.
632
633

Pomonik ministra prosvete, prof. dr Ljubomir Proti, je kritiku reforme obrazlagao time to je reforma zapoeta samo u nekim segmentima, bez prethodnog uvoenja eksperimentalnih odeljenja, da je preskoena javna rasprava, te da nije postignut nacionalni konsenzus. On je ukazivao na to da su pozitivni utisci pojedinih prosvetnih radnika i roditelja o reformi subjektivni, jer su mnoge asocijacije, kao to su Drutvo matematiara Matematikog fakulteta i Drutvo za srpski jezik i jugoslovensku knjievnost, bili protiv smanjenja fonda asova iz srpskog jezika i matematike. Ministarstvo prosvete je najavilo i ukidanje svih seminara za prosvetne radnike. Finansijska sredstva za uee na tim seminarima obezbedila je EU. Pomonik ministra, Proti, je tvrdio da se radi o "280 seminara, te da ima i dobrih i loih". Zbog pritiska prosvetnih radnikai Proti je najavio da e se "tvrde meunarodne obaveze, ak iako budu procenjene kao loe, morati realizovati".11 Proti je za izbor lanova Prosvetnog saveta, biranih u vreme rada prethodnog ministarstva, rekao da je "nesumnjivo bio lo". Sve to je nova vlada brzo najavila, svedoilo je o tome da e anulirati sve to je prethodna vlast na reformi obrazovanja uinila. Nemogunost da mediji tokom aprila 2004. stupe u kontakt sa Ministarstvom prosvete i dobiju konkretan odgovori na pitanje u vezi sa nastavkom reformi, te o tome po kom e programu od septembra raditi uenici reformisanog drugog i sedmog razreda osnovne kole otklanja se tek narednog meseca. Do ovoga nije dolo zato to je to elelo Ministasrstvo, ve
bavi 'totalitarnim i destruktivnim sektama i raznim oblicima psihomanipulacije'. Publikacija 'Istina o reformi kolstva' pie da Gao Kneevi i njemu podobni psiholozi i pedagozi sprovode reformu kolstva zasnovanu na 'razliitim vrstama manipulacija i obmana iji je cilj razgradnja tradicionalne kole na naem prostoru, pretvaranje iste u ameriku dravnu kolu, iz koje izlaze polupismeni. Udarac iji je cilj razaranje kolstva je udarac celom jednom narodu...' 'Istina' u maniru Obraza napada sve novine nove kole: od depolitizacije do opisnog ocenjivanja i odbacivanja centralnih planova i programa, letnje kampove, nastavu nacionalne istorije, novi bukvar... 'Istina o reformi' donosi i razne odjeke i reagovanja sa poznatih adresa: Katedra za srpski jezik Filolokog fakulteta trai vie asova srpskog jezika i knjievnosti (est do devet nedeljno), direktor Matematike gimnazije trai vie matematike, akademik Nikola Miloevi kritikuje to Sveti Sava namiguje ('to je tenja za gaenjem nacionalne pripadnosti'). Tu su i dopisi Svetog sinoda SPC, pa pastirsko pismo pravoslavnim vernicima u Srbiji zato bi trebalo pohaati veronauku, a iz Francuske 7 stie optuba da je cilj reforme kolstva i "razdetinjenje deteta i raoveenje oveka', tvrdi se da reforma ne doprinosi zdravom drutvu ve 'kloniranoj ideologiji postmodernistikog deteta'... U gotovo svim ovim tivima napadaju se reformatori koji 'evropeizuju srpskog obrazovanje'. 'Istina o reformi' delila se po crkvama i kroz to tivo provejava duh koji lii na neke poruke novih ljudi u Ministarstvu prosvete. Meu potpisnicima nekih tekstova iz 'Istine' nalazimo i novog pomonika ministra prosvete, prof. dr Ljubu Protia..." Vreme, 1. 4. 2004. 11 Danas, 1. 4. 2004.
za koji smatramo da je najbilji'".3 Priznala je da e "tek videti ta e da rade idue kolske godine", ali da nee "otkrivati poteze jer imaju vrlo jaku opoziciju od strane prethodnog Ministarstva i izvesnih nevladinih organizacija".4 Ljubomir Proti, pomonik ministra za strategiju razvoja predkolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja, je priznao da nisu "stigli da razgledaju ta je do sada uraeno", te da nemaju potpun uvid u to kako su "realizovane uvedene obrazovne novine".5 U sutini, osnovna primedba nove vlade na reformu obrazovanja je njena liberalna i proevropska orjentacija, koja ugorava identitet srpskog naroda. Zaustavljanje reforme i ponitavanje napora prethodne vlade i, posebno, Ministarstva prosvete, bilo je u funkciji pravljenja prostora za klerikalizaciju obrazovanja. Ljubomir Proti je u emisiji B92 Kaiprst zaustavljanje reforme pravdao: "Ko je rekao da se prekida, zaustavlja se. Nismo u stanju da zaustavimo reformu kad ona realno i ne postoji".6 Nova vlada je izbegla da se konsultuje sa prethodnim timom koji je radio na reformi obrazovanja7 i odmah je u medijima zapoela kampanju protiv reforme. Kroz autorske lanke, koji su se poeli pojavljivati ve tokom 2003. godine, najavljena je politika nove vlade. Meu tim autorima se istiu Zoran Avramovi, nauni savetnik Instituta za pedagoka istraivanja u Beogradu, Milorad Dei, profesor na Filolokom fakultetu u Beogradu, Aleksandar Lipkovski, dekan Matematikog fakulteta u Beogradu,8 Emil Kamenov, profesor pedagogije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Oglaava se i Odbor za standardizaciju srpskog jezika zbog "nedopustivog zanemarivanja nacionalnog jezika" u kolstvu.9 Aktivni su i pojedini akademici SANU i predstavnici SPC.10 Osim dnevnih novina koje to objavljuju, najjasnije poruke prua nedeljnik Ogledalo.
Vreme, 1. 4. 2004. Isto. 5 Isto 6 Isto. 7 U lanku "Odluka bez argumenata", u kojem je zabeleen razgovor sa bivim ministrom prosvete Gaom Kneeviem, stoji: "Sadanji sastav Ministarstva prosvete odbio je bilo kakvu saradnju sa nama, smatram da niko ne bi smeo da zaustavi reformske procese bez prethodne strune analize i ocene zapoete reforme." Politika, 26. 3. 2004. 8 Lipkovski u svojim lancima poziva na suspendovanje Zakona o osnovama sistema obrazovanja, zamenu lanova Prosvetnog saveta, te na "rasputanje i 'lustriranje'" svih onih koje je to ministarstvo angaovalo. On poziva na odgovornost "pred narodom i istorijom" sve od premijera do poslanika u skuptini za poteze u reformi obrazovanja, jer se mora ouvati "kvalitet i tradicija srpske prosvete". Ogledalo, 31. 3. 2004. 9 Blic, 30. 1. 2004. 10 Novinarka Vremena, Slobodanka Ast, u svom tekstu predstavlja specijalnu brouru Srpske pravoslavne crkve "Istina o reformi kolstva", i u jednom delu sumira neke od navedenih zakljuaka: "Pre nekoliko meseci pojavilo se specijalno izdanje 'Istine' posveeno reformi kolstva koje se prodavalo po crkvama. Pomalo udno, ako se ima u vidu da se 'Istina'
3 4
634
635

dobija status izbornog predmeta, sa obrazloenjem da dve treine kola nemaju kadrove. Umesto sa etiri, razred se ponavlja sa tri slabe ocene. Osnovna kola bie organizovana u ciklusima 4+417, trajae 8 godina za one koji je sada pohaaju, a uvodi se pripremni razred kao obavezan, to e, ukoliko se ne primene sutinske izmene upravo u nainu izvoenja nastave, biti samo fiktivno produavanje osnovnog kolovanja na 9 godina. Veronauka i graansko vaspitanje su i dalje izborni predmeti, s tim to se, kada se jednom opredele, uenici ne mogu prebacivati na onaj drugi izborni predmet. Izbor jednog od njih je obavezan.18 Janiijevi je najavio i promenu lana Zakona koji tretira dobijanje licence prosvetnih radnika: "Licence e biti trajne, odnosno nee imati odreeni rok trajanja, a dodeljivae ih odeljenje za profesionalni razvoj zaposlenih pri novoformiranom Zavodu za unapreenje vaspitanja i obrazovanja".19 Ministarka oli je najavila da e "planove i programe za... nulti razred, kao i celokupnu reformu uraditi budui Nacionalni prosvetni savet sastavljen od 38 lanova iz redova SANU, prosfesora univerziteta, nastavnika, strukovnih udruenja, Zajednice srednjih kola, predstavnika reprezentativnih sindikata i Srpske pravoslavne crkve i drugih crkava".20 Savet jo nije formiran. Javna rasprava o najavljenim izmenama je izostala. Predlog izmena zakona je raen u potpunoj tajnosti. Na Matematikom fakultetu 11. maja 2004. godine je organozovan Okrugli sto o izmenama, ali predstavnici prethodnog sastava ministarstva prosvete nisu zvanino pozvani. Vlada Srbije je, bez rasprave, usvojila Predlog izmena Zakona 13. maja 2004. godine.21 Skuptina Srbije je prilkom njegovog usvajanja, 28. maja 2004. godine, imala ustru diskusiju koja je uglavnom osporavala rad prethodnog ministarstva. Povodom 100 dana rada Vlade, ministarka oli je kao uspeh svog Ministarstva navela "usvajanje Zakona o dopunama i izmenama Zakona o
zato to je prethodni ministar, Gao Kneevi, doao do teksta "Predloga izmena zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja", kojim je novo ministarstvo najavilo ukidanje svih reformskih poteza u obrazovanju prethodne vlade. U tom kontekstu ministarka prosvete dala je nekoliko intervjua u kojima direktno optuuje prethodno ministarstvo za zateeni "haos", za potroeni novac za reforme, za kanjenje novih programa za reformisane razrede. Najave vlade u vezi sa "reformom reforme" obrazovanja, izazvale su estoke reakcije u jednom delu javnosti, zbog ega je Ljiljana oli izjavila da je "bilo mnogo manipulacija u javnosti da emo da zaustavimo reforme. Naravno da neemo, one su potrebne srpskom kolstvu. Mnogo je panje posveeno sprovoenju, a zanemaren je cilj. Naravno da su potrebne i izmene metoda uenja i pristupa nastavnika, uitelja, profesora prema acima i studentima..."12. Ministraka oli je najavila da e u narednoj kolskoj godini "deca koja u septembru pou u prvi razred uiti u reformisanim razredima. Bar emo nastojati da tako bude". Ona je takoe najavila da ta "reforma nee biti identina onoj koju je planirao ili zamislio prethodni tim. Nama e prioriteti u reformi biti preispitivanje i izmena kolskih programa, dakle ta se ui, a ne kako se ui, to je izgleda kljuno bilo za prethodno Ministarsvo. Jedno bez drugog ne ide, ali prednost ima gradivo. Osnovni cilj reforme jeste da se obrazovni sistem u Srbiji, uz potovanje evropskih standarda, prilagodi naim drutvenim potrebama"13. Prosvetni savet je otro reagovao na Predlog izmena zakona, jer nije, "protivno vaeem zakonu, konsultovan od strane Ministarstva, ni u pogledu izmena Zakona, ni u pogledu sadraja eventualnih dopuna i izmena, niti je od strane Ministarstva ili drugih organa traeno njegovo uestvovanje u pripremi izmena i dopuna, a ni tekst izmena i dopuna Zakona nije poslat na davanje miljenja Prosvetnom savetu".14 Ljiljana oli je objasnila da: "Prosvetni savet nisu konsultovali jer nisu imali vremena za to, a i zato to je veliki znak pitanja da li tamo sede zaista eksperti. Tako, na primer, u tom savetu nema strunjaka za srpski jezik, to je neozbiljno".15 Usvajanjem Predloga izmena zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja reformski poduhvat prethodne vlade je anuliran. Izmene su odmah primenjene na kolsku 2004/05. godinu, po "reformisanom" programu (prvi, drugi i sedmi razred osnovne kole). Tako, na primer, strani jezik, koji je po reformisanom programu predvien ve u prvom razredu osnovne kole16
Balkan, 10, 11. i 12. 4. 2004. Politika, 10, 22. i 12. 4. 2004. 14 Balkan, 27. 4. 2004. 15 Politika, 18. 5. 2004. 16 Nakon najave da e se uenje prvog stranog jezika pomeriti sa prvog na kasnije razrede osnovne kole, u javnosti je poela polemika. Ministarstvo je sukcesivno proizvodilo novu argumentaciju za ovakvu nameru. Oni koji su podravali ministarstvo, obrazlagali su potrebu za ovim potezom time da prvaci treba da naue prvo sopstveni jezik, te da bi se uenjem stranog jezika ugrozila irilica. Ministarstvo je zatim
12 13
obrazlagalo da dve treine kola nema kadrove za uvoenje ovog predmeta. Konano, ministarka je uvela i argument niskog nivoa pripremljenosti postojeih kadrova. Izostala je bilo kakva akcija, ili makar predlog za reavanje problema osposobljavanja dovoljnog broja kadrova, to u prvi plan istie to da su pravi razlozi za ovakav njihov potez briga o "ouvanju nacionalnog jezika i kulture". Predstavnici prethodnog sastava ministarstva demantovali su da postoji problem nedostatka kadrova, jer samo 23, od 1800 osnovnih kola u Srbiji, nema kadrove za ovaj predmet, zbog ega im je data mogunost da za godinu dana i taj problem ree. 17 Prethodna vlada je zapoela reformu koja bi osnovno obrazovanje produila na 9 godina, u ciklusima 3+3+3. Ovim potezom nova vlada praktino anulira bilo kakvu promenu. 18 Svi navodi iz: Politika, 27. 4. 2004. 19 Novosti, 27. 4. 2004. Po prethodnom zakonu, licencu je bilo obavezno obnavljati na svakih 5 godina, to je zahtevalo permanentnu edukaciju prosvetnih radnika. 20 Politika, 30. 4. 2004. 21 Politika, 14. 5. 2004.
636
637

Najeklatantniji primer konzervativizma Ministarstva prosvete bila je odluka da se iz programa izbace lekcije o Dravinu. Usledile su burne reakcije javnost, pa je Ministarstvo bilo prinueno da revidira svoju odluku: "Iako je Ministarstvo prosvete i sporta u planu i programu za osmi razred kao nastavnu temu izostavilo poreklo i razvoj ljudske vrste, ta tema i dalje se nalazi u udbeniku i dostupna je uenicima. Ministarstvo nije zabranilo nastavnicima da Darvinovu teoriju predaju uenicima. Tvrdnja koja se pripisuje arlsu Darvinu objanjava da su u dalekoj prolosti zajedniki preci savremenih ovekolikih majmuna i oveka primati. Saznanja nauke o poreklu i teorijskom razvoju oveka jo uvek su ispunjena prazninama". Darvinova teorija evolucije je ipak vraena u nastavni plan i program iz biologije za osmi razred osnovne kole. Zamenik ministra prosvete Milan Brdar je izjavio na konferenciji za novinare da je "doao da potvrdi da je arls Darvin jo iv".26 Ovakve ideje nisu nove, nosilac ideje je Nikolaj Velimirovi, pojedini akademici i SPC.27 Ministarka oli je oigledno samo elela da d svoj "peat", o emu je prethodno postigla dogovor. Ministarska oli je imala jo nekoliko "bisera" pre nego to je smenjena. Tako je predmet "Od igrake do raunara" iz statusa izbornog, preao u status fakultativnog predmeta za prvi razred osnovne kole. U obrazloenju ministarstva stoji da "iz zdravstvenih razloga nije dobro da se deca od sedam godina zrae putem raunara".28 Zbog ove odluke izdavaka kua "Nijansa" je materijalno oteena, jer je iz tampe ve izaao udbenik za taj predmet u 10.000 primeraka. Uveden je zato novi izborni predmet "lepo pisanje".29 Tokom 2004. godine dolo je do brojnih problema oko izdavanja udbenika, jer se zbog brojnih promena izdavake kue nisu snalazile.
osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja" u rekordnom roku.22 Izjavila je da je ministastvo "nasledilo dugove od 484 miliona dinara". Neki od tih dugova su "donatorski", jer novac nije uplaen, dok drugi potiu od finansijskih obaveza Ministarstva, "jer su potpisani ugovori u vezi sa popravkama i renoviranjem odreenih kola". Zbog takvog finansijskog poslovanja, Ministarstvo je navodno zateklo "233 tube protiv Ministarstva". Ljiljana oli je jo navela da se "svakodnevno pokreu nove tube zbog neizmirenih finansijskih obaveza". Za plan reforme visokokolskog obrazovanja, koji se sprovodi po Bolonjskoj deklaraciji, olika je rekla sledee: "Bolonjska deklaracija je jedan fluidan tekst, a ne boje slovo. Shodno tome, danas se u Evropi govori o Bolonjskom procesu. Na je nesporni cilj da Srbiju uvedemo u evropski prostor visokog obrazovanja. U tom pravcu kretaemo se najbre to moemo, ali valja znati da do konanog cilja jo nisu stigli mnogi univerziteti u razvijenim evropskim dravama".23 Ministarstvo obrazovanja i Ministarstvo vera delju u bliskoj vezi, to najbolje ilustruje akcija ova dva ministarstva u vezi sa izjanjavanjem o verskoj nastavi. Ministarka oli i ministra vera Milana Radulovia su na adrese kola u Srbiji poslali dopis o nainu izjanjavanja za obavezni izborni predmet, gde, izmeu ostalog stoji: "... pre izjanjavanja za versku nastavu osnovne kole moraju brouru za versku nastavu, koju su potpisali Ministarstvo vera i Ministarstvo prosvete, uruiti svim uenicima prvih razreda i njihovim roditeljima". U tekstu dalje stoji: "kole moraju omoguiti verouiteljima as na kome e predstaviti svoj predmet uenicima srednje kole, odnosno uenicima i njihovim roditeljima u osnovnim kolama". Ovakve mogunosti nisu predviene za asove graanskog vaspitanja. U dopisu jo stoji: "... izjanjavanje se mora vriti u prisustvu uitelja, odnosno razrednog stareine, verouitelja i nastavnika graanskog vaspitanja". Osim toga: "Uitelji, odnosno razredne stareine ne bi trebalo da predaju graansko vaspitanje u svojim odeljenjima, jer se na taj nain indirektno utie na opredeljivanje uenika". Ako se odstupi od propisane procedure, izjanjavanje e se smatrati nevaeim i mora se ponoviti u skladu sa uputstvom.24 Osim favorizovanja verske nastave, Ministarstvo prosvete je obavestilo kole da nema sredstava za graansko vaspitanje, odnosno da e edukacija nastavnika za taj predmet morati da ide o troku kola, mada je poznato da kole za to nemaju sredstava. Ministarstvo prosvete donelo je i Uredbu po kojoj se sva odeljenja prvog i drugog razreda osnovne kole sa manje od 25 uenika moraju rasformirati, a uenici prikljuiti drugim odeljenjima. Ova Uredba za cilj ima racionalizaciju broja zaposlenih u prosveti. Na nju su reagovali sindikati prosvetara.25
Balkan, 11. 6. 2004. Svedok, 15. 6. 2004. 24 Helsinka povelja, br. 77-78, avgust-septembar 2004. 25 Balkan, 31. 8. 2004.
22 23
Danas, 10. 9. 2004. U svom lanku Olivera Milosavljevi, izmeu ostalog, objanjava da je Nikolaj Velimirovi navodio Darvina kao jednog od "tri fatalna duha evropske civilizacije", i kao "nosioca fatalne naune teorije", zbog koje je (uz Niea i Marksa), "ceo svet doveden na ivicu ambisa". Po njemu, Evropa "bestidno naziva majmuna svojim praocem, Hrista je zamenila biologijom, pa joj pripisuje rei 'sad znamo da smo potomci, ne Tvoji i Tvoga oca Nebesnoga, nego orangutana i gorila majmuna'". O mislima "duhovnog oca" svojih sledbenika koji stoje na braniku srpstva od Evrope, Olivera Milosavljevi jo pie: "Poto je po njegovom miljenju osamaesti vek znaio 'bunt protiv Crkve', devetnaesti 'bunt protiv Boga' a dvadeseti 'savez sa avolom', jasno je da je za 'propast' Evrope smatrao odgovornom njenu nauku iji su joj 'teki smradni gasovi' zatrovali vazduh, pa ve hiljadu godina za put pita svoje filosofe, politiare, knjievnike i 'sve ostale svoje neznalice i gatalice'. Sva nauna dostignua su po Velimiroviu 'sitna znanja' za koje je dovoljan samo ljudski razum, zbog ega su se evropski univerziteti pretvorili u 'bakalnice i u sitniarske radnje' a evropska kola se oduzevi Hristu svaku vlast, pretvorila 'u trovanicu'. Ali, upozorava Velimirovi, 'sa Bogom se nije igrati', pa kada ljudi preteraju 'mora doi kazna kao opomena'". Reporter, 15. 9. 2004. 28 Blic, 15. 9. 2004. 29 Reporter, 8. 9. 2004.
26 27
638
639

Kotunicom traio smenu Papovia.35 Njegovu smenu je traila i Meunarodna helsinka federacija i regionalni komiteti, takoe zbog krenja ljudskih prava. S druge strane, Papovi je odmah smenio dekane fakulteta.36 On je izjavio da je "vano da se zna da smo tamo zapoeli promene od posebnog interesa za narod i dravu, iza ega stoji i Vlada".37 UNMIK je 1. oktobra 2004. godine ukinuo akreditaciju Pritinskom univerzitetu sa seditem u Kosovskoj Mitrovici. Predstavnici UNMIK "smatraju da je izbor Papovia nelegalan i da se prilikom izbora rektora Pritinskog univerziteta mora potovati Rezolucija Saveta bezbednosti UN, a ne srpski zakoni". Zajednica univerziteta Srbije je takoe istakla da "ministar prosvete nema pravo da smenjuje i imenuje rektore, jer je to u nadlenosti Saveta univerziteta".38 Ministarka oli je pre podnoenja ostavke potpisala reenja za smenu veine direktora kola u Kosovskom Pomoravlju. Ona je imenovala vd direktore i kolske odbore. Srbi iz Pomoravlja tvrde da u njihovom sastavu vie nema veine ljudi koje su predloili roditelji i kolski kolektivi.39 Ova akcija je stopirana, nakon razgovora predstavnika ovih kola sa vd ministra prosvete Milanom Brdarom.40 Indikativna je reakcija srpske politike elite na jednu inicijativu holandske nevladine organizacije ATA. Naime, ATA ve etri godine u Pritini odrava "Letnji univerzitet" (pre toga u Tuzli, od nedavno u Kabulu i Ohridu), iji je cilj dovoenje studenata iz Evrope u multietnike sredine. Uee studenata iz Srbije osueno je od strane Omladinske demokratske asocijacije Kosova i Metohije i Saveza studenata Univerziteta u Novom Sadu, kao i Saveza studenata Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici i podmladaka politikih stranaka: NDS, DS, DSS, Nova Srbija i SPO. U njihovom obrazloenju, izmeu ostalog, stoji da "pored toga to nijedan zloinac (Albanac) nije priveden pravdi, nijedna nevladina organizacija, niti udruenje albanskih studenata s Kosova i Metohije nisu javno osudili zloine, iako se njihovi poinioci moda slobodno etaju ulicama Pritine, na tom istom akademskom susretu".41 Nije poznato da su navedene organizacije ikada protestovale zbog nehapenja zloinaca u Srbiji. Studentska unija Srbije izrazila je nadu da "ovaj projekat moe da se iskoristi kao ansa da studenti prvi oive ideju suivota".42 Ostavka ministarke Ljiljane oli bila je iznuena od strane javnosti. Njenu ostavku su, izmeu ostalih, traili Socijaldemokratska unija, Graanski savez Srbije, Centar za prava deteta, ene u crnom, Reformski obrazovni krugovi, Institut za bioloka istraivanja i druga, struna javnost. Forum
Glas javnosti, 9. 5. 2004. Kurir, 14. 5. 2004. 37 Nedeljni telegraf, 26. 5. 2004. 38 Novosti, 18. 9. 2004. 39 Politika, 17. 9. 2004. 40 Danas, 18-19. 9. 2004. 41 Balkan, 20. 6. 2004. 42 Isto.
35 36
I pored navodnog nedostaka kadra za strane jezike, ministarstvo je poetkom nove kolske godine poelo da daje otkaze prosvetnim radnicima sa tzv. B2 sertifikatom za dranje nastave stranog jezika. Na tu odluku su burno reagovali Socijaldemokratska omladina Socijaldemokratske unije i Graanski omladinski savez.30 Radmila Dodi iz Foruma beogradskih osnovnih kola je povodom ove odluke najavila da e Forum "uputiti zahtev meunarodnim organizacijama za zatitu prava deteta sa zahtevom da nastavnici sa poloenim B2 ispitom nastave da ue decu u ranom uzrastu stranim jezicima". Radi se o nastavnicima, koji imaju zavren neki od nastavnikih fakulteta i imaju poloen B2 ispit (zajedniki evropski okvir za nastavnike engleskog jezika), sa kojim se bilo gde u svetu predaje strani jezik u niim razredima.31 Ministarka oli je ukinula i mreu timova strunjaka za psiholoke intervencije u kriznim situacijama32 "koje mogu da se dogode u kolama, kao to su ozbiljno povreivanje aka, saobraajne nesree, ranjavanje, samoubistva i ubistva". Timovi psihologa imali su niz seminara za obuku, a razlog za formiranje ovih timova su sve uestalija samoubistva i ubistva meu acima, agresivno ponaanje itd. Seminari su ukinuti, a u ministarstvu, prema reima psihologa Jelene Vlajkovi, profesora Filozofskog fakulteta i jednog od idejnih tvoraca ovog tima, nije postojala elja da se sretnu.33 Ministarka oli je takoe smenila niz rukovodilaca kolskih institucija u Srbiji, kao, na primer, rektora Pritinskog univerziteta sa seditem u Kosovskoj Mitrovici, prof. Gojka Savia, i na funkciju ponovo postavila spornog Radivoja Papovia. Njeno obrazloenje za ovu odluku bila je "bojazan da e se prekinuti svaka veza sa Srbijom i da se u Statutu ovog Univerziteta nigde ne spominje Srbija, iz ijeg budeta se, ipak, finansira ovaj univerzitet". Rekla je da je Savi bio "rektor bez mandata", te da su "uoene neke nepravilnosti u finansijskom poslovanju, kao to je nenamensko troenje sredstava, nezakonitosti u investicijama i isplati plata nastavnika..." Novi rektor Papovi je postavljen na navodnu preporuku profesora u Kosovskoj Mitrovici.34 Rade Grbi, sa Medicinskog fakulteta Pritinskog univerziteta, je, meutim, dao pravo objanjenje. Naime, on je objasnio da je bio pripremljen "statut za uvoenje univerziteta u kosovski sistem prosvete", te je zato Ministarstvo moralo da reaguje i da sprei taj plan. Jer, kako on navodi, oni su eleli da univerzitet ostane u obrazovnom sistemu Srbije, a ne da bude pod UNMIK. Gojko Savi je bio optuen za "urovanje" sa Harijem Holkerijem, tadanjim efom UNMIK, te da je od njega, navodno, zatraio zatitu. Kosovska vlada je traila hitnu smenu rektora Papovia, zbog toga to je "krio ljudska prava dok je bio rektor Pritinskog univerziteta". Holkeri je prilikom svog susreta sa Vojislavom
Blic, 15. 9. 2004. Isto. 32 Ova mrea je formirana 2001. 33 Balkan, 3. 10. 2004. 34 Novosti, 30. 4. 2004.
30 31
640
641
beogradskih osnovnih kola traio je ostavku ministarske oli i povlaenje svih odluka koje je to Ministarstvo donelo. Smenjena ministarka Ljiljana oli je, u jednom intervjuu, nakon nekoliko meseci od podnoenja ostavke, objasnila da bi ponovo radila sve isto43. Izmeu ostalog, ona kae: da je teoriju evolucije o postanku vrste ukinula samo u osmom razredu, gde je jedan as predavanje a drugi utvrivanje gradiva. A predavanje se odnosi na ovekolikog majmuna, odnosno naeg neposrednog pretka, iako to do danas nije nauno dokazano. U Darvinovim evolutivnom lancu to je poslednja, ali ne i jedina karika koja nedostaje. "Duboko sam religiozna, a prema zvaninim statistikim podacima, vie od 90 odsto graana Srbije takoe pripada armiji verujuih ljudi. Uzgred, uinila bih to ponovo. U mom vrednosnom sistemu vera se ne daje za veeru". I dodaje: "Meni je u celoj toj prii najvanije da sam pokrenula ljude da razmiljaju i to je to moj lini peat. I zar nije sve to radimo lini peat, ako uopte imate kapacitet da ostavite neki lini trag. Ja sam svoje duboko moralno uverenje iznela javno i time sam se suprostavila svima koji zastupaju Darvinovu teoriju evolucije. A meu zastupnicima su, izmeu ostalih, Karl Marks i Fridrih Engels, Vladimir Ilji Lenjin, Adolf Hitler, Mao Cedung... Dakle, mnogi od onih kojima je ta teorija posluila u vrlo zle svrhe koje su ovom svetu nanele velike nevolje". Na temu ukidanja uenja stranog jezika u prvom i drugom razredu osnovne kole, oli kae: "Kao doktor filologije stala sam u odbranu strunog stava da strani jezik deci ne mogu da predaju kursisti i uopte osobe bez potrebne edukacije. Odrasle ljude uglavnom lei lekar opte prakse, a decu vodimo kod specijaliste pedijatra. Isto je i sa uenjem stranog jezika to je uzrast mlai to je vanije da nastavnik ima potrebnu strunost." Engleski jezik nije ukinut, ve je doneta odluka da u prvom i drugom razredu osnovne kole bude fakultativan. "Ako kola ima struni kadar da dri deci asove engleskog u prvom osnovne, moe, ako nema, ne mora", kae oli i dodaje: "Niko nije hteo da saopti da veliki broj kola u Srbiji nema dovoljan broj struno osposobljenih nastavnika. Razumem ambiciju roditelja, ali dete im nee postati intelektualac ako u sedmoj godini pone da ui engleski i sedne za kompjuter". Jo u maju 2004. godine oli je izjavila da "nam je nametnuto kao neki imperativ" da se strani jezik ui ve od 1. razreda osnovne kole, to nije sluaj u drugim zemljama Evropske unije, i nastavila: "... ali to nije uslov za ulazak u Evropsku uniju, niti uslov za ire meunarodne integracije. Na interes da se integriemo u Evropu ne sme biti suprotstavljen nacionalnom interesu da ostanemo ono to jesmo. Ako mi ne potujemo svoje osobenosti, kako moemo oekivati da Evropa potuje neke nae eventualne razliitosti u odnosu na nju?"44
Promena na elu Ministarstva prosvete

Slobodan Vuksanovi je izabran za novog ministra prosvete u oktobru 2004. godine. O Ljiljani oli je rekao da "...ministarka radi sve suprotno interesima uenika i profesora". On je najavio nastavak reforme kolstva, ali ne i "eksperimente". U Biltenu Reformskih obrazovnih krugova stoji i sledee: "Iako profesori i roditelji pozdravljaju Vuksanoviev najavljeni zaokret u politici koju je zapoela biva ministarka Ljiljana oli, oni upozoravaju da este promene sistema kolovanja stvaraju konfuziju. Lini peati u prosvetnoj politici ukazuju i na potpuno odsustvo bilo kakve ideje u Vladi Srbije o smeru u kom bi ta strateka oblast trebalo da se kree. Kakve mu god kvalifikacije bile, novi ministar prosvete svojim prvim izjavama obradovao je profesore i roditelje i to najavom koja znai prekid politike koju je uspostavila njegova prethodnica. Planovi novog ministra ukljuuju i vraanje drutvenog ugleda profesorima, kao manji obim gradiva za decu: 'Da ue manje predmeta, manje gradiva, ali da to znanje bude stabilnije, trajnije. Knjiga, lopta i kompjuter to e biti glavna parola za na posao'".45 Vuksanovi je ukinuo mnoge odluke svoje prethodnice ime je sanirao tetu koju je ona nainila, a njegove izjave bile su u prilog otvaranju Ministarstva prema kolama, nevladinim organizacijama, sindikatima i drugim uesnicima u obrazovanju. Povodom izbacivanja arlsa Darvina iz programa Vuksanovi je kritikovao odluku Ljiljane oli. Najavio je da e njegov prvi korak biti formiranje nacionalnog prosvetnog saveta.46 Najavio je skoro donoenje Zakona o viem i visokom obrazovanju.47 Ministar je takoe najavio da e biti izvrene neophodne izmene zakona kako bi se vratio status obaveznog predmeta engleskom jeziku.48 Izjavio je takoe da e od 1. decembra 2004. godine poeti seminar za 5000 uitelja u Srbiji. U saradnji sa Savezom uitelja Srbije trebalo bi da se odre seminari "onoliko koliko uitelji budu traili o temama koje oni budu predloili".49 Vuksanovi je ubrzo izjavio da nije siguran kada e biti formiran Nacionalni prosvetni savet. Istakao je da neke "institucije jo nisu predloile svoje lanove", te da je njegova obaveza "da ih podseti jo jednom da je rok davno istekao".50 Poetkom decembra 2004. godine odran je prvi obeani seminar za uitelje, a ministar Vuksanovi je najavio Prednacrt novog zakona o udbenicima, kao i javnu raspravu o tome. Na optube nekih izdavaa da se zakon donosi u tajnosti, te da se ne zna ko radi na njemu, Vuksanovi je rekao
43 44
Danas, 31. 12. 2004. - 3. 1. 2005. Novosti, 22. 5. 2004.
www.reformaobrazovanja.com Na ovu izjavu reagovao je bivi ministar prosvete Gao Kneevi, koji kae da Vuksanovi "i da hoe ne moe da formira Nacionalni prosvetni savet, jer je to skuptinski posao". Danas, 25. 10. 2004. 47 Danas, 25. 10. 2004. 48 Danas, 6-7. 11. 2004. 49 Danas, 9. 11. 2004. 50 Danas, 13-14. 11. 2004.
45 46
642
643
da "zakon rade ljudi u Ministarstvu prosvete kojima je to posao", te da "to nije nikakva tajna, ne mogu imati tajni pred izdavaima, jer sam ja jedini koji ih je okupio i sa njima se dogovarao kako bi svi bili zadovoljni".51 Krajem godine, Vuksanovi je rekao da je, osim engleskog kao obaveznog, vraen i predmet "od igrake do raunara", te da su svi predmeti koji su bili fakultativni, sada izborni. Rastereno je gradivo, kao i fond asova, koji sada ne prelazi 20.52 Jedan od ustaljenih stereotipa kada je u pitanju obrazovanje u Srbiji, jeste njegova efikasnost i uspeh "naih" u svetu. Obino se te individualne zasluge pripisuju obrazovnom sistemu u Srbiji. Meutim, objavljivanje rezultata studije Programa za meunarodnu procenu studenata (PISA-studija), u kojoj je uestvovalo 250.000 uenika iz 41 zemlje sveta, meu kojima i 4.500 uenika srednjih kola iz Srbije (novembra 2004), pokazalo je da su petnaestododinjaci iz Srbije po funkcionalnom znanju na pretposlednjem mestu. Ovi rezultati nisu pokrenuli diskusiju o kvalitetu obrazovanja i eventualnim reformama obrazovanja. Umesto toga, Vuksanovi je optuio one koji sprovodili istraivanja, jer ga navodno nisu obavestili o pitanjima koja su postavljana u testu, te u kojim kolama su anketirani uenici. Ipak, njegov zakljuak je bio da su se "nai uenici" dobro snali i da su inteligentni. Povodom obeleavanja prve godinjice rada Vlade 1. februara 2005. godine ministar prosvete je izjavio da "nastoji pribliiti obrazovanje i vaspitanje evropskim standardima", te da e ubudue "polaganju kvalifikacionih ispita za srednje kole prisustvovati i roditelji", to je "jedna od poslednjih novina... u skladu s evropskom praksom". Informisali su javnost da je: usvojen Pravilnik o polaganju ispita za dozvolu za rad (licencu) nastavnika; da su uvedena dva strana jezika od prvog i petog razreda osnovne kole; da su formirana pilot odeljenja s dvojezinom nastavom u kojima se deo nastave obavlja na francuskom, odnosno italijanskom jeziku; da je uveden sport kao izborni predmet; da je odobren dodatni prirunik za predmet Graansko vaspitanje; da je ministarstvo poelo aktivnosti u obeleavanju Dekade Roma; da se radi na unapreenju obrazovanja dece sa posebnim potrebama; da je uspostavljena redovna saradnja sa Savetom za nacionalne manjine; da je u toku sklapanje novih ugovora sa stranim i domaim donatorima, koji ele da pomognu srpskoj prosveti; da je donet novi Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja; da je u skuptinskoj proceduri Zakon o visokom obrazovanju; da je u zavrnoj fazi i zakon o udbenicima, o uenikom i studentskom standardu, o predkolskim ustanovama, o studentskom organizovanju i Zakon o sportu.53
Verska nastava u kolama

Kada je re o verskoj nastavi u kolama, u tampi dominiraju tekstovi o tome kako se ova nastava sprovodi, te kakve su reakcije dece, roditelja i nastavnika. Namera ovih tekstova je oblikovanje javnosti da lake prihvati ono to tek moe da usledi. Samo u tim prilikama koriste se primeri drugih, uglavnom zapadnih drava Evrope, u kojima je verska nastava deo obaveznog kolskog programa, ali niko ne precizira da je re, po pravilu, o privatnim kolama. Zavod za udbenike i nastavna sredstva je objavio "Svetosavsku itanku", koju je priredio profesor Miodrag Maticki, namenjenu ne samo za nastavu veronauke, "ve i pripadnicima svih onih generacija koje su se kolovale nakon ukidanja verskog obrazovanja 50-ih godina prolog veka". Knjiga se sastoji od predanja u vezi sa svetim Savom, tu je i "umetnika proza i poezija" autora Vaska Pope, Matije Bekovia, Slobodana Rakitia i drugih. itanku otvara Svetosavska himna... a zatim slede poglavlja posveena svetosavskim besedama, crkvi, Hilandaru, lozi Nemanjia, i druga. Maticki je na promociji obavestio da je u knjizi "pokrivena i teoloka oblast tekstovima Vladete Jerotia i Nikolaja Velimirovia ija se beseda... izdvaja svojom irinom neuobiajenom za samog Nikolaja".54 Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve proglasio je deji asopis "Svetosavsko zvonce" pomonim sredstvom u nastavi veronauke, pa e se od jeseni 2004. organizovati njegova dostava po kolama Srbije. Radmila Miev, glavni i odgovorni urednik ovog asopisa, izjavila je da e ovaj asopis biti dopuna "zvanino ustanovljenom planu i programu verouanuke i graanskog vaspitanja". Izdava ovog "pravoslavnog dejeg asopisa" je Informativna ustanova SPC kojom predsedava mitropolit Amfilohije i njegov zamenik, episkop Irinej.55 Internet prezentacija Ministarstva prosvete takoe je u mandatu sadanje vlade sutinski promenjen. Diskrepancija izmeu moderno dizajnirane prezentacije aktivnosti ministarstva prethodnog i sadanjeg saziva svedoi, izmeu ostalog, i o razlikama u pristupu obrazovnom sistemu, u odnosu prema reformi i modernizaciji kolstva. Skoro sve informacije o radu prethodnog Ministarstva, kojih je bilo u obilju, a bile su rasporeene po temama, skonjene su, a zamenile su ih nepovezane informacije o aktivnostima sadanjeg sastava ministarstva. Prezentacija je redizajnirana. Na naslovnoj strani dominira ikona svetog Save, kao jedinog simbola. U februaru 2005. godine bilo je postavljeno ukupno 12 informacija o aktivnostima za 2004. godinu, uz dodatna dva iz januara 2005. godine (jedna je informacija o susretu Vuksanovia i patrijarha sa verouiteljima, a druga o promociji Bolonjskog procesa). U martu 2005. godine povean je broj informacija, ali onih iz 2004. vie nema, a takoe vie nije mogue nai ni bilo koja zakonska akta. Na osnovu prezentacije, moe se
54 55
Danas, 2. 12. 2004. Blic, 26. 12. 2004. 53 www.mps.sr.gov.yu

51 52
Danas, 23. 1. 2004. Politika, 15. 7. 2004.
644
645

Klanja i Aleksandar Baucal, lanovi tima ministarstva prosvete Gae Kneevia, kao predstavnici brojnog tima (izmeu 400 i 500 lanova), koji je radio na reformi obrazovanja. Tinde Kova Cerovi je u autorskom tekstu u listu Danas iznela svoje primedbe na najavljene izmene Zakona o osnovama obrazovanja i vaspitanja, naglaavajui da se u ovom sluaju radi o sutinskim, a ne "kozmetikim" promenama. Ona smatra da se eli izbrisati sve ono to je prethodno ministarstvo za tri godine uradilo. Tvrdila je da sadanji ministar nije ni proitao brojna dokumenta, da se nije ni trudio da to razume. Ona takoe konstatuje da je u pitanju sudar razliitih koncepcija, odnosno tradicionalizma ("... ali se mora znati da je 'tradicionalno obrazovanje' ekvivalent 'tradicionalnoj medicini' ili 'tradicionalnom transportu'") i modernizma, nacionalizma i globalizma. Ona navodi da je re o politikoj borbi i kae: "U politikoj borbi je naravno sve ovo mogue sredstvo, i jo kojeta. Moda e i toga biti. Ali je tu kraj. Za politiku odluku snosi se politika odgovornost".58 Na okruglom stolu "Politika i upravljanje obrazovnim sistemom", koji su organizovali Reformski obrazovni krugovi porueno je da je potrebno sprovesti "javni nacionalni dogovor oko strategije obrazovanja, koji e postii sve parlamentarne partije, ekspertske grupe i udruenja, vodee nacionalne institucije, verske organizacije, sindikati i nevladine organizacije" kako bi se izalo iz krize u kojoj se nalazi prosveta. Takav dogovor bi trebalo da bude "potpisan na period dui od deset godina i da obavezuje politike partije da prihvataju strateke ciljeve, kako bi se spreio ulazak dnevne politike u kole". Uesnici skupa su se zaloili za ukidanje svih spornih odluka Ljiljane oli, te za smenu kolegijuma Ministarstva i formiranje institucija nezavisnih od dravne uprave koje bi se bavile pitanjima evaluacije, standardizacije i akreditacije.59 Reformski obrazovni krugovi nastavili su svoj rad na promociji moderne obrazovne politike; razmeni dobre prakse u obrazovanju; doprinosu strunim i javnim diskusijama oko tema relevantnih za obrazovanje; upoznavanju najire javnosti sa vrednostima savremenog obrazovanja; praenju dogaaja u oblasti obrazovanja i reagovanje na poteze njihovih aktera; pomoi i podrci svim relevantnim uesnicima u aktivnostima vezanim za poboljanje obrazovnog procesa. ROK funkcionie na sledei nain: "Reformski obrazovni krugovi bie komunikacioni i koordinacioni centar onih programa i inicijativa koje okupljaju ka reformi orijentisane strunjake, nastavnike, roditelje i uenike, kao i njihove asocijacije; ROK e pruati logistiku podrku njihovim inicijativama; ROK e potovati principe inicijative, demokratskog dijaloga, otvorenosti i strunosti; ROK e raditi preko timova, po projektnom principu".60
zakljuiti da je Ministarstvo prosvete, nakon formiranja u martu 2004. godine, do februara 2005. godine imalo 12 (+2) aktivnosti o kojima je obavestilo javnost i da na njoj nije uradilo gotovo nita, osim to je izbrisalo skoro sve tragove rada prethodnika.
Kritika rada Ministarstva prosvete

Predstavnici tima Ministarstva prosvete iz prethodne vlade predstavili su 5. februara 2004. godine tri knjige o uincima svog trogodinjeg rada, kao i osnovne smernice za naredni period. Radi se o svojevrsnim uputstvima za nastavak reformi koja su namenili svojim naslednicima. Tim koji je radio za prethodnu Vladu nastavio je sa radom na kreiranju i sprovoenju reforme obrazovanja tokom cele 2004. godine. Osim to su se uvek oglaavali, povodom svakog postupka Ministarstva prosvete, formirali su i Reformske obrazovne krugove (ROK), koji su nastavili da se bave pitanjima reforme obrazovanja. Glavni cilj je bio da se zatiti i sauva trogodinji rad na reformi obrazovanja. Gao Kneevi je istakao da je potrebno "izvriti reorganizaciju i optimizaciju mrea kola i vrtia, uspostaviti novi nain finansiranja obrazovanja i poveati procenat izdvajanja sredstava za tu oblast i definisati ulogu lokalnih i regionalnih vlasti u upravljanju sisemom obrazovanja". Tinde Kova Cerovi je rekla da je za ciklus transformacije obrazovnog sistema potrebno izmeu 6 i 12 godina. Srbijanka Turajli je rekla da je reforma visokog kolstva nemogua bez konsenzusa akademske javnosti. Gao Kneevi je, na poteze Ministarstva prosvete, izjavio: "Oni mogu da poberu kajmak sa onoga to smo mi dugo radili, ali mi se ini da e oni uiniti suprotno prosuti kantu mleka".56 Prethodni tim strunjaka se redovno oglaavao o akcijama njihove naslednice na mestu ministra za obrazovanje. Jedna grupa strunjaka sa Filozofskog fakulteta obratila se Ljiljani oli i javnosti otvorenim pismom, zbog njenih uestalih kritika na rad prethodne vlade: "... zainteresovani se samo mogu pitati o tome: koliko su elnici Ministarstva uopte upoznati sa onim to je do sada uraeno na reformi; koliko se njihov odnos prema reformi zasniva na poznavanju i razuemvanju obrazovanja i nauka o obrazovanju; da li je njihov odnos prema reformi dominantno odreen politikim ili strunim razlozima". Na kraju pisma stoji konstatacija: "Ono to nam je zajedniko jeste 1) uverenje da je reformu obrazovanja neophodno utemeljiti na strunim osnovama i 2) potreba da se javnosti skrene panja na opasnosti i negativne posledice nestrunog upravljanja sektorom obrazovanja".57 Nagradu grada Beograda za 2004. godinu za projekat "Nova kola" dobili su Tinde Kova Cerovi, Ljiljana Levkov, Borislava Maksimovi, Sneana
Reporter, 20. 4. 2004. 57 Danas, 3-4. 4. 2004.
56
Danas, 19, 20. i 21. 5. 2004. Danas, 22. 9. 2004. 60 www.reformaobrazovanja.com

58 59
646
647

Akreditaciona komisija, te da je na to ukazao Ministarstvu prosvete i da se nada da e oni "na tome poeti veoma intenzivno da rade".66 Prof. dr Ljubia Raji, lan Akreditacione komisije kae da kroz proces akreditacije ne treba da prou samo privatni fakulteti, kako bi dobili dozvolu za rad, ve i dravni. Meutim, procedura se sporo sprovodi, a ponekad i zaobilazi, pa postoje fakulteti kojima je privremena dozvola istekla. Dravni fakulteti bez ikakve procedure otvaraju svoja isturena odeljenja.67 Na funkciju rektora BU, umsesto prof. dr Marije Bogdanovi, 1. oktobra 2004. godine stupio je prof. dr Dejan Popovi sa Pravnog fakulteta. Proces izrade novog zakona o visokom obrazovanju, njegovo davanje u skuptinsku proceduru, te stvaranje Akreditacione komisije, poeo je tek dolaskom Slobodana Vuksanovia za ministra. Mandat za pisanje nacrta zakona je dobio Univerzitet u Beogradu i rektor prof. dr Dejan Popovi.68 Tokom izrade nacrta i javne rasprave aktuelizovano je pitanje oko koga su se najvie sporili predstavnici prethodnog ministarstva i BU. To pitanje je ukidanje statusa pravnog lica fakultetima i njihovo integrisanje u univerzitet. Ovoga puta, lako je postignut dogovor da fakulteti zadre status pravnog lica, tamo gde postoji elja, ali ne i na BU, gde e "jo neko vreme" ostati nepromenjeno stanje.69 Najvei otpor jaanju univerziteta je na Pravnom fakultetu u Beogradu. U nacrtu zakona predloeno je da status pravnog lica zadre i fakulteti i univerziteti, s tim to su mnoge nadlenosti prebaene na univerzitet, a finansijska samostalnost ostala je na fakultetima.70 Ljubia Raji ocenio je Prednacrt ovog zakona kao "kompromis izmeu potrebe za sutinski reformskim zakonom, koji bi temeljito promenio univerzitet kao instituciju, i nepostojanja politike volje Vlade, odnosno nepostojanja elje unutar univerziteta da se u takvu otru reformu krene".71 Srbijanka Turajli smatra da treba podrati Prednacrt, jer "predloeni tekst predstavlja reformski zakon i ostavlja dovoljno slobode da se razliite ustanove organizuju na nain na koji to njima najvie odgovara". Ona je iznela da je oko "85 odsto teksta identino sa verzijom prednacrta koju je Ministarstvo prosvete ponudilo jo tokom jeseni 2003. godine". Sutinska razlika izmeu dva ponuena prednacrta je u koncepciji samog univerziteta, smatra Turajli.72 I pored brojnih primedbi na Prednacrt zakona, zamenica ministra za visoko obrazovanje, Sneana Panteli Vujani, rekla je "da je najvanije da zakon bude usvojen do marta naredne godine i da e mnoge stvari biti menjane u hodu".73
Reforma visokog kolstva

Poetkom 2004. godine, pre formiranja nove vlade, razvila se polemika izmeu Srbijanke Turajli, zamenice ministra prosvete za visoko kolstvo i Marije Bogadnovi, tadanje rektorke Beogradskog univerziteta (BU). Ministarstvo je ukazivalo na otpore reformi koji su skoncentrisani na BU. Marija Bogdanovi je izjavila da ne pristaje "na bager metode" u reformi,61 a zatim traila da se izmeni sastav Saveta za visoko obrazovanje, poto su predstavnici BU u vie navrata preglasani. Obeala je da e od novopostavljene ministarke oli traiti da neto radikalno promeni "kako se ne bi dogaalo da Beogradski univerzitet bude dezavuisan i veito preglasavan".62 Nakon promene vlasti dolo je do usvajanja budeta koji je bio nedovoljan za materijalne trokove, to je izazvalo protest univerziteta. Ljiljana oli je izjavila da je za to krivo prethodno ministarstvo, jer je njen tim "sve uradio na osnovu nacrta budeta koji su nasledili", te da se nova vlada nala "na jednoj zakonskoj iznudici da se to pre usvoji ovaj budet. Nacrt prethodne vlade je bio mnogo gori". Gao Kneevi je demantovao ovu izjavu, navidei da je bivi ministar eli skresao sredstva u svom nacrtu budeta, koji nije ugledao "svetlost dana".63 Po Mariji Bogdanovi, "nije mogue odravati nastavu sa budetom koji je svega 30 procenata prologodinjeg, a koji je i inae bio mali", te da ne moe da veruje "da su mogli da donesu jednu takvu odluku".64 Zajednica univerziteta Srbije uputila je protestno pismo sa otrim zahtevima za reviziju budeta. Ljiljana oli je najvila da e "iskoristiti svoj uticaj da se pobolja iznos budeta koji je predvien za univerzitetske ustanove".65 Mlaan Dinki, novi ministar finansija je izjavio da se radilo o previdu, ali je obrazloio i probleme koje vlada ima sa budetom. Reforma visokog kolstva je ponovo aktuelizovana, kao i donoenje novog zakona o visokom kolstvu, poto se pribliavaju obaveze nastale pristupanjem Bolonjskom procesu (SCG je potpisla Bolonjsku deklaraciju u septembru 2003). Prve obaveze poinju u maju 2005. godine, za kada je novi ministar, Slobodan Vuksanovi, najavio izglasavanje zakona. Do tog roka, kada e se u Bergenu, u Norvekoj, odrati sledei sastanak, treba uvesti sistem dvociklinih studija, kontrolu kvaliteta i evropski sistem prenosa bodova (ECTS). Kako je univerzitet tradicionalno konzervativan, otpor ovim promenama je veliki. Predstavnici BU deklarativno prihvataju reformu univerziteta i Bolonjsku deklaraciju, kau da su fakulteti ve dosta toga uradili, ali prebacuju odgovornost i na vlasti koja treba da uradi svoj deo posla. Prorektor za nastavu BU, arko Spasi, kae da je zadatak drave
Glas javnosti, 9. 2. 2004. Danas, 13-14. 3. 2004. 63 Danas, 6. 4. 2004. 64 Danas, 7. 4. 2004. 65 Politika, 7. 4. 2004.
61 62
Blic News, 21. 4. 2004. Novosti, 21. 9. 2004. 68 Danas, 26. 10. 2004. 69 Politika, 6. 11. 2004. 70 Danas, 4-5. 12. 2004. 71 Isto. 72 Isto. 73 Danas, 16. 12. 2004.
66 67
648
649

Nije, meutim, poznato koji su fakulteti dali saglasnost i na koji nain, te da li novo "reenje na reenje" ima "snagu zakona"77. Marija Bogdanovi, tadanji rektor Univerziteta u Beogradu, izjavila je: "Iznenaeni smo, zaprepaeni i zbunjeni. Radi se o politikoj odluci koja ponitava autonomiju univerziteta". Isto miljenje deli i Srbijanka Turajli, koja je dodala: "Nepravda uinjena politikom odlukom ne moe se ispravljati drugom politikom odlukom".78 Vraanje Bogoslovskog fakulteta pod okrilje univerziteta podrazumeva usklaivanje nastavnih programa, planova, naina izbora profesora, preuzimanje nadlenosti nad Bogoslovskim fakultetom Rektorata BU, umesto Sinoda SPC. Mirko orevi problem vidi i u "izvesnoj ugroenosti samostalnosti samog Bogoslovskog fakulteta, kako u formalnom smislu jer e imati dva tutora crkvu i dravu tako i u metodolokom". On smatra da preklapanje laikog sistema i Crkve moe izazvati previe problema, te da je Crkva ionako preblizu drave. Profesor na katedri za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, Aljoa Mimica, "podsea da su u Francuskoj, Italiji i Poljskoj teoloki fakulteti svoj ugled izgradili kao samostalni" i dodaje: "Mi jo imamo centralistiki pogled na stvari. elimo da sve podvedemo pod jednu kapu, ak i ono nespojivo".79 Primedbu da se radi o fakultetu koji zastupa samo pravoslavnu veru, Dimitrije Kalezi, profesor Bogoslovskog fakulteta, odbacuje, jer se ni "Filoloki fakultet ne bavi jezikom kao optom ve pojedinanom pojavom, te obrazuje strunjake za srpski, nemaki, fancuski..." On dodaje da je zanimanje "bogoslov" ve jednom ozvanien, onoga trenutka kada je Ministarstvo prosvete imalo potrebe za verouiteljima.80 Svi se slau da je odluka doneta na brzinu. Ministar prosvete Gao Kneevi negira da je u pitanju "sticanje politikih poena", jer: "Ovoj vladi nakon raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora vie nije trebao nikakav politiki marketing. To su za nju, i to duboko nepravedno, uradili drugi". Mirko orevi, pak, kae: "Ako je 1952. u pitanju bila ideoloki motivisana odluka, sada se radilo o politikom marketingu. Dobro je poznato da je Crkva kod nas mona drutvena institucija i da sve partije veoma vode rauna o njenom stavu". Dimitrije Kalezi kae: "Zbrzavanje ili zaobilaenje, ne znam kako bih drugaije to mogao nazvati. Doneta je na brzinu i to u formi nareenja, jer ju je donela vlada, umesto da odluku Skuptina proglasi neustavnom". U januaru 2004. godine nastavljena je polemika oko kompatibilnosti jedne verske ustanove i tzv. "laikih" naunih institucija. Republiki ministar vera tvrdi da se odlukom Vlade Srbije "ponitavaju pravne posledice koje je proizveo dekret od pre pola veka", te da je inicijativu podrao i Filozofski
Reporter, 20. 1. 2004. Isto. 79 Isto. 80 Isto.
77 78
Poetkom 2005. godine odran je prvi sastanak tima promotera Bolonjskog procesa na elu sa prof. dr Sneanom Panteli Vujani. Tim promotera ovog procesa napravio je i prezentaciju. Naalost, poruke te prezentacije nisu najjasnije, pa se stie utisak da ni u Ministarstvu, ni na univerzitetu, ne postiji volja za promenama, te da dominira uverenje da je sistem vie nego dobar i da su mu potrebne minimalne korekcije.74 Predstavnik Saveta Evrope za Jugoistonu Evropu u oblasti visokog obrazovanja, Sjur Bergan, je 4. marta 2005. godine uputio pismo Ministarstvu za prosvetu u kojem je izneo da je na prvom pripremnom sastanku za sastanak u Bergenu podneo "pozitivan izvetaj o aktivnostima Ministarstva prosvete i sporta koje su vezane za pridruivanje Bolonjskom procesu".75 Oekuje se usvajanje zakona kako bi se ministarstvo prosvete predstavilo na bergenskom sastanku. Meutim, reformisanje programa fakulteta, prelazak na drugaije ocenjivanje, uvoenje dvostepenih studija (strukovni i nauni stepen) nije uzelo maha.
SPC i Univerzitet
Prethodna vlada je 9. januara 2004. godine donela Reenje kojim je oglasila nitavnim Reenje Vlade Narodne Republike Srbije kojim je 15. februara 1952. godine Bogoslovski fakultet Srpske pravoslavne crkve "ukinut kao dravna institucija i udaljena sa Beogradskog univerziteta". Inicijativa je potekla od republikog ministra vera, Vojislava Milovanovia. SPC je u vie navrata traila "da se ova poluvekovna nepravda ispravi".76
74 U ovoj prezentaciji/promociji ima i spornih mesta: nabrajajui ogranienja u postizanju postavljenih ciljeva, stoji da postoje sistemska ogranienja: "politika, ekonomska i trei sektor NVO". Ovo nedvosmisleno znai da nevladin sektor, izmeu ostalih, koi Bolonjski proces. Na pitanje zato stoji: "Da bi bili deo jedinstvenog evropskog obrazovnog prostora, jer pripadamo Evropi; imamo razvijen obrazovni sistem; raspolaemo znaajnim potencijalom; dosta treba da menjamo ali imamo i mnogo toga da ponudimo". Osim gramatikih greaka, ovde se ne moe videti zato se tom procesu pristupa, s obzirom da je osnovni utisak da ideja o tom procesu potie iz Srbije. A na pitanje kako stoji: "Preispitivanjem sopstvenih i tuih stavova i iskustava; sagledavanjem slabosti i uoavanjem prednosti: prihvatljivom reformom; formulisanjem prihvatljivih argumenata: svrsishodnom racionalizacijom". Dakle, jasno je da volja za promenom ne postoji, te da dominira uverenje da je sistem vie nego dobar i da su mu potrebne minimalne korekcije. Naalost, reforma nije mogua ukoliko se oekuje da bude svima prihvatljiva, te je stoga bitno ko je sprovodi. Ukoliko se ne prihvataju krajnji ciljevi zbog kojih se i sprovodi reforma, onda oni koji su preuzeli zadatak da je osmisle i sprovedu nisu iskreni. A, na pitanje kada stoji: "Jue, danas, a najkasnije sutra". Citati iz prezentacije preuzeti sa www.mps.sr.gov.yu 75 www.mps.sr.gov.yu 76 Veernje novosti, 10. 1. 2004.
650
651

neoptereena linim shvatanjima profesora, te da nastavnici moraju proi verifikacione komisije koje prolaze i profesori svih ostalih fakulteta, kako bi postali redovni i vanredni profesori. Sveti sinod ne bi smeo da se mea u nastavu, a svi programi moraju biti u nadlensti Univerziteta i ni za jednu odluku ne moe se traiti odobrenje Sinoda. Profesor Pravnog fakulteta Budimir Kouti kae da BU mora da potuje odluku Vlade Srbije, te da se oni ne pitaju da li primaju Bogoslovski fakultet ili ne, poto "Bogoslovski fakultet nikada nije ni bio van BU". I obrazlae: "Vee BU ne moe sada odluivati da li prihvata ili ne odluku Vlade. Moe koristiti odreena pravna sredstva da obori tu odluku. Bilo je mogunosti da se pokrene upravi spor, ali je rok istekao. Sada se moe pokrenuti postupak pred Ustavnim sudom"83 Novi rektor BU, Dejan Popovi, je na ovu temu izjavio da: "Bogoslovski fakultet treba urediti onako kako je ureeno u ostalim zemljama centralne Evrope. Imamo reenja koja postoje u Zagrebu, Ljubljani, Budimpeti, Pragu. Svi tamonji univerziteti primili su Bogoslovski fakultet u svoj sastav, treba samo pogledati modalitete kako je to sprovedeno. elim samo da se rukovodim principima na kojima je taj problem reavan u okruenju i da BU postupi civilizovano".84 On je takoe izneo podatak da je ovaj fakultet preregistrovan, te da se vie ne zove Bogoslovski fakultet SPC, ve Bogoslovski fakultet Beogradskog univerziteta.
fakultet u Beogradu, "iako se u javnosti stie utisak da upravo odatle dolaze najotrija protivljenja". Od prodekana za nastavu Bogoslovskog fakulteta, Radovana Bigovia, stiu uveravanja da je "pogrean utisak o nekoj nasilnoj elji ovog fakulteta da se, uz pomo nametnute politike odluke, vrati u okrilje dravnog univerziteta". On je izrazio uverenje da e se kroz razgovore Bogoslovskog fakulteta i Rektorata Beogradskog univerziteta, sada kada za to postoje zakonske pretpostavke, nai "najbolje reenje za budui status teolokog fakulteta kao visokokolske ustanove ravnopravne sa ostalim akademskim institucijama. Tim pre to, iako neki tvrde drugaije, nema razlike u sistemu studija, izboru nastavnog kadra i sticanju naunih zvanja izmeu Bogoslovskog i fakulteta koji su u stastavu Beogradskog univerziteta". Objanjavajui proceduru ovog fakulteta, dokazujui time da se ne razlikuju od "laikih", Bigovi na kraju izlaganja kae: "... a poto je fakultet crkvena ustanova, taj izbor (nastavnika) formalno potvruje Sveti sinod SPC".81 Vladika niki Irinej kae da je ova odluka Vlade Srbije tek prvi korak u reavanju odnosa izmeu Bogoslovskog fakulteta i Univerziteta, te da oni tek treba "da se usaglase oko brojnih 'specifinih' pitanja meusobnog funkcionisanja". Jer, "samom odlukom se nita niti ukida, niti uspostavlja, tako jednostavno, ve se tek otvaraju mogunosti za razgovore oko uspostavljanja standarda u odnosima koji su vie od pola veka 'vrlo distancirani'".82 Ovaj komentar samo je najava reenosti ove verske institucije da se prilikom "vraanja" Bogoslovskog fakulteta u drutvo "mirjanskih", nita nee podrazumevati, ukljuujui tu pre svega zakon koji regulie funkcionisanje univerziteta u Srbiji. "Prodor" Bogoslovskog fakulteta na univerzitet ima i druge pokazatelje. Od pre nekoliko godina jedan od predavaa sa Bogoslovije predaje na Pravnom fakultetu u Beogradu na predmetu Istorija drave i prava. Drugi takav sluaj je na Filozofskom fakultetu, na Katedri za filozofiju, gde je prisustvo predavaa "graanske" orijentacije svedeno na minimum. Na mesto predavaa na predmetu Istorije filozofije doveden je dekan Bogoslovskog fakulteta u Beogradu Vladan Perii, koji predaje period prosvetiteljstva i racionalizma XVIII veka. Ministarka prosvete, Ljiljana oli, je nakon nekoliko meseci poto je Bogoslavski fakultet ukljuen u BU, izjavila da je izmeu ove dve institucije "postignut dogovor i da tu vie nema nikakvih iskakanja". Ljubia Raji, lan Komisije za akreditaciju Republikog saveta za razvoj visokog obrazovanja, kae da Bogoslovski fakultet pre svega mora da usaglasi svoj statut sa Statutom univerziteta. On upozorava da statut Bogoslovskog fakulteta, recimo, zahteva da studenti moraju biti pravoslavne vere, to je nespojivo sa Zakonom o visokom obrazovanju i Ustavom, gde nema nikakvih ogranienja u tom pogledu. On istie da nastava na svim fakultetima mora biti objektivna i
81 82
Politika, 23. 1. 2004. Danas, 7-8. 2. 2004.
83 84
Veernje novosti, 11. 6. 2004. Glas javnosti, 7. 6. 2004.
652
653

uticaj medija na raspirivanje nacionalne mrnje; uticaj umetnosti i kulture; konstrukcija i dekonstrukcija roda i pola.
Omladinske kole Helsinkog odbora za ljudska prava u Srbiji kao oblik edukacije o neposrednoj prolosti (evaluacija)
1. Predmet evaluacije
2.
2.1.
Analiza rada kola

SA KAKVIM ZNANJEM I STAVOVIMA DOLAZE POLAZNICI OMLADINSKIH KOLA
Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji ve 5 godina organizuje kole, koje predstavljaju jedan od oblika edukacije mladih o neposrednoj prolosti. Ova evaluacija obuhvata "kole ljudskih prava za mlade", koje je Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji organizovao u periodu od jula 2001. do jula 2004. godine. U ovom periodu organizovano je 10 kola od kojih je svaka trajala devet radnih dana. Ovim kolama bilo je obuhvaeno 197 polaznika, od toga 104 enskog i 93 mukog pola. S obzirom da kao kriterijum za pohaanje nije bila postavljena nacionalna, verska ili bilo koja druga pripadnost, to u ovom radu ona nije ni statistiki izraena. Polaznici su dolazili iz 25 gradova Srbije. Teme na predavanjima mogu se svrstati u nekoliko meusobno povezanih grupa: teme koje se tiu ljudskih prava (teorija i istorijat razvoja ljudskih prava; mehanizmi zatite na meunarodnom i nacionalnom nivou; deja prava; kako razlikovati elje, prava i potrebe; prava marginalizovanih grupa; pravo na razliitost; pravo nacionalnih manjina; meuetnika tolerancija; multikulturalna i multietnika drutva; interkulturalnost; trgovina ljudima i zatita rtava); teme o komunikaciji (nenasilna komunikacija i nenasilno reavanje sukoba; naini sluanja onoga to nam se govori; aktivno sluanje); teme iz istorije (razvoj istorije kao nauke; istorija i mit; uloga istorijskih mitova u pripremi ratova; zloupotreba istorije; revizionizam u istoriji; konstrukcija istorijske svesti kroz udbenike iz istorije; nacionalni stereotipi; neuspele modernizacije u Srbiji; konzervativna i liberalna misao u Srbiji); teme o ratu, ratnim zloinima, suoavanju i odgovornosti (nadlenost i uloga Hakog tribunala; pitanje krivice; suoavanje sa zloinima); teme o aktivizmu (civilno drutvo; nevladine organizacije i njihova uloga; veza izmeu aktivizma i suoavanja u Srbiji; kako da budem graanin). Povremeno su obraivane i sledee teme:
Uvid u znanje i stavove polaznika kola baziran je na njihovim odgovorima i komentarima koji su beleeni tokom trajanja kola. Uprkos opasnosti od generalizacije ocene njihovog znanja i stavova, u ovom radu priloeni su preovlaujui stavovi i znanja znaajne veine polaznika, sa povremenim navoenjem svih nijansi njihovih odgovora na relevantna pitanja. Deavalo se redovno da se pojedini uesnici ne ukljuuju u diskusije, i da se dre "po strani" od javnog iskazivanja stavova. Ali, na osnovu celokupnog uvida u njihove aktivnosti tokom kole, mogue je formirati predstavu o kakvim znanjima i stavovima je re. U tom smislu, kada je o ovim polaznicima kola re, oni se mogu svrstati u nekoliko grupa jedni su imali odreena znanja o temama o kojima je bilo rei, ali su smatrali da je to nedovoljno za aktivno uee u raspravi, pa su eleli da to vie naue; drugi, pak, nemaju dovoljno samopouzdanja da iznose svoje stavove; trei smatraju da nemaju dovoljno argumenata koji su za raspravu potrebni. U svakom sluaju, i kada je dolazilo do rasprava izmeu samih polaznika kola, videlo se sve siromatvo argumentacije kojom oni raspolau, odnosno sva snaga stereotipnog miljenja. S obzirom na preovlaujui javni diskurs, ije su rtve i mladi ljudi ak i oni meu njima koji su nainili otklon prema pomenutom diskursu aktivirajui se u lokalnim nevladinim organizacijama ili podmlatcima politikih stranaka, kao to je Graanski savez Srbije, nemaju argumente za odbranu svojih stavova, tako da ti stavovi deluju kao napamet nauena lekcija, a kod nekih su i rezultat konjunkture: ti stavovi im omoguavaju da prvi put u ivotu odu u neko drugo mesto, sretnu svoje vrnjake, drue se i zabavljaju. Po povratku iz kole, oni imaju referencu za rad u nevladinom sketoru, lokalnim medijima isl. Na ostvareni uvid u znanja i stavove polaznika kola utie posredno i injenica da za odabir polaznika nije, kao to je ve reeno, vaan nacionalni, verski ili bilo koji drugi identitet. Meutim, taj identitet se tokom trajanja kole, ipak, manifestuje. Kod Srba naroito na pitanju odnosa prema Hakom tribunalu, odnosno prema ratnim zloinima. Kod Bonjaka ponekad na pitanju verske tolerancije. Kod Albanaca uglavnom preutno, na pitanju meusobnog poverenja: oni su najzainteresovaniji sluaoci, ali su najmanje spremni da se ukljue u rasprave. Za ostale uesnike kola, oni su prvi Albanci koje sreu, i otvoreno priznaju da su ih drugaije zamiljali, esto i da su ih mrzeli. Prvo njihovo iskustvo sa Albancima je, uglavnom, pozitivno.
655
654

na Istok. Neretko se potenciraju i argumenti o amerikoj elji da na Balkanu stacioniraju svoje vojne baze, to dokazuju njihovim prisustvom na Kosovu, time objanjavajui i intervenciju NATO 1999. godine. Za rat u Hrvatskoj, polaznici kola su pod uticajem stanovita da je on predstavljao otopor obnovi ustake Nezavisne Drave Hrvatske, odnosno ponovljenom genocidu nad srpskim narodom. Rat u Bosni i Hercegovini vide kao graanski, odnosno verski rat. Rat na Kosovu bio je, po njima, izazvan tenjama Albanaca na Kosovu koje su bile potpomognute iz Tirane da se stvori velika Albanija.
A.
PREDZNANJA I STAVOVI O JUGOSLAVIJI
Generacije mladih koje su bile obuhvaene kolama u toku poslednje etiri godine dolaze sa znanjima o Jugoslaviji i njenom nastanku koja su ponuena u udbenicima iz istorije za osnovne i srednje kole, koji su u ovom radu ve pomenuti. Iz tih udbenika se dobija tura informacija o ujedinjenju 1918. godine. Period do Drugog svetskog rata je malo obraen, a informacije o periodu do raspada druge Jugoslavije gotovo da i ne postoje. U interpretaciji raspada jugoslovenske drave u udbenicima se najvie insistira na krivcima, koji su olieni u Vatikanu, Nemakoj, Americi. Kao unutranji razlog navodi se Ustav od 1974. godine, koji je Srbiju uinio neravnopravnom zbog njene dve pokrajine, koje su faktiki dobile status republika. Posredno ostvarivan uvid u znanje i stavove polaznika kola pokazje da su na njih uticala i "vankolska" indoktrinacija (mediji, porodica, politiki inioci). Teorija zavere ostavila je vrlo snaan uticaj upravo zato to su izostala znanja o nastanku i slomu prve Jugoslavije, o njenoj obnovi u toku Drugog svetskog rata na federalistikim osnovama, o jugoslovenstvu i nacionalnim ideologijama. Ne postoje znanja o razliitim shvatanjima Jugoslavije. S jedne strane, shvatanje Jugoslavije kao srpske drave u kojoj ive Hrvati i Slovenci, a s druge strane Jugoslavije kao zajednice naroda. Zbog toga je vrsto usaeno shvatanje i kod polaznika kola, da su prava drugih naroda ugrozila tekovine srpskog naroda. U tom smislu, preovlauju emocije, a ne racionalni interesi i srpskog naroda da Jugoslavija bude drava jednako prihvatljiva za sve narode i nacionalne manjine.
C.
PREDZNANJA I STAVOVI O ODGOVORNOSTI SRBIJE

ZA RASPAD JUGOSLOVENSKE DRAVE
B.
PREDZNANJA I STAVOVI O KARAKTERU RATOVA
Na saznanje polaznika kola o ratovima devedesetih godina, koje su godine njihovog odrastanja, odluujue je uticala vladajua politika u Srbiji, odnosno atmosfera koju je stvarala propaganda, a iji su glavni prenosioci bili roditelji i nastavnici. U svakom sluaju, slika koju o ratovima imaju polaznici kola je jednobojna i jednosmerna. Racionalno razmiljanje o razliitim interesima jugoslovenskih naroda, o sloenosti slike savremenog sveta, o povezanosti unutranje i spoljne politike gotovo da ne postoji. Tako se, na primer, kao reakcija na predavanja o uzrocima raspada jugoslovenske drave koja su ruila pojednostavljenu sliku koju je stvorila propaganda osealo negodovanje pojedinih polaznika kola. Oni su najee kao uzrok raspada jugoslovenske drave navodili: separatizam Slovenije i Hrvatske, islamski fundamentalizam Muslimana u Bosni i Hercegovini, kao i iredentizam Albanaca na Kosovu. Drugi po redosledu uzroka raspada jugoslovenske drave koji navode polaznici kola jeste interes velikih sila da se razbije jugoslovenska drava kako bi se lake uspostavio kolonijalizam na Balkanu. Posebno se izdvaja interes Nemake da izae na topla mora, ime se oivljava stari cilj Nemake da prodre
656
Pomenuto shvatanje Jugoslavije kao srpske drave uticalo je na to da se svaka njena ustavna reforma, od 1953. do 1974. godine, koja je ila u pravcu njene federalizacije i konfederalizacije, u Srbiji shvati kao slabljenje njenog jedinstva. Kako su slabili inioci njenog jedinstva smrt Josipa Broza Tita i kraj monopola Saveza komunista Jugoslavije to je sila oliena u JNA, u kojoj je i u redovnom i u oficirskom sastavu preovlaivao srpski elemenat, dobijala na snazi. Srbija je, dakle, na svojoj strani imala oruanu silu i nije prezala od toga da je uoptrebi najpre za uspostavljanje svoje dominacije nad Jugoslavijom, a kada je naila na otpor drugih naroda za stvaranje srpske nacionalne drave, koja bi obuhvatila sve teritorije na kojima je iveo (po istorijskom principu) i na kojima ivi (po etnikom principu) srpski narod. Stavovi polaznika kola, u osnovi, pripadaju ovom kontekstu. Odgovornost Srbije za ratove u Jugoslaviji polaznici kola vezuju, uglavnom, za Slobodana Miloevia. Po njima, on je autoritarni voa, koji je naneo velike tete pre svega srpskom narodu. Polaznici kola uglavnom smatraju da je zbog ugroenosti Srba rat bio neizbean, i Slobodana Miloevia okrivljuju zbog "gubitka srpskih zemalja". S druge strane, polaznici smatraju da primarna odgovornost za raspad Jugoslavije lei na Sloveniji i Hrvatskoj, koje su htele da se otcepe, dok je Srbija bila za ouvanje Jugoslavije. Spominju i ulogu meunarodne zajednice, odnosno interese pojedinih drava za raspad Jugoslavije, to dokazuju "preranim" meunarodnim priznavanjem novonastalih drava.
D.
PREDZNANJA I STAVOVI O RATNIM ZLOINIMA
Polaznici kola su, uglavnom, uli za zloine poinjene u ratovima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu. Po reakcijama na to saznanje, oni se mogu podeliti na dve grupe. U jednu grupu spadaju oni polaznici koji veruju u verodostojnost tvrdnje o ratnim zloinima, ali smatraju da je pitanje suvie ozbiljno da bi se oni, s obzirom na svoja znanja, mogli upustiti u raspravu o njima. Drugoj, veoj grupi, pripadaju oni koji jo uvek sumnjaju u
657

Oni koji zastupaju stereotipne stavove, kad se suoe sa drugaijim stavovima, postaju esto zbunjeni. Ali, i prvima je za argumentaciju stavova, kao i drugima za promenu stavova, potreban transfer novodobijenih informacija. Zavretak ovog transfera se ne moe oekivati tokom trajanja kole. To pokazuju i evaluacije na kraju rada kola.
verodostojnost informacija o poinjenim zloinima i njihovim razmerama. I jedna i druga grupa polaznika dolazi sa nevericom o razmerama zloina i podjednako insistira na ravnotei: sve strane u ratu su inile zloine. Iz toga sledi i stav da svi podjednako treba i da odgovaraju. Ili da smatraju da su rauni namireni i treba da budu predati zaboravu.
E.
PREDZNANJA I STAVOVI O HAKOM TRIBUNALU
2.2
Jedan broj polaznika kola dolazi sa stanovitem koje preovlauje i u drutvu: Haki sud je politiki sud. On je antisrpski, jer sudi samo Srbima i predstavlja deo zavere ne samo protiv srpskog naroda, nego i protiv pravoslavlja. On pie svoju istoriju o raspadu jugoslovenske drave i odgovornosti Srbije za ratove. Drugi deo polaznika, naroito onih koje su delegirale nevladine organizacije i neke politike partije, dolazi sa stavom da Haki sud treba da postoji i da Srbija mora sa njim saraivati. Ali, ti su stavovi bez argumentacije i zvue kao nauena lekcija. Svaki razgovor o Hakom tribunalu pokree niz pitanja polaznika koji uporno trae argumente meu medijski ponuenim stereotipima, da pobiju ono to uju. Kao poslednji, iznose argument da ni SAD ne priznaje Meunarodni sud pravde *** Na osnovu obavetenja o znanju i stavovima polaznika kola o onim pitanjima koja su bitna za njihovo razumevanje prolosti, posebno neposredne prolosti, moe se stei opti utisak da oni u kolu dolaze sa malim znanjem i neizgraenim stavovima. Ali, i bez izraene zainteresovanosti za ono to se dogodilo. Svoj poloaj, a naroito svoju budunost, oni veoma malo dovode u vezu sa dogaajima iz neposredne prolosti. Postoji izvesna lenjost duha koja se ogleda u tome da mladi ljudi prihvataju stereotipe bez ikakve skepse koja bi ih podsticala da proveravaju ono to su uli. Karakteristino je odsustvo spremnosti za napor da ue. To utie na to da onaj ko prvi stigne sa svojom interpretacijom do njih moe njima i da ovlada mentalno. Mladi ljudi polaze od prava na slobodu miljenja, ali to ih ne obavezuje na disciplinovan rad u izgraivanju stavova. Ne tee dijalogu kao formi provere stavova. Njihova samouverenost, koja se izraava u netoleranciji, ne proistie samo iz njihovog ivotnog doba, ve iz nedostatka politike kulture njihovog blieg i daljeg okruenja, iz duhovne klime koju karakteriu uproenost, surovost i brutalnost. I oni polaznici koji o pomenutim temama imaju racionalniji stav, pate od nedostatka argumenata. S obzirom da odrastaju u okolnostima koje karakterie odsustvo uvida u kontekst zbivanja, oni svoje stavove, uglavnom, ne ele da iskau. To ine jedino kada uvide "da jo neko misli kao i oni". Tek uvidom u kontekst oni dobijaju jasniju sliku o dogaajima i poinju da ih razumevaju.
KAKO POLAZNICI OMLADINSKIH KOLA PROCENJUJU KOLU NA POETKU I NA KRAJU
Analizom pojedinih odgovora iz evaluacije koji se tiu ocena kole moe se stei celovitija slika o promeni znanja i stavova polaznika o prethodno analiziranim temama. Tokom trajanja projekta "kole ljudskih prava" menjao se sam koncept ideje o tome koji je njen cilj. Ideja nosioca projekta je da to bude kola na kojoj e polaznici dobiti informacije na temu ljudskih prava i svega onoga to ve jednu deceniju na prostoru republika bive Jugoslavije radi veliki broj meunarodnih i domaih nevladinih organizacija. Ovo je trebalo da popuni "prazan prostor" koji postoji u zvaninim obrazovnim institucijama. Naravno, ideja pre svega ima veze sa tek zavrenim ratovima. Smatra se da je potrebno mladim naratajima ponuditi znanja o temama koje predstavljaju karakteristike savremenog sveta, a naroito sa stanovita evroatlantskih integracija. Meutim, ve posle prve kole, dolo se do zakljuka da je potrebno uneti i teme koje se tiu raspada drave i ratova. Ovo je zakljueno na osnovu komentara koje su uesnici naveli u svojim evaluacijama. Takoe je, na nivou koordinatora kola u regionu, zakljueno da je tematika ljudskih prava manje uverljiva ako se odvoji od onoga to je u sveem seanju uesnika kola, dakle od najeklatantnijih primera njihovog krenja. To je ujedno smanjivalo opasnost da "kola ljudskih prava" lii na "klasine" kole1. Na osnovu uvida u znanja i stavove polaznika kola, menjao se tematski okvir kola. irina preovlaujuih stereotipa zahtevala je i obuhvatanje tematskih oblasti koje bi doprinele kritikom pristupu prolosti. "kole ljudskih prava" koja se odravaju u Srbiji su tako dobile i predavanja o raspadu Jugoslavije, ratovima, meuetnikim sukobima, ratnim zloinima, Hakom tribunalu, istoriji. Sa svakom novom kolom menjala se slika o onome to se elelo postii kao cilj. Na osnovu uvida u evaluacije koje su uenici radili, rasla je ambicija da se kroz predavanja doe do sveobuhvatnijih zakljuaka koje polaznici mogu poneti sa kole. Ovo nije lako, pa se taj cilj ni do danas nije postigao. Jedna od
1 U svojim evaluacijama polaznici esto istiu da im se kola dopala zato to ne lii na njihove, kako kau "klasine kole". Podvlae: oputeniju atmosferu, zanimljive teme koje "imaju veze sa ivotom", nain rada, mogunost da postavljaju pitanja, "da iskau svoje miljenje", otvorenost predavaa itd.
658
659

Sistem "kola ljudskih prava" predvia da se sa evaluacijom zapone na samom poetku programa. Tako polaznici popunjavaju listu "oekivanja" sastavljenu od tri pitanja, koja glase: "Moja oekivanja od kole"; "ta bih volela/voleo da se dogodi na koli?" i "ta ne bih volela/voleo da se dogodi na koli?". Nakon toga sledi i saoptavanje pravila odravanja kole koja se sastavljaju zajedno sa polaznicima. Iz iskustva od deset odranih kola, broj "obaveznih" pravila se poveavao.
glavnih prepreka na tom putu jeste vremenska ogranienost trajanja kola, kao i problem multidisciplinarnog pristupa u sklapanju celovite slike o jednom kompleksnom dogaaju kao to je raspad drave. U svakom sluaju, uvedene su tematske celine koje se tiu istorije, a putem kojih se elelo objasniti koji su uzroci raspada drave, te razlozi dananjeg odbijanja suoavanja sa ratnim zloinima. Kao to je ve reeno, evaluaciju kola radili su sami uesnici. Na poetku, oni su odgovarali na pitanja o tome ta oekuju od kole. Na zavretku kola imali su priliku da iznesu svoje gledanje na ljudska prava, ocene rad kole, navedu svoje line doivljaje i daju neke preporuke. Od osme kole promenjen je nain evaluacije. Naime, na zahtev donatora, ali i zbog naraslih oekivanja koordinatora da saznaju to relevantnije podatke o uincima kola, struni tim iz Zagreba napravio je evaluacione upitnike za: poetna oekivanja od kole; procenu stavova; procenu linosti; svakodnevno procenjivanje rada predavaa/radioniara i teme predavanja; zavrnu procenu stavova, linosti i ukupnog rada kole. Na ovaj nain dolo bi se do statistiki znaajnih podataka o tome koliko je kola uticala na promenu stavova polaznika. Iz celokupne dokumentacije sainjene od evaluacija sa deset "kola ljudskih prava", u nastavku ovog rada bie prezentovane one ocene koje su vane za procenu efekta kola. Treba napomenuti da evaluacioni listii nisu sadrali eksplicitna pitanja o pojedinim temama predavanja, pa samim tim ni pitanja za proveru njihovih znanja i stavova nakon zavretka kole na teme koje su prethodno spomenute: raspad Jugoslavije, karakter ratova, odgovornost Srbije, ratni zloini i Haki tribunal. Ali, generalna ocena polaznika o celokupnoj koli2 i isticanje pojedinih predavanja, te identifikovanje tema koje su izostale, ili tema za koje smatraju da im nije bilo posveeno dovoljno panje pokazatelj su promene stavova polaznika kola.
B.
TA SE OEKUJE OD KOLE
A.
POETNA OEKIVANJA POLAZNIKA

OMLADINSKIH KOLA
Kada uesnici kole stignu na mesto odravanja kole, poinje i njihovo meusobno upoznavanje. Princip kole je da uesnici iz istog grada ne budu u istoj hotelskoj sobi, ve da se na samom poetku to bolje upoznaju sa osobama iz drugih gradova. Prva iskustava su za veinu obino stresna, ali taj princip, nakon to dobiju objanjenje, uglavnom prihvate, i svi ga potuju. Nakon zajednikog ruka i kraeg odmora, u popodnevnim satima poinje i program aktivnog upoznavanja. Kroz radionice koje su osmiljene za bolje meusobno upoznavanje polaznika i za lake pamenje imena, polaznici se oputaju. Tada im se detaljno saoptava i objanjava program kole, koji su po dolasku dobili u pismenom vidu.
2 Procena vanosti odravanja ovih kola koju su polaznici isticali u svojim preporukama ujedno je i ocena izbora tema, te pokazatelj kako ih polaznici ocenjuju.
Analizom odgovora na postavljena pitanja u vezi sa oekivanjima od kole dobijeni su vredni pokazatelji, izmeu ostalog, i o tome sa kakvim predubeenjima o koli polaznici dolaze. Ovi odgovori daju i neke interesantne podatke o stanju srbijanskog drutva danas. Veina polaznika kae da od kole oekuje da naui nove i korisne stvari: o ljudskim pravima, o svojim pravima, o problemima u drutvu i o tome kako ih treba reavati, nove vetine3. Ovi odgovori, koji bi se mogli smatrati optimistikim sa stanovita organizacije i ciljeva kole, kombinuju se sa ostalim odgovorima i komentarima koje daju isti polaznici. Nije uvek re o radoznalosti i elji da se naui vie. Samo neki od polaznika u tim komentarima iskazuju svest o tome da u drutvu postoje duboki problemi te da u predavanjima prepoznaju i informacije koje daju objanjenje tih problema. U svakom sluaju, pre dolaska na kolu, polaznici oekuju da e u njoj biti zastupljena samo tema ljudskih prava, a ne oekuju da e teme biti razliite i da e se govoriti i o istoriji, ratnim zloinima i Hakom tribunalu. Kako to saznaju neposredno pred poetak evaluacije, polaznici daju verodostojnije podatke o svom stavu prema ponuenim temama. Na sledeem nivou nalaze se oni odgovori koji ukazuju na predubeenja polaznika, ali i na njihovo samopouzdanje. U ovim odgovorima iskazuje se spremnost polaznika da brane sopstvene stavove, kao i njihovo oekivanje da im to nee biti uskraeno, te da im se nita nee nametati4. Polaznici prepoznaju
3 O svojim oekivanjima od kole polaznici kau: "Doao sam da neto nauim poto sam svestan da postoje problemi"; "Da nauim neto novo, neto to je korisno za sve nas a nepoznato"; "Da meu sobom razbijemo predrasude i nauimo da ne diskriminiemo ljude iz svoje okoline"; "Da arhivu podataka o deavanjima u proteklom periodu obogatim novim informacijama, da prui kompletan (koliko je to mogue) uvid o uzrono-posledinim vezama ranijih politika i puteva kojima se ova dananja kree";"Nisu preterana (oekivanja N.T.), ali nadam se da u stei neka nova znanja i vetine koje trenutno nemam"; "Vie saznanja o Hakom tribunalu". Dokumentacija Helsinkog odbora za ljudska prava u Srbiji. 4 Na pitanje o oekivanjima od kole daju se i sledei odgovori: "Nadam se da u imati dovoljno prostora da iskaem svoje miljenje..."; "Volela bih da ljudi (i predavai i uesnici) zauzmu objektivne stavove, bez pristrasnosti, jer ako svi budemo stvari gledali
660
661
bolne take sopstvenog drutva, ali su naueni da su pripadnici naroda koji vekovima trpi nepravdu. Svako drugaije miljenje tumae kao nastavak te konstantno nanoene nepravde i spremni su da ga odbace uz upotrebu napamet nauenih stereotipnih argumenata. U zavrnim evaluacijama kola moe se nai i priznanje da su ih roditelji i nastavnici, pre polaska na "kolu ljudskih prava", upozoravali da na koli mogu oekivati "antisrpske" stavove. Polaznici su ubeeni u ispravnost sopstvenih stavova i oekuju da ih kroz dijalog "izotre". Oigledno je da pravo na svoje miljenje, koga se dre i na koje se pozivaju sve vreme trajanja kole, smatraju najvanijim svojim pravom. Bez obzira na to to je zanemarljiva spremnost na korekciju sopstvenog miljenja5, ovo oseanje je potencijalno veoma vano. Ima odgovora koji upuuju na to da mladi ljudi od kole oekuju zabavu, upoznavanje novih ljudi, druenje, to vie radionica i predavanja koja ih nee "smoriti". Re "smoriti" najee je spominjana re u evaluacijama. Oigledno je, ali i objanjivo da ovi mladi ljudi nisu imali vrstu moralnu pouku upuenu od strane roditelja i kola, institucija koje su zaduene za taj posao. Kao posledica nacionalistike histerije, ratova, siromatva, tereta zloina, hipokrizije crkve i ravnodunosti koju mladi sreu na svakom koraku, dolo je do potpunog obrta vrednosnog sistema u drutvu. U takvim okolnostima svaka moralna pouka morala je biti demantovana stvarnou, i krug se tako zatvarao.
D.
TA NE BI VOLELI DA SE DESI NA KOLI
C.
TA BI POLAZNICI VOLELI DA SE DESI NA KOLI
Na pitanje ta bi voleli da se desi na koli, znaajna veina polaznika prednost daje sadrajima koji nisu vezani za program kole. Dominira elja za upoznavanjem novih i zanimljivih ljudi, sa kojima bi voleli da ostanu u kontaktu. Neretko se spominje i elja za dobrom zabavom ili sportskim aktivnostima. Nepobitna je injenica da mladi ljudi oseaju potrebu za upoznavanjem ireg kruga ljudi i to drugaijih, koji dolaze iz drugih sredina i kultura. To je u sutini pobuna svojstvena adolescenciji protiv nametnutog stava koji praktino znai i zabranu druenja sa ljudima druge nacije i vere. Intuitivno, mladi ljudi ubrzo otkrivaju mnogo zajednikih karakteristika, interesovanja i sl. koje dele sa mladim ljudima bilo koje kulture, nacionalnosti, veroispovesti itd.
Na pitanje ta ne bi voleli da se desi na koli dobija se jedan indikativan odgovor. Osim to se iz ve objanjenih razloga boje potencijalnih svaa i sukoba, kada je re o stavovima koje zastupaju, polaznici kola ne bi eleli i da doe do ravih posledica njihovog mogueg neslaganja. U pitanju su tue, a u pojedinim sluajevima se spominje i "neto vie"6. Objanjenje strahovanja od moguih ishoda nekih neslaganja je vezan za dominaciju agresivnosti u drutvu. Agresivnost kao model ponaanja je ve 15 godina prisutna u drutvu, a nije bilo nikakve relevantne osude takvog ponaanja kao naina reavanja problema. Nije bilo ni ozbiljnih studija o uestalosti takvog ponaanja u drutvu. Ako je ovo bilo razumljivo u vreme reima Slobodana Miloevia, naroito u vreme trajanja rata, alarmantno je odsustvo uopzorenja relevantnih strunjaka nakon promene reima. Ta dominacija agresivnosti ukljuila je agresivno ponaanje u spisak uobiajenog modela ponaanja mladih i to dnevno. Sve je vei broj tua kao naina razreavanja nesuglasica, pa i kada je re o nesuglasicama izmeu osoba razliitih nacionalnosti, to uvek odrava napetost u vienacionalnim sredinama (primeri Sandaka i Vojvodine danas). Jedan vid socijalne patologije, koji je podrobno izuavan u Zapadnoj Evropi, a vezan je za fenomen sportskih "navijaa", u srbijanskom je drutvu uzeo maha. Mentori agresivnih navijaa su, po pravilu, organizacije sa klerofaistikim ili nacistikim predznakom. Strah polaznika kola da bi nesuglasice mogle i tako da se zavre ima svoje objanjenje u preovlaujuem modelu ponaanja u drutvu u kome oni odrastaju. Ima i odgovora koji su reakcija na kolski sistem. Ono to mladi ljudi ne ele u koli ljudskih prava je upravo ono to im teko pada u redovnoj koli7.
E.
ANALIZA REAKCIJA POLAZNIKA KOLE NA KRAJU
Na kraju kole polaznici imaju priliku da ocene kole, istaknu teme koje su na njih ostavile najjai utisak, iskau ta im se u programu nije dopalo, kao i
6 Na pitanje ta ne bi voleli da se desi na koli, polaznici odgovaraju: "Ne bih voleo da doe do nekih sukoba"; "Neka neprijatnost poput svae ili iskljuivanja iz kole"; "Da bude diskriminacije"; "Da neko prekine kolu"; "Ne bih volela da se upletemo mnogo u priu o tome ko koga u ovoj zemlji ugroava (zapravo svi su ogroeni od svih na neki nain) i da se posvaamo na verskoj ili nacionalnoj osnovi, i da se mrzimo do kraja ivota. Prolost je bolna (Turci, Austro-ugari itd.) i ne treba mnogo kopati po njoj, ve treba graditi bolju i sigurniju budunost"; "Razne tue, svae"; "Meunacionalni i meuverski sukobi sa suzama"; "Da se miljenja nimalo ne poklope"; "Konflikti koji bi mogli da prerastu u neto vie". Isto. 7 "Da mi ova kola predstavlja samo jednu obavezu koju moram da ispunim"; "Da budem ispitivan"; "Klasina kolska predavanja i podizanje 2 prsta"; "Da se pokajem zato to sam izgubila 10 dana". Isto.
samo iz svog ugla, nita neemo postii. Priznajem, bie teko, ali treba svi zaista svojski da se potrudimo da bi kola uspela. To podrazumeva i da ne treba poi od stava kako je u Srbiji sve loe, crno, fuj, bljak itd., jer zapravo nije tako!!!". Isto. 5 "Voleo bih da mi, ako moje miljenje nije 'kako treba', neko ukae na to i preokrene me na pravi put". Ovakvi komentari se javljaju u zanemarljivom broju, ali takoe predstavljaju krajnost i ukazuju na aloplastinost mladih ljudi. Isto.
662
663

uvidima i znanjima mogu i moraju, neretko i odmah, da neto uine9, do pesimizma da do pozitivnih promena u drutvu moe uopte doi10. Pozitivne ocene kole su unisone. One pokazuju da su polaznici shvatili dubinu problema u drutvu, naslutili ta je njihov uzrok, shvatili da je potrebno da jo mnogo toga naue, odnosno, da je svest u drutvu konzervirana i da je potrebno mnogo truda da se ona promeni. Polaznici su naroito svesni stanja svesti vrnjaka u svojim lokalnim sredinama, koje se ogleda u njihovim stavovima pre dolaska na kolu. Zato konstatuju da ovakve kole treba da postoje, da se odravaju ee, da ih pohaa to vei broj mladih ljudi. Da su postali svesni da u drutvu postoje otpori promenama, govore i odgovori u kojima oni osmiljavaju itave akcije oko edukacije mladih u svojim lokalnim sredinama. Obeavaju da e i sami inicirati takvu akciju i pokuati da sa drugima podele svoja saznanja11.
9 Na pitanje koliko e im ono to su stekli na koli biti od pomoi na linom ili drutvenom nivou, polaznici kau: "Lake u se uklopiti i razumeti politiku scenu u dravi"; "Kako se mogu izboriti za neka svoja lina prava, kako mogu postati aktivista"; "Imau bolji kontakt sa ljudima"; "Stekao sam saznanja kojima mogu obrazloiti svoja lina uverenja i preneti to na druge ljude"; "Uspela sam sama sebi da obrazloim zato mislim neto i na koji nain"; "Biu bolji ovek"; "I u koli u bolje razumeti neke stvari i moi u da ih obrazloim. Znau svoja prava i ako ih neko kri"; "Shvatila sam da na neke stvari koje su mi smetale mogu uticati i da i moj glas vai"; "Znanja o Hagu, 'belom roblju', istinu o ratovima, naim usponima i padovima i grekama (kao nacije)"; "Voljan sam da se menjam i da tragam za istinom"; "Dobio sam elju za promenama"; "Razumeu vesti bolje"; "Jako su mi se svidela predavanja i svidelo mi se to to sam se upoznala sa ljudima koji su druge vere". Isto. 10 Na pitanje "Na koji nain se mogu edukovati mladi na ponuene teme u sredinama iz kojih dolaze polaznici", dobijani su i ovakvi odgovori: "Nikako. Njih nita ne interesuje"; "Jako teko, predrasude su prejake"; "Treba organizovati to ee ovakve edukacije da bi se neto pokrenulo, ali se mladi moraju animirati da shvate da imaju mo da neto promene. Oni su apatini"; "Ovo bi se trebalo uiti u kolama, ali znamo kakve su nam kole"; "U mom mestu se nita ne moe uitini jer je veliki otpor i im se neko istie po neemu, odmah svi pokuavaju da ga u tome spree". Isto. 11 "Ovakve kole su zaista izuzetne i trebalo bi ih mnogo ee organizovati jer omoguuju ne samo edukaciju u pogledu ljudskih prava ve i druenje i sticanje novih iskustava"; "Mislim da je ovo pravi nain da se mladi edukuju... kad se kola organizuje, treba se potruditi da se za nju uje... da se potencijalni polaznici upoznaju sa programom... drugi nain je da se u redovnim kolama u obavezan nastavni program uvede i opte obrazovanje o pravima ljudi. Trebalo bi takoe edukovati (ili makar pokuati) odrasle koji su u mnogim sluajevima neupueni pa to prenose na decu"; "... TV emisijama, tako to bi dovodili mlade ljude da govore o raznoraznim temama, javnim debatama..."; "Uvoenjem izbornog predmeta o ljudskim pravima ili dodatnim temama"; "Mislim da bi se mogla organizovati neka predavanja po srednjim kolama koja bi trajala tokom vikenda kako bi se mladi zainteresovali za tu temu, a u tim predavanjima bi mogli uestvovati i polaznici ovih seminara koji bi se naravno za to pripremili. Mislim da bi mnogi od nas eleli da podele ono to su ovde nauili sa drugim acima u svojoj sredini"; "Putem uvoenja ovih tema u udbenike... Korenitim promenama u vaspitanju dece, u
da ocene svakog predavaa. Oni imaju mogunost i da ocene da li za ovom vrstom edukacije ima potrebe, te da iznesu svoje sugestije. Jedinstvena ocena svih polaznika je da im je kola bila od koristi. Neskriveno oduevljenje koje je tom prilikom iskazano ima vie nivoa. Onaj znaajniji nivo tie se ponuenih informacija, kako ih procenjuju i doivljavaju. Svaka bojazan o moguim nesuglasicama koje bi kulminirale fizikim razraunavanjem je nestala. U evaluaciji istiu znaaj znanja i vetina koje su im ponuene iz oblasti nenasilne komunikacije, vetine voenja razgovora, naina aktivnog sluanja, raspravljanja i o temama koje su bolne za drutvo. Tako je, na primer, tokom predavanja dolazilo do otvorenih i unih rasprava o ulozi Hakog tribunala, ratnih zloina i odgovornosti. Polaznici koji su branili stavove sa kojima su doli na kolu nisu se osetili sputanim da ih iskau, ali su redovno jako brzo uviali da, zapravo, ne raspolau skoro nikakvim informacijama o relevantnim dogaajima. Sve to dopunjeno predavanjima o nacionalnim stereotipima i mitovima, upotrebi istorije itd. dovelo je iskrenog otvaranja polaznika u njihovim krajnjim iskazima u zavrnoj evaluaciji.8 Reakcija na kolu u trenutku kada se njenog poslednjeg dana fokusiraju na pitanja sa evaluacione liste idu od optimistikog stava da sa steenim
8 Na pitanje ta su stekli na koli, polaznici piu: "Stekao sam nova znjanja daleko znaajnija nego to sam oekivao. Smatram da se ovakva edukacija nezavisna od kolskog sistema tj. dravne vlasti treba iriti, kako meu omladinom tako i itavom populacijom u cilju razvijanja kritikog razmiljanja mase"; "Drava dobija pametnije i demokratski orijentisane mlade ljude"; "Razbio sam neke line predrasude"; "Stekla sam veu informisanost, od gubljenje predrasuda prema ljudima koji su u manjini do gledanja na 'injenice' iz istorije iz vie uglova i mogunost borbe za naa prava"; "Razuveren sam po mnogim pitanjima"; "Linu promenu nisam oekivala, ali ona se, ipak, desila"; "Promenio sam stavove"; "Moja promena je drastina (u pozitivnom smislu) u pogledu naina razmiljanja i stavova"; "Miljenja i stavovi prema odreenim temama su zarotirani u potpunosti. Proireni su mi vidici i konfuzija koja je postojala svuda u razgovorima prvenstveno o prolosti (fala bogu) je nestala"; "Mislila sam da se neu promeniti (nisam dobro mislila)"; "Dobila sam nove teme za razmiljanje, neki stavovi su mi uvreni, neki su poljuljani, dobila sam elju da vie saznam o nekim temama (naroito vezanim za prolost i rat na prostorima bive Jugoslavije)"; "Saznala sam vie o srpskoj istoriji, zloinima na prostoru bive Jugoslavije"; "Najizazovnije mi je bilo hvatanje u kotac sa sopstvenim predrasudama, nakon to sam sebi priznala da postoje i koliko su brojne"; "Uglavnom predavanja o diskriminaciji jer sam se sad definitivno oslobodila svih svojih predrasuda. Do sad jesam nekih a sad svih potpuno"; "Poeo sam na neke stvari da gledam drugaijim oima i da ih posmatram kritiki. kola je uspela da me pomeri u stavovima za koje sam mislio da ih neu nikada promeniti". Kao najuzbudljiviji trenutak jedna polaznica istie: "Po meni je to susret sa ljudima vie nacija na jednom mestu, a ovim povodom. To mi je jako lep oseaj i osetila sam se nekako ponosno na sebe to nemam predrasude u vezi sa rasama i nacijama kao mnogi ljudi i to sam upoznala mnogo dobrih i interesantnih ljudi". Isto.
664
665

umora nisu mogli da ih prate, pa su kritikovali to se u predavanje nije uvela neka aktivnost koja bi im odrala koncentraciju; drugima je smetalo "jednoumlje" predavaa, poto se sadraj predavanja nije uklapao u postojei stav polaznika13. Iz odgovora na pitanje koje su im teme nedostajale najee se moe dobiti slika o potrebama polaznika. Obraene teme na koli i nain na koji se o njima govori esto inicira polaznike da se sete svih onih tema kojima su esto obasuti putem medija, ali o kojima tek sada priznaju da ne znaju mnogo, ili gotovo nita. Tu se javlja potreba da uju neto vie o sektama, izbeglicama i njihovim pravima, odnosima u porodici, koli itd14. Kroz iskazivanje tema koje su im nedostajale vidljiv je i pravac razmiljanja polaznka i reakcije na informacije koje su dobili kroz predavanja. Ima i odgovora u kojima se esto moe naslutiti i kritiki odnos prema predavanjima koja su sluali15.
Kada se uporede oekivanja od kole i reakcije na kolu na njenom zavretku, vidljiva je jo jedna karakteristika. Polaznici istiu da se nadaju da "kola ljudskih prava" nee imati zamorna i dosadna predavanja u kojima nee moi da se uje njihov glas i miljenje, ili da nee moi da postavljaju pitanja, kako bi, u najmanju ruku, ta predavanja uinili zanimljivijim. Oni, uglavnom oekuju formalnu atmosferu u kojoj su predavai kruti, ozbiljni i distancirani od uenika; boje se da e se od njih zahtevati neprikosnovena disciplina i da e predavai na monoton nain izlagati teoriju koja je nezanimljiva. Na kraju kole, konstatuju da su prijatno iznenaeni oputenom atmosferom tokom trajanja kole i otvorenim pristupom predavaa (i radioniara), to njima omoguava da se veoma lako uklapaju i uspostavljaju komunikaciju meusobno i sa predavaima. Iako pojedini polaznici kritikuju naporan program, kratke pauze, malo vremena za druenje ili pojedina predavanja koja su im bila predugaka pa nisu mogli da odre koncentraciju, preovlauju pohvale i zahvalnost za steeno znanje i novo iskustvo12. Ima i suprotnih ocena naina predavanja. Ovakve reakcije imaju dvojaku podlogu: jednima su neka predavanja bila monotona i suvoparna jer zbog
samom sistemu vrednosti"; "Ovaj nain edukacije je zaista izvrstan, a ini mi se i najbolji. Edukacija mora da se vri u skladu sa odreenim obiajima i kulturom jednog naroda pa tek onda postepeno podizati pravnu svest graana, nekim liberalnim idejama (suoavanje sa ratnim zloinima, razliitost...)"; "Tako to e struna lica dolaziti u kole i organizovati predavanja, tako to e se uenici po odeljenjima rasporeivati tako da je nacionalna struktura 'arenija', kako bi lake uvideli da se ljudi ne razlikuju po naciji..."; "Uvoenjem predmeta u kole o ljudskim pravima, jer se svest o tome treba rano razvijati kako u budunosti ne bi imali problema kao danas"; "Vano je i neophodno da mladima to privue panju. Ne moe se raditi tek tako. Bitno je da ih isprovocira, trgne iz umalosti". Isto. 12 U prostoru gde su zamoljeni da daju svoj komentar, polaznici su pisali: "Hvala vam to ste mi dokazali da stvari u ivotu mogu funkcionisati drugaije i da nije sve tako crno. Celog svog ivota se susreemo sa predrasudama i trpimo nepravde zbog toga. Po prvi put... sam osetila ovde: potpunu toleranciju, iskrenost..."; "Zaista mi je posebno to sam upoznao dvojicu Albanaca, Maare ima razlog i osnovu da drugaije gleda na stvari"; "Divno je to to nam je omogueno ovako neto. Upoznali smo nove ljude, razliite stavove i nauili da potujemo i prihvatimo razliitosti, kao i da ih prevaziemo"; "Sada, iz ove perspektive mogu da kaem da sam ivela sa ogromnim brojem predrasuda i pogrenih uverenja kojih sam se sada oslobodila. Veoma korisno i dosta dobr za nas! Hvala vam!"; "Za mene je posebno vano to sada znam da postoje ljudi od kojih se moe uti i druga strana prie tj. da postoje ovakve kole na kojima se osim druenja i igre spoznaju velike i vane istine"; "Iz sredine iz koje ja dolazim mislim da bi to bilo vrlo teko iz razloga to postoje dve vee grupe nacija (odnos 53:40 odsto) koje imaju svoje nacionaliste... I onda dolazi do tua i svaa izmeu ove dve veine. Ali bi to moglo da se umanji kada bi i jedna i druga strana elele da uestvuju na ovakvim seminarima"; "Smatrao sam da e ovakav raspored biti naporan ali je bilo suprotno"; "Oekivao sam distancu predavaa prema polaznicima, meutim, bili su veoma drueljubivi"; "Mislila sam da emo svaki dan imati iste predavae i da neemo toliko nauiti o toliko razliitih stvari"; "Oekivala sam formalnije odnose". Isto.
13 Na pitanje ta vam se nije svidelo, polaznici kau: "Nije mi se svidelo to to neki predavai nisu odgovarali na postavljena pitanja"; "Nije mi se svidelo to to nam neki predavai nisu ostavljali prostora da iskaemo svoja miljenja ve su nam servirali njihova"; "Nije mi se svidelo to su pojedini predavai u pitanjima postavljenim od strane uenika iznosili iskljuivo lino stav u zavisnosti od politikog opredeljenja"; "Izrazito kategorian stav pojedinih predavaa, nemogunost iskazivanja sopstvenog miljenja (a govorimo o slobodi izjanjavanja) kod istih. Mada, sa druge strane, taj njihov stav i naa prilaenja problemu je, ustvari, jedini efikasan nain da se postignu neki rezultati"; "Moda subjektivan stav veine predavaa. Malo mi se nije svidelo to to predavai po nekim temama imaju odreeni stav i pokuavaju da nametnu". Isto. 14 Na pitanje koje su im teme nedostajale, polaznici, izmeu ostalog, kau: "Prava sekti i zakljuak da li sekte ugroavaju ljudska prava"; "Mislim da je trebalo vie da se pria o pravima izbeglica, zbog toga to su oni ve sa svojim odlaskom iz svoje domovine izgubili mnogo svoga, pa me zanima da li su izgubili i pravo da ive normalnim ivotom". Isto. 15 "Mislim da je trebalo da razgovaramo malo vie o naim oseanjima, psihi i ponaanju, jer su to predispozicije koje je neophodno ispuniti da bi se o pravima oveka moglo govoriti... da bi ovek vodio rauna o sopstvenim i pravima drugih potrebno je da bude mentalno zdrav i sposoban da prihvati ono to se oko njega deava. Tek se tada moe govoriti o injenicama"; "Pria o niim vidovima diskriminacije (konflikti izmeu navijaa razliitih sportskih timova, ljudi koji ive u razliitim delovima grada) i o optoj moralnoj svesti adolescenata"; "Teme o meunacionalnim odnosima, kao i odnosima prema manjinama, ali na konkretnom primeru. Takoe se malo prialo o ulozi SAD u svetskoj politici i osnovnim politikim zakonima ponaanja"; "Nedostajalo mi je ire diskutovanje o ratnim zloinima i ljudskim pravima koja se potuju i za vreme ratnog stanja iz tog razloga da ljudi ne bi shvatali rat kao sveopte klanje i ubijanje ve da se i tada moraju potovati odreena pravila"; "Nedostajale su mi teme koje se tiu ostalih ratova, a ne samo ratova na naim prostorima"; "Moda su mogle da se obrauju teme o zemljama koje su u slinoj situaciji kao naa. O tome kako se one bore da prevaziu svoje probleme". Isto.
666
667

dolazi ee, s obzirom na to sa kakvim stavovima polaznici kola dolaze, veoma je vana injenica da polaznici brzo postaju tolerantni prema svim meusobnim razlikama. elja za upoznavanjem i zabavom preovlauje u odnosu na nacionalne, verske ili jezike razlike. U drugu grupu odgovora svrstani su "skeptici" koji su sasluali predavanja, manje ili vie uestvovali u raspravi postavljajui "provokativna" pitanja, prihvatili ono to su uli, ali sa rezervom18. Oni su iskoristili priliku da tu svoju skepsu izraze i u odgovorima na pitanja iz evaluacije. Ostaje pretpostavka da ima i onih polaznika koji su zadrali skeptian stav prema saoptenim podacima, ali to nisu hteli da iskau u svojim odgovorima.
2.3.
STEENA ZNANJA
U nastavku e biti obraeni odgovori polaznika u evaluacijama koji su grupisani u tri grupe tema: raspad jugoslovenske drave i sukobi; Haki tribunal, ratni zloini, suoavanje, odgovornost; istorija. Sve ove teme su bile zastupljene na kolama, ali nikada nisu sve zajedno obuhvaene programom na jednoj koli. Podaci koji se iz ovih izjava mogu dobiti govore o efektu predavanja o ovim temama. Takoe, svi ti podaci sluili su i slue za formulisanje programa buduih kola, kako bi i tematskim okvirom a i nainom predavanja, te ukupnom organizacijom kole efekti kole bili to bolji, a ciljevi u veoj meri ostvareni.
B.
HAKI TRIBUNAL, RATNI ZLOINI,

SUOAVANJE, ODGOVORNOST
A.
RASPAD DRAVE I SUKOBI
Reakcije polaznika na temu raspada jugoslovenske drave i sukoba koji su se tom prilikom dogodili ukazuju na to da oni, uglavnom, prihvataju ono to su na predavanjima uli. Meutim, kao i kod drugih, i ove se reakcije imaju nekoliko nivoa. Na prvom nivou je potpuno prihvatanje onoga to je na predavanjima saopteno: polaznici smatraju da su dobili dovoljno podataka da prihvate ponuenu verziju dogaaja. Za njih je ono to su na predavanjima uli pravo "otkrovenje", jer do tada nisu imali prilike da o tome ita uju. Ujedno, oni saoptavaju da je od izuzetnog znaaja da to vei broj ljudi za to uje, uviajui, manje ili vie, prepreke koje za to postoje16. Saoptavanje ovih tema izazivalo je i ivu raspravu koja se odvijala van predavanja. Samo je jednom zabeleen ozbiljniji verbalni sukob sa verskom (nacionalnom) osnovom. Sukob je izglaen, ali je, kao i kod ukupnog uticaja svih deset kola, ostalo pitanje da li je to imalo trajnijeg efekta17. S obzirom da je oekivano da do ovakvih sukoba
16 "Najizazovnija tema mi je bila 'nacionalni, verski i rasni sukobi', jer je vrlo iva u naoj zemlji i retko ko od mojih vrnjaka zadovoljava uslov tolerancija prema bilo kojoj grupi (nacionalna, verska, rasna manjina). Ali na ovom seminaru, ta tema je, po mom miljenju, bila izazovnija van predavanja (unutar grupe), nego na samim predavanjima"; "Meunacionalni, verski i rasni sukobi na prostoru bive Jugoslavije, jer smo mogli da vidimo kolika je uloga medija u formiranju miljenja o grupama ljudi u osnosu na versku ili nacionalnu pripadnost"; "Najizazovnije su zato to one u mojoj sredini predstavljaju skoro tabu teme"; "Tema koja ima veze sa tokom i deavanjima (kada, gde je poeo i ta se sve deavalo) u ratu u Bosni, jer je to uas koji se deavao tu pored nas, a mislim da 99 odsto dece nije u toku i ne zna istinu"; "itava problematika sukoba koji su se deavali na prostoru bive SFRJ bila je zasnovana na neznanju. Ja lino mislim da je to vezano za ljudska prava. Jer sam ja lino mrzeo Albance do ove kole, ali kad sam upoznao Erdeta i Bibija skopao sam da su i oni ljudi. Svako ima pravo da ivi i da kae ta god hoe". Isto. 17 "Na mene je najvie ostavila utisak jedna situacija van predavanja (za koju verovatno svi iz grupe znaju). Tu je dolo do sukoba izmeu polaznika kole 'hrianske'
Kada je re o predavanjima koja ostavljaju najjai utisak na polaznike, bez obzira da li se od njih oekuje da odgovore u svoje ime ili da procene ta je bilo najizazovnije za grupu, redovno se istiu teme o ratnim zloinima i Hakom tribunalu. Predavanja o raspadu drave i uzrocima, kao i teme iz istorije, ne izazivaju tako snane emocije kao kada se razgovara o ratnim zloinima i Hakom tribunalu. Predavanje o Hakom tribunalu najee je na samom kraju kole, kako bi polaznici bili to upueniji u uzroke i posledice dogaaja iz neposredne prolosti. Uvek je bilo neophodno pozivati se na sadraje saoptavane u prethodnim predavanjima, jer polaznici sa negativnim stavom o Hakom tribunalu redovno koriste sve stereotipe koji su zastupljeni u javnom mnjenju. Najea predrasuda o Tribunalu je da se na tom sudu ne sudi nikome ko nije srpske nacionalnosti. Zatim sledi predrasuda o tome da su taj sud osnovali Amerikanci, i, konano, da je taj sud nelegalno osnovan. Negodovanja tokom rasprave o ratnim zloinima i njihovom kanjavanju imaju i drugi nivo. Naime, polaznici smatraju da su sve zaraene strane podjednako uestvovale u injenju ratnih zloina i da se ne moe kriviti samo srpska strana. Kao poslednji i glavni argument, pak, koji pojedinim, najupornijim polaznicima ostaje jeste intervencija NATO 1999. godine, ali i uloga Amerike kao "svetskog policajca". Oni polaznici koji odbijaju da sagledaju celinu jednog
veroispovesti i 'muslimanske' veroispovesti gde je dolo do razdiranja unutar grupe. Taj dogaaj je kod mene promenio pogled na ovu zemlju i na ljude u njoj i dovelo je do potvrde mog stava da je za sve ono to se desilo nama proteklih 12 godina, isto naa krivica". Isto. 18 "Po samoj svojoj strukturi ta tema zasluuje da bude 'proeljana' od A do , (ili od A do , kako hoete!). Narod proteran iz Hrvatske, Bosne zasluuje da proiri 'to' iskustvo sa ovdanjim ljudima..."; "Trebalo je malo vie posvetiti vremena sukobima na teritoriji SFRJ, ali i sa nekim drugim profesorom, iako je Ili bio odlian. Zato? Pa, zar tema to ne zasluuje?". Isto.
668
669

Statistiki je beznaajan broj onih koji u evaluaciji, na pitanje o tome ta im se na koli nije dopalo, navedu da je to predavanje o Hakom tribunalu. Pravilo je da se za to ne daje obrazloenje, poto je koliina "nepovoljnih" informacija, ili informacija koje pojedinca zapravo i ne interesuju, prevelika, i ostavlja generalan utisak da je i "dosadna", pa je cela ta pria i odbaena, odnosno okarakterisana kao "nedopadljiva". Obino se radi o polaznicima koji su na tim predavanjima pasivni, nezainteresovani, bez elje da o podacima razmisle. Ovakvih je polaznika na kolama zanemarljivo malo. Na temu odgovornosti za rat i zloine polaznici reaguju emotivno. Radionica pripremljena za potrebe objanjenja nivoa odgovornosti, koja pretpostavlja i line sudbine rtava rata, uspeva da dopre do emocija polaznika. Na svim kolama na kojima je ova radionica bila zastupljena, polaznici su isticali da su ta saznanja imala jak uticaj na njih, te da im je mnogo jasnije ta zapravo rat znai. Uestalost isticanja ove teme je znaajna i reakcija je uvek pozitivna23. Pribliavanjem pozicije rtve uspeva se objasniti i potreba za kanjavanjem. Ali, koristi se prilika za prikazivanjem mogueg nivoa line krivice svakog savremenika rata, za ta se u pomo poziva teorija Karla Jaspersa24. Na taj nain polaznicima se omoguava da dogaaje iz neposredne prolosti dovedu do linog nivoa, odnosno da sa emotivne reakcije preu na racionalni nivo i dobiju objanjenje tih dogaaja kao i da se lino odrede i pozicioniraju u odnosu na njih25.
tribunalu jer su to podruja gde vlada veliko neznanje i mnoge predrasude"; "... zbog injenice da je javnost u SRJ veoma neinformisana o ulozi, nadlenosti i merodavnosti ovog organa"; "Saznala sam dosta stvari koje nisam znala, a i opet mi je kroz glavu prolo pitanje kako ovek moe da bude tako surov i da ini takve zloine"; "... jer smo govorili o zloinima koji su se desili ovde kod nas, i za koje nism ni znao da su se desili (otkrivene masovne grobnice)"; "Shvatila sam da Haki tribunal nije stvoren zato da naudi naoj zemlji nego da joj na neki nain pomogne da prebrodi krizu i da kazni sve one koji su doprineli da doe do masovnog ubijanja u ratu u Bosni"; "Poseban trenutak za mene je bilo predavanje Matiasa Helmana o ulozi Hakog tribunala i Natae Novakovi o stvarnoj slici srpskog naroda i stanju u dravi. U tom trenutku su se sruile sve iluzije koje su postojale u mojoj glavi, i stvorila se sasvim nova slika o prolosti, sadanjosti i budunosti moje nacije". Isto. 23 "Za mene je najizazovnija bila tema 'pitanje krivice'. Nesumnjivo je da bi se izvukli iz neosnovanog ovinizma i nacionalne bede moramo se suoiti sa svojim delima, to jest, preuzeti sopstvenu odgovornost bez obzira na spoljanje faktore. U suprotnom, doi e do uruavanja unutar nas samih, a u bliskoj budunosti emo opet zasigurno oekivati na politikoj sceni dominaciju 'profaistikih' ili moda bolje reeno ovinistikih sistema vlasti ime bi se opet vratili na surovi poetak"; "Janja Be (pisac knjige o zloinima u Bosni i Hercegovini "Pucanje due" N.T.) nas je uvela u problem ratnih zloina, objasnila kljuna pitanja u vezi sa tim i sve to malo sistematizovala". Isto. 24 Karl Jaspers, Pitanje krivice, Samizdat Free B92, Beograd, 1999. 25 "Najizazovnija tema mi je bila tema o odgovornosti kakvu zastupa Jaspers, i to iz razloga to je pitanje odgovornosti pitanje (jedno od) sa kojim treba da se suoimo"; "... govorilo se o odgovornosti i tipovima odgovornosti, takoe dolazi i do razreenja dileme
problema, iji se uzroci ponekad moraju traiti i duboko u prolosti i svakako su kompleksni, jako je teko objasniti taj dogaaj bez samog konteksta. Objanjenje konteksta, pak, iziskujue vie vremena, pa ga nije mogue u celosti obuhvatiti. Iz ovoga proistiu i glavne kritike pozicije predavaa19. Polaznicima se pokuavao objasniti pojam meunarodne politike i nastajanje politike meunarodnog intervencionizma, da se poinioci zloina moraju po meunarodnom pravu kazniti, da se krivica mora individualizovati. Ovaj aspekt, koji je nedovoljno izraen u programu kole, zahteva posebno mesto u njemu. Nakon detaljnih objanjenja o tome kako je i na osnovu kojih odluka nastao Haki tribunal, i nakon gledanja filma20 o njemu, polaznici izjavljuju da su dobili relevantne informacije koje do tada nisu znali21. Kada se upoznaju sa materijalom iz Hakih sudnica i statistikim podacima o broju osuenika i njihovoj nacionalnoj pripadnosti, te za koje zloine oni odgovaraju, polaznici poinju da uviaju da su informacije kojima su raspolagali bile, u najmanju ruku, nedovoljne. Sumarno gledano, argumenti polaznika kretali su se od onih osnovnih stereotipa o vekovnoj rtvi i patnji, stalnim odbrambenim ratovima, do ugroenosti pravoslavlja, svetske zavere monih drava itd. Krajnje reakcije na ova predavanja su raznovrsne, ali se moe zakljuiti da polaznici uglavnom shvate da nisu bili dovoljno obaveteni o radu Hakog tribunala i da uviaju da je kanjavanje zloina neophodno22.
Na pitanje ta vam je od tema nedostajalo, jedan polaznik kae: "Pitanje bombardovanja YU od strane NATO. Svima nama bilo je ugroeno osnovno ljudsko pravo, pravo na ivot. Jednostavno moramo znati vie o tome. Bombardovanje je bila prva ozbiljna, jako ozbiljna situacija sa kojom sam se suoio". Isto. 20 "Pravda na djelu" uvod u rad Meunarodnog krivinog suda za bivu Jugoslaviju, reija: Gert-Jan Gerlach, ICTY, 2001. 21 Na pitanje koja je situacija bila najizazovnija, jedan polaznik kae: "To je situacija kada smo gledali kasetu sa suenja u Hagu, i ticala se svedoenja oveka koji je preiveo genocid. Na kraju izlaganja je rekao: 'U ime svih stradalih, ja izvriocima opratam, jer su oni na to bili primorani'. Od tada se promenilo to to sam poeo drugaije da gledam na 'zloine', a takoe drugaije sada gledam na one koji su to naredili". Dokumentacija Helsinkog odbora za ljudska prava u Srbiji. 22 Na pitanja koje im je predavanje najizazovnije, odnosno ta se kod njih nakon kole promenilo, polaznici kau: "Pitanja odgovornosti, Hakog tribunala. Zato to su surova stvarnost"; "Razgovor sa Matijasom Helmanom (bivi predstavnik Kancelarije Hakog tribunala u Beogradu N.T.) koji mi je rekao mnogo i dokazao da je bezvezno strahovati za one ljude koji se nalaze na onim 'irim' optunicama"; "Gotovo da nema oveka kome nisu izgraene predrasude po tom pitanju tako da je to suoavanje bilo izazov. Moda (i tema) o irenju netrpeljivosti i mrnje kroz medije takoe je teko odupreti se tome. Ustvari, upoznaje jednog sasvim novog sebe put ka razbijanju predrasuda"; "Po prirodi sam veliki realista i uoavam greke svog naroda ali nepravda zaista boli. Oslobodio sam se nekih predrasuda u vezi suda ali ostajem pri miljenju da ga treba to pre zatvoriti"; "Najizazovnija je bila diskusija o gej populaciji i Hakom
19
670
671

uspostavu normalne komunikacije sa susedima. Neke reakcije pokazuju da su neki polaznici doli i do ovog nivoa spoznaje28. Kada se govori o upotrebi istorije u udbenicima iz tog predmeta za osnovnu i srednje kole, polaznici reaguju sa ushienjem, jer im je fascinantan podatak da se neki istorijski dogaaji u njima ne saoptavaju, neki saoptavaju polovino, ili se daje iskrivljena slika pojedinih dogaaja. Kada se pojedini istorijski dogaaji, o kojima su polaznici uili u koli, uzmu kao primer i stave u kontekst ostalih zbivanja u tom periodu, i naroito kada se saopte sva ostala relevantna zbivanja koja date pojave ili dogaaje uzrokuju, dobija se sasvim nova slika tih dogaaja. Bliska iskustva sa lekcijama iz udbenika ovog tipa poveava zainteresovanost polaznika, pa i saznanja i uvidi do kojih tada dolaze otvaraju niz pitanja u vezi sa brojnim mitologizovanim istorijskim zbivanjima. Suoavanje sa sopstvenim stereotipnim razmiljanjima, koja nikada nisu podvrgli proveri, dovodi do pozitivnih reakcija polaznika po kojima se vidi da su shvatili kako funkcionie mehanizam zloupotrebe kao i da su razumeli razloge za zloupotrebu, te da su razumeli da su i sami njene rtve. Zakljuuju da su mnogo nauili, da su im "otvorene oi", da za mnoge saoptene podatke nisu uli.29
28 Kao reakcija na predavanje o nacionalnim stereotipima, jedan polaznik pie: "Do kada vie konzervativnost i zaostalost? ovek je ovek a ne etiketa na kojoj pie ime, poreklo... i tako razvrstana po pripadnosti. Svi ljudi su ravnopravni i zasluuju ista prava. Razliitost je prednost, a ne mana. Treba je iskoristiti u pozitivnom smislu". Na pitanje ta im se nije svidelo na koli, jedan polaznik pie: "Nije mi se svidelo to to je neko i posle svih ovih predavanja i dalje ubeen u 'srpstvo' i kada ih pitam zato, kao ne mogu da mi objasne". Na pitanje koja im je tema nedostajala, jedan polaznik pie: "Nedostajala mi je tema o narodima koji su ovde iveli i neprestano se meali, jednostavno da vidimo da je verovatnoa da je neko 'veliki ili ist Srbin' ustvari mala". Isto. 29 Kao obrazloenje zato im je predavanje iz istorije bilo najizazovnije, polaznici kau: "Ukazano nam je na mnoge greke koje postoje u sistemu i koja je njihova svrha"; "Najizazovnija tema je manipulisanje istorijom zato to ova nauka ne slui za ostvarivanje sopstvenih interesa, i saznanje da postoje ljudi (dosta njih) koji su u zabludi"; "Kao i svaki mali Srbin, uena sam (u koli) da su Srbi 'nebeski narod', 'ne moe nam niko nita, jai smo od sudbine'... I za ta sam smatrala da za sve ovo to nam se deava (i deavalo) nismo mi krivi, nego 'velike sile' ili drugi narodi Hrvati, Albanci, Bonjaci... Ova predavanja doprinela su kako irenju mojih vidika, tako i novom pogledu (stavu) koji je ovaj put potkrepljen iskljuivo injenicama, a ne mitom, legendom ili laima"; "E, iz kojih smo mi knjiga uili!!!"; "Prvi put sam ula da su Jugu narodi eleli da stvore a da im nije nametnuta. I jo se nisam 'opasuljila'"; "Zato to smo videli da su u ono vreme (Slobino) od nas pravili male 'zombije', a u ovo vreme (nove vlasti) od nas prave prave male nacionaliste"; "Ova tema je bila izazovna pa ak i ironino smena kako na banalan nain (izmenom ili dodavanjem nekoliko rei ili isputanjem delova reenica) moe da se utie na svest ljudi"; "Ovom prilikom sam saznala da istorija koja postoji u naim udbenicima nije istinita, ve prekrojena pria po meri vlasti koja je na elu u jednom trenutku istorije nae zemlje"; "Situacija u kojoj sam saznao za odreene neistine
U pribliavanju teme o linoj odgovornosti, polaznicima se prikazuje film "Plavooki"26. Nakon filma i tokom diskusije polaznici reagiju burno i emotivno, ali su zakljuci koje donose efektni, jer je svakome od njih omogueno da sebe spozna u ulozi, kako diskriminisanih, tako i osoba koje diskriminiu27.
C.
ISTORIJA
Na predavanjima o temama iz istorije nastoji se objasniti kako su mnogi stereotipi i mitovi kojima se danas objanjavaju dogaaji plod zloupotrebe istorije ili njenog pogrenog tumaenja. Polaznici su imali prilike da uju objanjenja o pojmu kritike istorije, o razvoju same te nauke, iji su prapoeci vezani za mitove. Mitovi su ostali i danas, ali oni nemaju veze sa istorijom, iako su proseni stavovi populacije u Srbiji produkt meavine mitolokog pogleda na sopstvenu prolost i savremenih civilizacijskih tendencija. Na ovaj nain polaznici stiu u potpunosti novi uvid u samu istoriju kao nauku, ali i u mogunost njene upotrebe. Posebna svrha ovih predavanja jeste pokuaj objanjenja nacionalizma i njegove uloge. Nacionalni stereotipi, kao preovlaujui nain miljenja mladih ljudi predstavlja osnovnu prepreku za razumevanje savremenog sveta, ali i za
moe li odgovornost biti kolektivna ili samo individualna i to je u teoriji, ali se u praksi iz stvarne prie o Hidi moe zakljuiti da veliki deo nas (drutva) jeste politiki odgovoran (ako nita vee) za ovo to nas je snalo u proteklim godinama" (Hida je izbeglica iz Bosne i Hercegovine, sa kojom je intervju obavila dr Janja Be, i objavila ga u knjizi Pucanje due, Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji i Radio B92, Beograd, 1997 N. T.). Dokumentacija Helsinkog odbora za ljudska prava u Srbiji. 26 "Plavooki" (Blue-eyed), Denkmal filmproduction, Claus Strigel and Bertram Verhaag Production (Nemaka, 1996, rezija Bertram Verhaag). U ovom dokumentarnom filmu prikazana je metoda rada jedne amerike uiteljice, koja se borila protiv rasizma. Metoda njenog rada podrazumevala je stavljanje osoba bele rase u poziciju predstavnika crne rase u amerikom drutvu. Ova metoda bazira se na filmu o njoj koji je snimljen sedamdesetih godina XX veka, u kojem je prikazano kako je ona sa svojim uenicima niih razreda osnovne kole napravila eksperiment, podelivi ih po boji oiju i proglasivi taj kriterijum za raku diskriminacije "naprednijih" od "nazadnijih" ljudi. Taj eksperiment izazvao je otre polemike i osudu u amerikom drutvu, ali i to da je njena rasistiki nastrojena sredina osudila i nju i njenu porodicu na izolaciju. Dokumentacija Helsinkog odbora za ljudska prava u Srbiji. 27 "Moda mi je najuzbudljivija bila tema o oblicima diskriminacije (posebno o rasizmu film "Plavooki"). Razlog za to je injenica da je nain pristupa ovoj temi bio potpuno nov. Ljudi prihvataju utvrene norme ponaanja, bez mnogo razmiljanja i sumnji. Rasizam, kao pojava, bezbroj puta (a posebno za vreme faizma) dovodio je do optih katastrofa za oveanstvo..."; "... jer su mi pomogli da sagledam neke stvari iz drugog ugla, potresli su me i nagnali na razmiljanje, a mislim da je tako bilo i sa ostatkom grupe". Isto.
672
673

ostanu u kontaktu i nakon zavretka kole, za oekivati je da e transfer ovog iskustva potpomoi i transfer steenih znanja na koli.
Primetno je, meutim, da se podaci koji se saoptavaju na ovim predavanjima lake prihvataju kada se u itavu sliku o robovanju mitovima unesu i podaci o drugim narodima i njihovim nacionalnim stereotipima. Iako je to razumljivo sa psiholokog stanovita, nastojalo se da se prui objanjenje da je sa individualnog stanovita neophodno uiniti napor i ne biti rtvom predrasuda, te da je neophodno objektivo posmatrati kolektiv iji se identitet neguje.30 Komparativna metoda je neizostavna u naunom prouavanju pojedinih drutvenih fenomena. Ova metoda olakava i prenoenje znanja, tj. razumevanje. Meutim, vrlo je vano izbei zamku da se pojedini negativni fenomeni iz sopstvenog drutva opravdavaju time to se oni javljaju i u nekom drugom drutvu. Zanemarljivo je malo onih polaznika koji negativno reaguju na ove teme, ali se, kao i u sluaju zloina i Tribunala u Hagu, ne daju obrazloenja za negativnu reakciju. Ta predavanja se svrstavaju u red dosadnih i monotonih i pretpostavka je da tim polaznicima predmet istorije nije omiljen. Takoe, poto je argument da je umor uzrokovao odsustvo koncentracije uobiajen, moe se pretpostaviti da su predavanja iz istorije i zbog toga izazvala negativnu reakciju. Meutim, upravo sa stanovita umora, mera zanimljivosti teme moe se oceniti ako se uzme u obzir da drugi polaznici teme iz istorije istiu kao najzanimljivije. U kombinaciji sa predavanjima, druenje i upoznavanje polaznika predstavlja najdragocenije iskustvo. Upoznavanje i druenje polaznika iz raznih gradova razbija skuenu sliku o "drugima" i "drugaijima" koja se neguje od malih nogu. Ova iskustva polaznici sa neskrivenim ushienjem naglaavaju u evaluaciji31. Njihov je efekat veoma jak. S obzirom da polaznici kola tee da
u istoriji. Shvatio sam da sam za neke stvari u istoriji bio u zabludi. Promenilo se moje miljenje o injenicama koje se navode u udbenicima i uvideo sam da je ovaj seminar bio neprocenjivo iskustvo"; "Najvie sam se udio kad sam saznao da je 50% istorijskih injenica netano, i da istoriju autori koriste ne bi li nas uinili agresivnijim prema narodima sa kojima smo ratovali"; "... kada sam shvatio da naa istorija nije tana, znai sve to smo mi uili je pogreno, a to je u stvari bio cilj prethodnog reima da ubilaki nastroji ljude". Isto. 30 "... Volim istoriju i zanima me kako drugi narodi ue istoriju sa kojima smo se preplitali u prolosti. Volim da ujem druga razmiljanja i da vidim i osetim kad pogledam razliite istorije. Meutim, na e ivot, i ivog drugih naroda moda za 50 godina naalost isto biti 'laan', upravo zbog zloupotrebe istorije"; "Najizazovnije mi je bilo kada nam je predava govorio o razliitim tumaenjima istog istorijskog dogaaja od strane balkanskih naroda i o udbenicima iz istorije". Kao najuzbudljiviji trenutak za grupu jedan polaznik kae: "Kada smo radili radionicu sa Enverom (ulimanom)... Bilo je jako opasno jer smo se suoavali sa svojim predrasudama u vezi sa Albancima, Muslimanima i Srbima. A neko je imao otvorenije, bunije i tee suoavanje". Isto. 31 "U mojoj porodici vlada nacionalizam, znai mi, mi i samo mi. No, samim kontaktom sa ovim ljudima shvatila sam da nije sve kao to su mi proali. I ljudi druge vere i kulture, umeju da vole i cene kao mi, po emocionalnim karakteristikama se slaemo i uklapamo"; "Neu nikada zaboraviti oprotajnu urku... Kada sam videla
3.
Zakljuci
"kole ljudskih prava" koje organizuje Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji deo su ireg projekta Norvekog helsinkog odbora za ljudska prava. U meuvremenu, sa uslonjavanjem njihovog koncepta, kole su postale okosnica aktivnosti Helsinkog odbora za ljudska prava u Srbiji. Naime, u sklopu celokupnih aktivnosti, a posebno istraivako-analitikih, ove kole predstavljaju delatnost koja objedinjuje sve ciljeve Helsinkog odbora i plod su naelnog zakljuka donetog na nivou ove organizacije da je trenutno jedina smislena aktivnost edukacija mladih ljudi. Ova edukacija podrazumeva upoznavanje mladih ljudi sa civilizacijskim tekovinama modernog sveta olienim u principima potovanja ljudskih prava i demokratije. Meutim, tokom desetogodinjeg postojanja, Helsinki odbor je pratio stanje ljudskih prava u Srbiji, analizirao drutvenu situaciju i pokrenuo, kroz izdavaku delatnost, niz edicija sa ciljem kreiranja kritike istoriografije, koja je marginalizovana. Time je formiran celovit uvid u specifine probleme drutva, pa se dolo do zakljuka da je za neophodan proces modernizacije Srbije potrebno edukovati mlade o ovim pitanjima i dati im uvid u to stanje, sa posebnim naglaskom na suoavanju sa neposrednom prolou. S obzirom na preovlaujui otpor modernizaciji u drutvu koju oliavaju predstavnici elite, Helsinki odbor se odluio na alternativno obrazovanje. Kroz organizaciju "kola ljudskih prava" dolazilo se do uvida u stanje svesti mladih ljudi u Srbiji. Spoznajom njihovih predznanja i stavova, koja stiu u koli, porodici i u svakodnevnom ivotu, putem medija, kontakata sa drugim ljudima koji ih okruuju, uvidela se sva alarmantnost situacije. Mladi ljudi raspolau uglavnom stereotipnim znanjima po pitanju neposredne prolosti, kao argumenti za iznete stavove koriste mitove, nemaju razvijeno kritiko miljenje, raspolau vrlo krhkim moralnim nazorima, nemaju volje da uloe napor da steknu znanje, imaju predrasuda prema "drugima" i "drugaijima". Sa takvom dijagnozom nemogua je modernizacija drutva.
koliko smo sloni i koliko smo se zbliili postalo mi je jasno da je velikim naporom mogue uspeti da se napravi multietniko drutvo u kome e svi iveti u slozi"; "Ja inae mrzim politiku i sve vezano za nju. Ali sam ovih poslednjih dana naeg druenja shvatila da ne moram da je volim da bih uestvovala u stvaranju svoje budunosti"; "Srena sam to sam upoznala puno novih ljudi, naroito ljude razliite nacionalnosti i vere, gde smo se svi ponaali kao da smo u svemu jednaki bez obzira na nacionalnost i veru. Moda sam ranije, do sada imala predrasudu o ljudima druge nacioanlnosti, na osnovu raznih pria koje sam sluala, ili filmova koje sam gledala ili knjiga koje sam itala. Sada je vie nemam, jer sam se druila sa tim ljudima, razgovarala sa njima i uvidela svoju greku"; "... recimo samo da je veoma bitno sprijateljavanje sa decom drugih vera". Isto.
674
675

manifestuju, ali ne utiu bitno na sumarni zakljuak da mladi ljudi u Srbiji nemaju razvijeno kritiko miljenje i da robuju stereotipnim znanjima. Njihova predznanja o Jugoslaviji su tura i kreu se oko informacija koje je mogue stei u udbenicima iz istorije koje su koristili. Dodatne slike na tu temu su stekli na osnovu indoktrinacije preovlaujueg javnog diskursa. O ideji jugoslovenstva sa poetka XX veka ne znaju nita. O karakteru ratova devedesetih godina XX veka polaznici znaju ono to je kreirala propaganda, a to su prenosili i roditelji i nastavnici. Polaznici nemaju razvijenu sposobnost za postavljanje ire slike u uzrocima i posledicama ratova i u diskusijama se uglavnom oseaju pogoenim i poteu za raznovrsnim stereotipnim objanjenjima, koja se vrlo brzo iscrpljuju, ali su veoma ilava. O odgovornosti Srbije za raspad jugoslovenske drave polaznici govore samo u kategorijama odgovornosti Slobodana Miloevia. Ali, njega krive uglavnom za ono to je uinio srpskom narodu. S druge strane, ne prihvataju mogunost da se rat mogao izbei. U vezi sa tim, za ratne zloine su uglavnom uli, ali gaje skepsu da su informacije o tome verodostojne. Konano, smatraju da su svi koji su uestvovali u ratu za to i odgovorni, te da su svi inili ratne zloine i da svi treba jednako za to da odgovaraju. Konano, za Haki tribunal preovlauje miljenje da nije sasvim regularan sud, da je politiki, da ga kontroliu Amerikanci, te da se na njemu sudi samo Srbima. Dodatnu sliku o polaznicima kola daje i preovlaujua nezainteresovanost za aktuelne teme, te svojevrsna lenjost duha da se o njima informiu. Komociju im prua lakoa prihvatanja stereotipa bez skepse koja bi ih podsticala na kritinost. Svoj poloaj, a naroito svoju budunost oni veoma malo dovode u vezu sa dogaajima iz neposredne prolosti. Karakteristino odsustvo spremnosti za ulaganje napora utie na to da onaj ko prvi do njih stigne sa svojom interpretacijom moe njima mentalno i da ovlada. U procesu praenja znanja i stavova sa kojima polaznici dolaze na kole menjao se i tematski okvir kola. Uglavnom se proirivao, jer se ilo u pravcu cilja da se obuhvati to vei broj stereotipa kojima polaznici manipuliu, kako bi oni bili razbijeni. esto se nije moglo postii da se u devet dana, koliko traje kola, smeste sva ona predavanja koja bi, svojom multidisciplinarnou, ali i zanimljivou prezentovanja, mogla da postignu taj cilj. Podaci o promenama znanja i stavova polaznika dobijeni su iz evaluacionih upitnika koje su popunjavali polaznici kako na poektu, tako i na zavretku svake od deset odranih kola. Da bi se dobila kompletnija slika uticaja ovih kola na polaznike, ali i dometa promene znanja i stavova, u analizu su ukljueni i odgovori na pitanja o tome ta polaznici oekuju od kola, ta bi voleli, a ta ne da se na njima desi, kao i odgovore na pitanja iz zavrne evaluacije, a koja se tiu njihove celokupne ocene kole, koristi od znanja koja su stekli, na koji nain misle da bi se mladi mogli edukovati o temama prezentovanim na kolama, kao i generalnih komentara.
Razlog za ovakvo stanje su okolnosti u kojima su ovi mladi ljudi odrastali. Roeni su neposredno pred raspad drave i ratove. U periodu nacionalistike histerije, ratova, ruenja, stradanja, raspada i obrta vrednosnog sistema, u tekim materijalnim okolnostima u kojima su se nali kako njihovi roditelji, tako i prosvetni radnici, kada su egzistencijalni problemi nadvladali obavezu za davanjem moralne pouke mladim naratajima, ali i relevantnog znanja, dakle, u periodu kada je znanje jo vie srozano na lestvici drutvenoprihvatljivih vrednosti, ovi mladi ljudi su odrastali i pohaali kole. Uz dodatno smanjenu mogunost za putovanjem i upoznavanjem drugih ljudi drugih kulturnih, nacionalnih i verskih identiteta, dobijena je jedino mogua slika sveta koju ovi mladi ljudi imaju. Ona se ogleda u neznanju, stereotipnom miljenju, robovanju mitovima, strahu i nepriznavanju razliitosti. Meutim, nakon promene na politikoj sceni Srbije nije dolo i do sutinskih drutvenih promena. Diskontinuitet sa politikom Slobodana Miloevia, ratovima i nacionalizmom nije nainjen. Ovaj trend vidljiv je i u obrazovnom sistemu. Pokuaj korenite reforme obrazovanja i njegove modernizacije, kao i svake druge promene u drutvu, zaustavljen je ubistvom reformskog premijera, Zorana inia, 12. marta 2003. godine. Nakon toga, svaka reforma obrazovanja je zaustavljena, a trenutno su na delu potezi ministarstva prosvete olieni u: pomeranju poekta uenja stranog jezika sa prvog na etvrti razred osnovne kole; pokuaju ukidanja izuavanja teorije evolucije arlsa Darvina; odluci da se predmet u kojem se izuava upotreba kompjutera sa ranga izbornog prebaci u rang fakultativnog predmeta, zbog tetnosti zraenja. Ovaj konzervativizam predstavlja sprovoenje u delo ideja Nikolaja Velimirovia. Dosadanje preovlaivanje konzervativnog, nekritikog i nacionalistikog u kolskim programima dobija svoje konano oblije i ideoloko i "teorijsko" utemeljenje. Podaci o predznanjima i stavovima polaznika "kola ljudskih prava" dobijani su tokom trajanja kola na osnovu posmatranja i beleenja. Dodatne informacije dobijene su putem zavrnih evaluacija kola, kada su polaznici iznosili svoje ocene kole, ali i sopstvena vienja tema koje su na koli obraivane, i to pre i nakon zavretka kole. Polaznici kola razlikovali su se po mnogim kriterijumima, pa i po tome koliko su aktivno uestvovali u radu, a samim tim i u diskusijama. Ali, na osnovu celokupnog uea u koli dolazilo se do podataka o njihovim znanjima i stavovima. Kako se u kasnijoj fazi realizacije projekta kola promenio uvid u to ko bi trebalo da bude ciljna grupa kole, odreeno je da to treba da budu srednjokolci koji su se angaovali u nevladinom sektoru ili u nekoj politikoj stranci. Tada se dolo do saznanja da i ovi mladi ljudi, koji su nainili otklon prema preovlaujuem javnom diskursu, nemaju argumente za odbranu svojih stavova, koji predstavljaju ponavljanje napamet nauenih lekcija. Za uee na koli nije postavljen kriterijum pripadnosti odreenom nacionalnom, verskom ili bilo kom drugom identitetu. Ovi identiteti se, meutim, tokom kole
676
677

Konano, polaznici redovno istiu i iskustvo sretanja ljudi iz drugih sredina, kultura, drugih nacionalnosti i veroispovesti, koje procenjuju kao nemerljivo. S obzirom da evaluacioni upitnici nisu sadrali instrument za merenje promene znanja i stavova, a pogotov ne po pojedinano izdvojenim, a procenjenim kao kljunim, pitanjima o Jugoslaviji, karakteru ratova, odgovornosti Srbije za raspad jugoslovenske drave, ratnim zloinima i Hakom tribunalu, obradom reakcija polaznika na pojedina pitanja iz evaluacije ipak su dobijeni relevantni podaci. Rezultati su svrstavani po sledeim tematskim grupacijama: raspad drave i sukobi; Haki tribunal, ratni zloini, suoavanje, odgovornost; teme iz istorije. Raspad drave i sukobi: polaznici prihvataju podatke koje su uli, shvatajui da su raspolagali sa premalo informacija, te da su one bile jednostrane. Ove su informacije pravo "otkrovenje" i smatraju da to vei broj ljudi mora uti za njih, ali iskazuju razumevanje problema i prepreka da se tako neto i dogodi. Neki polaznici zadravaju svoju skeptinost prema informacijama koje su uli na koli, tako to prieljkuju da se tim informacijama suprotstave i druga vienja. Haki tribunal, ratni zloini, suoavanje, odgovornost: teme iz ove grupacije najee ostavljaju najjai utisak na polaznike zbog njihove aktuelnosti u javnom diskursu. Ove teme izazivaju najvie diskusija, pitanja i negodovanja uprkos tome to je, na primer, tema o Hakom tribunalu hronoloki zastupljena uvek na kraju kole. No, transfer prethodno steenih znanja i stavova nije zavren, pa se prilikom obrade ove teme deava da se predava mora pozivati na ve preene i utvrene zakljuke. Ovo govori o ilavosti stereotipa naroito kada je zastupljena trenutno najaktuelnija ali i najbolnija tema: kanjavanje za zloine i razlikovanje pojmova individualne i kolektivne krivice. Polaznici iskazuju iznenaenost zbog obilja informacija koje su dobili a za koje kau da ih ranije nisu znali. Smatraju da se zloinci moraju kazniti, poinju da uviaju poziciju rtve rata i zloina, da uviaju odnos izmeu svojih prethodnih stavova i novosteenih informacija. Kao najvanije, poinju da uviaju sopstveni odnos i poziciju u odnosu na saoptene informacije. Teme iz istorije: osim retkih polaznika, koji jo iz svojih kola ne gaje ljubav prema predmetu istorije, te uz dodatne oteavajue okolnosti, kao to je umor, negativno procenjuju predavanja na ove teme, ali bez obrazloenja, ostali polaznici redovno istiu vrednost podataka koje su na ove teme dobili. Kao neto to im je blisko, istiu vanost ali i sopstveno iznenaenje, kada uju da se informacijama u udbenicima iz istorije manipulie. Smatraju veoma vanim informacije o kritikoj istoriji, odnosno o mitovima i kako se oni upotrebljavaju, naroito kada dobiju primere iz sopstvenog iskustva. Jasan im je sistem funkcionisanja upotrebe istorije kao i razlozi za to. Razumeju kako nastaju nacionalni stereotipi, ko ih lansira i ocenjuju da je njihovo postojanje uzronik mnogih sukoba, pa i raspada drave, ratova i zloina. Uviaju neophodnost
U odgovorima na pitanja na poektu kole o njihovim oekivanjima od kole, polaznici iskazuju nadu da e nauiti neto novo i korisno o ljudskim pravima i problemima u drutvu, da kola nee liiti na dravne kole, da e biti manje formalne i sa to manje suvoparnih predavanja. Uz naglaenu nadu da se nee pokajati to su na kolu doli, da nee biti dosadno, te da e imati dovoljno vremena za zabavu i druenje, polaznici oekuju i da im se omogui da iskau svoje stavove i da im drugaiji stavovi ne budu nametani. Ne bi voleli da doe do veih sukoba sa nesagledivim posledicama, predviajui, pri tom, sukobe u miljenjima, jer iz iskustva znaju da teme koje e biti prezentovane na koli izazivaju agresivne obraune kada se o njima raspravlja. Tanije, razgovor i nenasilna komunikacija, te razreenje sukoba nisu u vidokrugu njihovog iskustva. Preovlaujui modeli agresivnog ponaanja imaju ogromnog uticaja na njih, predstavljaju jedino zastupljeni model ponaanja, pa ga i sami sa strahom predviaju. Jedinstvena je ocena svih polaznika da im je kola bila od koristi. Prijatno su iznenaeni bliskim odnosima koje su uspostavili sa predavaima, te mogunou da u diskusijama iskau sopstveni stav. Ponekad je kritika upuena na raun predavaa, kada su imali utisak da im se stavovim nameu. Ipak, prihvataju injenicu da bez suprotstavljenih miljenja nije mogue proveriti sopstvena. U proceni predavanja koje je ostavilo najvie utisaka na njih zastupljena su sva predavanja. Najjae utiske ostavljaju, pak, ona predavanja koja su najvie uzburkala emocije i saoptila najvie intrigantnih informacija. To su ona predavanja na kojima se, tokom unih diskusija, iskazivalo najvie nauenih stereotipa. To su teme o ratnim zloinima, raspadu drave i sukobima, Hakom tribunalu i teme iz istorije. Polaznici u ogromnom broju sluajeva istiu da su promenili svoje stavove, da su izgubili mnoge predrasude, za koje ranije nisu ni znali da ih imaju. Obeavaju da e svoja znanja koristiti, a neki izraavaju i nestrpljenje da ih upotrebe, tako to e i drugima priati o onome to su nauili. Izraavaju skepsu da bi se u drutu neto moglo promeniti ako se vei broj ljudi, naroito mladih, ne ukljui u ovu vrstu edukacije i ne uje podatke koje su oni uli. Skeptini su i kada je u pitanju angaman mladih za koje znaju da su nezainteresovani, kakvi su i sami bili. Smatraju, pak, da je neophodno sprovoditi to vie ovakvih kola i daju ak i itav niz ideja kako bi se to moglo raditi. Polaznici kola uglavnom uviaju dubinu problema u drutvu, shvataju vanost suoavanja sa neposrednom prolou i kakve to veze ima sa, kako budunou drutva, tako i njihovom sopstvenom. Uviaju da je neophodno da se i sami ukljue u drutvene procese, te da je mogue da sami utiu na promene, i to sopstvenim angamanom. Kroz identifikaciju tema koje su polaznicima nedostajale na koli vidljiv je pravac njihovog razmiljanja, koji ide od potrebe za tim da na koli budu i predavai koji zastupaju raznovrsna stanovita, kako bi se naao i neko ko e zastupati ona sa kojima oni dolaze na kolu, do onih tema koje su zatupljene u javnom diskursu, a u vezi sa kojima polaznici poinju da sumnjaju da raspolau relevantim znanjem, kako su do dolaska na kolu mislili.
678
679
modernizacije drutva, ali sve potekoe koje na tom putu stoje, a oliene u nedostatku mesta na kojima bi se one ule. Generalni zakljuak koji bi se mogao doneti jeste da su kole, ovako koncipirane, doprinele promeni znanja i stavova polaznika. S obzirom na specifinu teinu pitanja koja se obrauju na koli, a koja su teme ovog rada, moe se zakljuiti da su rezultati izvanredni. Uzevi u obzir kompletne drutvene okolnosti i prirodu, brojnost i jainu stereotipa koji se napadaju, sama ideja ove kole je veoma ambiciozna. Ali, specifinost mladih ljudi daju za pravo da se gaji nada da nije sve izgubljeno. Kada se, pak, jednom probudi njihova radoznalost, uprkos nezainteresovanosti i lenjosti, na alost, tek onda kada se napadnu najuvreenije predrasude kojima barataju, otvara se i ta magina mogunost dopiranja do onog dela njihove svesti koji je tek u povoju, a predstavlja karakteristiku njihove adolescencije. Idui na ruku njihovoj skeptinosti i buntovnitvu, ponuenim temama uspeva se da se razotkrije njihova sposobnost zdravog i kritikog miljenja, koje oni, ipak sa lakoom, angauju kada treba dovesti u pitanje drutvenu konvenciju. U cilju poboljanja i poveanja efikasnosti kola, a na osnovu iskustva steenog nakon deset kola, uvia se da je potrebno: vriti odloene evaluacije polaznika kole, kako bi se stekao uvid u trajnost promena stavova i odravanje steenih znanja; ukljuivati polaznike ovih kola u druge edukativne aktivnosti ovog tipa putem stalne razmene informacija; ukljuiti u kolu i osposobiti odreeni broj mladih ljudi iz istih mesta koji bi mogli, na organizovan nain, na lokalnom nivou, da vre dalju edukaciju; organizovati mreu tako formiranih omladinskih grupacija.
DODATAK
680
681
Aktivnosti Helsinkog odbora za ljudska prava u Srbiji

- Okrugli sto: Poloaj i problemi pripadnika bonjake nacionalne zajednice, Novi Pazar, 29. 11. 2003. - Okrugli sto: Hrvati izmeu osporavanja i priznavanja, Subotica, 24. 1. 2004. - Okrugli sto: Nacionalne manjine i regionalni identitet Vojvodine, Novi Sad, 28. 2. 2004. - Tribina: Prava manjina i obrazovanje u jugoistonoj Evropi (u saradnji sa Vojvoanskim centrom za ljudska prava), Novi Sad, 7. 4. 2004. - Okrugli sto:Vlasi izmeu asimilacije i emancipacije, Bor, 29. 4. 2004. - Konferencija za tampu: Promocija godinjeg izvetaja Helsinkog odbora, Novi Sad, 5. 5. 2004. - Promocija knjige Slobodana Beljanskog: Hronika uzaludnog otpora, Novi Sad, 25. 5. 2004. - Promocija knjige Sonje Biserko: Srbija na Orijentu, Novi Sad, 15. 6. 2004. - Okrugli sto: Poloaj i problemi pripadnika maarske zajednice, Subotica, 19. 6. 2004. - Konferencija za tampu: Demilitarizacija svesti i demilitarizacija Exit-a, (u saradnji sa Regionalnim centrom za prigovor savesti), Novi Sad, 30. 6. 2004. - Tribina na Exit-u: Demilitarizacija svesti (U saradnji sa Regionalnim centrom za prigovor savesti), Novi Sad, 4. 7. 2004. - Okrugli sto: Od etnike zajednice do nacionalne manjine, Ni, 23. 7. 2004.
682
683

Novi Pazar kola 1, 25. 9. 2004 26. 9. 2004. (i 2. 3. 10. 2004) kola 2, 23. 10. 2004 24. 10. 2004. (i 6. 7. 11. 2004) kola 3, 27. 11. 2004 28. 11. 2004. (i 4. 5. 12. 2004) Beograd kola 1, 10. 14. maj 2004. kola 2, 28. jun 2. jul 2004. kola 3, 22. 26. novembar 2004.
- Promocija knjige Sre Popovia: Poslednja instanca, abac, 28. oktobar 2004. - Prvi panel u okviru projekta "Beograd-Pritina: Koraci ka izgradnji poverenja i razumevanja: Kosovo i regionalna bezbednost, Pritina, 6. novembar 2004. - Konferencija za tampu: Civilizuj dravu (u saradnji sa Regionalnim centrom za prigovor savesti), Novi Sad, 10. 12. 2004. - Proslava 10 godina Helsinkog odbora za ljudska prava u Srbiji, Beograd, 10. decembar 2004. - Drugi panel u okviru projekta "Beograd-Pritina: Koraci ka izgradnji poverenja i razumevanja: Decentralizacija i Kosovo, Pritina, 19. januar 2005. - Trei panel u okviru projekta "Beograd-Pritina: Koraci ka izgradnji poverenja i razumevanja: Poloaj manjina i meunarodni standardi na Kosovu, Pritina, 1. mart 2005.
Seminari "iveti u multietnikim sredinama" Kragujevac Seminar 1, 03. 05. 2004 5. 05. 2004. Seminar 2, 05. 11. 2004 7. 11. 2004. Novi Sad
"kola ljudskih prava za mlade" Kragujevac, 31. januar 08. februar 2004. Kragujevac, 19. 29 jun 2004. Kragujevac, 6. 16. jul 2004. Kragujevac, 7. 15. jul 2004.
Seminar 1, 26. 2. 2004 29. 2. 2004. Seminar 2, 4. 6. 2004 6. 6. 2004. Novi Pazar Seminar 1, 5. 6. 2004 7. 6. 2004. Seminar 2, 4. 12. 2004 6. 12. 2004. Beograd Seminar 1, 28. 30. maj 2004. Seminar 2, 29. novembar 01. decembar 2004.
"kola za demokratiju" Kragujevac kola 1, 28. 6. 2004 2. 7. 2004. kola 2, 17. 11. 2004 21. 11. 2004. kola 3, 24. 11. 2004 28. 11. 2004. Novi Sad kola 1, 10. 4. 2004 14. 4. 2004. kola 2, 18. 10. 2004 22. 10. 2004. kola 3, 15. 11. 2004 19. 11. 2004.
684
685
Omladinske grupe Helsinkog odbora za ljudska prava u Srbiji

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji doneo je 17. maja 2004. godine Odluku o formiranju Omladinskih grupa pri kancelarijama u Kragujevcu i Novom Sadu. Jedna od glavnih aktivnosti Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji u poslednjih pet godina odvijaju se na planu edukacije mladih. Razvrstane u razliite tematske okvire i projektne planove, ove aktivnosti imale su, izmeu ostalog, za cilj okupljanje mladih ljudi sa razliitim etnikim, verskim i drugim identitetima iz svih krajeva Srbije. Najoptije reeno cilj ovih edukativnih aktivnosti bio je formiranje modernizacijskog potencijala srbijanskog drutva. Kao reakcija na ovu vrstu edukacije, mladi su pokazali interesovanje da nastave svoju edukaciju na ponuene teme, kao i da se i sami angauju u aktivnostima Helsinkog odbora. Zbog toga je doneta odluka da se pri novosadskoj i kragujevakoj kancelariji Helsinkog odbora formiraju omladinske grupe. Mladi ljudi koji su organizovani u okviru ovih grupa imaju svoje ideje za projekte, a angaman na nekima od njih je ve zapoeo. Smatramo da je ovo jedan od dobrih naina da se mladi ljudi osposobljavaju za razne vidove rada ali i konkretnog drutvenog angamana na planu modrenizacije sopstvenog drutva. Naroito je vano podrati njihovu spremnost da dele svoja saznanja sa svojim vrnjacima.
PROJEKTI
Izbjeglice
Prola godina za izbjeglice protekla je u znaku tri kljune aktivnosti kada je u pitanju rjeavanje povratnikog statusa: povratak i obnova imovine, stambeno zbrinjavanje i obnova statusa stalno nastanjenog stranca. Izbjeglice, s obzirom na sve teu politku i ekonomsku situaciju (izbjeglice su meu najsiromanijima u Srbiji), sve vie pokazuju elju za povratkom u svoju domovinu. Kao i svih proteklih godina, Projekat "Hou kui", Helsinkog odbora za ljudska prava u Srbiji, usmjerio je svoje aktivnosti u 2004. godini i na "standarne" probleme sa kojima se suoavaju izbjeglice pri rjeavanju statusa povratnika. To znai da su i dalje najaktuelnije procedure utvrivanja hrvatskog dravljanstva, izrade putnih listova, pravni savjeti Zahtjev za obnovu u drugom ponovljenom roku, koji je Republika Hrvatska produila do 30. 09. 2004. godine, podnijelo je, zavisno od izvora, izmeu etiri i pet hiljada izbeglica. Prema nevladinom izvorima u SCG, do sada je, ukljuujui i prvi rok koji je istekao 2001. godine, podneseno oko 30.000 zahtjeva. Utisak je da se na terenu povratak i obnova odvijaju bre nego do sada, ali jo uvijek nedovoljno brzo kako bi se vlasnici to prije vratili u svoje domove. Izmeu ostalog, mnoge izbjeglice se ale da imaju probleme u dobijanju obnove, jer su prije rata stanovali u stanovima sa stanarskim pravom, a imali su i kue u vlasnitvu, koje su oteene u ili poslije ratnih dejstava. U program obnove nisu mogli ui jer nisu imali prijavljeno prebivalite na kuu, iako, prema zakonima Republike Hrvatske, ne mogu povratiti stanarsko pravo. Kao problem, istiu izbjeglice, je i uslov koji im je postavljen da e im se obnoviti onoliko prostora po kvadraturi koliko se lanova porodice vrati u Republiku Hrvatsku, pa izraavju bojazan da e ostali djelovi kua propadati. Od 18.500 objekata oduzetih zakonom o privremenom oduzimanju, i koji su bili dodjeljivani na korienje Hrvatima izbjeglima pred ratnim dejstvima u BiH, ostalo je da se vlasnicima vrati jo oko 1.200. Za povratak imovine nema rokova. Problemi nastupaju kada vlasnici po donoenju rjeenja ele da usele
687
686

sami nita nisu uinili za njih u smislu da im olakaju povratak ili da im omogue integraciju. Krajem 2004. godine Komesarijat je radio novi popis izbjeglica. Na popis, koji je produen do 25. januara, 2005. odazvalo se, prema nezvaninim rezultatima, oko 120.000 izbjeglica. Prije popisa izbjeglicama nije omogueno da se odjave. Naime, poevi od juna prole godine procedura je trajala nekoliko mjeseci (tehniki posao odjave moe se odraditi za najdue sedam dana), tako da su mnogi doekali popis i time uveali broj popisanih. Inae, kada bude utvreno koliko izbjeglica je ostvarilo povratniki status i koliko ih je steklo dravljastvo SCG (iako njihovi problemi time nisu rjeeni), ime pravno gledano gube status izbjeglice, pretpostavlja se da e "stvarnih" izbjeglica biti manje od 30.000. Projekat "Hou kui" u 2004. godini pokrenuo je oko 1.500 procedura za utvrivanje dravljanstva Republike Hrvatske i uputio isto toliko obavjetenja da je, na osnovu prethodno podnesenih zahtjeva, procedura zavrena, ishodovao je oko 2.000 putnih listova i pruio oko 5.000 pravnih savjeta (status, imovina, povratak, dokumenta, penzije, razna punomoja...) Od svoga osnivanja 1998. godine "Hou kui" pruio je izbjeglicama vie od 250.000 usluga. U protekloj godini "Hou kui" dobio je donaciju od IOCC (Meunarodna pravoslavna organizacija za pomo) za aktivnosti pravnih savjeta i izrade dokumenata. Od 20. oktobra 2004. godine radi i sa CRS-om (Katolika sluba pomoi) na podjeli malih grantova i manitoringu vezanom za realizaciju. 60 izbjeglica irom Srbije dobilo je grantove u visini do 2.000 USD. Budue aktivnosti Projekta "Hou kui", Helsinkog odbora za ljudska prava u Srbiji, bie zasnovane prema potrebama izbjeglica, kako u vezi reintegracije (dravljastvo, putni listovi, pravna pomo, pravovremeno i istinito informisanje, punomoja...), to je primarna misija Helsinkog odbora, tako i u vezi njihovih prava u izbjeglitvu.
nazad u svoje kue. Dotadanji korsisnici odbijaju izlazak podnosei albe na proceduralne ili neke druge propuste u donoenju odluka o iseljenju, tako da se useljenje vlasnika odlae u nedogled. Takvim postupcima daje se prednost korisniku nad pravom vlasnitva. Ima i onih koji, prije nego odsele trae nadoknadu od vlasnika da im ne skidaju stolariju i sanitariju, jer, kako navode, oni su u meuvremenu ulagali u njihove kue. S obzirom da izbjeglice ne mogu povratiti stanove koje su koristili na osnovu stanarskog prava, Vlada Republike Hrvatske ponudila je model stambenog zbrinjavanja za one izbjeglice koje se ele vratiti, a nemaju drugaijeg naina da rijee pitanje stanovanja. Rok za podnoenje zahtjeva je trajao cijelu 2004. godinu, i produen je do juna ove godine. Zahtjev je do janura 2005. godine, podnijelo oko 1.200 izbjeglica. Meu onima koji su podnosili zahtjeve najvie su zastupljene izbjeglice koje su smjetene u kolektivnim centrima. Manji broj je onih koji su do sada stanovali u privatnom smjetaju, pa ga zbog nedostatka novca nisu u stanju dalje plaati i vide izlaz u tome da se vrate u Republiku Hrvatsku. Najvei problem oko stambenog zbrinjavanja je nedostatak jasnih i preciznih informacija. Mnoge izbjeglice su, podnosei zahtjev, bili sigurni da je rije o povratku stanarskog prava. Zaposleni u "Hou kui" trudili su se da izbjeglicama objasne to podrazumjeva stambeno zbrinjavanje i upuivali ih na ovlaene predstavnike kod kojih su mogli podnositi zahtjeve. Prema iskustvima sa terena irom Srbije i nakon obilaska velikog broja izbjeglica, mnogi od njih su izjavili da bi se rado vratili u Republiku Hrvatsku kada bi im bilo vraeno stanarsko pravo i omogueno useljenje u njihove prethodne stanove, jer je to, s obzirom da nemaju nikakve druge imovine, jedini nain da ostvare povratak. Zahtjevi za status stalno nastanjenog stranca elja su izbjeglica koji su do 1991 godine prebivali u Republici Hrvatskoj, kako bi se vratili i u perspektivi moda dobili hrvatsko dravljanstvo. U SCG, kada su izbjeglice u pitanju nita se bitno nije promijenilo. Utisak je da se i dalje manipulie sa izbjeglicama. Na primjer, kad god je nekoj od politikih stranaka potrebno da promovie svoje aktivnosti vezane za izbjegliku populaciju samo "izvuku" informaciju o nekakvim stambenim krditima i raspisuju se konkursi. Izbjeglice, ionako siromane, potroe i poslednji dinar na razne potvrde i izjave, a od kredita nita. Da bi se realizirali takvi "krtediti" potrebano je odjaviti izbjegliki status i uzeti dravljanstvo SCG, tako da sada kao dravljani SCG ne mogu raunati ni na kakvu pomo koja sleduje izbjeglice. Vlasti ih tretiraju kao dravljane i time ih pravno gledano smatraju "zavrenim sluajem", odnosno nemaju vie obavezu prema njima kao izbjeglicama. Posebno teko ive izbjeglice koje su ostvarile povratniki status u RH, a da pri tom nisu doli u posjed svoje imovine ili nisu dobili obnovu, pa su se vratili u SCG. Sada nemaju pravo na izbjegliki status, izgubili su pravo na lijeenje i bilo koju vrstu pomoi. Vlasti SCG to koriste za prigovaranje RH, a da
688
"Jaanje demokratije i efikasne uprave u multietnikim sredinama"

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji zapoeo je 2004. godine sa realizacijom sloenog, trogodinjeg projekta pod nazivom "Jaanje demokratije i efikasne uprave u multietnikim sredinama". Projekat je pokrenut zahvaljujui podrci Evropske unije, i to u okviru programa podrske demokratizaciji, efikasnoj upravi i vladavini prava Evropske inicijative za demokratiju i ljudska prava.
689
Cilj projekta je da na atraktivan i interaktivan nain osposobi mlade ljude ne samo za ivot u multietnikim sredinama posebno optereenim hipotekom neposredne prolosti, nepoverenjem i stereotipima nego i za ivot u uslovima koji su imperativni savremenom demokratskom drutvu i njegovim normama. Ovako postavljen cilj pretpostavlja, izmeu ostalog, racionalnu percepciju pojmova, dogaaja i pojava, koji su u dananjoj Srbiji jo uvek zamagljeni, marginalizovani, relativizovani ili, naalost, podloni raznim, pa i pogrenim interpretacijama. Planirano je da samo u dva segmenta ukupnih aktivnosti projekat godinje obuhvati 560 direktnih korisnika odnosno, 1.680 mladih ljudi tokom tri godine. Projekat se odvija na etiri lokacije Beograd, Novi Sad, Kragujevac i Novi Pazar. Aktivnosti projekta: - "kole za demokratiju" 12 petodnevnih kurseva godinje, odnosno 36 tokom trajanja projekta; - Seminari "iveti u multietnikim sredinama" 8 trodnevnih seminara godinje, odnosno 24 tokom trajanja projekta; - Takmienje u pisanju eseja 3 takmienja tokom trajanja projekta, 3 godinje edicije u kojima e biti obljavljeno 20 najboljih eseja, i to na maternjem jeziku uesnika i na engleskom; godinje nagrade najuspenijim takmiarima; - Publikacije u okviru edicije "Helsinke sveske" - 3 tematske publikacije godinje, odnosno 9 tokom trajanja projekta, kao i 6 relevatnih studija (analiza) koje e, uz druge referentne tekstove i knjige, obezbediti bolji uvid u teme kojima se projekat bavi. Tokom 2004 godine organizovano je planiranih 12 kola, odnosno 8 seminara u navedena etiri grada u Srbiji. U ove edukacije bilo je ukljueno ukupno 493 polaznika uzrasta od 16 do 25 godina. Konkurs za eseje polaznika kola i seminara je uspeno zavren, a poetkom 2005. godine bie dodeljene i nagrade. Eseji su objavljeni u dvojezinoj brouri "Odabrani eseji (1)". Objavljena je knjiga u ediciji "Helsinke sveske" Oltar i kruna, a poetkom 2005. godine i preostale dve, po planu za prvu godinu trajanja projekta. Re je o publikacijama autorke Audrey Budding Nacionalna pitanja nacionalni odgovori: srpska inteligencija 1961-91 i autorke Vere Gudac-Dodi Poloaj ena u Srbiji 1945-2000. Takoe su uraene i dve analize: "Srbija 2004: meuetniki odnosi" i "Mediji kao politiki faktor".
Beograd-Pritina: koraci ka izgradnji poverenja i razumevanja

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji poeo je u 2004. godini realizaciju projekta "Beograd Pritina: koraci ka izgradnji poverenja i meusobnog razumevanja" iji je opti cilj da doprinese razumevanju sloenog kosovskog pitanja i razvije mogunost za konano reenje statusa Kosova. Cilj projekta je da utre put za meusobno razumevanje, pomirenje, razbijanje etnikih stereotipa i razotkrivanje pogubne politike etnonacionalizma i ekstremnih trendova. Partner Helsinkog odbora u realizaciji ovog projekta je pritinski Centar za humanistike studije "Gani Bobi". Projekat je podrao Ameriki institut za mir iz Vaingtona. U periodu novembar 2004. mart 2005. u Pritini su odrana tri panela: Kosovo i regionalna bezbednost, Decentralizacija i Poloaj nacionalnih zajednica i meunarodni standardi. U debatama su uestvovali predstavnici kosovskih Albanaca i Srba, intelektualci iz Beograda, Pritine, politiari, uticajni ljudi i predstavnici mladih politikih elita. Paneli su odrani u prostorijama misije OEBS u Pritini. U pripremi je etvrti panel na temu suoavanja sa prolou. Paneli su deo priprema za konferenciju o statusu Kosova koja e se odrati u junu 2005. godine u Pritini u organizaciji Helsinkog odbora za ljudska prava u Srbiji. Tokom 2004. godine zavren je i rad na pripremi publikacije u kojoj su razraena razliita pitanja u vezi sa statusom Kosova. Osim navedenih projekata, Helsinki odbor je sproveo ili trenutno sprovodi i sledee projekte: - "Spreavanje torture u zatvorenim institucijama u Centralnoj i Istonoj Evropi", u saradnji sa Meunarodnom helsinkom federacijom i Helsinkim odborima u Bugarskoj, Makedoniji, Maarskoj, Rusiji i Poljskoj; ovaj projekat podrazumeva monitoring zatvora u Srbiji i traje tri godine; - "Zatita manjinskih prava i monitoring situacija u manjinskim zajednicama", koji je zavren u 2004. godini; - "tampani mediji u Srbiji i radikalizacija drutva", koji je sprovoen tokom 8 meseci u 2004. godini; - "kole ljudskih prava"; u 2004. godini odrane su etiri kole; - Praenje tampanih medija u Srbiji pod pokroviteljstvom Institute for War and Peace Reporting (www.iwpr.net - Human Rights Report Cards).
690
691
DOKUMENTARNA SERIJA U PRODUKCIJI HELSINKOG ODBORA ZA LJUDSKA PRAVA U SRBIJI
Po g l e d u p r o l o s t
Srbija 1965 - 1991.
AUTOR: Izabela Kisi KONSULTANT NA SCENARIJU: Sonja Biserko SNIMATELJI: Milo Radivoja, Rade Radivoja i Hakija Topi ASISTENT SNIMATELJA: Drako Begovi MONTAER: Dragoslav Mihajlovi IZVRNI PRODUCENT: Bojan Aneli REDITELJ: Zlatko Pakovi Snimanje serijala pomoglo je Savezno ministarstvo inostranih poslova Savezne Republike Nemake u okviru projekta "Suoavanje s istinom 2002"
DESET 60-MINUTNIH EPIZODA DOKUMENTARNE SERIJE POKUAJ SU DA SE BLIE OBJASNE KLJUNI DOGAAJI IZ NEPOSREDNE PROLOSTI, KOJI SU DIREKTNO ILI INDIREKTNO DOVELI DO SLOBODANA MILOEVIA I JUGOSLOVENSKOG SUNOVRATA
"Reforma 1965" Kada su i zato prekinuti procesi demokratizacije i decentralizacije zemlje? Da li je ve tada nagoveten raspad Jugoslavije? Sukob modernih i konzervativnih, reformskih i antireformskih, centralistikih i federalnih snaga od ezdesetih dominira Savezom komunista Srbije, ali i srpskim drutvom u celini. Studentski bunt 1968. i grupa Praxis. Period kljuan za razumevanje procesa koji su doveli do raspada jugoslovenske drave i ratova. "Uspon i pad liberala" Kao odgovor na tenje rukovodstava republika bive Jugoslavije za sve veom samostalnou, u srpskim intelektualnim krugovima javljaju se zahtevi za integracijom svih Srba, uglavnom na kulturnom planu. U isto vreme u Srbiji se pojavljuje alternativa i unutar komunistike partije, poznata kao liberali. Liberali reenje za meunacionalne odnose vide u samostalnijem razvoju i veoj decentralizaciji Srbije, i doslednoj federalizaciji Jugoslavije. "Otvaranje srpskog pitanja" Krug oko knjievnika Dobrice osia i grupa Praksis jedni otvaraju srpsko nacionalno pitanje, drugi zagovaraju jugoslovenstvo. Krajem ezdesetih i poetkom sedamdesetih slinost dve opozicione grupacije je nesporna kritika jugoslovenskog socijalistikog sistema. Mnogi Jugosloveni postaju Srbi. Koncept unitarne Jugoslavije prelazi u ideju o kulturnom jedinstvu srpskog prostora. Prilikom prijema u punopravno lanstvo Srpske akademije nauka i umetnosti 1977. godine, osi dri slovo koje se od tada nadalje uglavnom interpretira kroz samo jednu reenicu "Srbi su pobednici u ratu, a gubitnici u miru". "Ustav 1974" Centralistiki model upravljanja je definitivno potroen. Debata koja prethodi donoenju ustava sve uestalije se javno govori o Jugoslaviji kao vetakoj tvorevini, kao tamnici srpskog naroda. Ustav '74 - poslednji pokuaj da se kroz federalno ureenje sauva vienacionalna zajednica, ali i jedan od uzroka njenog raspada. Ustav ne garantuje politike slobode i trinu ekonomiju, ali uspostavlja institucije koje treba da zamene Tita. Pokrajine dobijaju vlastite ustave i po svojim ingerencijama praktino su izjednaene sa republikama. Snaan otpor dominantne kulturne i politike elite veinskog srpskog naroda. "Zaokruivanje nacionalnog programa" Poetak osamdesetih - intelektualne elite poinju kampanju za slobodu govora, koja okuplja intelektualce iz cele bive Jugoslavije. Jezgro vodeeg opozicionog kruoka, Slobodnog univerziteta, ine profesori iz grupe Praxis. Sredina osamdesetih srpsku javnu scenu poinju da osvajaju intelektualci koji, u predveerje raspada zemlje i ratova, kao jedinu alternativu nude nacionalnu dravu svih Srba. Zaokruuje se koncept koji, dolaskom Slobodana Miloevia na vlast, postaje dravna politika. 693
COPYRIGHT: Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji Zmaj Jovina 7, 11000 Beograd, SCG tel. +381 11 3032 408; fax: +381 11 636 429 e-mail: biserkos@eunet.yu; http://www.helsinki.org.yu
2003.
692
Izdavatvo
"Dogmatizacija partije" Druga polovina osamdesetih u bivoj Jugoslaviji - ekonomska kriza, narasli dugovi, inflacija, nezaposlenost. Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti, prvi pisani program i vienje jugoslovenske krize, koji promovie nacionalno jedinstvo srpskog naroda i van Republike Srbije i pokrajina. U Sloveniji i Hrvatskoj, kao i u pokrajini Kosovo, jaaju tendencije ka veoj samostalnosti. U poslednjoj deceniji komunizma u Istonoj Evropi, u Srbiji pobeuje autoritarni koncept. Dogmatska struja u Savezu komunista Srbije, koja na Osmoj sednici poraava politiku kompromisa, ulazi u isto kolo sa nacionalistikim, opoziciono orijentisanim kulturnim elitama. "Homogenizacija" April 1987. - Slobodan Miloevi odlazi u Kosovo Polje i poruuje: "Niko ne sme da vas bije". Juna 1989. na Gazimestanu objavljuje svoje vienje krize: est vekova posle kosovske bitke ponovo smo u bitkama, one nisu oruane, mada ni takve nisu iskljuene". Berlinski zid je sruen. Umesto reforme politikog i ekonomskog sistema, srpska vlast, kulturne elite i vodee opozicione stranke nastale 1990. praktino postiu konsenzus oko koncepta Velike Srbije. "Kosovo" Emancipacija albanskog naroda na Kosovu nakon Drugog svetskog rata i istorijat kosovske autonomije. Zato kosovski Albanci 1968. trae republiku? Zato se iseljavaju Srbi i Crnogorci? Kako su srpske vlasti guile svaku pobunu Albanaca. Represija prema politikim zatvorenicima najizraenija je upravo na Kosovu. Ukidanje autonomije Kosova nakon neviene antialbanske kampanje tokom osamdesetih godina. "Uloga Jugoslovenske narodne armije" Reorganizacija JNA i rasformiranje teritorijalne odbrane osamdesetih. Srbija se priprema za rat. Vojni vrh procenjuje da je Miloevi "jedini zagovornik" SFRJ, a time i njenih interesa. Armija se udaljava od drugih jugoslovenskih republika, pretvara u srpsku vojsku i igra kljunu ulogu u raspadu Jugoslavije. "Meunarodna zajednica i jugoslovenska kriza" Meunarodna zajednica pokuava da sauva Jugoslaviju da li i kako? Nemaka i Vatikan priznaju nezavisnu Hrvatsku, ali pod odreenim uslovima. CIA predvia raspad Jugoslavije. Konferencija u Hagu poslednji pokuaj meunarodne zajednice da sprei rat na teritoriji SFRJ. Paralelno se otvaraju mogunosti za ukljuenje SFRJ u evroatlantske organizacija i programe Savet Evrope, PHARE, Evropska banka za obnovu i razvoj, proces pridruenja Evropskoj zajednici...
Edicija Naziv Hate Speech as Freedom of Speech In the Name of Humanity (Collect. of documents) Srpskohrvatski odnosi i problem izbeglica (Beograd, 30-31. januar 1997) Lex, pitaljke i lai Pucanje due Srpsko-albanski dijalog Ulcinj, 23-25. jun 1997. / Dialogu Serbo-Shqiptar Ulqin, 2325. qershor 1997. Radikalizacija drutva u Srbiji Radicalisation of the Serbian Society Samoopredeljenje izmeu autonomije i otcepljenja / Vetvendosja midis autonomis dhe shkputjes Kosovo: pravo i politika - Kosovo u normativnim aktima pre i posle 1974. godine / Kosovo: Law and Politics - Kosovo in Normative Acts before and after 1974 Meunarodna zajednica i Kosovo Zbirka relevantnih dokumenata / International Community and Kosovo Collection of Relevant Documents Graanin u pravnom sistemu SRJ Srpsko-albanski dijalog Bgd, 21-22 nov. 1998. / Dialogu Serbo-Sqiptar Bgd, 21-22 Nn. 1998. Radnici i sindikati u Srbiji / Workers and Trade Unions in Serbia Manjine u Srbiji Minorities in Serbia Ka svetu bez mina Autor(i) God. izd. 1995. 1996. 1997. Janja Be 1997. 1997. 1997. 1998. 1998. Milenko Markovi ed. 1998.
Dokumenti
Dokumenti
Dokumenti
1998.
Dokumenti
1998. Grupa autora 1999. 1999. 2000. 2000. 2000. YU kampanja za zabranu antipersonalnih mina YU kampanja za zabranu antipersonalnih mina Vladimir Ili 2000.
Dokumenti
I jugoslavija konano protiv mina Izbeglice u Srbiji: Izmeu integracije i mogueg povratka / Refugees in Serbia: Between Integration and Sustainable Return
2001.
2001.
694
695

Ljudska prava u Srbiji 2000 Human Rights in Serbia 2000 Ljudska prava u tranziciji Srbija 2001 Human Rights in transition Serbia 2001 Ljudska prava u senci nacionalizma Srbija 2002 Human Rights in the Shadow of Nationalism Serbia 2002 Vojna tajna (1 i 2) Ljudska prava i odgovornost Srbija 2003 Human Rights and Accountability Serbia 2003 Odabrani eseji (1) U potrazi za graanskim identitetom 10 godina Helsinkog odbora u Srbiji Izvetaj o antipersonalnim minama u SCG Kosovo Lanac uzroka (1225 p.n.e. 1991) i posledica (1991-1999) Kosovo A Chain of Causes (1225 B.C. 1991) and Consequences (1991-1999) Kosova Zinxhiri i shkaqeve (1225 B.C. 1991) dhe i pasojave (1991-1999) Godinji izvetaj Annual Report Godinji izvetaj Annual Report Godinji izvetaj Annual Report Vladan Vlajkovi Godinji izvetaj Annual Report Mladi autori Grupa autora FAMA International Tim FAMA International Tim FAMA International Tim 2001. 2001 2002. 2002 2003. 2003 2004. 2004. 2004 2004. 2004. 2004. 2004. 2004.

Helsinke sveske 9 Helsinki Files 9 Helsinke sveske 10 Helsinki Files 10 Helsinke sveske 11
U trouglu dravne sile vojska, policija, paravojska In the triangle of the state power Nenauena lekcija srednjoevropska ideja i srpski nacion. program Unlearnt lesson centraleuropean idea and serb national program Balkanski Raomon istorijsko i literarno vienje raspada SFRJ The Balkans Rachomon historiography and literature on dissolution of SFRY Tranzicija i manjine Transition and Minorities Prolost kao izazov pravu The past as Challenge to the Law Vlasi ili Rumuni iz istone Srbije i "Vlako pitanje" / Rumanii sau Romanii din Serbia de rasarit... Nacionalne manjine i pravo National Minirities and Law Taka razlaza (povodom polemike voene na stranicama lista "Vreme" od 1. 08. do 21. 11. 2002) Kako do evropskih standarda (zatvori u Srbiji 2002-2003) How to Attain European Standards (The situation of Serbian Prisons 20022003) Oltar i kruna Izmeu naela i prakse (poloaj "malih" i "velikih" manjina u Srbiji)
Grupa autora Group of authors C. Ingrao, L. Vrkati C. Ingrao, L. Vrkati T. Kulji, O. Milosavljevi, O. Manojlovi-Pintar T. Kulji, O. Milosavljevi, O. Manojlovi-Pintar Izlaganja sa ok. stola Round-table speeches Vladimir Vodineli Vladimir Vodineli Dragomir Dragi Grupa autora Group of Authors Bojan Aleksov, Dragoljub Jovanovi Izlaganja sa okrugl. stola
2001 2001 2001 2001 2002
Dokumenti
Helsinki Files 11 Helsinke sveske 12 Helsinki Files 12 Helsinke sveske 13 Helsinki Files 13 Helsinke sveske 14
2002 2002 2002 2002 2002 2002. 2002. 2002 2002. 2003. 2003.
2004.
Helsinke sveske 15 Helsinki Files 15
Edicija
Helsinke sveske 1 Helsinki Files 1 Helsinke sveske 1 Helsinki Files 1 Helsinke sveske 2 Helsinki Files 2 Helsinke sveske 3 Helsinki Files 3 Helsinke sveske 4 Helsinki Files 4 Helsinke sveske 5 Helsinki Files 5 Helsinke sveske 6 Helsinki Files 6 Helsinke sveske 7 Helsinki Files 7 Helsinke sveske 8 Helsinki Files 8
Naziv Srpska elita Serbian Elite Srpska elita / drugo izdanje Serbian Elite / second edition Potencijal za promene Potential for Changes Rusija, Srbija, Crna Gora Russia, Serbia, Montenegro Individualna i kolektivna prava manjina Individ. and Collect. Rights of Minorities "Otpor" vie ili manje od politike "Otpor" in or beyond Politics Sluaj Ivan Stamboli Case of Ivan Stamboli Haki tribunal: na nesporazum sa svetom The Hague Tribunal: Discord between us and the world Manjine i izbeglice u Vojvodini Minorities and refugees in Vojvodina
Autor(i) Grupa autora Group of authors Grupa autora Group of authors Grupa autora Group of authors Grupa autora Group of authors Izlaganja sa ok. stola Round-table speeches V. Ili V. Ili Dokumenti Documents M. Despot, V. Ili M. Despot, V. Ili V. Ili V. Ili
God. izd. 2000 2000 2001 2001 2000 2000 2000 2000 2001 2001 2001 2001 2001 2001 2001 2001 2001 2001
Helsinke sveske 16 Helsinke sveske 17 Helsinki Files 17
Helsinke sveske 18 Helsinke sveske 19
2004. 2004.
Edicija Svedoanstva 1 Svedoanstva 1 Svedoanstva 2 Svedoanstva 3 Svedoanstva 4 Svedoanstva 5 Svedoanstva 6
Naziv Ljudi, dogaaji i knjige Ljudi, dogaaji i knjige / 2. izdanje Ima li rezonance Hronika meunarodne izolacije Put u varvarstvo U raskoraku sa svetom Portreti
Autor(i) Latinka Perovi Latinka Perovi Novak Pribievi Milan ahovi Sra Popovi Milivoje Maksi Slobodan Ini
God. izd. 2000. 2000. 2000. 2000. 2000. 2001. 2001.
696
697

Svedoanstva 7 Svedoanstva 8 Svedoanstva 9 Svedoanstva 10 Svedoanstva 11 Svedoanstva 12 Svedoanstva 13 Svedoanstva 14 Svedoanstva 15 Svedoanstva 16 Svedoanstva 17 Svedoanstva 18 Svedoanstva 19 Svedoanstva 20 Svedoanstva 21 Svedoanstva 22 Svet i jugoslovenska kriza Katarza i katarakta Glib i Krv Koren zla Poslednja ansa za Jugoslaviju Druga Srbija 10 godina posle Kosovo: realnost i mit Hronika uzaludnog otpora Krhka srpska vertikala Ispisivanje vremena, u meuvremenu Poslednja instanca (1, 2 i 3) Srbija na orijentu
Srbija i svet: Izmeu arogancije i poniznosti
Miloevi vs Jugoslavija (1 i 2) Izbeglice rtve etnikog inenjeringa Srebrenica: Od poricanja do priznanja
Ljubivoje Aimovi M. Stanisavljevi Bogdan Bogdanovi Ivan Stamboli Haka konferencija Zbornik Ilija uki Slobodan Beljanski Marko Nikezi Laslo Vegel Sra Popovi Sonja Biserko ivorad Kovaevi Zbirka dokumenata Grupa autora Zbirka dokumenata
2001. 2001. 2002. 2002. 2002. 2002. 2003. 2003. 2003. 2003. 2003. 2004. 2004. 2004. 2004. 2004.
CIP , 341.231.14 (497.11) "2004" 342.7 (497.11) "2004" 316.334.2/4 (497.11) "2004" 327.7/.8 (497.11) "2004" 32.019.5 (497.11) "2004" 323 (497.11+497.16) "2004" LJUDSKA prava i kolektivni identitet : Srbija 2004 / [priredio] Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji. Beograd : Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, 2005 (Beograd : Zagorac). 698 str. ; 24 cm. Tira 500. Napomene i bibliografske reference uz tekst. ISBN 8672081056 1. () a) 2004 b) 2004 c) 2004 d) 2004 COBISS.SRID 121797388
Edicija Ogledi 1 Ogledi 2 Ogledi 3 Ogledi 4 Ogledi 5
Naziv U tradicij nacionalizma ili stereotipi srpskih intelektualaca XX veka o "nama" i "drugima" Politika i politika Prevladavanje prolosti (uzroci i pravci promene slike istorije krajem XX veka) Srpska konzervativna misao Srpski ratovi reima 1884-2000
Autor(i) Olivera Milosavljevi Miodrag Marovi Todor Kulji Mirko orevi (ed.) Mihailo Bjelica
God. izd. 2002. 2002. 2003. 2003. 2003.
698
699

Izvestaj 2004

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Izvestaj 2004

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji LJUDSKA PRAVA I KOLEKTIVNI IDENTITET Srbija 2004

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

LJUDSKA PRAVA I KOLEKTIVNI IDENTITET

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

Ljudska prava i kolektivni identitet

Preporuke meunarodnoj zajednici:

Osporavanje koncepta ljudskih prava

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

Ljudska prava i kolektivni identitet

Potencijal za promene i restauracija starog sistema

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

Ljudska prava i kolektivni identitet

Involucija i vraanje na etnonacionalistiku politiku

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

Ljudska prava i kolektivni identitet

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

Ljudska prava i kolektivni identitet

Bez "istke" u policiji i vojsci

Odsustvo konsezusa oko novog ustava

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

Ljudska prava i kolektivni identitet

Set otvorenih pitanja

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

Ljudska prava i kolektivni identitet

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

Ljudska prava i kolektivni identitet

Nedostatak potencijala za promene

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

Levi i desni dogmatizam

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

Ljudska prava i kolektivni identitet

Ogledalo, 2. 2. 2005. Isto. 7 Ogledalo, 8. 9. 2004. 8 Ogledalo, 8. 9. 2004.

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

Ljudska prava i kolektivni identitet

Odnos prema nevladinim organizacijama

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

Ljudska prava i kolektivni identitet

Svedok, 15. 3. 2005.

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

Ljudska prava i kolektivni identitet

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

Ljudska prava i kolektivni identitet

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

Ljudska prava i kolektivni identitet

Kultura u nacionalistikoj matrici

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

Ljudska prava i kolektivni identitet

Kontinuirano propadanje nacionalnih institucija kulture

Blic, "Odbrana blaga sa 150 kofa", 24. 11. 2004.

Glas javnosti, "Filmska mafija jaa od dilera droge i oruja", 2. 2. 2005.

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

Ljudska prava i kolektivni identitet

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

Ljudska prava i kolektivni identitet

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

Srpska pravoslavna crkva i desekularizacija

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

Ljudska prava i kolektivni identitet

Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

Ljudska prava i kolektivni identitet

SPC, Kosovo i Evropa

SPC i reforma obrazovanja