SPECIFINI PRIMERI

Primer 1:
Partneri A i B poseduju udele firme u proporcijama: A 70% B 30% Svega: 100% Ako partner A eli da ostvari uee u kapitalu u visini od 92% pitanje glasi: koliko on treba da investira da bi ostvario ovo uee? Vrednost kapitala A= B= Svega: Reenje: 0,08 x = 300.000
x= 300.000 0,8

700.000 300.000 1.000.000

x = 3.750.000 dinara x = ukupan kapital nakon poveanja. Iz ovog se izvlai zakljuak da partner A treba da uplati 2.750.000 dinara da bi posle toga kapitalna struktura bila onakva kakvu su oni eleli.

201

Tabelarni prikaz reenja

Startni kapital 700.000 300.000 1.000.000 2.750.000 Poveanje kapitala 2.750.000 Konana vrednost kapitala 3.450.000 300.000 3.750.000 Procenat uea 92% 8% 100%

Partner A B Svega:

Reenje se, oigledno, sastoji u tome da se fiksira konstanta, dakle onaj uesnik koji ne menja kapital preko procenta njegovog uea.

Primer 2:
Na osnovu numerikih podataka iz prethodnog primera treba utvrditi koliko treba da investira partner B ako eli da njegovo uee u novoj kapitalnoj strukturi iznosi 48% od ukupne vrednosti kapitala nakon poveanja? Reenje: U ovom sluaju fiksirano je uee partnera A iji kapital i u buduoj strukturi nije promenjen i iznosi 700.000. Prema tome koristi se obrazac 0,52x = 700.000
x= 700.000 0,52

x = 1.346.153 x = vrednost kapitala partnera B koji poveava svoje uee. Tabelarni prikaz reenja
Partner A B Svega: Startni kapital 700.000 300.000 1.000.000 346.153 346.153 Poveanje kapitala Konana vrednost kapitala 700.000 646.153 1.346.153 Procenat uea 52% 48% 100%

202

Primer 3:
Ako ukupan kapital jednog privrednog drutva iznosi 800.000 dinara, a on pripada partnerima: A 82% i B 18% i ako partner A povlai svoj kapital da bi se na kraju ostvario nov odnos u strukturi 50%:50%. Pitanje glasi: koliko on treba da povue? Odgovor na ovo pitanje je relativno jednostavan i svodi se na obino oduzimanje. Vrednost koju on treba da povue: 656.000 - 144.000 = 512.000. Tabelirana vrednost je sledea:
Partner A B Svega: Startni kapital 656.000 144.000 800.000 Smanjenje kapitala 512.000 512.000 Konana vrednost kapitala 144.000 144.000 288.000 Procenat uea 50% 50% 100%

Do ovog reenja dolazi se i po obrascu: 0,5 x= 144.000

x= 144.000 0,5

x = 288.000 x = ukupna vrednost kapitala

Primer 4:
Partneri A i B imaju sledee uee u vlasnitvu kapitala:
Partner A B Ukupno: Iznos 1.400.000 600.000 2.000.000 Procenat uea 70% 30% 100%

203

Ako su se oni dogovorili da poveaju kapital na 3.000.000, a da pri tome ostvare sledee uee u kapitalu: A = 65% B = 35% pitanje glasi: koliko treba da uplati jedan, a koliko drugi partner. A + B = 3.000.000 A : B = 65:35 A = 3.000.000 - B (3.000.000 - B)/B = 65 : 35 3.000.000 B = 1,857143B 3.000.000 B - 1,857143B = 0 2,857143 B = 3.000.000
B= 3.000.000 2,857143

B = 1.050.000 dinara Zamenom u prvoj jednaini: A + B = 3.000.000 dobija se da je : A = 3.000.000 - 1.050.000 A = 1.950.000 Tabelarno iskazan rezultat ovog obrauna je sledei:
Partner A B Svega: Startni kapital 1.400.000 600.000 2.000.000 Poveanje kapitala 550.000 450.000 1.000.000 Konana vrednost kapitala 1.950.000 1.050.000 3.000.000 Procenat uea 65% 35% 100%

204

Primer 5:
Ako u jednoj firmi postoji sledea kapitalna struktura: A = 60.000 dinara B = 40.000 dinara i ako su se vlasnici dogovorili da se kapital povea za 80.000 dinara, a da je nova kapitalna struktura: A = 55% B = 45% pitanje glasi kliko oni treba da uloe da bi se uspostavila ovakva struktura? Odgovor je da prvo treba utvrditi koliko e oni imati vlasnitva u novoj vrednosti od 180.000 dinara. Na taj nain formira se sledea tabela:
Konana vrednost kapitala 99.000 81.000 180.000 Procenat uea pre poveanja 60% 40% 100% posle poveanja 55% 45% 100%

Partner A B Svega:

Startni kapital 60.000 40.000 100.000

Poveanje kapitala 39.000 41.000 80.000

Primer 6:
U preduzeu gde je uspostavljen poetni vlasniki kapital u vrednosti: Partner A: 60.000 Partner B: 40.000 Ostvaren je dogovor da se kapital povea za 72.000 dinara, s'tim to e nova vlasnika struktura biti sledea: Partner A: 70% Partner B: 30% Obraun se vri na taj nain to se u konanoj vrednosti kapitala utvruje vlasniki udeo svakog od njih, pa se tako formira sledea tabela:

205

Partner A B Svega:

Startni kapital 60.000 40.000 100.000

Konana vrednost kapitala 120.400 51.600 172.000

Poveanje kapitala 60.400 11.600 72.000

Procenat uea pre poveanja 60% 40% 100% posle poveanja 70% 30% 100%

Primer 7:
Dva partnera iz prethodnog primera ele da poveaju kapital sa 100.000 na 172.000 a da nakon toga uspostave nove vlasnike odnose sa ueem: Partner A: 80% Partner B: 20% Ovaj primer reava se na nain prikazan u sledeem tabelarnom prikazu:
Partner A B Svega: Startni kapital 60.000 40.000 100.000 Konana vrednost kapitala 137.600 34.400 172.000 Poveanje kapitala +77.600 -5.600 72.000 Procenat uea pre poveanja 60% 40% 100% posle poveanja 80% 20% 100%

Primer 8:
Partneri A,B,C imaju sledeu vlasniku strukturu u kapitalu od 1.000.000 dinara: Partner A: 30% ili 300.000 dinara Partner B: 30% ili 300.000 dinara Partner C: 40% ili 400.000 dinara Svega: 100% ili 1.000.000 dinara Partner C, eli da izvri dopunsko investiranje, ali pod uslovom da njegovo uee iznosi 51% nakon investiranja. Koliko on treba da uloi, da bi se realizovala ova ideja i koliko e biti procentualno uee partnera A i B nakon toga?

206

A + B = 600.000 dinara Ova vrednost je konstantna i ona nakon investiranja treba da iznosi 49%. Prema tome, ukupna vrednost kapitala ove firme nakon investiranja dobija se po obrascu:
600.00 = 1.224.500 0,49

Iz toga se zakljuuje da vrednost ukupnog investiranja treba da iznosi 224.500 dinara. Tabelarno prikazana vrednost kapitala ove firme pre i posle promene je sledea:
Konana vrednost kapitala 300.000 300.000 600.000 624.500 1.224.500 Procenat uea pre poveanja 30% 30% 60% 40% 100% posle poveanja 24,5% 24,5% 49,0% 51,0% 100,0%

Partner A B Meuzbir: C Svega:

Startni kapital 300.000 300.000 600.000 400.000 1.000.000

Poveanje kapitala 224.500 224.500

207

ZADACI ZA UVEBAVANJE

Zadatak 1:
Ako se neki broj X uvea za 20% i tako dobijen rezultat umanji za 20% da li e se konana vrednost razlikovati ili e se dobiti isti rezultat?

Zadatak 2:
Korito jedne reke je iroko 12 m, a voda u njemu je duboka 2 m. Ako voda protie kroz kanjon irok 4,5 m, kolika e biti njena dubina u kanjonu, uz uslov da je brzina vodotoka u kanjonu jednaka? irina () = 12 m Dubina (D) = 2 m Presek vodenog toka (P) = ? P=xD P = 12 x 2 P = 24 m2 Poto je brzina vodotoka ostala ista dubina vode u kanjonu e se utvrditi po obrascu: P1 = 1 x D1 4,5 x D1 = 24 D = 5,333 m dubine

225

Zadatak 3:
Ako se pretpostavi da voda iz prethodnog zadatka u normalnom toku ima brzinu kretanja 5,5 km/h, a u kanjonu 7 km/h, pitanje glasi: Kolika je dubina vodotoka u kanjonu? Logika odgovora bazira se na injenici da treba utvrditi kolika je propusna mo vodotoka u normalnom toku i u kanjonu. Odgovor na ovo pitanje je sledei: a) Propusna mo u normalnom toku (Q) je sledea: Q = 24 x 5.500 Q = koliina vode izraena u m3 Q = 132.000 m3 Logikim rezonom moe se zakljuiti da upravo ova koliina treba da proe i kroz kanjon. b) Propusna mo kanjona Nepoznata veliina u ovom sluaju je P1 - presek vodotoka u kanjonu, koji u ovom sluaju ne moe biti 24 ve manji iz razloga to je brzina toka vode u kanjonu vea od brzine u normalnom toku. Na ovaj nain se postavlja proporcija: x : 24 = 5.500 : 7
x= x= 24 x 5.500 7 132.000 7

x = 18,857 m3 Logika kontrola: 18,857 x 7 = 24 x 5,5

Zadatak 4:
Ako cev za snabdevanje jednog dela grada ima oblik kruga prenika 1,5 m, pitanje je: Koje dimenzije treba da ima cev koja treba da ima istu propusnu mo, ali pod uslovom da ima oblik kvadrata?

226

a) Povrina kruga P = r2

b) Povrina kvadrata P = a2 a2 = 1,76625 a=

p r= 2
r = 0,75m P = 0,752 P = 0,5625 x 3,14 P = 1,76625 m2

1,76625

a = 1,33 m

Odgovor je da je krugu sa prenikom od 1,5 m ekvivalentan kvadrat ije strane imaju vrednost 1,33 m.

Zadatak 5:
Ako unutranje zidove cevi iz prethodnog zadatka treba obloiti nepromoivom folijom pitanje glasi: Koliko e se folije potroiti po jednom dunom kilometru? Odgovor: P = r2 d d = duina u metrima P = 2 x 0,75 x 1.000 x 3,14 P = 4.710 m2 folije P = povrina folije u m2.

Zadatak 6:
Ako su unutranji zidovi cevi kvadratnog oblika pokrivaju nepromoivom folijom, koliko e folije biti potrebno za 1 km takve cevi? Odgovor je:

227

O=4a O = 4 x 1,33 O = 5,32 m P = 5,32 x 1000 P = 5.320 m2 folije

Zadatak 7:
Projektanti su utvrdili da se vodovodna mrea mora rekonstruisati na taj nain to treba udvostruiti dotok vode, a da se pri tom i brzina njenog toka poveava za 25%. Za koliko u procentima treba da se proire cevi da bi se ostvario taj projekat? P2 = 2 P1 1,25 P2 = 2 P1 P2 =
2P1 1,25

P2 = 1,6 P1 r2 = 1,6 r2 r2 - 1,6 r2 = 0

(r2 - 1,6 r2) = 0

r2 = 1,6 r2 Kontrola: r = 100 r2 = 10.000 10.000 x 1,6 r2
r2 =

10.000 1,6

r = 6.250

r = 79,056

228

Zadatak 8 :
Prosena zarada u jednom preduzeu u tekuoj godini bila je 50.000 dinara. U protekloj godini ona je iznosila 40.000 dinara. Ako je stopa inflacije u toj godini 9%, pitanje glasi koliki je realan rast zarade u odnosu na prethodnu godinu. i = stopa inflacije
i 40.000 1 + x = 50.000 100 q 40.000 1 + x = 50.000 100 x= x=

50.000 40.000 * 1,09 50.000 43.600

x = 1,46788 ili 14,6788%

Zadatak 9:
Zarada jednog radnika nakon poveanja za stimulaciju od 25% i odbitka kredita u visini od 12.000 dinara iznosila je 32.200 dinara. Kolika je osnovna zarada i kolika stimulacija? 1,25x - 12.000 = 32.000 1,25x = 32.000 + 12.000 1,25x = 44.000
x=

44.000 1,25

x = 35.200 Stimulacija (S) se dobija po obrascu

S = 35.200 25 = 8.800 100

to po obrascu S = 44.000 - 35.200 = 8.800 dinara

229

Zadatak 10:
Teretni kamion nosivosti 12 tona je u odlasku iz mesta A u mesto B nosio teret od 10 tona, a u povratku je nosio teret od 7 tona. Mesto A je udaljeno od mesta B 100 km. Treba izraunati: a) stepen iskorienja kapaciteta u odlasku b) stepen iskorienja kapaciteta u povratku c) stepen iskorienja kapaciteta u odlasku i povratku a)
100 * 10 = 83,33 12

b)

100 * 7 = 58,33 12
10 + 7 17 = = 70,83 12 + 12 24

c)

Zadatak 11
U ovom sluaju koristi se prethodni primer, ali sa izmenjenom pretpostavkom. Udaljenost mesta A od mesta B je 150 km. U odlasku ovo vozilo je bilo optereeno sa 10 tona, a povratku prvih 50 km je vozilo bez tereta, a nakon toga je utovarilo i u mesto vratilo 9 tona tereta. U ovom sluaju treba izraunati: a) stepen iskorienja kapaciteta u odlasku b)stepen iskorienja kapaciteta u povratku c) stepen iskorienja kapaciteta u oba pravca a)
100 * 10 = 83,33% 12 100 * 9 900 = = 50% 150 * 12 1.800

ili

(10 * 150 ) * 100 = 83,33 150 * 12

b)

c)

(10 * 150 ) + (9 * 100 ) * 100 2.400 = = 66,67% (12 * 150 ) + (12 * 150 ) 3.600

230

Zadatak 12:
Ako autobus koji ima 50 sedita saobraa od mesta A do mesta E ukupne razdaljine 10 km, a ima stanice u mestima B, C i E, sa sledeim brojem putnika: 1 ) A do B = 20 km * 42 putnika 2 ) B do C = 28 km * 30 putnika 3 ) C do D = 18 km * 27 putnika 4 ) D do E = 34 km * 38 putnika Koliko je iskorien njegov kapacitet po relacijama i za ceo preeni put? 1) 2) 3) 4)
42 * 100 = 84% 50 30 * 100 = 60% 50

27 * 100 = 54% 50 38 * 100 = 76% 50

U celoj relaciji stepen korienja autobusa je sledei:

( 42 * 20 ) + (30 * 28 ) + (27 * 18 ) + (38 * 34 ) 3.458 = = 69,16% 50 * 100 5.000

Zadatak 13:
Ako jedna okrugla cev promera 10 cm snabdeva naselje, koliko esmi moe da se ukljui u jednom momentu bez rizika da e oslabiti pritisak vode u mrei pri jednakoj brzini prostoka vode u primarnoj mrei i u esmama. Promer esmi je prenika 12 mm, odnosno 1,2 cm. U ovom sluaju treba izraunati povrinu dovodne cevi prenika 1 m (100 cm) i povrinu esmi prenika 1,2 cm. P=x*p x = broj esmi koje se ukljuuju

231

p = povrina vodenog mlaza u esmama P = povrina vodotoka u primarnoj mrei

P = 50 2 p = 0,6 2

50 2 = 0,6 2
x=

2.500 0,36

x = 6.944

Zadatak 14:
Isti primer uz dve dopunske pretpostavke. Prva gubitak vode u sekundarnoj mrei je 20%, drugo brzina toka vode u esmi je dva puta vea od brzine u primarnoj mrei.
0,8P =
xp 2

2.000 = 0,36 x * 2
x=

2.000 = 2.778 0,72

232