Zadaci za pripremu za polaganje kolokvijuma (Poslovne performanse – koncept i

upravljački procesi):

Efikasnost i efektivnost
Zadatak 1.
Objektivno potrebni troškovi za proizvodnju 2.000 komada proizvoda X su 295.000 dinara, a
troškovi ostvareni u proizvodnji ovog proizvoda su 300.000 dinara. Razlika između objektivnih
i stvarnih troškova iznosi 5.000 dinara i rezultat je uticaja subjektivnih (ljudskih) faktora u
procesu proizvodnje (propusta). Troškovi subjektivno uslovljenog karaktera su 5000 din., a oni
su suvišni, nepotrebni i nisu trebali da nastanu. Za njihov nastanak identifikovano je odgovorno
lice – šef pogona M. Milenković. Za proizvodnju 1.000 komada proizvoda Y stvarni troškovi su
iznosili 100.000 dinara, a objektivno potrebni su takođe 100.000 dinara. Izračunati kod kog
proizvoda je ostvarena veća efikasnost trošenja, odnosno veća efikasnost (preciznije,
ekonomičnost)? Ekonomičnost kao merilo performansi po svojoj prirodi predstavlja indikator
efikasnosti.

REŠENJE:

Polazi se od relacije da su stvarni troškovi (T) dobijeni na sledeći način:

T=T±t
pritom važi i sledeća relacija

Subjektivno uslovljeni troškovi (t) = Stvarni troškovi (T) – Objektivno potrebni troškovi (T)

Proizvod X Proizvod Y
Tx=295.000 din. Ty=100.000 din.
Tx=300.000 din. Ty=100.000 din.
tx= 300 hilj. – 295 hilj. = 5 hilj. ty = 0
Merni izraz efikasnosti:
Objektivno uslovljena ( potrebna ) ulaganja
Efikasnost =
Izvršena ulaganja
Za proizvod X,
Koeficijent efikasnosti X = 295.000: 300.000 = 0,98 tj. 0,98 x 100 = 98%. Kontrolni standard
efikasnosti kod proizvoda X bio bi 1 ili 100 %, što bi značilo da su izvršena ulaganja na nivou
objektivno potrebnih, nužnih ulaganja (trošenja). Efikasnost koja je izmerena je manja od 1,
odnosno od 100%.

Za proizvod Y,
Koeficijent efikasnosti Y = 100.000/100.000 = 1,00. Kada se koeficijent efikasnosti pomnoži sa
100 %, dobija se stopa efikasnosti (1,00 x 100 = 100%).

EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA: Efikasnost u

proizvodnji proizvoda X je manja za 2% (100%-98%) od poželjne efikasnosti (tj.
ekonomičnosti).
Kod proizvoda Y, u proizvodnji nije bilo negativnog dejstva subjektivnog (ljudskog) faktora u
procesu proizvodnje jer je koeficijent njegove efikasnosti 1 tj. 100%.

1
Veća efikasnost (ekonomičnost) je ostvarena u proizvodnji proizvoda Y (1,00) u odnosu na
proizvod X (0,98).
Zadatak 2.
Preduzeće „L - komerc“ je u 2021. godini ostvarilo ekonomičnost 1,60. Planirana
ekonomičnost za 2021. godinu je 1,55. Kolika je efektivnost preduzeća u ostvarivanju
definisanog cilja ekonomičnosti od 1.55?
REŠENJE:
Merni izraz efektivnosti:
Ostvarena performansa
Efektivnost = ∗100 %
Planirana (ciljna) performansa

Koeficijent efektivnosti = 1,60 : 1,55=1,03226

Stopa efektivnosti = 1,03226 x 100 = 103, 226 %

Stopa efektivnost je veća od 1, odnosno od 100 % za 0,3226 tj. 3, 226%.

EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA: Preduzeće „L -
komerc“ je premašilo definisani cilj (finansijski) koje je isplaniralo budžetom prodaje i troškova
na početku 2021. godine.

Zadatak 3.
Preduzeće X je u 2015. godini ostvarilo godišnji prihod od prodaje od 1.000.000 dinara, a
planiran je prihod od prodaje od 1.100.000 din. Kolika je efektivnost preduzeća u ostvarivanju
ciljanog rezultata poslovanja?
Ostvareni efekat
Efektivnost =
Planirani (ciljni ) efekat
Efekat (ekonomski rezultat) ostvaren (1,1 mil.) je veći od planiranog (1 mil.). Menadžeri su
identifikovali da je proizvodnja (i prodaja) bila na planiranom nivou. Takođe, konstatovali su
povoljne tržišne prilike i konkretnu prodajnu cenu proizvoda koja je u proseku bila viša od
planirane prodajne cene po jedinici proizvoda. Pozitivno delovanje ostvareno intenzivnijim
marketing (promotivnim) aktivnostima, uslovilo je prodaju po višim cenama, usled problema
kod konkurentskog preduzeća, koje nije moglo da obimom svoje ponude zadovolji tržišnu
tražnju.
Stopa efektivnosti = (1,1 mil. : 1 mil.) x 100 = 1,1 x 100 = 110%.
EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA: Ostvaren je prihod od
prodaje za 10 % veći od planiranog prihoda od prodaje. Stopa efektivnosti je 110%.

Zadatak 4.
Preduzeće S je ostvarilo neto dobit od 2,6 mil. evra. Sopstveni kapital koji je korišćen u
realizovanju ekonomskog rezultata iznosio je 24,5 mil. evra Izračunati na osnovu formule za
efikasnost kolika je efikasnost (rentabilnost) ostvarena u 2019. godini ovog preduzeća?
REŠENJE:
Merni izraz efikasnosti
Re zultat
Efikasnost =
Ulaganja
Koeficijent efikasnosti = 2,6 mil. / 24,5 mil. = 0,10612

2
Stopa efikasnosti = 0,10612 x 100% = 10,612 %
EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA: Preduzeće je
poslovalo sa efikasnošću od 10,612 %, što je njegova stopa rentabilnosti sopstvenog kapitala.
Ona pokazuje da je na 100 evra sopstvenog kapitala, preduzeće ostvarilo rezultat - prinos (neto
dobit) 10,6 evra.

Proizvodno-uslužni potencijal preduzeća

Zadatak 5.
Preduzeće je u 2019. godini poslovalo sa sledećim resursima: 30 zaposlenih, 1 upravna zgrada,
1 proizvodna hala (pogon). Sa ovim resursima, godišnji obim proizvodnje iznosio je 2 000
komada uslovnog proizvoda A. Tražnja za proizvodom A se povećava, pa je menadžment
odlučio da sagradi još 1 proizvodnu halu i uposli još 10 radnika u proizvodnji. Sa uvećanim
resursima, proizvodni potencijal preduzeća u 2016. godini iznosio je 3500 komada. Izračunati
stopu rasta proizvodnog potencijala preduzeća nakon uvećanja kapaciteta i upošljavanja dodatne
radne snage.
REŠENJE:
Merni izraz za proračun stope rasta proizvodnog potencijala
Kps=
( Qp t
Qpt −1 )
−1 ⋅100%

Kps = (Qp2016:Qp2015-1)x100%=(3500:2000-1)x100%=(1,75-1)x100% =0,75x100%=75%

EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA: Dodatnim
investiranjem u stalnu imovinu (halu, opremu i dr.) i uvećanjem broja proizvodnih radnika
ostvareno je uvećanje proizvodnog potencijala za 75% u odnosu na prethodni period.

Rast i razvoj preduzeća

Zadatak 6.
Preduzeće je izvršilo investiciono ulaganje i realizovalo na početku 2021. godine projekat
izgradnje i opremanja proizvodnog pogona. Uvećalo je proizvodni potencijal za 8 procenata u
odnosu na prethodnu godinu. Poslovanjem u 2021. godini preduzeće je ostvarilo rast poslovnog
uspeha Pu2021/2020 = 0,10612. Koeficijent uvećanja proizvodnog potencijala je 0,75. Izračunati
koeficijent (stopu) performanse rasta i razvoja ovog preduzeća?
REŠENJE:
Merni izraz za proračun stope rasta i razvoja preduzeća
Krrz = Kqp + Kpu
EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA: Preduzeće je ostvarilo
rast i razvoj od ukupno 0,18612 (0,08+0,10612). Drugim rečima stopa rasta i razvoja iznosi
18,6%.

Merenje eko-efikasnosti i eko-efektivnosti

Zadatak 7.
Preduzeće X je u toku 2019. godine sprovelo ekološki projekat u cilju smanjenja količine
emisije CO2 za 10 000 kg/t u šta je uloženo 1.500.000 evra. Ostvareno smanjenje je na kraju
iznosilo 8.000kg/t. Izraziti kvantitativno uspešnost preduzeća X u ostvarivanju ovog projekta za
smanjenje utroška štetne emisije CO2 po životnu sredinu?

3
REŠENJE:
Emisioni faktor (kg/t) je masa emitovanih zagađujućih materija u odnosu na masu (količinu)
proizvedenog proizvoda.
Merni izraz eko-efektivnosti
Ostvareni ekološki efekti
Eko−efektivnost =
Planirani ( ciljni) ekološki efekti
Eko-efektivnost = 8 000/10 000 = 0,8 tj. 80 %.
EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA: Preduzeće nije uspelo
realizovanjem ekološkog projekta koji je zahtevao ulaganje 1, 5 mil. evra da smanji štetnu
emisiju CO2. Odstupanje od željenog cilja je 20 % (tj. 100%-80%).

Zadatak 8.
Poslovna jedinica (divizija L-profitni centar) preduzeća A je za program smanjenja štetne
emisije C02 za 20 posto investiralo 1,5 miliona evra, dok je druga poslovna jedinica (divizija K-
profitni centar) preduzeća A za program smanjenja štetne emisije CO2 za 20 %, uložilo u
projekat 1,7 miliona evra. Emisioni faktor (kg/t) meri masu emitovanih zagađujućih materija u
odnosu na masu proizvedenog produkta. Divizija L je imala emisiju C02 100.000 kg/t, a
Divizija K je imala emisiju C02 110.000 kg/t. Obe divizije su programom smanjenja ostvarile
smanjenje od 20 posto. Koja poslovna jedinica (L ili K) je bila ekonomski efikasnija, a koja je
ostvarila veću eko-efikasnost? Prokomentarišite eko-efektivnost ovih divizija?
REŠENJE:
Merni izraz eko-efikasnosti
Ostvareni ekološki efekti
Eko−efikasnost =
Inputi za realizovanje ekoloških akcija i programa
Eko-efikasnost divizije L:
20% od 100.000 kg/t je 20.000 kg/t
Eko efikasnost= 20000 kg/t : 1.5 mil. din. = 0,013
Eko-efikasnost divizije K:
20% od 140.000 kg/t je 20.000 kg/t
Eko efikasnost= 28000 kg/t : 1.7 mil. din. = 0,016
Poslovna jedinica - divizija L preduzeća A je ostvarila ekonomsku efikasnost:
1 projekat divizije L - za 20 posto smanjenja emisije CO2 : 1,5 mil. evra = 0,67
Poslovna jedinica - divizija K preduzeća A je ostvarila efikasnost:
1 projekat divizije K - za 20 posto smanjenja emisije CO2 : 1,7 mil. evra = 0,58
EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA:Efikasnija u ulaganju
kapitala u projekat smanjenja emisije CO2 je bila poslovna jedinica L, jer je isti ekološki efekat
(smanjenje od 20%) ostvarila realizacijom projekta koji manje investiciono (finansijski,
resursno) zahtevan od projekta koji je realizovala poslovna jedinica K.
Što se tiče eko-efikasnosti, efikasnija je divizija K, jer je eko-efikasnost 0, 016, u poredjenju sa
0,013 divizije L.
Što se tiče eko-efektivnosti divizija L i K, obe divizije su bile efektivne jer su planirani projekat
uspešno organizovale, projektovale i realizovale. Razlika je u visini investicionog ulaganja koji

4
je imala divizija K, jer je on skuplji od investicionog ulaganja koje je imala divizija L. Zbog
toga je uspešnija bila divizija L.

Indikatori ekoloških performansi

Zadatak 9.
Preduzeće je u 2018. godini sprovelo program smanjenja otpada sirovina. U 2018. godini je
ostvareni otpad bio 420 kg. Program je dao željene efekte i u 2019. godini je ostvareni otpad
smanjen i iznosio je 390 kg. Izračunati za koliko je smanjen otpad u 2019. godini izraženo u
procentima tj. kolika je stopa smanjenja otpada? Kolika je ušteda ostvarena postignutim
smanjenjem, ukoliko 1 kg otpada preduzeće košta 26,5 evra?
REŠENJE:
Za merenje se koristi
Stopa smanjenja otpada =
[(Otpadnute utrošene sirovine 2019 / Otpadnute utrošene sirovine 2018) -1] x 100%
Stopa smanjenja otpada = (390/420-1)x100% = 7,14%

EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA: Preduzeće je ostvarilo

smanjenjem otpada sirovina određene uštede tj. pozitivan efekat na ekonomičnost poslovanja u
vrednosti od 795 evra.
(420kg x 26,5 evra) - (390kg x 26,5evra) = 11130 – 10335=795 evra.

Zadatak 10.
Preduzeće X je u prošloj godini recikliralo 80% svog ukupnog otpada koji iznosi 790 kg.
Naredne godine, preduzeće je iskoristilo podsticaje države za reciklažu otpada i povećalo udeo
recikliranog otpada u ukupnom otpadu na 90%, pri čemu je ukupan otpad u toj godini iznosio
800 kg. Izračunati količinu otpada koji se reciklira u cilju ponovne upotrebe i uporedi
ostvarivanje ovog cilja u dve navedene godine odnosno kada je preduzeće ostvarilo bolje
ekološke performanse?

REŠENJE:
Za merenje performanse se koristi
Stopa reciklaže otpada =
(Količina otpada koji se reciklira t : Količina ukupnog otpada t ) x 100 %

prethodna godina:
Stopa reciklaže otpada t-1 = 80%
Količina ukupnog otpada t-1 = 790 kg
Količina otpada koji se reciklira t-1 = 790 x 0,8 = 632 kg

tekuća godina:
Stopa reciklaže otpada t = 90%
Količina ukupnog otpada t = 800 kg
Količina otpada koji se reciklira t = 800 x 0,9 = 720 kg

EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA: Preduzeće je bilo

uspešnije u upravljanju reciklažom otpada 2018. godine u odnosu na prethodnu godinu jer je

5
postiglo napredak u količini recikliranog otpada, što je doprinelo da preduzeće bude društvenog
odgovornije (ekološki odgovornije) u odnosu na prethodni period.

Zadatak 11.
Preduzeće Y je sprovodi program-akciju reciklaže svojih proizvoda koji su vraćeni (otkupljeni)
od svojih kupaca koji su ih koristili u prethodnom periodu. Kupci, učesnici ove akcije ostvaruju
pravo na popust na nove proizvode preduzeća ukoliko stari proizvod vrate u fabriku.
Ukupna količina proizvedenih/prodatih proizvoda nije se menjala u navedenom periodu i
iznosila je svake godine 20 000 jedinica. Takođe, u istom periodu, količina koja se reciklirala
bila je sledeća: 300 jedinica u prvoj godini, 500 jedinica u drugoj i 400 u trećoj. Izračunati stopu
reciklaže proizvoda po godinama? Menadžment preduzeća ima informaciju da konkurentska
preduzeća imaju prosečnu stopu reciklaže za trogodišnji period između 5% i 8 %. Da li
menadžment preduzeća Y može biti zadovoljno ostvarenom ekološkom performansom?
REŠENJE:
Za merenje se koristi sledeći indikator
Stopa reciklaže proizvoda =
(Količina proizvoda koji se reciklira t : Ukupna količina prodatih proizvoda t) x 100 %
Stopa reciklaže proizvodat1 = (300 / 20 000) x 100% =1,5%
Stopa reciklaže proizvodat2 = (500 / 20 000) x 100% = 2,5%
Stopa reciklaže proizvodat3 = (400 / 20 000) x 100% = 2,0%

Prosečna stopa reciklaže proizvoda za posmatrani trogodišnji period =

(1,5%+2,5%+2,0%)/3 = 2%
EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA: Preduzeće Y ne može
biti zadovoljno jer je prosečna stopa reciklaže proizvoda znatno niža u trogodišnjem periodu od
performanse koju dostižu preduzeća konkurenti. Preduzeće Y treba da preduzme dalje
aktivnosti radi unapređenja ove ekološke performanse.

Indikatori energetske efikasnosti

Zadatak 12.

Preduzeće „Morava“ je u prethodnoj godini (t-1) proizvelo 50 000 jedinica proizvoda X. U toj
godini je utrošeno 40 000 kWh za šta je preduzeće platilo 300 000 dinara. U tekućoj godini (t)
je preduzeće uvelo savremeniju tehnologiju proizvodnje i proizvelo 62000 jedinica istog
proizvoda uz potrošnju 39 000 kWh za šta je plaćeno 292 500 dinara. U kojoj godini je
preduzeće ostvarilo bolje pokazatelje energetske naturalne produktivnosti i energetske
finansijske produktivnosti? Izračunati i pokazatelje (stope) energetske troškovne efikasnosti za
obe godine?

REŠENJE:
Stopa energetske naturalne produktivnostit = (Obim proizvodnjet : Utrošak energijet) x 100
Stopa energetske naturalne produktivnosti t-1= (50 000 kom : 40 000 kWh) x 100 = 125%
Stopa energetske naturalne produktivnosti t = (62 000 kom : 39 000 kWh) x 100 = 159%
EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA:

6
U prošloj, godini koju označavamo kao t-1 na 100 Kwh potrošenih ostvarilo se 125 komada
proizvoda, a u tekućoj, posmatranoj godini (t) na 100 Kwh potrošenih ostvaruje se 159 komada
proizvoda.

Stopa energetske finansijske produktivnostit = (Obim proizvodnjet : Trošak energijet) x 100

Stopa energetske finansijske produktivnosti t-1 = (50 000 kom : 300 000 din.) x 100 = 16,7%
Stopa energetske finansijske produktivnosti t = (62 000 kom : 292 500 din. ) x 100 = 21%

U prethodnoj godini na 100 dinara plaćene električne energije dobijalo se 16,7 komada
proizvoda, a u tekućoj godini na 100 Kwh plaćene električne energije dobija se 21 kom
proizvoda.

Stopa energetske troškovne efikasnostit = (Ukupni troškovi energijet : Obim proizvodnjet) x 100
Stopa energetske troškovne efikasnosti t-1 = (300 000 din. : 50 000 kom.) x 100 = 600%
Stopa energetske troškovne efikasnosti t = (292 500 din. : 62 000 kom.) x 100 = 472%
U prethodnoj godini za 100 komada proizvoda plaćen je trošak električne energije 600, a u
tekućoj, posmatraj za 100 komada proizvoda plaćen je trošak električne energije 472 din.

Preduzeće je veću energetsku efikasnost ostvarilo tekuće, posmatrane godine u odnosu na

prethodnu godinu.

Zadaci za pripremu za polaganje kolokvijuma (Upravljanje proizvodom):

Zadatak 1.

Preduzeće „W“ je u mesecu junu u pogonu „I“ ostvarilo proizvodnju proizvoda X u količini od
3 000 komada, proizvoda Y 1 000 komada i proizvoda Z 2 000 komada. U mesecu julu,
preduzeće je zbog sezonske tražnje prestalo sa proizvodnjom proizvoda Z, a umesto njega uvelo
u asortiman proizvod M, pa je struktura proizvodnje izgledala ovako: proizvod X 2 500
komada, proizvod Y 1 500 komada i proizvod M 2 000 komada. Pri tome je utrošak rada po
jedinici proizvoda (normativ rada - Lq) za proizvod X iznosio Lq=2 sata rada, za proizvod Y
Lq=4 sata, za proizvod Z Lq=6 sati, a za proizvod M Lq=8 sati rada. Izračunati sledeće: a)
Kolika je ukupna proizvodnja (Q) u mesecu julu i junu, izražena u uslovnim komadima
proizvoda X? b) Da li je ostvarena proizvodnja bila veća u junu ili julu i za koliko? c) Koliko je
metodološki i ekonomski opravdano izražavati ukupnu proizvodnju u jedinicama uslovnog
proizvoda?

REŠENJE:

JUN – Proračun proizvodnje – ekvivalent proizvod X – Pogon „I“

Asortiman Fizički Utrošak radne snage po Ekvivalentn Proizvodnja u
obim jedinici proizvoda i broj ekvivalentnim
proizvodnj (normativ rada –Lq) brojevima
e

7
 1 2 3 4 5=2x4
Proizvod X 3 000 kg 2 1 3 000
Proizvod Y 1 000 kg 4 2 2 000
Proizvod Z 2 000 kg 6 3 6 000
Ukupno 11 000
a) Ukupna proizvodnja u mesecu junu iznosi 11 000 kom. izraženo u ekvivalentnim
jedinicama proizvoda X

JUL – Proračun proizvodnje – ekvivalent proizvod X - – Pogon „I“

Asortiman Fizički Utrošak radne snage Ekvivalentn Proizvodnja izražena
obim po jedinici proizvoda i broj u ekvivalentnim
proizvodnj (normativ rada - Lq) brojevima
e
1 2 3 4 6=2x4
Proizvod X 2 500 kg 2 1 2 500
Proizvod Y 1 500 kg 4 2 3 000
Proizvod M 2 000 kg 8 4 8 000
Ukupno 13 500
a) Ukupna proizvodnja u mesecu julu iznosi 13 500 kom. izraženo u ekvivalentnim
jedinicama proizvoda X

b) Povećanje u julu iznosi 2 500 komada uslovnog proizvoda X.

Veća ukupna proizvodnja u pogonu „I“ izražena u ekvivalentnim jedinicama proizvoda X je
ostvarena u julu za 22,7%.
((13 500-11 000):11 000) x 100%=22,72%
[(13 500:11 000)-1] x 100%= (1,2272-1) x 100% = 0,227 x 100% = 22,72%

c) Metodološki je opravdano jer se radi o različitim proizvodima koji su različite upotrebne

vrednosti, a takođe je moguće i oportuno jer se radi o manjem broju različitih proizvoda u
proizvdonom programu pogona „I“ u mesecu junu i julu. Takođe, proizvod X je dobar
reprezent proizvoda Y, Z i M.

Zadatak 2.

Popunite prazna polja tabele proračunavajući ukupnu proizvodnju malog proizvodnog

preduzeća za šestomesečni period. Uslovni proizvod je proizvod B. Komentarišite dobijeni
rezultat proizvodnje izražene u ekvivalentnim brojevima.

Proizvodnja u
Fizički obim Normativ Ekvivalentni
Asortiman ekvivalentnim
proizvodnje materijala broj
brojevima
1 2 3 4 5=2x4
Proizvod A 40 000 kg 80 g
Proizvod B 10 000 kg 40 g

8
 Proizvod C 6 500 kg 20 g
Ukupno

REŠENJE:
Asortiman Fizički obim Normativ Ekvivalentni Proizvodnja u
proizvodnje materijala broj ekvivalentnim
brojevima
1 2 3 4 5=2x4
Proizvod A 40 000 kg 80 g 2 80 000
Proizvod B 10 000 kg 40 g 1 10 000
Proizvod C 6 500 kg 20 g 0,5 3 250
Ukupno - – - 93 250
EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA: Ukupna proizvodnja u
šestomesečnom periodu iznosi 93 250 komada uslovnog proizvoda B.

Zadatak 3.

Izračunaj i objasni efektivnost ostvarivanja ciljnog nivoa proizvodnje proizvoda „C“ za godinu t
ako je ostvareni obim proizvdonje Q=2 000 komada, a planirani obim proizvodnje proizvoda za
godinu t Qp=1 500 komada? Planirani obim proizvodnje je standard za kontrolu šefa
proizvodnje za pogon E. Iz kog dokumenta se može videti planirani obim proizvodnje
proizvoda „C“ za godinu t? Šta treba da preduzme šef proizvodnje povodom utvrđenog
odstupanja ostvarenog od plana?
REŠENJE:
Stopa efektivnosti ostvarivanja ciljnog nivoa proizvodnje = (Q ostvareno : Q planirano) x 100
Stopa efektivnosti ostvarivanja ciljnog nivoa proizvodnje proizvoda „C“= (2000:1500) x 100%
= 1,33 x 100% = 133%. Koeficijent efektivnost ostvarivanja ciljnog nivoa obima proizvodnje
iznosi 1,33. Stopa efektivnosti ostvarivanja ciljnog nivoa 133%.

EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA: Ostvareni obim

proizvodnje je za 33% veći u odnosu na planirani obim proizvodnje proizvoda „C“ (133% -
100%=33%). Podatak o planiranom obimu (količini) proizvodnje proizvoda „C“ sadržan je u
planu (budžetu) proizvodnje za godinu t. Šef proizvodnje treba da identifikuje razloge (faktore)
nastalog odstupanja.

Zadatak 4.

Izračunati efektivnost ostvarivanja ciljnog nivoa proizvodnje proizvoda “Q” po kvartalima i za

celu godinu t na osnovu sledećih podataka u prikazanim tabelama.

9
 Plan (budžet) proizvodnje preduzeća X po kvartalima za godinu t:
Kvartal
Proizvod “Q” Ukupno
I II III IV
1. Plan fizičke prodaje 400 600 600 800 2400
2. Krajnje zalihe (+) +120 +100 +160 +80 +80
3. Potrebna količina =520 =700 =760 =880 =2480
4. Početne zalihe (-) -80 -120 -100 -160 - 80
5. Planirana količina proizvodnje =440 =580 =660 =720 =2400

Ostvarena proizvodnja preduzeća X po kvartalima za godinu t:

Kvartal
Proizvod “Q” Ukupno
I II III IV
5. Ostvarena količina (obim) =450 =560 =680 =720 =2410
proizvodnje

Odgovoriti na sledeća pitanja:

a) Na osnovu kog plana je isplanirana količina proizvdonje proizvda “Q”?
b) Kako se količina zaliha gotovog proizvoda odražava na planiranu količinu (obim)
proizvoda u planu?
c) Navedite moguće razloge odstupanja ostvarene proizvodnje po kvartalima (I, II, III,
IV) od plana proizvodnje?

REŠENJE:
Stopa efektivnosti = (Ostvareni obim proizvodnje : Planirani obim proizvodnje) x 100
Stopa efektivnosti = (Q : Q pl) x 100

Stopa efektivnosti za I kvartal = 450:440 x100% = 102,27% (plan premašen za 2,27%)

Stopa efektivnosti za II kvartal = 560:580x100% = 96% (ispod plana – podbačaj za 4%)
Stopa efektivnosti za III kvartal = 680:660x100% = 103% (plan premašen za 3%)
Stopa efektivnosti za IV kvartal = 720:720x100% = 100% (plan u potpunosti realizovan)

Stopa efektivnosti (ukupno za godinu dana) = 2 410:2 400 x 100% = 100,42%

EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA: Plan je premašen za

0,42% (pozitivno odstupanje od plana).

a) Na osnovu plana prodaje.

b) Količina zaliha u magacinu gotovih proizvod koriguje plansku količinu (obim)
proizvodnje.
c) Na primer, u I kvartalu – plan premašen zbog veće intenzivnosti tj. produktivnosti
proizvodnih radnika, u II kvartalu – podbačaj plana zbog kvara mašine i prekida u
procesu proizvodnje, u III kvartalu – plan je premašen zbog unapređenja organizacije
rada.

10
Zadatak 5.

Šećerana je planirala za mesec februar godine t proizvodnju od 1 200 kg šećera, a proizvela je 1

000 kg. Izračunati stopu efektivnosti fizičkog obima proizvodnje.

REŠENJE:
Stopa efektivnosti = (1000kg:1200 kg)x100%=0,8x100%=80%
EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA: Ostvareno je smanjnje
od 20% u odnosu na plan proizvodnje (100% - 80% = 20%)

Zadatak 6.

Izračunajte vrednost ukupne ostvarene proizvodnje na osnovu sledećih podataka:

Zalihe
Zalihe Vrednost Vrednost
Troškovi gotovih
gotovih nedovršene nedovršene
realizovane proizvoda na
proizvoda na proizvodnje na proizvodnje na
proizvodnje početku
kraju perioda početku perioda kraju perioda
perioda
2 150 000 din. 920 000 din. 1 720 000 din. 850 000 din. 1 100 000 din.

REŠENJE:
Vrednost ukupne proizvodnje = Troškovi realizovane proizvodnje + (Vrednost zaliha gotovih
proizvoda na kraju perioda – Vrednost zaliha gotovih proizvoda na početku perioda) +
(Vrednost nedovršene proizvodnje na kraju perioda - Vrednost nedovršene proizvodnje na
početku perioda)
Vrednost ukupne proizvodnje = 2 150 000 + (1 720 000-920000) + (1 100 000-850 000) = 3
200 000 dinara.
Zadatak 7.

Izračunati efektivnost ostvarenja ciljnog obima proizvoda A, B, C i D. Popuniti prazna polja

tabele.
Stopa efektivnosti
Planirani Odstupanje ostvarenja ciljnog obima
Proizvodni Ostvareni % odstupanja
obim od plana proizvodnje po
program (Qg) obim (Q) od plana
(Qpl) (+ ili -) proizvodima u
proizvodnom programu
A 100 140
B 80 110
C 50 40
D 230 290
REŠENJE:
Proizvodni Planirani Ostvareni Odstupanje Stopa efektivnosti % odstupanja
program obim obim (Q) od plana ostvarenja ciljnog obima od plana
(Qg) (Qpl) (+ ili -) proizvodnje po

11
 proizvodima u
proizvodnom programu
+ 40 (140:100) x
A 100 140 +40%
100%=140%
+30 (110:80) x
B 80 110 +37,5%
100%=137,5%
C 50 40 -10 (40:50) x 100%=80% -20%
D 230 290 +60 (290:230)x100%=126% +26%

Zadatak 8.

Izračunaj koeficijent i stopu promene proizvoda (Kq) u dva sukcesivna perioda ako je ostvareni
obim proizvoda N (Q) u godini t bio 120 jedinica, a u prethodnoj godini t-1 100 jedinica?
Prokomentariši dobijeni rezultat.
REŠENJE:
Qt Qt−Qt−1 ΔQ
Kq = ( - 1) x 100 = x 100 = x 100.
Qt−1 Qt−1 Qt−1

Kq = (120:100-1) x 100 = (1,2-1) x 100 = 0 ,2 je koeficijent promene proizvoda u dva

sukcesivna posmatrana perioda. 0,20 x 100%=20% je stopa promene proizvoda u dva
sukcesivna perioda.

EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA: Preduzeće je ostvarilo

povećanje fizičkog obima proizvodnje proizvdoa N od 20% godine t u odnosu na t-1 godinu.

Zadatak 9.

Popuniti prazna polja u tabeli, na osnovu podataka ostvarene proizvodnje za 3 proizvoda iz

proizvodnog programa preduzeća:
Asortiman Qt-1 Qt ΔQ Kq
(Qg)
A 200kg 250kg
B 100kg 200kg
C 50kg 40kg

REŠENJE:
Asortiman Qt-1 Qt ΔQ Kq
(Qg)
A 200kg 250kg 50kg 50/200*100%=25%
B 100kg 200kg 100kg 100/100*100%=100%
C 50kg 40kg -10kg 10/50*100%= -20%

12
Zadatak 10.

Preduzeće G je u prethodnoj godini ostvarilo škart od 20 jedinica proizvoda na 100 jedinica

proizvedenih proizvoda. U tekućoj godini je ostvaren škart 10 jedinica na 100 jedinica
proizvedenih proizvoda. Odgovorite na sledeća pitanja: a) Da li je došlo do povećanja ili do
smanjenja ostvarenog kvaliteta procesa proizvdonje u sukcesiji perioda? b) Navedite neki od
mogućih razloga pojave škarta? c) Ukoliko je preduzeće dobilo infomaciju da konkurentsko
preduzeće ima stopu škarta na godišnjem nivou u proseku za poslednji trogodišnji period od
4,5%, prokomentarišite šta treba da preduzme rukovodilac proizvodnje u preduzeću G?

REŠENJE:
Stopa proizvoda sa škartom u periodu t-1 = (20:100) x 100% = 20%
Stopa proizvoda sa škartom u period t = (10:100) x 100% = 10%

a) Ostvareno je poboljšanje u kvalitetu procesa proizvodnje.

b) Razlozi mogu biti: slaba utreniranost proizvodnih radnika, loš kvalitet materijala za
izradu, problemi u funkcionisanju mašine u pogonu proizvodnje i sl.
c) Kontrolom procesa i aktivnosti u proizvodnji (pogonu), rukovodilac proizvodnje treba
da identifikuje sve faktore koji utiču na performansu – škart u proizvodnji i definiše
potrebne mere za smanjenje stope škarta kako bi se ona smanjila i dostigao nivo
konkurenta koji ima efikasniji proces proizvodnje.

Zadatak 11.

U martu je ukupna mesečna proizvodnja iznosila 250 komada proizvoda, dok je u aprilu 300
komada. Broj reklamiranih proizvoda u martu je bio 50 komada, a broj kupaca 200, dok je u
aprilu bilo 55 reklamiranih proizvoda i 230 kupaca. Preduzeće je prodalo sve proizvedene
proizvode po ceni od 100 din po komadu i cena se nije menjala po mesecima. a) Izračunati
stopu reklamacije na dva načina. b) Prokomentarisati dobijeni rezultat proračuna. c) Šta treba da
uradi odgovorni (nadležni) menadžer?

REŠENJE:
a)
I način izračunavanja stope reklamacije:
Mart:
Stopa reklamacije = (Broj reklamiranih proizvoda : Broj kupaca) x 100%
= (50 kom : 200 ) x 100% = 25%
April:
Stopa reklamacije = (Broj reklamiranih proizvoda : Broj kupaca) x100%
= (55 kom. : 230) x 100% = 24%

II način izračunavanja stope reklamacije:

Mart:

13
 Stopa reklamacije = (Vrednost reklamiranih proizvoda):(Vrednost ostvarene prodaje)x100%
Vrednost reklamiranih proizvoda = 50 kom x 100 din = 5 000 dinara
Vrednost ostvarene prodaje = 250 kom. x100 din. = 25 000 dinara
Stopa reklamacije = (5 000 din. : 25 000 din. ) x 100% = 20%
April:
Vrednost reklamiranih proizvoda = 55 kom x 100 din. = 5 500 dinara
Vrednost ostvarene prodaje = 300 kom. x 100 din. = 30 000 dinara
Stopa reklamacije = (5 500 din. : 30 000 din. ) x 100% = 19%

b) Smanjena je stopa reklamacije u aprilu u odnosu na mart tekuće godine za 1%.

b) Stopa reklamacije je izuzetno visoka – mereno prema oba izraza za izračunavanje stope
reklamacije.
c) Odgovorni menadžer treba da anketom kupaca ispita uzroke nezadovoljstva kupaca i
preduzme odgovarajuće korektivne mere za smanjenje stope reklamacija.

Zadatak 12.

Ukoliko su poznati sledeći elementi:

Asortiman Prosečna cena po Troškovi po jedinici Poreska stopa (p)
jedinici (Cq) (Tq)
X 80 50 20%
Y 150 110 20%
Z 70 65 20%
1) Izračunati dobit po proizvodu.
2) Koji je proizvod naprofitabilniji?
3) Koje su mogućnosti menadžera kada je u pitanju najneprofitabilniji proizvod iz
asortimana?

REŠENJE:
Dbq = (Cq-Tq)x(1-p)
Dbqx = (80-50)x(1-0,20)= 24
Dbqy = (150-110)x(1-0,20)= 32 (naprofitabilniji)
Dbqz = (70-65)x(1-0,20)= 4 (najneprofitabilniji)
Mogućnosti menadžera: dodatno ulagati u marketing, poboljšati dizajn, tehničke karakteristike
proizvoda, povećati prodajnu cenu i dr.

Zadatak 13.

Ukoliko su poznati sledeći elementi:

Troškovi Dobit
Cena koštanja
Prodajna cena kapitala po (zarada) po
po jedinici Poreska
Asortiman proizvoda jedinici jedinici
proizvoda stopa (p)
(Cqp) proizvoda proizvoda
(Tq)
(Fq) (Dbq)

14
 A 30 20 3,5 10%
B 36 25 4,0 10%
C 40 30 5,0 10%
a. Popuniti prazna polja.
b. Koji je proizvod naprofitabilniji, a koji najneprofitabilniji iz asortimana?
c. Koje su mogućnosti menadžera kada je u pitanju najneprofitabilniji proizvod iz
asortimana?

REŠENJE:
Troškovi Dobit
Cena koštanja
Prodajna cena kapitala po (zarada) po
po jedinici Poreska stopa
Asortiman proizvoda jedinici jedinici
proizvoda (p)
(Cqp) proizvoda proizvoda
(Tq)
(Fq) (Dbq)
A 30 20 3,5 10% 5,85
B 36 25 4,0 10% 6,3
C 40 30 5,0 10% 4,5

Dbq = (Cq-Tq-Fq) x (1-p)

Dbqa = (30-20-3,5)x(1-0,1)= 5,85

Dbqb = (36-25-4)x(1-0,1)=6,3 (najprofitabilniji)
Dbqc = (40-30-5)x(1-0,1)=4,5 (najneprofitabilniji)
Preduzeće treba da razmotri kako da smanji troškove po jedinici (cenu koštanja) proizvoda C, a
generalno da smanji troškove finansiranja svog poslovanja, tako da Fq bude još manje.

Ukupan kapital = Sopstveni kapital + Pozajmljeni kapital

Fq = (Ukupan kapital x Ponderisana prosečna cena ukupnog kapitala) : Ukupna proizvodnja

OVO SE NE TRAŽI SE U ZADATKU preračunavanje, već je ovde u funkciji podsetnika kako se

izračunava prosečna podnerisana cena kapitala:

Ponderisana prosečna cena ukupnog kapitala = (Cena sopstvenog kapitala x Koeficijent učešća
sopstvenog u ukupnom kapitalu) + (Cena pozajmljenog kapitala x Koeficijent učešća
pozajmljenog u ukupnom kapitalu)

Zadatak 14.

Preduzeće je u godini t ostvarilo prodaju od 20 000 komada, a najveći tržišni konkurent 200 000
komada. Koliko je relativno tržišno učešće preduzeća u odnosu na najvećeg konkurenta. U

15
godini t-1 stopa relativnog tržišnog učešća u odnosu na najvećeg konkurenta iznosila je 9%. Da
li je izmenjena tržišna pozicija preduzeća u godini t u odnosu na najvećeg konkurenta poredeći
je sa prethodnom godinom i u kom pravcu (pogoršana ili poboljšana)?

REŠENJE:
Relativno tržišno učešće = (Ukupan fizički obim prodaje preduzeća : Ukupan fizički obim
prodaje najvećeg konkurenta) x 100%

Relativno tržišno učešće t = (20 000 : 200 000) x 100% = 0,1 x 100 %= 10%

EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA: Tržišna pozicija

preduzeća u godini t je poboljšana u odnosu na t-1 godinu (tržišno učešće za 1% veće u godini
t u odnosu na prethodnu godinu).

Zadatak 15.

Menadžer prodaje ispituje 4 proizvoda iz asortimana preduzeća. Rezultati analize su sledeći: a)

proizvod A ima visoko relativno tržišno učešće i beleži ga na tržištu sa visokom stopom rasta, b)
proizvod B ima nisko relativno tržišno učešće i ostvaruje ga na tržištu sa niskom stopom rasta,
c) proizvodi C i D imaju visoko relativno tržišno učešće na tržištu sa niskom stopom rasta.
Determinišite strategijsku poziciju proizvoda A, B, C, D i: (1) nacrtajte BCG matricu, unesite
proizvode u polja matrice i (2) ukratko objasnite odluke menadžera u vezi sa tim.

REŠENJE:
Odluke menadžera u vezi proizvoda A, B, C:
Proizvod A: spada u grupu zvezde proizvodi odnosno tržišnih lidera, zbog brzog rasta tržišta i
velikog tržišnog učešća, a preduzeće treba da ga forsira, inovira, unapredjuje kako bi održalo
lidersku poziciju;
Proizvod B: spada u grupu proizvoda „psi“ koji donose malu dobit, imaju malo tržišno učešće,
nemaju perspektivno tržište pa ga treba eliminisati iz asortimana;
Proizvod C i D: spadaju u grupu proizvoda koji su generatori prihoda, treba ih što više iskoristiti
u tekućem periodu.
Relativno tržišno učešće
Visoko Nisko
"zvezde"
Stopa rasta tržišta

Visoka

proizvodi "znak
proizvodi
pitanja"
A

proizvodi "krave
proizvodi "psi"
Niska

muzare"
B
C, D

Zadatak 16.

16
Izračunati intenzivnost I&R i prinos na ulaganja u istraživanje i razvoj (I&R) preduzeća „X“ u
godini t i uporediti sa godinom t-1, ukoliko je preduzeće ostvarilo bruto dobit od 1 500 000 evra
(prihodi od prodaje su 4 000 000 evra, cena koštanja - troškovi prodatih proizvoda su 2 500 000
evra). Ipak, u godini t, preduzeće je ulaganja za I&R zbog ograničavajuće finansijske situacije,
vratilo na nivo iz godine t-2 (192 000 evra).
U godini t-1, bruto dobit je bila 1 300 000 evra, dok su prihodi od prodaje ostvareni u godini t-1
3 550 000 evra, a cena koštanja - troškovi prodatih proizvoda 2 250 000 evra. U toj godini,
preduzeće je imalo znatno viša finansijska sredstva za I&R projekte, u iznosu od 720 000 evra.

REŠENJE:
Intenzivnost I&R = Rashodi I&R t :Prihod od prodaje t

Koeficijent intenzivnosti I&Rt = Rashodi I&R t : Prihod od prodaje t

Koeficijent intenzivnosti I&Rt =192.000 : 4.000.000 = 0,048
Stopa intenzivnosti I&R za godinu t iznosi: 0,048 x 100% =4,80%

Koeficijent intenzivnosti I&Rt-1= Rashodi I&R t-1 : Prihod od prodaje t-1

Koeficijent intenzivnosti I&Rt-1=720.000 : 3.550.000 = 0,203
Stopa intenzivnosti I&R za godinu t-1 iznosi: 0,203 x 100% =20,3%

Značajno smanjenje ulaganja u istaživanje i razvoj, odrazilo se na drastičan pad koeficijenta

(stope) intenzivnosti I&R.

Prinos na ulaganja u istraživanje i razvoj = Bruto dobit t : Rashodi I&R t -1

Prinos na ulaganja u istraživanje i razvoj t = Bruto dobit t : Rashodi I&R t-1

Prinos na ulaganja u istraživanje i razvoj t = 1.500.000 : 720.000 = 2,08
Stopa prinosa na ulaganja u istraživanje i razvoj za godinu t iznosi: 2,08 x 100% = 208%

Prinos na ulaganja u istraživanje i razvoj t-1 = Bruto dobit t-1 : Rashodi I&R t-2
Prinos na ulaganja u istraživanje i razvoj t-1 = 1.300.000 : 192.000 = 6,77
Stopa prinosa na ulaganja u istraživanje i razvoj za godinu t-1 iznosi: 6,77 x 100% = 677%

EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA: Prinos na ulaganje u

istraživanje i razvoj je veći u godini t u odnosu na godinu t-1.

Zadatak 17.

Uspeh inovacionog procesa u domenu proizvoda preduzeća vrednuje se na osnovu određenih

indikatora:
 % učešće prihoda od prodaje novog proizvoda (koji nije postojao pre 2 ili 3 godine) u
ukupnoj prodaji (prihodu),
 % učešće prihoda ostvarenih na novim tržištima (sa novim proizvodom) u ukupnom
prihodu (koja nisu bila opsluživana pre 2 ili 3 godine),
 % učešće prihoda od novih biznisa/segmenata kupaca (koji nisu usluživani pre 2 ili 3
godine).

17
Izračunati ove indikatore za preduzeće Y za godinu t ukoliko su poznati sledeći podaci:
- ukupan prihod od prodaje preduzeća Y u godini t iznosi 560.000 evra;
- prihod od prodaje novouvedenog proizvoda preduzeća Y u godini t iznosi 120.000 evra;
- prihod ostvaren prodajom na novim tržištima preduzeća Y u godini t iznosi 20.000 evra;
- prihod ostvaren prodajom novim segmentima kupaca preduzeća Y u godini t iznosi 80.000
evra.

REŠENJE:
% učešće prihoda od prodaje novog proizvoda u ukupnoj prodaji (prihodu) = 120.000 : 560.000
= 0,21x100% = 21%
% učešće prihoda ostvarenih na novim tržištima (sa novim proizvodom) u ukupnom prihodu =
20.000 : 560.000 = 0,03 x 100% = 3%
% učešće prihoda od novih biznisa/segmenata kupaca = 80.000 : 560.000 = 0,14 x 100% = 14%

Zadaci za pripremu za polaganje kolokvijuma (Upravljanje prihodima i rashodima):

Zadatak 18

Popuniti prazna polja u tabeli i odgovoriti na sledeća pitanja:

Za koliko procenata je se promenio ukupan prihod, poslovni prihod, finansijski prihod i ostali
prihod tekuče (posmatrane) godine u odnosu na prethodnu godinu?

Elementi Prethodn Tekuća Priraštaj Koeficijent Stopa

a godina godina (Δ) promene promene

1 2 3 4 5 6
Poslovni prihodi 64 000 78 000
Finansijski prihodi 9 000 14 000
Ostali prihodi 15 000 20 000
Ukupni prihodi 88 000 112 000

REŠENJE:
Prethodn
Tekuća Priraštaj Koeficijent Stopa
Elementi a godina
godina (t) (Δ) promene promene
(t-1)
1 2 3 4=3-2 5=4:2 6=5*100%
Poslovni prihodi 64 000 78 000 14 000 Kcp= 0,22 22%
Finansijski prihodi 9 000 14 000 5 000 Kcf= 0,55 55%
Ostali prihodi 15 000 20 000 5 000 Kcor=0,33 33%
Ukupni prihodi (C) 88 000 112 000 24 000 Kc = 0,27 27%

EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA: Ukupan prihod se

promenio sa 27% tj. porastao je za 27% u posmatranoj godini u odnosu na prethodnu, poslovni

18
prihod beleži rast za 33 %, finansijski prihod takođe porast za 55%, a kategorija ostali prihod za
33%.

Zadatak 19

Popunite prazna polja u tabeli:

Elementi t-1 t Δ Koeficijent promene
1 2 3 4 5
Qpr 100 120
Cq 2 3
Cpp 200 360
Objasniti promenu prihoda od prodaje u 2019. u odnosu na 2018. godinu?

REŠENJE:

Elementi t-1 t Δ (promena) Koeficijent promene

1 2 3 4 5=4:2
Qpr 100 120 ΔQpr = 20 Kqpr=20:100=0,20
Cq 2 3 ΔCq = 1 Kcq=1:2=0,50
Cpp 200 360 ΔCpp = 160 Kcpp=160:200 =0,80

Qpr – obim prodaje u fizičkim jedinicama

Cq – prodajna cena po jedinici
Cpp – prihodi od prodaje (Cpp = Qpr x Cq)
Kqpr – koeficijent promene obima prodaje
Kcq – koeficijent promene prodajne cene
Kcpp – koeficijent promene prihoda od prodaje
EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA: U godini t je ostvaren
rast prihoda od prodaje za 80%.

Zadatak 20

Izračunati učešće pojedinih vrsta prihoda u ukupnom prihodu.

Vrste prihoda Iznos % učešće
1 2 3
Cp 78 000
Cf 14 000
Cor 20 000
C 112 000

REŠENJE:

19
 Vrste prihoda Iznos % Učešće
1 2 3
Cp 78 000 69,6 %
Cf 14 000 12,5 %
Cor 20 000 17,9 %
C 112 000 100%

Zadatak 21

Ostvareni prihod od prodaje u godini t-1 je 24 000 000 dinara, a prodaja grane je 200 000 000
dinara. U godini t prodaja preduzeća je porasla na 26 000 000 dinara, a prodaja grane na 260
000 000 dinara. Kakav je položaj preduzeća u godini t u odnosu na t-1 sa stanovišta tržišnog
učešća?

REŠENJE:

Cppn
Katu = x 100
Cpptg

Cppn – prihodi od prodaje konkretnog preduzeća

Cpptg – prihodi od prodaje grane

Godina t-1:
Cppn = 24 000 000
Cpptg = 200 000 000
Cppn
Katu t-1 = x100% = 24 000 000 : 200 000 000 x 100 = 0,12 x 100% = 12%
Cpptg
Godina t:
Cppn = 26 000 000
Cpptg = 260 000 000
Cppn
Katu t = x100% = 26 000 000 : 260 000 000 x 100 = 0,1 x 100% = 10%
Cpptg
EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA:: Položaj preduzeća se
u godini t pogoršao, imajući u vidu da je tržišno učešće opalo za 16,6% odnosno:

Ktu ( t )−Ktu (t−1) 10−12

Stopa rasta tržišnog učešća (Krt) = x 100 = x 100 = -16,6%
Ktu(t−1) 12

Ktut – koeficijent tržišnog učešća u tekućem periodu

Ktut-1 - koeficijent tržišnog učešća u prethodnom periodu

20
Zadatak 22

Preduzeće ima tržišno učešće 10%. Tri njegova najveća konkurenta imaju tržišna učešća od 5%,
10% i 15%. Izračunanati: a) relativno tržišno učešće u odnosu na najvećeg (vodećeg)
konkurenta i b) tržišno učešće u odnosu na tri najveća konkurenta i c) objasniti kakav je rang
tržišnog učešća posmatranog preduzeća.

REŠENJE:

Katu (n) = 10%

Katu (1) = 5%
Katu (2) = 10%
Katu (3) = 15% (najveći konkurent)

Katu(n)
a) Koeficijent relativnog tržišnog učešća u odnosu na najvećeg konkurenta (Krtu) =
Katu(3)
= 10 : 15 = 0,666 x 100% = 66,6%

a) Koeficijent relativnog tržišnog učešća u odnosu na tri najveća konkurenta (Krtu) =

Katu (n)
= 10 : 30 = 0,333 x 100% = 33,3%
Katu(1)+ Katu (2)+ Katu (3)

b) Preduzeće je na drugom mestu po tržišnom učešću u odnosu na konkurente.

Zadatak 23

Preduzeće je planiralo prodaju na određenoj prodajnoj teritoriji za godinu t u vrednosti od 50

000 000 dinara. Ostvarilo je prodaju u iznosu od 40 000 000 dinara. Koliko je ostvarenje plana
prodaje? Koliko je odstupanje od plana rodaje u procentima?

REŠENJE:
Planirana prodaja za godinu t = 50 000 000
Ostvarena prodaja za godinu t = 40 000 000
Ostvarenje plana prodaje (Stopa efektivnosti ostvarenja ciljne prodaje)
Ostvarena prodaja
= x 100%= 0,8 x 100% = 80%
Planirana prodaja
EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA:
Plan prodaje je ostvaren 80%. Odstupanje od plana prodaje (podbačaj) je 20%.

Zadatak 24

Popuniti prazna polja u tabeli:

Teritorija Planirana Ostvarena Ostvarenje Odstupanje od Učešće teritorije u

21
 prodaja prodaja plana prodaje plana prodaje ukupnoj prodaji
1 2 3 4 5 6
A 900 850
B 500 550
C 1 000 950
Ukupno: 2 400 2 350

REŠENJE:
Teritorija Planirana Ostvarena Ostvarenje Odstupanje od Učešće teritorije u
prodaja prodaja plana prodaje plana prodaje ukupnoj prodaji
1 2 3 4 = 3:2 x 100 5 6
A 900 850 94% -6% 36%
B 500 550 110% +10% 23%
C 1 000 950 95% -5% 41%
Ukupno: 2 400 2 350 - - 100%

Učešće teritorije u ukupnoj prodaji:

Teritorija A Ostvarena prodaja A : Ukupna ostvarena prodaja x 100% =

850 : 2 350 x 100% = 36%
Teritorija B Ostvarena prodaja B : Ukupna ostvarena prodaja x 100% =
550 : 2 350 x 100% = 23%
Teritorija C Ostvarena prodaja C : Ukupna ostvarena prodaja x 100% =
950 : 2 350 x 100% = 41%

Koja teritorija ima najveće, a koja najmanje učešće u ukupnoj prodaji?

Najveće je učešće teritorije C u ukupnoj prodaji, a najmanje teritorije B.

Zadatak 25

Preduzeće prodaje proizvode kupcima „M“ i „N“. U godini t ostvareni prihodi od kupca „M“ su
iznosili 120 000 dinara, a prosečan saldo potraživanja 15 000 dinara. Od kupca „N“, u istoj
godini, ostvareni prihodi su bili 220 000 dinara, a prosečan saldo potraživanja 44 000 dinara.
Izračunati kod kog kupca je kraće prosečno vreme naplate potraživanja.
REŠENJE:

Ko (koeficijent obrta kupaca) = Prihodi od prodaje : Prosečan saldo potraživanja od kupaca

tpk (prosečno vreme naplate potraživanja od kupaca) = 365 : Ko

Kupac „M“:
(CpM) = 120 000
Prosečan saldo potrazivanja kupca M = 15 000
Koeficijent obrta (Ko) = 120 000 : 15 000 = 8
Prosečno vreme naplate potraživanja od kupca M = 365 : 8 = 45,6 dana

22
 Kupac „N“:
(CpN) = 220 000
Prosečan saldo potrazivanja kupca N = 44 000
Koeficijent obrta (Ko) = 220 000 : 44 000 = 5
Prosečno vreme naplate potraživanja od kupca N = 365 : 5 = 73 dana
EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA: Kod kupca „M“ je
kraće prosečno vreme naplate potraživanja.

Zadatak 26

Preduzeće je deponovalo kod banke sredstva u iznosu od 10 000 000 dinara, po kamatnoj stopi
od 9%. Koje prihode je preduzeće ostvarilo i u kom iznosu?
REŠENJE:
Sb (sredstva deponovana kod banke) = 10 000 000
ks= 9%
Cf (prihodi na ime kamate od deponovanih sredstava) = Sb x ks
Cf = 10 000 000 x 9% = 900 000 dinara

Zadatak 27

Preduzeće je izvezlo robu u vrednosti od 80 000 000 dinara po kursu od 105 dinara za 1 evro. U
momentu naplate potraživanja, kurs je iznosio 108 dinara za 1 evro. Koliki je finansijski prihod
po osnovu kursnih razlika zbog rasta deviznog kursa preduzeće osvarilo?
REŠENJE:
Sp (vrednost potraživanja za prodatu robu u inostranstvu) = 80 000 000
kn (devizni kurs pre povećanja) = 105
kv (devizni kurs nakon povećanja) = 108
Povećanje deviznog kursa = (108 : 105) x 100% = 102, 85% (povećanje od 2,85% odnosno
približno 3%)
Cf = Sp x (kv-kn)
Cf = 80 000 000 x 3% = 2 400 000

Zadatak 28

Planirani troškovi materijala za proizvodnju proizvoda „b“ za godinu t iznose 1 326 000 din.
Stvarni troškovi materijala 1 350 000 din. Izračunati stopu efektivnosti ostvarivanja ciljnog
nivoa troškova materijala? Izračunati odstupanje? Kakav karakter ima izračunato odstupanje?
REŠENJE:
Stopa efektivnosti ostvarivanja ciljnog nivoa troškova materijala je:
(1.350.000 : 1.326.000) x 100% = 101,80%.
EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA: Odstupanje od plana
je 1 350 000 – 1 326 000 = 24 000 (planirani troškovi su ispod nivoa stvarnih). Generalno, ovo
odstupanje ima negativan karakter.

23
Zadatak 29

Prodajna cena proizvoda „W“ (Cqp) je 15 din./komadu, a varijabilni troškovi po jedinici (Tvq)
proizvoda su 7 din., a ukupni fiksni troškovi su 90 000 din. Neophodno je: a) Izračunati
doprinos pokriću fiksnih troškova (po jedinici proizvoda) tj. kontribucionu dobit po jedinici
proizvoda (Dq); b) Izračunati stopu marže kontribucione dobiti (po jedinici proizvoda); c) Ako
je obim proizvodnje (tj. prodaje) 30 000 jedinica, koliki su ukupni varijabilni troškovi za dati
obim proizvodnje (tj. prodaje)? Koliki su ukupni troškovi? e) Koliki je prihod od prodaje (Cpp)
za prodajnu cenu od 15 din. po komadu? f) Izračunati stopu pokrića varijabilnih troškova.

REŠENJE:
a) Dq = Cqp – Tvq = 15-7 = 8 din. je kontribuciona (marginalna) dobit po jedinici proizvoda
(Dq).
b) Stopa marže kontribucione dobiti bi bila: (Dq:Cqp) x 100% = (8:15) x 100% = 53,33%.
(predstavlja stopu pokrića fiksnih troškova)
c) Ukupni varijabilni troškovi za dati obim iznose: Tv = Q x Tvq = 30.000 x 7 din.= 210.000
din.
d) Ukupni troškovi su zbir varijabilnih troškova (ukupnih) i fiksnih troškova (ukupnih) =
210.000+90.000=300.000 din.
e) Prihod od prodaje (Cpp) za prodajnu cenu od 15 din. iznosi: 30.000 kom x 15 din./kom =
450.000 din.
Kontribuciona dobit iznosi: Dk = 450.000 - 210.000 = 240.000 din.
f) Stopa pokrića varijabilnih troškova bi se dobila na sledeći način: (Tv : Cpp) x 100% =
(210.000: 450.000) x 100% = 46,67%.
EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA: Preduzeće
proizvodnjom i prodajom proizvoda „W“ iz prihoda pokriva 53,33% fiksnih troškova.
Preostalih 46,67% prihoda (od prodaje) koristi za pokriće varijabilnih troškova.

Zadatak 30

Preduzeće „A“ prodaje tri vrste proizvoda – X, Y i Z. Izraziti prodaju preko uslovnog proizvoda
"Z" prema podacima u sledećoj tabeli:
Prodajni Fizički obim Normativ Ekvivalentni Obim prodaje izražen u
asortiman prodaje (Qpr) broj uslovnom proizvodu
"X" 20.000 kom. 2
"Y" 30.000 kom. 1
"Z" 20.000 kom. 4
Ukupno:

REŠENJE:
Prodajni Fizički obim Normativ Ekvivalentni Obim prodaje izražen u
asortiman prodaje (Qpr) broj uslovnom proizvodu
"X" 20.000 kom. 2 0,5 10 000
"Y" 30.000 kom. 1 0,25 7 500

24
 "Z" 20.000 kom. 4 1 20 000
Ukupno: 37 500

EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA: Ukupna prodaja

preduzeća „A“ iznosi 37 500 jedinica uslovnog proizvoda „Z“.

Zadatak 31

Ukoliko prihodi od prodaje preduzeća „X“ iznose 80 000 000 dinara, dok ukupni prihodi od
prodaje na tržištu koje ovo preduzeće snabdeva iznose 240 000 000 dinara, izračunati učešće
prihoda preduzeća „X“ u ukupnim prihodima tržišta koje ovo preduzeće snabdeva. Kako se
zove ova stopa? Da li je ona uvek veća ili manja od apsolutnog tržišnog učešća?
REŠENJE:
Ktuo = Cppn : Cppto = (80 000 000 : 240 000 000) x 100 = 33,33 %
EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA: Reč je o stopi učešća
na opsluživanom tržištu koja je uvek veća od apsolutnog tržišnog učešća.

Zadatak 32

Izračunati složenu stopu rasta ukoliko je prognoziran fizički obim prodaje proizvoda A prikazan
u tabeli:
Prošla Aktuelna
Predviđanje na dan 31. decembar po godinama
Proizvod performansa performansa
Buduća performansa fizičkog obima prodaje
t-1 t t+1 t+2 t+3 t+4 t+5
A 19 69 106 137 160 180 198

REŠENJE:
Kqpr* = ( √
4
198 :106−1 ) x 100= (1,169 - 1) x 100 = 0,169 x 100 = 16,9% za proizvod A

Zadatak 33

Preduzeće je prodalo gotove proizvode kupcu iz inostranstva u vrednosti od 6 000 000 dinara.
Pad kursa na dan naplate je 0,99%. Objasniti koji je rashod i u kom iznosu ostvarilo ovo
preduzeće?
REŠENJE:
Zbog pada kursa na dan naplate preduzeće ostvaruje Rashod po osnovu negativnih kursnih
razlika obračunatih na potraživanja zbog pada deviznog kursa:
Smanjenje deviznog kursa = 0,99%
Tf= Pi x (kv-kn) x 100 % = 6 000 000 din. x 0,99% = 59 400 din

Zadatak 34

Izbor najprofitabilnijeg asortimana

25
U tabeli je prikazana relativna rentabilnost proizvoda X (proizvodnja od 1.000 jedinica), Y
(proizvodnja od 2.000 jedinica) i Z (proizvodnja od 3.000 jedinica) preduzeća „X“, na osnovu
čega je potrebno doneti odluku o najpovoljnijoj strukturi ukupnog proizvodno-prodajnog
asortimana ovog preduzeća. Odgovoriti na sledeće pitanje: Proizvodnju kog proizvoda je
potrebno smanjiti a kog povećati i do kog nivoa u cilju izbora najprofitabilnijeg asortimana?
Proizvod
Elementi X Y Z
Po jed. Ukupno Po jed. Ukupno Po jed. Ukupno
Prihod po jedinici 16,00 16 000 13,00 26 000 18,00 54 000
Varijabilni troškovi po jedinici 8,00 8 000 10,00 20 000 11,00 33 000
Fiksni troškovi po jedinici 3,00 2 000 2,00 4 000 4,00 12 000
Poslovna dobit po proizvodu 5,00 5 000 1,00 2 000 3,00 9 000
EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA: Analizom
profitabilnosti pojedinačnih proizvoda iz asortimana preduzeća „X“, dolazimo do zaključka da
je proizvod Z najprofitabilniji, a proizvod Y najneprofitabilniji. To ukazuje da bi ovo preduzeće
trebalo da poveća proizvodnju proizvoda Z i X na račun proizvodnje proizvoda Y do nivoa dok
se ne izjednače iznosi poslovne dobiti po jedinici proizvoda za sve proizvode.

Zadatak 35
Eliminisati ili zadržati proizvod
Preduzeće „X“ ima proizvodni program koji se sastoji iz tri proizvoda: X, Y i Z. Preduzeće treba
doneti odluku o eliminisanju proizvoda Z imajući u vidu da kod ovog proizvoda ostvaruje
najmanju poslovnu dobit po jedinici proizvoda (prema podacima u tabeli to je 5,7). Doneti
odluku o eliminisanju ili zadržavanju proizvoda X uzimajući u obzir da li je profitabilniji
proizvodni miks X+Y+Z ili X+Y.

Elementi X Y Z Ukupno
1 Obim proizvodnje (kom.) 1 000 800 700 -
2 Prihod od prodaje 80 000 60 000 50 000 190 000
3 Varijabilni troškovi 60 000 45 000 40 000 140 000
4 Fiksni troškovi 9 000 7 000 6 000 22 000
5 Ukupni troškovi (3+4) 69 000 52 000 41 000 162 000
6 Kontribuciona dobit (2-3) 20 000 15 000 10 000 50 000
7 Poslovna dobit (6-4 ili 2-5) 11 000 8 000 4 000 28 000
8 Kontribuciona dobit po jed. (6:1) 20 18,8 14,3 -
9 Poslovna dobit po jed. (7:1) 11 10 5,7

EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA: U cilju pronalaženja

optimalnog proizvodnog miksa, moraju se izvršiti preračunavanja (prikazana u narednoj tabeli),
a na osnovu prethodne tabele. Naime, iz prethodne tabele se može zaključiti da proizvod Z ima
najmanju poslovnu dobit po jedinici i da je najneprofitabilniji, pa da treba obustaviti njegovu
proizvodnju i te resurse upotrebiti za veću proizvodnju najprofitabilnijeg proizvoda X.
Izbacivanjem proizvoda Z iz asortimana, varijabilni troškovi ovog proizvoda bi bili eliminisani
a fiksni troškovi bi ostali. Ukoliko bi se ovi varijabilni troškovi iskoristili za veću proizvodnju
najprofitabilnijeg proizvoda,, moglo bi se proizvesti dodatnih 666 komada proizvoda X. Na ovaj

26
način bi se ukupna poslovna dobit smanjila sa 28.000 na 26.280 što ukazuje da je profitabilniji
miks proizvoda X+Y+Z odnosno treba doneti odluku da se proizvod Z zadrži u proizvodnom
asortimanu.

REŠENJE:
Elementi X Y Ukupno (X+Y)
Obim proizvodnje (kom.) 1 000 800 -
1
Prihod od prodaje 80 000 60 000 140 000
2
Varijabilni troškovi 60 000 45 000 105 000
3
Fiksni troškovi 9 000 7 000 16 000
4
Fiksni troškovi proizvoda Z 6 000 - 6 000
5
Varijabilni troškovi proizvoda Z upotrebljeni 40 000 - 40 000
6
za proizvod X
7 Ukupni troškovi (od 3 do 6) 115 000 52 000 167 000
8 Dodatni obim proizvodnje proizvoda X 666 - 666
(40.000:(60.000:1.000))
9 Ukupan obim proizvodnje (1+8) 1 666 800 -
10 Dodatni prihod od prodaje za proizvod X 53 280 - 53 280
(80.000:1.000)x666
11 Ukupan prihod od prodaje (2+10) 133 280 60 000 193 280
12 Kontribuciona dobit (11-(3+6)) 33 280 15 000 48 280
13 Poslovna dobit (11-7 ili 12-(4+5)) 18 280 8 000 26 280

Zadatak 36

Uvođenje novog (novih) proizvoda u proizvodni program

Preduzeće X zbog raspolaganja slobodnim proizvodnim kapacitetima treba da donese odluku o
uvođenju dva nova proizvoda u proizvodno-prodajni asortiman – 6 000 jedinica proizvoda X i
11 000 jedinica proizvoda Y, uzimajući u obzir da bi proizvodnja proizvoda A zahtevala dodatne
fiksne troškove prodaje u iznosu od 15 000 dinara i troškove istraživanja i razvoja od 10 000
dinara, dok proizvod Y zahteva dodatne fiksne troškove prodaje u iznosu od 42 000 dinara i
troškove istraživanja i razvoja od 51 000 dinara. Doneti odluku da li je opravdano uvesti obadva
proizvoda u asortiman ili samo jedan, a uzimajući u obzir prodajnu cenu proizvoda X od 58
dinara po komadu, varijabilne troškove po jedinici od 33 dinara, a za proizvod Y prodajnu cenu
od 27 dinara po komadu, varijabilne troškove po jedinici od 18 dinara?

REŠENJE:
Proizvod X Proizvod Y
Elementi
Po jedinici Ukupno Po jedinici Ukupno
1.Prihodi od prodaje 58 348 000 27 297 000
2.Varijabilni troškovi 33 198 000 18 198 000
3.Marginalni rezultat (1-2) 25 150 000 9 99 000
4.Dodatni fiksni troškovi prodaje - 15 000 - 42 000
5.Poslovni rezultat (3-4) - 135 000 - 57 000

27
EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA: Uzimajući u obzir
marginalne rezultate proizvoda X i Y, moglo bi se zaključiti da je opravdano uvesti u proizvodni
program obadva proizvoda. Međutim, sagledavajući i dodatne fiksne troškove prodaje koji su
neophodni u cilju prodaje dodatne količine proizvoda, dolazi se do zaključka da je proizvod X
daleko profitabilniji, a posebno uzimajući u obzir troškove istraživanja i razvoja, dolazi se do
zaključka da je opravdanije uvesti samo proizvod X u proizvodno-prodajni asortiman.

Zadatak 37

Prodati poluproizvod ili prerađivati

Ukoliko preduzeće „X“ proizvodi poluproizvod X uz prodajnu cenu od 1 000 dinara po jedinici
i varijabilne troškove po jedinici od 500 dinara, doneti određene zaključke o tome kada je
opravdano dalje preraditi ovaj proizvod i prodati ga kao proizvod Y koji je rezultat prerade, a u
kom slučaju to nije opravdano (već je opravdanije prodati ga kao poluproizvod X).

REŠENJE:
Marginalni rezultat za poluproizvod X = 1 000 – 500 = 500 dinara

EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA: Opravdano je dalje

preraditi poluproizvod X sve dok je marginalni rezultat proizvoda Y veći od 500 dinara.

Zadatak 38

Proizvoditi ili kupovati

Montažno preduzeće „X“ treba da donese odluku o proizvodnji ili kupovini jedne komponente
mašine koju montira. Na osnovu podataka u tabeli o relevantnim i irelevantnim troškovima
proizvodnje ove komponente, zaključiti šta je isplativije za ovo preduzeće – da je samostalno
proizvede ili eksterno nabavi na tržištu, ukoliko je nabavna vrednost komponente 50 000 dinara:

Relevantni i irelevantni troškovi Alternativa proizvoditi

Direktni troškovi materijala i rada (materijal za izradu, troškovi 20 000
plata izrade, posebni pojedinačni troškovi proizvodnje)
Troškovi amortizacije 7 000
Indirektni troškovi materijala i rada (troškovi nabavke, opšti 8 000
varijabilni troškovi proizvodnje, opšti fiksni troškovi proizvodnje)
UKUPNO: 35 000

EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA: Za preduzeće „X“ je

isplativije da samostalno proizvede proizvod, imajući u vidu da će na taj način preduzeće
uštedeti 15 000 dinara.

Zadatak 39

28
 Uvođenje nove smene
Preduzeće „X“ zbog povećane tražnje za svojim proizvodom Y donosi odluku o uvođenju nove
smene, u cilju odgovora na potrebe tržišta. Da li je ovakva odluka preduzeća bila opravdana,
ukoliko se imaju u vidu sledeći podaci:
- u jednoj smeni, preduzeće proizvede 40 000 jedinica proizvoda Y koje prodaje po ceni od 500
dinara po jedinici;
- povećana tražnja zahteva uvođenje nove smene koja će proizvesti dodatnih 25 000 jedinica
proizvoda Y koje će moći da proda po ceni od 400 dinara;
- uvođenje nove smene zahteva dodatne fiksne troškove u iznosu od 500 000 dinara i dodatne
varijabilne troškove po jedinici u iznosu od 250 dinara.

REŠENJE: Ocena opravdanosti ove odluke zahteva izračunavanje dodatnog poslovnog

rezultata koji će preduzeće ostvariti proizvodnjom i prodajom dodatnih 25 000 jedinica
proizvoda u novoj smeni odnosno:

Dodatni poslovni rezultat = Dodatni prihod – Dodatni troškovi (fiksni+varijabilni) =

(25 000 x 400) – (500 000 + 250 x 25 000) = 10 000 000 – 6 750 000 = 3 250 000

EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA: Odluka preduzeća „X“

o uvođenju nove smene je bila opravdana jer preduzeće ostvaruje dodatni poslovni prihod od 3
250 000 dinara kao doprinos ukupnom poslovnom rezultatu.

Zadatak 40

Odluka o odobravanju popusta

Preduzeće „X“ treba doneti odluku o odobravanju popusta na osnovu sledećih podataka:
 Prihodi od prodaje proizvoda iznose 6 000 000 dinara;
 Prihodi od prodaje proizvoda sa rabatom iznose u ukupnom iznosu 6 600 000 dinara
odnosno odobrenje rabata kupcima za kupljenu veću količinu u proseku od 7% uvećava
prihode od prodaje za 600 000 dinara;
 Fiksni troškovi iznose 1 100 000 dinara;
 Varijabilni troškovi pri dosadašnjem nivou prodaje iznose 3 600 000 dinara;
 Varijabilni troškovi pri prodaju sa rabatom iznose 3 700 000 dinara.

REŠENJE:
Elementi Prodaja bez rabata Prodaja sa rabatom
1.Prihodi od prodaje 6 000 000 6 600 000
2.Iznos rabata (7%) - 462 000
3.Neto prihodi od prodaje (1-2) 6 000 000 6 138 000
4.Varijabilni troškovi 3 600 000 3 700 000
5.Marginalni rezultat (3-4) 2 400 000 2 438 000
6.Fiksni troškovi 1 100 000 1 100 000
7.Neto dobitak (5-6) 1 300 000 1 338 000

29
EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA: Povećani prihodi od
prodaje od 600 000 dinara nakon odobravanja rabata omogućava se pokriće dodatnih
varijabilnih troškova od 100 000 i rabat od 462 000 dinara uz ostvarivanje pozitivne razlike od:
600 000 – 100 000 – 462 000 = 38 000 dinara, što ukazuje da je opravdana odluka o
odobravanju rabata od 7%.

Zadatak 41

Zadržavanje starog sredstva za rad ili kupovina novog

Preduzeće „X“ treba doneti odluku o nabavci novog sredstva za rad odnosno zadržavanju
starog, na osnovu sledećih podataka:
 Nabavna vrednost novog sredstva za rad iznosi 120 000 dinara;
 Sadašnja vrednost starog sredstva za rad iznosi 45 000 dinara, dok je moguća prodajna cena
starog sredstva za rad 25 000 dinara;
 Korišćenje novog sredstva će omogućiti uštedu u varijabilnim troškovima u iznosu od 120
000 dinara.
 Objasniti šta menadžer nabavke treba da odluči u ovakvoj situaciji – „zadržati ili nabaviti“?

REŠENJE:
Alternativ
Alternativa Razlika
Elementi a
„nabaviti“ (zadržati-nabaviti)
„zadržati“
Ušteda u varijabilnim troškovima - 120 000 -120 000
Nabavna vrednost novog sredstva za rad - 120 000 120 000
Sadašnja vrednost starog sredstva za rad 45 000 - 45 000
Moguća prodajna vrednost starog sredstva za
- 25 000 -25 000
rad
Pozitivan efekat zadržavanja starog sredstva
20 000
za rad

EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA: Opravdano bi bilo da

preduzeće donese odluku o zadržavanju starog sredstva za rad, imajući u vidu pozitivne efekte
ove odluke.

Zadatak 42

Prodaja ili davanje u zakup sredstva za rad

Preduzeće „X“ treba doneti odluku o prodaji ili davanju u zakup viška sredstva za rad, a
donošenje odluke bazira na sledećim podacima:

30
a) U slučaju da preduzeće odluči da da u zakup sredstvo za rad ostvariće prihod od davanja u
zakup od 120 000 dinara, i pritom ne snosi troškove amortizacije (120 0000 dinara) i
troškove održavanja i osiguranja u iznosu od 20 000 dinara (njih snosi zakupac), ali će
snositi troškove poreza na imovinu od 3 000 dinara kao i poreza na povećani dobitak na
osnovu prihoda od davanja u zakup od 8 000 dinara;
b) U slučaju da preduzeće proda sredstvo za rad, ostvariće prihod od prodaje u iznosu od 60
000 dinara, pri čemu je sadašnja vrednost sredstva za rad 130 000 dinara.
Objasniti šta preduzeće treba da odluči u ovakvoj situaciji – „prodati ili dati u zakup“?

REŠENJE:
Alternativa Alternativa Razlika
Elementi
„prodati“ „dati u zakup“ (zakup-prodati)
Prihod od prodaje 60 000 - -60 000
Prihod od davanja u zakup - 120 000 120 000
Sadašnja vrednost sredstva za rad 130 000 - -130 000
Troškovi amortizacije - 120 000 120 000
Troškovi održavanja i osiguranja - 20 000 20 000
Porez na imovinu 3 000 - -3 000
Porez po osnovu povećanja dobiti od prihoda
8 000 - -8 000
od davanja u zakup
Pozitivan efekat davanja u zakup 201 000 260 000 59 000

EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA: Preduzeće će doneti

odluku da da u zakup sredstvo za rad jer ova alternativa donosi preduzeću pozitivan efekat od
59 000 (ova alternativa omogućava preduzeću 260.000 dinara što u vidu prihoda, što u vidu
„nadoknađenog troška“)

Zadatak 43

Odluka o prodaji ili doradi defektnih proizvoda

Preduzeće „X“ je proizvelo seriju od 1 200 komada defektnih proizvoda čija je cena koštanja 60
000 dinara. Pred ovim preduzećem stoje dve alternative: 1) prodati defektne proizvode ili 2)
doraditi ove proizvode. Ukoliko su poznati sledeći podaci, predstaviti kalkulaciju ove dve
alternative i zaključiti za koju alternativu bi ovo preduzeće trebalo da se odluči:
- U slučaju prodaje defektnih proizvoda, prihodi od prodaje bi bili 18 000 dinara, uz ukupna
dodatna ulaganja od 3 000 dinara;
- U slučaju dorade proizvoda, dodatna ulaganja su značajno viša i iznose 12 000 dinara, ali su
i prihodi od prodaje znatno veći – 82 000 dinara.

REŠENJE:
Alternativa Alternativa
Elementi
„prodati“ „doraditi“
1.Obim proizvodnje (kom.) 1 200 1 200
2.Cena koštanja 60 000 60 000
3.Prihod od prodaje 18 000 82 000

31
 4.Dodatna ulaganja (troškovi) 3 000 12 000
5.Dobit (3-(2+4)) -45 000 10 000

EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA: Preduzeće „X“ bi

trebalo da se odluči za alternativu „doraditi“ jer bi jedino u tom slučaju preduzeće bilo
profitabilno.

Zadaci za pripremu za polaganje kolokvijuma (Upravljanje dobiti):

Zadatak 44

Preduzeće „LAMA doo“ imalo je sopstveni kapital od 100 000 000 na kraju perioda t-1 (što je i
sopstveni kapital na početku perioda t). Godine t je otvarilo dobit od 180 000 000. U
posmatranoj godini je isplatilo i dividende akcionarima u iznosu od 90 000 000, odnosno
izvrsen je transfer ostvarene neto dobiti vlasnicima tokom perioda. Na kraju tog perioda t,
kapital je iznosio: 100 000 000 + 180 000 000 – 90 000 000 = 190 000 000 (Ostvarena dobit
uvećava sopstveni kapital + 180 000 000, a transfer dela dobiti za dividende - 90 000 000).
Kolika je dobit tj. ukupan rezultat perioda? Iznačunati primenom odgovarajuće formule kojom
se dobit (kao rezultat) utvrđuje ne ostvarujući uvid u elemente bilansa uspeha (prihode i
rashode), već na osnovu elemenata koji se nalaze u bilansu stanja i bilansu promena na
kapitalu?
REŠENJE:
Dobit = (Sopstveni kapital na kraju perioda t – Naknadno ulaganje tj. povećanje kapitalat
+ Povlačenje tj. smanjenje kapitala t ) – Sopstveni kapital na početku perioda t

Primenom odgovarajuće formule, dobit (ukupan rezultat perioda) iznosi:

(190 000 000 – 0 + 90 000 000) – 100 000 000 = 180 000 000

Zadatak 45

Preduzeće je planiralo da u godini t ostvari dobit od 1 290 000 dinara, a ostvarilo je 1 430 000
dinara. Koliko je efektivnost ostvarene ciljne dobiti?
REŠENJE:
Dbp = 1 290 000
Dbo = 1 430 000
Efektivnost ostvarivanja ciljne dobiti = Dbo : Dbp = 1 430 000 : 1 290 000 = 1,108 x 100% =
110,8%
EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA: Ostvarena dobit
premašila plan +10,8%

Zadatak 46

Popuniti prazna polja u tabeli:

32
 Koeficijent Promena Db
Koeficijent
Elementi t-1 t Δ promene po po
promene
elementima elementima
1 2 3 4 5 6 7
Ukupni prihodi 600 900
Ukupni rashodi 400 640
Dobit pre oporezivanja 200 260

REŠENJE:
Koeficijent Promena Db
Koeficijent
Elementi t-1 t Δ promene po po
promene
elementima elementima
1 2 3 4=3-2 5=4:2 6 7
Ukupni prihodi 600 900 300 Kc= 0,50 Kdbc =1,5 ΔDbc = 300
Ukupni rashodi 400 640 240 Kt= 0,60 Kdbt= 1,2 ΔDbt = 240
Dobit pre oporezivanja 200 260 60 Kdb=0,30 Kdb = 0,3 ΔDb = 60

Kdbc (koeficijent promene dobiti pre oporezivanja po osnovu promene prihoda)

= Ct-1 : Dbt-1 x Kc = 600 : 200 x 0,5 = 1,5
Kdbt (koeficijent promene dobiti pre oporezivanja po osnovu promene troškova)
= Tt-1 : Dbt-1 x Kt = 400 : 200 x 0,6 = 1,2
ΔDbc (promena dobiti pre oporezivanja po osnovu promene prihoda)
= Dbt-1 x Kdbc = 200 x 1,5 = 300
ΔDbt (promena dobiti pre oporezivanja po osnovu promene rashoda - troškova)
= Dbt-1 x Kdbt = 200 x 1,2 = 240
EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA: Ukupni prihod je
povećan povećano za 50% odnosno 300 : 600 x 100% = 50% što je dovelo do povećanja Db za
150% tj.1,5 x 100% = 150%
Ukupni rashodi su povećani za 60% odnosno 240 : 400 x 100% = 60% što je dovelo do
smanjenja dobiti pre oporezivanja za 120% tj. 1,2 x 100% = 120%
Sve ove promene rezultirale su povećanjem dobiti pre oporezivanja za 30% u t u odnosu na
godinu t-1.

Zadatak 47

Na osnovu sledećih podataka izvršite proračun i odgovorite na pitanja:

Elementi za godinu t-1 t
Finansijski prihodi 3 000 5 000
Finansijski rashodi 2 000 3 500
a) Kolika je finansijska dobit u godini t-1 i t godini, koeficijent promene dobiti i objasniti šta
pokazuje?
b) Ako je dobit pre odbitka poreza (Dbb) 20 000 dinara, preračunajte i objasnite koeficijent
promene dobiti pre oporezivanja po osnovu dinamike finansijskih prihoda?
c) Ako je dobit pre odbitka (Dbb) poreza 20 000 dinara, preračunajte i objasnite koeficijent
promene dobiti pre oporezivanja po osnovu dinamike finansijskih rashoda?

33
REŠENJE:
a) Dbft-1 = 3 000 – 2 000 = 1 000
Dbft = 5 000 – 3 500 = 1 500
Kdbf (koeficijent promene finansijske dobiti) = ΔDbf : Dbft-1 = 500 : 1 000 = 0,5 x 100% =
50%
EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA: Došlo je do povećanja
finansijske dobiti u postratranoj, t godini u odnosu na, prethodnu t-1 godinu za 50%.

Element t-1 t Δ Koeficijent promene

i
1 2 3 4=3-2 5=4:2
Cf 3.000 5.000 2 000 Kcf= 0,67 x 100% = 67%
Tf 2.000 3.500 1 500 Ktf= 0,75 x 100% = 75%
Dbf 1.000 1.500 500 Kdbf=0,5 x 100% = 50%

b) Kdbbcf (koeficijent promene dobiti pre oporezivanja po osnovu promene finansijskih

prihoda) = Cft-1 : Dbb x Kcf = 3 000 : 20 000 x 0,67 = 0,1005 x 100% = 10,05%
EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA: Povećanje finansijskih
prihoda za 67% u godini t dovelo je u istoj godini do povećanja dobiti pre oporezivanja za
10,05%.
c) Kdbbtf (koeficijent promene dobiti pre oporezivanja po osnovu promene finansijskih
rashoda) = Tft-1 : Dbb x Ktf = 2.000 : 20.000 x 0,75 = 0,075 x 100% = 7,5%
EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA: Povećanje finansijskih
rashoda za 75% u godini t dovelo je u istoj godini do smanjenja dobiti pre oporezivanja za
7,5%.

Zadatak 48

Izračunajte (popunite) prazna polja u tabeli:

1. Prihodi od prodaje gotovih proizvoda/usluga 22 000 000
2. Cena koštanja (troškovi) prodatih proizvoda / usluga (troškovi proizvodnje) 10 000 000
3. Bruto dobit ili tzv. bruto dobit na prodaji
4. Ostali poslovni prihodi 8 000 000
5. Troškovi / rashodi uprave i administracije 6 000 000
6. Troškovi / rashodi prodaje, marketinga i distribucije 4 000 000
7. Troškovi / rashodi istraživanja i razvoja 2 000 000
8. Poslovna dobit ili Poslovni gubitak (precrtati suvišno)
9. Finansijski prihodi 0
10. Finansijski rashodi 1 000 000
11. Finansijska dobit/gubitak (precrtati suvišno) - 1.000.000
12. Ostali prihodi 2 000 000
13. Ostali rashodi 2 000 000
14. Neto ostali dobici/gubici 0
15. Dobit pre oporezivanja

34
16. Porez na dobit i drugi porezi iz dobiti 2 500 000
17. Neto dobit ili Gubitak (precrtati suvišno)

REŠENJE:
1. Prihodi od prodaje gotovih proizvoda/usluga 22 000 000
2. Cena koštanja (troškovi) prodatih proizvoda / usluga (troškovi proizvodnje) 10.000.000
3. Bruto dobit ili tzv. bruto dobit na prodaji 12 000 000
4. Ostali poslovni prihodi 8 000 000
5. Troškovi / rashodi uprave i administracije 6 000 000
6. Troškovi / rashodi prodaje, marketinga i distribucije 4 000 000
7. Troškovi / rashodi istraživanja i razvoja 2 000 000
8. Poslovna dobit ili Poslovni gubitak 8 000 000
9. Finansijski prihodi 0
10. Finansijski rashodi 1 000 000
11. Finansijska dobit / gubitak - 1 000 000
12. Ostali prihodi 2 000 000
13. Ostali rashodi 2 000 000
14. Neto ostali dobici/gubici 0
15. Dobit pre oporezivanja 7 000 000
16. Porez na dobit i drugi porezi iz dobiti 2 500 000
17. Neto dobit ili Gubitak + 4 500 000

Zadatak 49
Ako je prodajna cena proizvoda 200 dinara, varijabilni troškovi po jedinici proizvoda 100
dinara, a ukupni fiksni troškovi 4 000 dinara, odrediti:
a) Donju granicu dobiti tj. obima aktivnosti;
b) Prihod na donjoj granici obima;
c) Dobit na donjoj granici obima;
d) Zašto preduzeće ne sme da proizvodi ispod obima proizvodnje označenog kao donja
granica?
e) Ukoliko preduzeće ostvaruje obim proizvodnje od 60 komada, koliku će dobit ostvariti?

REŠENJE:
a) Qg1 (Qmin) = Tf : (Cq - Tvrq) = 4 000 : (200-100) = 40 komada
b) Cg1 = Tf : (1 – Tvrq : Cq) = 4 000 : (1 – 100 : 200) = 8 000 dinara
c) Dbg1 = C – T = C – (Tf+Tvr)
Tvr = Tvrq x Qg1 = 100 x 40 = 4 000
Dbg1 = 8 000 – (4 000+4 000) = 0
d) Zato što tada posluje sa gubitkom.
e) Q = 60 komada
Cq = 200
Tf = 4 000
C = 200 x 60 = 12 000
Tvr = Tvrq x Q = 100 x 60 = 6 000
T = Tf + Tvr = 4 000 + 6 000 = 10 000

35
 Db = C-T = 12 000 – 10 000 = 2 000

Zadatak 50

Menadžer preduzeća želi razvoj i planira za preduzeće cilj – ciljni prinos na prodaju od 11% (tj.
0,11). Projekat će doprineti da fiksni troškovi preduzeća budu na nivou 800 000. U sklopu ovog
projekta, proizvod će moći da se prodaje po prodajnoj ceni Cq = 110. Varijabilni troškovi po
jedinici su Tvq=75.
Izračunati:
a) marginalnu (kontribucionu) dobit po jedinici;
b) maržu kontribucione dobiti po jedinici;
c) ciljani prihod i
d) ciljni obim prodaje.

REŠENJE:
a) Marginalna (kontribuciona) dobit po jedinici: Cq – Tvrq = 110-75=35
b) Izraženo u procentima, marža kontribucione dobiti po jedinici iznosi:
(35:110) x 100% = 0,318 x 100% = 31,8%
c) Ciljni prihod dobija se:
800.000:[((110-75):110)-0,11)] = 800.000:(0,318-0,11)=800 000:0,20=4 000 000
d) Ciljni obim prodaje pri tome je:
4 000 000 : 110 =  36 364 komada

Zadatak 51

Projekcija dobiti za budući period izgleda ovako (trenutno je godina t):

t+1 - 1 000 000
t+2 – 1 500 000
t+3 – 2 000 000
Izvršiti diskontovanje diskontnom stopom od 10% i utvrditi sadašnju vrednost dobiti.
a) Izvršiti proračun odgovarajućom formulom proračunom diskontnog faktora.
b) Izvršiti obračun korišćenjem Finansijskih tablica.

REŠENJE:
a)
n
SV Db = ∑ Dbt :(1+ d)t
t =1
n
SV Dbt+1 = ∑ Dbt :( 1+ d)t = 1 000 000:(1+0,10)1 = 909 090,909 dinara
t =1
n
SV Dbt+2 = ∑ Dbt :( 1+ d)t = 1 500 000:(1+0,10)2 = 1 239 669,4 dinara
t =1

36
 n
SV Dbt+3 = ∑ Dbt :( 1+ d)t = 2 000 000:(1+0,10)3 = 1 502 629,6 dinara
t =1
SV Db = 909 000 + 1 239 600 + 1 502 600 = 3 651 200 dinara
b)
SV Db = 1 000 000 x 0,9090 + 1 500 000 x 0,8264 + 2 000 000 x 0,7513 = 909 000 + 1
239 600 + 1 502 600 = 3 651 200 dinara

Zadatak 52

Neto poslovna dobit nakon oporezivanja, a pre odbitka kamata (NOPAT) iznosi 1 285 000
dinara. Ukupan kapital preduzeća je 10 000 000 dinara, a ponderisana cena ukupnog kapitala
iznosi 10%. Koliki su troškovi kapitala preduzeća i koliku je ekonomsku dobit preduzeće
ostvarilo?

REŠENJE:
Ekonomska dobit = Neto poslovna dobit nakon oporezivanja (NOPAT) - Troškovi kapitala
(Tk)

NOPAT = 1 285 000

Tk = 10 000 000 x 0,10 = 1 000 000
Ekonomska dobit iznosi: Dbe = 1 285 000 – 1 000 000 = 285 000

Zadatak 53

Sopstveni kapital preduzeća je 100 000 000 dinara, a cena sopstvenog kapitala 10%. Preduzeće
je u godini t ostvarilo neto računovodstvenu dobit od 20 000 000 dinara. Koliku je ekonomsku
dobit ostvarilo preduzeće?

REŠENJE:
Ekonomska dobit = Neto dobit – (Sopstveni kapital x Cena sopstvenog kapitala)

Dbe = 20 000 000 – (100 000 000 x 0,10) = 20 000 000-10 000 000 = 10 000 000

Zadatak 54

Ukupan kapital preduzeća iznosi 20 000 000 dinara. Odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala
je 60%:40%. Cena sopstvenog kapitala je 15%, a cena pozajmljenog kapitala 10%. Kolika je
prosečna ponderisana cena ukupnog kapitala kojim se finansira preduzeće?

REŠENJE:
Prosečna ponderisana cena ukupnog kapitala =(Cena sopstvenog kapitala u decimalnom zapisu
x Koeficijent učešća sopstvenog kapitala u ukupnom kapitalu) + (Cena pozajmljenog kapitala u
decimalnom zapisu x Koeficijent učešća pozajmljenog kapitala u ukupnom kapitalu)

Napomena: Cene kapitala sopstvenog i pozajmljenog su u decimalnom zapisu.

37
Koeficijent učešća sopstvenog kapitala u ukupnom kapitalu = 0,60 tj. 60% : 100
Koeficijent učešća pozajmljenog kapitala u ukupnom kapitalu = 0,40 tj. 40% : 100
Prosečna ponderisana cena ukupnog kapitala = (0,15 x 0,6) + (0,10 x 0,4) = 0,09+0,04 = 0,13 x
100% = 13%

Zadatak 55

Preduzeće je ostvarilo Dobit pre oporezivanja od 10 000 000 dinara i obračunalo na taj iznos
poresku obavezu od 10%, kao i izvršilo uplatu u budžet države. Organ upravljanja je doneo
odluku o raspodeli neto dobiti i to na sledeći način:
- za stimulacije menadžera i zaposlenih 30%;
- za rezerve 70%.
Za pokriće gubitka iz prethodne godine bilo je potrebno 1 800 000 dinara. Sopstveni kapital
preduzeća iznosio je 20 000 000 dinara. Nakon odluke o raspodeli neto dobiti, organ upravljanja
donosi odluku da se preostali deo rezervi iskoristi za uvećanje sopstvenog kapitala. Koliko
iznosi sopstveni kapital preduzeća nakon te odluke?

REŠENJE:
Neto dobit = Dobit pre oporezivanja – Porez = 10 000 000 – 1 000 000 = 9 000 000
Stimulacije (iz dobiti) = 30% x 9 000 000 = 2 700 000
Rezerve = 70% x 9 000 000 = 6 300 000
Rezerve nakon pokrića gubitka iz prethodne godine = 6 300 000 – 1 800 000 = 4 500 000
Sopstveni kapital pre raspodele = 20 000 000
Sopstveni kapital nakon raspodele ostvarene neto dobiti = 20 000 000 + 4 500 000 = 24 500 000

Zadatak 56

Ostvarena Dobit pre oporezivanja akcionarskog društva „BIS“ iznosi 2 000 000 evra. Porez na
neto dobit i drugi porezi iz dobitka su 18%.
Raspodela neto dobiti prema odluci nadležnog organa akcionarskog društva „BIS“ izgleda
ovako:
- za stimulacije zaposlenih i menadžera iz neto dobiti - 20%;
- za rezerve (rezervni fond) - 30%;
- za akumulaciju - 10%.
Izračunati:
a) Koliko je akcionarsko društvo isplatilo na ime dividendi?
b) Kolika je stopa isplate dividendi?
c) Ako je broj običnih akcija 100 000 izračunati dividendu po 1 akciji.
d) Ako je tržišna cena (kotacija akcije akcionarskog društva „BIS“) na dan 31.12. bila 120
evra, izračunati dividendnu stopu akcije.
e) Ako je sopstveni kapital 80 000 000, kolika je stopa dividendnog prinosa na sopstveni
kapital?

38
 f) Ako je ukupni kapital 110 000 000, kolika je stopa dividendnog prinosa na ukupni
kapital?
g) Zvonko Mladenović je akcionar u akcionarskom društvu „BIS“. On je vlasnik 1 500
običnih akcija. Koliku je dividendu (bruto iznos) primio ovaj akcionar? Obične akcije
(ukupno 1 500) je kupio prethodne godine po ceni od 100 dinara. Kolika je kapitalna
dobit Zvonka Mladenovića po osnovu paketa akcija koje ima u vlasništvu? Izračunati
za ovog akcionara, tzv. individualnu stopu ukupnog prinosa?

REŠENJE:
Dbb = 2 000 000, p=18%

a)
Porez na dobit = 2 000 000 x 18% = 360 000
Dbn = 1 640 000
Stimulacije = 1 640 000 x 20% = 328 000
Rezerve = 1 640 000 x 30% = 492 000
Akumulacija = 1 640 000 x 10% = 164 000
Stimulacije + Rezerve + Akumulacija = 984 000
Dividende = 1 640 000 – 984 000 = 656 000
b)
Stopa isplate dividendi = Dividenda:Neto dobit= 656 000 : 1 640 000= 0,4 tj. 40 %
c)
Dividenda po akciji = Dividenda : Broj običnih akcija
656 000 : 100 000 =6,56 evra po akciji
d)
Dividendna stopa akcije = (Dividenda po akciji : Tržišna cena akcije) x 100% =
(6,56:120)x100% = 5,47%
e)
Stopa dividendnog prinosa na akcijski kapital = (Dividenda : Sopstveni (akcijski) kapital) x
100% = (656 000:80 000 000)x100% = 0,82%
f)
Stopa dividendnog prinosa na ukupni kapital = (Dividenda : Ukupni kapital) x 100% = (656
000:110 000 000)x100% = 0,596%
g)
Za 1 500 akcija dobio je ukupnu dividendu 24 600 evra (1 500 x 6,56=9 840)
Kapitalnu dobit koju je ostvario Zvonko Mladenović rastom tržišne cene akcije od 20% (120
evra sada, a kupovna 100 evra za 1 akciju) obezbedio mu je kapitalni dobitak od 30 0000 evra
(20x1 500)
Vrednost investicije vlasnika Zvonka Mladenovića je: 1 500 akcija x 100 evra po akciji = 150
000 evra.
Stopa ukupnog prinosa vlasnika (Total Shareholder Return) Zvonka Mladenovića izračunava se
primenom sledeće formule:
Stopa ukupnog prinosa vlasnika = (Dividenda + Kapitalni dobitak) : Vrednost investicije
vlasnika
Stopa ukupnog prinosa vlasnika = ((24 600+30 000):1 500 000) x 100% = 3,64%

39
Zadatak 57

Izračunati stopu ekonomske uspešnosti ulaganja sredstava akumulacije ukoliko je projektovana

stopa rasta dobiti za godinu t 15%, a stopa akumulacije iznosi 40%.
REŠENJE:
Kdb (stopa rasta dobiti) = 15%
ak (stopa akumulacije) = 40%
Ԑi (stopa ekonomske uspešnosti ulaganja sredstava akumulacije) = ?
Kdb = Ԑi x ak x 100%
Ԑi = Kdb : ak = 0,15 : 0,40 = 0,375 x 100% = 37,5%

Ukoliko je za akumulaciju izdvojeno 3 200 000 dinara, izračunati koliku je neto dobit preduzeće
ostvarilo u godini t.
REŠENJE:
Ak = 3 200 000
ak = 40%
Dbn = ?
ak = Ak : Dbn
Dbn = Ak : ak
Dbn = 3.200.000 : 0,40 = 8.000.000

Zadatak 58

Ako je stopa ekonomske uspešnosti ulaganja akumulacije 20% i očekivani rast neto dobiti 10%,
izračunati potrebnu stopu akumulacije.
REŠENJE:
Kdbn = Ԑi x ak x 100%
ak = Kdbn : Ԑi = 0,10 : 0,20 = 0,5 x 100% = 50%

Ako je ostvarena neto dobit (Dbn) 5 000 000 dinara, koliko bi trebalo izdvojiti na ime
akumulacije?
REŠENJE:
Dbn = 5 000 000
ak = Ak : Dbn
Ak = ak x Dbn = 0,50 x 5 000 000 = 2 500 000

Zadatak 59

Izračunati EBT i Neto dobit na osnovu sledećih podataka:

I. Poslovni prihodi
1. Prihodi od prodatih proizvoda i usluga = 10 000 000
2. Prihodi od prodate robe = 2 500 000
4. Prihodi od premija, subvencija, dotacija, donacija i sl. = 1 000 000
5. Ostali poslovni prihodi = 1 500 000
II. Poslovni rashodi
1. Nabavna vrednost prodate robe = 2 500 000
2. Troškovi materijala, goriva i energije = 1 000 000

40
 3. Troškovi zarada = 1 000 000
4. Troškovi proizvodnih usluga = 200 000
5. Troškovi dugoročnih rezervisanja = 150 000
6. Nematerijalni troškovi = 100 000
7. Ostali troškovi poslovanja = 50 000
III. Poslovna dobit
IV. Finansijski prihodi
1. Prihodi od kamata = 500 000
2. Ostali finansijski prihodi = 50 000
V. Finansijski rashodi
1. Rashodi za kamate = 200 000
2. Ostali finansijski rashodi = 50 000
VI. Finansijska dobit
VII. Ostali prihodi = 50 000
VIII. Ostali rashodi = 50 000
IX. Neto ostali dobici/gubici
X. Dobit pre oporezivanja, EBT
XI. - Porez na dobit i drugi porezi iz dobiti = 10%
XII. Neto dobit

REŠENJE:
I. Poslovni prihodi (1+2+3+4+5) = 15 000 000
1. Prihodi od prodatih proizvoda i usluga = 10 000 000
2. Prihodi od prodate robe = 2 500 000
4. Prihodi od premija, subvencija, dotacija, donacija i sl. = 1 000 000
5. Ostali poslovni prihodi = 1 500 000
II. Poslovni rashodi (1+2+3+4+5+6+7+8+9) = 5 000 000
1. Nabavna vrednost prodate robe = 2 500 000
2. Troškovi materijala, goriva i energije = 1 000 000
3. Troškovi zarada = 1 000 000
4. Troškovi proizvodnih usluga = 200 000
5. Troškovi dugoročnih rezervisanja = 150 000
6. Nematerijalni troškovi = 100 000
7. Ostali troškovi poslovanja = 50 000
III. Poslovna dobit (I-II) = 10 000 000
IV. Finansijski prihodi (1+2) =550 000
1. Prihodi od kamata = 500 000
2. Ostali finansijski prihodi = 50 000
V. Finansijski rashodi (1+2) = 250 000
1. Rashodi za kamate = 200 000
2. Ostali finansijski rashodi = 50 000
VI. Finansijska dobit (IV-V) = 300 000
VII. Ostali prihodi = 50 000
VIII. Ostali rashodi = 50 000
IX. Neto ostali dobici/gubici (VII-VIII) = 0
X. Dobit pre oporezivanja, EBT (III±VI±IX) = 10 300 000
XI. - Porez na dobit i drugi porezi iz dobiti = 10% (1 030 000)
XII. Neto dobit (X-XI)= 9 270 000

Zadatak 60

Menadžer preduzeća želi razvoj i planira za preduzeće cilj – ciljni prinos na prodaju od 11% (tj.
0,11). Projekat će doprineti da fiksni troškovi preduzeća budu na nivou 800 000 000. U sklopu
ovog projekta, proizvod će moći da se prodaje po prodajnoj ceni Cq = 110. Varijabilni troškovi
po jedinici su Tvq=75. Izračunati: a) marginalnu (kontribucionu) dobit po jedinici? b) ciljani
prihod i c) ciljni obima prodaje.

41
REŠENJE:
Marginalni (kontribucioni) dobit po jedinici je: Cq-Tvrq = 110-75= 35, a izraženo u procentima,
kao marža kontribucione dobiti po jedinici, (35:110) x 100% = 0,318 x 100% = 31,8%
Ciljani prihod dobija se: 800 000 : [((110-75):110)-0,11)] = 800.000 (0,318-0,11) =
800 000 : 0,20 = 4 000 000
Ciljni obim prodaje pri tome je: 4 000 000 : 110 =  36 364 komada

Zadatak 61

Izračunati EBT, Neto dobit, EBIT i EBITDA na osnovu sledećih podataka:

Elementi (u hiljadama €)
1 Prihodi od prodaje proizvoda i usluga 1 500 000
2 Cena koštanja prodatih proizvoda i usluga 500 000
3 Bruto rezultat tj. bruto dobit ili gubitak
4 Troškovi istraživanja i razvoja 90 000
5 Troškovi prodaje, marketinga i distribucije 200 000
6 Opšti i administrativni troškovi 10 000
7 Poslovni rezultat (Poslovna dobit ili gubitak)
8 Neto ostali dobici 10 000
9 Neto finansijski gubici 5 000
10 Dobit pre oporezivanja, EBT
11 Porez na dobit (10%)
12 Drugi porezi iz dobiti 1 500
13 Neto dobitak 633 000
14 Dobit pre kamate i poreza, EBIT
15 Amortizacija i depresijacija 20 000
16 EBITDA

REŠENJE:
Elementi (u hiljadama €)
1 Prihodi od prodaje proizvoda i usluga 1 500 000
2 Cena koštanja prodatih proizvoda i usluga 500 000
3 Bruto rezultat tj. bruto dobit ili gubitak (1-2) 1 000 000
4 Troškovi istraživanja i razvoja 90 000
5 Troškovi prodaje, marketinga i distribucije 200 000
6 Opšti i administrativni troškovi 10 000
7 Poslovni rezultat (Poslovna dobit ili gubitak) (3-4-5-6) 700 000
8 Neto ostali dobici 10 000
9 Neto finansijski gubici 5 000
10 Dobit pre oporezivanja, EBT (7±8±9) 705 000
11 Porez na dobit (10%) 70 500
12 Drugi porezi iz dobiti 1 500

42
 13 Neto dobitak (10-11-12) 633 000
14 Dobit pre kamate i poreza, EBIT (13+12+11±9) 710 000
15 Amortizacija i depresijacija 20 000
16 EBITDA (EBIT + depresijacija + amortizacija) 730 000

Zadatak 62

Ukupan kapital preduzeća je 120 000 000, a sopstveni kapital preduzeća je 70 000 000. Cena
sopstvenog kapitala je 10%. Preduzeće je godine t ostvarilo neto računovodstvenu dobit od 7
800 000 din. Koliku je ekonomsku dobit (ekonomsku dodatu vrednost) ostvarilo preduzeće?

REŠENJE:
Ekonomska dobit = Neto dobit – (Sopstveni kapital x Cena sopstvenog kapitala)
Dbe= 7 800 000 – (70 000 000 x 0,1) = 800 000

Zadatak 63

Akcionarsko preduzeće je ostvarilo bruto dobit od 12 000 000 din. Porez na dobit korporacije je
15%. Organ upravljanja donosi odluku o raspodeli neto dobiti na sledeći način: za akumulaciju
1 000 000 din., za stimulacije zaposlenih 900 000 din., za stimulacije menadžera 10% od neto
dobiti i za rezerve 30%. Koliko je to preduzeće te godine isplatilo akcionarima na ime
dividendi?
REŠENJE:
Neto dobit = Bruto dobit – Porez = 12 000 000 – 1 800 000 = 10 200 000
Akumulacija = 1 000 000
Stimulacije zaposlenih = 900 000
Stimulacije menadžera = 10% x 10 200 000 = 1 020 000
Rezerve = 30% x 10 200 000 = 3 060 000
Dividende = 10 200 000 – (1 000 000 + 900 000 + 1 020 000 + 3 060 000) = 4 220 000

Zadatak 64

Neto poslovna dobit nakon oporezivanja preduzeća (a pre odbitka kamata i drugih nenovčanih
izdataka, sa određenim računovodstvenim prilagođavanjima) iznosi 1 600 000 din. Ukupan
kapital (sredstva) preduzeća su 12 500 000 dinara, a ponderisana (prosečna) cena ukupnog
kapitala iznosi 12%. Koliki su troškovi kapitala (finansiranja preduzeća) preduzeća? Koliku je
ekonomsku dobit preduzeće ostvarilo?

REŠENJE:
Ekonomska dobit = Neto poslovna dobit nakon oporezivanja preduzeća (a pre odbitka kamata i
drugih nenovčanih izdataka) – Troškovi kapitala = 1 600 000 – (12 500 000 x 0,12) = 1 600 000
– 1 500 000 = 100 000

Zadatak 65

43
Popuniti prazna polja u tabeli na osnovu sledećih podataka:
1. Obim proizvodnje 70 000 kom.
2. Cena po jedinici 100
3. Prihodi od prodaje
4. Varijabilni troškovi 3 000 000
5. Kontribuciona dobit
6. Fiksni troškovi (bez kamata i poreza) 2 500 000
7. Operativna dobit (pre odbitka kamata i poreza)
8. Koeficijent operativnog rizika
9. Stopa pokrića fiksnih troškova
10. Donja granica obima – tačka pokrića
11. Potreban prihod od prodaje za pokriće troškova
(na donjoj granici)

REŠENJE:
1. Obim proizvodnje 70 000 kom.
2. Cena po jedinici 100
3. Prihodi od prodaje (1x2) 7 000 000
4. Varijabilni troškovi 3 000 000
5. Kontribuciona dobit (3-4) = 4 000 000
6. Fiksni troškovi (bez kamata i poreza) 2 500 000
7. Operativna dobit (pre odbitka kamata i poreza) (5-6) = 1 500 000
8. Koeficijent operativnog rizika (5:7) 2,67
9. Stopa pokrića fiksnih troškova (5:3)x100% 57,14%
10. Donja granica obima – tačka pokrića (6:9) 43 752,188 kom.
11. Potreban prihod od prodaje za pokriće troškova 4 375 218,8
(na donjoj granici) (10 x 2)

Zadatak 66.
Izračunati koeficijent poslovnog rizika ukoliko je kontribuciona dobit 6 500 000, prihodi od
prodaje 8 500 000 dinara, ukupni varijabilni troškovi 2 000 000 dinara a ukupni fiksni troškovi
1 500 000 dinara.

REŠENJE:
Dbk = 6 500 000
C = 8 500 000
Tv = 2 000 000
Tf = 1 500 000
Koeficijent poslovnog rizika = (C-Tv) : (C-Tv-Tf) = 6 500 000 : (6 500 000 – 1 500 000) = 1,3

Zadatak 67

Menadžer preduzeća planira za preduzeće ciljni prinos na prodaju od 10%. Ukupni fiksni
troškovi preduzeća su 1 500 000 dinara. Proizvod će moći da se prodaje po ceni od 100.

44
Varijabilni troškovi po jedinici su 80 dinara. Izračunati maržu kontribucione dobiti po jedinici i
ciljni prihod od prodaje.

REŠENJE:
Marginalna (kontribuciona) dobit po jedinici je: Cq-Tvrq = 100-80= 20, a izraženo u
procentima, kao marža kontribucione dobiti po jedinici = (20:100) x 100%=0,20 x 100%=20%
Ciljni prihod = Tf : (Stopa pokrića fiksnih troškova za jedinicu u % - Ciljna stopa prinosa na
prodaju u %) = 1 500 000:(0,20-0,10) = 1 500 000:(0,20-0,10)=1 500 000:0,10=15 000 000

Zadatak 68
Izračunati dividendu po akciji i dividendnu stopu akcije ukoliko je iznos isplaćenih dividendi 5
000 000, broj običnih akcija 10 000, a tržišna cena akcije 1 000 novčanih jedinica.

REŠENJE:
Dividenda po akciji = Dividenda : Broj običnih akcija = 5 000 000 : 10 000 = 500
Dividendna stopa akcije = (Dividenda po akciji : Tržišna cena akcije) x 100% =
(500 : 1 000)x100% = 50%

Zadatak 69

Izračunati stopu dividendnog prinosa na akcijski i na ukupan kapital ukoliko je iznos isplaćenih
dividendi 500 000 dinara, ukupan kapital 50 000 000, a sopstveni kapital 30 000 000 dinara.

REŠENJE:
Stopa dividendnog prinosa na akcijski kapital = (Dividenda : Sopstveni kapital) x 100%
= 500 000:30 000 000x100% = 1,67%
Stopa dividendnog prinosa na ukupan kapital = (Dividenda : Ukupan kapital) x 100%
= 500 000:50 000 000x100% = 1%

Upravljanje cash flow performansom (priprema za kolokvijum):

Zadatak 70

Na osnovu sledećih podataka:

Element t t-1
Neto gotovinski tok iz poslovnih aktivnosti 9 430 13 679
Isplaćene dividende 3 315 3 238
Kapitalni izdaci 3 247 2 393

Izračunati:
a) Koeficijent pokrića kapitalnih rashoda gotovinom iz poslovne aktivnosti u godini t
primenom osnovnog obrasca.
b) Koeficijent pokrića dividendi gotovinom iz poslovne aktivnosti u godini t-a primenom
osnovnog obrasca.

45
 c) Kolika je poželjna vrednost ovih koeficijenata?

REŠENJE:
a)Koeficijent pokrića kapitalnih rashoda gotovinom iz poslovne aktivnosti t = CFp t : Kapitalni
izdaci t = 9 430 : 3 247 = 2,9
EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA: Ovaj koeficijent
pokazuje da je preduzeće sposobno da zadovolji potrebe za kapitalnim investicijama
prvenstveno gotovinom stvorenom iz poslovnih aktivnosti.
b)Koeficijent pokrića dividendi gotovinom iz poslovne aktivnosti t-1 = CFp t-1 : Isplaćene
dividende t-1 = 13 679 : 3 238 = 4,22
EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA: Investitorima koji
preferiraju akcije onih preduzeća koje im omogućavaju prihod u vidu dividende, ovaj
koeficijent ukazuje da će ostvariti stabilne dividende, imajući u vidu da je više od 4 puta veći od
1.
c) Preporučena vrednost ovih koeficijenata je da budu veći od 1. U suprotnom će preduzeće
morati da privuče sredstva generisana drugim aktivnostima, što utiče na ukupnu neefikasnost
finansiranja.

Zadatak 71

Bilans uspeha za godinu t u hiljadama dinara

Elementi Iznos
Prihodi od prodaje 18 000
- Troškovi prodatih proizvoda -12 000
= Bruto dobit =6 000
-Ostali poslovni rashodi -2 958
+Dobici od prodaje zemljišta 240
-Gubici od prodaje postrojenja -162
=Dobit pre odbitka kamata i poreza (EBIT) =3 120
-Rashodi kamata -120
=Profit pre odbitka poreze (EBT) =3 000
Porez na dobit -1 200
=Neto dobit =1 800

Bilans stanja za godinu t

(sa podacima iz prethodne godine t-1 i apsolutnim promenama t u odnosu na t-1)
Elementi t t-1 Promena

46
 Stalna imovina
Nematerijalna sredstva (ulaganja) 1 080 2 520 -1 440
Nekretnine, postojenja i oprema 13 788 12 408 +1 380
Ulaganja namenjena prodaji 90 0 +90
ukupno 14 958 14 928
Obrtna imovina
Zalihe 7 200 4 800 2 400
Potraživanja 5 400 4 080 1 320
Gotovina 90 60 30
ukupno 12 690 8 940
UKUPNA AKTIVA 27 648 23 868
Sopstveni kapital
Emitovani kapital 12 000 10 8000 1 200
Emisiona premija 1 200 300 900
Rezerve 1 200 600 600
Neraspor. (akumulirana) dobit 3 900 2 100 1 800
ukupno 18 300 13 800
Obaveze
Dugoročne obaveze (ukupno) 900 1 200 -300
Kratkoročne obaveze
Obaveze prema 4 080 3 240 840
dobavljačima i ostale
Obaveze iz poreza 1 020 1 140 -120
Isplaćene dividende 0 420 -420
Kratkoročni krediti 3 348 4 068 -720
ukupno 8 448 8 868
UKUPNA PASIVA 27 648 23 868

Bilans tokova gotovine (cash flow) za godinu t prema indirektnoj metodi

47
U sastavljanju se krenulo od poslovne dobiti (EBIT), a ne od neto dobiti jer se htelo da
istaknu plaćene kamate i plaćeni porez iz dobiti, kao što se preporučuje Međunarodnim
računovodstvenim standardom 7.
Elementi Iznos Ukupno
I Cash flow iz poslovnih aktivnosti
Poslovna dobit pre odbitka kamata i poreza (EBIT) 3 120
Amortizacija tj. depresijacija materijalnih sredstava 612
Amortizacija nematerijalnih sredstava 1 440
Gubici od prodaje postrojenja 162
Dobici od prodaje zemljišta -240
Poslovna dobit pre promene obrtnog kapitala =5 094
Povećanje potraživanja iz poslovanja -1 320
i ostalih potraživanja
Povećanje na zalihama -2 400
Povećanje obaveza prema dobavljačima i ostalih obaveza 840
Gotovina generisana iz poslovaja =2 214
Isplaćene kamate -120
Isplaćeni porezi na profit -1 320
A. Neto gotovina (cash flow) iz poslovnih aktivnosti - CFp 774
II Cash flow iz aktivnosti investiranja
Nabavka nekretnina, postojenja i opreme -3 360
Prilivi od prodaje zemljišta 2 040
Prilivi od prodaje postrojenja 6
Ulaganja namenjena prodaji -90
B.Neto gotovina (cash flow) iz aktivnosti investiranja - CFi -1 404
III Cash flow iz aktivnosti finansiranja
Prilivi od emitovanja akcijskog kapitala 2 100
Isplata dugoročnih obaveza -300
Isplaćene dividende -420
C.Neto gotovina (cash flow) iz aktivnosti finansiranja 1 380
Neto cash flow =750
(u gotovini i gotovinskim ekvivalentima) CF
(±A±B±C)
Gotovina i gotovinski ekvivalenti na početku perioda 4 008
Gotovina i gotovinski ekvivalennti na kraju perioda -3 258

Izračunati sledeće indikatore (merila) performanse:

48
1)Neto cash flow ( ± CF ) – da li je pozitivan ili negativan za godinu t?

REŠENJE:
Primenom odgovarajućih formula

±CF = ± CFp ± CFi ± CFf

odnosno

±CF = Gotovina i gotovinski ekvivalenti na kraju perioda + Gotovina i gotovinski

ekvivalenti na početku perioda  Pozitivne (negativne) kursne razlike po osnovu preračuna
gotovine.

dobija se da je CF pozitivan i iznosi:

±CF = 774-1 404+1 380=750
±CF =4 008 – 3 258 = 750

- za analizu likvidnosti i solventnosti

2) Koeficijent (stopa) pokrivenosti kratkoročnih obaveza gotovinom iz poslovne aktivnosti

REŠENJE:
Primenom odgovarajuće formule
(CFp : Kratkoročne obaveze) x 100%.
dobija se (774: 8 448) = 0,0916 x 100 % = 9,16 %
EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA: Koeficijent je manji
od 1, pokazuje da preduzeće ne generište dovoljno gotovine da isplaćuje tekuće (kraktoročne)
obaveze. Deleći broj 1 sa Koeficijentom pokrivenosti dobija se: 1: 0,0916= 10,91. Naime,
dobija se vreme koje je potrebno da se iz generisane gotovine iz poslovne aktivnosti pokriju
kratkoročne obaveze, a to je preko 10, skoro 11 godina godina. Prema ovom pokazatelju
likvidnost je nezadovoljavajuća, jer je bitno da ovaj koeficijent bude veći od 1, odnosno što više
iznad 1.

3) Koeficijenta (stope) pokrivenosti kratkoročnih obaveza gotovinom iz poslovne aktivnosti

REŠENJE:
Primenom odgovarajuće formule [(CFp – Isplaćene dividende) : Kratkoročne obaveze] x
100%.
Dobija se i
((774 - 0): 8 448)) x 100% =0,0916 x 100 % = 9,16%
EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA: ovo pokazuje slabu
likvidnost, jer se iz ovako generisane neto gotovine po odbitku plaćenih obaveza ne mogu
pokriti kratkoročne obaveze. Za preduzece je bitno da koeficijent bude veci od 1, odnosno sto
veci od 1. Deleći broj 1 sa Koeficijentom pokrivenosti (0,0916) dobija se 10,9 (vreme u
godinama da se pokriju kraktoročne obaveze iz neto CFp po odbitku isplaćenih dividendi).

4) Koeficijent pokrivenosti ukupnih obaveza gotovinom iz poslovne aktivnosti

49
REŠENJE:
Primenom sledeće formule (CFp : Ukupne obaveze) x 100%.
Dobija se
(774: 27 648) = 0,0279 x 100 % = 2,79 %
EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA: Ovo je vrlo važan
pokazatelj solventnosti (sposobnosti izmirivanja obaveza na duži rok). Iako je nerealno da
preduzeće može svojom gotovinom generisanom iz operativnih aktivnosti otplati ukupne
obaveze, ovaj koeficijent je dobar „snimak“ ukupnog finansijskog zdravlja. Visok koeficijent
pokazuje da je preduzeće sposobnije da vrati (izmiri) dugove/obaveze i da je prema tome u
mogućnosti da preuzme više obaveza ukoliko je potrebno (u buduće vreme, radi finansiranja
rasta/razvoja). Za preduzeće je bolje da je vrednost ovog koeficijenta što veći, jer pokazuju
finansijski jači biznis. Važno je uporediti ovaj dobijeni rezultat (0,0279) sa podacima iz
prethodnog perioda ili sa vrednostima konkurentskih preduzeća radi zaključivanja o stepenu
solventnosti.

Druga varijanta formule

5) Koeficijent pokrivenosti ukupnih obaveza gotovinom iz poslovne aktivnosti

REŠENJE:
Primenom sledeće formule (CFp – Isplaćene dividende)): Ukupne obaveze) x 100%.
a računicom prema ovoj formuli dobija se
((774 - 0): 27 648)) x 100% =0,027 x 100 % = 2,7%

6) Koeficijent (stopa) pokrivenosti kamata gotovinom iz poslovne aktivnosti:

REŠENJE:
Primenom sledeće formule: ((CFp + Plaćene kamate) : Plaćene kamate)) x 100%
dobija se ((774 + 120): 120)) x 100% =7,45 x 100 % = 745%
EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA: Koeficijent pokazuje
da je sposobnost da se plaćaju kamate dobra, jer je gotovinski tok iz poslovnovnih aktivnosti
dovoljan da 7,45 puta pokrije kamate. Poželjna je što veća vrednost ovog koeficijenta. Na
drugi način, ova performansa se izračunava:
Primenom sledeće formule ((CFp + Plaćene kamate + Porez) : Plaćene kamate)) x
100%
((774 + 120+1 320):120)) x 100% =18,45 x 100 % = 1 845%
EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA: Koeficijent pokazuje
da je sposobnost da se plaćaju kamate i porezi dobra, jer je gotovinski tok iz poslovnovnih
aktivnosti dovoljan da 18,45 puta pokrije kamate i porezi. Ovde se radi o kamatama koje su
preračunate na kratkoročne i dugoročne kredite (obaveze). Poželjna je što veća vrednost ovog
koeficijenta.

7) Koeficijent (stopa) pokrivenosti dividendi gotovinom iz poslovne aktivnosti

REŠENJE:
Primenom sledeće formule (CFp : Isplaćene dividende) x 100 %
Za godinu t dobija se (774: 0) x 100 %= 0

50
 a ukoliko je CFP u t-1 600, a isplaćene dividende su 420, onda bi preracunali ovaj
koeficijent na sledeći način:
(600:420) x 100 %= 1,29 x 100 % = 129%
EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA: Preporučena vrednost
ovog koeficijenta je da bude veći od 1. U primeru za godinu t-1 ovog preduzeća je zaista tako.
Interpretacija ovog indikatora bi bila da je on povoljan za ovo preduzeće, jer potencijalnim i
stvarnim investitorima koji preferiraju akcije ovog preduzeća je im omogućavaju prihode u vidu
dividendi.

- za analizu sposobnosti prodaje i poslovanja da generiše gotovinu

8) Učešće gotovine iz poslovnih aktivnosti u prihodu od prodaje (tzv. gotovinska marža ili stopa
prinosa gotovine na prodaju)

REŠENJE:
(CFp : Prihodi od prodaje) x 100%.
Primenom formule dobija se:
(774: 18 000) x 100 %= 0,043 x 100 % = 4,3%
EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA: Drugim rečima,
pokazuje sposobnost preduzeća da pretvori “prodaju” u gotovinu. Što je ovaj indikator veći, to
je bolje za preduzeće. Iako ne postoji neki standard ovog indikatora kojim se treba rukovoditi u
upravljanju, bitno je da je stabilan ili da ima trend rasta, što je pozitivan znak. Preduzeća sa
takvom situacijom su dobre investicione prilike za potencijalne ulagače.

9) Učešće gotovine iz poslovnih aktivnosti u dobiti pre kamata i poreza (u EBIT)

REŠENJE:
(CFp: EBIT) x 100%
Primenom formule dobija se:
(774: 3 120) x 100 %= 0,2481 x 100 % = 24,81%

10) Učešće gotovine iz poslovnih aktivnosti u dobiti pre odbitka kamata, poreza, depresijacije i
apresijacije (u EBITDA)

REŠENJE:
(CFp : EBITDA ) x 100%
Amortizacija materijalnih sredstava je 612, a nematerijalnih 1 440.
EBITDA = EBIT + amortizacija materijalnih i nematerijalnih sredstava
= 3 120 + 612+1 440= 5 172
Primenom formule dobija se:
(774: 5 172) x 100 %= 0,1496 x 100 % = 14,96%
EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA: Nema preporučene
vrednosti (tzv. normale) za ovaj indikator. Pokazatelj znatno manji od 1, pokazuje da finansijski
rezultati preduzeća ne korespondiraju sa konceptom finansijske nezavisnosti.

11) Učešće gotovine iz poslovnih aktivnosti u neto dobiti

51
REŠENJE:
(CFp : Dbn) x 100%
Primenom formule dobija se:
(774:1 800) x 100 %= 0,43 x 100 % = 43%
EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA: Ako je ovaj pokazatelj
veći u odnosu na prosek grane ili u odnosu na prethodne poslovne godine, to je pozitivan znak
za preduzeće.

- za analizu prinosa gotovine na uloženi kapital

12) Stopa prinosa gotovine na ukupna angažovana sredstva tj. ukupan kapital

REŠENJE:
(CFp : Ukupna aktiva) x 100%.
Primenom formule dobija se:
(774: 27 648) x 100 %= 0,0279 x 100 % = 2,79%.
EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA: Ovaj indikator
pokazuje da se na 100 dinara ukupne aktive ostvari 2,79 din. cash flow iz poslovnih aktivnosti.

13) Stopa prinosa gotovine na sopstveni kapital

REŠENJE:
(CFp : Sopstveni kapital) x 100%.
Primenom formule dobija se:
(774: 18 300) x 100 %= 0,04229 x 100 % = 4,229%.
EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA: Ovaj indikator
pokazuje da se na 100 dinara sopstvenog kapitala ostvari 4,229 din. cash flow iz poslovnih
aktivnosti.

- za analizu sposobnosti kapitalnog investiranja u osnovna sredstva

14) Koeficijent pokrića kapitalnih rashoda gotovinom

REŠENJE:
(CFp : Kapitalni izdaci) x 100%,
Kapitalni izdaci su nabavka nekretnina, postojenja i opreme - 3.360.
Primenom formule dobija se:
(774: 3 360) x 100 % = 0,230357 x 100 % = 23,0357%

EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA: Pokazuje da li je

preduzeće sposobno da zadovolji potrebe za kapitalnim izdacima (rashodima) prvenstveno
gotovinom stvorenom iz poslovnih aktivnosti. Ovo preduzeće to uspeva svega 23,0357%.
Drugim rečima, pokazuje koliko je preduzeće sposobno da isplati svoje dugove nakon ulaganja
u održanje ili proširenje proizvodnje.

ili, alternativn izraz

[(CFp – Isplaćene dividende) : Kapitalni izdaci]x 100%.

52
 Primenom formule dobija se:
(774-0): 3360 x 100 %= 0,23 x 100 % = 23%,
EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA: Vrednost ovog
indikatora je nezadovoljavajuća, jer je znatno ispod 1. Pošto je manji od 1, preduzeće šalje
signal akcionarima da mora da pribavi dodatna sredstva za ulaganje u kapitalne investicije, a
pored toga eventualna isplata dividendi može biti ugrožena.
Pokazuje nemogućnost da menadžmenta preduzeća da uvaži zahteve akcionara jer ako želi da ih
uvaži (kako oni ne bi povlačili kapital iz preduzeća) onda mora da pribavi dodatna sredstva za
isplatu obaveza u vezi kapitalnog investiranja.

- za analizu kvaliteta računovodstvenih rezultata zbog efekata primenjenih

računovodstvenih politika

15) Koeficijent kvaliteta poslovnog dobitka

REŠENJE:
Dbp : CFp
Poslovna dobit je ovde EBIT. Iz napred navedene formule dobija se: 3.120:774= 4,031
EKONOMSKA INTERPRETACIJA DOBIJENOG REZULTATA: Tzv. normalna
(poželjna) vrednost bila bi 1. Za ovaj koeficijent postoji zahtev da bude što bliži 1, jer je tada
manja razlika koja nastaje svođenjem obračunske osnove na cash flow osnovu, tj.
usklađivanjem ostvarenih prihoda sa naplaćenim prihodima i utvrđenih rashoda sa potrošenom
gotovinom.

DODATNI ZADACI ZA VEŽBANJE:

Zadatak 1.

53
Na osnovu sveobuhvatne analize internih i eksternih determinanti i faktora poslovanja
preduzeća, izvršeno je planiranje odnosno predviđanje visine dobiti preduzeća za godinu t 5 000
000 dinara, za godinu t+1 5 500 000 dinara i za godinu t+2 6 200 000 dinara. Sagledana je i
izvršena analiza rizika i utvrđena diskontna stopa od 12%. Utvrditi sadašnju vrednost dobiti: a)
korišćenjem finansijskih tablica i b) primenom odgovarajuće formule.

Zadatak 2.

Na osnovu sledećih elemenata izvršite proračune i odgovorite na pitanja:

Elementi t-1 t
Poslovni prihodi 3 000 5 000
Poslovni rashodi 2 000 3 500

a) Koliki je poslovni dobitak u t-1 i t godini, koeficijent promene poslovne dobiti i šta
pokazuje?
b) Ako je Dobit pre oporezivanja 35 000 dinara, proračunajte i objasnite koeficijent promene
Dobiti pre oporezivanja po osnovu dinamike poslovnih prihoda?
c) Ako je Dobit pre oporezivanja 35 000 dinara, proračunajte i objasnite koeficijent promene
Dobit pre oporezivanja po osnovu dinamike poslovnih rashoda?

Zadatak 3.

Oceniti % izvršenja plana po asortimanu ukoliko su poznati podaci iz tabele i ukoliko se zna da
planirana proizvodnja izražena u ekvivalentnim brojevima (proizvod C uslovni proizvod) za
proizvod A iznosi 10 000, za proizvod B 1 500, a za proizvod C 500.
Utrošak materijala Utrošak radne
Fizički obim
Asortiman po jedinici snage po jedinici
proizvodnje
proizvoda proizvoda
Proizvod A 2000 kg 80 g 8 min.
Proizvod B 1000 kg 40 g 4 min.
Proizvod C 500 kg 20 g 2 min.

Zadatak 4.

54
Popuniti prazna polja u tabeli ako se zna da je poreska stopa 10% i objasniti odluke menadžera
kod svakog proizvoda iz asortimana.

Asortiman Prodajna cena Troškovi po jedinici Dobit po proizvodu

A 200 36
B 400 320
C 110 9

Zadatak 5.

Izračunati stopu rasta tržišta ukoliko ukupan prihod od prodaje na tom tržištu u godini t iznosi
100 000 000 dinara, dok je u godini t-1 iznosio 88 000 000 dinara.

Zadatak 6.

Utvrditi da li je preduzeće „X“ ostvarilo u godini t dobitak ili gubitak, imajući u vidu podatke iz
sledeće tabele:
Sopstveni kapital na Sopstveni kapital
Povećanje kapitala t Povlačenje kapitala t
početku perioda t na kraju perioda t

6 000 000 10 000 000 1 000 000 800 000

Zadatak 7.

Izračunati sledeće kategorije dobiti – EBT, EBDA, EBIT, EBITDA i EBIAT ukoliko su poznate
sledeće informacije:
- Neto dobit iznosi 10 000 000 dinara;
- Porez na dobit i drugi porezi iz dobiti iznosi 1 500 000 dinara;
- Finansijski gubitak iznosi 100 000 dinara;
- Neto ostali dobici iznose 20 000 dinara;
- Depresijacija materijalne imovine iznosi 90 000 dinara;
- Amortizacija nematerijalne imovine iznosi 120 000 dinara.

Zadatak 8.

Izračunati troškove amortizacije kamiona za jednu godinu ukoliko kamion u toku jedne godine
pređe 12 000 km, osnovica za amortizaciju tog kamiona je 10 000 000 dinara, a put koji taj
kamion treba da pređe za vreme svog veka korišćenja 100 000 kilometara. Kako se naziva ovaj
sistem amortizacije?

Zadatak 9.

55
Ukoliko akcije preduzeća ostvaruju tržišnu kotaciju – cenu na berzi od 2 000 dinara, vrednost
isplaćenih dividendi 4 000 000 dinara, sopstveni (akcijski) kapital preduzeća iznosi 10 000 000
dinara, a ukupan kapital preduzeća iznosi 16 000 000 dinara, izračunati: a) dividendnu stopu
akcije; b) stopu dividendnog prinosa na akcijski kapital; c) stopu dividendnog prinosa na
ukupan kapital.

Zadatak 10.

Izračunati Slobodan cash flow raspoloživ za preduzeće ukoliko je poznato da je CFp 10 000 000
dinara, Kapitalni rashod za investiranje u nabavku osnovnih sredstava 999 000 dinara, Vrednost
od prodaje osnovnih sredstava 100.000 dinara i Neto investicije u nematerijalnu imovinu i
dugoročne finansijske plasmane iznose 1 200 000 dinara.

Zadatak 11.

Izvršiti analizu strukture ukupnog prihoda, imajući u vidu sledeće podatke:

Vrste prihoda Vrednost prihoda u periodu t
Poslovni prihod - Cp 24.000
Finansijski prihod - Cf 10.000
Ostali prihodi - Cop 6.000

Zadatak 12.

Popuniti prazna polja u tabeli:

Elementi t-1 t Promena Koeficijent Struktura (%) Struktura (%)
promene Period t-1 Period t
Poslovni 84 000 104 000
rashodi
Finansijski 12 000 14 000
rashodi
Ostali 6 000 8 000
redovni
Ukupan
rashod

56