PREPOZNAVANJE ANTIGENA U SPECIFINOM (STEENOM) IMUNSKOM ODGOVORU:

Receptori za antigen
(molekuli koji prepoznaju Ag na limfocitima) - Kakva je struktura receptora za Ag ? - Kako receptori prepoznaju Ag ? - Kako antigenski receptori limfocita uspevaju da prepoznaju ekstremno razliite antigenem, a da pri tome isporue iste aktivacione signale u elije?

Razvoj limfocitnog repertoara

(Skup specifinosti svih limfocita) - Kako nastaje ogromna raznolikost limfocitnih receptora?

 Specifino prepoznavanje antigena vre receptori za

antigen na B i T limfocitima: BCR (B elijski receptor, membranski Ig) TCR (T elijski receptor)

BCR i TCR su klonalno rasporeeni:

Jedan klon/ jedna specifinost receptora/prepoznavanje jednog Ag 109-1011 klonova limfocita

Iako klonovi limfocita prepoznaju razliite antigene,

antigenski receptori sprovode biohemijske signale koji su u osnovi isti u svim limfocitima

 BCR i TCR su nekovalentno vezani za druge, nepromenjive strukture ija je funkcija da u unutranjost elije isporue aktivacione signale pokrenute prepoznavanjem antigena Kompleks BCR i njemu pridruenih signalnih molekula: receptorski kompleks B elija (BCR kompleks) Kompleks TCR i njemu pridruenih signalnih molekula: receptorski kompleks T elija (TCR kompleks)

BCR KOMPLEKS:
antitelo + (imunoglobulin) Iga i Igb

prepoznavanje Ag

prenos signala aktivacije

TCR KOMPLEKS: TCR molekul + CD3 molekul + z lanci

prepoznavanje antigena

prenos signala aktivacije

STRUKTURA TCR
Heterodimer (a i b lanac)
Oba lanca su usidrena u elijsku membranu Oba lanca imaju: varijabilni (V) i konstantni (C) region V i C regioni TCR su homologni V i C regionima Ig

Va i Vb sadre po tri hipervarijabilna (CDR) regiona

TCR se ne stvara u sekretornoj formi i ne podlee afinitetnom sazrevanju.

 Preko 90% T limfocita ima TCRab Oko 5 do 10% T limfocita ima TCRgd T limfociti koji ispoljavaju gd TCR su u najveem broju prisutni u epitelu, imaju ogranienu raznolikost

gd TCR su po strukturi slini ab TCR, ali T limfociti koji imaju gd TCR prepoznaju proteinske i neproteinske Ag, koje uglavnom NE prezentuju klasini MHC I molekuli
NKT elije: imaju ab TCR koji prepoznaje lipide vezane za CD1 molekule (nepolimorfni, slini MHC I)

Vezivanje TCR za antigen

TCR vezuje samo peptid/MHC kompleks

Kako TCR prepoznaje kompleks peptid/MHC ?

U prepoznavanju peptid/MHC kompleksa uestvuju Va i Vb domeni TCR
TCR prepoznaje samo 1-3 aminokiselinska ostatka peptida vezanog za MHC molekul. TCR prepoznaje samo nekoliko peptida sloenog makromolekula: imunodominantne epitope TCR prepoznaje istovremeno i polimorfne delove sopstvenog MHC molekula koji nosi peptid

CD3 i z proteini TCR kompleksa

Nekovalentno vezani za ab TCR heterodimer Kada TCR prepozna antigen,ovi proteini sprovode signale koji
dovode do aktivacije T limfocita

CD3 molekul se sastoji iz tri proteina: g, d i e

Sva tri lanca CD3 molekula imaju
po jedan Ig-slian domen na N-terminalnom kraju molekula (pripadaju imunoglobulinskoj superfamiliji) jedan TCR ab dimer, jedan CD3 ge heterodimer, jedan CD3 de heterodimer, i jedan disulfidno vezan zz homodimer

Svaki TCR kompleks sadri:

CD3 i z proteini TCR kompleksa

Citoplazmatski domeni CD3 g, d i e lanaca sadre po jedan IMUNORECEPTORSKI TIROZINSKI AKTIVACIONI MOTIV (ITAM) Citoplazmatski deo z lanca ima tri ITAM

ITAM igra centralnu ulogu u transdukciji signala

Ostaci tirozina u ITAM sekvenci bivaju fosforilisani kada se TCR vee za peptid/MHC kompleks. Fosforilisani ITAM vezuju i aktiviraju protein tirozin-kinaze u citoplazmi ITAM-i su naeni i u: Iga i Igb proteinima (u BCR kompleksu) nekim Fc receptorima nekim aktivacionim receptorima NK elija

Komponente TCR kompleksa

TCR i akcesorski molekuli

Akcesorski molekuli
- Povrinski molekuli T limfocita koji ne prepoznaju antigen, ali uestvuju u odgovoru T elija na antigen - Isti su na svim T elijama

Koreceptori

Receptori za kostimulatore
Adhezivni molekuli

Funkcija: signalizacija adhezija

Koreceptori: CD4 i CD8

Koreceptori, jer zajedno sa TCR uestvuju u vezivanju za MHC molekule

Vezuju se za nepolimorfne regione MHC molekula; uestvuju u sprovoenju signala

Pripadaju Imunoglobulinskoj superfamiliji

CD4 je monomer
Ima 4 Ig-slina domena 2 Ig-slina domena CD4 proteina se vezuju za b2 domen klase II MHC

Veina CD8 molekula postoji kao dimer:

CD8a i CD8b lanac Svaki lanac ima po 1 Ig-slini domen Ig domen CD8 lanca se vezuje za a3 domen klase I MHC molekula

CD4 i CD8 uestvuju u ranim dogaajima transdukcije signala nakon to T limfociti prepoznaju peptid-MHC kompleks na APC
Signalna funkcija CD4 i CD8 molekula se ostvaruje tirozin

kinazama (lck tirozin kinaza, lan lan Src familije) koje su nekovalentno vezane za citoplazmatski rep ovih molekula.

Lck se aktivira grupisanjem CD4 ili CD8 koreceptora Lck potom fosforilie ostatke tirozina u ITAM-ima CD3 i z
lanaca, zapoinjui aktivacionu kaskadu u T limfocitima

Receptori za kostimulatore
Takoe uestvuju u prenosu signala, ali za razliku od koreceptora, prepoznaju molekule na APC koji nisu deo peptid/MHC kompleksa R za kostimulatore na TLy: CD28 Kada se CD28 vee za kostimulatore na APC, sprovodi signal koji funkcionie zajedno sa signalima koji se pokreu vezivanjem TCR i koreceptora za kompleks peptid-MHC na APC Signal koji se sprovodi posredstvom CD28 je neophodan za aktivaciju naivnih T Ly Kostimulatori na AP (D, makrofagama i B Ly): B7-1 (CD80) i B7-2 (CD86), vezuju se za CD28 kostimulatori, jer zajedno sa antigenom stimuliu limfocite CTLA-4 je strukturni homolog CD28 ispoljava se na aktiviranim T limfocitima, funkcija mu je da inhibira aktivaciju T limfocita ponitavajui signale koji se sprovode putem TCR kompleksa i CD28

Adhezivni molekuli
Interakcija adhezivnih molekula na T limfocitima sa odgovarajuim
ligandima na APC ima za cilj da stabilizuje vezivanje Telija za APC i time omogui uspostavljanje signala aktivacije

Najznaajniji adhezivni molekuli pripadaju grupi heterodimernih

proteina integrina

LFA-1 (integrin) na T limfocitima se vezuje za ICAM-1 na APC

LFA-1 (antigen-1 povezan sa funkcijom leukocita, eng. leukocyte function-associated antigen-1) ICAM-1 (intercelularni adhezivni molekul-1)

Integrini su znaajni i za usmereno kretanje efektorskih T elija iz

cirkulacije ka mestu infekcije.

Imunoglobulinska superfamilija
Velika familija proteina koji sadre globularni
strukturni motiv, nazvan imunoglobulinski (Ig) domen, najpre opisan kod antitela

Mnogi proteini od znaaja za imunski sistem

pripadaju ovoj superfamiliji: Ig, Iga/Igb, TCR, MHC I i II, CD4, CD8, CD28, g, d i e lanci CD3, ICAM-1

NASTANAK REPERTOARA SPECIFINOSTI

ili Kako nastaje tako veliki broj (>109) receptora za antigen razliite specifinosti ?

Repertoar se formira u toku sazrevanja limfocita !

Sazrevanje limfocita obuhvata tri vrste procesa:

1. PROLIFERACIJU nezrelih elija
IL-7 pospeuje proliferaciju progenitora B i T Ly pre nego to ispolje antigenske receptore

2. EKSPRESIJU RECEPTORA za antigen TCR i BCR su proizvodi nekoliko genskih segmenata koji su odvojeni u genomu, ali se tokom sazrevanja Ly rekombinuju (spajaju). Rekombinacija je SLUAJNI PROCES RAZNOLIKOST REPERTOARA Repertoar se formira somatskim rekombinacijama genskih segmenata koji kodiraju varijabilne regione receptora 3. SELEKCIJU Zasniva se na ekspresiji kompletnog antigenskog receptora, kao i na tome ta taj receptor prepoznaje
Tzv. pre-limfociti koji ne ispolje receptor umiru.

Nezreli T limfociti se selektuju na osnovu sposobnosti da prepoznaju sopstvene MHC molekule (pozitivna selekcija)
Nezreli T i B limfociti se eliminiu ukoliko visokim afinitetom prepoznaju sopstvene antigene (negativna selekcija) ime se uklanjaju potencijalno tetni autoreaktivni limfociti.

Nasleena konfiguracija genskih lokusa za antigenske receptore

U genomu limfocitnih progenitora: Ig i TCR geni se nalaze u konfiguraciji nasleenoj od roditelja.

U toj konfiguraciji, lokusi za H i L lance Ig i a i b lance TCR sadre: vei broj gena za varijabilni (V) i jedan ili nekoliko gena za konstantni (C) region. Izmeu V i C gena nalaze se spojni genski segmenti (engl. joining, J ) Samo na lokusu za teki (H) lanac Ig i lokusu za b lanac TCR prisutni su genski segmenti raznolikosti (engl. diversity, D)

Rekombinacija i ekspresija Ig gena

V- D- J rekombinacija kodira V region ! Opredeljuje limfocitni progenitor da postane B limfocit!

Somatsku rekombinaciju obavljaju V(D)J rekombinaze VDJ rekombinaza specifina za limfocite: RAG-1 i RAG-2 (engl. recombinaseactivating gene)

Raznolikost antigenskih receptora (>109) rezultat je:

1. Kombinatorne raznolikosti Nastaje sluajnim kombinacijama V, D i J genskih segmenata
(ograniena je brojem raspoloivih V, D i J genskih segmenata)

2. Spojne raznolikosti
Uklanjanje nukleotida iz V, D i J segmenata tokom rekombinacije (egzonukleaze) ili Dodavanje novih nukleotida na mesta V(D) J rekombinacija, pri emu nastaju tzv. N-regioni i P-nukleotidi V(D)J spoj kodira redosled AK u CDR3!

3. Povezivanja razliitih H i L lanaca Ig, odnosno razliitih a i b lanaca TCR

FAZE U SAZREVANJU I SELEKCIJI

B LIMFOCITA

U pre-B elijama, Ig geni u lokusu za H lance jednog hromozoma podleu rekombinaciji koja dovodi do nastanka m lanca

pre-BCR (m lanac + surogat L lanac) +Iga i Igb

omoguava preivljavanje i proliferaciju pre-B elija kontrolna taka u razvoju B elija (elije koje ne ispolje pre-BCR umiru apoptozom) prva

zaustavlja rekombinaciju gena za H lanac na drugom hromozomu (iskljuivanje alela) svaka elija ima BCR jedne specifinosti podstie rekombinaciju gena za L lance

FAZE U SAZREVANJU I SELEKCIJI

B LIMFOCITA

BCR (m lanac + k ili l lanac) +Iga i Igb

omoguava preivljavanje i proliferaciju nezrelih B elija (koje ispoljavaju kompletne receptore druga kontrolna taka u razvoju B elija
zaustavlja sintezu rekombinaza i dalju rekombinaciju na ostalim genskim lokusima za L lance svaka B elija ima samo jedan, ili k ili l lanac Ako BCR (IgM) vee antigen visokim afinitetom: negativna selekcija (apoptoza) ili reaktivacija rekombinaza i sinteza drugog L lanca (tzv. preureenje receptora)

FAZE U SAZREVANJU I SELEKCIJI

B LIMFOCITA

membranski IgM i IgD + Iga i Igb

(ispoljeni su zajedno jer iRNK rekombinovanog VDJ H lanca moe da se spoji ili sa iRNK za Cm ili sa iRNK za Cd

FAZE U SAZREVANJU I SELEKCIJI T LIMFOCITA

U pro-T elijama (CD4-CD8-, tj. DN):

zapoinje V-D-J rekombinacija gena za b lanac TCR

FAZE U SAZREVANJU I SELEKCIJI T LIMFOCITA

pre -TCR (b lanac + pre-Ta)+CD3 i z lanci

omoguava preivljavanje i proliferaciju pre-T elija razvoju T Ly (elije koje ne ispolje pre-TCR umiru) prva kontrolna taka u

zaustavlja VDJ rekombinaciju gena za b lanac u drugom hromozomu (iskljuivanje alela) podstie rekombinaciju gena za a lanac TCR stimulie ekspresiju CD4 i CD8

FAZE U SAZREVANJU I SELEKCIJI T LIMFOCITA

TCR (b + a lanac)+CD3 i z lanci

omoguava preivljavanje i proliferaciju nezrelih T elija kontrolna taka u razvoju T elija ( elije koje ne ispolje a lanac tj. TCR umiru) druga

prepoznaje sopstveni peptid/MHC kompleks u timusu pozitivna ili negativna selekcija

odsustvo pozitivne selekcije

smrt zanemarivanjem

 DN (CD4-CD8-) elije: ispoljavaju pre-TCR kompleks DP (CD4+CD8+) elije: ispoljavaju TCR kompleks JP elije (zrele, CD4+CD8- i CD8+CD4-): ispoljavaju TCR kompleks

Pozitivna i negativna selekcija odvijaju se na nivou DP elija Ukoliko DP elije ne prepoznaju Ag/MHC kompleks u timusu, one umiru u timusu (smrt usled zanemarivanja)