PREPOZNAVANJE Ag U STEČENOJ IMUNOSTI

-B limfociti na svojoj membrane imaju membranska At tj ( imunoglobuline),koji

mogu da prepoznaju Ag ali nemaju sposobnost da sprovedu aktivacioni signal u
ćeliju. Zbog toga su njima pridruženi I ALFA I BETA molekuli. To su signalni
molekuli koji su zaduženi za sprovođenje signala. Na njihovim intracelularnim
delovima nalaze se imunoreceptorski tirozinski aktivacioni motivi,zapravo to su
ostaci tirozina na koje enzimi ( tirozin kinase) dodaju fosfatne grupe I tako
pokreću BIOHEMIJSKI SIGNAL. Ovaj signal se završava aktivacijom različitih
transkripcionih faktora koji ulaze u jedro I tamo vrše transkripciju odgovarajućih
gena. Ono što je važno znati je da B limfociti pored toga što imaju At na svojoj
površini kao receptore,isto tako mogu I da sekretuju At I takva At imaju razne
efektorske funkcije u imunskom odgovoru.
B limfociti mogu da prepoznaju različite Ag po njihovoj hemijskoj
strukturi( protein,šećere,lipide) I vrlo male molekule,a osim toga oni mogu da
prepoznaju I linearne I konformacione epitope. Zapravo 3D varijatne
konformacionih epitopa. Takođe mogu da prepoznaju Ag koji se nalaze u telesnim
tečnostima ali I one koji su vezani za ćelijsku membranu.
-T limfociti mogu da prepoznaju samo linearne epitope,samo protein-peptide koji
su prikazani u kompleksu sa MHC molekulima na našim ćelijama. Dakle,samo u
sklopu sopstvenih MHC ćelija-fenomen MHC restrikcije.
T ćelijski receptori imaju pridružene molekule za sprovođenje signala koji zajedno
sa njima čine T ĆELIJSKI RECEPTORSKI KOMPLEKS- TCR kompleks. To su CD3 u
ZETA? lanci.

At= Imunoglobulin
-temine At i Imunoglobulim često koristimo kao sinonime,s tim što kada kažemo
At obično mislimo na specifična At,specifična za određeni patogen.
Kada koristimo termin ‘ imunoglobulini’ obično se misli na ukupne imunoglobuline
jedne klase odnosno jednog izotipa,npr. imunoglobulini klase M.
-Naziv su dobili jer su nosioci imunosti I pripadaju globulinskoj frakciji proteina
plazme. Kada se protein plazme puste na elektroforezu,oni putuju različitom
brzinom ka anodi I baš upravo na osnovu te brzine oni se klasifikuju u različite
frakcije,a imunoglobulini pripadaju gama-globulinskoj frakciji.

-At smo podelili na:

*membranska( njihova glavna uloga je da prepoznaju Ag I pokrenu humoralni
imunski odgovor)
*sekretovana ( imaju funkciju u uklanjanju Ag iz organizma,tj uloga u uklanjanju
patogena.
Građa At
-svako At se sastoji od 2 identična TEŠKA i 2 identična LAKA lanca. Oni formiraju
jednu strukturu koja podsećana slovo ‘Y’ I ovi lanci su međusobno povezani
disulfidnim vezama. Međusobno su povezani teški lanci I svaki težak lanac je
povezan sa lakim lancem.
-U okviru svakog lanca razlikujemo varijabilne i konstantne regione.
Laki lanac ima 1 varijabilni i 1 konstantni region.
Teški lanac ima 1 varijabilni i 3-4 konstantna regiona. Da li će teški lanac imati 3 ili
4 konstantna regiona,ne zavisi od toga da li je segretovano At ili membransko već
zavisi od vrste teškog lanca. Tako na primer At klase IgG,IgA i IgD imaju 3
konstantna regiona,dok IgE i IgM imaju 4 konstantna regiona.
-U okviru varijabilnih regiona razlikujemo:
*Hiper-varijabilne regione-regioni koji određuju komplementarnost; CDR1,CDR2 I
CDR3. Najvarijabilniji je CDR 3. CDR3 se nalazi na spoju V i C regiona.
Najvarijabilniji je zbog načina na koji nastaje,zato što su ovi regioni nastali na
mestima spojeva VDJ segmenata prilikom nastanka ovih receptora.
!!! CD3 je signalni molekul T limfocita!!!
!!! C3D je deo sistema komplementa !!!
Razlikujemo dve vrste LAKIH lanaca:
-kapa
-lambda
-Razlikujemo 5 tipova teških lanaca,koji diktiraju klasu/izotip At.
Ipak ima više od 5 tipova teških lanaca zato što postoje I neke podklase
imunoglobulina( bitnije su klase nego podklase At).
-At imaju tu sposobnost da u određenom momentu i pod određenim
stimulusima,promene klasu At. Inicijalno se sintetiše IgM,ali se mogu sintetisati I
druge klase At.
-Kada se govori o sintezi lakih lanaca,prvo se sintetiše kapa laki lanac,a ukoliko
takav receptor nije funkcionalan ili prepoznaje sopstvene Ag,onda se sintetiše
lambda laki lanac. To neće uticati na klasu At ali će uticati na specifičnost ovog At.
Ovaj process zamene jednog lakog lanca drugim naziva se Receptor editing-
ispravka receptora.
Važno je napomenuti da se receptor editing ne meša sa alelskom ekskluzijom.
Alelska ekskluzija- ukoliko se izvršila rekombinacija na jednom hromozomu I
napravili funkcionalni receptor,neophodno je da se zaustavi,tj isključi
rekombinacija na drugom hormozomu. Zašto? Zato što ako bi dozvolili
rekombinaciju na oba hromozoma,dobili bismo 2 različita Ag receptora na istoj
ćeliji,a jako je važno da jedan B limfocit prepoznaje SAMO JEDAN ODREĐENI Ag.

At se mogu podeliti I na određene fragmente. Ako At ima 2 FAB fragmenta( oni su

zaduženi za prepoznavanje Ag) I ima po 1 FC fragment( ovaj fragment mu služi za
saradnju sa drugim komponentama imunskog sistema-tj za efektorske funkcije At)
onda je to sekretovanom At.
FAB se zove tako zato što kristališe u rastvoru.?

Mesto za vezivanje Ag / jedno vezno mesto na At

-svako At ima najmanje 2 vezna mesta za vezivanje Ag a da se nalazi na
membrani. At ne prepoznaju cele Ag,već neke njihove delove,koje nazivamo
epitopima( Ag determinante). Onaj deo At koji se vezuje za epitope se naziva
haratop.
A afinitet je jačina veze između jednog epitopa I haratopa.
Aviditet je ukupna jačina vezivanja At za Ag. To je zapravo kada afinitet
pomnožimo sa brojem veznih mesta.
-Sva At kada su na membrani, imaju samo 2 vezna mesta,međutim IgM At kada se
sekretuje ima 10 veznih mesta.Kao takvo,ono ima nizak afinitet,ali ima visok
aviditet,zbog velikog broja veznih mesta.

-Između FAB i FC regiona nalazi se region zgloba,koji omogućava da ova struktura

bude fleksibilna I da vezuje epitope koji se nalaze na različitoj udaljenosti. ‘Kružići’
su imunoglobulinski domeni I predstavljaju sekundarnu strukturu proteina,koja
nije karakteristična samo za At,već I MHC molekuli imaju ove imunoglobulinske
domene. Zato I MHC molekuli pripadaju superfamiliji imunoglobulina.

Od čega zavisi da li će At biti slobodno ili vezano za membranu?

-zavisi od toga kako izgleda repni deo. Kod At vezanog za membranu imamo
hidrofobni deo koji mu omogućava da se usidri u ćelijsku membranu koja je lipidni
dvosloj,pa je i sama po sebi hidrofobna struktura.

-CDR regioni se prostorno nalaze blizu jedan drugog u 3D varijanti.

-Kada se priča o T ćelijskom receptoru za Ag vidimo da se on satoji iz 2 lanca:

*alfa
*beta
Postoje I tzv gama-delta T- limfociti I oni su specifični po tome što mogu da
prepoznaju I neke NEproteinske structure ali I po tome što se nalaze u epitelima.
-Bez obzira od kojih se to lanaca sastoji,postoji T ćelijski receptor isključivo u formi
receptora,on se ne može sekretovati I oba ova lanca se nalaze usidrena u
membrane.
Svaki lanac ima po 1 varijabilni I po 1 konstantni region. Ova struktura zapravo
podseća na FAB fragment At,samo da se zamisli da je FAB direktno usidren u
membranu.
-T ćelijski receptor ne samo da prepoznaje epitop,prepoznaje i MHC
molekul,prepoznaje polimorfne MHC molekule.
Kada se govori o mehanizmu nastanka raznolikosti Ag receptora,treba da znamo
da postoji više različitih segmenata koji različitim kombinacijama doprinose
raznolikosti.
Razlikujemo tzv V D i J segmente.
-Nije potrebno pamtiti na kom hormozomu se nalaze lokusi,već da se zapamti da
težak lanac imunoglobulima ima V D i J segmente,dok laki lanci imaju samo V i J
segmente.
-Kada se govori o T ćelijskom receptoru,BETA lanac se ponaša kao teški lanac ( on
ima V,D i J segmente),a ALFA lanac se ponaša kao laki lanac ( ima samo V i J
segmente).
-U nasleđenoj DNK imamo određeni broj VDJ segmenata. Na primeru za težak
lanac Ig,zapažamo konstantni deo (C-ni) koji kodira IgM,zbog čega je baš IgM prvi
Ig koji se sintetiše. Enzim koji se zove vdj rekombinaza ( kodiraju ga geni TAG1 I
TAG2) je aktivan samo u T I B limfocitima i to u samo u nezrelim B i T limfocitima.
On prvo spaja jedan D sa jednim J segmentom,a zatim to pridružuje jednom
nasumično odabranom V segmentu. Tek nakon toga sledi transkripcija,obrada
primarnog transkripta sa isecanjem introna I spajanjem egzona I nakon translacije
dobijamo funkcionalni protein. Najvarijabilniji ( CDR3 deo) se nalazi baš na
spojevima VDJ segmenata. Bitno je samo znati koje vrste segmenata se nalaze u
kojim lancima.

-Kombinatorna raznolikost-nastaje kao posledica dejstva enzima vdj rekombinaze

I mogućnosti kombinovanja različitih lakih lanaca sa teškim lancima.
-Osim kombinatorne imamo I spojnu raznolikost koja nastaje upravo na
spojevima segmenata.
Kada želimo da povežemo 2 segmenta neophodno je da prvo napravimo prekid,da
dođe do isecanja segmenata. Ovi prekidi u DNK su asimetrični. To znači da ostaju
segmenti nukleotida koji štrče. Ovi segmenti se popunjavaju nukleotidima pa to
takođe doprinosi raznolikosti receptora. Na kraju enzim pod nazivom TdT
( terminalna dezoksiribonukleotidil-transferaza),na spojevima ovih segmenata
dodaje tzv. p-nukleotide,pa se na taj način ostvaruje velika raznolikost. Dovoljno
je da se ubaci samo jedan nukleotid I da se pomeri okvir čitanja (frame shift) I da
se izmeni redosled aminokiselina u krajnjem proteinu.
-DNK je potpuno drugačija kod zrelih ćelija ( prvo ona je kraća zato što smo uzeli
samo određene VDJ segmente,a ostale smo isekli I zapravo je sam raspored
drugačiji).

-Pored VDJ rekombinaze i spojne raznolikosti,postoje još neki načini koji

omogućavaju da se poveća varijabilnost Ag receptora,konkretno At.
Npr. u ovaj V region se može ubaciti neki protein ili neka sekvence nukleotida koji
se nazivaju INDELI. Takođe se mogu dodavati sulfatne grupe na tirozin ili neki
šećeri čime se postiže glikozilacija V regiona. Osim toga,At mogu da promene
svoju konformaciju( konformacioni izomerizam),ili se za njih mogu vezati
neproteinski kofaktori kao što su joni metala ili HEM grupa. Sve ovo se najčešće
dešava u odgovoru na patogene koji imaju izuzetnu sposobnost mutiranja
(varijabilnosti) kao što je npr. slučaj kod HIV infekcije.

U odgovoru na sve potencijalne Ag,pravimo At različitim mehanizmima.

Kompinatorna I spojna raznolikost su važne kod sazrevanja B limfocita. Nakon što
smo dobili zrele B limfocite I nakon što se oni susretnu sa Ag I dobiju adekvatne
signale od T limfocita,može doći do procesa koji se naziva ‘sazrevanje
afiniteta’.Prilikom sazrevanja afiniteta,dolazi do toga da se nagomilavaju tačkaste
mutacije u varijabilnim regionima At,potom dolazi do selekcije,pomoću
FDĆ( folikulskih dendritskih ćelija) tako da ostaju samo oni B limfociti koji se sada
vezuju afinitetom za Ag. I kao treća stvar ako imamo nekonvencionalnu
raznovrsnost At sa svim različitim posttranslacionim modifikacijama molekula At.

-Kao što je već rečeno At se mogu podeliti na membranska i sekretovana,a na

membrane se sva At ponašaju kao monomeri I imaju samo 2 vazna mesta,a u
sekretovanoj formi IgM je pentamer,dok je IgA najčešće sekretovan kao dimer.

Koja se klasa At nalazi na B limfocitima kao receptor?

-na naivnim I zrelim B limfocitima nalaze se IgM I IgD,dok se na memorijskim
mogu nalaziti I druge klase At zato što memorijske ćelije najčešće nastaju od onih
B limfocita koji su prošli kroz proces u T zavisnom humoralnom imunskom
odgovoru.
Kod sekertovanih At ,IgD je oboležen sivom bojom zato što on ima funkciju
isključivo kao receptor,dakle nisu poznate njegove efektorske funkcije. On se u
plazmi/serumu nalazi u tragovima,u jako niskim koncentracijama.
-Najveća koncentracija u serumu krvi je koncentracija IgG At. Da li to znači da se
IgG najviše proizvodi? Ne,na dnevnoj bazi se najviše proizvodi IgA. Zašto onda nije
najveća koncentracija IgA u serumu? Zato što se IgA ne nalazi previse u serumu
već se uglavnom transportuje na mukoze pa nas brani od različitih patogena.
IgG ima najveću koncentraciju u serumu ne zbog količine u kojj se proizvodi već
zbog toga koliko dugo živi. Sva At imaju poluživot od nekoliko dana,samo IgG ima
poluživot 23 dana. To je sjajno zato što IgG ima javiše efektorskih funkcija.
IgM – je prvo antitelo koje se sekretuje s tim što se sekretuje u formi
pentamera,ima nizak afinitet ali zato ima visok aviditet.
IgE – se u serumu nalazi u tragovima,zbog toga što je većina IgE molekula vezana
svojim FC regionima za FC receptore na mastocitima. IgE može biti povišen kod
nekih ljudi koji imaju respiratornu infekciju ili kod ljudi koji imaju neku alergiju.

Monoklonska At- su At jednog klona,što znači da su sva specifična za isti Ag.

Kako se dobijaju monoklonska At?
-ukoliko želimo At za neki Ag ‘X’,neophodno je da prvo životinju imunizujemo sa
tim Ag. Ćelije životinje( B limfociti iz njegove slezine),produkuju različita At,ali
između ostalog I At na ovaj Ag ‘X’. Problem sa ovim ćelijama je ta,da kada ih
izolujete I kada ih gajite u ‘in vitro’ uslovima,ma koliko vodili računa o njima,one
imaju ograničen kapacitet deobe I umiru posle nekoliko nedelja. Zbog toga ne
neophodno da se one spoje sa ‘besmrtnim tumorskim ćelijama’ multiplog
mijeloma. Na taj način dobijamo hibridome. Da bi preživeli samo hibridomi a ne
samo ćelije mijeloma,neophodno je da se ove ćelije gaje u selekcionom
medijumu. Kada se govori o selekcionom medijumu,ključno je znati da samo
hibridomi mogu da prežive u njemu,jer samo oni imaju sposobnost da u ovakvom
medijumu sintetišu purinske baze. Nakon što smo izdvojili hibridome,izdvojićemo
od njih one hibridome koji proizvode baš ona At specifična za Ag ‘X’,od koga je sve
i počelo,pa ćemo zatim umnožiti ove ćelije u kulturi I dobićemo dovoljnu količinu
klonskih At.
Primena monoklonskih At

Primena monoklonskih At je gotovo neograničena,zato što gotovo za svaki Ag

možemo napraviti At. Pre svega u dijagnostici ih koristimo da bi identifikovali
različite markere na različitim ćelijama. Npr. limfociti se međusobno razlikuju na
osnovu prisustva različitih CD markera. Te markere možemo učiniti vidljivim tako
što uzmemo At koje ima FAB fragment specifičan za taj CD molekul,a na njegov FC
fragment zakačimo npr.florescentnu boju ili zakačimo neki enzim. Na taj način u
različitim dijagnostičkim testovima,možemo da učinimo ove molekule vidljivim,a
samim tim I da koristimo monoklonska At za dijagnostiku različitih infektivnih
bolesti,autoimunskih bolesti I tumora.
Osim toga,monoklonska At omogućavaju selektivnu Th,npr. kod tumora možemo
da usmerimo At na različite faktore rasta,možemo da usmerimo kod raznih
autoimunih bolesti,na određene proinflamatorne cytokine (Th reumatoidnog
artritisa ili inflamatornih bolesti creva).
Kod teških alergijskih oboljenja,možemo da napravimo At na At pošto je ove IgE
glavni medijator,napravićemo IgE na IgE.
Kada je reč o odbacivanju transplantata,glavni problem prave T limfociti koji
prepoznaju tuđi MHC kao nešto što je problematično I odbacuju
kalem,transplantan I zbog toga da bismo eliminisali T limfocite koristićemo At na
CD3 molekul pošto svi T lifociti poseduju ovaj molekul,bez obzira da li su CD4 ili
CD8+.
-Problem nastaje kada imunski system čoveka prepoznaje mišija At kao strana I
reaguje na njih ( stvara imunski odgovor) I neutrališe ih. Na taj način bi se izgubio
sav njihov efekat. Zbog toga su danas uz pomoć novih tehnologija,omogućena
proizvodnja potpuno humanih At,specifičnih za ono što nam je potrebno.