STRUKTURA ANTIGENSKIH

RECEPTORA NA LIMFOCITIMA
 Antigenski receptori limfocita
(površinski molekuli na limfocitima koji prepoznaju Ag)

- Kakva je struktura receptora za Ag ?

- Kako receptori prepoznaju Ag ?
- Kako antigenski receptori limfocita uspevaju da
prepoznaju ekstremno različite antigene, a da pri tome
isporuče u osnovi iste aktivacione signale u ćelije?
▪ B i T limfociti eksprimiraju različite receptore za
prepoznavanje antigena:
BCR (B ćelijski receptor, membranski Ig)
TCR (T ćelijski receptor)

▪ BCR i TCR su klonski distribuirani:

Jedan klon/jedna specifičnost receptora/prepoznavanje
jednog Ag
109-1011 klonova limfocita
▪ Iako klonovi limfocita prepoznaju različite antigene,
antigenski receptori sprovode biohemijske signale koji su
u osnovi isti u svim limfocitima

▪ BCR i TCR su nekovalentno vezani za druge,

nepromenjive membranske proteine čija je funkcija da u
unutrašnjost ćelije (do jedra) isporuče aktivacione signale
pokrenute prepoznavanjem antigena

▪ Kompleks BCR i njemu pridruženih signalnih molekula:

receptorski kompleks B ćelija (BCR kompleks)

Kompleks TCR i njemu pridruženih signalnih molekula:

receptorski kompleks T ćelija (TCR kompleks)
 BCR KOMPLEKS:

BCR + Iga i Igb

(membransko antitelo)

prepoznavanje Ag prenos signala aktivacije

 TCR KOMPLEKS:
TCR + CD3 + z lanci

prepoznavanje antigena prenos signala aktivacije

 Antitela (Imunoglobulini, Ig)
▪ postoje u dva oblika: kao membranski receptori na B limfocitima (BCR) ili sekretovani proteini
▪ glikoproteinske prirode
▪ heterodimeri su: sastoje se od 4 polipeptidna lanca, 2 laka (L) i 2 teška (H) lanca
▪ disulfidne veze povezuju svaki laki lanac sa teškim lancem, kao i teške lance međusobno

H- teški lanac (engl. Heavy)

L- laki lanac (engl. Light)

N- aminoterminalni kraj lanca

C-karboksiterminalni kraj lanca
(koji može da bude usidren u
membranu ili se zavšava
“repom” (pa se takva antitela
sekretuju)

V- varijabilni domen
C- konstantni domen
L lanac - ima jedan V i jedan C domen
H lanac - ima jedan V domen i tri ili četiri C domena zavisno od klase antitela
 Domeni Imunoglobulina
• I L i H lanci sadrže domene (svakih 100-110 AK ima 60AK uvijenih u karakterističan
trodimenzionalni oblik nazvan IMUNOGLOBULINSKI DOMEN)
• Domeni - nastaju mnogostrukim savijanjem lanca tako da se od niza antiparalelno postavljenih
lanaca stvaraju dve β-nabrane ploče međusobno povezane disulfidnim mostom
• Lanci susednih b –nabranih ploča povezani su kratkim α-heliksnim petljama

Struktura L lanca
 Domeni
Varijabilnost u sekvenci je ograničena na
prvi domen L i H lanca:

Varijabilni (V) domeni L i H lanca : VL i VH

VL i VH formiraju mesto za vezivanje antigena

Ostali domeni su relativno konstantni:

Konstantni (C) domeni L i H lanca : CL i CH

CH domeni su odgovorni za ostvarivanje

efektorskih (bioloških) funkcija At
 Varijabilni i hipervarijabilni (HV) regioni Ig

▪ Amino terminalna AK sekvenca (V domen, V region) varira od

jednog do drugog L i H lanca Ig
▪ Varijabilnost u AK sekvenci je koncentrisana u određenim
segmentima V domena hipervarijabilni regioni (HV regioni)
▪ HV regioni ili CDR, regioni koji određuju komplementarnost
(engl.complementarity determining regions)
▪ Nađena 3 CDR , dužine oko 10AK, i u VL i u VH
▪ CDR regioni su AK regioni (prisutni u petljama) koji ostvaruju
kontakt sa epitopima* i u prostoru formiraju površinu koja je
komplementarna trodimenzionalnoj strukturi antigena
*Epitopi ili antigenske determinante su delovi antigena koje
prepoznaje antitelo (ili TCR)
Kabat i Wu su razvili plot varijabilnost da bi merili distribuciju varijabilnih AK

Petlje formiraju tri CDR regiona

koji prepoznaju antigen!
 Vezivanje antitela za antigen (globularni protein))

•Antitela su sposobna da vežu širok spektar antigena, uključujući

makromolekule i mala hemijska jedinjenja
•slika: CDR regioni mogu da formiraju ravnu površinu koja može
da prihvati globularni protein u njegovoj nativnoj konformaciji
(višestruki kontakti sa Ag-om; najjači kontakt je sa CDR3)
•CDR petlje koje vezuju antigen mogu da se približe i tako formiraju
udubljenje u koje mogu da stanu mali molekuli
 Konstantni (C) regioni Ig
▪ C regioni L i H lanca sastavljeni su od C domena

▪ Na osnovu razlika u strukturi C regiona H lanaca antitela

se mogu podeliti u različite klase (izotipove) i subklase

▪ Sličnosti u AK sekvenci, ali svaka klasa ima

jedinstvenu strukturu H lanca

▪ Postoji pet klasa: IgA, IgD, IgE, IgG i IgM

▪ Kod čoveka:IgG ima 4 subklase (IgG1 do IgG4),

IgA ima 2 subklase (IgA1, IgA2)
kod miševa: IgG izotip je podeljen u IgG1, IgG2a, IgG2b i IgG3
Klase humanih
antitela
 Teški lanci Ig
▪ Teški lanci se obeležavaju grčkim slovima koja odgovaraju
imenu klase: g, a, m, e, d (za IgG, IgA, IgM, IgE, IgD)

▪ H lanci IgM i IgE klase imaju 4 C domena

H lanci IgG, IgA i IgD klase imaju 3 C domena

▪ Ovi domeni su označeni kao CH domeni

Numerišu se počev od N- do C- terminalnog kraja lanca (npr. CH1, CH2 i td.)
U svakom izotipu, ovi regioni se mogu označiti još specifičnije (npr. Cg1, Cg2 i
Cg3 u IgG).

▪ Različite klase ili subklase antitela ostvaruju različite

efektorske funkcije.
g, a, d (330 AK) m, e (440 AK)

Nema
zgloba Dodatni
domen

- L lanac ima jedan V domen (VL) i jedan C domen (CL)

- H lanac ima jedan V domen (VH) i tri ili četiri C domena (CH1, CH 2, CH3 i CH4),
zavisno od klase antitela (m i e lanac imaju četiri konstantna domena)
 Laki lanci Ig
▪ Postoje dva tipa lakih lanaca, označenih kao k i l
▪ Razlikuju se po AK sekvenci konstantnih (C) domena

▪ Molekul antitela ima ili dva k lanca ili dva l lanca, ali
nikada po jedan od svakog

▪ Odnos kapa / lambda lanci

kod ljudi: 2:1
kod miševa: 20:1
 Zglobni region antitela
• γ, δ i α lanci imaju AK sekvencu
(60 do 100 AK) između CH1 i
CH2 domena koja nije
homologna sa ostalim
domenima

• Obezbeđuje fleksibilnost
molekula jer obezbeđuje da se
Fab svakog molekula At
pomeraju nezavisno jedan od
drugog i tako vežu epitope na
različitoj međusobnoj udaljenosti

• Bogat u cisteinu i prolinu

• Ostaci cisteina formiraju
međulančane disulfidne veze
koje “drže” dva H lanca zajedno
 Enzimskim i hemijskim metodama otkrivena je osnovna struktura antitela
• Edelman i Porter: Nobelova nagrada 1972. god. za njihova otkrića koja se odnose na
strukturu antitela
• Porter i Nisonoff su (1950-tih) koristili proteolitičke enzime (papain, odnosno pepsin) da
razgrade IgG; proučavali funkciju fragmenata dobijenih proteolizom (Fab i Fc)
• Edelman je tretirao IgG redukujućim agensima (merkaptoetanol) koji razgrađuju S-S veze (ali
ne i peptidne veze); razdvojene polipeptidne lance analizirao je hromatografijom na koloni;
postalo je jasno da se IgG sastoji od
4 lanca: dva duža (označena kao H)
i dva kraća (označena kao L) lanca

MM IgG=150kDa

Fragmenti dobijeni
proteolizom:

Fab (engl. Fragment antigen binding),

MM=45kDa

Fc (engl. Fragment crystallizable),

MM=50kDa MM L lanca
=22kDa
MM H lanca=50kDa
Membranski imunoglobulini (mIg) i sekretovani imunoglobulini
• mIg (BCR), bez obzira koje su klase, su uvek
monomeri
• Na jednom B limfocitu svi molekuli mIg imaju istu
antigensku specifičnost
• Nezrele B ćelije ispoljavaju mIgM
• Zrele (naivne) B ćelije ispoljavaju mIgM i mIgD
• Memorijske B ćelije mogu ispoljavati mIgG, mIgA ili
mIgE (same, ili u kombinaciji sa mIgM). Oni su
obično većeg afiniteta nego mIg na naivnim B
ćelijama
• Na membrani B ćelija, mIg (BCR) je udružen sa Ig-α
i Ig-β. Ovaj kompleks se naziva BCR kompleks

▪ Plazma ćelije produkuju (sekretuju) imunoglobuline:
IgM, IgG, IgA, IgE (ali ne IgD)
▪ Sekretovani IgG i IgE su monomeri
▪ Sekretovani IgA može biti monomer, dimer,
trimer ili tetramer
▪ Sekretovani IgM je pentamer
mIg imaju vrlo kratak intracitoplazmatski
rep, pa ne mogu preneti aktivacioni signal
(ne mogu se povezati sa intracelularnim
signalnim molekulima, npr. tirozin
kinazama i G-proteinima).
Ig-a i Ig-b imaju dovoljno duge
citoplazmatske “repove” (sadrže ITAM) da
mogu da reaguju sa intracelularnim
signalnim molekulima
 Imunoglobulini - monomeri i polimeri

U pentamernom IgM,
monomerne jedinice se
povezuju disulfidnim
vezama između Cm
domena (Cm4/ Cm4 i
Cm5/ Cm5 ).
Dodatno, spojni J
(joining) lanac je
povezan disulfidnim
mostom sa 2 m lanca

Dimerni IgA, osim J lanca, ima i

tzv. sekretornu komponentu
 Vezivanje antitela za antigen

• Antitelo se vezuje za antigen nekovalentnim vezama (elektrostatičke,

vodonične, Van der Waals-ove, hidrofobne)
• Afinitet: Jačina veze između jednog antigen-vezujućeg mesta antitela i
epitopa antigena
Afinitet se uobičajeno predstavlja konstantnom disocijacije (Kd), koja
ukazuje na koncentraciju antigena koja je neophodna da bi antigen-
vezujuća mesta polovine svih molekula antitela prisutnih u rastvoru bila
zauzeta.

Mala Kd ukazuje na visoko-afinitetne interakcije

• Avidnost: Ukupna jačina vezivanja između viševalentnog antitela i

multivalentnog antigena
 TCR KOMPLEKS:
TCR molekul + CD3 molekul + z lanci

prepoznavanje antigena prenos signala aktivacije

 Heterodimer (a i b lanac)
STRUKTURA TCR
Oba lanca su usidrena u
ćelijsku membranu
Oba lanca imaju:
jedan varijabilni (V) i
jedan konstantni (C) domen
V i C domeni TCR su
homologni V i C domenima Ig
Va i Vb sadrže po tri
hipervarijabilna regiona (CDR)
TCR se ne stvara u sekretornoj
formi i ne podleže afinitetnom
sazrevanju.
* Preko 90% T limfocita ima abTCR
* Oko 5 do 10% T limfocita ima receptore koji se sastoje od g i d lanaca
(gdTCR); prepoznaju proteinske i neproteinske Ag, koje uglavnom ne
prezentuju klasični MHC molekuli; T limfociti sa gdTCR najviše su prisutni
u epitelu
Kako TCR prepoznaje kompleks peptid/MHC ?
U prepoznavanju peptid/MHC
kompleksa učestvuju Va i Vb
domeni TCR
TCR prepoznaje samo 1-3
aminokiselinska ostatka
peptida vezanog za MHC
molekul.
TCR prepoznaje istovremeno i
polimorfne delove sopstvenog
MHC molekula koji nosi peptid
(aminokiselinske ostatke MHC
molekula koji se nalaze oko
udubljenja za koje je peptid
vezan)
*TCR prepoznaje samo
nekoliko peptida složenog
makromolekula:
imunodominantne epitope
Osobine antitela
i TCR za
antigen