PANJA!

PRIBLIAVATE SE NACIONALNOM PARKU SRBIJA!

(JO TRI STRANE)

PANJA!!
PRIBLIAVATE SE NACIONALNOM PARKU SRBIJA!
(JO DVE STRANE)

PANJA!!!
PRIBLIAVATE SE NACIONALNOM PARKU SRBIJA!
(JO JEDNA STRANA)

ULAZ
Nalazite se na samom ulazu u Nacionalni park SRBIJA. S obzirom da ste i pored tolikih upozorenja stigli dovde, sad moete malo da se opustite i pripremite za ono to sledi. Nemogue je precizno rei koliko je veliki Nacionalni park SRBIJA. Moda bi najtanije bilo konstatovati da "nije mali, nije mali...". Ipak, njegova veliina se progresivno smanjuje, usled nekih do sada nedovoljno prouenih pojava. To smanjivanje najtee pogaa upravo ivi svet. Raznovrsnost ivog sveta u Nacionalnom parku SRBIJA i upadljiva razliitost nekih vrsta od njihovih roaka koji ive u drugim podnebljima, glavni su razlozi to se pristupilo izradi ovakvog prirunika, koji bi trebalo da pomogne eventualnom posetiocu Nacionalnog parka SRBIJA da se u njemu to bre i to bolje snae, a ako mu to ne uspe, da barem lake shvati ta mu se to, unutar Parka, dogaa. Na sledeim stranicama upoznaete, ako ve niste, predstavnike nekih vrsta koje ive u Nacionalnom parku SRBIJA. Poreklo tih vrsta, njihova stanita, ishrana, razmnoavanje, podvrste, prirodni neprijatelji, odnos prema drugim vrstama, samo su neke od tema u ovoj, ozbiljno zamiljenoj, ali neozbiljno realizovanoj studiji. S obzirom da je izabran socio-etno-psiholoko-kulturoloko-patoloki pristup, bilo je neophodno pomoi se i arlatinskim jezikom kod blieg odreivanja imena vrsta, pojava i epoha (arlatinski areni latinski, latinski proaran srpskim).

Nemogue je, i nepotrebno, pomenuti i obraditi ba sve vrste koje postoje u Parku. Odabrane su samo one koje su nastale ili najvie mutirale u poslednjoj deceniji XX veka. Pri tom, treba imati na umu da nastajanje i mutiranje nekih vrsta i nije zavren proces. On je u toku ak i dok ovo itate. A sada, kada ste dobro pripremljeni i upozoreni, moete slobodno da priete. Rampa e se ubrzo podii i vi ete biti u prilici da se blie upoznate sa Nacionalnim parkom SRBIJA i njegovim najivopisnijim iteljima.

Rampa na ulazu u Nacionalni park SRBIJA se, posle vie od sata ekanja, podigla i voza je starto-vao motor kako bi, konano, preao granicu. A onda se tik ispred kola stvorio On. Namrgoen, brkat i raskopan. Krupan primerak. Sav u zelenom. Pokazao je rukom da se ugasi motor i lagano obiao oko kola, sa izrazom na licu kao da neto smrdi. Zastao je kod vozaevih vrata i pokazao rukom da se otvori prozor. "Putne isprave...", promrmljao je. Voza je pruio od ranije pripremljene pasoe svih putnika. Krupni ih je dugo studirao, duboko i umno diui. "Izaite napolje...", rekao je vozau, stavljaju i pasoe u dep na bluzi. Voza je izaao i stao pored kola, u iekivanju. Krupni gaje otro pogledao: "ta si mislio, da ti ja persiram?! IZLAZI, BRE, SVI IZ KOLA!!! OD-MA'!" Dok su putnici navrat-nanos izlazili, on se odmakao par koraka, izvadio iz depa tanke, hirurke rukavice i poeo paljivo da ih navlai na jednu, pa na drugu ruku. "ULAZI UNUTRA, PA JEDNO PO JEDNO U SOBU S KABINAMA. SKIDAJ SVE SA SEBE, UI U KABINU, NASLONI SE NA ZID SA OBE RUKE, OPUSTI MII I EKAJ DALJA NAREENJA! SLEDI PREGLED! I NEMOJ DA BI NEKO NETO SLUAJNO PREMET'O IZ DEPA U DEP, ILI IZ NEEG DRUGOG U DEP! JE L TO JASNO?!?"

Nadrndani (ponekad se moe nai i kao Frustrirani) Carinski Slubenik je vrsta koja je nastala ukrtanjem tri razliite vrste: Normalnog Carinskog Slubenika (arlatinski - Drndus pasport),

NADRNDANI CARINSKI SLUBENIK

Mrkog Ulinog Pandura (Mupus murius) i Divljeg alterskog Slubenika (Nervozus shicanorum pauza). Potreba da se ulazak u Nacionalni park SRBIJA i izlazak iz njega kontroliu drndanjem postoji odavno. Poto nije bilo mogue postaviti Mrkog Ulinog Pandura da sam kontrolie granicu Parka sa Neprijateljskim Svetom (Trulus zapadus) -+, a s obzirom da postavljanje samo Normalnog Carinskog Slubenika ili Divljeg alterskog Slubenika nije bilo dovoljno komplikovano, pristupilo se ukrtanju te dve vrste sa Divljim alterskim Slubenikom, kako bi novostvoreni hibrid zadovoljio sve neophodne kriterijume za takvu kontrolu:

-Podmitljivost
Osobina nastala delovanjem biljke Mito (Mitus), koja izvanredno us-peva u elom Nacionalnom parku SRBIJA. No, o toj biljci e biti vie reci kasnije, kod vrste Podmitljivi Lekar (Primarius mitus). to se tie podmitljivosti, ta osobina se pojavljuje u tri faze: a) kategorika faza (ne moe nita), b) taktika feza (moe neto za neto), c) strateka faza (sve moe za neto).

-Neprijateljski Svet (Trulus zapadus)

Neprijateljski Svet je sve ono to se nalazi izvan granica Parka, a ne zove se Kina, Rusija, Belorusija, Ukrajina, Libija, Irak, Severna Koreja, Kuba, Indija, Zimbabve i, ponekad, Grka, r

- nadrndanost (uroeno, ili uvebano odsustvo dobrog raspoloenja), - panduravost (njukanje za svim i svaim, uvlaenje pretpostavljenom), - divljost (agresivnost u poniavanju rtve), - alteravost (snalaljivost u birokratskom komplikovanju), - pauzofilija (ljubav prema izlaganju rtve bezrazlonom ekanju). Eksperiment je uspeo u potpunosti i tako se rodio Nadrndani Carinski Slubenik. Danas u Nacionalnom parku SRBIJA ima mnogo vie Nadrndanih od Normalnih Carinskih Slubenika. Posledica eksperimenta su i neki neeljeni efekti. Na primer, pauzofilija je postala toliko dominan-

tna osobina da se ekanje vie ne meri minulima i satima, ve danima i nedeljama. Kao jedan od neeljenih efekata, pojavila se i podmitljivost <- . Nadrndani Carinski Slubenik je vrsta koja je stvorena za lov na sve ono to hoe da pree granicu Parka. To je njegova jedina funkcija i zato je na svim ostalim planovima mnogo manje zanimljiv. Treba rei da ima istanan njuh i daje istreniran da otkrije sve ono to mirie na luksuznu robu (u Nacionalnom parku SRBIJA luksuz su salama, sir, ulje, toalet papir, gorivo itd.). U tom procesu Nadrndani Carinski Slubenik esto doivi i mek-ok (mirisni udar), naroito kad njuka po prljavim gaama onih rtava koje su ve upotrebljen ve morale ponovo da oblae, ekajui danima da preu granicu.

GOLUDRAVI PENZIONER

Pet sati ujutro u Nacionalnom parku SRBIJA. Veina itelja jo uvek spava. Tiho je. Tiinu remeti samo jedan zvuk... To je ukav zvuk savijanja upotrebljavane najlon kese koja se sprema da primi u sebe novine na koje se pomisli kad se kae "novine" i - jo jednu najlon kesu. Onu iz koje curi kratkotrajno mleko. To je mleko koje ivi jako kratko - samo veoma rano ujutro, jer ga tada grabi jedna od najugroenijih vrsta u Nacionalnom parku SRBIJA...

Jedan nauni tim je doao do zakljuka da se za vreme tzv. Grejne Sezone (Cvokotarium) iz godine u godinu sve vie smanjuje broj vrsta u Nacionalnom parku SRBIJA, a daje Goludravi Penzioner jedna od onih vrsta koje najbre nestaju. Razloge za to najverovatnije treba traiti u neprirodnom

fenomenu pod imenom "kanjenje Penzijice" Razlikujemo vie podvrsta Goludravog penzionera. To su: Civilni Penzioner (Penzos comunalis), Vojni Penzioner (Penzos militaris), Invalidski Penzioner (Penzos apotecus).

Podvrste Goludravog Penzionera se meusobno ne razlikuju po izgledu, ve po mestu gde se gnezde. Vojni Penzioner se, recimo, najee gnezdi na estom i viim spratovima ume novobeogradskih solitera, gde se mogu nai itave kolonije. Druge dve vrste, pak, vole da se gnezde u redovima. Civilni Penzioner - Penzos comunalis - kao to mu i ime kae, najee pravi gnezdo od svakojakih papira i rauna, na alterima za struju i komunalije i to sredinom meseca, dok Invalidski Penzioner - Penzos apotecus - gnezdo pravi od gomila uputa i recepata na alterima zdravstvenih ustanova i to preko ele godine. Zanimljivo je da, usled fenomena kanjenja Penzijice, gotovo sve podvrste Goludravog Penzionera veoma retko i malo jedu, a i kad

jedu uglavnom zobaju mrvice. Ono to ih, meutim, bitno razlikuje od drugih u Nacionalnom parku SRBIJA je to kod svih ostalih vrsta odrasli hrane svoje mladune, dok je ovde uglavnom suprotno: mladunci Goludravog Penzionera hrane svoje roditelje. Jedino ime se Goludravi Penzioner sam hrani su informacije sa dravnih medija koje veoma uredno, rado i lako guta i to u velikim koliinama, ali one su, na nesreu, najee otrovne za njega. Mujaka i enku Goludravog Penzionera je veoma teko razlikovati. Na primer, nijedno ni drugo nemaju bogato perje, kreu se sporo i povijeno, po ceo dan pevaju istu pesmu, a zanimljivo je i to da u sezoni glasanja i jedno i drugo daju od sebe isti glas.

G0LUDRAVI PENZIONER

Dodue, jedna od razlika je u tome to se mujaci preko dana sjate u parku i gledaju kako dvojica od njih jedu jedan drugog. Goludravi Penzioner je dobar lovac. Naoko nije preterano gibak i pokretljiv, ali doe li do prilike za bilo kakav ulov - spremanje na maji skok. To se naroito vidi u situacijama kada smatra daje ugroeno njegovo prirodno mesto u redu za namirnice ili pred alterom.

Tada dobija neverovatnu snagu i, tako razjaren, u stanju je da protivnika izgura na smrt. Goludravi Penzioner ima vie prirodnih neprijatelja. To su, pre svih: Republika Srbija (Yugoslavius) i Divlji Salterski Slubenik (Nervozus shicanorum pauza). Meutim, moda najveu opasnost za Goludravog Penzionera predstavljaju - njegovi mladunci, kojima u jednom trenutku moe da dosadi to to hrane svoje roditelje, pa mogu da rese da ih prepuste samima sebi, s nadom da e se tako najlake i najbre doepati njihovog gnezda. Pri tom zaboravljaju da svi u Nacionalnom parku SRBIJA, pa i oni, jednog dana postaju Goludravi Penzioneri.

Kanjenje Penzijice
Neprirodna pojava usled koje dolazi do ubrzanog nestanka Goludravog Penzionera iz Nacionalnog parka SRBIJA. Ishrana Goludravog Penzionera u potpunosti zavisi od jednomesene biljke koja se zove Penzijica (Mizeria). Tanije, to je nekad bila biljka koja je plod donosila jednom meseno. Naglom promenom politiko-ekonomske klime u Nacionalnom parku SRBIJA, plod Penzijice je malo-pomalo poeo da zakrljava, da kasni sa pojavljivanjem i po vie meseci i da, kada se pojavi, traje samo nekoliko dana. To je izazvalo ozbiljne poremeaje u ionako krhkom metabolizmu Goludravog Penzionera i od tada se broj primeraka ove vrste ubrzano smanjuje, a Penzijica je od tolikog zakrljavanja postala mikroskopski mala i im se pojavi - gotovo trenutno ispari, ostavljajui iza sebe samo plaen raun za struju.
MIZERIA

Teko je proi Nacionalnim parkom SRBIJA a ne primetiti markantno stvorenje koje stoji na oku i specifinim zvukom pronalazi partnere za jedan od najneobinijih rituala u Nacionalnim parkom SRBIJA: ritual kupoprodaje deviza. Upoznajmo sada pripadnika vrste koja je nastala nedavno, ali se ve smatra jednom od najilavijih i najizdrljivijih u itavom Nacionalnom parku. To je...

LANI PROIZVOD (SLUI DA SE DILER MASKIRA l ZAVARA PROTIVNIKE)

Markantni Ulini Diler ivi iskljuivo uprirodi samac, ali ponekad moepredelima sive i crne ekonomije. Odlinomo videti i po nekoliko primeraka se prilagodio jer su tu este i obilne pa- najednom mestu, to obavezno davine dinara, pa je stoga i veoma bujna znai daje u izgledu dobar ulov. inflacija. Markantnog Ulinog DileraIpak, Markantni Ulini Diler posebno mnogo ima na me-stima gde imaveoma potuje tuu teritoriju. Kesa (Gotovinae), relativno retke biljke sa Uglavnom ga moemo nai na okovima Nacionalnog parka SRBInovanicama umesto listova. Markantni Ulini Diler je po JA, oko pijanih pojila, ispred ua u banke, dakle, na svim onim mestima gde esto prolaze pripadnici dru-

gih vrsta. U skrovitu ga je nemogue videti, jer ga odlino krije. Metabolizam Markantnog Ulinog Dilera u potpunosti zavisi od plaviasto-zelene biljke Devize (Devizus), po kojoj je i dobio ime, a koja u Nacionalnom parku Srbija uspeva samo u uslovima nestabilne ekonomske klime. Kada zbog stabilne ekonomske klime na ulici ponestane deviza, Markantnog Ulinog Dilera jednostavno nema, kao daje izumrla ela vrsta. Meutim, upravo tada njegova ilavost dolazi do izraaja: onog trenutka kada se usled pogoranja ekonomske klime naoblai toliko da ponovo pone da pada dinar, eto i Markantnog Ulinog Dilera, koji izlazi iz svog skrovita i nastavlja da se pari.

Markantni Ulini Diler ivi radi parenja. To se kod njega zove "oparenje". Ima potrebu da se opari svakog dana, pa i po nekoliko puta dnevno. Zanimljivo je da mu za to nije potrebna enka, ve rtva. Sam proces je veoma brz i obavlja se uglavnom po tamnim ulazima i zatvorenim automobilima. Tek, posle samog oparenja, oploen sa barem 10%, a da bi nastavio vrstu, kratko lei na parama i brzo ih, da bi se razmnoile, puta na ulicu. Kad je kesa dovoljno na ulici, formiraju se, kao peurke posle kie, novi Markantni Ulini Dileri. Unutar vrste Markantnog Ulinog Dilera postoje i podvrste koje se meusobno razlikuju iskljuivo po mestima na kojima saeku-

ju svoje rtve. To su: - Francuski Ulini Diler (Devizus devizus), o kome smo ovde uglavnom i priali, zatim - Pijani Diler (Devizus ispodtezgus), i na kraju - Dravni Diler (Devizus ispredbankus). Zanimljivo je da se poreklo Markantnog Ulinog Dilera kao vrste vezuje za jednu vrlo komplikovanu promenu politiko-ekonomske klime koja se dogodila u Nacionalnom parku SRBIJA pre izvesnog vremena. Ta promena je izazvala degeneraciju i skoro potpuni nestanak mnogih vrsta u Nacionalnom parku SRBIJA, ali malo ta se moe uporediti sa katastrofom koja se dogodila jednoj, u tom

periodu otpornoj i dugovenoj vrsti - Dinarsaurusu (Dinarsaurus convertibilius) ->. Prirodni neprijatelji Markantnog Ulinog Dilera jesu upravo Dinarsaurus, u onim retkim periodima kada je jak i stabilan i Slobodno Trite Deviza (Libero marconi). Svojevremeno je Markantnom Ulinom Dileru pretila svakodnevna opasnost i od pripadnika vrste Mrki Ulini Pandur (Mupus murius), s kojim deli isto stanite - ulicu, i koji ga je ranije esto i rado lovio, ali danas te opasnosti gotovo i da nema pa Markantni Ulini Diler moe slobodnije i mirnije nego ikad da ivi u Nacionalnom parku SRBIJA.

-Dinarsaurus (Dinarsaurus convertibilius)

Posle dueg perioda loe ekonomske klime dolo je, bukvalno preko noi, do fantastinog razvedravanja. Sve je poelo da buja, da se razvija, da cveta. Postojali su idealni uslovi za rast i razvoj Dinarsaurusa, koji je tada bio toliko moan daje mogao, bez po muke, da se pretvori u bilo ta - recimo u Markosaurusa (Marcosaurus germanus) ili u Dolarsaurusa (Dolar-saurus americanus) - u zavisnosti od potrebe. Ta osobina se zvala konvertibilnost, a itav taj period smo zvali Anteozoik. Meutim, to nije dovoljno dugo potrajalo. Ponovo preko noi dolazi do burnih klimatsko-ekonomskih promena i dejstvom raznoraznih kata-strofinih pojava (Ratus, Sanctius, Vugoscandicus, Dafimenticus), od kojih su se neke ciklino ponavljale, rast i razvoj Dinarsaurusa biva surovo prekinut. On gubi svoju prirodnu osobinu pretvaranja u Markosaurusa i Dolarsaurusa, sve vie slabi i po stopi od desetak i vie posto meseno -poinje da izumire. Tada stupa na scenu Markantni Ulini Diler, koji ivi od toga to, imitirajui konvertibilnost kao zakrljalu osobinu zakrljalog Dinarsaurusa, odreuje u procesu svog oparenja kada e se, u kom odnosu i u ta Dinarsaurus pretvoriti, pretvarajui ga tako, iz dana u dan, u finansij-skog patuljka.

Mrkog Ulinog Pandura emo lako prepoznati: pandur je, mrkog je izgleda, na ulici je. Dok se veina stanovnika Nacionalnog parka SRBIJA trudi da na ulicu izae samo kad mora, a i tada nakratko, Mrki Ulini Pandur je na ulici stalno i tu se snalazi kao riba u moru. Tu on pronalazi sebe (i sve druge), tu ivi, lovi, a tu se u sluaju potrebe i umnoava u Kordon (Cordonum batinarium) ->. Mrki Ulini Pandur niti ima podvrste, niti mutira u bilo ta dru-

go, ak ni kad se penzionie. Za njega vai izreka: Jednom Murius uvek Murius. Mrki Ulini Pandur je svatojed. Ipak, uglavnom se ne usuuje da lovi nekog krupnijeg Domaeg Kriminalca, kao to je Teki Mafija (Crimos mafiosus), jer je on prevelik zalogaj za njega. ak izbegava da se ustremi i na neto sitnijeg elavca Obinog (Glavus obrianus). Tu i tamo skae na vercera Cigareta (Torbacus tobacus) ili, rede, na Markantnog Ulinog Dilera ^

(Devizus devizus devizus), koji mu je mum), koji su mu neophodni da bi ak i neki dalji roak, po ulici. Poto uopte mogao da preivi kao vrsta. od tog ulova ne moe da nahrani 3. Goludravi Penzioner (Penzos ak ni sujetu, to ga ini jo mrkijim. vulgaris), i to sve tri podvrste (P. Comunalis, P. Militaris, P. Apotecus), Mrki Ulini Pandur se lako drekome Mrki Ulini Pandur uiva da sira za razliite zadatke: da donese naplati prelazak van peakog vercovanu robu, da se pritaji u prelaza kad se ovaj okupi na ulici bunju i iskoi s ukljuenim radapovodom kanjenja Penzijice rom, da vidi i najsitnije prekraje, a (Myzeria). da istovremeno ne vidi one najkrupnije itd. Dalji roak Mrkog Ulinog Pandura je Leei Ulini Pandur (Mupus carterlupus). Mrki Ulini Pandur se posebno dresira da lovi pojedine primerke ili vrste. To su: 1. Promenljivi Student (Academus meander), koji na ulici esto trai promene (to mu i ime kae). Tada - Pendrek (?) Mrki Ulini Pandur koristi i Tvrdog porekla. Nedovoljno Pendrek (?)-. ispitan. Ko god je priao dovolj2. Zapostavljeni Graanin (Trinaestus no blizu da ga ispita, posle prasus), kada se okuplja na ulici ga je bolela glava gladan plodova biljke Ustavna i nije mogao niprava i slobode (Civilizatium minieg da se seti.

Sa Mrkim Ulinim Pandurom se jednostavno komunicira. On koristi samo deset reenica. Ako ih znate, neete imati problema u sporazumevanju sa njim. 1. Dobro vee, vozaku, saobraajnu. 2. Jeste neto popili"? 3. 'Ajde malo da dune... 4. Imate li nekog oruja"? 5. Otvori gepek! 6. Je l' znate koji ste prekraj napravili"? 7. 'Oe da plati il' da piem prijavu? S. Je l' mnogo 20 dinara? 9. U kom pravcu idete ? 10. Je l' bi' mog'o ja s vama donekle"?

-Kordon (Cordonum batinarium) ]

Sasvim poseban organizam, sastavljen od vie Mrkih Ulinih Pandura povezanih ujedno. Na iste podraaje reaguje potpuno drugaije nego Mrki Ulini Pandur-jedinka. Iako bi se moglo oekivati da je to bie naprednije od jedinke, upravo je suprotno. Naime, Kordon je na niem stupnju razvoja, nije u stanju da sam rasuuje, niti je u stanju da se samoorganizu-je. Potpuno je zavisan od Komandira (Mrki Ulini Pandur sa varcima). Logino je da tako jednostavan stvor kao to je Kordon ima i jed- < nostavnu funkciju. Ona se sastoji iz samo dva elementa - stajanje i jurianje. Stajanje obuhvata i spreavanje, a jurianje podrazumeva i batinanje. Prosto k'o pasulj. Zato i funkcionie.

Lovi u mutnom. Lei na parama. Jede po kafana-ma. Pije po kafiima. Ima ga svuda. Uvek je "u nevienoj guvi".

Srpski Biznismen spada meu najprilagodljivije vrste u Nacionalnom parku SRBIJA. I on i Pokvareni Politiar (Smradus bescrupulozus) vuku poreklo od istog pretka. To je Snalaljvi Srbin (Srbianus flexibilia), vrsta koja je nastala i opstala na ovom podneblju. Ako neko eli da Srpskog Biznismena izvue iz jazbine, dovoljno je da upotrebi stari srpsko-biznismenski mamac: da mu podmetne rtvu

koja ima specifian miris. To je miris lakog posla, sa minimalnim ulaganjima i enormnom zaradom za najkrae mogue vreme. Srpski Biznismen je svatojed. U njegovoj jazbini se uvek mogu nai: maline, kafa, uloci, zejtin, vake, sapuni, ekseri, mleko u prahu, rezana graa, okolade, toalet papir, lekovi, deterdent, eer i dizel gorivo. Poneki primerak Srpskog Biznismena moe da bude i veoma opasan ukoliko primeti da neko drugi upada na njegovu Ekonomsku teritoriju (Quotum contigentum). Tada poinje bespotedna borba za enormnu zaradu, koja se ponekad zavrava i onim najgorim to Srpskog Biznismena moe da snae - carinjenjem. Srpski Biznismen se lako prepoznaje po karakteristinom zvuku Mobilnog telefona (Zvrndus nonstopus)-*. Naime, stoje melodija kojom Mobilni zvoni nenija, umilnija, to je Srpski Biznismen spremniji na sve. Najoprezniji treba biti kada se zauje Betovenova "Fiir Elise". Zanimljiv je i nain komunikacije Srpskog Biznismena sa

onim ko mu treba. Sledi telefonski razgovor izmeu Srpskog Biznismena i pripadnika degenerisane vrste Alavi Drutveni Direktor (Pustahius economiae) -. Oni ve dugo di$kretno $arauju, na obo$trano zadovolj$tvo.

PRIVATNIK: Halo? DRUTVENJAK: Ja sam... PRIVATNIK: Ooooo, moje potovanje, jeste dobro, ta ima novo? DRUTVENJAK: Ma, nije dobro... Neto mi se pokvario auto... PRIVATNIK: Nikakav problem. Poslau deka da ga odveze i popravi. DRUTVENJAK: Dobro, nego... moja ena bi malo u Rim... porodino... PRIVATNIK: Samo recite datum i koliko bi da ostane... sa porodicom. DRUTVENJAK: Ma, desetak dana... nego nema kesa. A, kae - skupoo!... PRIVATNIK: Donee deko. Nego..., 'oe li moi ono to smo priali?... DRUTVENJAK: Sluaj, za tebe sve ima da moe... Javi se kad se vratim.

Postoji i enka Srpskog Biznismena, koja ne samo da lii na mujaka ve pokazuje i tendenciju da se pretvori u njega. To je zanimljivo zbog toga to kod Srpskog Biznismena do oparenja dolazi iskljuivo meu mujacima. Kada oni jedan drugog u sezoni oparenja namiriu, odmah dolazi do Ijubavno-finansijske igre: sve poinje nenom razmenom vizitkarti, zatim dolaze strasni pozivi Mobilnim u svako doba dana i noi, kao i slanje perverznih profaktura. Zatim slede sastanci udvoje uz aputanje procenata na uvo i pominjanje bezobraznih, ali uzbudljivih reci (ticung, ulini kurs), kao i uvoenje nekih elemenata sado-mazohizma (Hou i ja da budem dobar... Nemoj mnogo da me odere... Slobodno ga zavrni, boli me dupe...). Po uspeno

zavrenom poslu, sve se krunie intimnim obrokom, koji obojicu mujaka ostavlja potpuno opijenim neko vreme (obino do jutra).

Mobilni telefon (Zvndus nonstopus)

To je izraslina koja spaja ruku i uvo Srpskog Biznismena. Imaju je jo neke vrste. Ima neobinu osobinu da zvrnda non-stop (otud ime). Budui da Mobilni Srpskom Biznismenu predstavlja seksual-no-finansijski simbol, on ga uvek dri u ruci, sem ako ga ne zadene za kai. Kad ima dodatnu potrebu da mu se uje i da mu ga vide, on ga izvadi i stavi ga na sto. Mnogo je nesrean ako je neiji manji od njegovog (to, priznaete, ne zvui logino s obzirom daje re o mujaku). Ako mu Mobilni sluajno crkne, Srpski Biznismen deluje potpuno izgubljeno, sve dok mu ne izrasle novi, skuplji - i manji. Cesto se mogu videti dva primerka Srpskog Biznismena kako sede u kafiu/kafani i svako razgovara svojim Mobilnim. To ne samo da nije nepristojno u njihovom svetu ve je i poeljno, jer ostavlja utisak srpsko-biznismenske guve i srpsko-biznismenske zaposlenosti, stoje opet deo igre zavoenja pred oparenje. Ponekad oni Mobilnim razgovaraju i meusobno, dok su za istim stolom, jer ih to dodatno sti-mulie.

-Alavi Drutveni Direktor (Pustahius economiae)

Pripadnik degenerisane vrste koja postoji samo jo u Nacionalnom parku SRBIJA. Drugde je izumro usled sasvim prirodne pojave u svim Socijalistikim nacionalnim parkovima, koja se zove Transformacija Drutvenog Kapitala (Pocradus firmus). Transformacija je veoma sloen i nedovoljno objanjen proces koji nikome, pa ni Alavom Drutvenom Direktoru nije jasan, ali mu to ne smeta da tokom tog, i bilo kog drugog procesa, pokae svu svoju alavost. Mnogo je, meutim, lake razumeti podelu Alavih Drutvenih Direktora na tri podvrste, prema onome ta jedu: Prasista (Prasus terminator), Janjiar (Yagus brigadus), Kobasiar (Hasus cobasus).