Intelektualna impotencija

Teko mi je da sastavim reenicu.Niti znam odakle bi krenuo ,ni gde bih stigao.Ne znam o emu bih pisao i ne verujem da ikoga sem tebe to zanima... Ali hajde da pokuam,naravno na tvoju odgovornost. Osedam se ko pauk zatvoren u svojoj mrei,i to se vie batrgam to se sve vie uplidem u tu mreu.Ne mogu da prihvatim da deset poslednjih godina nisam postigao nita.Ne mogu da prihvatim da ne postoji osoba koja bi se setila mene i makar pro forme pozvala da vidi kako sam.Jebe Bogdana,Lazu,nisu oni jedini.I ko mi garantuje da nedu spiskati i narednih deset i da nita nedu postidi. I ta sad... Boban Spirkovid-Aleksandar Konstantin,prorok i vidovnjak,reditelj,dramski pisac umetnik. Ko sam ja? I ta ako nita od svega toga nisam ja i ta ako bih ja u stvari samo voleo da budem Dejmi ili Rudolf i ta ako je moj san velika lepa bata,mala farma,kuhinja i kuvanje ? Jedino se u kuhinji osedam sigurno. Ali iskreno mislim da mi je suvie kasno da pravim karijeru kuvara, istina je da mi je san da imam svoju kafanu. Boe kakvo je ovo sranje i lupetanje. Apsolutno sam izgubio svaki smisao za pisanje i cvrsto verujem da mi se nikada nede vratiti i ovo je samo moj napor da ne razoaram Kristinu i da ipak neto napiem. Prosto ne mogu da verujem koliko sam blokiran i koliko sem prostih kratkih glupih reenica nisam sposoban da sastavim ita prosto-proireno...

Ne znam. Moda je to samo neka blokada u mojoj glavi. Iako sam blii tome da verujem da je to u stvari moje razoarenje vremenom prolim i injenicom da nikada nita stvarno nisam napisao i da nikada nita nisam postigao... Naravno da neverujem da sam sposoban da ita ozbiljno napiem,na stranu to da u poslednje vreme imam i ozbiljnih problema da se verbalno izrazim... Mislim da sam potpuno intelektualno impotentan...