СВЕДОК ОДБРАНЕ СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА У ХАШКОМ ПРОЦЕСУ - ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЉ

Dr Vojislav [e{eq
SVEDOK ODBRANE SLOBODANA MILO[EVI]A U HA[KOM PROCESU
Srpska radikalna stranka Beograd 2005.
Dr Vojislav [e{eq
SVEDOK ODBRANE SLOBODANA MILO[EVI]A U HA[KOM PROCESU

Recenzenti Elena Boì}Talijan Zoran Krasi} Direktor izdava~kog sektora Ogwen Mihajlovi} Redakcija Ivana Borac, Qubinka Boòvi}, Qubica Davidovi}, Vesna Zobenica, Zorica Ili}, Vesna Mari}, Qiqana Mihajlovi}, Biqana Mi~i}, Severin Popovi}, Zlata Radovanovi}, Zlatija Sevi}, Brankica Terzi}, Dragica Tomi}, Milica [e{eq Izdava~ Srpska radikalna stranka Trg pobede 3, Zemun Za izdava~a Dr Vojislav [e{eq [tampa [tamparija Dragi}, Zrewanin Za {tampariju Mom~ilo Dragi} Tira` 3000 primeraka
CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 343 . 143 : 341.645(093.2) [E[EQ, Vojislav Dr Vojislav [e{eq, svedok odbrane Slobodana Milo{evi}a u ha{kom procesu Zemun : Srpska radikalna stranka, 2005 (Zrewanin : Dragi}) - 1000 - str. ; 23 cm (Sabrana dela Vojislava [e{eqa ; 62) Na nasl. str. mesto izdawa: Beograd. Tira` 3000. Str. 3-4: Predgovor / Marina Ragu{. Sadrì i: Druga izmewena optu`nica protiv Slobodana Milo{evi}a. Komentari povodom svedo~ewa dr Vojislava [e{eqa u emisiji Proces TV na Televiziji B 92. ISBN 86-83451-85-2 a)Me|unarodni krivi~ni tribunal za biv{u Jugoslaviju (Hag) Svedo~ewa Istorijska gra|a b) Milo{evi}, Slobodan (1941 ) Su|ewe Istorijska gra|a COBISS.SR-ID 126843148
Predgovor
Postoje qudi koji svojim delima rezervi{u vreme za sebe Postoje mesta koja se okade identitetima heroja i `rtava Postoji vreme pro{lo vreme sada{we i vreme budu}e! Izvan svih tih granica koje odre|uju vreme, postoje opet, qudi koji su prevazi{li sve te granice i upisali se u ve~nost! Qudi koji su uo~ili onu retko vidqivu me|u, preko koje ruke postaju krila; preko koje po~iwe ve~nost u koju tek poneki mogu da stanu! Ovo je jedna od tih pri~a Pri~a o ~oveku koji je zbog svoje vizije i hrabrosti da je glasno izgovori i kao najteù istinu uglavi u u{ne {koqke svih onih koji }e sa velikim nemirom kukavi~ki ìveti ostatak svog intelektualnog ìvota. Ovo je pri~a o ~oveku koji je nedvosmisleno i do kraja jasno pokazao sva lica pomahnitalih savremenih hegemona i zbog toga platio najvi{om cenom -sopstvenom slobodom! Ne}e pro}i dugo, ve} }e se Sarajevo oktobra 1954. u~iti kao mesto ro|ewa jednog od najistaknutijih ideologa srpske slobodarske misli kojeg su savremenici bezuspe{no poku{avali na najrazli~itije na~ine da poni{teizbri{uda mu zatru svaki trag. Uskoro }e se svaki intelektualni poku{aj utemeqewa prava na istorijsku istinu pozivati na delo ovoga ~oveka. Uskoro }e svi koji budu krenuli u potragu za srpskim nacionalnim bi}em, sti}i do iste one police do koje u ovoj potrazi dolazi i autor ovih redova. Do police u biblioteci na kojoj su: Pravo na istinu, Disidentski spomenar Veleizdajni~ki proces, Zato~enik savesti, Hajka na jeretikaIdeologija srpskog nacionalizma! Ukoliko se tu saberete od naleta prezira i uspete da povratite makar, toliko snage da mu glasno priznate da je imao pravo imate {ansu da vas se deca ne zastide kad u nekom budu}em momentu, neko usput bude pomenuo i va{e ime. Pokatkad, kada i autoru ovih redova, koji strpqivo i pomno prati sve te {arene stakli}e kaleidoskopa srpske nacionalne istorije, zaglavi misao u nekoj od malobrojnih sinapsi i okrane sam proces promi{qawa naopakojedan pasus, savr{eni sled nekoliko, tako qudski, jednostavno satkanih re~enica protr~i tim prostorom kojim, prema definiciji na{eg nasle|a, treba da ple{e srpska slobodarska misao. Autor ovih redova je ve} odavno na~isto s tim kakva ga sve odricawa, `rtve i najteè ìvotne neda}e ~ekaju, te sam egzistencijalni rizik koji se nadvio nad wim i wegovom porodicom, zbog odlu~nosti da do kraja istrajeImam pri tom, u vidu da }utati sve vi{e zna~i i u~estvovati u zlo~ina~kim divqawima. Slaba je uteha ako postoji samo teorijska mogu}nost da oni koji danas }ute i prave se neve{ti jednog dana i progovore, ako tada bude suvi{e kasno, ako se u potpunosti promeni demografska karta Bosne i Hercegovine ako srpski etnos bude iz we definitivno proteran. Ako ve} mostarski proces Risti Radivijevi}u i drugima, tuzlanski Obrenu Jovi}u i drugima, sarajevski Radomiru Kova~evi}u, oni raniji @arku Aleksi}u, @ivojinu Luki}u i Ne|i Jawi}u, su|ewa i {ikanirawa sve{tenika Srpske pravoslav3
ne crkve, progon bawalu~kih univerzitetskih profesora nisu dovoqno re~iti i alarmantni, ako dokumenta koja se ovde prezentuju nisu dovoqno ubedqivo, onda je to dokaz da na{ narod realno i ne zasluùje boqu sudbinu od ove koja ga je zadesila. Onda i daqe treba da trpi i da sluì, da ~eka da ga neke misti~ne i magijske, iracionalne sile oslobode od zla jer sam nije dovoqno sposoban da se uspravi i strese sa sebe trule, ali lepqive i qigave, mreè kominternovsko-vatikanske zavere. Onda }e se on i daqe kroz pesme zakqinati da ne}e skrenuti sa puta jednog od glavnih ovovekovnih krivaca za sve wegove neda}e i nesre}edr Vojislav [e{eq, Veleizdajni~ki proces. Dakle, prozor koji je dr [e{eq otvorio i sa kojeg govori o vremenu budu}em koje se sada pi{e, je isti onaj prozor sa kojeg su prozorqivi srpski igumani i patrijarsi davali na uzbunu pred opsadom nekrsta u nekom pro{lom vremenu koje je utvrdilo zakonitost istorije da se ponavqa! Ko sa tog prozora makar i jednom pogleda i u daqini ugleda taj svetli srpski hram, zauvek promeni kurs svog ìvota i pridruì se onima koji su se drznuli da utvrde istinu i wom probude slobodarski duh u naroda koji je osu|en da u krajwem zbiru dobije zbog svoje hristolike prirode. To {to trenutno gubi tek jednu od bitakagubio je i ranije. Ali bi se dizao iz ni{tavila ja~i i ve}i, podupiru}i se na ìvote cara Lazara, Milo{a Obili}a.... Dakle, na ìvotne pri~e onih ~ija je glasno izgovrena istina, `rtva, bila ta energija koja je u bitnim istorijskim (onim prekretnim) momentima popuwavala praznine u duhu naroda koji je nekada davno poloìo zakletvu da }e braniti i odbraniti svaki poku{aj amputacije sopstvenog slobodarskog duha. Nekada Kosovo, danas Hag, jesu istorijska mesta koja }e nesumwivo u}i u srpski ep i dizati mnoge budu}e srpske vojnike na noge kao najsve~anija pesma od koje krv krene da vri u ìlama. Nekada na Kosovu, danas u Hagu srpska istorija pi{e stranice pred kojima }e svaka majka ridati pred sudbinom svog nero|enog sina delom èle}i da joj zasvetli kao i oni i uznese prezime u nebeske visine; a delom ne daju}i svoje ~edo da prinese `rtvu sopstvenog ìvota za neko vreme koje dolazi, u ime naroda koji ih je iz neznawa razapeo na krst! Tako, sada ukoliko i najmawa sumwa izjeda vas koji boja`qivo, pipkaju}i po ovom mraku, traìte pravi put; sumwa u to jesu li svi oni koji se nalaze iza memqivih zidina ha{kih pritvorskih jedinica bili u pravu-prosto, zamenite mesta. Jeste li spremni na tu `rtvu? NisteEto, vam odgovora! Stranice koje }e se re|ati pred va{im o~ima svakako, su svedo~anstvo jednog vremena na prostoru koje je neko odredio da postrada za primer svakome ko pomisli da ima pravo na sopstvenu istinu! Re~i izgovorene tokom dela svedeo~ewa u istorijskom procesu nakada{wem {efu ponosne srpske dràve, Slobodanu Milo{evi}u ve} odjekuju u ve~nosti daju}i odgovore koji }e, sasvim smo sigurni, pokrenuti neke druge procese i dovesti ipak ovaj narod u istorijski tok koji mu po genomu pripada. Jedino tako `rtva ha{kih pritvorenika ima smisla. Jedino tako i mi stajemo u red onih koji su se opredelili da kupe kartu za vi{wi ìvot Na kraju, ili na po~etku iz smisla ve~nosti dolaze i u ve~nost odlaze samo oni koji se izbore za pravo na istinu a mi, ostali o nama }e govoriti da smo ìveli u vreme dr [e{eqa. Marina Ragu{
4
ME\UNARODNI KRIVI^NI SUD ZA BIV[U JUGOSLAVIJU PREDMET BR. IT-99-37-PT
TU@ILAC ME\UNARODNOG SUDA PROTIV SLOBODANA MILO[EVI]A, MILANA MILUTINOVI]A, NIKOLE [AINOVI]A, DRAGOQUBA OJDANI]A, VLAJKA STOJIQKOVI]A,
DRUGA IZMEWENA OPTU@NICA
Tuìlac Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju, u skladu sa svojim ovla{}ewima iz ~lana 18 Statuta Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju (daqe u tekstu: Statut Me|unarodnog suda), optuùje: SLOBODANA MILO[EVI]A MILANA MILUTINOVI]A NIKOLU [AINOVI]A DRAGOQUBA OJDANI]A VLAJKA STOJIQKOVI]A OPTU@ENI: 1. Slobodan MILO[EVI] ro|en je 20. avgusta 1941. godine u Poàrevcu u dana{woj Republici Srbiji (daqe u tekstu: Srbija). Godine 1964. diplomirao je pravo na Univerzitetu u Beogradu i zapo~eo karijeru kao privredni rukovodilac i bankar. Slobodan MILO[EVI] je do 1978. godine bio zamenik direktora, a zatim generalni direktor preduze}a Tehnogas, velikog preduze}a za proizvodwu gasa. Zatim je postao predsednik Beogradske banke (Beobanke), jedne od najve}ih banaka u biv{oj Socijalisti~koj Federativnoj Republici Jugoslaviji (daqe u tekstu: SFRJ), i na tom radnom mestu je ostao do 1983. godine.
5
2. Svoju politi~ku karijeru Slobodan MILO[EVI] je zapo~eo 1983. godine. Postao je predsednik Gradskog komiteta Saveza komunista Beograda 1984. godine. Za predsednika Predsedni{tva Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije izabran je 1986, i ponovo 1988. godine. Savez komunista Srbije i Socijalisti~ki savez radnog naroda Srbije ujedinili su se 16. jula 1990; nova stranka je nazvana Socijalisti~ka partija Srbije (daqe u tekstu: SPS), a za wenog predsednika izabran je Slobodan MILO[EVI]. I na dan podizawa ove optu`nice na funkciji je predsednika SPS-a. 3. Slobodan MILO[EVI] je izabran za predsednika Predsedni{tva Srbije 8. maja 1989. godine, i ponovo 5. decembra iste godine. Posle usvajawa novog Ustava Srbije 28. septembra 1990. godine, na vi{estrana~kim izborima odrànim 9. i 26. decembra 1990. godine, Slobodan MILO[EVI] je izabran na novoustanovqenu funkciju predsednika Srbije; ponovo je izabran 20. decembra 1992. godine. 4. Po isteku dva mandata na funkciji predsednika Srbije, Slobodan MILO[EVI] je 15. jula 1997. izabran za predsednika Savezne Republike Jugoslavije (daqe u tekstu: SRJ), a zvani~no je stupio na du`nost 23. jula 1997. godine. Posle poraza na predsedni~kim izborima odrànim u septembru 2000. godine, Slobodan MILO[EVI] je 6. oktobra 2000. godine prestao da obavqa ovu funkciju. Sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica, Slobodan MILO[EVI] je bio na poloàju predsednika SRJ. 5. Milan MILUTINOVI] ro|en je 19. decembra 1942. godine u Beogradu u dana{woj Srbiji. Milan MILUTINOVI] je diplomirao pravo na Beogradskom univerzitetu. 6. Tokom ~itave svoje politi~ke karijere, Milan MILUTINOVI] je obavqao brojne visoke dràvne funkcije u Srbiji i SRJ. Milan MILUTINOVI] je bio poslanik u Dru{tveno-politi~kom ve}u i ~lan Odbora za spoqnopoliti~ke odnose Savezne skup{tine; bio je sekretar za obrazovawe i nauku Srbije, ~lan Izvr{nog ve}a Skup{tine Srbije i direktor Srpske narodne biblioteke. Milan MILUTINOVI] tako|e je bio ambasador u Saveznom sekretarijatu za inostrane poslove i ambasador SRJ u Gr~koj. Na du`nost ministra spoqnih poslova SRJ postavqen je 15. avgusta 1995. godine. Milan MILUTINOVI] je ~lan SPS-a. 7. Milan MILUTINOVI] je izabran za predsednika Srbije 21. decembra 1997. godine. Sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica, Milan MILUTINOVI] je bio na poloàju predsednika Srbije. 8. Nikola [AINOVI] ro|en je 7. decembra 1948. godine u Boru, Srbija. Diplomirao je na Qubqanskom univerzitetu 1977. godine i ima titulu magistra tehnologije. Politi~ku karijeru je zapo~eo u op{tini Bor, gde je na du`nosti predsednika Skup{tine op{tine Bor bio od 1978. do 1982. godine. 9. Tokom ~itave svoje politi~ke karijere, Nikola [AINOVI] je bio aktivni ~lan Saveza komunista, odnosno SPS-a. Bio je na funkciji predsednika Op{tinskog komiteta Saveza komunista Bora. Za ~lana Glavnog odbora SPS-a i wegovog Izvr{nog odbora Nikola [AINOVI] je iza6
bran 28. novembra 1995. godine. Imenovan je i za predsednika Odbora za pripremu Tre}eg redovnog kongresa SPS-a (odrànog u Beogradu 2-3. marta 1996. godine). Dana 2. marta 1996. godine Nikola [AINOVI] je izabran za jednog od nekoliko potpredsednika SPS-a. Na tom poloàju nalazio se do 24. aprila 1997. godine. 10. Nikola [AINOVI] je obavqao vi{e funkcija u vladi Srbije i SRJ. Godine 1989. bio je ~lan Izvr{nog ve}a Skup{tine Srbije i sekretar za industriju, energetiku i tehnologiju Srbije. Za ministra za rudarstvo i energetiku Srbije postavqen je 11. februara 1991. i ponovo 23. decembra 1991. godine. Dana 23. decembra 1991. godine imenovan je i na funkciju potpredsednika Vlade Srbije. Nikola [AINOVI] postavqen je za ministra privrede SRJ 14. jula 1992. i ponovo 11. septembra 1992. godine. Na tu funkciju dao je ostavku 29. novembra 1992. godine. Dana 10. februara 1993. godine Nikola [AINOVI] je izabran za predsednika Vlade Srbije. 11. Dana 22. februara 1994. godine Nikola [AINOVI] je postao potpredsednik Vlade SRJ. Ponovo je imenovan na ovu du`nost u tri naredne vlade: 12. juna 1996, 20. marta 1997. i 20. maja 1998. godine. Slobodan MILO[EVI] je odredio Nikolu [AINOVI]A za svog predstavnika za Kosovo. Nikola [AINOVI] je bio predsednik Komisije za saradwu sa Verifikacionom misijom Organizacije za evropsku bezbednost i saradwu (daqe u tekstu: OEBS) na Kosovu i zvani~ni ~lan srpske delegacije na mirovnim pregovorima u Rambujeu februara 1999. godine. Nikola [AINOVI] prestao je da obavqa du`nost potpredsednika Vlade SRJ na dan ili pre 4. novembra 2000. godine, kada je formirana nova savezna vlada. Sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica, Nikola [AINOVI] je bio na poloàju potpredsednika Vlade SRJ. 12. General-pukovnik Dragoqub OJDANI] ro|en je 1. juna 1941. godine u selu Ravni kod Uìca u dana{woj Srbiji. Zavr{io je Pe{adijsku podoficirsku {kolu 1958. godine, a 1964. godine je diplomirao na Vojnoj akademiji kopnene vojske. General-pukovnik Dragoqub OJDANI] je 1985. godine zavr{io Komandno-{tabnu akademiju i [kolu narodne odbrane sa titulom magistra vojnih nauka. Svojevremeno je obavqao du`nost sekretara Saveza komunista u 52. korpusu Jugoslovenske narodne armije (daqe u tekstu: JNA), prete~i 52. korpusa Oruànih snaga SRJ (daqe u tekstu: VJ). 13. General-pukovnik Dragoqub OJDANI] je 1992. godine bio komandant 37. korpusa JNA, kasnije VJ-a, u Uìcu u Srbiji. Dana 20. aprila 1992. godine unapre|en je u ~in general-majora i postao je komandant Uì~kog korpusa. Pod wegovom komandom Uì~ki korpus je angaòvan u vojnim operacijama u isto~noj Bosni u vreme rata u Republici Bosni i Hercegovini (daqe u tekstu: Bosna i Hercegovina). General-pukovnik Dragoqub OJDANI] je 1993. i 1994. godine sluìo kao na~elnik General{taba Prve armije VJ. Od 1994. do 1996. godine bio je komandant Prve armije. Godine 1996. postao je zamenik na~elnika General{taba VJ-a. Slobodan
7
MILO[EVI] je 24. novembra 1998. godine postavio general-pukovnika Dragoquba OJDANI]A za na~elnika General{taba VJ-a, gde je zamenio generala Mom~ila Peri{i}a. General-pukovnik Dragoqub OJDANI] imenovan je za saveznog ministra odbrane 15. februara 2000. i tu funkciju je obavqao do 3. novembra 2000. Penzionisan je iz vojne slu`be predsedni~kim dekretom od 30. decembra 2000. godine. Sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica, general-pukovnik Dragoqub OJDANI] nalazio se na du`nosti na~elnika General{taba VJ-a. 14. Vlajko STOJIQKOVI] ro|en je 1937. godine u Maloj Krsni u Srbiji. Diplomirao je pravo na Univerzitetu u Beogradu, a zatim se zaposlio u op{tinskom sudu. Nakon toga je postao na~elnik Me|uop{tinskog sekretarijata unutra{wih poslova u Poàrevcu. Vlajko STOJIQKOVI] je bio direktor PIK-a Poàrevac, potpredsednik i predsednik Privredne komore Jugoslavije i predsednik Privredne komore Srbije. 15. Do aprila 1997. godine, Vlajko STOJIQKOVI] je postao potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutra{wih poslova Srbije. Srpska skup{tina je 24. marta 1998. godine izabrala novu vladu, a Vlajko STOJIQKOVI] je imenovan na funkciju ministra unutra{wih poslova Srbije. Tako|e je ~lan Glavnog odbora SPS-a. Vlajko STOJIQKOVI] je 9. oktobra 2000. dao ostavku na funkciju ministra unutra{wih poslova Srbije. Poslanik je u Ve}u Republika u Saveznoj skup{tini. Sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica, Vlajko STOJIQKOVI] nalazio se na du`nosti ministra unutra{wih poslova Srbije. INDIVIDUALNA KRIVI^NA ODGOVORNOST ^lan 7(1) Statuta Me|unarodnog suda 16. Svaki od optuènih individualno je odgovoran za zlo~ine za koje se tereti u ovoj optu`nici shodno ~lanovima 3, 5 i (7)1 Statuta Me|unarodnog suda. Optuèni su planirali, podsticali, naredili, po~inili ili na drugi na~in pomagali i podràvali planirawe, pripremu ili izvr{ewe tih zlo~ina. Kad u ovoj optu`nici koristi re~ po~inili, tuìlac nema nameru da sugeri{e da je ijedan od optuènih li~no fizi~ki po~inio bilo koji od zlo~ina za koji se terete. Re~ po~initi se u ovoj optu`nici odnosi na u~e{}e u zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu u svojstvu saizvr{ioca. Ciq ovog zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata bio je, inter alia, isterivawe znatnog dela albanskog stanovni{tva Kosova sa teritorije pokrajine Kosovo u nastojawu da se obezbedi trajna srpska kontrola nad ovom pokrajinom. Da bi ostvarili ovaj zlo~ina~ki ciq, svaki od optuènih, deluju}i sam ili u sprezi me|usobno i sa drugim znanim i neznanim licima, zna~ajno je doprineo zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu, koriste}i de jure i de facto ovla{}ewa kojima je raspolagao. 17. Ovaj zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat nastao je najkasnije u oktobru 1998. godine i trajao kroz ceo period u kome su se desili zlo~ini navedeni u ta~kama od 1 do 5 ove optu`nice: po~ev od pribli`no 1. januara 1999. pa do
8
18.
19.
20.
21.
20. juna 1999. godine. Vi{e pojedinaca u~estvovalo je u ovom zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu za sve vreme wegovog postojawa, ili, alternativno, u nekom trenutku tokom wegovog postojawa, ukqu~uju}i optuène Slobodana MILO[EVI]A, Milana MILUTINOVI]A, Nikolu [AINOVI]A, Dragoquba OJDANI]A, Vlajka STOJIQKOVI]A i druga znana i neznana lica. Zlo~ini nabrojani u ta~kama od 1 do 5 ove optu`nice bili su deo ciqa zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata. Alternativno, zlo~ini nabrojani u ta~kama od 3 do 5 bili su prirodne i predvidive posledice zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata, a optuèni su bili svesni toga da su takvi zlo~ini verovatni ishod zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata. Uprkos tome {to su bili svesni predvidivih posledica, Slobodan MILO[EVI], Milan MILUTINOVI], Nikola [AINOVI], Dragoqub OJDANI], Vlajko STOJIQKOVI] i druga znana i neznana lica, u~estvovali su u ovom zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu sa znawem i htewem. Svaki od optuènih i drugih u~esnika u zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu delio je nameru i stawe svesti potrebno za po~iwewe svakog od krivi~nih dela za koje se terete u ta~kama od 1 do 5. Po tom osnovu, prema ~lanu 7(1) Statuta, svaki od optuènih i drugih u~esnika u ovom zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu snosi individualnu krivi~nu odgovornost za zlo~ine koji se navode u ta~kama od 1 do 5. ^lan 7(3) Statuta Me|unarodnog suda Slobodan MILO[EVI], Milan MILUTINOVI], Nikola [AINOVI], Dragoqub OJDANI] i Vlajko STOJIQKOVI], za vreme dok su se nalazili na poloàjima nadre|ene vlasti, tako|e snose individualnu krivi~nu odgovornost za dela i propuste svojih podre|enih, u skladu sa ~lanom 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. Nadre|eni je odgovoran za krivi~na dela svojih podre|enih ako je znao ili je bilo razloga da zna da se wegovi podre|eni spremaju da po~ine takva dela ili su ih ve} po~inili, a nadre|eni nije preduzeo neophodne i razumne mere da spre~i takva dela ili da kazni wihove po~inioce. Slobodan MILO[EVI] izabran je za predsednika SRJ 15. jula 1997. godine, a na du`nost je stupio 23. jula 1997. godine. Sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica bio je na poloàju predsednika SRJ. Kao predsednik SRJ, Slobodan MILO[EVI] je bio i predsednik Vrhovnog saveta odbrane SRJ. Vrhovni savet odbrane ~ine predsednik SRJ i predsednici republika-~lanica federacije, Srbije i Crne Gore. Vrhovni savet odbrane utvr|uje nacionalni plan odbrane i donosi odluke vezane za VJ. Kao predsednik SRJ, Slobodan MILO[EVI] je imao ovla{}ewa da nare|uje sprovo|ewe nacionalnog plana odbrane i komandovao je VJ-om u ratu i miru u skladu sa odlukama donesenim na Vrhovnom savetu odbrane. Slobodan MILO[EVI], kao vrhovni komandant VJ-a, vr{io je ove du`nosti putem zapovesti, nare|ewa i odluka.
9
22. Po Zakonu o odbrani SRJ, Slobodan MILO[EVI], kao vrhovni komandant VJ-a, imao je i komandna ovla{}ewa nad jedinicima republi~ke policije koje su u vreme neposredne ratne opasnosti ili ratnog stawa podre|ene VJ-u. Progla{ewe neposredne ratne opasnosti objavqeno je 23. marta 1999. godine, a ratnog stawa 24. marta 1999. godine. 23. Pored svojih de jure ovla{}ewa, sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica Slobodan MILO[EVI] je imao {iroku de facto kontrolu nad brojnim institucijama koje su bile od su{tinskog zna~aja ili su u~estvovale u vr{ewu krivi~nih dela koja se ovde navode. Slobodan MILO[EVI] je imao {iroku de facto kontrolu nad saveznim institucijama koje su nominalno u nadle`nosti Skup{tine ili Vlade SRJ. Slobodan MILO[EVI] je tako|e imao de facto kontrolu nad funkcijama i institucijama koje su nominalno u nadle`nosti Srbije i wenih autonomnih pokrajina, ukqu~uju}i policijske snage Srbije. Pored toga, Slobodan MILO[EVI] je imao de facto kontrolu nad brojnim aspektima politi~kog i privrednog ìvota SRJ, a posebno nad sredstvima javnog informisawa. Od 1986. godine do po~etka 90-tih godina, Slobodan MILO[EVI] je progresivno sticao de facto kontrolu nad ovim saveznim, republi~kim, pokrajinskim i drugim institucijama. 24. De facto kontrola Slobodana MILO[EVI]A nad dràvnim organima Srbije, SFRJ, SRJ i drugim delimi~no je proisticala iz wegovog vode}eg poloàja u dve glavne politi~ke stranke koje su vladale Srbijom od 1986. do 2000. godine, a SRJ-om od 1992. do 2000. godine. Od 1986. do 1990. godine, bio je predsednik Predsedni{tva Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, tada vladaju}e stranke u Srbiji. Godine 1990, izabran je za predsednika Socijalisti~ke partije Srbije, stranke koja je nasledila Savez komunista Srbije i Socijalisti~ki savez radnog naroda Srbije. Tokom ~itavog periodadok je bio predsednik Srbije, od 1990. do 1997. godine, i predsednik SRJ, od 1997. do 2000. godine, Slobodan MILO[EVI] je bio i vo|a SPS-a. 25. Najkasnije od oktobra 1988. godine i sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica, Slobodan MILO[EVI] je vr{io de facto kontrolu nad vladaju}im i rukovode}im institucijama Srbije, ukqu~uju}i MUP. Najkasnije od oktobra 1988. godine, vr{io je de facto kontrolu nad dvema autonomnim pokrajinama Srbije - Kosovom i Vojvodinom - i wihovim predstavnicima u saveznim organima SFRJ i SRJ. Najkasnije od oktobra 1988. godine do sredine 1998. godine, Slobodan MILO[EVI] je tako|e vr{io de facto kontrolu nad vladaju}im i dràvnim institucijama Republike Crne Gore (daqe u tekstu: Crna Gora), ukqu~uju}i i wihove predstavnike u svim saveznim organima SFRJ i SRJ. 26. Na zna~ajnim me|unarodnim pregovorima, sastancima i konferencijama od 1989. godine i sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica, Slobodan MILO[EVI] je bio glavni sagovornik sa kojim je pregovarala me|unarodna zajednica. On je u~estvovao u pregovorima koji su zakqu~eni me|unarodnim sporazumima i kasnije sprovedeni u Srbiji, SFRJ, SRJ i dru10
27.
28.
29.
30. 31.
gde na prostoru biv{e SFRJ. Slobodan MILO[EVI] je, izme|u ostalog, bio glavni predstavnik SFRJ i SRJ na slede}im konferencijama i me|unarodnim pregovorima: na Ha{koj konferenciji 1991. godine; Pariskim pregovorima u martu 1993. godine; Me|unarodnoj konferenciji o biv{oj Jugoslaviji u januaru 1993. godine; pregovorima o Vance-Owenovom mirovnom planu od januara do maja 1993. godine; @enevskim mirovnim pregovorima u leto 1993. godine; sastanku Kontakt grupe juna 1994. godine; pregovorima o prekidu vatre u Bosni i Hercegovini od 9. do 14. septembra 1995. godine; pregovorima o prekidu bombardovawa Severnoatlantskog saveza (NATO) u Bosni i Hercegovini vo|enim od 14. do 20. septembra 1995. godine; i Dejtonskim mirovnim pregovorima u novembru 1995. godine. Kao predsednik SRJ, vrhovni komandant VJ-a i predsednik Vrhovnog saveta odbrane, a u skladu sa svojim de facto ovla{}ewima, Slobodan MILO[EVI] je krivi~no odgovoran za postupke svojih podre|enih u snagama SRJ i Srbije, koje su ukqu~ivale, me|u ostalim, VJ, Ministarstvo unutra{wih poslova Srbije (daqe u tekstu: MUP), vojne teritorijalne jedinice, jedinice civilne za{tite i druge naoruàne grupe koje su delovale sa ovla{}ewem, ili sa znawem, petorice optuènih ili wihovih podre|enih koji su po~inili zlo~ine navedene u ta~kama od 1 do 5 ove optu`nice. Slobodan MILO[EVI], kao predsednik SRJ, vrhovni komandant VJ-a i predsednik Vrhovnog saveta odbrane, tako|e je, ili alternativno, krivi~no odgovoran za dela svojih podre|enih, u skladu sa ~lanom 7(3) Statuta Me|unarodnog suda, ukqu~uju}i me|u ostalim pripadnike VJ i gorepomenute pripadnike drugih snaga SRJ i Srbije, za zlo~ine navedene u ta~kama od 1 do 5 ove optu`nice. Pored toga, shodno svojim de facto ovla{}ewima, Slobodan MILO[EVI] je tako|e, ili alternativno, krivi~no odgovoran za dela svojih podre|enih, u skladu sa ~lanom 7(3) Statuta Me|unarodnog suda, ukqu~uju}i me|u ostalim pripadnike VJ-a i zaposlene u MUP-u, za zlo~ine navedene u ta~kama od 1 do 5 ove optu`nice. Milan MILUTINOVI] je izabran za predsednika Srbije 21. decembra 1997. godine, a na du`nosti predsednika nalazi se i na dan podizawa ove optu`nice. Kao predsednik Srbije, za sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica, Milan MILUTINOVI] je bio {ef dràve. On predstavqa Srbiju i vodi wene odnose sa stranim dràvama i me|unarodnim organizacijama. On organizuje pripreme za odbranu Srbije. Kao predsednik Srbije, sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica, Milan MILUTINOVI] je bio ~lan Vrhovnog saveta odbrane SRJ i u~estvovao u odlukama vezanim za upotrebu VJ-a. Kao predsednik Srbije, sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica, Milan MILUTINOVI] je, zajedno sa Skup{tinom Republike Srbije, imao ovla{}ewa da traì izve{taje kako od Vlade Srbije, o pitawima iz wene nadle`nosti, tako i od MUP-a u vezi sa wegovim delatnostima i bezbed11
32.
33.
34.
35.
36.
nosnom situacijom u Srbiji. Kao predsednik Srbije, Milan MILUTINOVI] je raspolagao ovla{}ewem da raspusti Skup{tinu Republike Srbije, a sa wom i Vladu na predlog Vlade, kada za to postoje opravdani razlozi, mada se ovo ovla{}ewe primewuje samo u miru. U slu~aju progla{ewa ratnog stawa ili neposredne ratne opasnosti, Milan MILUTINOVI], kao predsednik Srbije, mogao je da donosi mere koje ina~e spadaju u nadle`nost Skup{tine Republike Srbije, ukqu~uju}i i dono{ewe zakona; te mere mogle su obuhvatati i reorganizaciju Vlade i ministarstava, kao i ograni~ewe odre|enih prava i sloboda. Pored svojih de jure ovla{}ewa, sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica, Milan MILUTINOVI] je vr{io zna~ajan de facto uticaj ili kontrolu nad brojnim institucijama koje su bile od su{tinskog zna~aja ili su u~estvovale u vr{ewu zlo~ina koji se ovde navode. Milan MILUTINOVI] je vr{io de facto uticaj ili kontrolu nad funkcijama i institucijama koje su nominalno u nadle`nosti Vlade Srbije i Skup{tine Srbije i wenih autonomnih pokrajina, ukqu~uju}i, me|u ostalim, i policijske snage MUP-a. Na zna~ajnim me|unarodnim pregovorima, sastancima i konferencijama od 1995. godine i za sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica, Milan MILUTINOVI] je bio jedan od glavnih sagovornika sa kojim je me|unarodna zajednica vodila pregovore. Milan MILUTINOVI] je, me|u ostalim, bio jedan od glavnih predstavnika SRJ na slede}im konferencijama i me|unarodnim pregovorima: preliminarnim pregovorima o prekidu vatre u Bosni i Hercegovini od 15. do 21. avgusta 1995. godine; sastancima u vezi sa prekidom vatre u Bosni odrànim u @enevi 7. septembra 1995. godine; nastavku pregovora o prekidu vatre u Bosni i Hercegovini od 9. do 14. septembra 1995. godine; pregovorima o prekidu NATO bombardovawa u Bosni i Hercegovini odrànim od 14. do 20. septembra 1995. godine; sastanku ministara spoqnih poslova balkanskih zemaqa u Wujorku 26. septembra 1995. godine; i na Dejtonskim mirovnim pregovorima u novembru 1995. godine. Milan MILUTINOVI] je prisustvovao i pregovorima u Rambujeu u februaru 1999. godine. Po Zakonu o odbrani SRJ, Milan MILUTINOVI], kao ~lan Vrhovnog saveta odbrane, imao je i komandna ovla{}ewa nad jedinicama republi~ke policije koje su u vreme neposredne ratne opasnosti ili ratnog stawa podre|ene VJ-u. Progla{ewe neposredne ratne opasnosti objavqeno je 23. marta 1999. godine, a ratnog stawa 24. marta 1999. godine. Kao predsednik Srbije i ~lan Vrhovnog saveta odbrane, Milan MILUTINOVI] je tako|e, ili alternativno, krivi~no odgovoran za dela svojih podre|enih, u skladu sa ~lanom 7(3) Statuta Me|unarodnog suda, ukqu~uju}i, me|u ostalim, pripadnike VJ-a i gorepomenute pripadnike drugih snaga SRJ-a i Srbije, za zlo~ine koji se navode u ta~kama od 1 do 5 ove optu`nice. Pored toga, shodno svojim de facto ovla{}ewima, Milan
12
37.
38.
39.
40.
41.
42.
MILUTINOVI] je krivi~no odgovoran za dela svojih podre|enih, u skladu sa ~lanom 7(3) Statuta Me|unarodnog suda, ukqu~uju}i, me|u ostalim, pripadnike VJ-a i zaposlene u MUP-u, za zlo~ine koji se navode u ta~kama od 1 do 5 ove optu`nice. Nikola [AINOVI] je, 20. maja 1998. godine, ponovo izabran za potpredsednika Vlade SRJ. U tom svojstvu bio je ~lan vlade SRJ koja je, izme|u ostalih zadataka i odgovornosti, formulisala unutra{wu i spoqnu politiku, sprovodila savezno zakonodavstvo, rukovodila i koordinisala rad saveznih ministarstava i organizovala odbrambene pripreme. Pre decembra 1998. godine, Slobodan MILO[EVI] je odredio Nikolu [AINOVI]A za svog izaslanika za Kosovo. Vi{e diplomata i drugih me|unarodnih funkcionera koji su trebali da razgovaraju sa nekim predstavnikom vlade u vezi sa doga|ajima na Kosovu upu}eno je na Nikolu [AINOVI]A. On je imao aktivnu ulogu u pregovorima o uspostavqawu Verifikacione misije OEBS-a za Kosovo, a u~estvovao je i na mnogim drugim sastancima u vezi sa kosovskom krizom. Sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica, Nikola [AINOVI] je nastupao kao ~ovek za vezu izme|u Slobodana MILO[EVI]A i raznih vo|a kosovskih Albanaca. Na osnovu svog poloàja potpredsednika Vlade SRJ i uloge odabranog predstavnika Slobodana MILO[EVI]A za Kosovo, Nikola [AINOVI] je vr{io efektivnu kontrolu nad brojnim pojedincima i institucijama koje su bile odsu{tinskog zna~aja, ili u~estvovale, ili bile odgovorne za vr{ewe krivi~nih dela koja se ovde navode. Shodno svojim de facto ovla{}ewima, Nikola [AINOVI] je krivi~no odgovoran za dela svojih podre|enih, u skladu sa ~lanom 7(3) Statuta Me|unarodnog suda, ukqu~uju}i, me|u ostalim, pripadnike VJ-a i zaposlene u MUP-u, za zlo~ine koji se navode u ta~kama od 1 do 5 ove optu`nice. General-pukovnik Dragoqub OJDANI] je imenovan za na~elnika General{taba VJ-a 24. novembra 1998. godine. Sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica nalazio se na poloàju na~elnika General{taba VJ-a. Kao na~elnik General{taba VJ-a, general-pukovnik Dragoqub OJDANI] je komandovao, nare|ivao, izdavao uputstva, donosio propise i na druge na~ine rukovodio VJ-om, na osnovu akata predsednika SRJ i u skladu sa zahtevima komandovawa VJ-om. Kao na~elnik General{taba VJ-a, general-pukovnik Dragoqub OJDANI] je utvr|ivao organizaciju, plan razvijawa i formirawa komandi, jedinica i ustanova VJ-a u skladu sa prirodom i potrebama VJ-a i na osnovu akata donetih od strane predsednika SRJ. Na svom poloàju vlasti, general-pukovnik Dragoqub OJDANI] je tako|e utvr|ivao plan regrutacije i popune unutar VJ-a i raspored regruta; donosio propise u vezi sa obukom VJ-a; utvr|ivao plan obrazovawa i obuke profesionalnih i rezervnih oficira; i obavqao druge zadatke predvi|ene zakonom.
13
43. Kao na~elnik General{taba VJ-a, general-pukovnik Dragoqub OJDANI] ili drugi oficiri koje je on ovlastio raspore|ivao je aktivne oficire, podoficire i vojnike i unapre|ivao podoficire, rezervne oficire i oficire do ~ina pukovnika. Pored toga, general-pukovnik Dragoqub OJDANI] je imenovao predsednika, sudije, tuìoce i wihove zamenike i sekretare na slu`bu u vojnim disciplinskim sudovima. 44. General-pukovnik Dragoqub OJDANI] je sprovodio pripreme za pozivawe gra|ana na vojnu obavezu i za mobilizaciju VJ-a; sara|ivao sa MUP-om i sa Ministarstvom odbrane SRJ na mobilizaciji organa i jedinica MUP-a, pratio i predlagao mere za re{avawe problema i obave{tavao Vladu SRJ i Vrhovni savet odbrane o sprovo|ewu mobilizacije. 45. General-pukovnik Dragoqub OJDANI], kao na~elnik General{taba VJ-a, po Zakonu o odbrani SRJ imao je i komandna ovla{}ewa nad jedinicama republi~ke policije podre|enim 3. armiji VJ-a u vreme neposredne ratne opasnosti ili ratnog stawa. Progla{ewe neposredne ratne opasnosti objavqeno je 23. marta 1999. godine, a ratnog stawa 24. marta 1999. godine. 46. Kao na~elnik General{taba VJ-a, general-pukovnik Dragoqub OJDANI] je tako|e, ili alternativno, krivi~no odgovoran za dela svojih podre|enih, u skladu sa ~lanom 7(3) Statuta Me|unarodnog suda, ukqu~uju}i, me|u ostalim, pripadnike VJ-a i gorepomenute pripadnike drugih snaga SRJ i Srbije, za zlo~ine navedene u ta~kama od 1 do 5 ove optu`nice. Pored toga, shodno svojim de facto ovla{}ewima, general-pukovnik Dragoqub OJDANI] je tako|e, ili alternativno, krivi~no odgovoran za dela svojih podre|enih, u skladu sa ~lanom 7(3) Statuta Me|unarodnog suda, ukqu~uju}i, me|u ostalim, pripadnike VJ-a i zaposlene u MUP-u, za zlo~ine koji se navode u ta~kama od 1 do 5 ove optu`nice. 47. Vlajko STOJIQKOVI] je imenovan za ministra unutra{wih poslova Srbije 24. marta 1998. godine. Sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica Vlajko STOJIQKOVI] je bio na poloàju ministra unutra{wih poslova Srbije. Kao rukovodilac jednog od dràvnih ministarstva Srbije, Vlajko STOJIQKOVI] je bio odgovoran za sprovo|ewe zakona, propisa i op{tih akata koje donese Skup{tina, Vlada ili predsednik Srbije. 48. Kao ministar unutra{wih poslova Srbije, Vlajko STOJIQKOVI] je rukovodio radom MUP-a i wegovih slu`benika. On je utvr|ivao strukturu, mandat i obim operacija organizacionih jedinica u okviru MUP-a. Bio je ovla{}en da poziva pripadnike rezervnog sastava MUP-a na vr{ewe du`nosti u vreme mira, i da spre~i aktivnosti koje ugroàvaju bezbednost Srbije. Nare|ewa koja su on i vi{a slu`bena lica MUP-a izdavali pripadnicima MUP-a morala su se obavezno izvr{avati osim u slu~aju da predstavqaju krivi~no delo.
14
49. Kao ministar unutra{wih poslova Srbije, Vlajko STOJIQKOVI] je imao ovla{}ewa da preispituje odluke i postupke predstavnika MUP-a. On je razmatrao àlbe protiv prvostepenih odluka koje su donosili rukovodioci organizacionih jedinica MUP-a. [tavi{e, bio je ovla{}en da donosi odluke po àlbama pojedinaca koje je pritvorila policija. 50. Dana 8. aprila 1999. godine, ovla{}ewa Vlajka STOJIQKOVI]A, kao ministra unutra{wih poslova Srbije, za vreme ratnog stawa pro{irena su te su od tada obuhvatala i raspore|ivawe slu`benika MUP-a na drugu du`nost u okviru MUP-a sve dok za to postoji potreba. 51. Kao ministar unutra{wih poslova Srbije, Vlajko STOJIQKOVI] je bio odgovoran za odràvawe reda i mira u Srbiji. 52. Kao ministar unutra{wih poslova Srbije, Vlajko STOJIQKOVI] je tako|e, ili alternativno, krivi~no odgovoran za dela svojih podre|enih, u skladu sa ~lanom 7(3) Statuta Me|unarodnog suda, ukqu~uju}i, me|u ostalim, zaposlene u MUP-u i gorepomenute pripadnike drugih snaga SRJ i Srbije, za zlo~ine navedene u ta~kama od 1 do 5 ove optu`nice. Pored toga, shodno svojim de facto ovla{}ewima, Vlajko STOJIQKOVI] je tako|e, ili alternativno, krivi~no odgovoran za dela svojih podre|enih, u skladu sa ~lanom 7(3) Statuta Me|unarodnog suda, ukqu~uju}i, me|u ostalim, zaposlene u MUP-u, za zlo~ine koji se navode u ta~kama od 1 do 5 ove optu`nice. OPTU@BE 53. Nakon {to je zapo~et zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat, po~ev od 1. januara 1999. ili otprilike od tog datuma pa do 20. juna 1999, Slobodan MILO[EVI], Milan MILUTINOVI], Nikola [AINOVI], Dragoqub OJDANI], Vlajko STOJIQKOVI] i druga znana i neznana lica planirali su, podsticali, naredili, po~inili ili na drugi na~in pomagali i podràvali hotimi~nu i {iroko rasprostrawenu ili sistematsku kampawu terora i nasiqa uperenu protiv albanskog civilnog stanovni{tva koje ìvi na Kosovu u SRJ. 54. Ovu hotimi~nu i {iroko rasprostrawenu ili sistematsku kampawu terora i nasiqa uperenu protiv kosovskog albanskog stanovni{tva vr{ile su snage SRJ i Srbije, postupaju}i po uputstvu, na podsticaj ili uz podr{ku Slobodana MILO[EVI]A, Milana MILUTINOVI]A, Nikole [AINOVI]A, Dragoquba OJDANI]A, Vlajka STOJIQKOVI]A i drugih znanih i neznanih lica. Snage SRJ i Srbije preduzele su operacije usmerene protiv kosovskih Albanaca sa ciqem da se znatan deo kosovskog albanskog stanovni{tva protera sa Kosova u nastojawu da se obezbedi daqa srpska kontrola u pokrajini. Radi postizawa tog ciqa, snage SRJ i Srbije, deluju}i u sprezi, preduzele su dobro planirane i iskoordinirane operacije kao {to je opisano u paragrafima od 55 do 61 u daqem tekstu.
15
55. Snage SRJ i Srbije, na na~in koji je bio hotimi~an i {iroko rasprostrawen ili sistematski, silom su proterale stotine hiqada kosovskih Albanaca iz wihovih domova {irom cele pokrajine Kosovo i raselile ih unutar Kosova. Da bi omogu}ile ova proterivawa ili raseqewa, snage SRJ i Srbije su namerno stvarale atmosferu straha i pritiska primenom sile, pretwe silom i delima nasiqa. 56. [irom Kosova, snage SRJ i Srbije vodile su hotimi~nu i {iroko rasprostrawenu ili sistematsku kampawu uni{tavawa imovine albanskih civila na Kosovu. To je postignuto {iroko rasprostrawenim granatirawem gradova i sela; spaqivawem i uni{tavawem imovine koja ukqu~uje ku}e za stanovawe, poqoprivredna gazdinstva, privredne objekte, kulturne spomenike i verske objekte; i uni{tavawe li~ne imovine. Usled tih usagla{enih aktivnosti, sela, gradovi i ~itave oblasti postali su nenastawivi za kosovske Albance. 57. Pored hotimi~nog uni{tavawa imovine u vlasni{tvu albanskih civila na Kosovu, snage SRJ i Srbije su ~inile {iroko rasprostrawena ili sistematska dela brutalnosti i nasiqa nad albanskim civilima na Kosovu da bi odràle atmosferu straha, stvorile haos i podstakle stalni strah od smrti. Snage SRJ i Srbije i{le su od sela do sela, a u gradovima i mestima od jednog do drugog dela grada ili mesta, prete}i i proteruju}i stanovnike kosovske Albance. Kosovski Albanci su ~esto zastra{ivani, napadani ili ubijani pred o~ima drugih, ~ime se wihove porodice i kom{ije htelo prisiliti na odlazak. Mnogi kosovski Albanci koji nisu direktno proterani iz svojih mesta pobegli su zbog klime terora koju su stvarala {iroko rasprostrawena ili sistematska batinawa, maltretirawe, seksualno zlostavqawe, protivpravno li{avawe slobode, granatirawe i pqa~ka {irom cele pokrajine. Snage SRJ i Srbije konstantno su kosovske Albance izlagale uvredama, rasnim pogrdama, poniàvaju}im postupcima i drugim oblicima fizi~kog i psihi~kog maltretirawa na osnovu wihove rasne, verske i politi~ke pripadnosti. Raseqavani su kosovski Albanci iz svih delova dru{tva, ukqu~uju}i ène, decu, i stare i nemo}ne. 58. Hiqade kosovskih Albanaca koji su beàli iz svojih domova zbog postupawa snaga SRJ i Srbije i hotimi~no stvarane klime terora koja se pro{irila na celu teritoriju Kosova, prikqu~ili su se konvojima prema granici sa Republikom Albanijom (daqe u tekstu: Albanija) i biv{om jugoslavenskom republikom Makedonijom (daqe u tekstu: Makedonija). Du` puta prema grani~nim prelazima, snage SRJ i Srbije dràle su kontrolne punktove na kojima su raseqeni kosovski Albanci bili podvrgavani daqim batinawima, otima~ini, razbojni{tvu, maltretirawu, napadima, protivpravnom li{avawu slobode i ubijawu. Ponekad su snage SRJ i Srbije pratile grupe proteranih kosovskih Albanaca do granice. Tim metodama su snage SRJ i Srbije dràle pod kontrolom kretawe proteranih kosovskih Albanaca do granica. Raseqeni kosovski Albanci su ~esto do granice Kosova dolazili pe{ice u kolonama od po nekoliko hiqada lica, ili na traktorima, kamionima i prikolicama, kao i vozovima,
16
autobusima ili kamionima koje su organizovale i obezbedile snage SRJ i Srbije. 59. Pored toga, hiqade kosovskih Albanaca koji su pobegli iz svojih domova, i na taj na~in bili prisilno preme{teni, zbog postupawa snaga SRJ i Srbije i hotimi~no stvorene klime terora koja se pro{irila celom teritorijom Kosova, morali su potraìti skloni{te za dane, nedeqe i mesece koje }e provesti u drugim gradovima i selima i/ili po {umama i planinama {irom pokrajine. Neka od tih interno raseqenih lica ostala su unutar pokrajine Kosovo tokom ~itavog perioda na koji se odnosi ova optu`nica, a mnogi su umrli usled te{kih vremenskih uslova, nedovoqnih koli~ina hrane, neadekvatne medicinske nege i iscrpqenosti. Drugi su na kraju pre{li preko neke od granica Kosova sa Albanijom, Makedonijom, Crnom Gorom, ili su pre{li granicu pokrajine prema Srbiji. Snage SRJ i Srbije kontrolisale su i koordinirale kretawe mnogih kosovskih Albanaca raseqenih unutar Kosova sve dok i oni napokon nisu bili proterani sa Kosova. 60. [irom Kosova, u {iroko rasprostrawenom ili sistematskom nastojawu da se proterane kosovske Albance odvrati od povratka svojim domovima, snage SRJ i Srbije harale su i pqa~kale li~nu imovinu i privredne objekte kosovskih Albanaca. Snage SRJ i Srbije su pomo}u masovnih racija, pretwi silom, i nasiqem kosovskim Albancima pqa~kale novac i dragocenosti, a na na~in koji je bio {iroko rasprostrawen ili sistematski, vlasti na grani~nim prelazima SRJ krale su li~na vozila i drugu imovinu kosovskih Albanaca koji su deportovani iz pokrajine. 61. Pored toga, {irom Kosova, snage SRJ i Srbije sistematski su oduzimale i uni{tavale dokumenta za li~nu identifikaciju i saobra}ajne dozvole za vozila koja su pripadala albanskim civilima na Kosovu. Kako su kosovski Albanci isterivani iz svojih domova i upu}ivani ka granicama Kosova, na odabranim punktovima na putu ka grani~nim prelazima i na grani~nim prelazima prema Albaniji i Makedoniji od wih je traèno da predaju li~na dokumenta. Ove radwe su preduzimane kako bi se izbrisao svaki trag prisustva deportovanih kosovskih Albanaca na Kosovu i kako bi im se uskratilo pravo na povratak domovima. TA^KA 1 DEPORTACIJA 62. Pozivom na paragrafe od 55 do 61, tuìlac ih ponovo navodi i uvr{tava u ovu ta~ku. 63. Po~ev od 1. januara 1999. godine ili pribli`no od tog datuma pa sve do 20. juna 1999, snage SRJ i Srbije, postupaju}i po uputstvu, na podsticaj ili uz podr{ku Slobodana MILO[EVI]A, Milana MILUTINOVI]A, Nikole [AINOVI]A, Dragoquba OJDANI]A, Vlajka STOJIQKOVI]A i drugih znanih i neznanih lica, po~inile su dela navedena u paragrafima od 55 do 61, {to je imalo za posledicu prisilnu deportaci17
ju pribli`no 800.000 civila kosovskih Albanaca. Da bi omogu}ile ta proterivawa i raseqavawa, snage SRJ i Srbije su hotimi~no stvarale atmosferu straha i pritiska upotrebom sile, pretwi silom, i nasiqem, kao {to je opisano u paragrafima od 55 do 61 gore. [irom Kosova, snage SRJ i Srbije sistematski su granatirale gradove i sela, palile ku}e za stanovawe i gazdinstva, nanosile {tetu i uni{tavale kulturne i verske ustanove kosovskih Albanaca, ubijale civile kosovske Albance i seksualno zlostavqale kosovske Albanke. Te radwe su vr{ene u svim krajevima Kosova i ta sredstva i metode su kori{}eni {irom pokrajine, ukqu~uju}i i slede}e op{tine: a. Orahovac/Rahovec: Ujutro 25. marta 1999. godine, snage SRJ i Srbije opkolile su selo Celina/Celine tenkovima i oklopnim vozilima. Nakon granatirawa sela, snage SRJ i Srbije u{le su u selo i sistematski harale i pqa~kale iz ku}a sve {to je imalo ikakvu vrednost, palile ku}e i radwe i uni{tile staru yamiju. Ve}ina me{tana kosovskih Albanaca pobegla je u obli`wu {umu pre nego {to su stigle vojska i policija. Na dan 28. marta 1999. snage SRJ i Srbije prisilile su hiqade qudi koji su se skrivali u {umi da iza|u. Po{to su te civile naterali da otpe{a~e do obli`weg sela, mu{karci su odvojeni od èna, pretu~eni i opqa~kani, i oduzeta su im sva li~na dokumenta. Mu{karci su naterani da otpe{a~e do Prizrena, a na kraju prisiqeni da odu u Albaniju. (i) Dana 25. marta 1999. godine, jedna velika grupa kosovskih Albanaca oti{la je na planinu u blizini sela Nogavac/Nagavc, tako|e u op{tini Orahovac/Rahovec, traè}i spas od napada na obli`wa sela. Snage SRJ i Srbije su ih opkolile i narednog dana naredile da 8.000 qudi koji su tu potraìli skloni{te ode s planine. Kosovski Albanci su prisiqeni da odu u obli`wu {kolu, a zatim su prisilno raspr{eni po obli`wim selima. Tri ili ~etiri dana kasnije, snage SRJ i Srbije u{le su u sela, i{le od ku}e do ku}e i isterivale qude iz ku}a. Na kraju su ih ponovo naterali da u|u u ku}e i rekli im da ne izlaze. Oni koji nisu mogli da se smeste u ku}e morali su da ostanu u automobilima i traktorima koji su bili parkirani nedaleko odatle. Dana 2. aprila 1999. godine, snage SRJ i Srbije po~ele su da granatiraju sela i ubile pritom jedan broj qudi koji su spavali u traktorima i automobilima. Preìveli su se uputili ka albanskoj granici. Dok su prolazili kroz druga sela kosovskih Albanaca koja su bila uni{tena, pripadnici snaga SRJ i Srbije su im se rugali. Kada su ovi seqani stigli na granicu, oduzeta su im sva li~na dokumenta. Tokom ovih proterivawa, na celoj terito-riji op{tine Orahovac/Rahovec, snage SRJ i Srbije sistematski su pa-lile ku}e, radwe, kulturne spomenike i verske objekte kosovskih Albanaca. Uni{teno je nekoliko yamija, ukqu~uju}i yamije u Beloj Crkvi/Bellacrk, Brestovcu/Brestovc, Velikoj Kru{i/Krush e Madhe i druge.
18
b. Prizren: Dana 25. marta 1999. godine snage SRJ i Srbije opkolile su selo Pirane tenkovima i raznim vojnim vozilima. Selo je granatirano i jedan broj me{tana je poginuo. Nakon toga, snage SRJ i Srbije u{le su u selo i palile ku}e kosovskih Albanaca. Posle napada, preostali me{tani su napustili Pirane i oti{li u susedna sela. U mestu Landovica/Landovice snage SRJ i Srbije zapalile su i te{ko o{tetile staru yamiju. Neki kosovski Albanci koji su beàli prema mestu Srbici/Serbica ubijeni su ili raweni snajperima. Snage SRJ i Srbije su zatim zapo~ele ofanzivu u okolini Srbice/Serbica i granatirale sela Dowe Retimqe/Reti e Ulet, Retimle/Reti i Randubrava/Randobrave. Seqani, kosovski Albanci, isterani su iz svojih domova i poslati na albansku granicu. Od 28. marta 1999. godine, u samom gradu Prizrenu, snage SRJ i Srbije su i{le od ku}e do ku}e nare|uju}i stanovnicima, kosovskim Albancima, da odu. Bili su prisiqeni da se prikqu~e konvojima vozila i qudi koji su i{li pe{ice do albanske granice. Putem su snage SRJ i Srbije tukle i ubijale mu{karce kosovske Albance, izdvajale iz konvoja kosovske Albanke i te ène seksualno zlostavqale. Na granici su snage SRJ i Srbije oduzimale sva li~na dokumenta. c. Srbica/Sknderaj: Po~ev od 25. marta 1999. godine ili pribli`no od tog datuma, snage SRJ i Srbije napale su i razorile sela Vo}wak/Vojnike, Leo~ina/Leine, Kladernica/Klladernic, Turicevac/Turiec i Izbica/ Izbic granatirawem i paqewem. Uni{tene su mnoge ku}e, radwe i yamije, ukqu~uju}i yamiju u centru sela ]irez/Qirez. Snage SRJ i Srbije su odvele neke ène i decu i dràle ih u jednoj {tali u ]irezu/Qirez. @ene su podvrgnute seksualnom zlostavqawu, i ukrali su im novac i drugu imovinu. Najmawe osam èna je prvo seksualno zlostavqano a zatim ubijeno, a wihova tela su ba~ena u tri bunara u selu ]irez/Qirez. Dana 28. marta 1999. ili pribli`no tog datuma, grupa od najmawe 4.500 kosovskih Albanaca iz ovih sela okupila se u selu Izbica/Izbic, gde su pripadnici snaga SRJ i Srbije od ovih kosovskih Albanaca traìli novac i odvojili mu{karce od èna i dece. Veliki broj mu{karaca je zatim ubijen. Preìvele ène i deca prisilno su u grupi preba~eni prema Klini/Klin, \akovici/Gjakov i na kraju do albanske granice. d. Suva Reka/Suhareke: Ujutro 25. marta 1999. godine, snage SRJ i Srbije opkolile su mesto Suva Reka/Suhareke. Tokom narednih dana policajci su i{li od ku}e do ku}e, pretili, napadali i ubijali stanovnike kosovske Albance i pod pretwom oru`ja odveli mnoge qude iz wihovih domova. Mnoge ku}e i radwe koje su pripadale kosovskim Albancima zapaqene su, a o{te}ena je yamija u Suvoj Reci/Suharek. Policija je oterala ène, decu i starce, a tada su snage SRJ i Srbije ubile odre|eni broj mu{karaca. Kosovski Albanci bili su prisiqeni da beè, probijaju}i se u kamionima, traktorima i prikolicama prema granici sa Albanijom. Dok su prelazili granicu, oduzeta su im sva dokumenta i novac.
19
(i) Dana 31. marta 1999. godine, otprilike 80.000 kosovskih Albanaca raseqenih iz sela u op{tini Suva Reka/Suhareke okupilo se u blizini mesta Belanica/Bellanice. Slede}eg dana, snage SRJ i Srbije granatirale su selo Belanica/Bellanice, prisiqavaju}i raseqena lica da beè prema albanskoj granici. Pre nego {to su pre{li granicu, oduzeta su im sva li~na dokumenta. e. Pe}/Pej: Dana 27. i 28. marta 1999. godine ili pribli`no tih datuma, u gradu Pe}/Pej, snage SRJ i Srbije i{le su od ku}e do ku}e prisiqavaju}i kosovske Albance na odlazak. Neke ku}e su zapaqene, a u vi{e qudi je pucano iz vatrenog oru`ja. Vojnici i policajci bili su razme{teni du` svake ulice i usmeravali kosovske Albance ka centru grada. Kada su qudi stigli do centra grada, oni koji nisu imali kola ili vozila bilu su prisiqeni da u|u u autobuse ili kamione kojima su odvezeni u grad Prizren. Pred Prizrenom su kosovski Albanci prisiqeni da iza|u iz autobusa i pe{a~e oko 15 kilometara do albanske granice, gde im je nare|eno da predaju svoja dokumenta snagama SRJ i Srbije pre nego {to pre|u granicu. f. Kosovska Mitrovica/Mitrovic: Po~ev od 25. marta 1999. ili pribli`no od tog datuma pa sve do polovine aprila 1999. godine, snage SRJ i Srbije po~ele su se sistematski kretati kroz grad Kosovska Mitrovica/Mitrovice. Ulazili su u ku}e kosovskih Albanaca i nare|ivali stanarima da odmah iza|u iz ku}e i idu na autobusku stanicu. Neke ku}e su zapaqene pa su stanari bili prisiqeni da pobegnu u druge delove grada. Spaqena je i o{te}ena najmawe jedna yamija u gradu. U periodu od tri nedeqe snage SRJ i Srbije nastavile su da proteruju kosovske Albance, stanovnike tog grada. Tokom tog perioda je imovina u vlasni{tvu kosovskih Albanaca uni{tavana, kosovskim Albancima je otiman novac, vozila i druge vrednosti, a kosovske Albanke su seksualno zlostavqane. Sli~no se ponovilo i u drugim selima u op{tini Kosovska Mitrovica/Mitrovic, u kojima su snage SRJ i Srbije isterale kosovske Albance iz wihovih domova a sela razorile. Kosovski Albanci, stanovnici ove op{tine, prisiqavani su da se prikqu~e konvojima koji su i{li prema albanskoj granici prolaze}i kroz mesta Srbica/Skenderaj, Pe}/Pej, \akovica/Gjakov i Prizren. Na putu do granice, pripadnici snaga SRJ i Srbije pqa~kali su im dragocenosti i oduzimali im li~na dokumenta. g. Pri{tina/Prishtin: Po~ev od 24. marta 1999. ili pribli`no od tog datuma pa sve do kraja maja 1999. godine, srpska policija je obilazila ku}e kosovskih Albanaca u gradu Pri{tina/Prishtin i prisiqavala stanare na odlazak. U toku ovih prisilnih proterivawa jedan broj qudi je ubijen. Mnogi od onih koji su isterani iz svojih domova oti{li su direktno na èlezni~ku stanicu, dok su drugi potraìli skloni{te u obli`wim naseqima. Stotine etni~kih Albanaca, koje je na svakoj raskrsnici usmeravala srpska policija, okupili su se na èlezni~koj stanici, a
20
zatim su, posle dugog ~ekawa bez hrane i vode, ukrcani u pretrpane vozove ili autobuse. Oni koji su ukrcani u vozove stigli su do sela \eneral Jankovi}/Hani i Elezit u blizini makedonske granice. Za vreme putovawa vozom mnogim qudima su oduzeta li~na dokumenta. Kada su si{li iz voza, snage SRJ i Srbije su kosovskim Albancima rekle da do Makedonije pe{a~e hodaju}i prugom po{to je okolni prostor miniran. Oni koji su poku{ali da se sakriju u Pri{tini/Prishtin na kraju su isterani na sli~an na~in. Tokom ovih prisilnih proterivawa, jedan broj qudi je ubijen, a nekoliko èna je seksualno zlostavqano. (i) U istom periodu, snage SRJ i Srbije ulazile su u sela u op{tini Pri{tina/Prishtine gde su pretukle i ubile mnoge kosovske Albance, otele im novac, opqa~kale wihovu imovinu i spalile im ku}e. Mnogi seqani su kamionima odvezeni u grad Glogovac/Gllogoc u op{tini Glogovac/Gllogoc. Odatle su vozom preba~eni do mesta \eneral Jankovi}/Hani e Elezit i nastavili pe{ke do makedonske granice. Drugima su, nakon {to su se probili do grada Uro{evac/Ferizaj, snage SRJ i Srbije naredile da se ukrcaju na voz za \eneral Jankovi}/Hani e Elezit, odakle su pe{ice pre{li granicu i u{li u Makedoniju. h. \akovica/Gjakov: Do marta 1999. godine broj stanovnika u gradu \akovica/Gjakov zna~ajno je porastao zbog velikog broja interno raseqenih lica koja su napu{tala svoja sela beè}i pred hotimi~nim granatirawem od strane snaga SRJ i Srbije tokom 1998. godine, i beè}i od oruànog sukoba izme|u tih snaga i Oslobodila~ke vojske Kosova. Stalno kretawe tih interno raseqenih lica poja~ano je nakon 24. marta 1999. kad su se, nakon nasilnih proterivawa u gradu \akovica/Gjakov, mnoga interno raseqena lica vratila iz grada \akovica/Gjakov u okolna sela, iz kojih }e ih snage SRJ i Srbije ponovo proterati. Srpske snage su kontrolisale i koordinirale kretawe ovih interno raseqenih lica na putu iz ovih sela u grad \akovica/Gjakov i natrag, a na kraju i do granice izme|u Kosova i Republike Albanije. Oni koji su i{li pe{ice poslati su iz grada \akovica/Gjakov direktno na jedan od nekoliko grani~nih prelaza. Oni koji su putovali motornim vozilima usmeravani su tako da pre granice i prelaska u Republiku Albaniju skrenu prema gradu Prizrenu. (i) Po~ev od 24. marta 1999. ili pribli`no od tog datuma pa sve do 11. maja 1999, snage SRJ i Srbije po~ele su da prisiqavaju stanovnike grada \akovica/Gjakove na odlazak. Snage SRJ i Srbije rasporedile su se po gradu i idu}i od ku}e do ku}e nare|ivale kosovskim Albancima da napuste svoje domove. U nekim slu~ajevima qudi su ubijani, a mnogima je pre}eno smr}u. Mnoge ku}e i radwe koje su pripadale kosovskim Albancima zapaqene su, dok su radwe Srba bile za{ti}ene. Dana 24. marta 1999. godine, stara yamija u Rogovu/Rogov i istorijska ~etvrt u \akovici/Gjakov, gde je bio i bazar, yamija Hadum i islamska biblioteka pored we, bili su me|u nekoliko kulturnih objekata koji su veli21
kim delom i/ili potpuno uni{teni. U periodu od 2. do 4. aprila 1999. godine, na hiqade kosovskih Albanaca koji su ìveli u gradu \akovica/Gjakove i susednim selima prikqu~ili su se velikoj koloni, bilo pe{ice ili kolima, kamionima i traktorima, i krenuli prema granici s Albanijom. Snage SRJ i Srbije usmeravale su qude koji su beàli na unapred odre|ene pravce, a putem su na kontrolnim punktovima ve}ini kosovskih Albanaca oduzimani li~ni dokumenti i automobilske tablice. U nekim slu~ajevima, za prevoz lica do granice s Albanijom kori{}eni su kamioni jugoslovenske vojske. (ii) Pored toga, krajem marta i u aprilu 1999. godine, snage SRJ i Srbije silom su proterale kosovske Albance, stanovnike mnogih sela u op{tini \akovica/Gjakov, izme|u ostalog iz sela Dobro{/Dobrosh, Korenica/Korenic i Meja/Mej. Mnogim stanovnicima je zatim nare-|eno, ili im je bilo dozvoqeno, da se vrate u svoja sela, da bi ih snage SRJ i Srbije ponovo odatle proterale. U ranim jutarwim ~asovima 27. aprila 1999. ili otprilike u to vreme, snage SRJ i Srbije krenule su u veliku ofenzivu na doline Carragoj, Eerenik i Trava (op{tina \akovica/Gjakov), i na preostale stanovnike gorepomenutih sela, u nameri da isteraju stanovni{tvo iz tog kraja. Ovde je raspore|en veliki broj vojnika i policajaca, i postavqeno nekoliko kontrolnih punktova. U mestima Meja/Mej, Korenica/Korenic i Meja Orize/Orize, veliki ali jo{ uvek neutvr|eni broj kosovskih Albanaca, civila mu{kog pola, izdvojen je iz mase seqana koji su beàli, odveden i pogubqen. Tokom celog tog dana su seqani, pred direktnim pretwama snaga SRJ i Srbije, napu{tali svoje ku}e i prikqu~ivali se nekom od nekoliko konvoja izbeglica na traktorima, kowskim zapregama i u kolima, i na kraju pre{li u Albaniju. Mnogim kosovskim Albancima snage SRJ i Srbije su pre nego {to }e pre}i granicu oduzele li~na dokumenta. i. Gwilane/Gjilan: Snage SRJ i Srbije u{le su u mesto Prilepnica/Perlepnice dana 6. aprila 1999. godine ili pribli`no tog datuma i naredile stanovnicima da ga napuste rekav{i im da }e slede}eg dana to mesto biti minirano. Me{tani su oti{li i poku{ali da odu do drugog sela, ali su ih snage SRJ i Srbije vratile. Stanovnici Prilepnice/Perlepnice su 13. aprila 1999. godine ponovo obave{teni da se grad do slede}eg dana mora evakuisati. Slede}eg jutra me{tani, kosovski Albanci, oti{li su konvojem u kome je bilo otprilike 500 vozila. Ubrzo po{to su me{tani oti{li, ku}e u Prilepnici/Prlepnic su zapaqene. [irom op{tine Gwilane/Gjilan snage SRJ i Srbije sistematski su palile i uni{tavale ku}e, radwe, kulturne spomenike i verske objekte kosovskih Albanaca, me|u ostalim yamiju u Vla{tici/Vlashtic. Kosovski Albanci iz drugih sela u op{tini Gwilane/Gjilan tako|e su isterani iz svojih domova. Na hiqade raseqenih lica iz sela kao {to su @egra/Zhegr, Nosaqe/Nosal i Vladovo/Lladov sklonilo se u selo Dowa Stubla/Stublle e Poshtme u op{tini Vitina. Mnoga od tih raseqenih
22
lica iz Gwilana/Gjilan pre{la su granicu pokrajine sa Srbijom, gde su bili `rtve {ikanirawa i maltretirawa sli~nih onim koje su doìveli na Kosovu, pre nego {to su u{li u Makedoniju. Drugi su putovali direktno u Makedoniju. Kad su kosovski Albanci stigli na granicu sa Makedonijom, snage SRJ i Srbije oduzele su im li~na dokumenta. j. Uro{evac/Ferizaj: U periodu od 24. marta do 14. aprila 1999. godine, snage SRJ i Srbije granatirale su i napadale sela u op{tini Uro{evac /Ferizaj, ukqu~uju}i sela Biba/Bibe, Muhayer Prelez/Prelez i Muhaxherve, Raka/Rakaj i Staro Selo, ubiv{i odre|eni broj wihovih stanovnika. Nakon granatirawa, snage SRJ i Srbije su ulazile u neka sela, me|u ostalima Papaz i Sojevo/Sojev, i nare|ivale stanovnicima da ih napuste. Drugi kosovski Albanci, iz sela Varo{ Selo/Varosh i Mirosavqe/Mirosal, pobegli su iz sela kad su u wih u{le srpske snage. Nakon {to su stanovnici napustili svoje ku}e, vojnici i policajci su ih zapalili. Raseqena lica su oti{la u grad Uro{evac/Ferizaj, gde se ve}ina ukrcala na vozove kojima su odvezeni na grani~ni prelaz za Makedoniju u mestu \eneral Jankovi}/Hani i Elezit. Srpske snage su qude iz voza uputile da po pruzi otpe{a~e do granice. Drugi su do istog grani~nog prelaza iz Uro{evca/Ferizaj putovali u konvojima. Na granici su im srpske snage oduzele sva dokumenta. k. Ka~anik/Kaanik: U periodu izme|u marta i maja 1999. godine, snage SRJ i Srbije napale su sela u op{tini Ka~anik i sam grad Ka~anik. Napad je imao za posledicu razarawe ku}a i verskih objekata izme|u ostalog i yamije u Kotlini/Kotline i Ivaji/Ivaje. (i) Dana 8. marta 1999. ili pribli`no tog datuma, snage SRJ i Srbije napale su i delimi~no spalile selo Kotlina/Kotlin. Dana 24. marta 1999, snage SRJ i Srbije ponovo su napale Kotlinu/Kotlin iz te{kog naoruàwa i vojnicima. Mnogi mu{ki stanovnici Kotlina/Kotlin pobegli su tokom tog napada u obli`we {ume, a ènama, deci i starcima su snage SRJ i Srbije naredile da se ukrcaju na kamione kojima su odvezeni u grad Ka~anik. Oni koji nisu stali u kamione morali su za wima pe{a~iti prema Ka~aniku/Kaaniku. U tom napadu je ubijen odre|eni broj mu{kih stanovnika Kotline/Kotlin, ukqu~uju}i najmawe 17 mu{karaca ~ija tela su ba~ena u bunare. Pre nego {to }e oti}i iz Kotline/Kotlin, snage SRJ i Srbije su spalile ostatak sela. Mnogi od onihkoji su preìveli prebegli su u Makedoniju. (ii) Dana 27. i 28. marta 1999. ili pribli`no tih datuma, snage SRJ i Srbije napale su grad Ka~anik. Pripadnici snaga SRJ i Srbije {ikanirali su, zatvarali, tukli i pucali u mnoge stanovnike Ka~anika, kosovske Albance. Hiqade lica pobeglo je u obli`we {ume i na kraju pe{ice pre{lo granicu sa Makedonijom. Druga raseqena lica iz grada Ka~anika i okolnih sela pe{ice su oti{la do sela Stagovo/Stagov, gde su se ukrcali na vozove kojima su odvezeni do makedonske granice.
23
(iii) Dana 13. aprila 1999. ili pribli`no tog datuma, snage SRJ i Srbije opkolile su selo Slatina/Sllatin i zaseok Vata. Nakon {to su granatirali selo, pe{adija i policija su u{li u selo i pqa~kali i palili ku}e. U toj akciji je iz vatrenog oru`ja ubijeno 13 civila. Nakon ovog napada ve}ina stanovnika Slatine/Sllatin prebegla je u Makedoniju. (iv) Dana 25. maja 1999. ili pribli`no tog datuma, snage SRJ i Srbije napale su selo Dubrava/Lisnaj u op{tini Ka~anik. Tokom napada, snage SRJ i Srbije ubile su nekoliko kosovskih Albanaca, stanovnika Dubrave/Lisnaj. Mnogi stanovnici Dubrave/Lisnaj okupili su se u konvoju na traktorima i prikolicama i prebegli u Makedoniju. Drugi me{tani su pobegli u druga sela ili u {ume pre nego {to }e naposletku pre}i makedonsku granicu. l. De~ani/Dean: Dana 29. marta 1999. ili pribli`no tog datuma, snage SRJ i Srbije opkolile su i napale selo Beleg i okolna sela u op{tini De~ani/Dean. Snage SRJ i Srbije i{le su od ku}e do ku}e govore}i me{tanima da smesta napuste svoje ku}e. Oko 300 mu{karaca, èna i dece iseqeno je iz svojih ku}a i okupqeno na obli`woj poqani u selu Beleg. Snage SRJ i Srbije naredile su svim mu{karcima i ènama da skinu ode}u, te im je oduzeta sva li~na imovina. Mu{karci su odvojeni od èna i dece i odvedeni u podrum jedne nedovr{ene ku}e u blizini tog poqa. @enama i deci je nare|eno da odu u drugu ku}u. Tokom te no}i seksualno su zlostavqane najmawe tri ène. Slede}eg dana, snage SRJ i Srbije su me{tanima rekle da napuste selo kamionima i traktorima i odu u Albaniju. m. Vu~itrn/Vushtrri: Dana 27. marta 1999. ili pribli`no tog datuma, snage SRJ i Srbije po~ele su da pale ku}e u gradu Vu~itrn/Vushtrri i spalile glavnu gradsku yamiju. Dana 2. maja 1999. ili pribli`no tog datuma, snage SRJ i Srbije napale su vi{e sela severoisto~no od grada Vu~itrna/Vushtrri, ukqu~uju}i sela Skrovna/Skrom, Slakovce/Sllakofc, Ceelija/Ceceli i Gorwa Sudimqa/Studime e Eprme. Me{tani su isterani iz svojih domova, a mnoge wihove ku}e, radwe i verski objekti su potpuno izgoreli. Me{tani, kao i lica koja su ranije raseqena iz drugih mesta u op{tini Vu~itrn/Vushtrri, bili su prisiqeni da oforme konvoj u kome je bilo oko 20.000 qudi i koji se kretao putem kroz kawon Studime prema gradu Vu~itrnu/Vushtrri. Tokom no}i od 2. na 3. maj 1999. godine, snage SRJ i Srbije su maltretirale, tukle i ubile pribli`no 104 kosovska Albanca, a mnogim drugim otele vredne stvari. Snage SRJ i Srbije zato~ile su hiqade kosovskih Albanaca iz ovog konvoja u poqoprivrednoj zadruzi u blizini grada Vu~itrna/Vushtrri. Dana 3. maja 1999. ili pribli`no tog datuma, snage SRJ i Srbije su u poqoprivrednoj zadruzi odvojile mu{karce u dobi za vojsku, kosovske Albance, od èna, dece i starijih osoba. @ene, deca i starci kosovski Albanci upu}eni su u Albaniju, a odre|eni broj mu{karaca kosovskih Albanaca bio je prisiqen da odveze ta vozila sa ènama, decom i starcima
24
do granice sa Albanijom. Snage SRJ i Srbije su prebacile stotine mu{karaca u dobi za vojsku, kosovskih Albanaca, iz poqoprivredne zadruge u zatvor u selu Smrekovrica/Smrakonc. Nakon nekoliko nedeqa zato~eni{tva u ne~ove~nim uslovima, u kome su bili podvrgnuti batinawima, mu~ewu i ubijawu, mnogi od tih mu{karaca kosovskih Albanaca preba~eni su u selo Zur/Zhur, u blizini albanske granice, i prisiqeni da pre|u granicu sa Albanijom. Ovim delima i propustima, Slobodan MILO[EVI], Milan MILUTINOVI], Nikola [AINOVI], Dragoqub OJDANI], Vlajko STOJIQKOVI] i druga znana i neznana lica, planirali su, podsticali, naredili, po~inili ili na drugi na~in pomagali i podràvali planirawe, pripremu ili izvr{ewe slede}eg dela: Ta~ka 1: Deportacija, ZLOÎN PROTIV ÔVE^NOSTI, ka`wiv po ~lanu 5(d) Statuta Me|unarodnog suda. TA^KA 2 DRUGA NEHUMANA DELA (PRISILNO PREME[TAWE) 64. U odnosu na one kosovske Albance koji su interno raseqeni unutar teritorije Kosova, pozivom na paragrafe 55 61, a naro~ito paragraf 59, tuìlac ih ponovo navodi i uvr{tava u ovu ta~ku. Ovim delima i propustima, Slobodan MILO[EVI], Milan MILUTINOVI], Nikola [AINOVI], Dragoqub OJDANI], Vlajko STOJIQKOVI] i druga znana i neznana lica, planirali su, podsticali, naredili, po~inili ili na drugi na~in pomagali i podràvali planirawe, pripremu ili izvr{ewe slede}eg dela: Ta~ka 2: Druga nehumana dela (prisilno preme{tawe), ZLOÎN PROTIV ÔVE^NOSTI, ka`wiv po ~lanu 5(i) Statuta Me|unarodnog suda. TA^KE 3 4 UBISTVO 65. Pozivom na paragrafe 55 63, tuìlac ih ponovo navodi i uvr{tava u ovu ta~ku. 66. Po~ev od 1. januara 1999. godine ili pribli`no od tog datuma pa sve do 20. juna 1999, snage SRJ i Srbije, postupaju}i po uputstvu, na podsticaj ili uz podr{ku Slobodana MILO[EVI]A, Milana MILUTINOVI]A, Nikole [AINOVI]A, Dragoquba OJDANI]A, Vlajka STOJIQKOVI]A i drugih znanih i neznanih lica, ubile su na stotine civila kosovskih Albanaca. Ta ubistva vr{ena su na na~in koji je bio {iroko rasprostrawen ili sistematski {irom pokrajine Kosovo i imala su za posledicu smrt mnogobrojnih mu{karaca, èna i dece. Me|u slu~ajevima masovnih ubijawa nalaze se i slede}i:
25
a. Na dan 15. januara 1999. godine ili pribli`no tog datuma, u ranim jutarwim ~asovima, snage SRJ i Srbije napale su selo Ra~ak (op{tina [timqe/Shtime). Nakon granatirawa, kasnije istog jutra u selo su u{le snage SRJ i Srbije i po~ele da vr{i pretres idu}i od ku}e do ku}e. Po celom selu pucali su na me{tane koji su poku{avali da pobegnu pred snagama SRJ i Srbije. Grupa od oko 25 mu{karaca poku{ala je da se sakrije u jednoj zgradi, ali su ih otkrile snage SRJ i policije. Tukli su ih, a zatim odveli na obli`we brdo gde su ubijeni iz vatrenog oru`ja. Snage SRJ i Srbije ubile su ukupno oko 45 kosovskih Albanaca u Ra~ku i wegovoj okolini. (Ubijena lica ~ija su imena poznata navedena su u Prilogu A koji je priloèn kao dodatak ovoj optu`nici.) b. Na dan 25. marta 1999. godine ili pribli`no tog datuma, snage SRJ i Srbije opkolile su i napale selo Bela Crkva/Bellacerke (op{tina Orahovac/ Rahovec). Mnogi me{tani Bele Crkve/Bellacrk beàli su uz reku Belaja pored sela i bili prisiqeni da se sklone pod èlezni~kim mostom. Pribliàvaju}i se mostu, snage SRJ i Srbije otvorile su vatru na jedan broj me{tana i ubile 12 lica, od kojih su desetoro bile ène i deca. Jedno dvogodi{we dete je preìvelo ovaj incident. Snage SRJ i Srbije su zatim naredile ostalim seqanima da iza|u iz korita potoka, i u tom trenutku odvojili mu{karce i starije de~ake od starih mu{karaca, èna i male dece. Snage SRJ i Srbije su mu{karcima i starijim de~acima naredili da se svuku, a zatim su im sistematski opqa~kali sve vredne stvari. @enama i deci je tada nare|eno da krenu prema obli`wem selu Zrze/Xrx. Jedan lekar iz Bele Crkve/Bellacrk je poku{ao da razgovara sa komandantom snaga koje su ih napale, ali je ustreqen, kao i wegov ne}ak. Ostalim mu{karcima i starijim de~acima je zatim nare|eno da se vrate u korito potoka. Kada su poslu{ali, snage SRJ i Srbije su na te mu{karce i starije de~ake otvorile vatru i ubile oko 65 kosovskih Albanaca. Jedan broj mu{karaca i starijih de~aka je preìvio ovaj incident koji su videla i druga lica sakrivena u blizini. Pored toga, snage SRJ i Srbije ubile su i {estoricu mu{karaca koje su otkrile u wihovom skloni{tu u obli`wem kanalu za navodwavawe. (Ubijena lica ~ija su imena poznata navedena su u Prilogu B koji je priloèn kao dodatak ovoj optu`nici.) c. Na dan 25. marta 1999. godine ili pribli`no tog datuma, snage SRJ i Srbije napale su sela Mala Kru{a/Krushe e Vogel i Velika Kru{a/Krushe e Madhe (op{tina Orahovac/Rahovec). Me{tani Male Kru{e/Krushe e Vogel potraìli su zaklon u {umovitom podru~ju pored Male Kru{e/Krushe e Vogel, odakle su mogli da vide kako srpski policajci sistematski pqa~kaju i pale wihove ku}e. Me{tani su se kasnije sklonili u ku}u Sedje Batushe, sme{tenu na ivici sela Mala Kru{a/Krush e Vogel. U toku jutra 26. marta 1999. godine snage SRJ i Srbije otkrile su seqane. Snage SRJ i Srbije su ènama i maloj deci naredili da napuste to podru~je i odu u Albaniju. Snage SRJ i Srbije su zatim zato~ile i pretresle mu{karce i de~ake i oduzeli im li~na dokumenta i vredne
26
stvari. Nakon toga su snage SRJ i Srbije naredile mu{karcima i de~acima da, pod pretwom smrti, pe{ice odu do jedne nenaseqene ku}e u Maloj Kru{i/Krush e Vogel. Snage SRJ i Srbije prisilile su ove mu{karce i de~ake da u|u u ku}u. Kada su se mu{karci i de~aci sakupili u ku}i, snage SRJ i Srbije su na ovu grupu otvorile vatru iz mitraqeza. Posle nekoliko minuta paqbe, snage SRJ i Srbije su ku}u zapalile kako bi tela izgorela. U pucwavi i plamenu poginulo je oko 105 kosovskih Albanaca, mu{karaca i de~aka. (Ubijena lica ~ija su imena poznata navedena su u Prilogu C koji je priloèn kao dodatak ovoj optu`nici.) d. Dana 26. marta 1999. godine ili pribli`no tog datuma, u jutarwim ~asovima, snage SRJ i Srbije opkolile su deo oko kompleksa porodi~nih ku}a porodice Berisha u Suvoj Reci/Suhareke (op{tina Suva Reka/ Suharek). U blizinu ku}a postavqeni su tenkovi, cevi uperenih u ku}e. Snage SRJ i Srbije su stanarima jedne od ku}a naredile da iza|u. Mu{karci su odvojeni od èna i dece i {est ~lanova ove porodice je ubijeno. Snage SRJ i Srbije su preostale ~lanove porodice poterale u pravcu jednog kafi}a. Ove ~lanove porodice naterale su da, zajedno sa tri druge grupe {ire porodice Berisha, u|u u taj kafi}. Zatim su u kafi} u{le snage SRJ i Srbije i otvorile vatru na qude koji su se nalazili unutra. U kafi} je uba~en i eksploziv. U toj akciji su ubijena najmawe 44 civila, a drugi su te{ko raweni. Tela `rtava su potom izvu~ena iz kafi}a i utovarena u prikolicu jednog kamiona, koji se zatim odvezao u pravcu Prizrena. Tri rawene osobe, koje su bile uba~ene me|u druga tela, isko~ile su iz kamiona na putu za Prizren. Predmeti koji su pripadali najmawe {estoro ubijenih u kafi}u na|eni su u tajnoj masovnoj grobnici na poligonu za ve`be iz ga|awa VJ-a u blizini Koru{e/Korisha. Pored toga, li~na dokumenta koja su pripadala najmawe petoro ubijenih u kafi}u na|ena su na le{evima ekshumiranim iz tajne masovne grobnice u Batajnici, pokraj Beograda, u Srbiji. (Ubijena lica ~ija su imena poznata navedena su u Prilogu K koji je priloèn kao dodatak ovoj optu`nici.) e. Uve~e 26. marta 1999. godine ili pribli`no u to vreme, u gradu \akovica/Gjakove, snage SRJ i Srbije do{le su u ku}u na broju 134a u ulici Ymer Grezda. @ene i deca koji su bili u ku}i odvojeni su od mu{karaca i nare|eno im je da odu na sprat. Snage SRJ i Srbije su zatim pucale i ubile {est mu{karaca kosovskih Albanaca koji su bili u ku}i. (Imena ubijenih navedena su u Prilogu D koji je priloèn kao dodatak ovoj optu`nici.) f. Dana 26. marta 1999. godine ili pribli`no tog datuma, u jutarwim ~asovima, snage SRJ i Srbije napale su selo Padali{te/Padalisht (op{tina Istok/Istog). Ulaze}i u selo, snage SRJ i Srbije pucale su na ku}e i me{tane koji su poku{avali da pobegnu. Osam ~lanova porodice Beke Imeraja isterani su i ubijeni ispred svoje ku}e. Drugi me{tani
27
sela Padali{te/Padalishte ubijeni su u svojim domovima i u koritu potoka u blizini sela. Snage SRJ i Srbije ubile su ukupno oko 20 kosovskih Albanaca iz Padali{ta/Padalishte. (Ubijena lica ~ija su imena poznata navedena su u Prilogu E koji je priloèn kao dodatak ovoj optu`nici.) g. Na dan 27. marta 1999. godine ili pribli`no tog datuma, snage SRJ i Srbije napale su selo Izbica/Izbice (op{tina Srbica/Sknderaj) iz te{kog naoruàwa. Najmawe 4.500 seqana iz Izbice/Izbic i okolnih sela potraìlo je uto~i{te na jednoj poqani u Izbici/Izbice. Dana 28. marta 1999. godine, snage SRJ i Srbije opkolile su seqane, a zatim im pri{le traè}i novac. Nakon {to su snage SRJ i Srbije otele seqanima vredne stvari, mu{karci su odvojeni od èna i male dece. Mu{karci su zatim podeqeni u dve grupe, od kojih je jedna poslata na obli`we brdo, a druga u korito obli`weg potoka. Snage SRJ i Srbije su tada otvorile vatru na obe grupe mu{karaca, pri ~emu je poginulo najmawe 116 mu{karaca, kosovskih Albanaca. Tako|e na dan 28. marta 1999, ène i deca okupqeni u Izbici/Izbic bili su prisiqeni da napuste to podru~je i pe{ice krenu prema Albaniji. Na jednoj traktorskoj prikolici sedile su dve ène invalidi koje nisu mogle da hodaju. Snage SRJ i Srbije su traktorsku prikolicu zapalile i te dve ène su ìve izgorele. (Lica ubijena u Izbici/Izbic ~ija su imena poznata navedena su u Prilogu F koji je priloèn kao dodatak ovoj optu`nici). h. Kasno uve~e 1. aprila 1999. ili pribli`no u to vreme i u ranim jutarwim ~asovima 2. aprila 1999. godine, snage SRJ i Srbije su zapo~ele akciju u delu grada \akovici/Gjakove koji se zove Qerim. Tokom nekoliko sati, snage SRJ i Srbije su silom ulazile u ku}e kosovskih Albanaca u Qerimu, ubijale stanare i zatim palile zgrade. Uni{teno je na desetine ku}a i poginulo vi{e od 50 lica. Na primer, u ku}i u ulici Milo{ Gili}/Millosh Gilic broj 157, snage SRJ i Srbije su pucale u stanare a zatim zapalile ku}u. U pucwavi i poàrima koje su zapalile snage SRJ i Srbije, na toj jednoj lokaciji je poginulo 20 kosovskih Albanaca, od kojih 19 èna i dece. (Lica ubijena na toj lokaciji ~ija su imena poznata navedena su u Prilogu G koji je priloèn kao dodatak ovoj optu`nici.) i. U ranim jutarwim ~asovima 27. aprila 1999. ili pribli`no u to vreme, snage SRJ i Srbije krenule su masovno u napad na kosovske Albance, stanovnike dolina Carragojs, Erenik i Trava (op{tina \akovica/Gjakov) u nameri da isteraju stanovni{tvo iz tog podru~ja. Ovde je upotrebqen veliki broj pripadnika snaga SRJ i Srbije i postavqeno nekoliko kontrolnih punktova. Celog tog dana, seqani su napu{tali svoje domove pred direktnom pretwom snaga SRJ i Srbije i prikqu~ivali se nekom od nekoliko konvoja izbeglica na traktorima, kowskim zapregama i u kolima. U Meji/Mej, Korenici/Korenic i Meji Orize/Orize, iz mase seqana koji su beàli izdvojen je velik i jo{ neutvr|en broj civi28
la mu{karaca, kosovskih Albanaca, i odveden. Mnogi od ovih mu{karaca pogubqeni su po kratkom postupku, a nestalim se jo{ uvek smatra 300 lica. Li~na dokumenta koja su pripadala najmawe sedmoro osoba posledwi put vi|enih kod Meje/Mej 27. aprila 1999, na|ena su na le{evima ekshumiranim iz tajne masovne grobnice u Batajnici, pored Beograda, u Srbiji. (Ubijena lica ~ija su imena poznata navedena su u Prilogu I koji je priloèn kao dodatak ovoj optu`nici.) j. Dana 2. maja 1999, ili pribli`no tog datuma, snage SRJ i Srbije napale su nekoliko sela severoisto~no od grada Vu~itrn/Vushtrri, ukqu~uju}i sela Skrovna/Skrom, Slakovce /Sllakofc, Ceceli/Cecelija i Gorwa Sudimqa/Studime e Eperm. Me{tani su isterani iz svojih domova, a mnoge wihove ku}e, radwe i verski objekti potpuno su spaqeni. Nakon toga su ih prisilili da se prikqu~e konvoju od oko 20.000 qudi koji se putem kroz kawon Studime kretao u pravcu Vu~itrna/Vushtrri. Tokom tih dejstava, snage SRJ i Srbije maltretirale su, tukle i pqa~kale kosovske Albance koji su putovali u tom konvoju i ubile oko 104 kosovska Albanca. (Ubijena lica ~ija su imena poznata navedena su u Prilogu H koji je priloèn kao dodatak ovoj optu`nici.) k. Dana 22. maja 1999. godine ili pribli`no tog datuma, u ranim jutarwim ~asovima, jedno uniformisano lice u zatvorskom kompleksu Dubrava/Dubrave (op{tina Istok/Istog) objavio je sa straàrnice da svi zatvorenici treba da uzmu svoje li~ne stvari i da se postroje na sportskom terenu zatvorskog kompleksa kako bi ih prebacili u zatvor u Ni{u, u Srbiji. Za veoma kratko vreme na sportskom terenu se okupilo na stotine zatvorenika sa torbama u kojima su bile li~ne stvari i postrojilo se u redove da sa~ekaju prevoz. Bez upozorewa, uniformisana lica su na zatvorenike otvorila vatru sa straàrnice, iz otvora na zidu koji okruùje kompleks i mitraqeskih gnezda sa druge strane zida. Mnogi zatvorenici su na mestu poginuli, a drugi su raweni. (i) Dana 23. maja 1999. ili pribli`no tog datuma, u popodnevnim ~asovima, snage SRJ i Srbije bacale su ru~ne bombe i pucale u odvodne kanale, kanalizaciju, zgrade i podrume, i na taj na~in ubile i ranile i mnoge druge zatvorenike koji su na tim mestima potraìli zaklon nakon onoga {to se desilo prethodnog dana. Ubijeno je ukupno oko 50 zatvorenika. (Mnogi od ubijenih jo{ uvek nisu identifikovani, a lica za koja se zna da su ubijena i ~ija su imena poznata navedena su u Prilogu J koji je priloèn kao dodatak ovoj optu`nici.) l. U periodu od marta 1999. do maja 1999. godine, snage SRJ i Srbije pokrenule su niz masovnih ofanzivnih dejstava na vi{e sela u op{tini Ka~anik/Kaanik, ~iji je ishod bila smrt preko 100 civila. (i) Na dan 24. marta 1999, ili pribli`no tog datuma, snage SRJ i Srbije napale su selo Kotlina/Kotline. U toku napada spaqena je ve}ina ku}a, a najmawe 17 lica je ubijeno. Neki od ubijenih su bili uhva}eni u {umi, pogubqeni i ba~eni u bunare. U te bunare je onda odozgo ba~en eksploziv.
29
(ii) Na dan 13. aprila 1999. godine ili pribli`no tog datuma, snage SRJ i Srbije opkolile su selo Slatina/Sllatine i zaseok Vata/Vata. Nakon granatirawa, u selo su u{li pe{adija i policija i opqa~kali i zapalili ku}e. Tokom ove akcije iz vatrenog oru`ja je ubijeno 13 civila. (iii) Na dan 21. maja 1999. godine ili pribli`no tog datuma, snage SRJ i Srbije opkolile su selo Stagovo/Stagove. Stanovnici ovog sela su poku{ali da pobegnu u planine isto~no od sela. Tokom ove akcije je poginulo najmawe 12 lica. Selo je najve}im delom opqa~kano i spaqeno. (iv) Na dan 25. maja 1999. godine ili pribli`no tog datuma, snage SRJ i Srbije opkolile su selo Dubrava/Lisnaje. Kada su ove snage u{le u selo, stanovnicima je nare|eno da se okupe kod {kole i da iza|u iz sela na traktorima. Zatim su mu{karci odvojeni od èna i dece. Tokom ove akcije ubijena su ~etvorica. Pored toga, ubijena su i ~etiri ~lana porodice Qorri dok su poku{avali da pobegnu u {umu. (Lica ubijena u op{tini Ka~anik ~ija su imena poznata navedena su u Prilogu L koji je priloèn kao dodatak ovoj optu`nici.) Ovim delima i propustima, Slobodan MILO[EVI], Milan MILUTINOVI], Nikola [AINOVI], Dragoqub OJDANI], Vlajko STOJIQKOVI] i druga znana i neznana lica, planirali su, podsticali, naredili, po~inili ili na neki drugi na~in pomagali i podràvali planirawe, pripremu ili izvr{ewe slede}eg dela: Ta~ka 3: Ubistvo, ZLOÎN PROTIV ÔVE^NOSTI, ka`wiv prema ~lanu 5(a) Statuta Me|unarodnog suda. Ta~ka 4: Ubistvo, KR[EWE ZAKONA I OBIÂJA RATOVAWA, ka`wivo prema ~lanu 3 Statuta Me|unarodnog suda i sankcionisano ~lanom 3(1)(a) (ubistvo) @enevskih konvencija. TA^KA 5 PROGONI 67. Pozivom na paragrafe 55 66, tuìlac ih ponovo navodi i uvr{tava u ovu ta~ku. 68. Po~ev od 1. januara 1999. godine, ili pribli`no tog datuma, pa sve do 20. juna 1999, snage SRJ i Srbije, postupaju}i po uputstvu, na podsticaj ili uz podr{ku Slobodana MILO[EVI]A, Milana MILUTINOVI]A, Nikole [AINOVI]A, Dragoquba OJDANI]A, Vlajka STOJIQKOVI]A i drugih znanih i neznanih lica, koristile su se sredstvima i metodama izloènim u paragrafima od 55 do 66 da bi sprovele kampawu progona kosovskog albanskog civilnog stanovni{tva na politi~koj, rasnoj ili verskoj osnovi. Ti progoni su ukqu~ivali, me|u ostalim, slede}a sredstva i na~ine: a. Prisilno preme{tawe i deportaciju od strane snaga SRJ i Srbije pribli`no 800.000 civila kosovskih Albanaca, kao {to je opisano u paragrafima od 55 do 64.
30
b. Ubistvo stotina civila kosovskih Albanaca od strane snaga SRJ i Srbije, kao {to je opisano u paragrafima od 65 do 66. c. Seksualno zlostavqawe kosovskih Albanaca, naro~ito èna, od strane snaga SRJ i Srbije, ukqu~uju}i seksualno zlostavqawe opisano u paragrafima 57 i 63. d. Bezobzirno razarawe ili nano{ewe {tete verskim objektima kosovskih Albanaca. Tokom i nakon napada na gradove i sela, snage SRJ i Srbije sistematski su nanosile {tetu i uni{tavale kulturne spomenike i muslimanska sveta mesta. [irom pokrajine su yamije granatirane, paqene i ru{ene eksplozivom. Ovi incidenti ukqu~uju i slede}e: nano{ewe {tete i/ili uni{tavawe yamija u Vu~itrnu/Vushtrri, Suvoj Reci/Suharek, Celini/Celin, Rogovu/Rogov, Beloj Crkvi/Bellacrk, ]irezu/Qirez, Kotlini/Kotline, Ivaji/Ivaj, Brestovcu/Brestovc, Velikoj Kru{i/Krush e Madhe, Kosovskoj Mitrovici/Mitrovic, Vla{tici/ Llashtic, Landovici/Landovic i \akovici/Gjakov, kao {to je opisano u paragrafu 63. Ovim delima i propustima, Slobodan MILO[EVI], Milan MILUTINOVI], Nikola [AINOVI], Dragoqub OJDANI], Vlajko STOJIQKOVI] i druga znana i neznana lica, planirali su, podsticali, naredili, po~inili ili na neki drugi na~in pomagali i podràvali planirawe, pripremu ili izvr{ewe slede}eg dela: Ta~ka 5: Progoni na politi~koj, rasnoj ili verskoj osnovi, ZLOÎN PROTIV ÔVE^NOSTI, ka`wiv prema ~lanu 5(h) Statuta Me|unarodnog suda. OP[TI NAVODI 69. Sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica, na Kosovu u SRJ postojalo je stawe oruànog sukoba. 70. Sva dela i propusti koji se navode kao zlo~ini protiv ~ove~nosti bili su deo {iroko rasprostrawenog ili sistematskog napada uperenog protiv albanskog civilnog stanovni{tva na Kosovu u SRJ. DODATNE ÎWENICE 71. Autonomna Pokrajina Kosovo i Metohija nalazi se u ju`nom delu Republike Srbije, konstitutivne republike SRJ. Teritorija koju danas ~ini SRJ bila je deo SFRJ. Autonomna Pokrajina Kosovo i Metohija grani~i se na severu i severozapadu sa Crnom Gorom, drugom konstitutivnom republikom SRJ. Na jugozapadu, Autonomna Pokrajina Kosovo i Metohija grani~i se sa Republikom Albanijom, a na jugu sa Makedonijom. Glavni grad Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija je Pri{tina/Prishtine. 72. Godine 1990, Socijalisti~ka Republika Srbija proglasila je novi Ustav kojim su, izme|u ostalog, promeweni nazivi republike i autonomnih pokrajina. Naziv Socijalisti~ka Republika Srbija promewen je u Republi31
73.
74.
75.
76.
77.
ka Srbija, naziv Socijalisti~ka Autonomna Pokrajina Kosovo promewen je u Autonomna Pokrajina Kosovo i Metohija (daqe u tekstu za oba naziva: Kosovo), a naziv Socijalisti~ka Autonomna Pokrajina Vojvodina promewen je u Autonomna Pokrajina Vojvodina (daqe u tekstu: Vojvodina). U istom tom periodu, Socijalisti~ka Republika Crna Gora promenila je naziv u Republika Crna Gora. Godine 1974, novim Ustavom SFRJ je vlast decentralizovana i prenesena sa centralne vlade na {est konstitutivnih republika. U okviru Srbije, Kosovu i Vojvodini data je znatna autonomija, ukqu~uju}i kontrolu nad obrazovnim sistemom, sudstvom i policijom. Tako|e su dobili sopstvene pokrajinske skup{tine i bili su zastupqeni u Skup{tini, Ustavnom sudu i Predsedni{tvu SFRJ. Prema popisu stanovni{tva iz 1981. godine, posledwem na kome je u~estvovalo skoro celokupno stanovni{tvo, Kosovo je ukupno imalo pribli`no 1.585.000 stanovnika, od ~ega su 1.227.000 (77 odsto) stanovnika bili Albanci, a 210.000 (13 odsto) su bili Srbi. Za 1991. godinu postoje samo procene broja stanovnika jer su kosovski Albanci bojkotovali popis sproveden te godine. Prema uop{tenim procenama broj stanovnika na Kosovu u vreme na koje se odnosi ova optu`nica iznosio je izme|u 1.800.000 i 2.100.000, od ~ega su oko 85-90 odsto bili kosovski Albanci, dok su 5-10 odsto ~inili Srbi. Tokom osamdesetih godina, Srbi su izraàvali zabrinutost zbog diskriminacije koju je prema wima sprovodilo pokrajinsko rukovodstvo na ~ijem su ~elu bili kosovski Albanci, dok su kosovski Albanci izraàvali zabrinutost zbog ekonomske zaostalosti i zahtevali ve}u politi~ku liberalizaciju i status republike za Kosovo. Od 1981. godine pa nadaqe, kosovski Albanci su izlazili na demonstracije koje su vojska SFRJ i policijske snage Srbije suzbijale. U aprilu 1987. godine Slobodan MILO[EVI], koji je 1986. godine izabran za predsednika Predsedni{tva Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, otputovao je na Kosovo. Na sastancima sa lokalnim srpskim rukovodstvom i u govoru pred skupom Srba, Slobodan MILO[EVI] je podrào srpski nacionalisti~ki program. Time je odstupio od partijske i dràvne politike koja je jo{ od vremena osnivawa Jugoslavije posle Drugog svetskog rata, pod rukovodstvom Josipa Broza Tita, ograni~avala ispoqavawe nacionalisti~kih ose}awa. Od tog trenutka Slobodan MILO[EVI] je koristio rastu}i talas srpskog nacionalizma kako bi oja-~ao centralizovanu vlast u SFRJ. Septembra 1987. godine Slobodan MILO[EVI] i wegovi sledbenici preuzeli su kontrolu nad Centralnim komitetom Saveza komunista Srbije. Slobodan MILO[EVI] je 1988. godine ponovo izabran za predsednika Predsedni{tva Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije. Sa tog uticajnog poloàja, Slobodan MILO[EVI] je mogao daqe da ja~a svoju politi~ku mo}.
32
78. Od jula 1988. godine do marta 1989. godine, u Vojvodini i Crnoj Gori do{lo je do niza demonstracija i skupova podr{ke Slobodanu MILO[EVI]U takozvane antibirokratske revolucije. Ovi protesti su doveli do smewivawa pokrajinskog, odnosno republi~kog rukovodstva a nove vlade, koje su bile wegovi du`nici, tada su podràle Slobodana MILO[EVI]A. 79. Istovremeno, u Srbiji su se sve ~e{}e ~uli zahtevi da se Kosovo stavi pod ja~u srpsku kontrolu, pa su tim povodom odràvane brojne demonstracije. Dana 17. novembra 1988. godine visoki albanski politi~ki funkcioneri na Kosovu smeweni su sa rukovode}ih poloàja u Pokrajini, a umesto wih su imenovani qudi lojalni Slobodanu MILO[EVI]U. Po~etkom 1989. godine, Skup{tina Srbije predloìla je amandmane na Ustav Srbije kojima }e Kosovu biti oduzeta ve}ina autonomnih ingerencija, ukqu~uju}i i kontrolu nad policijom, obrazovnom i ekonomskom politikom, izbor zvani~nog jezika, kao i pravo veta na daqe promene Ustava Srbije. Kosovski Albanci su masovno demonstrirali protiv predloènih promena. Po~etkom februara 1989. godine, {trajk albanskih rudara na Kosovu doveo je do daqeg zatezawa situacije. 80. Zbog politi~kih previrawa, Predsedni{tvo SFRJ je 3. marta 1989. godine proglasilo da se situacija u Pokrajini pogor{ala i da ugroàva poredak, integritet i suverenitet zemqe. Vlada je tada uvela specijalne mere kojima je odgovornost za javnu bezbednost sa vlade Srbije prenela na saveznu vladu. 81. Skup{tina Kosova sastala se 23. marta 1989. godine u Pri{tini/Prishtine i izglasala usvajawe predloènih ustavnih amandmana, pri ~emu se ve}ina delegata kosovskih Albanaca uzdràla od glasawa. I pored toga {to nije postojala potrebna dvotre}inska ve}ina u Skup{tini, predsednik Skup{tine je proglasio da su amandmani usvojeni. Skup{tina Srbije je 28. marta 1989. godine izglasala usvajawe ustavnih promena, ~ime je prakti~no ukinuta autonomija data Ustavom iz 1974. godine. 82. Dok su se na Kosovu de{avale ove promene, Slobodan MILO[EVI] je jo{ vi{e oja~ao svoju politi~ku mo} postav{i predsednik Srbije. Slobodan MILO[EVI] je izabran za predsednika Predsedni{tva Srbije 8. maja 1989. godine, a wegov izbor je zvani~no potvr|en 6. decembra 1989. godine. 83. Po~etkom 1990. godine, kosovski Albanci organizovali su masovne demonstracije traè}i ukidawe specijalnih mera. U aprilu 1990. godine, Predsedni{tvo SFRJ ukinulo je specijalne mere i povuklo najve}i deo saveznih policijskih snaga, a Srbija je preuzela odgovornost za sprovo|ewe policijskih mera na Kosovu. 84. U julu 1990. godine, Skup{tina Srbije donela je odluku o raspu{tawu Skup{tine Kosova, ubrzo nakon {to je 114 poslanika od 123 predstavnika kosovskih Albanca u Skup{tini usvojilo nezvani~nu rezoluciju kojom Kosovo progla{avaju ravnopravnim i nezavisnim entitetom u okviru
33
85.
86.
87.
88.
89.
90.
SFRJ. U septembru 1990. godine, mnogi od tih istih poslanika kosovskih Albanaca proglasili su ustav Republike Kosovo. Godinu dana kasnije, u septembru 1991. godine, kosovski Albanci odràli su nezvani~ni referendum na kome su u ogromnoj ve}ini glasali za nezavisnost. Dana 24. maja 1992. godine, kosovski Albanci odràli su nezvani~ne izbore za skup{tinu i predsednika Republike Kosovo. Dana 16. jula 1990. godine, Savez komunista Srbije i Socijalisti~ki savez radnog naroda Srbije udruìli su se u Socijalisti~ku partiju Srbije (SPS), a Slobodan MILO[EVI] izabran je za wenog predsednika. Kao naslednik Saveza komunista, SPS je postao najja~a politi~ka stranka u Srbiji, a Slobodan MILO[EVI] je kao predsednik SPS-a imao znatnu mo} i uticaj na mnoga podru~ja vlasti, kao i na privatni sektor. Milan MILUTINOVI] i Nikola [AINOVI] zauzimali su istaknute poloàje u SPS-u. Nikola [AINOVI] je bio ~lan Glavnog odbora i Izvr{nog odbora stranke i wen potpredsednik, a Milan MILUTINOVI] je izabran za predsednika Srbije 1997. godine kao kandidat SPS-a. Posle usvajawa novog Ustava Srbije 28. septembra 1990. godine, Slobodan MILO[EVI] je na vi{estrana~kim izborima odrànim 9. i 26. decembra 1990. godine izabran za predsednika Srbije; ponovo je izabran 20. decembra 1992. godine. U decembru 1991. godine, Nikola [AINOVI] imenovan je za potpredsednika Vlade Srbije. Nakon {to je Kosovu 1989. godine prakti~no ukinuta autonomija, na Kosovu dolazi do sve ve}ih politi~kih podela. Krajem 1990. godine i tokom cele 1991. godine hiqade kosovskih Albanaca lekara, nastavnika, profesora, radnika, policajaca i dràvnih slu`benika otpu{teno je s posla. Lokalni sud na Kosovu je ukinut, a mnoge sudije smewene. Nasiqe policije nad kosovskim Albancima poja~ano je. U ovom periodu, nezvani~no albansko rukovodstvo na Kosovu sledilo je politiku nenasilnog gra|anskog otpora i po~elo je da uspostavqa sistem nezvani~nih, paralelnih institucija u oblasti zdravstvene za{tite i obrazovawa. Krajem juna 1991. godine, SFRJ je po~ela da se raspada u nizu ratova koji su usledili jedan za drugim, u Republici Sloveniji (daqe u tekstu: Slovenija), Republici Hrvatskoj (daqe u tekstu: Hrvatska) i Bosni i Hercegovini. Slovenija je 25. juna 1991. godine proglasila nezavisnost od SFRJ, {to je dovelo do izbijawa rata; mirovni sporazum postignut je 8. jula 1991. godine. Hrvatska je svoju nezavisnost proglasila 25. juna 1991. godine, {to je dovelo do borbi izme|u hrvatskih vojnih snaga s jedne strane i JNA, paravojnih jedinica i Vojske Republike Srpske Krajine s druge. Bosna i Hercegovina proglasila je nezavisnost 6. marta 1992. godine, {to je posle 6. aprila 1992. godine dovelo do rata {irokih razmera. Dana 27. aprila 1992. godine SFRJ je rekonstituisana kao SRJ. U to vreme JNA je reorganizovana u VJ. U ratu u Bosni i Hercegovini, JNA, a kasnije VJ, borila se zajedno sa Vojskom Republike Srpske protiv vojnih snaga vlade
34
91.
92.
93.
94.
95.
Bosne i Hercegovine i Hrvatskog vije}a obrane. Aktivna neprijateqstva prestala su potpisivawem Dejtonskog mirovnog sporazuma u decembru 1995. godine. Iako je Slobodan MILO[EVI] za vreme ratova u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini bio predsednik Srbije, on je ipak bio vode}a srpska politi~ka li~nost koja je imala de facto kontrolu nad saveznom, kao i nad republi~kom vladom, i li~nost sa kojom je me|unarodna zajednica pregovarala o nizu mirovnih planova i sporazuma u vezi s ovim ratovima. U periodu od 1991. do 1997. godine i Milan MILUTINOVI] i Nikola [AINOVI] zauzimali su visoke poloàje u saveznim i republi~kim vladama i ostali bliski saradnici Slobodana MILO[EVI]A. U ovom periodu, Milan MILUTINOVI] je radio u Ministarstvu spoq-nih poslova SRJ, a jedno vreme je bio ambasador u Gr~koj. Za ministra spoqnih poslova SRJ postavqen je 1995. godine i na tom poloàju je ostao do 1997. godine. Nikola [AINOVI] je 1993. godine bio predsednik Vlade Srbije, a 1994. godine potpredsednik Vlade SRJ. Dok su se u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini vodili ratovi, situacija na Kosovu, mada zategnuta, nije eskalirala u nasiqe i intenzivne borbe do kojih je do{lo u tim drugim zemqama. Sredinom devedesetih godina, me|utim, jedna frakcija kosovskih Albanaca organizovala je grupu poznatu pod nazivom Ushtria Clirimtare e Kosoves (UCK), odnosno na engleskom jeziku pod nazivom Kosovo Liberation Army /Oslobodila~ka vojska Kosova/ (daqe u tekstu: OVK). Ova grupa je zagovarala kampawu oruàne pobune i nasilnog otpora srpskim vlastima. Sredinom 1996. godine, OVK je organizovao napade uperene pre svega protiv policijskih snaga Srbije. Od tada i tokom ~itave 1997. godine, policijske snage Srbije uzvra}ale su silovitim akcijama tamo gde se pretpostavqalo da se nalaze baze OVK-a i wihove pristalice na Kosovu. Nakon {to mu je istekao mandat predsednika Srbije, Slobodan MILO[EVI] je 15. jula 1997. godine izabran za predsednika SRJ. Du`nost je preuzeo 23. jula 1997. Posle toga su odràni izbori za predsednika Srbije; Milan MILUTINOVI] je u~estvovao na izborima kao kandidat SPS-a i 21. decembra 1997. godine izabran je za predsednika Srbije. Nikola [AINOVI] je ponovo postao potpredsednik Vlade SRJ 1996, 1997. i 1998. godine. Delimi~no kroz blisku saradwu sa Milanom MILUTINOVI]EM, Slobodan MILO[EVI] je uspeo da zadrì svoj uticaj na Vladu Srbije. Krajem februara 1998. godine, zao{trio se sukob izme|u OVK-a s jedne, i snaga SRJ i Srbije s druge strane. U tom periodu povre|eno je ili ubijeno vi{e kosovskih Albanaca i kosovskih Srba. Snage SRJ i Srbije zapo~ele su kampawu granatirawa prete`no albanskih gradova i sela na Kosovu, {iroko rasprostrawenog uni{tavawa imovine i proterivawa civilnog stanovni{tva iz krajeva u kojima je delovao OVK. Mnogi sta35
novnici su pobegli sa tog podru~ja usled borbi i razarawa ili su bili prinu|eni da se presele u druge krajeve na Kosovu. Ujediwene nacije procewuju da je do sredine oktobra 1998. godine preko 298.000 lica, {to iznosi otprilike 15 odsto stanovni{tva, raseqeno unutar Kosova ili je napustilo pokrajinu. 96. U odgovor na intenzivirawe sukoba, Savet bezbednosti Ujediwenih nacija (daqe u tekstu: SBUN) usvojio je u martu 1998. godine Rezoluciju 1160, kojom je osu|ena preterana upotreba sile od strane srpske policije protiv civila i mirnih demonstranata na Kosovu, i stavio embargo na uvoz oru`ja u SRJ. [est meseci kasnije SBUN je usvojio Rezoluciju 1199 (1998) u kojoj je konstatovano da pogor{avawe situacije na Kosovu u Saveznoj Republici Jugoslaviji, predstavqa pretwu miru i bezbednosti u regionu. Savet bezbednosti zahtevao je da sve strane obustave neprijateqstva i da se povuku snage bezbednosti koje se koriste za represiju nad civilima. 97. U nastojawu da dovedu do popu{tawa zategnutosti na Kosovu, u oktobru 1998. godine vo|eni su pregovori izme|u Slobodana MILO[EVI]A, i predstavnika NATO-a i OEBS-a. Na dan 16. oktobra 1998. godine potpisan je Sporazum o verifikacionoj misiji OEBS-a za Kosovo. Tim sporazumom i Dogovorom Clark-Naumann, koji je potpisao Nikola [AINOVI], predvi|eno je delimi~no povla~ewe snaga SRJ i Srbije sa Kosova, ograni~ewe dovo|ewa dodatnih snaga i opreme u region i razme{taj nenaoruànih predstavnika Verifikacione misije OEBS-a. 98. Mada je {irom Kosova razme{teno mno{tvo predstavnika Verifikacione misije OEBS-a, neprijateqstva su se nastavila. U ovom periodu, predstavnici me|unarodne Verifikacione misije i organizacija za za{titu qudskih prava dokumentovali su izvestan broj ubistava kosovskih Albanaca. U jednom takvom incidentu, 15. januara 1999. godine, ubijeno je 45 nenaoruànih kosovskih Albanaca u selu Ra~ak u op{tini [timqe/Shtime. 99. U daqim nastojawima da se odgovori na nastavqawe sukoba na Kosovu, organizovana je me|unarodna mirovna konferencija u Rambujeu u Francuskoj, koja je po~ela sa radom 7. februara 1999. godine. Nikola [AINOVI], potpredsednik Vlade SRJ, bio je ~lan srpske delegacije na tim mirovnim pregovorima, a pregovorima je prisustvovao i Milan MILUTINOVI], predsednik Srbije. Kosovske Albance predstavqale su delegacije OVK-a i delegacije politi~kih i gra|anskih vo|a kosovskih Albanaca. I pored vi{enedeqnih intenzivnih pregovora, mirovni pregovori propali su sredinom marta 1999. godine. 100. Nasiqe na Kosovu se nastavilo i za vreme mirovnih pregovora u Francuskoj. Krajem februara i po~etkom marta, snage SRJ i Srbije zapo~ele su niz ofanzivnih dejstava na vi{e desetina prete`no albanskih sela i gradova na Kosovu. Vojne snage SRJ ~inili su delovi 3. armije VJ-a, konkretno 52. korpus, koji je poznat i pod nazivom Pri{tinski korpus, te nekoliko brigada i pukova pod komandom Pri{tinskog korpusa. Sve
36
vreme na koje se odnosi ova optu`nica, general-pukovnik Dragoqub OJDANI] bio je na~elnik General{taba VJ-a i imao komandnu odgovornost nad 3. armijom, pa tako i nad 52. korpusom. Sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica, vrhovni komandant VJ-a bio je Slobodan MILO[EVI]. 101. Policijske snage koje su u~estvovale u operacijama na Kosovu ~inili su pripadnici MUP-a. Sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica, svim policijskim snagama koje su bile angaòvane ili su delovale po ovla{}ewu MUP-a komandovao je Vlajko STOJIQKOVI], ministar unutra{wih poslova Srbije. Prema Zakonu o odbrani SRJ, policijske snage koje u~estvuju u vojnim operacijama u vreme rata ili neposredne ratne opasnosti, pot~iwene su komandi VJ-a, ~iji su komandanti sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica bili general-pukovnik Dragoqub OJDANI] i Slobodan MILO[EVI]. 102. Tokom svojih ofanzivnih dejstava, snage SRJ i Srbije, deluju}i u sprezi, u~estvovale su u dobro planiranoj i koordiniranoj kampawi uni{tavawa imovine albanskih civila na Kosovu. Granatirani su gradovi i sela, paqene su ku}e, seoska gazdinstva i poslovni objekti, a li~na svojina je uni{tavana. Usled tih usagla{enih dejstava, gradovi, sela i ~itave oblasti postale su nenastawive za kosovske Albance. Pored toga, snage SRJ i Srbije su fizi~kim i verbalnim iìvqavawem maltretirale, poniàvale i degradirale albanske civile na Kosovu. Kosovski Albanci su tako|e neprestano podvrgavani uvredama, rasnim pogrdama, poniàvaju}im postupcima na osnovu etni~ke pripadnosti i veroispovesti, batinawima i drugim oblicima fizi~kog zlostavqawa. 103. Protivpravna deportacija i prisilno preme{tawe na hiqade kosovskih Albanaca iz wihovih domova na Kosovu ukqu~ivali su dobro planiranu i usagla{enu akciju rukovodstva SRJ i Srbije i snaga SRJ i Srbije, pri ~emu su svi delovali u sprezi. Akcije sli~ne prirode sprovo|ene su u ratovima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini od 1991. do 1995. godine. U tim ratovima, srpske vojne, paravojne i policijske snage silom su proterivale i deportovale nesrpsko stanovni{tvo u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini iz krajeva pod srpskom kontrolom, koriste}i se istim metodama koje su primewene na Kosovu 1999. godine: èstokim granatirawem i oruànim napadima na sela; {iroko rasprostrawenim ubistvima; razarawem nesrpskih stambenih naseqa i kulturnih i verskih objekata; i prisilnim preme{tawem i deportacijom nesrpskog ìvqa. 104. Dana 24. marta 1999. godine NATO je zapo~eo vazdu{ne napade na ciqeve u SRJ. SRJ je 23. marta 1999. godine proglasila neposrednu ratnu opasnost, odnosno 24. marta 1999. godine ratno stawe. Nakon po~etka vazdu{nih napada, snage SRJ i Srbije poja~ale su svoju {iroko rasprostrawenu ili sistematsku kampawu i prisilno proterale na stotine hiqada kosovskih Albanaca sa Kosova.
37
105. Pored prisilnog proterivawa kosovskih Albanaca, od 24. marta 1999. godine snage SRJ i Srbije u~estvovale su i u brojnim ubistvima kosovskih Albanaca. Takva ubistva de{avala su se na brojnim lokacijama ukqu~uju}i, izme|u ostalih, Belu Crkvu/Bellacerke, Malu Kru{u/Krushe e V ogel, Veliku Kru{u/Krushe e Madhe, \akovicu/Gjakove, Padali{te/Padalishte, Izbicu/Izbice, Vu~itrn/Vushtrri, Meja/Meje, zatvor u Dubravi, Suvu Reku/Suhareke i Ka~anik/Kaanik. 106. Do juna 1999. godine, preko 800.000 kosovskih Albanaca, otprilike jedna tre}ina ukupnog albanskog stanovni{tva na Kosovu, proterano je sa Kosova. Smatralo se da je jo{ nekoliko hiqada qudi raseqeno unutar Kosova. Nepoznati broj kosovskih Albanaca poginuo je u operacijama koje su vodile snage SRJ i Srbije. 107. Dana 3. juna 1999. godine, SRJ i Srbija su prihvatile na~ela za re{avawe krize na Kosovu, dokument koji su wihovim predstavnicima uru~ili Martti Ahtisaari, predstavnik Evropske Unije, i Viktor Chernomyrdin, specijalni predstavnik predsednika Ruske Federacije. Ovim dokumentom, nakon koga je usledila Rezolucija 1244 (1999) Saveta bezbednosti, predvi|eno je politi~ko re{ewe krize na Kosovu, ukqu~uju}i neposredan prekid nasiqa i brzo povla~ewe vojnih, policijskih i paravojnih snaga SRJ i Srbije, te prisustvo predstavnika me|unarodnih civilnih institucija i snaga bezbednosti na Kosovu pod okriqem Ujediwenih nacija. 108. Dana 9. juna 1999. godine, izme|u NATO-a, ~iji je predstavnik bio general Sir Michael Jackson, i predstavnika VJ-a i MUP-a potpisan je Vojnotehni~ki sporazum, kojim je predvi|eno povla~ewe svih snaga SRJ i Srbije sa Kosova. Prema odredbama Vojno-tehni~kog sporazuma, kampawa bombardovawa ciqeva u SRJ koju je vodio NATO trebala je da bude okon~ana nakon potpunog povla~ewa snaga SRJ i Srbije. Dana 20. juna 1999. godine, KFOR, Snage za Kosovo, objavio je da su se snage SRJ i Srbije potpuno povukle sa Kosova. /potpis na originalu/ Carla del Ponte, tuìlac Dana 16. oktobra 2001. godine Hag, Holandija. Prilog A Lica ubijena u Ra~ku ~ija su imena poznata 15. januara 1999. Ime, pribli`na starost, pol: ASLLANI, Lute, 30, ènsko; AZEMI, Banush mu{ko; BAJRAMI, Ragip, 34, mu{ko; BEQIRI, Halim, 13, mu{ko; BEQIRI, Rizah, 49, mu{ko; BEQIRI, Zenel, 20, mu{ko; BILALLI, Lutfi, mu{ko; EMINI, Ajet, mu{ko ; HAJRIZI, Bujar, mu{ko; HAJRIZI, Myfail, 33, mu{ko; HALILI, Skender, mu{ko; HYSENAJ, Haqif, mu{ko; IBRAHIMI, Hajriz, mu{ko; IMERI, Hakip, mu{ko; IMERI, Murtez, mu{ko; IMERI, Nazmi, mu{ko; ISMALJI, Meha mu{ko; ISMALJI, Muhamet, mu{ko: JAKUPI, Ahmet, mu{ko; JAKUPI, Esref, 40, mu{ko; JAKUPI, Hajriz, mu{ko; JAKUPI, Mehmet, mu{ko; JAKUPI, Xhelal mu{ko; JASHARI, Jasher, 24, mu{ko; JASHARI, Raif, 20, mu{ko; JASHARI, Shukri, 18, mu{ko; LIMANI, Fatmir, 35, mu{ko; LIMANI, Nexhat, 19, mu{ko;
38
LIMANI, Salif, 23, mu{ko; MEHMETI, Bajram, mu{ko; MEHMETI, Hanumshah ènsko; METUSHI, Arif, mu{ko; METUSHI, Haki, 70, mu{ko; MUSTAFA, Ahmet, mu{ko; MUSTAFA, Aslani, 34, mu{ko; MUSTAFA, Muhamet, 21, mu{ko; OSMANI, Sadik, 35, mu{ko; SALIHU, Jashar, 25, mu{ko; SALIHU, Shukri, 18, mu{ko; SHABANI, Bajrush, 22, mu{ko; SMAJLAI, Ahmet, 60, mu{ko; SYLA, Sheremet, 37, mu{ko; SYLA, Shyqeri, mu{ko; XHELADINI, Bajram, mu{ko; ZYMERI, Njazi, mu{ko. Prilog B Lica ubijena u Beloj Crkvi/Bellacerke ~ija su imena poznata 25. marta 1999. Ime, pribli`na starost, pol. BEGAJ, Abdullah, 25, mu{ko; BERISHA, Murat, 60, mu{ko; GASHI, Fadil, 46, mu{ko; MORINA, Musa, 65, mu{ko; POPAJ, Abdullah, 18, mu{ko; POPAJ, Agon, 14, mu{ko; POPAJ, Alban, 21, mu{ko; POPAJ, Bedrush, 47, mu{ko; POPAJ, Belul, 14, mu{ko; POPAJ, Ethem, 46, mu{ko; POPAJ, Hazer, 77, mu{ko; POPAJ, Hyshi, 37, mu{ko; POPAJ, Irfan, 41, mu{ko; POPAJ, Isuf, 76, mu{ko; POPAJ, Kreshnik, 18, mu{ko; POPAJ, Lindrit, 18, mu{ko; POPAJ, Mehmet, 46, mu{ko; POPAJ, Mersel, 53, mu{ko; POPAJ, Nazmi, 45, mu{ko; POPAJ, Nisim, 35, mu{ko; POPAJ, Rrustem, mu{ko; POPAJ, Sahid, 40, mu{ko; POPAJ, Sedat, 47, mu{ko; POPAJ, Shendet, 17, mu{ko; POPAJ, Vehap, 58, mu{ko; POPAJ, Xhavit, 32, mu{ko; SPAHIU, ime nepoznato; (k}i Xhemala) ènsko; SPAHIU, ime nepoznato; (k}i Xhemala) ènsko; SPAHIU, ime nepoznato; (k}i Xhemala) ènsko; SPAHIU, ime nepoznato; (k}i Xhemala) ènsko; SPAHIU, ime nepoznato; (supruga Xhemala) ènsko; SPAHIU, Xhemal, mu{ko; ZHUNIQI, Abein, 37, mu{ko; ZHUNIQI, Agim, 51, mu{ko; ZHUNIQI, Bajram, 51, mu{ko; ZHUNIQI, Biladh, 67, mu{ko; ZHUNIQI, Clirim, 40, mu{ko; ZHUNIQI, Dardan, 6, mu{ko; ZHUNIQI, Dardane, 8, ènsko; ZHUNIQI, Destan, 68, mu{ko; ZHUNIQI, Eshref, 55, mu{ko; ZHUNIQI, Fatos, 42, mu{ko; ZHUNIQI, ime nepoznato, 4, mu{ko; ZHUNIQI, ime nepoznato, (supruga Clirima) ènsko, ZHUNIQI, ime nepoznato (sin Fatosa), 16, mu{ko; ZHUNIQI, Hysni, 70, mu{ko; ZHUNIQI, Ibrahim, 68, mu{ko; ZHUNIQI, Kasim, 33, mu{ko; ZHUNIQI, Medi, 55, mu{ko; ZHUNIQI, Muhammet, 70, mu{ko; ZHUNIQI, Muharrem, 30, mu{ko; ZHUNIQI, Qamil, 77, mu{ko; ZHUNIQI, Qemal, 59, mu{ko; ZHUNIQI, Reshit, 32, mu{ko; ZHUNIQI, Shemsi, 52, mu{ko. Prilog C Lica ubijena u Maloj Kru{i/Krushe e Vogel Velikoj Kru{i/Krushe e Madhe ~ija su imena poznata 26. marta 1999. Ime, pribli`na starost, pol: ASLLANI, Adem, 68, mu{ko; ASLLANI, Asim, 34, mu{ko; ASLLANI, Feim, 30, mu{ko; ASLLANI, Muharrem, 66, mu{ko; ASLLANI, Nexhat, 27, mu{ko; ASLLANI, Nisret, 33, mu{ko; ASLLANI, Perparim, 26, mu{ko; AVDYLI, Bali, 72, mu{ko, A VDYLI, Enver, 28, mu{ko; BATUSHA, Ahmet, 38, mu{ko; BATUSHA, Amrush, 32, mu{ko; BATUSHA, Asllan, 46, mu{ko; BATUSHA, Avdi, 45, mu{ko; BATUSHA, Bekim, 22, mu{ko; BATUSHA, Beqir, 68, mu{ko; BATUSHA, Burim, 18, mu{ko, BATUSHA, Enver, 22, mu{ko; BATUSHA, Feim, 23, mu{ko; BATUSHA, ime nepoznato, (sin Ismaila), 19, mu{ko, BATUSHA, ime nepoznato, (sin Zaima) 20,
39
mu{ko; BATUSHA, Haxhi, 28, mu{ko; BATUSHA, Lirim, 16, mu{ko; BATUSHA, Milaim, 32, mu{ko; BATUSHA, Muharrem, 69, mu{ko; BATUSHA, Njazi, 39, mu{ko; BATUSHA, Osman, 65, mu{ko; BATUSHA, Sefer, 19, mu{ko; BATUSHA, Sejdi, 68, mu{ko; BATUSHA, Skifer, 22, mu{ko; BATUSHA, Sulejman, 46, mu{ko; BATUSHA, Zaim, 50, mu{ko; HAJDARI, Abaz, 40, mu{ko; HAJDARI, Abedin, 17, mu{ko; HAJDARI, Halil, 42, mu{ko; HAJDARI, Halim, 70, mu{ko; HAJDARI, Hysni, 20, mu{ko; HAJDARI, Marsel, 17, mu{ko; HAJDARI, Nazim, 33, mu{ko; HAJDARI, Qamil, 46, mu{ko; HAJDARI, Rasim, 25, mu{ko; HAJDARI, Sahit, 36, mu{ko; HAJDARI, Selajdin, 38, mu{ko; HAJDARI, Shani, 40, mu{ko; HAJDARI, Vesel, 19, mu{ko; HAJDARI, Zenun, 28, mu{ko; LIMONI, Avdyl, 45, mu{ko; LIMONI, Limon, 69, mu{ko; LIMONI, Luan, 22, mu{ko; LIMONI, Nehbi, 60, mu{ko; RAMADANI, Afrim, 28, mu{ko ; RAMADANI, Asllan, 34, mu{ko; RAMADANI, Bajram, 15, mu{ko; RAMADANI, ime nepoznato, (sin Hysena), 23, mu{ko; RAMADANI, Hysen, 62, mu{ko; RAMADANI, Murat, 60, mu{ko; RAMADANI, Ramadan, 59, mu{ko; RAMADANI, Selajdin, 27, mu{ko; RASHKAJ, ime nepoznato, 16, mu{ko; RASHKAJ, ime nepoznato, 18, mu{ko; RASHKAJ, Refki, 17, mu{ko; SHEHU, Adnan, 20, mu{ko ; SHEHU, Arben, 20, mu{ko; SHEHU, Arif, 36, mu{ko; SHEHU, Bekim, 22, mu{ko; SHEHU, Burim, 19, mu{ko; SHEHU, Destan; 68, mu{ko; SHEHU, Din, 68, mu{ko; SHEHU, Dritan, 18, mu{ko; SHEHU, Fadil, 42, mu{ko ; SHEHU, Flamur, 15, mu{ko; SHEHU, ime nepoznato, (sin Haziza), 20, mu{ko; SHEHU, ime nepoznato, (sin Sinana), 18, mu{ko; SHEHU, Haxhi, 25, mu{ko; SHEHU, Haziz, 42, mu{ko; SHEHU, Ismail, 68, mu{ko; SHEHU, Ismet, 40, mu{ko; SHEHU, Mehmet, 13, mu{ko; SHEHU, Mentor, 18, mu{ko; SHEHU, Myftar, 44, mu{ko; SHEHU, Nahit, 15, mu{ko; SHEHU, Nehat, 22, mu{ko; SHEHU, Nexhat, 38, mu{ko; SHEHU, Sahit, 23, mu{ko; SHEHU, Sali, 44, mu{ko; SHEHU, Sami, 24, mu{ko; SHEHU, Sefer, 44, mu{ko; SHEHU, Shani, 34, mu{ko; SHEHU, Shefqet, 38, mu{ko; SHEHU, Sinan, 50, mu{ko; SHEHU, Veli, 28, mu{ko; SHEHU, Vesel, 19, mu{ko; SHEHU, Xhafer, 38, mu{ko; SHEHU, Xhavit, 20, mu{ko; SHEHU, Xhelal, 13, mu{ko; ZYLFIU, Afrim, 22, mu{ko; ZYLFIU, ime nepoznato, (sin Halima), 18, mu{ko; ZYLFIU, Halim, 60, mu{ko; ZYLFIU, Hamdi, 62, mu{ko; ZYLFIU, Hamit, 22, mu{ko; ZYLFIU, Hysen, 50, mu{ko; ZYLFIU, Njazim, 24, mu{ko. Prilog D Lica ubijena u \akovici /Gjakove 26. marta 1999. Ime, pribli`na starost, pol: BEGOLLI, Sylejman, 48, mu{ko ; BYTYQI, Arif, 72, mu{ko; BYTYQI, Urim, 38, mu{ko; DERVISHDANA, Emin, 31, mu{ko; DERVISHDANA, Fahri; 37, mu{ko; DERVISHDANA, Zenel (Zenelabedin), 59, mu{ko. Prilog E Lica ubijena u Padali{tu/Padalisht ~ija su imena poznata 26. marta 1999. Ime, pribli`na starost, pol: IMERAJ, Afrim, 2, mu{ko; IMERAJ, Ardiana, 13, ènsko; IMERAJ, Arijeta, 11, ènsko ; IMERAJ, Avdyl, 67, mu{ko; IMERAJ, Beke, 53, mu{ko; IMERAJ,
40
Feride, 21, ènsko; IMERAJ, Fetije, 42, ènsko; IMERAJ, Florije, 19, ènsko; IMERAJ, Hasan, 63, mu{ko; IMERAJ, Mihane, 72, ènsko; IMERAJ, Mona, 72, ènsko; IMERAJ, Muhamet, 19, mu{ko; IMERAJ, Nexhmedin, mu{ko; IMERAJ, Rab 30, mu{ko; IMERAJ, Rustem, 73, mu{ko; IMERAJ, Sabahat, 21, mu{ko; IMERAJ, Shehide, 70, ènsko; IMERAJ, Violeta, 17, ènsko; IMERAJ, Xhyfidane, 14, ènsko. Prilog F Lica ubijena u Izbici/Izbice ~ija su imena poznata 28. marta 1999. Ime, pribli`na starost, pol: ALUSHI, Jetullah, 93, mu{ko; AMRUSHI, Asllan (Q), mu{ko; BAJRA, Asslan, 60, mu{ko; BAJRA, Bajram, 62, mu{ko; BAJRA, Bajram C., mu{ko; BAJRA, Bajram S., 68, mu{ko; BAJRA, Brahim, 81, mu{ko; BAJRA, Fazli, 60, mu{ko; BAJRA, Ilaz, 70, mu{ko; BAJRA, Sami, mu{ko; BAJRAKTARI, Bislim, mu{ko, BAJRAKTARI, Hajdar, mu{ko; BEHRAMI, Demush, 60, mu{ko; BEHRAMI, Muhamet, 76, mu{ko; BEHRAMI, Nuredin, 85, mu{ko; DAJAKU, Asllan, mu{ko; DANI, Dibran (A), mu{ko; DERVISHI, Sali, 61, mu{ko; DERVISHI, Bajram, mu{-ko; DERVISHI, Ilaz, 73, mu{ko; DOCI, Musli, mu{ko; DOQI, Hamdi, 42, mu{ko; DRAGA, Ali, 65, mu{ko; DRAGA, Cen, 68, mu{ko; DRAGA, Hajriz, 43, mu{ko; DRAGA, Ismet, mu{ko; DRAGA, Murat, 68, mu{ko; DRAGA, Rahim, 70, mu{ko; DRAGA, Rrustem, 81, mu{ko; DRAGAJ, Zade, mu{ko; DURAKU, Avdullah, 55, mu{ko; DURAKU, Bel (A), 81, mu{ko; DURAKU, Dibran, 65, mu{ko; DURAKU, Rexhep, 87, mu{ko; EMRA, Muhamet, mu{ko; FETAHU, Lah, 67, mu{ko; GASHI, Ibrahim, 70, mu{ko; GASHI, Ram, mu{ko; HAJDARI, Halil, mu{ko; HAJRA, Mehmet, 65, mu{ko; HALITI, Haliti, mu{ko; HAXHA, Fejz, 75, mu{ko; HOTI, Hazir, 67, mu{ko; HOTI, Qerim, 42, mu{ko; HOTI, Rifat, 54, mu{ko; HOTI, Rrustem, 70, mu{ko; HOTI, Tahir, mu{ko; HOTI, Muhamet, mu{ko; HOTI, Sadik, 66, mu{ko; HOTI, Shefqet (A), mu{ko; HOTI, Vehbi, mu{ko, ISUFI, Zenel, mu{ko; JETULLAHU, Beqir, 27, mu{ko; KAJTAZDI, Kajtaz Z., mu{ko; KELMENDI, Bajram, mu{ko; KELMENDI, Jetullah, mu{ko; KOTOORI, Ram, mu{ko; KOTOORI, Brahim, mu{ko; KOTOORI, Hajzer, mu{ko, KRASNIQI, Deli, 77, mu{ko; KRASNIQI, Mustaf, mu{ko ; KRASNIQI, Rrahim, 69, mu{ko; KRASINIQI, Rrahim, mu{ko; KUQICA, Azem, mu{ko; LOSHI, Sami, mu{ko; LOSHI, Jashar, mu{ko; LOSHI, Selman, mu{ko; MORINA, Halil, 38, mu{ko; MURSELI, Sokol (H), mu{ko; MUSLIU, Beqir, 45, mu{ko; MUSLIU, Ilaz, 73, mu{ko; MUSLIU, Shaban, 87, mu{ko; MUSLIU, Halit, 62, mu{ko; MUSLIU, Naim, 23, mu{ko; MUSLIU, Mehmet, 46, mu{ko; MUSTAFA, Hasan, 70, mu{ko; OSMANI, Azem, 75, mu{ko; OSMANI, Fatmir, mu{ko; OSMANI, Hetem, 70, mu{ko; OSMANI, Muharrem, 90, mu{ko; QAKA, Pajazit (D) mu{ko; QALLAPEKU, Sabit, mu{ko; QELAJ, Ismajl, mu{ko; QELAJ, Rexhep, 72, mu{ko; QELAJ, Metush, 68, mu{ko; QUPEVA, Hamz, 49, mu{ko; RACI, Ramadan, 56, mu{ko; RAMAJ, Halit, 60, mu{ko; REXHEPI, Muj, mu{ko; SEJDIU, Mustaf, mu{ko; SHABANI, Azem, mu{ko; SHALA, Hysen A., 65, mu{ko; SHALA, Idriz, mu{ko; SHALA, Isuf, mu{ko; SHALA, Isuf, mu{ko; SHALA, Muj, 62,
41
mu{ko; SHALA, Sali, mu{ko; SHALA, Zymer, 63, mu{ko; SHALA, Halim, 63, mu{ko; SHALA, Hijraz, mu{ko; SHERIFI, Sadik, mu{ko; SHPATI, Zeqir, mu{ko; SPAHIU, Rizah, mu{ko; SYLA, Ram, mu{ko; TAHIRI, Brahim, 83, mu{ko; TEMAJ, Gani, mu{ko; TEMAJ, Hamdi, mu{ko; THAQI, Hamit B., 70, mu{ko, THAQI, Ram H., mu{ko; THAQI, Ajet (D), mu{ko; THAQI, Sheremet, mu{ko; UKA, Uke, 80 , mu{ko; VELIQI, Zenel, 75, mu{ko; XHEMAJLI, Idriz, 73, mu{ko; XHEMAJLI, Qazim, mu{ko; ZEKA, Jahir, mu{ko; ZEKA, Milazim; mu{ko; Neidentifikovani mu{karac, mu{ko. @ivi izgoreli u Izbici/Izbic 28. marta 1999. FEJZA, Zyre, 61, ènsko; OSMANI, Zoje, 70, ènsko. Prilog G Lica ubijena u \akovici / Gjakov 2. aprila 1999. Ime, pribli`na starost, pol: CAKA, Dalina, 14, ènsko; CAKA, Delvina, 6, ènsko; CAKA, Diona, 2, ènsko; CAKA, Valbona, 34, ènsko; GASHI, Hysen, 50, mu{ko; HAXHIAVDIJA, Doruntina, 8, ènsko; HAXHIAVDIJA, Egzon, 5, mu{ko; HAXHIAVDIJA, Rina, 4, ènsko; HAXHIAVDIJA, Valbona, 38, ènsko; HOXHA, Flaka, 15, ènsko; HOXHA, Shahindere, 55, ènsko; NU I, Manushe, 50, ènsko; NU I, Shirine, 70, ènsko; VEJSA, Arlind, 5, mu{ko; VEJSA, Dorina, 10, ènsko; VEJSA, Fetije, 60, ènsko; VEJSA, Marigona, 8, ènsko; VEJSA, Rita, 2, ènsko; VEJSA, Sihana, 8, ènsko; VEJSA, Tringa, 30, ènsko; Prilog H Lica ubijena u Vu~itrnu/Vushtrri ~ija su imena poznata 2. maja 1999. Ime, pribli`na starost, pol: ABAZI, Musa, 55, mu{ko; ADEMI, H. Rrahman, 26, mu{ko; ALIU, Z. Ramadan, 38, mu{ko; ALIU, B. Remzi, 55, mu{ko; BEKTESHI, M. Afrim, 23, mu{ko; BEQIRI, Nezir, 54, mu{ko; BUNJAKU, M. Hysni, 21, mu{ko; FEJZULLAHU, Qamile, 84, ènsko; FERATI, Xh. Istref, 27, mu{ko; FERATI, Milazim, 20, mu{ko; FERATI, Rifat, 36, mu{ko; FERIZI, M. Bislim, 63, mu{ko; FERIZI, B. Mihrije, 63, mu{ko; FERIZI, B. Ruzhdi, 35, mu{ko; GERGURI, B. Agim, 38, mu{ko; GERGURI, Sh. Enver, 50, mu{ko; GERGURI, S. Musli, 45, mu{ko; GERXHALIU, Fahri, mu{ko; GERXHALIU, A. Haki, 39, mu{ko; GERXHALIU, H. Kadri, 42, mu{ko; GERXHALIU, H. Shaban, 49, mu{ko; GERXHALIU, I. Skender, 43, mu{ko; GERXHALIU, H. Zejnullah, 42, mu{ko; GERGURI, A. Shukri, 44, mu{ko, GERGURI, M. Skender, 26, mu{ko; GERGURI, Sh. Naman, 39, mu{ko; GERGURI, N. Ramush, 63, mu{ko; GERXHALIU, B. Avdyl, 43, mu{ko; GERXHALIU, F. Avdyl 47, mu{ko, GERXHALIU, B. Bajram, 40, mu{ko; GERXHALIU, A. Fatmir, mu{ko, GERXHALIU, U. Fatmir, 35, mu{ko; GERXHALIU, I. Imer, 42, mu{ko; GERXHALIU, Sh. Nuhi, 25, mu{ko; GERXHALIU, H. Sejdi, 39, mu{ko; GERXHALIU, N. Xhevdet, 18, mu{ko; GJATA, Meriton, 23, mu{ko; GJATA, Sevdije, 48, ènsko; GJATA, Tefik, 44, mu{ko; HAXHAJ, Bahri, 28, mu{ko; HAZIRI, Nafije, 27, ènsko; HYSENI, R. Agim, 38, mu{ko; HYSENI, B. Ali, mu{ko; HYSENI, K. Beqir, 40, mu{ko; HYSENI, Kada, 86, ènsko; HYSENI, Q. Hysen, 26, mu{ko;
42
HYSENI, Q. Hysen, 25, mu{ko; HYSENI, D. Qazim, 54, mu{ko; HYSENI, Ramadan, 18, mu{ko; HYSENI, Rrahman, 61, mu{ko; HYSENI, Q. Xhevdet, 24, mu{ko; IBISHI, H. Selman, 63, mu{ko; IBISHI, I. Sylejman, mu{ko; IBISHI, Rahim, 72, mu{ko; IBISHI, Tafil, 55, mu{ko; KURTI, Bajram, 43, mu{ko; KONJUHI, B. Afrim, 29, mu{ko; KONJUHI, Z. Rexhep, 40, mu{ko; KRASNIQI, B. Shaban, 64, mu{ko; KRASNIQI, R. Syle, 70, mu{ko; LUSHAKU, A. Ibadete, 26, ènsko; LUSHAKU, H. Shehide, 89, ènsko; MAXHUNI, Z. Driton, ,32, mu{ko; MAXHUNI, F. Sabri, 34, mu{ko; MERNICA, Sh. Ali, 49, mu{ko; MORINA, Sh. Remzi, 35, mu{ko; MULAKU, A. Ekrem, 32, mu{ko; MULAKU, L. Xhavit, 30, mu{ko; MULI, I. Gani, 21, mu{ko; MULI, N. Asllan, 49, mu{ko; MULI, N. Hazir, 52, mu{ko; MULIQI, I. Bajram, mu{ko; MUSA, F. Islam, 56, mu{ko; MUSA, Kadrush, 37, mu{ko; MUSA, H. Nexhmi, 54, mu{ko; MUSLIU, M. Mehdi, 24, mu{ko; MUSLIU, Ragip, mu{ko; MUZAQI, I. Besim, 32, mu{ko; MUZAQI, H. Salih, 37, mu{ko; PARDUZI, Shehide, 84, ènsko; PECI, Murat, mu{ko; POPOVA, A. Ismajl, 29, mu{ko; PRRONAJ, Sh. Enver, 32, mu{ko; PRRONAJ, Sh. Zymer, 35, mu{ko; RASHICA, I. Ali, 45, mu{ko; RASHICA, I. Deli, 48, mu{ko; RASHICA, S. Eshref, 38, mu{ko; REXHEPI, I. Ahmet, mu{ko; REXHEPI, Ilaz, mu{ko; REXHEPI, Ismet, 38, mu{ko; SADIKU, H. Agim, 23, mu{ko; SHALA, R. Hamdi, 26, mu{ko; SFARQA, Shehide, ènsko; SFARQA, Sh. Sherif, 43, mu{ko; SFARQA, S. Skender, 39, mu{ko; TAHIRI, Fetah, 39, mu{ko; TERNAVA, Fehmi, 39, mu{ko; TIKU, A. Sahit, 68, mu{ko; VERSHEVCI, Azemine, 75, mu{ko; VIDISHIQI, Faik, 35, mu{ko; XHAFA, Driton, mu{ko; XHAFA, Nazif, 55, mu{ko; XHAFA, S. Veli, 45, mu{ko; ZHEGROVA, R. Naser, 34, mu{ko. Prilog I Lica ubijena u Meji/Mej ~ija su imena poznata 27. aprila 1999. Ime, pribli`na starost, pol: DEDA, Linton, 16, mu{ko; DEDA, Mark, 47, mu{ko; DEDA, Pashk, 42, mu{ko; DUZHMANI, Kole, mu{ko; GAXHERRI, Brahim, 38, mu{ko; KABASHI, Andrush, 18, mu{ko, KABASHI, Arben, 14, mu{ko; KABASHI, Nikoll, 32, mu{ko; MALAJ, Blerim, 15, mu{ko; MALAJ, Vat, 37, mu{ko; MARKAJ, Bekim, 23, mu{ko; MARKAJ, Mark, 65, mu{ko; MARKAJ, Pashuk, 38, mu{ko; MARKAJ, Petrit, 7, mu{ko; MARKAJ, Prend, 60, mu{ko; NDREJAJ, Pashk, 44, mu{ko; PJETRI, Skender, 27, mu{ko; SELMANI, Sherif, 66, mu{ko. Prilog J Lica ubijena u zatvoru u Dubravi/Dubrave ~ija su imena poznata 22. i 23. maja 1999. Ime, pribli`na starost, pol: ADEMAJ, Hysen, mu{ko; AGUSHI, Zahir, mu{ko; AZEMI, Xhevet, mu{ko; BRAHMI, Sahit, mu{ko; BISTRICA, Xhevdid, mu{ko; DOMONAGA, Ilir, mu{ko, ELSHANI, Agim, mu{ko; GASHI, Avni, mu{ko; GJINI, Gjon mu{ko; GUTA, Napolon, mu{ko; GUTA, Muhedin, mu{ko; HASAN RAMAJ, Zek, mu{ko, (KCIRAJ), Zef, mu{ko; KRASNIQI, Januz, mu{ko; LEKAJ, Gani, mu{ko; MEMIJA, Ramiz, mu{ko; MULAJ, Mete, mu{ko; NIKOLL BIBAJ, Valentin, mu{ko; PAQARIZI, Besim, mu{ko; PROLAGJI, Lush, mu{ko; QAMPUZ, Bashkim, mu{ko;
43
QOSJA, Shaban, mu{ko; RAMUSHI, Zahir, mu{ko; SPAHIA, Fejz, mu{ko; SYLAJ, Dervish, mu{ko; TAFILAJ, Muse, mu{ko. Prilog K Lica ubijena u Suvoj Reci/Suhareke ~ija su imena poznata 26. marta 1999. Ime, pribli`na starost, pol: BERISHA, Afrim, 24, mu{ko; BERISHA, Altin, 11, mu{ko; BERISHA, Arta, 18, ènsko, BERISHA, Avdi, 43, mu{ko; BERISHA, Besim, 26, mu{ko; BERISHA, Bujar, 40, mu{ko; BERISHA, Dafina, 15, ènsko; BERISHA, Dorentina, 4, ènsko, BERISHA, Drilon, 13, mu{ko; BERISHA, Edon, 12, mu{ko; BERISHA, Eron, 1, mu{ko; BERISHA, Fatime, 37, ènsko; BERISHA, Fatime, 48, ènsko; BERISHA, Fatmire, 22, ènsko; BERISHA, Faton, 27, mu{ko; BERISHA, Flora, 38, ènsko; BERISHA, Hajbin, 37, mu{ko; BERISHA, Hamdi, 54, mu{ko; BERISHA, Hanumusha, 9, ènsko; BERISHA, Hanumusha, 81, ènsko; BERISHA, Hava, 63, ènsko; BERISHA, Herolinda, 13, ènsko; BERISHA, Ismet, 2, mu{ko BERISHA, Kushtrin, 11, mu{ko; BERISHA, Lirije, 24, ènsko; BERISHA, Majlinda, 15, ènsko; BERISHA, Merita, 10, ènsko; BERISHA, Mevlude, 26, ènsko; BERISHA, Mihrije, 26, ènsko; BERISHA, Mirat, 7, mu{ko; BERISHA, Musli, 63, mu{ko; BERISHA, Nefije, 54, ènsko; BERISHA, Nexhat, 43, mu{ko; BERISHA, Nexhmedin, 37, mu{ko; BERISHA, Redon, 1, mu{ko; BERISHA, Sait, 83, mu{ko; BERISHA, Sebahate, 25, ènsko; BERISHA, Sedat, 45, mu{ko; BERISHA, Sherine, 17, ènsko; BERISHA, Sofia, 58, ènsko; BERISHA, Vesel, 61, mu{ko; BERISHA, Vlorjan, 17, mu{ko; BERISHA, Zana, 13, ènsko; BERISHA, Zelihe, 50, ènsko. Prilog L Lica ubijena u Ka~aniku/Kaanik ~ija su imena poznata od marta do maja 1999. Kotlina/Kotline 24. marta 1999. Ime, pribli`na starost, pol; KUQI, Idriz, 55, mu{ko; KUQI, Ismail, 21, mu{ko; KUQI, Nexhadi, 31, mu{ko; KUQI, Xhemjal, 22, mu{ko; LOKU, Agim, 31, mu{ko; LOKU, Atan, 28, mu{ko; LOKU, Garip, 47, mu{ko; LOKU, Ibush, 20, mu{ko; LUKU, Ismajl, 28, mu{ko; LOKU, Izijah, 19, mu{ko, LOKU, Milaim, 34 mu{ko; LOKU, Naser R., 17, mu{ko; LOKU, Sabit, 20, mu{ko; LOKU, Zymer, 67, mu{ko; REXHA, Fnu, 16, mu{ko; VLASHI, Sali M., 42, mu{ko; VLASHI, Vesel, 55, mu{ko; Slatina/Sllatine 13. aprila 1999. Ime, pribli`na starost, pol; CAKA, Ilir Osman, 15, mu{ko; CAKA, Jakup Mustaf, 37, mu{ko; CAKA, Mahmut Hasan, 45, mu{ko; DEDA, Qemajl, 47, mu{ko; ELEZI, Nazmi, 29, mu{ko; ELEZI, Vesel, 41, mu{ko; LAMA, Brahim, 52, mu{ko; LAMA, Hebib, 18, mu{ko; LAMA, Ibrahim, 52, mu{ko; SALIHU, Izahir Ilaz, 22, mu{ko; SALIHU, Kemajl Ilaz, 40, mu{ko; SALIHU, Sabri Ilaz, 38, mu{ko, SHIQERIBER, Haliali, 46, mu{ko; Stagovo/Stagove 21. maja 1999. Ime, pribli`na starost, pol: BELA, Baki, 72, mu{ko; DASHI, Hamdi, 53, mu{ko; DASHI, Ibrahim Avdi, 31,
44
mu{ko; DASHI, Ramadan; 58, mu{ko; ELEZI, Bahrije R. 56, ènsko; GUDAQI, Fitim, 7, mu{ko; GUDAQI, Hanife, 77, ènsko; GURI, Sevdije, 54, ènsko; JAHA, Elife, 83, ènsko; JAHA, Ramush, 75, mu{ko; MANI, Fahri, 56, mu{ko; RRUSHI, Ibush, 59, mu{ko. Dubrava/Lisnaje 25. maja 1999. Ime, pribli`na starost, pol: QORRI, Arton Hajrush, 17, mu{ko; QORRI, Fatije Hajrush, 7, ènsko; QORRI, Hajrush Mehmet, mu{ko; QORRI, Rexhep Zejnulla, mu{ko; TUSHA, Ali, 17, mu{ko; TUSHA, Xhemajl, 39, mu{ko; VISHI, Rrahim Beqir, mu{ko; VISHI, Milaim Misim, mu{ko.
ME\UNARODNI KRIVI^NI SUD ZA BIV[U JUGOSLAVIJU PREDMET BR. IT-02-54-T
TU@ILAC ME\UNARODNOG SUDA PROTIV SLOBODANA MILO[EVI]A

Tuìlac Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju, u skladu sa svojim ovla{}ewima iz ~lana 18 Statuta Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju (u daqem tekstu: Statut Me|unarodnog suda), optuùje:
SLOBODANA MILO[EVI]A
za ZLOÎNE PROTIV ÔVE^NOSTI, TE[KE POVREDE @ENEVSKIH KONVENCIJA i KR[EWA ZAKONA I OBIÂJA RATOVAWA, kako sledi: OPTU@ENI: 1. Slobodan MILO[EVI], sin Svetozara Milo{evi}a, ro|en je 20. avgusta 1941. godine u Poàrevcu u dana{woj Srbiji. Godine 1964. diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu i zapo~eo karijeru
45
kao privredni rukovodilac i bankar. Do 1978. godine bio je zamenik direktora, a zatim generalni direktor preduze}a Tehnogas, velikog naftnog preduze}a u Socijalisti~koj Federativnoj Republici Jugoslaviji (u daqem tekstu: SFRJ). Zatim je postao predsednik Beogradske banke (Beobanke), jedne od najve}ih banaka u SFRJ, i na tom radnom mestu je ostao do 1983. godine. 2. Slobodan MILO[EVI] je postao ~lan Saveza komunista Jugoslavije 1959. godine. Godine 1984. postao je predsednik Gradskog komiteta Saveza komunista Beograda. Za predsednika Predsedni{tva Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije izabran je 1986, i ponovo 1988. godine. Savez komunista Srbije i Socijalisti~ki savez radnog naroda Srbije ujedinili su se 16. jula 1990. u novu stranku, koja je nazvana Socijalisti~ka partija Srbije (u daqem tekstu: SPS). Dana 17. jula 1990. godine za wenog predsednika izabran je Slobodan MILO[EVI] i na toj funkciji ostao je do danas, osim u periodu od 24. maja 1991. do 24. oktobra 1992. godine. 3. Slobodan MILO[EVI] je izabran za predsednika Predsedni{tva tada{we Socijalisti~ke Republike Srbije 8. maja 1989. godine, i ponovo 5. decembra 1989. godine. Posle usvajawa novog Ustava 28. septembra 1990. godine, Socijalisti~ka Republika Srbija postala je Republika Srbija, a Slobodan MILO[EVI] je na vi{estrana~kim izborima odrànim u decembru 1990. godine izabran na novoustanovqenu funkciju predsednika Republike Srbije. Ponovo je izabran na ovu funkciju na izborima odrànim 20. decembra 1992. godine. 4. Po isteku dva mandata na funkciji predsednika Republike Srbije, Slobodan MILO[EVI] je 15. jula 1997. godine izabran za predsednika Savezne Republike Jugoslavije (u daqem tekstu: SRJ), a zvani~no je stupio na du`nost 23. jula 1997. godine. Posle poraza na predsedni~kim izborima u Saveznoj Republici Jugoslaviji, odrànim u septembru 2000. godine, Slobodan MILO[EVI] je 6. oktobra 2000. godine prestao da obavqa ovu funkciju. INDIVIDUALNA KRIVI^NA ODGOVORNOST ^lan 7(1) Statuta Me|unarodnog suda 5. Slobodan MILO[EVI] snosi individualnu krivi~nu odgovornost za zlo~ine navedene u ~lanovima 2, 3 i 5 Statuta Me|unarodnog krivi~nog suda i opisane u ovoj optu`nici, koje je planirao, podsticao, naredio, po~inio ili ~ije je planirawe, pripremu ili izvr{ewe na drugi na~in pomagao i podràvao. Kad koristi u ovoj optu`nici re~ po~initi tuìlac nema nameru da sugeri{e da je optuèni fizi~ki po~inio ijedan od zlo~ina za koji se li~no tereti. Re~ po~initi se u ovoj optu`nici odnosi na u~estvovawe u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu u svojstvu saizvr{ioca.
46
6. Slobodan MILO[EVI] je u~estvovao u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu kako je navedeno u paragrafima od 24 do 26. Svrha ovog udruènog zlo~ina~kog poduhvata bila je prisilno uklawawe ve}ine hrvatskog i drugog nesrpskog stanovni{tva pribli`no s jedne tre}ine teritorije Republike Hrvatske, teritorije za koju je on planirao da postane deo nove dràve pod srpskom dominacijom, ~iwewem zlo~ina kojima se kr{e odredbe ~lanova 2, 3 i 5 Statuta Me|unarodnog suda. Ova podru~ja obuhvatala su oblasti koje su srpske vlasti pomiwale i koje se ovde u daqem tekstu pomiwu pod nazivima Srpska autonomna oblast (u daqem tekstu: SAO) Krajina, SAO Zapadna Slavonija i SAO Slavonija, Barawa i zapadni Srem (za koje su srpske vlasti od 19. decembra 1991. koristile zajedni~ki naziv Republika Srpska Krajina (u daqem tekstu: RSK) i Dubrova~ku republiku. 7. Ovaj udruèni zlo~ina~ki poduhvat nastao je pre 1. avgusta 1991, a trajao je najmawe do juna 1992. Me|u pojedincima koji su uzeli u~e{}a u ovom udruènom zlo~ina~kom poduhvatu bili su Slobodan MILO[EVI], Borisav JOVI], Branko KOSTI], Veqko KADIJEVI], Blagoje AYI], Milan BABI], Milan MARTI], Goran HAYI], Jovica STANI[I], Franko SIMATOVI] zvani Frenki, Tomislav SIMOVI], Vojislav [E[EQ, Momir BULATOVI], Aleksandar VASIQEVI], Radovan STOJIÎ] zvani Baya, @eqko RA@NATOVI] zvani Arkan, i drugi poznati i nepoznati u~esnici. 8. Zlo~ini nabrojani u ta~kama od 1 do 32 ove optu`nice bili su u okviru ciqa udruènog zlo~ina~kog poduhvata. Alternativno, zlo~ini nabrojani u ta~kama od 1 do 13 i od 17 do 32 bili su prirodne i predvidive posledice ostvarewa ciqa udruènog zlo~ina~kog poduhvata, a optuèni je bio svestan toga da su takvi zlo~ini mogu}i ishod izvr{ewa udruènog zlo~ina~kog poduhvata. 9. Da bi se uspe{no realizovao ciq udruènog zlo~ina~kog poduhvata, Slobodan MILO[EVI] je radio u dogovoru sa ili preko nekolicine pojedinaca, u~esnika ovog udruènog zlo~ina~kog poduhvata. Svaki u~esnik ili saizvr{ilac udruènog zlo~ina~kog poduhvata odigrao je svoju ulogu ili vi{e uloga koje su zna~ajno doprinosile ukupnom ciqu poduhvata. Uloge tih u~esnika ili saizvr{ilaca, izme|u ostalog, ukqu~uju slede}e: 10. Borisav JOVI], koji je bio nosilac razli~itih funkcija kao ~lan, potpredsednik i predsednik Predsedni{tva SFRJ od 15. maja 1989. do aprila 1992. godine, predsednik SPS-a od maja 1991. do oktobra 1992. godine, te drugih kqu~nih funkcija u SPS-u do novembra 1995. godine, i Branko KOSTI], potpredsednik i zatim vr{ilac du`nosti predsednika Predsedni{tva SFRJ u relevantnom periodu, zajedno sa drugima, komandovali su, rukovodili ili na drugi na~in vr{ili efektivnu kontrolu nad jedinicama Jugoslovenske narodne armije (u daqem tekstu: JNA), Teritorijalne odbrane (u daqem tekstu: TO) i dobrovoqa~kim jedinicama koje su delovale u koordinaciji sa JNA i pod wenim nadzorom.
47
11. General Veqko KADIJEVI], kao savezni sekretar za narodnu odbranu od 15. maja 1988. do 6. januara 1992. godine, komandovao je, rukovodio ili na drugi na~in vr{io efektivnu kontrolu nad jedinicama JNA i TO i dobrovoqa~kim jedinicama koje su delovale u koordinaciji sa JNA i pod wenim nadzorom. 12. General Blagoje AYI], u svojstvu na~elnika {taba JNA od oktobra 1989. do 8. maja 1992. godine i vr{ioca du`nosti saveznog sekretara za narodnu odbranu od januara 1992. do 8. maja 1992. godine, zajedno sa drugima, komandovao je, rukovodio ili na drugi na~in vr{io efektivnu kontrolu nad jedinicama JNA i TO i dobrovoqa~kim jedinicama koje su delovale u koordinaciji sa JNA i pod wenim nadzorom. 13. General Aleksandar VASIQEVI], u svojstvu generala JNA i do 8. maja 1992. godine na~elnika Uprave za bezbednost JNA, a naro~ito vojne Kontraobave{tajne slu`be (u daqem tekstu: KOS), u~estvovao je u aktivnostima smi{qenim da pobude mr`wu, strah i nasiqe, {to je znatno pomoglo da se ostvare ukupni ciqevi udruènog zlo~ina~kog poduhvata. Agenti KOS-a usmeravali su i pruàli podr{ku lokalnim vo|ama hrvatskih Srba, lokalnoj srpskoj policiji i vojnim snagama, ukqu~uju}i i pripadnike TO-a i dobrovoqce iz Srbije. 14. Jovica STANI[I], u svojstvu zamenika na~elnika ili na~elnika Dràvne bezbednosti (u daqem tekstu: DB) Republike Srbije od marta 1991. do oktobra 1998. godine, komandovao je, rukovodio ili na drugi na~in vr{io efektivnu kontrolu nad pripadnicima DB-a koji su u~estvovali u ~iwewu zlo~ina koji se navode u ovoj optu`nici. Pored toga, obezbe|ivao je oru`je, finansijska sredstva, obuku i drugu zna~ajnu pomo} ili podr{ku srpskim dobrovoqa~kim jedinicama i policijskim jedinicama koje su po~inile zlo~ine koji se navode u ovoj optu`nici. 15. Franko SIMATOVI], zvani Frenki, kao na~elnik odeqewa za specijalne operacije DB-a Republike Srbije, komandovao je, rukovodio ili na drugi na~in vr{io efektivnu kontrolu nad agentima DB-a koji su po~inili zlo~ine koji se navode u ovoj optu`nici. Pored toga, obezbe|ivao je obuku, finansijska sredstva, oru`je i drugu zna~ajnu pomo} ili podr{ku pripadnicima Marti}eve policije i srpskim dobrovoqa~kim jedinicama koje su po~inile zlo~ine koji se navode u ovoj optu`nici. 16. Tomislav SIMOVI], zahvaquju}i svom poloàju ministra odbrane Republike Srbije, na kojem se nalazio od 31. jula 1991. pa najmawe do 19. decembra 1991. godine, formirao je, raspore|ivao i pruào znatnu pomo} ili podr{ku srpskim dobrovoqa~kim jedinicama i drugim srpskim snagama koje su u~estvovale u ~iwewu zlo~ina koji se navode u ovoj optu`nici. 17. Milan MARTI], kao sekretar Sekretarijata unutra{wih poslova SAO Krajine od 4. januara 1991. do 29. maja 1991. godine; kao ministar odbrane SAO Krajine od 29. maja 1991. do 27. juna 1991. godine; i kao ministar unutra{wih poslova SAO Krajine (kasnije Republike Srpske
48
Krajine) od 27. juna 1991. do januara 1994. godine, osnovao je, komandovao, rukovodio i na drugi na~in vr{io efektivnu kontrolu nad pripadnicima svojih policijskih snaga (koji se pomiwu kao Marti}eva policija, marti}evci, Policija SAO Krajine ili Milicija SAO Krajine.) 18. Milan BABI], kao predsednik Izvr{nog ve}a SAO Krajine najmawe od 19. januara 1991. do 29. maja 1991. godine, predsednik Vlade SAO Krajine od 29. maja 1991. do decembra 1991. godine i predsednik Republike Republike Srpske Krajine od 19. decembra 1991. do 26. februara 1992. godine, organizovao je i upravqao postupcima udruènog zlo~ina~kog poduhvata u SAO Krajini. 19. Goran HAYI], u svojstvu predsednika Srpskog nacionalnog ve}a SAO Slavonije, Barawe i zapadnog Srema (u daqem tekstu: SBZS) od 17. marta 1991. pa najmawe do 25. septembra 1991. godine, predsednika Vlade SAO SBZS najmawe od 25. septembra 1991. do 26. februara 1992. godine, a zatim predsednika Republike Republike Srpske Krajine do januara 1994. godine, osnovao je, komandovao, rukovodio i na drugi na~in vr{io efektivnu kontrolu nad jedinicama policije (zvanom milicija) i nad Srpskom nacionalnom bezbedno{}u (u daqem tekstu: SNB) SAO SBZS-a. Obezbe|ivao je finansijska sredstva i drugu zna~ajnu pomo} i podr{ku jedinicama TO-a SAO SBZS i Republike Srpske Krajine. Pored toga, li~no je u~estvovao u zlo~inima navedenim u paragrafima od 50 do 55 optu`nice. 20. Radovan STOJIÎ] zvani Baya, nekada{wi komandant jedne specijalne policijske jedinice na Kosovu, oti{ao je po nalogu Slobodana MILO[EVI]A u Hrvatsku u leto 1991. godine i osnovao jedinice TO SBZS, ~iji su pripadnici po~inili zlo~ine opisane u ovoj optu`nici. Od po~etka jeseni 1991. pa do decembra 1991. godine li~no je u~estvovao u tim zlo~inima kao komandant TO-a SBZS. 21. @eqko RA@NATOVI] zvani Arkan je 1990. godine osnovao i postao komandant Srpske dobrovoqa~ke garde, dobrovoqa~ke jedinice uglavnom poznate pod imenom arkanovci ili Arkanovi tigrovi, koja je bila pod komandom TO-a SBZS-a. Za vreme na koje se odnosi ova optu`nica imali su zna~ajnu vojnu bazu u Erdutu u SAO SBZS-u, odakle su pripadnici ove jedinice u~estvovali u zlo~inima opisanim u ovoj optu`nici. Ova vojna baza sluìla je i kao centar za obuku drugih jedinica TO-a. Sam @eqko RA@NATOVI] bio je komandant baze u Erdutu i li~no je u~estvovao u zlo~inima navedenim u paragrafima od 50 do 51, od 53 do 54 i od 56 do 58 optu`nice. 22. Vojislav [E[EQ, kao predsednik Srpske radikalne stranke (u daqem tekstu: SRS), najmawe od februara 1991. godine pa tokom celog vremenskog perioda na koji se odnosi ova optu`nica, regrutovao je ili na drugi na~in pruào zna~ajnu pomo} ili podr{ku srpskim dobrovoqcima, uglavnom poznatim pod nazivom ~etnici, {e{eqevci ili [e{eqevi qudi, koji su po~inili zlo~ine navedene u ovoj optu`nici. Pored
49
toga, otvoreno je zagovarao i podsticao stvarawe Velike Srbije nasiqem i drugim protivpravnim sredstvima i aktivno u~estvovao u ratnoj propagandi i {irewu me|unacionalne mr`we. 23. Momir BULATOVI], kao predsednik Republike Crne Gore od 1990. do 1998. godine, mobilisao je i pruào zna~ajnu pomo} crnogorskim jedinicama, ukqu~uju}i jedinice TO-a, te policijske i dobrovoqa~ke jedinice koje su kao deo snaga JNA poslate u Republiku Hrvatsku i koje su po~inile zlo~ine navedene u ovoj optu`nici. 24. Od 1987. do kraja 2000. godine, Slobodan MILO[EVI] bio je dominantna politi~ka li~nost u Srbiji. Stekao je kontrolu nad svim aspektima vlasti u Srbiji, ukqu~uju}i policiju i druge slu`be dràvne bezbednosti. Pored toga, stekao je kontrolu nad politi~kim liderima Kosova, Vojvodine i Crne Gore. 25. U svojstvu predsednika Srbije i zahvaquju}i svom rukovode}em poloàju u SPS-u, Slobodan MILO[EVI] je vr{io efektivnu kontrolu ili je imao znatan uticaj na gorenavedene u~esnike u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu te je, sam ili u dogovoru s wima i drugim poznatim i nepoznatim osobama, efektivno kontrolisao ili u znatnoj meri uticao na postupke saveznog Predsedni{tva SFRJ i kasnije SRJ, Ministarstva unutra{wih poslova Srbije (u daqem tekstu: MUP), JNA, pripadnika TO-a kojim su rukovodili Srbi na teritorijama koje su predmet ove optu`nice, kao i grupa srpskih dobrovoqaca. 26. Slobodan MILO[EVI], deluju}i sam ili u dogovoru s drugim u~esnicima udruènog zlo~ina~kog poduhvata, u~estvovao je u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu na slede}i na~in: a) davao je uputstva i pruào pomo} politi~kom rukovodstvu SAO SBZS, SAO Zapadna Slavonija, SAO Krajina i RSK u preuzimawu vlasti na tim podru~jima i kasnije prisilnom uklawawu hrvatskog i drugog nesrpskog stanovni{tva. b) pruào je finansijsku, materijalnu i logisti~ku podr{ku regularnim i neregularnim vojnim snagama neophodnim za preuzimawe vlasti na tim podru~jima i kasnije prisilno uklawawe hrvatskog i drugog nesrpskog stanovni{tva. c) dao je uputstva organima Vlade Republike Srbije da formiraju oruàne snage odvojene od saveznih oruànih snaga radi angaòvawa u borbenim dejstvima van Republike Srbije, a posebno na navedenim podru~jima u Hrvatskoj, i kasnije u prisilnom uklawawu hrvatskog i drugog nesrpskog stanovni{tva. d) u~estvovao je u formirawu, finansirawu, snabdevawu, pruàwu podr{ke i rukovo|ewu specijalnim snagama Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srbije. Te specijalne snage su formirane i data im je podr{ka da bi pomogle u ostvarivawu ciqa udruènog zlo~ina~kog poduhvata po~iwewem zlo~ina koji predstavqaju povredu ~lanova 2, 3 i 5 Statuta Me|unarodnog suda.
50
e) u~estvovao je u pruàwu finansijske, logisti~ke i politi~ke podr{ke i rukovo|ewu srpskim neregularnim i paravojnim snagama. Takva podr{ka davana je kao potpora udruènom zlo~ina~kom poduhvatu po~iwewem zlo~ina koji predstavqaju povredu ~lanova 2, 3 i 5 Statuta Me|unarodnog suda. f) u~estvovao je u planirawu i pripremama za preuzimawe vlasti u SAO SBZS, SAO Zapadnoj Slavoniji, SAO Krajini i Dubrova~koj republici i kasnije prisilno uklawawe hrvatskog i drugog nesrpskog stanovni{tva. g) vr{io je efektivnu kontrolu ili znatan uticaj na JNA koja je u~estvovala u planirawu, pripremi i izvr{ewu prisilnog uklawawa hrvatskog i drugog nesrpskog stanovni{tva iz SAO SBZS, SAO Zapadne Slavonije, SAO Krajine i Dubrova~ke republike. h) pruào je finansijsku, logisti~ku i politi~ku podr{ku jedinicama TO-a i srpskim dobrovoqa~kim jedinicama koje su delovale u SAO SBZS, SAO Zapadnoj Slavoniji, SAO Krajini i u Dubrova~koj Republici, a koje su pomagale u sprovo|ewu ciqa udruènog zlo~ina~kog poduhvata po~iwewem zlo~ina koji predstavqaju povredu ~lanova 2, 3 i 5 Statuta Me|unarodnog suda. i) efektivno je nalagao dono{ewe zakona i propisa vezanih za angaòvawe jedinica JNA, TO-a i srpskih dobrovoqa~kih jedinica u Hrvatskoj. j) rukovodio je, komandovao, kontrolisao ili na drugi na~in pruào zna~ajnu pomo} ili podr{ku JNA, pripadnicima TO-a kojim su rukovodili Srbi i dobrovoqa~kim jedinicama razme{tenim u SAO SBZS, SAO Zapadnoj Slavoniji, SAO Krajini i u Dubrova~koj Republici, angaòvanim na sprovo|ewu ciqa udruènog zlo~ina~kog poduhvata po~iwewem zlo~ina koji predstavqaju povredu ~lanova 2, 3 i 5 Statuta Me|unarodnog suda. k) rukovodio je, komandovao, kontrolisao ili na drugi na~in pruào zna~ajnu pomo} ili podr{ku policijskim snagama MUP-a Republike Srbije, ukqu~uju}i DB, ~iji su pripadnici pomagali da se sprovede ciq udruènog zlo~ina~kog poduhvata u SAO SBZS, SAO Zapadnoj Slavoniji, SAO Krajini i u Dubrova~koj Republici. l) finansirao je srpsku vojsku, policiju i neregularne snage u Hrvatskoj koji su po~inili zlo~ine navedene u optu`nici. m) kontrolisao je, doprinosio ili na drugi na~in koristio dràvna sredstva javnog informisawa u Srbiji da bi manipulisao srpsko javno mwewe {irewem preuveli~anih i neistinitih poruka o nacionalno motivisanim napadima Hrvata na srpski narod kako bi se me|u Srbima koji ìve u Srbiji i Hrvatskoj stvorila atmosfera straha i mr`we. Propaganda koju su stvarala srpska sredstva javnog informisawa bila je va`no oru|e koje je doprinelo tome da se u Hrvatskoj po~ine zlo~ini. 27. Slobodan MILO[EVI] je svesno i hotimi~no u~estvovao u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu, imaju}i istu nameru kao i drugi u~esnici
51
udruènog zlo~ina~kog poduhvata ili svestan predvidivih posledica wihovih postupaka. Po tom osnovu snosi individualnu krivi~nu odgovornost za ove zlo~ine po ~lanu 7 (1) Statuta Me|unarodnog suda, a po istom ~lanu odgovoran je i za to {to je planirao, podsticao, naredio ili na neki drugi na~in pomagao i podràvao planirawe, pripremu i izvr{ewe ovih zlo~ina. 28. Optuènom i drugim u~esnicima udruènog zlo~ina~kog poduhvata bila je zajedni~ka ista namera i stawe svesti koji su neophodni za po~iwewe svakog od zlo~ina koji se terete u ta~kama od 1 do 32. ^lan 7(3) Statuta Me|unarodnog suda 29. Slobodan MILO[EVI], za vreme dok se nalazio na najvi{im poloàjima vlasti, tako|e snosi individualnu krivi~nu odgovornost za dela i propuste svojih podre|enih, u skladu sa ~lanom 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. Nadre|eni je odgovoran za krivi~na dela svojih podre|enih ako je znao ili je bilo razloga da zna da se wegovi podre|eni spremaju da po~ine takva dela ili da su ih ve} po~inili, a nadre|eni nije preduzeo neophodne i razumne mere da spre~i takva dela ili kazni po~inioce. 30. Najmawe od marta 1991. do 15. juna 1992. godine, Slobodan MILO[EVI] je imao kontrolu nad ~etvoro~lanim srpskim blokom u Predsedni-{tvu SFRJ (kasnije SRJ). Te ~etiri osobe bile su Borisav JOVI], predstavnik Republike Srbije, Branko KOSTI], predstavnik Republike Crne Gore, Jugoslav KOSTI], predstavnik Autonomne Pokrajine Vojvodine i Sejdo BAJRAMOVI], predstavnik Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija. Slobodan MILO[EVI] je koristio Borisava JOVI]A i Branka KOSTI]A kao svoje glavne zastupnike u Predsedni{-tvu i preko wih rukovodio postupcima srpskog bloka. Od 1. oktobra 1991. godine, u odsustvu predstavnika Hrvatske, Slovenije, Makedonije i Bosne i Hercegovine, ~etvoro~lani srpski blok vr{io je vlast Predsedni{tva, koja je ukqu~ivala i ovla{}ewa kolektivnog vrhovnog komandanta JNA. Ovo krwe Predsedni{tvo bespogovorno je izvr{avalo politiku Slobodana MILO[EVI]A. Savezno predsedni{tvo imalo je efektivnu kontrolu nad JNA u svojstvu vrhovnog komandanta, te nad jedinicama TO-a i dobrovoqa~kim jedinicama koje su delovale u koordinaciji sa i pod nadzorom JNA. Generali Veqko KADIJEVI] i Blagoje AYI], koji su rukovodili i nadzirali snage JNA u Hrvatskoj, stalno su komunicirali s optuènim i konsultovali se sa wim. 31. Slobodan MILO[EVI] je imao efektivnu kontrolu nad KOS-om, kontraobave{tajnom komponentom JNA. Zahvaquju}i kontroli koju je imao nad rukovodiocima KOS-a, a posebno nad generalom Aleksandrom VASIQEVI]EM, u Hrvatskoj su angaòvani agenti KOS-a. Agenti KOS-a su u Hrvatskoj sprovodili politiku Slobodana MILO[EVI]A, usmeravaju}i postupke lokalnih politi~kih rukovodilaca hrvatskih Srba, usmeravaju}i i pruàju}i podr{ku lokalnoj srpskoj policiji i snagama bezbednosti, te dovode}i u Hrvatsku srpske dobrovoqa~ke grupe i pruàju}i podr{ku wihovim aktivnostima.
52
32. Slobodan MILO[EVI], shodno ~lanu 7 (3) Statuta Me|unarodnog suda, stoga snosi individualnu krivi~nu odgovornost za u~e{}e pripadnika jedinica JNA, TO-a i dobrovoqa~kih jedinica, koje su delovale u koordinaciji sa JNA i pod wenim nadzorom, u zlo~inima opisanim u ovoj optu`nici. 33. Od trenutka kada je Slobodan MILO[EVI] do{ao na vlast u Srbiji, imao je kontrolu nad najva`nijim funkcionerima MUP-a Srbije, me|u kojima su bili Radmilo BOGDANOVI] i Zoran SOKOLOVI], obojica ministri unutra{wih poslova Srbije, ali u razli~ito vreme, Radovan STOJIÎ], zamenik ministra unutra{wih poslova, te Jovica STANI[I] i Franko SIMATOVI], visoki funkcioneri DB-a. Preko ovih funkcionera, Slobodan MILO[EVI] je imao efektivnu kontrolu nad agentima MUP-a i DB-a koji su rukovodili i podràvali aktivnosti lokalnih politi~kih lidera Srba u Hrvatskoj, srpske policije i snaga bezbednosti, te dovodili u Hrvatsku srpske dobrovoqa~ke grupe i pruàli podr{ku wihovim aktivnostima. Optuèni Slobodan MILO[EVI], shodno ~lanu 7 (3) Statuta Me|unarodnog suda, stoga snosi individualnu krivi~nu odgovornost za u~e{}e pripadnika MUP-a i DB-a Srbije u zlo~inima opisanim u ovoj optu`nici. OPTU@BE: TA^KA 1 (PROGONI) 34. Od 1. avgusta 1991. godine ili pribli`no tog datuma do juna 1992. godine, Slobodan MILO[EVI], deluju}i sam ili u dogovoru sa drugim poznatim i nepoznatim u~esnicima udruènog zlo~ina~kog poduhvata, planirao je, podsticao, naredio, po~inio ili na neki drugi na~in pomagao i podràvao planirawe, pripremu ili izvr{ewe progona hrvatskog i drugog nesrpskog civilnog stanovni{tva na podru~jima SAO SBZS, SAO Zapadna Slavonija, SAO Krajina i Dubrova~ke Republike. 35. Tokom celog tog perioda, srpske snage, koje su sa~iwavale jedinice JNA, lokalnog TO-a i jedinice TO-a iz Srbije i Crne Gore, lokalne policijske jedinice i policijske jedinice MUP-a Srbije i paravojne jedinice, napadale su i preuzimale vlast u gradovima, selima i naseqima na gorenavedenim podru~jima. Nakon preuzimawa vlasti, srpske snage, u saradwi sa lokalnim srpskim vlastima, uspostavile su reìm progona smi{qen da bi se hrvatsko i drugo nesrpsko civilno stanovni{tvo isteralo sa tih podru~ja. 36. Ovi progoni bili su zasnovani na politi~kom, rasnom ili verskom osnovu i obuhvatali su slede}e: a. istrebqewe ili ubistvo vi{e stotina hrvatskih i drugih nesrpskih civila, ukqu~uju}i ène i starije osobe, u Daqu, Erdutu, Klisi, Lovasu, Vukovaru, Vo}inu, Ba}inu, Saborskom i okolnim selima, [kabrwi,
53
Nadinu, Bru{koj, te u Dubrovniku i okolini, kao {to je detaqno opisano u paragrafima od 38 do 59 i od 73 do 75. b. dugotrajno i rutinsko zatvarawe i zato~ewe vi{e hiqada hrvatskih i drugih nesrpskih civila u zato~eni~kim objektima u Hrvatskoj i izvan we, ukqu~uju}i zatvoreni~ke logore koji su se nalazili u Crnoj Gori, Srbiji i Bosni i Hercegovini, kao {to je detaqno opisano u paragrafu 64. c. uspostavqawe i odràvawe nehumanih ìvotnih uslova za hrvatske i druge nesrpske civile zato~ene u pomenutim zato~eni~kim objektima. d. vi{ekratno mu~ewe, premla}ivawe i ubijawe hrvatskih i drugih nesrpskih civila zato~enih u pomenutim zato~eni~kim objektima. e. izbrisano f. izbrisano g. protivpravni napadi na Dubrovnik i nebrawena hrvatska sela {irom gorenavedenih podru~ja. h. izbrisano i. premla}ivawe i pqa~kawe hrvatskih i drugih nesrpskih civila. j. mu~ewe i premla}ivawe hrvatskih i drugih nesrpskih civila za vreme i nakon wihovog hap{ewa. k. deportacija ili prisilno preme{tawe najmawe 170.000 hrvatskih i drugih nesrpskih civila sa gorenavedenih podru~ja, ukqu~uju}i i deportaciju najmawe 5.000 stanovnika Iloka i 20.000 stanovnika Vukovara u Srbiju, te prisilno preme{tawe na druge lokacije u Hrvatskoj najmawe 2.500 stanovnika Erduta, kao {to je detaqno opisano u paragrafima od 67 do 69. l. hotimi~no uni{tavawe stambenih objekata i druge javne i privatne imovine, kulturnih ustanova, istorijskih spomenika i verskih objekata hrvatskog i drugog nesrpskog stanovni{tva u Dubrovniku i wegovoj okolini, Vukovaru, Erdutu, Lovasu, [arengradu, Bapskoj, Tovarniku, Vo}inu, Saborskom, [kabrwi, Nadinu i Bru{koj, kao {to je opisano u paragrafima 71 i od 77 do 82. 37. Ovim delima i propustima, Slobodan MILO[EVI] je po~inio: Ta~ka 1: Progone na politi~koj, rasnoj i verskoj osnovi, ZLOÎN PROTIV ÔVE^NOSTI, ka`wiv po ~lanovima 5(h), te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. TA^KE od 2 do 5 (ISTREBQEWE, UBISTVO, HOTIMI^NO LI[AVAWE @IVOTA) 38. Od 1. avgusta 1991. do juna 1992. godine, Slobodan MILO[EVI], deluju}i sam ili u dogovoru sa drugim poznatim i nepoznatim u~esnicima udruènog zlo~ina~kog poduhvata, planirao je, podsticao, naredio, po~inio
54
ili na neki drugi na~in pomagao i podràvao planirawe, pripremu ili izvr{ewe istrebqewa, ubistva i hotimi~nog li{avawa ìvota hrvatskih i drugih nesrpskih civila na podru~jima SAO Zapadne Slavonije, SAO Krajine i SAO SBZS-a, kako je navedeno u paragrafima od 39 do 59 ove optu`nice. SAO ZAPADNA SLAVONIJA 39. Po~ev od avgusta 1991. godine, srpske snage, me|u kojima i dobrovoqa~ke jedinice {e{eqevaca i Belih orlova, imale su kontrolu nad Vo}inom. Dana 13. decembra 1991. godine, dok su se srpske snage povla~ile iz Vo}ina i okolnog podru~ja, oni su i{li od ku}e do ku}e i ubili veliki broj preostalih hrvatskih civila. Pre nego {to su se povukli 13. decembra 1991. godine, pripadnici ove dve jedinice ubili su ukupno trideset dva civila. Preìveli su samo oni koji su se sakrili, a koje srpske snage nisu prona{le. Imena `rtava navode se u Dodatku I koji se daje u prilogu ove optu`nice. SAO KRAJINA 40. Otprilike od 7. oktobra 1991. godine, srpske snage koje su se sastojale od JNA, pripadnika TO-a i pripadnika Milicije SAO Krajine (zvane i policija SAO Krajine i Marti}eva policija), kontrolisale su podru~je Hrvatske Kostajnice. Ve}ina hrvatskih civila pobegla je iz svojih ku}a za vreme napada u septembru 1991. Oko 120 hrvatskih civila, uglavnom èna, starih i nemo}nih osoba, ostalo je u selima Dubica, Cerovqani i Ba}in. Ujutro 20. oktobra 1991. godine, pripadnici srpskih snaga uhvatili su pedeset tri civila u Dubici i zato~ili ih u seoskom vatrogasnom domu. Tokom tog dana i no}i, desetoro je pu{teno na slobodu zato {to su bili Srbi ili su imali veze sa Srbima. Dana 21. oktobra 1991. godine, srpske snage odvele su preostala ~etrdeset tri Hrvata na jedno mesto u blizini sela Ba}in. Pored wih, srpske snage su iz Ba}ina i Cerovqana na to isto mesto dovele najmawe trinaest nesrpskih civila. Tu su ubili svih pedeset {est `rtava. Otprilike u isto vreme, pripadnici srpskih snaga su na jedno nepoznato mesto odveli jo{ trideset civila iz sela Ba}in i jo{ dvadeset ~etiri civila iz sela Dubica i Cerovqani, i tamo ih ubili. Imena `rtava navode se u Dodatku I koji se daje u prilogu ove optu`nice. 41. Od po~etka avgusta 1991. do 12. novembra 1991. godine, srpske snage, ukqu~uju}i JNA, TO i Marti}evu policiju, napale su hrvatska sela Saborsko, Poqanak i Lipovani}. îm su srpske snage u{le u ova sela, ubile su sve preostale nesrpske stanovnike koje su tamo zatekli. 42. Dana 28. oktobra 1991. godine, jedinice TO-a u{le su u Lipova~u i ubile sedam civila. Imena `rtava navode se u Dodatku I koji se daje u prilogu ove optu`nice.
55
43. Dana 7. novembra 1991. godine, jedinice JNA i TO-a, a posebno specijalna jedinica JNA iz Ni{a, u{le su u zaselak Vukovi}i u blizini Poqanka i pogubile devet civila. Imena `rtava navode se u Dodatku I koji se daje u prilogu ove optu`nice. 44. Dana 12. novembra 1991. godine, pripadnici JNA, Marti}eve policije i TO-a u{li su u selo Saborsko, gde su ubili najmawe trideset hrvatskih civila. Posle toga, selo je sravweno sa zemqom. Imena `rtava navode se u Dodatku I koji se daje u prilogu ove optu`nice. 45. U novembru 1991. godine, srpske snage koje su se sastojale od JNA, TO-a i Marti}eve policije, napale su selo [kabrwa u blizini Zadra. Dana 18. novembra 1991. godine, srpske snage u{le su u [kabrwu. Idu}i od ku}e do ku}e, ubile su najmawe trideset osam nesrpskih civila u wihovim domovima i na ulicama. Imena `rtava navode se u Dodatku I koji se daje u prilogu ove optu`nice. 46. Pored toga, kada su srpske snage slede}eg dana napale susedno selo Nadin, ubile su sedam nesrpskih civila. Imena `rtava navode se u Dodatku I koji se daje u prilogu ove optu`nice. 47. Izme|u 18. novembra i februara 1992. godine, ìvote su izgubili svi preostali hrvatski civili u [kabrwi. Srpske snage ubile su dvadeset devet preostalih starih i nemo}nih hrvatskih civila. Imena `rtava navode se u Dodatku I koji se daje u prilogu ove optu`nice. 48. Dana 21. decembra 1991. godine, srpske snage, a posebno pripadnici Marti}eve policije, u{li su u selo Bru{ka i zaselak Marinovi} i ubili deset civila, me|u kojima devet Hrvata. Imena `rtava navode se u Dodatku I koji se daje u prilogu ove optu`nice. VUKOVARSKA BOLNICA 49. Na dan 20. novembra 1991. godine ili pribli`no tog datuma, kao deo op{te kampawe progona, srpske vojne snage, pod komandom, kontrolom ili uticajem JNA, TO-a SBZS i drugih u~esnika udruènog zlo~ina~kog poduhvata, odvele su oko dve stotine {ezdeset ~etiri Hrvata i drugih nesrba iz Vukovarske bolnice nakon preuzimawa vlasti u tom gradu. @rtve su preba~ene u kasarnu JNA, a zatim na poqoprivredno dobro Ov~ara, oko pet kilometara ju`no od Vukovara. Tu su pripadnici srpskih snaga satima tukli i mu~ili `rtve. Tokom ve~eri 20. novembra 1991. godine, vojnici su `rtve u grupama od 10-20 prevozili na jedno udaqeno strati{te izme|u poqoprivrednog dobra Ov~ara i Grabova, gde su ih ubili vatrenim oru`jem. Wihova tela pokopana su u masovnu grobnicu. Imena `rtava navode se u Dodatku I koji se daje u prilogu ove optu`nice. SAO SBZS 50. U septembru i oktobru 1991. godine, srpske snage, pripadnici TO-a i Milicije SAO SBZS, hapsile su hrvatske civile i zatvarale ih u jedan zato~eni~ki objekat u zgradi policije u Daqu. Dana 21. septembra 1991. go56
dine, Goran HAYI] i @eqko RA@NATOVI] posetili su u ovaj zato~eni~ki objekat i naredili da se dva zato~enika puste na slobodu. Pripadnici TO-a SAO SBZS, predvo|eni @eqkom RA@NATOVI]EM, ubili su vatrenim oru`jem jedanaest zato~enika i pokopali wihova tela u masovnu grobnicu u selu ]elije. Imena `rtava navode se u Dodatku I koji se daje u prilogu ove optu`nice. 51. Dana 4. oktobra 1991. godine, pripadnici TO-a SAO SBZS, predvo|eni @eqkom RA@NATOVI]EM, u{li su u zato~eni~ki objekat u zgradi policije u Daqu i vatrenim oru`jem ubili dvadeset osam zato~enika, hrvatskih civila. Tela `rtava odneta su iz zgrade i ba~ena u obli`wu reku Dunav. Imena `rtava navode se u Dodatku I koji se daje u prilogu ove optu`nice. 52. Dana 18. oktobra 1991. godine, pripadnici JNA, TO-a SAO SBZS, i dobrovoqa~ke jedinice Du{an Silni prisilili su pedeset hrvatskih civila, zato~enih radi prisilnog rada u zgradi zadruge u Lovasu, da odu do jednog minskog poqa na izlazu iz sela Lovas, oko 20 kilometara jugozapadno od Vukovara. Na putu prema tom minskom poqu, pripadnici ovih srpskih snaga ubili su vatrenim oru`jem jednog zato~enika. Kada su do{li do minskog poqa, zato~enici su prisiqeni da u|u u minsko poqe i da nogama ~iste tlo ispred sebe kako bi poqe o~istili od mina. Najmawe jedna mina je eksplodirala i srpske snage su otvorile vatru na zato~enike. Poginuo je dvadeset jedan zato~enik, neki u eksplozijama mina, neki u pu{~anoj vatri. Imena `rtava navode se u Dodatku I koji se daje u prilogu ove optu`nice. 53. Dana 9. novembra 1991. godine, pripadnici TO-a SAO SBZS, predvo|eni @eqkom RA@NATOVI]EM, i pripadnici Milicije SAO SBZS uhapsili su ma|arske i hrvatske civile u Erdutu, Daq Planini i Erdut Planini i odveli ih u centar za obuku TO-a u Erdutu, gde su narednog dana vatrenim oru`jem ubili wih dvanaestoricu. Imena `rtava navode se u Dodatku I koji se daje u prilogu ove optu`nice. Nekoliko dana posle 9. novembra 1991. godine, pripadnici SNB-a SAO SBZS, u saradwi sa nekoliko pripadnika Arkanovih tigrova, uhapsili su i pogubili troje civila, od kojih su dvoje bili ~lanovi porodice prvobitno uhap{enih `rtava, Ma|ara, koji su se raspitivali za sudbinu svojih ro|aka. Tela osam od prvobitnih dvanaest `rtava pokopana su u selu ]elije, a jedna `rtva pokopana je u Daqskom Ataru. Tela jo{ tri `rtve ba~ena su u jedan bunar u Borovu. Imena `rtava navode se u Dodatku I koji se daje u prilogu ove optu`nice. Dana 3. juna 1992. godine, pripadnici SNB-a, u saradwi sa pripadnicima Arkanovih tigrova, uhapsili su Mariju Sena{i (ro|enu 1937. godine), ~lana porodice prvobitnih `rtava Ma|ara, koja se i daqe ras-pitivala za sudbinu svojih ro|aka. Ova èna je kasnije ubijena, a weno te-lo ba~eno je u jedan napu{ten bunar u Daq Planini. 54. Dana 11. novembra 1991. godine, pripadnici TO-a SAO SBZS, pod komandom @eqka RA@NATOVI]A, uhapsili su sedam nesrpskih civila u
57
selu Klisa. Dva zato~enika koja su imala ro|ake Srbe, pu{tena su na slobodu. Preostalih pet civila odvedeno je u centar za obuku TO-a u Erdutu. Nakon ispitivawa, `rtve su ubili i pokopali u masovnu grobnicu u selu ]elije. Imena `rtava navode se u Dodatku I koji se daje u prilogu ove optu`nice. 55. Izme|u 18. i 20. novembra 1991. godine, kad su zavr{ene vojne operacije u Vukovaru i okolini, JNA je deportovala na hiqade Hrvata i drugih nesrpskih stanovnika na teritoriju Republike Srbije. Na zahtev Gorana HAYI]A da se zadrè oni nesrbi za koje se sumwa da su u~estvovali u vojnim operacijama, JNA je 20. novembra 1991. godine ili pribli`no tog datuma prebacila veliki broj stanovnika Vukovara u zato~eni~ke objekte u Daqu. Tu su pripadnici srpskog TO-a izdvojili one za koje se sumwalo da su u~estvovali u odbrani Vukovara. Izdvojene zato~enike su ispitivali, tukli i mu~ili. Pogubqeno je najmawe trideset petoro. Imena `rtava navode se u Dodatku I koji se daje u prilogu ove optu`nice. 56. Dana 10. decembra 1991. godine, pripadnici TO-a SAO SBZS, predvo|eni @eqkom RA@NATOVI]EM, i pripadnici Milicije SAO SBZS uhapsili su pet nesrpskih seqana iz Erduta. @rtve su odvedene u centar za obuku TO-a u Erdutu i kasnije ubijene. Tela tri `rtve kasnije su ba~ena u jedan bunar u Daqskom Ataru. Imena `rtava navode se u Dodatku I koji se daje u prilogu ove optu`nice. 57. Od 22. decembra 1991. do 25. decembra 1991. godine, pripadnici TO-a SAO SBZS, predvo|eni @eqkom RA@NATOVI]EM, i pripadnici Milicije SAO SBZS uhapsili su u Erdutu sedam civila, Ma|ara i Hrvata, i doveli ih u centar za obuku TO-a u Erdutu. Dana 26. decembra 1991. godine, ubijeni su vatrenim oru`jem. Tela {est `rtava pokopana su u Daqskom Ataru. Imena `rtava navode se u Dodatku I koji se daje u prilogu ove optu`nice. 58. Dana 21. februara 1992. godine, pripadnici TO-a SAO SBZS, predvo|eni @eqkom RA@NATOVI]EM, i pripadnici Milicije SAO SBZS uhapsili su u Erdutu ~etiri nesrpska civila. Sve `rtve ispitivane su u centru za obuku TO-a u Erdutu, a zatim ubijene. Tela `rtava pokopana su u masovnoj grobnici u Daqskom Ataru. Imena `rtava navode se u Dodatku I koji se daje u prilogu ove optu`nice. 59. Dana 4. maja 1992. godine, pripadnici odeqewa za specijalne operacije DB-a uhapsili su u selu Grabovac pet nesrpskih civila. Ovi civili su odvedeni i ubijeni. Wihova tela kasnije su pokopana u Tikve{ Parku. Imena `rtava navode se u Dodatku I koji se daje u prilogu ove optu`nice. 60. Delima i propustima vezanim za incidente koji se navode u paragrafima od 39 do 49, Slobodan MILO[EVI] po~inio je: Ta~ka 2: Istrebqewe, ZLOÎN PROTIV ÔVE^NOSTI, ka`wiv po ~lanovima 5(b), te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda.
58
61. Delima i propustima vezanim za sve incidente koji se navode u paragrafima od 39 do 59, Slobodan MILO[EVI] po~inio je: Ta~ka 3: Ubistvo, ZLOÎN PROTIV ÔVE^NOSTI, ka`wiv po ~lanovima 5(a), te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. Ta~ka 4: Ubistvo, KR[EWE ZAKONA I OBIÂJA RATOVAWA, sankcionisano zajedni~kim ~lanom 3(1)(a) @enevskih konvencija iz 1949, ka`wivo po ~lanovima 3, te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. 62. Delima i propustima vezanim za sve incidente koji se navode u paragrafima od 39 do 49 i od 52 do 59, Slobodan MILO[EVI] po~inio je: Ta~ka 5: Hotimi~no li{avawe ìvota, TE[KU POVREDU @ENEVSKIH KONVENCIJA IZ 1949, ka`wivu po ~lanovima 2(a), te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. TA^KE od 6 do 13 (PROTIVPRAVNO ZATOÊWE, ZATVARAWE, MUÊWE i NEHUMANA DELA) 63. Od avgusta 1991. do marta 1992. godine, Slobodan MILO[EVI], deluju}i sam ili u dogovoru sa drugim poznatim i nepoznatim u~esnicima udruènog zlo~ina~kog poduhvata, planirao je, podsticao, naredio, po~inio ili na drugi na~in pomagao i podràvao planirawe, pripremu ili izvr{ewe protivpravnog zato~ewa ili zatvarawa pod nehumanim uslovima hrvatskog i drugog nesrpskog stanovni{tva sa podru~ja SAO SBZS-a, SAO Zapadne Slavonije, SAO Krajine i Dubrova~ke Republike. 64. Srpske vojne snage, koje su se sastojale od JNA, TO-a i dobrovoqa~kih jedinica koje su delovale u saradwi sa lokalnim policijskim osobqem i policijskim osobqem iz Srbije, te lokalnim srpskim vlastima, uhapsile su i zato~ile vi{e hiqada hrvatskih i drugih nesrpskih civila sa navedenih podru~ja u slede}im kratkoro~nim i dugoro~nim zato~eni~kim objektima: a. vojno skladi{te JNA u Moriwu, Crna Gora, oko trista dvadeset zato~enika. b. kasarna u Kumboru, Crna Gora, tranzitni zato~eni~ki objekat kojim je upravqala JNA, u kome se nalazilo i na desetine zato~enika koji su tu dràni dugoro~no, c. kasarna JNA u Bile}i, Bosna i Hercegovina, oko stotinu zato~enika. d. poqoprivredno dobro JNA STAJI]EVO, Srbija, oko hiqadu sedamsto zato~enika. e. kasarna JNA u Begejcima, Srbija, oko dvesta {ezdeset zato~enika. f. kasarna JNA u Zrewaninu, Srbija, na desetine zato~enika. g. vojni zatvor JNA u Sremskoj Mitrovici, Srbija, na stotine zato~enika.
59
h. zatvor JNA u Kninu, SAO Krajina, oko sto pedeset zato~enika. i. stara bolnica u Kninu, SAO Krajina, kojom je upravqala Marti}eva milicija, oko sto dvadeset zato~enika. j. zgrade policije i hangar JNA i TO u blizini èlezni~ke stanice u Daqu, SAO SBZS, na stotine zato~enika. k. zgrada zadruge u Lovasu, SAO SBZS, kojom su upravqali pripadnici TO-a i dobrovoqa~ke jedinice Du{an Silni, oko sedamdeset zato~enika. l. centar za obuku TO-a u Erdutu, zvan i Arkanova vojna baza, SAO SBZS, kojim su upravqali pripadnici TO-a i Arkanovih tigrova, oko pedeset dva zato~enika. m. poqoprivredno dobro JNA Ov~ara, u blizini Vukovara, SAO SBZS, oko trista zato~enika. n. skladi{te Veleprometa u blizini Vukovara, SAO SBZS, kojim je upravqala JNA, oko stotinu zato~enika. o. vojni zatvor JNA u [idu, Srbija, oko stotinu zato~enika. p. policijska stanica u Opatovcu, SAO SBZS, kojom je upravqala JNA, na desetine zato~enika. r. {tala ili radionica u Borovom Selu, SAO SBZS, kojom su upravqali pripadnici milicije i TO-a, oko osamdeset zato~enika. 65. @ivotni uslovi u ovim zato~eni~kim objektima bili su surovi i karakterisalo ih je ne~ove~no postupawe, pretrpanost, izgladwivawe, prisilni rad, neadekvatna zdravstvena za{tita i konstantno fizi~ko i psihi~ko zlostavqawe, ukqu~uju}i la`na pogubqewa, mu~ewe, premla}ivawe i seksualno zlostavqawe. 66. Ovim delima i propustima, Slobodan MILO[EVI] je po~inio: Ta~ka 6: Zatvarawe, ZLOÎN PROTIV ÔVE^NOSTI, ka`wiv po ~lanovima 5(e), te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. Ta~ka 7: Mu~ewe, ZLOÎN PROTIV ÔVE^NOSTI, ka`wiv po ~lanovima 5(f), te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. Ta~ka 8: Nehumana dela, ZLOÎN PROTIV ÔVE^NOSTI, ka`wiv po ~lanovima 5(i), te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. Ta~ka 9: Protivpravno zato~ewe, TE[KU POVREDU @ENEVSKIH KONVENCIJA IZ 1949, ka`wivu po ~lanovima 2(g), te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. Ta~ka 10: Mu~ewe, TE[KU POVREDU @ENEVSKIH KONVENCIJA IZ 1949, ka`wivu po ~lanovima 2(b), te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda.
60
Ta~ka 11: Hotimi~no nano{ewe velikih patwi, TE[KU POVREDU @ENEVSKIH KONVENCIJA IZ 1949, ka`wivu po ~lanovima 2(c), te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. Ta~ka 12: Mu~ewe, KR[EWE ZAKONA I OBIÂJA RATOVAWA, sankcionisano zajedni~kim ~lanom 3(1)(a) @enevskih konvencija iz 1949, ka`wivo po ~lanovima 3, te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. Ta~ka 13: Okrutno postupawe, KR[EWE ZAKONA I OBIÂJA RATOVAWA, sankcionisano zajedni~kim ~lanom 3(1)(a) @enevskih konvencija iz 1949, ka`wivo po ~lanovima 3, te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. TA^KE od 14 do 16 (DEPORTACIJA, PRISILNO PREME[TAWE) 67. Od 1. avgusta 1991. do maja 1992. godine, Slobodan MILO[EVI], deluju}i sam ili u dogovoru sa drugim poznatim i nepoznatim u~esnicima udruènog zlo~ina~kog poduhvata, planirao je, podsticao, naredio, po~inio ili na neki drugi na~in pomagao i podràvao planirawe, pripremu ili izvr{ewe deportacija ili prisilnog preme{tawa hrvatskog i drugog nesrpskog civilnog stanovni{tva sa podru~ja SAO SBZS, SAO Zapadne Slavonije, SAO Krajine i Dubrova~ke Republike. 68. Da bi ostvarile ovaj ciq, srpske snage koje su se sastojale od JNA, TO-a i dobrovoqa~kih jedinica, me|u kojima su bili Beli orlovi, {e{eqevci, Du{an Silni i Arkanovi tigrovi, u saradwi sa policijskim jedinicama, ukqu~uju}i Marti}evu policiju, SNB i MUP Srbije, i drugi pod efektivnom kontrolom Slobodana MILO[EVI]A ili drugih u~esnika udruènog zlo~ina~kog poduhvata, opkolili su hrvatske gradove i sela i zatraìli od wihovih stanovnika da predaju svoje oru`je, ukqu~uju}i i lova~ke pu{ke koje su zakonito posedovali. Nakon toga su napali te gradove i sela, pa i onda kada su se stanovnici povinovali zahtevima. Namera ovih napada bila je da se stanovni{tvo natera u beg. Preuzev{i kontrolu nad gradovima i selima, srpske snage su ponekad sakupqale preostalo hrvatsko i drugo nesrpsko stanovni{tvo i prisilno ga preme{tale na lokacije u Hrvatskoj pod kontrolom hrvatske vlade ili ga deportovale na lokacije van Hrvatske, naro~ito u Srbiju i Crnu Goru. U drugim prilikama, srpske snage u saradwi s lokalnim srpskim vlastima, nametale su nesrpskom stanovni{tvu restriktivne i diskriminatorne mere i vodile kampawu terora smi{qenu da ih istera sa tog podru~ja. Ve}inu preostalog nesrpskog stanovni{tva su nakon toga deportovali ili prisilno premestili. 69. Prema popisu stanovni{tva iz 1991. godine, hrvatsko i drugo nesrpsko stanovni{tvo bilo je u tim podru~jima zastupqeno kako sledi: SAO Krajina: 28% Hrvata (70.708), 5 % ostalih (13.101) SAO Zapadna Slavonija: 29% Hrvata (6.864), 11% ostalih (2.577) SAO SBZS: 47% Hrvata (90.454), 21% ostalih (40.217)
61
70. Prakti~no celokupno hrvatsko i nesrpsko stanovni{tvo sa tih podru~ja prisilno je ukloweno, deportovano ili ubijeno. Prema popisu stanovni{tva iz 1991. godine, struktura hrvatskog i drugog nesrpskog stanovni{tva u Dubrova~koj Republici bila je oko 82 odsto Hrvata (58.836), 11 odsto ostalih (7.818). Nije ostvaren ciq udruènog zlo~ina~kog poduhvata da se ~itavo hrvatsko i nesrpsko stanovni{tvo Dubrova~ke republike prisilno ukloni, deportuje ili ubije. 70. Ovim delima i propustima, Slobodan MILO[EVI] je po~inio: Ta~ka 14: Deportaciju, ZLOÎN PROTIV ÔVE^NOSTI, ka`wiv po ~lanovima 5(d), te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. Ta~ka 15: Nehumana dela (prisilno preme{tawe), ZLOÎN PROTIV ÔVE^NOSTI, ka`wiv po ~lanovima 5(i), te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. Ta~ka 16: Protivpravnu deportaciju ili preme{tawe, TE[KU POVREDU @ENEVSKIH KONVENCIJA IZ 1949, ka`wivu po ~lanovima 2(g), te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. TA^KE od 17 do 20 (BEZOBZIRNO RAZARAWE, PQA^KA JAVNE ILI PRIVATNE IMOVINE) 71. Od 1. avgusta 1991. do maja 1992. Slobodan MILO[EVI] je, deluju}i sam ili u dogovoru sa drugim poznatim i nepoznatim u~esnicima udruènog zlo~ina~kog poduhvata, planirao, podsticao, naredio, po~inio ili na drugi na~in pomagao i podràvao planirawe, pripremu ili izvr{ewe bezobzirnog razarawa i pqa~ke javne i privatne imovine hrvatskog i drugog nesrpskog stanovni{tva na teritorijama SAO SBZS, SAO Zapadna Slavonija i SAO Krajina mada te akcije nisu bile opravdane vojnom nu`dom. To namerno i bezobzirno razarawe i pqa~ka ukqu~ivali su pqa~ku i razarawe stambenih, te verskih i kulturnih objekata, a odigrali su se u slede}im gradovima i selima: SAO SBZS, od avgusta do oktobra 1991: gradovi i sela Daq, ]elije, Vukovar, Erdut, Lovas, [arengrad, Bapska i Tovarnik. SAO Zapadna Slavonija, od avgusta do decembra 1991: grad Vo}in. SAO Krajina, od avgusta do decembra 1991: gradovi i sela Saborsko, [kabrwa, Nadin i Bru{ka. 72. Ovim delima i propustima, Slobodan MILO[EVI] je po~inio: Ta~ka 17: Uni{tavawe i oduzimawe imovine {irokih razmera koje nije opravdano vojnom nu`dom, a sprovedeno je protivpravno i bezobzirno, TE[KU POVREDU @ENEVSKIH KONVENCIJA IZ 1949, ka`wivu po ~lanovima 2(d), te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda.
62
Ta~ka 18: Bezobzirno razarawe sela ili pusto{ewe koje nije opravdano vojnom nu`dom, KR[EWE ZAKONA I OBIÂJA RATOVAWA, ka`wivo po ~lanovima 3(b), te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. Ta~ka 19: Uni{tavawe ili hotimi~no nano{ewe {tete ustanovama namewenim obrazovawu ili religiji, KR[EWE ZAKONA I OBIÂJA RATOVAWA, ka`wivo po ~lanovima 3(d), te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. Ta~ka 20: Pqa~ku javne ili privatne imovine, KR[EWE ZAKONA I OBIÂJA RATOVAWA, ka`wivo po ~lanovima 3(e), te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. DUBROVNIK TA^KE od 21 do 27 (UBISTVO, HOTIMI^NO ODUZIMAWE @IVOTA, HOTIMI^NO NANO[EWE VELIKIH PATWI, OKRUTNO POSTUPAWE, NAPADI NA CIVILE) 73. Od 1. oktobra 1991. do 7. decembra 1991. Slobodan MILO[EVI], deluju}i sam ili u dogovoru sa drugim poznatim i nepoznatim u~esnicima udruènog zlo~ina~kog poduhvata, planirao je, podsticao, naredio, po~inio ili na drugi na~in pomagao i podràvao planirawe, pripremu ili izvr{ewe vojne kampawe usmerene na grad Dubrovnik i wegovu okolinu da bi se postiglo prisilno uklawawe wegovog nesrpskog stanovni{tva. 74. U tom vremenskom periodu, srpske snage koje su se sastojale od kopnenih, vazdu{nih i pomorskih jedinica JNA, kao i jedinica TO-a, te dobrovoqa~kih jedinica i jedinica specijalne policije iz Srbije i Crne Gore podre|enih JNA i pod efektivnom kontrolom Slobodana MILO[EVI]A i drugih u~esnika udruènog zlo~ina~kog poduhvata, posebno Momira BULATOVI]A, pokrenule su vojni napad velikih razmera na obalska podru~ja Hrvatske izme|u grada Neuma, u Bosni i Hercegovini, na severozapadu, i crnogorske granice na jugoistoku. Ciq srpskih snaga bio je da odvoje to podru~je od Hrvatske i pripoje ga Crnoj Gori. Iako su srpske snage zauzele teritoriju jugoisto~no i severozapadno od Dubrovnika u roku od dve nedeqe, sam grad bio je izloèn napadu tokom celog perioda navedenog u ovoj optu`nici. 75. Tokom protivpravne kampawe granatirawa {irokih razmera sa uzvisina isto~no i severno od Dubrovnika, odakle se pruà neometan pogled na grad i wegovu okolinu, i sa brodova JNA na pu~ini, poginula su ~etrdeset tri hrvatska civila, a brojni drugi su raweni. Incidenti granatirawa i imena poginulih civila navedeni su u Dodatku II ove optu`nice. 76. Ovim delima i propustima, Slobodan MILO[EVI] je po~inio:
63
Ta~ka 21: Ubistvo, ZLOÎN PROTIV ÔVE^NOSTI, ka`wiv po ~lanovima 5(a), te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. Ta~ka 22: Hotimi~no li{avawe ìvota, TE[KU POVREDU @ENEVSKIH KONVENCIJA IZ 1949, ka`wivu po ~lanovima 2(a), te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. Ta~ka 23: Ubistvo, KR[EWE ZAKONA I OBIÂJA RATOVAWA, sankcionisano zajedni~kim ~lanom 3(1)(a) @enevskih konvencija iz 1949, ka`wivo po ~lanovima 3, te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. Ta~ka 24: Nehumana dela, ZLOÎN PROTIV ÔVE^NOSTI, ka`wiv po ~lanovima 5(i), te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. Ta~ka 25: Hotimi~no nano{ewe velikih patwi, TE[KU POVREDU @ENEVSKIH KONVENCIJA IZ 1949, ka`wivu po ~lanovima 2(c), te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. Ta~ka 26: Okrutno postupawe, KR[EWE ZAKONA I OBIÂJA RATOVAWA, sankcionisano zajedni~kim ~lanom 3(1)(a) @enevskih konvencija iz 1949, ka`wivo po ~lanovima 3, te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. Ta~ka 27: Napade na civile, KR[EWE ZAKONA I OBIÂJA RATOVAWA, sankcionisano ~lanom 51(2) Dopunskog protokola I i ~lanom 13(2) Dopunskog protokola II @enevskih konvencija iz 1949, ka`wivo po ~lanovima 3, te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. TA^KE od 28 do 32 (BEZOBZIRNO RAZARAWE, PQA^KA JAVNE ILI PRIVATNE IMOVINE) 77. Od 1. oktobra 1991. do 7. decembra 1991, tokom tog istog artiqerijskog napada, Slobodan MILO[EVI] je, deluju}i sam ili u dogovoru sa drugim poznatim i nepoznatim u~esnicima udruènog zlo~ina~kog poduhvata, planirao, podsticao, naredio, po~inio ili na drugi na~in pomagao i podràvao planirawe, pripremu i izvr{ewe bezobzirnog razarawa ili hotimi~nog nano{ewa {tete i pqa~ke javne i privatne imovine hrvatskog i drugog nesrpskog stanovni{tva na podru~ju Dubrova~ke Republike. Ta kampawa ukqu~ivala je razarawe, nano{ewe {tete ili pqa~ku stambenih, te verskih, istorijskih i kulturnih objekata i drugih javnih ili privatnih zgrada, koje nije bilo opravdano vojnom nu`dom. 78. Tokom te kampawe granatirawa, otprilike 1.000 granata koje su ispalile srpske snage palo je na podru~je Starog grada. Predeo Starog grada Dubrovnika bio je u celosti pod za{titom UNESKO-a kao svetska kulturna ba{tina. Vi{e zgrada u Starom gradu i tvr|ave na gradskim bedemima bili su obeleèni znakovima koje nalaè Ha{ka konvencija o za{titi kulturnih dobara u slu~aju oruànog sukoba (1954). Na zidinama Starog grada, kao ni unutar wih, nije bilo nikakvih vojnih ciqeva.
64
79. Tokom granatirawa grada Dubrovnika od 8. do 13. novembra 1991. o{te}ene su zgrade u Starom gradu, kao i hoteli u kojima su bile sme{tene izbeglice i drugi civilni objekti u drugim delovima grada. 80. Tokom granatirawa grada Dubrovnika 6. decembra 1991. najmawe {est zgrada u Starom gradu je u potpunosti uni{teno, a o{te}eno ih je na stotine. Hoteli u kojima su bile sme{tene izbeglice, i drugi civilni objekti te{ko su o{te}eni ili uni{teni u drugim delovima Dubrovnika, posebno u podru~ju Lapada i Babinog Kuka. 81. U oktobru 1991. srpske snage uspostavile su kontrolu nad hrvatskim gradovima i selima Konavle, @upa Dubrova~ka i Primorje blizu grada Dubrovnika. U danima nakon tog zauzimawa, od 2. do 24. oktobra 1991, vojnici JNA sistematski su pqa~kali javnu, privrednu i privatnu imovinu u gradovima i selima Brgat, îlipi, Dubravka, Gruda, Mo~i}i, Osojnik, Slano, Dowa Quta, Popovi}i, Mihani}i, Drivenik, Konavle, Plat, êpiku}e, Uskopqe, Gabrili, Pridvoje, Molunat, Dowa îba}a, Karasovi}i i Zvekovica. Veliki deo te imovine transportovan je u Crnu Goru u vojnim vozilima JNA. JNA je nakon toga uvela mere da bi se opqa~kana imovina evidentirala i odràvala. 82. Jedinice JNA tako|e su sistematski uni{tavale javne, poslovne i verske zgrade, kao i privatne stambene objekte u gorenavedenim gradovima i selima. Do tog uni{tavawa dolazilo je nakon prestanka borbi, kad su ta podru~ja bila pod sigurnom kontrolom JNA. 83. Ovim delima i propustima, Slobodan MILO[EVI] je po~inio: Ta~ka 28: Uni{tavawe i oduzimawe imovine {irokih razmera koje nije opravdano vojnom nu`dom, a izvedeno je protivpravno i bezobzirno, TE[KU POVREDU @ENEVSKIH KONVENCIJA IZ 1949, ka`wivu po ~lanovima 2(d), te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. Ta~ka 29: Bezobzirno razarawe sela, ili pusto{ewe koje nije opravdano vojnom nu`dom, KR[EWE ZAKONA I OBIÂJA RATOVAWA, ka`wivo po ~lanovima 3(b), te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. Ta~ka 30: Uni{tavawe ili hotimi~no nano{ewe {tete istorijskim spomenicima i ustanovama namewenim obrazovawu ili religiji, KR[EWE ZAKONA I OBIÂJA RATOVAWA, ka`wivo po ~lanovima 3(d), te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. Ta~ka 31: Pqa~ku javne ili privatne imovine, KR[EWE ZAKONA I OBIÂJA RATOVAWA, ka`wivo po ~lanovima 3(e), te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. Ta~ka 32: Protivpravne napade na civilne objekte, KR[EWE ZAKONA I OBIÂJA RATOVAWA, sankcionisano ~lanom 52(1) Dopunskog protokola I @enevskih konvencija iz 1949. i obi~ajnim pravom, ka`wivo po ~lanovima 3, te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda.
65
OP[TI NAVODI: 84. Sva dela i propusti koji se terete u ovoj optu`nici izme|u 1. avgusta 1991. i juna 1992. dogodili su se na teritoriji biv{e Jugoslavije. 85. Najmawe od 1. avgusta 1991. do najmawe juna 1992. u Hrvatskoj je postojalo stawe oruànog sukoba. Do 7. oktobra 1991. taj oruàni sukob je po svojoj prirodi bio unutra{wi. Od 8. oktobra 1991. u Republici Hrvatskoj postojali su me|unarodni oruàni sukob i delimi~na okupacija. 86. Sva dela i propusti koji se terete kao te{ke povrede @enevskih konvencija iz 1949. dogodili su se tokom me|unarodnog oruànog sukoba i delimi~ne okupacije Hrvatske. 87. Za sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica `rtve te{kih povreda @enevskih konvencija iz 1949. bile su lica za{ti}ena odredbama odgovaraju}ih @enevskih konvencija. 88. Sva dela i propusti koji se terete u vezi sa uni{tavawem imovine kao te{ke povrede @enevskih konvencija iz 1949. obuhvatali su za{ti}enu imovinu prema relevantnim odredbama @enevskih konvencija. 89. Za sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica Slobodan MILO[EVI] morao se pridràvati zakona i obi~aja koji reguli{u vo|ewe oruànih sukoba, ukqu~uju}i @enevske konvencije iz 1949. i wihove dopunske protokole. 90. Sva dela i propusti koji se terete kao zlo~ini protiv ~ove~nosti bili su deo rasprostrawenog i sistematskog napada uperenog protiv hrvatskog i drugog nesrpskog civilnog stanovni{tva u velikim delovima Hrvatske. DODATNE ÎWENICE: 91. Republika Hrvatska, nekada jedna od {est republika SFRJ, nalazi se u jugoisto~noj Evropi i grani~i sa Slovenijom i Ma|arskom na severu i severoistoku i Saveznom Republikom Jugoslavijom i Bosnom i Hercegovinom na istoku i jugu. 92. Teritorije SAO SBZS, SAO Zapadna Slavonija, SAO Krajina i Dubrova~ke Republike prikazane su u Dodatku III koji se nalazi u prilogu. 93. Prema popisu stanovni{tva iz 1991. u Hrvatskoj je bilo 4.784.265 stanovnika, od ~ega 3.736.356 (78,1 odsto) Hrvata, 581.663 (12,2 odsto) Srba, 43.469 (0,9 odsto) muslimana, 22.355 (0,5 odsto) Ma|ara, 106.041 (2,2 odsto) Jugoslovena i 294.381 (6,1 odsto) ostalih ili neopredeqenih. 94. U aprilu i maju 1990. u Republici Hrvatskoj odràni su izbori na kojima je Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) osvojila ve}inu glasova i osigurala ve}inu mesta u hrvatskom Saboru. Novi Sabor je tada izabrao kandidata HDZ-a Frawu TU\MANA za predsednika Hrvatske. 95. Pre izbora odrànih 1990. godine u Kninu je osnovana nacionalisti~ka Srpska demokratska stranka (u daqem tekstu: SDS) koja je zagovarala autonomiju, a kasnije i otcepqewe ve}inski srpskih podru~ja od Hrvatske.
66
96. Izme|u 19. avgusta i 2. septembra 1990. hrvatski Srbi odràli su referendum o pitawu srpske suverenosti i autonomije u Hrvatskoj. Glasawe je odràno u ve}inski srpskim podru~jima Hrvatske i bilo je ograni~eno samo na srpske glasa~e. Hrvatima koji su ìveli u tim podru~jima bilo je onemogu}eno da u~estvuju na referendumu. Rezultat glasawa bio je velikom ve}inom u prilog srpskoj autonomiji. Dana 30. septembra 1990. Srpsko nacionalno ve}e, kojim je predsedavao Milan BABI], proglasilo je autonomiju srpskog naroda na etni~kim i istorijskim teritorijama na kojima on ìvi a koje su unutar sada{wih granica Republike Hrvatske kao federalne jedinice Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije. 97. Dana 21. decembra 1990. hrvatski Srbi u Kninu objavili su stvarawe Srpske autonomne oblasti i proglasili svoju nezavisnost od Hrvatske. Sukobi izme|u Srba i hrvatskih policijskih snaga izbijali su tokom celog prole}a 1991. 98. U martu 1991. sukob se poja~ao kad su srpske policijske snage poku{ale da konsoliduju vlast nad podru~jima sa zna~ajnim udelom srpskog stanovni{tva. Srpska policija kojoj je na ~elu bio Milan MARTI] preuzela je kontrolu nad policijskom stanicom u Pakracu i do{lo je do borbi kad je hrvatska vlada poku{ala da ponovo uspostavi svoju vlast u tom podru~ju. Na Plitvicama su Srbi napali autobus koji je prevozio hrvatske policajce pa je i tamo do{lo do borbe. JNA je razmestila svoje trupe u tom podru~ju i izdala ultimatum hrvatskoj policiji da se povu~e sa Plitvica. 99. U martu 1991. rad kolektivnog saveznog Predsedni{tva SFRJ bio je blokiran zbog nekoliko pitawa, me|u kojima je bilo i pitawe uvo|ewa vanrednog stawa u Jugoslaviji. ^lanovi Predsedni{tva iz Republike Srbije, Republike Crne Gore, Autonomne Pokrajine Vojvodine i Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija dali su ostavke na svoje poloàje. U svom govoru od 16. marta 1991. koji je emitovala televizija, Slobodan MILO[EVI] u svojstvu predsednika Republike Srbije izjavio je da je sa Jugoslavijom svr{eno i da Srbiju vi{e ne obavezuju odluke saveznog Predsedni{tva. 100. Dana 19. maja 1991. Hrvatska je odràla referendum na kojem su glasa~i velikom ve}inom glasali za nezavisnost od SFRJ. Dana 25. juna 1991. Hrvatska i Republika Slovenija proglasile su nezavisnost od Jugoslavije. Dana 25. juna 1991. JNA je preduzela akciju da spre~i otcepqewe Slovenije. 101. Evropska zajednica nastojala je posredovati u sukobu. Dana 8. jula 1991. postignut je sporazum da Hrvatska i Slovenija suspenduju stupawe na snagu odluke o nezavisnosti na rok od 90 dana, do 8. oktobra 1991. Evropska zajednica na kraju je priznala Hrvatsku kao nezavisnu dràvu 15. januara 1992. i Hrvatska je postala ~lanica Ujediwenih nacija 22. maja 1992. 102. Dana 18. jula 1992. savezno Predsedni{tvo, uz podr{ku srpske i crnogorske vlade i generala Veqka KADIJEVI]A, izglasalo je povla~ewe JNA iz Slovenije, ~ime je pristalo na weno otcepqewe i raspad SFRJ.
67
103. Pozivi Slobodana MILO[EVI]A na ujediwewe svih Srba u jednoj dràvi poklopili su se sa pozivima za stvarawe Velike Srbije. Srbi u podru~ju kninske Krajine, u isto~noj Slavoniji i u zapadnoj Slavoniji po~eli su primati sve vi{e podr{ke od vlasti Republike Srbije. U avgustu 1991. srpske dobrovoqa~ke i policijske snage u tim podru~jima snabdevali su i vodili funkcioneri Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srbije. 104. Na podru~ju Knina, snage JNA po~ele su otvoreno da pomaù srpske policijske snage na ~ijem je ~elu bio Milan MARTI]. Zajedno su u~estvovali u napadu na hrvatsko selo Kijevo u avgustu 1991. Tokom avgusta i septembra 1991. velika podru~ja Hrvatske dospela su pod srpsku kontrolu kao rezultat akcija srpskih vojnih, dobrovoqa~kih i policijskih snaga sprovedenih uz podr{ku JNA. 105. U podru~jima severne Dalmacije, Like, Korduna, Banije, zapadne Slavonije i Barawe pod srpskom okupacijom, sistematski je proterivano hrvatsko i drugo nesrpsko stanovni{tvo, a ta podru~ja su u{la u sastav raznih srpskih autonomnih oblasti. JNA je ostala razme{tena u podru~jima gde su srpski pobuwenici preuzeli kontrolu, obezbe|uju}i tako osvojena podru~ja. 106. U avgustu 1991. JNA je preduzela operacije protiv gradova u isto~noj Slavoniji, {to je rezultiralo wihovom okupacijom od strane JNA i drugih srpskih snaga. Hrvatsko i drugo nesrpsko stanovni{tvo tih podru~ja je prisilno proterano. Krajem avgusta JNA je zapo~ela opsadu grada Vukovara. Do sredine oktobra 1991. srpske snage su zauzele sve druge ve}inski hrvatske gradove u isto~noj Slavoniji, osim Vukovara. Nesrbi su podvrgnuti brutalnom okupacijskom reìmu koji se sastojao od progona, ubistva, mu~ewa i drugih oblika nasiqa. Gotovo sve nesrpsko stanovni{tvo je na kraju ubijeno ili silom isterano iz okupiranih podru~ja. 107. Opsada Vukovara nastavila se do 18. novembra 1991, kada je grad pao u ruke srpskih snaga. Tokom tromese~ne opsade grad je u velikoj meri razoren granatirawem JNA, a poginulo je na stotine lica. Kad su JNA/srpske snage okupirale grad, srpski vojnici su ubili jo{ na stotine Hrvata. Nesrpsko stanovni{tvo proterano je iz grada u samo nekoliko dana nakon {to je on pao pod kontrolu Srba. 108. U @enevi, su 23. novembra 1991, Slobodan MILO[EVI], savezni sekretar za narodnu odbranu Veqko KADIJEVI] i Frawo TU\MAN sklopili sporazum, koji su potpisali pod pokroviteqstvom specijalnog izaslanika Ujediwenih nacija Cyrusa VANCEA. Sporazumom se traìlo da hrvatske snage deblokiraju kasarne JNA, a da se snage JNA povuku iz Hrvatske. Obe strane obavezale su se da }e jedinice pod wihovom komandom, kontrolom ili politi~kim uticajem odmah sprovesti prekid vatre u celoj Hrvatskoj, a obavezale su se i da }e obezbediti da sve paravojne ili neregularne jedinice povezane sa wihovim snagama tako|e po{tuju prekid vatre.
68
109. Dana 3. januara 1992. Frawo TU\MAN i Slobodan MILO[EVI] potpisali su jo{ jedan sporazum o prekidu vatre kojim su stvoreni uslovi za sprovo|ewe mirovnog plana Ujediwenih nacija koji je predloìo Cyrus VANCE. Prema Vensovom planu u podru~jima koja su okupirale srpske snage stvorene su ~etiri zone pod za{titom Ujediwenih nacija (UNPA). Vensovim planom traìlo se povla~ewe JNA iz Hrvatske i povratak raseqenih lica u wihove domove u UNPA. Iako se JNA zvani~no povukla iz Hrvatske u maju 1992, veliki delovi wenog naoruàwa i qudstva ostali su u podru~jima pod srpskom kontrolom i predani su policiji Republike Srpske Krajine (RSK). Raseqenim licima nije bilo dozvoqeno da se vrate u svoje domove, a ono malo Hrvata i drugih nesrba koji su ostali u podru~jima pod srpskom okupacijom proterano je slede}ih meseci. Teritorija RSK ostala je pod srpskom okupacijom sve do 1995, kad su hrvatske snage u dve operacije povratile velike delove te teritorije. Preostalo podru~je pod srpskom kontrolom u isto~noj Slavoniji mirnim putem je reintegrisano u Hrvatsku 1998. godine. 110. SFRJ je postojala kao suverena dràva do 27. aprila 1992, kad je usvojen Ustav Savezne Republike Jugoslavije kojim je zamewen Ustav Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije iz 1974. godine. Dana 23. oktobra 2002. U Zagrebu, Hrvatska DODATAK I @RTVE U VO]INU - PARAGRAF 39 Datum, mesto, `rtve, godina ro|ewa/ pol decembar 1991, VO]IN [IMI], Jaga, 1929/ènski; MATANÎ, Marija, 1939/ènski; PER[I], Franca, 1928/ènski; MEDI], Branko, 1959/mu{ki; MATANÎ, Stjepan, 1932/mu{ki; JURMANOVI], Stjepan, 1933/mu{ki; [TIMAC, Jakob, 1911/mu{ki [TIMAC, Angelina, 1915/ènski; BUQEVAC, Ante, 1907/mu{ki; TOMOLA, Rozalija, 1921/ènski; PER[I], Alojzije, 1922/mu{ki; VOLF, Dragutin, 1922/mu{ki; IVANKOVI], Marica, 1930/ènski; MATANÎ, Frawo, 1926/mu{ki; MATANÎ, Marija, 1927/ènski; MEDVED, Mirko, 1929/mu{ki; DORI], Paulina, 1911/ènski; [IMI], Julka, 1932/ènski; PAJTL, Josip, 1965/mu{ki; [IMI], Ivan, 1932/mu{ki; [IMI], Marija, 1934/ènski; AMENT, Veronika, 1914/ènski; [TIMAC, Stjepan, 1959/mu{ki; BAÎ], Mirjana, 1963/ènski; MAJDANÎ], Marija, 1919/ènski; MAJI], Stipan, 1909/mu{ki; MAJI], Ana, 1918/ènski; BON, Ivica, 1954/mu{ki; SALA], Goran, 1972/mu{ki; SUPAN, Vlado, 1959/mu{ki; IVANKOVI], Drago, 1960/mu{ki; LAIK, @eqko, nepoznata/mu{ki.
69
/potpis na originalu/ Carla del Ponte, tuìlac
DODATAK I @RTVE U BA]INU - PARAGRAF 40 Datum, mesto, `rtve, godina ro|ewa/ pol 21. oktobar 1991, BA]IN ALAVANÎ] Katarina, 1910/ ènski; ALAVANÎ] Terezija, 1922/ ènski; ANTOLOVI] Josip, 1910/ mu{ki; ANTOLOVI] Marija, 1922/ ènski; BATINOVI] Marija, 1901/ ènski; BLIWA Josip, 1926/ mu{ki; ÔRI] Mara, 1939/ ènski; ÔVI] Mijo, 1915/ mu{ki; DIKULI] Ana, 1942/ ènski; \UKI] Antun, 1933/ mu{ki; \UKI] Marija, 1923/ ènski; FERI] Ana, 1926/ ènski; FERI] Juraj, 1923/ mu{ki; FERI] Kata, 1925/ ènski; JUKI] Filip, 1949/ mu{ki; JUKI] Marija, 1924/ ènski; JUKI] Vera, 1920/ ènski; KRAMARI] Terezija, 1922/ ènski; KRIVAJI] Antun, 1931/ mu{ki; KRNI] Mijo, 1929/ mu{ki; KROPF Barbara, 1928/ ènski; KROPF Pavao, 1931/ mu{ki; LIKI] Andrija, 1908/ mu{ki; LONÂR Ana, 1923/ ènski; LONÂR Kata, 1906/ ènski, LONÂRI] Nikola, 1910/ mu{ki; MILA[INOVI] Marija, 1906/ ènski; MUCAVAC Antun, 1946/mu{ki; PEZO Sofija, 1922/ ènski; PIKTAJA Anka, 1920/ ènski; STANKOVI] Veronika, 1915/ ènski; SABQAR Stjepan, 1912/ mu{ki; [VRAÎ] Antun, 1920/ mu{ki; [VRAÎ] Marija, 1924/ ènski; TEPI] Ana, 1925/ ènski; VLADI] Kata, 1931/ ènski; VOLAREVI] Soka, 1915/ ènski; DODATAK I @RTVE U BA]INU (nastavak) - PARAGRAF 40 Datum, mesto, `rtve, godina ro|ewa/ pol oktobar 1991., nepoznato, LONÂR Antun, 1908/ mu{ki; BLIWA Katarina, 1933/ ènski; BLIWA Nikola, 1922/ mu{ki; BLIWA Ana, 1923/ ènski; KULI[I^ Ivica, 1972/ mu{ki; [ESTI] Marija, 1922/ ènski; DIKULI] Ruà, 1913/ ènski; DIKULI] Sofija, 1946/ ènski; DIKULI] Maca, nepoznata/ ènski; \UKI] Danica, nepoznata/ ènski; \UKI] Kata, nepoznata/ ènski; \UKI] Liza, nepoznata/ ènski; JUKI] Iva, nepoznata/ ènski; JURI] Jawa, nepoznata/ ènski; KRNI] Marija, nepoznata/ ènski; KULI[I] Ivan, 1926/ mu{ki; LAZI] Mijo, nepoznat/mu{ki; LONÂREVI] Antun, nepoznata/ mu{ki; LUJI] Jawa, 1954/ ènski; MATIJEVI] Dragica, nepoznata/ ènski; DIKOLI] Stjepan, nepoznata/ mu{ki; \URINOVI] Antun, nepoznat/ mu{ki; TEPI] Du{an, nepoznat/ mu{ki; PEZO Ivo, nepoznat/ mu{ki; MUCAVAC Mara, nepoznata/ ènski; DELI] Marija, nepoznata/ ènski; [ESTI] Jula, nepoznata/ ènski; JURATOVI] Marija, nepoznata/ ènski; MI[I] Mijo, nepoznat/ mu{ki; TRNINI] Ivan, 1913/ mu{ki; TRNINI] Terezija, nepoznata/ ènski; TRNINI] Ivo, nepoznat/ mu{ki; TRNINI] Kata, 1925/ ènski; VUKOVI] Pero, nepoznat/mu{ki.
70
DODATAK I @RTVE U BA]INU (nastavak) - PARAGRAF 40 Datum, mesto, `rtve, godina ro|ewa/ pol oktobar 1991., nepoznato Milan [ESTI], 1941/ mu{ki; [tefo KRNI], nepoznat/ mu{ki; Anka BATINOVI], nepoznata/ ènski; Reza KRIVAJI], nepoznata/ ènski; Sofija BARI], nepoznata/ ènski; Jozo KARANOVI], nepoznat/ mu{ki; Antun LIKI], nepoznat/ mu{ki; Jelka LIKI], nepoznata/ ènski; Anka LIKI], nepoznata/ ènski; Antun PAVI], 1936/ mu{ki; Antun BUWEVAC, 40 godina/mu{ki; Toma BUWEVA], 60 godina/mu{ki; Luka ORDANI] , 60 godina/mu{ki; Matija PAVI], 60 godina/mu{ki; Nikola FELBABI], 50 godina/mu{ki; Nikola VRPOQAC, 55 godina/mu{ki; Anka JOSIPOVI], 60 godina/ ènski; Ivo JOSIPOVI], 50 godina/mu{ki; Ankica JOSIPOVI], 50 godina/ ènski; Josip KARAGI], 50 godina/mu{ki; Antun ÔRI], 50 godina/mu{ki; Josip CORI], 60 godina/mu{ki; Vera ÔRI], 60 godina/ènski; Grga GLAVINI], 60 godina/mu{ki; Antun ORDANI], 60 godina/mu{ki; Matija BARUNOVI], 60 godina/mu{ki; Stjepan LONÂR, 60 godina/mu{ki; Kata LONÂR, 60 godina/ ènski; Barica ÔRI], 60 godina/ ènski; Josip ÔRI], 30 godina/mu{ki; Ivo BARUNOVI], nepoznata/ mu{ki; Kata BUWEVAC, nepoznata/ ènski; Nikola BARUNOVI], nepoznat/mu{ki; Nevenka PERKOVI], nepoznata/ ènski; Zoran PERKOVI], nepoznat/mu{ki; Vlado PERKOVI], nepoznat/mu{ki; Marija BARUNOVI], nepoznata/ ènski. **** Plus 2 neidentifikovane osobe DODATAK I @RTVE U LIPOVAÎ - PARAGRAF 42 Datum, mesto, `rtve, godina ro|ewa/ pol 28. oktobar 1991, LIPOVAÂ, BROZINÊVI], Frawo, 1930/mu{ki; BROZINÊVI], Mira, 1936/ ènski; BROZINÊVI], Marija, 1943/ènski; BROZINÊVI], Roà, 1924/ènski; BROZINÊVI], Mirko, 1962/ mu{ki; BROZINÊVI], Mate, 1934/mu{ki; CINDRI], Katarina, 1925/ ènski DODATAK I @RTVE U VUKOVI]IMA - PARAGRAF 43 Datum, mesto, `rtve, godina ro|ewa/ pol 7. novembar 1991, VUKOVI], VUKOVI], Vjekoslav, 1939/mu{ki; VUKOVI], Lucija, 1923/ ènski; VUKOVI], Milka, 1921/ ènski; VUKOVI], Dane, 1911/mu{ki; VUKOVI], Nikola, 65 godina/mu{ki;MATOVINA, Josip, 1940/mu{ki; MATOVINA, Nikola, 1912/mu{ki; VUKOVI], Nikola, 1938/mu{ki; VUKOVI], Ivan, 1934/mu{ki;
71
DODATAK I @RTVE U SABORSKOM - PARAGRAF 44 DATUM, MESTO, @RTVE, GODINA RO\EWA/ POL 12. novembar 1991, SABORSKO BI]ANI], Petar, 1935/mu{ki; BI]ANI], Milan, 1927/mu{ki; MATOVINA, Milan, 1946/mu{ki; VUKOVI], Jure, 1929/mu{ki; VUKOVI], Jure, 1930/mu{ki; [PEHAR, Mate, 1960/mu{ki; BIÂNI], Ana, 1924/ ènski; BIÂNI], Nikola, 1928/mu{ki; VUKOVI], Ivan, 1931/mu{ki; VUKOVI], Jeka, 1930/ ènski; DUMENIÎ], Nikola, 1930/mu{ki; MATOVINA, Mato, 1895/mu{ki; VUKOVI], Petar , 1932/mu{ki; [TRK, Josip , 1934/mu{ki; DUMENÎ^, Ivica, 1972/mu{ki; MATOVINA, Marija, 1909/ ènski; MATOVINA, Kata, 1920/ ènski; MATOVINA, Ivan, 1930/mu{ki; COWAR, Leopold, 1898/mu{ki; DUMENÎ], Ante, 1962/mu{ki; DUMENÎ], Darko, 1970/mu{ki; DUMENÎ], Darko, 1970/mu{ki; DUMENÎ], Kata, 1930/ènski; MATOVINA, Kata, 1930/ènski; MATOVINA, Lucija, 1906/ènski; MATOVINA, Slavica, 1959/ènski; SERTI], Slavko, 1941/mu{ki. **** Plus 3 neidentifikovana preminula. DODATAK I @RTVE U [KABRWI PRVI SLUÂJ - PARAGRAF 45 Datum, mesto, `rtve, godina ro|ewa/ pol 18-19. novembar 1991, [KABRWA PERICA, Josip, 1934/ mu{ki; JURI], Ana, 77 godina/ènski; [EGARI], [ime, 1955/ mu{ki; BRKI], Marija, 1943/ ènski; ÛRKOVI], @eqko, 1968/ mu{ki; HORVAT, Vladimir, 1953/ mu{ki; VICKOVI], Stanko, 1956/ mu{ki; ROGI], Kata, 1932/ènski; ROGI], Nikola, 1939/mu{ki; ROGI], Marko, 1959/mu{ki; [KARA, Nediqko, 1955/mu{ki; @ILI], Roko, 1929/mu{ki; PAVIÎ], Niko, 1922/mu{ki; VICKOVI], Stana, 1936/ènski; RA@OV, Ivan, 1927/mu{ki; JURI], Petar, 1936/mu{ki; PERICA, Qubo, 1932/ mu{ki; PERICA, Ga{par, 1955/mu{ki; JURI], Nediliko, 1955/mu{ki; [EGARI], Krsto, 1927/mu{ki; @ILI], Tadija, 1928/mu{ki; @ILI], Pavica, 1928/ènski; @ILI], Mara, 1914/ ènski; BRKI], Joso, 1924/ mu{ki; JURI], Grgo, 1909/ mu{ki; [EGARI], Grgica, 1911/ènski; MIQANI], Slavko, 1956/mu{ki; [EGARI], Rade, 1931/mu{ki; [EGARI], Vice, 1933/mu{ki; MIQANI], Josip, 1928/mu{ki; BRKI], Marko, 1943/mu{ki; PAVIÎ], Mile, 1965/mu{ki; [EGARI], Ivica, 1961/mu{ki; RA@OV, Ante, 1955/mu{ki; PAVIÎ], Petar, 1942/mu{ki; @UPAN, Marko, 1932/mu{ki; DRA@INA, Marija, 71 godina/ènski; RA@OV, Jela, 86 godina/ènski. DODATAK I @RTVE U NADINU - PARAGRAF 46 Datum, mesto, `rtve, godina ro|ewa/ pol 19. novembar 1991, NADIN BRZOJA, Danka, 1951/ènski; [ESTAN, Marija, 1933/ènski; [E72
STAN, Jakov, 1911/mu{ki; ÎRJAK, Ika, 1922/ènski; BRKI], Stoja, 1928/ ènski; ÎRJAK, Ma{a, 1921/ènski; ATEQ, Novica, 1965/mu{ki; DODATAK I @RTVE U [KABRWI DRUGI SLUÂJ - PARAGRAF 47 Datum, mesto, `rtve, godina ro|ewa/ pol 18. novembar 1991, do februara 1992, [KABRWA BRKI], Kata, 1935/ènski; BRKI], Kata, 1939/ènski; STURA, Boò, 1937/mu{ki; BRKI], Josipa, 1920/ènski; PERICA, Kata, 1939/ènski; [KARA, Pera, 1937/ènski; IVKOVI], Qubomir, 1912/mu{ki; BRKI], Marija, 1906/ ènski; BILAVER, Marija, 1921/ènski; STURA, Dragiwa, 1917/ènski; BRKI], Mato, 1918/mu{ki; IVKOVI], Tereza, 1920/ènski; RA@OV, Grgica, 1899/ènski; BRKI], Ana, 1925/ènski; BRKI], Mijat, 1915/mu{ki; BILAVER, Grgo, 1915/mu{ki; [EGARI], Luca, 1920/ènski; JURJEVI], [imica, 75 godina/ènski; GOSPI], Dumica, 1914/ènski; KARDUM, Mirko, 1919/mu{ki; IVKOVI], Nedjeqko, 1952/mu{ki; BILAVER, Peka, 1927/ènski; RA@OV, Marko, 1920/mu{ki; BABI], Ivan, 1941/mu{ki; ERLI], Jure, 1925/mu{ki; RA@OV, [ime, 1930/mu{ki; BILAVER, [ime, 1921/mu{ki; ÎÂK, Luka, 1930/mu{ki; JURI], Jela, 1908/ènski. DODATAK I @RTVE U BRU[KOJ - PARAGRAF 48 Datum, mesto, `rtve, godina ro|ewa/ pol 21. decembar 1991, BRU[KA MARINOVI], Petar, 1923/mu{ki; MARINOVI], Krste, nepoznat/mu{ki; MARINOVI], Dragiwa, nepoznata/ènski; MARINOVI], Du{an, nepoznat/mu{ki; MARINOVI], Roko, nepoznat/mu{ki; MARINOVI], Manda, 1927/ ènski; MARINOVI], Stana, 1926/ènski; MARINOVI], Dragan, nepoznat/mu{ki; MARINOVI], Ika, nepoznata/ ènski. DRAÂ, Sveto (Srbin), nepoznat/mu{ki. DODATAK I @RTVE NA POQOPRIVREDNOM DOBRU OVÂRA (VUKOVARSKA BOLNICA) - PARAGRAF 49 Datum, mesto, `rtve, godina ro|ewa/ pol 20. novembar 1991, OVÂRA AD@AGA, Jozo, 1949/mu{ki; ANDRIJANI], Vinko, 1953/mu{ki; ANI]ANTI], Jadranko, 1959/mu{ki; ARNOLD, Kre{imir, 1958/mu{ki; ASA\ANIN, Ilija, 1952/mu{ki; BABI], Draèn, 1966/mu{ki; BAINRAUH, Ivan, 1956/mu{ki; BAJNRAUH, Tomislav, 1938/mu{ki; BAKETA, Goran, 1960/mu{ki; BALA[, Stjepan, 1956/mu{ki; BALOG, Dragutin, 1974/ mu{ki; BALOG, Josip, 1928/mu{ki; BALOG, Zvonko, 1958/mu{ki; BALVANAC, \uro, 1952/mu{ki; BANO@I], Boris, 1967/mu{ki; BARAWAJI, Pero, 1968/mu{ki; BARBARI], Branko, 1967/mu{ki; BARBIR, Lovro, 1935/mu{ki; BARIÊVI], @eqko, 1965/mu{ki; BARI[I], Frawo, 1946/mu{ki;
73
BARTA, An|elko-Ivan, 1967/mu{ki; BATARELO, Josip, 1947/mu{ki; BATARELO, @eqko, 1955/mu{ki; BAUMGERTNER, Tomislav, 1973/mu{ki; BEGÊVI], Marko, 1968/mu{ki; BEGOV, @eqko, 1958/mu{ki; BINGULA, Stjepan, 1958/mu{ki; BJELANOVI], Ringo, 1970/mu{ki; BLA[KOVI], Miroslav, 1959/mu{ki; BLA@EVI], Zlatko, 1964/mu{ki; BODRO@I], Ante, 1953/mu{ki; BOSAK, Marko, 1967/mu{ki; BOSANAC, Dragutin, 1919/mu{ki; BOSANAC, Tomislav, 1941/mu{ki DODATAK I @RTVE NA POQOPRIVREDNOM DOBRU OVÂRA (VUKOVARSKA BOLNICA), (Nastavak) PARAGRAF 49 Datum, mesto, `rtve, godina ro|ewa/ pol 20. novembar 1991, OVÂRA BO@AK, Ivan, 1958/mu{ki; BRAÎ], Zvonimir, 1970/mu{ki; BRADARI], Josip, 1949/mu{ki; BRAJDI], Josip, 1950/mu{ki; BUOVAC, Ivan, 1966/mu{ki; BU@I], Zvonko, 1955/mu{ki; CRWAC, Ivan, 1966/mu{ki; ÂLETA, Zvonimir, 1953/mu{ki; ÔLAK, Ivica, 1965/mu{ki; ÛPI], Mladen, 1967/mu{ki; DALI], Tihomir, 1966/mu{ki; DOLI[NI, Ivica, 1960/mu{ki; DO[EN, Ivan, 1958/mu{ki; DO[EN, Martin, 1952/mu{ki; DO[EN, Tadija, 1950/mu{ki; DRAGUN, Josip, 1962/mu{ki; DUVWAK, Stanko, 1959/mu{ki; \U\AR, Sa{a, 1968/mu{ki; \UKI], Vladimir, 1948/mu{ki; EBNER, Vinko-\uro, 1961/mu{ki; FIRI, Ivan, 1915/mu{ki; FITU[, Karlo, 1964/mu{ki; FRI[Î], Dragutin, 1958/mu{ki; FURUND@IJA, Petar, 1949/mu{ki; GAJDA, Robert, 1966/mu{ki; GALI], Milenko, 1965/mu{ki; GALI], Vedran, 1973/mu{ki; GARVANOVI], Borislav, 1954/mu{ki; GA[PAR, Zorislav, 1971/mu{ki; GAVRI], Dragan, 1956/mu{ki; GLAVA[EVI], Sini{a, 1960/mu{ki; GOJANI, Jozo, 1966/ mu{ki; GOLAC, Krunoslav, 1959/mu{ki; GRAF, Branislav, 1955/mu{ki; GRANI], Dragan, 1960/mu{ki. DODATAK I @RTVE NA POQOPRIVREDNOM DOBRU OVÂRA (VUKOVARSKA BOLNICA) (Nastavak), PARAGRAF 49 Datum, mesto, `rtve, godina ro|ewa/ pol 20. novembar 1991, OVÂRA GREJZA, Milan, 1959/mu{ki; GRUBER, Zoran, 1969/mu{ki; GUDEQ, Drago, 1940/mu{ki; HEGEDU[, Tomislav, 1953/mu{ki; HEGEDU[I], Mario, 1972/mu{ki; HERCEG, @eqko, 1962/mu{ki; HERMAN, Ivan, 1969/mu{ki; HERMAN, Stjepan, 1955/mu{ki; HLEVWAK, Nedeqko, 1964/mu{ki; HOQEVAC, Nikica, 1955/mu{ki; HORVAT, Ivica, 1958/mu{ki; HORVAT, Viktor, 1949/mu{ki; HUSWAK, Nedjeqko, 1969/mu{ki; ILE[, Zvonko, 1941/mu{ki; IMBRI[I], Ivica, 1958/mu{ki; IVAN, Zlatko, 1955/mu{ki; IVEZI], Aleksander, 1950/mu{ki; JAJALO, Marko, 1957/mu{ki; JAKUBOVSKI, Martin, 1971/mu{ki; JAL[OVEC, Qubomir, 1957/mu{ki;
74
JAMBOR, Tomo, 1966/mu{ki; JANI], Mihael, 1939/mu{ki; JAWI], Borislav, 1956/mu{ki; JANTOL, Boris, 1959/mu{ki; JARABEK, Zlatko, 1956/mu{ki; JEZID@I], Ivica, 1957/mu{ki; JOVAN, Zvonimir, 1967/mu{ki; JOVANOVI], Branko, 1955/mu{ki; JOVANOVI], Oliver 1972/mu{ki; JULARI], Goran, 1971/mu{ki; JURELA, Damir, 1969/mu{ki; JURELA, @eqko, 1956/mu{ki; JURENDI], Drago, 1966/mu{ki; JURI[I], Marko-Josip, 1946/mu{ki; JURI[I], Pavao, 1966/mu{ki; JURI[I], @eqko, 1963/mu{ki. DODATAK I @RTVE NA POQOPRIVREDNOM DOBRU OVÂRA (VUKOVARSKA BOLNICA), (Nastavak) PARAGRAF 49 Datum, mesto, `rtve, godina ro|ewa/ pol 20. novembar 1991, OVÂRA KAÎ], Igor, 1975/mu{ki; KAPUSTI], Josip, 1965/mu{ki; KELAVA, Kre{imir, 1953/mu{ki; KIRAQ, Damir, 1964/mu{ki; KIRAQ, Damir, 1959/mu{ki; KITI], Goran, 1966/mu{ki; KNE@I], \uro, 1937/mu{ki; KOLAK, Tomislav, 1962/mu{ki; KOLAK, Vladimir, 1966/mu{ki; KOLOGRANI], Du{ko, 1950/mu{ki; KOMORSKI, Ivan, 1952/mu{ki; KOSTENAC, Bono, 1942/mu{ki; KOSTOVI], Borislav, 1962/mu{ki; KO[IR, Boìdar, 1957/mu{ki; KOVA], Ivan, 1953/mu{ki; KOVA], Mladen, 1958/mu{ki; KOVAÊVI], Zoran, 1962/mu{ki; KOVAÎ], Damir, 1970/mu{ki; KO@UL, Josip, 1968/mu{ki; KRAJINOVI], Ivan, 1966/mu{ki; KRAJINOVI], Zlatko, 1969/mu{ki; KRASI], Ivan, 1964/mu{ki; KREZO, Ivica, 1963/mu{ki; KRISTIÊVI], Kazimir, 1959/mu{ki; KRI@AN, Drago, 1957/mu{ki; KRUNE[, Branimir, 1966/mu{ki; LEN\EL, Tomislav, 19-57/mu{ki; LEN\EL, Zlatko, 1949/mu{ki; LEROTI], Zvonimir, 1960/mu{ki; LESI], Tomislav, 1950/mu{ki; LET, Mihajlo, 1956/mu{ki; LILI, Dragutin, 1951/mu{ki; QUBAS, Hrvoje, 1971/mu{ki; LONÂR, Tihomir, 1955/mu{ki; LOVRI], Joko, 1968/mu{ki; LOVRI], Jozo, 1953/mu{ki; LUCI], Marko, 1954/mu{ki; LUKENDA, Branko, 1961/mu{ki; LUKI], Mato, 1963/mu{ki. DODATAK I @RTVE NA POQOPRIVREDNOM DOBRU OVÂRA (VUKOVARSKA BOLNICA), (Nastavak) PARAGRAF 49 Datum, mesto, `rtve, godina ro|ewa/ pol 20. novembar 1991, OVÂRA MAGDI], Mile, 1953/mu{ki; MAGO^-MAMI], Predrag, 1965/mu{ki; MAJI], Robert, 1971/mu{ki; MAJOR, @eqko, 1960/mu{ki; MANDI], Marko, 1953/mu{ki; MARIÎ], Zdenko, 1956/mu{ki; MARIJANOVI], Martin, 1959/mu{ki; MA@AR, Ivan, 1934/mu{ki; ME\E[I, Andrija, 1936/mu{ki; ME\E[I, Zoran, 1964/mu{ki; MERI], Ohran, 1956/mu{ki; MIHOVI], Tomislav, 1963/mu{ki; MIKLETI], Josip, 1952/mu{ki; MIKULI], Zdravko, 1961/mu{ki; MIKULI], Zvonko, 1969/mu{ki; MILI],
75
Slavko, 1955/mu{ki; MIQAK, Zvonimir, 1950/mu{ki; MI[I], Ivan, 1968/mu{ki; MLINARI], Mile, 1966/mu{ki; MOKO[, Andrija, 1955/mu{ki; MOLNAR, Sa{a, 1965/mu{ki; MUTVAR, Antun, 1969/mu{ki; NA\, Darko, 1965/mu{ki; NA\, Frawo, 1935/mu{ki; NEJA[MI], Ivan, 1958/mu{ki; NICOLLIER, Jean Michael, 1966/mu{ki; OMEROVI], Mufat, 1963/mu{ki; ORE[KI, Ivan, 1950/mu{ki; PAPP, Tomislav, 1963/mu{ki; PATARI], @eqko, 1959/mu{ki; PAVLI], Slobodan, 1965/mu{ki; PAVLOVI], Zlatko, 1965/mu{ki; PERAK, Mato, 1961/mu{ki; PERKO, Aleksandar, 1967/mu{ki; PERKOVI], Damir, 1965/mu{ki; PERKOVI], Josip, 1963/mu{ki; PETROVI], Stjepan, 1949/mu{ki. DODATAK I @RTVE NA POQOPRIVREDNOM DOBRU OVÂRA (VUKOVARSKA BOLNICA) (Nastavak) PARAGRAF 49 Datum, mesto, `rtve, godina ro|ewa/ pol 20. novembar 1991, OVÂRA PINTER, Nikola, 1940/mu{ki; PLAV[I], Ivan-Zvonimir, 1939/mu{ki; POLHERT, Damir, 1962/mu{ki; POLOVINA, Branimir, 1950/mu{ki; POSAVEC, Stanko, 1952/mu{ki; PODHORSKI,Jawa, 1931/ènski; PRAVDI], Tomo, 1934/mu{ki; PRPI], Tomislav, 1959/mu{ki; PUCAR, Dmitar, 1949/mu{ki; RAGU@, Ivan, 1955/mu{ki; RA[I], Milan, 1954/mu{ki; RATKOVI], Kre{imir, 1968/mu{ki; RIBIÎ], Marko, 1951/mu{ki; RIMAC, Salvador, 1960/mu{ki; ROHAÊK, Karlo, 1942/mu{ki; ROHAÊK, @eqko, 1971/mu{ki; SAITI, ]eman, 1960/mu{ki; SAMARYI], Damjan, 1946/mu{ki; SAVANOVI], Tihomir, 1964/mu{ki; SENÎ], Ivan, 1964 /mu{ki; SOTINAC, Stipan, 1939/mu{ki; SPUDI], Pavao, 1965/mu{ki; STANI], Marko, 1958/mu{ki; STANI], @eqko, 1968/mu{ki; STEFANKO, Petar, 1942/mu{ki; STOJANOVI], Ivan, 1949/mu{ki; STUBIÂR, Qubomir, 1954/mu{ki; [AJTOVI], Davor, 1961/mu{ki; [AJTOVI], Martin, 1928/mu{ki; [ARIK, Stjepan, 1955/mu{ki; [A[KIN, Sead, 1960/mu{ki; [INDIQ, Vjekoslav, 1971/mu{ki; [RENK, \uro, 1943/mu{ki; [TEFUQ, Draèn, 1963/mu{ki; TABAÊK, Antun, 1958/mu{ki; TADI], Tadija, 1959/mu{ki; TARLE, Dujo, 1950/mu{ki; TEREK, Antun, 1940/mu{ki; TI[QARI], Darko, 1971/mu{ki; TIVANOVAC, Ivica, 1963/mu{ki. DODATAK I @RTVE NA POQOPRIVREDNOM DOBRU OVÂRA (VUKOVARSKA BOLNICA) (Nastavak) PARAGRAF 49 Datum, mesto, `rtve, godina ro|ewa/ pol 20. novembar 1991, OVÂRA
76
TOMA[I], Tihomir, 1963/mu{ki; TORDINAC, @eqko, 1961/mu{ki; TOT, Tomislav, 1967/mu{ki; TRAQI], Tihomir, 1967/mu{ki; TURK, Miroslav, 1950/mu{ki; TURK, Petar, 1947/mu{ki; TUSTOWI], Dane, 1959/mu{ki; TU[KAN, Draèn, 1966/mu{ki; U[AK, Branko, 1958/mu{ki; VAGENHOFER, Mirko, 1937/mu{ki; VARENICA, Zvonko, 1957/mu{ki; VEBER, Sini{a, 1969/mu{ki; VIDO[, Goran, 1960/mu{ki; VIRGES, Antun, 1953/mu{ki; VLAHO, Mate, 1959/mu{ki; VLAHO, Miroslav, 1967/mu{ki; VOLODER, Zlatan, 1960/mu{ki; VON BASINGER, Harllan, 1971/mu{ki; VUJEVI], Zlatko, 1951/mu{ki; VUKOJEVI], Slaven, 1970/mu{ki; VUKOVI], Rudolf, 1961/mu{ki; VUKOVI], Vladimir, 1957/mu{ki; VUKOVI], Zdravko, 1967/mu{ki; VULI], Ivan, 1946/mu{ki; VULI], Vid, 1941/mu{ki; VULI], Zvonko, 1971/mu{ki; ZERA, Mihajlo, 1955/mu{ki; ZEQKO, Josip, 1953/mu{ki; @ERAVICA, Dominik, 1959/mu{ki; @IVKOVI], Damir, 1970/mu{ki; @IVKOVI], Goran, 1969/mu{ki; @UGEC, Borislav, 1963/mu{ki. DODATAK I @RTVE NA POQOPRIVREDNOM DOBRU OVÂRA (VUKOVARSKA BOLNICA) (Nastavak) PARAGRAF 49 Datum, mesto, `rtve, godina ro|ewa/ pol 20. novembar 1991, OVÂRA AHMETOVI] Ismet-Ivo, 1968/ mu{ki; BARI] \uka, 1950/ mu{ki; BUKVIC \orde, 1966/ mu{ki; ÛPI] Stanoja, 1953/ mu{ki; MARKOBA[I] Ruìca, 1959/ ènski; ORE[KI Vladislav, 1967/ mu{ki; POQAK Vjekoslav, 1951/ mu{ki; RADAÎ] Ivan, 1955/ mu{ki; [IMUNI] Pero, 1943/ mu{ki; VARGA Vladimir, 1944/ mu{ki; BASI] Mikajlo, 1963/ mu{ki. DODATAK I @RTVE U BARAWI PRVI SLUÂJ - PARAGRAF 50 Datum, mesto, `rtve, godina ro|ewa/ pol 21. septembar 1991, BARAWA AN\AL Zoran, 1967 /mu{ki; BECK Pavle, 1957 /mu{ki; BRAJI] Haso, 1933 /mu{ki; FILIPÎ] @eqko, 1966 /mu{ki; FORJAN Ivan, 1951 /mu{ki; KU[I] Darko, 1968 /mu{ki; PREDOJEVI] êdomir, 1954 /mu{ki; [TIMEC Draèn, 1970 /mu{ki; ZELEMBER Ivan, 1934 /mu{ki; ZEMQAK Pavao, 1934 /mu{ki; ZEMQAK Vladimir, 1967 /mu{ki DODATAK I @RTVE U BARAWI DRUGI I TRE]I SLUÂJ - PARAGRAF 51 Datum, mesto, `rtve, godina ro|ewa/ pol 4. oktobar 1991, BARAWA BALOG Josip, 1945/mu{ki; BANKOVI] Martin, nepoznata/mu{ki; GRBE[I] Mile, 1962/mu{ki; JUKI] Rudolf, 1964/mu{ki; KRKALO Ivi77
ca, 1958/mu{ki; MIKEC Josip, 1954/mu{ki; MLINAREVI] Zvonko, nepoznata/mu{ki; OROZ Vinko, 1967/mu{ki; RA[I] Pero, 1945/mu{ki; RASTIJA Zlatko, 1971/mu{ki; [ILE[ Tibor, 1963/mu{ki; [INA[ Jano{, 1957/mu{ki; STRME^KI Stanislav, 1970/mu{ki; TOMIÎ] Ivan, 1931/mu{ki; TOMIÎ] Danijel, 1929/mu{ki; BAÂ Erne, 1957/mu{ki; HA\I] Elvis, 1973/mu{ki; LUKA^ Ile{, 1945/mu{ki; MAKSIMOVI] Andrija, nepoznata/mu{ki; MESARI] Frawo, 1953/mu{ki; MILI] Pero, nepoznata/mu{ki; RADAQEVI] \jor|e, 1965/mu{ki; RAI] Karlo, 1932/mu{ki; [ARAC Pavo, 1936/mu{ki; [IMUN Mihajlo, 1937/mu{ki; SOLDO Ranko, 1947/mu{ki; [OMO\VORAC Marinko, 1946/mu{ki; TOLAS Mihajl, 1934/mu{ki. DODATAK I @RTVE NA MINSKOM POQU LOVAS - PARAGRAF 52 Datum, mesto, `rtve, godina ro|ewa/ pol 15. oktobar 1991, MINSKO POQE LOVAS BADAWAK Nikola, 1956/mu{ki; BADAWAK Petar, 1957/mu{ki; BALI] Luka, 1959/mu{ki; BO@I] Zlatko, 1954/mu{ki; BO\ANAC Bo{ko, 1966/mu{ki; COWAR Ivan, 1957/mu{ki; HODAK Mato, 1955/mu{ki; KRAQEVI] Ivan, 1961/mu{ki; KUZMI] Slavko, 1953/mu{ki; MARKOVI] Marinko, 1956/mu{ki; PALIJAN Ivan, 1953/mu{ki; PAWIK Antun, 1966 /mu{ki; PAWIK Zlatko, 1960/mu{ki;SABQAK Ivan, 1950/mu{ki; SABQAK Marko, 1949/mu{ki; SABQAK Tomo, 1956/mu{ki; [ALAJ Mijo, 1957 /mu{ki; SOLAKOVI] Darko, 1957/mu{ki; [TRANGAREVI] Slavko, 1962/mu{ki; TURKAQ Josip, 1943/mu{ki. VIDI] Marko, 1947/mu{ki. DODATAK I @RTVE U ERDUTU PRVI SLUÂJ - PARAGRAF 53 Datum, mesto, `rtve, godina ro|ewa/ pol 9. oktobar 1991, ERDUT ASTALO[ Ivica, 1964/mu{ki; BENCE Josip, 1925/mu{ki; BERE[ Pavao, 1927/mu{ki; KALOZI Antun, 1929/mu{ki; KALOZI Nikola, 19-52 /mu{ki; KALOZI Nikola, 1922/mu{ki; MIHAJLEV Ivan, 1955/mu{ki; PALO[ Atika, 1973/mu{ki; PAP Frawo, 1934/mu{ki; PAP Mihajlo, 1966 /mu{ki; SENA[I Josip, 1967/mu{ki; SENA[I Stjepan, 1935/mu{ki DODATAK I @RTVE U ERDUTU DRUGI SLUÂJ - PARAGRAF 53 Datum, mesto, `rtve, godina ro|ewa/ pol Nekoliko dana nakon 9. oktobra 1991, ERDUT PAP Frawo, 1960/mu{ki; PAP Julijana, 1941/ènski; RAKIN Natalija, 1971/ènski.
78
DODATAK I @RTVE U ERDUTU SEDMI SLUÂJ - PARAGRAF 53 Datum, mesto, `rtve, godina ro|ewa/ pol 3. jun 1992, ERDUT SENA[I Marija, 1937/ènski. DODATAK I @RTVE U ERDUTU TRE]I SLUÂJ KLISA - PARAGRAF 54 Datum, mesto, `rtve, godina ro|ewa/ pol 11. novembar 1991, ERDUT BARBARI] Jakov, 1935/mu{ki; CURI] Tomo, 1937/mu{ki; DEBI] Josip, 1946/mu{ki; KUÂN Ivan, 1947/mu{ki; VANIÊK Josip, 1951/mu{ki. DODATAK I @RTVE U VUKOVARU - PARAGRAF 55 Datum, mesto, `rtve, godina ro|ewa/ pol 20. novembar 1991, VUKOVAR JELEÂNIN Dragan, 1939/mu{ki; BRAJDI] Josip, 1950/mu{ki; RA[I] Nikola, 1950/mu{ki; PR[A Jandre, 1938/mu{ki; [USTO Dragutin, 1938/mu{ki; [KOC Zvonimir, 1957/mu{ki; DALI] Drago, 1961/Male; [IMUNYA Davor, 1962/Male; REYI] Ivan, 1966/Male; [IMI] Zvonimir, 1951/Male; KATI] Ivan, 1940/Male; DRAGI] Antun, 1936/mu{ki; KOVÂLIJA Anto, 1938/mu{ki; POTO^NI Ivan , 1955/mu{ki.**** Plus 21 neidentifikovani preminuli. DODATAK I @RTVE U ERDUTU ÊTVRTI SLUÂJ - PARAGRAF 56 Datum, mesto, `rtve, godina ro|ewa/ pol 10. decembar 1991, ERDUT BUTKOVI] Matej, 1940/mu{ki; GUQA[EVI] Ivan, 1949/mu{ki; KOVAÊVI] Ivan, 1931/mu{ki; KOVAÊVI] Stjepan, 1928/mu{ki; RAI] Aleksandar, 1914/mu{ki DODATAK I @RTVE U ERDUTU PETI SLUÂJ - PARAGRAF 57 Datum, mesto, `rtve, godina ro|ewa/ pol 26. decembar 1991, ERDUT MAJ Manda, 1933/ènski; MATIN Andrija, 1936/mu{ki; MATO[EVI] Nikola, 1948/mu{ki; PITL Frawo, 1933/mu{ki; [IMEK Andrija, 1931/mu{ki; TE[ANAC Stjepan, 1932/mu{ki; ZORETI] Josip, 1951/mu{ki. DODATAK I @RTVE U ERDUTU [ESTI SLUÂJ - PARAGRAF 58 Datum, mesto, `rtve, godina ro|ewa/ pol 21. februar 1992, ERDUT ALBERT \uro, 1933/mu{ki; ALBERT Helena, 1934/ènski; ALBERT Viktorija, 1940/ènski; TERZI] Ana, 1915/ènski.
79
DODATAK I @RTVE U GRABOVCU - PARAGRAF 59 Datum, mesto, `rtve, godina ro|ewa/ pol 4. maj 1992, GRABOVAC GROFEC Ruà, 1930/ènski; JUMI] Ivan, 1947/mu{ki; LILEK Ivan, 1938/mu{ki; NA\ Stevan, 1939/mu{ki; VLAHOVI] An|a, 1944/ènski DODA]TAK II CIVILI POGINULI TOKOM GRANATIRAWA DUBROVNIKA I OKOLINE OD 1. OKTOBRA DO 6. DECEMBRA 1991. Datum, mesto, `rtve, godina ro|ewa/ pol 1. oktobar, Osojnik, Mato VIOLI], 1945/mu{ki. 2. oktobar, Kupari, Jele FERLAN, 1949/ènski. 5. oktobar, Dubrovnik, Rada HASI], 1953/ènski. 6. oktobar, Dubrovnik, Milan MILI[I], 1941/mu{ki 6. oktobar, Komolac, Andrija CRNÊVI], 1960/mu{ki; Stijepo ÎKATO, 1949/mu{ki 7. oktobar, Moko{ica, Jozo BRAJOVI], 1950/mu{ki; Denis ÎMI], 1973/mu{ki; Vladimirka DOPSAJ, 1973/ènski; Milenko KULA[, 1971/mu{ki; Miho LIBAN, 1972/mu{ki; Nikola LIBAN, 1973/mu{ki; Ivo MA[KARI], 1955/mu{ki; Alen VASIQEVI], 1971/mu{ki; Jo{ko VUKOVI], 1971/mu{ki. 22. oktobar, Dubrovnik, Grgo VULETI], 1954/mu{ki. 4. novembar, Dubrovnik, Andro \URA[, 1941/mu{ki. 9. novembar, Dubrovnik (Babin Kuk), Luce SPREMI], 1911/ènski. 10. novembar, Dubrovnik, \uro BOKUN, 1980/mu{ki; Ivo BOKUN, 1951/mu{ki; Nikica ÛPI], 1947/mu{ki; Antun LANG, 1924/mu{ki; Ivo MARTINOVI], 1915/mu{ki; Ivan RADI], 1944/mu{ki; Ton~i RO@I], 1948/mu{ki; Dubravko [EVEQ, 1962/mu{ki; Jovo VASIQEVI], 1937/mu{ki. 20. novembar, Moko{ica, Vito @ITKOVI], 1921/mu{ki. 24. novembar, Dubrovnik, Nikola KRIJES, 1921/mu{ki. 6. decembar, Dubrovnik, Koviqka KOSJERINA, 1942/ènski; Drago OBRADOVI], 1960/mu{ki. 6. decembar, Dubrovnik (Gru`), \uro KOLAR, 1918/mu{ki. 6. decembar, Dubrovnik (Libertas), Bruno GLANC, 1970/mu{ki; Ante JABLAN, 1947/mu{ki; Frano MARTINOVI], 1965/mu{ki; Niko MIHOÊVI], 1950/mu{ki; Teo PASKOJEVI], 1969/mu{ki; Stjepan SALMANI], 1957/mu{ki; Andro SAVINOVI], 1947/mu{ki. 6. decembar, Dubrovnik (Stari grad), Ton~i SKO^KO, 1973/mu{ki; Pavo URBAN, 1968/mu{ki.
80
ME\UNARODNI KRIVI^NI SUD ZA BIV[U JUGOSLAVIJU Predmet br. IT-02-54-T
TU@ILAC ME\UNARODNOG SUDA PROTIV SLOBODANA MILO[EVI]A

Tuìlac Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju, u skladu sa svojim ovla{}ewima iz ~lana 18 Statuta Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju (u daqem tekstu: Statut Me|unarodnog suda), optuùje:
SLOBODANA MILO[EVI]A
za GENOCID, ZLOÎNE PROTIV ÔVE^NOSTI, TE[KE POVREDE @ENEVSKIH KONVENCIJA i KR[EWA ZAKONA I OBIÂJA RATOVAWA, kako sledi: OPTU@ENI: 1. Slobodan MILO[EVI], sin Svetozara Milo{evi}a, ro|en je 20. avgusta 1941. godine u Poàrevcu u dana{woj Republici Srbiji, jednoj od konstitutivnih republika Savezne Republike Jugoslavije (u daqem tekstu: SRJ). Godine 1964. diplomirao je na Pravnom fakuletu Univerziteta u Beogradu i zapo~eo karijeru kao privredni rukovodilac i bankar. Do 1978. godine bio je zamenik direktora, a zatim generalni direktor Tehnogasa, velikog naftnog preduze}a u tada{woj Socijalisti~koj Federativnoj Republici Jugoslaviji (u daqem tekstu: SFRJ). Zatim je postao predsednik Beogradske banke (Beobanke), jedne od najve}ih banaka u SFRJ, i na tom mestu ostao do 1983. godine. 2. Slobodan MILO[EVI] je postao ~lan Saveza komunista Jugoslavije 1959. godine. Godine 1984. postao je predsednik Gradskog komiteta Saveza komunista Beograda. Za predsednika Predsedni{tva Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije izabran je 1986, i ponovo 1988. godine. Dana 16. jula 1990. Savez komunista Srbije i Socijalisti~ki savez radnog naroda Srbije ujedinili su se formiraju}i novu stranku, koja je nazvana Socijalisti~ka partija Srbije (u daqem tekstu: SPS). Dana 17. jula 1990. godine Slobodan MILO[EVI] je izabran za predsednika SPS-a i ostao na toj funkciji, izuzev u periodu od 24. maja 1991. do 24. oktobra 1992.
81
3. Slobodan MILO[EVI] je izabran za predsednika Predsedni{tva tada{we Socijalisti~ke Republike Srbije 8. maja 1989. godine, i ponovo 5. decembra 1989. godine. Posle usvajawa novog Ustava 28. septembra 1990. godine, Socijalisti~ka Republika Srbija postala je Republika Srbija, a Slobodan MILO[EVI] je na vi{estrana~kim izborima odrànim u decembru 1990. godine izabran na novoustanovqenu funkciju predsednika Republike Srbije. Ponovo je izabran na ovu funkciju na izborima odrànim 20. decembra 1992. godine. 4. Po isteku dva mandata na funkciji predsednika Republike Srbije, Slobodan MILO[EVI] je 15. jula 1997. godine izabran za predsednika Savezne Republike Jugoslavije, zvani~no stupiv{i na du`nost 23. jula 1997. godine. Posle poraza na predsedni~kim izborima u Saveznoj Republici Jugoslaviji odrànim u septembru 2000. godine, Slobodan MILO[EVI] je 6. oktobra 2000. godine napustio taj poloàj. INDIVIDUALNA KRIVI^NA ODGOVORNOST ^lan 7(1) Statuta Me|unarodnog suda 5. Slobodan MILO[EVI] snosi individualnu krivi~nu odgovornost za zlo~ine navedene u ~lanovima 2, 3, 4 i 5 Statuta Me|unarodnog krivi~nog suda, kao {to je opisano u ovoj optu`nici, koje je planirao, podsticao, naredio, po~inio ili ~ije je planirawe, pripremu ili izvr{ewe na drugi na~in pomagao i podràvao. Kad u ovoj optu`nici koristi re~ po~initi, tuìlac nema nameru da sugeri{e da je optuèni fizi~ki po~inio ijedan od zlo~ina za koji se tereti kao li~no odgovoran. Re~ po~initi se u ovoj optu`nici odnosi na u~estvovawe u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu u svojstvu saizvr{ioca. 6. Slobodan MILO[EVI] je u~estvovao u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu kako je navedeno u daqem tekstu. Svrha tog udruènog zlo~ina~kog poduhvata bila je prisilno i trajno uklawawe ve}ine nesrba, pre svega bosanskih muslimana i bosanskih Hrvata, iz velikih delova teritorije Republike Bosne i Hercegovine (u daqem tekstu koristi se naziv Bosna i Hercegovina), ~iwewem zlo~ina koji predstavqaju kr{ewe odredbi ~lanova 2, 3, 4 i 5 Statuta Me|unarodnog suda. 7. Ovaj udruèni zlo~ina~ki poduhvat postojao je od 1. avgusta 1991. i trajao najmawe do 31. decembra 1995. Me|u pojedincima koji su u~estvovali u ovom udruènom zlo~ina~kom poduhvatu bili su Slobodan MILO[EVI], Radovan KARAYI], Mom~ilo KRAJI[NIK, Biqana PLAV[I], general Ratko MLADI], Borisav JOVI], Branko KOSTI], Veqko KADIJEVI], Blagoje AYI], Milan MARTI], Jovica STANI[I], Franko SIMATOVI] zvani Frenki, Radovan STOJIÎ] zvani Baya, Vojislav [E[EQ, @eqko RA@NATOVI] zvani Arkan, te drugi poznati i nepoznati u~esnici.
82
8. Zlo~ini nabrojani u ta~kama od 1 do 29 ove optu`nice bili su deo ciqa tog udruènog zlo~ina~kog poduhvata. Alternativno, zlo~ini nabrojani u ta~kama od 1 do 15 i od 19 do 29 bili su prirodne i predvidive posledice ostvarewa ciqa ovog udruènog zlo~ina~kog poduhvata, a optuèni je bio svestan toga da iz izvr{ewa udruènog zlo~ina~kog poduhvata mogu proiza}i takvi zlo~ini. 9. Da bi se uspe{no realizovao ciq udruènog zlo~ina~kog poduhvata, Slobodan MILO[EVI] je radio u dogovoru sa drugim pojedincima u ovom udruènom zlo~ina~kom poduhvatu ili preko wih. Svaki u~esnik ili saizvr{ilac u ovom udruènom zlo~ina~kom poduhvatu, imaju}i istu nameru kao i drugi da doprinese tom poduhvatu, odigrao je svoju sopstvenu ulogu ili vi{e uloga koje su zna~ajno doprinosile ostvarewu ciqa ovog poduhvata. Uloge tih u~esnika ili saizvr{ilaca ukqu~uju, ali se ne ograni~avaju na, slede}e: 10. Radovan KARAYI] je bio predsednik Srpske demokratske stranke Bosne i Hercegovine (u daqem tekstu: SDS) tokom celog perioda na koji se odnosi optu`nica. Dana 27. marta 1992, KARAYI] je postao predsednik Saveta za nacionalnu bezbednost bosanskih Srba. Dana 12. maja 1992, izabran je za predsednika tro~lanog Predsedni{tva samoprogla{ene Srpske Republike Bosne i Hercegovine (u daqem tekstu koristi se naziv Republika Srpska) i na tom poloàju ostao i nakon {to je 2. juna 1992. Predsedni{tvo pro{ireno na pet ~lanova. Dana 17. decembra 1992, KARAYI] je izabran za predsednika Republike Srpske i na tom poloàju ostao tokom ~itavog perioda na koji se odnosi ova optu`nica. U svojstvu ~lana Saveta za nacionalnu bezbednost bosanskih Srba, ~lana Predsedni{tva, kao predsednik Republike Srpske, te na svom rukovode}em poloàju u stranci SDS i dràvnim organima Republike Srpske, Radovan KARAYI], zajedno sa drugima, komandovao je, rukovodio ili na drugi na~in vr{io efektivnu kontrolu nad Teritorijalnom odbranom (u daqem tekstu: TO), vojskom bosanskih Srba (u daqem tekstu: VRS) i policijskim snagama Republike Srpske koje su u~estvovale u zlo~inima navedenim u ovoj optu`nici. 11. Mom~ilo KRAJI[NIK, bliski saradnik Radovana KARAYI]A, bio je ~lan Glavnog odbora SDS-a od 12. jula 1991. godine. Dana 24. oktobra 1991, dana kad je osnovana Skup{tina srpskog naroda u Bosni i Hercegovini (u daqem tekstu koristi se naziv skup{tina bosanskih Srba), KRAJI[NIK je izabran za wenog predsednika. Od 27. marta 1992, KRAJI[NIK je bio ~lan Saveta za nacionalnu bezbednost bosanskih Srba. Postao je i ~lan peto~lanog Predsedni{tva 2. juna 1992. Kad je skup{tina bosanskih Srba izabrala Radovana KARAYI]A za predsednika Republike Srpske, 17. decembra 1992, KRAJI[NIK je prestao da bude ~lan Predsedni{tva, ali je i daqe bio jedan od najzna~ajnijih politi~kih vo|a u Republici Srpskoj i ostao na funkciji predsednika Narodne skup{tine do 19. oktobra 1996. U svojstvu ~lana Saveta za naci83
onalnu bezbednost bosanskih Srba po funkciji ~lana Predsedni{tva Republike Srpske, te na svom rukovode}em poloàju u stranci SDS i dràvnim organima Republike Srpske, Mom~ilo KRAJI[NIK, zajedno sa drugima, komandovao je, rukovodio ili na drugi na~in vr{io efektivnu kontrolu nad TO-om, VRS-om i policijskim snagama Republike Srpske koje su u~estvovale u zlo~inima navedenim u ovoj optu`nici. 12. Biqana PLAV[I], politi~ar SDS-a visokog ranga, postala je 28. februara 1992. jedan od dva vr{ioca du`nosti predsednika Srpske Republike Bosne i Hercegovine, zajedno sa Nikolom KOQEVI]EM. Kao vr{ilac du`nosti predsednika, Biqana PLAV[I] je postala ~lan ex officio Saveta za nacionalnu bezbednost bosanskih Srba. Dana 12. maja 1992, izabrana je za ~lana tro~lanog Predsedni{tva i na tom poloàju ostala i nakon {to je Predsedni{tvo pro{ireno na pet ~lanova. Kad je skup{tina bosanskih Srba 17. decembra 1992. izabrala Radovana KARAYI]A za predsednika Republike Srpske, izabrala je i Biqanu PLAV[I] za jednog od dva potpredsednika, funkciju na kojoj je ostala do 19. jula 1996. U svojstvu potpredsednika, ~lana Saveta za nacionalnu bezbednost bosanskih Srba, ~lana Predsedni{tva Republike Srpske, te na svom rukovode}em poloàju u stranci SDS i dràvnim organima Republike Srpske, Biqana PLAV[I], zajedno sa drugima, komandovala je, rukovodila ili na drugi na~in vr{ila efektivnu kontrolu nad TO-om, VRS-om i policijskim snagama Republike Srpske koje su u~estvovale u zlo~inima navedenim u ovoj optu`nici. 13. General Ratko MLADI], profesionalni oficir koji je ranije slu`bovao u Makedoniji i na Kosovu, u junu 1991. godine postao je komandant 9. korpusa (Kninskog korpusa) Jugoslovenske narodne armije (u daqem tekstu: JNA) i u~estvovao u borbama u Hrvatskoj. Dana 4. oktobra 1991, Predsedni{tvo SFRJ unapredilo ga je u ~in general-majora. Nakon toga, u maju 1992, preuzeo je komandu nad snagama Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Od 12. maja 1992. do novembra 1996, bio je komandant Glavnog {taba VRS-a i u tom svojstvu, zajedno sa drugima, komandovao je, rukovodio, ili na drugi na~in vr{io efektivnu kontrolu nad VRS-om i drugim jedinicama koje su delovale u koordinaciji sa VRS-om i koje su u~estvovale u zlo~inima navedenim u ovoj optu`nici. 14. Borisav JOVI] je najpre bio potpredsednik, pa predsednik, a zatim ~lan Predsedni{tva SFRJ, od 15. maja 1989. do aprila 1992. godine, a bio je i predsednik SPS-a od maja 1991. do oktobra 1992. godine, te visoki funkcioner SPS-a do novembra 1995. godine. Borisav JOVI] i Branko KOSTI], potpredsednik i zatim vr{ilac du`nosti predsednika Predsedni{tva SFRJ, zajedno sa drugima, u relevantnom periodu, komandovali su, rukovodili ili na drugi na~in vr{ili efektivnu kontrolu nad JNA i pripadnicima TO-a te paravojnim jedinicama koje su delovale u koordinaciji sa JNA i pod wenim nadzorom.
84
15. General Veqko KADIJEVI], kao savezni sekretar za narodnu odbranu od 15. maja 1988. do 6. januara 1992. godine, komandovao je, rukovodio ili na drugi na~in vr{io efektivnu kontrolu nad JNA i drugim jedinicama koje su delovale u koordinaciji sa JNA. 16. General Blagoje AYI], u svojstvu na~elnika {taba JNA od 1990. do 28. februara 1992. godine, te vr{ioca du`nosti saveznog sekretara za narodnu odbranu od polovine 1991. do 28. februara 1992. godine, saveznog sekretara za narodnu odbranu od 28. februara 1992. do 27. aprila 1992, i na~elnika {taba JNA od 27. aprila 1992. do 8. maja 1992, zajedno sa drugima, komandovao je, rukovodio ili na drugi na~in vr{io efektivnu kontrolu nad JNA i drugim jedinicama koje su delovale u koordinaciji sa JNA. 17. Jovica STANI[I], u svojstvu {efa Dràvne bezbednosti (u daqem tekstu: DB) Republike Srbije od marta 1991. do oktobra 1998. godine, komandovao je, rukovodio ili na drugi na~in vr{io efektivnu kontrolu nad pripadnicima DB-a koji su u~estvovali u po~iwewu zlo~ina navedenih u ovoj optu`nici. Pored toga, obezbe|ivao je oru`je, finansijska sredstva, obuku ili drugu znatnu pomo} ili podr{ku srpskim paravojnim jedinicama i policijskim jedinicama koje su zatim u~estvovale u zlo~inima navedenim u ovoj optu`nici. 18. Franko SIMATOVI] zvani Frenki, kao na~elnik odeqewa za specijalne operacije DB-a Republike Srbije, komandovao je, rukovodio ili na drugi na~in vr{io efektivnu kontrolu nad agentima DB-a koji su po~inili zlo~ine navedene u ovoj optu`nici. Pored toga, obezbe|ivao je oru`je, finansijska sredstva, obuku ili drugu znatnu pomo} ili podr{ku srpskim paravojnim jedinicama i policijskim jedinicama koje su zatim u~estvovale u zlo~inima za koje tereti ova optu`nica. 19. Radovan STOJIÎ] zvani Baya, kao zamenik ministra unutra{wih poslova Srbije i na~elnik Slu`be javne bezbednosti, komandovao je, rukovodio ili na drugi na~in vr{io efektivnu kontrolu nad specijalnim snagama MUP-a Srbije i dobrovoqa~kim jedinicama koje su u~estvovale u zlo~inima navedenim u ovoj optu`nici. Pored toga, obezbe|ivao je oru`je, finansijska sredstva, obuku ili drugu znatnu pomo} ili podr{ku srpskim paravojnim jedinicama i policijskim jedinicama koje su zatim u~estvovale u zlo~inima navedenim u ovoj optu`nici. 20. Milan MARTI], kao sekretar Sekretarijata unutra{wih poslova takozvane Srpske autonomne oblasti (u daqem tekstu: SAO) Krajine od 4. januara 1991. do 29. maja 1991. godine; kao ministar odbrane SAO Krajine od 29. maja 1991. do 27. juna 1991. godine; i kao ministar unutra{wih poslova SAO Krajine (kasnije Republike Srpske Krajine) od 27. juna 1991. do januara 1994. godine, osnovao je, komandovao, rukovodio i na drugi na~in vr{io efektivnu kontrolu nad pripadnicima svojih policijskih snaga (poznatih pod nazivima Marti}eva policija, Marti}eva milicija, marti}evci, policija SAO Krajine ili milicija SAO Krajine) koje su zatim u~estvovale u zlo~inima navedenim u ovoj optu`nici.
85
21. @eqko RA@NATOVI] zvani Arkan je 1990. godine osnovao i postao komandant Srpske dobrovoqa~ke garde, paravojne jedinice obi~no zvane arkanovci ili Arkanovi tigrovi, koja je u vreme na koje se odnosi ova optu`nica dejstvovala u Bosni i Hercegovini i u~estvovala u zlo~inima za koje tereti ova optu`nica. Pored toga, drào je zna~ajnu vojnu bazu u Erdutu, u Hrvatskoj, u kojoj je imao funkciju komandanta. I druge paravojne formacije i jedinice TO-a obu~avane su u ovoj bazi i zatim u~estvovale u zlo~inima za koje tereti ova optu`nica. 22. Vojislav [E[EQ, kao predsednik Srpske radikalne stranke (SRS), najmawe od februara 1991. godine pa tokom ~itavog vremenskog perioda na koji se odnosi ova optu`nica, regrutovao je ili na drugi na~in pruào znatnu pomo} ili podr{ku srpskim paravojnim jedinicama poznatim pod nazivom {e{eqevci ili [e{eqevi qudi, koje su ~inile zlo~ine navedene u ovoj optu`nici. Pored toga, otvoreno je zagovarao i podstrekivao stvarawe Velike Srbije nasiqem i drugim protivpravnim sredstvima, te aktivno u~estvovao u ratnoj propagandi i {irewu me|unacionalne mr`we. 23. Od 1987. do kraja 2000. godine, Slobodan MILO[EVI] je bio dominantna politi~ka li~nost u Srbiji i SFRJ/SRJ. Stekao je kontrolu nad svim aspektima vlasti u Srbiji, ukqu~uju}i policiju i slu`be dràvne bezbednosti. Pored toga, zadobio je kontrolu nad politi~kim rukovodstvima Kosova, Vojvodine i Crne Gore. 24. U svojstvu predsednika Srbije i zahvaquju}i svom rukovode}em poloàju u SPS-u, Slobodan MILO[EVI] je vr{io efektivnu kontrolu ili je imao znatan uticaj na gorenavedene u~esnike u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu te je, bilo sam bilo u dogovoru s wima te drugim poznatim i nepoznatim osobama, efektivno kontrolisao ili u znatnoj meri uticao na postupke saveznog Predsedni{tva SFRJ i kasnije SRJ, Ministarstva unutra{wih poslova Srbije (u daqem tekstu: MUP), JNA, Vojske Jugoslavije (u daqem tekstu: VJ) i VRS-a, kao i srpskih paravojnih grupa. 25. Slobodan MILO[EVI], deluju}i sam ili u dogovoru s drugim u~esnicima udruènog zlo~ina~kog poduhvata, u~estvovao je u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu na slede}e na~ine: a) Vr{io je efektivnu kontrolu nad elementima JNA i VJ koji su u~estvovali u planirawu, pripremi, omogu}avawu i vr{ewu prisilnog uklawawa ve}ine nesrba, pre svega bosanskih muslimana i bosanskih Hrvata, iz velikih delova teritorije Bosne i Hercegovine. b) Pruào je finansijsku, logisti~ku i politi~ku podr{ku VRS-u. Te snage su zatim u~estvovale u izvr{ewu udruènog zlo~ina~kog poduhvata ~iwewem zlo~ina koji predstavqaju kr{ewe odredbi ~lanova 2, 3, 4 i 5 Statuta Me|unarodnog suda. c) Vr{io je znatan uticaj na politi~ko rukovodstvo Republike Srpske i pomagao mu u planirawu, pripremawu, omogu}avawu i izvr{ewu preuzimawa vlasti u op{tinama u Bosni i Hercegovini, a zatim prisilnog
86
uklawawa ve}ine nesrba, pre svega bosanskih muslimana i bosanskih Hrvata, iz tih op{tina. d) U~estvovao je u planirawu i pripremawu preuzimawa vlasti u op{tinama u Bosni i Hercegovini, a zatim prisilnog uklawawa ve}ine nesrba, pre svega bosanskih muslimana i bosanskih Hrvata, iz tih op{tina. Pruào je finansijsku, materijalnu i logisti~ku podr{ku neophodnu za takvo preuzimawe vlasti. e) U~estvovao je u formirawu, finansirawu, snabdevawu, podràvawu i rukovo|ewu specijalnim snagama Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srbije. Te specijalne snage u~estvovale su u izvr{ewu udruènog zlo~ina~kog poduhvata ~iwewem zlo~ina koji predstavqaju kr{ewe odredbi ~lanova 2, 3, 4 i 5 Statuta Me|unarodnog suda. f) U~estvovao je u obezbe|ivawu finansijske, logisti~ke i politi~ke podr{ke i rukovo|ewa srpskim neregularnim ili paravojnim snagama. Te snage u~estvovale su u izvr{ewu udruènog zlo~ina~kog poduhvata ~iwewem zlo~ina koji predstavqaju kr{ewe odredbi ~lanova 2, 3, 4 i 5 Statuta Me|unarodnog suda. g) Kontrolisao je, manipulisao ili se na drugi na~in sluìo dràvnim sredstvima javnog informisawa u Srbiji za {irewe preuveli~anih i neistinitih poruka o nacionalno motivisanim napadima bosanskih muslimana i bosanskih Hrvata na srpski narod, kako bi se me|u Srbima koji ìve u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini stvorila atmosfera straha i mr`we, koja je doprinela prisilnom uklawawu ve}ine nesrba, pre svega bosanskih muslimana i bosanskih Hrvata, iz velikih delova teritorije Bosne i Hercegovine. 26. Slobodan MILO[EVI] je svesno i hotimi~no u~estvovao u ovom udruènom zlo~ina~kom poduhvatu, i pritom bio svestan predvidivih posledica tog poduhvata. Po tom osnovu, on za ove zlo~ine snosi individualnu krivi~nu odgovornost po ~lanu 7(1) Statuta Me|unarodnog suda, pored odgovornosti koju po istom ~lanu snosi za to {to je planirao, podsticao, naredio ili na drugi na~in pomagao i podràvao planirawe, pripremu i izvr{ewe ovih zlo~ina. ^lan 7(3) Statuta Me|unarodnog suda 27. Slobodan MILO[EVI], za vreme dok se nalazio na poloàjima nadre|ene vlasti, tako|e snosi individualnu krivi~nu odgovornost za dela i propuste svojih podre|enih, u skladu sa ~lanom 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. Nadre|eni je odgovoran za krivi~na dela svojih podre|enih ako je znao ili je bilo razloga da zna da se wegovi podre|eni spremaju da ~ine takva dela ili da su ih po~inili, a nadre|eni nije preduzeo neophodne i razumne mere da spre~i takva dela ili kazni po~inioce. 28. Najkasnije od marta 1991. do 15. juna 1992. godine, Slobodan MILO[EVI] je vr{io efektivnu kontrolu nad ~etiri ~lana srpskog bloka u
87
Predsedni{tvu SFRJ. Te ~etiri osobe bile su Borisav JOVI], predstavnik Republike Srbije; Branko KOSTI], predstavnik Republike Crne Gore; Jugoslav KOSTI], predstavnik Autonomne Pokrajine Vojvodine; i Sejdo BAJRAMOVI], predstavnik Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija. Slobodan MILO[EVI] je koristio Borisava JOVI]A i Branka KOSTI]A kao svoje glavne posrednike u Predsedni{tvu i preko wih rukovodio postupcima srpskog bloka. Od 1. oktobra 1991. godine, u odsustvu predstavnika Hrvatske, Slovenije, Makedonije i Bosne i Hercegovine u Predsedni{tvu, ~etiri ~lana srpskog bloka vr{ili su vlast Predsedni{tva, ukqu~uju}i i wegovo ovla{}ewe kolektivnog vrhovnog komandanta JNA. Ovo krwe Predsedni{tvo bespogovorno je izvr{avalo politiku Slobodana MILO[EVI]A. Savezno predsedni{tvo imalo je efektivnu kontrolu nad JNA kao wen vrhovni komandant, kao i nad drugim jedinicama pod nadzorom JNA. Generali Veqko KADIJEVI] i Blagoje AYI], koji su rukovodili snagama JNA u Bosni i Hercegovini i nadzirali ih, odràvali su stalnu komunikaciju s optuènim i konsultovali se sa wim. 29. Dana 27. aprila 1992. formiran je Vrhovni savet odbrane. Sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica, Slobodan MILO[EVI] je bio ~lan Vrhovnog saveta odbrane i imao znatan uticaj i kontrolu nad drugim ~lanovima Saveta. Vrhovni savet odbrane i predsednik SRJ imali su de jure kontrolu nad JNA, a kasnije i nad VJ-om. Pored svojih ovla{}ewa de jure, tokom celog perioda na koji se odnosi ova optu`nica, Slobodan MILO[EVI] je vr{io de facto kontrolu nad JNA i VJ-om putem kontrole nad visokim oficirima tih dveju vojski. 30. Slobodan MILO[EVI] stoga snosi individualnu krivi~nu odgovornost, po ~lanu 7(3) Statuta Me|unarodnog suda, za u~e{}e pripadnika jedinica JNA, VJ-a i drugih jedinica pod nadzorom JNA u zlo~inima opisanim u ovoj optu`nici. 31. Od trenutka kada je do{ao na vlast u Srbiji, Slobodan MILO[EVI] je kontrolisao kqu~ne funkcionere u MUP-u Srbije, izme|u ostalih Radmila BOGDANOVI]A i Zorana SOKOLOVI]A koji su, u razli~itim periodima, bili ministri unutra{wih poslova Srbije. Imao je kontrolu i nad Jovicom STANI[I]EM i Frankom SIMATOVI]EM, visokim funkcionerima DB-a. Preko ovih funkcionera, Slobodan MILO[EVI] je sprovodio efektivnu kontrolu nad slu`benicima MUP-a, ukqu~uju}i DB, koji su rukovodili i davali podr{ku akcijama specijalnih snaga i srpskih paravojnih formacija koje su dejstvovale u Bosni i Hercegovini. Optuèni Slobodan MILO[EVI] stoga snosi individualnu krivi~nu odgovornost, po ~lanu 7(3) Statuta Me|unarodnog suda, za u~e{}e pripadnika MUP-a Srbije, ukqu~uju}i DB, u zlo~inima opisanim u ovoj optu`nici.
88
OPTU@BE: TA^KA 1 i 2 OPTU@BE: GENOCID ILI SAUÊSNI[TVO U GENOCIDU 32. Od 1. marta 1992. ili pribli`no od tog datuma pa do 31. decembra 1995, Slobodan MILO[EVI], deluju}i sam ili u dogovoru sa drugim u~esnicima udruènog zlo~ina~kog poduhvata, planirao je, podsticao, naredio, po~inio ili na drugi na~in pomagao i podràvao planirawe, pripremu i izvr{ewe uni{tewa, u celosti ili delimi~no, nacionalne, etni~ke, rasne ili verske grupe bosanskih muslimana kao takve, na teritorijama u Bosni i Hercegovini, ukqu~uju}i: Bijeqinu, Bosanski Novi, Br~ko, Kqu~, Kotor-Varo{, Prijedor, Sanski Most i Srebrenicu. Uni{tavawe tih grupa sprovedeno je: a) Rasprostrawenim ubijawem hiqada bosanskih muslimana tokom i nakon preuzimawa vlasti na teritorijama u Bosni i Hercegovini, ukqu~uju}i i gorenabrojana podru~ja, kao {to je precizirano u Prilogu A ove optu`nice. Na mnogim ovim podru~jima su za egzekucije naro~ito birani obrazovani i ugledni pripadnici tih grupa, ~esto prema unapred pripremqenim spiskovima. Nakon pada Srebrenice u julu 1995, gotovo svi zarobqeni mu{karci i mladi}i, bosanski muslimani, ukupno nekoliko hiqada lica, pogubqeni su na mestima gde su zarobqeni ili na mestima na koja su prebacivani radi pogubqewa. b) Ubijawem hiqada bosanskih muslimana u zato~eni~kim objektima u Bosni i Hercegovini, ukqu~uju}i objekte u gorenabrojanim podru~jima, kao {to je precizirano u Prilogu B ove optu`nice. c) Nano{ewem te{kih telesnih i du{evnih povreda hiqadama bosanskih muslimana za vreme wihovog zato~ewa u zato~eni~kim objektima u Bosni i Hercegovini, ukqu~uju}i objekte u gorenabrojanim podru~jima, kao {to je precizirano u Prilogu C ove optu`nice. Pripadnici tih grupa, tokom svog zato~eni{tva u zato~eni~kim objektima i prilikom ispitivawa na tim mestima, u policijskim stanicama i kasarnama, bili su stalno podvrgavani nehumanim delima ili prisiqavani da ih gledaju, ukqu~uju}i ubistvo, seksualno nasiqe, mu~ewe i premla}ivawe. d) Zato~ewem hiqada bosanskih muslimana u zato~eni~kim objektima u Bosni i Hercegovini, ukqu~uju}i objekte u gorenabrojanim podru~jima, u ìvotnim uslovima sra~unatim da dovedu do delimi~nog fizi~kog uni{tewa ovih grupa, naro~ito gladovawem, zaga|enom vodom, prisilnim radom, neadekvatnom lekarskom negom i konstantnim fizi~kim i psihi~kim nasiqem. Ovim delima i propustima, Slobodan MILO[EVI] je po~inio: Ta~ka 1: GENOCID, ka`wiv po ~lanovima 4(3)(a) te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda; ili
89
Ta~ka 2: SAUÊSNI[TVO U GENOCIDU, ka`wivo po ~lanovima 4(3)(e) te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. Ta~ka 3 Progoni 33. Od 1. marta 1992. ili pribli`no od tog datuma pa do 31. decembra 1995, Slobodan MILO[EVI], deluju}i sam ili u dogovoru sa u~esnicima udruènog zlo~ina~kog poduhvata, planirao je, podsticao, naredio, po~inio ili na drugi na~in pomagao i podràvao planirawe, pripremu ili izvr{ewe progona nesrba, pre svega bosanskih muslimana i bosanskih Hrvata, na teritoriji Bawe Luke, Biha}a, Bijeqine, Bile}e, Bosanske Krupe, Bosanskog Novog, Bosanskog [amca, Bratunca, Br~kog, âjni~a, Doboja, Fo~e, Gacka, Sarajeva (Ilija{a), Kqu~a, Kalinovika, Kotor-Varo{i, Nevesiwa, Sarajeva (Novog grada), Sarajeva (Novog Sarajeva), Prijedora, Prwavora, Rogatice, Rudog, Sanskog Mosta, Srebrenice, Tesli}a, Vi{egrada, Vlasenice i Zvornika. 34. Tokom ~itavog tog perioda, srpske snage, koje su se sastojale od jedinica JNA, VJ-a i VRS-a, lokalnih jedinica TO-a, jedinica lokalnog MUP-a i MUP-a Srbije, te paravojnih jedinica iz Srbije i Crne Gore, napadale su i preuzimale kontrolu nad gradovima i selima u tim podru~jima. Nakon preuzimawa vlasti, srpske snage, u saradwi sa lokalnim srpskim vlastima, uspostavile su reìm progona smi{qen da se nesrpsko civilno stanovni{tvo istera sa tih podru~ja. 35. Ovi progoni ~iweni su na osnovu diskriminacije po politi~koj, rasnoj ili verskoj pripadnosti i obuhvatali su: a) Istrebqewe ili ubistvo hiqada bosanskih muslimana, bosanskih Hrvata i drugih nesrpskih civila, ukqu~uju}i ène i starije osobe, na podru~jima navedenim gore u tekstu, o ~emu se detaqi iznose u Prilozima A i B ove optu`nice. b) Dugotrajno i rutinsko zatvarawe i zato~avawe hiqada bosanskih muslimana, bosanskih Hrvata i drugih nesrpskih civila u zato~eni~ke objekte u Bosni i Hercegovini i van we, o ~emu se detaqi iznose u Prilogu C ove optu`nice. c) Uspostavqawe i odràvawe nehumanih ìvotnih uslova za bosanske muslimane, bosanske Hrvate i druge nesrpske civile u gorepomenutim zato~eni~kim objektima. Ti ìvotni uslovi bili su surovi, a karakterisalo ih je ne~ove~no postupawe, prenatrpanost, gladovawe, prisilni rad i sistematsko fizi~ko i psihi~ko zlostavqawe koje je ukqu~ivalo mu~ewe, premla}ivawa i seksualno nasiqe. d) Dugotrajan i ~est prisilni rad bosanskih muslimana, bosanskih Hrvata i drugih nesrpskih civila iz ovih zato~eni~kih objekata. Prisilni rad obuhvatao je kopawe grobova i rovova, te druge vidove fizi~kog rada na frontu.
90
e) Okrutno i ne~ove~no postupawe sa bosanskim muslimanima, bosanskim Hrvatima i drugim nesrpskim civilima tokom i nakon preuzimawa vlasti u gorenavedenim op{tinama. To ne~ove~no postupawe ukqu~ivalo je, ali nije ograni~eno na seksualno nasiqe, mu~ewe, fizi~ko i psihi~ko zlostavqawe i prisiqavawe na ìvot u nehumanim uslovima. f) Uvo|ewe restriktivnih i diskriminacionih mera protiv bosanskih muslimana, bosanskih Hrvata i drugih nesrba, kao {to je ograni~avawe slobode kretawa; uklawawe sa poloàja vlasti u institucijama lokalne uprave i u policiji; otpu{tawe sa posla; samovoqni pretresi wihovih ku}a; uskra}ivawe prava na sudski postupak i uskra}ivawe prava na ravnopravno kori{tewe javnih slu`bi, ukqu~uju}i i adekvatnu zdravstvenu za{titu. g) Premla}ivawe i pqa~kawe bosanskih muslimana, bosanskih Hrvata i drugih nesrpskih civila. h) Prisilno preme{tawe i deportaciju hiqada bosanskih muslimana, bosanskih Hrvata i drugih nesrpskih civila sa gorenavedenih teritorija, na lokacije van teritorija pod srpskom vla{}u, kao {to je opisano u paragrafima 40 i 41, te u Prilogu D ove optu`nice. i) Oduzimawe i pqa~ku imovine u vlasni{tvu bosanskih muslimana, bosanskih Hrvata i drugih nesrpskih civila. j) Namerno i bezobzirno uni{tavawe domova i druge javne i privatne imovine bosanskih muslimana i bosanskih Hrvata, wihovih kulturnih i verskih ustanova, istorijskih spomenika i drugih svetih mesta, kao {to je opisano u paragrafu 42. k) Spre~avawe dostave humanitarne pomo}i, naro~ito medicinskog materijala i hrane, u enklave u okruèwu Biha}, Gora`de, Srebrenicu i @epu, te uskra}ivawe vode civilima blokiranim u tim enklavama, u nameri da se stvore nepodno{qivi ìvotni uslovi. Ovim delima i propustima, Slobodan MILO[EVI] je po~inio: Ta~ka 3: Progone na politi~koj, rasnoj ili verskoj osnovi, ZLOÎN PROTIV ÔVE^NOSTI, ka`wiv po ~lanovima 5(h) te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. TA^KE od 4 do 7 ISTREBQEWE, UBISTVO I HOTIMI^NO LI[AVAWE @IVOTA 36. Od 1. marta 1992. ili pribli`no od tog datuma pa do 31. decembra 1995, Slobodan MILO[EVI], deluju}i sam ili u dogovoru sa drugim u~esnicima udruènog zlo~ina~kog poduhvata, planirao je, podsticao, naredio, po~inio ili na drugi na~in pomagao i podràvao planirawe, pripremu ili izvr{ewe istrebqewa, ubistva i hotimi~nog li{avawa ìvota nesrba, pre svega bosanskih muslimana i bosanskih Hrvata koji su ìveli na teritoriji Bawe Luke, Biha}a, Bijeqine, Bile}e, Bosanske Krupe, Bosan91
skog Novog, Bosanskog [amca, Bratunca, Br~kog, âjni~a, Doboja, Fo~e, Gacka, Sarajeva (Ilija{a), Kqu~a, Kalinovika, Kotor-Varo{i, Nevesiwa, Sarajeva (Novog grada), Prijedora, Prwavora, Rogatice, Sanskog Mosta, Srebrenice, Tesli}a, Vi{egrada, Vlasenice i Zvornika. Istrebqewe, ubistvo i hotimi~no li{avawe ìvota tih grupa sprovo|eno je: a) Ubijawem bosanskih muslimana, bosanskih Hrvata i drugih nesrba u wihovim gradovima i selima, tokom i nakon preuzimawa vlasti na gore navedenim teritorijama, ukqu~uju}i i one navedene u Prilogu A ove optu`nice. b) Ubijawem bosanskih muslimana, bosanskih Hrvata i drugih nesrba u zato~eni~kim objektima, te tokom deportacije ili prisilnog preme{tawa, ukqu~uju}i i one precizirane u Prilogu B ove optu`nice. Tim delima i propustima, Slobodan MILO[EVI] je po~inio: Ta~ka 4: Istrebqewe, ZLOÎN PROTIV ÔVE^NOSTI, ka`wiv po ~lanu 5(b) te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. Ta~ka 5: Ubistvo, ZLOÎN PROTIV ÔVE^NOSTI, ka`wiv po ~lanu 5(a) te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. Ta~ka 6: Hotimi~no li{avawe ìvota, TE[KU POVREDU @ENEVSKIH KONVENCIJA IZ 1949, ka`wivu po ~lanu 2(a) te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. Ta~ka 7: Ubistvo, KR[EWE ZAKONA I OBIÂJA RATOVAWA, sankcionisano zajedni~kim ~lanom 3(1)(a) @enevskih konvencija iz 1949, ka`wivo po ~lanu 3 te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. TA^KE od 8 do 15 PROTIVPRAVNO ZATOÊWE, ZATVARAWE, MUÊWE, HOTIMI^NO NANO[EWE VELIKIH PATWI, DRUGA NEHUMANA DELA 37. Od 1. marta 1992. ili pribli`no od tog datuma pa do 31. decembra 1995, Slobodan MILO[EVI], deluju}i sam ili u dogovoru sa u~esnicima udruènog zlo~ina~kog poduhvata, planirao je, podsticao, naredio, po~inio ili na drugi na~in pomagao i podràvao planirawe, pripremu ili izvr{ewe protivpravnog zato~ewa ili zatvarawa u nehumanim uslovima bosanskih muslimana, bosanskih Hrvata i drugih nesrba na teritoriji Bawe Luke, Biha}a, Bijeqine, Bile}e, Bosanske Krupe, Bosanskog Novog, Bosanskog [amca, Bratunca, Br~kog, âjni~a, Doboja, Fo~e, Gacka, Kqu~a, Kalinovika, Kotor-Varo{i, Nevesiwa, Prijedora, Rogatice, Sanskog Mosta, Tesli}a, Vi{egrada, Vlasenice i Zvornika.
92
38. Srpske vojne snage, koje su se sastojale od jedinica JNA, VJ-a, VRS-a, TO-a i paravojnih jedinica koje su delovale u saradwi sa osobqem lokalne policije i lokalnim srpskim vlastima, uhapsile su i zato~ile hiqade bosanskih muslimana, bosanskih Hrvata i drugih nesrpskih civila sa gorenavedenih podru~ja. Ti civili dràni su u kra}em ili duèm zato~eni{tvu, a glavni takvi objekti nabrojani su u Prilogu C ove optu`nice. 39. @ivotni uslovi u tim zato~eni~kim objektima bili su surovi, a karakterisalo ih je ne~ove~no postupawe, prenatrpanost, gladovawe, prisilni rad, neadekvatna lekarska nega i sistematsko fizi~ko i psihi~ko zlostavqawe koje je ukqu~ivalo mu~ewe, premla}ivawe i seksualno nasiqe. Ovim delima i propustima, Slobodan MILO[EVI] je po~inio: Ta~ka 8: Zatvarawe, ZLOÎN PROTIV ÔVE^NOSTI, ka`wiv po ~lanovima 5(e) te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. Ta~ka 9: Mu~ewe, ZLOÎN PROTIV ÔVE^NOSTI, ka`wiv po ~lanovima 5(f) te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. Ta~ka 10: Nehumana dela, ZLOÎN PROTIV ÔVE^NOSTI, ka`wiv po ~lanovima 5(i) te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. Ta~ka 11: Protivpravno zato~ewe, TE[KU POVREDU @ENEVSKIH KONVENCIJA IZ 1949, ka`wivu po ~lanovima 2(g) te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. Ta~ka 12: Mu~ewe, TE[KU POVREDU @ENEVSKIH KONVENCIJA IZ 1949, ka`wivu po ~lanovima 2(b) te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. Ta~ka 13: Hotimi~no nano{ewe velikih patwi, TE[KU POVREDU @ENEVSKIH KONVENCIJA IZ 1949, ka`wivu po ~lanovima 2(c) te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. Ta~ka 14: Mu~ewe, KR[EWE ZAKONA I OBIÂJA RATOVAWA, sankcionisano zajedni~kim ~lanom 3(1)(a) @enevskih konvencija iz 1949, ka`wivo po ~lanovima 3 te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. Ta~ka 15: Okrutno postupawe, KR[EWE ZAKONA I OBIÂJA RATOVAWA, sankcionisano zajedni~kim ~lanom 3(1)(a) @enevskih konvencija iz 1949, ka`wivo po ~lanovima 3 te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. TA^KE od 16 do 18 DEPORTACIJA I NEHUMANA DELA (PRISILNA PREME[TAWA) 40. Od 1. marta 1992. ili pribli`no od tog datuma pa do 31. decembra 1995, Slobodan MILO[EVI], deluju}i sam ili u dogovoru sa u~esnicima udruènog zlo~ina~kog poduhvata, planirao je, podsticao, naredio, po~inio ili na drugi na~in pomagao i podràvao planirawe, pripremu ili izvr{ewe protivpravnog prisilnog preme{tawa, koje se tako|e u daqem tekstu, gde je tako napomenuto, kvalifikuje kao deportacija, desetina hiqada civila bosanskih muslimana, bosanskih Hrvata i drugih nesrba iz
93
mesta wihovih zakonskih prebivali{ta na teritoriji Bawe Luke (deportacija), Biha}a, Bijeqine, Bile}e (deportacija), Bosanske Dubice, Bosanske Gradi{ke, Bosanske Krupe, Bosanskog Novog, Bosanskog Petrovca, Bosanskog [amca (deportacija), Bratunca, Br~kog, âjni~a, êlinca, Doboja, Doweg Vakufa, Fo~e, Gacka (deportacija), Sarajeva (Hayi}a), Sarajeva (Iliye), Sarajeva (Ilija{a), Kqu~a, Kalinovika, KotorVaro{i, Nevesiwa, Sarajeva (Novog grada), Sarajeva (Novog Sarajeva), Sarajeva (Pala), Prijedora, Prwavora, Rogatice, Rudog (deportacija), Sanskog Mosta, [ekovi}a, [ipova, Sokoca, Srebrenice, Tesli}a, Trebiwa, (Sarajeva) Trnova, Vi{egrada, Vlasenice, Sarajeva (Vogo{}e) i Zvornika (deportacija), na druga podru~ja u Bosni i Hercegovini i van we. Detaqi takvih dela i propusta opisani su u Prilogu D. 41. Da bi ostvarile ovaj ciq, srpske snage koje su se sastojale od JNA, VJ-a, VRS-a i TO-a, paravojnih jedinica koje su delovale u saradwi sa osobqem lokalne policije, lokalnim srpskim vlastima i specijalnim snagama Ministarstva unutra{wih poslova Srbije pod efektivnom kontrolom Slobodana MILO[EVI]A ili drugih u~esnika u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu, pokorile su sela i gradove u Bosni i Hercegovini i zajedno sa ~lanovima SDS-a u~estvovale u razoruàvawu nesrpskog stanovni{tva. Nakon toga su ti gradovi i sela, ukqu~uju}i i mesta u kojima su se stanovnici povinovali i nisu pruàli otpor, bili napadnuti. Namera ovih napada bila je da se nesrpsko stanovni{tvo natera da beì. Preuzev{i kontrolu nad gradovima i selima, srpske snage su naj~e{}e sakupqale preostalo nesrpsko stanovni{tvo i prisilno ga iseqavale sa tih mesta. U drugim prilikama, srpske snage su u saradwi sa lokalnim srpskim vlastima uvodile restriktivne i diskriminacione mere za nesrpsko stanovni{tvo i pokretale kampawu terora smi{qenu da se ono istera sa te teritorije. Nesrbi koji su ostali ve}inom su na kraju bili deportovani ili prisilno preme{teni iz svojih domova. Ovim delima i propustima, Slobodan MILO[EVI] je po~inio: Ta~ka 16: Deportaciju, ZLOÎN PROTIV ÔVE^NOSTI, ka`wiv po ~lanovima 5(d) te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. Ta~ka 17: Nehumana dela (prisilna preme{tawa), ZLOÎN PROTIV ÔVE^NOSTI, ka`wiv po ~lanovima 5(i) te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. Ta~ka 18: Protivpravnu deportaciju ili preme{tawe, TE[KU POVREDU @ENEVSKIH KONVENCIJA IZ 1949, ka`wivu po ~lanovima 2(g) te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. TA^KE od 19 do 22 BEZOBZIRNO RAZARAWE, PQA^KA JAVNE ILI PRIVATNE IMOVINE 42. Od 1. marta 1992. ili pribli`no od tog datuma do 31. decembra 1995, Slobodan MILO[EVI], deluju}i sam ili u dogovoru sa u~esnicima udruènog zlo~ina~kog poduhvata, planirao je, podsticao, naredio, po~inio ili
94
na drugi na~in pomagao i podràvao planirawe, pripremu ili izvr{ewe bezobzirnog razarawa i pqa~ke javne i privatne imovine bosanskih muslimana, bosanskih Hrvata i drugog nesrpskog stanovni{tva na teritoriji Bawe Luke, Biha}a, Bijeqine, Bile}e, Bosanske Gradi{ke, Bosanske Krupe, Bosanskog Novog, Bosanskog [amca, Bratunca, Br~kog, âjni~a, Doboja, Fo~e, Gacka, Sarajeva (Hayi}a), Sarajeva (Iliye), Sarajeva (Ilija{a), Kqu~a, Kalinovika, Kotor-Varo{i, Nevesiwa, Sarajeva (Novog grada), Sarajeva (Novog Sarajeva), Prijedora, Prwavora, Rogatice, Rudog, Sanskog Mosta, [ipova, Srebrenice, Tesli}a, Trebiwa, Vi{egrada, Vlasenice i Zvornika. To namerno i bezobzirno razarawe i pqa~ka nisu bili opravdani vojnom nu`dom, a obuhvatali su: a) Oduzimawe i pqa~ku imovine koja pripada bosanskim muslimanima, bosanskim Hrvatima i drugim nesrpskim civilima, ukqu~uju}i i iznu|eno potpisivawe dokumenata kojim se oni odri~u svojih vlasni~kih prava. b) Namerno i bezobzirno uni{tavawe ku}a i druge imovine u vlasni{tvu bosanskih muslimana, bosanskih Hrvata i drugih nesrpskih civila. To uni{tavawe kori{}eno je kao sredstvo da se nesrbi nateraju da izbegnu iz mesta koja su bila wihova zakonska prebivali{ta i da se spre~i wihov kasniji povratak. c) Namerno i bezobzirno uni{tavawe verskih i kulturnih objekata zajednice bosanskih muslimana i bosanskih Hrvata, ukqu~uju}i, izme|u ostalog, yamije, crkve, biblioteke, {kolske ustanove i kulturne centre. Ovim delima i propustima, Slobodan MILO[EVI] je po~inio: Ta~ka 19: Uni{tavawe i oduzimawe imovine velikih razmera koje nije opravdano vojnom nu`dom, a sprovedeno je protivpravno i bezobzirno, TE[KU POVREDU @ENEVSKIH KONVENCIJA IZ 1949, ka`wivu po ~lanovima 2(d) te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. Ta~ka 20: Bezobzirno razarawe sela ili pusto{ewe koje nije opravdano vojnom nu`dom, KR[EWE ZAKONA I OBIÂJA RATOVAWA, ka`wivo po ~lanovima 3(b) te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. Ta~ka 21: Hotimi~no uni{tavawe ili hotimi~no nano{ewe {tete istorijskim spomenicima i ustanovama namewenim obrazovawu ili religiji, KR[EWE ZAKONA I OBIÂJA RATOVAWA, ka`wivo po ~lanovima 3(d) te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. Ta~ka 22: Pqa~ku javne ili privatne imovine, KR[EWE ZAKONA I OBIÂJA RATOVAWA, ka`wivo po ~lanovima 3(e) te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda.
95
TA^KE od 23 do 29 UBISTVO, HOTIMI^NO LI[AVAWE @IVOTA, HOTIMI^NO NANO[EWE VELIKIH PATWI, OKRUTNO POSTUPAWE, NAPADI NA CIVILE 43. Od aprila 1992. do novembra 1995, Slobodan MILO[EVI], deluju}i sam ili u dogovoru sa u~esnicima udruènog zlo~ina~kog poduhvata, planirao je, podsticao, naredio, po~inio ili na drugi na~in pomagao i podràvao planirawe, pripremu ili izvr{ewe vojne kampawe granatirawem iz artiqerijskih oru|a i minobaca~a, te dejstvovawem snajpera po civilnim podru~jima Sarajeva i na civilno stanovni{tvo grada, u kojoj su poginule ili bile rawene hiqade civila svih uzrasta i oba pola. 44. U tom vremenskom periodu, Sarajevsko-romanijski korpus VRS-a, pod efektivnom kontrolom Radovana KARAYI]A i generala Ratka MLADI]A, pokrenuo je napad na Sarajevo velikih razmera u kome je grad ~etrdeset i ~etiri meseca bio podvrgnut granatirawu i snajperskoj vatri, uglavnom sa poloàja na okolnim brdima, odakle se pruào neometan pogled na Sarajevo. 45. Sarajevsko-romanijski korpus je sprovodio dugotrajnu kampawu granatirawa i snajperske vatre na Sarajevo u kojoj su civili namerno uzimani za metu ili bili izloèni bezobzirnom otvarawu vatre na mesta za koja se znalo da na wima borave civili. Me|u `rtvama ove kampawe bili su civili koji su, izme|u ostalog, radili u ba{ticama, stajali u redu za hleb ili vodu, prisustvovali sahranama, kupovali na pijacama, vozili se tramvajima, sakupqali drva. U Prilogu E ove optu`nice opisani su pojedina~ni incidenti granatirawa. U Prilogu F navedeni su pojedina~ni incidenti dejstvovawa snajpera. Ovim delima i propustima, Slobodan MILO[EVI] je po~inio: Ta~ka 23: Ubistvo, ZLOÎN PROTIV ÔVE^NOSTI, ka`wiv po ~lanovima 5(a) te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. Ta~ka 24: Nehumana dela, ZLOÎN PROTIV ÔVE^NOSTI, ka`wiv po ~lanovima 5(i) te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. Ta~ka 25: Hotimi~no li{avawe ìvota, TE[KU POVREDU @ENEVSKIH KONVENCIJA IZ 1949, ka`wivu po ~lanovima 2(a) te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. Ta~ka 26: Hotimi~no nano{ewe velikih patwi, TE[KU POVREDU @ENEVSKIH KONVENCIJA IZ 1949, ka`wivu po ~lanovima 2(c) te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. Ta~ka 27: Ubistvo, KR[EWE ZAKONA I OBIÂJA RATOVAWA, sankcionisano zajedni~kim ~lanom 3(1)(a) @enevskih konvencija iz 1949, ka`wivo po ~lanovima 3 te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. Ta~ka 28: Okrutno postupawe, KR[EWE ZAKONA I OBIÂJA RATOVAWA, sankcionisano zajedni~kim ~lanom 3(1)(a) @enevskih konvencija
96
iz 1949, ka`wivo po ~lanovima 3 te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. Ta~ka 29: Napade na civile, KR[EWE ZAKONA I OBIÂJA RATOVAWA, sankcionisano ~lanom 51(2) Dopunskog protokola I i ~lanom 13(2) Dopunskog protokola II @enevskih konvencija iz 1949, ka`wivo po ~lanovima 3 te 7(1) i 7(3) Statuta Me|unarodnog suda. OP[TI PRAVNI NAVODI: 46. Sva dela i propusti navedeni u ovoj optu`nici dogodili su se na teritoriji biv{e Jugoslavije. 47. Sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica, u Bosni i Hercegovini je postojalo stawe me|unarodnog oruànog sukoba i delimi~ne okupacije. 48. Sva dela i propusti koji se stavqaju na teret kao te{ke povrede @enevskih konvencija iz 1949. dogodili su se tokom me|unarodnog oruànog sukoba i delimi~ne okupacije Bosne i Hercegovine. Sva takva dela i propusti po~iweni su protiv lica za{ti}enih @enevskim konvencijama. 49. Sva dela i propusti koji se u vezi sa uni{tavawem imovine stavqaju na teret kao te{ke povrede @enevskih konvencija iz 1949. odnose se na za{ti}enu imovinu iz odgovaraju}ih odredbi @enevskih konvencija. 50. Sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica Slobodan MILO[EVI] se morao pridràvati zakona i obi~aja koji reguli{u vo|ewe oruànih sukoba, ukqu~uju}i @enevske konvencije iz 1949. i wihove Dopunske protokole. 51. Svako pona{awe koje se stavqa na teret kao zlo~in protiv ~ove~nosti bilo je deo rasprostrawenog i sistematskog napada uperenog protiv bosanskih muslimana, bosanskih Hrvata i drugog nesrpskog civilnog stanovni{tva u velikim delovima Bosne i Hercegovine. DODATNE ÎWENICE: 52. U novembru 1990, u Bosni i Hercegovini su odràni vi{estrana~ki izbori. Na republi~kom nivou, SDA (Stranka demokratske akcije), stranka bosanskih muslimana, osvojila je 86 mesta; SDS, stranka bosanskih Srba, osvojila je 72 mesta, a HDZ (Hrvatska demokratska zajednica) osvojila je 44 mesta u Skup{tini. 53. Centralna ideja politi~kog programa SDS-a, onako kako su ga formulisale vo|e stranke, izme|u ostalih, Radovan KARAYI], Mom~ilo KRAJI[NIK i Biqana PLAV[I], bilo je ujediwewe svih Srba u jednoj dràvi. SDS je izdvajawe Bosne i Hercegovine iz SFRJ smatrao pretwom srpskim interesima. 54. Dana 5. februara 1991, Skup{tina Republike Srbije donela je Zakon o ministarstvima na predlog Slobodana MILO[EVI]A. Ovim zakonom je u Vladi Srbije osnovano dvadeset ministarstava, me|u kojima i Ministarstvo za veze sa Srbima van Srbije. Ovo ministarstvo je pomoglo SDS-u da uspostavi Srpsku Republiku Bosnu i Hercegovinu.
97
55. Rezultati izbora odrànih u novembru 1990. zna~ili su da SDS, kako vreme bude odmicalo, ne}e mo}i mirnim putem da zadrì Republiku Bosnu i Hercegovinu u onome {to je postajalo Jugoslavija pod srpskom dominacijom. Posledica je bila to da se u odre|enim podru~jima Bosne i Hercegovine sa srpskom ve}inom, srpski narod po~eo organizovati u formalne regionalne strukture koje su nazivali zajednicama op{tina. U aprilu 1991. godine formirana je Zajednica op{tina Bosanske Krajine, sa sedi{tem u Bawoj Luci. 56. U martu 1991. rad kolektivnog Predsedni{tva SFRJ bio je blokiran zbog nekoliko pitawa, me|u kojima je bilo i pitawe uvo|ewa vanrednog stawa u Jugoslaviji. ^lanovi Predsedni{tva iz Republike Srbije, Republike Crne Gore, Autonomne Pokrajine Vojvodine i Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija dali su ostavke na svoja mesta. U svom govoru od 16. marta 1991. koji je emitovala televizija, Slobodan MILO[EVI], u svojstvu predsednika Republike Srbije, izjavio je da je sa Jugoslavijom zavr{eno i da Srbiju vi{e ne obavezuju odluke saveznog Predsedni{tva. 57. Dana 25. marta 1991, Slobodan MILO[EVI] i Frawo TU\MAN sastali su se u Kara|or|evu i razgovarali o podeli Bosne i Hercegovine izme|u Srbije i Hrvatske. 58. Dana 25. juna 1991. Slovenija i Hrvatska su proglasile nezavisnost. Dana 26. juna 1991, JNA je intervenisala u Sloveniji. U leto 1991. po~ele su borbe u Hrvatskoj. 59. U avgustu 1991, Radovan KARAYI] je uveo tajni sistem veza izme|u mesnih odbora i Glavnog odbora SDS-a, te sa Republikom Srbijom. Tajna procedura veza progla{ena je obaveznom za slawe izve{taja i naredbi. 60. U jesen 1991. JNA je po~ela da povla~i svoje snage iz Hrvatske. Snage pod kontrolom JNA po~ele su da se razme{taju u Bosni i Hercegovini. Mnogi od tih vojnika razme{teni su u podru~ja u kojima nije bilo garnizona ni drugih objekata JNA. 61. Kako se nastavqao rat u Hrvatskoj, postajalo je sve verovatnije da }e i Bosna i Hercegovina proglasiti nezavisnost od SFRJ. SDS, uvi|aju}i da ne}e mo}i da spre~i otcepqewe Bosne i Hercegovine od SFRJ, po~eo je da stvara zasebni srpski entitet u Bosni i Hercegovini. U periodu od septembra do novembra 1991, formirano je nekoliko srpskih autonomnih oblasti (SAO), od kojih su neke nastale na osnovu gorepomenutih zajednica op{tina. 62. Dana 12. septembra 1991. progla{ena je Srpska autonomna oblast Hercegovina. Dana 16. septembra 1991, Skup{tina Zajednice op{tina Bosanske Krajine proglasila je Autonomnu regiju Krajina. Do 21. novembra 1991, me|u srpskim autonomnim oblastima i autonomnim regijama bile su Autonomna regija Krajina, SAO Hercegovina, SAO Romanija-Bira~, SAO Semberija i SAO Severna Bosna. 63. Dana 3. oktobra 1991, ~etiri ~lana Predsedni{tva SFRJ iz Srbije i Crne Gore (Borisav JOVI], Jugoslav KOSTI], Sejdo BAJRAMOVI] i Branko KOSTI]) preuzeli su funkciju Predsedni{tva SFRJ, prenebreg98
64. 65.
66. 67.
68.
69.
70.
71.
72.
nuv{i du`nosti i odgovornosti ~lanova Predsedni{tva iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Makedonije. Dana 15. oktobra 1991, na sastanku kluba poslanika SDS-a, doneta je odluka o formirawu odvojene skup{tine pod nazivom Skup{tina srpskog naroda u Bosni i Hercegovini koja je trebala da za{titi srpske interese. Dana 22. oktobra 1991. ili oko tog datuma Slobodan MILO[EVI], zajedno sa drugim u~esnicima udruènog zlo~ina~kog poduhvata, nastavio je da zagovara unitarnu srpsku dràvu kojom bi se upravqalo iz Beograda u Srbiji. Istog dana krwe Predsedni{tvo je pozvalo na mobilizaciju rezerviste u Srbiji i u drugim regijama koje èle da ostanu u Jugoslaviji. Na dan 26. oktobra 1991. ili pribli`no tog datuma Radovan KARAYI] je naredio op{tu mobilizaciju TO-a i formirawe teritorijalnih jedinica u Srpskoj Republici Bosni i Hercegovini. Dana 24. oktobra 1991, Skup{tina srpskog naroda u Bosni i Hercegovini, u kojoj je dominirao SDS, donela je odluku o raspisivawu plebiscita srpskog naroda u Bosni i Hercegovini na kome }e se odlu~iti o ostajawu u zajedni~koj dràvi Jugoslaviji sa Srbijom, Crnom Gorom, Srpskom autonomnom oblasti Krajina, SAO Zapadnom Slavonijom i SAO Isto~nom Slavonijom, Barawom i zapadnim Sremom. Dana 9. i 10. novembra 1991, bosanski Srbi su odràli plebiscit o pitawu da li da Bosna i Hercegovina ostane u Jugoslaviji ili da postane nezavisna dràva. Rezultat je velikom ve}inom glasova pokazao da bosanski Srbi èle da ostanu u Jugoslaviji. Dana 21. novembra 1991, Skup{tina srpskog naroda u Bosni i Hercegovini proglasila je delom teritorije savezne dràve Jugoslavije sve op{tine, mesne zajednice i naseqena mesta u kojima je preko 50 odsto osoba srpske nacionalnosti na plebiscitu glasalo za ostanak u toj dràvi, kao i ona mesta gde su se gra|ani drugih nacionalnosti opredelili za ostanak u Jugoslaviji. Dana 11. decembra 1991, Skup{tina srpskog naroda obratila se JNA sa konkretnim zahtevom da svim raspoloìvim sredstvima, kao integralni deo dràve Jugoslavije za{titi ona podru~ja u Bosni i Hercegovini na kojima je sproveden plebiscit srpskog naroda i drugih gra|ana o ostajawu u zajedni~koj jugoslovenskoj dràvi. Dana 19. decembra 1991, SDS je izdao Uputstvo o organizovawu i delovawu organa srpskog naroda u Bosni i Hercegovini u vanrednim okolnostima, koje je SDS-u posluìlo kao plan za preuzimawe vlasti u op{tinama Bosne i Hercegovine. Dana 9. januara 1992. Skup{tina srpskog naroda Bosne i Hercegovine usvojila je deklaraciju o progla{ewu Srpske Republike Bosne i Hercegovine. Progla{eno je da teritorija te republike obuhvata podru~ja srpskih autonomnih regija i oblasti i drugih srpskih etni~kih celina u Bosni i Hercegovini, ukqu~uju}i podru~ja na kojima je srpski narod
99
73.
74. 75. 76. 77. 78.
79.
ostao u mawini zbog genocida koji je nad wim izvr{en u Drugom svetskom ratu i progla{eno je da je u sastavu savezne dràve Jugoslavije. Dana 12. avgusta 1992, republika bosanskih Srba promenila je naziv u Republika Srpska. Od 29. februara do 2. marta 1992, Bosna i Hercegovina je odràla referendum o nezavisnosti. Na poziv SDS-a, ve}ina bosanskih Srba je ovo glasawe bojkotovala. Referendum se zavr{io time {to je ve}ina glasala za nezavisnost. Dana 18. marta 1992, na 11. sednici Skup{tine srpskog naroda donet je zakqu~ak da se za narednu sednicu pripreme predlozi za preuzimawe vlasti u Republici srpskog naroda Bosne i Hercegovine. Po~ev od marta 1992. nadaqe, srpske regularne i neregularne snage po~ele su da preuzimaju kontrolu nad podru~jima u Bosni i Hercegovini, ukqu~uju}i i ona koja se navode u ovoj optu`nici. Dana 6. aprila 1992, Sjediwene Ameri~ke Dràve i Evropska zajednica formalno su priznale nezavisnost Bosne i Hercegovine. Dana 27. aprila 1992, Srbija i Crna Gora su proglasile novu Saveznu Republiku Jugoslaviju, koju su proglasile dràvom naslednicom Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije. Dana 12. maja 1992, na 16. sednici Skup{tine srpskog naroda Bosne i Hercegovine, Radovan KARAYI] je objavio {est strate{kih ciqeva srpskog naroda u Bosni i Hercegovini. Jedan od tih ciqeva bio je eliminisawe reke Drine kao granice izme|u srpskih dràva. Na toj istoj sednici, general Ratko MLADI] je rekao Skup{tini da ne}e biti mogu}e odvojiti Srbe od nesrba tako {to }e nesrbi sami oti}i sa te teritorije. Upozorio je da svaki poku{aj u tom smislu zna~i genocid. Dana 15. maja 1992, Savet bezbednosti Ujediwenih nacija je u rezoluciji broj 752 zahtevao da odmah prestanu svi oblici spoqnog me{awa u Bosni i Hercegovini od strane jedinica JNA i da se te jedinice povuku, stave pod kontrolu republi~ke vlade ili raspuste i razoruàju. Carla Del Ponte,tuìlac, Dana 22. novembra 2002. U Hagu, Holandija.
PRILOG A UBISTVA KOJA NISU POVEZANA SA ZATOÊNI^KIM OBJEKTIMA Br., op{tina, `rtve (ubijeni), datum 1. Bijeqina: U Bijeqini, ubijeno je najmawe 48 bosanskih muslimana i/ili bosanskih Hrvata, mu{karaca, èna i dece. 12. 4 .92. 2. Bosanski Novi: U Blagaj Japri, prilikom isterivawa bosanskih muslimana, poginulo je 7 mu{karaca bosanskih muslimana. 9. 6. 92. U Ali}ima, ubijeno je 27 mu{karaca bosanskih muslimana. 23. 6. 92. 3. Bratunac: U Glogovi, pripadnici JNA, deluju}i zajedno sa srpskim
100
paravojnim snagama, ubili su oko 65 civila bosanskih muslimana i bosanskih Hrvata. 09. 5. 92. 4. Br~ko: U Br~kom, oko 12 mu{karaca bosanskih muslimana i drugih nesrba ubijeno je u hotelu Posavina. 4 .5. 92. 5. Fo~a: U Filipovi}ima, srpski vojnici su u vojnom skladi{tu ubili najmawe 5 bosanskih muslimana. 26. 4. 92. U Jele~u, vojnici JNA pogubili su 18 bosanskih muslimana, me|u kojima su bili starci i 8 ~lanova jedne porodice. 4-10. 5. 92. U Brodu, srpski vojnici su pogubili 14 mu{karaca bosanskih muslimana iz Trnova~e. 22. 6. 92. 6. Gacko: Srbi su ubili 2 mu{karca muslimana u blizini planine Zelengora. 18.6.92. Srpski vojnici su ubili najmawe 8 muslimana u blizini planine Zelengora. 18-23. 6. 92. 7. Kqu~: U Prhovu, 38 me{tana bosanskih muslimana, me|u wima ène i deca, poginulo je u pucwavi i od granata. 1. 6. 92. U Velagi}ima, ubijeno je oko 100 mu{karaca bosanskih muslimana. 01.6.92. 8. Kotor-Varo{: U gradu Kotor-Varo{, u Medicinskom centru i oko wega, ubijeno je oko 13 nesrba. 25. 6. 92. U {tali u Dabovi}ima, ubijeno je najmawe 15 mu{karaca bosanskih muslimana. Avgust 92. U Grabovicama, veliki broj bosanskih muslimana i bosanskih Hrvata bio je zato~en u {koli Grabovice gde su ih tukli, a nakon toga ih niko vi{e nije video. Novembar 92. 9. Nevesiwe: Kod ili u blizini Lipova~e i Dubrovaca, ubijena su najmawe 34 bosanska muslimana, mu{karci, ène i deca. Juni-juli 92. Kod Kisera, srpski vojnici su ubili oko 17 civila bosanskih muslimana. Sredina jula 92. 10. Prijedor: Na podru~ju Brda ubijeni su brojni nesrbi. Juli 92. U Hambarinama i Behli}ima, ubijena su najmawe 3 bosanska muslimana. 11. 6- 1. 7. 92. U Kami~anima, u ku}i Mehmeda [ahori}a, ubijeno je oko 8 nesrba. 26 .5. 92. U Jaski}ima, ubijeno je najmawe 19 mu{karaca bosanskih muslimana. 14. 6. 92. U Bi{}anima, ubijeno je oko 40 nesrba. 20. 7. 92. U ârakovu, ubijeno je najmawe 19 bosanskih muslimana. 23. 7. 92. U Bri{evu, tokom napada poginulo je najmawe 68 nesrba. 24. 7. 92. U rudniku gvozdene rude Kipe (kod Qubije), pogubqeno je najmawe 8 bosanskih muslimana. 25. 7. 92. U Qubiji, na fudbalskom stadionu pogubqena su najmawe 3 bosanska muslimana. 25. 7. 92. U Toma{ici, ubijeno je 4 nesrba. 3.12.92. 11. Prwavor U Li{wi, pogubqena su 4 mu{karca bosanska muslimana. maj 92.
101
12. Sanski Most: U Hrustovu, ubijeno je najmawe 24 èna i dece bosanskih muslimana. 31. 5. 92. Na mostu Vrhpoqe ili u blizini mosta, ubijeno je najmawe 13 bosanskih muslimana, mu{karaca iz Begi}a. 31. 5. 92. U Sanskom Mostu, kod Partizanskog grobqa, ubijeno je vi{e nesrba. 22. 6. 92. U Kewarima, u ku}i Duje Banovi}a, ubijeno je 19 mu{karaca bosanskih muslimana. 27. 6. 92. U Budinu, ubijeno je 12 ~lanova jedne porodice. 1. 8. 92. U Dowim Kruharima kod [krqevite, ubijeno je 5 mu{karaca bosanskih Hrvata. 2. 11. 92. U Trnovi kod grada Sanskog Mosta, pripadnici Arkanovih Tigrova pogubili su oko 11 mu{karaca nesrba. 20. 9. 95. U Sasini, pripadnici Arkanovih Tigrova, pod direktnom Arkanovom komandom, pogubili su najmawe 65 mu{karaca nesrba.21.9.95. 13. Srebrenica Nakon preuzimawa Srebrenice, snage bosanskih Srba pogubile su nekoliko hiqada mu{karaca bosanskih muslimana, izme|u ostalog na slede}im lokacijama: juli 95. 1) dolina Cerske, oko 150 mu{karaca bosanskih muslimana; 13. 7. 95. 2) skladi{te u Kravici (op{tina Zvornik), oko 1.000 mu{karaca bosanskih muslimana; 13. 7. 95. 3) Orahovac (op{tina Zvornik), oko 1.000 mu{karaca bosanskih muslimana; 14. 7. 95. 4) brana kod Petkovaca (op{tina Zvornik), oko 1.500 2.000 mu{karaca bosanskih muslimana; 14/15. 7. 95. 5) Vojna ekonomija Brawevo (op{tina Zvornik), oko 1.000 1.200 mu{karaca bosanskih muslimana; 16. 7. 95. 6) Dom kulture u Pilici (op{tina Zvornik), oko 500 mu{karaca bosanskih muslimana; 16. 7. 95. 7) Kozluk (op{tina Zvornik), najmawe 340 mu{karaca bosanskih muslimana. 15/16. 7. 95. 14. Vi{egrad: U Novoj Mahali (grad Vi{egrad), vi{e od 60 civila bosanskih muslimana i/ili bosanskih Hrvata iz Koritnika ìvi su izgoreli u ku}i koju su zapalili pripadnici srpskih paravojnih snaga na ~elu sa Milanom Luki}em. 14. 6. 92. U nasequ Bikavac, oko 70 bosanskih muslimana i drugih civila nesrba ìvi su izgoreli u ku}i koju su zapalili pripadnici srpskih paravojnih snaga na ~elu sa Milanom Luki}em. 27. 6. 92. 15. Vlasenica: U Drumu (grad Vlasenica), ubijena su pribli`no 22 mu{karca bosanska muslimana. Juni 92. U Zaklopa~i, tokom srpskog napada na selo pogubqeno je najmawe 58 bosanskih muslimana, mu{karaca, èna i dece. 16. 5. 92. 16 . Zvornik: U gradu Zvorniku, Arkanovi vojnici su pogubili 15 bosanskih muslimana i bosanskih Hrvata mu{kog pola. 9. 4. 92.
102
U Driwa~i, ubijeno je najmawe 55 mu{karaca bosanskih muslimana. 30. 5. 92. 17. Ilija{({ire podru~je Sarajeva): U Qe{evu, ubijen je 21 bosanski musliman. 4. 6. 92. PRILOG B UBISTVA POVEZANA SA ZATOÊNI^KIM OBJEKTIMA Br., op{tina, `rtve (ubijeni), datum: 1. Bawa Luka: U logoru Mawa~a, ubijena su 2 mu{karca nesrba. 6. 6 -18. 9. 92. U logoru Mawa~a, nakon {to su prevezeni iz sportske hale Hasan Kiki} u Sanskom Mostu, ubijeno je oko 7 nesrba. 3. ili 4. 6. 92. Izme|u logora Krings i logora Mawa~a, oko 20 mu{karaca nesrba ubijeno je tokom prevoza iz jednog u drugi logor. 4. 7. 92. U logoru Mawa~a, najmawe 8 mu{karaca nesrba ubijeno je pred logorom nakon {to su dovezeni iz logora Omarska. 6. 8. 92. 2. Bile}a: U zatvoru u SUP-u, ubijena su 2 zato~ena nesrba. 25. 6. -18. 12. 92. 3. Bosanska Krupa: U osnovnoj {koli Petar Ko~i}, ubijeno je oko 11 zato~enika nesrba. 1-10. 8. 92. 4. Bosanski [amac: U logoru Crkvina, ubijeno je oko 17 zato~enika nesrba. 6. 5. 92. 5. Bratunac: U {koli Vuk Karayi}, ubijeno je najmawe 14 mu{karaca nesrba. 10-16.5.92. 6. Br~ko: U logoru Luka, pogubqeno je oko 30-35 zato~enika bosanskih muslimana. 11-16. 5. 92. 7. âjni~e: Kod lova~kog doma u Mostini, ubijena su 53 nesrba. 19. 5. 92. 8. Fo~a: U logoru Livade, ubijeno je vi{e zato~enika nesrba. 13-18. 4. 92. U KP Domu, ubijeno je najmawe 266 zato~enika bosanskih muslimana. Juni-decembar 92. 9. Gacko: U zgradi SUP-a u Gackom, ubijeno je 5 bosanskih mu{karaca. 3. 7. 92. 10. Kalinovik: Na poqu u blizini Ratina ustreqena su otprilike 23 mu{karca i mladi}a, bosanska muslimana, iz skladi{ta baruta. 5. 8. 92. 11. Kqu~: U Biqanima, ubijeno je najmawe 30 muslimana, mu{karaca u starijim godinama. 10. 7. 92. 12. Prijedor: U logoru Trnopoqe, ubijena su najmawe 2 nesrba. 28. 5. oktobar 92. U logoru Omarska, ubijene su stotine bosanskih muslimana i bosanskih Hrvata. Maj-avgust 92. U logoru Keraterm, ubijeno je oko 150 nesrba. 24. 7. 92. Na planini Vla{i} u op{tini Skender Vakuf, ubijeno je oko 200 bosanskih muslimana i/ili bosanskih Hrvata, mu{karaca iz logora Trnopoqe. 21. 8. 92. 13. Rogatica: Kod Crvenke, pogubqeno je najmawe 10 mu{karaca bosanskih muslimana iz Vi{egrada. 15. 6. 92.
103
14. Sanski Most: Kod Hrastove glavice, ubijeno je oko 100 nesrba, mu{karaca odvedenih iz logora Keraterm i Omarska. 5. 8. 92. U gradu Sanskom Mostu, Arkanovi Tigrovi ubili su najmawe 2 mu{karca nesrpske nacionalnosti u hotelu Sana. 18-21. 9. 92. U fabrici keramike Sanakeram, ubijeno je najmawe 10 mu{karaca nesrba. 30. 9-9.10.92. 15. Tesli}: U gradu Tesli}u, u zgradi Teritorijalne odbrane ubijeno je najmawe 5 mu{karaca nesrba. Juni 92. 16. Vlasenica: U logoru Su{ica, ubijeno je najmawe 6 mu{karaca nesrba. 21-23. 6. 92. 17. Zvornik: Na ekonomiji u Karakaju, ubijeno je oko 6 zato~enika nesrba. 12-14. 5. 92. U zgradi Novog izvora, ubijena su najmawe 2 zato~ena nesrba mu{kog pola. Maj 92. U Domu kulture u êlopeku, ubijeno je najmawe 30 zato~enih nesrba mu{kog pola. 9. 6-26. 6. 92. U Tehni~koj {koli u Karakaju, ubijeno je oko 110 mu{karaca bosanskih muslimana.1-3. 6. 92. U Gerinoj klanici, ubijeno je oko 190 zato~enika nesrba.7. 6. 92. PRILOG C ZATOÊNI^KI OBJEKTI Br., op{tina, zato~eni~ki logori, datumi: 1. Bawa Luka: Logor Mawa~a, juni - decembar 92. 2. Biha}: Traktorski servis, Ripa~ (garaè i zgrade), juli - oktobar 92. 3. Bijeqina: Zato~eni~ki centar Batkovi}i, juli 92. - juni 95. Nova klaonica, od marta 92. 4. Bile}a Zato~eni~ki objekat u SUP-u. 10.6-19.12.92. \a~ki dom. 25. 6-5. 10. 92. 6. Bosanska Krupa: Osnovna {kola Petar Ko~i} april - septembar 92. Osnovna {kola Jesenica, april - septembar 92. 7. Bosanski [amac: Logor Crkvina, maj - oktobar 92. 8. Bosanski Novi: Policijska stanica u Bosanskoj Kostajnici, maj - juli 92. Fudbalski stadion u Mlakvama, juni - juli 92. 9. Br~ko: Kasarna JNA u Br~kom, april - juli 92. Zato~eni~ki centar Luka 4.5 13. 7. 92. 10. Bratunac: [kola Vuk Karayi}, juli 92. 11. âjni~e: Lova~ki dom Mostina, april, maj 1992. Zgrada SUP-a u âjni~u. Juni-juli 1993. 12. Doboj: Zatvor u Spre~i, april 92 - februar 93. Per~inov disko (restoran Kod Per~e), maj - avgust 92. Skladi{te municije Bare, maj 92. Stanica SUP-a, maj-avgust 92. Hangari JNA kod plantaè Bosanka (logor Bosanka), maj 92. - juni 93.
104
Logor Seslija, mart - oktobar 93. 13. Fo~a: Sredwo{kolski centar Fo~a, juni 92. Sportska dvorana Partizan, juli 92. Logor Livade, april 92. KP Dom, april 92 - oktobar 94. 14. Gacko: Zgrada SUP-a, 8. 6. 92-5. 7. 92. 15. Kalinovik: Skladi{te baruta izme|u Jela{ice i Jaì}a. 5. 7-5. 8. 92. 16. Kotor Varo{: Zatvor u Kotor-Varo{i, juni - novembar 92. Pilana u Kotor -Varo{i, juni 92. Policijska stanica u Kotor-Varo{i, maj - septembar 92. Osnovna {kola u Kotor-Varo{i, avgust - septembar 92. 17. Nevesiwe: Fabrika centralnog grejawa (Kilavci), juni - juli 92. 18. Prijedor: Logor Omarska, maj - avgust 92. Logor Keraterm, maj - avgust 92. Miska Glava, juli 92. Kasarna u Prijedoru, maj - juni 92. Logor Trnopoqe, maj - decembar 92. 19. Rogatica: Rasadnik, juni 92. - juni 93. 20 . Sanski Most: Fabrika Krings, maj - avgust 92. [kola Hasan Kiki}, maj - juni 92. Fabrika cementa Betonirka, maj - juli 92. Kotlovnica starog hotela, 21. 9. 95 - 25. 9. 95. 21. Tesli}: Pribini} (stara po{ta), juni - oktobar 92. Zgrada TO-a, juni 92. Zgrada SUP-a, juni 92. 22. Vi{egrad: Zato~eni~ki centar u turisti~kom hotelu Vilina Vlas. 1. 5. 92. Uzamnica, biv{e vojno skladi{te i kasarna, avgust 92 - oktobar 94. 23. Vlasenica: Objekat Teritorijalne odbrane Su{ica, juni 92. 24. Zvornik: Dom kulture u êlopeku, maj - juli 92. Tehni~ka {kola u Karakaju, maj - juli 92. Zgrada Novog izvora, grad Zvornik, april - septembar 92. Ekonomija u Karakaju, juni - avgust 92. PRILOG D PRISILNO PREME[TAWE Br., op{tina, raseqena lica iizbeglice nesrbi, deportacije UKUPAN BROJ PROGNANIH 268.050 1. Bawa Luka, 19359, Ma|arska. 2. Bile}a, 993, Crna Gora. 3. Biha}, 2588, Crna Gora. 4. Bijeqina, 13159, Crna Gora. 5. Bosanska Krupa: - Bosanska Krupa, 1439, Crna Gora.
105
- Buìm, 389, Crna Gora. - Krupa na Uni, 1, Crna Gora. 6. Bosanska Dubica, 3310, Crna Gora. 7. Bosanska Gradi{ka, 7516, Crna Gora. 8. Bosanski Novi, 6288, Crna Gora. 9. Bosanski Petrovac: - Bosanski Petrovac, 778, Crna Gora. - Petrovac, broj nepoznat, Crna Gora. 10. Bosanski [amac: - [amac, 1563, Hrvatska. - Domaqevac-[amac, 217, Hrvatska. 11. Bratunac, 8048, Hrvatska. 12. Br~ko: - Br~ko, 14607, Hrvatska. - Ravne / Rahi}, 1532, Hrvatska. 13. âjni~e, 2214, Hrvatska. 14. êlinac, 608, Hrvatska. 15. Doboj: - Doboj, 18569, Hrvatska. - Doboj Istok, 405, Hrvatska. - Doboj Jug, 310, Hrvatska. 16. Dowi Vakuf, 1729, Hrvatska. 17. Fo~a: - Fo~a / Srbiwe, 8258, Hrvatska. - Fo~a FBiH, 1039, Hrvatska. 18. Gacko, 1899, Makedonija. 19. Gora`de: - Gora`de FBiH, 2563, Makedonija. - Srpsko Gora`de, 1834, Makedonija. 20. Kalinovik, 612, Makedonija. 21. Kqu~: - Kqu~, 3852, Makedonija. - Kqu~ / Ribnik, 26,Makedonija. 22. Kotor Varo{, 6870, Makedonija. 23. Nevesiwe, 1483, Makedonija. 24. Prijedor, 20256, Makedonija. 25. Prwavor, 3490, Makedonija. 26. Rogatica, 6650, Makedonija. 27. Rudo, 1614, Makedonija. 28. Sanski Most: - Sanski Most , 6257, Makedonija. - Srpski Sanski Most, 221, Makedonija. 29. Srebrenica, 25.000, Makedonija. 30. [ekovi}i, 162, Makedonija.
106
31. [ipovo, 1427, Makedonija. 32. Sokolac, 2670, Makedonija. 33. Tesli}, 7789, Makedonija. 34. Trebiwe: - Trebiwe, 3116, Makedonija. - Ravno, 201, Makedonija. 35. Vi{egrad, 6690, Makedonija. 36. Vlasenica, 6942, Makedonija. 37. Zvornik: - Zvornik, 15436, Ma|arska, Austrija. - Sapna, 1335, Ma|arska, Austrija. Grad Sarajevo 38. Iliya: - Iliya, 218, Ma|arska, Austrija. - Srpska Iliya, 60, Ma|arska, Austrija. 39. Novi grad Sarajevo, 9008, Ma|arska, Austrija. 40. Novo Sarajevo: - Novo Sarajevo, 7097, Ma|arska, Austrija. - Srpsko Novo Sarajevo, 4, Ma|arska, Austrija. 41. Vogo{}a, 2099, Ma|arska, Austrija. [ire podru~je Sarajeva 42. Hayi}i, 1390, Ma|arska, Austrija. 43. Ilija{, 1889, Ma|arska, Austrija. 44. Pale: - Pale, 1697, Ma|arska, Austrija. - Pale FBiH, 115, Ma|arska, Austrija. 45. Trnovo: - Trnovo RS, 744, Ma|arska, Austrija. - Trnovo FBiH, 415, Ma|arska, Austrija. PRILOG E DEJSTVOVAWE SNAJPERA U SARAJEVU Br., incident, datum: 1. Fadila Zgodi}, èna stara 52 godine, rawena je iz vatrenog oru`ja u kuk dok je nosila hleb blizu Ulice darovalaca krvi, danas Kolodvorske ulice, u Novom Sarajevu. 7. 11. 92. 2. Anisa Pita, devoj~ica stara 3 godine, rawena je iz vatrenog oru`ja u levu nogu kad je skidala cipele na ulazu u svoju ku}u u ulici @agri}i, na [iroka~i u Sarajevu. 13. 12. 92. 3. @rtva, devoj~ica stara 9 godina, rawena je iz vatrenog oru`ja u le|a dok se igrala u ba{ti ispred svoje ku}e na Sedreniku u Sarajevu. 17. 4. 93. 4. Muhamed Haznadarevi}, mu{karac star 52 godine, rawen je iz vatrenog oru`ja u le|a i grudi dok je obra|ivao svoju ba{ticu na Slatinskom putu 5, danas Slatinski put 13, na Kobiqoj glavi, severno od Sarajeva. 25. 6. 93.
107
5. Almasa Kowhoyi}, èna stara 56 godina, ubijena je iz vatrenog oru`ja kod raskrsnice ulice \ure \akovi}a i Kraw~evi}eve ulice, danas Alipa{ine i Kraw~evi}eve ulice, dok je prolazila sa svojom porodicom. 27. 6. 93. 6. Munira Zametica, èna stara 48 godina, ubijena je iz vatrenog oru`ja kad je zahvatala vodu iz reke Dobriwe na podru~ju Dobriwe II i III. 11. 7. 93. 7. Mejra Jusovi} èna stara 45 godina, rawena je iz vatrenog oru`ja dok je vukla drvo za ogrev prema svojoj ku}i kod Rasadwaka, na Sedreniku u Sarajevu. 24. 7. 93. 8. Vildana Kapur, èna stara 21 godinu, rawena je iz vatrenog oru`ja u nogu dok je nosila vodu ku}i hodaju}i Starom cestom na Hotowu. 5. 8. 93. 9. Nafa Tari}, èna stara 35 godina, i wena }erka Elma Tari} stara 8 godina, pogo|ene su istim metkom u ~asu dok su zajedno kora~ale ulicom Ivana Krndeqa u centru Sarajeva. Metak je majku ranio u levu butinu, a }erku u ruku i u abdomen. 3. 9. 93. 10. [a}ir Bosni}, mu{karac star 56 godina, ubijen je iz vatrenog oru`ja dok je sakupqao drva prekoputa rezervoara Hambina carina i uz Zelengorsku ulicu, danas ulicu Hambina carina, na [iroka~i, Skenderija. 7. 9. 93. 11. Faruk Kadri}, de~ak star 16 godina, rawen je iz vatrenog oru`ja u vrat dok se na sedi{tu za suvoza~a vozio u kamionu svog oca ulicom Ante Babi}a, u zapadnom delu Sarajeva. 4. 10. 93. 12. Edin Ramovi}, mu{karac star 29 godina, rawen je iz vatrenog oru`ja u levu mi{icu dok je hodao Starom cestom, u nasequ Bare u Sarajevu. 7.10.93. 13. Ramiz Veli} i Milan Risti}, stari 50 odnosno 56 godina, raweni su rafalom dok su radili na ra{~i{}avawu Ulice bra}e Ribara, danas Ulica porodice Ribar, u nasequ Hrasno u Sarajevu. 2. 11. 93. 14. Ramiza Kundo, èna stara 38 godina, rawena je iz vatrenog oru`ja u levu nogu dok su se ona i jo{ jedna èna vra}ale sa izvora nose}i vodu u kantama u blizini ulice Brije{ko brdo, danas ulica Bulbulistan, u zapadnom delu Sarajeva. 2. 11. 93. 15. Fatima Osmanovi}, èna stara 44 godine, rawena je iz vatrenog oru`ja u desnu stranu lica dok je nosila vodu ulicom Brije{ko brdo, danas ulica Bulbulistan, u zapadnom delu Sarajeva. 13. 11. 93. 16. Sanija Yevlan, èna stara 32 godine, rawena je iz vatrenog oru`ja dok je vozila bicikl preko mosta u ulici Nikole Demowe, Dobriwa. 6. 1. 94. 17. Hetema Mukanovi}, èna stara 38 godina, ubijena je iz vatrenog oru`ja u svom stanu na prvom spratu, Obala 27. jula 89/I, danas Aleja lipa 64, u sarajevskom nasequ Hrasno. U tom ~asu je sedela sa svojim muèm i kom{ijama, i uz svetlost sve}e pila kafu. 11. 1. 94. 18. Ivan Frawi}, mu{karac star 63 godine, i{ao je sa jo{ dvojicom ulicom Ante Babi}a na Vojni~kom poqu, u zapadnom delu Sarajeva. Rawen je u stomak iz vatrenog oru`ja, dok je Augustin Vu~i}, jedan od dvojice koji su bili s wim, pogo|en i posle je podlegao povredama. 13. 3. 94. 19. Sadeta Plivac, èna stara 53 godine, i Hajra Hafizovi}, èna stara 62 godine, rawene su iz vatrenog oru`ja u noge dok su se vozile u krcatom autobusu kod raskrsnice Nikole Demowe i Bulevara AVNOJ-a, danas Nikole Demowe i Bulevara branilaca Dobriwa, na Dobriwi. 25. 5. 94.
108
20. Fatima Sal~in, èna stara 44 godine, rawena je iz vatrenog oru`ja u ruku dok je sa svojim svekrom i{la ulicom Ive Andri}a u nasequ Mojmilo u Sarajevu. 13. 6. 94. 21. Sanela Muratovi}, devoj~ica stara 16 godina, rawena je iz vatrenog oru`ja u desno rame dok je sa drugaricom hodala ulicom \ure Jak{i}a, danas Adija Mulabegovi}a, u zapadnom delu Sarajeva. 26. 6. 94. 22. Jasmina Ku~inar, trudna èna stara 31 godinu, i wen sin Damir Ku~inar, star 4 godine, zadobili su lake povrede u nogu od metka koji je uleteo u krcati tramvaj kojim su se vozili. Tramvaj se kretao u pravcu zapada ulicom Zmaja od Bosne prema Alipa{inom poqu. U istom napadu, Mensur Jusi}, mu{ka-rac star 36 godina, zadobio je laku povredu noge, a Belma Suki} ro|ena Li-ki}, èna stara 23 godine, rawena je u levi pazuh. U trenutku incidenta, tramvaj je bio blizu hotela Holiday Inn. 6-10. 7. 94. 23. Ra{id Yonko, mu{karac star 67 godina, rawen je iz vatrenog oru`ja u le|a dok je sedeo i gledao televiziju u svom stanu u ulici Milanka Vitomira, danas ulici Senada Mandi}a Dende 5, na Vojni~kom poqu, u zapadnom delu Sarajeva. 17. 7. 94. 24. Seid Solak, de~ak star 13 godina, rawen je iz vatrenog oru`ja u abdomen dok je sa majkom i sestrom razgledao izloge u ulici Miqenka Cvitkovi}a, danas Ferde Hauptmana, u nasequ êngi} Vila u Sarajevu. 22. 7. 94. 25. Alma ]utuna, èna stara 43 godine, rawena je u desnu natkolenicu dok se vozila tramvajem ulicom Zmaja od Bosne u Sarajevu. 8. 10. 94. 26. Adnan Kasapovi}, de~ak star 16 godina, pogo|en je iz vatrenog oru`ja u grudi i ubijen dok je hodao uli~icom koja izlazi na ulicu \or|a Andrijevi}a Kuna. 24. 10. 94. 27. Fata Guta, èna stara 59 godina, rawena je iz vatrenog oru`ja u ruku dok je sa kanisterima u ruci i{la da zahvati vode iz izvora Mo{~anica na Gazin hanu, isto~no od Sarajeva. 8. 11. 94. 28. Sawa Smje~anin, trudna èna stara 28 godina, rawena je iz vatrenog oru`ja dok se vozila u autu sa svojim muèm i zaovom ulicom Zmaja od Bosne. 9. 11. 94. 29. U Yenanu Sokolovi}, ènu staru 31 godinu, i wenog sina Nermina Divovi}a, de~aka starog 7 godina, pucano je dok su hodali ulicom Zmaja od Bosne. G|a Sokolovi} je rawena metkom u abdomen. Metak je pro{ao kroz weno telo i pogodio wenog sina u glavu, usmrtiv{i ga. Vra}ali su se ku}i iz Hrasnog, gde su dan ranije oti{li po drva za ogrev. 18 .11. 94. 30. Harujdin Hamidi}, mu{karac star 52 godine, rawen je u ruku i lice kad je pucano u tramvaj kojim je on upravqao voze}i ulicom Zmaja od Bosne u pravcu zapada. 21.11.94. 31. Sanela Dedovi}, devoj~ica stara 12 godina, rawena je u levi no`ni zglob dok je i{la u {kolu. To se dogodilo na raskrnici ulica Sedrenik i Reyepa Goru{anovi}a, u severnoisto~nom delu Sarajeva. 22. 11. 94. 32. Hafiza Kara~i}, èna stara 31 godinu, i Sabina [abani}, èna stara 26 godina, rawene su obe u desno rame kad je otvorena vatra na tramvaj u kojem su se vozile ulicom Zmaja od Bosne, izme|u Tehni~ke {kole i kasarne Mar{al Tito. 23. 11. 94.
109
33. Lejla Bajramovi}, èna stara 24 godine, sedela je u stanu kod prijateqa u ulici Franca Lehara, blizu centra Sarajeva, kad je pogo|ena hicem u glavu i usmr}ena. Hitac je do{ao kroz prozor stana. 8. 12. 94. 34. Dervi{a Selmanovi}, èna stara 49 godina, rawena je iz vatrenog oru`ja u desno koleno dok je sakupqala drva za ogrev u ba{ti iza svoje ku}e u ulici Sedrenik, u severoisto~nom delu Sarajeva. 10. 12. 94. 35. Malkan Pleho, mu{karac star 62 godine, rawen je iz vatrenog oru`ja u desnu potkolenicu dok se pewao stepenicama koje su vodile do wegove ku}e u ulici Sedrenik, u severoisto~nom delu Sarajeva. 11. 12. 94. 36. Halid Demirovi}, mu{karac star 62 godine, rawen je iz vatrenog oru`ja u petu desne noge dok je sakupqao drvo za ogrev na Pa{inom brdu, u severoisto~nom delu Sarajeva. 13. 12. 94. 37. Senad Kesmer, mu{karac star 31 godinu, Alma êhagi}, èna stara 19 godina, Alija Hoqan, mu{karac star 55 godina, i drugi, raweni su iz vatrenog oru`ja dok su se vozili tramvajem ulicom Zmaja od Bosne u pravcu zapada. Tramvaj je u tom trenutku bio u blizini kasarne Mar{al Tito. 27. 2. 95. 38. Azem Agovi}, mu{karac star 46 godina, i Alen Gi~evi}, mu{karac star 33 godine, raweni su iz vatrenog oru`ja dok su se vozili tramvajem ulicom Zmaja od Bosne u pravcu istoka. Tramvaj je u tom trenutku bio u blizini hotela Holiday Inn. 3. 3. 95. 39. Tarik @uni}, de~ak star 14 godina, rawen je u ruku dok se vra}ao iz {kole u ulici Sedrenik, u severoisto~nom delu Sarajeva. Pogo|en je u trenutku kad je iza{ao iza za{titne ograde, oko 100 metara od ku}e. 6. 3. 95. 40. Vahid Balta, mu{karac star 52 godine, i{ao je sa svojom ènom ulicom Sedrenik, u severoisto~nom delu Sarajeva, kad je pogo|en u no`ni zglob. 6. 3. 95. 41. Jedan mladi} je pogo|en u levu stranu tela i usmr}en kad je prelazio preko raskrsnice ulice Nikole Demowe i Bulevara AVNOJ-a u Dobriwi. 18. 3. 95. 42. [emsa Covrk, èna stara 27 godina, rawena je iz vatrenog oru`ja u abdomen dok je i{la ulicom Josipa Kra{a, u Novom gradu, drè}i za ruku svog malog sina. 3. 5. 95. 43. Jedan mu{karac je ubijen iz vatrenog oru`ja u Dinarskoj ulici na Hrasnom brdu. 13. 5. 95. 44. Durgut ôbi}, mu{karac star 80 godina, rawen je iz vatrenog oru`ja u rame kad je otvorio vrata balkona u svom stanu u Kunovskoj ulici 4/I, Dobriwa. 25. 5. 95. PRILOG F GRANATIRAWE SARAJEVA Br., incident, datum: 1. Dve granate su ispaqene na grupu od pribli`no 200 qudi koji su ili gledali ili igrali fudbalsku utakmicu na parkirali{tu okruènom sa tri strane stambenim zgradama, a sa ~etvrte putem za Lukavicu, u stambenom nasequ Dobriwa 3B. Poginulo je najmawe 12 qudi, me|u kojima i 3 dece mla|e od
110
15 godina, a raweno najmawe 70 qudi, me|u wima i 10 dece. Vatra je otvorena sa teritorije koju je drào VRS, otprilike iz pravca istok-juogistok. 1. 6. 93. 2. Granata iz 82-milimetarskog minobaca~a ispaqena je na stotinak civila koji su ~ekali da pri|u javnoj ~esmi u ba{ti ku}e broj 39 u ulici Hakije Turajli}a (ranije Aleja Branka Buli}a a zatim Spasenije Cane Babovi}) u stambenom nasequ Dobriwa. Najmawe dvanaest qudi je poginulo, a ~etrnaest je raweno. Vatra je otvorena sa teritorije koju je drào VRS, otprilike iz pravca zapad-severozapad. 12. 7. 93. 3. Tri minobaca~ke granate pale su na podru~je Alipa{inog poqa, prva u park pozadi, a druga i tre}a ispred stambene zgrade broj 3 u Geteovoj ulici (ranije Cetiwska ulica) i broj 4 u Bosanskoj ulici (ranije ulica Klare Cetkin), gde su se igrala deca. Druga i tre}a granata usmrtile su {estoro dece mla|e od 15 godina, i ranile jednu odraslu osobu i ~etvoro dece sli~nog uzrasta. Vatra je otvorena sa teritorije koju je drào VRS, otprilike iz pravca zapada. 22. 1. 94. 4. Salvom od tri granate iz 120-milimetarskog minobaca~a pogo|eni su civili u stambenom nasequ Dobriwa. Prva granata je pala ispred stambenog bloka u ulici Oslobodilaca Sarajeva, pogodiv{i qude koji su delili i primali humanitarnu pomo} i decu na ~asu veronauke. Druga i tre}a pale su me|u prodavce i kupce na pijaci pod vedrim nebom iza stambenih zgrada u ulici Mihajla Pupina i ulici Oslobodilaca Sarajeva. Poginulo je 8 qudi, me|u kojima je bilo i jedno dete mla|e od 15 godina, a raweno je najmawe 18 qudi, ukqu~uju}i 2 dece. Vatra je otvorena sa teritorije koju je drào VRS, otprilike iz pravca istoka. 4. 2. 94. 5. Granata iz 120-milimetarskog minobaca~a pogodila je prepunu otvorenu pijacu Markale, u civilnom delu Starog grada u Sarajevu, usmrtiv{i 66 qudi i raniv{i vi{e od 140 qudi, me|u kojima je bilo 3 dece mla|e od 15 godina. Vatra je otvorena sa teritorije koju je drào VRS, otprilike iz pravca severa-severoistoka. 5. 2. 94. 6. Granata iz 120-milimetarskog minobaca~a eksplodirala je na Igmanskom putu me|u grupom civila na autobuskoj stanici. Jedna osoba je poginula, a petnaest je raweno. Vatra je otvorena sa teritorije VRS-a u Vojkovi}ima. 30. 10. 94. 7. Tri minobaca~ke granate pogodile su Livawsku ulicu, ulicu sa civilnim stambenim ku}ama. Poginule su dve osobe, a {est je povre|eno. Vatra je otvorena iz pravca Poqina, sa teritorije VRS-a. 8. 11. 94. 8. Jedna granata iz 120-milimetarskog baca~a pala je na broj 18 u Partizanskoj ulici u Hrasnici. Poginulo je dvoje dece staro osam i dve godine, a povre|ene su tri odrasle osobe. 17. 11. 94. 9. Granata iz 82-milimetarskog minobaca~a pala je pored ku}e civila, usmrtiv{i starijeg mu{karca i povrediv{i wegovu stariju suprugu. Vatra je otvorena sa teritorije VRS-a. 12. 12. 94. 10. Dve 76-milimetarske granate pale su jedna za drugom na buvqu pijacu u starom trgova~kom delu Starog grada, Ba{~ar{iji. Dve osobe su poginule,
111
a sedam je povre|eno. Vatra je otvorena sa poloàja VRS-a na Trebevi}u. 22. 12. 94. 11. Modifikovana avionska bomba pala je u naseqeni deo Hrasnice u podno`ju planine Igman, uni{tiv{i jednu ku}u i nanev{i velike {tete na jedanaest ku}a. Jedna osoba je poginula, a tri su povre|ene. Vatra je otvorena sa Iliye, teritorije VRS-a. 7. 4. 95. 12. Granata iz 60-milimetarskog minobaca~a pala je na beton u blizini sarajevske èlezni~ke stanice. Povre|eno je sedam qudi. Vatra je otvorena sa Zlati{ta, teritorije VRS-a. 12 .4. 95. 13. Jedan projektil je pao i eksplodirao na asfaltu u ulici Safeta Zajke otprilike u 9.45, usmrtiv{i dvoje i nanev{i povrede petoro qudi. Projektil je doleteo sa jugoistoka, iz pravca Lukavice. 24. 5. 95. 14. Modifikovana avionska bomba pala je na Majdansku ulicu bb. Po-ginula su dva civila, a {est je raweno. Vatra je otvorena sa teritorije VRS-a u Pavlovcu, iz pravca jugoistoka. 24. 5. 95. 15. Modifikovana avionska bomba pogodila je zgradu pored stambenog bloka u ulici Safeta Hoyi}a, uni{tiv{i tri gorwa sprata jedne stambene zgrade. Nakon ove eksplozije, usledilo je nekoliko pogodaka iz artiqerijskog oru|a na isto mesto. Vi{e zgrada je te{ko o{te}eno. Dvoje qudi je zadobilo te{ke povrede, a petnaest qudi lake povrede. Utvr|eno je da je vatra otvorena sa teritorije VRS-a iz pravca zapada/jugozapada. 26. 5. 95. 16. Oko 10.00 ~asova, ispaqena je modifikovana avionska bomba iz pravca severozapada. Bomba je pala na zgradu Univerzitetskog medicinskog centra i Odeqewa onkologije u Dositejevoj ulici 4a i eksplodirala. Nanesena je veli-ka {teta, a tri osobe zadobile su lake povrede. 16. 6. 95. 17. Oko 15.20 ~asova, modifikovana avionska bomba, najverovatnije ispaqena iz Lukavice, eksplodirala je kod Trga me|unarodnog prijateqstva broj 10, nanev{i lake povrede sedmoro qudi i prouzrokovav{i znatnu {tetu okolnim zgradama. 16. 6 .95. 18. U 17.20 ~asova, ispaqena je modifikovana avionska bomba iz pravca severozapada. Eksplodirala je pogodiv{i ku}u za gra|evinske radnike u ulici ôbanija 7. Dvoje qudi je raweno. 16. 6. 95. 19. Granata iz 120-milimetarskog minobaca~a pala je na red u kome je pribli`no 50 do 70 civila ~ekalo na vodu u ulici Marka Ore{kovi}a na Dobriwi. Sedam qudi je poginulo, a dvanaest povre|eno. Vatra je otvorena iz Neyari}a, sa teritorije VRS-a. 18. 6. 95. 20. Jedan projektil je ispaqen na Bulevar Me{e Selimovi}a, najverovatnije iz pravca Rajlovca. Nije bilo `rtava. 29. 6. 95. 21. Oko 13.30 ~asova, projektil velike udarne snage pao je odmah ispred ku}e broj 5 u ul. Radenka Abazovi}a. Ispaqen je iz zapadnog dela grada (Iliya Rajlovac). @rtava nije bilo. 1. 7. 95. 22. Oko 21.30 ~asova, u ulici Buni~ki potok eksplodirala je raketa sa fugasnom bojnom glavom. Povre|eno je trinaest qudi. Projektil je do{ao sa Iliye. 1. 7. 95.
112
23. Granata iz 120-milimetarskog minobaca~a pala je blizu stambene ku}e Vrbawu{a 95 (stambeno naseqe). Poginuo je jedan de~ak. Vatra je otvorena sa teritorije VRS-a na jugu. 19. 7. 95. 24. Raketa sa fugasnom bojnom glavom iz pravca Iliye/ Blaùja pala je na ku}u Sokolovi}a, Bjela{ni~ka ulica 54. Poginulo je dvoje qudi, a jedanaest je zadobilo lak{e povrede. 23. 7. 95. 25. Modifikovana eksplozivna naprava eksplodirala je na stepeni{tu izme|u 2. i 3. sprata zgrade BITAS u ulici Zmaja od Bosne 64. Jedna osoba je poginula, a druga zadobila lak{e povrede. Vatra je otvorena sa teritorije VRS-a na jugozapadu. 22. 8. 95. 26. Granata iz 120-milimetarskog minobaca~a pala je na ulicu MulaMustafe Ba{eskije pred ulazom u gradsku pijacu. Poginulo je 43 qudi, a 75 je povre|eno. Vatra je otvorena sa Trebevi}a, teritorije VRS-a. 28. 8. 95.
Svedok odbrane dr Vojislav [e{eq na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u u ha{kom procesu

Prvi dan, 19. avgust 2005. godine Predsedavaju}i sudija Robinson: Va{ slede}i svedok gospodine Milo{evi}u? Slobodan Milo{evi}: Vojislav [e{eq. Predsedavaju}i sudija Robinson: Neka svedok da sve~anu izjavu. Molim da se svedoku da sve~ana izjava. Svedok dr Vojislav [e{eq: Sve~ano izjavqujem da }u govoriti istinu, celu istinu i ni{ta osim istine. Predsedavaju}i sudija Robinson: Moète sesti. Gospodine Milo{evi}u moète po~eti. Slobodan Milo{evi}: Dobro jutro gospodine [e{eq. Svedok dr Vojislav [e{eq: Dobro jutro gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Molim vas recite gde ste i kada ro|eni. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ro|en sam 11. oktobra 1954. godine u Sarajevu. Slobodan Milo{evi}: Koje ste {kole zavr{ili? Svedok dr Vojislav [e{eq: Tamo sam zavr{io osnovnu {kolu i gimnaziju, i Pravni fakultet u rekordnom roku od dve godine i osam meseci. Slobodan Milo{evi}: Recite. Svedok dr Vojislav [e{eq: Nakon toga sam se upisao na ustavnopravno politi~ki smer. Predsedavaju}i sudija Robinson: A koji je uobi~ajeni period za Pravni fakultet?
113
Slobodan Milo{evi}: Uobi~ajeno vreme je ~etiri godine. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala vam. Svedok dr Vojislav [e{eq: Posle toga upisao sam postdiplomske studije na Pravnom fakultetu u Beogradu na ustavnopravnom politi~kom smeru. I ve} posle nepune dve godine postao sam magistar nauka. Nakon godinu dana odbranio sam i doktorsku disertaciju i postao doktor nauka. Slobodan Milo{evi}: Gde ste sve radili i koja ste zvawa stekli? Predsedavaju}i sudija Robinson: Pre tog pitawa recite nam koja je bila va{a doktorska teza. Svedok dr Vojislav [e{eq: Moja doktorska disertacija je bila Politi~ka su{tina militarizma i fa{izma. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da li je to bilo pravni ili politi~ki aspekt? Svedok dr Vojislav [e{eq: pravni aspekt, ali je prevashodan bio politi~ki aspekt. Ja sam zapravo kriti~ki obra|ivao osnovne oblike totalitarizma. I to desnog totalitarizma. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala vam. Svedok dr Vojislav [e{eq: U nau~nom radu bavio sam se i problematikom levog totalitarizma. Kritikom komunisti~ke varijante totalitarizma. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala vam gospodine [e{eq, gospodine Milo{evi}u moète nastaviti. Slobodan Milo{evi}: Recite ukratko gde ste sve radili i koja ste zvawa sticali? Svedok dr Vojislav [e{eq: Nakon {to sam zavr{io Pravni fakultet izabran sam za asistenta na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu. Nakon {to sam odbranio doktorsku disertaciju i odsluìo redovnu vojnu obavezu, izabran sam za docenta na predmetu Me|unarodni odnosi. Kada sam se afirmisao kao antikomunisti~ki disident 1981. godine izba~en sam tada prvi iz tada jedine politi~ke partije, a onda sam progla{en ideolo{ko i politi~ki nepodobnim za rad sa studentima i protivzakonito uklowen sa profesorske katedre. Preme{ten sam u Institut za dru{tvena istraìvawa u statusu nau~nog saradnika. Na tom mestu sam ostao do 1984. godine kada sam uhap{en zbog mog neobjavqenog rukopisa koga mi je policija otkrila pre nego {to sam ga bilo kome pokazao i osu|en na osam godina zatvora. Tako sam ostao bez radnog mesta. Kada sam pu{ten iz zatvora 1986. godine preselio sam se u Beograd gde sam ìveo kao slobodni publicista. [tampao sam svoje... Predsedavaju}i sudija Robinson: Zna~i, odleàli ste ~etiri ili pet godina u zatvoru? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam bio osu|en na osam godina zatvora zbog kontrarevolucionarnog ugroàvawa osnova politi~kog sistema. Predsedavaju}i sudija Robinson: Koliko ste godina odleàli u zatvoru? Svedok dr Vojislav [e{eq: Sud Bosne i Hercegovine moju je kaznu smawio na ~etiri godine i izvr{io prekvalifikaciju krivi~nog dela u
114
krivi~no delo neprijateqske propagande. A Savezni sud Jugoslavije daqe je moju kaznu smawio na godinu i deset meseci. Toliko sam odleào u zatvoru. Po izlasku iz zatvora ja u Sarajevu nisam imao od ~ega da ìvim i zato sam preselio u Beograd. U Beogradu sam radio kao slobodni publicista. [tampao sam svoje kwige u privatnom izdawu. Do 1989. godine ukupno sam {tampao 14 kwiga. Sve su to bile kwige naj~e{}e iz oblasti politi~ke i pravne teorije i politi~ke kritike. Sedam od tih kwiga sudski je zabraweno. Sedam nije zabraweno. U to vreme nijedan ~asopis, nijedna novina pod komunisti~kim reìmom nisu prihvatali da {tampaju moje tekstove. Slobodan Milo{evi}: Hvala gospodine [e{eq. Recite kada ste po~eli da se bavite politikom mada ste delimi~no ve} u{li na taj teren. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam jo{ imao, gospodine Milo{evi}u, da vam kaèm jo{ dva podatka koja se ti~u mog profesionalnog rada. Slobodan Milo{evi}: Izvolite. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam 1991. godine izabran za vanrednog profesora na Pravnom fakultetu u Pri{tini, to je univerzitet na Kosovu i Metohiji. I tamo sam godinu dana redovno drào nastavu na predmetu Uvod u pravo, odnosno drugi naziv tog predmeta je bio Op{ta teorija dràve i prava. Posle godinu dana moj asistent koga sam zatekao, gospodin @iì}, zavr{io je doktorsku disertaciju i ja sam odlu~io da napustim profesorsku katedru da ne bih wega ometao u napredovawu. Jer, ja sam se ve} intenzivno bavio politikom. Politika je bila moja osnovna preokupacija, a on se u potpunosti posvetio nau~nom radu. I 1999. godine izabran sam za redovnog profesora na Pravnom fakultetu u Beogradu na predmetu Politi~ki sistem. Nakon mafija{kog pu~a 5. oktobra 2000. godine nova prozapadna izdajni~ka vlast na protivzakonit na~in me je oterala sa fakulteta. Mislio sam to da kaèm da bi moji osnovni biografski podaci bili kompletni. Slobodan Milo{evi}: Da li tu stoji i ~iwenica da ste tada kada ste nezakonito oterani sa fakulteta bili i narodni poslanik? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Tada sam bio savezni poslanik Savezne Republike Jugoslavije. Slobodan Milo{evi}: Recite, da li se moè re}i kada ste vi po~eli da se bavite politikom Svedok dr Vojislav [e{eq: Moè se slobodno re}i da sam se politikom po~eo baviti jo{ kao gimnazijalac. Bio sam gimnazijski omladinski aktivista. Bio sam komandant omladinskih radnih brigada na radnim akcijama. Na najvi{im funkcijama u gimnazijskoj omladinskoj organizaciji, predsednik zajednice u~enika {kole, predsednik {kolskog komiteta saveza omladine, u studentsko doba ve} kao bruco{... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, mo`da bi prikladnije pitawe bilo kada se niste bavili politikom? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa veoma je te{ko odgovoriti na pitawe kada nisam ume{an u politiku, ja bih iskoristio tu frazu jednog mog nekada{weg prijateqa, politika je veoma rano postala moja sudbina. Bio sam, dakle, predsednik fakultetskog odbora Saveza studenata Pravnog fakul115
teta, i bio sam prvi student prodekan. Me|utim, uvek sam bio neka vrsta lokalnog disidenta. Nisam bio pobuwenik protiv komunisti~kog reìma u celini, ali neprekidno sam bio pobuwenik protiv nepravde, protiv kriminala, protivpravnog pona{awa. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala, gospodine Milo{evi}u moète nastaviti. Slobodan Milo{evi}: Recite sasvim kratko u kojim ste sve politi~kim partijama bili ~lan. Svedok dr Vojislav [e{eq: Bio sam ~lan Saveza komunista u vreme kada je to bila jedina politi~ka partija u biv{oj Jugoslaviji. U tu partiju sam primqen sa nepunih 17 godina kao dobar |ak, kao istaknuti akcija{ na radnim akcijama. Ja sam u tu partiju i primqen na radnoj akciji Bawa Luka 71, na osnovu krvavih ùqeva na rukama koje sam stekao rade}i na obnovi Bawa Luke posle poznatog katastrofalnog zemqotresa. Komunizam je tada bio jedini pogled na svet u vaspitnoobrazovnom sistemu. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, pitawe je bilo u kojim ste politi~kim strankama bili ~lan, recite nam samo to ukratko. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam rekao u jednoj u kojoj sam bio i druga partija ~iji sam ~lan i danas, ~iji sam predsednik, Srpska radikalna stranka. To su jedine dve partije ~iji sam ~lan bio. Me|utim, da ne bi bilo nikakve zabune, od dana osnivawa Srpska radikalna stranka se zvala prvo Srpski slobodarski pokret, pa Srpski pokret obnove, pa Srpski ~etni~ki pokret, a onda se Srpski ~etni~ki pokret ujedinio sa najve}im brojem odbora Narodne radikalne stranke i formirana je, 23. februara 1991. godine u Kragujevcu, Srpska radikalna stranka. Dakle, za neupu}ene kojima bi ovo moglo izgledati kao mewawe partije re~ je o jednoj jedinoj partiji koja je samo u jednom kratkom periodu nekoliko puta mewala naziv. Slobodan Milo{evi}: Recite ukratko, ako moète saèto, za {ta se zalaè Srpska radikalna stranka? Svedok dr Vojislav [e{eq: Srpska radikalna stranka je izrazito nacionalna politi~ka organizacija patriotskog karaktera koja ima svoj nacionalni, politi~ki, ekonomski, socijalni i kulturni program. U politi~koj sferi Srpska radikalna stranka zalaè se za Veliku Srbiju, i to je jedina srpska politi~ka partija koja se zalaè za Veliku Srbiju, a koncept Velike Srbije podrazumeva jedinstvenu srpsku dràvu u koju }e biti ukqu~ene sve srpske zemqe i glavnina srpskog naroda bez obzira na veroispovest. [to zna~i za bratsko jedinstvo Srba pravoslavaca, Srba katolika, Srba muslimana, Srba protestanata i Srba ateista. Drugo, u politi~koj sferi Srpska radikalna stranka je politi~ka partija izrazito demokratskog karaktera. Od po~etka mi se zalaèmo za vi{epartijski parlamentarni demokratski sistem, za puno po{tovawe svih gra|anskih prava i sloboda, za potpuno po{tovawe prava nacionalnih mawina i za moderan pravni poredak koji }e biti zasnovan na vladavini prava i zakona.
116
U ekonomskoj sferi Srpska radikalna stranka je liberalnog karaktera. Mi se zalaèmo za slobodu privatne inicijative i za slobodnu trì{nu konkurenciju. U socijalnoj sferi... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, dozvolite mi da se vratimo na ono {to ste rekli da je Srpska radikalna stranka jedina srpska politi~ka stranka koja se zalaè za ideju Velike Srbije. Da li vi kaète da niti jedna od drugih stranaka nije podràvala tu ideju? Svedok dr Vojislav [e{eq: Posle Drugog svetskog rata nijedna druga politi~ka partija u celom srpskom narodu, osim Srpske radikalne stranke, nikada se nije zalagala za Veliku Srbiju. Mo`da u jednom kratkom periodu Srpski pokret obnove Vuka Dra{kovi}a, ali Dra{kovi} je napustio takvu orijentaciju ~im je 1991. godine do{ao pod kontrolu ameri~kog ambasadora u Beogradu Cimermana. Dotada{wu nacionalnu orijentaciju on je promenio za 180 stepeni. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq... Svedok dr Vojislav [e{eq: [to se ti~e drugih partija, ja bih gospodinu Robinsonu da dam celovit odgovor, gospodine Milo{evi}u, ako nemate ni{ta protiv. Slobodan Milo{evi}: Nemam ni{ta protiv samo sam hteo da vam skrenem pa`wu da ovo pitawe kao specifi~no pitawe mora da ima svoje mesto u va{em svedo~ewu. Da imate u vidu da je ovo deo uvodnih pitawa gde dajete jednu op{tu sliku pozicije u kojoj se nalazite vi i va{a partija, va{i stavovi, zalagawa itd. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja se nadam. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, gospodin Milo{evi} je u pravu, dopustite wemu da on vodi svoje glavno ispitivawe. Ovo pitawe je sigurno pitawe na koje }e se on vratiti, pitawe Velike Srbije. Prema tome, dopustite mu da on to pitawe postavi tada kasnije. Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodine Robinson, ako mi dozvolite ja bih vrlo kratko u dve re~enice dao potpun odgovor na va{e pitawe, a ja se nadam da }e biti prilike da objasnim {ta zna~i koncept Velike Srbije u nastavku svedo~ewa. Slobodan Milo{evi}: To }ete svakako imati priliku. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja bih vam samo rekao {to se ti~e ostalih politi~kih partija, na primer Socijalisti~ka partija gospodina Milo{evi}a, ne samo da se nikada nije zalagala za Veliku Srbiju, nego je uvek iskqu~ivo bila za Jugoslaviju. Srpska demokratska stranka Republike Srpske i Srpska demokratska stranka Krajine tako|e su bile iskqu~ivo za Jugoslaviju, a kasnije za savez srpskih zemaqa kada je o~igledno bilo da Jugoslavija ne moè opstati. Veoma je bitno da ovde naglasim da je iskqu~ivo Srpska radikalna stranka od po~etka bila za Veliku Srbiju, da je jedina za Veliku Srbiju i koncept Velike Srbije predstavqa smisao postojawa Srpske radikalne stranke. Kada bi slu~ajno negde u budu}nosti, ne daj Boè, Srpska radikalna stranka napustila koncept Velike Srbije ne bi vi{e bilo apsolutno nikakvog razloga za weno postojawe.
117
Predsedavaju}i sudija Robinson: Razumem, hvala. Gospodine Milo{evi}u izvolite. Slobodan Milo{evi}: Da bi imali celovitu sliku, s obzirom da ste govore}i o va{oj partiji koja se zove Srpska radikalna stranka rekli da ona ima izrazito nacionalnu orijentaciju, upotpunite to obja{wewe odgovorom na par pitawa koja mi se ~ine bitna za to. Kakav je nacionalni sastav Srpske radikalne stranke, kakav je nacionalni sastav rukovodstva Srpske radikalne stranke, kakav je nacionalni sastav lica koja ispred Srpske radikalne stranke obavqaju razne dru{tvene, dràvne funkcije itd. Svedok dr Vojislav [e{eq: Kao nacionalisti mi smo izrazite patriote. Zna~i, po`rtvovano se borimo za nacionalne interese, ali mi u potpunosti striktno i dosledno po{tujemo prava svih drugih nacionalnosti. I ono {to èlimo svom narodu èlimo i drugima. U na{oj partiji zbog takve dosledne nacionalne politike imamo prili~an broj pripadnika drugih nacionalnosti: Ma|ara, Slovaka, Rumuna, Buwevaca, Bugara Goranaca, ~ak Albanaca, imamo pripadnike svih verskih grupacija. Imamo muslimane, imamo katolike, protestante, ima i Jevreja u ~lanstvu. Sa druge strane, u rukovodstvu Srpske radikalne stranke tako|e imamo pripadnika drugih nacionalnosti. U Centralnoj otaybinskoj upravi imamo Slovake, Rome. Prvi pripadnik romskog naroda, Roma koji su vekovima progoweni {irom skoro cele Evrope, prvi pripadnik romskog naroda koji je postao ministar bio je iz Srpske radikalne stranke ministar Jovan Damjanovi}. Mi i sada imamo narodnog poslanika Mehmeda Spahu, muslimana iz ~uvene muslimanske porodice, jedne od najuglednijih muslimanskih porodica na prostoru cele biv{e Jugoslavije. Jedan od potpredsednika Narodne skup{tine Republike Srbije iz Srpske radikalne stranke je bugarske nacionalnosti. Imali smo Ma|ara narodnih poslanika iz na{e stranke. To je na{a dosledna politika koja nikada nije dovo|ena u pitawe. Jer mi smatramo da u okviru demokratskog politi~kog sistema sve nacionalnosti treba da uzmu u~e{}e u svim politi~kim procesima i da im budu dostupne sve dràvne funkcije. Od pripadnika nacionalnih mawina mi traìmo samo jednu stvar, da budu lojalni svojoj dràvi i da ne rade na wenom cepawu, na wenom ru{ewu, na wenom uni{tavawu. Slobodan Milo{evi}: Recite jo{, da bi zaokruìli ovaj prikaz te op{te slike, koje ste poloàje u dràvnim organima imali vi li~no i koje su poloàje zauzimali drugi ~lanovi Srpske radikalne stranke? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam bio potpredsednik Vlade Republike Srbije u koalicionoj Vladi narodnog jedinstva, koja je formirana 24. marta 1998. godine i trajala je negde do pred kraj 2000. godine. Od ukupno 36 ~lanova Vlade, 15 je bilo iz Srpske radikalne stranke, 15 iz Socijalisti~ke partije Srbije i 6 iz Jugoslovenske levice. I negde pred kraj 1999, ili po~etkom 2000. godine, ministri iz Srpske radikalne stranke postali su ~lanovi Savezne vlade Savezne Republike Jugoslavije. To je trajalo do izbora u septembru 2000. godine. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, samo da bi ustanovili osnovu, vi ste bili na tim svim funkcijama, va{a stranka u svim op{tinama {i118
rom Srbije i na podru~ju drugih republika, bili ste potpredsednik Vlade, va{i ~lanovi ministri u Saveznoj i Republi~koj vladi, kakva je pozicija Srpske radikalne stranke danas u pogledu wenog u~e{}a u politi~kom ìvotu i politi~kim institucijama. Tuìlac Yefri Najs: âsni sude, u jednom trenutku sada{wa politi~ka orijentacija bilo koje stranke je ograni~ena ili ~ak nikakve vrednosti. Ja sam do sada oklevao da prekinem svedo~ewe, ali mislim da ova pitawa ne}e biti od velike pomo}i vama u presu|ivawu. Svedok dr Vojislav [e{eq: Prevodilac mi uop{te nije prevodio. Predsedavaju}i sudija Robinson: Nemate prevod, gospodine Najs onda biste vi mo`da morali ponovo izre}i va{ prigovor. Tuìlac Yefri Najs: U redu, ponovi}u ono {to sam rekao. U jednom trenutku sada{wa politi~ka orijentacija bilo koje stranke je ograni~ena ili ~ak nikakve vrednosti. Ja sam oklevao da prekinem ispitivawe do sada, ali ja ne vidim od kakve bi vrednosti va{im razmatrawima moglo biti posledwe pitawe i eventualni odgovor na to pitawe. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, objasnite nam relevantnost va{eg pitawa? Slobodan Milo{evi}: Pitawe je relevantno zbog toga {to ne govori naravno samo o sada{wem, nego u celom ovom periodu, ali i sada{woj poziciji Srpske radikalne stranke koja je najve}a parlamentarna stranka danas u Srbiji. Ima najve}i broj narodnih poslanika. Veoma prisutna u politi~kom ìvotu Predsedavaju}i sudija Robinson: Ali kako je to relevantno za pitawa iz optu`nice? Slobodan Milo{evi}: Relevantno je zbog toga {to... Predsedavaju}i sudija Robinson: Mi smo ve} videli jednu temu za koju je to relevantno, u vezi sa pitawem Velike Srbije. Slobodan Milo{evi}: Relevantnost }u utvrditi pitawem koje }u postaviti gospodinu [e{equ, da li vi imate neposredna saznawa o krizi i ratu na prostoru nekada{we Jugoslavije, dakle podrazumevam i prostor Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske posebno onaj deo Srbije koji se zove Kosovo i Metohija da li vi, dakle, imate neposredna saznawa s obzirom na va{u poziciju o svim tim pitawima. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Imam najneposrednija saznawa s obzirom da je Srpska radikalna stranka razvila veoma rano svoju partijsku infrastrukturu {irom Srbije {to podrazumeva i Kosovo i Metohiju, {irom Crne Gore, Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. Mi smo i trenutno u Srbiji pojedina~no najve}a politi~ka partija, imamo skoro tre}inu narodnih poslanika u Narodnoj skup{tini. U Crnoj Gori u relevantno vreme koje se ti~e optu`nica imali smo osam narodnih poslanika u parlamentu od ukupno 75 ili 73. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala gospodine [e{eq. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ali, gospodine Robinson, veoma je va`no {to se ti~e Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, tamo smo ima119
li veoma razvijenu partijsku infrastrukturu. Na prvim izborima u Republici Srpskoj 1996. imali smo deset poslanika, a na prvim izborima u Srpskoj Krajini 1993. godine osvojili smo 16 mandata od ukupno 82. Bukvalno u svim op{tinama u Srbiji ukqu~uju}i Kosovo i Metohiju, u Crnoj Gori, Republici Srpskoj op{tinske odbore. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, hvala. Gospodine Milo{evi}u, ja mislim da tu ima neke relevantnosti, dobro, to ste sada izneli, sada morate pre}i da drugo pitawe. Slobodan Milo{evi}: Vrlo dobro, gospodine Robinson. Gospodine [e{eq, prema ~lanu 17 ove takozvane kosovske optu`nice protiv mene i grupe visokih funkcionera Republike Srbije i SRJ da smo u~estvovali u zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu koji je, kako ovde pi{e u toj ta~ki koju sam pomenuo, nastao najkasnije u oktobru 1998. i trajao kroz ceo period u kome su se desili zlo~ini, to vam citiram to {to ovde pi{e navedeno u ta~kama 1-5 optu`nice po~ev od pribli`no 1. januara 1999. godine. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, prvo morate korektno navesti referencu. Rekli ste {to paragraf 87. Slobodan Milo{evi}: Ne, ja nisam rekao paragraf 87 nego 17. Predsedavaju}i sudija Robinson: A 17, dobro, mi smo to dobili kao 87. Slobodan Milo{evi}: I citiram upravo taj paragraf gde kaè da je zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat najkasnije nastao oktobra 1998. godine, trajao kroz ceo period do 20. juna 1999. godine. Moje pitawe vama gospodine [e{eq je na kom ste vi poloàju bili u tom periodu Svedok dr Vojislav [e{eq: U tom periodu ja sam bio potpredsednik Vlade Republike Srbije i mogu da posvedo~im da nije bilo nikakvog udruènog zlo~ina~kog poduhvata. Mi smo na sve mogu}e na~ine poku{avali da na|emo mirno, politi~ko re{ewe kosovsko-metohijskog problema i da spre~imo NATO agresiju. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, da li vam je va{ poloàj i predsednika stranke i potpredsednika Vlade Republike Srbije omogu}io da steknete neposredna saznawa o doga|ajima na Kosovu i Metohiji u tom periodu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Kao i o politici Vlade Srbije u ~ijem ste formirawu u~estvovali, drugih dràvnih organa Srbije i Savezne Republike Jugoslavije u kojima u~estvuju va{i saradnici i svega {to se ti~e celog konglomerata pitawa kosovske krize i agresije NATO na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Pored dnevnih informacija koje sam kao potpredsednik Vlade dobijao, ukqu~uju}i izve{taje posebno ministara iz Srpske radikalne stranke i informacija koje sam kao predsednik Srpske radikalne stranke dobijao iz svih op{tinskih odbora na{e stranke sa Kosova i Metohije, ja sam u tom periodu i li~no putovao na Kosovo i Metohiju da bi se {to podrobnije informisao o stvarnom stawu stvari. Tako da smatram moje informacije potpunim u onoj meri u kojoj to ~ovek poje120
dinac jednostavno moè da ima na raspolagawu. Ne verujem da je i{ta moglo da se desi, a da pro|e mimo moga znawa. Slobodan Milo{evi}: Hvala vam. Da li ste se, da ostavimo to po strani za jedan trenutak, da li ste se pitawem kosovsko-metohijskih problema bavili i teorijski? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Ja sam o tome napisao jednu vrlo op{irnu studiju koju sam objavio u svojoj kwizi Srpski narod i novi svetski poredak. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, vi imate pred sobom vidim jednu veliku fasciklu, to su dokazni predmeti koje èlim da uvedem u okviru va{eg svedo~ewa, molim vas otvorite tabulator 25. Sve vam je obeleèno, pretpostavqam da se prvi put susre}ete sa takvom vrstom obeleàvawa materijala, da li se Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, ào mi je {to vas prekidam, no sada idemo na pauzu prije nego li se po~nete baviti dokaznim predmetima. Sada idemo na pauzu od 20 minuta. Molim ustanite. Deo posle pauze. Predsedavaju}i sudija Robinson: To je u skladu sa odredbama pravila 90e. Gospodine Milo{evi}u, vi dakle sada prelazite na tabulatore. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, na moje pitawe vi ste potvrdili da ste se kosovsko-metohijskim problemom bavili teorijski. U tabulatoru 25 nalazi se deo va{eg rada koji nosi naziv Srpski narod i novi svetski poredak. Aktuelne ustavno-pravne i politi~koteorijske rasprave. To je va{ autorski rad. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Molim vas da samo kratko preko wega pre|emo, jer bi nas detaqno razmatrawe veoma mnogo zadràlo. Vi se u prvom delu bavite istorijskim pristupom, a u drugom neposrednom krizom i me{awe me|unarodne zajednice. Da li je to otprilike jedan op{ti opis va{eg rada. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Jedan op{ti opis va{eg rada. Recite mi kakva su va{a teorijska i stru~na saznawa? Predsedavaju}i sudija Robinson: Radi zapisnika samo da kaèm da se kwiga zove Srpski narod i novi svetski poredak, da se radi o pravnoj politi~koj analizi kosovsko-metohijske krize sa aspektima nastojawa zapadnih sila da uni{te dràvu srpskog naroda. Moète nastaviti. Slobodan Milo{evi}: Kako su se va{a teorijska i stru~na saznawa odrazila na va{e stavove o kosovsko-metohijskom problemu u praksi? Svedok dr Vojislav [e{eq: Svakako su imala veoma velikog zna~aja. Prvo, ja sam analizirao istorijsku pozadinu ukupnog kosovsko-metohijskog problema koji traje vi{e od 300 godina. Problem datira zapravo od Be~kih ratova. Kada su Turci poraèni pod Be~om 1683. godine, austrijska vojska je prodrla duboko u Srbiju i podigla srpski narod na ustanak. Taj ustanak je bio sveobuhvatan, na ~elu mu je stajao srpski patrijarh Arsenije tre}i ârnojevi}, a zahvaquju}i srpskim ustanicima austrijski general Pikolomini
121
je prodro sve do Skopqa i 1690. godine zauzeo Skopqe. Me|utim, tamo se razboleo od kuge i umro u Prizrenu nedugo zatim. Wegov naslednik nije bio vojni~ki sposoban, austrijska vojska se po~ela povla~iti i srpski narod je u velikom svom delu nastavio da se povla~i. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, moram da vas zaustavim, mi smo u ovom predmetu ~uli dosta svedo~ewa o istorijskim ~iwenicama. Pitawe se odnosilo na to kako se va{a teorijska i profesionalna istraìvawa odraàvaju u va{em radu. I to vezano i za praksu Kosova i Metohije, eto ako moète da se vratite na sada{wost. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam i hteo, mislim i da sam do sada bio vrlo kratak u elaboraciji odgovora na svako pitawe gospodine Robinson. Bez istorijske pozadine ne moè se dati ispravan odgovor. Od te istorijske pozadine zapravo zavise politi~ki stavovi svih aktera u kosovsko-metohijskoj krizi. Osnovna su{tina te krize zasniva se na na~inu promene etni~ke strukture kosovsko-metohijskog stanovni{tva koja po~iwe da se mewa nakon Be~kih ratova. I tu je metodologija izmena najva`nija, kako je do{lo do toga da kosovsko-metohijska sredina, gde je stoprocentno ìveo srpski narod, postane etni~ka sredina u kojoj }e Srbi biti tako ubedqiva mawina. To nije bilo spontano i to nije bilo mirno, to je uvek bilo nasiqem provo|eno. Ali sve do 1878. godine Srbi su tako|e bili apsolutna ve}ina, bez obzira na sve progone kojima su bili izloèni. Tuìlac Yefri Najs: Ja nerado interveni{em i nerado bih ~esto intervenisao... Sudija Bonomi: Naàlost, moj mikrofon nije radio, ali evo sada radi gospodine Najs. Tuìlac Yefri Najs: Me|utim, primetio sam prirodu odgovora svedoka na odluke suda i mislim da je to ponekad silovito. Po na{em mi{qewu, mislim da moraju da postoje ograni~ewa vezano za uop{tena pitawa, vezano za uop{tene odgovore tako|e i vezano za odgovore koji se ti~u savremene politike. A posledwi odgovor svedoka se nije pridràvao upozorewa odluke suda. Predsedavaju}u sudija Robinson: Gospodine Najs, meni su jasni va{i komentari. Ja ne smatram da su odgovori svedoka siloviti, to je wegov na~in svedo~ewa. Dakle, ne mislim da treba izlagati prigovor sada. No, gospodine Milo{evi}u, molim vas da sada vratite svedoka u sada{we vreme i to je jasna instrukcija. ûli smo dovoqno dokaza o istoriji i ja naravno cenim ono {to ste vi rekli gospodine [e{eq da je va`no znati koji je istorijski kontekst i ja nemam ni{ta protiv toga da vi odre|eno kratko vreme provedete svedo~ewe o tome, ali moramo da se vratimo na optu`nicu. I gospodine Milo{evi}u, molim da se sada pozabavite optu`nicom. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, vi ste ukazali na to da su se promene etni~ke strukture po pravilu doga|ale na osnovu nasiqa i pritisaka koji je nastajao spoqa. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, to je su{tina mog odgovora. Slobodan Milo{evi}: Tako sam ga i shvatio. Da se kratko pozabavimo
122
ovim va{im teorijskim radom koji se nalazi u tabulatoru 25, i posebno presko~i}u ovaj op{ti istorijski deo po~etak srpskog egzodusa i sve ono {to o tome govorite, i posebno u ovom va{em radu na strani 115 tretirate dokument koji vi radno zovete Bonski aneks. To je 14 poglavqe. Predsedavaju}i sudija Robinson: Moramo da na|emo taj deo i u engleskoj verziji, a sigurno se ne radi o strani 115 engleskog prevoda. Gospodin Najs obi~no nam pomaè u tom smislu. Tuìlac Yefri Najs: Naàlost, nismo pripremili dokument u te svrhe sada, no bilo bi dobro da optuèni to ima na umu, naravno mi }emo u~initi sve {to moèmo, ali bi}e nam potrebno odre|eno vreme. Predsedavaju}u sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, kako biste nam pomogli da prona|emo taj deo u engleskom prevodu dajte nam neke smernice. Ili mo`da gospodin [e{eq moè da prona|e to. Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodine Robinson, ja se nerado sluìm engleskim jezikom posledwih godina, ali to je otprilike negde oko tre}ine teksta pod naslovom Sudija Kvon: To je na strani 27. Predsedavaju}u sudija Robinson: Dakle, strana 27, ali pre toga hteo bih da postavim jedno pitawe: kog datuma je objavqeno ovo, 1999. godine? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ovo je objavqeno, moè se videti iz sadràja, neposredno posle NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Vi }ete videti da ja u ovoj studiji obra|ujem i Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija i tzv. Kumanovski sporazum, a zavr{avam analizom posledica NATO okupacije Kosova i Metohije i nastavkom ubijawa, masovnog ubijawa pripadnika srpskog naroda. Tako da ne bih vam mogao re}i ta~an datum, znate kako to ide sa {tamparijama, ali otprilike to je negde bio mo`da kraj leta po~etak jeseni 1999. godine. Mo`da negde u oktobru mesecu. Sudija Kvon: Hvala. Predsedavaju}u sudija Robinson: Hvala gospodine [e{eq, gospodine Milo{evi}u izvolite. Slobodan Milo{evi}: Na{li smo ovo poglavqe, za{to ste se posebno wim bavili, ali poku{ajte da na moje pitawe odgovorite imaju}i u vidu potrebu da kaète kako ste ocewivali stavove Kontakt grupe koji su tako|e ovde priloèni, jer se i Bonski aneks odnosi na te stavove. Da li je bilo i vi{e takvih dokumenata koji su poticali od Kontakt grupe? Na koje zakqu~ke su vas navodili stavovi Kontakt grupe koji su prethodili agresiji NATO na Kosovo i Metohiju? Svedok dr Vojislav [e{eq: I ja bih vam skrenuo pa`wu na prethodne tri strane studije, odeqak 13, pod naslovom Retrospektiva dotada{weg zapadwa~kog me{awa u unutra{we srpske politi~ke odnose. Ja tu pomiwem kako je do{lo do strane politi~ke intervencije u unutra{we odnose Srbije nakon potpisivawa Dejtonskog sporazuma. Vi se se}ate, gospodine Milo{evi}u, da su Amerikanci obe}ali da }e nakon potpisivawa Dejtonskog i Pariskog sporazuma Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji biti ukinu123
te sve sankcije. Me|utim, Amerikanci su, kao i mnogo puta ranije, obmanuli. Odmah nakon potpisivawa oni su proklamovali tzv. spoqni zid sankcija, kategoriju koja do tada nije bila zapam}ena u me|unarodnom javnom pravu. I rekli su da }e taj spoqni zid sankcija trajati dok se ne re{i pitawe Kosova i Metohije i saradwe Savezne Republike Jugoslavije sa Ha{kim tribunalom. To je po~etak me{awa, pravi po~etak me{awa zapadnih sila u unutra{we odnose Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. Ja ovde pomiwem nekoliko sastanaka Kontakt grupe koji ~ine pre svega zapadne sile, ali i Rusija, mada Rusija u tome nije imala neku zna~ajniju ulogu, ponekada je otupila zapadwa~ku o{tricu protiv srpskih nacionalnih interesa, ali i to vrlo retko. Zapadne sile u po~etku ne dovode u pitawe integritet Savezne Republike Jugoslavije ali tendenciozno u svojim aktima Kontakt grupe ne pomiwu Srbiju. Oni govore o garantovawu teritorijalne celokupnosti Savezne Republike Jugoslavije, ali traè autonomiju za Kosovo i Metohiju ne pomiwu}i da je Kosovo sastavni deo Srbije. [to je veoma tendenciozno smi{qeno, jer pretpostavqa se u budu}nosti ako prestane postojati Savezna Republika Jugoslavija da je onda to pitawe opet potpuno otvoreno, ako se ne garantuju granice Srbije. I ja sam to pitawe prvo ovde analizirao. To Sudsko ve}e ima na raspolagawu u prevodu na engleski jezik, ako treba ja sam u stawu u detaqe u to da u|em. Zatim, dolazimo do tog Bonskog aneksa iz 1998. godine kada je Kontakt grupa decidnije i jasnije izrazila svoje stavove. Bonskom aneksu prethodi sastanak od 8. jula kada su precizirani osnovni elementi za re{avawe pitawa o statusu Kosova u okviru Savezne Republike Jugoslavije, kako se nagla{ava. Tada Kontakt grupa po~iwe da formuli{e odre|ene uslove Republike Jugoslavije. Bonskim aneksom se traì da }e Savet bezbednosti OEBS i susedne dràve pozdraviti definitivni sporazum, ali prethodno da }e i susedne dràve da u~estvuju kao potpisnici u smislu svedoka, {to pretpostavqa jedan vid me{awa i strane intervencije koji nije do tada bio dozvoqen u me|unarodnom za nekim statusom koji do tada nigde Predsedavaju}u sudija Robinson: Gospodine [e{eq, ovo {to vi govorite veoma je interesantno odgovor. Ja li~no vi{e volim da se postavqaju kratka pitawa i da se na ta pitawa daju kratki odgovori. Budu}i da je veoma na konkretne delove kwige odgovor, {to je kra}i odgovor. Ja znam gospodine da ste vi predavali, da ste vi bili profesor me|utim, nama ne trebaju ovde predavawa, te vas molim da se potrudite da vam odgovori budu {to kra}i. Ako pogledate transkript pred sobom kada va{ odgovor pre|e jednu stranu onda, po mom mi{qewu, va{ odgovor je predug da bi mogao na pravilan na~in da se prihvati kao dokaz. Dakle, gospodine Milo{evi}u, postavite novo pitawe svedoku, ja èlim od svedoka da se drì mojih uputa i da odgovara {to je kra}e mogu}e. Slobodan Milo{evi}: Posebno ste ovde razmatrali Bonski aneks i zato ste izneli neke razloge zbog kojih ste posebno tretirali Bonski aneks, a i ostale dokumente Kontakt grupe koja se bavila krizom na Kosovu i Metohiji.
124
Svedok dr Vojislav [e{eq: Zato {to sam ve} u papiru u opcijama Kontakt grupe zapadne sile napadaju... Slobodan Milo{evi}: Sada vas molim samo da budemo sasvim precizni i prakti~ni. Na Svedok dr Vojislav [e{eq: a Kontakt grupa napada ustavno re{ewe o autonomijama Republike Srbije {to je produkt totalitarnog komunisti~kog sistema onda treba imati u vidu da tada nije bilo parlamentarizma mi kao narod i kao dràva èleli da pobegnemo. Ta formulacija iz Ustava iz 1974. godine pravno je bila nemogu}a. Kosovo i Metohija su i tada bili sastavni deo Srbije, ali su prakti~no u~estvovali u upravqawu Srbijom, dok Srbija nije imala nikakvih ingerencija na Kosovu. Mi nismo dovodili u pitawe autonomiju Kosova i Metohije, ali smo traìli da to ovde nama u Bonskom aneksu traì dràvna obele`ja autonomije, ukqu~uju}i zastavu, grbove, ustav itd. To je nepoznato u teoriji autonomije. âk i na primeru Alanskih ostrva, na primeru pokrajine Altoadie u Italiji i u nekim drugim primerima mi ne moèmo da na|eno takve presedane na kojima ve} insistira Kontakt grupa. To je su{tina Bonskog aneksa. Predsedavaju}u sudija Robinson: Hvala, slede}e pitawe molim. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, da li moèmo ovo razmatrawe o Bonskom aneksu i ovo {to ste sada izneli da poveèmo i sa dokumentima Kontakt grupe koji su sadràni u tabulatorima 13 do 18, da li se moè re}i da se tu vidi jedan isti prilaz na koji vi ukazujete u Bonskom aneksu, kada je re~ o odnosu prema autonomiji i kada je re~ o odnosu prema ~iwenicama ìvota na Kosovu i Metohiji i kada je re~ o vidqivosti namera koje se mogu sagledati iz prilaza Kontakt grupe. Svedok dr Vojislav [e{eq: Namere na pregovorima, a ni{ta ne ~ine da bi doprineli da se pregovori zaista odrè. A sa druge strane, zapadne sile instrui{u albanske politi~ke predstavnike da uporno izbegavaju dijalog sa vlastima Srbije. S jedne strane imamo Srbiju koja èli dijalog, neprekidno poziva na dijalog i spremna je da vodi dijalog o svim pitawima osim po pitawu teritorijalnog integriteta dràve. A sa druge strane, imamo zapadne sile koje neprekidno prete, koje neprekidno insistiraju, a zapravo instrui{u albanske politi~ke predstavnike da odbijaju dijalog. To bi otprilike bila su{tina. Slobodan Milo{evi}: Dobro. Vrlo dobro. Da uzmemo dva elementa koji se provla~e kroz te dokumente koliko su oni ta~ni. Dakle, stalno se provla~i da se vr{i nekakvo nasiqe nad civilima, to se moè videti u tim dokumentima Kontakt grupe, i drugi element je taj da mi ne}emo dijalog. Da li je jedna od tih takvih pretpostavki ta~na, da se vr{i nasiqe nad civilima i da vlast u Srbiji ne}e dijalog. Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, nikakvog nasiqa nad civilima nije bilo. Civili su na Kosovu i Metohiji, moè se slobodno re}i, ìveli u optimalnim uslovima, ~ak nisu bili u situaciji ni da po{tuju striktne zakonske norme koje je nezamislivo nepo{tovati u nekim drugim dràvama i u samoj Srbiji. Civili nisu pla}ali naj~e{}e struju, nisu pla}ali vodu, ko125
munalije, nisu pla}ali poreze, a vlast je tolerisala to nepla}awe èle}i da ih odobrovoqi, èle}i da politi~ke predstavnike ipak navede na dijalog. Vlast je intervenisala samo onda kada je dolazilo do nasiqa. Samo onda i dok je trajalo nasiqe. Sa druge strane, imate zapadne sile ~lanice uporno, a vi moète da se upiwete iz petnih ìla da im dajete kakve god ho}ete argumente kakve imate na raspolagawu, oni su jednostavno i gluvi i slepi za te argumente. To je su{tina. Sa druge strane, {to se ti~e mogu}nosti da se pokrene dijalog, wih apsolutno nije bilo. Za{to? Zato {to je neko sa Zapada obe}ao albanskim politi~kim predstavnicima striktno ispuwavajte ove naloge, do}i }e va{ih pet minuta, mi }emo zadovoqiti sve va{e interese onako kako smo to zajedni~ki planirali. Neko od vas neprekidno traì dijalog, a taj dijalog u praksi onemogu}ava. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, recite mi koja su bila va{a saznawa o politi~kim i obave{tajnim pripremama Zapada i OVK za rat na Kosovu i Metohiji? Svedok dr Vojislav [e{eq: Moja saznawa su bila brojna, a vrhunac je dostigla poseta ameri~kog visokog predstavnika Gelbarda koji je, negde krajem februara 1999. godine, do{ao u Pri{tinu, odrào je, dodu{e, jednu konferenciju za {tampu gde predstavnicima albanskih politi~kih stranaka i teroristi~ke organizacije i podstrekao ih da krenu u oruàne akcije. koja ga je jurila jer je prethodnih dana u zasedi ubio dva srpska policajca. I to je trebalo da bude signal svim drugim teroristi~kim grupacijama na Kosovu i Metohiji da krenu u oruàni ustanak protiv Srbije. To je zapravo i bio motiv nas srpskih radikala da prihvatimo koalicionu vladu sa vama kao na{im ideolo{kim protivnicima da bismo znali smo da su ameri~ki prsti u sve to ume{ani, to nam je u stvari i sam Gelbard potvrdio svojim pona{awem na Kosovu i Metohiji. To je osnovni podatak. Znamo odranije da su zapadne sile strpqivo, postepeno naoruàvale albanske teroriste specijalnim vrstama naoruàwa, da su ih finansijski pomagale da su ih organizovale, a na vrhuncu svega toga i OEBS i wegova misija su instrumentalizovani da bi doprineli organizovawu teroristi~kog ustanka. Slobodan Milo{evi}: Samo da utvrdimo jednu ~iwenicu koju ste sada pomenuli. Va{ ulazak u Vladu narodnog jedinstva bio je prvenstveno motivisan kosovsko-metohijskim problemom. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, ne biste nas ni mrtve naterali da u|emo u Vladu sa ideolo{kim protivnicima kakvi su iz Socijalisti~ke partije da nije bila u pitawu odbrana Kosova i Metohije i suprotstavqawe prete}oj agresiji zapadnih sila i NATO-a. To je bio na{ osnovni motiv da u|emo u Vladu sa partijama koje su nam ideolo{ki protivnici. Slobodan Milo{evi}: I sada to smo utvrdili, dakle, gospodine Robinson, moj zahtev da se ovaj dokument u tabulatoru 25 uvrsti u dokazne predmete, a tako|e i dokumenti koje sam pomenuo koji se odnose na tabulatorima 13 do 18 ukqu~uju}i i ovaj naravno 17, Bonski aneks o kome je pisao i sada govorio gospodin [e{eq. Predsedavaju}i sudija Robinson: Od 13 do 18.
126
Tuìlac Yefri Najs: A mi, u stvari, nismo detaqno obradili niti ijedan od tih dokumenata, ovih drugih dokumenata, a svedok je jednostavno tu svedo~io. Tako da ne vidim koja je svrha i da li bi uop{te bilo korisno imati taj sav materijal u dokaznom spisu, to }e se mo`da pojaviti tokom unakrsnog ispitivawa, mo`da ne}e. Predsedavaju}u sudija Robinson: Mislim da bi kwiga mogla da se uvrsti u dokazni spis, ali vi niste predo~ili tabulator od 13 do 18 svedoku. Tuìlac Yefri Najs: Gospo|ica Dikli} mi je rekla da su dokumenti od 13 do 18 ve} uvr{}eni u dokazni spis. Predsedavaju}i sudija Robinson: Zna~i nalaze se ve} u dokaznom spisu. Dakle, koliko sada shvatam, gospodine Milo{evi}u, oni su ve} u dokaznom spisu. Dakle, to je dokazni predmet 791. Sudija Bonomi: Da, jesu. Mislim da nema potrebe direktno da se sada bavimo time, mi moèmo da ih pro~itamo sami ukoliko Tuìla{tvo èli time da se bavi tokom unakrsnog ispitivawa oni to mogu da urade, ali nema potrebe odugovla~iti postupak da sada detaqno se time bavimo budu}i da se svedok na adekvatan na~in pozabavio tim dokumentima. Predsedavaju}u sudija Robinson: Da. Tabulator 25 uvr{tava se u dokazni spis. Molim da ~ujemo broj ovog registratora. Predstavnik Sekretarijata: Registrator nosi oznaku dokazni predmet 303. Predsedavaju}i sudija Robinson: Dakle, poglavqa 13 i 14 }e biti uvr{tena. Slobodan Milo{evi}: Da utvrdimo ne{to gospodine [e{eq. Po{to sam ja traìo da se uvrste ovi dokazni predmeti koji se ti~u Kontakt grupe i naravno da mi ne smeta ako su neki ve} bili ukqu~eni u dokazne predmete. Ali, interesuje me va{ stavovi sadràni u opcijama Kontakt grupe koji se nalaze u ovom spisu ukazivali su na pripreme i pritiske Zapada za secesiju Kosova i Metohije. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Zapad insistira prvo na svom direktnom me{awu u na{e unutra{we odnose, a ne{to potom }e se videti da Zapad insistira i na svom vojni~kom ulasku na teritoriju Srbije, posebno na podru~je Kosova i Metohije i da su to traìli su izgovor koji bi u kona~nom ishodu doveo do stacionirawa wihovih trupa. suverenom wihove geostrate{ke koncepte i traìli su po svaku cenu neki ratni ishod koji }e biti neposredan povod za wihovo me{awe. Mi nismo bili za rat, a rat nam je nametnut da bi to bio povod za stacionirawe ameri~kih trupa. Slobodan Milo{evi}: Hvala. Malo~as ste pomenuli onaj doga|aj u selu Prekaze Svedok dr Vojislav [e{eq: napravio pu{karnice, osposobio je za dejstva svih vrsta pe{adijskog naoruàwa. Pre po~etka dejstava na{e policije na poziv policijskog komandanta, to su moja saznawa kao potpredsednika Vlade, neposredno nakon toga ìvot svojih najbliìh da se izazove jedan svetski skandal da zapadni mediji to iskoriste protiv srpskog naroda. Na{a policija je, s jedne strane, morala da se obra~una sa teroristima, a sa druge je morala da to uradi brzo, jer da brzo nije savladana banda Ade127
ma Ja{arija ko zna na koliko bi se mesta na Kosovu i Metohiji desili sli~ni slu~ajevi. To je zapravo bila jedna vrsta ispita za na{u policiju koji je postavqen od strane zapadnih sila. Da li }emo energi~no reagovati ili ne. Da nismo reagovali energi~no oni bi to shvatili kao na{u slabost i udarili svim snagama. Po{to smo mi delovali energi~no, onda je do{lo do izvesnog zastoja u daqim dejstvima teroristi~kih grupacija. Sa druge strane, pred sam ulazak u Vladu mi smo saznali da se na Kosovu i Metohiji u mnogim albanskim selima kopaju tran{eje, rovovi, da se vr{i prinudna mobilizacija u Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. A koja je va{a osnova za tvrdwu da je Adem Ja{ari hteo da se `rtvuje za to. Svedok dr Vojislav [e{eq: Na~in na koji je sve to izveo. Znate, jedan deo civila iz porodice je pustio napoqe. Cela porodica na okupu. Zatvoreni u ~vrsto zidanu ku}u koja li~i na tvr|avu po svim objektivnim kriterijumima i spremnost da istraje do kraja u suprotstavqawu sna`nim policijskim snagama koje su htele da ga uhapse. Znate, neko ko se bori do kraja i ko ubije ~ak svoje sunarodnike, imamo podatke, policija je istragom ustanovila, da su neki od ~lanova porodice ubijeni iz naoruàwa koje je imao Adem Ja{ari. A u rukama Adema Ja{arija je na|en pi{toq koji je oduzet ubijenom policajcu nekoliko dana ranije. To su pokazali na{i istra`ni organi. Dakle, izvr{ena je obdukcija le{eva. âk Albanci nisu hteli da preuzmu le{eve, wihovi srodnici, pa su na{e vlasti sahranile te le{eve, pa je do{lo do iskopavawa posle nekoliko dana i onda su ih nosili tamo gde su oni hteli da ih sahrane. Dakle, hteli su {to ve}i skandal. Znate, izginuli im srodnici, a oni ne}e po zakonskoj proceduri da preuzmu te le{eve. To su neposredna moja saznawa kao potpredsednika Vlade na osnovu dokumentacije koju je policija dostavila Vladi informi{u}i je o svom radu. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Gospodine Milo{evi}u izvolite. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, vi ste pre nekoliko minuta potvrdili da je va{ ulazak u Vladu Srbije bio vezan prvenstveno za kosovsko-metohijski problem. Ovde se u tabulatoru broj 3, molim vas potraìte ga, nalazi izvod iz va{e kwige, a tu je objavqen transkript intervjua Radio Metohiji od 4. jula 1998. godine, koji ste objavili u kwizi Vlada nacionalnog jedinstva. Da li je to ta~no? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, ja sam u toku jula 1998. godine u svojstvu potpredsednika Vlade obi{ao mnoga podru~ja Kosova i Metohije, bio sam tada i svim op{tinama Pe}kog okruga {to zna~i da sam posetio De~ane, \akovicu, Istok i Klinu. I obi{ao sam vi{e sela koja su bila ugroèna od strane albanskih terorista u tom periodu. Obi{ao sam jedinice Vojske Jugoslavije koje su ~uvale grani~ne prelaze i obi{ao sam odre|ene policijske snage koje su bile postavqene na najneuralgi~nijim ta~kama. Tada sam obi{ao i najugroènije srpsko selo Gora`devac na domaku Pe}i, koje je okruèno albanskim selima skoro u potpunosti, a sa svih strana su dejstvovali na srpske civile albanski teroristi. Tamo je dolazilo do ~estih pogibija.
128
Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, da li ve} u odgovoru na prvo pitawe vi govorite o onome {to ste malo~as rekli, dakle o me{awu velikih sila. Citira}u vam, to je na samom po~etku, gospodine Robinson, nadam se da }ete mo}i da odmah na|ete, u odgovoru na prvo pitawe voditeqa emisije u sredini pasusa vi kaète, citira}u: Za nas nije neka velika opasnost ta teroristi~ka {iptarska banda. Za nas je opasnost me{awe velikih sila u na{e unutra{we poslove, nastojawe da se suzbiju srpski nacionalni interesi, ali tim vi{e treba upozoriti i [iptare da su Amerikanci spremni protiv Srba da se bore do posledweg Albanca. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, nismo to na{li. Tuìlac Yefri Najs: To je prvi odgovor negde ~etiri retka od po~etka. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da vidim. U redu gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Skrenuo sam vam pa`wu da je to prvi odgovor, dakle vi ovde stavqate poentu na ono {ta je stvarno opasnost za na{u zemqu. Ne, dakle, teroristi~ke bande koje moèmo da razre{imo, ve} me{awe velikih sila u na{e unutra{we poslove. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Ja bih hteo ovde da razjasnim i ove terminolo{ke razlike. Ja Albance naizmeni~no oslovqavam kao [iptare i kao Albance. Da ne bi Sudsko ve}e mislilo da ima ne{to uvredqivo, [iptar je naziv koji sami Albanci koriste za sebe. A Albanac je strani naziv za [iptare odnosno, dakle ta dva izraza su sinonimi. Ja poku{avam kao potpredsednik Vlade Srbije i kroz ovaj intervju da stavim do znawa Albancima da ne treba da podleù zapadnim manipulacijama. Da su Amerikanci spremni da se bore protiv Srba do posledweg Albanca. Ba{ briga Amerikance koliko }e Albanaca stradati u tim sukobima. To ih nikada nije interesovalo. Kao {to ih to ne interesuje koliko }e civila stradati u Iraku, ili na bilo kojoj drugoj ta~ki planete gde oni vode ratove za svoje interese. To je su{tina dakle tog mog stava. Manipuli{u vas Amerikanci, wih nije uop{te briga {to }ete izginuti, strada}emo i jedni i drugi, a oni }e jedini imati koristi od tog na{eg sukoba. To je dakle bio neki moj poku{aj odvra}awa u {irim albanskim masama od sle|ewa teroristi~kih poduhvata, od sle|ewa jedne politike koja nije mogla biti u interesu Albanaca kao nacionalne mawine u Srbiji i Jugoslaviji, ali je svakako u interesu zapadnih sila. Slobodan Milo{evi}: Vrlo dobro gospodine [e{eq. Molim vas, pogledajte dva pasusa niè, dakle presko~ite dva, a onda samo na slede}em, {to se ti~e politi~ke situacije na Kosovu i Metohiji mi smo pristalice dijaloga. Sve tri politi~ke partije koje su u{le u koalicionu Vladu narodnog jedinstva neprekidno nude dijalog albanskim partijama. Dakle, vi nastupate u svojstvu potpredsednika Vlade, govorite u ime Vlade, govorite na Radiju Metohija, i govorite da se nudi dijalog svim albanskim partijama. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, to je neprekidno bila politika Vlade Republike Srbije. Ja jo{ ne{to tu kaèm. Nemamo nameru da im negiramo demokratska, qudska, gra|anska prava i slobode, ali moraju biti lojalni
129
dràvi u kojoj ìve. I oni koji nisu na{i dràvqani ako deluju sa separatisti~kih pozicija nemaju {ta da traè u na{oj zemqi i mora}e da odu. Dakle, re~ je samo o emigrantima iz Albanije koji su u{li u Srbiju na Kosovo i Metohiju i deluju sa separatisti~kih pozicija, a takvih je bio tako|e poprili~an broj. Jo{ ih je vi{e do{lo sa NATO okupatorima nakon Kumanovskog sporazuma. Dakle, svaku priliku ne samo ja, nego i svi ostali ~lanovi Vlade, koristimo da uti~emo na pripadnike albanske nacionalne mawine da prihvate dijalog sa srpskim politi~kim partijama, sa srpskim dràvnim organima i da na|emo zajedni~ko re{ewe koje }e sve zadovoqiti, a koje ne}e dovesti u pitawe teritorijalni integritet Srbije. To je su{tina politike na{e Vlade za sve vreme trajawa kosovsko-metohijske krize. Slobodan Milo{evi}: I vi to ovde iznosite u intervjuu koji je... Svedok dr Vojislav [e{eq: To je Radio Pe}. Slobodan Milo{evi}: êtvrti juli 1998. godine. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. To je bilo na Radiju Pe}. Slobodan Milo{evi}: Ja nagla{avam ovaj datum kada se o tome govori i kada vi nastupaju}i u ime Vlade o tome govorite. Recite koje je mere preduzimala Vlada Srbije u ciqu stabilizacije i re{avawa kosovsko-metohijskih problema. Samo da vam skrenem pa`wu daqe u odgovorima na pitawa, na dva pitawa. Da li Vlada Srbije ~ini velike napore da makar sa te humanitarne strane pomogne stanovni{tvu, molim vas da imate u vidu politi~ke, humanitarne, bezbednosne i druge aspekte, pitawe obrazovnog sistema o kome govorite u ovom intervjuu, dakle koje mere preduzima Vlada Srbije u ciqu stabilizacije i re{avawa kosovsko-metohijskih problema. Svedok dr Vojislav [e{eq: Mi smo imali dve vrste mera. S jedne strane hteli smo da suzbijemo terorizam. I na tom planu su i{la sva nastojawa na{e policije, a i vojske uglavnom na grani~nim prelazima. Jer, ba{ u to vreme kada sam se ja zatekao u Pe}i desilo se da je jedna na{a pograni~na vojna jedinica razbila dve grupe terorista koji su na kowima prenosili oru`je iz Albanije na Kosovo i Metohiju. Dakle, s jedne strane hteli smo da se uni{ti terorizam i da se spre~i bilo kakvo nasiqe. A sa druge strane, u ionako te{koj ekonomskoj situaciji u kojoj se Srbija nalazila, mi smo ~inili velike finansijske napore da se u celosti pomogne kosovsko-metohijskom stanovni{tvu bez obzira na wegovu nacionalnost. Je li re~ o Albancima, Srbima, Romima, Gorancima, Turcima, muslimanima, Egip}anima i kojih sve tamo nacionalnosti ima. Dakle, na{i napori su tu bili dvosmerni. Poku{ao sam tom prilikom da ubedim pripadnike albanske nacionalne mawine da su weni realni interesi, kao interesi nas Srba, da ìve mirno da ih niko ne ugroàva, da su ravnopravni pred Ustavom, to kaèm na slede}oj strani ovoga intervjua. Pred Ustavom i zakonom, pred svim dràvnim organima i da imaju autonomna prava. Koja su to autonomna prava? Ona autonomna prava najvi{eg me|unarodnog standarda koji se primewuju u bilo kojoj dràvi na svetu, od toga nikada nismo beàli. Ako ne}e Albanci da wihova deca idu u dràvne {kole mogu da formiraju privatne {kole. To niko nije dovodio u pitawe. Pa vi ste, gospodine Milo{evi}u, godinu ili
130
dve dana pre toga postigli sporazum sa Ibrahimom Rugovom da se jedan broj dràvnih zgrada... Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala na odgovoru gospodine [e{eq. Imajte na umu da odgovori moraju biti {to je mogu}e kra}i. Slobodan Milo{evi}: Vas u ovom intervjuu pitaju da komentari{ete susret Ri~arda Holbruka sa pripadnicima U^K-a. Na 303. strani, to je dva lista daqe, vi kaète naravno taj Holbrukov susret sa albanskim teroristima govori da su zapadne sile direktno potpomagale terorizam, podstrekavale ga svojim aktivnostima, one su i{le na ruku albanskim separatistima, pove}avale su wihove ionako neumerene apetite i dovodile ih u jedan za~arani krug iz koga prakti~no ne}e biti izlaska ukoliko se albanski politi~ari na vreme ne osveste. Tuìlac Yefri Najs: Mo`da bi optuèni èleo re}i ne{to kako bismo prona{li to {to ~ita, nismo to jo{ prona{li. Sudija Kvon: Pri dnu strane 5 na engleskom. Tuìlac Yefri Najs: Tako sam i mislio, ali ne mogu prona}i paragraf iz kojeg optuèni sada ~ita. Odbrana: Strana 6 red 10. Predsedavaju}i sudija Robinson: Izvolite gospodine Milo{evi}u, i morate pri~ekati, vi morate biti sigurni da Ve}e ima paragraf koji ~itate pre nego {to nastavite. Jer, ina~e to {to èlite re}i }e se izgubiti. Slobodan Milo{evi}: Pretpostavqam da ste sada na{li, ja sam vam citirao ovo, vi kaète naravno taj Holbrukov susret sa albanskim teroristima govori da su zapadne sile direktno potpomagale terorizam, podstrekavale. Svedok dr Vojislav [e{eq: Vidite {ta se tu desilo. Do Gelbardovog dolaska u Pri{tinu, krajem februara 1992. godine, ameri~ka administracija albanske teroriste naziva teroristima. U^K je od strane ameri~ke administracije progla{ena teroristi~kom organizacijom. Ovo je preloman moment, dolazi Holbruk na Kosovo i sastaje se sa liderima teroristi~ke organizacije. Odlazi im u posetu. Odlazi u neku ku}u ko zna na kom mestu gde su oni odràli sastanak kome je on prisustvovao. âk se izuvao, skinuo cipele kada je u{ao tamo. Se}amo se tog televizijskog snimka. Dakle, tog momenta Amerika otvoreno staje uz onu grupaciju koju je prethodno i ona sama smatrala teroristi~kom. Time razotkriva sve svoje ambicije. Time otkriva svoje prave namere. Ona tada albanskim teroristima pove}ava ionako neumerene apetite i podstrekava ih da krenu u oruàni obra~un sa srpskim policijskim i vojnim snagama. Mi smo tog leta imali dosta èstokih okr{aja sa albanskim teroristima na podruju Kosova i Metohije. Predsedavaju}i sudija Robinson: Recite nam u ~emu je zna~aj toga da je gospodin Holbruk skinuo cipele. Svedok dr Vojislav [e{eq: Vidite, on im na neki na~in podilazi. Podilazi wihovom verskom obi~aju, na primer. On na taj na~in sugeri{e svoju intimnost s wima. Znate, kada u|ete u ne~iju ku}u vi se drìte uobi~ajenih gra|anskih normi pona{awa. Kada ~inite ne{to vi{e od toga {to odgovara tradicionalnim obi~ajima doma}ina, vi onda ostvarujete mnogo vi{i stepen prisnosti s wim. Jer, da on nije skinuo cipele niko mu ne bi za131
merio. U civilizovanom svetu odavno se ne skidaju cipele kada se ulazi kod nekoga u postu. On ovde sledi wihov obi~aj da dokaè vi{i stepen... Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala gospodine [e{eq. Gospodine Milo{evi}u... Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, ovde se vi{e puta iznosilo, a ja sada ne mogu to da na|em u ovom va{em intervjuu, ne znam da li je u ovom ta~no, ali nadam se da }ete mi pomo}i, pomiwalo se kako se vi zalaète za to da se proteraju Albanci sa Kosova i Metohije. Me|utim, iz onoga {to sam ja slu{ao u pogledu va{eg zalagawa, vi ste govorili, vi ste se zalagali za proterivawe emigranata iz Albanije pod dva kumulativna uslova da su emigranti i strani dràvqani i da se pona{aju na na~in na koji podsti~u separatizam. Dakle, pod ta dva kumulativna uslova. Da li moète da mi pomognete da na|emo to u ovom va{em intervjuu ako je to... Svedok dr Vojislav [e{eq: Mo`da to nije bilo ba{ u ovom intervjuu, nego u nekom drugom, ali to je su{tina velikog broja mojih javnih nastupa, a vama je verovatno poznato da sam ja sve svoje javne nastupe, pogotovo televizijske i radio intervjue, objavqivao u kwigama, pa to ostaje jedno trajno istorijsko svedo~anstvo. Ja nemam ~ega da se stidim u pogledu svega onoga {to sam u bilo kom povodu izgovorio, {to sam rekao, ili nemam nikakvog razloga da se odreknem bilo kog politi~kog stava. [ta je ovde su{tina? Albanija je decenijama bila pod jedinim tipi~nim staqinisti~kim reìmom, na ~ijem je ~elu stajao Enver Hoya. Taj reìm je bilo nepodno{qiv i za albansko stanovni{tvo. I ~esto se de{avalo da Albanci iz Albanije beè u Srbiju. Srpske vlasti {irom Srbije i u Kosovu i Metohiji su primali sve te albanske izbeglice i nikada nije dovo|eno u pitawe da im se pruì za{tita, da im se pruì elementarni uslov za ìvot itd. Me|utim, desilo se da je jedan broj tih izbeglica, mo`da i ve}i broj, po~eo, ~im je dobio gostoprimstvo u Srbiji, da deluje protiv Srbije sa separatisti~kih pozicija. U Srbiji na|e uto~i{te, a on sada ho}e deo Srbije da odvoji i da pripoji Albaniji. To je ono {to je bilo nepodno{qivo. Nema nijedne dràve na svetu koja bi trpela strane emigrante na svojoj teritoriji koji deluju protiv wenih vitalnih i egzistencijalnih interesa. Dakle... Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Hvala gospodine [e{eq, va{i odgovori su malo duì tako da ja mislim da ste u potpunosti odgovorili na pitawe, ja }u vas zaustaviti. Gospodine Milo{evi}u izvolite. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja èlim da moji odgovori budu {to jasniji, gospodine Robinson, i trudim se da to postignem, a ào mi je ako je to nekada preop{irno. Slobodan Milo{evi}: To sam èleo da konstatujemo upravo zato {to se ovde u mnogim izvrtawima govorilo o nekom zalagawu da se isteraju Albanci sa Kosova. U odgovoru na prvo pitawe, na|ite molim vas stranu 300, to je samo tri pasusa daqe od onog po~etnog koji smo citirali, dakle u odgovoru na prvo pitawe. Predsedavaju}i sudija Robinson: To je strana 300 kwige, morate pri~ekati dok mi to ne prona|emo.
132
Slobodan Milo{evi}: Ali odgovor na prvo pitawe lako }ete ga na}i, zna~i od samog po~etka, gospodine Robinson, na prvo pitawe ~etvrti pasus i ja sam citirao prvi deo tog ~etvrtog pasusa u kome vi, gospodine [e{eq, kaète da smo pristalice... Tuìlac Yefri Najs: Mislim da sada gledam krivi tabulator, izgleda da smo jo{ uvek na tabulatoru 3 i mislim da je to negde pri kraju prve strane. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala gospodine Najs. Gospodine Milo{evi}u, sve ste to vi trebali re}i. Slobodan Milo{evi}: Ja sam vam rekao da je... Predsedavaju}i sudija Robinson: Vi trebate za nas da pripremite uvek odgovaraju}u stranicu na engleskom kako bi postupak mogao lako i brzo te}i. Dobro, idemo daqe sada. Slobodan Milo{evi}: Dakle, to je ~etvrti pasus u prvom odgovoru, mislim da ga je veoma lako na}i. I ve} smo citirali prvu re~enicu iz tog pasusa u kome vi kaète, gospodine [e{eq, mi smo pristalice dijaloga i sve tri politi~ke partije koje su u{le u koalicionu Vladu narodnog jedinstva neprekidno nude dijalog albanskim partijama. E sada ovo {to sam ja hteo da sasvim razjasnimo. Nemamo nameru da im negiramo demokratska, qudska, gra|anska prava i slobode, ali moraju biti lojalni dràvi u kojoj ìve i oni koji nisu na{i dràvqani. Dakle, oni koji nisu na{i dràvqani ako deluju sa separatisti~kih pozicija nemaju {ta da traè u na{oj zemqi i mora}e da odu. U tom smislu sam vam postavio pitawe, vi ovde kumulativno iznosite dva uslova da nisu na{i dràvqani a da deluju sa separatisti~kih pozicija i da takvima treba otkazati gostoprimstvo. Da li je to ne{to {to je neuobi~ajeno u me|unarodnoj praksi i me|unarodnom pravu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa, gospodine Milo{evi}u, mi na{e dràvqane, ~ak i da su najgori qudi na svetu, ne moèmo proterati. Ovo {to se neki dan desilo sa Milom \ukanovi}em u Crnoj Gori, koji je isporu~io svog dràvqanina stranoj zemqi, to je nezamislivo u civilizovanom svetu. Na{i dràvqani odlukom na{ih vlasti ne mogu se nigde proterivati. Ako su se ogre{ili o zakon odgovaraju pred sudovima i idu u zatvor, ali oni su na{i. I kada su najgori oni su na{i. Dakle, uop{te se nije dovodilo u pitawe da svi oni Albanci, ~ak iako su teroristi, ne mogu biti proterani iz zemqe. To je vaqda jasno svima. Nemogu}e je proterati. Dok vas nisu kidnapovali u Beogradu i isporu~ili Ha{kom tribunalu nema nijedan slu~aj da je dràvqanin na{e zemqe bilo kome isporu~en. To je kod nas bila svetiwa. Na{ dràvqanin ne moè nigde da se isporu~uje, ako je kriv odgovara po zakonu, ide u zatvor, kada iza|e iz zatvora trudi se da ga dràva rehabilituje itd. âk i u periodu komunisti~ke diktature niko nije proteran iz Jugoslavije. Neke druge komunisti~ke zemqe su proterivale svoje dràvqane, Jugoslavija nije nikada. Sudija Bonomi: Nisu samo komunisti~ke zemqe izru~ivale svoje gra|ane, to je sasvim uobi~ajena praksa dijelom sveta. Svedok dr Vojislav [e{eq: Svoje dràvqane da dràva isporu~uje nekome? Znate li vi, gospodine Bonomi, neki slu~aj da je Engleska svog dràvqanina bilo kome isporu~ila ili proterala iz Engleske ako je wen drà133
vqanin. Ja za taj slu~aj ne znam. A veliki sam po{tovalac engleskog pravnog sistema. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, to je sasvim uobi~ajena praksa u zemqama anglosaksonskog prava, to je sasvim normalna praksa u mnogim zemqama. Sudija Bonomi: âk i za privredni kriminal. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da svoje dràvqane protera Engleska kada je imala... Sudija Bonomi: Ne, sada iskrivqujete ono {to sam ja rekao, ja sam rekao izru~iti svoje gra|ane na su|ewe, to je sasvim normalna praksa. Ukoliko gra|anin jedne zemqe po~ini krivi~no delo u drugoj zemqi onda mu se u toj drugoj zemqi moè suditi. Postoje mnogi me|unarodni pravni instrumenti koji to omogu}avaju. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja ne znam nijedan slu~aj da je Velika Britanija svog dràvqanina isporu~ila stranoj zemqi da mu je ta strana zemqa sudila, a voleo bih ako vi moète da me obavestite po{to onda nisam upu}en u to. Ali ovde je re~ o proterivawu, gospodine Bonomi. Ovde je re~ o proterivawu svojih dràvqana. Sudija Bonomi: Gospodine [e{eq, ja sam se bavio pravom o izru~ivawu i to dosta, i ja }u vam kasnije za va{e vlastito obrazovawe poslati jedan popis predmeta. Nastavite gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, ~etiri stranice daqe, ja se nadam da moète uz ovu konstataciju da je to ~etiri stranice daqe da na|ete taj deo, vi govorite o me|unarodnim humanitarnim organizacijama. To je na strani 304 va{e kwige. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, ja sam na{ao taj deo. Slobodan Milo{evi}: Gospodine Robinson, da li ste vi na{li. Me|unarodne humanitarne organizacije su, voditeq kaè, traìle neki pristup ovom podru~ju upravo navode}i razlog da pomognu osloba|awu... Tuìlac Yefri Najs: Strana 7. Slobodan Milo{evi}: Dakle, upravo navode}i razloge da pomognu u osloba|awu otetih. Koliko ima istine u tome? [ta ste vi ovde rekli, gospodine [e{eq? Svedok dr Vojislav [e{eq: Evo {ta se desilo. Albanski teroristi su oteli jedan ve}i broj Srba, ali oteli su i poprili~an broj Albanaca. Ispostavilo se posle da su najve}i broj otetih likvidirali. Oni su ih oteli pod odre|enim ucenama itd. I onda su se neke me|unarodne humanitarne organizacije nudile da posreduju kod albanskih terorista kako bi pustili otete i Srbe i Albance i Rome, bilo je tu i Goranaca itd. Ja sam tu imao negativan stav smatraju}i da je tu re~ o {pijunskim organizacijama, a naveo sam da imamo iskustva i na teritoriji Republike Srpske Krajine i Republike Srpske. [pijunirale su te organizacije naj~e{}e za ra~un srpskih neprijateqa, pakostile srpskom narodu, podnosile la`ne izve{taje, lansirale izmi{qotine u zapadnim medijima itd. Tako su se te tzv. nevladine organizacije pona{ale i na Kosovu i Metohiji. Naj~e{}e su imale humani134
tarnu firmu, ali pod tom firmom su se sakrivali neki drugi interesi. Mi smo imali slu~ajeve u na{oj praksi da se pod firmom verskih misionara {aqu strani {pijuni. Na primer, jedan od wih zvao Dejvid, ne mogu mu se trenutno setiti imena, bio je {ef CIA-e u ameri~koj ambasadi u Beogradu. On se prvi put na na{em podru~ju pojavio kao misionar pentakostalne crkve. To je ameri~ki {pijun koji je vrbovao biv{eg na~elnika General{taba Mom~ila Peri{i}a, pa je bila velika afera povodom toga u Beogradu. Dakle, na{a iskustva sa tzv. me|unarodnim nevladinim organizacijama su pre svega bila negativna. Bilo je nekih organizacija koje su se zaista bavile humanitarnim poslovima, ali one su bile u mawini. Ja li~no u te me|unarodne humanitarne organizacije nikada nisam imao poverewa. Dejvid Nejbor se zvao ovaj {ef CIA-e za Balkan sa sedi{tem u ameri~koj ambasadi, sada sam se setio. Sudija Bonomi: Mislim da u ovome {to ste sada govorili postoje dva razli~ita pitawa. Jedno je da su dezinformacije. Drugim re~ima, objavqivawe javnih informacija u me|unarodnoj zajednici o Srbiji koje nisu ta~ne. A drugo je pitawe {pijunirawe. Zanima me ovo drugo. Koje su va{e osnove za tvrdwu da je bilo me|unarodnih humanitarnih organizacija koje su {pijunirale Srbiju, to zna~i tajni rad na {pijunirawu. Svedok dr Vojislav [e{eq: êsto se de{avalo, na primer Vojska Republike Srpske, da kod pretresa pripadnika nekih me|unarodnih humanitarnih organizacija na|e oru`je koje je ilegalno upu}ivano suprotnoj strani. Sudija Bonomi: Hajde da ne me{amo pitawa, zadrìmo se na Kosovu jer sada se time bavimo. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja vam ovde jedan politi~ki stav izraàvam kao potpredsednik Vlade u julu 1998. godine, dakle pre rata. Ja izraàvam negativan politi~ki stav. Sudija Bonomi: Ali mene ne zanimaju va{i politi~ki stavovi. Mene zanima koja je ~iweni~na osnova za tvrdwu da su na Kosovu me|unarodne humanitarne organizacije sudelovale u aktivnosti {pijunirawa. To je veoma precizno pitawe. Svedok dr Vojislav [e{eq: Jeste, ali vi zaboravqate, gospodine Bonomi, da ja ovde svedo~im povodom svoje izjave, a ne povodom dokaza da su zaista {pijunirale. Jer ja kao potpredsednik Vlade imam op{ta saznawa i izraàvam stav. Sudija Bonomi: Ne, ne vi ste me opet pogre{no shvatili. Vi niste ovde da bi ste govorili izjave, dapa~e bilo bi sasvim neprili~no da se tako ne{to dogodi. Vi ste ovde da dajete odgovore na konkretna pitawa postavqena u ovom predmetu. Ja vam sada postavqam jedno konkretno pitawe i èleo bih dobiti konkretan odgovor. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja vam odgovaram, moj politi~ki stav je 1998. godine bio u julu mesecu da su te zapadne nevladine organizacije humanitarnog karaktera pre svega {pijunske. A vi od mene traìte da ja svoj politi~ki stav iz jula meseca 1998. godine potkrepqujem sa konkretnim ~iwenicama kao da sam ja to 1998. godine iznosio na sudu. Ne, ja to nisam iznosio
135
na sudu, ja sam to iznosio u jednoj radio emisiji kao svoj stav. I ja vam danas potvr|ujem da je to onda bio moj stav, i sada. Ako vi sada od mene traìte te dokaze onda bi meni trebalo par meseci da ja to sve prikupim, gospodine Bonomi. Sudija Bonomi: To zna~i da vi nemate nikakvu ~iweni~nu osnovu koju moète prezentirati pred ovim sudom u potkrepu tvrdwe da su me|unarodne humanitarne organizacije sudelovale u {pijunskim aktivnostima na Kosovu. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, to ne zna~i to. Ja imam ~iweni~nu osnovu, ali za tu ~iweni~nu osnovu ja bih morao da imam i kontakte sa svojim pravnim savetnicima i da mi oni to dostave iz Beograda. Gospodine Bonomi, vama mo`da nije poznato, ve} dva meseca mene su potpuno blokirali od tih kontakata ba{ mo`da u vezi ovog svedo~ewa. Ali, ja ovde svedo~im da je moj stav 1998. godine kao potpredsednika Vlade bio takav. Sudija Bonomi: Dobro, onda ne moèmo ni{ta vi{e izna}i u ovom trenutku, hvala. Slobodan Milo{evi}: Ja se nadam da }u mo}i, dok traje svedo~ewe gospodina [e{eqa, ovde wemu da prezentiram, da bi on mogao vama da da obja{wewe, jer je on zaista u jednoj te{koj situaciji, nema nikakve mogu}nosti komunicirawa i nema nikakve mogu}nosti da prikupi bilo kakav dokument. Ali, ja se nadam da se vi, gospodine [e{eq, se}ate slu~aja onog Australijanca iz organizacije Ker koji se bavio {pijunskim delatnostima i koje je ustanovila na{a policija pa onda... Svedok dr Vojislav [e{eq: To je bilo u toku rata, u toku bombardovawa, je li tako? Slobodan Milo{evi}: Sali Beker, ja se ne se}am vi{e ta~no datuma, ali na}i }emo te podatke. Pa Sali Beker koja je unosila oru`je za U^K itd. Ima dokumenata o tome, tako da ne treba se brinuti da ih nema. Tuìlac Yefri Najs: Ovo izgleda da je niz sugestivnih pitawa. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da, radi se o veoma sugestivnom pitawu. Vi iznosite ne{to, a tako|e i obezbe|ujete odgovor na pitawe koje }ete kasnije postaviti gospodine Milo{evi}u. Krenite daqe. Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodine Robinson, samo bih hteo... Predsedavaju}i sudija Robinson: Zaustavi}u vas, dovoqno smo se bavili ovim, krenite daqe sada gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Vrlo dobro, gospodine Robinson. Vi ste govorili i u ovom intervjuu i u mnogim drugim javnim istupawima i nije re~ samo ovde o vama nego o politici koja je vo|ena tada prema Kosovu dakle, èleo bih sada da utvrdim ne{to. Da li su nastojawa Vlade Srbije i uop{te politi~kih struktura u Jugoslaviji, ukqu~uju}i i mene i jugoslovenske vlasti, dakle poku{aj da se pregovara sa politi~kim predstavnicima kosovsko-metohijskih Albanaca bio reakcija na zahtev koji u tom pravcu postavqan Rezolucijom Saveta bezbednosti koja se ticala Kosova i Metohije ili su bile inicijativa Vlade Srbije, da li se toga se}ate da li o tome imate jasna saznawa i {ta moète o tome da kaète.
136
Svedok dr Vojislav [e{eq: Toga se veoma dobro se}am, jer je Vlada Srbije pre nego {to je do{ao taj zahtev spoqa, formirala jednu grupu od svojih istaknutih funkcionera kao pregovara~ki tim za razgovore sa svim albanskim i drugim kosovsko-metohijskim politi~kim partijama i nekoliko puta su, vi{e puta su sazivani ti razgovori, mo`da je bilo i 20 odlazaka, ne mogu se ta~no brojke setiti, neprekidno smo insistirali na tim razgovorima, ali odziv je bio poprili~no slab. Mnoge kosovske politi~ke partije su prihvatile tu inicijativu turska, romska, ~ak i dve albanske. Ali to nisu bile masovnije politi~ke partije, dve albanske politi~ke partije su prihvatile inicijativu, ali ne i one glavne. One glavne pod instrukcijama sa Zapada su odbijale svaku inicijativu za razgovor. Pa to nam se desilo i u Rambujeu pod pritiskom zapadnih sila je donela odluku da na{a delegacija Srpska radikalna stranka je bila protiv znali smo da je neka podvala u pitawu. Oti{la je na{a delegacija, oti{la je albanska delegacija i nikada nije do{lo do wihovog me|usobnog susreta. Nikada nijednog zajedni~kog sastanka nije bilo. Slobodan Milo{evi}: Odnosno, nije se pregovaralo uop{te. Svedok dr Vojislav [e{eq: Nije se pregovaralo. Samo su zapadni posrednici vr{ili pritisak na srpsku delegaciju da prihvati apsolutno neprihvatqive stvari. Slobodan Milo{evi}: Dobro, u tabulatoru 20 nalazi se Rezolucija 1160 Saveta bezbednosti, ja ne èlim da u wu sada posebno ulazimo zbog toga {to nemamo vremena i nema neki veliki zna~aj, ali je unutra da bi se utvrdilo kada je me|unarodna zajednica traìla da do|e do pregovora i da bi se utvrdilo da je ta Rezolucija doneta po datumu, zna~i 31. marta 1998. godine, Rezolucija 1160. Svedok dr Vojislav [e{eq: A na{a delegacija je ve} ranije bila u Pri{tini traè}i razgovore. Slobodan Milo{evi}: Samo sam to hteo da utvrdimo. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da li je to bilo, ne znam ta~an datum, moè 28-og da je ve} bila u Pri{tini na{a delegacija. Slobodan Milo{evi}: A da li se se}ate kada sam ja potpisao s Rugovom sporazum o normalizaciji {kolskog sistema? Svedok dr Vojislav [e{eq: To je bilo dve godine ranije. Slobodan Milo{evi}: Malo vi{e... Svedok dr Vojislav [e{eq: Mo`da i tri godine ranije, to je bilo uz posredovawe one vatikanske organizacije. Slobodan Milo{evi}: Sente En|iriju. Svedok dr Vojislav [e{eq: Jeste. Slobodan Milo{evi}: To je bilo u jesen 1995, i to je objavqeno u svim novinama. Svedok dr Vojislav [e{eq: To je bilo tri godine ranije, dve i po godine ranije. Slobodan Milo{evi}: Dakle, moje pitawe je gospodine [e{eq bilo da li su poku{aji na{ih vlasti da se pregovara sa predstavnicima politi~kih partija kosovsko-metohijskih Albanaca bili posledica i odgovor na
137
zahteve Ujediwenih nacija, ili su se desili mnogo ranije, da li smo sada ustanovili {ta je uzrok a {ta posledica kada se {ta desilo. Svedok dr Vojislav [e{eq: Svi politi~ki faktori u Srbiji su gr~evito godinama èleli stabilizaciju unutra{wih prilika, re{avawe tih urgentnih problema, nikome u Srbiji nije odgovaralo {to ve}ina Albanaca bojkotuje politi~ke procese. [to ne u~estvuje na izborima. Svi su ose}ali to kao jedan problem koji u budu}nosti moè da eskalira. Mi smo neprekidno insistirali da albanske politi~ke partije iza|u na izbore. Zahvaquju}i svojoj brojnosti mogle su da imaju veliki broj poslanika u Republi~koj, u Saveznoj skup{tini. Mogle su vrlo ~esto da kao takve ulaze u Saveznu i Republi~ku vladu, a sa druge strane, bili smo spremni da odredimo i kvotu ministara koji }e biti obavezno albanske nacionalnosti kako bismo na {to boqi i principijelniji na~in re{ili celi problem. Nikome u Srbiji nije odgovaralo da Albanci masovno ne u~estvuju u politi~kim procesima jer smo znali da su onda tako podlo`ni manipulisawu spoqa, a znali smo i koji su planovi Amerike. Neko je to ranije saznao, neko kasnije, ja mogu sebe da hvalim javno na svakom mestu da sam jedan od onih koji su prvi shvatili kakve su krajwe namere Amerike i zapadnih sila. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, pomenuli smo ovaj sporazum sa Rugovom, moj sporazum sa Rugovom, to je bilo 1995. godine da se re{i {kolski sistem, a vi ste pomenuli pregovore sa politi~kim predstavnicima Albanaca i sa politi~kim predstavnicima drugih nacionalnih zajednica. Da li je bilo, s obzirom da su tamo nacionalne zajednice kako su definisane, i Turaka, muslimana, Goranaca, Roma, Egip}ana, osim Srba, Crnogoraca i Albanaca da li je izostao pozitivan stav bilo koje od ostalih nacionalnih zajednica na Kosovu i Metohiji u vezi sa inicijativama Vlade Srbije da se politi~ko re{ewe traì da se pregovorima re{e problemi. Svedok dr Vojislav [e{eq: Sve ostale nacionalne zajednice su zdu{no prihvatale pregovore, razgovore, dijalog. Mnogi su prenebregavali ~iwenicu da na Kosovu i Metohiji ne ìve samo Albanci i Srbi. Tamo je ìvelo pre NATO okupacije oko 150.000 muslimana srpskog govornog jezika. @ivelo je oko 50.000 Turaka, Turaka starosedelaca koji su tamo stotinama godina, naj~e{}e u okolini Prizrena i u samom Prizrenu. Zatim je ìvelo oko 60.000 Goranaca. To je narod srpskog porekla islamske vere, srpskog jezika, ali albanskih imena. Kod wih taj proces albanizacije jo{ nije bio okon~an i oni su se vremenom i u nacionalnom pogledu osvestili i pripadali jednoj posebnoj zajednici. Zatim, ìvelo je vi{e od 200.000 Roma. Zatim, de{avala se jedna velika mistifikacija sa stvarnim brojem Albanaca. Albanci su bojkotovali potpis stanovni{tva iz 1991. godine. Ranije, kada su sami rukovodili popisom, prisiqavali su pripadnike drugih nacionalnih zajednica da se izja{wavaju kao Albanci. Pogotovo ako je re~ o pripadnicima islamske veroispovesti. Pa su mnogi Romi, mnogi muslimani, mnogi Goranci, mnogi Turci morali da se izjasne kao Albanci. Kasnije, kada se situacija promenila, svi oni koji pripadaju odre|enim nacionalnostima nisu vi{e hteli ni pod kakvom prinudom da se predstavqa138
ju onim {to oni nisu. A zapadne sile su neprekidno ignorisale postojawe drugih nacionalnih zajednica. âk je postojala jedna grupacija od 7.000 qudi koji su se izja{wavali kao Egip}ani. U wihovoj usmenoj tradiciji je postojao podatak da su wihovi preci pre nekoliko stotina godina i doseqeni sa podru~ja Egipta. To oni tako pri~aju, a wihovo je pravo da se izjasne kako god èle. Tako da je tu o~igledno bilo ignorisawe svih nacionalnih interesa grupacija koje nisu bile spremne da budu instrumentalizovane od strane zapadnih sila protiv Srbije. Potpuno su ignorisani. Posle su uglavnom i podelili sudbinu srpskog naroda... Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala, odgovorili ste na pitawe. Gospodine Milo{evi}u, do{ao je trenutak za pauzu, pauza od 20 minuta. Molim ustanite. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u moète nastaviti. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, molim vas da se na kratko vratimo na va{u kwigu Srpski narod i novi svetski poredak koja je ve} ovde prihva}ena kao dokazni predmet, a ona vam je u tabulatoru 25. Vi ste malo~as pomiwali odluke Narodne skup{tine Srbije i skre}em vam pa`wu... Sudija Kvon: Radi zapisnika, usvojena su poglavqa 13 i 14, a ne ~itav tabulator pod brojem 25. Slobodan Milo{evi}: Ja sam shvatio da ste usvojili tabulatore 13 i 14, nisam shvatio da su usvojena samo ta poglavqa. Evo sada je poglavqe 19, to su zakqu~ci Narodne skup{tine da se kratko samo osvrnemo na glavne momente koje sadrì ovo poglavqe, s obzirom da je u neposrednoj vezi sa nastojawima da se vode pregovori, da se postigne rezultat mirnim putem. Dakle, u ovom poglavqu 19 vi govorite o tome da je... Sudija Kvon: Strana 60. Slobodan Milo{evi}: Govorite na samom po~etku da je odluku da delegacija Vlade Srbije putuje u Pariz Narodna skup{tina donela 4. februara 1999. godine, na osnovu rasprave o problemima na Kosovu i Metohiji i agresivnim pretwama NATO kao i inicijativi Kontakt grupe, a zatim usvojila zakqu~ke, gde je, pre svega, najo{trije osudila NATO pretwe srpskoj dràvi i narodu, konstatuju}i da su one u funkciji direktne podr{ke separatizmu i terorizmu, a suprotne deklarativnom zalagawu za nalaèwe mirnog re{ewa problema. Da li ste na{li to? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Samo bih vas podsetio, gospodine Milo{evi}u, da smo pre toga imali zajedni~ki dokument svih politi~kih partija u Srbiji koji se tako|e ticao na~ina re{avawa kosovsko-metohijskog pitawa. On prethodi sednici Narodne skup{tine. Tamo su sve politi~ke partije u Srbiji zauzele jedinstven stav po tom pitawu. I pokrenule sopstvenu inicijativu. Jedna od kqu~nih ta~aka te inicijative je bila u sklopu demokratskog re{avawa samog problema da Kosovo i Metohija u budu}nosti ima dvodomu skup{tinu, Ve}e gra|ana u kome bi se birali poslanici po proporcionalnom principu i gde bi Albanci imali uvek ve}inu jer ih
139
je ve}ina u stanovni{tvu Kosova i Ve}e nacionalnih zajednica gde bi svaka nacionalna zajednica sa Kosova i Metohije imala podjednak broj pripadnika kako ne bi do{lo do majorizacije. Dakle, Albanci, Srbi, muslimani, Goranci, Turci, Romi, Egip}ani itd. Slobodan Milo{evi}: Taj princip je bio i su{tinski princip prilaza na{e delegacije u Rambujeu. Da li je to tako ili ne? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Ali na{a delegacija nije imala ni {ansu da to ozbiqno izloì tamo jer ni do kakvog sastanka sa predstavnicima albanskih politi~kih partija nije ni do{lo u Rambujeu. U Rambujeu zapadne sile su jedino vr{ile pritisak da na{a delegacija prihvati, to je vaqda aneks B sporazuma iz Rambujea, koliko me se}awe sluì, slobodno kretawe NATO trupa kroz celo podru~je Srbije i prakti~no okupaciju Kosova i Metohije {to niko u srpskom politi~kom ìvotu nije smeo ni da pomisli da prihvati. Kada je re~ o ovoj sednici Narodne skup{tine koju ste pomenuli, tu su stavovi tako|e jedinstveno zauzeti, cela Narodna skup{tina i vladaju}e i opozicione politi~ke partije. U ovoj zajedni~koj inicijativi su u~estvovale i vladaju}e i opozicione politi~ke partije. Pored ove tri partije koje su bile ukqu~ene u Vladu narodnog jedinstva, tu su bile partije raznih nacionalnih grupa sa Kosova i Metohije i Srpski pokret obnove i Nova demokratija i Savez vojvo|anskih Ma|ara te tri partije su bile jedina opozicija u Narodnoj skup{tini u to vreme. Dakle, to je bio apsolutni konsenzus svih relevantnih politi~kih faktora u Srbiji po tom pitawu. Slobodan Milo{evi}: Pogledajte molim vas, to vam je od kraja ove 19 glave ~etvrti pasus od kraja, pa idemo onda unapred. Govori se o tome albanski separatizam i terorizam kao wegov najvi{i stadijum... Sudija Kvon: Gospodine Milo{evi}u, morate da pri~ekate dok mi prona|emo taj deo. Da li je to strana 62? Slobodan Milo{evi}: êtvrti pasus broje}i od kraja ove glave koja po~iwe albanski separatizam i terorizam. Sudija Kvon: Da, u redu, sada smo na{li. Slobodan Milo{evi}: Kao wegov najvi{i stadijum prouzrokovali su sada{wu krizu na Kosovu i Metohiji i oni su, vi ovde citirate zakqu~ke. Svedok dr Vojislav [e{eq: Zakqu~ke Narodne skup{tine, da. Slobodan Milo{evi}: Glavna prepreka postizawu politi~kog re{ewa. Na sve napore, ponude i dobru voqu dràve da se pridruè politi~kom dijalogu i zajedno s drugim traè re{ewe, albanske separatisti~ke partije i wihovi lideri odgovarali su odbijawem i opstrukcijom. Takav wihov stav podsticao je i ohrabrivao nastavak zlo~ina~kih teroristi~kih bandi. Oni su zloupotrebili po{tovawe sporazuma od strane na{e dràve i prisustvo verifikacione misije i nastavili sa zlo~inima. A onda govorite o tome da je i dràva Albanija ume{ana u agresivne akcije protiv Savezne Republike Jugoslavije, protiv Republike Srbije na Kosovu i Metohiji. Ovde se isti~e, pred kraj ovog pasusa, na to nikada nisu reagovale zapadne sile, a OEBS jo{ nije kompletirao svoju verifikacionu misiju mada je u me140
|uvremenu nastupila eskalacija teroristi~kih dejstava. U svetskim poslovima vodi se politika dvojnih standarda i efikasno spre~ava svaka ozbiqnija osuda teroristi~kih delatnosti albanskih separatista od Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija. Da li je to bilo u to vreme op{tepoznata ~iwenica? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Vi ste, gospodine Milo{evi}u, potpisali sporazum sa Hilom, ameri~kim predstavnikom negde, koliko me se}awe sluì, u oktobru 1998. godine. Na osnovu tog sporazuma posmatra~ka misija OEBS-a je instalisana na Kosovu i Metohiji sa sasvim konkretnim zadacima. Na wenom ~elu je bio Amerikanac Vilijam Voker. Slobodan Milo{evi}: Samo jednu ispravku za transkript. Sporazum je potpisan, to ste vi verovatno napravili lapsus sa Holbrukom ne sa Hilom Svedok dr Vojislav [e{eq: Sa Holbrukom, da, da. Su{tina je ovde bitna, po mom mi{qewu, moè se desiti da pogre{im nekada tako u imenima. Ta misija je vrlo brzo pokazala svoje pravo lice. Umesto da nadgleda, da posreduje u tragawu za mirnim re{ewem, da pomaè, misija je zapravo po~ela od prvog momenta da obnavqa albansku teroristi~ku organizaciju koju je prethodno na{a policija skoro u potpunosti porazila. Nakon akcija na{e policije u leto 1998. godine skoro sve teroristi~ke grupacije su bile suzbijene, neke likvidirane, neke ra{trkane, razbijene itd. Misija OEBS-a pod rukovodstvom Vilijama Vokera od prvog dana je po~ela da ih okupqa, stavqa pod svoju za{titu, reorganizuje i priprema da sluè kao NATO pe{adija u predstoje}oj agresiji. To smo imali izve{taje na{ih obave{tajnih slu`bi, ja sam kao potpredsednik Vlade dnevno dobijao informaciju u kabinetu predsednika Vlade {ta se de{ava na tom planu. Na{i dràvni organi su, dakle, na taj na~in prate}i rad misije OEBS-a ustanovili da je wen osnovni ciq da obnovi albansku teroristi~ku organizaciju. I pokazalo se da su u dobroj meri oni tu teroristi~ku organizaciju i obnovili. Slobodan Milo{evi}: Pogledajte slede}i pasus, odnosno to je sada tre}i pasus odozdo u ovoj glavi 19. Takvo pona{awe zapadnih zemaqa je po svojoj su{tini otvorena podr{ka separatizmu i terorizmu, pomo} i podr{ka zlo~ina~kim aktivnostima. Pored toga, iskonstruisanim i neta~nim ocenama da vojska i policija prekomerno upotrebqavaju silu, poku{avaju se spre~iti legitimne snage odbrane naroda i dràve da reaguju protiv terorista na adekvatan na~in kao {to to ~ine vojska i policija u svim dràvama sveta koji se suo~avaju sa ovim zlom. Dakle, da li je vama bilo poznato to stalno ponavqawe kako na{a policija i vojska prekomerno upotrebqavaju silu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, neprekidno smo suo~avani sa takvim optu`bama sa Zapada. Svaka akcija na{e policije nazivana je represijom nad civilima. Svaka. I uvek smo optuìvani za prekomernu upotrebu sile, mada niko nije razjasnio {ta zna~i pojam prekomerne upotrebe sile. Kada imate pred sobom teroriste onda morate upotrebiti adekvatnu silu koja je dovoqna da uni{tite teroriste, a ne onu silu kojom biste se izjedna~ili sa teroristima pa stvorili nere{enu situaciju. To je van zdrave logike. A sa
141
druge strane, teroristi~ki akti vi{e nisu nazivani pravim imenom nego napadi, ubistva, kidnapovawa kao provokacije, kad god albanski teroristi ubiju negde Srbina ili Albanca ili pripadnika neke druge nacionalne zajednice, jer treba imati u vidu veliki broj Albanaca je ubila albanska teroristi~ka organizacija poznata pod imenom U^K. Veliki broj Albanaca. Daqe, svi dakle napadi, ubistva i kidnapovawa sa wihove strane su provokacije. Nisu to provokacije, to su najteì teroristi~ki zlo~ini po svojoj prirodi. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, mislim da ste sada ne{to va`no rekli kada ste govorili o primerenoj sili, je li to treba razlikovati od neprimerene sile, a o~igledno je da se koristio termin neprimerena sila. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja mislim, gospodine Robinson, da sve vreme ja ne{to va`no govorim ovde, ne mislim da sam bilo {ta neva`no rekao u celom dosada{wem svedo~ewu. A drugo, treba razjasniti {ta je to neprimerena upotreba sile. Ho}e li se to brojati broj metaka ispaqenih ili {ta je to neprimerena sila. Mi nigde nismo albanska sela napadali napalm bombama ili sli~nim oru`jima, uvek je sila bila primerena snazi teroristi~kog udara i na{em ciqu da teroriste uni{timo. Svuda gde je dolazilo do pogibije civila teroristi su krivi jer su nastojali u nekoliko navrata da civile koriste kao ìvi {tit. Nikada na{i vojni i policijski organi nisu nepotrebno civile izlagali rizicima od vatrenih dejstava. To vam garantujem kao tada{wi potpredsednik Vlade. Uvek su vodili ra~una da za{tite civile. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala vam. Mora}emo da preispitamo dokaze u vezi sa tim. Izvolite gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Da li ste tokom 1998. i po~etkom 1999. godine odlazili na Kosovo i Metohiju? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam ve} govorio da sam 1998. godine obi{ao ve}i broj mesta na Kosovu i Metohiji, obi{ao i neke na{e vojne i policijske jedinice, razgovarao sa civilima, susretao se i sa Albancima, ne samo sa Srbima. A onda sam, negde je to bilo u toku januara meseca, kao potpredsednik Vlade Srbije u~estvovao na sednici Vlade Srbije na Kosovu i Metohiji u Pri{tini. Vlada Srbije je zakazala svoju sednicu u Pri{tini, mislim da je to bilo 15. januara, imamo to negde isto ovde u dokumentima, ima jedan izve{taj... Slobodan Milo{evi}: To }emo lako ustanoviti, recite na koja podru~ja na Kosovu i Metohiji ste posebno i{li? Svedok dr Vojislav [e{eq: Najvi{e sam bio na podru~ju Pe}kog okruga, po{to su u to vreme tamo bila najintenzivnija teroristi~ka dejstva. Bio sam u De~anima, bio sam u \akovici, bio sam u op{tini Orahovica, itd. Ali sam bio i u mnogim drugim mestima. Slobodan Milo{evi}: Recite kako je postupala policija , jeste li obilazili policiju? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da.
142
Slobodan Milo{evi}: Kako je postupala policija na Kosovu i Metohiji? Svedok dr Vojislav [e{eq: Policija je striktno postupala po nalozima Vlade Srbije i po propisima o svome radu, striktno. I nisam zatekao nijedan slu~aj prekora~ewa nadle`nosti policijskih organa niti kr{ewa propisa kojima se oni rukovode. [to zna~i da je imala zadatak da {titi civile bez obzira na nacionalnost, da ~uva javni red i mir i da uni{tava teroriste gde god se teroristi pojavquju. Naravno, uvek nam je bio ciq da zarobimo ili uhapsimo teroriste, a ne da ubijamo. Me|utim, negde su borbe sa teroristima bile tako èstoke da je dolazilo do `rtava, imali smo poprili~an broj `rtava me|u policajcima. Slobodan Milo{evi}: O tome postoje podaci, a recite kako je postupala vojska koju ste obilazili na Kosovu i Metohiji? Svedok dr Vojislav [e{eq: Vojska je uglavnom dejstvovala na grani~noj liniji i ona se sukobqavala sa bandama koje su poku{avale da ubacuju oru`je iz Albanije na Kosovo i Metohiju. Ja sam obi{ao nekoliko karaula, nekoliko vojnih jedinica i upravo sam se tamo zatekao nakon razbijawa nekih albanskih grupa koje su na kowima prenosile oru`je. Slobodan Milo{evi}: Kakvo je bilo stawe u gradovima na Kosovu i Metohiji koje ste obilazili? Svedok dr Vojislav [e{eq: U gradovima je bilo potpuno mirno, normalno se ìvot odvijao, ja sam slobodno {etao ulicama raznih gradova ukqu~uju}i i Pe}, i mnoge druge gradove i nije bilo nekih provokacija. Bilo je mnogo Albanaca na ulicama, neki su }utali i prolazili kao da me ne vide, neki su se sme{kali, neki su se sa mnom rukovali. Tada sam upoznao jednog izrazito ~asnog ~oveka Albanca koji se zvao Yafer Yuka u Pe}i, bio je tamo, koliko se ja se}am, i op{tinski funkcioner, sa wim sam {etao kroz Pe}. Naàlost, ~uo sam odmah nakon ulaska NATO trupa da su albanski teroristi ubili Yafer Yuku ba{ zato {to je bio lojalan Srbiji. Ja sam i sa tim Yaferom Yukom, se}am se kao da je ju~e bilo, jedan izrazito visok ~ovek, {etao pe}kim ulicama. Vodio dijalog, prilazili nam stanovnici svih nacionalnosti itd. U gradovima je situacija bila potpuno mirna skoro bez ikakvih incidenata. Incidenti su se de{avali u seoskim sredinama, u brdskom podru~ju, po {umama gde su te teroristi~ke bande najvi{e operisale. Slobodan Milo{evi}: Rekli ste da je ubijen Yafer Yuka, on je bio ~lan Direkcije JUL-a, da li vam je poznato da je Yafer Yuka zaklan? Svedok dr Vojislav [e{eq: ûo sam taj detaq da je zaklan nakon {to su NATO snage u{le, wega su se do~epali albanski teroristi i zaklali ga. Slobodan Milo{evi}: Recite kakve su bile, vi ste bili na svim sednicama Vlade u to vreme... Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, nije bilo nijedne sednice koju sam propustio. Slobodan Milo{evi}: Dobro. Predsedavaju}i sudija Robinson: Koje nacionalnosti je bio Yafer Yuka. Svedok dr Vojislav [e{eq: Iz veoma ugledne albanske porodice, brojne i ugledne.
143
Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Slobodan Milo{evi}: Bili ste na svim sednicama Vlade, da li ste propustili neku sednicu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Koliko se ja se}am nijednu sednicu Vlade nisam propustio. Slobodan Milo{evi}: Kakvi su bili stavovi i nalozi Vlade Srbije za postupawe na{ih snaga na Kosovu i Metohiji, posebno u pogledu zakonitosti postupawa i odnosa prema civilima? Svedok dr Vojislav [e{eq: Vlada Srbije je imala nadle`nost pre svega prema policiji, a Savezna vlada je imala nadle`nost prema vojsci. Republi~ka vlada je neprekidno policiji preko Ministarstva unutra{wih poslova davala smernice kako da se postupa, a uostalom policija je imala svoje pravilnike koji su besprekorni, bar po mom mi{qewu. Dakle, {to se ti~e civila, civili se {tite bez obzira na nacionalnost, na veru, na zanimawe, na pol, na ìvotnu dob itd. I tako se policija i pona{ala. A ako bi bilo slu~ajno negde kr{ewa propisa o delovawu policije, onda su preduzimane disciplinske kaznene mere. Slobodan Milo{evi}: A kakav je bio odnos Vlade i uop{te vlasti u Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji prema zakonitosti postupawa na{ih snaga i na{ih dràvnih organa u toku agresije NATO na SRJ? Svedok dr Vojislav [e{eq: Tako|e je bio takav, i gde god je dolazilo do incidenata izvr{ioci krivi~nih dela su hap{eni, bilo da je re~ o vojnicima bilo da je re~ o policajcima, privo|eni sudu. Mnogi su osu|eni i ja vam sada ne bih mogao re}i ta~an broj osu|enih, ali je broj poprili~an. Vo|eni su procesi, dakle ako je neko negde ne{to otimao, krao, pqa~kao ili ubijao civile. Striktni su bili nalozi ne smeju se ubijati zarobqenici, ne smeju se ubijati civili, ne sme se niko maltretirati, fizi~ki mu~iti, ne sme se pqa~kati. Znate, u ratnim okolnostima vi ne moète apsolutno sve to izbe}i, ali gde god je dolazilo do takvih slu~ajeva na{i organi vojske i policije su imali striktne naloge da odmah po~inioce hapse i privode sudovima. Slobodan Milo{evi}: Po{to ste vi ovde potvrdili da ste imali detaqna saznawa o svemu {to se de{avalo u to vreme i sa pozicije potpredsednika Vlade i predsednika Srpske radikalne stranke koja ima odbore i svoju mreù po celoj teritoriji, a po{to se ovde u raznim ta~kama govori o diskriminaciji prema Albancima u Srbiji i Jugoslaviji, da li vi moète da navedete jedan primer diskriminacije izvr{ene prema Albancima na Kosovu i Metohiji i da li je uop{te to {to se govori o diskriminaciji ta~no? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne samo da ja ne mogu navesti primere diskriminacije Albanaca, nego i oni koji nas optuùju da smo diskriminisali Albance ne mogu da navedu kako smo to konkretno vr{ili diskriminaciju. Ako su Albanci imali sva prava kao i ostali gra|ani, ako su ~ak bili privilegovani pa nije dràva primewivala prinudne mere u naplati poreza, u naplati struje, vode i ostalih komunalija onda to nije diskriminacija. Znate, ~ak i kod sluèwa vojne obaveze ako se Albanac ne odazove ja ne
144
znam u to vreme da je ijedan i{ao u zatvor, a ako se pripadnik druge nacionalnosti ne odazove bio je ka`wavan. Dakle, dràva ne samo {to nije primewivala mere diskriminacije prema Albancima, nego je bila i tolerantna u onim podru~jima gde to nijedna druga civilizovana dràva ne bi bila tolerantna. Sve je ra|eno u ciqu masovnog pridobijawa Albanaca. Pridobijawa na dijalog i na normalan ìvot. Sve je ra|eno u ciqu izbegavawa oruànih obra~una ili prete}eg rata ~iji su se oblaci sa Zapada ve} nadvijali nad na{u zemqu. Slobodan Milo{evi}: Recite mi, gospodine [e{eq, da li su vlasti u Srbiji i u SRJ ulagale napore, posebno tokom NATO agresije, da se za{tite Albanci od poku{aja mogu}e osvete, reakcija na napade na na{u zemqu i wene gra|ane itd.? Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, na{a vlast je pomagala Albancima da oni sami organizuju neke odrede svoje seoske za{tite ~iji je bio ciq samo da obezbede miran ìvot u tom mestu, u tom selu. Mi smo ~ak davali plate, koliko se se}am, tim Albancima. Dràva im je dala i ne{to oru`ja, dràva im je dala i uniforme, pa ih ~ak nismo ni prisiqavali da nose na{e ambleme na tim uniformama, pa su nosili te uniforme bez ikakvih amblema da ne bi izazivali kod svojih sunarodnika neku podozrivost, e to su srpski amblemi, to su jugoslovenski amblemi itd. Zatim, u vreme NATO agresije znate najvi{e su stradali civili. Kada pogledate ukupne `rtve bombardovawa, vide}ete da je minimalno vojnika i vojne tehnike stradalo. Mislim svega 11 oklopnih vozila na celom Kosovu i Metohiji posle toliko èstokog bombardovawa. Stradali su civili. Za{to je tu bilo najvi{e `rtava me|u albanskim civilima? Zato {to je wih bilo najvi{e. A sa druge srane, imali smo problem sa teroristi~kom organizacijom koja je unapred planirala masovno iseqavawe svojih sunarodnika Albanaca kako bi se pred me|unarodnom javno{}u to predstavilo kao neki stravi~an problem kao egzodus celog jednog naroda itd. Na{a policija imala je zadatak da ~uva red i mir koliko je to mogu}e sa~uvati u ratnim uslovima, da materijalno pomaè, da pomaè hranom, medicinskim materijalom, da ube|uje Albance da se ne iseqavaju. Tamo gde ih nije bilo mogu}e ubediti da se ne iseqavaju onda je policija imala zadatak da im bar obezbedi slobodno kretawe. A kada je re~ o pograni~nim delovima da ih spre~i da upadnu u minska poqa. Jer na{a vojska je skoro celu grani~nu liniju minirala i{~ekuju}i napad NATO. Slobodan Milo{evi}: Gde ste bili 15. januara 1999. godine? Svedok dr Vojislav [e{eq: U Pri{tini, na sednici Vlade Republike Srbije odlu~ili smo da sazovemo sednicu Vlade u Pri{tini da bi na taj na~in manifestovali na{u voqu prvo da se Srbija ne odri~e Kosova i Metohije kao svog sastavnog dela, a sa druge strane da bi na licu mesta jo{ jednom pozvali kompletno stanovni{tvo Kosova i Metohije na tolerantan i miran ìvot, na dijalog itd. Slobodan Milo{evi}: Petnaestog januara, dakle tada kada ste vi bili na sednici vlade u Pri{tini desio se onaj doga|aj u Ra~ku.
145
Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Koliko je ta va{a poseta trajala? Svedok dr Vojislav [e{eq: Mi smo imali sednicu Vlade, a onda je general Sreten Luki}, koji je bio tada komandant na{ih policijskih snaga na Kosovu i Metohiji, u sedi{tu Ministarstva unutra{wih poslova Srbije u Pri{tini organizovao ru~ak za predsednika i potpredsednike Vlade i bio je ministar unutra{wih poslova pokojni Vlajko Stojiqkovi}. Mi smo tamo sedeli za ru~kom, preko puta mene je sedeo policijski general Vlastimir \or|evi}. Slobodan Milo{evi}: To je bilo 15. januara. Svedok dr Vojislav [e{eq: To je bilo odmah posle sednice Vlade, ministri su po~eli da se vra}aju za Beograd, a mi potpredsednici s predsednikom Vlade, ministrom unutra{wih poslova smo bili pozvani na ru~ak u sedi{te policije. Slobodan Milo{evi}: Ovde je pomiwano da je Vlastimir \or|evi} toga dana bio u Ra~ku. Svedok dr Vojislav [e{eq: Nije mogao biti u isto vreme i u Ra~ku i sedeti preko puta mene. S wim sam najvi{e razgovarao u toku tog ru~ka. U toku tog ru~ka on je dobio informaciju da se vodi borba sa teroristima u Ra~ku. I to vam mogu potvrditi i svi drugi koji su se na{li u to vreme na ru~ku u sedi{tu policije u Pri{tini. I ostali potpredsednici Vlade, znate sa mnom su ostali Ratko Markovi} i Milovan Boji} kao potpredsednici Vlade i mi smo i naredna dva dana bili na Kosovu i Metohiji. Sutradan, 16. januara, policijskim helikopterom sam i{ao sa Vlastimirom \or|evi}em, Vojislavom @ivkovi}em, koji je tada bio va{ predsednik partije za Kosovo i Metohiju, i Sowom [}epanovi} iz Pri{tine za Prizren. Mi smo u sedi{tu policije u Pri{tini ostali odmah posle sednice Vlade pa negde do ve~erwih ~asova. U ve~erwim ~asovima smo {etali Pri{tinom. I prvu informaciju nam je dao general Vlastimir \or|evi} da se vodi sukob izme|u na{e policije i jedne sna`ne teroristi~ke grupacije u Ra~ku. Kasnije smo saznali taj ishod borbe, tu je poginuo ve}i broj albanskih terorista. Slobodan Milo{evi}: Da li se, pogledajte ova dokumenta koja imate pred sobom, u tabulatoru 2 nalazi ~lanak iz Zemunskih novina, to je specijalno izdawe, a naslov je Vlada narodnog jedinstva postoji zbog Kosova i Metohije i onda je tu jedan tekst, gore je datum 15. januar 1999. godine, Vlada Srbije na Kosovu i Metohiji. To je izve{taj da je Vlada 15. januara na Kosovu i Metohiji i koliko se ovde moè videti izjave potpredsednika Vlade i va{e i drugih potpredsednika koji se odnose na politi~ku situaciju na Kosovu i Metohiji u to vreme? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja bih vam ovde prvo skrenuo pa`wu i na fotografije. Ovde su fotografije iz mnogih kosovsko-metohijskih gradova gde se vidimo nas trojica potpredsednika Vlade dr Ratko Markovi}, dr Milovan Boji} i ja kako sasvim slobodno neometano {etamo, ~ak oko nas nigde ne}ete videti ni policiju ovde. I to vam je svedo~anstvo koliko je bi146
la mirna situacija po kosovsko-metohijskim gradovima 15. januara 1999. godine. Mo`da je bilo ponegde policajaca u civilu, verovatno ih je bilo, ali toliko smo se ose}ali sigurnim da onih pravih policajaca specijalaca do zuba naoruànih i oklopqenih nigde nije bilo. Drugo, novinarska ekipa Zemunskih novina je pratila nas trojicu potpredsednika Vlade za sve vreme boravka, na svim sastancima koje smo tada dràli, svim na{im javnim nastupima, u svim na{im razgovorima itd. I ova reportaà je na taj na~in nastala. Slobodan Milo{evi}: Dobro, a u kojim ste mestima bili, da pre|emo... Svedok dr Vojislav [e{eq: Bili smo pre svega u Pri{tini, Prizrenu, Pe}i, Gwilanu, Podujevu i jo{ nekim mestima, ne mogu se sada, da vam iskreno kaèm, svih mesta ni setiti. Ali ovo su okru`na sedi{ta, zna~i Pri{tina, Prizren, Pe}, Kosovska Mitrovica i Gwilane. Bili smo u Podujevu gde je ìvelo samo 100 Srba, a oko 100.000 Albanaca i u Podujevu smo mirno {etali gradskim ulicama. Nigde nijedne provokacije nije bilo. Niko nam ni{ta nije dobacio, nijedne ru`ne re~i, ni{ta. Znate, kada pro|em kroz ulice gradova u unutra{wosti Srbije, pa ako neko pripada konkurentskoj politi~koj partiji ponekad mi ne{to dobaci uvredqivo ovako ili onako. Ovde se to nije desilo. Ja ne mogu sada da se hvalim, e Albanci su nas srda~no prihvatili. Ali nije incidentnih situacija nigde bilo. Toliko je bilo mirno da nam policijska pratwa nije trebala. Slobodan Milo{evi}: Ovde je, koliko vidim u prvom delu ovog ~lanka, sadràno nekoliko bitnih momenata iz izjave same Vlade sa te sednice 15. januara. Da li je to ta~no? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, mislim da su ovde kqu~ni zakqu~ci sa te sednice Vlade. Slobodan Milo{evi}: Dakle, 15. januara evo to je... Svedok dr Vojislav [e{eq: U novinarskoj interpretaciji, naravno. Slobodan Milo{evi}: Dobro, naravno to je reportaà, ali ~etvrti pasus u ~lanu, nadam se gospodine Robinson da moète da na|ete ~etvrti pasus, odatle po~iwe ovo {to èlim da citiram. Vlada, dakle, 15. januara 1999. godine kaè izbegavawe politi~kog dijaloga od strane dela predstavnika albanske nacionalne zajednice koji ne}e politi~ko re{ewe i koji vr{i opstrukciju politi~kog procesa direktno pothrawuje zlo~ine teroristi~kih bandi. Vlada isti~e, kako saop{tava Ministarstvo za informacije Republike Srbije, da smirivawe situacije stvara uslove za obnovu i ubrzawe politi~kog procesa u interesu svih gra|ana na Kosovu i Metohiji i nagla{ava da svi po~inioci teroristi~kih akata moraju biti ka`weni za zlo~ine koje su po~inili. Da li ste to na{li? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, i ovo daqe su zakqu~ci Vlade terorizam je zlo za svet i tako. Slobodan Milo{evi}: Vlada kaè da je terorizam zlo za svet, to je ono {to sada govori ceo svet, Vlada Srbije zahteva da me|unarodna zajednica prekine sa politikom dvostrukih standarda, osudi terorizam i onemogu}i podr{ku teroristima iz inostranstva. Vlada o~ekuje od verifikacione misije da za vreme trajawa svog mandata predo~i svetskoj javnosti istinu o
147
pravim uzrocima problema na Kosovu i Metohiji, zlo~inima terorista, o nastojawima Srbije i Jugoslavije da se politi~kim sredstvima na|u re{ewa za probleme i da tako u celini dosledno izvr{e svoje obaveze iz sporazuma Vlade Jugoslavije i Organizacije za evropsku bezbednost i saradwu. Dakle, da li je uop{te bilo nekog iskakawa ili rekao bih nekog izuzetka u kontinuitetu od jednog stalnog nastojawa da se mirnim putem re{i problem na Kosovu i Metohiji, da se postigne konsenzus, da se problem re{ava na principima nacionalne ravnopravnosti kako je to bilo i sadràno u re{ewu za Kosovo o onoj dvodomoj skup{tini koju ste pomiwali i principima koji su tada usvajani. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, nikakvog iskakawa nije bilo i ovi zakqu~ci koji su ovde interpretirani zapravo obeleàvaju kompletnu aktivnost tada{we Vlade narodnog jedinstva u Srbiji povodom Kosova i Metohije. Vlada je neprekidno po tom pitawu bila jednodu{na, uvek je insistirala na miroqubivim metodama re{avawa problema. Bili smo svesni da problem postoji, a hteli smo da ga re{imo na civilizovan i demokratski na~in. S terorizmom se nismo mogli pomiriti, a bili smo spremni da razgovaramo o svemu i da traìmo re{ewa koja ne}e dovesti u pitawe teritorijalni integritet Srbije. Samo teritorijalni integritet Srbije bila je ta~ka gde nije bilo odstupawa. Sve ostalo je bilo podlo`no dijalogu i tragawu, zajedni~kom tragawu za re{ewima. Slobodan Milo{evi}: Svi su ovi stavovi va`ni, ali zbog racionalnog kori{}ewa vremena ja }u slede}i stav da presko~im pa da citiram ovaj koji daqe sledi: Vlada jo{ jednom potvr|uje svoje opredeqewe da se problemi na Kosovu i Metohiji mogu re{iti samo politi~kim dijalogom, po{tovawem teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije i Jugoslavije i punom ravnopravno{}u gra|ana i nacionalnih zajednica. Vlada ponovo poziva predstavnike albanskih partija da se pridruè politi~kom dijalogu sa predstavnicima svih nacionalnih zajednica koje ìve na Kosovu i Metohiji, osude i odreknu se terorizma i zajedno sa svima traè politi~ko re{ewe koje }e obezbediti ravnopravnost, a onemogu}iti majorizaciju i diskriminaciju po bilo kom osnovu. [ta je su{tina tog prilaza, gospodine [e{eq? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa, prvo miroqubivo re{ewe ukupnog problema, demokratsko re{ewe problema, eliminisawe terorizma, spre~avawe bilo kakve diskriminacije. Znate, kada se borimo protiv diskriminacije ne moèmo se boriti samo protiv diskriminacije u odnosu na Albance, moramo se boriti protiv diskriminacije u odnosu na Srbe i Gorance, i Rome, i muslimane, i Turke, i Egip}ane, sve one koji su ìveli tada na Kosovu i Metohiji i od kojih mnogi tamo naàlost danas ne ìve. Dakle, borba protiv diskriminacije podrazumeva ukidawe svih oblika diskriminacije i za{titu svih potencijalnih `rtava diskriminacije. Kako bi moglo da do|e do diskriminacije pa i majorizacijom. Znate, jedan od osnovnih oblika diskriminacije koja se de{avala na Kosovu i Metohiji posle Drugog svetskog rata je bila diskriminacija majorizacijom. Ako su Albanci u ve}ini zna~i svi ostali kao i da ne postoje, pa su drugi prisiqavani da se iz148
ja{wavaju kao Albanci, da se albanizuju itd. Diskriminacija ne podrazumeva potpunu slobodu svih nacionalnih zajednica i o~uvawe wihovog identiteta. Zbog toga smo toliko insistirali na o~uvawu identiteta svih nacionalnih zajednica. Slobodan Milo{evi}: Od najve}e do najmawe. Svedok dr Vojislav [e{eq: Od najve}e do najmawe da, samo tada je mogu}e ukinuti bilo kakvu diskriminaciju. Ako najve}a nacionalna zajednica moè da diskrimini{e sve ostale, {ta smo onda postigli. Slobodan Milo{evi}: Da pro|emo samo daqe kroz ovaj tekst. Ispod ovog podnaslova, prvi podnaslov koji sledi je Vlada narodnog jedinstva opravdano ime, to je podnaslov. Nadam se, gospodine Robinson, da moète to lako da vidite. Ovde vas citiraju i evo {ta vi kaète osvr}u}i se na sporazum u ~etvrtom pasusu. Kaète: Osvr}u}i se na sporazum koji su postigli predsednik SRJ Slobodan Milo{evi} i ameri~ki ambasador Ri~ard Holbruk [e{eq je ukazao da je dràva u uslovima pretwi i u èqi da izbegne rat, velike `rtve i razarawa pruìla izvesne ustupke potencijalnom agresoru, ali da oni ne diraju u teritorijalni integritet i suverenitet zemqe. Svedok dr Vojislav [e{eq: Mi smo potencijalnom agresoru zaista napravili ustupke time {to smo prihvatili dolazak misije OEBS-a, time {to smo prihvatili na odre|en na~in strano me{awe u te na{e unutra{we odnose. To su ustupci. To nijedna druga dràva na svetu ne bi prihvatila. Slobodan Milo{evi}: Dobro. Uprkos tome stvari eskaliraju. Vi govorite o tome kako je broj policije vra}en na nivo u mirnodopskim uslovima, da je policija sposobna da se obra~una sa terorizmom. Svedok dr Vojislav [e{eq: Vi ste to, gospodine Milo{evi}u, utana~ili u ovom sporazumu sa Holbrukom. Da se broj na{ih policajaca, koliko se se}am, svede na 10. 000, ako me se}awe dobro sluì. Slobodan Milo{evi}: Jeste, vrlo ste dobro... Svedok dr Vojislav [e{eq: I mi smo striktno proveli taj va{ dogovor. Slobodan Milo{evi}: Vrlo ste dobrog pam}ewa, gospodine [e{eq, a podseti}u vas da u ovom tabulatoru 25 u va{em ~lanku upravo u ovom poglavqu 19 koje smo malopre citirali, tamo gde se govori o iskonstruisanim i neta~nim ocenama da se prekomerno upotrebqava sila stoji re~enica koja glasi: (to je tre}i pasus od kraja 19 poglavqa) Time se èli poni{titi stav usagla{en sa me|unarodnom zajednicom u kome izri~ito stoji da i onda citirate iz sporazuma dràvni organi zadràvaju pravo da adekvatno odgovore na bilo koju formu teroristi~ke aktivnosti i kr{ewa zakona koji mogu da ugroze bezbednost gra|ana i predstavnika vlasti. Svedok dr Vojislav [e{eq: A ko je to od nas mogao da traì da mi kapituliramo pred teroristima? Slobodan Milo{evi}: Apsolutno niko. Svedok dr Vojislav [e{eq: Kakva je to vlast onda i kakva je to dràva? Slobodan Milo{evi}: Mi smo, dakle, to pravo zadràli i u skladu s tim pravom reagovali na teroristi~ke napade. Da li je ne{to bilo izvan toga, neko nasiqe koje su organi preduzimali?
149
Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Apsolutno ne, iskqu~ivo smo reagovali na teroristi~ke napade i obra~unavali se samo sa teroristima. Slobodan Milo{evi}: Vra}aju}i se na ovaj tabulator 2 u ovom ~lanku Zemunskih novina koji daje prikaz boravka Vlade na Kosovu 15, 16. januara, opet vas ovde citiraju, to je tri pasusa daqe od ovog koji smo ve} citirali o sporazumu izme|u mene i Holbruka, vi kaète oni pi{u, ukazuju}i da nam Amerikanci oteàvaju slamawe terorizma na Kosovu i Metohiji [e{eq je ocenio da mi zapravo vodimo borbu sa Amerikom jer se [iptari nikada ne bi digli da nije bilo podr{ke SAD. Svedok dr Vojislav [e{eq: I to je istina. I oni bi sigurno traìli neki modus vivendi, traìli bi varijantu da se sporazumeju i da ìvimo svi normalno u Srbiji, da se sva~ija prava po{tuju da nisu neprekidno inspirisani od strane zapadnih sila koje su im davale ogromna obe}awa koja ni danas nisu u stawu da ispune. Znate, sada zapadnim silama prete teroristi~ke akcije na Kosovu i Metohiji, ve} su se pojavile takve pretwe, jer wima je obe}ana potpuna nezavisnost, a zapadne sile ne znaju kako da im daruju tu nezavisnost jer se ona ne moè pravno uklopiti ni u dana{we me|unarodno javno pravo bez obzira koliko ga je globalizam rasto~io. Jo{ bih vas jednu stvar podsetio, gospodine Milo{evi}u. U to vreme, ja to znam pouzdano kao tada{wi potpredsednik Vlade, imali smo ukupno 25.000 policajaca u celoj Srbiji, od kojih je 10.000 bilo angaòvano na Kosovu i Metohiji, a danas Srbija, iz koje su izdvojeni i Kosovo i Metohija i pod NATO okupacijom, ima preko 30.000 policajaca. Mislim da je i ovaj podatak veoma zna~ajan i za Sudsko ve}e da danas Srbija ima mnogo vi{e policajaca, re~ je o ovla{}enim slu`benim licima. Dakle, ono {to je policajac u pravom smislu re~i ne mislim tu na sekretarice, na ~inovnike, na prate}e osobqe itd. Ovla{}eno slu`beno lice koje ima pravo da hapsi pod odre|enim zakonom propisanim uslovima. Sada ih ima preko 30.000, u na{e vreme, u vreme krize na Kosovu i Metohiji pred bombardovawe, bilo je svega 25.000. Te podatke moète proveriti u Vladi Srbije. Slobodan Milo{evi}: Od tih 25.000... Svedok dr Vojislav [e{eq: 10.000 je na Kosovu bilo. Slobodan Milo{evi}: Gospodin Najs je ovde tvrdio da je Srbija bila policijska dràva. Svedok dr Vojislav [e{eq: To su izmi{qotine, to su neozbiqne tvrdwe, jer ne moè policijska dràva biti koja ima tako enormno mali broj policajaca u odnosu na broj stanovnika. S druge strane, nema policijske dràve tamo gde se ne progawaju policijskim merama politi~ki protivnici itd. Ja, kao jedina mo`da `rtva, s vremena na vreme kada sam na razli~ite na~ine isprovocirao dejstvo policije mogu o tome da svedo~im. Treba imati argument za tvrdwu policijska dràva. Srbija nije bila policijska dràva. Srbija je imala neke nedostatke u razvoju demokratskog politi~kog sistema. Naravno, jer se nalazila u toj fazi tzv. tranzicije, ali da je bila policijska dràva to niko ozbiqno ne moè da tvrdi. Predsedavaju}i sudija Robinson: Koji je bio odnos policajaca i stanovni{tva?
150
Svedok dr Vojislav [e{eq: Na Kosovu i Metohiji, mislite li na celu Srbiju ili na Kosovo i Metohiju? Slobodan Milo{evi}: Na Srbiju, pa eto 10 miliona 25.000 lako je ustanoviti. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da vidimo prvo za Kosovo. Svedok dr Vojislav [e{eq: Odnos prema stanovni{tvu broj~ani odnos ili u pona{awu odnosi? Predsedavaju}i sudija Robinson: Da. Svedok dr Vojislav [e{eq: U pona{awu. Predsedavaju}i sudija Robinson: Broj~ani... Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa na Kosovu i Metohiji moglo je ìveti negde oko 1, 500. 000 stanovnika, jer ono {to su bile procene, s obzirom da su Albanci bojkotovali popis stanovni{tva, ne moè se uzeti zdravo za gotovo. Prema nekim na{im procenama izme|u 800.000 i 1, 000.000 je ìvelo Albanaca, bilo je preko 200.000 Roma, bilo je oko 150.000 muslimana, bilo je izme|u 200.000 i 300.000 Srba, Turaka mo`da 50.000, Goranaca 60.000 itd. U svakom slu~aju, to bi bila neka okvirna brojka koju ne moè niko precizno utvrditi. Na tu brojku svega 10.000 policajaca u uslovima teroristi~kih dejstava. Morate imati u vidu da svaka dràva kada je pod pretwom terorizma mora pove}avati broj policajaca. 10.000 policajaca je bilo ukupno na Kosovu i Metohiji i kada je postignuto sporazumom Milo{evi}-Holbruk, brojka je ne{to Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Gospodine Milo{evi}u... Slobodan Milo{evi}: Va{ kolega, potpredsednik Vlade Milovan Boji} kaè na slede}oj strani nije slu~ajno {to se udar na Kosovo i Metohiju desio u trenutku kada je na{a zemqa oslabqena sankcijama trebalo da se reformama okrene ka boqem ìvotu za sve gra|ane. Kakav je odnos bio izme|u ~iwenice da smo bili izloèni ve} ~itav niz godina pritiscima, sankcijama, iscrpqeni i Svedok dr Vojislav [e{eq: Agresija protiv Jugoslavije je i{la u fazama. Prvo su zapadne sile podstakle i potpomogle slovena~ki separatizam. Pa... Ante Markovi}, Stipe Mesi} i ostali i Veqko Kadijevi} ministar odbrane, posle te nespretne intervencije vojske kada je do{lo do velikih `rtava me|u mladim vojnicima mi smo imali nekoliko gra|anskih ratova. Zapadne sile su otcepile Sloveniju, pa su podstakle hrvatski separatizam, pomagale ga dok nisu dovele do egzodusa skoro kompletnog srpskog stanovni{tva. Pa su onda pomagale muslimanski separatizam u Bosni i Hercegovini, do Dejtonskog sporazuma. Kada je ta faza zavr{ena do{ao je red na Kosovo i Metohiju. Ve} nam je Kontakt grupa nagove{tavala da }e otvarati pitawe Ra{ke oblasti, odnosno Sanyaka i Vojvodine. Dakle, agresija protiv one biv{e Jugoslavije i{la je postepeno u fazama, korak po korak, kada jednu stvar postignu na antisrpskoj platformi zapadne sile kre}u u naredni obra~un. Dok nisu doveli Srbiju u situaciju da nema kud. Ultimatum iz Rambujea je bio taj faktor koji nam je stavio do znawa nemamo kud.
151
Slobodan Milo{evi}: Ovde se u sredwem pasusu na ovoj strani pomiwu Ibro Vajt i Mali~ Mali}i, dakle jedan Goranac i jedan Albanac koji su, kao partijski funkcioneri, uputili zahtev dràvnim organima da se hitno i do kraja, bez obzira na sve pritiske sa Zapada, obra~unaju sa teroristima, kako se ne bi ostvarila wihova najava rata na prole}e. [ta se govorilo tada kada ste vi bili o ratu na prole}e? Svedok dr Vojislav [e{eq: Rat na Kosovu niko nije èleo, ni Albanci nisu èleli rat, a i{~ekivao se rat i rat je bio nagove{ten. Zapadne sile su stavile do znawa albanskim teroristima da predstoji rat. I spremale ih za taj rat. Albanski teroristi trebali su da budu NATO pe{adija. Amerikanci i ostali zapadwaci nisu bili spremni da svoje kopnene trupe {aqu u rat, znali su kakvi su vojnici Srbi, znali su da }e tu biti velikih pogibija, hteli su da neko drugi krvari za wihove interese i to su postigli tako {to su organizovali i naoruàvali albanske teroristi~ke formacije. Ali, u stanovni{tvu je bio strah od rata. Rat ni Albanci u masi nisu èleli. Ko èli rat. Ko èli bombardovawe. Ko èli razarawa. Ko èli glad, ubijawa, pogibije. To niko normalan ne moè da èli, to nisu ni Albanci èleli. Ali je rat i wima bio nametnut da bi bili sredstvo u rukama Atlantskog pakta protiv Srbije i srpskog naroda. Slobodan Milo{evi}: Pogledajte ovaj deo koji nosi podnaslov Sudbina i preci, tu se govori o tome da su potpredsednici Vlade Srbije posetili Pe}. To je sve u toku ovog boravka 15. i 16. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. I 17. smo bili na Kosovu, koliko se se}am. Slobodan Milo{evi}: I 17. I onda citiraju va{eg kolegu Ratka Markovi}a koji je, kao {to znate, i svedo~io ovde, on kaè da je Vlada za politi~ki dijalog mirno i pravi~no re{ewe problema na Kosovu i Metohiji i za humanu koegzistenciju svih stanovnika pokrajine. Da li moète da kaète da li ste vi bili neprekidno zajedno sa ostalim potpredsednicima Vlade, Ratko Markovi} je predvodio delegaciju Vlade Srbije na pregovorima na tih dvadeset poku{aja pregovora u Pri{tini... Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, tu je bio i zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikoli}, na svaki poku{aj pregovora je on i{ao, i bio sam direktno upu}en preko wega u sve to {to se zbivalo. Uostalom, mi smo na Vladi Srbije davali instrukcije toj na{oj pregovara~koj delegaciji. Slobodan Milo{evi}: Da pogledamo {ta citiraju novine od toga dana Ratka Markovi}a. On kaè, zna~i ovo je podnaslov, Sudbina i preci, drugi pasus ima navodnice po{to ga citiraju. Kosovo i Metohija je etni~ki heterogeni prostor i tako mora da ostane, svako ko proba da etni~ki o~isti ovaj prostor ne}e uspeti rekao je Markovi}, dodaju}i da je ovaj prostor istorija napravila etni~ki raznolikim i da se ta etni~ka struktura ne moè mewati. Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodine Milo{evi}u, gledajte sada {ta se de{ava sa ostatcima biv{e Jugoslavije. Od svih biv{ih jugoslovenskih federalnih jedinica samo je Srbija ostala multietni~ko i multikonfesionalno dru{tvo. Bosna i Hercegovina je podeqena zbog gra|anskog rata. A
152
Hrvatska je skoro sve Srbe proterala sa teritorije Republike Srpske Krajine, dakle svi su morali prinudno da se isele, da beè glavom bez obzira. Samo je Srbija ostala multikulturno, multinacionalno i multikonfesionalno dru{tvo u pravom smislu re~i. Ovde bih samo obavestio Sudsko ve}e po{to se na jednoj stranici dole pojavquju Zemunske novine, oznaka Zemunske novine, a na drugoj Velika Srbija pa sve naizmeni~no, ovo je bilo specijalno zajedni~ko izdawe Velike Srbije i Zemunskih novina. Da ne bi bilo nikakve zabune. Da ne pomislite da su dve razli~ite novine u pitawu. Te dve redakcije, po{to su ih ~esto ~inili isti qudi, s vremena na vreme su objavqivale zajedni~ka izdawa. Ovo je jedno od tih zajedni~kih izdawa. Dakle, jedna novina je u pitawu, ali zajedni~ko izdawe dva lista. Slobodan Milo{evi}: Ovo obja{wewe je korisno. Sudija Bonomi: Gospodine [e{eq, pre nego {to potpuno izgubim nit, molim vas da me podsetite koji je bio ciq, koja je bila svrha NATO-a da obezbedi sebi pe{adiju, odnosno da stavi pod kontrolu odre|eno podru~je u Srbiji. Svedok dr Vojislav [e{eq: NATO ima geostrate{ke interese na podru~ju Kosova i Metohije. Tu je vi{e razloga. Prvo, vama je poznato gospodine Bonomi da NATO ima strate{ki interes da do kraja razori Rusiju. I on pravi upori{ne ta~ke i na Balkanu i u Ukrajini i u centralnoj Aziji. I da mu je krajwi ciq da se Rusija, nije mu dovoqno {to je rasturen celi Sovjetski Savez, nego èli celu Rusiju da pocepa. On ne èli u pozadini nijedan faktor koji mu nije pouzdan u takvim wegovim namerama. A za{to smo mi Srbi uvek bili izloèni udarcima NATO-a i za{to je NATO uvek podràvao na{e neprijateqe i u gra|anskim ratovima koji su vo|eni, ba{ zato {to NATO u nama vidi tradicionalne ruske saveznike na Balkanu i èli da nas uni{ti i kao dràvu i kao politi~ki faktor i kao subjektivnu jednu snagu koja se ne miri sa diktatom sa strane. NATO èli da ima baze na Kosovu i Metohiji, NATO èli preko prostora Makedonije da napravi naftovod kojim bi provodio naftu iz centralne Azije zaobilaze}i Bosfor i Dardanele po{to oni uskoro ne}e imati dovoqan kapacitet za prolaz tankera, i èli dakle da ima potpuno jasnu situaciju. Sa druge strane, mora uskoro da povla~i sve vojnike sa podru~ja Nema~ke, gde }e ih ako ne na Balkan. A koji }e mu biti povod da dovede vojnike na Balkan neuralgi~na ta~ka Evrope, ratna situacija, dolaze kao mirovne trupe itd. Sve je to ve} toliko otrcano, sve je to ve} toliko providno da je mo`da i beskorisno o tome raspravqati. Sudija Bonomi: Dakle, mislim da ste spomenuli {est razli~itih razloga koji su prema va{em tuma~ewu, odnosno zbog ~ega se prema va{em tuma~ewu to desilo. Prvi izgleda da je strate{ki ciq, dakle da se obezbedi mesto u Srbiji. Da li moète da mi kaète kako NATO koristi tu ~iwenicu, a to je da prema onome {to ste vi rekli NATO ima sada kontrolu nad jednom delom Srbije.
153
Svedok dr Vojislav [e{eq: Nije gospodine Bonomi, sada NATO ima kontrolu nad celom Srbijom. NATO je prvo zauzeo Kosovo i Metohiju da bi oslabio vlast u Srbiji. Sudija Bonomi: Molim vas da se koncentri{ete na moje pitawe kako oni koriste tu ~iwenicu {to imaju kontrolu nad Srbijom. Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, oni na osnovu kontrole nad Srbijom imaju jedan problem mawe u svojim daqim nastupawima prema Istoku. To je osnovni vid kori{}ewa. Dakle, u strate{kom smislu. Drugo, imaju ekonomski interes, ogromna su prirodna bogatstva na Kosovu i Metohiji ugqa, olova, cinka, nikla. Nikla mislim da ima milione tona dokazanih zaliha. Oni su po~eli protivpravno, iako ih na to ne ovla{}uje ni Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti ni bilo {ta drugo, da rasprodaju srpsku dràvnu imovinu na Kosovu i Metohiji itd. Ali {ta je su{tina. Rekao sam vam ve}, oni pomaù Hrvate protiv Srba, muslimane protiv Srba, Albance protiv Srba, da bi Srbi bili {to vi{e oslabqeni kao jedini dràvotvorni faktor na ovom balkanskom prostoru. Oni izmi{qaju nove nacije. Muslimani su izmi{qena nacija, to su potomci nekada{wih Srba koji su pod turskom okupacijom pre{li na islamsku veru. Koji i danas govore srpskim jezikom, pa i ovaj va{ sud ovde izmi{qa novi naziv za na{ jezik pa ga zovete bosansko-hrvatsko-srpski, a ustvari sve je to srpski jezik za lingvistiku. Od Srba katolika stvarali su hrvatsku naciju pod uticajem Vatikana. Hrvatski jezik je istorijski zaboravqen, bio je jedan mali narod koji se nazivao Hrvatima koji je uni{ten u vreme turske najezde. Ovo {to danas nazivate Hrvatima uglavnom su Srbi katolici, wima je srpski materwi jezik. U tome je su{tina. A ima jo{ jedna stvar. Albanci su uz pomo} turskog okupatora naseqeni na Kosovo i Metohiju. Sluìli su Turcima i spadali u najokrutnije pomo}ne turske trupe. Pa su onda sluìli Austrijancima i Nemcima u Prvom svetskom ratu. Pa su sluìli Hitleru u Drugom svetskom ratu. Hitler je celu SS diviziju formirao od Albanaca, SS diviziju Skender beg. Pa su sada sluìli NATO-u protiv srpskog naroda. U Bosni je Hitler formirao od muslimana tako|e SS diviziju Hanyar takozvanu. Hrvati su pod usta{kim reìmom ratovali pod Staqingradom, Hrvatska legija 10.000 vojnika je imala pod Staqingradom. Mi danas ponovo proìvqavamo na{u tragi~nu i krvavu istoriju. To je osnova svih ovih pitawa o kojima se raspravqa. Sudija Bonomi: Ja poku{avam da shvatim veliki strate{ki i ekonomski zna~aj Srbije i ja sam vam zahvalan na va{em odgovoru. Tuìlac Yefri Najs: Pre nego {to nastavimo, hteo bih da zamolim za dva minuta vremena, jer bih hteo da pokrenem jedno pitawe. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, moramo da prekinemo s radom budu}i da u 14, 15 }e se odràti jedna druga rasprava u ovoj sudnici. Dakle sada }u samo saslu{ati gospodina Najsa. Tuìlac Yefri Najs: Ako bi mogli da pre|emo na privatnu sednicu nakon {to se svedok povu~e iz sudnice budu}i da to nema nikakve veze sa wegovim svedo~ewem.
154
Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, moète oti}i, a vrati}ete se u utorak u 9 sati ujutro. Svedok dr Vojislav [e{eq: Kada slede}i put dolazim u sudnicu? Predsedavaju}i sudija Robinson: Idu}eg utorka u 9 ujutro. Svedok dr Vojislav [e{eq: To vas pitam zato {to sam ju~e celi dan uzaludno ~ekao, pa èlim slede}i put da znam pouzdano kada dolazim kada ne dolazim. Hvala vam. Predsedavaju}i sudija Robinson: Ne}ete uzalud ~ekati gospodine [e{eq.

Drugi dan, 23. avgust 2005. godine Otvorena sednica. Predsedavaju}i sudijaRobinson: Gospodine Milo{evi}u, moète nastaviti sa pretresom. Prevodilac: Mikrofon molim vas. Predsedavaju}i sudija Patrik Ribinson: Gospodine Milo{evi}u, moète nastaviti sa glavnim pretresom. Ne dobijamo nikakv prevod. Prevodilac: Bio je pogre{an kanal ~asni sude, izviwavamo se zbog toga. Predsedavaju}i sudija Robinson: Dobro, da nastavimo sada. Slobodan Milo{evi}: U petak smo stali kod va{e posete Kosovu po~etkom 1999. godine kada ste vi i ostali potpredsednici Vlade govorili, nastupali u vi{e gradova u pokrajini, u to vreme i ja sam vam citirao, izme|u ostalog, nekoliko re~enica iz onoga {to je va{ kolega prof. Ratko Markovi} govorio {to je sadràno, citirao sam vam iz ovog tabulatora 2, koji sadrì specijalno izdawe koje je pokrivalo tada{wu va{u posetu Kosovu i Metohiji. Naime, poenta ovoga {to èlim da vas pitam je slede}i citat o Kosovu i Metohiji, to je na strani 606, dotle smo stali pro{li put. Va{ kolega prof. Ratko Markovi} kaè: Kosovo i Metohija je etni~ki heterogeni prostor i tako mora da ostane. Svako ko proba da etni~ki o~isti ovaj prostor ne}e uspeti. I dodao da je ovaj prostor istorija napravila etni~ki raznolikim i da se ta etni~ka struktura ne moè mewati, Albanci su ti koji treba da dokaù da ho}e suìvot sa drugim nacionalnim zajednicama. I tako daqe. Recite mi kada ste se vi u va{em politi~kom radu i uop{te u va{em javnom radu sreli sa ovom idejom etni~ki ~isto Kosovo? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ta ideja je poprili~no stara. Ona datira jo{ iz vremena Titovog komunisti~kog reìma. Komunisti~ki reìm je posle Drugog svetskog rata zabranio povratak svih u toku rata prognanih Srba na Kosovo i Metohiju, a takvih je bilo vi{e od stotinu hiqada. Tada su talijanski okupatori i kvislin{ke snage tzv. balisti sa~iweni od Albanaca fa{ista proterivali Srbe i otimali im imovinu da bi ubrzano mewali etni~ku strukturu Kosova i Metohije za eventualne pregovore nakon Drugog svetskog rata, pogotovo ako ne pobede wihovi fa{isti~155
ki saveznici, imali su u vidu i tu varijantu. Pre Drugog svetskog rata otprilike je etni~ka struktura Kosova i Metohije bila ujedna~ena. Otprilike je bilo pola Srba i ostalih nacionalnosti muslimana, Turaka i Roma a pola Albanaca. Nakon Drugog svetskog rata poreme}ena je ta nacionalna struktura. Komunisti tome doprinose na taj na~in {to zabrawuju zakonom povratak prognanih Srba i imovina nikada nije vra}ena. Posle toga komunisti izmi{qaju posebnu autonomnu teritoriju po nazivom autonomna oblast Kosovo i Metohija. To je bio niì stepen autonomije od Vojvodine, sve do Ustava iz 1963. godine. Po Ustavu iz 1963. godine autonomni status Vojvodine i Kosova i Metohije je izjedna~en, obe su pokrajine po Ustavu iz 1963. godine. Tada{wi Titov reìm albanskim komunistima na Kosovu i Metohiji daje apsolutnu vlast i oni po~iwu sistematski da vr{e pritiske na srpski narod i ostale nacionalnosti da se iseqavaju sa Kosova i Metohije. A veliki broj albanskih emigranata dolazi iz Albanije, mnogi beè}i od staqinisti~kog reìma Envera Hoye, koji je svakako bio mnogo teì, nepodno{qiviji od Titovog reìma. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Slede}e pitawe. Slobodan Milo{evi}: U vezi sa tim ciqem etni~ki ~isto Kosovo pisali su razni javni radnici i osamdesetih godina. Da li se se}ate da je tada u SFRJ bio jedan veoma ugledan u to vreme teorijski ~asopis koji se zvao Socijalizam. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Da li se se}ate da je i tu bilo i uop{te u {iroj javnosti op{te poznat ciq albanskih separatista da se napravi etni~ko ~isto Kosovo. Svedok dr Vojislav [e{eq: Do 1981. godine o tome u javnosti nije smelo da se govori i pogotovo nije smelo da se pi{e ni u ~asopisima, ni u kwigama, ni u novinama. Reìm je vrlo okrutno postupao prema svakome ko bi to pitawe poku{ao da pokrene u javnosti. Poznat je slu~aj Dobrice ]osi}a koji je kao ~lan centralnog komiteta Saveza komunista Srbije to pitawe pokrenuo 1986. godine, on je odmah smewen sa svih politi~kih funkcija i potisnut u stranu i narednih godina bio intenzivno pra}en i {ikaniran od strane policije. ]osi}ev primer trebalo je svim drugim da pokaè {ta }e im se desiti ukoliko uop{te pokrenu pitawe lo{eg poloàja srpskog naroda pod vla{}u albanskih komunista na Kosovu i Metohiji. Imamo i drugi jedan slu~aj u vreme rasprave o ustavnim amandmanima iz 1971. godine, kada je Titov komunisti~ki reìm pokazao svoju nameru da Kosovu i Metohiji dodeli dràvne atribute. Neki beogradski ugledni intelektualci, predvo|eni profesorom Pravnog fakulteta Mihajlom \uri}em, tada{wim asistentom sada{wim profesorom Kostom âvo{kim i mnogim drugim suprotstavili su se u javnoj diskusiji o predlogu ustavnih amandmana.
156
Profesor \uri} je osu|en na osam meseci zatvora ovi ostali su izba~eni sa Pravnog fakulteta, i sve do va{eg dolaska na vlast oni nisu mogli da se vrate na Pravni fakultet. Predsedavaju}i sudija Robinson: Molimo da govorite malo sporije zbog prevoda. Svedok dr Vojislav [e{eq: Dobro. Dakle, reìm je progawao svakog onog ko javno progovori o problemima koji su realno prisutni na Kosovu i Metohiji. Sve do 1981. godine kada dolazi do poznatih albanskih separatisti~kih demonstracija u Pri{tini i drugim gradovima. Tek od 1981. godine u tada{woj jugoslovenskoj javnosti po~iwe otvorenije da se govori o tom pitawu, o tom problemu. I onda po~iwu postepeno da izlaze na videlo mnoge ~iwenice, mnoga tragi~na ìvotna iskustava progowenih Srba, progowenih muslimana ~ak i progowenih Albanaca. Me|u wima profesor tada{wi beogradskog univerziteta Hali Trnavci, na primer, morao je da beì sa Kosova i Metohije zato {to se suprotstavqao albanskom separatizmu, zato {to je smatrao da je budu}nost kosovsko-metohijskih Albanaca u mirnom ìvotu zajedno sa Srbima i ostalim nacionalnostima i da je wima na Kosovu i Metohiji neuporedivo boqi ìvot nego u Enver Hoyinoj Albaniji. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala gospodine [e{eq. Slobodan Milo{evi}: Vi ste sada pomenuli 1981. godinu, ovde je svedo~io va{ kolega profeosr ustavnog prava iz Slovenije Ivan Kristan. On je 1981. godine, ja imam pred sobom ~asopis Socijalizam koji sam vam malo~as pomenuo, broj 10 od 1981. godine. On je, dakle, 1981. godine, kada ste vrlo ta~no rekli da je po~elo na jugoslovenskom planu da se govori o toj javno izraènoj nameri etni~ki ~isto Kosovo, napisao izme|u ostalog, ja }u vam citirati u svom autorskom ~lanku u ~asopisu Socijalizam. Tuìlac Yefri Najs: Ja mislim da ukoliko se budu citirali dokumenti da bi onda ta dokumenta trebalo dostaviti i optu`bi. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da, gospodine Milo{evi}u kada je to bilo, imate li kopije za nas? Slobodan Milo{evi}: Imam ako ste zainteresovani nekoliko kopija, to je ~asopis Socijalizam od 1981. godine, broj 10, i to je samo izva|en ovde ~lanak va{eg svedoka Ivana Kristana koji je o ovome pisao 1981. godine, izvolite. Citira}u vam gospodine [e{eq. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, morate pri~ekati dok mi ne dobijemo taj dokument. Slobodan Milo{evi}: Da, ali on je na srpskom jeziku pa ne}ete mo}i da ga pro~itate. Ali ovaj citat moèmo da stavimo na grafoskop. Gospodine [e{eq molim vas na|ite stranu 1733. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Pogledajte posledwi pasus. Svedok dr Vojislav [e{eq: Albanska nacionalisti~ka zamisao o etni~ki ~istoj Republici Kosovo i o ujediwewu svih Albanaca u jednu republiku negira jednu od osnovnih tekovina narodnooslobodila~ke borbe.
157
Predsedavaju}i sudija Robinson: Molimo da ~itate sporije. Svedok dr Vojislav [e{eq: To jest bratstvo i jedinstvo naroda i narodnosti Jugoslavije. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, prevodioci vas mole da ~itate sporije. Svedok dr Vojislav [e{eq: Usporio sam malo gospodine Robinson. Parola o etni~ki ~istom Kosovu nudi umesto stvarne ravnopravnosti i zajedni{tva naroda i narodnosti wihovo neprestano prebrojavawe i {ovinizam. Slobodan Milo{evi}: Dakle, gospodine [e{eq, da li je bilo jasno ve} po~etkom osamdesetih godina da se sasvim javno raspravqalo o tom javno saop{tenom ciqu o etni~ki ~istom Kosovu koji su imali albanski separatisti. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da i te 1981. godine izme|u hrvatskih, slovena~kih, srpskih, muslimanskih, makedonskih i svih drugih politi~ara nije bilo nikakve razlike u oceni trenutnog stawa na Kosovu i Metohiji. Svi su bili bar na re~ima protiv albanskog separatizma, protiv etni~kog ~i{}ewa Kosova i Metohije, protiv uskra}ivawa elementarnih gra|anskih prava i sloboda. Te 1981. godine izgledalo je da }e sve tada{we jugoslovenske federalne jedinice da pomognu eliminisawu albanskog separatizma u wegovom najekstremnijem vidu, koji je ve} po~eo da se oli~ava kroz uli~no nasiqe. Postojala je jo{ jedna vrlo interesantna stvar. Svi albanski separatisti 1981. godine nastupaju kao marksisti~ko-lewinisti~ki revolucionari Enver Hoyine provenijencije. Dakle, kao oni najgori, najmra~niji staqinisti. [to je i u okviru komunisti~kog reìma bilo ve} nepodno{qivo, jer je taj komunisti~ki reìm ve} po~eo da slabi po pitawu nekih elementarnih gra|anskih sloboda i prava koje su po~ele da se obnavqaju. Dakle, oni su tada predstavqali najnazadniju politi~ku kategoriju na prostoru tada{we Jugoslavije. I bio je postignut konsenzus da nema povratka na staro, da nema povratka na staqinizam. Bar verbalno su se zalagali za demokratizaciju, za liberalizaciju itd. Ja li~no mislim da to nije bilo mogu}e bez vi{epartijskog sistema, ali tada je javnost zasipana politi~kim stavovima. Slobodan Milo{evi}: Pogledajte, gospodine [e{eq, i slede}u stranu, sami po~etak, imate dva pasusa na koja vam skre}em pa`wu i mislim da }ete lako uo~iti da Ivan Kristan u tom ~lanku daje i neke broj~ane pokazateqe etni~kog ~i{}ewa. Svedok dr Vojislav [e{eq: Kristan tu kaè ako Albanci na Kosovu nisu ravnopravni zato {to nemaju republiku treba postaviti pitawe a kako bi posle u takvoj albanskoj republici bilo sa drugim narodima i narodnostima. Kada kaè narodnosti misli na nacionalne mawine jer to je komunisti~ki izraz za nacionalne mawine. Logika te parole je da i drugi narodi i narodnosti moraju dobiti svoju republiku jer bi ina~e bili neravnopravni sa Albancima po{to bi isti kriterijum morao vaìti za Vojvodinu, a ne samo za Kosovo. Imali bismo samo u Srbiji nekoliko novih republika. On onda kaè, svako takvo naci158
onalisti~ko prebrojavawe pregrupisavawe naro~ito je sudbonosno za nacionalno me{ovite teritorije kakve su obe ove pokrajine. Protiv drugih naroda i narodnosti vr{e se brojni pritisci i {ovinisti~ki ispadi koji idu ~ak dotle da se pripadnici pojedinih naroda i narodnosti po~iwu iseqavati zbog ose}awa ugroènosti. To se ve} duè vreme doga|a na Kosovu odakle se iselio prili~an broj Srba i Crnogoraca, tako da prema popisu 1981. godine u pore|ewu s godinom 1971. pripadnika ovih dvaju naroda ima mawe i to ne samo relativno u strukturi stanovni{tva na Kosovu, pa u zagradi daje konkretne podatke 1971. godine Srba je bila 18,3 odsto, Crnogoraca 2,5 odsto, a 1981. godine samo 13,2 odsto i 1,7 odsto. Ve} ih je i mawe i u apsolutnom broju i to Srba za 8,1 odsto i Crnogoraca za 4,8 odsto dok je naprotiv broj Albanaca za isto vreme porastao za 34 odsto. On se, dakle, tada pona{a kao jedan realan i dobro informisan nau~nik i iznosi istinite ~iwenice. Me|utim, kada je do{lo do bu|ewa slovena~kog separatizma ovaj isti Kristan za 180 stepeni mewa svoje nau~ne i politi~ke stavove i po~iwe da podràva i albanski separatizam i potpuno se okre}e protiv onoga {to je nekada govorio. Slobodan Milo{evi}: Da se zadrìmo samo na ovom fenomenu etni~ko ~i{}ewe i etni~ki ~isto. Da li je bilo ko tada u Srbiji i Jugoslaviji postojao ko nije osudio jedan tako retrogradni pristup re{avawu dru{tvenih problema, kao {to je etni~ko ~i{}ewe? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, ja sam to ve} rekao i hrvatski politi~ari i slovena~ki i muslimanski iz Bosne i makedonski i svi ostali jednodu{no su osudili politiku etni~kog ~i{}ewa koja je provo|ena na Kosovu i Metohiji protiv Srba i ostalih nacionalnosti koje su bile na udaru albanskih separatista. Slobodan Milo{evi}: Da li vi, jeste li razmi{qali o tome, kako to da je 10 godina kasnije upravo Srbima koji su se suo~ili sa tim zlom, koji su se borili protiv tog zla, u ~ijem je javnom mwewu etni~ko ~i{}ewe smatrano jednim prqavim i zlo~ina~kim pona{awem, kako to da je do{lo do toga da se Srbima stavqa primedba i Srbi optuùju za nekakva etni~ka ~i{}ewa. Svedok dr Vojislav [e{eq: Zato {to je naknadno do{lo do me{awa zapadnih sila i Vatikana u unutra{we jugoslovenske odnose u ciqu razbijawa Jugoslavije, a tada su proradili zapadwa~ki servisi za vo|ewe specijalnog propagandno-psiholo{kog rata i tada su birane najpogodnije floskule kojim bi se ocrnili Srbi u celini kao narod i srpski politi~ari jer se na Zapadu smatralo da je Srbima najiskrenije stalo do Jugoslavije i da su Srbi jedini spremni da se energi~no bore za opstanak Jugoslavije. Da je sve druge mogu}e instruisati u sprovo|ewu zapadne politike razbijawa Jugoslavije. Dakle, sve ono {to je negativno bilo u pro{losti kao pojava u raznim delovima Jugoslavije naknadno se pripisuje Srbima kao wihova namera, kao wihov ciq, kao wihova voqa, kao wihova èqa, kao wihov plan itd.
159
Predsedavaju}i sudija Robinson: Zna~i, vi kaète da je postojao namerni poku{aj Zapada da demonizira i ocrni Srbe. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, taj plan je postojao prvo u Vatikanu i Nema~koj, a onda su se prikqu~ile i sve ostale zapadne sile. Negde do 1991. godine Amerika se kolebala da li da ide u rasturawe Jugoslavije ili ne. Izgledalo je u jednom trenutku da Amerika ima za ciq o~uvawe Jugoslavije, naravno uz slamawe komunisti~kog sistema u woj. Me|utim, po{to su Nema~ka i Vatikan imali primarnu ulogu u svim politi~kim procesima na Balkanu u to vreme i po{to su oni imali spremne servise za provo|ewe svojih namera, Amerika je jednostavno naknadno po~ela da sledi takvu politiku i ~ak uspela da ubrzo predwa~i u vo|ewu takve politike. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Slobodan Milo{evi}: Samo jedno op{te pitawe, gospodine [e{eq. Kada se vidi cela ta decenija od 1990-2000. da li je uop{te na podru~ju Republike Srbije i u jednom ~asu i dok su trajalo ratovi u Hrvatskoj i Bosni, dok je trajala cela ta kriza da li je ikada igde do{lo do pojave ideje, a jo{ pogotovo da li je do{lo do realizacije bilo kakve ideje o etni~kom ~i{}ewu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Tuìlac Yefri Najs: Pre nego {to svedok odgovori ukoliko Ve}e ima interesa da slu{a ovako jako generalizirani oblik ... Predsedavaju}i sudija Robinson: Upravo sam i ja èleo skrenuti pa`wu gospodina Milo{evi}a na to. Ja sam dopustio izlagawe ovog iskaza zato jer znam da je to deo teze odbrane, me|utim, prema mom sudu sada smo toga imali dosta i sada biste svedoka trebali navesti da govori o dokazima koji su direktnije povezani sa optu`nicom. Tuìlac Yefri Najs: Hvala, ja sam èleo re}i dve stvari. Prvo, ovde ve} imamo ne{to {to se grani~i sa ekspertizom, a da nismo dobili izve{taje eksperta unapred ili alternativno, ovo sadrì jedne generalizirane opservacije, te su opservacije bez ikakve vrednosti, osim ukoliko mi ne znamo izvor ~iwenica za wih. Predsedavaju}i sudija Robinson: Tako je, gospodine Milo{evi}u. Kao {to sam rekao navedite svedoka da govori o dokazima koji su direktnije vezani sa optu`nicom. Imali smo za sada dovoqno op{tih informacija. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, pogledajte prvo tabulator broj 1 u ovim dokaznim predmetima, recite {ta on sadrì? Svedok dr Vojislav [e{eq: Taj tabulator sadrì konferenciju, odnosno emisiju koju smo dr Ratko Markovi}, dr Milovan Boji} i ja, tu je bio i Zoran An|elkovi}, predsednik Privremenog izvr{nog ve}a Kosova i Metohije, imali na Televiziji Pri{tina 15. januara istog dana kada je odràna sednica Vlade u Pri{tini. Mi smo posle sednice Vlade ostaju}i na Kosovu i Metohiji, po{to su se svi ostali ~lanovi Vlade vratili za Beograd, dugo se zadràli u sedi{tu policije a onda smo {etali pri{tinskim ulicama tako|e neko duè vreme
160
oko sat, sat i po, i na kraju oti{li u Televiziju Pri{tina gde smo imali jednu emisiju uz direktno ukqu~ivawe gledalaca i odgovarali smo ~ak i na pitawa gledalaca. Ovde u tabulatoru ima jedna gre{ka, mislim da te gre{ke nema u engleskom prevodu, da je engleski prevod kompletan koliko sam ja to uspeo da shvatim, me|utim u originalu je svaka druga stranica ispu{tena. Ja ne znam da li je ta gre{ka samo kod mene ili je i kod vas. Slobodan Milo{evi}: I kod mene, zato {to se verovatno ra~unalo da se s druge strane {tampa, tako da je srpski tekst prili~no neupotrebqiv, ali recite {ta je poenta bila va{eg tada javnog istupawa, vas i ostalih u~esnika. Vi ste politi~ki delovali kao potpredsednik Vlade zajedno sa drugim ~lanovima Vlade, {ta je bila glavna poruka i poenta va{eg politi~kog nastupa u to vreme? Svedok dr Vojislav [e{eq: Na{ nastup je bio jedinstven. Dakle, bez ikakvih idejnih ili politi~kih odstupawa iako smo bili razli~itih ideolo{kih orijentacija. Mi prvo èlimo smirewe op{te situacije na Kosovu i Metohiji. Mi èlimo dijalog izme|u srpskih i albanskih politi~kih predstavnika i predstavnika ostalih nacionalnih zajednica na Kosovu i Metohiji. Mi èlimo da se dokraj~e svi oblici teroristi~kih dejstava, ube|ujemo Albance da terorizam nije u wihovom interesu. Da me{awe zapadnih sila nije u wihovom interesu. Mi im govorimo, dakle, da ih zapadne sile poku{avaju iskoristiti za svoje ciqeve, a na kraju }e oni ostati veoma o{te}eni u svojim nacionalnim interesima ba{ kao i Srbi. Dakle, u svakom slu~aju na{a misija je misija smirivawa, misija ube|ivawa. Mi tu obe}avamo i kao predstavnici blade da }emo i vi{e investirati na Kosovu i Metohiji. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala gospodine [e{eq. U redu, sada znamo o ~emu se radi tabulator 1. Gospodine Milo{evi}u, pre|ite sada na slede}i tabulator. Slobodan Milo{evi}: Recite mi, gospodine [e{eq, da li su ~lanovi Vlade Srbije odràli konferenciju za {tampu na kraju posete 17. januara? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, odràli smo konferenciju za {tampu u pri{tinskom medija centru. Tu smo izneli svoje vi|ewe ukupne situacije, svoja iskustva nakon posete Kosovu i Metohiji, objasnili smo i doma}im i stranim novinarima {ta je bio ciq te na{e posete. Izjavilili smo tada da }emo opet do}i, da }emo sednice Vlade dràti u raznim kosovsko-metohijskim gradovima, ali na toj konferenciji za {tampu bilo je govora i o tada sveòj akciji u Ra~ku. Mi smo objasnili {ta se desilo u Ra~ku, ve} smo imali informacije. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, da li se u tabulatoru 31 nalazi transkript konferencije za {tampu, koji je objavqen u listu Velika Srbija pod naslovom CIA dejstvuje preko Vilijama Vokera. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, to je kompletan transkript.
161
Slobodan Milo{evi}: Dakle, ta je konferencija odràna 17. januara, dva dana posle doga|aja u Ra~ku. [ta ste vi tada konstatovali? Svedok dr Vojislav [e{eq: Mi smo konstatovali da je na{a policija krenula u akciju razbijawa jedne teroristi~ke bande koja je prethodno ubila jednog ili dva policajca, ne mogu se sada precizno setiti. Na{a policija je prethodno obavestila verifikatorsku misiju OEBS-a da kre}e u tu akciju. Verifikatori OEBS-a su bili prisutni dok je izvo|ena akcija. Oni, naravno, nisu bili ba{ tamo na licu mesta gde se moglo poginuti, jer su uvek vodili ra~una da sebe za{tite, ali u svakom slu~aju bili su na dovoqnoj udaqenosti da vide da se vodi èstoka borba, da se puca sa obe strane. Na{a policija je u toj akciji, uz male gubitke sa svoje strane, uspela da savlada albansku teroristi~ku bandu i albanski teroristi su imali ve}e gubitke. Brojka je posle mewana, bilo je 40, 50, pojavqivalo se 80 itd. U svakom slu~aju, to je bio ubedqiv poraz albanskih terorista. Poginuli su samo teroristi, nijedan civil nije poginuo. Naravno, bilo je terorista koji su se borili u civilnim odelima. Kada je ta borba zavr{ena, negde predve~e, na{a policija je sakupila oru`je. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, ne vidim kako }e vam pomo}i svedo~ewe gospodina [e{eqa o Ra~ku. Vi ste doveli tu druge svedoke koji su direktnije svedo~ili o doga|ajima u Ra~ku. A pruàwe jednostavnih op{tih informacija ne}e pomo}i va{em predmetu. Mislim da wegovo mi{qewe o Ra~ku nije ba{ od neke koristi. Sudija Bonomi: Ja bih hteo da vam postavim jedno konkretno pitawe u vezi sa Ra~kom, veoma konkretno pitawe. Vi ste rekli da ste do trenutka odràvawa konferencije za {tampu vi imali odre|ene informacije. Recite nam u koje doba dana je odràna ta konferencija za {tampu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Moglo je biti oko podne, ne znam ta~no ne mogu se sada ta~no setiti, podne, jedan sat otprilike u to vreme. Negde u pola dana, sada ne znam ta~an sat. To je 17, a akcija u Ra~ku je bila 15. Sudija Bonomi: Moje konkretno pitawe glasi, koji je bio izvor va{ih informacija? Svedok dr Vojislav [e{eq: Na{a policija. General, general Sreten Luki}. Ja sam ve} na prethodnom svedo~ewu... Sudija Bonomi: Da li ste vi razgovarali sa svakim od wih pre 17. januara i to u vezi sa Ra~kom? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Mogu vam dati detaqe koji }e biti veoma ubedqivo svedo~anstvo o tome. Ja sam ve} rekao da smo 16. januara, dakle dan nakon akcije u Ra~ku, general Vlastimir \or|evi}, Vojislav @ivkovi}, Sowa [}epanovi} i ja policijskim helikopterom putovali od Pri{tine u Prizren. Po ponovnom dolasku u Pri{tinu general Vlastimir \or|evi} mi je pri~ao kako je ~ak sutradan helikopterom po povratku iz Prizrena za Pri{tinu nadletao Ra~ak. Da je video tamo mnogo stranih novinara, verifikatora OEBS-a, itd.
162
Dakle, i to je jedan detaq. Ja sam vam ve} rekao u toku ru~ka u sedi{tu policije u Pri{tini da smo imali prve informacije o borbi sa teroristima u Ra~ku. Ali, pitawe gospodina Milo{evi}a je vezano za moju izjavu na konferenciji za {tampu, to }ete videti na strani 50 u originalu, ja ne znam gde je to u engleskom prevodu, ali negde pri kraju engleskog prevoda. Ja tamo govorim o akciji u Ra~ku kao o ne~emu {to se u ameri~koj vojnoj terminologiji naziva triger event, doga|aj okida~, doga|aj inicijalna kapisla, vi to boqe verovatno razumete od mene po{to moje znawe engleskog nije toliko dobro. Ja ovde kaèm vi znate da je CIA organizovala masakr na pijaci Markale u Sarajevu, zlo~in u ulici Vase Miskina, na Partizanskom grobqu kod stare pijace itd. Sudija Bonomi: Molim vas, imajte na umu pitawe koje sam vam postavio. Vi kaète da se to nalazi negde pri kraju konferencije za {tampu. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Sudija Bonomi: I kaète da ste koristili re~ na engleskom triger, odnosno okida~. Moète li mi re}i gde se to nalazi? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, ja nisam na konferenciji koristio, nego vam govorim o pojavi. Ja vam obja{wavam da bude jasnije. Ja vam obja{wavam podvalu sa pijacom Markale u Sarajevu jer je ve} verifikatorska misija... Sudija Bonomi: Gospodine [e{eq, ja èlim da se pozabavimo jednim konkretnim pitawem, ja bih vam bio zahvalan ukoliko biste sebe koncentrisali na to, ja sam vas pitao ko je va{ izvor informacija. Vi ste mi odgovorili na to pitawe i sada moèmo da idemo daqe. Predsedavaju}i sudija Robinson: Izvolite gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Gospodine Robinson, u vezi sa va{om primedbom za{to pitam [e{eqa o Ra~ku, treba da imate u vidu da je on kao potpredsednik Vlade dobio sve informacije koje su bile aktuelne na terenu. Ono {to je znao on znala je Vlada. A ono {to je znao on i {to je znala Vlada Srbije moralo je biti ta~no. Tuìlac Yefri Najs: Ko sada svedo~i? Predsedavaju}i sudija Robinson: U redu gospodine Milo{evi}u, postavite pitawa pa }emo onda ~uti svedo~ewe o Ra~ku. Slobodan Milo{evi}: Dakle, vi ste imali sve informacije o Ra~ku. Da li je, s obzirom na praksu, s obzirom na va{u poziciju, s obzirom na pona{awe u Vladi, s obzirom dakle na ukupnu situaciju uop{te moglo da se dogodi da vi ne dobijete ta~ne informacije o tome, da dobijete neke pogre{ne informacije? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja mislim da je to apsolutno nemogu}e. Ja sam toliko informisan ~ovek da je nemogu}e. Sudija Bonomi: Besmisleno pitawe. Predsedavaju}i sudija Robinson: Molim vas da ne odgovarate na ovo pitawe. Da li se moglo desiti da ste dobili pogre{ne informacije, gospodine Milo{evi}u to stvarno nije korisno pitawe.
163
Slobodan Milo{evi}: Dobro, gospodine [e{eq, ovaj doga|aj u Ra~ku je iskori{}en da se poku{a da se na{oj dràvi pripi{e zlo~in koji nije u~iwen. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, jo{ dok smo se mi nalazili na Kosovu i Metohiji dakle... Sudija Bonomi: To je jo{ jedno sugestivno pitawe, ponovo postavqate besmisleno sugestivno pitawe. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, da li je ova praksa i ovaj doga|aj u Ra~ku bio usamqen primer jednog specifi~nog, da ga sada ne kvalifikujem, tuma~ewa doga|aja na teritoriji nekada{we Jugoslavije? Svedok dr Vojislav [e{eq: Jo{ dok smo se nas trojica potpredsednika Vlade nalazili na Kosovu i Metohiji verifikatorska misija i Vilijam Voker su se oglasili o po~eli da govore o masakru. Mi smo imali informacije da je bila borba, verifikatorska misija je bila upu}ena u tu borbu, i uprkos tim ~iwenicama oni odmah po~iwu Srbe da optuùju za masakr. To je povod da ja na konferenciji za {tampu govorim da to nije prvi put da nam se de{ava da su se sli~ne stvari de{avale na pijaci Markale u Sarajevu, u ulici Vase Miskina itd. Da su nam montirani doga|aji koji }e posluìti za osudu srpske strane u svim tim ratnim ili incidentnim situacijama. Onda govorim da je sli~no bilo pona{awe ameri~kih agenata i {ti}enika u Iraku. Da je to ba{ u to vreme negde raskrinkano u Ujediwenim nacijama itd. Govorim o Vokerovom pona{awu na Kosovu i Metohiji ina~e, a vi znate kakva je uloga tog Vokera bila u Latinskoj Americi u kakvim je on sve prqavim aktivnostima u~estvovao... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Najs izvolite. Tuìlac Yefri Najs: [to se ti~e optuènog i svedoka, odnosno {to se ti~e wihovih interesa da iznose ovakve uop{tene tvrdwe ukoliko Ve}e ne èli da ih zaustavi to je izbor Ve}a, ali to nam stvarno ne}e pomo}i. Dakle, uop{teni pogledi o ovom ~oveku i o CIA. Predsedavaju}i sudija Robinson: Idemo daqe gospodine Milo{evi}u, dosta smo ~uli ovih uop{tenih informacija. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja bih mogao da vam dam jednu vrlo konkretnu informaciju gospodine Robinson, ako èlite, a ti~e se ovoga... Predsedavaju}i sudija Robinson: Te informacije }ete pruìti odgovaraju}i bilo na pitawa gospodina Milo{evi}a ili ~lanova Ve}a. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, pomenuli ste izraz montirawe doga|aja kada ste iznosili primere. Kao potpredsednik Vlade Srbije da li ste imali bilo kakva saznawa o nekakvom prevoèwu le{eva sa Kosova u ostale delove Srbije? Svedok dr Vojislav [e{eq: Nikakvog prevoèwa le{eva nije bilo, a da je u wih bila ukqu~ena Vlada ili bilo koji dràvni organ. To vam garantujem. Le{eve je prevozio onaj ko je èleo u pogodnom momentu da ih na|e na mestu gde ih je zakopao da bi to iskoristio u politi~ke ciqeve. Kao potpredsednik Vlade Srbije do{ao sam u posed dokumenta od 12. avgusta 1998. godine. Republikanski odbor u ameri~kom kongresu uputio je Kongresu iz164
ve{taj u kome se govori da je na Kosovu i Metohiji potreban taj triger event, ne{to poput onoga {to su muslimani uradili u Sarajevu da bi se medijum svetske javnosti okrenuo protiv Srba, to se govori u kongresnom izve{taju Republikanske partije od 12. avgusta. Tuìlac Yefri Najs: @ao mi je {to moram vi{e da interveni{em nego {to u stvari èlim, ali pre svega pitawe je bilo dosta sugestivno, postavilo se pitawe o montiranim doga|ajima, zatim o ne~em drugom, ali da ostavimo to postrani. Ako }e svedok iznositi ovde tvrdwe da je prevoz le{eva obavio neko drugi, a ne oni koji su delovali u ime optuènog, mi bi bili veoma zainteresovani za takve dokaze. Ali, ~ini mi se da nam ne}e pomo}i ovaj tzv. trigger event, tj. ovaj dokument od 12. avgusta 1998. godine. Mi bi voleli da ~ujemo ko su te osobe koje su eventualno izvr{ile transport tih tela, to nas veoma zanima. Predsedavaju}i sudija Robinson: To je ne{to {to vi moète da postavite tokom unakrsnog ispitivawa. Gospodine [e{eq, koji je izvor ovih va{ih tvrdwi da su neke druge osobe, odnosno neki drugi organi odgovorni za prevoz tih le{eva i da su oni imali na umu neke konkretne ciqeve za to. Dakle, recite nam koji su dokazi, koja je dokazna osnova toga. Ovo je veoma vaàn deo predmeta, ako imate dokaze o tome molim da ih iznesete. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Imam dokaze o tome. Kao potpredsednik Vlade Srbije do{ao sam do saznawa da je CIA formirala posebnu operativnu grupu ~iji je ciq obarawe Slobodana Milo{evi}a sa vlasti i wegove partije, na ~elu te grupe bio je Yon Doj~. Sredi{te grupe je bilo u Be~u. Kao potpredsednik Vlade Srbije do{ao sam do saznawa da tamo odlaze lideri opozicionih prozapadnih politi~kih partija po instrukcije i kao potpredsednik Vlade Srbije dobio sam saznawa od na{ih obave{tajnih slu`bi da je CIA-e vrbovala {efa Slu`be dràvne bezbednosti Jovicu Stani{i}a i na~elnika General{taba Vojske Jugoslavije Mom~ila Peri{i}a i da su oni ukqu~eni u operaciju obarawa Milo{evi}a. Sada vam dajem konkretno podatke, Predsedavaju}i sudija Robinson: Jo{ uvek nam niste izneli informacije o prevozu le{eva da li }ete do}i do toga ja sam u vezi sa tim postavio pitawe. Svedok dr Vojislav [e{eq: Do}i }u sigurno, gospodine Robinson. Sve {to znam ja }u vam re}i vrlo rado. Ja vas molim, ako sam suvi{e preop{iran u izlagawu da me opravdate po{to mi je to mo`da jedna profesionalna mana. Ali }u vam re}i sve ~iwenice. Predsedavaju}i sudija Robinson: Zaustavite se za trenutak. Da, govorite pre{iroko. Recite nam samo sada koje informacije imate o tome da su tela prevezle neke druge osobe, dakle koje druge osobe i recite nam zbog ~ega su to u~inili. Dakle, ostavite sada uvod po strani, ne treba da slu{amo uvod u sve to, iznesite nam dokaze ukoliko postoje. Slobodan Milo{evi}: Gospodine Robinson ... Predsedavaju}i sudija Robinson: Pustite gospodina [e{eqa da on odgovori na pitawe.
165
Svedok dr Vojislav [e{eq: Moj odgovor moè biti korektan samo ako je potpun. Ja vas molim za strpqewe jedan minut, ja }u vam dati potpun odgovor na to, a mislim da je pitawe veoma va`no. Predsedavaju}i sudija Robinson: Mi imamo op{te informacije, imamo kontekst, i kako vi kaète radilo se o zaveri Sjediwenih Ameri~kih Dràva kako bi se gospodin Milo{evi} svrgnuo s vlasti. Tako|e ste spomenuli odre|ene osobe iz Jugoslavije koje je CIA vrbovala. Dakle, imamo te informacije, sada nam dajte informacije o tome da su neke druge osobe izvr{ile prevoz tih le{eva. Svedok dr Vojislav [e{eq: U vreme prozapadnog mafija{kog pu~a, 5. oktobra, nekoliko policijskih generala se eksponira na stranu pu~ista. Oni nakon toga imaju viske funkcije u novom prozapadnom reìmu. Niko ih ne poziva na odgovornost, a ako je bilo prevoza le{eva onda su oni morali biti neposredno odgovorni. Predsedavaju}i sudija Robinson: Dakle, to je va{e vlastito tuma~ewe i va{a vlastita procena tih doga|aja. Me|utim, vi ne posedujete dokaze jer to nisu dokazi, radi se samo o va{em mi{qewu. Svedok dr Vojislav [e{eq: Drugo, dokaz je to da niko u Srbiji nije procesuiran zbog prevoza le{eva. A imam dokaze... Predsedavaju}i sudija Robinson: Ako vi okarakteri{ete svoje mi{qewe kao dokaz to ne}e u~initi da to zaista postane dokaz. Pa ~ujmo onda. Svedok dr Vojislav [e{eq: Postoji le{ Vibrana Danija, koji je sahrawen od strane na{ih vlasti 5. juna 1999. godine uz svu dokumentaciju. Kako je do{lo do pogibije, fotografisan je, uzeti su svi podaci, uzeti su svi uzorci, dakle postupalo se strogo u skladu sa zakonom. Le{ je sahrawen kod Izbice na Kosovu i Metohiji, a kasnije je prona|en u Petrovu selu u Srbiji kod Dunava. Za{to bi bio interes na{e vlasti da le{ koji je jednom uredno sahrawen, uz svu dokumentaciju, uz sve dokaze, uz fotografisawe, postoje fotografije moète ih dobiti od policije iz Beograda, za{to bi taj le{ bio iskopavan, pa prebacivan u Petrovo selo kod Dunava. Znate negde zdrava logika ne dozvoqava da se ne{to desilo onako kako je predstavqeno. Taj se zove Vibran Dani eskumiran je u Izbici, fotografisano grobqe gde je na|en, izvr{en spoqa{ni pregled le{a, izvr{ena obdukcija, le{ zatim sahrawen na muslimanskom grobqu u selu Nevoqane. Postoji fotografija wegovog groba. I u selu su sa~iweni slu`beni zapisnici i foto dokumentacija. Le{ je taj sahrawen 5. juna 1999. godine. Dakle neposredno pre dolaska okupatora KFOR-a. [to ~ini vrlo verovatnom pretpostavkom da je le{... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, ja pretpostavqam da u stvari va{ odgovor postavqa pitawe zbog ~ega su ta tela preveèna. Dakle vi postavqate to pitawe, pokre}ete to pitawe. Pitawe kojim se upravo mi bavimo. Ja sam mislio da vi imate neke dokaze o tome, ali izgleda da nemate. Gospodine Milo{evi}u pre|ite sada na slede}e pitawe Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, postavi}u vam u vezi sa ovim nekoliko pitawa. [ta znate vi o tim hladwa~ama, sa le{evima i ot166
kopavawu le{eva u Batajnici i drugim mestima u Srbiji van Kosova i Metohije? Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvi je pri~u o le{evima lansirao izvesni Oskar Kliper iz Zaje~ara. On je radio u Slu`bi dràvne bezbednosti, i on i wegov sin. Pa su radili na Kosovu i Metohiji, pokrali su neko zlato. I zbog toga su bili izba~eni iz slu`be. Taj Oskar Kliper je promenio ime naknadno u srpsko zvani~no i po~eo je da izdaje neku kriminalisti~ku reviju u Zaje~aru. On je prvi plasirao pri~u o le{evima koja je bila fantasti~na za srpsku javnost. Vidite, ako neko èli da sakrije le{eve, ako to èli dràva, ako to èli vlast, ona ima na raspolagawu ogroman broj mogu}nosti. Na mnogim grobqima u Srbiji mi imamo krematorijume, kod nas je ve} odavno uvedena i praksa spaqivawa umrlih. To je moglo da se uradi na tim grobqima. To je moglo da se uradi na bilo koji na~in. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, iz kog razloga je ovaj gospodin Oskar, ne znam kako mu je prezime bilo, za{to je on lansirao tu pri~u o le{evima. Iz kog razloga, koja je bila svrha toga? Svedok dr Vojislav [e{eq: On je to lansirao, svrha je bila da se srpska javnost zapawi i da se tako opravda otmica i isporuka Slobodana Milo{evi}a Ha{kom tribunalu. To je u te svrhe ura|eno i kada nemate nikakvih rezultata zvani~ne istrage ko je vozio le{eve, samo su le{evi identifikovani, isporu~ivani na Kosovo i Metohiju itd. Jer qudi koji su organizovali prevoz le{eva posle su ostali u vrhu reìma. Nemogu}e je da istraga ne pokaè ko je vozio le{eve. Ko je dovezao hladwa~u. Znate, da je hladwa~om neko dovezao le{eve pa ih negde zakopao to bi bilo obja{wivo. Ali da neko celu hladwa~u sa le{evima gurne u Dunav, u Dunav u kome vodostaj neprekidno varira, jednog dana je hladwa~a morala isplivati na... Predsedavaju}i sudija Robinson: Sada sam vas zaustavio. Budu}i da nam ovo nije od koristi. Gospodine Milo{evi}u, ovakva vrsta svedo~ewa vam uop{te nije od koristi. Radi se o ~istom naga|awu. Bilo ko moè da do|e ovde i da iznese vlastito mi{qewe o tome za{to su tela preveèna. Ako gospodin [e{eq nema nikakve dokaze o ovoj temi onda pre|ite na neku drugu temu. Vi moète sve to da iznesete u svojoj zavr{noj re~i, dakle, sve ovo {to smo do sada ~uli to slobodno iznesite u svojoj zavr{noj re~}i. To }e biti pravi trenutak. Slobodan Milo{evi}: Nemam ja nameru da se optere}ujem ovim besmislicama koje gospodin Najs poku{ava da ovde montira. Molim vas, gospodin [e{eq je pomenuo Vibrana Danija. Tuìlac Yefri Najs: Bio bih zahvalan ukoliko bi se upozorilo zbog ovakvih opservacija budu}i da uop{te nije prikladno da optuèni iznosi ovakve tvrdwe da ja tu montiram odre|ene dokaze. Ja jednostavno iznosim dokaze, a na wemu je da iznese dokaze. Hteo bih jo{ ne{to da spomenem {to sam imao nameru da uradim tokom unakrsnog ispitivawa, me|utim budu}i da }emo svedo~ewe ovog svedoka slu{ati jo{ tri dana, dakle, pre nego {to do|e red na mene za unakrsno ispi167
tivawe, svedok veoma glasno govori nema potrebe da to radi. Budu}i da se time oteàva pra}ewe onoga {to on govori. Ja bih zamolio Ve}e da pozove svedoka da govori jednim umerenijem glasom kako bi nam pomogao. A naravno ne moè se re~i da on to ne moè da uradi. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, pre svega dve stvari. [to se ti~e va{eg komentara o tome da Tuìla{tvo montira dokaze radilo se o neprimerenom komentaru. Drugo, gospodine [e{eq ta~no je da su decibali va{eg glasa malo previsoki kada je gospodin Najs to spomenuo prvog dana va{eg svedo~ewa, ja sam rekao da ja mislim da je to va{ prirodni na~in izraàvawa. Me|utim, te{ko je pratiti va{e svedo~ewe budu}i da tako glasno govorite ja }u vas zamoliti da malo ti{e govorite kako bismo mi mogli da pratimo prevodioce. Budu}i da se decibeli jednostavno poklapaju odnosno, ometaju pra}ewe prevoda. Ako moète malo ti{e da govorite. A gospodine Milo{evi}u, sada bih vas molio da pre|emo na neku drugu temu i da vidimo da li postoje direktniji dokazi, odnosno direktnije svedo~ewe u vezi sa optu`nicom. Slobodan Milo{evi}: Gospodine Robinson, prvo u vezi sa ovom primedbom gospodina Najsa da gospodin [e{eq govori glasno. To je wegova navika. Ja ga nikada nisam ~uo da on govori tiho. I traìti od wega da on sada {apu}e mislim da je krajwe neumesno. A kao {to znate to je wegova navika, to je wegova priroda i on govori onako kako prirodno govori. On ne govori posebno glasno za vas. A {to se ti~e ove primedbe, ja ga pitam u pogledu preno{ewa le{eva da li ima dokaze da na{i dràvni organi nisu krili le{eve, ve} da su se upravo ostavqali slu`beni tragovi, slike, zapisnici, izve{taji itd. [to je, dakle, u potpunoj kontradikciji sa tvrdwom gospodina Najsa. I vi ovde imate, gospodin [e{eq je pomenuo slu~aj ovog... Predsedavaju}i sudija Robinson: Dobro, pa onda mu postavite to pitawe. Slobodan Milo{evi}: Dakle, u tabulatoru 24, gospodine [e{eq ako biste bili qubazni da obratite pa`wu, nalazi se izve{taj o kriminalisti~ko-tehni~kom pregledu mesta, {ta se iz tog izve{taja vidi. Evo, tu vam je, na primer, i taj slu~aj Vibrana Danija. U tabulatoru 24 imate i izve{taj o kriminalisti~ko-tehni~kom pregledu na licu mesta. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, to nije prevedeno, ako imate kakvi kratki pasus onda znate kakav je na{ postupak, to treba staviti na grafoskop. Slobodan Milo{evi}: Ovo je u svom zbiru dokaz da je dràva slu`beno ostavqala tragove o poginuloj osobi. Dakle, ovde postoji izve{taj o kriminalisti~ko-tehni~kom pregledu mesta. Pa postoji, gospodine [e{eq, pogledajte imate prvo izve{taj u tabulatoru, zatim imate formular, pa imate crte` i raspored grobova, pa imate fotografije. Pretpostavqam da crteè i fotografije nema potrebe prevoditi.
168
Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, upravo su mi pokazali indeks i u indeksu stoji da je taj dokument ve} uvr{ten u spis sa svedo~ewem svedoka Stevanovi}a. Tuìlac Yefri Najs: Dopustite meni da budem od pomo}i. Mi smo to ju~e shvatili, gospo|a Dikli} je pozvala suradnike optuènog da vama dostave taj dokument. I woj je re~eno da vam je to dostavqeno na engleskom i pod tim okolnostima mi smo odlu~ili da to ponovo ne kopiramo za vas. Ja ovde imam englesku kopiju koju smo mi napravili, ali bojim se da nemamo dovoqno kopija za sve ostale. Moèmo dostaviti jo{ jednu kopiju ako to moè biti od pomo}i. Predsedavaju}i sudija Robinson: U me|uvremenu, gospodine Milo{evi}u, ako imate neki konkretni pasus skrenite pa`wu svedoka na taj pasus kako bi to moglo biti prevedeno. Slobodan Milo{evi}: Gospodine Robinson, ovde uop{te nije potreban konkretni pasus, ovde se pokazuje u tabulatoru 24 kompletna dokumentacija koja se ti~e ovog lica ura|ena na Kosovu i Metohiji, vreme wegove sahrane, fotografije itd. Postavqa se pitawe, kako moè biti u interesu nekog dràvnog organa da tog ~oveka iskopa, koji je sahrawen 5. juna 1999. godine, i nosi ga i sahrani negde u severni deo Srbije. To je besmisleno. Gospodin [e{eq je malo~as govorio o tome da nije... Predsedavaju}i sudija Robinson: Da li je to pitawe koje mene pitate jer mislim da bi to bila inverzija procesa koji imamo ovde ako vi imate pravilno pitawe za svedoka u vezi sa time postavite to pitawe svedoku, ali nemojte dràti govore. Slobodan Milo{evi}: Dobro. Gospodine Robinson, postavi}u pitawe svedoku da li na primer ovaj set dokumenata pokazuje da je dràva upravo zvani~no i u skladu sa propisima ostavqala ta~no trag kada je neko ubijen sa svim elementima potrebnim i propisanim zakonom. Svedok dr Vojislav [e{eq: U dokumentaciji Vlade Srbije i Ministarstva unutra{wih poslova Srbije mora biti ve}i broj dokumenata iz kojih se vidi da smo mi kao Vlada u vi{e navrata insistirali kod svih policijskih organa da se krajwe pa`qivo tretiraju svi le{evi, bilo da je re~ o `rtvama terorista, bilo da je re~ i ubijenim teroristima, stradalim civilima u bombardovawu itd. Da se svi le{evi uredno po zakonu obrade, propisno sahrane, da se obeleè grobovi, da se svaki le{ obeleì tako {to }e mu se prikop~ati kartica od neuni{tivog materijala sa osnovnim podacima. To postoji u arhivi Vlade Srbije i tako smo... Predsedavaju}i sudija Robinson: Da, gospodine [e{eq, dobili smo dakle, va{ odgovor. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, samo nekoliko jo{ konkretnih pitawa. Ovaj tabulator 24 je ve} uveden, to pokazuje jedan konkretan primer i nadam se da je on jasan. Vi ste iz Batajnice. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Koliko je ~esto to prigradsko naseqe bombardovano od strane NATO, jeste li vi ìveli sve vreme rata u Batajnici?
169
Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam dve tre}ine no}i proveo u Batajnici, a otprilike svaku tre}u no} sam bio deùrni potpredsednik Vlade Srbije i nalazio sam se u zgradi Vlade ili u centru za obave{tavawe i uzbuwivawe, u Republi~kom centru, prate}i nalete NATO bombardera. Dakle, dve tre}ine no}i sam proveo u svojoj ku}i u Batajnici. Batajnica je svake no}i bombardovana jer se u Batajnici nalazi jedan od na{ih najva`nijih vojnih aerodroma. Uz aerodrom bombardovani su i civilni objekti. Batajnica ima civilnih `rtava, izme|u ostalog, u Batajnici je poginula trogodi{wa devoj~ica Milica Raki} od avionske rakete. Slobodan Milo{evi}: Hvala vam. A da li je poligon Specijalne antiteroristi~ke jedinice, na kome su ovi ukopani le{evi koji su otkriveni, ja sam to pro~itao u novinama kada sam bio ve} u zatvoru, i uop{te taj Centar specijalne antiteroristi~ke jedinice ikad bombardovan za vreme NATO agresije? Svedok dr Vojislav [e{eq: Centar SAJ-a ili Specijalne antiteroristi~ke jedinice nalazi se na ulazu u Batajnicu. U toku celog rata nijedna avionska bomba i nijedna raketa nije pogodila taj centar. Sama jedinica je ve} izme{tena pre po~etka bombardovawa, ona je najvi{e bila angaòvana u antiteroristi~kim dejstvima na Kosovu i Metohiji, ali u Centru nije ostao niko. Dakle, Centar je mogao biti ga|an, a da ne bude nijedne `rtve. Me|utim, Centar nikada nije bio ga|an, a u dvori{tu Centra nakon rata i nakon promene vlasti na|ena je ogromna koli~ina le{eva. Slobodan Milo{evi}: Sada vas pitam gospodine [e{eq, s obzirom na intenzivnu pa`wu koja je posve}ivana Batajnici i svakodnevno bombardovawe Batajnice i ~iwenicu da samo taj Centar specijalne antiteroristi~ke jedinice nije bombardovan ... Svedok dr Vojislav [e{eq: Ga|ali su nam u Beogradu bolnice, {kole pod sumwom da su mo`da u wima i vojnici sakriveni kako su to govorili NATO propagandisti. Neverovatno je da Centar specijalne antiteroristi~ke jedinice nikada nije ga|an. Ga|ana je prazna zgrada General{taba, prazna zgrada Ministarstva odbrane, ga|ani su mnogi drugi objekti, ali sedi{te jedne od najva`nijih na{ih policijskih jedinica nikada nije ga|ano. Slobodan Milo{evi}: Dobro, e sada po{to je taj deo terena dakle, Batajnica pa prema tome i taj Centar bio predmet pa`we i osmatrawa itd. Da li je bilo mogu}e da neko sahrawuje stotine le{eva na poligonu za obuku te elitne policijske jedinice a da to slu`be i sredstva osmatrawa NATO nikako ne ustanove. Svedok dr Vojislav [e{eq: To je bilo nemogu}e, jer smo danono}no osmatrani, avaksi su neprekidno bili nad Srbijom, mogli su da snime svaki pokret, svako vozilo. Mi smo imali nalog kao ~lanovi Vlade Srbije da iskqu~ujemo mobilne telefone jer nas mogu pratiti i locirati preko mobilnih telefona. Toliko smo bili zapravo pod stalnom prismotrom pod stalnim osmatra~kim naporima NATO-a. Nemogu}e je da se ti le{evi prevezu, a da kamioni kojima su prevoèni nisu snimqeni.
170
Slobodan Milo{evi}: A kada ste vi prvi put ~uli da su neki le{evi sa Kosova i Metohije preno{eni u druge delove Srbije? Svedok dr Vojislav [e{eq: To sam prvi put ~uo kada je objavqeno 2001. godine. U po~etku mi je izgledalo sme{no, ~ak sam davao neke javne izjave gde sam govorio mo`da su le{evi iz Drugog svetskog rata, mo`da jo{ od hunskog cara Atile koji je negde u 6. veku ratovao na podru~ju Panonije itd. Zaista mi je bilo neverovatno. Prvo, krajwe je iracionalno da neko prevozi le{eve. Mora biti motiv za prevoèwe le{eva. Koji je motiv da se sa Kosova prevezu le{evi u centar elitne specijalne policijske jedinice. Nema tog motiva, niko nije u stawu da ukaè na taj motiv. Slobodan Milo{evi}: Gospodin Najs tvrdi da smo to mi radili da bi prikrili navodne zlo~ine koje su, kako on ovde kaè, snage SRJ i Srbije po~inile na Kosovu i Metohiji. Svedok dr Vojislav [e{eq: Mi pravimo kompletnu dokumentaciju o raznim vrstama `rtava, i civilnih `rtava i `rtava me|u teroristima i `rtava bombardovawa itd. Kompletnu dokumentaciju, a kada napravimo dokumentaciju onda sakrivamo le{eve. Ne znam kakav idiot mora biti ~ovek da bi tako postupao. [to da sakrivamo le{eve. Nama je u interesu da sve bude razja{weno do kraja. Slobodan Milo{evi}: Dobro, mislim da... Svedok dr Vojislav [e{eq: Pazite, nema nijednog dokaza, ni sada nije iznesen od strane reìma da su to le{evi ubijenih civila, da je to rezultat zlo~ina itd. Nego su pokupqeni le{evi sa raznih mesta i doveèni da bi u pogodnom momentu bili na|eni u Batajnici. Slobodan Milo{evi}: Hvala gospodine [e{eq. Pre}i }emo sada na slede}u temu. U paragrafu 16. navodi se da je ovaj tzv. zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat u kome sam u~estvovao ja i jo{ neki tu funkcioneri i kako se kaè i drugi znani i neznani, e taj dakle, poduhvat imao slede}i ciq. I sada vam citiram iz ta~ke 16: Ciq ovog zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata bio je interalija isterivawe znatnog dela albanskog stanovni{tva Kosova sa teritorije pokrajine Kosovo u nastojawu da se obezbedi trajna srpska kontrola nad ovom pokrajinom. Evo, zavr{io sam citat. Da li je vama, kao tada{wem potpredsedniku Vlade Srbije, poznato ne{to o tome da sam ja, i drugi funkcioneri, ili bilo ko u vlasti Srbije i Savezne Republike Jugoslavije imali takav navedeni ciq. A drugo, molio bih vas da odgovorite da li razumete ovo obja{wewe ovde da je ciq bio da se obezbedi srpska kontrola nad ovom pokrajinom. Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, nije... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, pre nego {to odgovorite ovo je ona vrsta pitawa na koju ste vi do sada vrlo op{irno odgovarali. A ja sada èlim konkretan, kratak i konkretan odgovor. Jer, kada vi date neki odgovor koji je kratak onda se gospodin Milo{evi} moè vratiti natrag na to i postaviti dodatna pitawa.
171
Dakle, prvo pitawe koje je postavio bilo je da li znate bila {ta o wegovom u~e{}u u tom zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu. Slobodan Milo{evi}: Gospodine Robinson, niste dobro razumeli pitawe, ja ne kaèm o mom u~e{}u, nego ga pitam prvo da li i{ta zna o nekakvom zlo~ina~kom poduhvatu. Kako bi neko mogao da u~estvuje u poduhvatu ako taj poduhvat ne postoji. Predsedavaju}i sudija Robinson: Dobro, u redu. Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, nije bilo nikakvog zlo~ina~kog poduhvata. Nije bilo nikakvog plana i namere da se istera znatan deo albanskog stanovni{tva sa Kosova i Metohije. Sve i da je postojala takva namera, {ta to zna~i sada ih isterate sutra ih morate vratiti. To je bilo apsolutno nelogi~no da se pravi takav plan. Tre}e, prvi put za tako ne{to ja saznajem iz Va{ington posta u aprilu 1992. godine, kada sam ~itao jedan ~lanak preko interneta kao potpredsednik Vlade gde se pomiwe navodna operacija Potkovica. Pa se saop{tava da je prilikom boravka generala Klarka u Beogradu, krajem oktobra 1998. godine, Mom~ilo Peri{i} wemu rekao da se to sprema. A mi smo ve} tada znali za Mom~ila Peri{i}a da je {pijun CIA i on je nekoliko dana posle toga smewen. Dakle, podvala je reìrana od strane CIA. Predsedavaju}i sudija Robinson: Dobro, zaustavqam vas. Dali ste odgovor. Vi, dakle, niste znali za postojawe bilo kakvog zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata kao {to se to tvrdi u optu`nici. Slede}e pitawe molim. Svedok dr Vojislav [e{eq: Moram da dodam, gospodine Robinson, da je slu~ajno postojalo nemogu}e da ja ne saznam. Apsolutno nemogu}e. Predsedavaju}i sudija Robinson: Dobro, ~uli smo i to. Slede}e pitawe molim, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: U paragrafu 53 stoji, citiram vam: Nakon {to je zapo~et zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat po~ev od 1. januara 1999. ili otprilike od tog datuma, pa do 20. juna 1999. godine Slobodan Milo{evi} i sada da ne re|am ostale i druga znana i neznana lica planirali su, podsticali, naredili, po~inili ili na drugi na~in pomagali i podràvali hotimi~nu i {iroko rasprostrawenu ili sistematsku kampawu terora i nasiqa uperenu protiv albanskog civilnog stanovni{tva koje ìvi na Kosovu u SRJ. Po{to takva {iroka i rasprostrawena kampawa terora i nasiqa pretpostavqam nije mogla da bude sprovedena a da dràvni vrh, ukqu~uju}i i vas kao potpredsednika Vlade, ne u~estvuje i ne bude informisan o tome. Recite, je li postojala takva kampawa i, uop{te, izvolite komentari{ite ovo {to sam vam pro~itao i citirao u ta~ki 53. Svedok dr Vojislav [e{eq: Takva kampawa nije postojala. Mi smo imali pouzdane informacije da su albanski teroristi raznim sredstvima propagandnom i zatra{ivawem nastojali da {to ve}i broj pripadnika sopstvenog naroda navedu ili nateraju da napusti prostor Kosova i Metohije u pravcu Albanije ili Makedonije.
172
Po{to su u vreme bombardovawa na{e vojne i policijske snage intenzifikovale antiteroristi~ke aktivnosti mnogi albanski teroristi su preobla~e}i se u civilna odela koristili pokrenuti sopstveni narod na izbegli{tvo da se prikriju i zajedno sa tim narodom iza|u sa na{e teritorije i imali smo pouzdana saznawa da se oni okupqaju u Albaniji, ponovo uniformi{u, naoruàvaju i ukqu~uju u pograni~ne ~arke sa na{im jedinicama. Na{i policijski organi su imali striktne naloge, prvo, da ube|uju albansko stanovni{tvo da se ne seli. Ako ve} ne mogu da ih ubede da se ne sele da ih onda obezbede. Da wihova kretawa budu sigurna. Da ne nai|u na minska poqa. Zatim, imali su naloge da ih pomognu hranom. Naj~e{}e je to bio hleb, ali su ih hranom pomagali. Zatim, da ih snabdevaju pitkom vodom, da im pruàju medicinsku pomo}. A u nekoliko slu~ajeva se desilo da su kolone Albanaca koji su pohrlili prema granici ga|ane NATO avijacijom, i tu je palo veliki broj `rtava. Slobodan Milo{evi}: U paragrafu 55 pi{e: Snage SRJ i Srbije na na~in koji je bio hotimi~an i {iroko rasprostrawen ili sistematski silom su proterale stotine hiqada kosovskih Albanaca iz wihovih domova {irom cele pokrajine i raselile ih unutar Kosova. Da bi omogu}ili ova proterivawa ili raseqavawa snage SRJ i Srbije su namerno stvarale atmosferu straha i pritiska primenom sile, pretwe silom i delima nasiqa. Dakle, prema va{im saznawima potpredsednika Vlade koji, pretpostavqam, mora da bude aktivan u ovim pitawima, da li je bilo proterivawa i raseqavawa kosovskih Albanaca o kojima se govori u ovom citatu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Apsolutno nikakvog proterivawa i nikakvog raseqavawa nije bilo. Bilo je pojedina~nih incidentnih situacija gde su pojedini vojnici ili policajci poku{ali da iskoriste ratnu atmosferu da bi opqa~kali, da bi sebi ne{to prisvojili, da bi oteli od tih Albanaca, i u tim slu~ajevima na{i dràvni organi su hitno intervenisali i skoro sve te slu~ajeve procesuirali. Koliko je meni poznato, ima par stotina tih slu~ajeva, ja ne znam ta~nu brojku. Ali su i bili striktni nalozi iz Beograda i Republi~ke i Savezne vlade i Ministarstva unutra{wih poslova Srbije da se svi ti slu~ajevi energi~no gone i procesuiraju. I iz toga je iza{ao ~itav niz sudskih procesa protiv Srba vojnika ili policajaca koji su se ogre{ili o propise. Slobodan Milo{evi}: Dobro, a da li je bilo namernog stvarawa atmosfere straha i pritiska, to je ovaj drugi deo ovog citata, primenom sile, pretwom, silom, delima nasiqa o kojima govori ovaj citirani pasus? Svedok dr Vojislav [e{eq: Bilo je tih pretwi i nasiqa, ali od strane albanske teroristi~ke organizacije koja tamo gde nije bila u stawu da ubedi svoje civile sunarodnike da napuste Kosovo i Metohiju dolazilo je ~ak do likvidacija, ubijawa, prisiqavawa na drugi na~in, pretwi i sli~no. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, u paragrafu 56 kosovske optu`nice stoji: [irom Kosova snage SRJ i Srbije vodile su hotimi~nu i {iroko rasprostrawenu ili sistematsku kampawu uni{tavawa imovine albanskih civila na Kosovu. To je postignuto {iroko rasprostrawenim
173
granatirawem gradova i sela, spaqivawem i uni{tavawem imovine koja ukqu~uje ku}e za stanovawe, poqoprivredna gazdinstva, privredne objekte, kulturne spomenike i verske objekte i uni{tavawem li~ne imovne. Usled tih usagla{enih aktivnosti sela, gradovi i ~itave oblasti postali su nenastawivi za kosovske Albance. Evo, zavr{io sam citat pa moram da vam postavim pitawe, da li je bilo te navedene kampawe uni{tavawa imovine ili na navedeni ili bilo koji drugi na~in {to bi vama kao potpredsedniku Vlade Srbije moralo da bude poznato. Svedok dr Vojislav [e{eq: Nije bilo nikakve kampawe uni{tavawa imovine kosovsko-metohijskih Albanaca od strane Vlade Srbije ili uop{te vlasti Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. Ako je do{lo do delimi~nog uni{tavawa imovine to je moglo biti samo u obra~unu legalnih organa vlasti sa albanskim teroristima. Ali ovde je najboqi metod da se ustanovi da li je bilo ili nije bilo da se uporedi koliko je albanske imovine uni{teno od bombardovawa NATOa, a koliko od dejstava na{ih antiteroristi~kih vojnih i policijskih jedinica. To je najboqi na~in da se sagleda istina. Ja vam garantujem da je mnogo vi{e albanske imovine uni{teno od strane bombardera NATO. Sa druge strane, ako su zaista neki gradovi sela i ~itave oblasti postali nenastawivi za kosovske Albance, onda je to zbog NATO bombardovawa raketama i bombama sa osiroma{enim uranijom. Zbog toga su mnoga mesta nenastawiva. Zbog toga sada i okupatorski vojnici ubrzano obolevaju i umiru od raka, videli smo izve{taje najvi{e italijanske {tampe o tim posledicama. Zatim, Kosovo i Metohija su zasipani tzv. kasetnim bombama koje su tako|e zabrawene u me|unarodnom ratnom pravu. Tih ostataka kasetnih bombi ima jo{ svuda po podru~ju Kosova i Metohije. Ima ih i u unutra{wosti Srbije i veoma ih je te{ko sve eliminisati. Imali smo posle rata slu~ajeve da i albanska deca ginu od tih zaostalih kasetnih bombi na koje nailaze slu~ajno u svojim de~ijim igrama. Ono {to je nenastawivo na Kosovu i Metohiji to su, pre svega, oblasti koje su ga|ane osiroma{enim uranijumom. Slobodan Milo{evi}: A da li su sela, gradovi i ~itave oblasti na Kosovu i Metohiji postale nenastawive za Srbe i za druge nealbance? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, po{to je Srbima bio nemogu} opstanak svuda tamo gde su Albanci predstavqali etni~ku ve}inu nakon ulaska okupatora. A jedan dokaz vi{e da vam iznesem da nisu sela i gradovi postali nenastawivi za Albance, jeste ~iwenica da su se nakon ulaska okupatorskih snaga stotine hiqada Albanaca iz Albanije naselili na Kosovu i Metohiji. Jer su poùrili da se tamo nasele, vi{i je ìvotni standard, boqa ekonomija, boqe uop{te dru{tveno stawe itd. Gde bi se oni naseqavali iz Albanije, napu{tali Albaniju koja nije razarana u ratu i dolazili na Kosovo i Metohiju da su Kosovo i Metohija razoreni. Posle rata je nastala op{ta jagma za imovinom prognanih i ubijenih Srba i ostalih nacionalnosti koje tamo ìve.
174
Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, da li je deo civilnih objekata na Kosovu i Metohiji uni{teno u toku rata? Svedok dr Vojislav [e{eq: Jeste, ali iskqu~ivo bombardovawem NATO-a. Pa pazite, kada pogledate {ta je sve NATO bombardovao vidite da je u Pri{tini bombardovano ~ak i grobqe. Pa su kosturi leteli na sve strane nakon bombardovawa grobqa. Grobqe je u Pri{tini bombardovano. Kakav vojni objekat moè biti grobqe. Slobodan Milo{evi}: Videli ste bombardovawe centra Pri{tine. Svedok dr Vojislav [e{eq: Video sam i bombardovawe centra Pri{tine samo na televizijskim snimcima, ali ono je upe~atqiv dokaz kakvim se varvarskim sredstvima sluìo NATO. Video sam bombardovawe Beograda i doìveo ga. Svaku no} je Beograd bio pod ameri~kim bombama i raketama. Slobodan Milo{evi}: U paragrafu 57 stoji, pored hotimi~nog uni{tavawa, ovo hotimi~no trebalo bi da bude namerno, uni{tavawa imovine u vlasni{tvu albanskih civila ka Kosovu, snage SRJ i Srbije su ~inile {iroko rasprostrawena ili sistematska dela brutalnosti i nasiqa nad albanskim civilima na Kosovu da bi odràle atmosferu straha stvorile haos i podstakle stalni strah od smrti. Snage SRJ i Srbije su i{le od sela do sela, a u gradovima i mestima od jednog do drugog dela grada ili mesta prete}i i proteruju}i stanovnike, kosovske Albance. Kosovski Albanci su ~esto zastra{ivani, napadani ili ubijani pred o~ima drugih ~ime se wihove porodice i kom{ije htelo prisiliti na odlazak. Ja vam citiram prema tome da ne mislite da je ovo moj srpski jezik. Jer ovo je prili~no nepismeno. Mnogi kosovski Albanci koji nisu direktno proterani iz svojih mesta pobegli su zbog klime terora koju su stvarala {iroko rasprostrawena ili sistematska batinawa, maltretirawa, seksualno zlostavqawe, protivpravno li{avawe slobode, granatirawe i pqa~ka {irom cele pokrajine. Snage SRJ i Srbije konstantno su kosovske Albance izlagale uvredama, raznim pogrdama, poniàvaju}im postupcima i drugim oblicima fizi~kog i psihi~kog maltretirawa na osnovu wihove rasne, verske i politi~ke pripadnosti. Raseqavani su kosovski Albanci iz svih delova dru{tva ukqu~uju}i ène, decu i stare i nemo}ne. Prili~no je duga ova ta~ka 57, molim vas da mi kaète, a morali biste biti obave{teni s obzirom na svoje funkcije, da li su, kako se tvrdi u ovom citiranom paragrafu, vojska i policija na{e zemqe vr{ile ta {iroko rasprostrawena ili sistematska dela brutalnosti i nasiqa nad albanskim civilima da bi odràli atmosferu straha, nasiqa nad albanskim civilima i podstakle stalni strah od smrti. Svedok dr Vojislav [e{eq: To je apsolutna izmi{qotina. Treba pogledati statisti~ke podatke o broju poginulih Srba na Kosovu i Metohiji za vreme bombardovawa i poginulih Albanaca, pa }e iz toga biti sve jasno. Ovo je najobi~nija izmi{qotina. Ja ne iskqu~ujem pojedina~ne incidente gde je do{lo do osvetni~kog raspoloèwa jer je neko zapam}en kao te175
rorista ili sklon terorizmu, ili kao neko ko je blizak teroristima itd, pa da je do{lo do iskaqivawa nekog li~nog besa, ali to su veoma usamqeni slu~ajevi koji se nikako ne mogu generalizovati. Ali ukupni popis `rtava govori da situacija apsolutno nije bila takva kako se to navodi u optu`nici. Ne moète posle toga svega do}i sa veoma malog brojem `rtava posle tolikog bombardovawa i tolikih teroristi~kih i antiteroristi~kih dejstava. Zaista je enormno mali bio broj `rtava i u odnosu na druge ratove koji su vo|eni na prostoru biv{e Jugoslavije. Slobodan Milo{evi}: A da li su, kako se tvrdi u paragrafu... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, vreme je sada za na{u pauzu od 20 minuta. Sada zavr{avamo sa radom. Molim ustanite. Pauza. Posle pauze. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, izvolite. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, da li je ta~no, kako se kaè u paragrafu 57, da su Albanci napu{tali Kosovo zbog stvorene klime terora stalnim i sistematskim hap{ewima, batinawima, seksualnim maltretirawima i bespravnim li{ewem slobode, granatirawem i pqa~kama {irom cele pokrajine? Svedok dr Vojislav [e{eq: Apsolutno ne. Osnovni razlog {to su se Albanci masovno pokrenuli je bio bombardovawe. Nisu se pokrenuli samo Albanci, nego i mnogi Srbi, muslimani, Goranci, Turci traìli su neko sigurnije mesto. Drugo, veliki broj Albanaca nije krenuo prema Albaniji i Makedoniji nego prema Srbiji i Crnoj Gori. Qudi su krenuli da spasavaju svoje ìvote i ìvote ~lanova svojih porodica pod tovarima ameri~kih bombi i raketa. Drugo, albanska teroristi~ka organizacija je vodila kampawu prisiqavawa svojih sunarodnika da napuste podru~je Kosova i Metohije. Veliki broj letaka su distribuisali kroz albansko stanovni{tvo u kojima su ih pretwama i obe}awima terali da napuste svoja sela i gradove, a mi smo do{li u posed odre|ene koli~ine tih letaka koji su tada distribuisani. Mi, dakle, nismo vodili politiku prinudnog iseqavawa, progona, a poku{ali smo da ubedimo albansko civilno stanovni{tvo da ne odlazi sa Kosova i Metohije kao i druge stanovnike. Uglavnom mi smo u tome uspevali, ali je strah od bombardovawa bio ogroman. Ja ne iskqu~ujem dakle, mogu}nost kao {to sam ve} rekao odre|enih incidentnih situacija, ne~asnih kriminalnih namera pojedinih vojnika i policajaca. Ja ne znam ni za jedan konkretan slu~aj silovawa, mo`da je bio neki slu~aj, ja ga ne znam niti smo kao Vlada Srbije imali na raspolagawu tu informaciju, ali u svakom slu~aju striktno smo nalagali dràvnim organima da procesuiraju sve slu~ajeve flagrantnog kr{ewa zakona. Slobodan Milo{evi}: Rekli ste, beàli su Albanci, beàli su i Srbi da li moète sasvim onako generalno da kaète da li je postojala razlika za{to su beàli Albanci, za{to su beàli Srbi i ostali nealbanci sa Kosova?
176
Svedok dr Vojislav [e{eq: Osnovni razlog je bio identi~an. Pa, gospodine Milo{evi}u, vi znate da ja ìvim u Batajnici, ja sam posle prvog bombardovawa svoju ènu i decu sklonio u tazbinu i druge delove Beograda, jer je Batajnica svake no}i bombardovana. Ra~unam ako ja i poginem nije velika {teta, ali hteo sam da mi deca ba{ nisu izloèna tim bombama, ra~unaju}i da i moja ku}a moè biti ciq, kao {to je i va{a bila na kraju krajeva. Ta atmosfera straha je stvorena bombardovawem, jer ranije nije postojala. Da je bilo atmosfere straha koju smo mi stvarali ona bi bila o~igledna pre bombardovawa. A pre bombardovawa u svim kosovsko metohijskimgradovima sve je bilo mirno, ~ak rekao bih idili~no na neki na~in. Nikakvih incidentnih situacija po gradovima nije bilo. Incidentne situacije su bile vezane za seoska podru~ja gde su delovali albanski teroristi. Pred samo bombardovawe sve komunikacije na Kosovu i Metohiji su bile potpuno slobodne, nijedna komunikacija nije bila prekinuta dejstvom albanskih terorista, toliko je na{a policija bila u stawu da suzbije terorizam. Vi znate, u vreme 1998. godine, kada sam ja obilazio Kosovo i Metohiju nije se moglo pro}i od Pe}i preko Drenice za Pri{tinu. Ja sam preko radija najavio idem tim putem, ovde u zatvoru mi je optuèni Limaj, Albanac, pri~ao kako su ~uli moju izjavu preko radija pa su mi organizovali zasedu na tom putu preko Drenice. Naravno, ja sam oti{ao drugim putem. Nisam ba{ tako naivan. Ali, pred sami rat sve komunikacije su bile potpuno slobodne. Slobodan Milo{evi}: A da li je neko ipak stvarao klimu terora me|u stanovni{tvom? Svedok dr Vojislav [e{eq: Iskqu~ivo albanska teroristi~ka organizacija tzv. U^K. Ona je stvarala klimu terora, ima nogo slu~ajeva da su ubijali svoje sunarodnike pod sumwom da su lojalni srpskim vlastima ili zbog neposlu{nosti, zbog odbijawa da se povinuju raznim nalozima, izme|u ostalog i nalozima da napuste svoja imawa, svoje ku}e i ogwi{ta i da krenu na put u nepoznato. Slobodan Milo{evi}: A da li su, kako stoji u ovom paragrafu 57, kosovski Albanci konstantno izlagani uvredama, rasnim pogrdama, poniàvaju}im postupcima i drugim oblicima fizi~kog i psihi~kog nasiqa? Svedok dr Vojislav [e{eq: Takvog sistematskog delovawa nije bilo. U svakom slu~aju, nije bilo takvog delovawa koje bi vlasti podràvale. Incidentne situacije na nacionalnoj osnovi su se de{avale u stanovni{tvu. Pa pazite, negde neposredno pred rat albanski teroristi su bacili bombu na kafi} u Pe}i gde su se okupqali srpski sredwo{kolci, mislim pet ili {est da je poginulo. Zna~i, teroristi~ke aktivnosti morale su daqe produbqavati me|unacionalno nepoverewe. Velika doza me|unacionalnog nepoverewa je postojala, ali nije bilo sistematskog delovawa te vrste, to garantujem. Pogotovo nije bilo delovawa te vrste koje bi vlast inspirisala.
177
Slobodan Milo{evi}: Da idemo onda daqe. Pogledajte paragraf 58, paragraf 57 smo sada pre{li. Svedok dr Vojislav [e{eq: Samo mi recite, koji je to tabulator, po{to sam ja zatvorio... Slobodan Milo{evi}: Ne paragraf 58, u ovoj tzv. optu`nici Kosova, je li imate vi optu`nice? Svedok dr Vojislav [e{eq: Nemam ja ovde optu`nicu, ja imam zapravo, ali je nisam poneo, ali ja vas pratim pa`qivo gospodine Milo{evi}u, nije mi neophodna. Slobodan Milo{evi}: Ja se nadam da mogu da vam daju jedan primerak da imate, ali citira}u vam paragraf 58, u wemu pi{e: Hiqade kosovskih Albanaca koji su beàli iz svojih domova zbog postupawa snaga SRJ i Srbije i hotimi~no stvarane klime terora koja se pro{irila na celu teritoriju Kosova prikqu~ili su se konvojima prema granici sa Republikom Albanijom i biv{om jugoslovenskom Republikom Makedonijom. Du` puta prema grani~nim prelazima snage SRJ i Srbije dràle su kontrolne punktove na kojima su raseqeni kosovski Albanci bili podvrgavani daqim batinawima otima~ini, razbojni{tvu, maltretirawu, napadima, protivpravnom li{avawu slobode i ubijawu. Ponekada su snage SRJ i Srbije pratile grupe proteranih kosovskih Albanaca do granice. Tim metodama su snage SRJ i Srbije dràle pod kontrolom kretawe proteranih kosovskih Albanaca do granica. Raseqeni kosovski Albanci su ~esto do granice Kosova dolazili pe{ice u kolonama od po nekoliko hiqada lica ili na traktorima, kamionima i prikolicama, kao i vozovima, autobusima ili kamionima koje su organizovale i obezbedile snage SRJ i Srbije. Da li su Albanci koji su odlazili u Makedoniju i Albaniju to ~inili zbog terora vlasti, a ~uli ste ceo ovaj dugi citat ta~ke 58? Svedok dr Vojislav [e{eq: Terora vlasti nije bilo. Ako nismo bili u stawu da ubedimo Albance da ne napu{taju svoje domove trudili smo se onda da im pomognemo. Ako smo provodili atmosferu terora i straha za{to bismo im onda delili hranu. Za{to smo ogromne koli~ine hleba svaki dan pekli za te unesre}ene Albance koje je neko naterao, da li NATO, da li wihovi sunarodnici iz teroristi~ke organizacije, da napuste Kosovo i Metohiju. Za{to bismo organizovali snabdevawe vodom. Te velike kolone Albanaca koje su napu{tale svoje domove i kretale se prema grani~nim prelazima zaista su stvarale veliki problem na{im vlastima, ali smo se trudili da im pomognemo. Prevozna sredstva su im davana onda kada bi oni to traìli. Nema nijednog slu~aja da im je otet traktor ili traktorska prikolica. Ja ne znam ni za jedan takav slu~aj. A bilo je incidentnih situacija da pojedinci negde koriste tragediju tih unesre}enih qudi da bi ih opqa~kali i tada je na{a policija intervenisala i hapsila. Zna~i, ja ne iskqu~ujem pojedina~ne slu~ajeve maltretirawa i {ikanirawa, ali pogledajte opet broj~ane podatke. Koliko je tih Albanaca u kolonama koje su se kretale prema granici ubijeno od strane
178
bombardera NATO, a koliko ih je eventualno ubijeno u incidentnim situacijama koje su se de{avale. Ogromne su disproporcije u brojkama. Prema tome, ta teza iz optu`nice apsolutno ne stoji, nema realno utemeqewe. Takva teza mora biti utemeqena na brojkama. Gde su brojke? Slobodan Milo{evi}: Recite mi, a {ta je sa ovim {to sam vam citirao da su na kontrolnim punktovima vojske i policije raseqeni Albanci podvrgavani batinawima, otima~ini, razbojni{tvu, maltretirawu, napadima, hap{ewima i ubijawima. Svedok dr Vojislav [e{eq: Vidite koliko je to iracionalno. Stotine hiqada Albanaca se kre}e u tim kolonama i sada neko stoji na punktovima, zaustavqa kolonu da bi hapsio, batinao ili pqa~kao ili ubijao. Pa znate {ta zna~i zaustaviti toliku kolonu qudi. Znate, kada drìmo demonstracije u Beogradu ili mitinge, pa se skupi 50.000 ili 100.000 qudi pa u svakom trenutku strepimo da ne do|e do incidentne situacije da se ta masa ne pokrene iracionalno itd. I sada ovde idu stotine hiqada Albanaca i isprsi se neka tamo policija da ih maltretira, pa to bi nastao stampedo. To je potpuno suludo. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, gospodine Milo{evi}u, ja se iskreno nadam da }e svedo~ewe gospodina [e{eqa o drugim pitawima se razlikovati od onoga {to smo do sada ~uli. Jer do sada po mom mi{qewu nema ni~ega u wegovom svedo~ewu {to ide vama u korist, da vam pomaè. On jednostavno iznosi uop{tene komentare o paragrafima optu`nice. Neki drugi va{i svedoci imaju odre|ene informacije, mo`da su to informacije iz druge ruke ali svejedno imaju informacije o doga|ajima iz optu`nice. A gospodin [e{eq jedino {to radi jeste {to tvrdi kako su neverovatni ti navodi. To moète i vi da prokomentari{ete. U stvari, ~ak se i pitam da li je svedo~ewe ovakve vrste kori{}ewe vremena suda na prikladan na~in. Ja }u to pokrenuti sa svojim kolegama tokom pauze. Ja sam mislio da gospodin [e{eq ima neke konkretne informacije o nekim stvarima iz optu`nice. Pogledajmo wegov posledwi odgovor. On ni{ta nije rekao, on je jednostavno postavio pitawe da li je ono {to se navodi u optu`nici zaista moglo da se desi na na~in kako je to navedeno. On kaè, on smatra da je to potpuno neverovatno, me|utim to vama ne pomaè. Slobodan Milo{evi}: Ta~no je da su ovo op{ta pitawa, ali ovde se radi o ta~kama koje su tako|e op{te. Ovde se radi o tvrdwama da postoji nekakav zlo~ina~ki poduhvat. Da postoji neki plan. Da postoji neko kako se kaè ja sam vi{e citirao, ja citiram upravo ono {to je napisao gospodin Najs i wegova kancelarija i gospo|a Del Ponte. Dakle, ovde se tvrdi da postoji plan zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat, a imamo potpredsednika Vlade, predsednika Srpske radikalne stranke koji bi morao znati o takvom poduhvatu.
179
Jer bi morao da postoji nekakav plan da je postojao. A on ovde svedo~i o tome da je to neistina. Da je ono {to mu citiram potpuna neistina {to i jeste potpuna neistina. Stvari su postavqene potpuno na glavu. Gospodin Najs nije izneo ni jedan jedini dokaz o postojawu nekakvog plana, osim {to je svojevremeno tvrdio o tom planu Potkovica koji je besmislica. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, ja ne mogu re}i da je to irelevantno budu}i da se odnosi na navode iz optu`nice, ali se stvarno pitam da li je ovo najboqi na~in kori{}ewa vremena koje vam stoji na raspolagawu. Moète nastaviti. Slobodan Milo{evi}: Ako gospodin Najs odustaje od onog i vi od tog zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata ja ne moram uop{te da mu postavqam ova op{ta pitawa. Ali, koliko sam shvatio, to je upotrebqeno u nedostatku dokaza da se napravi neki fantomski zlo~ina~ki poduhvat i namere vlasti u Srbiji i Jugoslaviji da isteraju Albance i da ih pobiju. Ja vam citiram upravo ovo {to ovde pi{te. Gospodine [e{eq, da li su vojska, policija i civilne vlasti nastojale da uti~u na Albance da ne napu{taju svoje domove i da ne odlaze van zemqe? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Kojim sredstvima su se sluìla i uticale na Albance da ne napu{taju svoje domove? Svedok dr Vojislav [e{eq: Iskqu~ivo ube|ivawem i pruàwem materijalne pomo}i. Garancijama da }e biti bezbedni, da }e ih ~uvati na{a vojska i policija. Slobodan Milo{evi}: A da li su, sa druge strane, vlasti Srbije poku{ale... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, zaustavite se. To je bitno pitawe jer to je sporno pitawe. Saznajmo sada od gospodina [e{eqa koja je osnova wegovih informacija. Gospodine [e{eq, na ~emu se temeqi va{ odgovor, posledwi odgovor gospodinu Milo{evi}u? Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, mi smo imali skoro svakodnevne sednice Vlade, najmawe tri puta nedeqno. Ja sam imao susrete sa gospodinom Milo{evi}em u vreme bombardovawa. Bio sam neposredno upoznat sa svime {to se de{ava na podru~ju Kosova i Metohije i u~estvovao sam u kreirawu tih doga|aja, u~estvovao sam u vo|ewu politike Vlade. Bez Vlade Srbije niko ni{ta tamo ne bi mogao da uradi, a da Vlada ne sazna. Politika Vlade Srbije bila da se odvrate Albanci od odlaska sa Kosova i Metohije. Politika Vlade Srbije bila je da se pomogne kosovsko-metohijskim Albancima i da se za{tite i od terorista i od bombardovawa NATO-a. Sa druge strane, kod nas je bilo i straha ako teroristi~ka organizacija iseqava sve Albance sa Kosova i Metohije, onda }e jo{ è{}a biti dejstva NATO bombardera. Za{to bismo mi ostali bez civilne populacije na Kosovu i Metohiji. Civilna populacija je bila potrebna da teritorija bude naseqena.
180
Predsedavaju}i sudija Robinson: U redu, slede}e pitawe. Sudija Bonomi: Meni se ~ini da su nam potrebni konkretni primeri ukoliko je bilo ube|ivawa, ukoliko je bilo materijalne pomo}i, ukoliko je bilo garancija o bezbednosti, ukoliko je bilo obe}awa da }e ih za{tititi i vojska i policija, onda su nam potrebni konkretni primeri svega toga. To }e nam pomo}i. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja govorim o konkretnim primerima. Privremeno izvr{no ve}e Kosova i Metohije neprekidno je bilo na terenu. Ja sam u Vladi Srbije vodio resor privrede i finansija i znam da smo ogromna materijalna sredstva davali za pomo} civilnom stanovni{tvu. Bez razlike povodom wegove nacionalnosti. Enormna materijalna sredstva i ta sredstva su distribuisana na terenu. Svi kapaciteti dràve bili su u toj funkciji. A tamo gde nismo uspeli da ih ubedimo {ta smo mogli daqe da radimo. Onda smo im pomagali da {to bezbednije do|u do granice. Sudija Bonomi: U va{em odgovoru nema niti jedne ~iwenice. Svedok dr Vojislav [e{eq: Moj odgovor se zasniva potpuno na ~iwenicama, a dokumentaciju imate na raspolagawu u arhivi Privremenog izvr{nog ve}a Kosova i Metohije. Vi tu dokumentaciju moète vrlo lako pribaviti, ona meni trenutno nije na raspolagawu. Ja sam ovde u zatvoru vezanih ruku, ali ja vam govorim o ~iwenicama, a te ~iwenice su dokumentovane u arhivi Vlade Srbije i u arhivi Privremenog izvr{nog ve}a Kosova. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, mi ne vodimo odbranu optuènog, Ve}e ne vodi odbranu optuènog, mi ne upravqamo time. Ako postoje odre|ene informacije onda je na optuènom da pribavi te informacije nije na sudu da to uradi. Gospodine Milo{evi}u, va{e slede}e pitawe. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja nisam ovde da branim optuènog. Ja sam na zahtev optuènog do{ao da svedo~im o ~iwenicama i okolnostima prema sopstvenim saznawima i sopstvenom u~e{}u. Ja sam ovde da govorim istinu i èqa mi je i namera da govorim istinu. Ako se moja istina ne uklapa u odbranu optuènog ili u tu`bu tuìoca ili u va{ koncept ja sam tu nemo}an. Ja znam da se moje svedo~ewe... Predsedavaju}i sudija Robinson: Zaustavio sam vas. Ono {to bi bilo korisno je slede}e. Kada odgovarate na pitawa optuènog recite nam koja je osnova, koji je izvor te informacije. Ako ste tu informaciju dobili od nekog ko je radio za vas onda nam recite to. Jer onda taj dokaz odnosno svedo~ewe dobija na kredibilnosti. Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodine Robinson, ja sam... Predsedavaju}i sudija Robinson: Ne}emo vi{e o tome, slede}e pitawe molim. Gospodine Milo{evi}u, slede}e pitawe. Slobodan Milo{evi}: Gospodine Robinson, u vezi sa ovim {to ste postavili verovatno se vi ne se}ate da smo kod jednog ~itavog niza svedoka
181
uvozili dokaze o kojima gospodin [e{eq govori. A on govori o svom iskustvu i svojoj sopstvenoj aktivnosti kao potpredsednika Vlade i iskustvu i aktivnostima Vlade u vezi sa ovim doga|ajima. Ovde je svedo~io, na primer, Vuka{in Andri}, koji je bio sekretar za zdravstvo na Kosovu, on je govorio i prikazao filmove o pomo}i koja se pruà raseqenim Albancima, o ube|ivawu da se vrate u wihove domove, o humanitarnoj pomo}i koja se deli na principu nediskriminacije itd. Videli ste mnoge naredbe kroz svedo~ewe generala Stevanovi}a. ûli ste svedo~ewe generala Deli}a o pomo}i koju je vojska pruàla stanovni{tvu. Dakle, gospodin [e{eq govori o praksi Vlade, a imali ste svedoke koji to potvr|uju kroz konkretne dokaze, ~iwenice, pona{awa i nalaze. Prema tome... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, koliko ja shvatam vi kaète da on u stvari svojim svedo~ewem potvr|uje svedo~ewa nekih od va{ih svedoka. No, radi se da na~in kako on to radi po mom mi{qewu ne pridonosi puno, pitam se da li uop{te pridonosi ne{to. Jer on jednostavno iznosi tu uop{tene, op{te izjave bez da nam pruà bilo kakvu osnovu svih tih informacija koje je on primao. Siguran sam da }e mu i gospodin Najs postavqati pitawa u vezi sa tim. Slede}e pitawe molim vas. Slobodan Milo{evi}: Dobro. Dakle, vlasti su nastojale i rekli ste ube|ivawem i pruàju}i humanitarnu pomo}, ohrabruju}i, garantuju}i bezbednost itd. Da li su vlasti Srbije i Jugoslavije poku{ale da silom spre~e bilo koga, ukqu~uju}i i Albance da napuste Kosovo i Metohiju? Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, to po na{im zakonima i po na{em Ustavu nisu smele da rade. Sloboda kretawa je bila garantovana. I niko nije imao pravo, pravni osnov da zaustavi i da na silu spre~i. A sa druge strane, kada se podigla ta velika kolona onda je bilo nemogu}e spre~iti. Onda bi se problem jo{ ve}im u~inio. Zaustaviti qude na putevima oni tamo grupisani, sve ve}a koncentracija {ta posle sa tim qudima. Mase su to suvi{e velike bile da bi se mogle kontrolisati. Slobodan Milo{evi}: Dobro, nisu vlasti spre~avale i to je sasvim logi~no, a da li su zaista obezbe|ivale vozove, autobuse, razna prevozna sredstva? Svedok dr Vojislav [e{eq: Kad god je trebalo i kad god su vlasti mogle da obezbede prevozna sredstva obezbe|ivale su, pogotovo kada je re~ bilo o qudima, ènama, deci, starcima, bolesnim itd. Slobodan Milo{evi}: Da li samo Albancima ili i drugima? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa svim kome god je bilo mogu}e. Mi smo imali slu~aj autobusa koje su na{e vlasti obezbedile za grupu srpskih civila i civila drugih nacionalnosti koji je krenuo iz Pri{tine, pa je pogo|en raketom NATO bombardera, pa su svi ti civili izginuli. Dakle, Srbi i pripadnici drugih nacionalnosti, ali ogromna ve}ina Srba. Mi smo imali slu~aj da je NATO bombardovao putni~ki voz.
182
Slobodan Milo{evi}: Taj putni~ki voz pretpostavqam da nije bio ni za Albance ni za Srbe, nego je bio za gra|ane. Svedok dr Vojislav [e{eq: Za sve gra|ane. Nikada nismo obeleàvali po nacionalnoj pripadnosti gra|ane koji su ulazili u vozove i autobuse. Slobodan Milo{evi}: U vezi sa ovim navodnim isterivawem Albanaca, u vezi sa navodnim progonom Albanaca prilikom unakrsnog ispitivawa profesora Ratka Markovi}a gospodin Najs je pustio snimak dela va{eg govora odrànog na centralnoj tribini Srpske radikalne stranke u Zemunu 27. februara 1999. godine, jedan kratak insert, gde ste vi rekli ako do|e do bombardovawa od strane NATO, ako do|e do ameri~ke agresije, mi Srbi }emo prili~no stradati, ali Albanaca na Kosovu ne}e biti. Molim vas, objasnite smisao i ciq ovih re~i, a posebno }u da vas zamolim da objasnite kontekst u kome ste to rekli. Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodine Milo{evi}u, ja sam vama predao celokupan govor. Prvo, besmisleno je iz konteksta jednog duèg govora izvla~iti nekoliko re~enica. Iz konteksta govora vidi se da je sve {to je sadrìna tog govora izre~eno u smislu odvra}awa potencijalnog prete}eg agresora da se zaista upusti u agresiju. Drugo, tamo gde su Amerikanci, znam iz ranijeg iskustva, pomagali muslimanima, Hrvatima, ovim, onim uglavnom je ginulo wihovo stanovni{tvo. Tamo gde su Amerikanci dejstvovali avijacijom dolazilo je do masovnog ubijawa civila ili postratnih te{kih posledica, imao sam u vidu slu~aj iz Hayi}a, gde su Amerikanci u toku bombardovawa Republike Srpske ga|ali bombama sa osiroma{enim uranijumom. Posle Dejtonskog sporazuma stanovni{tvo Hayi}a se preselilo u Bratunac i po~elo odmah masovno da umire od epidemije. Prave epidemije raka zbog tog osiroma{enog uranijuma. Pa pogledajte sada koliko su Amerikanci usre}ili te kosovsko-metohijske Albance, posebno u Metohiji gde su ga|ali bombama sa osiroma{enim uranijumom. Pogledajte koliko je sada wihova genetska struktura kolektivnog... Tuìlac Yefri Najs: Ispri~avam se {to prekidam, ali imam problema da pratim da shvatim u kojoj meri ovaj odgovor je odgovor na pitawe koje je postavqeno. Ve} kada sam se ustao ako smo dobili celi govor bilo bi dobro da ga i mi dobijemo. Mo`da je svedok dao to optuènom, ali mi to nismo dobili. Predsedavaju}i sudija Robinson: Ako sam shvatio to {to vi kaète gospodine Najs, mislite da je ovo sada izva|eno iz konteksta. Isto tako ~ini mi se da je svedok rekao da je po wegovom iskustvu svugde gde su Amerikanci pomagali muslimanima i Hrvatima da su tamo upravo ti qudi u najve}oj meri i pogibali. Prema tome, ja sam shvatio da svedok kaè da je on u tom svom govoru mislio re}i... Tuìlac Yefri Najs: Dajte nam onda celu kopiju govora. Predsedavaju}i sudija Robinson: Dopustite mi da zavr{im. Dakle, svedok je mislio re}i da }e kosovski Albanci nastradati kao rezultat agresije, a ne kao rezultat akcija srpskih vlasti. Sudija Bonomi: Me|utim, problem u vezi s time je da re~i koje ovde sto183
je, a bilo je traèno od wega da definira to {to kaè, da je on u govoru rekao na Kosovu Albanaca vi{e ne}e biti, a on u svom odgovoru te re~i nije objasnio. Predsedavaju}i sudija Robinson: @eleo bih onda dopustite mi da zavr{im, ja vas sada pitam da nam kaète {to ste to~no mislili va{om re~enicom Albanaca na Kosovu vi{e ne}e biti. Slobodan Milo{evi}: Gospodine Robinson, pre nego {to odgovori gospodin [e{eq na to va{e pitawe po{to je to u sred ovog mog ispitivawa o onome {to je gospodin Najs ovde citirao, da vam skrenem pa`wu da u tabulatoru 30 imate integralni tekst tog govora iz koga je gospodin Najs iz konteksta izvadio jednu polure~enicu. Drugo, u tabulatoru 30 vam je i kompletan engleski prevod tog govora koji gospodin Najs traì da mu se predo~i, a predo~en mu je u dokaznim predmetima, dakle, tabulator 30 sadrì i fotokopiju iz specijalnog izdawa Velike Srbije u kojoj je {tampan govor gospodina [e{eqa i engleski prevod koji je napravila va{a slu`ba ovde. Prema tome... Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala na toj informaciji gospodine Milo{evi}u, to je, dakle, tabulator 30, a sada gospodine [e{eq, molim vas da odgovorite na pitawe {to ste to~no mislili re}i kada ste rekli Albanaca na Kosovu vi{e ne}e biti. Svedok dr Vojislav [e{eq: Mislio sam pre svega da }e zbog posledica bombardovawa te{ko stradati, zatim imao sam u vidu da se priprema wihov masovni egzodus pod kontrolom albanske teroristi~ke organizacije. A jedina moja pretwa u celom govoru je bila onim Albancima koji su nelojalni i sara|uju sa albanskom teroristi~kom organizacijom. Predsedavaju}i sudija Robinson: Zaustavio sam vas, èlim vas pitati da nam pokaète gde je to to~no u govoru i koji to pasus u va{em govoru podràvaju va{ zakqu~ak o tome kakvo zna~ewe to~no treba pridati toj va{oj izjavi. Da }e bombardirawe biti uzrok toga da Albanaca na Kosovu vi{e ne}e biti. Svedok dr Vojislav [e{eq: Pogledajte ~itav govor. Predsedavaju}i sudija Robinson: Ne, nemojte re}i ~itav govor, to nije od nikakve pomo}i. Vi kaète da je ovo istrgnuto iz konteksta, pokaìte nam onda pasus u govoru koji to stavqa natrag u kontekst. Koji va{u tvrdwu da se tu radi o bombardirawu ~ini verodostojnom. Svedok dr Vojislav [e{eq: Mi Srbi smo narod sa izraènom demokratskom tradicijom. Mi se delimo ideolo{ki, mi se delimo... Predsedavaju}i sudija Robinson: Samo trenutak. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne mogu vam ja sada... Predsedavaju}i sudija Robinson: Prevodioci mole da kaète gde se to nalazi u govoru ne, ne na engleskom ne trebate vi to traìti na engleskom. Svedok dr Vojislav [e{eq: To se nalazi se na 11. strani. Predsedavaju}i sudija Robinson: êkajte malo, ~ekajte malo gospodine [e{eq, prevodioci prvo trebaju prona}i kopiju govora. Dakle, imate kopiju, a sada nam treba gde to ta~no stoji u redu, sada moète nastaviti koji je to to~no pasus koji sada èlite ~itati.
184
Svedok dr Vojislav [e{eq: To je prvi pasus tre}eg stupca na 11. strani originala. Predsedavaju}i sudija Robinson: Kojim to to~no re~ima po~iwe da prona|emo to na engleskom. Svedok dr Vojislav [e{eq: Mi Srbi smo narod sa izraènom demokratskom tradicijom... Predsedavaju}i sudija Robinson: U redu, hvala, sada }emo to poku{ati prona}i na engleskom. Tuìlac Yefri Najs: Strana 5, ~ini mi se. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Svedok dr Vojislav [e{eq: Mi se delimo ideolo{ki, mi se delimo politi~ki, mi se delimo na razli~ite na~ine, ali kada je u pitawu otaybina nema nikakvih podela. Da vidimo koji je to Srbin spreman da potpi{e pristanak za dolazak stranih trupa na na{u teritoriju. Da vidimo koji je to Srbin spreman da potpi{e odvajawe Kosova i Metohije od pravnog sistema Srbije. Mi Srbi smo kao demokratski narod vi{e puta Albancima nudili najvi{i stepen autonomije, kulturne autonomije, da ìve kao lojalni gra|ani, da sami ure|uju svoje {kolstvo, zdravstvo informisawe itd. Oni ne}e. Oni èle samo otcepqewe, a otcepiti se sami ne mogu. Toga su svesni, pa ra~unaju Amerikanci }e wihovu bitku da izbore na Balkanu. Ja im sa ovog mesta poru~ujem i to nije poruka samo Srpske radikalne stranke ube|en sam to je poruka celog srpskog naroda, Albanci imaju neke {anse samo ako se orijenti{u na miran demokratski politi~ki put dijaloga. Ja poku{avam da odvratim agresiju i zahtevam dijalog i demokratsko re{ewe problema. A onda dolazi jedna re~enica, ako do|e do bombardovawa od strane NATO-a, ako do|e do ameri~ke agresije, mi Srbi }emo prili~no stradati, ali Albanaca na Kosovu ne}e biti. Jer ja o~ekujem da }e Kosovo biti glavno popri{te rata. Mi }emo Kosovo braniti velikim vojnim efektivama, Amerikanci ga bez bombardovawa tepih bombama ne mogu uop{te osvojiti. Ko }e najvi{e stradati, onaj ko je najmasovniji na Kosovu. A onda kaèm, ne misle vaqda Amerikanci ako nas napadnu da }emo mi iza na{ih le|a trpeti naoruàne bande i stanovni{tvo koje nije lojalno, koje jedva ~eka da nas udari sa le|a. Koje to stanovni{tvo nije lojalno? Ono koje daje podr{ku teroristima. A krivi~no delo po na{em zakonu je svako pomagawe terorizma. I onaj ko hranom pomaè teroriste ~ini krivi~no delo. A onda upozoravam i susedne dràve. Predsedavaju}i sudija Robinson: Dobro, hvala. Hvala gospodine [e{eq. Gospodine Milo{evi}u izvolite. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, molim vas, mislim da ste ovo sasvim ispravno citirali, ali ja bih vas zamolio da citirate jo{ jedan deo, to vam je na posledwoj strani transkripta ovog govora, odnosno fotokopije novina u kojima je to dato. Po~iwe u sredwem pasusu na samom kraju, a za vas gospodo to vam je na 6. strani, tre}i, ~etvrti pasus odozgo koji po~iwe mi Srbi ne èlimo rat.
185
Ovde kaè: Mi Srbi, vi zavr{avate sa ovim, pa vas molim vi pro~itajte svoj govor da vam ga ja ne ~itam. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja u tom govoru kaèm: Mi Srbi ne èlimo rat. Mi Srbi nikada nismo èleli rat. Mi Srbi hiqadu godina nismo osvajali tu|e teritorije. Mi smo samo branili ono {to je na{e i te{kom mukom odbranili najve}i deo srpskih zemaqa. Nikada ne}emo odustati da povratimo ono {to je privremeno okupirano, to je zavet srpskih radikala gde odstupawa nema. Slobodan Milo{evi}: I ovaj slede}i pasus koji tako|e smatram zna~ajnim sada kada smo optere}eni bremenom ekonomske krize i socijalne bede, kada bi trebalo da se posvetimo re{avawu unutra{wih problema ~uju se novi ratni dobo{i sa Zapada. Svedok dr Vojislav [e{eq: Nove ratne trube, novi nasrtaji. Koncentri{u trupe i ~ude se {to se Srbija nije upla{ila i {to se Srbija sprema za odbranu. Snimaju iz satelita, vide. Pa naravno da se Srbija sprema za odbranu, jer Srbija ima {ta da brani i Srbija zavet svojih predaka ne}e izneveriti. I sve }emo u~initi {to je do nas, da do rata ne do|e. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala, zaustavio sam vas. ûli smo dovoqno iz tog pasusa. Slobodan Milo{evi}: Samo ovu poentu i sve }emo u~initi {to je u na{oj mo}i da do rata ne do|e. S tim zakqu~ujete, ali ako nam rat bude nametnut nemamo kud, moramo se boriti. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Dakle, to je govor koji je gospodin Najs upotrebio da pokaè kako je on bio protiv Albanaca. Da li je potreban jo{ neki komentar o ovome {to smo citirali gospodine [e{eq? Svedok dr Vojislav [e{eq: O~igledno da je celi govor smi{qen u ciqu odvra}awa od agresije, ~ak rekao bih jedan o~ajni~ki poku{aj da se doprinese odvra}awu agresora koji je ve} bio spreman i svakog momenta mogao da udari. Slobodan Milo{evi}: Hvala vam, idemo onda daqe. Imate paragraf 59 koji kaè, citira}u ga: pored toga hiqade kosovskih Albanaca koji su pobegli ja se nadam da ste dobili jedan primerak ove plave kwige. Svedok dr Vojislav [e{eq: Uporno mi ne daju, ali ja vas pa`qivo pratim mogu da zapatim {to pro~itate. Slobodan Milo{evi}: Dobro, pored toga dobro je da imate pred sobom. Svedok dr Vojislav [e{eq: Kaìte mi koji paragraf. Slobodan Milo{evi}: 59. Svedok dr Vojislav [e{eq: Moète li vi gospodine da sednete da mi ne stojite tako iza le|a ovde, psiholo{ki mi lo{e delujete, moète li da sednete. Ja nisam opasan ~ovek, bar ne u tom smislu. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, sudski posluìteq ima svoju svrhu i on }e tamo i ostati. Va{ komentar je zaista sasvim neprimeren. Svedok dr Vojislav [e{eq: Onda povla~im gospodine Robinson moj komentar.
186
Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Slobodan Milo{evi}: Pro~itajte vi sami ovaj paragraf 59. Svedok dr Vojislav [e{eq: Pored toga, hiqade kosovskih Albanaca koji su pobegli iz svojih domova i na taj na~in bili prisilno preme{teni zbog postupawa snaga SRJ i Srbije i hotimi~no stvorene klime terora koja se pro{irila celom teritorijom Kosova morali su potraìti skloni{te za dane, nedeqe i mesece koje }e provesti u drugim gradovima ili selima ili po {umama i planinama {irom pokrajine. Neka od tih interno raseqenih lica ostala su unutar pokrajine Kosovo tokom ~itavog perioda na koji se odnosi ova optu`nica, a mnogi su umrli usled te{kih vremenskih uslova, nedovoqnih koli~ina hrane, neadekvatne medicinske nege i iscrpqenosti. Drugi su na kraju pre{li preko neke od granica Kosova sa Albanijom, Makedonijom, Crnom Gorom ili su pre{li granicu pokrajine prema Srbiji. Snage SRJ i Srbije kontrolisale su i koordinirale kretawe mnogih kosovskih Albanaca raseqenih unutar Kosova sve dok i oni napokon nisu bili proterani sa Kosova. Pa ovde se u optu`nici priznaje da su mnogi od tih Albanaca ulazili i u unutra{wost Srbije, a Crna Gora je tako|e u sastavu iste dràve. Dakle, wima je bio ciq da se sklone samo sa onog mesta gde su najintenzivnija borbena dejstva NATO avijacije ili gde ih ugroàvaju teroristi. Oni su se iz ratom ugroènih oblasti preseqavali tamo gde su ratna dejstva bila mawa. To se de{ava u svakom ratu na ovom belom svetu. A sasvim je neprimereno uz to pomiwati neku klimu terora ili mu~ewa ili prisilnog raseqavawa itd. Tuìlac Yefri Najs: âsni sude, ja uz du`no po{tovawe pozivam sud da vidimo gde smo sada do{li. Od svedoka se traì da pro~ita, a zatim komentira pasuse iz optu`nice i to dosta slobodno. To se ne poklapa sa va{im o~ekivawem da }e se pitawa postavqati skoncentrirano, a na wih odgovarati kratko. Ja predvi|am da to nije obrazac ispitivawa za koje bi Ve}e èlelo da se odvija bilo za ovog svedoka bilo za slede}eg. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, ja sam ve} jasno dao do znawa da Ve}e sasvim jasno preferira kratke odgovore i kratka pitawa direktna, specifi~na koja se konkretno odnose na pitawa iz optu`nice i na wih kratke odgovore. Pa najboqe da taj na~in rada onda i sledimo. Slobodan Milo{evi}: Gospodine Robinson, da bih mogao da postavim kratko pitawe ja bih morao da imam kratak citat. Naàlost, vi vidite da je u ovome {to gospodin Najs po~astvovan imenom optu`nice od ta~ke do ta~ke, jedna te ista stvar. [to bi na{i u Srbiji rekli... Predsedavaju}i sudija Robinson: Prekidam vas, sledite moja uputstva, ne}u vam dozvoliti da drìte govore. Slobodan Milo{evi}: Dakle, pro~itali ste pola stranice koju sadrì ova ta~ka 59. Da li su interno raseqena lica napustila svoje domove zbog terora i prisile na{ih vlasti? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Kategori~ki ne. Napustili su svoje domove ili zbog dejstva NATO avijacije ili zbog prisile od strane albanske teroristi~ke organizacije.
187
Slobodan Milo{evi}: Vi ste govorili o tome kakav je na{ odnos bio prema civilnom stanovni{tvu i albanskom i srpskom i svih drugih nacionalnosti, govorili o tome kako im je trebalo pomo}i, {ta je bila politika Vlade, i kako je Vlada postupala u svemu tome. Po{to vam je stavqena primedba da to treba vi{e da dokumentujete, molim vas odgovorite mi na par pitawa. S obzirom da ste bili potpredsednik Vlade, znate na~in wenog funkcionisawa, da li Vlada donosi op{te odluke ili se bavi konkretnim situacijama u svakom selu, zaseoku ili nekom delu ponaosob. Svedok dr Vojislav [e{eq: U principu Vlada donosi op{te odluke, ali da bi donela te op{te odluke ona mora dobro poznavati situaciju i najva`nije pojedinosti koje ~ine tu situaciju. Slobodan Milo{evi}: Dobro, kako su te op{te konkretizovane odluke sprovo|ene u delo, da li ste uredno obave{tavani o sprovo|ewu odluka Vlade? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, imali smo dnevne izve{taje o svemu {to se zbiva na Kosovu i Metohiji i o svim problemima sa kojima se suo~avaju lokalni organi vlasti, bilo lokalna samouprava bilo lokalne ispostave centralne vlasti. Slobodan Milo{evi}: U paragrafu 60 pi{e, to moète da vidite, nadam se da je odmah tu iza 59. [irom Kosova u {iroko rasprostrawenom ili sistematskom nastojawu da se proterane kosovske Albance odvrati od povratka, ovo je ~udan srpski jezik odvrati od povratka svojim domovima, snage SRJ i Srbije harale su i pqa~kale li~nu imovinu i privredne objekte kosovskih Albanaca. Snage SRJ i Srbije su pomo}u masovnih racija, pretwi silom i nasiqem kosovskim Albancima pqa~kale novac i dragocenosti, a na na~in koji je bio {iroko rasprostrawen ili sistematski, vlasti na grani~nim prelazima krale su li~na vozila i drugu imovinu kosovskih Albanaca koji su deportovani iz pokrajine. Meni je ào {to izgleda ko da vam stalno postavqam isto pitawe, ali ako pogledate vide}ete da su sve to razli~ite ta~ke ovog istog dokumenta. Ja vam ovde ta~ku po ta~ku citiram ove ponovqene optu`be iz svih mogu}ih uglova. Recite molim vas, kao potpredsednik Vlade koji je morao da bude informisan o tim masovnim pojavama na terenu... Predsedavaju}i sudija Robinson: Kako glasi pitawe? Slobodan Milo{evi}: Da li ste imali saznawa o rasprostrawenim sistematskim pqa~kama i sli~nim pojavama o kojima se govori u paragrafu 60? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Snage Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srbije nisu harale i pqa~kale, ako je bilo pqa~ke onda su to bili pojedina~ni incidentni slu~ajevi. U svakom od takvih slu~ajeva reagovali su dràvni organi, spre~avali ili pod udar zakona podvodili izvr{ioce. Retko da je neki slu~aj pqa~ke ili otima~ine ostao neka`wen. Ja sam ve} rekao, imali smo nekoliko stotina procesuiranih slu~ajeva zlo~ina koji su tamo po~iweni, bilo da je re~ o ubistvima, bilo da je re~ o pqa~kama, otima~ini i ostalom.
188
Dakle, to snage na{e nisu radile organizovano, nisu radile uop{te, ali bilo je pojedina~nih slu~ajeva da su pripadnici i tih snaga to ponekada radili, ali su dràvni organi u svakom takvom slu~aju dejstvovali. I to se moè dokumentovati iz dràvnih arhiva. Za svaki slu~aj kada su procesuirana krivi~na dela koja su se de{avala u toku bombardovawa. Slobodan Milo{evi}: Ovde je iznet ~itav niz dokaza o tome, prema tome ako bih vam postavio pitawe da li je ipak bilo slu~ajeva da su pripadnici vojske i policije ili druga lica vr{ili dela terora pqa~ke nad Albancima na Kosovu i Metohiji iz ovoga {to ste sada rekli va{ bi odgovor bio da. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, bilo je takvih slu~ajeva, to ne moè niko da spori, ali to su pojedina~ni slu~ajevi i skoro svi ti slu~ajevi su procesuirani. Skoro svi, verovatno je ne{to promaklo pa nije procesuirano, ali to je mnogo mawi deo od onoga {to je procesuirano. Slobodan Milo{evi}: Dobro, a da li se onda moè uop{te re}i da se radilo o nekakvim sistematskim i organizovanim zlo~inima. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, to je ~ista izmi{qotina, organizovanih i sistematskih zlo~ina ja kategori~ki tvrdim nije bilo. Slobodan Milo{evi}: Da li vam je poznato kako su vlasti reagovale na te zlo~ine, sve od najniìh do najvi{ih? Svedok dr Vojislav [e{eq: Odmah je dolazilo do hap{ewa, do istrage i do krivi~nih prijava bilo da je re~ o vojnicima, bilo da je re~ o policajcima, bilo da je re~ o civilima. Nekoliko stotina takvih procesuiranih slu~ajeva je bilo. Slobodan Milo{evi}: Dobro, u ta~ki 61 pi{e, pro~itajte sami ta~ku 61, molim vas. Svedok dr Vojislav [e{eq: Pored toga, {irom Kosova snage SRJ i Srbije sistematski su oduzimale i uni{tavale dokumenta za li~nu identifikaciju i saobra}ajne dozvole za vozila koja su pripadala albanskim civilima na Kosovu kako su kosovski Albanci isterivani iz svojih domova i upu}ivani ka granici Kosova na odabranim punktovima na putu ka grani~nim prelazima i na grani~nim prelazima prema Albaniji, Makedoniji od wih je traèno da predaju li~na dokumenta. Ove radwe su preduzimane kako bi se izbrisao svaki trag prisustva deportovanih kosovskih Albanaca na Kosovu i kako bi im se uskratilo pravo na povratak domovima. Jedan jedini slu~aj je postojao... Predsedavaju}i sudija Robinson: Samo trenutak. Ja pretpostavqam da }ete re}i da se ni{ta takvo nije dogodilo. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, nije vam dobra pretpostavka gospodine Robinson, ja ho}u da potvrdim... Slobodan Milo{evi}: Samo da vam postavim pitawe. Predsedavaju}i sudija Robinson: Dobro, da ~ujemo odgovor. Svedok dr Vojislav [e{eq: Samo se jedan takav slu~aj desio na grani~nom prelazu kod Prizrena da su samoinicijativno policijski organi, pojedinci me|u policajcima na grani~nom prelazu zahtevali od Albanaca da predaju li~na dokumenta prilikom prelaska granice.
189
îm je {ef policije u Prizrenu saznao on je intervenisao i spre~io da se to daqe radi. A posledice oduzimawa dokumenata sigurno nisu mogle biti ovakve kako se navodi u optu`nici, jer se u Srbiji vodi centralni registar svih li~nih podataka kompjuterizovanih u centralnom kompjuteru, postoje svi podaci, sve mati~ne kwige su uvedene i svaki Albanac i kada izgubi sva dokumenta, kao i svaki drugi gra|anin, mogao je to jednostavno da obnovi na osnovu podataka iz centralnog kompjutera. Nema nijednog dokaza da smo intervenisali u centralni kompjuter da bri{emo bilo kakve podatke. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, ja shvatam da obi~no govorite glasno, me|utim ponekada mi se ~ini da vi~ete. Nemojte se uzbu|ivati. Svedok dr Vojislav [e{eq: To nije ta~no, ja nisam uzbu|en. Predsedavaju}i sudija Robinson: Nemojte se uzbu|ivati i poku{avajte govoriti ne{to ti{e. Zato jer va{i decibeli uti~u na na{e slu{awe prevoda. Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodine Robinson, vi biste mo`da mogli da smawite intenzitet rada ovih mikrofona, vi moète organizovati lekarski pregled pa }ete ustanoviti da mi je sada pritisak normalan, da mi je puls normalan i da uop{te nisam uzbu|en. Ja ovako govorim od kada znam za sebe. I ja ne mogu sada da se prilagodim... Predsedavaju}i sudija Robinson: Idemo daqe. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja ne mogu da budem... Predsedavaju}i sudija Robinson: Ve} sam rekao da to shvatam. Sudija Bonomi: Problem je da vi morate smawiti va{u glasno}u, a ne mi na{u. Bilo bi nam od velike pomo}i ovde kada biste vi poku{ali malo smawiti glasno}u va{eg glasa. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, izvolite. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, kada kaète jedan slu~aj to se ne radi o jednom slu~aju oduzimawa dokumenata kod jednog ~oveka nego o jednom slu~aju jednog grani~nog prelaza. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, ve}em broju qudi, ja ne znam ta~nu brojku. Slobodan Milo{evi}: Da. Gde je to sagledano i gde je sam {ef policije iz Prizrena kada je ~uo intervenisao. Svedok dr Vojislav [e{eq: Intervenisao i spre~io da se to daqe radi. Slobodan Milo{evi}: I spre~io da se to daqe radi. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Objasnili ste da to ne bi imalo nikakvu svrhu jer postoji centralni sistem, ali to smo videli i u svedo~ewu generala Stevanovi}a tako da se na tome ne}emo zadràvati. E sada, po{to ja idem po brojevima ovih ta~aka vrati}u vas hronolo{ki ne{to na raniji period, a {to se ti~e broja pro~itajte ta~ku 75. Svedok dr Vojislav [e{eq: Paragraf 75. Slobodan Milo{evi}: Da, paragraf 75, ne ta~ku.
190
Svedok dr Vojislav [e{eq: Tokom osamdesetih godina Srbii su izraàvali zabrinutost zbog diskriminacije koju je prema wima sprovodilo pokrajinsko rukovodstvo, na ~ijem su ~elu bili kosovski Albanci. Dok su kosovski Albanci izraàvali zabrinutost zbog ekonomske zaostalosti i zahtevali ve}u politi~ku liberalizaciju i status Republike za Kosovo. Od 1981. godine pa nadaqe kosovski Albanci su izlazili na demonstracije koje su vojska SFRJ i policijske snage Srbije suzbijale. Slobodan Milo{evi}: Hvala vam gospodine [e{eq, e sada mi odgovorite da li su tokom osamdesetih godina kosovski Srbi izraàvali zabrinutost zbog diskriminacije kojoj su bili izloèni od strane kosovskog rukovodstva ili iz drugih razloga. Svedok dr Vojislav [e{eq: Srbi ne samo da su izraàvali zabrinutost, nego su se àlili na ~itav niz konkretnih slu~ajeva diskriminacije i progona kojima su izlagani na Kosovu i Metohiji, a u ~emu je u~estvovalo i pokrajinsko rukovodstvo. To su bili sistematski progoni, a to potvr|uju politi~ari iz ostalih delova Jugoslavije a ne samo iz Srbije, nego iz Slovenije, iz Hrvatske, iz Bosne i Hercegovine, iz Makedonije, iz Crne Gore. Daqe, kosovski Albanci nisu izraàvali zabrinutost zbog ekonomske zaostalosti, jer je Kosovo imalo najbrì ekonomski razvoj u biv{oj Jugoslaviji od 1945. do 1990. godine. I ~itava Jugoslavija je izdvajala velike koli~ine novca u posebne fondove za razvoj Kosova i Metohije, ogromne koli~ine novca su se tamo slivale. I treba uporediti stepen ekonomskog razvoja Kosova i Metohije sa ekonomskim razvojem Albanije. Pred Drugi svetski rat otprilike je bila ista situacija u Albaniji i na Kosovu i Metohiji. Ekonomski razvoj Kosova i Metohije u periodu tih nekoliko decenija ja mislim da je bio najve}i u Evropi. Daqe, nikada nijedna albanska politi~ka partija nije zahtevala politi~ku liberalizaciju. Od 1981. do 1990. godine kosovsko-metohijski Albanci su formirali iskqu~ivo marksisti~ko-lewinisti~ke, komunisti~ke, staqinisti~ke politi~ke partije. A vaqda je nemogu}e o~ekivati zahteve za liberalizaciju od takvih partija. Na{a vojska i policija suzbijali su samo nasilne demonstracije. Mirne demonstracije koje su se odvijale u skladu sa zakonom, postojao je kod nas zakon o javnim skupovima, niko nikada nije razbijao. Samo, dakle, nasilne demonstracije. Slobodan Milo{evi}: U vezi sa ovom ta~kom 75, o kojoj ste odgovorili na ovih par elemenata i aspekata za {ta su izraàvali zabrinutost, a posebno da li su kosovski Albanci izraàvali zabrinutost zbog ekonomske zaostalosti i traìli liberalizaciju, ja }u da vas zamolim da se vratite na ovaj Socijalizam i ~lanak Kristana koji sam vam citirao, nadam se da ste ga sa~uvali. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, imam taj ~lanak. Slobodan Milo{evi}: Pogledajte {ta on pi{e 1981. godine, po{to ova ta~ka 75 govori o situaciji tokom osamdesetih godina.
191
Svedok dr Vojislav [e{eq: Samo mi recite na kojoj strani. Slobodan Milo{evi}: Na strani 1731. Molim vas samo citirajte 1731. stranu, ~etvrti pasus. Predsedavaju}i sudija Robinson: Molim da se to stavi na grafoskop. Slobodan Milo{evi}: êtvrti pasus kaè u pogledu tvrdwe da su Albanci u Jugoslaviji neravnopravni... Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, na{ao sam to. Slobodan Milo{evi}: Samo stavite to na grafoskop pa pro~itajte sa grafoskopa samo tu jednu re~enicu. Svedok dr Vojislav [e{eq: Kada je re~ o tvrdwi da su Albanci u Jugoslaviji neravnopravni moglo bi se re}i da se radi o primeru nacionalisti~ke i politi~ke propagande, neprijateqske nacionalisti~ke propagande. Slobodan Milo{evi}: Ne treba daqe. Dakle, ovo {to tvrde u ta~ki 75, Kristan kvalifikuje kao primer nacionalisti~ke propagande, oni govore o osamdesetim godinama, a Kristan to kvalifikuje kao primer nacionalisti~ke propagande, neprijateqske nacionalisti~ke propagande. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Ali, da bi Sudsko ve}e znalo, ovde treba re}i da je Kristan kasnije bio jedan od glavnih ideologa slovena~kog separatizma i izrazito antisrpski orijentisan. Slobodan Milo{evi}: To nas u ovom trenutku ne mora da interesuje u ovom slu~aju ovo {to pi{e u ta~ki 75, Kristan prakti~no kvalifikuje jer to isto kaè tvrdwa da su Albanci neravnopravni to je kaè primer neprijateqske nacionalisti~ke propagande. I sada okrenite slede}u stranicu 1732, pa pro~itajte drugi i tre}i pasus. Drugi po~iwe u pogledu drugog ugla neravnopravnosti Albanaca, tj. da li moète da na|ete? Svedok dr Vojislav [e{eq: U pogledu zahteva da Albanci u Jugoslaviji umesto autonomije dobiju republiku jer bi tek time navodno postali ravnopravni vaì ocena da je parola Kosovo Republika i na~in na koji ju je postavila albanska propaganda kontrarevolucionarna i neprijateqska, jer je wen ciq da se postigne promena ustavnog ure|ewa Jugoslavije promena wenih unutra{wih granica i da se na kraju postigne prikqu~ewe Kosova Albaniji. Slobodan Milo{evi}: I slede}i pasus, molim vas. Svedok dr Vojislav [e{eq: Postavqa se pitawe za{to propaganda iz Albanije toliko nagla{ava da Kosovo mora postati republika. Normalno je da je svaki narod zainteresovan samo za jednu, a ne za dve dràve kako bi bilo u slu~aju Albanije i Republike Kosova. Interes Albanije za dve dràve otkriva se sa stanovi{ta potencijalnog otcepqewa Kosova od Jugoslavije i prikqu~ewa Albaniji. Zato je zahtev za Republikom Kosovo samo prvi pripremni korak za planirani drugi tj. za prikqu~ewe Kosova Albaniji. Da stvar tako stoji moè se zakqu~iti iz prigovora tiranskog dnevnika Zeri i Populi {to se u Beogradu me|u raznim varijantama o ure|ewu Kosova samo o jednoj varijanti nije raspravqalo, o prikqu~ewu Kosova Albaniji.
192
Slobodan Milo{evi}: Dakle, {ta je bio smisao zahteva za statusom Republike Kosovo? Svedok dr Vojislav [e{eq: Otcepqewe od Jugoslavije i pripajawe Albaniji. Jer u ustavnopravnoj i politi~koj teoriji komunisti~ke Jugoslavije republike su formulisane kao dràve iako su bile samo federalne jedinice, iako je to bio federalizam koji se iznutra razvijao. Dakle, nije bilo re~i o prostim dràvama koje su se udruìvale u federaciju. Nego je prethodno bila unitarna dràva Jugoslavija koja se iznutra razvila u federalne republike. Ra~unalo se ako Kosovo dobije status republike da }e u dogledno vreme imati mogu}nost da se putem principa samoopredeqewa izjasni o otcepqewu od Jugoslavije i prikqu~ewu Albaniji. Slobodan Milo{evi}: Vidite da na kraju, na strani 1736, Kristan sugerira u posledwem pasusu, nit vodiqa u ra{~i{}avawu tih odnosa mora da bude o~uvawe SFRJ i ja~awe wene unutra{we ~vrstine i me|unarodnog ugleda. Dakle to stoji na kraju. O~igledno je da je to {to je tada bilo svakome jasno da je put re{ewa, put da se izbegne ovo {to se kasnije doga|alo, bilo upravo ono {to su reìseri rata na prostorima nekada{we Jugoslavije nastojali da uni{te. Da li je to va{ nalaz? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. I u razbijawu Jugoslavije i Srbije. Tuìlac Yefri Najs: To nije pitawe, sada ulazimo u podru~je jedne debate gde optuèni u stvari iznosi svoje argumente. Predsedavaju}i sudija Robinson: Koji je ta~no va{ prigovor, gospodine Najs? Tuìlac Yefri Najs: Pa pitawe je glasilo, bilo je o~igledno svima u to vreme kako je situacija, dakle mi ponovo sada ulazimo u podru~je izno{ewa takvih argumenata, osim toga vrlo je te{ko pratiti svedo~ewe i mislim da verovatno ima i nekih propusta u koncentraciji, dakle to ne bi trebalo da bude pitawe. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, molim vas preformuli{ite pitawe, pitawe je bilo sugestivno. Slobodan Milo{evi}: Gospodin Najs ~esto odrì jedan govor pa onda pita zar ne. I onda vi Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, zna~i bilo je o~igledno svima u to vreme itd. To je sugestivno pitawe. Slobodan Milo{evi}: Da, dobro, bez sugestivnog pitawa, evo ponovi}u ovaj citat koji sam uzeo pa vas molim bez sugestivnog pitawa da date odgovor nit vodiqa u ra{~i{}avawu tih odnosa mora da bude o~uvawe SFRJ i ja~awe wene unutra{we ~vrstine i me|unarodnog ugleda. Gospodine [e{eq, da li je to bio jedan op{ti stav u ono vreme u Jugoslaviji? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, sve politi~ke elite u svim federalnim jedinicama imale su takav stav sve negde do 1989. godine. Dakle, punih devet godina nakon izbijawa tih protivdràvnih nasilnih demonstracija u Pri{tini. Koje su dovele do angaòvawa i vojnih i civilnih policijskih efektiva iz svih federalnih jedinica, a ne samo iz Srbije.
193
Slobodan Milo{evi}: A da li je bilo {ta {to se doga|alo na Kosovu ili u Srbiji moglo biti razlog da one promene takav stav krajem osamdesetih i po~etkom devedesetih godina? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Taj stav je promewen samo po nalozima sa Zapada. Onog trenutka kada je sa Zapada krenula akcija razbijawa Jugoslavije. Slobodan Milo{evi}: U svojstvu svedoka ovde je svedo~io Ibrahim Rugova koji je izjavio da ja nisam èleo politi~ki rasplet na Kosovu, ve} produbqavawe nasiqa u trajawu od deset godina sa namerom da proteram sa Kosova postoje}e stanovni{tvo. Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, u tih deset godina nije bilo nikakvog proterivawa albanskog stanovni{tva. Broj Albanaca se neprekidno pove}avao, a nije se smawivao. Drugo, sa va{e strane stalno su stizale inicijative da se na|e dogovor, sporazum o re{avawu tog problema. Vi ste imali i jedan sporazum postignut sa Rugovom po pitawu {kolstva, posredovawem neke vatikanske navodno humanitarne organizacije. To je bilo, koliko se se}am, 1995. godine. I taj sporazum je proveden, dràva je dala nekoliko zgrada da bi mogli Albanci da formiraju svoje privatne fakultete po{to nisu èleli, u ve}ini nisu èleli da studiraju na dràvnim. I data im je tu puna sloboda, niko im se nije me{ao ni u nastavni plan i program, ni u broj upisanih studenata. Mogli su sasvim slobodno na tome da rade. Niko nije dovodio u pitawe nijedno pravo, nikakvu voqu Albanca za odre|enim oblicima svoje individualnosti i individualne i kolektivne samosvojnosti samo da se ne dira u teritorijalni integritet Srbije, samo dakle da ne do|e do izdvajawa jednog dela teritorije iz sastava Srbije. Samo je to bila ta~ka mimo koje se nije moglo. Sve ostalo je bilo, moglo da bude predmet razgovora i nudili smo da bude predmet razgovora. Slobodan Milo{evi}: E sada pogledajte to je, odgovor mi je jasan koji ste dali i hvala vam. U vezi sa ovim wegovim tvrdwama kako se produbqivalo nasiqe da se izbace sa Kosova. Rugova je, to vam je za vas gospodo na strani 4282 transkripta 3, ovde svedo~io i tako|e izjavio da u Rambujeu nije bilo spremnosti srpske strane za pregovore. On kaè, odnosno pitawe je: Da li je delegacija Demokratske lige Kosova bila ozbiqna u svojoj nameri da ili ne. Ja vam sada ~itam transkript koji naàlost ne daju ovde na srpskom, ve} samo na engleskom. Odgovor, to je zna~i Rugova: Da, bili smo ozbiqni i oti{li smo tamo u uverewu da treba posti}i sporazum. I to je bio stav i me|unarodne zajednice. Tako|e nakon masakra u Ra~ku, situacija se pogor{avala na Kosovu i naravno kosovska delegacija se sastojala uglavnom od predstavnika Demokratske lige Kosova ukqu~uju}i i mene i druge iz demokratske grupe. Do{ao je trenutak za demokratsko jedinstvo u OVK i u drugim gra|anskim dru{tvima i bilo je i tako|e dva druga pripadnika, tako da je ukupno bilo 15 pripadnika u ovom timu, a glavni poloàj je bio... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, prevodioci su zatraìli da ~itate malo sporije.
194
Slobodan Milo{evi}: Dobro. ûli ste {ta kaè Rugova, je li to ta~no? Svedok dr Vojislav [e{eq: Nije ta~no, jer u Rambujeu uop{te nije do{lo ni do jednog sastanka delegacije Albanaca sa delegacijom Vlade Republike Srbije, ni do jednog jedinog, jer su Albanci izbegavali taj sastanak. Odlu~no odbijali da se sastanu. Kakvi su to pregovori ukoliko nema nijednog sastanka pregovara~kih strana, ukoliko uop{te dijalog nije otvoren. Mi smo neprekidno hteli, ~lanovi na{e delegacije, da se razgovara, oni su uporno odbijali svaki razgovor. Ni do jednog jedinog sastanka nije do{lo. Slobodan Milo{evi}: Vidite {ta on kaè govore}i o srpskoj strani, kaè: Ve}ina wih nisu bili ozbiqni. Meni se ~inilo da oni nisu bili tamo kako bi postigli neki sporazum to je bio na{ utisak. I to s obzirom na na~in kako su razgovori vo|eni, odnosno kako je vo|en sam taj posao budu}i da nismo imali puno kontakata. Me|utim pregovori su trajali tri nedeqe, a mi nismo videli sa wihove strane nikakvu spremnost da se postigne bilo kakav sporazum. Svedok dr Vojislav [e{eq: Nikakvog kontakta nije bilo i zato nisu mogli ni{ta da vide. âk su izbegavali i slu~ajne kontakte prilikom {etwi po dvori{tu dvorca Rambuje. I kako onda mogu da procene da nije bilo s na{e strane voqe ako su beàli od svakog razgovora. Stav se na{ vaqda moè sagledati kroz neki dijalog, kroz izno{ewe tog stava na zajedni~kom sastanku. Oni beè neprekidno od sastanka, a pretpostavqaju kakvo je bilo na{e mi{qewe. A na{e mi{qewe je bilo da postignemo sporazum skoro po svaku cenu samo da se ne dovede u pitawe teritorijalni integritet i suverenitet na{e zemqe. Dakle, bili smo za sve varijante autonomije. Bili smo za razgovor o bilo kom obliku autonomije koji je ve} proveren bilo gde u svetu. Ne samo najvi{e standarde me|unarodnog prava nego ako ima negde i presedana u pogledu jo{ vi{ih prava nacionalnih mawina, spremni smo bili i o tome da razgovaramo. Hteli smo da izbegnemo rat i hteli smo miroqubivo demokratsko re{ewe krize. Sudija Bonomi: Gospodine [e{eq, podsetite me da li ste vi bili tamo prisutni tokom ~itavih razgovora u Rambujeu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, mi srpski radikali smo imali stav da su ti razgovori manipulacija zapadnih sila i da ne}e dati nikakav rezultat, mi smo to unapred rekli na{im koalicionim partnerima, ali se nismo suprotstavqali kao ~lanovi Vlade formirawu te delegacije. U toj delegaciji nije bio nijedan ~lan Srpske radikalne stranke. Mi jednostavno nismo imali poverewa ni prema Amerikancima ni prema ostalim zapadnim silama. Znali smo da }e nas slagati, da }e nas prevariti, da }e nas manipulisati itd. Ali nismo bili protiv da se proba i to kao kona~no sredstvo samo da se izbegne rat. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Do{ao je trenutak za pauzu od 20 minuta prekidamo sa radom.
195
Pauza. Posle pauze. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, primetio sam da vi ne ustajete kada Ve}e napu{ta i ulazi u sudnicu. Saslu{a}u vas, ali sam obavezan da vam kaèm da je to ne samo kao nepo{tovawe Ve}a, ve} i Tribunala uop{te. Svedok koji ovde do|e da svedo~i mora da se povinuje pravilima, konvencijama i protokolima Tribunala. Jedno je izvesno, da Ve}e ne}e, ukoliko nastavite sa ovim a da za to ne postoji prihvatqivo obja{wewe, slu{ati va{e svedo~ewe. Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodine Robinson, svestan sam da je praksa ovog Me|unarodnog tribunala da se svedok obra}a Ve}u sede}i. Drugo, pro~itao sam Pravilnik i sva dokumenta Tribunala koja su mi dostavili i nigde nisam pro~itao da svedok treba da ustane kada Ve}e izlazi ili ulazi. Tre}i razlog je religijske prirode. Razgovarao sam sa sve{tenicima Srpske pravoslavne crkve pre dolaska ovde, o tome da uniforme koje ovde sudije nose podse}aju na uniforme koje su nosili nekada{wi katoli~ki inkvizitori i to je ne{to {to ja ne po{tujem. Na~in na koji se vi poklonite kada u|ete u sudnicu podse}a me na satanisti~ki ritual. Poku{ao sam da na|em parapsiholo{ko obja{wewe za ovo. Bojim se da }e, ukoliko se poklonim va{em ceremonijalu, moja savest bit napadnutama silama koje ne}u mo}i da kontroli{em. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da se pozabavim va{im obja{wewima. Kaète da je praksa Tribunala da se svedok obra}a Ve}u sede}i. Mi o tome ne govorimo. Situacija o kojoj mi govorimo jeste situacija koja se ti~e protokola, prakse, protokola koji predvi|a da svako ustane kada Ve}e u|e u sudnicu. Kaète da nigde niste pro~itali da se ovo traì. Ovo je protokol. To je konvencija i vi ~ujete posluìteqa kako kaè: Svi ustanite. Vi treba da se povinujete tim pravilima. Tre}i razlog koji ste dali ja u potpunosti odbacujem. To je glupost. Nastavite gospodine Milo{evi}u. Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodine Robinson, pod va{om pretwom da }ete sankcionisati moj neuspeo poku{aj ustajawa, tako {to }ete prekinuti moje svedo~ewe. Ubudu}e ja }u ustajati, ali samo pred ovim Ve}em. Pod ovom pretwom da }ete mi okon~ati svedo~ewe, ustaja}u kada vi ulazite. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, nastavite sa glavnim pretresom. Prevodilac: Mikrofon, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Bio je iskqu~en. Gospodine [e{eq, Knut Volebek je ovde svedo~io, norve{ki ministar inostranih poslova, koji je u to vreme, kada je bila uspostavqena verifikaciona misija, predsedavao OEBS-om, tokom krize na Kosovu.
196
On je ovde svedo~io o tome da sam mu ja na jednom od na{ih sastanaka govorio o mojoj posve}enosti multietni~kom Kosovu, ali da u tom slu~aju Albanci moraju da se povinuju srpskim zakonima i da ne èlim da govorim o ve}oj autonomiji. Mislim da bi bilo besmisleno, gospodine Robinson, da citiram iz transkripta svedo~ewe Knuta Volebeka jer bi potrajalo dugo, ali je ovo su{tina onoga {to je rekao. Prvo, da li je bilo bilo kakve sumwe da je Kosovo sastavni deo Srbije? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. To nikada nije bilo sporno. I prema Ustavu i zakonima, nijedan predstavnik Srbije nije imao pravo da dovede u pitawe status Kosova kao dela Srbije. Ukoliko biste se sloìli s tim da raspravqate status Kosova van granica Srbije, potpali biste pod na{e krivi~no zakonodavstvo. Slobodan Milo{evi}: Pa, to nije bio razlog. Razlog je bio taj, {to je Kosovo deo Srbije. Ali kada on kaè da sam mu ja rekao srpski zakoni treba da se primewuju na Kosovu, to je logi~no s obzirom da su srpski dràvni zakoni trebali da se primewuju na celoj teritoriji? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, logi~no. Ovo je slu~aj u svakoj zemqi. Treba da postoji unificirani pravni poredak, jedinstveni pravni poredak, i ni{ta ne moè da odstupa od toga. Ne moète re}i da pravni poredak neke zemqe ne moè da se primewuje na delu wene teritorije. Osim u slu~aju da je taj deo teritorije pod okupacijom. Dokle god je re~ o jedinstvenoj dràvi, tu treba da postoji jedinstveni pravni poredak. Slobodan Milo{evi}: Da li su ovo bili zakoni koji su se primewivali na sve podjednako, na Srbe, Albance, Ma|are, muslimane, Slovake, Rumune i na sve ostale etni~ke grupe, odnosno na sve gra|ane? Da li je iko napravio zakon koji bi favorizovao samo Srbe ili da li su se zakoni podjednako primewivali na sve gra|ane koji su ìveli na teritoriji dràve koja se zove Srbija? Svedok dr Vojislav [e{eq: Na{i zakoni nikada nisu bili etni~ki zasnovani. Oni su uvek bili dràvni zakoni koji su se primewivali na sve gra|ane, i svi gra|ani su morali da im se povinuju. Dràva je {titila interese svih gra|ana podjednako bez obzira na wihovu etni~ku ili religijsku pripadnost. Slobodan Milo{evi}: Da li je dràva tako|e {titila etni~ki identitet pripadnika etni~kih mawina kroz zakon tako {to im je garantovala upotrebu materweg jezika da kada se nalaze pred sudovima da im se sudi na wihovom materwem jeziku itd. Svedok dr Vojislav [e{eq: Za ovo da se sudi na materwem jeziku optuènog je bilo apsolutno pravo koje niko nikada nije smeo dovesti u pitawe. Dràva ne samo {to je {titila takva prava nacionalnih mawina, nego je finansijski pomagala wihovu realizaciju. Svake godine u buyetu Srbije izdvajana je odre|ena koli~ina novca za pomo} medijima na jezicima nacionalnih mawina, za pomo} wihovih listova, radio i televizijskih stanica itd.
197
Mnoge nacionalne mawine same nisu imale dovoqno novca da to finansiraju pa im je dràva pomagala. Ako ta suma kojom je dràva pomagala nije bila uvek u skladu sa zahtevima, to je zato {to i je sama dràva oskudevala u finansijskim sredstvima. Ali princip nikada nije naru{avan. Pre agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju na Kosovu i Metohiji je izlazilo oko 40 novina i ~asopisa na albanskom jeziku. Od kada je formirana na{a vlada, koliko se se}am, nikada nismo zabranili nijednu novinu. I bila je potpuna sloboda vo|ewa ure|iva~ke politike za svaku od tih glasila. Nikada se nismo me{ali {ta oni pi{u, za {ta se zalaù, koji su im politi~ki stavovi, bitno je samo bilo da ne ~ine nasiqe. Slobodan Milo{evi}: Svedok Ratomir Tani} je izjavio ovde da su srpske vlasti nastojale da produè konflikt sa NATO da bi uve}ali civilne `rtve i proglasili moralnu pobedu. [ta vi kaète na ovu izjavu, da li je to bio stav i nastojawe vlasti u Srbiji Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa besmisleno, ja pre svega raspolaèm ~iwenicama koje potpuno uni{tavaju kredibilitet Ratomira Tani}a. Ratomir Tani} je ranije bio saradnik Slu`be dràvne bezbednosti Srbije, {pijunirao svoje politi~ke prijateqe i kolege za ra~un zna~i na{e tajne policije, a potom je postao agent stranih obave{tajnih slu`bi i on to nije ni sporio. Dakle, sve izjave Ratomira Tani}a se dovode u pitawe samom ~iwenicom {to je on bio agent tajnih slu`bi. Slobodan Milo{evi}: Dovode se u pitawe, to je nesumwivo, ali jo{ jednu wegovu izjavu bih èleo da komentari{ete i za to sigurno imate razloga. On je izjavio ovde da smo mi znali da }e zgrada Radio televizije Srbije biti bombardovana, ali da svesno nismo evakuisali zaposlene. Svedok dr Vojislav [e{eq: To je apsolutna izmi{qotina. Mi kao Vlada nismo znali da }e zgrada dràvne televizije biti bombardovana. A u no}i kada je zgrada bombardovana jedna od novinarki dràvne televizije bila je Angelina Vu~i}, majka ministra informisawa Aleksandra Vu~i}a, ina~e visokog funkcionera Srpske radikalne stranke. Pa da smo mi znali da }e zgrada biti bombardovana vaqda bi prvo ministar obavestio svoju majku da na vreme pobegne. Slobodan Milo{evi}: Svedok Fred Abrahans je naveo izve{taj Hjumen Rajts Vo~a iz 1993. godine, gde opisuje Kosovo kao policijsku dràvu gde srpske vlasti poku{avaju da isele Albance iz naseqa sa srpskim stanovni{tvom. [ta moète da kaète o ovim navodima i da li moète da se sloìte sa takvim navodima? Svedok dr Vojislav [e{eq: Apsolutno nema nijednog dokaza da su srpske vlasti poku{ale da isele bilo koje naseqe sa albanskim stanovni{tvom. Pogotovo ne te 1993. godine, apsolutno nema nijednog dokaza. Naravno, Srbija je imala na Kosovu zna~ajne policijske snage, ali ciq tih snaga je da se sa~uva javni red i mir.
198
Albanci su na Kosovu imali neuporedivo ve}e slobode nego u ostalim delovima Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. Mnogi nisu pla}ali ni struju, ni poreze, ni takse, ni komunalije, vodu i ostalo, ni stanarinu. A vlasti nisu ni poku{avale da im to prinudno naplate da ne bi do{lo do incidentnih situacija. Dakle, Albancima kao nacionalnoj mawini tada je tolerisano mnogo toga {to je bilo protivno zakonima, a {to ne bi bilo tolerisano u bilo kom drugom delu Srbije. Slobodan Milo{evi}: Dakle, {to ne bi bilo tolerisano nijednom gra|aninu srpske nacionalnosti? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Slobodan Milo{evi}: Gospodin Najs je ovde prilikom unakrsnog ispitivawa generala Obrada Stevanovi}a, to je na istu ovu temu o kojoj je govorio Abrahams u svom svedo~ewu, tvrdio da je ~itava Srbija bila policijska dràva u kojoj je stanovni{tvo ìvelo u strahu. Naime, evo na primer na strani 4115, citiram gospodina Najsa koji kaè: Vra}am se, kako gledamo hronolo{kim redom, vra}am se na to da se zaista radilo o policijskoj dràvi koja je postojala sve ekstremnija tokom devedesetih. Da li prihvatate na osnovu va{ih saznawa i saznawa dràve u kojoj ste radili da su policija ili bilo ko drugi koji su bili ovla{}eni da koriste silu da su oni to u stvari koristili neka`weno i da je zbog toga stanovni{tvo ìvelo u strahu. Da li je ta~na tvrdwa gospodina Najsa da je Srbija bila policijska dràva i da je narod ìveo u strahu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Po definiciji policijska dràva je dràva u kojoj ne postoji pravni poredak i u kojoj vlada policijska samovoqa. Srbija nikada kroz svoju istoriju nije bila u takvoj situaciji. Naravno, to ne zna~i da je na{a demokratija, da je na{ demokratski poredak bio savr{en. Bilo je tu odre|enih slabosti i odre|enih mawkavosti, ali mi smo u tom periodu od 1990. do 2000. godine imali mnogo vi{e gra|anskih sloboda i prava nego posle 2000. godine. Pa smo stalno pove}avali te gra|anske slobode i prava. Godine 1990. imali smo situaciju da policija moè uhapsiti osumwi~enog gra|anina i dràti tri dana u policijskom pritvoru. Nakon nekoliko godina je to promeweno pa je policija uhap{enog gra|anina mogla dràti samo jedan dan u policijskom pritvoru pa ga onda morala predati istra`nom sudiji. Zatim, kod hap{ewa gra|ana maksimalno je gra|anin u pritvoru mogao da bude {est meseci sada su to pove}ali na dve godine pre podizawa optu`nice i ko zna {ta su jo{ sve uradili u me|uvremenu. Dakle, imali smo najvi{i me|unarodni standard postignut na tom planu. Zatim u Srbiji je veoma retko dolazilo do hap{ewa politi~kih protivnika. Ja vam to mogu najboqe svedo~iti po{to je va{a vlast gotovo samo mene hapsila, gospodine Milo{evi}u. Nikada niste hapsili nikoga iz ovih prozapadnih partija osim, jednom ili dva puta Dra{kovi}a kada je izazivao krvoproli}e i pogibije na uli199
cama i wega ste i amnestirali i davali mu aboliciju, a mene kada ste hapsili dràli ste me u zatvoru do posledweg dana. Dodu{e, ja nikada nisam ni moqakao da me pustite pre vremena Slobodan Milo{evi}: Pa dobro, s obzirom na to va{e iskustvo gospodine [e{eq vi ste upravo tokom devedesetih godina imali posla s policijom i bili ste hap{eni, da li va{e iskustvo govori da se radilo o policijskoj dràvi? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, proceduralna prava zakonom pripisana uvek su striktno po{tovana. Moglo je da mi se desi da mi se pojavi la`ni svedok na su|ewu pa da me la`no optuùje za ne{to {to nisam uradio, ali da se neko moje proceduralno pravo {to se de{ava iskqu~ivo u policijskom dràvama prekr{i, ja takvog slu~aja nemam. Jer tamo gde nema kr{ewa proceduralnih prava osumwi~enih, uhap{enih itd. tako|e nema policijske dràve. Policijska dràva je dràva sa policijskom samovoqom, a kod nas je policija uvek bila striktno podlo`na civilnoj vlasti. A ja sam pro{li put rekao da smo imali i mnogo mawe policajaca nego {to ih danas ima u Srbiji. Bilo je oko 25.000 dok smo imali probleme na Kosovu i Metohiji sada kada na{e policije nema na Kosovu i Metohiji u Srbiji je vi{e od 30.000 lica sa posebnim ovla{}ewima {to se odnosi na policajce. Ta posebna ovla{}ewa su ovla{}ewa da se pod odre|enim zakonom propisanim uslovima vr{e hap{ewa i privo|ewa. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, koliko dugo vremena ste bili u zatvoru? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam bio vi{e puta u zatvoru, gospodine Robinson. Ja sam vam rekao iz moje biografije pro{li put za jednu dugogodi{wu robiju za koju sam bio osu|en, a u Beogradu sam hap{en jedno sedam, osam puta i bio u zatvoru neko kre}e vreme. Prvi put sam uhap{en dok sam bio na predavawu Milovana \ilasa na tribini Slobodnog univerziteta 1984. godine i dràn tri dana. U vreme vlasti Slobodana Milo{evi}a... Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala vam. I u svim tim slu~ajevima kada ste bili hap{eni, zatim kada vam je su|eno i dok ste bili u zatvoru vi kaète da su sva va{a prava bila ispo{tovana. Svedok dr Vojislav [e{eq: Proceduralna prava su bila po{tovana, ali mi se jednom desilo da mi se pojave dva la`na svedoka iz konkurentskih politi~kih partija pa tvrde, na primer, da sam fizi~ki nasrnuo na predsednika Savezne skup{tine, a ja nisam fizi~ki, nego samo verbalno. Na primer, to je bio razlog da budem osu|en mesec dana. Ili jednom prilikom kada je jedan na{ poslanik polio vodom predsedavaju}eg Narodne skup{tine donesena je odluka skup{tinske ve}ine da on bude udaqen sa sednice. Do{la je policija da ga izbaci, mi smo ga svojim telima branili i onda sam osu|en na dva meseca zatvora. A taj poslanik koji je nije uop{te osu|en ne primer.
200
Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, dakle, to je bilo va{e iskustvo, ja pretpostavqam da se Tuìla{tvo oslawa na jedan daleko ve}i raspon dokaza. Recimo da imaju na umu i iskustva mawina, recimo kosovskih Albanaca. U vezi sa tim, da li vi moète da nam kaète bilo {ta o tome da li su i wihova prava po{tovana. Da li se moè razumno na osnovu va{eg iskustva do}i do jednog op{teg zakqu~ka? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Do dolaska na vlast gospodina Milo{evi}a negde krajem osamdesetih godina bilo je i hap{ewa Albanaca zbog verbalnog delikta kao {to su hap{eni gra|ani svih drugih nacionalnosti. Od kada je gospodin Milo{evi} do{ao na vlast garantujem da nijedan Albanac nije uhap{en zbog verbalnog delikta mi{qewa. Gra|ani albanske nacionalnosti hap{eni su samo zbog nasiqa ili terorizma. A moj primer je usamqen u celoj Srbiji, rekao sam nemate nijednog drugog lidera opozicije koji je imao takvu sudbinu kao ja, a moram vam priznati, gospodine Robinson, da sam ~esto stalnim provokacijama sa svoje strane prosto naterao vlast gospodina Milo{evi}a da primeni takve mere. Nekada mi je bio politi~ki ciq da napravim incident koji }e me odvesti u zatvor. Jer posle toga snaga moje partije je rasla. Predsedavaju}i sudija Robinson: U redu, izvolite gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Da nastavimo sa ovom temom o policijskoj dràvi gospodine [e{eq. Prilikom unakrsnog ispitivawa ovog istog svedoka Obrada Stevanovi}a, generala Stevanovi}a koji je nedavno svedo~io, gospodin Najs je rekao da ubistva va`nih qudi nije bilo ne{to neuobi~ajeno nisu bili neuobi~ajena pojava u Srbiji. Odnosno, on kaè pogotovo izme|u 1997. i 2000. godine atentati na ugledne li~nosti bile su ne{to {to nije bilo neuobi~ajeno. Svedok dr Vojislav [e{eq: U tom periodu bilo je atentata na ugledne li~nosti reìma. Ubijen je Bo{ko Pero{evi}, visoki funkcioner va{e partije, ubijen je ministar odbrane. Slobodan Milo{evi}: Samo stanite tu. Bo{ko Pero{evi} je bio predsednik Vlade Vojvodine. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, i visoki funkcioner va{e partije. Slobodan Milo{evi}: Potpredsednik Socijalisti~ke partije. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ubijen je ministar odbrane. Predsedavaju}i sudija Robinson: Samo trenutak, zaustavite se. Budu}i da govorite isti jezik postoji tendencija da ne pravite pauzu izme|u pitawa i odgovora, molim vas lepo da pravite pauzu izme|u pitawa i odgovora. Izvolite nastaviti gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Gospodin Najs je kao primere takvih ubistava naveo ubistva Radovana Stoj~i}a Baye, Slavka ]uruvije, advokata Keqmendija, Fehmija Aganija, Arkana, Pavla Bulatovi}a, Ivana Stamboli}a, mi201
slim da je naveo i ubistvo Zorana \in|i}a. Da li znate jo{ neke slu~ajeve? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja imam mnoga saznawa o tim ubistvima. [to se ti~e Fehmija Aganija, on je ubijen u nekom incidentu dok je rat trajao, ne znam ta~ne okolnosti. Ali se pro~ulo da je ubijen u nekom incidentu koji se desio dok je on poku{ao da napusti Srbiju, ne znam ta~ne okolnosti. [to se ti~e ubistava ovih ostalih, ja sam se li~no time mnogo bavio. Vama je poznato da sam ja bio predsednik Anketnog odbora Savezne skup{tine koji je istraìvao ~iwenice i okolnosti vezane za ubistvo ministra odbrane Pavla Bulatovi}a. I na{ Anketni odbor je do{ao do imena ubice i mogu}ih motiva, a onda se na mene sva propagandna ma{inerija tada{weg reìma Zorana \in|i}a obru{ila, napadali su me svim sredstvima, ~ak podnosili krivi~nu prijavu da sam odao dràvnu tajnu. A Ivan Deli}, za koga smo dokazali da je ubio Pavla Bulatovi}a, nikada ~ak povodom toga nije ni saslu{avan. On je ina~e poznat po ~itavom nizu drugih kriminalnih aktivnosti te vrste. [to se ti~e ubistva Radovana Stoj~i}a Baye, on je bio general-pukovnik policije i pomo}nik ministra unutra{wih poslova Srbije, ja sam do{ao do saznawa saslu{avaju}i {efa Slu`be dràvne bezbednosti Radomira Markovi}a, generala tako|e, koji je tada bio u zatvoru, da je Radovan Stoj~i} Baya ubijen zbog neke povezanosti sa {vercom duvana. Ja sam tu osumwi~io direktno ~uvenog Stanka Suboti}a zvanog Cane @abac, koji je kraq duvanske mafije na Balkanu, i u to je bio povezan i tada{wi predsednik i sada{wi predsednik Vlade Crne Gore Milo \ukanovi} itd. [to se ti~e ubistva Ivana Stamboli}a, ono jo{ nije razja{weno. Ivan Stamboli} je ubijen mesec dana pred septembarske izbore 2000. godine i odmah su opozicione prozapadne politi~ke partije po~ele vas da optuùju, ali Ivan Stamboli} tada nije bio nikakav politi~ki faktor. Niko iz vlasti nije mogao imati interes za wegovo ubistvo. Neko vreme nakon ubistva Ivana Stamboli}a, kada je ve} do{lo do promene vlasti u Srbiji, nova vlast predvo|ena Zoranom \in|i}em je sistematski zata{kavala to ubistvo. Tek kada je ubijen Zoran \in|i} onda je vlast saop{tila da su prona{li mesto gde su zakopani posmrtni ostaci Ivana Stamboli}a i kao otkrila je ubice Ivana Stamboli}a. Ali se ispostavilo da su osumwi~ene ubice Ivana Stamboli}a zapravo qudi koji su Zorana \in|i}a u petooktobarskom pu~u 2000. godine doveli na vlast. [to se ti~e ubistva Zorana \in|i}a, ubili su ga o~igledno isti oni koji su ga doveli na vlast jer je u jednom trenutku poku{ao protiv wih da se okrene. I ja sam bio osumwi~en za u~e{}e u ubistvu Zorana \in|i}a. Protiv mene je podignuta optu`nica. Ovde su dolazili specijalni tuìlac i specijalni sudija iz Beograda da me saslu{avaju. Posle godinu dana protiv mene je povu~ena optu`nica. Ministar unutra{wih poslova Srbije iz \in|i}eve vlade Du{an Mihajlovi} godinu dana u svakom medijskom istupu me optuìvao da stojim iza \in|i}evog ubistva, a sada kada je pao sa vlasti objavio je kwigu Se}awa u dva toma i ta202
mo kaè da apsolutno ni na koji na~in nisam bio ume{an u \in|i}evo ubistvo. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Da li znate ne{to o ovim drugim ubistvima Keqmendi, Slavko ]uruvija, Arkan? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ubistvom Keqmendija nisam se podrobno bavio i ne bih mogao ni{ta posebno da kaèm osim da sam ~uo da je tu bila re~ o unutaralbanskom obra~unu. Ali detaqe zaista ne znam. [to se ti~e Slavka ]uruvije, ja sam javno prozivao i organizatore i izvr{ioce tog ubistva, reìm Zorana \in|i}a uop{te na to nije reagovao, a u me|uvremenu su skoro svi oni koje sam ja javno optuìvao kao izvr{ioce ubistva tako|e likvidirani u mafija{kim obra~unima. [to se ti~e @eqka Ra`natovi}a Arkana, on je ubijen po~etkom 2000. godine, i zna se ta~no ko ga je ubio i kako su ga ubili. Motivi su bili da se preuzme kontrola nad beogradskim podzemqem kako bi se podzemqe moglo instrumentalizovati u predstoje}oj smeni vlasti u Srbiji, jer se znalo po{to je @eqko Ra`natovi} Arkan osumwi~en i optuèn od strane Ha{kog tribunala da on nije imao kud, da je on morao da ostane u Srbiji, on nije imao izlaza, dakle. I dok je on bio u Srbiji niko drugi nije mogao zagospodariti beogradskim podzemqem. Oni koji su likvidirali Arkana preuzeli su celo mafija{ko podzemqe i instrumentalizovali ga u petooktobarskom pu~u. Slobodan Milo{evi}: Rekli ste da ste se posebno bavili istraìvawem... Predsedavaju}i sudija Robinson: Jeste li ~uli da vas prevodioci opet mole, pogledajte transkript prevodioci vas obojicu mole da usporite. Slobodan Milo{evi}: Dobro. Ja nisam ~uo da su to rekli, verovatno su rekli na va{em kanalu. U kom svojstvu ste se bavili istraìvawem ubistva Pavla Bulatovi}a? Svedok dr Vojislav [e{eq: Bio sam savezni poslanik, na inicijativu Srpske radikalne stranke formirani su anketni odbori Ve}a gra|ana i Ve}a republika za ispitivawe ~iwenica i okolnosti vezanih za ubistvo Pavla Bulatovi}a po{to je Savezna skup{tina bila nezadovoqna policijskim rezultatima na tom planu. U tom Anketnom odboru bili su predstavnici svih politi~kih partija iz Savezne skup{tine i iz Srbije i iz Crne Gore. Slobodan Milo{evi}: Recite koga ste sve saslu{ali. Kada kaèm vi, ne mislim samo na vas li~no, nego mislim na ~lanove Anketnog odbora. Svedok dr Vojislav [e{eq: Uglavnom sam ja vodio saslu{awa kao predsedavaju}i oba anketna odbora, saslu{ali smo veliki broj ministara, armijskih i policijskih generala i drugih dràvnih funkcionera. Slobodan Milo{evi}: Vi ste vodili ta saslu{awa, ali pretpostavqam ne sami, ve} u dru{tvu sa nekolicinom ~lanova Anketnog odbora. Svedok dr Vojislav [e{eq: Svi ~lanovi Anketnog odbora su u tome u~estvovali i svi su postavqali pitawa. Ali ja sam ta pitawa najintenzivnije postavqao.
203
Slobodan Milo{evi}: A pomenuli ste da ste saslu{ali i biv{eg na~elnika Resora dràvne bezbednosti Radomira Markovi}a. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, on je u to vreme ve} bio u Centralnom zatvoru, mi smo uputili zahtev Okru`nom sudu, predsedniku Okru`nog suda da nam omogu}i saslu{awe. Dobili smo odobrewe, oti{li smo u Okru`ni zatvor i saslu{ali ga. Slobodan Milo{evi}: A da li vam je on ne{to rekao o bilo kakvoj torturi kojoj je bio izloèn i razlozima zbog kojih je bio izloèn toj torturi? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. On nam je ispri~ao i to je u{lo u stenogram anketnog odbora da su ga na nezakonit na~in izvodili iz Centralnog zatvora. Po na{em pravnom sistemu optuèni ili osumwi~eni se moè izvesti iz zatvora samo po nalogu nadle`nog suda. Dakle, policija vi{e nema apsolutno ni{ta s wim niti moè da do|e s wim u kontakt niti da ga saslu{ava, niti da ga ispituje bilo {ta drugo. Onog trenutka kada je on predat istra`nom sudiji on je u iskqu~ivoj sudskoj nadle`nosti. Me|utim, po wega je do{la policija, odvezli su ga kolima u Institut bezbednosti u Beogradu, tamo je bio Du{an Mihajlovi}, bili su jo{ neki visoki policijski funkcioneri, priredili su mu ru~ak i u toku tog ru~ka ube|ivali su ga da mora da la`no vas optuì za razna ubistva koja su se de{avala u Beogradu i u Srbiji ukqu~uju}i i ubistvo Ivana Stamboli}a, poku{aj ubistva Vuka Dra{kovi}a itd. A da }e mu zauzvrat ukinuti optu`nicu, odnosno da }e obustaviti krivi~ni progon da }e mu dati la`ni identitet i da }e ga snabdeti dovoqnim finansijskim sredstvima da on i wegova porodica do kraja ìvota mogu bezbri`no da ìve u bilo kojoj zemqi u svetu koju on izabere. Ja mislim da vi tu imate, ja sam objavio kompletan stenogram sa svih tih saslu{awa i da imate i stenogram saslu{awa generala Radomira Markovi}a u kome se vidi {ta je on izjavio sve ~lanovima Anketnog odbora. Slobodan Milo{evi}: Ovaj stenogram koji je objavqen sa wegovog saslu{awa ovde se nalazi u 12 tabulatoru. Molim vas da ga prona|ete. Predsedavaju}i sudija Robinson: Prevodi upravo dolaze. Slobodan Milo{evi}: Ja ne}u da insistiram da ~itamo sada veliki deo ovog transkripta, molim vas otvorite 156. stranu. Svedok dr Vojislav [e{eq: Na{ao sam. Slobodan Milo{evi}: Od sredine strane pi{e profesor dr Vojislav [e{eq za ovo vreme dok ste u pritvoru da li vas neko ucewuje. îtajte daqe sami molim vas. Svedok dr Vojislav [e{eq: Radomir Markovi} kaè to je stara pri~a. Opet ja. Ja znam iz svojih privatnih informacija ali ovo je zvani~an razgovor. Radomir Markovi}... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, vi znate proceduru. Prvo mi to moramo prona}i na engleskom. Tuìlac Yefri Najs: Negde pri dnu strane 2, sa oznakama... Slobodan Milo{evi}: Da li sada moèmo da nastavimo, gospodine Robinson?
204
Predsedavaju}i sudija Robinson: Da. Dr Vojislav [e{eq: Radomir Markovi} odgovara: Gospodine [e{eq, ja sam uhap{en da bih teretio Slobodana Milo{evi}a da je on modus vivendi svih tih zala i teroristi~kih dela. Dr Vojislav [e{eq: Da li ste izvo|eni iz zatvora bez naloga istra`nog sudije? Radomir Markovi}: Jesam. Dr Vojislav [e{eq: Koliko puta? Radomir Markovi}: Jedanput ovaj me je drug izveo (pokazuje na prisutnog policajca, odnosno zatvorskog straàra). Dr Vojislav [e{eq: Ko vas je izveo? Radomir Markovi}: Zoran Mijatovi}. Zoran Mijatovi} je tada bio {ef Slu`be dràvne bezbednosti Srbije. Glavni {ef. [e{eq: Gde vas je odveo? Radomir Markovi}: U vilu Resora dràvne bezbednosti u krugu Instituta bezbednosti. Tamo postoji jedna izolovana zgrada koja se zove vila. Tu me je odveo i tu je posle do{ao Goran Petrovi} i ministar Mihajlovi}. Dr Vojislav [e{eq: [ta su od vas traìli? Radomir Markovi}: Traìli su od mene da teretim Slobodana Milo{evi}a da priznam sva ta krivi~na dela, sva ta silna ubistva i da kaèm da je to meni direktno naloìo Slobodan Milo{evi}. [e{eq: [ta su vam nudili? Predsedavaju}i sudija Robinson: Molimo da ~itate sporije. Svedok dr Vojislav [e{eq: Radomir Markovi}: nudili su mi novi identitet, slobodu, novac, meni i porodici i zemqu kuda ho}u da idem. Dr Vojislav [e{eq: Kada im vi kaète da niste ume{ani u ubistva kako oni na to reaguju. Radomir Markovi}: Ja sam od prvog dana mojim kolegama koji su dolazili ovde da razgovaramo ukazivao na osnovne propuste koji su u~iweni u samom postupku i uzimawu izjava i iskaza od tog lica koje mene tereti. Nadao sam se da oni ho}e da mi pomognu. Nadao sam se da su slu~ajno prevideli ne{to. Nisam znao da je to bio scenario napravqen da se ja teretim da se navedem u takvu bezizlaznu situaciju da bih ja teretio Milo{evi}a da bi wemu bilo su|eno ovde i da bi se opravdalo sve ono {to se ~inilo da je on taj terorista. Vi dobro znate kada su vas hteli... Slobodan Milo{evi}: Dovoqno je. Predsedavaju}i sudija Robinson: Mislim da je to ono {to moèmo izdràti. Postavite sada pitawe. Slobodan Milo{evi}: Ovo vam je prilikom saslu{awa Markovi} rekao na zvani~noj sednici Anketnog odbora, da li je Anketni odbor tu bio u svom punom sastavu. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, Anketni odbor nije bio u punom sastavu, ali ovde na po~etku imate spisak ~lanova koji su bili. Tu je pored mene bio Mileta Bulatovi} iz Socijalisti~ke narodne partije Crne Gore, Mi205
odrag \idi} iz Demokratske stranke, \in|i}eve Demokratske stranke, Veqko Odalovi} iz va{e Socijalisti~ke partije i @elidrag Nik~evi} iz Narodne stranke Crne Gore, bio je slu`beni sekretar anketnog odbora Gordana Peri{i} iz osobqa Savezne skup{tine, slu`beni stenograf Milena Vasiqevi} i slu`beni stenograf Zora Zlatkovi}. Savezna skup{tina ~uva i snimak tog razgovora. Slobodan Milo{evi}: Vi ste pomenuli da je bio veliki napad na vas zato {to ste objavili ove stenograme. Svedok dr Vojislav [e{eq: Kada smo po~eli da radimo prvo, znate svi su iz vladaju}ih reìmskih struktura potcewivali na{e mogu}nosti da bilo {ta doznamo kroz rad tog Anketnog odbora. Tako je zapravo i promaklo na Saveznoj skup{tini da se donese odluka o formirawu. Me|utim, mi smo veoma ozbiqno pristupili tom radu, to se moè videti iz cele ove kwige. Ja sam kwigu od 1.000 gusto sloènih strana objavio sa kompletnim materijalima stenogramima i ostalim materijalima Anketnog odbora. Mi smo se dogovorili na po~etku da sve {to saznamo drìmo u diskreciji dok ne zavr{imo rad. Kada smo zavr{ili rad Anketnog odbora, usvojili izve{taj s kojim idemo na Saveznu skup{tinu mi smo se dogovorili da kompletan materijal Anketnog odbora u~inimo javnim. I ~im je predat izve{taj ja sam velikoj grupi novinara dao pojedine delove transkripata Anketnog odbora i mnoge novine su to po~ele u obliku feqtona danima da objavquju. To je èstoko uzdrmalo tada{wi reìm u Srbiji, Zoran \in|i} je bio van sebe od besa, odmah je krivi~nu prijavu protiv mene podneo za odavawe dràvne tajne. Ta krivi~na prijava nikada nije procesuirana, ali godinama se govorilo da ona postoji u sudu i tek pre neki dan dobio sam obave{tewe da je ta krivi~na prijava povu~ena. Dakle, reìm je bio besan {to smo objavili mno{tvo tih detaqa koji raskrinkavaju u pozadinu i izvr{ioce ubistva ne samo Pavla Bulatovi}a ministra odbrane nego i za mnoga druga ubistva. Konkretni motivi ubistva Pavla Bulatovi}a ministra odbrane ukazuju i na u~e{}e stranih inspiratora. S obzirom da je svima u Srbiji i Crnoj Gori jasno da je ostao ìv Pavle Bulatovi} nikada Predrag Bulatovi} ne bi uspeo da otme politi~ku partiju Momiru Bulatovi}u. Ovo je slu~ajna koincidencija da sva trojica imaju isto prezime iz iste su {ire porodice u Crnoj Gori, ali nisu u neposrednom srodstvu. Me|utim, posle 5. oktobra Amerikanci su naloìli Predragu Bulatovi}u da otme politi~ku partiju dotada{wem saveznom premijeru Momiru Bulatovi}u. Da je bio ìv Pavle Bulatovi} to bi bilo apsolutno nemogu}e imaju}i u vidu wegov uticaj i autoritet u Crnoj Gori i u samoj partiji. Dakle, ubistvo Pavla Bulatovi}a je bilo u sklopu priprema za zavr{ni pu~ u Srbiji. Slobodan Milo{evi}: A koga ste prozivali, pomenuli ste malopre za ubistvo ]uruvije... Svedok dr Vojislav [e{eq: Za ubistvo ]uruvije sam izvesnog Jorgu prozivao, zatim izvesnog ându, to su sve nadimci poznatih kriminalaca u Beogradu. Mislim da se ovaj Jorga prezivao Jeftovi}, ne mogu vam se sada
206
setiti svih tih imena, ali to u kwizi sve postoji. ]uruvija je ubijen onda kada on za reìm vi{e nije bio nikakav problem. ]uruvija je bio vlasnik najprqavije novine koja je ikada izlazila u Srbiji i koja se zvala Dnevni telegraf. Pred sami rat mi smo doneli jedan malo restrektivniji zakon o informisawu i na osnovu tog zakona on je pretrpeo izvesne sankcije koje su mu zatvorile novinu. On je prestao da {tampa svoje novine jer nije mogao izdràti kazne, brojne visoke nov~ane kazne za sve klevete i uvrede koje je lansirao preko svojih novina. Kada je on zatvorio svoju novinu, kada vi{e za vlast nije imao nikakvog interesa iznenada kada je ve} po~elo bombardovawe dolazi do wegovog ubistva. Dugo je naravno zata{kavano to ubistvo, dovo|ena je u vezi slu`ba dràvne bezbednosti, na osnovu navodnih naloga o wegovom pra}ewu ali nikada niko ozbiqno, po{to smo mi uskoro izgubili vlast, nikada niko ozbiqno nije istraìo celi slu~aj, niti do kraja razre{io to ubistvo. On je bio vezan i za neke finansijske afere, dakle, ulazio i u neke {pekulantske poslove, u {verc itd. Ali verovatno to za sud nije sada zna~ajno. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, jeste li videli kako ste sada govorili ovu posledwu re~enicu, to je bio modulirani govor. Poku{ajte odràvati taj nivo govora jer zaista veoma je te{ko za mene da se skoncentri{em. Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodine Robinson ... Predsedavaju}i sudija Robinson: Upravo ste postigli onaj nivo tona koji je sasvim prihvatqiv, poku{ajte to odràti. Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodine Robinson, mo`da je to posledica straha koji ste ulili u mene pretwom da }ete prekinuti moje svedo~ewe ukoliko ne budem po komandi ustajao prilikom va{eg ulaska i izlaska. Pa mo`da taj strah jo{ deluje, mo`da je dodatna koli~ina adrenalina suzbila moje govorne mogu}nosti. A molim vas nemojte o~ekivati da govorim ovako kao gospodin Najs èna bi me moja odmah ostavila. Predsedavaju}i sudija Robinson: Ja sam primetio da je i ranije va{ nivo decibela bio ve}i, dakle, vi ste sada upravo uspeli posti}i jedan umereni ton i bilo bi dobro kada bismo to poku{ali odràti. Mislim da je to u interesu svih. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja }u se truditi, ali sada sam umoran pa je mo`da ton i zbog toga ne{to niì. Ali ako slu~ajno povisim ton znajte da to nije namerno i da to nije u svrhu onemogu}avawa va{eg rada ili ometawa. Nego jednostavno {to je moj temperament takav. Predsedavaju}i sudija Robinson: Ja nikada nisam rekao da je to namerno. Dapa~e ja sam jasno rekao da to nije namerno i da to nije smi{qeno kao ne{to nepristojno. Izvolite gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Dakle, da se vratim na pitawe gospodine [e{eq, ovo {to je gospodin Najs rekao u unakrsnom ispitivawu generala Obrada Stevanovi}a tokom godina, izme|u 1997. i 2000. godine pogotovo, atentati na zna~ajnije qude bili su ne{to {to nije bilo neuobi~ajeno.
207
Da li je sada da ne kaèmo 1997-2000. na koju je ukazivao gospodin Najs, nego da uzmemo od 1989. pa do 2000, da li je ubijen ijedan opozicioni lider za sve to vreme od 1989. do 2000. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, nikada nijedan opozicioni lider nije ubijen, ubijani su samo kriminalci naj~e{}e u me|usobnim obra~unima podzemqa, ali ubijani su i visoki funkcioneri reìma, uglavnom oni za koje se pouzdano znalo da su od va{eg najvi{eg poverewa. Radovan Stoj~i} Baya je, na primer, bio ~ovek od va{eg najvi{eg poverewa koji vam je bio iskreno onako do krajnosti odan. To znam pouzdano. Iako me je taj Baya hapsio svojevremeno u Gwilanu i dva meseca u zatvor strpao itd. Ali ja moram objektivno tu da svedo~im o ~iwenicama. Desila su se samo dva poku{aja atentata na Vuka Dr{akovi}a. To je jedini opozicioni lider koji je bio izlagan atentatima, navodnim atentatima, me|utim okolnosti su bile veoma ~udne. Prvi put je to bilo na Ibarskoj magistrali kada je u susret koloni vozila u kojoj se on na{ao iznenada naleteo kamion pun peska i Dra{kovi}ev voza~, ina~e brat wegove supruge. na licu mesta poginuo, a Dra{kovi} je pro{ao nepovre|en. Meni je odmah to bilo sumwivo iako su na{i policajci prvi izve{taj Vladi podneli da je re~ o saobra}ajnom udesu. Me|utim, voza~ nije prona|en, ja sam dao javnu izjavu da su mi okolnosti sumwive, i onda je po~ela istraga. I odjednom se u istrazi po~ne pojavqivati da je bio kamion Slu`be dràvne bezbednosti, da su slu`benici dràvne bezbednosti u tome u~estvovali itd. Afera je bila veoma neprijatna za vlast, a posle se ispostavilo isti oni koji su osumwi~eni za poku{aj ubistva Vuka Dra{kovi}a dovode Zorana \in|i}a na vlast. E sada ovde je opet pitawe motiva. Vi znate, gospodine Milo{evi}u, da vam je Dra{kovi} uvek bio rezervna varijanta, uvek ste strepeli da }ete se sa mnom sukobiti i da }e se Vlada raspasti i on je bio spreman da usko~i. I dràli ste ga, negovali ste ga kao jednu retku ne`nu biqku koja }e vam biti na raspolagawu. Znali ste kakva je moja priroda da nekada kada se sukobimo da tu nema nikakvog izlaza nego razlaz itd. Dra{kovi}a ste stalno i dràlvi u nadi da }e se ova vlada raspasti i da }ete s wim formirati koaliciju. I on vam je ~esto dolazio tokom bombardovawa. A onda odjednom atentat na Dra{kovi}a. Kome je Dra{kovi} u tom trenutku najvi{e smetao. Najvi{e je smetao, odgovorno tvrdim, Zoranu \in|i}u jer dok je Dra{kovi} bio aktivan na srpskoj opozicionoj sceni \in|i} je bio u nemogu}nosti da ujedini prozapadnu opoziciju. Desio se nekoliko meseci posle toga atentat na Vuka Dra{kovi}a u Budvi. Veoma ~udan atentat. Atentator puca nekoliko puta pa mu jedan metak povredi levo uvo, a drugi metak desno uvo, a Dra{kovi} ostane prakti~no nepovre|en. To su lak{e povrede koje nisu nikakvog zna~aja. Sam Vuk Dra{kovi} meni je pri~ao kad god bi boravio u Budvi, gde ima stan u nekom elitnom budvanskom nasequ, svaki put je policija Crne Gore davala obezbe|ewe ispred wegovog stana.
208
Tog dana, kada je na wega pucano, iz nepoznatih razloga policija Crne Gore je povukla obezbe|ewe. Zna~i, znali su {ta se sprema. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, dali ste celoviti odgovor. Gospodine Milo{evi}u... Slobodan Milo{evi}: Idemo onda daqe. Ja se nadam, ja sam zaboravio da posebno zahtevam, pretpostavqam da, gospodine Robinson, moète ove dokazne predmete koji su do sada citirani, koji su uredno sloèni i prevedeni na engleski jezik da prihvatite da se uvedu kao dokazni predmeti. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da, slede}i tabulatori uvr{}avaju se u spis 1, 2, 3, 12, 25, u vezi sa poglavqem 19, 30 i 31. Kao i ~lanak Ivana Kristana u listu Socijalizam. To ste èleli. Slobodan Milo{evi}: Da, da. Predsedavaju}i sudija Robinson: U redu, to se uvr{tava u spis. Slobodan Milo{evi}: Hvala gospodine Robinson. Predsedavaju}i sudija Robinson: Koji je dokazni broj? Sekretar: To }e biti D 303 tabulator 32. Tuìlac Yefri Najs: To nije ranije uvr{teno u spis, u ovom trenutku ne postoji prevod, pretpostavqam da to uvr{tavamo u spis pod uobi~ajenim uslovima. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da, ono {to nema prevod za sada }e biti ozna~eno za verifikaciju dok se ~eka prevod. Slobodan Milo{evi}: Dobro gospodine Robinson, ja razumem da jedino ovaj ~lanak Ivana Kristana iz Socijalizma nema prevod. Ovaj koji ste dobili sve ovo ostalo ima prevod. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da, u redu. Slobodan Milo{evi}: Vrlo dobro, idemo daqe. Gospodine [e{eq, svedok Fehmi El{ani, on je svedo~io ovde februara 2002. godine, to je transkript stranica 838 dakle, on je izjavio da su tokom rata na Kosovu srpske snage izdale saop{tewe da ukoliko budu napadnuti od strane NATO oni }e se osvetiti na teritoriji Kosova misle}i na albansku populaciju i da to nisu izjavile srpske snage ve} srpska vlada preko lidera u saop{tewima za {tampu. Vi ste tada bili potpredsednik Vlade, da li je ovo {to je ovaj svedok izjavio ta~no? Svedok dr Vojislav [e{eq: To apsolutno nije ta~no, uostalom celokupna doma}a i svetska javnost je redovno pratila sva saop{tewa Vlade i tu je o~igledno jasno da je re~ o notornoj laì. Nikada takvo saop{tewe nije izdato. Slobodan Milo{evi}: Hvala vam. Svedok Mahmut Bakali naveo je qude koji nisu bili spremni za pregovore, izme|u ostalih Tomislava Nikoli}a, kako on kaè, potpredsednika [e{eqeve Srpske radikalne stranke. Da li je ovo ta~no, on je svedo~io 18. februara 2002. godine i to se nalazi na stranici transkripta 538. Dakle, da je va{ zamenik Tomislav Nikoli} spadao u qude koji nisu bili spremni za pregovore. Svedok dr Vojislav [e{eq: To je tako|e apsolutno neta~no. Tomislav Nikoli} je bio ~lan delegacije Vlade Srbije i vi{e puta je zajedno sa delegacijom putovao na Kosovo u Pri{tinu u èqi da otpo~nu pregovori sa albanskim politi~kim partijama.
209
Naàlost, svaki put neuspe{no. Ali koliko su vam pouzdane izjave Mahmuta Bakalija moète se uveriti i iz ~iwenice da je Mahmut Bakali i Zorana \in|i}a nekoliko dana pred \in|i}evo ubistvo nazvao srpskim nacionalistom. I to najopasnijim srpskim nacionalistom. Moète misliti Zorana \in|i}a nazvati srpskim nacionalistom. To su objavile sve beogradske novine nekoliko dana pred \in|i}evu smrt. Slobodan Milo{evi}: Svedok Agrom Beri{a je naveo da je ~uo da je [e{eq rekao da }e proterati sve Albance preko Prokletija. To je na stranici transkripta 965, svedo~io je 20. februara 2002. godine. Svedok dr Vojislav [e{eq: To je apsolutno neta~no, vi ste ovde ve} videli citat iz mog govora gde sam ja rekao albanski emigranti koji nemaju na{e dràvqanstvo, a deluju sa separatisti~kih pozicija, moraju biti proterani. [to bi uradila svaka dràva na svetu sa emigrantima koji nisu stekli weno dràvqanstvo, a deluju protiv wenih egzistencijalnih interesa. Slobodan Milo{evi}: Dobro, on je ovde specifi~no rekao da ste rekli da }ete ih proterati preko Prokletija. Svedok dr Vojislav [e{eq: Slu{ajte, to moète biti jedna stilska figura, Prokletije su najvi{a planina, pa mo`da najvi{e planinarewa ima kada se ide preko Prokletija. Ali, u svakom slu~aju, su{tina wegove izjave je apsolutno neta~na. Slobodan Milo{evi}: E onda on kaè na stranici 967, odnosi se na wegovo svedo~ewe od tog istog dana, da je ~uo iz [e{eqevih re~i da je postojao plan specijalno smi{qen za nas i bili smo upla{eni za na{e ìvote. Zato {to smo mi bili samo civili zatvoreni u svojim ku}ama. Tada je na moje pitawe 26. februara 2002. godine da li zna gde je [e{eq izjavio da }e proterati Albance preko Prokletija, odgovorio da ne zna i da se ne se}a da je to ~uo na televiziji ili je pro~itao u novinama. Ili je to ~uo od nekoga, a da nije siguran da li se to odnosilo na Albance ili na OVK. Molim vas da to prokomentari{ete, to je stranica transkripta 1023. Svedok dr Vojislav [e{eq: O~igledno oni koji su instruisali tog svedoka optu`be da la`no svedo~i nisu ga dobro instruisali, pa se on jadan sam zbunio tu i nije znao u stvari {ta bi svedo~io, {ta bi rekao. To je toliko besmisleno i konfuzno da ne vredi nikakav komentar, a da je neistina to je o~igledno. Slobodan Milo{evi}: E sada ovde imamo ne{to vrlo specifi~no, to je svedok Ndres Konaj, koji je svedo~io 25. aprila 2002. godine, a stranica je transkripta 3788. On je izjavio da je poznato da su policijska vozila pratila [e{eqev konvoj i da je jedno od ovih vozila u{lo na put na raskri{}u Gora`devca i Lo|e, se}ate se Lo|a je predgra|e Pe}i, i tamo su sreli neku decu koja su se igrala loptom i onda su maltretirali tu decu i tada je ubijen Tahir [alaj ili Shalaj tog istog dana.
210
Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam ve} rekao prilikom mog boravka na neuralgi~nim ta~kama na Kosovu i Metohiji i toku leta 1998. godine da sam bio i u Pe}i i u Gora`devcu koje se nalazi nadomak Pe}i. Istina je da je u mojoj pratwi bilo i policijsko vozilo, ali za sve vreme mog tada{weg boravka na Kosovu i Metohiji nije apsolutno nikakvog incidenta bilo. I ovo sve ostalo svedok izmi{qa. Da li je u tom trenutku negde na nekom drugom mestu daleko od mene zaista neko i poginuo ja sada ne bih mogao da vam kaèm, ali znam sigurno da nikakvog incidenta nije bilo koji je vezan za moju posetu. âk ni nijednu ru`nu re~ nigde nisam ~uo meni upu}enu. Niti je moja pratwa bilo kome uputila. A vozilo policijsko je zaista i{lo ispred nas verovatno jedno je vozilo bilo iza nas. Ja sam poveo i grupu novinara sa sobom, kao {to sam to obi~no radio prilikom takvih putovawa. Jer putovawe je imalo jedan politi~ko-propagandni karakter. Putovawe u svrhu ube|ivawa da se odustane od teroristi~kih dejstava, da se traì mirovno re{ewe itd. A obilazio sam i najugroènija srpska naseqa da bih ohrabrio tamo{we stanovni{tvo da se ne iseqava u Srbiju, jer u jednom trenutku i stanovnici Gora`devca, koje je ~isto srpsko selo okruèno sa svih strana albanskim selima, pretili su da }e zbog li~ne i kolektivne nesigurnosti da se isele u Srbiju, u ostatak Srbije. Slobodan Milo{evi}: Za{ti}eni svedok K5 izjavio je, 27. maja 2002. godine, to je stranica transkripta 5549, da su postojale paravojne grupe na Kosovu koje su pripadale, kako on kaè, [e{equ, i koje su bile nazivane Beli orlovi. Da li je ovo ta~no gospodine [e{eq? Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, ja nisam imao nikada nikakve paravojne grupe. Drugo, nikada nikakve veze nisam imao ni sa kakvim Belim orlovima. A u toku celog rata na Kosovu i Metohiji, pa i pre toga, u obra~unu, u vreme obra~una sa albanskim teroristi~kim bandama na Kosovu i Metohiji nije bilo apsolutno nikakvih srpskih paravojnih formacija. Vlada Srbije je tu vodila jasnu i odlu~nu politiku. Pojavu eventualnu paravojnih formacija svim sredstvima u svakom trenutku moramo spre~iti. Bilo je tu negativnih iskustava u vreme rata za Srpsku Krajinu i u vreme gra|anskog rata u Bosni i Hercegovini sa izvesnim paravojnim formacijama, mi smo hteli da se to negativno iskustvo apsolutno ni na koji na~in ne ponovi i na Kosovu, zaista nije bilo nikakvih paravojnih formacija. Na Kosovu su od strane dràve delovale samo Vojska Jugoslavije i policija Srbije. Slobodan Milo{evi}: A da li imate neku predstavu za{to se upotrebqava ovaj izraz Beli orlovi, da li je uop{te ikada taj izraz upotrebqen za va{u stranku, dobrovoqce va{e stranke ili u bilo kojoj drugoj, da li postoji neka veza izme|u toga izraza Beli orlovi i va{e stranke? Svedok dr Vojislav [e{eq: U prethodnim ratovima pojavqivala se izvesna paravojna organizacija malog broja ~lanova pod nazivom Beli orlo211
vi, ali Srpska radikalna stranka apsolutno s wima nikakve veze nije imala. Mi smo se uvek distancirali od takvih i sli~nih paravojnih organizacija smatraju}i da oni nanose najve}u {tetu srpskom narodu i da je wihov osnovni motiv u ratu pqa~ka, li~na i grupna korist, a ne borba za nacionalne interese i za slobodu srpskog naroda. Dakle, apsolutno sa wima nije bilo nikakve veze. Ali na Kosovu se nikada nisu ni pojavqivali. Bilo je tvrdwi ~ak u zapadnim medijima, jedno vreme su nas bombardovali da je na Kosovu Arkan sa svojom paravojnom srpskom dobrovoqa~kom gardom, me|utim Arkan je sve vreme rata proveo u hotelu Hajat u Beogradu na o~igled stranih novinara. Ogromnog broja stranih novinara koji su bili sme{teni u tom istom hotelu. Apsolutno nikakvih paravojnih formacija u to vreme sa srpske strane na Kosovu i Metohiji nije bilo. Slobodan Milo{evi}: Svedok [ukri Buja na pitawe da li je bio iznena|en napadom policije na Ra~ak, odgovorio je negativno i to je obrazloìo time {to je bilo upozorewa i signala po dolasku Vojislava [e{eqa i usled aktivnosti Crne ruke, da li je to ta~no? Svedok dr Vojislav [e{eq: To za Crnu ruku je tako|e ~ista izmi{qotina. Postojala je jedna organizacija koja se zvala Crna ruka, ali pre nekih skoro stotinu godina. To su pu~isti protiv kraqa Aleksandra Obrenovi}a koji su kraqa i kraqicu ubili 1903. godine i doveli do dinasti~kog prevrata u Srbiji, umesto Obrenovi}a do{la je dinastija Kara|or|evi}a. I taj Apis je su|en u solunskom procesu negde pred kraj Prvog svetskog rata pod optu`bom da se spremao da ubije i tada{weg regenta Aleksandra Kara|or|evi}a. To je potpuna izmi{qotina. Nikada se nijedna paravojna organizacija pod nazivom Crna ruka nije pojavqivala ni na jednom prostoru biv{e Jugoslavije u vreme ratova koji su tamo vo|eni. Apsolutno tako ne{to nije postojalo. Sudija Bonomi: U transkriptu stoji 1993. godine, da li ste vi rekli 1993. ili 1903. Svedok dr Vojislav [e{eq: Godine 1903. je do{lo do dinasti~ke smene u Srbiji ubistvom kraqa i kraqice. Vojnim pu~em zapravo grupa oficira se organizovala u tajnu organizaciju Crna ruka. Rekao sam prethodno pre vi{e od 100 godine da je to bilo. Slobodan Milo{evi}: Svedok [ukri Buja izjavio je, to na stranici transkripta 6421, 6. juna 2001. godine, da se mogu prona}i snimci Radio televizije Srbije koji pokazuju [e{eqa u vojnoj uniformi kako vr{i inspekciju svojih jedinica kao {to je bio slu~aj sa Arkanom. Da li je ovo ta~no? Dakle, budite molim vas precizni. Prvo, recite jeste li vi imali neke svoje jedinice, i drugo, da li ste vi ikada vr{ili inspekciju nekih svojih jedinica. Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, nikakve svoje jedinice nikada nisam imao. U vreme ratova za Srpsku Krajinu i na po~etku gra|anskog rata u Bosni i Hercegovini Srpska radikalna stranka je imala svoje dobrovoqce,
212
ali iskqu~ivo u sastavu Jugoslovenske narodne armije, dakle jedine legalne vojne sile na prostoru biv{e Jugoslavije. Na Kosovu i Metohiji nikada nismo imali nikakve dobrovoqce Srpske radikalne stranke. ^lanovi na{e partije kao vojni obveznici mobilisani su u vojne jedinice, ~ak jedan na{ narodni poslanik je poginuo kao kapetan prve klase i rezervista Vojske Jugoslavije u toku rata na Kosovu i Metohiji. Me|utim, nikakvih organizacija i nikakvih dobrovoqaca nismo prikupqali. Ako je bilo dobrovoqaca na podru~ju Kosova i Metohije, oni su se direktno samoinicijativno ukqu~ivali u odgovaraju}e vojne jedinice, odnosno jedinice Vojske Jugoslavije. A ja sam uniformu jedno vreme nosio obilaze}i ratne poloàje u toku rata za Srpsku Krajinu, u vreme dok je postojala SFRJ. I po Ustavu i zakonu biv{e SFRJ svaki gra|anin smatrao se pripadnikom oruànih snaga ako se organizovano s oru`jem u rukama borio protiv neprijateqa. îm je do{lo do raspada Jugoslavije, do me|unarodnog pravnog priznawa prvo Slovenije i Hrvatske, potom Bosne i Hercegovine, ja sam prestao da nosim uniformu prilikom obilaska srpskih snaga na raznim rati{tima, veoma ~esto sam putovao u wihov obilazak. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, prekinu}emo sa radom za danas. Nastavqamo sutra ujutru u 9.

Tre}i dan, 24. avgust 2005. godine Otvorena sednica. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, molim vas nastavite sa va{im glavnim pretresom. Slobodan Milo{evi}: Dobro jutro gospodine [e{eq, ju~e smo pokrenuli pitawe povodom svedo~ewa [ukri Buje, koji je pomenuo Crnu ruku i druge politi~are u Srbiji. Stoga }u vam pro~itati {ta on kaè, ispred sebe imam stranu 6421 transkripta wegovog svedo~ewa, kada su ga pitali za hap{ewe nekoliko gra|ana iz Ra~ka. On kaè: Nismo uhapsili nijednog civila. Pritvorili smo nekolicinu kako bismo spre~ili upad srpskih pripadnika paravojne formacije Crna ruka me|u civile kako bismo spre~ili daqe incidente koji bi imali velike reperkusije i rezultirali jo{ jednim masakrom. Ne}u i}i daqe. îtam slede}e pitawe: U redu. Ove pri~e o Crnoj ruci i paravojnim formacijama su pri~e koje smo mi ve} ~uli. One su potpuno neta~ne i one su deo ma{te i podjednako neta~ne i izmi{qene. S obzirom da ste ih pomenuli, i da tvrdite da svi politi~ari, a tu mislite samo srpski politi~ari, da su imali paravojne formacije na Kosovu.
213
Kaète to je citat sa strane 9 svedokove izjave Ko{tunica je pozirao za fotografisawe pri obilasku srpskih trupa na Kosovu tokom konflikta. Drào je redenik na svojim grudima, i opsa~ sa municijom, drè}i u rukama automatsko oru`je. Video sam [e{eqa na televiziji nekoliko puta kako obilazi svoje trupe. Onda sam ga je pitao: Da li vi to opet govorite o Kosovu? On je odgovorio: Da. Ko{tunica je pozirao i to se pojavilo u dnevnoj {tampi. Ukoliko èlite moèmo da zatraìmo kopije. I tako daqe. Molim vas, recite mi, idemo daqe na stranu 6442, opet; i ja ga pitam na kraju paragrafa, on kaè: Svi politi~ari su imali paravojne jedinice na Kosovu. Recite kakve su to na Kosovu politi~ari evo vas pomiwe ovde Ko{tunicu imali paravojne formacije na Kosovu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Na Kosovu? Predsedavaju}i sudija Robinson: Pre nego {to odgovorite, gospodine [e{eq, ubudu}e gospodine Milo{evi}u kada budete hteli da pro~itate jedan paragraf mogli biste da rezimirate taj paragraf i onda bi su{tina va{eg pitawa gospodinu [e{equ bila slede}a u ovom predmetu mi smo ~uli svedo~ewa od svedoka Tuìla{tva da su politi~ari imali svoju paravojsku na Kosovu i onda moète da zatraìte wegov komentar i moète konkretno da se osvrnete na to da je neki svedok video [e{eqa na televiziji vi{e puta kako pose}uje svoje jedinice i sve to moè da se kaè u jednoj minuti. Ne morate sve to da pro~itate. Znam da se radi o praksi koja je kori{}ena tokom ovog su|ewa da se i Tuìla{tvo koristilo tom praksom. Jednostavno, mislim da tro{imo previ{e vremena, dakle, postavite samo su{tinu u pitawu gospodinu [e{equ. A gospodine [e{eq evo moète sada da odgovorite Svedok dr Vojislav [e{eq: Na Kosovu i Metohiji nije bilo nikakvih paravojnih formacija. Jednostavno one nisu postojale ni na Kosovu ni bilo gde u Srbiji za sve vreme trajawa kosovskog problema, kosovske krize i rata na kraju. Crna ruka je tajna oficirska organizacija iz vremena pre Prvog svetskog rata. Ona nikada ni u vreme kada je postojala nije bila paravojna organizacija. Nego grupa oficira zaverenika protiv jedne dinastije i kraqa koja je spremala likvidaciju kraqevskog para i dovo|ewe nove dinastije. To sam ve} rekao. To je iskqu~iva uloga Crne ruke. U aus-trijskim medijima se sumwi~ilo da je Crna ruka bila ume{ana i u sarajevski atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda. Ali to nikada nije u potpunosti dokazano. I Crna ruka je zavr{ila u toku Prvog svetskog rata, nikada posle Prvog svetskog rata Crna ruka nije formirana Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala vam gospodine [e{eq, mislim da ste odgovorili time {to ste rekli da nije bilo paravojnih jedinica tamo.
214
Svedok dr Vojislav [e{eq: Ali sam odgovorio samo na deo pitawa, moram da kaèm na ovaj deo pitawa koji se ti~e Ko{tunice. To je dana{wi predsednik Vlade Srbije znate, pitawe je veoma zna~ajno. Ja insistiram da odgovorim ukoliko me vi ne spre~ite. Predsedavaju}i sudija Robinson: U redu, da ~ujemo kratak odgovor. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ko{tunica je, kao i neki drugi predsednici opozicionih politi~kih partija, obilazio ugroène Srbe na Kosovu i Metohiji, i na jednom policijskom punktu pozajmio je automatsku pu{ku od policajca i sa wom se slikao. Znate, cela Srbija se smeje kada neko kaè da je Ko{tunica imao paravojnu formaciju, to je jednostavno daleko od prirode wegove li~nosti. Apsolutno nemogu}e. Dakle, niti je on imao niti je imala Srpska radikalna stranka, niti sam ja vr{io smotru nekih paravojnih formacija, apsolutno su sve najobi~nije izmi{qotine, fantasti~ne izmi{qotine. Neverovatne za jedan sud ovakvog karaktera. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Sudija Bonomi: Gospodine [e{eq, kada se desio taj incident sa Ko{tunicom, kog datuma? Svedok dr Vojislav [e{eq: Nije to uop{te incident, za{to bi to bio incident, to je doga|aj... Sudija Bonomi: U redu doga|aj, kada se to desilo? Svedok dr Vojislav [e{eq: Koliko me se}awe sluì... Sudija Bonomi: Nemojmo sada gubiti vreme. Svedok dr Vojislav [e{eq: To se desilo u leto 1998. godine, koliko me se}awe sluì, ali zaista ko sam ja da pamtim sada Ko{tunicinu biografiju, ali to je bilo objavqeno u novinama otprilike u to vreme. Sudija Bonomi: Hvala. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, dakle, potpuno jasno Ko{tunica nije imao nikakve paravojne formacije, jeste li to jasno izrazili svoje saznawe o tome. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, apsolutno nikakve. Slobodan Milo{evi}: Dobro, svedok K6 izjavio je da je postojala jedna grupa aktivna na Kosovu, Arkanovi Tigrovi. A onda je rekao, to je na stranici 6597, evo gospodine Robinson ni{ta ne}u da ~itam, da su tamo bili i [e{eqevi qudi i Crna ruka, dakle, on kaè Arkanovi Tigrovi, [e{eqevi qudi, Crna ruka. Da li je ovo ta~no? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja vi{e to ne bih ponavqao {to se ti~e eventualnih mojih qudi ili paravojnih formacija Srpske radikalne stranke, to je apsolutno neistina. Ali moram da demantujem i ovu tvrdwu koja se ti~e Arkana. Ja nikada u javnosti o Arkanu nisam izneo dobro mi{qewe, neprekidno smo bili u sukobu, ali moram da govorim istinu. Nakon rata u Bosni i Hercegovini i Dejtonskog sporazuma Arkan je raspustio svoju Srpsku dobrovoqa~ku gardu i ona vi{e nikada nigde se nije pojavqivala ni u kakvom incidentu, ni u kakvoj manifestaciji, apsolutno vi{e nije postojala. On se nastavio baviti odre|enim kriminalnim aktivnostima i nakon tog rata, me|utim Srpska dobrovoqa~ka garda vi{e nije postojala. Arkan
215
je formirao politi~ku partiju, ja sam se trudio da tu politi~ku partiju suzbijem u predizbornoj kampawi i to dosta uspe{no, porazio sam ga u jednom televizijskom duelu tako da mu je stranka potpuno propala na izborima. On je mislio da neki ugled ili popularnost koju je stekao u ratu materijalizuje kroz uspeh svoje politi~ke partije, ja sam u~inio sve {to je bilo u mojoj mo}i da tu partiju razvalim. Jedan od osniva~a wegove partije bio je i ovaj advokat Toma Fila koji vam ovde u 20 predmeta figurira kao branilac, moète to kod wega proveriti. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala vam, malo ste oti{li predaleko od onoga {to se od vas zatraìlo u smislu odgovora, gospodine Milo{evi}u izvolite. Slobodan Milo{evi}: Da pre|emo na doga|aje u Krajini. Koliko puta ste bili na prostoru Krajine tokom 1990. i 1991. pre izbijawa sukoba bilo kakve vrste? Svedok dr Vojislav [e{eq: Vi{e puta sam bio, ne bih mogao ta~an broj da vam kaèm, ali se mnogih odlazaka u Krajinu se}am. Bio sam na primer na mitingu na Petrovoj gori, pa mitingu u Srbu, pa sam bio u Kninu negde u vreme formirawa progla{ewa autonomne oblasti Krajina, pa sam naredne godine predvodio onaj veliki mar{ Srba na Plitvice itd. Dakle, u zapadnom delu Krajine vi{e puta, ta~an broj te{ko bih mogao odrediti, ali bih mogao da se setim svih odlazaka. Jo{ ~e{}e sam bio u isto~nom delu Krajine, u isto~nu Slavoniju vi{e puta sam odlazio. Prvog puta sam bio 9. marta 1991. godine, dakle, 1990. tamo nisam i{ao, ali sam i{ao u zapadni deo Krajine. Od 9. marta 1991. nekoliko puta sam bio i u Barawi i u isto~noj Slavoniji i u zapadnom Sremu. Slobodan Milo{evi}: A kada je bio ovaj narodni zbor na Petrovoj gori na Kordunu na kome ste bili, malo~as ste pomenuli da ste bili na zboru na Petrovoj gori. Svedok dr Vojislav [e{eq: To je bio miting Srba i Hrvata tako je zvani~no nazvan. To je bilo 4. marta 1990. godine, a neposredni povod je bio {to je predsednik Hrvatske demokratske zajednice Frawo Tu|man, negde krajem februara, mislim 24. februara, izjavio da je Nezavisna Dràva Hrvatska bila izraz povjesnih interesa hrvatskog naroda, a Nezavisna Dràva Hrvatska je u toku Drugog svetskog rata bila kvislin{ka Hitlerova tvorevina u kojoj su hrvatske usta{e po broju i okrutnosti zlo~ina nad srpskim i jevrejskim i ciganskim narodom nadma{ili Hitlera. Kao odgovor na tu izjavu Frawe Tu|mana inicijativni odbor grupe gra|ana, me|u kojima je bilo i Srba i Hrvata, ali bez ikakve politi~ke partije, organizovao je miting na Petrovoj gori i taj miting nazvao mitingom Srba i Hrvata. Glavni govornik na mitingu je bio penzionisani general Du{an Peki}. Ja sam bio samo kao... Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala gospodine [e{eq. Slobodan Milo{evi}: Bili ste jedan od nekoliko desetina hiqada u~esnika, s kim ste tamo bili i ispred koje organizacije?
216
Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam tada bio predsednik Srpskog slobodarskog pokreta, to je prvi naziv na{e stranke i bio sam sa qudima iz najuèg rukovodstva Srpskog slobodarskog pokreta. Tu je bio Vojin Vuleti} tada{wi potpredsednik, \or|e Nikoli} i gospo|a Radmila Nikoli}, wegova supruga koja nas je vozila. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Slobodan Milo{evi}: Vi ste sada objasnili {ta je bio povod za to veliko okupqawe gra|ana na Petrovoj gori 4. marta 1990. Kako su, samo najkra}e objasnite, Srbi iz Krajine, i ne samo iz Krajine, i ~itave Hrvatske doìveli taj skup HDZ u dvorani Lisinski u Zagrebu i posebno te re~i koje ste sada parafrazirali o Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj koje je izgovorio tada{wi hrvatski predsednik Tu|man Svedok dr Vojislav [e{eq: Kod Srba su obnovqena bolna istorijska se}awa na genocid koji su preìveli pod Nezavisnom Dràvom Hrvatskom. Samo u Jasenovcu je, prema slu`benim podacima, ubijeno na najbrutalniji na~in oko 700.000 Srba, 60.000 Jevreja i 35.000 Cigana. Zatim, svuda na prostoru tzv. Nezavisne Dràvne Hrvatske, koja je obuhvatala hrvatsku federalnu jedinicu, celu Bosnu i Hercegovinu i celi Srem, prepune su kra{ke jame srpskih le{eva, velika pogubqewa su na raznim mestima vr{ena. Srpski narod je te{ko stradao kroz celi Drugi svetski rat i Tu|man ga je podsetio na to stradawe, Srbi su se upla{ili {irom hrvatske federalne jedinice da im se ne ponovi te{ka sudbina izme|u 1941. i 1945. godine. Slobodan Milo{evi}: A kada je odràn skup Srba u Lici na kome ste vi tako|e bili? Svedok dr Vojislav [e{eq: Taj skup u Lici je odràn negde krajem jula, mislim da je bilo 25. ili 27. jula 1990. godine. Neposredan povod za sazivawe toga skupa bilo je otvarawe javne rasprave o amandmanima na Ustav Hrvatske kojima je pristupio Tu|man, koji je ve} postao vlast jer je pobedila wegova stranka na parlamentarnim izborima krajem aprila i po~etkom maja, u dva kruga su imali ve}inske izbore, osvojili su 41 odsto glasova, koliko me pam}ewe sluì, ali zahvaquju}i ve}inskom izbornom sistemu imali su dve tre}ine poslanika u Hrvatskom saboru. Oni su odmah pristupili promenama Ustava Republike Hrvatske i izbacili iz teksta Ustava odrednicu da su i Srbi konstitutivni narod u Hrvatskoj. Srbima je tada bilo sve jasno {ta im se sprema, jer po tada{woj jugoslovenskoj ustavnopravnoj teoriji status konstitutivnog naroda je podrazumevao da niko ne moè mewati dràvni pravni status bez saglasnosti tog naroda. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala gospodine [e{eq, pitawe je u stvari bilo kada je odràn taj miting kome ste vi prisustvovali. Vi ste odgovorili na to pitawe, ali ste bili malo preop{irni, molim vas da se koncentri{ete na to da odgovorite na konkretno pitawe ne morate elaborirati osim ako gospodin Milo{evi} ili Ve}e ne zatraì to od vas. Izvolite gospodine Milo{evi}u.
217
Slobodan Milo{evi}: Vi ste sada pomenuli da je povod bio po~etak procedure dono{ewa amandmana na Ustav Hrvatske. I ukazali ste na najva`nije elemente dakle, brisawe Srba kao konstitutivnog naroda iz Ustava Hrvatske. Da li je u svim ustavima posle rata srpski narod bio definisan kao konstitutivni narod odnosno Hrvatska kao dràva hrvatskog naroda, srpskog naroda i drugih naroda koji u woj ìve. Svedok dr Vojislav [e{eq: To je bio uslov postojawa hrvatske federalne jedinice u onda{wim teritorijama u okviru Jugoslavije. Dakle, samo u toj varijanti mogla je da postoji hrvatske federalna jedinica da ima one teritorije koje su bile u wenom sastavu. Da su u woj ravnopravni konstitutivni narodi Hrvati, Srbi koji ìve u Hrvatskoj i ostale nacionalnosti kako su tada u teoriji nazivane narodnosti. Slobodan Milo{evi}: A recite da li je bilo tada uznemirewa sli~ne vrste i u vezi sa simbolima koje su nove hrvatske vlasti usvojile 25. jula 1990. godine? Svedok dr Vojislav [e{eq: Predsednik Hrvatske demokratske zajednice Frawo Tu|man, jo{ u periodu borbe za vlast, intenzivno je obnavqao stare usta{ke fa{isti~ke simbole, a kada je progla{ena hrvatska dràva onda su tzv. usta{ku {ahovnicu ozvani~ili kao grb Hrvatske. Daqe, Frawo Tu|man je po~eo masovno da vra}a pripadnike najekstremnijeg krila hrvatske usta{ke emigracije, mnogi od wih su zauzimali zna~ajne dràvne poloàje u dràvnoj upravi, postajali ministri. To je sve Srbima bio signal {ta im se sprema. Oni ni{ta dobro nisu mogli da o~ekuju od te vlasti koja je postajala sve otvorenije usta{ka. Slobodan Milo{evi}: Pro~ita}u vam dva paragrafa iz ove... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, gospodine [e{eq pogledajte molim vas transkript i vide}ete da u transkriptu stoji da su engleski prevodioci zamolili da obojica usporite. Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodine Robinson, ja nemam nikakav transkript. Ja ne pratim transkript, ja ne znam engleski jezik. Zapravo, znam engleski jezik koliko je meni potrebno, ali ne znam onoliko koliko biste vi èleli da znam. Predsedavaju}i sudija Robinson: Nema veze, dobro, ja sam vam samo skrenuo pa`wu na to da prevodioci traè da usporite. Slobodan Milo{evi}: Da ima}u u vidu, pretpostavqam i gospodin [e{eq, da se govori sporije zbog prevodilaca. Pro~ita}u vam paragrafe 94 i 95 ove takozvane hrvatske optu`nice gde pi{e u paragrafu 94. Tuìlac Yefri Najs: Mi smo u jednom trenutku bili odlu~ili da se ne}e dozvoliti kori{}ewe izraz takozvana optu`nica, znam da se radi o sitnici, ali mislim da se radi jednostavno o po{tovawu suda, radi se o optu`nici i ni o ~emu drugom. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da, gospodine Milo{evi}u to nije bio prikladan komentar. Slobodan Milo{evi}: Gospodine Robinson, za besmislice koje su...
218
Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, ne èlim da se sada o tome raspravqamo, nastavite sa pitawima. Slobodan Milo{evi}: îtam vam paragraf 94. U aprilu i maju 1990. u Republici Hrvatskoj odràni su izbori na kojima je Hrvatska demokratska zajednica osvojila ve}inu glasova i osigurala ve}inu mesta u hrvatskom Saboru. Novi sabor je tada izabrao kandidata HDZ-a Frawu Tu|mana za predsednika Hrvatske. Dakle, izbori su odràni i Hrvatska demokratska zajednica osvojila je ve}inu glasova i osigurala ve}inu mesta u parlamentu. A u ta~ki 95 odmah posle ove pi{e. Pre izbora odrànih 1990. u Kninu je osnovana nacionalisti~ka Srpska demokratska stranka u daqem tekst SDS koja je zagovarala autonomiju, a kasnije i otcepqewe ve}inskih srpskih podru~ja od Hrvatske. Gospodine [e{eq, da li su va{a saznawa iz uvida stawa u Krajini takva da potvr|uju ovu razliku i ovo kvalifikovawe SDS-a i HDZ-a. Ali da preciziram, kaè pre izbora odrànih 1990. u Kninu osnovana nacionalisti~ka stranka Srpska demokratska stranka, a da li je HDZ osnovana pre izbora. Koja je stranka pre osnovana HDZ ili SDS. Svedok dr Vojislav [e{eq: U Hrvatskoj je ve} 1989. godine do{lo do formirawa opozicionih politi~kih partija u vreme kada to zvani~ni zakoni jo{ nisu dozvoqavali. I sve su to bile hrvatske stranke UJDI Branka Horvata, Hrvatska demokratska zajednica Frawe Tu|mana, Liberalna stranka ne znam ta~no zvani~an naziv, ali otprilike je imala liberalnu kvalifikaciju u nazivu Slavka Gol{tajna itd. Srbi uop{te nisu formirai svoje politi~ke partije dok 14. februara, koliko me se}awe sluì, hrvatski Sabor nije izglasao zakon o vi{epartijskom sistemu, odnosno o slobodnom formirawu politi~kih partija. Tri dana posle toga mogu pogre{iti u datumu, ali mislim da to nije naro~ito bitno bitna je su{tina, mislim 17. februara tek kada je dakle, zakonom to pripisano kao mogu}nost osnovana je Srpska demokratska stranka. Sve stranke koje su ranije formirane u Hrvatskoj su bile, vi{e ili mawe nacionalisti~ke, osim nekih malih bezna~ajnih koje su vrlo brzo propale, vode}a je bila Hrvatska demokratska stranka. Kada kaèm nacionalisti~ka ja ne mislim da je to neka negativna konotacija sama po sebi. Nacionalizam nije neka negativna pojava. Negativan je {ovinizam, mr`wa prema drugim narodima. Ta stranka se u startu deklarisala, odnosno pokazala kao {ovinisti~ka. Srpska demokratska stranka formirana je kao reakcija na Hrvatsku demokratsku zajednicu. I ona je poku{ala samo da za{titi srpske nacionalne interese. Prvi predsednik Srpske demokratske stranke bio je dr Jovan Ra{kovi}. On je vrlo jasno izloìo programsku orijentaciju Srpske demokratske stranke u tri re~i skoro, ako opstaje Jugoslavija kao federalna dràva Srpska demokratska stranka je za ìvot Srba u Hrvatskoj kao i do tada, kao ravnopravnih gra|ana i konstitutivnog naroda. Ne traì nikakvu autonomiju u okviru Hrvatske. Ako se Jugoslavija pretvori u konfederaciju Srpska demokratska stranka zahteva teritorijalnu srpsku autonomiju u okviru Hrvatske na podru~jima gde Srbi ìve u ve}ini. A ako se Hrvatska otcepi od Jugoslavije, onda...
219
Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, sada }u vas zaustaviti budu}i da ste odgovorili na pitawe kada je stranka formirana. Slobodan Milo{evi}: Da, ali ja sam pre toga postavio pitawe citiraju}i ova dva paragrafa gospodine Robinson, i {ta su saznawa gospodina [e{eqa u vezi sa ovakvim kvalifikacijama jedne i druge stranke i su{tina zalagawa jedne i druge stranke. Svedok dr Vojislav [e{eq: O~igledno je ta formulacija... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, nemojte govoriti kada ja govorim. Gospodine Milo{evi}u, onda je to va{a gre{ka, nemojte mu postavqati odjednom tri pitawa, postavite mu pitawe po pitawe. Ako postavite tri pitawa odjednom onda }e to neminovno dovesti do preterano dugog odgovora. Slobodan Milo{evi}: Dakle, da li je ijedan od ciqeva koje je dr Jovan Ra{kovi}, prvi predsednik i osniva~ Srpske demokratske stranke, izloìo prilikom osnivawa stranke mogao da se nazove {ovinisti~ki antihrvatski ili na bilo kakav na~in neprijateqski prema Hrvatima u Hrvatskoj? Svedok dr Vojislav [e{eq: Apsolutno ne. Prvo, supruga dr Jovana Ra{kovi}a je bila Hrvatica i wegova k}erka udata za Hrvata. Drugo, Jovan Ra{kovi} na svim skupovima na kojima je govorio, a ja sam nekima prisustvovao, a neke sam pratio preko medija, on je insistirao da Srpska demokratska stranka i srpski narod nisu protiv Hrvata, nisu protiv hrvatskog naroda, nisu protiv Hrvatske. Da su Srbi iskqu~ivo protiv usta{a i to je neprekidno ponavqao skoro na svakom mestu gde je govorio. To celokupna javnost pretpostavqam i danas pamti. Iskqu~ivo protiv usta{a, a usta{e to su hrvatski fa{isti. Slobodan Milo{evi}: To da je govorio da je protiv usta{a, a ne protiv Hrvata, protiv Hrvatske, protiv hrvatskog naroda toliko puta ponovio i toliko puta je svako mogao da vidi na televiziji da to zaista niko ne moè osporiti. A da li vi imate saznawa o tom eto ovde se vidi sada ste i vi objasnili kako je osnovana HDZ, kako je osnovana Srpska demokratska stranka, da li se se}ate za koga je ve}ina Srba u Hrvatskoj glasala na tim prvim vi{estrana~kim parlamentarnim izborima iz aprila, maja 1990. godine. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ve}ina Srba u svojoj naivnosti je verovala da Tu|man ne}e pobediti na izborima, da }e pobediti politika bratstva i jedinstva Srba i Hrvata koja je pola veka intenzivno propagirana i oficijelno, a i u narodu u prili~noj meri prihvatana i ve}ina Srba se opredelila za biv{i Savez komunista, odnosno Stranku demokratskih promena Ivice Ra~ana. Jedan zna~ajan broj Srba je glasao i za Socijalisti~ku partiju Hrvatske koju je formirao Boro Mikeli}. Posle tih izbora Srpska demokratska stranka je osvojila samo pet poslanika u Saboru Hrvatske, dok je Srba u drugim strankama mo`da bilo jo{ petnaestak, ja ne znam ta~an broj, ali bilo ih je i u Ra~anovoj stranci, bilo ih je mo`da u jo{ nekim drugim.
220
Dakle, Srbi nisu verovali da }e Tu|man pobediti, mislili su da }e pobediti neka demokratska opcija, nacionalno tolerantna opcija, to im je bilo najva`nije i oni su se opredeqivali u tom smislu za razli~ite politi~ke partije od kojih su o~ekivali opciju tolerancije u politi~kom ìvotu Hrvatske nakon izbora. Tek nakon pobede Frawe Tu|mana i nakon obnavqawa tog usta{kog poretka u Hrvatskoj Srbi po~iwu masovno da se zbijaju oko Srpske demokratske stranke. Slobodan Milo{evi}: U vezi sa ovom strankom, za koju je ve}ina Srba na tim prvim vi{estrana~kim izborima u Hrvatskoj glasala, SK SDP da li je ~lanstvo i rukovodstvo bilo takvog sastava da je nesumwivo bilo hrvatske nacionalnosti. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, ogromna ve}ina je bila hrvatske nacionalnosti, ali bilo je i Srba. Iz te partije je bio potpredsednik Sabora jedan Srbin ne mogu mu se sada ta~no setiti imena, ali to vam je pouzdana informacija, on je posle podneo ostavku kada je sabor zauzeo izrazito antisrpski kurs. Ali iz Ra~anove stranke, koliko me se}awe sluì, bio je i Srbin potpredsednik Sabora nakon prvih izbora. I nedugo posle toga podneo je ostavku. Slobodan Milo{evi}: Da li se moè re}i da, u stvari, na tim prvim vi{estrana~kim izborima u Hrvatskoj ve}inski Srbi uop{te nisu glasali na nacionalnoj osnovi. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Slobodan Milo{evi}: Ve} iskqu~ivo na politi~kom opredeqewu stranaka za koje su glasali. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, to je ta~na interpretacija. Srbi nisu glasali za svoju stranku kojoj ovde stoji kvalifikacija da je nacionalisti~ka, mada takve kvalifikacije nema za Hrvatsku demokratsku zajednicu, {to govori o pristrasnosti onoga ko je tu formulaciju ovde uveo. Slobodan Milo{evi}: To je tako|e ~iwenica koju o~igledno ne treba dokazivati. Recite... Tuìlac Yefri Najs: Ovde ima mnogo komentara i pitawa su zapravo sugestivna, na sudu je da vidi da li }e to biti od koristi i da li }e ne{to èleti ili optuènog. Pogledajte posledwa tri pitawa, vide}ete evo {ta kaè moè se re}i na osnovu toga glasala je ovako. Na ovakva pitawa ne}e se dobiti efikasni odgovori. I vrlo je te{ko zapravo na vreme shvatiti {to to~no kaè kako bi se mogli izneti prigovori... Predsedavaju}i sudija Robinson: Jesu li to sporna pitawa, gospodine Najs? Tuìlac Yefri Najs: Ne mogu re}i da li je to sada sporno ili ne i ja sumwam da }e se wima detaqno baviti... Predsedavaju}i sudija Robinson: Op}enito gledaju}i ja obi~no previdim sugestivna pitawa ukoliko se ne odnose na kontroverzna pitawa u ovom su|ewu. Tuìlac Yefri Najs: Kako èlite.
221
Predsedavaju}i sudija Robinson: Ali, gospodine Milo{evi}u, kroz to smo ve} nekoliko put pro{li kada po~nete pitawe sa nije jasno da ili nije istina da onda }e to gotovo neizbe`no dovesti do sugestivnog pitawa, a to ovde nije dozvoqeno. Slobodan Milo{evi}: Dobro gospodine Robinson, gospodine [e{eq, {ta je ovakvo izvorno opredeqewe, evo sasvim neutralno pitawe, ve}ine Srba iz Socijalisti~ke Republike Hrvatske govorilo o wihovom odnosu prema Hrvatskoj, prema Hrvatima i prema SFRJ? Svedok dr Vojislav [e{eq: To govori da su Srbi bili lojalni gra|ani Republike Hrvatske kao federalne jedinice u Jugoslaviji. To govori da su Srbi èleli gra|ansku dràvu nakon slamawa komunisti~kog reìma posle prvih demokratskih izbora i da su o~ekivali tu dràvu gra|ana. A rezultati izbora mogu da pokaù koliko su Srbi iskreno bili razo~arani ishodom obnavqawa demokratije i vi{epartijskog sistema. Slobodan Milo{evi}: Recite mi koliko puta i kada ste bili u Kninu 1990. godine? Svedok dr Vojislav [e{eq: Koliko me se}awe sluì, 1990. godine dva puta sam bio u Kninu. Jednom je to bilo krajem avgusta ili po~etkom septembra 1990, a drugi put negde u decembru 1990. Ne bih vam mogao ta~no datume navesti, ali mislim najmawe dva puta sam bio u Kninu. Slobodan Milo{evi}: A recite koga ste sretali i s kime ste razgovarali u ta dva navrata kada ste 1990. godine bili u Kninu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Sretao sam veliki broj istaknutih srpskih politi~kih aktivista u prvom redu i imao sam susrete sa Milanom Babi}em, prvo predsednikom op{tine Knin, a posle predsednikom Autonomne oblasti Krajina. Sretao sam se sa Milanom Marti}em koji je prvo bio {ef policije u Kninu, a posle toga je bio ministar unutra{wih poslova Autonomne oblasti Krajina. Slobodan Milo{evi}: A {ta je bila sadrìna tih razgovora koje ste imali s wima? Svedok dr Vojislav [e{eq: Razgovarali smo o op{tim pitawima sudbine srpskog naroda. Oni su mi govorili o detaqima maltretirawa, mu~ewa Srba, hap{ewa, privo|ewa, ugroàvawa, u nekoliko navrata hrvatska policija je upadala u policijske stanice u srpskim podru~jima, u ve}inskim srpskim podru~jima, otimala oru`je itd. Srbi su se ose}ali ugroènim, po~eli su da drè no}ne straè, organizovali su takozvane balvanske prepreke, odnosno barikade na putevima kako bi spre~ili iznenadne upade, kako bi spre~ili da im se ne desi ono {to se desilo 1941. godine kada su usta{e iznenada upale i ubijale sve ìvo u srpskim podru~jima. Milan Babi} me, krajem avgusta ili po~etkom septembra, zamolio ako je mogu}e da Srpska radikalna stranka okupi dobrovoqce koje bi poslala u ispomo} po{to su qudi iscrpqeni danono}nim deùrawem na barikadama. Ja sam obe}ao da }u to uraditi.
222
Po povratku u Beograd organizovao sam upis dobrovoqaca u centralnoj beogradskoj ulici, u ulici Kneza Mihajla. Va{a policija me je uhapsila i osudila na 15 dana zatvora zbog toga. Slobodan Milo{evi}: Recite, da li je, da li imate saznawa u vezi sa progla{ewem SAO Krajine sa aspekta paragrafa 97, koji }u sada da vam pro~itam, gde pi{e: Dana 21. decembra 1990. hrvatski Srbi u Kninu objavili su stvarawe Srpske autonomne oblasti i proglasili svoju nezavisnost od Hrvatske. Svedok dr Vojislav [e{eq: Koliko se ja se}am nije ve} tada progla{ena nezavisnost Srpske autonomne oblasti od Hrvatske, jer sam naziv Srpska autonomna oblast govori da je to oblast unutar Hrvatske. Posle kada je progla{ena Republika Srpska Krajina onda je to zna~ilo definitivno odvajawe od hrvatske federalne jedinice. Ali, ta Srpska autonomna oblast je zaista progla{ena u decembru 1990. godine i mislim da je za prvog predsednika ve} tada izabran Milan Babi}. Slobodan Milo{evi}: Ovaj novi Ustav Hrvatske koji je nazvan boì}ni Ustav, s obzirom da je 22. decembra 1990. godine donet, {ta je bio smisao definisawa u wemu sada, dakle u Ustavu poloàja srpskog naroda kao konstitutivnog naroda u Hrvatskoj pre toga i kakav je bio smisao ukidawa tog poloàja. Da li tu moète da napravite paralelu, s obzirom na ta dva istorijska momenta? Svedok dr Vojislav [e{eq: Progla{ewe Srpske autonomne oblasti Krajina bio je neposredan odgovor srpskog naroda na predstoje}e progla{ewe Ustava Hrvatske, to je ve} bilo zakazano, definitivan tekst Ustava je bio utvr|en, dakle, nije bilo mogu}nosti vi{e nikakvih promena pred katoli~ki Boì} u decembru 1990. godine. Srbi su, dakle, na ukidawe svojih egzistencijalnih prava na ukidawe svog statusa konstitutivnog naroda u hrvatskoj federalnoj jedinici odgovorili progla{ewem Srpske autonomne oblasti Krajina, dakle, oni su proglasili svoju teritorijalnu autonomiju kao odgovor na ukidawe statusa konstitutivnog naroda do koga je do{lo jednostrano. Hrvatski sabor po prethodnom Ustavu nije imao pravo da ve}inskim preglasavawem, majorizacijom, ukida Srbima status konstitutivnog naroda. To hrvatski Sabor nije imao pravo da uradi bez saglasnosti srpskih politi~kih predstavnika. Slobodan Milo{evi}: Ali jo{ samo jednu ~iwenicu, u ovoj ta~ki 97 kaè da su Srbi proglasili svoju nezavisnost od Hrvatske tada. Da li je ta~no da su Srbi u Hrvatskoj, Kraji{nici dakle, 21. decembra 1990. godine proglasili nezavisnost od Hrvatske? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja vam ne mogu sada ta~no citirati taj akt koji je bio progla{en, ali po{to je progla{ena Srpska autonomna oblast onda to nije bila prava nezavisnost. Onda je to progla{ewe teritorijalne autonomije. Ali su Srbi kao uslov ostajawa u Hrvatskoj uvek postavqali vra}awe statusa konstitutivnog naroda. Dakle, bez vra}awa statusa ko223
nstitutivnog naroda Srbi su jasno stavili do znawa da ne}e ostati u sastavu Hrvatske. Mislim da je to su{tina. Slobodan Milo{evi}: To je su{tina, ali oni kada su proglasili autonomiju nisu proglasili nezavisnost, je li to bilo? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja mislim tako, da. Slobodan Milo{evi}: Da li ste prilikom svojih boravaka u Krajini imali priliku da vidite te barikade na prilazima, te balvane na prilazima srpskim naseqima Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, video sam te balvane, video sam barikade, video sam qude koji su ~uvali straù na tim barikadama, poneko od wih je imao oru`je, ali ve}ina nije imala oru`je. To su, u stvari, bili zastareli tipovi oru`ja uglavnom iz magacina Teritorijalne odbrane, to su one stare pu{ke M-48 koje je armija ve} uveliko povukla iz svog naoruàwa, bilo je pu{aka tipa tomson iz Drugog svetskog rata, {to je bila ameri~ka vojna pomo} odmah posle Drugog svetskog rata, tako|e davno povu~enih iz naoruàwa itd. Ali, kod Srba sam svuda video veliku zabrinutost i strah od predstoje}ih doga|aja, Srbi su bili svuda na prostoru Krajine upla{eni od narednih namera novog hrvatskog reìma Frawe Tu|mana. Slobodan Milo{evi}: A {ta je vama navedeno tada kada ste putovali tamo, boravili tamo, {ta vam je navedeno kao razlog za postavqawe tih barikada? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ve} se desilo mnogo incidenata, ve} su mnogi Srbi bili maltretirani, nelegalno hap{eni, tu~eni, ve} je bilo raznih provokacija u napisima, na primer na pravoslavnoj crkvi u Zagrebu je ucrtano krupno slovo U {to je simbol usta{kog pokreta iz Drugog svetskog rata. Bilo je mnogo poruka da Srbima nema opstanka u Hrvatskoj, da moraju da se sele, da }e sami da se isele ili }e putovati zaklani Savom do Beograda itd. Bilo je, dakle, na sve strane velikih provokacija, incidenata, tu~a, batinawa i ve} je ìvot u izvesnom smislu bio nepodno{qiv. Slobodan Milo{evi}: To {to ste rekli ili }e putovati zaklani Savom do Beograda, da li je to radila wihova ma{ta ili je to bilo ne{to ~ega su se oni se}ali? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, to im je evociralo se}awe na Drugi svetski rat kada su zaista hrvatske usta{e veliki broj Srba zaklale i bacale u reku Savu, ~ak na wih lepili napise da je to meso za Bajlonovu pijacu u Beogradu. Jer se u Beogradu reka Sava uliva u reku Dunav. Slobodan Milo{evi}: U vezi s tim barikadama, da li se postavqawe barikada, to {to ste vi videli dakle svojim o~ima, barikade od balvana oko vlastitih ku}a i naseqa prema onome {to ste vi na licu mesta mogli da vidite moè smatrati sredstvom napada na nekoga ili sredstvom odbrane od nekoga? Svedok dr Vojislav [e{eq: Barikade mogu biti iskqu~ivo sredstvo odbrane, ne mogu biti sredstvo napada, nisu nikakav akt agresije. Onaj ko postavqa barikade i u{an~i se za barikadama, na barikadama, brani se od
224
nekoga. O~ekuje odnekud napad i brani se od tog napada. Priprema se za taj napad. Slobodan Milo{evi}: Recite mi, gospodine [e{eq, na ~iji ste poziv, ako je bilo ikakvog poziva, i za{to do{li u Krajinu po~etkom maja 1991. godine. Svedok dr Vojislav [e{eq: To je bilo krajem aprila 1991. godine, do{ao sam na poziv Milana Babi}a. Milan Babi} je organizovao veliki mar{ Srba od Korenice na Plitvice, a mesec dana ranije... Slobodan Milo{evi}: A {ta je bio razlog i smisao mar{a Srba na Plitvi~ka jezera? Svedok dr Vojislav [e{eq: Plitvice su ve}insko srpsko mesto i tamo su Srbi dràli policijsku stanicu. Otprilike mesec dana ranije hrvatski policijski specijalci su napali na Plitvice, do{lo je do incidenta, do krvoproli}a, to je dovelo do intervencije Jugoslovenske narodne armije, ona je do{la da bi smirila sukob, ali Srbi su bili ube|eni da Jugoslovenska narodna armija tu zapravo drì stranu Hrvatima. Da nije vratila sve u po~etni poloàj, u po~etne pozicije, nego da je svojim prisustvom na izvestan na~in sankcionisala ono {to su Hrvati nelegalnim napadom postigli. To je bio protest Srba protiv hrvatskih policijskih napada na wihova podru~ja, ali izvestan vid protesta i protiv JNA zbog wene prividno neutralne pozicije, a zapravo pozicije koja je pomagala Tu|manovom reìmu, a protiv srpskih interesa. Slobodan Milo{evi}: Kada kaète to je bio protest, mislite na sam mar{ na Plitvice? Svedok dr Vojislav [e{eq: To je miran mar{ bez oru`ja u kome je u~estvovalo vi{e hiqada, mo`da i desetina hiqada Srba. Slobodan Milo{evi}: I {ta se desilo tom prilikom? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa krenuli smo u taj mar{, pored mene je i{ao Milan Babi}, i{la je Qubica [olaja, koja je tada bila na funkciji predsednika Srpske demokratske stranke Krajine, i mi smo nailazili putem na sedam vojnih barikada, sedam vojnih prepreka, sedam puta nas je prepre~ila vojska sa borbenim vozilima sa oru`jem na gotovs, sa te{kim mitraqezima iz kojih su se videli da vire redenici puni bojeve municije. Milan Babi} se upla{io, izgubio se negde na za~equ kolone i ja sam spontano po~eo da predvodim taj mar{. Nekako su qudi imali poverewe u mene, ja sam nalazio na~ina da zaobi|emo sedam vojnih prepreka. Nekada ispod puta, nekada iznad puta, nekada drsko{}u me|u sama borbena vozila smo prilazili. Sre}om nije bilo pucwave. Do{li smo na Plitvice i opkolili {tab generala Andrije Ra{ete koji je bio na Plitvicama. Onda se pojavio jedan oficir koji je traìo da pregovaramo. U ime tih demonstranata ja sam oti{ao na pregovore i zahtevao od generala Ra{ete da nas pusti da mirno pro|emo kroz Plitvice, a ja sam mu garantovao da ne}e biti nikakvog incidenta i nikakvog sukoba sa vojskom. Tako se i desilo, demonstranti su pro{li mirno kroz Plitvice, bilo je pevawa pesama, bila je poneka parola, ali pravog incidenta nije bilo.
225
Tek tada su pristigli Milan Babi} i Qubica [olaja. Tako je taj mar{ zavr{en. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, zaustavio sam vas. Pitawe je bilo tko je bio tamo i vi ste na to pitawe odgovorili. Slobodan Milo{evi}: Sada ste pomenuli da je Qubica [olaja bila predsednica Srpske demokratske stranke. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, prethodno je do{lo do sukoba izme|u Milana Babi}a i Jovana Ra{kovi}a, do{lo je do rascepa u Srpskoj demokratskoj stranci. Ja ne znam ta~no datume, me|utim, kada je progla{ena Srpska autonomna oblast Krajina, onda je za tu Srpsku autonomnu oblast Krajina konstituisana Srpska demokratska stranka na ~ijem je ~elu bila dr Qubica [olaja. Slobodan Milo{evi}: Dobro, je li to zna~i da je Babi} prakti~no smenio Ra{kovi}a? Svedok dr Vojislav [e{eq: Jeste, me|u wima je stalno bilo sukoba i na kraju je on prakti~no smenio Ra{kovi}a. Mislim da je jo{ neko vreme Ra{kovi} ostao da figuri{e kao predsednik ostatka Srpske demokratske stranke, mislim da su neko vreme jo{ funkcionisala dva krila Srpske demokratske stranke, koja jedno drugo nisu priznavala, ali to Ra{kovi}evo krilo je ubrzo zamrlo. Slobodan Milo{evi}: A da li znate ne{to o tom odnosu i za{to je takav odnos zauzet prema Ra{kovi}u koji je bio osniva~ Srpske demokratske stranke? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa, Milan Babi} je zamerao Ra{kovi}u da je suvi{e mekane orijentacije, Babi} je bio jedna kruta ~ak moglo bi se re}i dogmatska li~nost, a Ra{kovi} je kao psihijatar ~ak i svojim partjskim saradnicima ~esto pristupao kao psihoterapeut. Ali sukobi su uglavnom bili li~ne prirode i ne bih mogao da vam kaèm sve detaqe tih sukoba. Ja sam svojim pojavqivawem tamo poku{ao da uti~em na smirivawe, a ne na razbuktavawe sukoba. Slobodan Milo{evi}: Recite kada su sa prostora Hrvatske u Srbiji po~ele da pristiù izbeglice? Svedok dr Vojislav [e{eq: Odmah po Tu|manovom preuzimawu vlasti, a to je bio negde maj, juni 1990. godine. Prve izbeglice su po~ele da dolaze u Srbiju i dolazak izbeglica je bio sve masovniji jer su od Srba nove hrvatske vlasti zahtevale da potpisuju izjave lojalnosti, zatim pored dràvqanstva koje ranije postojalo uveli su instituciju takozvane domovnice. Domovnica je dodatni neki dokument koji ranije nije postojao, a koji se morao izvaditi u Ministarstvu unutra{wih poslova da bi se na osnovu te domovnice dokazivala gra|anska prava. Ukqu~uju}i pravo na zaposlewe, pravo na penziju i sve ostalo. I mnogi Srbi jednostranom odlukom vlasti su ostajali bez te domovnice iako su èleli da je dobiju. A mnogi nisu hteli ni da je traè imaju}i u vidu da je to izum te nove vlasti koju su smatrali usta{kom. Zatim, mnogi Srbi su otpu{teni sa posla ako su bili u dràvnoj slu`bi, ili dru{tvenim
226
preduze}ima, mnogi Srbi iz posebno neuralgi~nih zona beàli su od incidenata koji su se ve} pojavqivali. U prvo vreme beàli su Srbi koji su bili primorani na to. Predsedavaju}i sudija Robinson: Mislim da ste odgovorili na pitawe. Odgovorili ste na pitawe, gospodine Milo{evi}u... Slobodan Milo{evi}: O kom mawem broju Srba govorite, gospodine [e{eq? Svedok dr Vojislav [e{eq: Mawi broj Srba je ìveo na podru~ju Autonomne oblasti Krajina, Autonomne oblasti zapadna Slavonija i Autonomne oblasti isto~na Slavonija, Barawa i zapadni Srem. Ve}i broj Srba je ìveo u unutra{wosti hrvatske federalne jedinice u velikim gradovima poput Zagreba, Rijeke i drugi. Mo`da u celoj Krajini je ìvelo oko 300.000 Srba, a u ostatku Hrvatske ìvelo vi{e od 400.000 Srba, po popisu stanovni{tva iz 1991. godine te su brojke. Zatim, ìvelo je oko 300. 000 takozvanih Jugoslovena, qudi koji su se na popisu izja{wavali kao Jugosloveni, tu je bilo qudi iz me{ovitih brakova, ali zaista i veliki broj Srba me|u wima. Slobodan Milo{evi}: I {ta se desilo sa Srbima koji nisu ìveli u Krajini, koji su ìveli {irom Hrvatske dakle, u onim podru~jima gde se ~ak ni ovde ne tvrdi da je bilo bilo kakvih sukoba, {ta se desilo sa tim Srbima? Svedok dr Vojislav [e{eq: Tamo nije bilo nikakvih oruànih sukoba, ali su Srbi bili toliko {ikanirani, maltretirani da su skoro svi izbegli u Srbiju, a neki u inostranstvo. Ostao je veoma mali broj da ìvi pod Tu|manovim reìmom u Hrvatskoj. Sigurnim su se ose}ali samo Srbi na podru~ju ovih svojih progla{enih autonomnih oblasti kasnije Republike Srpske Krajine. Slobodan Milo{evi}: Recite mi da li ste se vi u okviru svoje stranke organizovali tada da pomognete izbeglicama i uop{te da li je tada u Srbiji bila jedna velika aktivnost da se pomogne tim izbeglicama? Svedok dr Vojislav [e{eq: U Srbiji je postojala aktivnost pomagawa izbeglicama. Mi smo negde po~etkom 1991. godine formirali tzv. krizni {tab u Srpskoj radikalnoj stranci ~iji je ciq bio da se pomogne izbeglicama, da se traè prazni nekori{}eni stanovi, da se izbeglice useqavaju u napu{tene ku}e, takvih je bilo dosta po Srbiji, naravno uz saglasnost vlasnika. I taj na{ krizni {tab nakon izbijawa rata preformulisan je u ratni {tab, a onda se bavio prikupqawem dobrovoqaca. Slobodan Milo{evi}: A dobro, da li je to sve {to je bila sadrìna rada kriznog {taba? Svedok dr Vojislav [e{eq: Krizni {tab se iskqu~ivo bavio humanitarnim poslovima, prikupqawem hrane, ode}e za izbeglice, pronalaèwem sme{taja, naj~e{}e kolektivnog sme{taja, pronalazili smo razna odmarali{ta koja su bila zapu{tena, godinama nisu radila. Znate, nekada su sindikalna prava u biv{oj komunisti~koj Jugoslaviji kakav god da je bio reìm sindikalna prava su bila prili~no velika i bilo je mnogo tih radni~kih odmarali{ta.
227
Mi smo, dakle, to pronalazili i organizovali sme{taj itd. Nailazili ~esto i na saradwu lokalnih vlasti po tom pitawu, cela Srbija je stala na noge da se pomogne tim srpskim izbeglicama koliko je ko mogao. Slobodan Milo{evi}: Molim vas objasnite malo bliè, {ta je prema onome {to ste vi znali, {ta znate o tom potpisivawu izjava o lojalnosti Hrvatskoj iz tog vremena. @elim da to objasnite malo bliè zbog toga {to su se ovde pojavile tvrdwe da se u Srbiji neko primoravao da potpisuje izjave o lojalnosti i tako daqe, prema tome {ta znate o tim izjavama lojalnosti u Hrvatskoj, domovnicama itd. Svedok dr Vojislav [e{eq: Uvo|ewe tih izjava o lojalnosti je jedna vrsta diskriminacionog akta, to u Srbiji nikada nije ra|eno. To je uveo Tu|manov reìm u Hrvatskoj, pripadnici hrvatske nacionalnosti su se odmah odazvali i to masovno potpisivali, kod Srba je bilo razli~itih stavova. Neki su potpisivali, neki su hteli da potpi{u pa im nije dato, a neki su odbijali da potpi{u jer nisu hteli da budu lojalni jednom reìmu. Nisu oni dovodili u pitawe lojalnost Republici Hrvatskoj kao federalnoj jedinici Jugoslavije, nego Tu|manovom reìmu koji je poprimao sve izraènije usta{ke fa{isti~ke karakteristike. Slobodan Milo{evi}: Vi ste pomenuli da ste znali za mere pritiska na Srbe u Hrvatskoj, pa napravite paralelu izme|u onoga {to ste vi znali o merama koje se preduzimaju kao mere pritiska na Srbe i Hrvatskoj i onoga {to su vama, s obzirom da ste imali krizni {tab za pomo} izbeglica, o tome govorile izbeglice koje su masovno u to vreme dolazile iz Hrvatske. Svedok dr Vojislav [e{eq: Svedo~ewa tih izbeglica su bila strahovita, zapawuju}a. Kroz {ta su sve prolazili i kako su ih maltretirali, pod kakvom su psihozom straha ìveli. Mnogi od wih su bili fizi~ki maltretirani. Zna~i, podvrgavani batinawima nigde nisu smeli da kaù da su Srbi, atmosfera straha {irom Hrvatske je bila zapawuju}a. Niko u srpskom narodu nije o~ekivao da se moè ponoviti ona atmosfera iz vremena fa{isti~kog reìma. Slobodan Milo{evi}: A da li su po va{im saznawima Srbi, bilo pojedinci bilo kao narod, kao nacionalna zajednica ili kao neka udruèwa, organizacije ili na bilo koji drugi na~in dali bilo kakav povod za takav odnos prema wima u Hrvatskoj u to vreme kada je po~eo pritisak, kada po~iwe talas izbeglica da dolazi u Srbiju. Svedok dr Vojislav [e{eq: Apsolutno nikakvog povoda nije bilo. Srbi nisu imali nikakve svoje posebne organizacije, ni politi~ke partije, ni kulturna dru{tva. Kulturno dru{tvo Prosveta je osnovano tek negde 1990. godine, koje je bilo srpsko nacionalno kulturno dru{tvo. Pre toga Srbi nisu imali nikakve nacionalne institucije ili organizacije u Hrvatskoj. Oni su potpuno prihvatali pravni poredak Hrvatske, stalno nagla{avam kao federalne jedinice u Jugoslaviji, nikada nisu dovodili u pitawe Hrvatsku u wenim tada{wim granicama ukoliko Hrvatska ostaje federalna jedinica Jugoslavije.
228
Ta ravnoteà politi~kih snaga na neki na~in wima je wihove interese zadovoqavala i svi su na razli~ite na~ine u~estvovali u politi~kom ìvotu Hrvatske, u dru{tvenom ìvotu itd. Slobodan Milo{evi}: Pomenuli ste malo~as dobrovoqce koje je od vas traìo Milan Babi}. Da li vam je on obrazloìo za{to je traìo dobrovoqce i da li ste vi poslali dobrovoqce? Svedok dr Vojislav [e{eq: On je obrazlagao da su qudi koji deùraju na tim barikadama ve} premoreni, da je re~ o velikom prostoru koji treba na neki na~in za{tititi i da bi im dobro do{la ispomo} dobrovoqaca iz Srbije, a da bi ti dobrovoqci iz Srbije i dodatni moral uneli tim qudima koji bi shvatili da nisu ostavqeni na cedilu. Me|utim, na povratku u Beograd sam bio uhap{en zbog organizovawa potpisivawa upisivawa dobrovoqaca za odlazak u Knin i do tog slawa dobrovoqaca cele 1990. godine nije do{lo. Slobodan Milo{evi}: A recite kada je Srpska radikalna stranka prvi put poslala dobrovoqce u Krajinu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Negde u aprilu mesecu bio je jedan miting u Borovu Selu u Isto~noj Slavoniji i na taj miting me je pozvao Vuka{in [o{ko}anin, koji je mo`da bio predsednik mesne zajednice, ali u svakom slu~aju komandant Teritorijalne odbrane Borova Sela. On me je pozvao da prisustvujem mitingu, a onda smo zajedno obi{li barikade koje su postavqene na svim komunikacijama oko sela, kojima su za{ti}ena i druga srpska sela, nekada skoro iskqu~ivo srpska sela u toj oblasti, i koji su tako|e bili izloèni raznim incidentnim situacijama i {ikanirawima od strane hrvatske policije i takozvanog Zbora nacionalne garde, paravojne jedinice koju je formirao Tu|manov reìm. Mi smo obi{li nekoliko tih barikada i on me je zamolio da Srpska radikalna stranka pomogne da sa jednim brojem dobrovoqaca doprinese tom ~uvawu mira i bezbednosti, a àlio mi se da je upravo sezona poqskih radova u punom jeku, april mesec je vreme intenzivnog okopavawa kukuruza na primer i da ti qudi iscrpno Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala gospodine [e{eq, hvala vam, odgovorili ste na pitawe Slobodan Milo{evi}: Da li sam ja dobro razumeo, vi ste oti{li u Borovo Selo na poziv komandanta Teritorijalne odbrane Borova Sela [o{ko}anina, a onda ste i dobrovoqce poslali na wegov poziv Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Poslali smo 15 ili 16 dobrovoqaca, da vam iskreno kaèm ne mogu ta~no da se setim da li 15 ili 16, i pored tih na{ih dobrovoqaca bio je jo{ jedan dobrovoqac iz Srpske narodne obnove Mirka Jovi}a, jedan jedini. Slobodan Milo{evi}: A da li, s obzirom na to {to ste bili tamo i saznawa koja imate, da li moète da objasnite kako je do{lo do sukoba u Borovu Selu po~etkom maja 1991. godine? Svedok dr Vojislav [e{eq: Krajem aprila do{lo je do pregovora izme|u srpskih lokalnih vlasti i hrvatskih lokalnih vlasti. I dogovoreno
229
je da se uklone barikade sa puteva, da se razvija atmosfera poverewa. Hrvati su garantovali da sa wihove strane ne}e dolaziti ni do kakvih napada, ni do kakve policijske intervencije, do slawa pripadnika Zbora nacionalne grade itd. Usagla{en je kao jedinstven stav da se pristupi mirnom razre{avawu svih problema. Barikade na putevima su tada uklowene. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, ti pregovori, razgovori, to se sve de{avalo kada? Svedok dr Vojislav [e{eq: Krajem aprila. Slobodan Milo{evi}: Vi obja{wavate krajem aprila i to se sve de{avalo na lokalnom nivou izme|u mesne zajednice Borova Sela i op{tine ili izme|u koga? Svedok dr Vojislav [e{eq: Izme|u lokalnih hrvatskih vlasti da li Osijeka da li Vukovara i tako daqe, ne bih mogao da vam preciziram. Ali rezultat tog sporazuma bio je uklawawe svih srpskih barikada na komunikacijama prema srpskim selima. Dobrovoqci su se povukli, wih ukupno 16 u Dom kulture u centru Borova Sela. Barikada vi{e nigde nije bilo. Bila je jedna opu{tena normalna ìvotna atmosfera, dobrovoqci su ve} razmi{qali o povratku za Beograd. Iznenada, 2. maja do{li su hrvatski policajci pripadnici Zbora nacionalne garde i Kurdi pla}enici autobusom jednim ili dva, ne znam ta~no. Upali su u Borovo Selo i pri izlasku iz autobusa odmah su otvorili vatru, po~eli da pucaju. I pred Domom kulture ubili su Vojislava Mili}a, to je bio jedini dobrovoqac Srpske narodne obnove. Mada je predsednik Srpske narodne obnove Mirko Jovi} davao izjave da se 700 dobrovoqaca wihovog odreda Du{an silni bori u Borovu Selu itd. To su sve bile izmi{qotine jedan jedini je bio. I on je poginuo bez oru`ja u rukama ~im su prispeli Hrvati naoruàni do zuba. Ostali dobrovoqci su se brzo sna{li i otvorili vatru. Sko~ili su i me{tani na oru`je i porazili hrvatske napada~e. Po na{im saznawima bilo je vi{e od 30 poginulih hrvatskih napada~a. Hrvati su priznali samo petnaestak `rtava, iz ~ega mi izvla~imo zakqu~ak da su ostatak bili Kurdi koji kada poginu uop{te nisu prijavqivani u hrvatske gubitke, nego su negde netragom sahrawivani. Hrvati su re{avali svoje probleme, ja znam da se kod poginulih Kurda nalazilo la`nih nov~anica ili starih nevaè}ih nov~anica jo{ iz vremena Nezavisne Dràve Hrvatske, Hitlerovih rajs maraka itd. Posle nekoliko sati borbe intervenisala je JNA. Zaustavili su oruàni sukob. Hrvatski napada~i su se povukli; poneli svoje mrtve i situacija je na taj na~in smirena. Naravno, Srbi su opet obnovili barikade. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala vam gospodine [e{eq, hvala slede}e pitawe. Slobodan Milo{evi}: Da li ste nakon tog slu~aja nastavili da {aqete dobrovoqce? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne odmah. Do novog slawa dobrovoqaca do{lo je u toku leta. Ova srpska pobeda u Borovu Selu silno je odjeknula u
230
celom srpskom narodu. I dobrovoqci Srpske radikalne stranke su stekli veliki ugled. Iako nisu svi u~estvovali u borbama koji su se tamo zatekli, neki su se potpuno bez oru`ja zatekli i kafi}ima u selu itd. i samo gledali da se sklone. Ali ve}ina je postigla tu veliki ugled i u toku tog leta kada je ve} do{lo do direktnih sukoba izme|u JNA i Tu|manovih paravojnih formacija kroz napade na kasarne JNA, kroz ubistva oficira, otimawe oru`ja iz vojnih skladi{ta itd. Nekoliko vi{ih oficira JNA dolazilo je u sedi{te Srpske radikalne stranke i sa mnom su razgovarali o daqem okupqawu dobrovoqaca i wihovom slawu u jedinice JNA koja je imala velikih problema sa mobilizacijom rezervnog sastava jer su prozapadne politi~ke partije vodile kampawu protiv mobilizacije pod izgovorom da je to komunisti~ka vojska, a naàlost JNA je jo{ zadràvala, naredbom ministra odbrane Veqka Kadijevi}a, crvene petokrake na svojim uniformama {to je celom srpskom narodu stra{no smetalo. Onda je odràn u sedi{tu Udruèwa Srba iz Hrvatske u Cviji}evoj ulici sastanak na kome su bili neki oficiri i gde su bili predstavnici skoro svih opozicionih politi~kih partija. Ispred Srpske radikalne stranke bio sam ja, ispred Srpskog pokreta obnove, koliko me se}awe sluì, Milan Komneni}, ispred Demokratske stranke tada je bio predsednik Mi}unovi} a kasnije \in|i}, bio je Gojko \ogo, ispred Srpske narodne obnove bio je Mirko Jovi}. Sve su stranke bile kategori~ki za to da se pomogne ugroènim Srbima na prostoru biv{e hrvatske federalne jedince i da se pomogne jugoslovenskom... Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala gospodine [e{eq, odgovor je bio predug. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, ovde je vrlo ~esto pomiwano postojawe va{ih jedinica, vi sada govorite o slawu dobrovoqaca. Do sada ste rekli da ste dobrovoqce poslali u Teritorijalnu odbranu i JNA, da li ste gde drugo slali dobrovoqce i da li ste vi formirali svoju jedinicu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Nikada nisam formirao nikakve svoje jedinice. Na ovom sastanku postignut je dogovor svih opozicionih politi~kih partija sa oficirima JNA da se organizuju dobrovoqci i upute u JNA, a JNA je odvojila jednu posebnu kasarnu u Bubaw potoku, nadomak Beograda, kao sabirni centar za dobrovoqce. Slobodan Milo{evi}: Molim, vas da li je to {to ste sada objasnili rezultat sastanka predstavnika, odnosno te grupe oficira JNA koja je bila na tom sastanku i predstavnika politi~kih stranaka koje su uzele na sebe da upu}uju dobrovoqce u JNA? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, to je direktni rezultat tog sastanka, samo sa tom razlikom {to je Srpska radikalna stranka jedina dosledno po{tovala rezultate tog sastanka, ostale stranke nisu. Slobodan Milo{evi}: Objasnite sada, jer je to veoma bitno s obzirom na tvrdwe o va{im jedinicama, o va{im paravojnim formacijama i tako daqe, kakav je bio status va{ih dobrovoqaca u JNA. Objasnite, dakle, preciz231
no jesu li oni imali dokumenta JNA, jesu li nosili uniforme JNA, jesu li, dakle, tretirani kao bilo koji drugi gra|anin dobrovoqac koji se prijavquje u skladu sa zakonom u JNA? Svedok dr Vojislav [e{eq: Dobrovoqci Srpske radikalne stranke su bili svi vojnici JNA, imali su vojne kwiìce, u te vojne kwiìce wima je upisivan ratni sta`. Dobijali su vojni~ke plate. Koliko god da su bile male te plate one su deqene, dobijali su od JNA. Kada bi poginuo dobrovoqac sahrawivan je po ceremonijama JNA. Dolazila je po~asna jedinica mesnog garnizona, vr{ila po~asnu paqbu, preko kov~ega je i{la jugoslovenska zastava, a ne srpska ili radikalska, JNA je kompletne tro{kove sahrane snosila, porodice svih poginulih dobrovoqaca su pravo na penzije regulisale preko JNA, dobrovoqci koji su ostajali ratni vojni invalidi regulisali su svoja invalidska prava preko JNA. To su naàlost bile male naknade, ali je sve to regulisano, nijedan slu~aj nije ostao neregulisan. Slobodan Milo{evi}: Samo jedno... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, da li je postojala bilo kakva razlika izme|u dobrovoqaca koje ste vi slali i vojnika JNA? Svedok dr Vojislav [e{eq: Nikakva razlika nije postojala. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Gospodine Milo{evi}u izvolite. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, vi ste doktor pravnih nauka, profesor univerziteta i dobro znate Ustav SFRJ i Zakon o narodnoj odbrani, kakav ste prema tim propisima imali pravni osnov za sve ovo o ~emu govorite imaju}i u vidu i dobrovoqce i aktivno angaòvawe u JNA? Svedok dr Vojislav [e{eq: Imali smo veoma dobar pravni osnov i u Ustavu SFRJ i u Zakonu o narodnoj odbrani. Zakon o narodnoj odbrani propisuje, mo`da }u doslovno citirati, pripadnik oruànih snaga je svaki gra|anin koji se organizovano sa oru`jem u rukama bori protiv neprijateqa. Nije se pravila razlika da li je neprijateq spoqa{wi ili unutra{wi, da li je re~ o agresiji spoqa ili je re~ o unutra{woj subverziji, napadu na ustavni poredak izvr{en vojnom silom. Jer je JNA imala zadatak da brani ustavni poredak i od spoqa{we agresije i od unutra{weg napada. Slobodan Milo{evi}: Rekli ste da su dobrovoqci va{i postajali pripadnici JNA, imali vojne kwiìce u koje su se upisivale sve potrebne i uobi~ajene ~iwenice. Te vojne kwiìce, ti dokumenti, da li su oni bili identi~ni sa vojnim kwiìcama ostalih pripadnika JNA ili je bilo tu neke razlike? Svedok dr Vojislav [e{eq: Apsolutno identi~ne vojne kwiìce, jedne jedine koje su postojale, to smo imali svi mi koji smo sluìli redovan vojni rok, vojne kwiìce koje nam traju do kraja ìvota. âk i kada nam prestane obaveza za sluèwe u redovnom sastavu, za sluèwe u teritorijalnoj odbrani ostaje vojna kwiìca za one vidove civilnog sluèwa. Slobodan Milo{evi}: @elim to...
232
Predsedavaju}i sudija Robinson: Molim vas da pravite pauzu izme|u pitawa i odgovora, ~ujem da su prevodioci bez daha jer poku{avaju da odrè ritam sa obojicom. Slobodan Milo{evi}: Evo, sada }e za 15 minuta mo}i da odahnu. Gospodine [e{eq, èleo sam to da objasnimo, svi smo mi imali vojne kwiìce koje svako dobije kada zavr{i redovni vojni rok, i to su te iste vojne kwiìce koje su imali i va{i dobrovoqci. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Svi dobrovoqci Srpske radikalne stranke imali su vojne kwiìce i svima je u vojnoj kwiìci od strane nadle`ne komande upisan ratni sta`. Slobodan Milo{evi}: Vrlo dobro, dakle, da li je postojao ijedan element, po{to ste objasnili da su oni, budu}i dobrovoqci, u JNA postajali time redovni pripadnici JNA kao i svi drugi, da li je postojala bilo kakva razlika izme|u bilo kog va{eg dobrovoqca i drugih pripadnika JNA? Svedok dr Vojislav [e{eq: Nikakve razlike nije bilo. Slobodan Milo{evi}: Da li su oni raspore|ivani u redovne jedinice JNA? Svedok dr Vojislav [e{eq: Oni su raspore|ivani u redovne jedinice JNA prema nalozima iz General{taba. Nikada se ni ja ni bilo ko iz Srpske radikalne stranke nismo upu{tali u pitawa wihovog rasporeda niti odre|ivawa gde }e i na kom mestu biti angaòvani. To je bilo direktno odlu~ivano u JNA. Na{e je bilo da okupimo dobrovoqce i da ih uputimo u sabirni centar u Bubaw potoku. Pre upu}ivawa dobrovoqaca ja sam im ~esto drào govore. U tim govorima sam politi~ki na wih delovao da se juna~ki bore na bojnom poqu protiv neprijateqa, ali kako treba da postupaju prema zarobqenicima, prema civilima, prema ènama i deci, prema starcima itd. Oni su striktno dobijali instrukcije koje su u saglasnosti sa odredbama me|unarodnog ratnog prava. Da se vite{ki bore na bojnom poqu, a krajwe humani da budu prema civilima i ratnim zarobqenicima. Televizijske kamere iz Beograda su snimile nekoliko tih mojih obra}awa dobrovoqcima, postoje mnogi novinari koji su prisustvovali tim ispra}ajima koji mogu posvedo~iti. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, po{to ste slali dobrovoqce u JNA, da li ste u to vreme imali jasnu predstavu, ili da kaèm jasnu svest o tome ko komanduje JNA i da li politi~ki vrh Srbije u to vreme ima uticaj na JNA? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam bio politi~ki ideolo{ki protivnik onih koji su komandovali JNA. Ja sam javno kao narodni poslanik u Skup{tini Srbije i napadao Veqka Kadijevi}a, generala i ministra odbrane. Ja se nisam slagao sa mnogim wihovim potezima, ali je moja gra|anska du`nost bila u takvoj situaciji da pomognem JNA, jer nikakve druge legalne oruàne sile na{a dràva nije imala. Jedno je, dakle, moj politi~ki stav koji je bio pun kriti~kih primedbi, ~ak te{kih kritika, a sa druge strane moja du`nost kao gra|anina da maksimalno doprinesem odbrambenim naporima zemqe.
233
Rukovodstvo Srbije nije moglo da ima nikakvog zna~ajnog uticaja na JNA. Na JNA je moglo da uti~e samo savezno rukovodstvo, odnosno Predsedni{tvo SFRJ i Savezna vlada. Ministar odbrane general Veqko Kadijevi} je bio glavni ~ovek JNA. Bio je u vladi Ante Markovi}a, Hrvata. To je posledwa vlada SFRJ. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, nisam po prvi put ~uo da se niste slagali sa nekom institucijom ili sa odre|enim entitetom, da li ste vi po prirodi skloni neslagawu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam opozicionar, dugo godina sam bio i antikomunisti~ki disident. [ta su to moje prirodne sklonosti, znate, te{ko ja o tome mogu da govorim. Ja sam vi{e sklon da idealizujem svoju i politi~ku i dru{tvenu ulogu nego da se kriti~ki prema woj odnosim kao i svaki ~ovek. Ali, u svakom slu~aju, ja sam uvek svoja neslagawa javno iznosio i nekada u vrlo o{troj formi. Drugo, kao antikomunisti~ki disident ja sam neprekidno napadao Veqka Kadijevi}a {to se ne uklawa crvena petokraka sa vojnih uniformi. Nama su mobilizacije redovnog sastava JNA propadale zato {to qudi nisu hteli da stave crvenu petokraku. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala gospodine [e{eq. Hvala. Gospodine Milo{evi}u izvolite. Slobodan Milo{evi}: Sasvim konkretno pitawe iz tada{weg vremena, da li su dobrovoqci Srpske radikalne stranke u JNA vaìli za disciplinovane ili ne disciplinovane? Svedok dr Vojislav [e{eq: Prema svim informacijama koje sam ja dobijao od nadle`nih komandi JNA, od oficira sa kojima sam kontaktirao, dobrovoqci Srpske radikalne stranke su spadali u najdisciplinovanije i najhrabrije. I slu{ao sam samo pohvale o wima. Naravno, pojavqivale su se incidentne situacije, ali je JNA tada reagovala, ti dobrovoqci su bili odstrawivani iz jedinica, a Srpska radikalna stranka je iz svog ~lanstva iskqu~ivala sve one koji bi se ogre{ili o zakone o propise. Slobodan Milo{evi}: Da li znate ko je bio general @ivota Pani}? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: I {ta je general @ivota Pani} govorio o dobrovoqcima Srpske radikalne stranke u JNA? Svedok dr Vojislav [e{eq: General @ivota Pani} je prvo bio komandant Beogradske armijske oblasti, a onda je postao na~elnik General{taba. Ja sam bio ~ak u sukobu velikom sa generalom @ivotom Pani}em i na moje insistirawe on je smewen 1992. godine. Neku sam aferu razotkrio po pitawu snabdevawa i neregularnosti u vezi sa tim, ali to nije bitno. Meni je ovde dostavqen deo izjave generala @ivote Pani}a, to je dokument dostupan javnosti, meni je to ovde dostavqeno kao u okviru osloba|aju}eg materijala u procesu koji se protiv mene vodi gde @ivota Pani} izjavquje direktno i neposredno da su svi dobrovoqci Srpske radikalne stranke bili u sastavu JNA.
234
Slobodan Milo{evi}: Vi ste objasnili za{to ste se rukovodili da {aqete dobrovoqce u JNA vrlo kratko, shvatio sam zato {to je to bila jedina regularna sila. Jeste li tako rekli? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, to je bila jedina regularna sila. Znate, ja sam se bavio teorijskim prou~avawem totalitarnih politi~kih oblika i levih i desnih, ja znam prirodu militarizma. Ja sam znao, nau~no sam to savladao, koliko je opasno bilo kakvo formirawe partijskih vojski. Partijske vojske vode ka fa{izaciji redovno, koliko je opasno formirawe paravojnih formacija koje se pretvaraju u razularene bande itd. Imali smo mi u ovom ratu i takvih problema, me|utim ja sam bio u samom startu svestan i pod mojim rukovodstvom Srpska radikalna stranka se nikada u to nije upu{tala. Ja se ne mogu zakleti da nijedan dobrovoqac Srpske radikalne stranke u ovom ratu nije negde ukrao ne{to {to je moglo u yepove stati ili u rukama da se odnese. Ali sistematske pqa~ke kod nas nije bilo, ni ubijawa ratnih zarobqenika i kod nas nije bilo maltretirawa civilnog stanovni{tva. Sudija Bonomi: Gospodine [e{eq, koliko je bilo dobrovoqaca iz Srpske radikalne stranke? Svedok dr Vojislav [e{eq: Mi smo onako iz propagandnih razloga mo`da govorili da ih je bilo i oko 30.000, ali je realna cifra oko 10.000. Sudija Bonomi: A kako su oni bili raspore|eni me|u raznim formacijama JNA? Svedok dr Vojislav [e{eq: Oni su bili direktno ukqu~ivani u jedinice JNA, najve}a koncentracija dobrovoqaca je bila do sastava jedne ~ete. [to je otprilike od 100 do 120 vojnika. Nigde nije bila u jednoj jedinici ve}a koncentracija dobrovoqaca. Raspore|ivani su u razne jedinice i nadle`ne komande JNA su donosile odluku gde }e biti raspore|ivane. Neki su dobrovoqci raspore|ivani u isto~noj Slavoniji, na primer u Vukovaru su bili u sastavu Prve gardijske brigade, postoji naredba komandanta Prve gardijske brigade o wihovom rasporedu, u Zapadnoj Slavoniji su bili u sastavu Teritorijalne odbrane kojom je komandovao pukovnik Trbojevi} kao aktivni oficir JNA, avionima su ti dobrovoqci upu}ivani u zapadni deo Krajine na aerodrom Udbinu i odatle raspore|ivani na li~kom rati{tu itd. Sav transport dobrovoqaca organizovala je JNA. Sudija Bonomi: Da li to zna~i, na osnovu primera koji ste izneli, na primeru Prve gardijske brigade u Vukovaru, da je postojala recimo odre|ena ~eta koja se iskqu~ivo sastojala od dobrovoqaca Srpske radikalne stranke. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne moè se re}i iskqu~ivo, ali, na primer, komandant Gardijske brigade je naredio da odred Teritorijalne odbrane Leva Supoderica koji je podre|en Prvoj gardijskoj brigadi, pretpo~iwen, to je vojni termin koji je upotrebqavan, da to bude mesto gde }e se primati dobrovoqci Srpske radikalne stranke. Dakle, tu je dobrovoqaca Srpske radikalne stranke bila ve}ina, ali je komandant bio kapetan prve klase Milan Lan~uànin Kameni koji je bio u Teritorijalnoj odbrani Vukovara i on je me{tanin Vukovara.
235
On je kroz taj rat postao i ~lan Srpske radikalne stranke. Rat ga nije zatekao kao ~lana, ali wemu se tada svidela Srpska radikalna stranka pa se i u~lanio. Sudija Bonomi: Hvala. Slobodan Milo{evi}: Dakle, da li moèmo da rezimiramo ovo {to se ti~e dobrovoqaca Srpske radikalne stranke da li ima nekog izuzetka od onoga {to ste konstatovali i utvrdili da su dobrovoqci va{e stranke iskqu~ivo slati tada u JNA? Svedok dr Vojislav [e{eq: Nikakvog izuzetka nema, iskqu~ivo su slati u JNA i kao vojnici JNA u~estvovali na raznim frontovima u oruànim dejstvima. Slobodan Milo{evi}: Dobro. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da li postoji bilo kakva dokumentacija Srpske radikalne stranke na osnovu koje bi se to moglo utvrditi? Svedok dr Vojislav [e{eq: To se moè potvrditi iz vojnih kwiìca dobrovoqaca, ali sva dokumentacija postoji u nadle`nim komandama JNA, odnosno Vojske Jugoslavije. Oni su vodili uredno evidenciju koliko i kada je dobrovoqaca upu}ivano i u kom pravcu. I na kojim su rati{tima angaòvani. Predsedavaju}i sudija Robinson: Izvolite gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Dakle, gospodine [e{eq, va{a stranka je slala dobrovoqce u JNA, va{i dobrovoqci su prihvatali da idu u JNA, Teritorijalnu odbranu, ali u svakom slu~aju pod komandu JNA. Sada vam postavqam pitawe, a da li je bilo drugih dobrovoqa~kih grupa koje nisu htele da idu u JNA? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Koje su se formirale kao neke posebne jedinice izvan JNA? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ostale opozicione politi~ke stranke koje su u~estvovale u ovom dogovoru naknadno su izigrale dogovor. Srpska narodna obnova Mirka Jovi}a formirala je paravojnu organizaciju Beli orlovi, ali ti Beli orlovi se ubrzo osamostaquju i otimaju kontroli Mirka Jovi}a i po~iwu delovati samostalno kao jedna paravojna organizacija, ograni~enog broja pripadnika, ali su ih neki qudi instruisali za sopstvene politi~ke, ~esto ne~asne potrebe. Na primer, Veqko Yakula tada{wi predsednik Skup{tine zapadne Slavonije doveo je Bele orlove u zapadnu Slavoniju. Bili su angaòvani na jo{ nekim mesatima koliko sam ja upoznat, ali moja saznawa nisu neposredna nego prema kazivawu odre|enih qudi s kojima sam kontaktirao i o tome razgovarao, pa pretpostavqam da to nije za sud relevantno, a ako sud prihvati ja mogu i o tome da govorim. Zatim, Srpski pokret obnove je odlu~io da formira tzv. Srpsku gardu i neprekidno sva medijska sredstva zasipao informacijama kako wihova Srpska garda ve} ima 60.000 ~lanova {to je bila la`, bilo ih je otprilike do 1.000. Onda je regrutovao najgore kriminalce sa beogradskog asfalta. Za komandanta te Srpske garde postavio je jednog od najopasnijih kri236
minalaca \or|a Boòvi}a Gi{ku, koji je radio prqave poslove za saveznu Slu`bu dràvne bezbednosti osamdesetih godina, likvidiraju}i neke politi~ke emigrante po Zapadnoj Evropi. Wegov zamenik je bio drugi opasni kriminalac Branislav Mati} Beli, za komandanta tzv. komitskih odreda postavili su opet jednog velikog kriminalca Miodraga Brki}a zvanog Lale Robija, koji je poznat i po tome {to je kao osu|enik u zatvoru Zabela silovao nekog mu{karca osu|enika pa dodatnih {est godina zatvora dobio. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq... Svedok dr Vojislav [e{eq: Dakle, najgori {qam sa beogradskog asfalta su okupili u toj tzv. Srpskoj gardi, a u Narodnoj skup{tini su... Predsedavaju}i sudija Robinson: Samo malo sporije, molim vas, radi prevodioca. Svedok dr Vojislav [e{eq: Dobro, bi}e sporije, u Narodnoj skup{tini su insistirali da se ta wihova garda pretvori u srpsku vojsku ili u vojsku Republike Srbije. Zatim Demokratska stranka, oni su obe}ali da }e slati dobrovoqce, ali do toga nije do{lo. Znate, struktura wihovog ~lanstva je otprilike feminizovana, otprilike kao ovaj Boris Tadi} danas, otprilike takvi feminizovani tipovi nisu oni za vojnu slu`bu. Oni su imali èqu da to rade, ali nisu imali odziva u svom ~lanstvu. Me|utim, posle kada je Zoran \in|i} postao predsednik te stranke on je bio u mnogo bliìm vezama sa Radovanom Karayi}em na primer, nego ja ili bilo ko drugi iz Srbije. Ali onda po{to nije mogao svoje dobrovoqce iz Srbije da organizuje wemu se prikqu~io jedan komandant paravojne organizacije iz Republike Srpske koji se zove Savi} Mauzer. Predsedavaju}i sudija Robinson: U redu, gospodine [e{eq. Vreme je za pauzu, u svakom slu~aju mislim da je va{ odgovor bio predug. Po{to se radi o pitawu i kulture i sudske prakse, ali meni je veoma te{ko gospodine Milo{evi}u da pratim ove preduge odgovore. Kada vi postavite pitawe i kada svedok do|e do odre|enog trenutka u tom odgovoru treba da ga zaustavite i da mu postavite novo pitawe. Ovo narativno izlagawe nije od velike koristi. Pauza od dvadeset minuta. Sekretarijat: Molim ustanite. Posle pauze. Predsedavaju}i sudija Robinson: Izvolite gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, vi ste upravo pred pauzu objasnili na op{ti na~in neka pitawa vezana za paravojne formacije. Sada }u vam postaviti nekoliko specifi~nih pitawa, jer vi ste nabrojali nekoliko vrsta paravojnih formacija, po~eli ste od Srpske garde Srpskog pokreta obnove. Molim vas objasnite poziciju Srpskog pokreta obnove u vreme formirawa Srpske garde i razloge zbog koje je osnovana Srpska garda. Svedok dr Vojislav [e{eq: Mi smo bili nekada jedna politi~ka partija, pa smo se Dra{kovi} i ja razi{li negde u junu 1990. godine. Dra{kovi} je pripadao najreakcionarnijem delu srpskog politi~kog spektra. Wegova
237
stranka je nacionalisti~ka, nacionalisti~ka je i Srpska radikalna stranka, me|utim, wegova stranka je monarhisti~ka. Zatim, stranka koja je me{ala crkvu u politi~ki ìvot itd. To je ono {to smatram pod pojmom reakcionarna. Srpski pokret obnove je imao i nacionalisti~ko ~lanstvo. I wemu nije bilo te{ko 1991. godine, pod nacionalisti~kim i patriotskim parolama, da okupi jedan broj qudi u tzv. Srpsku gardu. Pored ovih kriminalaca koji su bili na ~elu, koji su komandovali, u toj Srpskoj gradi bilo je i ~asnih qudi, qudi koji su zaista bili spremni da se iskreno bore za slobodu srpskog naroda, koji nisu imali kriminalne motive. Me|utim, vo|stvo je bilo duboko kriminalno. Ta Srpska garda je zapravo bila formirana pre svega za o~ekivane oruàne obra~une u Srbiji, ali po{to sam ih ja napadao kao narodni poslanik u Skup{tini Srbije kao grupu kriminalaca, kao bandu koja nema nikakve veze sa pravdom i borbom srpskog naroda za slobodu, oni su u leto 1991. godine traìli na~ina da budu angaòvani na nekom frontu. Srpska garda u sastavu od nekoliko stotina svojih pripadnika poku{ala je da pre|e u isto~nu Slavoniju, da bi vaqda bila angaòvana na slavonskom rati{tu. Policija Srbije je na mostu na Dunavu kod Daqa spre~ila wihov prelazak. Wima je bilo onemogu}eno da pre|u i isto~nu Slavoniju. Onda su oni oti{li u zapadni deo Srpske Krajine u Liku i bili angaòvani na frontu kod Gospi}a. Komandant Srpske garde bio je ovaj istaknuti kriminalac \or|e Boòvi} Gi{ka, wegov zamenik na rati{tu je bio drugi istaknuti krupan i veoma pasan kriminalac Branislav Lainovi} Dugi iz Novog Sada. Tamo je Gi{ka pod sumwivim okolnostima poginuo. Navodno su \or|e Boòvi} Gi{ka i Branislav Lainovi} Dugi borbenim vozilom oti{li u izvi|awe. Retko se de{ava da komandant i wegov zamenik idu u izvi|awe. I negde su se zaustavili na mestu gde je vaqda trebalo da izvi|aju, borbeno vozilo se vratilo, a oni su po~eli da beru {qive. Metak iz snajpera prilikom brawa {qiva pogodio je \or|a Boòvi}a Gi{ku, koliko sam ja informisan, ispod ruke u grudi na ono mesto koje mu nije bilo za{ti}eno pancirskom bluzom. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, meni se ~ini da se pomalo udaqujemo od teme, postavite slede}e pitawe gospodine Milo{evi}u. Ja }u morati da kontroli{em pitawa i odgovore. Mnogo vi{e nego {to bih èlio. Kada postavite pitawe ja }u razmotriti pitawe i onda odrediti da li odgovor moè biti kratak ili ne{to duì. Sudija Kvon: Ja bih èlio razjasniti jednu stvar, va{a se stranka ranije zvala Srpski pokret obnove, jer ~ini mi se da je onda Srpski pokret obnove ne{to razli~ito od Srpske narodne obnove kako se to to~no na srpskom kaè i koje su kratice? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja bih vam to sve objasnio, ali nadam se da o~ekujete od mene da vam to su{tinski objasnim. Po~etkom 1990. godine Vuk... Sudija Kvon: Ne, ne vrlo kratko.
238
Svedok dr Vojislav [e{eq: To je najkra}e mogu}e. Ja sam formirao jednu partiju, Vuk Dra{kovi} drugu, partija koju sam ja formirao zvala se Srpski slobodarski pokret, a Vuk Dra{kovi} je formirao Srpsku narodnu obnovu. Uskoro je Srpska narodna obnova smenila, izbacila Vuka Dra{kovi}a, a mi smo se ujedinili i formirali Srpski pokret obnove. U junu 1990. godine smo se sukobili on je bio smewen, ali je formirao novu stranku koja je imala isto ime kao i mi Srpski pokret obnove. U jednom trenutku bile su dve stranke sa istim imenom. Mi smo onda promenili naziv na{e stranke u Srpski ~etni~ki pokret, Srpski ~etni~ki pokret se ujedinio sa Narodnom radikalnom strankom u Srpsku radikalnu stranku. A Dra{kovi} je zadrào naziv. Nisam mogao kra}e da vam objasnim gospodine Kvon. Sudija Kvon: Hvala, ovo je dovoqno. Predsedavaju}i sudija Robinson: Sada ste to vrlo dobro uradili gospodine [e{eq, ~estitam. Gospodine Milo{evi}u slede}e pitawe. Slobodan Milo{evi}: Pridruùjem se ~estitkama gospodina Robinsona. Svedok dr Vojislav [e{eq: Jo{ malo pa }u se zacrveneti od tolikih ~estitki. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, mi ovde poentu obja{wewa, ja bar èlim da stavim na obja{wewe ovih paravojnih formacija. Dakle, Srpski pokret obnove Vuka Dra{kovi}a formirao je Srpsku gardu. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Ko je Vuk Dra{kovi}? Svedok dr Vojislav [e{eq: Vuk Dra{kovi} je bio disident nacionalisti~ke orijentacije iz ranijeg komunisti~kog perioda, rekao sam ve} kako je formirana wegova stranka i Vuk Dra{kovi} je bio istaknuti opozicioni lider kroz sve ove godine u Srbiji, a povremeno je dolazio na vlast. Bio je u koaliciji sa va{om partijom i u to vreme potpredsednik Savezne vlade. Sada je u koaliciji sa ostalim prozapadnim partijama pa je ministar inostranih poslova Srbije i Crne Gore. Slobodan Milo{evi}: Kada je osnovana Srpska garda? Svedok dr Vojislav [e{eq: Srpska garda je osnovana u leto 1990. godine. Slobodan Milo{evi}: [ta je bio smisao formirawa Srpske garde? Svedok dr Vojislav [e{eq: Smisao je bio spremawe za unutra{we oruàne obra~une u Srbiji koje je Dra{kovi} i{~ekivao, podsticao i prièqkivao. A firma osnivawa je bila borba za odbranu srpskog naroda, kako je on neprekidno u svojim govorima isticao. Slobodan Milo{evi}: Da li je ta Srpska garda koju je osnovao Vuk Dra{kovi} bila paravojna formacija? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Ona je bila po svim svojim obele`jima paravojna organizacija. I nelegalna po na{im zakonima. Slobodan Milo{evi}: Kako su se vlasti u Srbiji i Jugoslavije odnosili prema paravojnim organizacijama? Prema paravojnim formacijama.
239
Svedok dr Vojislav [e{eq: Vlasti su bile protiv paravojnih organizacija, me|utim u odnosu na Dra{kovi}a su bile su{tinski blage. Nikada on zbog toga nije iskusio neke represivne mere. îm je proklamovao formirawe Srpske grade bilo je dosta elemenata da Dra{kovi} ode u zatvor, ali Dra{kovi} zbog toga nije odgovarao jer je vlast verovatno bila suvi{e slaba da ga goni, a on je predstavqao sve ve}u opasnost kada se povezao sa ameri~kim ambasadorom u Beogradu Vorenom Cimermanom. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, koje su zna~ajke paravojne organizacije? Svedok dr Vojislav [e{eq: Sve organizacije vojnog tipa koje ne pripadaju legalnim dràvnim strukturama, legalnoj armiji u najvi{em smislu su paravojne organizacije. Paravojna organizacija se jo{ u politi~koj teoriji moè nazvati milicijom. Dakle, organizacija koja spontano nastaje, ali je oruànog karaktera. To bi bila su{tina najkra}e re~eno paravojne organizacije. Sve ono {to nije regularna armija i {to nije pod kontrolom regularne armije. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala, dobro, sada je to jasno. Slobodan Milo{evi}: Zna~i, idemo sa sasvim kratkim i konkretnim pitawima, ko su naj~e{}e bili pripadnici Srpske garde Vuka Dra{kovi}a? Svedok dr Vojislav [e{eq: Kriminalci, i to najopasniji kriminalci iz beogradskog podzemqa, trojicu sam ve} nabrojao, tu je bio ve}i broj drugih kriminalaca, trgovci drogom, ubice, ucewiva~i, provalnici, pqa~ka{i itd. Krajem osamdesetih i po~etkom devedesetih godina veliki broj kriminalaca se obreo u Beogradu jer im je bio nemogu} opstanak zapadnoevropskim zemqama, bile su restriktivnije mere, uvo|ene su vize za na{e gra|ane itd. I sve ono {to je nekada predstavqao izvoz kriminalaca iz komunisti~ke Jugoslavije odjednom se ponovo vratilo u Srbiju. Na primer, taj Miodrag Brki} zvani Lale Robija vratio se iz Australije. Slobodan Milo{evi}: Vi ste malo~as rekli da je smisao formirawa te garde bio pre svega definisan nekim unutra{wim politi~kim potrebama nasilnog sukobqavawa sa vlastima u Srbiji. Svedok dr Vojislav [e{eq: Od 9. marta 1991. godine pa nadaqe Dra{kovi} nije nikada napu{tao i opciju nasilnog preuzimawa vlasti i on je s vremena na vreme o tome otvoreno govorio. Slobodan Milo{evi}: Da li znate neke slu~ajeve kori{}ewa Srpske garde na prostoru Savezne Republike Jugoslavije u politi~ke svrhe? Svedok dr Vojislav [e{eq: Srpska garda je kori{}ena u politi~ke svrhe pre svega u Beogradu, i to celo leto 1991. godine. Oni su imali neku smotru Srpske garde u â~ku ili okolini â~ka, i tu je do{lo du sukoba izme|u komandanta i zamenika komandanta, izme|u \or|a Boòvi}a Gi{ke i Branislava Mati}a Beloga. Neposredno posle tog sukoba ubijen je Branislav Mati} Beli. Pa je onda \or|e Boòvi} Gi{ka na ~elu grupe gardista oti{ao na rati{te u Liku.
240
Slobodan Milo{evi}: To ste objasnili, objasnili ste da su oti{li na rati{te u Liku po{to ih je policija Srbije spre~ila da preko mosta pre|u u isto~nu Slavoniju. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: A gde su oni oti{li, dakle oti{li su u Liku, bili su negde u okolini Gospi}a? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Najpre su imali nameru da se angaùju u isto~noj Slavoniji, a onda su oti{li tamo. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, nisu mogli zbog policije Srbije koja ih je spre~ila. Policija Srbije je ina~e imala zadatak da spre~i prelazak bilo kakvih paravojnih grupacija iz Srbije u isto~nu Slavoniju, jer je ve} bilo iskustava da su sve paravojne organizacije pre svega pqa~ka{kog, a ne borbenog karaktera. Ja ne mogu za celu Srpsku gardu da kaèm da je pqa~ka{ka po{to su se neki weni pripadnici istakli u borbama, neki su poginuli, neki su raweni zaista u borbama. Nisu svi bili kriminalci, ali wihovo rukovodstvo je bilo kompletno kriminalno. Slobodan Milo{evi}: [ta se daqe doga|alo sa tom Srpskom gardom tokom tih godina koje su usledile? Svedok dr Vojislav [e{eq: Nakon pogibije \or|a Boòvi}a Gi{ke komandant Srpske garde postao je Zvonko Smajli}, ina~e li~ni telohraniteq Vuka Dra{kovi}a koji je kasnije poginuo na Ibarskoj magistrali. On je rawen kod Gospi}a u grudi, kada sam ja obilazio Knin, negde u novembru 1991. godine, zatekao sam ga u kninskoj bolnici. Nakon wegovog rawavawa Srpsku gardu je preuzeo istaknuti kriminalac iz Novog Sada Branislav Lainovi} Dugi i on je sa srpskim gardistima i{ao na neka rati{ta u Bosni i Hercegovini i ubrzo bivao proterivan od strane srpskih vlasti, jer se Srpska garda uglavnom posve}ivala pqa~ki i otima~ini, a nikakav borbeni kvalitet nisu pokazali. Bili su u Fo~i pa su oterani. Bili su u Trebiwu, tamo su zauzeli trebiwski hotel pa su bili oterani zbog svog pqa~ka{kog karaktera. Srpski gardisti su bili na frontu kod Kowica, tamo im je komandovao izvesni Boro Anteq, biv{i aktivni oficir JNA koji je isteran iz slu`be iz nekih razloga o kojima ja detaqno ne bih bio u stawu da govorim, jer nisam precizno upoznat. Ali wihov je zadatak bio da sa rati{ta {vercuju oru`je u Srbiju i da opremaju Dra{kovi}eve formacije za eventualni oruàni obra~un u Srbiji. Ono {to ja znam pouzdano da su od Bore Anteqa dobijali oru`je u Srbiji gardisti Vuka Dra{kovi}a. Slobodan Milo{evi}: Dobro, u vezi sa politi~kim ciqevima koje je zastupao Srpski pokret obnove i Vuk Dra{kovi} vi ste malo~as objasnili da su oni deklarativno govorili kako se bore za slobodu srpskog naroda, a u stvari se bavili pqa~kom.
241
Svedok dr Vojislav [e{eq: U po~etku je Vuk Dra{kovi} bio na velikosrpskim nacionalisti~kim pozicijama. Me|utim, pod uticajem ameri~kog ambasadora on je uskoro svoju politiku promenio za 180 stepeni. Imate ~itav niz wegovih izjava nacionalisti~kog karaktera, ~ak ratnohu{ka~kog iz 1990. i 1991. godine, a posle se on pretvara u navodnog mirotvorca. Zna~i, uvek je bio na ekstremnoj formaciji. Slobodan Milo{evi}: Dobro, gospodine [e{eq vi ste ovde dali nekoliko dokumenata, oni se nalaze u tabulatorima 5, 6, 7 i 8, gde se taj prilaz moè jasno da vidi, a mo`da je zna~ajno da se pro|e kroz ovih nekoliko dokumenata najkra}e. Po{to se ratnohu{ka~ka aktivnost pripisuje meni i vama u ovim doga|ajima pogledajte, dakle, tabulator 5. [ta je ovo {to ste dali u tabulatoru 5? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ovde su neki ise~ci iz Dra{kovi}evih novina Srpska re~, ina~e ja sam... Slobodan Milo{evi}: Samo momenat, kada kaète Dra{kovi}eve novine, to su novine Srpskog pokreta obnove. Svedok dr Vojislav [e{eq: To su zapravo wegove privatne novine, to nikada nisu bile formalno novine Srpskog pokreta obnove, nego wegove privatne novine, i wegove supruge Danice. Slobodan Milo{evi}: Dobro, da vidimo, u svakom slu~aju ovo. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ali zastupali su politiku Srpskog pokreta obnove. Slobodan Milo{evi}: Dobro, u svakom slu~aju ovo je autenti~an apel Vuka Dra{kovi}a od 7. septembara 1990. godine koji imamo ovde. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Budite qubazni, pro~itajte taj apel. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ovde se Vuk Dra{kovi} obra}a Srpskoj akademiji nauka, Uudruèwu kwièvnika Srbije, Matici srpskoj i Matici iseqenika Srbije da se hitno sastanu i usvoje zajedni~ku deklaraciju o za{titi nacije. U tekstu se kaè: Obra}am vam se po nalogu dramati~nog vremena i mnogih opasnosti po srpski narod kome se opet sa raznih strana preti genocidom Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, molim vas da ~itate sporije. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ho}u. Predsedavaju}i sudija Robinson: Prevodioci vas mole da ~itate sporije. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ho}u, sporije }u ~itati.. U Hrvatskoj je vaspostavqana usta{ka vlast, osnivaju se oruàne formacije srboubica, usta{ko vrhovni{tvo koje je sklopilo antisrpski pakt sa Arnautima, misli na Albance kada kaè Arnauti, ali ovde u pogrdnom zna~ewu, i muslimanskim fundamentalistima rasrbqenom, ali militantnom i glasnom mawinom u Crnoj Gori, kao i srbofobnim {tabovima po Makedoniji koji otvoreno traè na{e teritorije.
242
Srpski narod je suo~en sa ujediwenom mr`wom kao i 1914. i 1941. godine. Moramo {to pre odmah prete}em zlu da se suprotstavimo, ne smemo dozvoliti da nas i tre}i put u ovom veku preteknu doga|aji. Odbrani nacije du`ni smo, ako jo{ imamo istorijske svesti i ambicija, da trajemo kao narod, podrediti sve svoje unutarsrpske ideolo{ke, strana~ke, stale{ke i ostale razmirice i nesporazume. Srpski pokret obnove predlaè da se prvaci, odnosno predstavnici srpskih vode}ih politi~kih stranaka, kao predstavnici Srpske pravoslavne crkve, Srpske akademije nauka, Udruèwa kwièvnika Srbije, Matice srpske i Matice iseqenika Srbije hitno sastanu i usvoje zajedni~ku deklaraciju o za{titi nacije. Taj bi dokument smatramo trebalo da bude i polazna osnova za dono{ewe srpskog nacionalnog programa. Slobodan Milo{evi}: Dobro, ja mislim da je dovoqno {to se ti~e citata. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ovo je Srpska re~ od 7. septembra 1990. godine. Slobodan Milo{evi}: Dakle, on govori o tome da Srbima preti genocid uspostavqawem usta{ke vlasti, osnivawem formacije srboubica, govori o Makedoniji, Hrvatskoj... Svedok dr Vojislav [e{eq: Bosni. Slobodan Milo{evi}: I tako daqe, dakle, {ta je po karakteru ovaj ovde faksimil apela Vuka Dra{kovi}a od 7. septembra 1990. godine? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa realna situacija nije bila daleko od ove wegove procene, ali wegov stav ovde je intoniran o~igledno ratnohu{ka~ki, o~igledno je jedina opcija za koju se on zalaè bila ratna. Dakle, nema ni apela da se pregovara, ni da se razgovara, ni da se uti~e, ni da se na neki na~in pitawe re{i bilo kojom opcijom, osim opcijom rata. Slobodan Milo{evi}: U toj funkciji se i stvara ova paravojna formacija Srpska garda. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, a wegovi poslanici u Narodnoj skup{tini neprekidno insistiraju sa skup{tinske govornice da Narodna skup{tina Srpsku gradu proglasi novom srpskom vojskom. Da se zapravo na taj na~in legalizuje wegova paravojna formacija kao dràvna vojska. Slobodan Milo{evi}: Dobro. Pogledajte sada tabulator 6. Ovo ste tako|e dali iz wegovih novina autenti~no. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: I ovde ima ne{to, samo jedan kratak citat iz ovoga, {ta pi{e u ovom kratkom citatu koji se... Svedok dr Vojislav [e{eq: To je Srpska re~ od 14. oktobra 1991. Srpskom narodu u srpskim zapadnim krajinama usta{ki je no` pod grlom, i samo Srbija moè i mora da mu pomogne. Vi{e od 200.000 Srba iz avnojevske Hrvatske ve} je napustilo svoja ogwi{ta, a zvani~na Srbija ima obraza da kaè kako nije u ratu sa usta{ama. Da ni{ta drugo usta{e nisu u~inile nego {to su pre neki dan digle u vazduh na{u crkvu mu~enicu u Jasenovcu dovoqan je razlog da im objavimo rat
243
i kao nacija i kao dràva. Politika va{e vlasti je bila da Srbija nije u ratu, da je u ratu savezna dràva koja se suprotstavqa oruànoj separatisti~koj akciji hrvatskog reìma Frawe Tu|mana. A on insistira da Srbija kao federalna jedinica Jugoslavije i srpska nacija objave rat Hrvatima. To su dve veoma, veoma razli~ite pozicije. âk i za mene kao dokazanog srpskog nacionalistu ovo je bilo preterano. Slobodan Milo{evi}: Dobro, gospodine [e{eq, {ta je u tabulatoru 7, {to se tako|e moè povezati sa ovim aktivnostima Srpske garde i politi~kim stavovima sada{weg ministra spoqnih poslova Srbije i Crne Gore. Svedok dr Vojislav [e{eq: On se ovde zalaè za promene granica. Pa kaè... Predsedavaju}i sudija Robinson: Nemamo prevod gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Dobro, vrlo }e kratko gospodin [e{eq, ovo je jedan vrlo kratak citat pa se nadam da moè da se stavi na grafoskop. To je tako|e iz novina, ovo je 1. april 1991. koliko vodim. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, to je 1991. godine. Predsedavaju}i sudija Robinson: Molim da se to stavi na grafoskop. Slobodan Milo{evi}: Stavite ovu prvu stranu na grafoskop da gospodin [e{eq moè da citira. Svedok dr Vojislav [e{eq: To je samo nekoliko re~enica. Predsedavaju}i sudija Robinson: U stvari to jeste prevedeno. Slobodan Milo{evi}: Dobro. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ovde Dra{kovi} kaè: granice na{e dràve, sav prostor unutar granica wenih utvr|eni su srpskom kulturom, jezikom, imenima sela i gradova, imenima reka i brda, drve}a i ptica, srpskim epom i obi~ajima, manastirima i zadu`binama, na{om krvqu i grobovima. Te me|e su nepomerqive, te krajine na{e su neotu|ive. Wihove pu{ke o wihovom ramenu koji nam prete boqe da ostanu na ramenu. Nikome, pa ni wima, ne èlim ono {to }e se desiti ako strojnice progovore. Obra}a se Hrvatima, strojnice to je novokomponovani hrvatski ve{ta~ki izraz za ma{inske pu{ke. Ni ti koji ho}e da oìve poglavnika Paveli}a, ni oni koji sawaju o nekakvoj velikoj Albaniji, ni oni koji su na{eg jezika i korena, privi|a im se nekakva yamahirija ili sultanat na zemqi srpskoj, mi se ne pla{imo, sve je to pro{lost, sve je to samo mr`wa. Dakle, Vuk Dra{kovi} se zalaè da granice srpske dràve budu srpske etni~ke granice na prostoru biv{e Jugoslavije, on je i na naslovnoj strani svojih novina Srpska re~ objavio te granice srpske dràve kako je on vidi, koje nisu potpuno iste sa granicama Velike Srbije, ali su pribli`ne. Slobodan Milo{evi}: [ta je... Sudija Bonomi: Gospodine [e{eq, da li onda mogu uzeti da je tokom cele 1991. i 1992. godine Dra{kovi} bio politi~ar opozicije? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, bio je politi~ar opozicije. On je bio politi~ar opozicije pa sve negde do 1998. godine kada je u{ao u Saveznu vladu. Slobodan Milo{evi}: Pogledajte tabulator 8, gospodine [e{eq, da pro|ete i preko ovoga i prezentujete nam pasus koji ste odabrali. Ovo je
244
prili~no dug ~lanak, ali je citat koji ste odabrali kratak. Ovo je od 5. novembra 1990. godine. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, odaberite samo deo toga, ne èlimo da slu{amo celu stranu. Moèmo da pro~itamo.. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne mogu da pro~itam ceo, to bi bilo mnogo i za mene. Pro~ita}u samo kratak deo sa strane 19. Bilo bi mazohisti~ki da ~itam ceo govor Vuka Dra{kovi}a. Predsedavaju}i sudija Robinson: Na engleskom je to pak cijela stranica. Onda dajte sve od sebe. Svedok dr Vojislav [e{eq: ali ako vi ne date da ja ~itam, onda ja ne}u ~itati. Predsedavaju}i sudija Robinson: Moète ~itati, ali pro~itajte, odaberite delove koji su va`ni za odbranu gospodina Milo{evi}a. Svedok dr Vojislav [e{eq: Kod vas jedna stranica ovde je ~etvrtina stranice, a ovo je na vi{e stranica taj wegov govor... Predsedavaju}i sudija Robinson: U redu, pro~itajte to. Svedok dr Vojislav [e{eq: Dobro, ako insistirate: Ne}emo vi{e da volimo svoje du{mane i da se `rtvujemo bratstvu bez bra}e, vi{e ne}emo. Ne smemo, ne moèmo. Ta je naredba ipak za nebo, a ne za zemqu. Za svece, a ne za qude. Srbi kona~no vi{e nemaju {ta da poklone. I ~ega jo{ da se odreknu sem prava na svoje postojawe. Jesmo za Jugoslaviju, ali za novu sasvim druk~iju. Za federaciju smo ~ak i po cenu prihvatawa internih granica. Koje su ina~e neistorijske i kriminalno nacrtane pod uslovom da savezna dràva bude vi{epartijska i demokratska republika ili monarhija sa jakom centralnom vla{}u i pod uslovom da autonomne pokrajine i regioni budu uspostavqeni iz istih razloga kao {to je to sada slu~aj u sada{woj Srbiji. To zna~i da bi teritorijalna autonomija Srba u Hrvatskoj trebalo da bude garantovana, i onda autonomija Istre i Dubrovnika, dok bi Bosna i Hercegovina trebalo da budu podeqeni u ~etiri autonomna regiona: jedan gde }e rimokatolici biti dominantna veroispovest, jedan u kojoj }e muslimanska veroispovest biti ve}inska i jedan u kojem }e pravoslavni hri{}ani preovladavati. Primewuju}i isto pravilo, Makedonija bi trebalo u celosti da bude priznata, kako bi i Makedonci i Srbi i [iptari bili nacionalno i kulturolo{ki zadovoqni. Mi, u stvari, vidimo provincije i regione, vi{e-mawe unutar postoje}ih republi~kih granica u Jugoslaviji, poput kantona u [vajcarskoj. U principu, mi nismo protiv konfederacijskom sporazumu, niti protiv raspada Jugoslavije. Naprosto, niko nema pravo da ni Hrvatima ni Slovencima silom name}e federaciju niti da spre~ava te narode da osnuju svoje suverene dràve. Niko tako|e ne sme da pori~e ni istorijska etni~ka i ratna prava srpskog naroda do|e li do konfederalizacije ili rastura zajedni~ke dràve. Srpski pokret obnove }e u tom slu~aju dosledno i neodustajno insistirati na tome da niko od Jugoslavije ne moè otcepiti ili na {tetu srpskog naroda konfederalizovati teritorije koje su se 1. decembra 1918. godine na{le u sastavu onda{we Kraqevine
245
Srbije, a ni teritorije u dana{woj Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj u kojima su Srbi bili ve}inski narod, pre po~iwenog usta{kog genocida nad wima. Ovo je nalog istorijske pravde i oko toga nema poga|awa. [ta ovaj citat ilustruje? Ovaj citat ilustruje otprilike raspoloèwe u kompletnoj srpskoj opoziciji tog vremena. Kompletna srpska opozicija i Srpski pokret obnove i Demokratska stranka i Srpska radikalna stranka neprekidno su kritikovale i vlast u Srbiji i saveznu vlast za suvi{e blag odnos prema hrvatskim separatistima, a i separatistima koji su po~eli da se pojavquju u ostalim federalnim jedinicama. Slobodan Milo{evi}: Ovde se vi{e puta govorilo, pa ima i u nekim ta~kama koje sada nema potreba da vam citiram, o nekim ratnohu{ka~kim povicima i govorima koje je koristio reìm i ja li~no, da bi se stvarala nacionalna mr`wa, da bi se izazvao rat itd. Da li ste ikada ~uli za neke takve govore. Dodu{e, nikada nije dato ne{to u dokaz takve tvrdwe, da li ste ikada ~uli neki takav govor koji je dolazio s moje strane ili sa strane organa vlasti u Srbiji i Jugoslaviji u to vreme? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Nikada sa va{e strane i od strane organa vlasti u Srbiji kojima je upravqala va{a Socijalisti~ka partija nije bilo ovakvih izjava. Ovakve izjave se mogu na}i kod Dra{kovi}a, mogu se na}i kod mene, mogu se na}i kod jo{ nekih opozicionih lidera, ali kod funkcionera vlasti se apsolutno ne mogu prona}i. Mi smo uvek bili radikalniji od vlasti po ovim pitawima, Dra{kovi} nekada pretera, nekada ni ja ne mogu svariti ne{to wegovo, na primer ovo zalagawe za monarhiju, a uvek smo napadali vlast zbog toga {to po na{em mi{qewu vlast ne ~ini dovoqno za odbranu srpskih nacionalnih interesa i za za{titu ugroènog srpskog naroda. Slobodan Milo{evi}: Da li imate jo{ ne{to da dodate opisu ovih ~iwenica vezano za Srpsku gardu Vuka Dra{kovi}a, wihovu politi~ku poziciju i delovawe Srpske garde u toku sukoba na prostorima nekada{we Jugoslavije. Svedok dr Vojislav [e{eq: Srpska garda se pretvorila u potpunu pqa~ka{ku organizaciju, a nakon povla~ewa Srpske garde sa podru~ja Bosne i Hercegovine do{lo je do sukoba izme|u Dra{kovi}a i komandanta Srpske garde Branislava Lainovi}a Dugog, ali taj sukob je bio personalne prirode, a ne po pitawu wihove politi~ke ili ideolo{ke orijentacije. Srpska garda se nedugo zatim ugasila. Slobodan Milo{evi}: Dobro, vi ste u onom op{tem obja{wewu paravojnih formacija govorili o odnosu Demokratske stranke. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Prema tim paravojnim formacijama, a onda ste govorili i o jedinici, formaciji ~oveka ~iji je nadimak Mauzer, koji je delovao u Bosni i Hercegovini. Budite qubazni samo kratko objasnite o ~emu se radi. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ni Demokratska stranka nije zaostajala za drugim opozicionim partijama u ovakvoj orijentaciji, mo`da su wihove jav246
ne izjave bile ne{to blaè, me|utim odnosi Zorana \in|i}a od kada je postao predsednik Demokratske stranke su bili najintenzivniji sa Radovanom Karayi}em. Niko na srpskoj politi~koj sceni nije bliì bio sa Radovanom Karayi}em od Zorana \in|i}a i Vojislava Ko{tunice. Koliko se ja se}am, va{a Socijalisti~ka partija nije imala nikakve me|upartijske odnose sa Srpskom demokratskom strankom. Srpska radikalna stranka je imala me|upartijske odnose, ali nismo bili toliko bliski kao oni. Me|utim oni nisu bili... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, zaustavio sam vas budu}i da je prevodiocima veoma te{ko, jer prebrzo govorite. I prevodioci opet traè da usporite. Svedok dr Vojislav [e{eq: Opet }u usporiti, gospodine Robinson. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hteo bih da vam kaèm da to nije u interesu odbrane gospodina Milo{evi}a budu}i da to uti~e na efikasan rad ~itavog suda ukoliko nemamo pravi prevod. Moète sada nastaviti. Svedok dr Vojislav [e{eq: Opet }u usporiti. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, vi prvi put ovde govorite pa vam nije poznato kako ova tehnika radi. Ja vam sugeri{em da posle svake re~enice sa~ekate dok se ona prevede da biste rekli slede}u re~enicu. Svedok dr Vojislav [e{eq: Moj ideal je uvek ranije bio da dostignem brzinu svetlosti u izgovarawu re~i, a sada moram u kontra pravcu da usmeravam, ali }u se truditi. Trudi}u se. Obe}avam. Slobodan Milo{evi}: Izvolite, odgovorite na pitawe. Svedok dr Vojislav [e{eq: [to se ti~e Demokratske stranke dakle, ona nije 1990, 1991. pa ~ak ni 1992. izostajala od tih op{tih nastojawa opozicionih politi~kih partija u Srbiji, ali nije imala unutra{wih sposobnosti da okupqa dobrovoqce i {aqe tamo gde su oni bili potrebni na rati{tu. Htela je, èlela je, ali nije mogla. Rekao sam ve}, struktura wenog ~lanstva je otprilike takva mlitava, pomalo feminizovana kao ovaj wihov Boris Tadi} i tako, otprilike to èlim da kaèm, a mo`da nisam u stawu da to dovoqno plasti~no objasnim. A onda je Zoran \in|i} Qubi{u Sav}a Mauzera, komandanta paravojne formacije garda Panteri, u~lanio u Demokratsku stranku pa ga je onda postavio za svog potpredsednika i za predsednika Demokratske stranke za Republiku Srpsku, i pod tom formom je Qubi{a Savi} Mauzer i u~estvovao na prvim izborima posle Dejtonskog sporazuma. Qubi{a Savi} Mauzer je bio na ~elu jedne bande pqa~ka{a koja je u ratu davala malo efekata, ali se zato istakao u progonu muslimanskog civilnog stanovni{tva, zajedno sa Arkanom opqa~kao je muslimansko veliko selo Jawu, koje je bilo lojalno Republici Srpskoj, on je tamo upao, po~eo da im otima vozila, traktore, imovinu, novac. I Srpska radikalna stranka u Bijeqini vi{e puta je dolazila u javni sukob sa Qubi{om Savi}em Mauzerom jer je, da li me prekidate, ne. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da, mislim da treba da stanete budu}i da ste pruìli odgovor.
247
Sudija Bonomi: Gospodine [e{eq, vi ste spomenuli Srpsku demokratsku stranku i govorite o ~lanovima te stranke i o vo|stvu te stranke, to je neka druga stranka, to nije ona ista Srpska demokratska stranka koja je bila osnovana u Hrvatskoj, ili pak govorimo o istoj stranci. Svedok dr Vojislav [e{eq: Vidite, formirane su dve srpske demokratske stranke, jedna je Srpska demokratska stranka u Hrvatskoj, druga je obuhvatala Srbe u Bosni i Hercegovini. Sudija Bonomi: Da, to poja{wava. Svedok dr Vojislav [e{eq: A pomenuo sam i tre}u, tre}a se zvala Demokratska stranka Republike Srpske, ona je bila pod \in|i}evom kontrolom, nije imala odrednicu srpska. A kada su te tri stranke formirane formirao ih je isti krug qudi nekada{wih disidenata, vi{e ili mawe umerene orijentacije koji su bili me|usobno povezani, Jovan Ra{kovi}, Radovan Karayi}, i qudi oko Mi}unovi}a u Demokratskoj stranci u Srbiji bili su dugo godina pre rata li~ni prijateqi, odràvali kontakte itd. U po~etku su hteli da formiraju jednu jedinstvenu stranku, a onda su se dogovorili da se formiraju tri razli~ite stranke, s tim {to ova u Srbiji nije imala prefiks srpski, nego se zvala samo Demokratska stranka. One su u startu bile stranke identi~ne ideologije, posle su se neke razlike me|u wima pojavqivale, a i unutra{wa strana~ka raslojavawa. Mislim da je sada to dovoqno jasno gospodine Bonomi. Sudija Bonomi: Puno vam hvala. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, objasnili ste postojawe ove paravojne formacije na ~ijem je ~elu bio Mauzer i bliski odnos Demokratske stranke sa tom, odnosno ukqu~ivawe te paravojne formacije u Demokratsku stranku. Za neke zlo~ine koje je po~inila ja mislim za sve ta grupacija Mauzera optuùje se rukovodstvo Republike Srpske na ~elu sa Radovanom Karayi}em. Recite da li je rukovodstvo Republike Srpske na ~elu sa Radovanom Karayi}em upravqalo tom Mauzerovom formacijom i da li je Mauzerova formacija bila odgovorna na bilo koji na~in rukovodstvu Republike Srpske i ako nije kome je jedino bila odgovorna. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, Karayi} nije... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, postavqena su vam dva pitawa. Molim vas da prvo odgovorite na prvo pitawe i poku{ajte da kratko odgovorite. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, Radovan Karayi} nije imao kontrolu nad Mauzerom i wegovom paravojnom formacijom garda Panteri. I ~ak u nekoliko susreta mi se àlio zbog wihove samovoqe i izazivawa problema u Semberiji. I Srpska radikalna stranka u Bijeqini je dolazila u sukob sa Mauzerom. De{avalo se da on otima mirne muslimanske civile u Bijeqini i pod ucenama isporu~uje na muslimansku stranu iznu|uju}i novac. De{avalo se da muslimane, vojnike srpske vojske, maltretira i isporu~uje na muslimansku stranu a ja sam se zatekao u Bijeqini kada je rawen jedan musliman, vojnik srpske vojske, koji je do{ao na odsustvo, pa su Mauzerovi qudi bacili bombu u wegovo dvori{te i on je ostao bez noge.
248
Posetio sam ga u bijeqinskoj bolnici. Mi smo javno vi{e puta u saop{tewima osu|ivali Mauzerovo pona{awe. Mauzer u vojnom pogledu nije imao nekog zna~aja naro~itog, ali se zato isticao u zlo~inima razne vrste. Mauzer je u po~etku bio samostalan i povezan sa Arkanom, kao ~lan \in|i}eve stranke. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. A da li je Mauzerova formacija bila, odnosno da li je odgovarala rukovodstvu Republike Srpske na bilo koji na~in? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ako se Radovan Karayi} li~no àlio na wegovo pona{awe, ne verujem da im je mogla odgovarati. Znate, nijednom ozbiqnom dràvnom rukovodstvu ne moè odgovarati samostalna i razularena paravojna formacija koja nikoga ne slu{a. On je povremeno bio angaòvan na nekim rati{tima, mislim kod Vozu}e, pa je izgubio neke poloàje, pa je jedno vreme bio angaòvan u Bratuncu prema Srebrenici, ali ni tu se ni{ta nije istakao. Wegov ratni efekat u borbenim bio je minimalan. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala gospodine [e{eq. Slobodan Milo{evi}: U transkript nije u{ao deo re~enice gospodina [e{eqa pre va{e intervencije, gospodine Robinson, gde on kaè Mauzer je na po~etku bio nezavisan i povezan sa Arkanom, a kasnije se u~lanio u Demokratsku stranku Zorana \in|i}a. Jeste li to rekli gospodine [e{eq? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, tako sam rekao. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da, u redu, to je sada u{lo u zapisnik. Nastavite . Slobodan Milo{evi}: Kome je on u stvari bio odgovoran? Svedok dr Vojislav [e{eq: On nikome nije bio odgovoran u vojnom pogledu. Kasnije je bio odgovoran Zoranu \in|i}u, bio je wegov najbliì saradnik. Slobodan Milo{evi}: Je li on bio predsednik Demokratske stranke za Republiku Srpsku? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. I \in|i}ev potpredsednik u op{toj Demokratskoj stranci. Pa \in|i} je u~estvovao u wegovoj predizbornoj kampawi u Republici Srpskoj, drào govore na mitinzima. Slobodan Milo{evi}: A kako vi vidite jednog takvog kriminalca kao {to je Mauzer u strukturi neke stranke koja se javno izja{wava za Evropu, za demokratska na~ela, za demokratske vrednosti i sli~no. Svedok dr Vojislav [e{eq: Znate, ne treba nijednu politi~ku partiju posmatrati samo iz ugla {ta ona za sebe govori i kako ona proklamuje svoja na~ela. Demokratska stranka pod Zoranom \in|i}em je duboko kriminalizovana politi~ka partija. I Zoran \in|i} je tako|e jedan od srpskih politi~ara koji je stupio u kontakt sa mafijom. Mafiju instrumentalizovao za svoje svrhe, a ispostavilo se na kraju da je mafija wega instrumentalizovala i likvidirala ga kada je poku{ao da se i{~upa iz wenih kanyi.
249
Slobodan Milo{evi}: E sada, po{to ste objasnili ove glavne, vi ste pomenuli i neke druge formacije, ali pretpostavqam da nema potrebe da se na wima zadràvamo. Govorili ste o Srpskoj gradi, govorili ste o paravojnim formacijama Srpskog pokreta obnove Vuka Dra{kovi}a, o Mauzeru, Zoranu \in|i}u itd. Svedok dr Vojislav [e{eq: Tu je bila i Arkanova Srpska dobrovoqa~ka garda. Slobodan Milo{evi}: Koja je bila wihova pozicija? Kome su oni bili odgovorni? Svedok dr Vojislav [e{eq: Arkan je, godinama vaìo za ozlogla{enog kriminalca {irom Evrope. Pqa~kao je banke. Godinama je radio za saveznu Slu`bu dràvne bezbednosti i tako u~estvovao u likvidacijama nekoliko politi~kih emigranata. Godine 1986. i 1987. sam podneo kriminalni izve{taj protiv tada{weg saveznog ministra unutra{wih poslova Staneta Dolanca, izme|u ostalog sam ga optuìvao za ubistvo jugoslovenskih politi~kih emigranata, za ubistvo Stjepana \urekovi}a, a u govoru u Udruèwu kwièvnika Srbije, u javnom govoru sam precizirao da je izvr{ilac tog ubistva bio @eqko Ra`natovi} Arkan, da mu je ministar Dolanc nakon toga poklonio pi{toq sa posvetom @eqku od Staneta. Slobodan Milo{evi}: Stanite tu sada za trenutak, recite samo u nekoliko re~i ko je bio Dolanc koji je u to vreme bio ministar unutra{wih poslova Jugoslavije i kada je to bilo? Svedok dr Vojislav [e{eq: Stane Dolanc je dugogodi{wi jedan od najja~ih qudi Titovog komunisti~kog reìma, a posle Titove smrti sigurno politi~ki najja~i ~ovek u dràvi. Bio je ministar unutra{wih poslova i bio je glavni {ef svih obave{tajnih i kontraobave{tajnih slu`bi biv{e Jugoslavije. Slobodan Milo{evi}: Dajte mi precizniji odgovor: od kada? Svedok dr Vojislav [e{eq: Od Titove smrti 1980. godine pa nadaqe, negde do pred kraj osamdesetih godina kada mu je mogao iste}i posledwi mandat, 1988. ili 1989, ne mogu se ba{ precizno setiti. Slobodan Milo{evi}: Pomenuli ste svoj govor u Udruèwu kwièvnika u kome vi govorite o Dolancu i vezi sa Arkanom, pogledajte da li je to sadràno u tabulatoru 10, i kada prona|ete ovaj citat koji ste obeleìli na 851. stranici, po{to je to objavqeno u va{oj kwizi, to je na 851. stranici, molim vas da pro~itate. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ali, to je tabulator 10 gospodine Milo{evi}u, bar kod mene. Slobodan Milo{evi}: Jeste, tabulator 10, to sam vam i rekao. Svedok dr Vojislav [e{eq: Izme|u ostalog, u tom govoru, koga sam ina~e objavio u svojoj kwizi Hajka na jeretika, to je moj govor na Me|unarodnom oktobarskom susretu pisaca na temu Znanstvo i kwièvnost u udruèwu kwièvnika Srbije.
250
Predsedavaju}i sudija Robinson: Zaustavite se gospodine [e{eq. Gospodine Milo{evi}u, da li imamo prevod ovog dokumenta, ~ini mi se da nemamo prevod. U tom slu~aju ako èlite da se pro~ita kratak paragraf molim da se dokument stavi na grafoskop. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ovo je samo nekih sedam, osam redova gospodine Robinson, koje mislim pro~itati. Slobodan Milo{evi}: Svakako gospodine [e{eq, pro~itajte, ali stavite na grafoskop. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Najs izvolite. Tuìlac Yefri Najs: Mi smo dobili prevod nekih sedam-osam redaka, ne znam da li ste vi dobili prevod. Svedok dr Vojislav [e{eq: Toliko i mislim da pro~itam. Predsedavaju}i sudija Robinson: Mislim da ja nemam prevod. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da li mogu da po~nem, gospodine Robinson. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da. Svedok dr Vojislav [e{eq: To je, dakle, moj govor iz oktobra 1988. godine na Me|unarodnom oktobarskom susretu pisaca u Udruèwu kwièvnika Srbije, 1988. godina. Izme|u ostalog kaèm: Stane Dolanc je u dogovoru sa Mikom [piqkom i Josipom Vrhovcem organizovao ubistvo Stjepana \urekovi}a u Saveznoj Republici Nema~koj. Pla}eni izvr{ilac ubistva @eqko Ra`natovi} zvani Arkan, koji danas ìvi u Beogradu, prema dokazima iz dokumentacije advokata Cveti}a, nagra|en je ~inom pukovnika i dobio na poklon pi{toq sa ugraviranom posvetom @eqku od Staneta. Svako normalan }e se upitati kako je mogu}e da je ~ovek poput Dolanca ~lan kolektivnog {efa jugoslovenske dràve, kako je mogu}e da to bude Josip Vrhovec, koji se kompromitovao raznoraznim kriminalnim radwama i pro~uo kao otvoreni eksponent prousta{ke ideologije. U Jugoslaviji je, naàlost, sve mogu}e. Moram vam priznati, gospodine Robinson, da su me sa mnogih strana upozoravali nakon ovog govora da ne}u jo{ dugo ìveti. Da }e me Dolanc likvidirati. Jedan od onih koji me je upozoravao da }e me Dolanc sigurno likvidirati bio je biv{i ministar unutra{wih poslova Srbije Vojin Luki}. Ovo je bio akt velike hrabrosti u to vreme izneti javno. Nakon odlaska Staneta Dolanca, Arkana je pod svoju kontrolu preuzeo novi {ef savezne Slu`be dràvne bezbednosti Hrvat Zdravko Musta~. Slobodan Milo{evi}: Samo stanite tu gde ste, kada je Musta~ koji je bio kadar iz Hrvatske i novi {ef Dràvne bezbednosti Jugoslavije preuzeo Arkana. Svedok dr Vojislav [e{eq: Odmah nakon Dolan~evog odlaska, ne bih vam ta~no mogao re}~i datum gospodine Milo{evi}u, ipak to izmi~e nekim mojim mogu}nostima, ~im je Dolanc oti{ao Musta~ ga je preuzeo. Slobodan Milo{evi}: Dobro. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, da li vi imate neke dokaze koji potkrepquju ove tvrdwe koje ste izneli u ovom govoru?
251
Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodine Robinson, moji dokazi su tu iz informacija koje sam li~no dobijao. Moji dokazi su moja li~na hrabrost da 1988. godine ovo javno iznesem. Nemojte od mene previ{e o~ekivati, ja sam ~ovek pojedinac, usamqeni antikomunisti~ki disident u to vreme. Predsedavaju}i sudija Robinson: îni mi se da ste osim likvidacije mogli i da date konkretni dokaz, osim kleveta. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da je ovo bilo neta~no, ja bih za to krivi~no odgovarao. To bi bilo ozbiqno krivi~no delo uvrede visokog predstavnika dràve, visokog dràvnog funkcionera. Me|utim, ja sam podnosio i krivi~ne prijave protiv Staneta Dolanca i wih imate u tabulatoru. Dve krivi~ne prijave, pa sam onda i tuìo Staneta Dolanca, vodio gra|ansku parnicu, ja sam wega izvodio na sud. Ja sam tu parnicu, ali ona je bila potpuno nevezana za ovo, vodio protiv wega i on je morao da angaùje advokata koji }e ga zastupati. Dakle, ja sam krenuo u ofanzivu Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala vam gospodine [e{eq, gospodine Milo{evi}u izvolite. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, ovo {to ste izneli èlim da objasnite u meri u kojoj obja{wava nekakvu poziciju Arkana u to vreme u na{oj zemqi, wegove za{titnike i veze koje je na odre|en na~in sticao. Svedok dr Vojislav [e{eq: Sa ovakvim za{titnicima koje je imao, Arkan je bukvalno u Beogradu mogao da radi {ta ho}e. On je izazivao incidente, policija nije smela da ga hapsi. On je jednom ranio policajca i nije sudski odgovarao. Arkan je bukvalno mogao da radi sve {to mu je padalo na pamet, a niko ni{ta nije mogao protiv wega da pokrene. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, ovde se tvrdi da je Arkan bio na neki na~in pod kontrolom MUP-a Republike Srbije, a onda po prakti~no pod mojom kontrolom. Da li je to ta~no i da li je to Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Arkan nije bio pod kontrolom MUP-a Republike Srbije, nego pod kontrolom saveznog MUP-a sve do definitivnog raspada Jugoslavije, odnosno do preuzimawa arhiva saveznog MUP-a negde 1992. godine. Slobodan Milo{evi}: Hvala, imate li jo{ ne{to da dodate u vezi sa tvrdwama koje se ovde ~esto vide o tome kako je Arkan bio na neki na~in vezan za dràvne organe Republike Srbije? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pre nego {to je izbio rat, 1990. godine, Arkan je uhap{en u Hrvatskoj i kod wega je na|eno oru`je, i on je mesecima dràn u hrvatskom zatvoru, a onda je iznenada pu{ten vratio se u Srbiju, formirao Srpsku dobrovoqa~ku gradu i krenuo u rat. To su ~iwenice, ja ne}u da {pekuli{em {ta sve te ~iwenice mogu da zna~e, ali ~iwenice su veoma, veoma upe~atqive. A ograni~i}u se samo na izno{ewe ~iwenica. Slobodan Milo{evi}: Dobro, e sada molim vas da li ima jo{ neka paravojna formacija o kojoj vi imate saznawa, nema potrebe... Svedok dr Vojislav [e{eq: Bilo je tu jo{ raznih paravojnih formacija poput @utih osa i sli~nih.
252
Znate, u ovom ratu bila je prili~no haoti~na situacija, JNA nije bila uvek u stawu da spre~i postojawe, pojavu ili dejstvo paravojnih formacija, a onda su se de{avale situacije u kojima su razne bande kriminalaca formirale paravojne formacije i pod parolom borbe za odbranu srpskih nacionalnih interesa vr{ile pqa~ke, vr{ile ratne zlo~ine. Slobodan Milo{evi}: E sada kada ste uglavnom pisali sve ovo {to se odnosilo na paravojne formacije, pre toga ste objasnili kako su se pona{ali dobrovoqci Srpske radikalne stranke. Sve su to bile, i va{a stranka i ove stranke koje su imale paravojne formacije, u ono vreme opozicione partije. Da li na osnovu ovoga {to ste vi izneli moè da se vidi da je u stvari Srpska radikalna stranka slala dobrovoqce u JNA i pod komandu JNA bila jedina opoziciona partija koja je u pogledu formirawa paravojnih formacija po{tovala zakon i politi~ke stavove, odnosno da ih nije formirala... Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Srpska radikalna stranka je bila jedina opoziciona politi~ka partija koje se striktno dràla zakona i iskqu~ivo svoje dobrovoqce upu}ivala u JNA i nema nijednog slu~aja u ratu da su dobrovoqci Srpske radikalne stranke delovali van kontrole JNA. Slobodan Milo{evi}: A da li je bilo ijednog slu~aja da ste vi li~no... Predsedavaju}i sudija Robinson: Samo jedan trenutak gospodine Milo{evi}u, u odgovoru gospodina [e{eqa stoji da Srpska radikalna stranka nije bila jedina stranka koja se pridràvala zakona, ja sam mislio da je on rekao da je Srpska radikalna stranka u stvari bila jedina stranka i to bi trebalo ispraviti. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, nije vam dobar prevod onda, Srpska radikalna stranka je jedina koja se striktno pridràvala zakona i svoje dobrovoqce iskqu~ivo upu}ivala u JNA. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da, tako sam to i shvatio, ali evo to je sada re{eno. Slobodan Milo{evi}: Vi ste, gospodine Robinson, o~igledno nau~ili srpski. Sudija Kvon: Gospodine [e{eq, da li sam ja neta~no shvatio da ste vi rekli da je bilo nekih dobrovoqaca koji su se prikqu~ili Teritorijalnoj odbrani, ali to sve pod uputama JNA? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam rekao da su svi dobrovoqci bili u JNA, neki su upu}eni u sastav Teritorijalne odbrane zapadne Slavonije, oko 500 je neprekidno tamo bilo dobrovoqaca Srpske radikalne stranke, ali pod komandu aktivnog oficira JNA pukovnika Trbojevi}a. Jer u ratnim uslovima i u stawu neposredne ratne opasnosti JNA preuzima kontrolu nad ukupnom teritorijalnom odbranom. Tako je po na{im zakonima bilo. Sudija Kvon: Hvala. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, da li ste vi li~no u bilo kom slu~aju, u bilo koje vreme, zadràli neku komandu nad va{im dobrovoqcima koje ste uputili u JNA? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Nikakve komande nisam imao, ali sam neprekidno ~inio sve {to je u mojoj mo}i da dobrovoqcima pred polazak
253
skre}em pa`wu kako se treba pona{ati u pogledu morala, u pogledu ratnog prava. Slobodan Milo{evi}: Dobro, to ste objasnili. E, sada mi recite, posle povla~ewa JNA sa podru~ja Krajine i sa podru~ja Bosne i Hercegovine, dakle formirana je Savezna Republika Jugoslavija, na{i gra|ani su povu~eni sa podru~ja izvan Savezne Republike Jugoslavije, gde su niti oni formirali paravojnu formaciju... Svedok dr Vojislav [e{eq: Apsolutno. Oni nikada nisu bili paravojna formacija, niti su ikada bili tako postavqeni. Slobodan Milo{evi}: U redu. @eleo bih da razjasnimo ne{to. Nadam se da smo ovo u potpunosti razjasnili. Sada da ra{~istim jednu pojedinost ovde, da li je u nekom periodu li~nost poznata pod nadimkom @u}a bio jedan od va{ih dobrovoqaca? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Re~ je o Vojinu Vu~kovi}u @u}i, on je bio dobrovoqac Srpske radikalne stranke u isto~noj Slavoniji. On je oteran iz jedinice u kojoj se borio zbog pqa~ke. I on se posle isto~ne Slavonije vi{e nikada nigde nije pojavqivao kao dobrovoqac Srpske radikalne stranke. Me|utim, naknadno je formirao neku svoju paravojnu formaciju koju je nazvao @ute ose i wegova formacija je dejstvovala na podru~ju Zvornika, dok ga vlasti Republike Srpske nisu uhapsile i razbile mu tu formaciju. On je posle su|en sa svojim bratom na procesu u [apcu, a opet mu se sudi kako ~ujem. Me|utim, on tada vi{e nikakvih veza nije imao sa Srpskom radikalnom strankom, ~ak sam ovde dobio u formi osloba|aju}eg materijala wegovu izjavu u istra`nom postupku gde on tvrdi da je napustio Srpsku radikalnu stranku zbog na{e saradwe sa reìmom u Srbiji. Zna~i, ne}e niko da kaè da je lopov, da je kriminalac, pa je zbog toga izba~en, nego sada on traì neke ideolo{ke razloge, ali to je toliko besmisleno. Slobodan Milo{evi}: Dobro, dakle on je, kada ste ga izbacili iz isto~ne Slavonije iz va{ih redova, mislim strana~kih redova, formirao svoju neku paravojnu formaciju u Bosni, da li znate kako su vlasti u Srbiji reagovale na saznawe o nekim zlo~inima koje su @ute ose, odnosno... Svedok dr Vojislav [e{eq: On je uhap{en i su|en u poznatom {aba~kom procesu, taj proces se odvijao sa te{ko}ama jer je te{ko bilo na}i svedoke koji bi ga optuìli za sve ono {to je sadràla optu`nica, ali koliko se ja se}am obojica su osu|eni. Slobodan Milo{evi}: Da li se u tabulatoru 27 nalazi akt Okru`nog javnog tuìla{tva u [apcu od 9. novembra 1993. godine, i da li se radi o ovim licima i po Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Amikus kuri Kej: Samo jedna stvar koju bi trebalo dotaknuti u vezi sa ovim dokumentom. Optuèni to mo`da ne zna, ovaj dokument je predo~en putem svedoka C 004 zbog samog svedo~ewa, za{titne su mere kasnije povu~ene 16. oktobra 2002. na zahtev tog svedoka. To se moè videti u transkriptu strana 11647 i taj svedok daqe svedo~i na javnoj sednici. No 17. oktobra slede}eg dana, on je po~eo ponovo svedo~iti na privatnoj sednici zbog
254
informacija u vezi sa wegovom osobnom sigurnosti i sigurno{}u wegove obiteqi koju je dobila slu`ba za `rtve svedoke, to je na strani 11726. I nakon {to je zavr{io svedo~ewe on je putem optu`be izjavio da se ne protivi tome da wegovo svedo~ewe bude javno, a ne da bude pod pe~atom. I sud je u skladu s time izdao nalog po{tivaju}i tu wegovu èqu u vezi sa wegovim iskazom. Me|utim, dokazni predmeti koje je on prezentirao i daqe su pod pe~atom. To dokazni predmeti nisu dobili sudski nalog kojim bi bilo dopu{teno da budu predstavqeni javnosti. Optu`ba je u vezi s time podnela podnesak 26. februara 2003. i dan nakon toga, 27. februara 2003, sud je izdao nalog kojim je skinuo oznaku poverqivosti sa iskaza datog na zatvorenoj sednici, ali kao {to sam ve} rekao, taj nalog nije obuhva}ao dokazne predmete i dokazni predmeti ostali su pod pe~atom. Znamo da je ovaj dokument, jedan od dokumenata koji je pokazan tom svedoku. Pokazao ga je optu`ni i taj je dokument dobio dokazni broj D 57. Sudija Kvon: D 56 . Predsedavaju}i sudija Robinson: Da, D 56. Amikus kuri Kej: Da, ovo {to je ovde glasilo je 57 je D 56. Sudija Kvon: On nije svedo~io pod pseudonimom. Amikus kuri Kej: Na po~etku je bio C004, a nakon toga mu je ime objavqeno u javnosti, nakon toga pak je svedo~io na privatnoj sednici, dakle, bio je dosta komplicirani niz doga|aja. Za ovo ne trebamo biti na privatnoj sednici. Ni{ta od toga jo{ nije na grafoskopu. Ako pogledamo ovaj dokument vidimo jedino pitawe zbog kojeg bi ovaj dokument mo`da trebao ostati pod pe~atom to {to se u jednom pasusu spomiwe jedan seksualni delikt Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Najs... Tuìlac Yefri Najs: Ukoliko je jedini problem ovde identifikacija osobe u vezi sa seksualnim deliktom, pretpostavqam da nema razloga za{to se op}enito govore}i ne bi moglo govoriti o ovom dokumentu na javnoj sednici, a na privatnoj sednici samo onda kada se spomiwe to ime. Amikus kuri Kej: Ja sam sve to spomenuo zato jer sam poku{ao dosetiti se da li postoje jo{ neki drugi razlozi zbog kojih u toj meri ovaj dokument ne bi trebao biti javan. Meni se ~ini da bi se ime moglo revidirati i da na taj na~in ne}e biti problema u vezi sa su{tinom svedo~ewa ovog svedoka o ovom pitawu. Na taj na~in se ovom pitawu moè propisno i pred javno{}u govoriti. Predsedavaju}i sudija Robinson: Zahvalni smo gospodinu Keju. Amikus kuri Kej: Na strani broj 2, paragraf 2. je jedini ~ini mi se osetqiv paragraf u ovom dokumentu. Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodine Robinson, ja uop{te Predsedavaju}i sudija Robinson: Zna~i, moèmo ~uti iskaz svedoka na javnoj sednici osim ukoliko se ne bude spomiwao paragraf 2 na drugoj stranici.
255
Amikus kuri Kej: Prema tome, bilo bi dobro da se sada izda nalog da to postane javni dokument uz obradu u vezi sa revidirawem paragrafa 2 i seksualnog delikta. Predsedavaju}i sudija Robinson: Izdajem nalog u tom smislu. Gospodine [e{eq, jeste li shvatili? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam potpuno shvatio gospodine Robinson, ali nije moja namera ni da svedo~im o tome, ja ne ulazim u detaqe krivi~nih dela za koje su optuèni Du{ko i Vojin Vu~kovi}. Ja svedo~im da su oni procesuirani pred srpskim sudom 1993. godine neposredno nakon {to su izvr{ili zlo~ine. A ja nisam upoznat sa detaqima tih zlo~ina i nije bilo ni trenutka opasnosti da ja pomiwem ime neke `rtve, ako je `rtva silovana naravno da joj treba ime za{tititi, ali ovde u ovom slu~aju ovo je potpuno javni dokument u srpskom pravosu|u. Dakle, su{tina mog svedo~ewa po ovom pitawu je da su oni bili procesuirani za ratne zlo~ine koje su izvr{ili u podru~ju Zvornika. A detaqe zlo~ina ja ne znam. Ja znam onoliko koliko sam mogao iz novina pro~itati kada im je proces vo|en. Nisam ja bio o~evidac wihovih zlo~ina. Tako da je moje svedo~ewe po ovom pitawu striktno ograni~eno na podatak da su bili procesuirani od strane vlasti u Srbiji. Predsedavaju}i sudija Robinson: Koje je konkretno pitawe koje imate o ovom dokumentu, gospodine Milo{evi}u? Slobodan Milo{evi}: Upravo ~iwenica da su vlasti u Srbiji prve vlasti na podru~ju nekada{we Jugoslavije koje su svog dràvqanina uhapsile i sudile za ratni zlo~in. Predsedavaju}i sudija Robinson: Ne, postavite pitawe svedoku tako da to u|e u spis. Slobodan Milo{evi}: Dobro, gospodine [e{eq molim vas, da bi skratili celu ovu pri~u, otvorite stranu 2 ovog dokumenta i pro~itajte prva ~etiri reda. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ovde se govori da je u istom periodu iz doma kulture u êlopeku odveo na saslu{awe 34 lica u nepoznatom pravcu, koja lica je zatim pobio. îme je izvr{io krivi~no delo ratni zlo~in protiv civilnog stanovni{tva iz ~lana 142. Krivi~nog zakona Jugoslavije. Slobodan Milo{evi}: Dakle, a pro~itajte na prvoj stranici datum kada je pokrenuto. Svedok dr Vojislav [e{eq: To je 9. septembar 1993. godine. Slobodan Milo{evi}: Dakle, 9. septembra 1993. godine je to pokrenuto. Svedok dr Vojislav [e{eq: A doga|aji su, koliko se ovde vidi, iz druge polovine 1992, oko polovine 1992. se to desilo. Slobodan Milo{evi}: Dobro, da li se vidi gospodine [e{eq da doga|aji nisu bili na teritoriji Srbije? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, doga|aji su bili na teritoriji Bosne i Hercegovine.
256
Slobodan Milo{evi}: A da li se vidi da je osnov za{to je on uhap{en i su|en u Srbiji sama ~iwenica da je na{ dràvqanin. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, ali mogao je biti uhap{en i su|en i da nije na{ dràvqanin. Svaka zemqa na svetu je ovla{}ena da goni ratne zlo~ince. Slobodan Milo{evi}: Prema tome, da li vam je poznato da li je bilo ko na podru~ju nekada{we Jugoslavije, pre nego na{e pravosu|e i na{i organi vlasti, i{la u progon bilo kakvog ratnog zlo~ina? Svedok dr Vojislav [e{eq: Koliko mene se}awe sluì, nema nijednog primera da su vlasti u Hrvatskoj ili u Bosni i Hercegovini ili bilo gde drugo krivi~no procesuirali izvr{ioce ratnih zlo~ina pre ovoga slu~aja. To je prvi slu~aj da je nekome su|eno za ratne zlo~ine. Slobodan Milo{evi}: Hvala gospodine [e{eq, ja se nadam da ovo moè da u|e kao dokazni predmet po{to je ve} u{lo, pretpostavqam da }ete doneti odluku da se skine pe~at sa ovog dokumenta, osim ove ta~ke 2, koja nema ni zna~aja za svedo~ewe gospodina [e{eqa. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da. Taj dokument je ve} uvr{}en u spis, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Da, ja sam ga uveo u unakrsnom ispitivawu svedoka koga je pomenuo gospodin Kej. Predsedavaju}i sudija Robinson: I dakle, ovde sada uvr{tavamo tabulatore 5-8 i tabulator 10. Sudija Bonomi: Gospodine [e{eq, ja jo{ uvek u dokumentu ne mogu prona}i ovo o ~emu ste vi govorili. Vi ste spomenuli navod da je on iz doma kulture u êlopeku odveo 34 lica koja je kasnije ubio. Svedok dr Vojislav [e{eq: To se nalazi na drugoj strani, prvi red srpske verzije. Ja, naàlost, ne znam engleski pa vam ne mogu pomo}i u engleskoj verziji. Sudija Bonomi: Da li se tu govori ne{to o tome da su ti qudi, treba li i}i da transportiraju le{eve prije nego {to su ubijeni? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, ovde se jedino kaè da su bili odvedeni navodno zbog ispitivawa, a zatim pobijeni. Verovatno su im le{evi naknadno na|eni. Slobodan Milo{evi}: Gospodine Bonomi, na drugoj strani engleskog prevoda, drugi pasus, odnosno druga alineja, moglo je da se citira mnogo, ali ja sam zamolio gospodina [e{eqa samo to da citira, pi{e vam Svedok dr Vojislav [e{eq: 34, da. Sudija Bonomi: Hvala puno. Sada sam to prona{ao. To je zna~i na drugoj strani, drugi paragraf. Predsedavaju}i sudija Robinson: Sada idemo na pauzu od 20 minuta. Slu`benik suda: Molim ustanite. Pauza. Posle pauze. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, izvolite.
257
Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, sada }emo da napustimo pitawe @utih osa. To smo razjasnili. ûli smo nekoliko svedoka. Neki od wih su upotrebqavali termin {e{eqevci u vezi sa pojedinim paravojnim formacijama. Da li imate neko obja{wewe u vezi sa tim terminom iz perspektive poja{wewa koja ste ve} dali vezano za va{e dobrovoqce koji su me|u prvima dobrovoqno oti{li u JNA, ili kasnije u Vojsku Republike Srpske Krajine i Republike Srpske? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa, termin {e{eqevci je mogao imati razli~ita zna~ewa u razli~itim situacijama. Nekada se koristio za dobrovoqce u Srpskoj radikalnoj stranci. U nekim drugim slu~ajevima, lokalno stanovni{tvo se nazivalo {e{eqevcima. Otkrio sam u nekim optu`nicama, kao {to je slu~aj Br|anin na primer, da je postojala lokalna grupa dobrovoqaca u Krajini koji su se nazivali {e{eqevcima. Rekao bih da se svi ~asni Srbi slaù sa mojim politi~kim stavovima i pogledima, meni je to imponovalo. Ali sama po sebi formulacija {e{eqevci ni{ta precizno ne zna~i, moè da zna~i ideolo{ke, politi~ke sledbenike zavisno od okolnosti. Ali nikada nijedna paravojna formacija nije postojala iza koje bi stajala Srpska radikalna stranka ili ja li~no kao predsednik te stranke. Slobodan Milo{evi}: Ukqu~uju}i i Bele orlove koji su vam pojedini svedoci pripisivali kao va{u paravojnu formaciju. Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa znate de{ava se ~esto, daju na primer muslimani izjave za svoje medije ili daju Hrvati izjave za svoje medije, pa kaù: [e{eqevi Beli orlovi. Zabune su se ~esto de{avale, ali dobrovoqci iz Srpske radikalne stranke imali su striktnu politi~ku sugestiju da izbegavaju svaki kontakt sa Belim orlovima, sa Arkanovim Tigrovima, sa Mauzerovim Panterima, sa Dra{kovi}evom Srpskom gardom i tako daqe. To smo im uvek neprekidno govorili od wih se {to vi{e distancirajte, {to ve}a distanca i na tome smo insistirali koliko smo mi mogli politi~ki da uti~emo na to. Slobodan Milo{evi}: Da li vam je poznato da su pripadnici nekih drugih paravojnih formacija koje su delovale van teritorije SRJ i Srbije, odnosno na prostoru Krajine i Republike Srpske, a za koje je postojala sumwa da su izvr{ili krivi~na dela bili hap{eni u Srbiji? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa, se}am se da je hap{en bio Draèn Erdemovi} pod sumwom da je u~estvovao u zlo~inu streqawa ratnih zarobqenika u Srebrenici. Znam da je jedna grupa Srba, ali ne znam kakav je bio ishod, uhap{ena u Kninu. Oni su se zatekli u zatvoru u Kninu kad sam ja tamo bio pod sumwom da su negde maltretirali civilno stanovni{tvo, mo`da je bilo i neko ubistvo, ne mogu ba{ da se setim svih detaqa. Slobodan Milo{evi}: A da li ne{to znate, sad ste pomenuli Erdemovi}a, da li ne{to znate o tome pod kojim okolnostima i za{to su hap{eni pripadnici takozvane grupe Pauk u Srbiji? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pripadnici grupe Pauk su hap{eni iz dva razloga pod osnovanom sumwom da su spremali atentat na vas kao pred258
sednika Republike, ali i pod osnovanom sumwom da su direktno u~estvovali u sastavu Desetog diverzantskog odreda Vojske Republike Srpske u streqawu muslimanskih ratnih zarobqenika u Srebrenici, u okolini Srebrenice. I mi smo javno saop{tili, javno, javnosti sve te sumwe, oni su procesuirani, me|utim od sudskog ishoda nije bilo ni{ta. Slobodan Milo{evi}: A {to nije bilo ni{ta od sudskog ishoda, gospodine [e{eq? Svedok dr Vojislav [e{eq: îm je promewena vlast u Srbiji petog oktobra dve hiqadite godine svi osumwi~eni za streqawe muslimanskih ratnih zarobqenika u Srebrenici pu{teni su iz zatvora pod nerazja{wenim okolnostima. Mi smo znali da je streqawem neposredno komandovao na licu mesta Milorad Pelemi{, ina~e komandant Desetog diverzantskog odreda, znali smo da je wemu veoma blizak izvesni Dominik Petru{i}. Wih niko ne goni, ~ak ni ovaj Ha{ki tribunal ih ne goni, oni danas slobodno putuju po svetu, a Dominik Petru{i} je ~ak vodio neke pla}enike sastavqene od biv{ih boraca Vojske Republike Srpske da ratuju u Kongu, da spasavaju Kaundu po nalogu francuske obave{tajne slu`be. One koji su direktni, najdirektniji, najve}i krivci za streqawe muslimanskih ratnih zarobqenika u Srebrenici uop{te niko ne goni. Ja sam se kao potpredsednik Vlade intenzivno bavio tim pitawem Srebrenice, streqawe muslimanskih ratnih zarobqenika u Srebrenici shvatio sam kao veliku sramotu za celi srpski narod i poku{ao sam da saznam {to vi{e ~iwenica. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, gospodin Najs je u nekoliko navrata ovde, ~ini mi se i kod svedo~ewa generala Deli}a i generala Stevanovi}a, izneo tvrdwu kako su vlasti Srbije i SRJ zata{kavale zlo~in u Srebrenici. Molim vas da pogledate {ta se nalazi u tabulatoru 29 u vezi sa hap{ewem ove grupe Pauk i da li se tu nalaze neki dokumenti koji mogu da se suprotstave ovoj tvrdwi gospodina Najsa da su vlasti u SRJ i Srbiji nastojali da zata{kaju zlo~ine u Srebrenici. Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa, ovde je ve}i broj izjava tada{weg saveznog ministra za informisawe Savezne Republike Jugoslavije, ali to {to je on izjavqivao je zapravo stav i Vlade Republike Srbije i Savezne vlade. On je ovo saop{tavao na osnovu ukupnih saznawa koja su imali na{i istra`ni organi, a to su vodili istra`ni organi Srbije po{to savezna dràva nema istra`ne organe, on je saop{tio javnosti prvo o broju streqanih muslimana, o izvr{iocima streqawa i o tome ko stoji iza toga streqawa. Slobodan Milo{evi}: Molim vas, budite qubazni pogledajte izve{taj u kome se vidi, to je izve{taj u glavnom tada dnevnom listu Politika, beogradskom i srpskom dnevnom listu od dvanaestog februara dvehiqadite godine, gde savezni ministar informacija obave{tava javnost o tim doga|ajima. Da li imate to pred sobom? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Pogledajte {ta pi{e u ovom kratkom drugom pasusu. [ta savezni ministar, odnosno u ime Vlade Jugoslavije iznosi u vezi sa ovom grupom Pauk koju su na{i organi uhapsili?
259
Svedok dr Vojislav [e{eq: On kaè da je rasvetqavawe zlo~ina kod Srebrenice na{ dug prema istini i to je bio stav i Republi~ke i Savezne vlade. I neprekidno smo insistirali da se razjasne sve okolnosti koje su vezane za to streqawe, jer je taj zlo~in po na{oj oceni naneo veliku {tetu srpskom narodu. Pre svega srpskom narodu, jer smo kao narod ose}ali veliku nelagodnost {to se u op{te tako ne{to desilo protivno svim na{im moralnim principima, na{oj istorijskoj tradiciji i tako daqe. Slobodan Milo{evi}: [ta su saznawa, najkra}e, koja je Mati} u ime Vlade u funkciji saveznog ministra informisawa izneo pred javnost o pozadini zlo~ina u Srebrenici i o izvr{iocima tog zlo~ina? Svedok dr Vojislav [e{eq: Saznawa su, u najkra}im crtama, da je streqawe izveo Deseti diverzantski odred, diverzantskim odredom je komandovao Milorad Pelemi{. Taj Deseti diverzantski odred u svom sastavu je imao Srbe, Hrvate, muslimane, Slovence ~ak i mnoge strance, dakle bio je jedna multietni~ka vojna jedinica. Slobodan Milo{evi}: Da li iz toga proizlazi da je to bila neka pla}eni~ka vojna jedinica? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, iz toga najdirektnije proizlazi da je to bila pla}eni~ka vojna jedinica, a saznawa na{ih obave{tajnih slu`bi su da je iza te jedinice stajala francuska obave{tajna slu`ba i mi smo to javno saop{tili po~etkom dvehiqadite godine. I posle, dakle, rata i posle Dejtonskog sporazuma pripadnici ove jedinice nastavili su da deluju. Oni su ~ak kao pla}enici zapadnih sila u Bosni i Hercegovini izvr{ili kidnapovawe Stevana Todorovi}a na Zlatiboru i za novac su ga isporu~ili zapadnim snagama u Bosni i Hercegovini. Stevan Todorovi} je naknadno su|en ovde u Ha{kom tribunalu zbog nekih drugih zlo~ina. Dakle, umesto da se wima sudi, umesto da se oni pohapse kao glavni krivci za streqawe u Srebrenici, oni sara|uju sa zapadnim silama u Bosni i Hercegovini i ~ak {aqu pla}enike u Kongo. I Milorad Pelemi{ i Dominik Petru{i} sasvim slobodno putuju {irom Evrope, niko im u tome ne pravi smetwu, sasvim regularno dobijaju vize Evropske unije. Oni su privilegovani gra|ani Evropske unije po svemu sude}i. Slobodan Milo{evi}: U vreme kad je Goran Mati}, savezni ministar za informisawe, obavestio javnost o tome, ti qudi su bili u rukama na{ih organa vlasti u zatvoru. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, bili su u zatvoru, vo|ena je istraga i zbog Srebrenice i zbog organizovawa atentata protiv vas. Slobodan Milo{evi}: Da li je, s obzirom na ove ~iwenice koje je javno izneo u ime Vlade ministar informisawa Goran Mati}, bilo ikakve sumwe da su ovi qudi bili ume{ani u zlo~in u Srebrenici? Svedok dr Vojislav [e{eq: Mnogo je izjava o~evidaca da su oni direktni izvr{ioci zlo~ina. Ja sam se li~no u Vladi Srbije bavio tim pitawem, ispitivao sam razne okolnosti i neposredno se u to uverio. Prvo, poku{ao sam da saznam mnoge ~iwenice iz Republike Srpske...
260
Tuìlac Yefri Najs: Pri~a koja je ovde ispri~ana je vrlo op{irnog karaktera, naravno pomiwe i neke materijale koji postoje u dokumentarnoj formi. Mislim da }e nam zadati dosta problema ukoliko budemo morali ~ekati do unakrsnog ispitivawa da saznamo da li on te dokumente ima sa sobom i da li ih mi moèmo pogledati. Mo`da bi Ve}e moglo smatrati da bi u ovom trenutku bilo dobro da se ustanovi da li taj materijal na koji se oslawa svedok je ovde i da li ga mi moèmo pregledati. Gospodine [e{eq, da li sav taj materijal koji ste vi spomenuli u va{em posledwem odgovoru jeste ovde na raspolagawu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja ne znam da li je on ovde na raspolagawu, ja ga nemam na raspolagawu jer je to materijal nadle`nih dràvnih organa u Srbiji, a ja sam uvid u taj materijal imao kao potpredsednik Vlade Srbije dok sam obavqao tu funkciju. Nove vlasti u Srbiji nasledile su taj materijal, ovde postoje odre|ene ~iwenice koje svedo~e da smo mi dràli u zatvoru Milorada Pelemi{a i jo{ neke zbog sumwe da su u~estvovali u streqawu muslimanskih ratnih zarobqenika u Srebrenici. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala, odgovorili ste na pitawe. Slobodan Milo{evi}: [to se ti~e... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: [to se ti~e materijala, gospodine [e{eq, vi u tabulatoru 28 imate i zvani~nu krivi~nu prijavu protiv Draèna Erdemovi}a kome je ovde su|eno. Da li je imate? Da li ste je videli? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, imam tu krivi~nu prijavu. Slobodan Milo{evi}: Da li se u tom dokumentu... Svedok dr Vojislav [e{eq: To je krivi~na prijava od 6. marta 1996. Predsedavaju}i sudija Robinson: Nemamo prevoda, barem u mom tabulatoru nema prevoda za taj dokument. Molim da se to stavi na grafoskop, dokument je kratak. Slobodan Milo{evi}: Dokument ima svega tri stranice. Krivi~na prijava je, ovaj pe~at pokazuje gore 6. mart 1996. godine. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Po{to se ovde protiv wega podnosi krivi~na prijava, {ta pi{e ovde zbog ~ega se podnosi krivi~na prijava? Molim vas pro~itajte. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ovde se pi{e: Podnosi se krivi~na prijava protiv Draèna Eedemovi}a koji nije bio dràvqanin Srbije, a po nacionalnosti je Hrvat zbog osnovane sumwe da je u selu Pilice 20. jula 1995. na putu izme|u Zvornika i Bjeqine, kao pripadnik Desetog diverzantskog odreda Vojske Republike Srpske, u okviru oruànog sukoba na teritoriji biv{e Bosne i Hercegovine zajedno sa sedmoricom pripadnika Vojske Republike Srpske izvr{io ubistva nad civilnim stanovni{tvom. Tako {to su u periodu od deset i trideset do {esnaest ~asova ubili oko 1.200 gra|ana muslimanske nacionalnosti iz vatrenog oru`ja, koja su prethodno dovoèna, autobusima na mesto izvr{ewa i tako daqe ....
261
Iznosim sada detaqe. Slobodan Milo{evi}: I ovde je re~ o krivi~nm delu ratni zlo~in protiv civilnog stanovni{tva iz ~lana 142, stav 1 Krivi~nog zakonika Jugoslavije. E sad... Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, s tim {to se ja ne bih sloìo da je to krivi~no delo protiv civilnog stanovni{tva. Po mojim saznawima to je krivi~no delo streqawa ratnih zarobqenika prema @enevskim konvencijama. Streqawe ratnih zarobqenika je tako|e ka`wivo najteìm krivi~nim sankcijama. Predsedavaju}i sudija Robinson: Ne birajte dokaze. Odgovorite na pitawa koja vam se postavqaju. Ne moète iznositi stvari, samo trebate odgovarati na pitawa koja su vam postavqena. Vi ste u~en ~ovek, ali ovde ste vi svi jednaki i morate ~ekati da ~ujete pitawe optuènog koji vas je ovamo i doveo kao svedoka. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne mogu, gospodine Robinson, da procewujem za koga ja sve predstavqam opasnost, ali sigurno predstavqam veliku opasnost za mnoge. Na primer za tuìla~ku stranu, ali {ta ja mogu, ja sam opasnost kao pojava. Predsedavaju}i sudija Robinson: Samo odgovarajte na pitawa koja vam postavqa gospodin Milo{evi}. Sudija Bonomi: Gospodine [e{eq, vi ste identifici..... Ko ih je pla}ao? Svedok dr Vojislav [e{eq: Slu{ajte, na direktno pitawe gospodina Milo{evi}a da li to proizlazi iz ~iwenice da je tu bilo ne samo Srba, nego Hrvata, muslimana, Slovenaca i drugih nacionalnosti da li iz toga prozlazi da su pla}enici, ja sam potvrdno odgovorio. Ja ne znam ko je wih i kada pla}ao, ali ono {to su utvrdili na{i istra`ni organi je sprega sa francuskom obave{tajnom slu`bom. Dakle, ja sam bio sasvim precizan u svojoj izjavi. Predsedavaju}i sudija Robinson: Jesu li oni bili deo JNA? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, oni nikada nisu bili deo JNA, ali su bili deo Vojske Republike Srpske. Ali, prili~no osamostaqen deo vojske po{to nisu pripadali nijednom korpusu, a sva Vojska Republike Srpske je bila podeqena u korpuse i brigade u okviru korpusa. Oni su bili jedna prili~no samostalna jedinica pod firmom Vojske Republike Srpske. Predsedavaju}i sudija Robinson: A {to je po nacionalnosti Pelemi{? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pelemi{ je, po mojim saznawima, po nacionalnosti Srbin. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Tuìlac Yefri Najs: Ja mislim da, mislim da }ete zakqu~iti da se sve to vrlo pa`qivo pripremilo u prethodnim razgovorima i svedok ta~no zna kuda se ide kad se postavi pitawe. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, da vam ne bih postavqao sugestivno pitawe, molim vas pro~itajte {ta pi{e u obrazloèwu na slede262
}oj strani ove krivi~ne prijave protiv Erdemovi}a. [ta pi{e u obrazloèwu po ~ijem nalogu i ko je streqao ratne zarobqenike u Srebrenici? Svedok dr Vojislav [e{eq: U obrazloèwu krivi~ne prijave stoji Prijavqeni je... dakle taj Draèn Erdemovi}, dana 20. jula 1995. godine u jutarwim ~asovima, kao pripadnik Desetog diverzantskog odreda Vojske Republike Srpske, po nare|ewu svog komandanta Milorada Pelemi{a sa sedmoricom pripadnika... pa se navode wihova imena ako treba i wih da pro~itam, otputovao kombijem u Zvornik i javio se wemu, nepoznatom potpukovniku vojne policije VRS. Sa navedenim potpukovnikom, a u pratwi dva vojna policajca, pomenuta grupa je oti{la u selo Pilice, koje se nalazi na putu Zvornik-Bjeqina. U selu Pilice su se zaustavili na sto~noj farmi koja se nalazi sa leve strane puta pre ulaska u selo Pilice, i tako daqe. Predsedavaju}i sudija Robinson: Prevodioci su vas upravo zamolili da usporite. Svedok dr Vojislav [e{eq: Nakon {to je potpukovnik saop{tio da }e kroz petnaest minuta sti}i prvi autobus sa muslimanima, udaqio se u pravcu Zvornika. Ubrzo po wegovom odlasku pristigao je autobus u kome se nalazilo oko sedamdeset, osamdeset muslimana iz Srebrenice i okoline mu{kog pola, starosti izme|u sedamnaest i {ezdeset godina, koji su uz pratwu dva vojna policajca VRS izvo|eni iz autobusa u grupama od deset do petnaest qudi. Po naredbi komandira Gojkovi} Brana cela grupa je pristupila wihovom ubijawu pucaju}i iz automatskih pu{aka M70A jedina~nom paqbom, osim Savanovi} Stanka koji je koristio pi{toq radi ubijawa rawenih qudi. Postupak je bio identi~an dok se autobus ne isprazni. Po{to su autobusi i daqe pristizali, do{la je jo{ jedna grupa od desetak vojnika koju je poslao izvesni potpukovnik kako bi pomogla u ubijawu muslimana. Ubijawa su nastavqena do {esnaest ~asova, tako da je na ovaj na~in ubijeno oko hiqadu dvesta lica. E, samo vam ovde jo{ jednu stvar moram re}i, ja sam se bavio ovim pitawem, pa sam prora~unavao i vidim da je brojka od hiqadu dvesta preterana za ovu grupu koja je streqala, jer u ovom vremenskom periodu je nemogu}e ubiti hiqadu dvesta qudi jedina~nom paqbom. Dakle, grupa iz nekog, iz nekog razloga brojka je ovde preterana, ja ne sporim da je ukupno streqano izme|u hiqadu, hiqadu dvesta muslimana na podru~ju Srebrenice. Ali u samom ovom slu~aju sam vrlo jednostavno ustanovio ve} povr{nijom analizom da je nemogu}e da jedna ili dve grupe od po desetak qudi jedina~nom paqbom... Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala vam. Gospodine Milo{evi}u, hteo bih da postavim jedno pitawe, da li je va{a teza, imajte na umu da vi ne morate ni{ta da dokaète, ali recite mi da li je va{a teza da osobe koje su odgovorne za ubistva u Srebrenici su bili pripadnici jedne pla}eni~ke jedinice koja se sastojala od Srba, Hrvata, muslimana, Slovenaca pa i ~ak i stranaca?
263
Slobodan Milo{evi}: Gospodine Robinson, ja nemam dokaze da li su oni bili kao jedinica pla}eni~ka jedinica, ali u ovome {to je ministar informisawa izvestio u ime Vlade {to proizlazi iz saslu{avawa tih qudi koji su bili uhap{eni, a potom vol{ebno oslobo|eni posle pu~a od petog oktobra, od novih vlasti, proizilazi da su oni za to dobili novac. I to pi{e u tabulatoru 29 u izjavama koje je izneo ministar informisawa, u izjavama sa kojima je javnost upoznao ministar informisawa. A nesumwivo je da je re~ o multietni~koj jedinici. Ja vas molim, gospodine [e{eq, da pogledate sredwi, ovaj sredwi stubac ovog izve{taja u Politici koji ste ve} citirali, gde Mati} kaè: Masakr se pripisuje Srbima, to je posledwi pasus... Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, prona{ao sam. Slobodan Milo{evi}: Podnaslov i pro~itajte ga. Svedok dr Vojislav [e{eq: Mada ga je izvela jedna multietni~ka banda u kojoj je bilo Hrvata, muslimana, Slovenaca i nekoliko Srba. Kao egzekutore Mati} je naveo Milorada Pelemi{a, biv{eg specijalca Franca Kosa, taj je Slovenac, i Zijada @igi}a koji je kasnije uzeo ime @ivko Mi~i}, dakle promenio je ime u srpsko. Sa wim je bio i Draèn Erdemovi} koji je u Hagu trebalo da svedo~i protiv Karayi}a i Mladi}a. Slobodan Milo{evi}: E nastavite sad {ta pi{e daqe ispod ovog podnaslova. Citiraju, citiraju ministra informisawa. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ministar tada kaè: On je u Hagu... dakle taj Draèn Erdemovi}, potreban za neke druge stvari, pa je za ubistvo sto dvadeset qudi dobio samo ~etiri godine zatvora, a i supruga i dete su mu preba~eni u Holandiju. Slobodan Milo{evi}: Dovoqno, dovoqno ne moramo daqe. Dakle, {ta on daqe kaè u ovom tre}em pasusu, odnosno pretposledwem u sredwem stupcu Zapad drì pod kontrolom... Svedok dr Vojislav [e{eq: Kontrolom ubice i kriminalce koji sluè wihovim interesima. [ta nam nudi Zapad? Demokratiju pla}enih ubica, upravo slu~aj Milorada Pelemi{a mnogo toga dokazuje. Slobodan Milo{evi}: Ako se postavqa pitawe para, tre}i pasus odozdo pre ovog podnaslova u centralnom stupcu. Kaè: Dogovoreno da se Srebrenica... Svedok dr Vojislav [e{eq: Da se Srebrenica preda bez borbe, a prethodno je Naser Ori} napustio grad, po wega je do{ao helikopter. To su ~iwenice koje su op{tepoznate. Dogovoreno je da pripadnici Desetog diverzantskog odreda izvedu masakr za{ta }e dobiti dva miliona maraka, to je rekao ministar Mati}. Slobodan Milo{evi}: Dakle, ministar informisawa svakako ne vr{i istragu. Nije ove informacije mogao da da iz svojih nekakvih {pekulacija, ve} iskqu~ivo na osnovu podataka istra`nih organa Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: U ~ijim su se rukama u tom trenutku sva ova lica nalazila?
264
Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, i istraga je vrlo dobro napredovala po svim mojim saznawima kao potpredsednika Vlade. Predsedavaju}i sudija Robinson: Zaustavi}u vas, ne pravite pauzu izme|u pitawa i odgovora i to je vrlo nefer prema prevodiocima. Tuìlac Yefri Najs: Mislim da ovi posledwi paragrafi nisu prevedeni u pisanoj formi, osim ako ja nisam mogao da ih na|em. Sudija Kvon: Da, ni ja nisam mogao da na|em te delove. Tuìlac Yefri Najs: Mo`da bi stoga mogli da ih stavimo na grafoskop. Sudija Kvon: Da, to je ne{to {to je on izjavio za Politiku. Tuìlac Yefri Najs: Da, da za Politiku da, ali u sredwoj koloni mislim, ali mislim da nemamo prevod i da ne znamo ta~no gde se nalazi taj paragraf. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da, gospodine Milo{evi}u molim vas da pojasnite gde se nalazi taj paragraf koji ste upravo pro~itali. Slobodan Milo{evi}: I koji sam citirao nalazi se u sredwem ovom stupcu izve{taja iz Politike Ali, i vama skre}em pa`wu po{to je malo~as obja{wavao gospodin Najs, da je Mati} dao izjavu za Politiku, ministar informisawa. Nije on davao izjavu za Politiku, on je obavestio novinare na konferenciji za {tampu i u ovom tabulatoru se nalazi izve{taj iz Politike to su jedne novine, izve{taj iz Ekspres politike, izve{taj iz Novosti. Dakle, izve{taj iz nekoliko listova, iz Ekspresa, nemam transkript izve{taja iz Borbe, evo ga tu je i iz Borbe, nemam transkript izve{taja iz elektronskih medija. Ali, ovde je re~ o tome da su ovo veoma zna~ajna saop{tewa i uobi~ajeno je da ministar informacija u ime Vlade na konferenciji za novinare iznosi ovakve stvari. On ne daje nikakve izjave pojedinim novinama, nego obave{tava novinare na sazvanoj konferenciji za {tampu o informacijama koje Vlada ho}e da im saop{ti. Da li vi imate o tome iskustva gospodine [e{eq? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa ovo su javnosti predo~ena saznawa Vlade... Predsedavaju}i sudija Robinson: Ne}u dozvoliti to pitawe, postavite neko drugo pitawe. Slobodan Milo{evi}: Dobro, pogledajte sad prvu stranu krivi~ne prijave protiv Erdemovi}a. Da li na kraju prvog pasusa koji po~iwe sa ovo Protiv... pi{e kad je on uhap{en? U posledwem redu pogledajte koji datum ovde pi{e? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, ovde se kaè da je Erdemovi} uhap{en 3. marta 1996. godine. Slobodan Milo{evi}: Dakle, ova krivi~na prijava je sastavqena po{to... Svedok dr Vojislav [e{eq: Pola godine nakon streqawa u Srebrenici otprilike. Slobodan Milo{evi}: Dobro, dobro, ali krivi~na prijava je {estog marta, je li pi{e gore u levom...
265
Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Levom uglu. Svedok dr Vojislav [e{eq: [estog marta. Slobodan Milo{evi}: Dakle, krivi~na prijava je podneta posle tri dana wegovog saslu{avawa. Svedok dr Vojislav [e{eq: Toliko je po zakonu kod nas trajao policijski pritvor, policija ga je posle tri dana morala pustiti ili sa krivi~nom prijavom predati istra`nom sudiji. Slobodan Milo{evi}: Dakle, on je sa ovom krivi~nom prijavom koja je sa~iwena na bazi wegovog saslu{avawa trodnevnog... Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: E sada da li se u obrazloèwu u ovom dokumentu vide sva imena koja je Erdemovi} otkrio u toku svog saslu{avawa? Svedok dr Vojislav [e{eq: Erdemovi} je pomenuo svog komandanta Milorada Pelemi{a i jo{ sedmoricu pripadnika, to su Gojkovi} Brana, Savanovi} Stanko, Grolija Zoran, Golijan Vlastimir, Bo{ki} ili Ko{ki} Marko, Kos Franc i Cvetkovi} Aleksandar. To su imena koja je pomenuo Erdemovi} u izjavi datoj na{oj policiji, odnosno Slu`bi dràvne bezbednosti centar Novi Sad. Slobodan Milo{evi}: E sada, po{to su ovi podaci bili dostupni kancelariji gospo|e Del Ponte, s obzirom da je Erdemovi} poslat ovamo, da li vi znate okolnosti pod kojima je Erdemovi} poslat? Svedok dr Vojislav [e{eq: Erdemovi} je uhap{en, bio je u na{em zatvoru, Hag ga je zatraìo, a on je li~no izrazio èqu da ode u Ha{ki tribunal, ina~e po na{em zakonu ne bi mogao biti isporu~en, mada je stranac, znate, i mogao bi ali bi se vodio dugotrajni proces ekstradicije kad je re~ o strancima. Po{to je on li~no izrazio èqu da ide pred Ha{ki tribunal, on je vrlo brzo isporu~en, ne znam ta~no kog datuma, to zna boqe ova tuìla~ka strana. Ali, mislim da je to bilo u desetak dana. Slobodan Milo{evi}: Da li znate da ono {to se ovde govori jeste da su navodi kriminalnog izve{taja potvr|eni. A to zna~i, da tako kaèmo, da je on li~no ubio preko stotinu qudi. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da je to bilo nekih desetak dana ne vi{e. Slobodan Milo{evi}: Da li je vama poznato da je u procesu koji je vo|en ovde potvr|eno ovo {to pi{e u krivi~noj prijavi da je on li~no ubio preko sto qudi? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, on je ovde osu|en za ubistvo oko stotinu qudi, me|utim sa pet godina zatvora pa je posle tri i po godine pu{ten na slobodu, {to je zaista zaprepa{}uju}e. Slobodan Milo{evi}: A dobro, da li imate obja{wewe s obzirom da su ove sve ~iwenice poznate kancelariji gospo|e Del Ponte, kako je mogu}e da protiv nikoga od ovih lica nije pokrenut krivi~ni postupak ni podignuta optu`nica?
266
Svedok dr Vojislav [e{eq: Ova lica su pod za{titom, ova lica dobijaju slobodno vize Evropske unije, putuju po belom svetu, niko im ni{ta ne moè. Slobodan Milo{evi}: Da li se o tome ne{to govori u izjavama ministra informisawa u vezi sa uhap{enima grupe Pauk? Predsedavaju}i sudija Robinson: Pre|ite sada na neko drugo pitawe. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, da li s obzirom na ova zvani~na saop{tewa Vlade Jugoslavije, hap{ewe grupe Pauk i sve {to se desilo uz te doga|aje moè da opstane tvrdwa bilo ~ija da su vlasti Jugoslavije nastojale da zata{kaju zlo~in u Srebrenici? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, ne moè da opstane ta tvrdwa, a ja sam svedok i u~esnik u tome da su se vlasti Srbije i Jugoslavije iz petnih ìla trudile da taj zlo~in {to efikasnije raskrinkaju, da saznaju imena svih izvr{ilaca i sve ono {to je nama bilo dostupno u vezi krivi~nog gowewa da bude procesuirano. Mi smo smatrali da je to na{a i pravna i politi~ka i moralna obaveza da zlo~in streqawa muslimanskih ratnih zarobqenika u Srebrenici i okolini ne pro|e neka`weno. To je bila politika Vlade Srbije. Slobodan Milo{evi}: Da li vi imate ikakva saznawa o tome pod kojim su okolnostima ovi pripadnici grupe Pauk, ukqu~uju}i dakle ove pomenute, pu{teni posle petog oktobra? Svedok dr Vojislav [e{eq: Oni su odmah pu{teni da javnost u op{te nije obave{tavana, a prozapadne politi~ke partije su jo{ pre pu{tawa i pre promene vlasti ismevale na{e javno saop{tene stavove ko je kriv za doga|aje u Srebrenici i {ta se tamo de{avalo. Ismevali su da smo izmislili, izmislili tu grupu Pauk i nipoda{tavali su saop{tewa koja smo davali javnosti. A onda su ih odmah sve pustili bez procesuirawa iz zatvora. Slobodan Milo{evi}: Iako je bilo jasno da su pripadnici tog Desetog diverzantskog odreda zajedno sa Erdemovi}em. Svedok dr Vojislav [e{eq: Svako ko je èleo da to sazna mogao je da sazna, to je bilo rasvetqeno do kraja da su oni u~estvovali u streqawu u Srebrenici i okolini. Slobodan Milo{evi}: Hvala gospodine [e{eq. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da li ste time zavr{ili svoje ispitivawe? Slobodan Milo{evi}: Ne, ne, ja imam daqe da pitam, ja nisam ni, ni... Predsedavaju}i sudija Robinson: Koliko vremena }e vam jo{ biti potrebno za ovog svedoka? Slobodan Milo{evi}: Pa, ja sam predvideo koliko sam najavio, ali idem ne{to sporije, tako da ne mogu ba{ da procenim, gospodine Robinson. Proceni}u danas posle podne, pa }u vam re}i. Predsedavaju}i sudija Robinson: U redu. Sudija Bonomi: Pre nego {to nastavite, ovo pu{tawe petog oktobra podsetite me o kojoj godini se radilo? Svedok dr Vojislav [e{eq: Dvehiqaditoj.
267
Sudija Bonomi: Hvala. Tuìlac Yefri Najs: [to se ti~e vremena i pre nego {to nastavimo, koliko sam ja shvatio optuèni }e i sutra ~itav dan ispitivati svedoka. To naravno uti~e na na{e planirawe posla i tako|e na pripremu materijala za unakrsno ispitivawe, tako da bih bio zahvalan ukoliko bih znao da li }e mu bar sutra biti potreban ~itav dan. A ako }e mu trebati dani slede}e nedeqe to bi tako|e bilo od koristi da znamo. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, sutra ujutru morate da nas obavestite kako bismo mogli sve da planiramo i da procenimo, procenite situaciju i onda nas sutra ujutru obavestite. Slonodan Milo{evi}: Gospodin Najs je postavio pitawe da li mi sutra treba ceo dan, mogu da mu iza|em u susret sa informacijom da mi svakako sutra treba ceo dan i verovatno najmawe jo{ jedan dan idu}e nedeqe, najmawe. Tako da on moè slobodno da planira svoje unakrsno ispitivawe. Gospodine [e{eq, novembra 1991. bili ste u zapadnoj Slavoniji, a zatim u Bawa Luci. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Ko vas je tada zvao i traìo susret sa vama? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam u zapadnu Slavoniju oti{ao helikopterom Jugoslovenske narodne armije preko Bawa Luke u dru{tvu sa Ilijom [a{i}em, ministrom inostranih poslova zapadne Slavonije, koji me je molio da do|em tamo i da obi|em i narod i vojnike na poloàjima po{to je zapadna Slavonija sa svih strana bila opkoqena hrvatskim trupama. U zapadnoj Slavoniji sam se zadrào dva, tri dana, vratio sam se u Bawa Luku. U Bawa Luci sam imao veliki miting Srpske radikalne stranke, a onda su to ve~e u hotel Bosna do{la dva visoka funkcionera Srpske demokratske stranke iz Bawa Luke i saop{tili mi da je zvao Milan Babi} i zamolio me da hitno do|em u Knin, jer se pojavio kapetan Dragan, buni vojsku protiv wega i wegove vlasti i poku{ava da izvede pu~. Te no}i sam ja odmah seo u automobil sa ovom dvojicom visokih funkcionera Srpske demokratske stranke iz Bawa Luke i oni su me dovezli u Knin rano ujutru slede}eg dana. Slobodan Milo{evi}: Dobro, sad ste obja{wavali kako ste oti{li tamo. Babi} je u svom svedo~ewu ovde, ne ulazim sad u motive ne}u da vam postavqam sugestivna pitawa, pomenuo da vam je ministar odbrane Srbije general Marko Negovanovi} dao na kori{}ewe helikopter u novembru 1991. godine. Je li to ta~no? Svedok dr Vojislav [e{eq: General Marko Negovanovi} u to vreme nije bio ministar odbrane Srbije, ministar odbrane Srbije bio general Tomislav Simovi}, to sam apsolutno siguran. General Marko Negovanovi} je tada bio na funkciji zamenika General{taba, zamenika na~elnika General{taba JNA. Ta~no je da sam ja u Beogradu zvao generala Negovanovi}a, da sam traìo helikopter, general Negovanovi} kao zamenik na~elnika General{taba uputio me je na komandanta ratne avijacije i protivvazdu{ne odbra268
ne generala Boìdara Stevanovi}a. Boìdar Stevanovi} mi je dao helikopter sa dva pilota i ja sam sa heliodroma Bawica uzleteo u pravcu Bawa Luke. To vam je potpuna istina o tome. Dakle, Marko Negovanovi} nije bio... Slobodan Milo{evi}: Dobro. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ministar odbrane Srbije u to vreme. Slobodan Milo{evi}: Dobro, hvala vam lepo. A recite da li je do{lo, kad su vas odvezli tamo ta dvojica, da li je onda do{lo do susreta sa Babi}em i {ta je onda Babi} od vas traìo kad ste se sreli sa wim? Svedok dr Vojislav [e{eq: Kad sam se sreo sa wim on mi je ispri~ao {ta se sve de{ava u Kninu i okolini, {ta radi kapetan Dragan i zamolio me je da ja uti~em na vojnike da se suzbiju namere kapetana Dragana, da se situacija smiri. Ja sam imao dva nastupa na radio-stanicama, prvo na Radio Kninu, a onda na Omladinskom radio Kninu i obilazio sam mnoge vojne poloàje. Na frontu kod Benkovca imao sam susret sa kapetanom Draganom koji je i kamerom zabeleèn, mi negde u Beogradu imamo i te snimke i tu je do{lo do na{eg verbalnog duela o kome je upoznata i javnost u Srbiji. Nakon tog mog politi~kog delovawa situacija se u prili~noj meri smirila i miting koji je zakazao kapetan Dragan pro{ao je bez masovnijeg odziva vojske i naroda, wegov poku{aj je propao. Slobodan Milo{evi}: A da li ste vi tada u stvari pomogli Babi}u? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa ja sam pomogao Babi}u, naravno. Jer, znate, tamo je situacija bila prili~no komplikovana, do{lo je do konflikta izme|u Milana Marti}a, ministra unutra{wih poslova, i Milana Babi}a kao predsednika Vlade, a onda se ume{ao kapetan Dragan i po~eo da buni vojsku na raznim linijama fronta. Milan Babi}, i ako sam ja smatrao da on ima izvesne dràvni~ke sposobnosti, bio je li~no velika kukavica, nije smeo da ide na prve linije fronta i vojska ga zbog toga nije volela. I nije uop{te bilo te{ko pobuniti vojsku protiv Milana Babi}a, jer onaj koji ne ide po prvim linijama fronta, a nalazi se na takvom mestu, ne moè biti u vojsci popularan. Jedan od elemenata moje tada{we velike popularnosti je to {to sam ja i{ao na bilo koje mesto, o bilo kakvoj pucwavi da je re~, na bilo koji istureni poloàj hrabro sa ostalim vojnicima, bez obzira na opasnosti i vojnici su to znali da cene. A ja sam sugerisao tamo u svojim pojavqivawima na obe radio-stanice da srpski narod mora da ostane jedinstven, da ne sme da bude unutra{wih sukoba, da oni koji èle unutra{we sukobe dok jo{ traju oruàna dejstva ni... ne mogu biti prijateqi srpskog naroda. A ina~e... Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala vam. Zaustavio sam vas, odgovorili ste na pitawe. Slobodan Milo{evi}: Da li vam je poznato ime Miroslava Derowi}a? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, poznato mi je ime Miroslava Derowi}a. Sve vreme rata na prostoru biv{e Bosne i Hercegovine on je bio apsolutni gospodar Bratunca. Slobodan Milo{evi}: Dobro.
269
Svedok dr Vojislav [e{eq: Bratunac je jedan grad u isto~noj Bosni na obali Drine. Slobodan Milo{evi}: Recite... Svedok dr Vojislav [e{eq: Blizu Srebrenice. Slobodan Milo{evi}: Da li je Miroslav Derowi} imao po va{im saznawima veze sa nekom politi~kom partijom u Srbiji? Svedok dr Vojislav [e{eq: Po mojim saznawima u po~etku je Miroslav Derowi} bio ~lan Srpskog pokreta obnove Vuka Dra{kovi}a, kad je Vuk Dra{kovi} drào miting negde devedesete godine u Bratuncu, Miroslav Derowi} je zajedno sa wim stajao na bini. Posle toga je Miroslav Derowi} promenio stranku i u{ao u Srpsku demokratsku stranku, onda je bio predsednik Kriznog {taba op{tine Bratunac i komandant Bratuna~ke brigade dok jo{ vojska Republike Srpske nije sasvim bila formirana i organizovana. Slobodan Milo{evi}: A da li imate saznawa o wegovim odnosima sa ovim Belim orlovima? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, on je doveo izvesne formacije Belih orlova iz Srbije i drào ih pod svojom kontrolom tamo, oni su izvr{avali wegove naloge. Slobodan Milo{evi}: On je ovde svedo~io, on je istovremeno i su|en, a i svedo~io je za drugu stranu. Da li znate ne{to o pokoqu u selu Glogovo i vezi Derawi}a sa tim doga|ajem? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. U Glogovi su ìveli muslimani, Derowi} je od tih muslimana traìo da predaju oru`je uz obe}awe da }e biti sigurni i bezbedni u svojim ku}ama ako oru`je predaju. Muslimani su predali oru`je, a onda je Derowi} naredio napad na selo Glogova i tom prilikom je ubijeno {ezdeset pet muslimana nenaoruànih. Ina~e, Derowi} je ubijao na jo{ nekim mestima u Bratuncu, to nije procesuirano. A Derowi}u je reìm Mila \ukanovi}a isporu~io celi autobus muslimana iz Crne Gore, to su muslimani koji su pod ratnim dejstvima iz Bosne pobegli u Crnu Goru. Tamo ih je pohapsila crnogorska policija, zatvorila u autobuse i jedan autobus je isporu~ila Derowi}u u Bratuncu, ti muslimani su odmah pobijeni. To je vrlo pouzdana moja informacija. Slobodan Milo{evi}: A da li ne{to znate o tome kakvu je pogodbu sa Tuìla{tvom ovde napravio Derowi}? Svedok dr Vojislav [e{eq: Znam da je napravio pogodbu, od tada smo prestali da govorimo jer sam ga smatrao ne~asnim ~ovekom, ali to nije bitno. On je napravio pogodbu da mu bude su|eno samo za Glogovu, da se zaborave wegovi ostali zlo~ini u Bratuncu i da se zaboravi wegovo u~e{}e u streqawu muslimana u Srebrenici 1995. godine. On je bio u~esnik sastanka na kome je dogovoreno streqawe i li~no je priznao u~e{}e na tom sastanku. Slobodan Milo{evi}: Da li vam je poznato ne{to o bilo kojim drugim delima za koje je Derowi} bio osumwi~en od strane policije?
270
Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, prvo je osumwi~en za ubistvo Gorana Zeki}a, istaknutog srpskog lidera tog kraja na po~etku rata. Goran Zeki} je ubijen u zasedi, a onda je to prikazano javnosti kao delo muslimana. Znam pouzdano da je policija Republike Srpske vodila istragu i da je Derowi} bio osumwi~en. Na izvestan na~in on je uspeo da izbegne procesuirawe. I znam da je Miroslav Derowi} ubio svoju prvu suprugu, a onda je to prikazao kao weno samoubistvo, kao ona mu je pri{la sa le|a, otela mu pi{toq koji mu je stajao za pojasom i sama se ubila. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, da bih mogao da zakqu~im jedan deo ovog va{eg svedo~ewa odnosi se opet na va{e dobrovoqce. Vi ste pomenuli, govore}i o svojim dobrovoqcima, da su neki bili u Teritorijalnoj odbrani, a da je Teritorijalna odbrana bila pod kontrolom JNA. Hteo bih da ra{~istimo da li je Teritorijalna odbrana... Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Ne govorim sad o va{im dobrovoqcima, vi ste rekli na~elno uvek pod kontrolom JNA. Da li je Teritorijalna odbrana i sve jedinice Teritorijalne odbrane u svakom slu~aju bila pod efektivnom kontrolom JNA, odnosno da li je bilo situacija da se izvesni delovi ili jedinice Teritorijalne odbrane na neki na~in pona{aju samostalno i izvan kontrole JNA? Svedok dr Vojislav [e{eq: Po zakonu to je bilo nemogu}e, da li se u praksi negde de{avalo ja zaista ne znam. Ali po zakonu biv{e Jugoslavije oruàne snage su se sastojale iz dve komponente, iz JNA kao operativne armije i Teritorijalne odbrane. I zakon je precizno regulisao kad se vode operativne akcije vojske onda je Teritorijalna odbrana pod direktnom komandom JNA. Ako negde na privremeno zauzetoj teritoriji ostanu odse~ene jedinice JNA i Teritorijalne odbrane, onda prelaze na gerilska ili partizanska vojna dejstva i tada Teritorijalna odbrana kontroli{e jedinice JNA. Zapravo, komandant jedinica JNA zate~enih tamo mora da se pot~ini lokalnom komandantu Teritorijalne odbrane, to je zakonima biv{e Jugoslavije bilo veoma precizno definisano. Ovde je re~ o zapadnoj Slavoniji, u zapadnoj Slavoniji je dejstvovala Teritorijalna odbrana, ali na ~elu Teritorijalne odbrane bio je pukovnik Trbojevi}, aktivni oficir JNA, to znam pouzdano, jer sam se sa wim tamo susretao. Slobodan Milo{evi}: General Vasiqevi} je ovde svedo~io 14. februara koliko, malo mi je ovde zabrqano, 2003. godine, trebalo bi da je to ta~no. Tada je bilo re~i o sastavu vojnog vrha JNA u ratu 1991. godine. Ja bih èleo da pogledate taj sastav. Svedok dr Vojislav [e{eq: Samo mi kaìte gde vam je to. Slobodan Milo{evi}: Ja nemam, imam ovde samo kod sebe jedan ovaj primerak. Ali, dakle, u ratu u sukobima koje je JNA imala 1991. godine ima {esnaest ovih vode}ih generala, jedan Jugosloven, dva Srbina, osam Hrvata,
271
dva Slovenca, dva Makedonca, jedan musliman. Hteo bih da se stavi ovo na grafoskop i molim vas da pro~itate taj sastav vojnog vrha za koji se ovde nekoliko puta, za vojni vrh, ne za ovaj sastav, govorilo kako su se oni nalazili pod mojom kontrolom ili kontrolom vlasti Republike Srbije. Molim vas stavite ovo za grafoskop, a vas }u zamoliti, gospodine [e{eq, da pro~itate i da kaète {ta znate o tom dokumentu, odnosno jeste li videli nekad taj sastav vojnog vrha SFRJ 1991. godine? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, ja sam znao za ovaj sastav vojnog vrha, tu nikakve tajne nije bilo. Tu je bio Veqko Kadijevi} po nacionalnosti Jugosloven, on se tako izja{wavao jer mu je otac bio Hrvat a majka Srpkiwa, ili obrnuto, ja ne znam ta~no, ali u svakom slu~aju iz me{ovitog braka. Zatim Blagoje Ayi}, na~elnik General{taba je Srbin, Josip Gregori} je Hrvat, on je zamenik saveznog ministra. Stane Brovec, Slovenac, zamenik saveznog sekretara, kako se tada nazivao ministar. Mile Ruìnovski, Makedonac, na~elnik Prve uprave General{taba. Konrad Kol{ek, Slovenac, komandant severozapadnog boji{ta, komanda u Zagrebu, neposredno pred rat JNA je svoju raniju armijsku strukturu promenila... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, gospodine [e{eq, ne}u od vas ponovo traìti, prevodioci vas opet mole govorite prebrzo. Ja pretpostavqam da ako budete sporije govorili da vam to ne}e smetati i da ne}e na{koditi va{em braku. Vi morate... Hvala vam na tom obja{wewu, jer ovo uti~e na efikasnost na{eg rada. Svedok dr Vojislav [e{eq: Govori}u vrlo polako, gospodine Robinson. Konrad Kol{ek, Slovenac, komandant severozapadnog boji{ta, komanda u Zagrebu. Aleksandar Spirkovski, Makedonac, na~elnik centralnog boji{ta, komanda u Beogradu. Andrija Sili}, Hrvat, na~elnik {taba centralnog boji{ta. @ivota Avramovi}, Srbin, na~elnik jugoisto~nog boji{ta, komanda u Skopqu. Boìdar Qubi{i}, Hrvat, komandant Ratne mornarice, kasnije bio predsednik Komunisti~ke partije u JNA, po{to je JNA imao svoju politi~ku organizaciju posebnu u odnosu na ostale federalne jedinice. Zatim Anton Tus, Hrvat, na~elnik Ratnog vazduhoplovstva. Zvonko Jurjevi}, Hrvat, zamenik na~elnika Ratnog vazduhoplovstva. Ivan Radanovi}, Hrvat, na~elnik Centra visokih vojnih {kola u Beogradu koji je obuhvatao sve vojne akademije. Ibrahim Alibegovi}, musliman, na~elnik Ratne {kole, Ratna {kola to je generalska {kola, to je bio uslov da oficir postane general ako zavr{i tu {kolu. Tomislav Bjondi}, Hrvat, na~elnik Komandno{tabne akademije, to je akademija za vi{e oficire. Mate Pehar, Hrvat, na~elnik Vojne akademije u Beogradu. Dole imate i statisti~ki pregled nacionalne strukture, tu je jedan Jugosloven, dva Srbina, osam Hrvata, dva Slovenca, dva Makedonca i jedan musliman. To vam je struktura vojnog vrha JNA u ratu 1991. godine. Predsedavaju}i sudija Robinson: Vidite, kada sam sada ~ekao, ~ekao sam da zavr{i prevod na engleski. Dakle, kad je re~ o pitawu gospodina Milo{evi}a {to pokazuje taj popis, kad je re~ o pitawu kontrole koju je on mo`da imao?
272
Svedok dr Vojislav [e{eq: Ovo prvo govori da gospodin Milo{evi} nije imao nikakvu kontrolu nad JNA i ovo govori da JNA nije bila u srpskim rukama. I JNA nije mogla da sprovodi eventualnu srpsku nacionalisti~ku politiku. Jugoslaviju je poku{ala da sa~uva JNA i to je razlog wenog ulaska u oruàna dejstva i ona je u{la tek kad je bila napadnuta. Na vi{e mesta, {irom Hrvatske, napadali su vojna skladi{ta oru`ja, napadali oficire, napadali oficirske porodice i tako daqe. Onog trenutka kad je postalo nepodno{qivo, armija je stupila u dejstvo. Slobodan Milo{evi}: Sada }emo pre}i na jednu drugu temu, gospodine [e{eq. Naime, prethodno èlim da vas pitam da li ste vi pre nego {to ste do{li ovde dobrovoqno imali priliku da gledate proceduru koja je ovde vo|ena od februara 2002, godine? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ovu sudsku proceduru? Slobodan Milo{evi}: Da, da. Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa ja sam pratio televizijski prenos va{eg su|ewa... Slobodan Milo{evi}: Recite mi... Svedok dr Vojislav [e{eq: Koliko sam mogao u odnosu na svoje radne obaveze. Slobodan Milo{evi}: Imaju}i u vidu glavne teze, da li ste imali priliku da vidite tezu koju je gospodin Najs izneo o tome kako sam ja vodio nekakvu politiku i da je crvena nit, rekao bih, politike koju sam vodio bila zasnovana na tezi o Velikoj Srbiji. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, to je nemogu}e. Prvo, takvu politiku nikada nije vodila ni va{a partija, ni vi li~no. Va{e te`we su, 1990. i 1991. godine, bile usmerene ka o~uvawu Jugoslavije. Sa druge strane, nikakvu kontrolu nad JNA niste mogli imati, ali je JNA imala politi~kih ambicija. Vrh JNA je poku{ao va{u smenu jo{ 1989. godine, dok jo{ nije pao komunisti~ki reìm. Zakazana je bila sednica Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije krajem jula 1989. na insistirawe Komunisti~ke partije u JNA. Sve je bilo pripremqeno za poku{aj va{e smene, u posledwem momentu se od toga odustalo. Sa druge strane, u vrhu JNA bila je jedna grupa generala sa veoma izraènim politi~kim ambicijama. Ta grupa generala, me|u kojima je jedan od najistaknutijih bio {ef armijske Slu`be bezbednosti Aleksandar Vasiqevi}, general, poku{ala je da reìra na samom po~etku rata neke zlo~ine i sa hrvatske i sa srpske strane, pa da onda na toj osnovi privoli zapadne sile da pristanu uz JNA kao jedinog garanta o~uvawa dràve i da se izvr{i obra~un sa reìmima i u Sloveniji, i u Hrvatskoj, i u Srbiji, jer je armijski vrh i u vama neprekidno video smetwu za svoje politi~ke ambicije. I tada je armijski vrh odlu~io, na primer, na hrvatskoj strani da se insceniraju neki zlo~ini. Pod komandom generala Aleksandra Vasiqevi}a organizovano je podmetawe eksploziva pred zgradu jevrejske op{tine u Zagrebu i na jevrejskom grobqu Mirogoj.
273
Trebalo je na taj na~in da se svetska jevrejska javnost jo{ vi{e angaùje protiv Tu|manovog reìma, jer se Tu|man ve} istakao nekim antijevrejskim izjavama, pa se hvalio kako je sre}an {to wegova èna nije Jevrejka, {to nema ni{ta Jevrejsko u wemu. Sa druge strane, veoma je mutna uloga Aleksandra Vasiqevi}a u nekim zlo~inima koje su izvr{ioci srpske nacionalnosti izvr{ili u zapadnoj Slavoniji... Predsedavaju}i sudija Robinson: Mislim da ste sada malo skrenuli sa teme. Ali, u svakom slu~aju, vreme je da zavr{imo sa radom danas, nastavqamo sa radom sutra ujutro u devet sati.

êtvrti dan, 25. avgust 2005. godine Slu`benik suda: Molim ustanite. Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju zaseda. Predsedavaju}i sudija Robinson: Izvolite sesti. Gospodine Milo{evi}u, nastavite s ispitivawem. Slobodan Milo{evi}: Ju~e smo stali kod uloge vojske i pozicije koju je vojska imala u to vreme. U ~lanu, odnosno paragrafu 85 ovog hrvatskog dela, budite qubazni, pa potraìte ga. Svedok dr Vojislav [e{eq: 85, rekli ste? Slobodan Milo{evi}: Da, hrvatskoga, to vam je na 24 strani toga dela, po{to ovde, ova kwiga nije po stranama nego po delovima. Svedok dr Vojislav [e{eq: Na{ao sam. Slobodan Milo{evi}: Ovde se konstatuje da je tamo, dakle, u Hrvatskoj, da sad ne ulazim u te datume, mada su i oni, naravno, potpuno apsurdni, s obzirom na stawe u Jugoslaviji tada, kaè da je postojala delimi~na okupacija. Molim vas da mi objasnite, vi ste bili tamo, a pratili ste i tok doga|aja, a znate istoriju. Da li je mogu}e da neko okupira neke teritorije na kojima ìvi, gde mu je ku}a i weni temeqi, koje su udarili jo{ wegovi pradedovi vekovima i kad se ujutru probudi da mu kaù da je on okupirao tu teritoriju? Da li je to negde zabeleèno, vi ste se bavili teorijskim radom, pa da li znate ne{to o tome? Svedok dr Vojislav [e{eq: To je nemogu}e, naravno, gospodine Milo{evi}u, u celoj Republici Hrvatskoj u toku 1991. godine nije bilo nikakve okupacije. Bila je na delu hrvatska separatisti~ka pobuna koja je nelegalna, protivustavna, dakle, protivpravna. A jedina legalna oruàna sila bila je Jugoslovenska narodna armija. Totalna je besmislica re}i postojala je delimi~na okupacija od 8. oktobra 1991. godine. Hrvatsko separatisti~ko rukovodstvo je, 8. oktobra 1991. godine, jednostrano proglasilo nezavisnost. Me|utim, Hrvatska nije bila me|unarodno priznata kao nezavisna dràva. Ono je i daqe bilo nelegalno i posle 8. oktobra. U Hrvatskoj je bio na delu oruàni sukob, ali oruàni sukob unutra{weg karaktera, zapravo gra|anski rat izazvan separatisti~kom pobunom. Jugoslovenska narodna ar274
mija nije mogla biti okupator ni na jednom delu tada jo{ uvek postoje}e SFRJ, Jugoslavije. Slobodan Milo{evi}: A da li su Srbi u Krajini mogli da izvr{e tu okupaciju svojih ku}a i svojih mesta? Svedok dr Vojislav [e{eq: Apsolutno je nemogu}e da izvr{e okupaciju svojih sela, svojih gradova i svojih ku}a i imawa. Srbi su u svim tim delovima Krajine bili ve}insko stanovni{tvo i uglavnom su i na lokalnim izborima osvajali lokalnu vlast. Srbi su se, jednostavno, tamo organizovali, da se za{tite od novouspostavqenog hrvatskog usta{kog reìma koji se ve} pozivao i na ideologiju i na simboliku usta{kog fa{isti~kog reìma iz Drugog svetskog rata. Slobodan Milo{evi}: A da li je vojska, po{to smo se tom temom bavili delimi~no ju~e, da li je vojska koja je na toj teritoriji 70 godina imala svoje garnizone, kasarne i sve to, i legitimno, uostalom, legitimno postojala na toj teritoriji, a zatim te 1991. godine opkoqena u kasarnama i izloèna odre|enim pritiscima do ubijawa, mogla da bude tretirana kao okupator. Kada se ona tu na{la? Do{la je 70 godina pre toga sastavqena od svih pripadnika gra|ana Jugoslavije, i odjednom je progla{ena za okupatora. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, vi sada kombinirate pitawe i komentare. Postavite jasno pitawe. Slobodan Milo{evi}: Dakle, da li je generalno, s obzirom na svoj status, vojska mogla biti okupator i da li je konkretno u 1991. godini, s obzirom na doga|aje koji su se odnosili na wu, mogla biti okupator? Svedok dr Vojislav [e{eq: Apsolutno nije mogla biti okupator, rekao sam ve}, bila je jedina legalna vojna sila, a Vojna slu`ba bezbednosti je dokumentovano prezentovala javnosti, to je bilo na svim televizijama jo{ u januaru 1991. godine, podatke o ilegalnom naoruàwu hrvatskih paravojnih formacije, pre svega takozvanog Zbora nacionalne garde. Ogromne koli~ine naoruàwa stizale su preko Ma|arske. To naoruàwe je mawim delom bilo ma|arske proizvodwe, a najve}im delom naoruàwe sa skladi{ta biv{e Isto~ne Nema~ke, koje je nema~ka vlada èlela {to hitnije da rasformira, likvidira, a dobro joj je do{lo da svoje saveznike me|u hrvatskim separatistima na taj na~in naoruà. O tome postoji detaqno svedo~ewe hrvatskog generala Martina [pegeqa, koji je prethodno bio general Jugoslovenske narodne armije i komandant zagreba~ke armijske oblasti, potom komandant Teritorijalne odbrane Hrvatske. On detaqno u svojoj kwizi Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala, gospodine [e{eq. Hvala. Gospodine [e{eq, hteo sam vas pitati da li je jedini razlog, zbog koga vi kaète da nije postojala okupacija od 8. oktobra 1991. godine, to {to vi ne priznajete hrvatsku nezavisnost s po~etkom toga dana? Svedok dr Vojislav [e{eq: Vi kaète da ja ne priznajem, niko ìv u svetu nije priznavao hrvatsku nezavisnost... Predsedavaju}i sudija Robinson: Ja vas pitam da li je to razlog. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. To je razlog, ali ne jedini. Jugoslavija jo{ postoji kao me|unarodno priznata dràva, nije priznato jo{ bilo ni
275
otcepqewe Slovenije, iako se JNA sporazumno povukla iz Slovenije. Jugoslavija kao dràva, ona velika prethodna Jugoslavija i daqe je postojala. Bila subjekt me|unarodnog prava, bila ~lanica Ujediwenih nacija i niko u svetu nije dovodio u pitawe wen teritorijalni integritet. Predsedavaju}i sudija Robinson: Izvolite, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, predlaèm vam da u vezi sa ovim odgovorom sada pro~itate ~lan 110, zna~i, samo nekoliko listova daqe na strani 27 ovog istog, ne ~lan nego paragraf, kako ga nazivaju 110 pro~itajte ga, molim vas. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ovde se otvoreno priznaje. Slobodan Milo{evi}: Pa, pro~itajte. Svedok dr Vojislav [e{eq: SFRJ je postojala kao suverena dràva do 27. aprila 1992. godine kada je usvojen Ustav Savezne Republike Jugoslavije kojim je zamewen Ustav Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije iz 1974. godine. To se ovde u optu`nici otvoreno priznaje. Progla{ewu Savezne Republike Jugoslavije prethodilo je me|unarodno pravno priznawe, na nelegalan na~in, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Makedonije. Za{to kaèm na nelegalan na~in? Po me|unarodnom pravu nije se mogla priznati nezavisnost novostvorenih dràva i na teritorijama koje nisu bile pod kontrolom centralne vlasti. Hrvatska je priznata, pre svega, od strane Vatikana i Nema~ke, a onda i ostalih zapadnih sila kao nezavisna dràva, mada centralna vlast u Zagrebu nije kontrolisala tre}inu teritorije Hrvatske, dve tre}ine je kontrolisala, tre}inu nije kontrolisala... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, gospodin Najs }e vrlo skoro ustati i re}i da vi ovde niste u svojstvu pravnog stru~waka. Jer da ste vi ovde u svojstvu pravnog stru~waka za to je trebala biti data prethodna obavjest, prema tome, iako ste pravnik, profesor prava, morate to imati na umu. Ovo su sporna pravna pitawa koja }e morati re{iti ovo Ve}e. Vi ste ovde kao svedok o ~iwenicama. Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodine Robinson, ja i svedo~im iskqu~ivo o ~iwenicama. Ali moram uz te ~iwenice dati odre|eno obrazloèwe. Znate, nisam vam ja nepismen ili polupismen svedok ovde koji naga|a o ~iwenicama. Ja za svaku ~iwenicu koju iznosim imam utemeqewe u realnom stawu stvari i fakti~kom i pravnom. Predsedavaju}i sudija Robinson: Ja sam do sada dao ne{to manevarskog prostora. Izvolite, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Gospodine Robinson, pretpostavqam da se to va{e upozorewe ne odnosi na ~iwenicu da je gospodin [e{eq pro~itao sada paragraf 110, u kome je ova druga strana napisala da je SFRJ postojala kao suverena dràva do 27. aprila 1992. godine, pa ne bih mogao to vaqda da shvatim kao jednu od ~iwenica koja bi bila za wih sporna. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da, gospodine Milo{evi}u, uzeo sam to u obzir. Ja sada govorim o svojstvu u kojem svedok ovde svedo~i i molim vas nastavite sa ispitivawem.
276
Slobodan Milo{evi}: [ta su oni priznali to moète boqe da vidite ako otvorite ta~ku 89 i 90. Zamoli}u vas da pro~itate i jednu i drugu, jer to su pisali pre nego {to su dobili naredbu da podnesu optu`nicu za Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. Pro~itajte, molim vas, ove ta~ke 89 i 90. Svedok dr Vojislav [e{eq: Za sve vreme na koje se odnosi ova optu`nica. Slobodan Milo{evi}: Ne, ne 89 i 90 kosovskog dela. Svedok dr Vojislav [e{eq: A kosovskog. Slobodan Milo{evi}: Da, da. Svedok dr Vojislav [e{eq: Krajem juna 1991. godine SFRJ je po~ela da se raspada u nizu ratova koji su usledili jedan za drugim u Republici Sloveniji, daqe u tekstu Slovenija, Republici Hrvatskoj, daqe u tekstu Hrvatska, i Bosni i Hercegovini. Slovenija je 25. juna 1991. godine proglasila nezavisnost od SFRJ {to je dovelo do izbijawa rata. Mirovni sporazum postignut je 8. jula 1991. godine. Hrvatska je svoju nezavisnost proglasila 25. juna 1991. godine, {to je dovelo do borbi izme|u hrvatskih vojnih snaga, s jedne strane, i JNA, paravojnih jedinica i Vojske Republike Srpske Krajine, s druge strane. Bosna i Hercegovina proglasila je nezavisnost 6. marta 1992. godine {to je... Predsedavaju}i sudija Robinson: Moram vas zaustaviti. Svedok dr Vojislav [e{eq: To je kosovska optu`nica. Predsedavaju}i sudija Robinson: Kosovska optu`nica, zna~i, vratili ste se na Kosovo. Nije na vama da ~itate optu`nicu. Gospodine Milo{evi}u, trebate to saèti i postaviti va{e pitawe zasnovano na saètku tih paragrafa. Mi znamo da je svedok pismen i da moè da ~ita nema potrebe da sve to ~ita. Svedok dr Vojislav [e{eq: Moè i da pi{e, gospodine Robinson. Predsedavaju}i sudija Robinson: Izvesno, uze}u to u obzir. Slobodan Milo{evi}: Dakle, gospodine [e{eq, ovo se odnosi, ovo je dokument wihov kojim oni iznose optu`be za Kosovo. Ali se ovi paragrafi, da li prime}ujete, odnose na Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. Jeste li to videli? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Dakle, ovde se decidno kaè ta je optu`nica napisana dok jo{ nisu dobili naredbu da podnesu optu`nicu za Hrvatsku i Bosnu, pa nisu ni znali da }e to morati da rade. Tuìlac Yefri Najs: âsni sude, ne}u sebi dopustiti da se ukqu~ujem u debatu o ovim stvarima, ali pozivam Ve}e da prinudi svedoka da nastavi svedo~iti o ~iwenicama. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da ~ujem koje pitawe èlite postaviti, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Dakle, u 89. ta~ki kaè da je to {to je proglasila nezavisnost dovelo do rata, a u 90. za Bosnu i Hercegovinu, tako|e, kaù da je progla{ewe nezavisnosti dovelo do rata {irih razmera. E sada, ja vas pitam, po{to se ovo odnosi na Bosnu i na Hrvatsku, kako je to...
277
Predsedavaju}i sudija Robinson: Ovde zna~i stoji navod da je to ~iwewe nezavisnosti dovelo do rata, to je ~iweni~no pitawe. [to èlite postaviti gospodinu [e{equ, koje pitawe? Slobodan Milo{evi}: I jedno i drugo. Ja ho}u da ga pitam da li moè, ako drugi proizvedu rat, da li moè da se govori o zlo~ina~kom poduhvatu bilo koga u Srbiji ili Saveznoj Republici Jugoslaviji... Predsedavaju}i sudija Robinson: Ne, ne}u dozvoliti, to je ~isto naga|awe. Slobodan Milo{evi}: êkajte, gospodine Robinson, kako mogu Srbi da ostvaruju neke ciqeve i planove kroz rat koji su izazvali drugi. To pitam i to je sasvim legitimno pitawe. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, ne, to su argumenti koje }ete izneti u va{oj zavr{noj rije~i, to nije ne{to o ~emu moè svedo~iti svedok. Slobodan Milo{evi}: Gospodine Robinson, ta~ka 22 ovog hrvatskog dela, mislim da je isto tako ta~ka 22 i bosanskog dela, govori, iskqu~ivo se odnosi na gospodina [e{eqa. Dakle, on je kako se u ta~ki 9... Predsedavaju}i sudija Robinson: Zar ve} niste obradili ta~ku 22, niste li ve} govorili da je gospodin [e{eq pruào pomo} i srpskim dobrovoqcima? Slobodan Milo{evi}: Da se raspravimo oko toga. Dakle, ovo je re~ o zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu ili u ta~ki 9. Gospodine [e{eq, pogledajte samo drugi deo, ja }u vam pro~itati... Predsedavaju}i sudija Robinson: Paragraf 9, od ~ega? Slobodan Milo{evi}: Hrvatskog dela. Svaki u~esnik. Ovo napred pi{e da sam ja bio taj udruèni zlo~ina~ki poduhvat i onda kada je svaki u~esnik ili saizvr{ilac udruènog zlo~ina~kog poduhvata odigrao svoju ulogu ili vi{e uloga koje su zna~ajno doprinosile ukupnom ciqu poduhvata, uloge tih u~esnika ili saizvr{ilaca izme|u ostalog ukqu~uju slede}e i onda dve ta~ke. A onda se pod tim nabrajawem u ta~ki 22 nalazi va{e ime. Po~iwe ta~ka 22. Vojislav [e{eq, zna~i vi ste ubrojani u taj udruèni zlo~ina~ki poduhvat, pa zato i pitam ovo {to sam vas malopre pitao, kako to kada rat izazovu drugi vi ostvarujete, na ~elu sa mnom, zlo~ina~ke planove udruènog zlo~ina~kog poduhvata? Ovde Vojislav [e{eq kao Predsedavaju}i sudija Robinson: Ne, gospodine Milo{evi}u, ja sam o tom pitawu ve} doneo odluku, morate nastaviti ispitivawe drugim pitawem. Slobodan Milo{evi}: Evo, pre}i }u na drugo pitawe, ali, tako|e }u da citiram ovo u ta~ki 22, ove epitete koje ste ovde... Predsedavaju}i sudija Robinson: O ~emu? Zbog ~ega vi to ponovo citirate? Svi to imamo pred sobom, ako imate konkretno pitawe postavite ga. Hajde da idemo daqe. Slobodan Milo{evi}: Zbog toga {to smatram da gospodin [e{eq treba da odgovori na pitawa koje se ti~u omiqene teme gospodina Najsa i ostalih, koji se ti~u Velike Srbije. Naime, gospodine [e{eq, ove dobrovoq278
ce koje ovde pomiwu kako kaù poznati ~etnici {e{eqevci, i [e{eqevi qudi, to smo ra{~istili ju~e u vezi sa dobrovoqcima i wihovim statusom i tako daqe. A onda posledwa re~enica ove ta~ke 2 glasi: Pored toga otvoreno je zagovarao i podsticao stvarawe Velike Srbije nasiqem i drugim protivpravnim sredstvima i aktivno u~estvovao u ratnoj propagandi i {irewu me|unacionalne mr`we. Dakle, vi ste ovde direktno u optu`bama koje se meni ovde nalaze navedeni kao u~esnik zlo~ina~kog poduhvata. I ja èlim da vas pitam sada o ovom delu, o podsticawu, o nasiqu i protivpravnim sredstvima kojima ste vi nastojali da ostvarite Veliku Srbiju i o {irewu nacionalne mr`we. Da bi do{li do jasnih obja{wewa prvo da vidimo koliko to ima veze sa realnim ~iwenicama. Ovo {to ovde pi{e. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ovde je samo jedno realno mi{qewe. Sudija Bonomi: Prvo, po mom mi{qewu nema pitawa, ju~e je gospodin [e{eq sasvim jasno dao do znawa da jeste zagovarao koncept Velike Srbije, ali svakako ne nasiqem, niti protivpravnim sredstvima. O tome se ve} nekoliko puta govorilo tokom svedo~ewa ovog svedoka. Vi niste postavili nikakvo pitawe, a cjela ta tema se meni ~ini tek na~in da iznosite va{e argumente, a faktor izno{ewa argumenata je ne{to {to dolazi mnogo kasnije na su|ewu. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, pre|ite na neko drugo pitawe. Slobodan Milo{evi}: Gospodine Robinson, ja }u postaviti konkretna pitawa koja se ti~u ovoga i koja zasluùju obja{wewe. Dakle, gospodine [e{eq, vi ste otvoreno zastupali koncept Velike Srbije, list va{e stranke, kao {to smo videli iz citata povodom drugih stvari se zove Velika Srbija, molim vas objasnite o kakvom se konceptu radi. Svedok dr Vojislav [e{eq: To je veoma star ideolo{ki koncept i prvi put je u javnosti figurisao jo{ 1683. godine u vreme turskog poraza pod Be~om. \or|e Brankovi}, istaknuti srpski politi~ki predvodnik tog vremena, obratio se memorandumom austrijskom caru... Sudija Bonomi: Za{to ne saznamo kako gospodin [e{eq shva}a pojam Velike Srbije umesto da slu{amo o tom konceptu iz 17. stole}a? Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodine Bonomi, ja upravo shvatam pojam Velike Srbije prema wegovom izvornom konceptu iz 17. veka. Ali ovde u velikom broju procesa koji su vo|eni pred Ha{kim tribunalom, a ja sam pro~itao skoro sve presude koje su donesene, mnogi svedoci, nepismeni i polupismeni, govore o Velikoj Srbiji, a da nemaju pojma {ta to zna~i. A onda u mnogim presudama to se uzima zdravo za gotovo. Ja kao najve}i ìvi srpski nacionalista i danas vode}i srpski nacionalisti~ki ideolog, mogu vam dati izvorno zna~ewe koncepta Velika Srbija. I mislim da bi to bilo korisno i za ovaj proces i za ostale procese koji se ovde vode. Jer niko od ovih koji su ukqu~eni, prema optu`nici u udruèni zlo~ina~ki poduhvat, niko osim mene nikada nije pomenuo Veliku Srbiju i daleko je bio od svake pomisli da se zalaè za Veliku Srbiju. Moje zalagawe za Veliku Srbiju, koje traje vi{e od 30 godina, ovde se poku{ava iskoristiti da se pripi{e i dru279
gim qudima koji nemaju s tim nikakve veze. Ja sam spreman da poginem za ideju Velike Srbije, ali mi dozvolite i da objasnim {ta zna~i ta ideja. [ta zna~i koncept Velike Srbije. A ja }u se truditi da to bude {to kra}e, i kada neka istorijska pitawa pokrenem veoma }u ih koncizno saop{titi, ako mi dozvolite. Ako vas to interesuje, ja ne}u na silu da vas teram da slu{ate to ako ne}ete. Ali bih èleo da vam to objasnim. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, u ovome {to ste sada rekli jasno ste stavili do znawa, da imate jedan osobni pogled o Velikoj Srbiji i to je ono {to nas zanima. Ne èlimo sada slu{ati o detaqima toga kako je ta tema evoluirala tokom povjesti, osim ukoliko to ne bude relevantno kao rezultat va{eg osobnog shvatawa tog koncepta. Tuìlac Yefri Najs: Ja bih èleo dodati jo{ jednu stvar. Pitawe Velike Srbije spomenuto je na otvarawu su|ewa samo u onoj meri u kojoj se to ~ulo iz ustiju drugih, ukqu~uju}i ovog ~ovjeka. To se pojavilo u hrvatskom segmentu optu`nice. Na su|ewu je to spomenuto prilikom svjedo~ewa svjedoka optu`be o historijskom svjedo~ewu u onoj mjeri u kojoj je to bilo nu`no. Svjedoci koji su pozvani kao eksperti ili svjedoci o ~iwenicama prilikom izvo|ewa dokaza obrane tako|e, su govorili o tome Mihajlovi}, Popov, Terzi}. Nema nikakve potrebe da se daqe iznosi ekspertiza o tome, a pogotovo ne da to ~ini svjedok koji nije podnio izve{taj eksperta. Ja uz du`no po{tovawe molim da se usvoji stav sudije Bonomija o tome. Slobodan Milo{evi}: @elim da skrenem pa`wu na jednu ~iwenicu. Predsedavaju}i sudija Robinson: Pri~ekajte, gospodine Milo{evi}u. Gospodine [e{eq, saslu{a}emo vas o konceptu Velike Srbije, mo`da }e biti potrebno, kao {to kaète, dotaknuti se i povijesti, ali molim vas da to budete veoma kratki. Govorite nam o suvremenom konceptu i kaìte nam {to vi shva}ate {to podrazumeva koncept Velike Srbije. Dakle, molim vas da budete vrlo kratki. Svedok dr Vojislav [e{eq: Koncept Velike Srbije... Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, molim vas. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, ne smete prekidati, ja sam svjedoku postavio pitawe i ja imam prava svjedoku postavqati pitawa. Molim vas da odgovorite. Slobodan Milo{evi}: Ja... Predsedavaju}i sudija Robinson: Ja vas zaustavqam. Ja sam vam iskqu~io mikrofon. Gospodine [e{eq, postavio sam vam pitawe, molim vas da odgovorite. Svedok dr Vojislav [e{eq: Koncept Velike Srbije podrazumeva jedinstvenu srpsku dràvu u koju }e biti ukqu~ene sve srpske zemqe gde su Srbi ve}insko stanovni{tvo. Me|utim, on se suprotstavqa vekovnim vatikanskim, austrijskim i drugim poku{ajima da se srpski narod svede iskqu~ivo na pripadnike pravoslavne hri{}anske veroispovesti. Jer srpski narod u svom etni~kom bi}u obuhvata i Srbe pravoslavne, i Srbe katolike i Srbe muslimane. \or|e Brankovi} je od austrijskog cara kada je austrijska vojska bila u naletu protiv Turaka, i osloba|ala mnoge srpske zemqe, tra280
ìo da se od tih svih srpskih zemaqa, a {ta su srpske zemqe tamo gde se govori srpski jezik, dakle, taj jedinstveni jezik je bio osnovna odrednica pri zakqu~ivawu {ta su srpske zemqe, da se formira posebna jedinica u okviru austrijskog carstva, a austrijski car je prihvatio wegov zahtev, dao mu titulu grofa i postavio ga za despota Banata, Srema i Hercegovine. Sve su to bile srpske teritorije i jo{ uvek u turskom ropstvu. Me|utim, kada je Austrija oslobodila veliki deo tih zemaqa ona se upla{ila ideje, jer je srpski narod ìveo na ogromnom prostoru Balkana, i onda su zato~ili grofa \or|a Brankovi}a u ê{koj, u gradu Hebu, davali mu grofovsku apanaù do kraja ìvota, ali mu nisu dozvoqavali da iza|e iz Heba. Slede}i put se 1803. godine pojavila ta ideja u memorandumu arhimandrita pivskog manastira u dana{woj Crnoj Gori, Arsenija Gagovi}a, ruskom caru. Prevodilac: Molimo da govorite malo sporije zbog prijevoda. Svedok dr Vojislav [e{eq: U kome on traì rusku pomo} u osloba|awu svih srpskih teritorija prvo iz turskog ropstva, a onda iz austrijskog ropstva i stvarawe jedinstvene srpske dràve. Tre}i put se pojavquje u memorandumu karlova~kog mitropolita Stevana Stratimirovi}a iz 1804. godine ~im je izbio veliki srpski ustanak protiv Turaka. To je, dakle, izvorno oslobodila~ka ideja. Ta ideja èli osloba|awe svih srpskih zemaqa iz turskog ropstva u kome smo mi, Srbi, ìveli pet vekova. Iz austrijskog ropstva u kome smo, tako|e, vekovima ìveli. I mleta~kog ropstva u kome smo vekovima ìveli. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Svedok dr Vojislav [e{eq: Sada dolazim do najbitnijeg pitawa, gospodine Robinson. Predsedavaju}i sudija Robinson: Zna~i, kratko re~eno, to je koncept jedinstvene srpske zemqe koja obuhva}a sve srpske teritorije gdje su Srbi u ve}ini, a to obuhvata i pravoslavne, i katoli~ke i muslimanske Srbe. A to je, pak, u kontrastu sa vekovnim vatikanskim poloàjem. Dobro, to je jasno. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ali vam kqu~no pitawe nisam objasnio. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Najs, nisam vas ba{ sasvim shvatio da li vi kaète da to nije vaàn deo argumenata optu`be. Tuìlac Yefri Najs: Mi smo uvek bili pa`qivi u vezi s time. Predsedavaju}i sudija Robinson: Ali koncept Velike Srbije je osnova za spajawe svih optu`nica. Tuìlac Yefri Najs: Koncept svih Srba koji treba da ìve u istoj dràvi i historijski koncept Velike Srbije, o kojoj smo sada dosta ~uli i u kojem se moè dosta argumenata re}i, izre~eno je u ovoj sudnici. Mi smo uvek prihvatili da optuèni ili nikada nije sam koristio rije~i Velika Srbija ili ih je koristio samo pripisuju}i drugima. Me|utim, drugi poput ovog ~oveka taj su izraz i te kako koristili. I vi }ete u mojoj uvodnoj rije~i videti da sam ja uvek pravio razliku izme|u re~i koje su koristili drugi i na{ih teza, a to je da je motiv ovog optuènog bila èqa da svi Srbi ìve u istoj dràvi. Kada ga to nije motiviralo, motivirali su ga drugi ci281
qevi, wegovi li~ni ciqevi, ali zasnovani na tom konceptu. Mo`da }e na kraju ispasti da nema mnogo razlika izme|u realnosti u praksi jednog i drugog. Me|utim, jedno je o~ito povjesni pojam i to nije pojam koji sam ja koristio u vezi sa ovim optuènim. Ja sam u vezi s time bio veoma oprezan. Sudija Bonomi: Gospodine [e{eq, ja imam jedno pitawe o va{oj definiciji. Vi ste u va{ opis uvrstili i slede}e, rekli ste kako se definiraju srpske zemqe. To su zemqe gde se govori srpski. Jeste li to, zaista, mislili re}i? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Sudija Bonomi: Ali onda vi mislite, zna~i, re}i da Hrvati govore srpski? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Sudija Bonomi: Zna~i, u toj definiciji srpske zemqe obuhva}aju {to, celu Jugoslaviju? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Sudija Bonomi: Vidite, ja sam zbuwen u vezi s tim va{im izrazom. Svedok dr Vojislav [e{eq: Vi{e ste vremena opet dali gospodinu Najsu nego meni, a ja svedo~im o tome. Ja èlim da vam to objasnim, zaista }u biti kratak. Sudija Bonomi: Ne, ne vi ste ne{to rekli i ja bih èleo da to {to ste rekli sada meni razjasnite. Dakle, dokle, gdje se sve govori srpski jezik u vezi sa va{om definicijom Velike Srbije. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Ogromna ve}ina dana{wih Hrvata su Srbi katolici. To ja èlim da vam objasnim. Svi muslimani u Bosni i Hercegovini i u Ra{koj oblasti, odnosno Sanyaku, su Srbi muslimani. Pojam Hrvata imao je tri etni~ka zna~ewa kroz istoriju. Prvi, Hrvati su bili narod zapadnoslovenskog porekla, bliski êsima i Poqacima. Naselili su se na Balkan izme|u planine Gvozda i Jadranskog mora. Ti prvi Hrvati imali su svoj jezik. On se u lingvistici naziva ~akavskim. To je bila mala teritorija u vreme najve}e hrvatske dràve u vreme kraqa Petra Kre{imira êtvrtog u 11. veku dopirala je do reke Vrbasa. Pretpostavqam da znate, Vrbas je reka koja proti~e kroz Bawaluku otprilike jednom delu Bosne i Hercegovine. Pod turskim napadima to hrvatsko stanovni{tvo je izginulo ili se razbeàlo u dubinu Evrope, bilo je katoli~ko, katolici uglavnom nisu bili spremni da trpe tursku vlast, imali su zemqe iste vere u koje su beàli. I danas imate velika naseqa tih izvornih Hrvata u Austriji, Gradi{tu, Slova~koj, Italiji, ê{koj i tako daqe. To su, dakle pravi Hrvati. Kada je Hrvatska skoro cela pala u tursko ropstvo onda je ma|arski kraq, u ~ijem se sastavu nalazila Hrvatska, deo hrvatskih plemi}a preselio u Slavoniju. U novi etni~ki supstrat. U Slavoniji su ìveli kajkavci. Sudija Bonomi: Za{to ne moète jednostavno da odgovorite na pitawe? Dakle, gde se sve govorio srpski jezik danas, odnosno u vreme sukoba? Na osnovu va{e definicije Velike Srbije za{to ne moète jednostavno da mi odgovorite na to pitawe? To je ~iwenica koja mene zanima.
282
Svedok dr Vojislav [e{eq: Srpski jezik se govorio u Srbiji, u celoj Bosni i Hercegovini, u Crnoj Gori i skoro celoj Hrvatskoj. Osim tri ùpanije, zagreba~koj, krièva~koj i vara`dinskoj. To je na zapadu dana{we Hrvatske. U 19. veku po nalogu Vatikana i Be~kog dvora svi Hrvati prihvataju srpski jezik kao svoj materwi jezik. Sudija Bonomi: Gospodine [e{eq, mene daqe ovo ne zanima, ako neko èli da postavi dodatna pitawa u redu, mene za sada to ne zanima. Mene interesuje definicija. Dakle, Velika Srbija bi ukqu~ivala ~itavu Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i gotovo ~itavu Hrvatsku, osim one tri ùpanije, o kojima ste krenuli da govorite, odnosno, krenuli ste da govorite o poreklu jezika u tim ùpanijama. Da li je to va{ stav? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja èlim ovde da vam stavim do znawa da se koncept Velike Srbije nikako ne moè identifikovati sa bilo kakvom praksom progona muslimanskog ili katoli~kog stanovni{tva. U svim programskim aktima Srpskog ~etni~kog pokreta, Srpskog slobodarskog pokreta, Srpske radikalne stranke, mi neprekidno pozivamo na bratsku slogu i jedinstvo Srba pravoslavaca, Srba katolika, Srba muslimana, Srba protestanata i Srba ateista. Ne moè se bilo kakva politika navodnog etni~kog ~i{}ewa povezati sa konceptom Velike Srbije, ja to poku{avam da vam dokaèm, ali me neprekidno prekidate. Nemate strpqewa da ~ujete te argumente. I zbog toga mi neprekidno insistiramo da u na{u partiju ukqu~ujemo katolike, da ukqu~ujemo muslimane, dovodimo na visoke partijske poloàje i tako daqe. Mi èlimo da se suprotstavimo vatikanskoj propagandi koja je navela ogromnu ve}inu Srba katolika da se izja{wavaju kao Hrvati zava|aju}i ih sa Srbima pravoslavcima. Nekoliko puta mi ulazimo u ratove koji su spoqa inicirani od strane Vatikana, Austrije, Nema~ke, ko zna koga sve jo{. Da bi nas delili na verskoj osnovi. I zbog toga Srpska radikalna stranaka kojoj ja pripadam... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, prevodioci su zamolili da usporite. Ali mislim da ste objasnili da je koncept Velike Srbije nekonzistentan, odnosno, da se ne moè spojiti sa progonom muslimana ili bilo kojih drugih grupa. Svedok dr Vojislav [e{eq: Moram jo{ jednu stvar da vam kaèm, gospodine Robinson, molim vas, vrlo kratko. Svi ovi qudi koji se pomiwu kao u~esnici udruènog zlo~ina~kog poduhvata bili su protiv otcepqewa Slovenije, samo sam ja bio za otcepqewe Slovenije, ako Slovenci èle. Ja sam javno nastupao vi{e puta na slovena~koj televiziji podsti~u}i da se otcepe. Ali sam bio protiv otcepqewa Hrvatske, jer sam znao da se otcepquje isti narod. Mi smo isti narod. I ono malo {to nisu pravi Srbi u ove tri ùpanije i oni su ve} na odre|en na~in me{ovitim brakovima potpuno integrisani u tu jednu etni~ku masu. Vi kada gledate ovde u zatvoru nas Srbe, muslimane i Hrvate, vi ni po ~emu ne moète me|u nama napraviti razliku osim po veri. To je iskqu~iva razlika me|u nama. Mi ovde i kada do|e do sukoba me|u optuènim nema nikada sukoba na verskoj osnovi.
283
Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala vam, gospodine [e{eq. Gospodine Milo{evi}u... Amikus kuri Kej: Ja sam hteo da pokrenem jedno pitawe, a radi se oko spornog koncepta Velike Srbije i u kojoj meri je to relevantno za predmet optu`be. Jer u uvodnoj re~i gospodin Najs se pozabavio time u jednom delu svoje uvodne re~i. Me|utim, postoji jo{ jedan pasus tog prvog dana i glasi ovako citat: Vojska, bi}e dokaza o tome, se potpuno posvetila programu optuènog. Oficiri koji su bili zadojeni ideologijom bratstva i jedinstva su sve to napustili i to u korist Velike Srbije. Oni su delili arogantnost civilnih vo|a i nisu smatrali da postoji bilo koji razlog da se savetuju u vezi sa tim. Tako da ~ini se da jeste deo optu`be bio da postoji jedan plan od strane optuènog da se stvori Velika Srbija i bilo je ~ak i unakrsnog ispitivawa u vezi sa tim. A optuèni mora da zna ~ime treba da se suo~i i kako da podeli svoje vreme za izvo|ewe dokaza. Dakle, ukoliko se neke stvari prihvataju onda to treba u~initi veoma jasno i iskreno i na jedan transparentan na~in. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da, ja se u potpunosti slaèm i sada }u pitati gospodina Najsa, ako se stav Tuìla{tva promenio onda to treba re}i. Tuìlac Yefri Najs: Ne. Predsedavaju}i sudija Robinson: Ja sam mislio da je to osnova optu`be. Tuìlac Yefri Najs: Ono {to je gospodin Kej citirao nije ono {to sam ja hteo da kaèm, jer ja sam tu, u stvari, citirao jednog svedoka. I, naravno, ja mogu da pregledam kompletno sve argumente koje smo izneli i vide}ete da se termin Velika Srbija odnosi, odnosno, da se vidi ko je koristio taj termin, a ne optuèni. I ja sam sve vreme vrlo jasno iznosio i tokom ispitivawa eksperata pokazivao da termin Velika Srbija poti~e od drugih, a ne od optuènog ono {to smo mi tvrdili, {to tvrdimo, jeste da je on, radi vlastitih nekih razloga, zagovarao zemqu u kojoj }e ìveti svi Srbi. E sada, to ustvari, jeste koncept Velike Srbije zbog linije Virovitica, Karlobag i tako daqe. Me|utim, da li mi tvrdimo da je on zagovarao istorijski koncept Velike Srbije? Ne, mi to nismo tvrdili i to je jedna razlika koju sam ja uvek ~inio budu}i da ja prihvatam i priznajem da optuèni nije i ne koristi te termine. Predsedavaju}i sudija Robinson: Dakle, vi ne tvrdite da je to jedna od osnova koja je dovela do zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata. Tuìlac Yefri Najs: Koncept svih Srba da ìve u jednoj zemqi se razlikuje od koncepta Velike Srbije, to ste ~uli od ovog svedoka koji vam je dao jedan istorijski pregled o tome {ta je, u stvari, Velika Srbija. Dakle, postoji razlika i kao {to sam ja ve} rekao mo`da postoje male prakti~ne razlike. Ali da bi ovo Ve}e shvatilo pona{awe i istoriju optuènog u odre|enim trenucima treba da zna da se optuèni nikada nije povezivao sa konceptom Velike Srbije. Me|utim, kada je on preuzeo vlast i kada je on, u stvari, upravqao za volanom onda i kada je on kontrolisao druge koji jesu zagovarali Veliku Srbiju, onda se moè re}i da je on sledio politiku koja je bila zajedni~ka. Ali, mi nikada nismo tvrdili da je on usvojio istorijski koncept Velike Srbije.
284
Predsedavaju}i sudija Robinson: Dobro, sada shvatam va{ pristup, odnosno, pristup Tuìla{tva koji je daleko pragmati~niji. Vi, u stvari, kaète da, s jedne strane, odnosno, da je optuèni zagovarao ideju da svi Srbi ìve u jednoj dràvi. Tuìlac Yefri Najs: Da, mi smo uvek tvrdili da neko ko je, u stvari, bio vodiqa i koji je omogu}avao da qudi poput ovog svedoka, imaju uticaja, koji je javno zagovarao koncept Velike Srbije, ali to je ne{to drugo. To, ipak, mi ne tvrdimo da je optuèni koristio re~i Velika Srbija. Pogre{no sam se izrazio kada sam govorio o svedocima koji su o tome govorili, budu}i da sam pome{ao imena i prezimena. Kosta Mihajlovi} i Mihajlo Markovi} su dvojica svedoka koji su o tome svedo~ili. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodine Robinson, molim vas da ne dozvoqavate gospodinu Najsu da me vre|a. Ja nikada nisam bio pod kontrolom gospodina Milo{evi}a i nikada meni gospodin Milo{evi} nije ni{ta omogu}avao u politi~kom ìvotu {to ja sam sebi nisam izborio. I to je za mene uvreda. Ovde u ovoj optu`nici mene povezuju u udruèni zlo~ina~ki poduhvat na osnovu mog koncepta Velike Srbije sa mojim ideolo{kim protivnicima me|u kojima je i gospodin Milo{evi}. Svi koji su ovde navedeni moji su ideolo{ki protivnici. Jedna je samo zajedni~ka stvar svima nama bila na po~etku rata, {to niko od nas nije pristajao da se Hrvatska jednostrano otcepi. Bez pregovora, nelegalno, bez sporazuma i tako daqe. I ni{ta drugo tu zajedni~ko nema. Ja na tome insistiram. Ni{ta zajedni~ko da... Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala vam na tom dodatnom obja{wewu. Sudija Kvon: Gospodine Najs, recite nam kako vi shvatate razliku izme|u ideje koncepta Velike Srbije i ideje da svi Srbi ìve u jednoj dràvi. Kako vi to shvatate? Zar vi ne kaète da je to, u stvari, jedno te isto na kraju dana kada se to sve pogleda. Tuìlac Yefri Najs: Da, na kraju dana mo`da bi se moglo re}i da je ciq optuènog bio, u stvari, ne{to {to se moè kvalifikovati kao Velika Srbija. E sada da li je on za svoj stav, ne bih hteo da kaèm da se radilo o ideologiji ili o platformi, ali da li je on za svoj poloàj na{ao ne{to u istorijskom konceptu Velike Srbije ne. Jer on je, da se koristim re~ima sudije Robinsona, on je, u stvari, bio pragmati~ar koji je èleo da osigura da svi Srbi koji su ìveli u biv{oj Jugoslaviji da im treba dozvoliti, iz ustavnih razloga i nekih drugih razloga, da ìve svi u jednoj jedinici. A mi znamo s wegove perspektive da on nije hteo da do|e do raspada Jugoslavije, jer oni su do tada ìveli na jednom mestu, ako nema vi{e tog mesta onda vi{e ne}e ìveti u istoj zemqi. E sada Tuìla{tvo tvrdi da bi se postiglo to da svi Srbi ìve u istoj dràvi da se to, u stvari, uradilo na razli~ite na~ine u tri razli~ite teritorije, odnosno Hrvatske i Bosne. Dakle, ta wegova èqa da Srbi ìve u jednoj dràvi na kraju dana se mo`da razlikovala od onoga {to je recimo ovaj svedok mo`da èleo, s obzirom na istorijski koncept Velike Srbije.
285
Me|utim, Ve}e se se}a raznih svedoka kako smo preko tih svedoka bili u stawu da pogledamo razne istorijske karte i optuèni se ~ak i pozivao na razne karte, recimo karta Londonske konferencije ili karte koje su na~iwene nakon Drugog svetskog rata i traìo oslonac u tim idejama kako bi mogao da opravda savremenije pregovore. No, wegov stav barem na osnovu dokaza o wemu, wegov stav se ne bazira na tom konceptu. Dakle, ne bazira se ni na emotivnom ni na filozofskom konceptu budu}i da je wegov pristup bio pragmati~aniji. Meni je ào {to to nije bilo jasno ranije, ali to je bila osnova mog unakrsnog ispitivawa svedoka i ispitivawa svedoka. Vrati}u se na ono {to je gospodin Kej rekao, ako pogledate uvodnu re~ vide}ete da ja taj termin koristim samo kada citiram druge qude i tako|e, kada se govori o spajawu optu`nica. Ja sam, u stvari, ju~e hteo da kaèm da je optuèni pogre{no naveo da je, u stvari, Velika Srbija bila lajt motiv Tuìla{tva. Budu}i da nikada nije... Amikus kuri Kej: Radi se o tome da u onom paragrafu koji sam ja citirao stoji da }e dokazi to pokazati, dakle dokazi na koje }e se Tuìla{tvo oslawati. Predsedavaju}i sudija Robinson: Mogu}e je, gospodine Najs, da nema neke bitne razlike, ali ja }u zatraìti od na{ih pravnika da dobro pogledaju dokazni materijal i da vidimo i da utvrdimo da li to jeste ili nije bio jedan od argumenata teze optu`be. U stvari, se}am se u pravilu 92 bis, odnosno u podenesku broj 92 bis, i u odluci da se Ve}e bavilo tim pitawem i to kao jednom od teza Tuìla{tva. I, tako|e, da smo pogledali dokaze koji bi eventualno mogli to da podrè. Izvolite, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Gospodine Robinson, u 15 minuta ovde, u roku od 15 minuta gospodin Najs je objasnio da se nisam zalagao za koncept Velike Srbije, pa onda da se jesam zalagao za koncept Velike Srbije. Pa ja ne vidim kako je mogu}e uop{te razgovarati suvislo, odnosno elementarno suvislo, ako se ne zna za {ta on i {ta optuùje. On kaè pri~a sada o istorijskom konceptu {ta je rekao istorijski koncept, pa ga razdvaja od neistorijskog i tako daqe. Gospodin Najs u svom uvodnom izlagawu na samom po~etku, kada nijednog svedoka jo{ nije izveo, uop{te se nije bavio nikakvim istorijskim konceptom. Nego je iznosio nebulozne, kao i cela wegova optu`nica, optu`be i ni{ta drugo. Prema tome, on sada ~ak negira i ono {to mu je malo~as gospodin Kej pro~itao i citirao iz wegovog uvodnog izlagawa da }e on putem svedoka da dokaè {ta je to radio. A onda zamislite, koja logi~ka karikatura koju je malo~as izneo gospodin Najs, on na jednoj strani priznaje ono {to ja tvrdim da se ta teza svi Srbi u jednoj dràvi ostvaruje u Jugoslaviji. I da smo zato se zalagali za o~uvawe Jugoslavije, jer je to postoje}a dràva u kojoj svi Srbi ìve u jednoj dràvi. A onda, posle toga, kaè, a on je na tri razli~ita mesta, misle}i na ove tri wegove navodne optu`nice Kosovo, Hrvatska i Bosna, na razli~ite na~ine to hteo da ostvari. Pa ta tri mesta su tri se286
paratisti~ka pokreta koja rasturaju Jugoslaviju, ako vam to do sada nije jasno onda vam ni{ta nije jasno. Prema tome, vaqda nisam ja organizovao tri separatisti~ka pokreta u Hrvatskoj, Bosni i Kosovu da bi ostvarivao da se stvori Jugoslavija u kojoj svi Srbi ìve u jednoj dràvi, a Jugoslavija postoji 70 godina. Da li ima ikakve logike, ja se zaista pitam, ovo vre|a elementarnu inteligenciju prose~nog ~oveka. Ovo {to smo ~uli malo~as od gospodina Najsa. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala vam, gospodine Milo{evi}u, moèmo sada da nastavimo. Slobodan Milo{evi}: Ja mislim da bi gospodin Najs, pre nego {to ja nastavim, morao da se pribere i da se priseti za {ta on optuùje, da bih ja mogao da postavqam pitawa svedoku u vezi sa ovim {to se odnosi na Veliku Srbiju. Predsedavaju}i sudija Robinson: Samo nastavite, gospodine Milo{evi}u, gospodin Najs je izneo svoj stav, nema potrebe da ga saslu{amo dodatno o tome. Tuìlac Yefri Najs: Pa uz va{e dopu{tewe, i u vezi onoga {to je sada upravo re~eno, ja vas pozivam samo da prona|em taj deo budu}i da to jasno odraàva sam stav od samog po~etka, samo da prona|em taj deo o uvodnoj re~i, samo da ga prona|em. Ja sam rekao slede}e, bave}i se zapadnom Slavonijom, mislim da je to na strani 50, ~ovek po imenu [e{eq je bilo ne{to {to je zagovarao, on je zagovarao frazu Velika Srbija i to }e se ~uti u ovoj sudnici. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja nemam prevoda. Predsedavaju}i sudija Robinson: Prvo da re{imo tu tehni~ku stvar, gospodine Najs. Tuìlac Yefri Najs: Evo ponovo }u pro~itati. ôvek po imenu [e{eq zagovarao je Veliku Srbiju, to je izraz koji }e se sigurno jo{ ~uti u ovoj sudnici. Mi ne bismo èleli ohrabriti preveliku upotrebu toga, jer smatramo da bi to moglo uticati na na~in na koji }e se razmi{qati o tome. To se ne mora nu`no poklopiti sa namerama optuènog, jer smo mi i wegove namere, ve} na drugom mestu opisali. Me|utim, on se oslawao na podr{ku qudi koji su imali ekstremne nacionalisti~ke poglede i to je zbog razloga koji smo ve} rekli ne{to {to nimalo ne iznena|uje. Ja mislim da je to bilo po prvi put da se na otvarawu su|ewa pojavila rje~ Velika Srbija sa mojih usana. Ako pogledate isto tako i zahtev za spajawe optu`nica vide}ete da je to do{lo i od optuènog. Dakle, to je uvek bio na{ stav. Predsedavaju}i sudija Robinson: Zna~i, ja sam ve} rekao da }u zamoliti osobqe Ve}a da istraè to pitawe i upravo su mi dali kopiju odluke po pravilu 98 bis paragraf 249, u kojem se spomiwe da je ambasador Galbrajt svedo~io i rekao da on smatra da je optuèni bio, citiram: Arhitekt politike stvarawa Velike Srbije i da se malo toga dogodilo bez znawa ili u~e{}a optuènog. I u paragrafu 288 Ve}e je identificiralo sedam osnova za svoj zakqu~ak da je optuèni ne samo znao za genocidni plan, nego je sa
287
wegovim ~lanovima delio nameru da se uni{ti re~ena grupa. I druga stvar koja se spomiwe je zalagawe i podr{ka optuènog konceptu Velike Srbije. To je, ako se ne varam, bilo ono {to sam ja imao na umu. Tuìlac Yefri Najs: Ja, naravno, ne uve`bavam svedoke i ne govorim kako da koriste terminologiju, ali video sam, rekao sam vam sada kakav je na{ stav i kako mi to koristimo i mi smo se sve vreme konzistentno izraàvali u vezi s time. Predsedavaju}i sudija Robinson: To je jedno va`no razja{wewe, gospodine Najs. Zna~i, teza optu`be ne temeqi se u tolikoj meri na konceptu Velike Srbije koliko na ideji da svi Srbi treba da ìve u istoj dràvi. U jednoj dràvi. Iako, moram re}i, da ja jo{ uvek pomalo sumwam da mo`da postoji dovoqna osnova da se kaè, ali upravo je to bila teza optu`be, barem na po~etku. No u svakom slu~aju, gospodine Milo{evi}u, izvolite. Slobodan Milo{evi}: Ja se nadam... Predsedavaju}i sudija Robinson: Molim vas da postavite pitawe tako da idemo daqe. Izvolite, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, vi ste profesor Pravnog fakulteta, doktorirali ste ovo, po{to ja ne razumem, da li biste mogli vi da mi kaète da li vi razumete stav gospodina Najsa? Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodin Najs namerno èli da wegov... Prevodilac: Mikrofon optuènog nije ukqu~en. Predsedavaju}i sudija Robinson: Ne, to nije primereno pitawe za gospodina [e{eqa. Gospodin Najs je objasnio svoj stav i sada idemo daqe. Slobodan Milo{evi}: Ali, gospodine Robinson... Predsedavaju}i sudija Robinson: To je autoritativna izjava o stavu optu`be ta izjava dolazi od glavnog tuìteqa u ovom predmetu. Slobodan Milo{evi}: Dozvolite, gospodine Robinson, da moje skromne intelektualne sposobnosti nisu dovoqne da razumem tu izjavu gospodina Najsa. Ja bih èleo da gospodin Najs razjasni {ta mi stavqa na teret. Da li postojawe Jugoslavije 70 godina u kojoj ìve svi Srbi kao {to ìve i svi Hrvati kao {to ìve i svi muslimani slovenskog porekla da i to postojawe Jugoslavije i zalagawe za weno o~uvawe, ili ne znam {ta drugo, ili istorijski koncept po kome nije govorio, {ta gospodin Najs stavqa na teret. On upotrebqava pojmove koje sam ne razume. On ne razume ono {to govori. A ne razumete ni vi {ta on govori, a ne razumem ni ja. To je jedna potpuna konfuzija, ja zato traìm da mi odgovorite. Predsedavaju}i sudija Robinson: Nije to na vama da kaète. Mislim da je sasvim neprimereno da vi ovde kaète da Vje}e ne razume ono {to je rekao gospodin Najs. Mi razumemo ono {to je on rekao. Ja smatram da je to jedna veoma va`na izjava tuìoca, mi moramo znati osnovu optu`be. Molim vas da nastavite sa va{im slede}im pitawem. Slobodan Milo{evi}: Dobro je {to posle tri godine treba da ustanovite osnovu optu`be. Gospodine [e{eq, u tabulatoru 4 nalazi se deo, mali jedan deo, izvadak iz va{e kwige, vi ste je napisali, dodu{e ovo je iz drugog izdawa.
288
Svedok dr Vojislav [e{eq: Nema nikakve razlike izme|u prvog i drugog izdawa. Slobodan Milo{evi}: Nema razlike izme|u prvog i drugog, ali ja skre}em pa`wu da je ovo iz drugog izdawa, na kraju krajeva to zna~i da vam se kwiga veoma dobro prodavala ~im ste i{li ve} na drugo izdawe. To je kwiga Ideologija srpskog nacionalizma koju ste vi napisali i ja èlim da vam u vezi s tim postavim nekoliko pitawa. Samo da vidim koja je ovo stranica 980, meni je ovaj otisak prili~no bled pa zbog toga na 980. strani, a ina~e ovaj deo koji smo ovde izvukli preveden je i na engleski. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, podse}am vas da imate du`nosti da se morate pobrinuti da Raspravno ve}e pred sobom ima pasus o kojem govorite. Sudija Kvon: Kada je objavqeno prvo izdawe te kwige? Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo izdawe je objavqeno tako|e 1992. godine, ali prethodno je objavqena kra}a verzija te kwige 1998. godine koja je imala mawe od 300 strana. Ja sam naknadno na tome radio i kwigu dopuwavao. Kwiga je nastala kao moja monografija o nau~nom i publicisti~kom delu prof. dr Laze Kosti}a, uglednog profesora Univerziteta u vreme Kraqevine Jugoslavije i jednog od vode}ih srpskih antikomunisti~kih emigranata posle Drugog svetskog rata. Napisao je 84 kwige ukupno. Ja sam prvo obradio wegovo nau~no delo, a onda na temequ wegovog nau~nog dela daqe razvijao odre|ene teze i postavke. I dopunio, naravno, u oblastima kojima se prof. Kosti} nije bavio. I to predstavqa do sada najobimnije sinteti~ko delo ideologije srpskog nacionalizma. Predsedavaju}i sudija Robinson: Izvolite, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: To vam je na tre}oj strani u drugom pasusu u engleskom prevodu ovo {to èlim da citiram gospodinu [e{equ. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Slobodan Milo{evi}: Na 980. strani vi kaète Srbi su snagom sopstvenog narodnog duha, hrabro{}u, tu pi{e u ovome... Svedok dr Vojislav [e{eq: Na kojoj rekoste strani? Slobodan Milo{evi}: 980. stranici, citiram vam jedan deo teksta Srbi su snagom sopstvenog narodnog duha, hrabro{}u i odlu~no{}u osloba|ali i ujediwavali delove svog naroda i nacionalne teritorije. Pansrpski program nije proizvod ma{te {a~ice sawalica, istorija i etnografija su ga nametnuli politi~arima, on proizilazi iz svesti naroda koji ve} vi{e vekova teì da neprestanim i jednodu{nim naporom izme{a svoje sudbine. A pre toga u prethodnom pasusu na tome }u se samo kratko zadràti, vi govorite o Denijevoj analizi prirode srpskog nacionalizma u kojoj on zakqu~uje da nacionalni princip proizilazi iz èqe za sre}om koju svako nosi u sebi i koja se me{a sa potrebom za potpunim razvojem na{ih delotvornih sposobnosti i tako daqe. Dakle, da li ste vi prakti~no, samo da zavr{im sa Denijem, pa }u vas zamoliti da date daqa obja{wewa. Jo{ samo jedan pasus dole posledwi pred drugo poglavqe, gde govori o Srbima. Wihove unutra{we sva|e i wihova nepostojanost bili su oru`je u rukama Nemaca i Ma|a289
ra, koji su imali interese u tome da Srbi prave {to ve}e gre{ke, wihovi neprijateqi nisu videli ili nisu èleli da vide vi{e kvalitete srpskog naroda, wegovu elasti~nost sticanu u te{kim vremenima, fino}u i o{trinu wegove inteligencije, naro~ito postojanost wegovog idealizma i ~vrstinu wegove voqe koji su se uprkos mnogim vidqivim oscilacijama odràli. Vetrovi talasaju povr{inu reke, ali ne mewaju wen tok. Dakle, ovde vi govorite o radu koji je daleko prethodio svim ovim doga|ajima i razumevawu jednog analiti~ara koji je to posmatrao spoqa uvaàvaju}i ~iwenice, one glavne momente na koje se predmet odnosio. Recite, molim vas, {ta je, dakle, i u kojoj meri se to poklapalo sa va{im razmi{qawima o ovome i u kojoj meri ste vi doprineli afirmaciji te ideje na teorijskom planu? Po{to je ova kwiga, podse}am, nosi naziv Ideologija srpskog nacionalizma. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja ovde na tri strane obra|ujem kwigu poznatog francuskog istori~ara i publiciste Ernesta Denija ~iji je naslov Velika Srbija, a objavqena je u Parizu 1915. godine, dakle, u vreme Prvog svetskog rata. Ernest Deni je odu{evqen oslobodila~kim naporima i po`rtvovawem srpskog naroda koji je ve} na po~etku rata postigao dve velike pobede nad austrougarskom vojskom na Ceru i Kolubari. Zbog ~ega mu se divila cela Evropa. I Ernest Deni u svojoj kwizi zakqu~uje da celi svet mora priznati voqu i èqu srpskog naroda da se ujedini. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, u ~emu je relevantnost ovoga? Slobodan Milo{evi}: Pa, u meri u kojoj ovo {to se vidi, dakle, u vreme Prvog svetskog rata postoji kao pojava, u vreme doga|aja o kojima mi ovde razgovaramo 1990, 1991. godine. Molim vas, gospodine [e{eq, da li... Prevodilac: Mikrofon nije ukqu~en. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, ja sam vam iskqu~io mikrofon. Vi prvo morate odgovoriti na pitawe koje sam vam ja postavio a onda pri~ekati moju odluku. Ne moète nastaviti ispitivati gospodina [e{eqa. Slobodan Milo{evi}: Dobro. Predsedavaju}i sudija Robinson: Vi jo{ niste objasnili relevantnost, ne u dovoqnoj mjeri. Da}u vam jo{ jednu {ansu da objasnite relevantnost ovoga, a ina~e ne}u dopustiti da se to pitawe postavi morate i}i daqe. Slobodan Milo{evi}: Dobro. Da ga okrenemo na sasvim pragmati~an ugao, gospodine [e{eq, u ovome {to pi{e u va{oj kwizi u ovome {to ste vi napisali i {to ste iznosili poglede drugih nau~nika da li se u tom programu, da li velikosrpski politi~ki program vi|en va{im o~ima, vi|en o~ima stranih nau~nika, pretpostavqa pot~iwavawe Hrvata? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, apsolutno ne. Ono ~ime se ja rukovodim je obja{wavawe, izno{ewe argumenata o srpskom poreklu, o srpskom etni~kom supstratu i suzbijawa vatikanske i ranije austrijske, odnosno, austrougarske ideologije koja je postepeno Srbe katolike naterala da se izja{wavaju kao Hrvati. U 19. veku hrvatska nacionalna svest je bila ograni290
~ena samo na tri ùpanije zagreba~ku, vara`dinsku i krièva~ku. Slavonci ve}inski katolici smatraju se Srbima, ima mnogo istorijskih svedo~anstava o tome. Bosanski katolici smatraju se Srbima, me|u wima fra Grga Marti}, katoli~ki sve{tenik, pi{e odu{evqene srpske nacionalisti~ke pesme fra Toma Kova~evi}. Ja ukazujem na istorijske primere prisutne svesti o jedinstvenom poreklu, o jedinstvenoj naciji. Koju su... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, zaustavio sam vas, moram se posavetovati s mojim kolegama, a saslu{ati i gospodina Keja. U vezi s time, da li u svetlu izjave koju je dao tuìlac moramo ~uti vi{e svedo~ewa o konceptu. Tuìlac je ve} rekao da se wegov predmet vi{e odnosi na ideju svih Srba u jednoj dràvi nego na koncept Velike Srbije. Ja ne mislim da to nu`no zna~i da trebamo izuzeti sve iskaze o Velikoj Srbiji, ali to ipak treba uzeti u obzir. Posavetova}u se sa mojim kolegama. Amikus kuri Kej: Ja ne vidim nikakve osnove da tu ni{ta vi{e o tome kaèm. Predsedavaju}i sudija Robinson: Stav Vije}a je sqede}i. Mi ne}emo automatski izuzeti svo svjedo~ewe o konceptu Velike Srbije na osnovu izjave koju je prije nekoliko minuta dao tuìlac. No ovaj deo iskaza gospodina [e{eqa mi smatramo da nije od velike pomo}i. Zato vas molim da pre|ete na drugu temu, gospodine Milo{evi}u. Mi smo ve} ~uli mnogo toga o istoriji. Slobodan Milo{evi}: Gospodine Robinson, tu postoji jo{ jedna veza. Gospodin Najs u svom prilazu, uop{te ~iwenicu da svi Srbi ìve u jednoj dràvi u Jugoslaviji, poistove}uje sa tom tezom o Velikoj Srbiji, on u stvari Jugoslaviju progla{ava Velikom Srbijom. Prema tome, svi Srbi u jednoj dràvi nije ideja nego konstatacija koja postoji 70 godina od kada postoji Jugoslavija, to je zemqa u kojoj svi Srbi ìve u jednoj dràvi. To je ~iwenica ìvota, materijalna ~iwenica. Predsedavaju}i sudija Robinson: Upravo zato {to postoji mogu}nost zamjene dveju ideja, ideja o Velikoj Srbiji i ideja o tome da svi Srbi treba da ìve u istoj dràvi ja sam rekao da Vije}e ne}e izuzeti iz spisa sve dokaze o tome. Mi ne moèmo na taj na~in to obraditi. No, svedo~ewe koje, gospodin [e{eq, sada daje po na{em mi{qewu nije od pomo}i. Prema tome, hajde da se sada pozabavimo stvarima koje su relevantnije za optu`nicu bez obzira da li se radi o Velikoj Srbiji ili o ideji da svi Srbi treba da ìve u istoj dràvi. Ve}e }e jo{ razmotriti zna~aj koji treba pridati izjavi tuìoca i ja }u zamoliti gospodina Keja da to ima na umu. Upravo sam dobio jo{ jedan izvadak iz ranije citirane odluke Ve}a, a ne to je podnesak, to je podnesak optu`be, a ne to je odgovor optu`be na podnesak odbrane u paragrafu 262 odgovora optu`be stoji sqede}e. To je de fakto predstavqalo planirawe Velike Srbije, meni se ~ini to sasvim jasno. Nije bilo nijednog jasno artikuliranog plana od samog po~etka, plan se mewao kako su se mewale okolnosti i tako daqe, i tako daqe. U paragrafu 273 u sredini tog paragrafa stoji, me|utim, odre|ivawe koje su to srpske teritorije obuhva}a i srpske teritorije, teritorije sa srpskom ve}i291
nom u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. îme se, de fakto, postiè Velika Srbija. Izraz koji je on uvijek izbjegavao da koristi u javnosti. To je, dakle, ne{to bliè onome {to je gospodin Najs pre nekoliko minuta objasnio u sudnici kada je govorio o pragmati~nom pristupu. I u paragrafu 276, tri retka od dna stoji: Op}enito govore}i svedoci su jasno rekli da je optuèni èlio stvoriti Veliku Srbiju. Gospodine Najs, ja }u vam sada dati moje osobno mi{qewe. Ja mislim da nismo rije{ili ovu stvar, a mislim da je to va`na tema koju treba re{iti. Kao {to je gospodin Kej rekao veoma je va`no da optuèni zna na koje navode treba odgovoriti. Ako se optu`ba povukla s neke pozicije onda mi to moramo znati. Ako je sada{wi stav u su{tini isti kao i koncept Velike Srbije onda jo{ uvijek o tome trebamo slu{ati. Tuìlac Yefri Najs: âsni sude, na{a se pozicija ni na koji na~in nije promijenila niti smo se mi sa we povukli. Meni je drago da ste vi uspijeli prona}i ove pasuse iz na{eg podneska koji sam upravo ja gledao. I ima jo{ jedan pasus koji }e vam mo`da biti od pomo}i, sada }u to prona}i, to je iz na{eg zahtjeva za spajawe predmeta i tu stoji, kao {to sam ve} rekao, sudac @orga i drugi sudci, evo {to se ovdje dogodilo, samo trenutak da prona|em, optuèni je nekoliko puta spomenuo Veliku Srbiju. Na to se nadovezao gospodin Kej, optuèni je spomiwao i Veliku Albaniju i druge povjesne koncepte te vrste. I kada sam ja odgovarao to je, ~ini mi, se bilo prvi put da sam ja spomiwao Veliku Srbiju sada }u to prona}i. Gospodin Tapu{kovi} je, tako|e, ne{to rekao o Velikoj Srbiji, sudac Hant je sa gospodinom Kejom debatirao o pitawu Velike Srbije i argumentima u vezi s time. Evo prona{ao sam samo da proverim da sam to ja, dakle, mislim da jedini put kada sam ja to spomiwao, to je stranica 80 transkripta, 81. zapravo, ja sam tada rekao slede}e: Velika Srbija, naravno, pojavquje se u dokumentima i u ograni~enoj mjeri ovdje. U na{im dokumentima u na{im podnescima. Ona se nalazi u jednoj od optu`nica dolazi sa ustiju [e{eqa, i zatim u drugoj optu`nici se kaè da se ta ideja zagovarala u isto vreme u kojoj je optuèni radio za {to se kaè da je uradio. Ona se spomiwe i u tre}oj optu`nici kao ne{to {to daje perspektivu, me|utim, to je uvek kvalificirano onako kao {to sam ja to kvalificirao posledwi put kada sam to spomenuo. I zatim ne{to {to vjerovatno nije u potpunosti zabiqeèno u transkriptu, ne{to u vezi sa na~inom na koji sam ja izrazio na{ stav optuènom, i rekao sam sqede}e: Mi kaèmo {to smo od samog po~etka govorili da je postojao zajedni~ki plan ovog optuènog i drugih da se steknu ili zadrè teritoriju u svrhu vr{ewa vlasti jedne centralne srpske dràve. [to se na razli~ite na~ine izraàvalo u razli~itim trenucima. Dakle, ja sam uvek jasno izdvojio stav optu`be od onoga {to je optuèni zapravo... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Najs, mo`da je boqe da stanete. Sudija Kvon: Imamo jo{ jedan pasus, to je iz na{e odluke po pravilu 98 bis paragraf 252, pro~ita}u to: Teza optu`be je da je optuèni nameravao uni{titi muslimansko stanovni{tvo onih delova Bosne i Hercegovine ko292
ji su trebali potpasti u Veliku Srbiju. Bez tog uni{tewa ciq optuènog ne bi se mogao ostvariti i tako daqe. Predsedavaju}i sudija Robinson: Meni se to ~ini sasvim jasnim, gospodine Najs. Tuìlac Yefri Najs: To je interpretacija onoga {to smo mi rekli. Predsedavaju}i sudija Robinson: Ne, ne, to su re~i optu`be. Tuìlac Yefri Najs: Ali to je de fakto situacija, a {to je ne{to razli~ito od historijskog koncepta i mi smo uvek to tvrdili. Evo ako, pro~itavate ovo i ako meni dopustite da pro~itam ovo {to sam ~itao... Predsedavaju}i sudija Robinson: Evo upravo su mi dali jedan odeqak zahtjeva za spajawe predmeta to je strana 6, strana 5, zahteva za spajawe. Tuìlac Yefri Najs: Ja to nemam ovdje pri ruci. Predsedavaju}i sudija Robinson: Evo {to je Raspravno vije}e reklo. Idemo sada na pauzu i vrati}emo se na ovo pitawe. Tuìlac Yefri Najs: Hvala. Ja mislim da je ovo posledwi put da sam ja to spomenuo u argumentima o spajawu optu`nica. Vrati}u se na to jo{ nakon pauze. Predsedavaju}i sudija Robinson: Pauza od 20 minuta. Posle pauze. Slu`benik suda: Molim ustanite. Predsedavaju}i sudija Robinson: Izvolite sjesti. Gospodine Milo{evi}u, imao sam malo vi{e vremena da razmotrim stvar i ja definitivno smatram da je koncept Velika Srbija bio teza optu`be. To je bila osnova za postavqawe zahteva za spajawe predmeta. Pogledajte paragraf 13 va{eg zahtjeva citat: Ove tri optu`nice odnose se na istu transakciju u smislu zajedni~ke {eme strategije, odnosno plana to jest, pona{awa optuènog Milo{evi}a, u ciqu postizavawa Velike Srbije. I na taj na~in pripajawa dràvi Srbiji teritorije u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini koji su naseqeni Srbima i obuhva}awa celog Kosova i zatim, paragraf 18, strana 7 stoji: On je, dakle Milo{evi}, kasnije iskoristio te stvari u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Kosovu kako bi pomogao svojoj kampawi za stvarawe Velike Srbije. I upravo iz tog razloga @albeno vije}e je poni{tilo odluku ovog Raspravnog vije}a koje je odbacilo zahtev za spajawe optu`nica, jer ovo Raspravno vije}e zakqu~ilo je da ne postoji jedna zajedni~ka nit. @albeno vije}e zakqu~ilo je druga~ije. I mene sada zaprepa{}uje kada vas ~ujem kako kaète da to nije deo teza optu`be. Mo`da vi sada zauzimate ne{to pragmati~niji stav koji se moè definirati kao gospodin Milo{evi} i drugi u~esnici u zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu èqeli su da svi Srbi ìve u istoj dràvi. I onda vi moète re}i da to, u stvari, predstavqa Veliku Srbiju. Ali ne mogu vam dopustiti da vi kaète da to nije bio dio teza optu`be. Optuèni mora znati sa kakvim optu`bama je suo~en. Ako trebate jo{ ne{to vremena da to razmotrite, budu}i da se radi o veoma va`noj stvari, mi }emo vam to vrijeme dati. Tuìlac Yefri Najs: Ne treba vremena, tu nije bilo nikakve promjene. Meni je ào da Vije}e nije razumelo situaciju jo{ ranije.
293
Predsedavaju}i sudija Robinson: @eleo bih samo re}i da ovo vreme ne}emo ura~unati u vreme koje optuèni tro{i na glavno ispitivawe. Tuìlac Yefri Najs: Ja sam tek malo~as prona{ao ove dokumente o kojima ste vi govorili. Ako pogledamo interlokotornu àlbu i podneske u vezi s wom nemam tu datum tog dokumenta, ali èlim citirati dva pasusa. No prije toga prvo, ja ne mislim da postoji ova razlika koja vas brine, jer uvek je jasno bilo po na~inu na koji sam ja formulirao na{e teze i u pitawima koja sam postavqao to je da je prakti~an efekt onoga {to je optuèni traìo sli~an, geografski govore}i, efektu sprovo|ewa plana za Veliku Srbiju. Ove vrste plana koju je mo`da èleo ovaj svjedok. Drugo, ukoliko se iz dugog historijata identificira precizna definicija izraza Velika Srbija to je ne{to {to nije lako, jer ako se vratimo natrag na 16. stoqe}e, kao {to sada svjedok èli, ako pogledate Na~ertanije o ~emu smo slu{ali u ranijim svjedo~ewima, ili konkretne politi~ke predloge, Londonska konferencija ili pak ono {to vam je govorio Moqevi} nakon Drugog svjetskog rata, prije Drugog svjetskog rata, prema tome, te{ko je prona}i preciznu definiciju jednog takvog tehni~kog izraza. I tre}e, da smo mi ikada konkretno rekli da je ovaj optuèni zagovarao izraz Velike Srbije u istorijskom wegovom zna~ewu to bi bilo vrlo glupo, jer bi onda optuèni mogao re}i da on to nikada nije spomenuo, {to zaista nije. Zato sam ja od samog po~etka kada sam dobio ovaj predmet u ruke bio ekstremno oprezan u vezi sa na~inom na koji smo mi prezentirali wegova razmi{qawa. Ja sam jasno uvijek dao do znawa da ono o ~emu je on razmi{qao i na~in na koji je izraàvao to o ~emu je razmi{qao }e dovesti do de fakto stvarawa Velike Srbije. Sli~ne, geografski gledano onome o ~emu je govorio ovaj svjedok. Ako sada pogledamo na{ interlokotorni àlbeni podnesak paragraf 14. Predsedavaju}i sudija Robinson: To je va{ àlbeni podnesak. Tuìlac Yefri Najs: Da, evo sada }u to prona}i da vidim datum je 15. januar 2002. Hvala gospo|i Dikli}. I u paragrafu 14 se mislim to prvi put spomiwe. Ja tu kaèm sqede}e: Raspravno vije}e zasnovalo je svoju analizu na tri faktora za koje optu`ba tvrdi da su na pogre{an na~in primeweni. Prvo Raspravno vije}e je zakqu~ilo da zbog rije~i Velika Srbija, zato jer se te rije~i ne pojavquju u optu`nici za Veliku Srbiju i zato, jer se te rije~i spomiwu samo u odnosu na druge qude u optu`nicama za Bosnu i Hrvatsku da veza nije dovoqno jaka da bi se moglo re}i da predstavqa zajedni~ku shemu, strategiju ili plan. Pogledajmo sada gde se to sqede}i puta spomiwe. Sqede}i puta se to spomiwe u paragrafu 27 samo da pogledam, to je paragraf u kontekstu, paragraf po~iwe na ovaj na~in: U ovom predmetu svrha zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata koje se tereti u sve tri optu`nice je u velikoj meri ista. Zatim, mi navodimo da se u hrvatskoj optu`nici ta svrha definira na slede}i na~in, zatim govorimo o tome kako se to definira u bosanskoj i kosovskoj optu`nici, ja vam mogu citirati to {to kaèm, ako je nu`no. I onda kaèm sqede}e. Iako se specifi~ni izrazi malo razlikuju wihovo je zna~ewe isto, svrha je bila da se ukloni ve}ina nesrpskog civilnog stanovni294
{tva iz onih podru~ja koje su Srbi èqeli u~initi ili odràti teritorijama pod srpskom kontrolom. Optu`ba je u svojim pismenim podnescima kao i na javnoj raspravi objasnila da izraz Velika Srbija je tek ne{to deskriptivnog karaktera kori{teno za plan optuènog da stvori i odrì centraliziranu srpsku dràvu. Tu dolazi jedna fusnota, pa onda nastavqamo. Taj plan koji obuhva}a tjerawe nesrpskih civila i stvarawe i odràvawe srpske dominacije nad preostalim stanovni{tvom na tom teritoriju, je ne{to {to je konzistentna tema sve tri optu`nice i sva tri vremenska perioda na koje se optu`nice odnose. Optu`ba smatra da je Raspravno vije}e pogre{ilo kada nije razmotrilo i svrhu pored plana koji se tereti u sve tri optu`nice. I mislim da je to sve gde se u ovom dokumentu spomiwe izraz Velika Srbija. Prema tome, kako god je Raspravno vije}e shvatilo ili krivo shvatilo mi smo na{ stav jasno @albenom vije}u izneli, mi smo gledali na de fakto pragmati~nu situaciju onako kao {to smo je opisali. I ako pogledamo i usmene argumente i ako vas, uz du`no po{tovawe, smem podsjetiti na ~iwenicu da su optuèni i gospodin Kej spomiwali Veliku Srbiju, ja vam moram re}i da smo mi vrlo jasno definirali na koji na~in se mi oslawamo na taj izraz. Prema tome, na{ se stav nije promjenio. Znam da se nije promjenio, jer smo mi uvek smatrali da je definirana èqa bila svi Srbi u jednoj dràvi. Da je to predstavqalo de fakto Veliku Srbiju i dakle, da se to poklapalo sa onime {to su èqeli oni koji su zagovarali Veliku Srbiju. Ali, to nikada ovaj optuèni nije tako verbalno izrazio. Mi znamo da on to nikada sam nije prigrlio kao ideju. Mislim da ne}e biti nikakve pote{ko}e da se prilikom ovog ispitivawa, tako|e, vidi da se stav ovog svedoka razlikovao od stava optuènog za to. Ovaj svedok je prigrlio ideju Velike Srbije kao povjesnog koncepta. I mi smo o tome ~uli u svedo~ewu eksperata. Predsedavaju}i sudija Robinson: Wegov je, zna~i, koncept druga~iji. Tuìlac Yefri Najs: Da, wegov je koncept zasnovan na historijskom zna~ewu tog izraza. Sudija Bonomi: Gospodine Najs, ja vas èlim pitati za{to je optu`ba, uop}e, spomiwala koncept Velike Srbije? Za{to su uop{te te rije~i odabrane ukoliko je optu`ba znala da te rije~i imaju jedno zasebno historijsko zna~ewe? Tuìlac Yefri Najs: Ja }u u~initi sve {to mogu kako bih odgovorio na to pitawe. Ja sam imao problema prilikom pisawa nekih pasusa, ja mislim da se na to moè odgovoriti na sqede}i na~in. Pogledajte, uzmite ovog ~oveka, ovog optuènog koji radi ne{to {to je po svojim posqedicama veoma sli~no, ali po svojoj definiciji razli~ito od onih koji su prigrlili i zagovaraju filozofski i historijski koncept Velike Srbije. Tada morate odlu~iti da li mi moèmo re}i da se on zalaè za Veliku Srbiju. Kao {to sam ve} rekao, to bi bilo pogre{no. Pa mi to nismo u~inili. Ali, da li mi onda moramo skrenuti pa`wu Vije}u da postoji sli~nost izme|u koncepta
295
Velike Srbije i ovoga {to on radi? Da, postoji sli~nost i zato smo mi to morali spomenuti. Zato se u optu`nicama i za Bosnu i za Hrvatsku to spomiwe. Da li mi moramo izraziti ~iwenicu da rezultati politi~kih ambicija optuènih u prakti~nom svetu mogu biti isti kao i èqe onih koji se zalaù za Veliku Srbiju? Da moramo. Da li moramo jasno dati do znawa da se optuèni mawe ili vi{e suptilno, tako|e, oslawao i na emocije koje su podstakli oni koji su se zalagali za filozofiju za koju se on nije èleo javno zaloìti? Da, to se mora napraviti. Zato jer, mo`da javno zalagawe za Veliku Srbiju moè imati i neke negativne posqedice, negativne potencijale. Prema tome, ima vi{e razloga zbog kojih su te rije~i morale biti spomenute. I to ne samo na onaj na~in na koji smo mi to izneli @albenom vije}u kako bismo ra{~istili eventualne nesporazume koje je usvojilo Raspravno vije}e. Me|utim, mi smo uvek bili veoma pa`qivi, ja sam bio pa`qiv na na~in na koji sam to definisao, jer je to pitawe moralo iskrsnuti i mi smo to ve} ranije spomenuli. I drugi su o tome govorili, ambasador Galbrajt je o tome govorio. Ja nisam mogao na prethodnom razgovoru sa ambasadorom Galbrajtom re}i: Slu{aj, ti misli{ da je to Velika Srbija, ali mi to malo druga~ije formuliramo. Ja mu to nisam mogao re}i. Prema tome, on je rekao ne{to druga~ije i izrazio ne{to na druga~iji na~in. Ja nisam mogao i}i vojnim svjedocima koje je spomenuo gospodin Kej i re}i im: Slu{ajte vi to vidite tako, a mi to vidimo druga~ije pa èlimo da vi onda upotrebite ovaj izraz, a ne onaj. Naravno, da to nismo mogli u~initi. Svjedocima se mora dopustiti da svoje poglede izraze na onaj na~in na koji su ih izrazili. I tako smo se mi na{li u ovoj situaciji u kojoj jesmo sada. Iako ja sada nemam sve reference za vas ja se dobro sje}am da kada sam ispitivao svjedoke koji su govorili o konceptu Velike Srbije da sam uvijek èleo da se to razjasni. @ao mi je da Vije}e nije uo~ilo tu razliku da uvek postoji razlika izme|u izraàvawa koncepta Velike Srbije u wegovom istorijskom zna~ewu i stvarnih ciqeva ovog optuènog. I mislim da to zaista ne mogu mnogo vi{e re}i. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da li vi, onda, kaète da Velika Srbija po va{em shva}awu je ne{to razli~ito od slogana svi Srbi u istoj dràvi? Tuìlac Yefri Najs: Da, zato, jer te dve stvari imaju razli~ite historijske korene. ûli ste {ta je rekao ovaj svedok. Sudija Bonomi: Wegov je koncept veoma jasan. On kaè da to nije ista stvar kao i ono {to vi ovde poku{avate izre}i u va{im tezama protiv optuènog. To je jasno. Me|utim, ono {to ja sada èlim razumijeti je {to vi smatrate Velikom Srbijom. Da li vi smatrate da je to onaj koncept koji je op}enito prihva}en u tom delu sveta i da to onda zna~i svi Srbi u jednoj dràvi ili vi kaète da je to ne{to druga~ije. Jer vi ste taj izraz vrlo ~esto koristili. Ako pogledamo va{ odgovor na 92 bis, ako pogledamo va{
296
zahtev za spajawe predmeta optu`ba stalno koristi taj izraz. Vrlo ~esto, ali ne uvek pod navodnicima. Prema tome, optu`ba sigurno ne{to ima na umu kad koristi taj izraz. Tuìlac Yefri Najs: Centralizirana srpska dràva koja obuhva}a i delove Bosne i Hrvatske u kojima su ìveli Srbi ili u kojima se mogu na}i Srbi, pogledajte, na primer, pad isto~nih enklava koje bi se na kraju mogle pripojiti Srbiji da formiraju istu dràvu. Me|utim, to je razli~iti koncept od koncepta o kojem govori ovaj svjedok. Evo on je govorio i o nacionalnosti Hrvata, on kaè da su to zapravo samo Srbi nazvani drugim imenom. Sudija Bonomi: Ali postoji li iskaz nekog drugog svedoka koji kaè da Velika Srbija zapravo u praksi predstavqa koncept svi Srbi u istoj dràvi. Ili Velika Srbija koju vi spomiwete u va{im dokumentima je ne{to razli~ito. To bih èlio shvatiti. Tuìlac Yefri Najs: Na~in na koji optu`ba koristi izraz Velika Srbija zajedno sa frazom de fakto i na~in na koji smo mi to koristili prilikom ispitivawa, to je ne{to uvek bilo razli~ito od historijsko filozofskog koncepta i druga~ije od na~ina na koji je ovaj optuèni to shvatio. On je u zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu èlio da se svi Srbi iz Hrvatske i Bosne na|u u jednoj centraliziranoj srpskoj dràvi. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gdje je to potkrepqeno dokazima, kojim dokazima? Tuìlac Yefri Najs: O tome se i radi u ovom predmetu. Mi to moèmo prona}i na jako puno mesta. Prvo, ~iwenica na terenu {to su qudi radili na terenu. Zatim, èqe raznih lokalnih grupa koje su èqele da na kraju budu identificirane sa Srbijom. Sudija Bonomi: Znam da to moèmo na}i u svedo~ewima, ali gde se taj fenomen konkretno povezuje sa Velikom Srbijom to sada mene zanima. Jer to je ono {to vi ovde kaète. Tuìlac Yefri Najs: Evo sada me podse}a gospodin Sekson i gospo|a Reclaf kaù da jedan svedok, general Agoti}, to izjedna~io. On je izjedna~io ta dva izraza. Ali to je jedno ~iweni~no pitawe o kojem }e Vije}e na kraju morati odlu~iti. Zato jer je stavqawe etikete na stvari ne{to {to moramo u~initi kako bismo se mogli sna}i u svemu ovome. Sudija Bonomi: Gospodine Najs, uz svo du`no po{tovawe vi niste odgovorili na pitawe. U paragrafu 262 va{eg odgovora na zahtev 98 bis vi kaète... Tuìlac Yefri Najs: Samo ~as da to prona|em. Sudija Bonomi: Pazite, govorim sada o va{em odgovoru po 98 bis, to je do{lo mnogo kasnije u predmetu i zato je mnogo relevantnije. Tuìlac Yefri Najs: Na{ao sam. Koji je to paragraf? Sudija Bonomi: 262. Tu stoji, to je de fakto predstavqalo planirawe Velike Srbije, pazite, to onda zna~i da je Velika Srbija jedan koncept i da dokazi kaù da je ono {to se de{avalo de fakto bilo planirawe koje je koincidencijom predstavqalo istu stvar. Ali vi, prvo, morate imati defi297
niciju Velike Srbije prije nego {to moète re}i da ne{to de fakto odgovara Velikoj Srbiji. Dakle, ako je to ishodi{te onda moramo znati od koje definicije je ishodi{te. Tuìlac Yefri Najs: Ispri~avam se nisam ba{ sasvim shvatio va{e pitawe. Samo da se vratim na prethodni paragraf. Tu stoji paragraf 261, plan optuènog krajem 80-tih i po~etkom 90-tih je to da Srbi koji su ra{trkani diqem biv{e Jugoslavije mora da ìve u jednoj dràvi, u dràvi u kojoj bi oni imali ve}inu. To dolazi iz Jovi}evog dnevnika. Dokazi pokazuju da je on vodio srpske vo|e u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini u planirawu i izvr{ewu tog plana. U slu~aju Bosne i Hercegovine on je plan zamislio zajedno sa rukovodstvom bosanskih Srba jo{ 1991. godine, a mo`da i ranije i plan je bio da Srbi u Bosni i Hercegovini ostanu u jednoj dràvi koja je teritorijalno i politi~ki vezana sa Srbijom i srpskim teritorijama u Hrvatskoj. Zatim, tu imamo jednu fusnotu. Prema tome, {to mi ovdje kaèmo? Mi kaèmo da dokazi o wegovom razumevawu i namerama krajem 80-tih i po~etkom 90-tih da se osigura da Srbi u Bosni ostanu u dràvi koja }e politi~ki i teritorijalno biti vezana sa Srbijom i srpskim teritorijama u Hrvatskoj, mi kaèmo dakle, da to de fakto predstavqa plan Velike Srbije. Sudija Bonomi: Ma dobro, ~ekajte vi tu kaète kakva je bila fakti~ka situacija to je, dakle, ono {to je de fakto bilo. Ali onda kaète da to {to je de fakto bilo da je to zapravo predstavqalo planirawe Velike Srbije. Jer Velika Srbija mora onda ne{to zna~iti da bi se moglo re}i da je to de fakto odgovaralo Velikoj Srbiji i ja poku{avam saznati {to vi kaète {to je Velika Srbija koju de fakto predstavqaju potezi optuènog. Tuìlac Yefri Najs: Da, mo`da bi bilo boqe da smo ovo malo druga~ije formulirali i da smo neke druge re~i naglasili, jer na~in na koji ovo ~itam je meni sasvim jasan. To je bilo de fakto planirawe neke vrste Velike Srbije. Ako pogledate karte iz epohe na kojima se vide razne varijante karata sa Ha{ke konferencije i drugih mjesta vide}ete, a uvijek se moè re}i da su politi~ari uvek na jedan na~in pragmati~ni, imaju lo{e namere i wihove se namjere uvek mewaju ovisno od okolnosti, ali to uvek predstavqa planove za pro{irewe srpske dràve. Tako da ono {to mi ovde definiramo u tom na{em podnesku kaèmo to da je postojala èqa za stvarawem jedne Velike Srbije, neke vrste Velike Srbije, dakle jedne pro{irene dràve centralizirane u kojoj }e biti Srbi iz Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Predsedavaju}i sudija Robinson: Vi verovatno na isti na~in obja{wavate i paragraf 252 ono {to je pro~itao sudac Kvon. Gdje stoji optu`ba kaè da je optuèni nameravao ustrojiti, uni{titi onaj deo muslimanskog stanovni{tva Bosne i Hercegovine koji je bio odre|en za ukqu~ewe u Veliku Srbiju. Tuìlac Yefri Najs: Koliko se ja se}am ja sam to formulirao na na~in bilo da se steknu ili zadrè teritorije te vrste.
298
Sudija Kvon: Gospodine Najs, ako pro~itate ovaj paragraf vide}ete da u tre}oj re~enici stoji bosansko muslimansko stanovni{tvo bilo je glavna prepreka za wegove teritorijalne ambicije i on nije mogao tolerirati wihovo postojawe kao definirane grupe u tim op}inama. Prema tome, da li sam ja pravilno shvatio taj pasus, da li sam dobro shvatio kada kaèm da je teì{te teza optu`be, ili na~in na koji vi razumijete Veliku Srbiju, ne{to {to je povezano sa teritorijalnim ambicijama i sa time da se ne tolerira postojawe drugih grupa na tom teritoriju. Prema tome, kada optuèni kaè da svi Srbi treba da ìve u istoj dràvi on misli to, da li je onda wegova ambicija povezana sa teritorijalnim ambicijama i proterivawem drugih nacionalnih grupa. Da li to tako treba shvatiti? Tuìlac Yefri Najs: To obuhva}a i to. Tu postoje dve razli~ite stvari. Sudija Kvon: Kako vi razumete Veliku Srbiju, da li vi to razumete na isti na~in? Tuìlac Yefri Najs: Ako kaèmo Velika Srbija, ili de fakto Velika Srbija da, ali ovde ipak postoje dvije zasebne stvari. Dakle, to da se osigura da mesta gde su Srbi u ve}ini budu u istoj dràvi je jedna stvar. A druga stvar je da mesta gde se èqelo da bude srpska ve}ina, tako|er, budu potencijalno ukqu~ena. Pogledajte, na primer, drinsku dolinu, Srebrenicu i tako daqe. Me|utim, na~in na koji vi o tome govorite na koji odabirate ~iweni~ne pote{ko}e sa kojima se sada suo~io, sa kojima se tada suo~io optuèni, ako je èlio cjelovitu srpsku dràvu pokazuje upravo kako je neprikladno wemu pripisati povjesno filozofski koncept. Umesto toga treba re}i, a mi smo to non-stop govorili, da se tu radilo o jednom wegovom prakti~nom planu. Sudija Bonomi: Da li onda va{a teza, da je predloèna Velika Srbija trebala biti jedna dràva koja bi obuhva}ala Srbiju i djelove Hrvatske i Bosne? Pazite jedna dràva, jedna zemqa. Tuìlac Yefri Najs: To je uvijek bila krajwa namera da sve te zemqe budu jedna dràva. Postoje materijali iz drugih izvora koji pokazuju da su to bile ambicije drugih koji su, koje je ovaj optuèni bilo izgovarao oprezno bilo uop}e ne izgovarao. Me|utim, ovaj optuèni jasno daje do znawa i to da je on bio spreman mnogo toga u~initi i igrati dugu igru i ~ekati da vidi kako se ona razvija. Sudija Kvon: I to je ne{to razli~ito od o~uvawa federalne dràve Jugoslavije? Tuìlac Yefri Najs: Da, jednom kada je prestajala postojati mogu}nost o~uvawa federalne Jugoslavije bilo {to je on sam to u~inio na Ha{koj konferenciji ili bilo gde drugde onda je drugi plan, plan B stupio na snagu. I to je trenutak u kojem je jedna vrsta Velike Srbije postala realnost u wegovim mislima. Samo da vidim da li èlim jo{ ne{to re}i u vezi s time. Da jo{ jedna stvar. Ne moè se potcjeniti, niti smo mi potcjenili realnost, a to je granice na koje su se odnosile namere optuènog i akcije sa kojima je on povezan bile su sli~ne ili identi~ne onima koje definira ovaj svedok. Zato smo toliko vremena potro{ili na to i meni je ào da to jo{
299
uvek nije sasvim jasno na historijske karte sa Londonske konferencije i sa drugih konferencija, karte na koje se oslawao optuèni ili wegova stranka. Sje}ate se, na primer, da kada bi on traìo re{ewe jednog problema u jednom presretanom razgovoru spomenuo je ne~iji drugi plan sa kraja Prvog svjetskog rata, onda je rekao a ~ekajte, ako ne to onda mo`da Londonska konferencija, da uzmemo plan sa te konferencije. Prema tome, to je realnost. To je prakti~an pristup koji je on zauzeo, a to onda ima zapravo, na kraju, isto zna~ewe kao ovo {to govori svjedok. Sudija Bonomi: Da li vi onda èlite re}i da je optuèni nastojao zauzeti celu Bosnu? Tuìlac Yefri Najs: Ne. Sudija Bonomi: Ali ovaj svjedok kaè da cela Bosna spada u Srbiju, u Veliku Srbiju. Tuìlac Yefri Najs: Da, moète to pokrenuti sve i do linije Karlobag- Virovitica. Sudija Bonomi: Ali pogre{no je onda re}i da je va{a teza to da su wegove namere bile sli~ne ili identi~ne namerama i idejama koje zagovara ovaj svedok. Tuìlac Yefri Najs: To je ta~no u toj fazi, jer ako pogledate liniju Karlobag-Virovitica vide}ete da je to bila jedna faza, to je na kraju malo smaweno. Me|utim, trebamo gledati kako su se stvari u realnosti razvijale i tu se, pazite, radi o jednom ~ovjeku koji je, u stvari, mo`da je boqe da to ne kaèm nisam siguran da li su to neke za{titne mjere. I samo jo{ jedna sitnica, samo trenutak molim. âsni sude, podsjetili su me na jo{ jednu stvar. Nekoliko svjedoka Matovina i Kandi}, nisam sada prona{ao reference, ali dakle, oni su konkretno govorili o jednoj vrsti Velike Srbije i stavqali su naglasak na jednu vrstu, a ne na koncept. I dakle, to nisu svjedoci kome smo rekli {ta i kako da govore niti smo to mogli napraviti. Oni su izrazili ono {to oni misle. Mislim da je, tako|er, va`no imati na umu kada se gleda ovaj dio historijata na{eg postupka i pitawa koja }ete vi morati rje{avati, da veza sa povjesnim konceptom Velike Srbije nije samo ne{to {to mo`da postoji na prakti~nom nivou izme|u ovog optuènog i samog koncepta, nego je ne{to {to moè postojati kao veza i izme|u memoranduma SANU i koncepta Velike Srbije. Me|utim, to je uvjek ili potisnuto sa strane ili ostalo neizre~eno. I zato je po na{em mi{qewu uvjek mnogo boqe i mnogo realnije re}i {to je ovaj ~ovek nastojao posti}i. On je nastojao posti}i jednu pove}anu centraliziranu srpsku dràvu. Sada da se nadoveèm na ono {to je rekao sudija Bonomi, na mnogo na~ina, ali ne uvjek, to se poklapa sa ambicijama ili delom ambicija qudi poput ovog svedoka. To odraàva i druge ideje, na primer, memorandum SANU, bez da je on to eksciplitno spomenuo. Me|utim, ono {to nas brine ovde u ovoj sudnici je {to je on u~inio nastoje}i posti}i jednu ve}u srpsku dràvu. I {to se od toga odnosi na po~iwewe krivi~nih djela. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Najs, da li biste sada mogli kratko saèti stav optu`be o tome. Samo u dve ili tri re~enice.
300
Tuìlac Yefri Najs: Optuèni je svjedoku Krsti}u postavio pitawe 25. jula 2003. godine i rekao: Koji ste to moj govor ~uli u kojem je re~eno ne{to {to se moglo protuma~iti kao protiv Hrvata ili bilo kojeg naroda u Jugoslaviji? Odgovor: Ja sam vas sam gledao na televiziji kada ste govorili na mitinzima u Beogradu i kada ste vikali ho}emo Veliku Srbiju i svi Srbi treba da ìve u jednoj dràvi. Dakle, tako se taj svjedok sje}a na~ina na koji je to izre~eno. Ali dakle, postoji svjedok koji stvara vezu izme|u wegovog razumevawa tog tehni~kog izraza Velika Srbija i slogana Svi Srbi u istoj dràvi. I mi smo do sada, ja sam do sada, jasno govorio, odgovaram sada na pitawe sudca Robinsona, da su ambicije ovog optuènog u relevantno vreme jednom kada je mogu}nost odràwa SFRJ prestala bile da on ima jednu pove}anu srpsku dràvu i da je to uticalo na wegove akcije. Predsedavaju}i sudija Robinson: Zna~i, jedna uve}ana srpska dràva. Tuìlac Yefri Najs: Da, {to je de fakto Velika Srbija bez obzira kako se to opisuje, ali to nije koncept za koji se zalaè ovaj svjedok i wegova stranka. Samo trenutak, imam jo{ jednu biqe{ku ovdje. Mislim da sam to ve} rekao, ali ako nisam ponovi}u ili preformulisati ono {to sam ve} rekao kako bi stvari bile jasnije. Jednom kada je donesena odluka da se Slovenija pusti da ode i kada se po~elo razmi{qati o tome da bi i Hrvatska mogla oti}i pod izvjesnim uslovima, ali bez onih dijelova koji }e ostati pod srpskom kontrolom u tom trenutku, sada odgovaram na pitawe sudije Bonomija, nije se planiralo da se tada obuhvati cijela Bosna. Oni su se jednostavno suo~ili sa realno{}u i ograni~ili se na neke djelove. Postotak po postotak, one delove za koje je bilo realno o~ekivati da ih mogu pridobiti. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala, gospodine Najs. Bilo je nu`no da tuìlac razjasni tezu optu`be. Zato ja sada ne o~ekujem argumente ni gospodina Keja, ni gospodina Milo{evi}a, ali ako imate ne{to za re}i gospodine Kej, gospodine Milo{evi}u moète re}i ako ho}ete. Amikus kuri Kej: Ne, nemamo ni{ta da dodamo. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, da li vi èlite ne{to da kaète u vezi sa ovim. Imajte, naravno, na umu ono {to sam rekao, da je bilo na tuìocu da pojasni koje su teze. Slobodan Milo{evi}: Meni je potpuno jasno, gospodine Robinson, da ste vi postavili wemu pitawe, ali po{to je ovde gospodin Najs izrekao mnogo stvari koje apsolutno nisu ta~ne, smatram da imam pravo da na wih ukaèm. A govorio je otprilike 40 minuta. Prvo, Srbi u jednoj dràvi uop{te nije slogan ve} realnost punih 70 godina. Od stvarawa Jugoslavije do 1991. godine kada su po~ele da se otcepquju odre|ene republike na nelegalan na~in i oruànim putem. Dakle, Srbi u jednoj dràvi je realnost 70 godina. Iako, gospodin Najs optuùje bilo koga za zalagawe da se sa~uva dràva koja je bila jedini me|unarodno pravno priznati subjekt, osniva~ Ujediwenih nacija i postojala od Prvog svetskog rata, onda pretpostavqam da ima ogromna lista onih koje bi trebalo da na taj na~in optuì. Prema tome, da to stavimo na stranu. Vi ste isto, gospodine Robinson, upotrebili, rekli ste treba da ìve u jednoj dràvi i {to je pogre{no, oni su ìveli
301
70 godina u jednoj dràvi. To nije bila teza o tome kako }e ubudu}e da ìve nego su ìveli i tu je bilo zalagawe za o~uvawe te dràve. E sada drugo, molim vas, ovo je verovatno prvi i jedini slu~aj u nekom procesu, ja ne znam u svetu da li postoji vi sa va{im iskustvom verovatno moète da imate i takvu pojavu, ja za wu ne znam, da optu`ba posle tri ~etvrtine postupka ili da uzmemo zna~i od 2002. a sada je 2005. godina i to druga polovina, posle tri i po godine ne zna za {ta optuùje. Ja mislim da ova blamaà }e se izu~avati na univerzitetima. Ovde nije samo problem {to Najs ne zna {ta meni stavqa na teret jo{ ve}i je problem, molim vas, jo{ ve}i je problem... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, mislim da nije ispravno re}i da oni ne znaju koje su optu`be, radi se o samoj politici izno{ewa teza Tuìla{tva, a ne o navodima odnosno optu`bama. Slobodan Milo{evi}: Gospodine Robinson, ovde je jo{ ve}i problem {to se na insistirawe va{e, kada kaèm va{e, mislim na svu trojicu, na va{e insistirawe, dakle, da je sve jasno vi verovatno ne bi insistirali ne bi traìli odgovor, da vam je sve jasno. Prema tome, na va{e insistirawe on tek sada posle tri i po godine poku{ava da bezuspe{no razjasni, u stvari, za {ta on mene optuùje. Kakva je onda vrednost svega onoga {to je do sada on iznosio? Mislim da apsolutno ovo treba prethodno ra{~istiti da bi se onda moglo da ostvaruje neko elementarno pravo da ja znam za {ta sam optuèn. Da bi mogao na to da odgovorim. Drugo, gospodin Najs je tri puta promenio pozicije za posledwih sat vremena i sve vreme su mu pozicije besmislene. Na po~etku dana{we rasprave ja sam zapisao on je eksplicitno rekao da mi ne stavqa na teret Veliku Srbiju. To je rekao i kada je svedo~io akademik êdomir Popov, to postoji sve u transkriptima. Da sada ne manipuli{emo onim {to je ovde izre~eno. Prema tome, onda stavqa na teret, pa onda da li je to isto {to i svi Srbi u jednoj dràvi, a svi Srbi u jednoj dràvi je Jugoslavija koja traje 70 godina, a onda se beskrajno okre}e daqe. A onda iznosi neistine i manipuli{e ~iwenicama. Na primer, on je sada pomenuo svedo~ewe akademika Popova i neku kartu. A jasno je pokazano da je gospodin Najs manipulisao tim kartama iz Epohe, to je ina~e bio list koji je izlazio u Beogradu i blizak Socijalisti~koj partiji. Kartu, koja pokazuje liniju Karlovac-Karlobag-Ogulin-Virovitica pokazivao je kao kartu za koju se navodno zalaè Epoha, taj ~asopis, pa onda vade}i tu neku vezu sa mnom mada ne znam kakvu, i ja zalagao prikriv{i da postoji tekst pored karte koji pokazuje da se oni koji o tome pi{u ne slaù sa tom kartom. Prema tome, potpuna jedna ~ista manipulacija. Kartu beogradske inicijative prema kojoj bi Izetbegovi} bio predsednik te dràve. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, u prevodu smo ~uli re~ manipulacija. Mislim da bi bilo boqe za vas da koristite re~ da je pogre{no protuma~io kartu. Nastavite. Slobodan Milo{evi}: On nije pogre{no protuma~io on je prikazao kartu pored koje stoji tekst koji ima kriti~ki odnos prema toj karti, kao kartu za koju se zalaè taj ~asopis. Prema tome, to je toliko jasno u~iweno potpuno suprotno i to je jedan falsifikat, jedna la`. Kartu beogradske
302
inicijative prema kojoj bi Izetbegovi} bio predsednik te dràve, jer je takav tekst i vi taj tekst imate u dokaznim predmetima on je prikazao kao Veliku Srbiju. On sada svesno obmawuje ovde sve prisutne. Malopre je rekao, ~uli ste ga svi, vaqda niste zaboravili, da je, govore}i o nemogu}nosti opstanka SFRJ on kaè po{to je on sam, on to sam ja, to u~inio na Ha{koj konferenciji. Pa na Ha{koj konferenciji je ponu|en raspad Jugoslavije koji sam ja odbio. Dakle, potpuno suprotno. On, jednostavno, uop{te vi{e ne zna o ~emu govori. I govori stvari koje su tako notorne neistine da je za mene zaista veliko iznena|ewe da neko sme sebi da dozvoli takvo pona{awe. Ja mislim ja sam, ina~e, ve} vama rekao da mislim da gospodin Najs treba krivi~no da odgovara za svesno i namerno onemogu}avawe istine sa onim {to smo ju~e raspravqali, jer je u rukama imao sve ~iwenice i svedoka i ~oveka kome je su|eno za odre|ene stvari. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, zaneli ste se, ja sam vam na po~etku rekao da se prvenstveno radi o tome da Tuìla{tvo pojasni svoje teze. Tuìla{tvo je to i uradilo. Ako imate neke argumente da iznesete u vezi sa tim konkretnim pravnim pitawem onda to u~inite. Ja vam dajem re~, mada ne smatram da je to apsolutno nu`no, ali èlim biti fer prema vama, budu}i da se ovo ti~e va{eg predmeta. Ali morate se ograni~iti na pravna pitawa nemojte iznositi sada optu`be tu. Slobodan Milo{evi}: To je i pravno pitawe, on sada kada obja{wava i poku{ava da obja{wava i to na va{ zahtev, a vi zahtev vaqda ne postavqate zato {to vam je jasno nego {to vam nije jasno. [to je najboqi dokaz da stvar uop{te nije jasna. On sada govori o planovima A i B, kaè plan B onda kaè primenio. A gde su ti planovi A i B? Je li on podneo i bilo kakav ovde dokaz o planovima A i B? Onda govori o tome u presretnutom razgovoru Milo{evi} kaè karta Londonske konferencije. Kartu Londonske konferencije u tom presretnutom razgovoru pomiwe sagovornik, a ja pokazujem krajwu nezainteresovanost za to. Prema tome, jo{ jedna manipulacija. Ovo je, ina~e, ~itavo brdo manipulacija koje, ja mislim, niko nikome ne bi smeo da dozvoli. Pogledajte, molim vas, on je sada, gospodin Najs ovde maltene treba da ustanovqavamo kada je prvi put pomenuo Veliku Srbiju, pa je rekao e tada sam posledwi put pomenuo Veliku Srbiju kao da je bitno kada ju je on pomenuo. On je imao to kao osnovu da spoji sve ovo iako je gospodin Kej onda upozorio da ne postoji qudsko bi}e koje moè da izdrì postupak duì od dve godine. Ili ve} {ta je, moè sam da na|e u onome svom kada je bio Amikus kurije pa ste to ipak uradili. Molim vas, on kaè ne povezuje sa mnom ovaj plan i to nisam ja rekao. Na strani 82, to je wegovo uvodno izlagawe pre jednog svedoka koga je izveo, kaè: Vojska, dokazi nisu boqi, dakle, Vojska se potpuno posvetila programu optuènom. (To je na engleskom pro~itao). Ima li {ta jasnije i ~istije programu optuènom, dakle, oficiri koji su bili zadojeni bratstvom i jedinstvom sve su napustili i to u korist Velike Srbije. (to je na engleskom pro~itao) Sasvim eksplicitno, prema tome, ja insistiram gospodo da se prvo razjasni za {ta sam ja ovde, {ta se to meni stavqa na teret pa da onda mogu na to da odgovaram. Pogle303
dajte, molim vas, sa saslu{awa odnosno svedo~ewa akademika êdomira Popova, to je strana 34.587, gospodin Najs kaè: Da li mogu da vas podsetim ne da ispravqam, ali da skrenem pa`wu i Ve}u i optuènom na realnost da u mojoj uvodnoj re~i ja nisam, u ime Tuìla{tva, se oslawao uop{te na re~i Velika Srbija. Pazite, molim vas, on se u saslu{awu Popova odrekao, jo{ je rekao da se nije oslawao na re~i, evo ja vam sada citiram wegovo uvodno izlagawe. Dakle, potpune neistine govori. Ja sam koristio tu frazu jednom i to povezuju}i je sa ~ovekom po imenu [e{eq. On je upotrebqavao Veliku Srbiju pomiwu}i i gospodina [e{eqa, ali u ovome citatu koji sam vam pro~itao iz wegovog uvodnog izlagawa to nije uop{te vezano za gospodina [e{eqa, ve} za mene. A on ovde kaè da nikada nije: Tuìla{tvo se nikada nije oslawalo na re~i Velika Srbija, nikada. Ja sam koristio tu frazu jednom i to povezuju}i je sa ~ovekom po imenu [e{eq, a mislim da sam dva puta se osvrnuo na koncept svi Srbi u jednoj dràvi. Svi Srbi u jednoj dràvi to je Jugoslavija koju èlimo da sa~uvamo. A fraza Velika Srbija koja, mislim, nikada nije stavqena u usta optuènog, nikada nije re~eno da je on to rekao. Radi se o konceptu koji mnogi drugi svedoci spomiwu, a naravno, mi ne moèmo da ih kontroli{emo u wihovoj analizi doga|aja i u tome kako oni shvataju odre|ene stvari. Pa dobro ho}e li gospodin Najs da obu~i te svedoke koje on kao ne moè da kontroli{e pa su oni to shvatili. Malopre je o svedo~ewu nekog tu, nisam mu ni zapamtio ime, kako je ~uo kako ja na televiziji traìm Veliku Srbiju i tako daqe. Pa svi su moji govori snimqeni na televiziji, ti javni govori na mitinzima gde su tolike hiqade qudi, pa to su notorne laì. I on koristi notorne laì, on moè putem svedoka, po praksi koja se ovde sprovodi da dokazuje ne{to {to ~itava Srbija zna da je la`. Mislim, ovo je jedan kompletan fijasko i ovo je samo jedan vrh ledenog brega tog fijaska koji ovde, s kojim se mi suo~avamo. Onda sudija Robinson, on pre toga kaè: Nikada nismo te re~i pripisali optuènom radi se o konceptu koji su spomiwali mnogi drugi svedoci, a naravno, mi ne moèmo da ih kontroli{emo u wihovoj analizi o tome kako oni shvataju doga|aje. [to se ti~e Tuìla{tva mi smo uvek veoma pa`qivo ograni~avali na{ pristup dakle, i to na onaj na~in kako sam ja, u stvari, i otvorio predmet Tuìla{tva. A citirao sam vam kako je otvorio predmet Tuìla{tva, prema tome, potpuno nedoli~no je. Sudija Robinson: To se ne nalazi u optu`nici, to nije u optu`nici. Najs: To se nalazi u jednoj od optu`nica, ali naravno, to je sve prethodilo mojoj uvodnoj re~i, a uvodna re~ u vezi sa teorijom i op{tim principom to je usledilo nakon, da, da, da, ali u pravu ste. Sudija Robinson: Ali vi ne kaète da to nije vaàn deo teze Tuìla{tva. Gospodin Najs: Ne, ne kaèm to. Ne kaèm to uop{te. Ne, ne, ne radi se o veoma va`nom pitawu koje treba imati na umu, ali mi smo se uvek izraàvali koriste}i re~i svi Srbi u jednoj dràvi. A pro~itao sam vam malopre {ta govori. Mi smo uvek govorili o tome da su drugi instrumentalizovali mi{qewa drugih. Prema tome, ja smatram da vi
304
treba gospodine Robinson da zahtevate od gospodina Najsa da on ta~no i precizno kaè {ta je, u stvari, ova wegova optu`ba, a da za to vreme dok on to ne da to prekinete. [to se ti~e tvrdwi on je pomenuo sada ovde {ta su qudi radili u Bosni, u Hrvatskoj. Pa qudi su se branili. Pa nisu Srbi pokrenuli oruàno otcepqewe i gra|anski rat. Svi dokazi koje ovde imate pokazuju da su mesecima pre toga drugi po~eli da ih ubijaju. Branili su se. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, ja sam bio zatraìo od gospodina Najsa da rezimira tezu Tuìla{tva u vezi sa time i odgovaraju}i na to on je rekao da je koncept koji Tuìla{tvo prihvata u stvari jedna uve}ana srpska dràva. Dakle, to je wihov stav, imamo sve dokaze na raspolagawu imamo i transkript, a sada bih hteo da nastavimo daqe. Izvolite. Slobodan Milo{evi}: Gospodine Robinson, da li vi moète meni da kaète je li vi evo sada predsedavate a od po~etka ste u tome, koji je dokaz gospodin Najs uop{te izneo da je neko imao koncept uve}ana srpska dràva. Da li ste videli neki dokaz o tome? Da li je on izneo neki dokaz o tome? Pa ne moèmo da bunca... Predsedavaju}i sudija Robinson: Ne radi se o tome gospodine Milo{evi}u, ne radi se o tome to su teze Tuìla{tva ukoliko mi budemo zakqu~ili da to nije potkrepqeno dokazima onda }e se to videti u na{im odlukama, ali kao {to znate mi ne treba sada da donosimo odluku o tome. Vi treba da znate, dakle, koje su teze Tuìla{tva to je poja{weno. Molim vas da sada postavite va{e slede}e pitawe svedoku i zamolio bih vas da pre|ete na drugu temu. Slobodan Milo{evi}: Upravo da bih ovo razjasnio ja mislim da je svedok koji je sam za sebe rekao, a o~igledno je da govori istinu, on je vode}i teoreti~ar koji se bavi ovim pitawem. Ja }u odmah da kaèm da o~ekujem prigovor gospodina Najsa da on ovde ne svedo~i kao ekspert. Ali on je pisao kwigu o tome, on je napisao mnogo radova o tome, u mnogo wegovih kwiga se to sadrì, prema tome, krajwe je kompetentan, aktuelni srpski politi~ar, {ef najve}e opozicione partije, prema tome, govori kao ~iweni~ni svedok, i on o tome moè da govori. Molim vas, gospodine [e{eq... Predsedavaju}i sudija Robinson: A u vezi sa ~ime }ete mu postavqati pitawa u vezi sa konceptom uve}ane srpske dràve? Slobodan Milo{evi}: Pa za{to mu ne bih postavio pitawe u vezi s tim? Predsedavaju}i sudija Robinson: U redu, dozvoli}u. Slobodan Milo{evi}: Ja èlim da vam postavim, gospodine [e{eq, pitawe, odgovorili ste na pitawe odnosa prema Hrvatima, koncepta koji zastupate, a da li se nosioci velikosrpskog koncepta zalaù ili su se zalagali bilo kada za uni{tewe muslimana? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Srpska radikalna stranka je napravila geografsku kartu Velike Srbije iz te geografske karte, koju smo bezbroj puta objavili na naslovnoj strani ili na kolor pole|ini na{eg lista Velika Srbija, vidi se da je zapadna granica Velike Srbije na liniji Karlo305
bag-Ogulin-Karlovac-Virovitica. Ta karta Velike Srbije ne sadrì samo teritorije gde je srpsko pravoslavno stanovni{tvo u ve}ini. Ta karta sadrì mnoge teritorije gde su Hrvati, muslimani i Makedonci u ve}ini. Kada bi mi imali ideju da sve koji u tom trenutku za sebe kaù da nisu Srbi oteramo to bi bio egzodus deset miliona qudi i to je besmislica. Drugo, 1990. godine u vreme kada se ve} usijavala jugoslovenska kriza ja pi{em pismo Srbima islamske veroispovesti, javno, otvoreno pismo, koje je vi{e puta publikovano, gde govorim: Bra}o muslimani, ne dajte da vas opet prevare kao {to su vas prevarili u Prvom i Drugom svetskom ratu. Da budete oru|e u tu|im rukama protiv svoje pravoslavne bra}e. Ne dozvolite da nas razbiju, podele i zakrve me|usobno. To je objavqeno i u mojim kwigama, to je objavqeno u {tampi, to se moè imati na raspolagawu ovde. Mi, dakle, èlimo da ubedimo da se... Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala vam. Hvala vam. Hvala vam, gospodine [e{eq. Gospodine Milo{evi}u, imajte na umu da se teza Tuìla{tva odnosi na uve}anu srpsku dràvu. Slobodan Milo{evi}: Ja imam na umu, gospodine [e{eq, da li je ikada bilo govora o tome da Srbija ima neke teritorijalne pretenzije? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Nikada niko nije izrazio stav o teritorijalnim pretenzijama Srbije. Srbi u biv{oj hrvatskoj federalnoj jedinici su jasno stavili do znawa Hrvatima ako vi ho}ete da se otcepite od Jugoslavije mi ne}emo, mi ostajemo u Jugoslaviji zbog toga formiramo Srpsku Krajinu. Srbi u Bosni i Hercegovini su jasno stavili do znawa muslimanima i Hrvatima ako vi ho}ete da se otcepite od Jugoslavije mi ne}emo, mi ostajemo u Jugoslaviji. To je vrlo jasno re~eno pre po~etka svakog rata. Mi ne}emo da izlazimo iz Jugoslavije, a vi ho}ete. A onda niko nije izbegavao ni razgovor kako bi se moglo iza}i iz Jugoslavije. âk je u Bosni pravqen Kutiqerov plan koji su i Srbi i muslimani i Hrvati prihvatili, pa pod pritiskom Amerikanaca muslimani naknadno otkazali. Dakle, ono {to su pravoslavni Srbi èleli to je o~uvawe Jugoslavije, a ne uve}ana Srbija. I ve}ina Srba nije èlela ni Veliku Srbiju, èlela je samo Srpska radikalna stranka. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala vam. Hvala vam. Izvolite, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, malo~as ste u obja{wewima gospodina Najsa ~uli, on je citirao neki svoj stav verovatno iz nekog svog papira, da sam ja imao plan da isteram muslimane sa dela teritorije Bosne i Hercegovine, pretpostavqam onog dela koji su pod srpskom kontrolom. Pa sada on, naravno, za to nije dao nikakve dokaze, ali on to tvrdi, objasnite mi molim vas, da li je mogu}e da neko ima plan da protera muslimane u Bosni sa dela koji je pod srpskom kontrolom a ne proteruje ni jednog muslimana iz Srbije koja je sva pod srpskom kontrolom gde nema ni rata ni bilo ~ega drugog? I kako vam se uop{te ta teza... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, ne moète na takav na~in postaviti pitawe. To ne}u dopustiti.
306
Slobodan Milo{evi}: Dobro, gospodine [e{eq, da li je postajo kod mene, kod nekoga u rukovodstvu Srbije, bilo koga da vi znate, plan da protera muslimane iz bilo kog kraja Bosne i Hercegovine? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Nikada nijedan plan o proterivawu muslimana nije postojao. Vi ste èleli da Bosna i Hercegovina u celini ostane u sastavu Jugoslavije ~ak i ako se otcepe Slovenija i Hrvatska. I vodili ste razgovore sa Izetbegovi}em i po mojim saznawima i po mom se}awu vi ste Izetbegovi}u nudili da on bude prvi predsednik te skra}ene Jugoslavije, ako se ne bude uspeo izbe}i potpuni raspad. Izetbegovi} je prihvatio, a onda je pod pritiskom Amerikanaca odustao. Amerikanci su mu stavili do znawa {ta }e ti skra}ena Jugoslavija kada moè{ imati potpunu nezavisnost. Ali, u tom slu~aju, ako bi svi Srbi ostali u jednoj dràvi, i svi muslimani bi ostali u jednoj dràvi. Jer muslimani su ìveli u Bosni i Hercegovini, Srbiji na Kosovu i Metohiji u Makedoniji i u Crnoj Gori. Muslimani jedino su ìveli u... Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala, gospodine [e{eq. Slede}e pitawe. Slobodan Milo{evi}: Dobro, gospodine [e{eq, pogledajte ta~ku 7 ovog hrvatskog dela, pa posle toga ta~ku 22, pa }u vas zamoliti da mi date neko obja{wewe. Svedok dr Vojislav [e{eq: Samo trenutak da optu`nicu uzmem po{to sam ja bio pasivni posmatra~ vi{e od sat vremena. Kaìte mi to je paragraf 7. Slobodan Milo{evi}: Da, u hrvatskom delu na strani 3. Svedok dr Vojislav [e{eq: Na{ao sam. Slobodan Milo{evi}: Ovde kaè: Ovaj udruèni zlo~ina~ki poduhvat nastao je pre 1. avgusta 1991. godine i trajao najmawe do juna 1992, zna~i negde pre 1. avgusta 1991. E sada pogledajte ta~ka 22. kaè: Vojislav [e{eq kao predsednik Srpske radikalne stranke (u daqem tekstu SRS) najmawe od februara 1991. godine pa tokom celog vremena, zna~i vi ste otprilike {est meseci u~esnik udruènog zlo~ina~kog poduhvata pre nego {to je taj udruèni zlo~ina~ki poduhvat nastao. Molim vas, opi{ite ova svoja zlodela da bi mogli da ~ujemo o kakvim se zlodelima radilo. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ovo je zaista krajwe apsurdno da sam ja u~esnik udruènog zlo~ina~kog poduhvata koji je nastao negde pre 1. avgusta 1991, a da sam ja wegov u~esnik od februara 1991. najmawe. Slobodan Milo{evi}: Najmawe od februara. Svedok dr Vojislav [e{eq: A mogu}e i kao beba da sam ve} postao u~esnik. Takvoj logici ja zaista nemam odgovora. Prvo, nikakvog udruènog zlo~ina~kog poduhvata nije bilo. Drugo, o mom u~e{}u u ratnim naporima ve} je bilo re~i ja sam rekao na koji na~in je to moje u~e{}e bilo realizovano ju~e. Drugo, moje zalagawe za Veliku Srbiju prakti~no nema veze sa gra|anskim ratom koji je vo|en. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala, gospodine [e{eq. Sqede}e pitawe.
307
Slobodan Milo{evi}: Sasvim konkretno direktno pitawe, da li je postojao neki udruèni zlo~ina~ki poduhvat ~iji ste vi mogli ili niste mogli da budete ~lan? Svedok dr Vojislav [e{eq: Nikakav udruèni zlo~ina~ki poduhvat nije postojao, a sa mnogim qudima sa ovog spiska ja se nikada u ìvotu ni upoznao nisam. Slobodan Milo{evi}: Gospodine Robinson, ovde se zaista opet postavqa pitawe kako se dokazuju negativne ~iwenice. Da li vi o~ekujete da ja dokazujem da se nije desilo ono {to tvrdi gospodin Najs, da nije postojalo to {to tvrdi gospodin Najs ili da gospodin Najs dokaè da je ne{to postojalo {to on tvrdi. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine, kao {to dobro znate breme dokazivawa je na optu`bi. Vi ne morate ovde ni{ta dokazati. Vi moète ovde ostati i {uteti i na kraju su|ewa od{etati sa Suda kao slobodan ~ovek. Vi ne morate ni{ta dokazati. Slede}e pitawe, molim. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, pre nego {to pre|emo na narednu temu pogledajte bosanski deo, isto tako molim vas da pogledate ta~ke 7 i 2 bosanskog dela. Ovde kaè ovde ~ak nema najmawe nego kaè u ta~ki 7, ovaj udruèni zlo~ina~ki poduhvat postojao je od 1. avgusta 1991. godine i trajao najmawe do 31. decembra 1995. godine. Dakle, to obuhvata i pregovore ove mirovne i Dejton i zavr{etak Dejtona i uspostavqawe svega, zna~i sve taj udruèni zlo~ina~ki poduhvat, zna~i od 1. avgusta. A pogledajte ta~ku 22. Ta~ka 22 se odnosi na vas ovde kod vas opet pi{e najmawe, zna~i ovde je postojao po ta~ki 7 zlo~ina~ki poduhvat decidno od 1. avgusta 1991. godine, a vi ste wegov u~esnik najmawe od februara iste godine. Svedok dr Vojislav [e{eq: Do kraja 1995. godine kako se kaè u ta~ki 7 ali, u optu`nici koja je protiv mene podignuta stoji da sam ~lan udruènog zlo~ina~kog poduhvata do 1993. godine, a to je isto Tuìla{tvo. Evo ovde su svi ti i ovaj koji je protiv vas potpisao optu`nicu i tuìlac koji je protiv mene potpisao, ovde sede. Slobodan Milo{evi}: Recite mi, da li vi imate neku predstavu za{to figurira ovaj 1. avgust 1991. godine za taj navodni zlo~ina~ki poduhvat? Svedok dr Vojislav [e{eq: Zato {to je tada Jugoslovenska narodna armija u{la u sukob sa hrvatskim separatistima i wihovim paravojnim formacijama, otprilike u to vreme Armija je po~ela da uzvra}a oruànim dejstvima kojima je i ranije bila mnogo izlagana, ali je bila suvi{e pasivna i izbegavala je da uzvrati vatrom. [to se mene li~no ti~e, negde od 1. avgusta pa nadaqe, mi smo po~eli, ne znam ta~an datum, da upu}ujemo dobrovoqce u JNA. Ali ovo {to sam ja radio od februara 1991. pa do avgusta 1991. ne znam uop{te ni {ta misle da sam radio u to vreme, ali kakve to veze moè imati sa svima vama koji ste ovde nabrojani na ovom spisku po~ev{i od va{eg imena pa nadaqe? Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala, gospodine [e{eq, to je obja{weno.
308
Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, to pitawe koje ste postavili na kraju va{eg odgovora zaista ja ne mogu da vam odgovorim. Tako da }emo da vidimo. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja }u o tome razmi{qati naredne tri godine dok ~ekam moje su|ewe da po~ne. Slobodan Milo{evi}: Samo da pogledam ~lan, u stvari, to {to ne znate {ta ste radili treba da pro~itate ~lan 9, u oba ova dela i hrvatskom i bosanskom. Jer ovde kaè: Da bi se uspe{no realizovao ciq udruènog zlo~ina~kog poduhvata Slobodan Milo{evi} je radio u dogovoru sa drugim pojedincima u ovom udruènom zlo~ina~kom poduhvatu i preko wih. Svaki u~esnik ili saizvr{ilac imaju istu nameru kao i drugi da doprinesu tom poduhvatu, odigrao je svoju sopstvenu ulogu ili vi{e uloga koje su zna~ajno doprinosile ostvarewu ciqa ovog poduhvata. Uloge tih u~esnika ili saizvr{ilaca ukqu~uju, ali se ne ograni~avaju na slede}e..., i onda nabraja i vas u tome. Prema tome, da li vam je sada iz ovoga jasnije za kakve ste zlo~ine optuèni, gospodine [e{eq? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, iz ovoga mi, naravno, nije jasno. Me|utim, gospodine Milo{evi}u, kako mene sa vama mogu dovesti u vezu kada smo se nas dvojica upoznali prvi put u ìvotu u aprilu 1992. godine, a prethodno ve} godinu dana delujemo u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu? Slobodan Milo{evi}: Dobro, a tada kada smo se sreli u aprilu 1992. godine gde je to bilo i {ta je, da li smo o ne~emu razgovarali? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, to je bilo u zgradi Narodne skup{tine. Vi ste do{li na sednicu sedeli ste u prvom redu, ja sam nai{ao i samo smo se rukovali kurtoazno, a posle smo se jo{ jednom sreli na hodniku i si{li zajedno niz stepenice u jednom razgovoru koji je bio sasvim bezazlene prirode i ticao se te sednice tog dana. To je bilo prilikom na{eg prvog susreta. Slobodan Milo{evi}: To je 1992. Svedok dr Vojislav [e{eq: To je april 1992. godine pouzdano se se}am {tampa je zabeleìla taj na{ susret. Na{a fotografija prilikom susreta objavqena je u mnogim novinama. Slobodan Milo{evi}: Dobro. Svedok dr Vojislav [e{eq: Nikada se pre toga nismo sreli i nikada nismo imali nikakav me|usobni kontakt. Slobodan Milo{evi}: Dobro. A recite mi kada smo se prvi put sreli, ako se vi se}ate, kada smo razgovarali o nekoj politi~koj temi uop{te, kada smo se prvi put sreli da bi razgovarali? Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvi put je bilo u maju 1992. godine kada sam na va{ poziv do{ao u Predsedni{tvo Srbije i razgovarali smo o predstoje}im saveznim izborima. Vi ste èleli da ~ujete da li }e se Srpska radikalna stranka pojaviti na tim izborima, jer su sve druge opozicione partije pod ameri~kim uticajem u to vreme najavile da }e bojkotovati prve savezne izbore u Saveznoj Republici Jugoslaviji nakon usvajawa Ustava. Slobodan Milo{evi}: A da li imate obja{wewa za{to su ove odre|ene opozicione stranke, ne mogu da kaèm sve, jer vi ste bili najve}a ili jed309
na od najve}ih u to vreme i niste bojkotovali izbore, za{to su oni bojkotovali prve savezne izbore za parlament Savezne Republike Jugoslavije? Svedok dr Vojislav [e{eq: Po nalogu ameri~ke ambasade, jer su Amerikanci izbegavali da priznaju me|unarodno-pravni kontinuitet jugoslovenske dràve, mada su taj kontinuitet odmah priznali Narodna Republika Kina, Rusija i mnoge druge zemqe. Narodna Republika Kina je bila prva koja je priznala Saveznu Republiku Jugoslaviju i me|unarodno-pravni kontinuitet jugoslovenske dràve. Amerikanci su instrumentalizovali prozapadne politi~ke partije da ne u~estvuju na izborima da bi se na taj na~in osporio legitimitet predstoje}ih saveznih parlamentarnih izbora. I da bi to bila poluga vi{e u wihovim rukama protiv na{e dràve. Slobodan Milo{evi}: A da li su ti savezni parlamentarni izbori ipak odràni, i da li su odràni uspe{no i da li su odràni sa procentom izlaska gra|ana ve}em od sada{weg procenta koji izlazi na izbore ili mawim? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, ti izbori su bili veoma, veoma uspe{ni i u Srbiji i u Crnoj Gori, bio je mnogo ve}i procenat izlaznosti na te izbore nego sada. I na tim izborima se pokazalo da je ve} tada Srpska radikalna stranka postala druga po snazi politi~ka partija. Naravno, zahvaquju}i bojkotu ostalih partija. Slobodan Milo{evi}: Hvala. Sada je 12 i 15 da li je vreme za pauzu, gospodine Robinson? Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala {to ste me podsetili, gospodine Milo{evi}u. Pauza od 20 minuta. Molim ustanite. Posle pauze. Slu`benik suda: Molim ustanite. Predsedavaju}i sudija Robinson: Izvolite sesti. Izvolite, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Pre nego {to nastavim molim vas razmotrite moj zahtev, ja, naime, zahtevam da se ovaj izvod izvod iz kwige gospodina [e{eqa Ideologija srpskog nacionalizma koja je sadràna u tabulatoru 4. uvede kao dokazni predmet. Prevedeno je i blagovremeno dostavqeno vama i svim u~esnicima. Predsedavaju}i sudija Robinson: U redu, uvr{tava se u spisak. Slobodan Milo{evi}: Hvala, gospodine Robinson. E, sada da razjasnimo ne{to, gospodine [e{eq, ali ja pre toga moram da uputim pitawe gospodinu Robinsonu, ali za vas gospodine [e{eq u ta~ki 9, dakle, odnosno, u ta~ki 7 bosanskog papira kaè se da je ovaj udruèni zlo~ina~ki poduhvat postojao od 1. avgusta. U ta~ki 9 se govori kako je svaki u~esnik izvr{avao neki deo i sastavni deo te ta~ke je ta~ka 22, gde ste vi sastavni deo tog udruènog zlo~ina~kog poduhvata od februara 1991. godine. Da bismo i ja i svedok bili na~isto o ~emu se ovde radi, gospodine Robinson, ja vas molim da obezbedite da se gospodin Najs izjasni po{to je ovo potpuno konzistentan tekst i on je napisao i jedno i drugo, da li je taj navodni udruèni zlo~ina~ki poduhvat koji ja predvodim i u kome u~estvuje gospodin [e{eq nastao od
310
1. avgusta kao {to pi{e u ta~ki 7: Postoji od 1. avgusta, ili kao {to pi{e u ta~ki 22: Najmawe od februara 1991. godine. Mislim da je to vrlo bitno, jer je u pitawu {est meseci. Neka se gospodin Najs izjasni, jer je on napisao oba datuma, od kada on smatra da je postojao udruèni zlo~ina~ki poduhvat. Predsedavaju}i sudija Robinson: To nije ne{to za {ta }u Tuìla{tvu traìti obja{wewe. Ukoliko vi smatrate da se tu radi o odre|enoj diskrepanci onda }e to i}i vama u korist i to je ne{to na {to moète da se osvrnete u va{oj zavr{noj re~i. Slobodan Milo{evi}: Gospodine Robinson, {ta ja smatram ili ne u ovom trenutku ~ak nije ni bitno, ali razlika izme|u 1. avgusta i februara 1991. godine je o~igledno vremenska diskrepanca od {est meseci. Ja ne znam na kakav zlo~ina~ki poduhvat misli gospodin Najs da li od 1. avgusta ili od februara 1991. godine. Kako da pitam gospodina [e{eqa u vezi s tim? Svedok dr Vojislav [e{eq: Meni je to jasno, gospodine Milo{evi}u, od 1. februara 1991. godine ja sam sam bio u~esnik udruènog zlo~ina~kog poduhvata, sam sa sobom sam se udruìo, a posle {est meseci ste mi se vi i ovi ostali prikqu~ili. Ja sam to odmah shvatio. Slobodan Milo{evi}: A, dobro, gospodine [e{eq, vi ste tu pomogli gospodinu Najsu veoma mnogo, meni je vrlo drago da vi tako dobro sara|ujete sa gospodinom Najsom. (smeje se) Ja }u da nastavim sa ovim pitawima. Gospodine [e{eq, u paragrafu 7 hrvatskog dela navedeni su slede}i u~esnici udruènog zlo~ina~kog poduhvata. Tu kaè: Me|u pojedincima koji su uzeli u~e{}e u ovom udruènom zlo~ina~kom poduhvatu i onda po~iwe sa mnom naravno, i onda ide daqe cela lista. Slede}i je Borisav Jovi}. Kakav je va{ odnos prema Borisavu Jovi}u i kakav ste vi odnos imali sa Borisavom Jovi}em? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja nikada nikakvih kontakata ni susreta sa Borisavom Jovi}em, ni posrednih ni neposrednih, nisam imao sve do one sednice Narodne skup{tine kojoj ste vi prisustvovali, a prisustvovao je i Borisav Jovi} kao tada{wi ~lan Predsedni{tva Jugoslavije. 1991. godine na izborima u Rakovici na upra`weno poslani~ko mesto ja sam bio kandidat ispred svoje stranke, drào sam miting, a Borisav Jovi} kao predsednik konkurentske stranke, jer podse}am vas u to vreme je Borisav Jovi} bio predsednik Socijalisti~ke partije Srbije, drào je kontramiting da bi podupro poslani~kog kandidata va{e stranke. Slobodan Milo{evi}: Dobro, to pretpostavqam, nije ni{ta neobi~no. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, ali smo politi~ki protivnici koji se nikada do aprila 1992. godine nisu li~no sreli. Nije neobi~no, naravno, pogotovo {to sam ja tamo katastrofalno porazio kandidata va{e partije, imao sam negde tri puta vi{e glasova. Ali to je ono ~ime se ja ponosim, a vama mo`da nije prijatno, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, odgovorili ste mi na ovo pitawe sasvim precizno. Dakle, vi sa Borisavom Jovi}em niste imali nikakve veze?
311
Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Slobodan Milo{evi}: Slede}i koji ovde pi{e je Branko Kosti} koji je u to vreme, koliko se ja se}am, bio potpredsednik Predsedni{tva SFRJ, a ina~e, biran je u Republici Crnoj Gori i predstavqao je Crnu Goru u Predsedni{tvu SFRJ. Kakvi su bili va{i odnosi sa Brankom Kosti}em? Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvi put u ìvotu sam razgovarao sa Brankom Kosti}em nakon saveznih izbora krajem maja 1992. godine kada je u junu mesecu konstituisana Savezna skup{tina i kada je za kandidata za prvog predsednika Savezne Republike Jugoslavije istaknut Svetozar Marovi}. Srpska radikalna stranka se suprotstavila i mi smo najavili da }emo kao svog kandidata ista}i Branka Kosti}a koga prethodno nismo ni poznavali, obojica su bili iz Crne Gore, nama je ne{to bilo povoqnije da bude Kosti} kandidat. A onda ste me vi, gospodine Milo{evi}u, pozvali na razgovor i predloìli da kandidujemo Dobricu ]osi}a za prvog predsednika Savezne Republike Jugoslavije. I ja sam se sloìo i tako smo odustali od kandidature Branka Kosti}a. Ina~e ga uop{te poznavao nisam. On je vaìo za veoma ~asnog i po{tenog ~oveka a vi ste me ubedili da je Dobrica ]osi} boqi kandidat u tom trenutku. Slobodan Milo{evi}: Dobro, a recite po{to je slede}i u ovom udruènom zlo~ina~kom poduhvatu Veqko Kadijevi}, kakav ste vi odnos imali sa Veqkom Kadijevi}em? Svedok dr Vojislav [e{eq: Veqka Kadijevi}a nikada u ìvotu nisam sreo, nikada nismo ni o ~emu razgovarali, nikakav kontakt nismo imali, a ~esto sam ga javno napadao, smatrao sam ga krutim komunistom ispo~etka, dogmatski nastrojenim. A posle se kod mene pojavila i sumwa da je ameri~ki {pijun, saznao sam da je zavr{io generalsku {kolu u Americi i wegovo pona{awe u toku rata mi je bilo prili~no sumwivo, pa sam ga ~esto napadao i zahtevao wegovu smenu. Slobodan Milo{evi}: Da li sam dobro razumeo, vi kaète da ga nikada niste sreli? Svedok dr Vojislav [e{eq: Nikada u ìvotu. Garantujem. Slobodan Milo{evi}: Dobro, onda nema potrebe da obja{wavate da nikada niste razgovarali, pretpostavqam da se to odnosi na mogu}nost da ste razgovarali telefonom. Niste ni telefonom? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, ni telefonom nikada nismo razgovarali. Slobodan Milo{evi}: Dobro, a kakav je va{ odnos sa slede}im u tom zlo~ina~kom poduhvatu, koji ovde gospodin Najs forsira, generalom Blagojem Ayi}em? Svedok dr Vojislav [e{eq: Wega sam prvi put upoznao nakon progla{ewa Ustava Savezne Republike Jugoslavije, to je bilo krajem aprila 1992. godine na sve~anom prijemu u Saveznoj skup{tini i to je bilo neposredno pred wegovu smenu i penzionisawe. I to je bio jedan kurtoazni razgovor gde smo se samo rukovali i mo`da razmenili dve tri re~i, nikakve ozbiqne tematike u tom razgovoru nije bilo. Nikada ga ranije nisam poznavao, a imao
312
sam prema wemu javno negativan stav otprilike kao i prema Kadijevi}u, mo`da u ne{to blaòj formi. Slobodan Milo{evi}: Slede}i u ovom paragrafu 7 je Milan Babi}. Molim vas recite mi kakav je va{ odnos prema Milanu Babi}u u to vreme, ne govorim sada, naravno, ve} kao navodnom u~esniku tog zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata? Svedok dr Vojislav [e{eq: Sa Milanom Babi}em sam se upoznao negde krajem avgusta ili po~etkom septembra 1990. godine. Imali smo solidne odnose, nismo se ~esto vi|ali, nismo ~esto kontaktirali, ali smatram da su na{i odnosi bili relativno dobri sve do prvih demokratskih vi{estrana~kih izbora za Narodnu skup{tinu Republike Srpske Krajine, to je bilo krajem 1993. godine. Na tim izborima i Srpska radikalna stranka je osvojila veliki broj poslani~kih mandata, Babi}eva stranka je bila pojedina~no najja~a, mi smo ugovorili koaliciju na{ih stranaka, dogovorili da se formira zajedni~ka vlada u kojoj bi on bio predsednik. A on nas je posle prevario i sklopio sporazum sa Borislavom Mikeli}em i u Mikeli}evu vladu u{ao kao ministar inostranih poslova. Od tada vi{e s wim nisam imao susrete, niti sam se ikada pohvalno o wemu izrazio, smatrao sam da je to krajwe nemoralan ~in, i smatrao sam da je ~ovek nedostojan bilo kakve politi~ke komunikacije. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, samo da se zadrìmo za jedan trenutak na Milanu Babi}u. Naime, da li se se}ate da sam ja do{ao u sukob sa wim, odnosno, kritikovao wegovo pona{awe u nekom povodu da vam ne bih postavio sugestivno pitawe, ne èlim ni da kaèm u kom povodu, ali u svakom slu~aju tu je vrlo javno postojao veliki spor. Da li se se}ate toga? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Taj spor je bio povodom Vens-Ovenovog plana, to je bilo negde u januaru 1992. godine, koliko me se}awe sluì, razgovori su vo|eni u Beogradu, na inicijativu sa Zapada da i rukovodstvo Srbije i SFRJ u~estvuje u sklapawu tog Vens-Ovenovog plana. Tada je Milan Babi} imao vrlo tvrdokoran stav, kategori~ki odbijao plan, a na sastanku, ne znam da li ste vi li~no bili, ali bilo je rukovodstvo dràvno, pretpostavqam i vi, nagovarali ste ga da taj plan ipak prihvati. Plan je prihva}en od strane drugih funkcionera Republike Srpske Krajine, mislim da ga je potpisao predsednik Narodne skup{tine Mile Paspaq. A iskori{}ena je neka situacija, po{to Milan Babi} spava do dva, tri sata posle podne, sednica je bila zakazana za 9 sati ujutru i tako je bez wega donesena odluka da se usvoji Vens-Ovenov plan za Srpsku Krajinu. Slobodan Milo{evi}: Taj sastanak o kome govorite, gde su wega ube|ivali bio je u Predsedni{tvu SFRJ ~iji ja nisam bio ~lan, ali ta~no ste rekli da je bio dugi sastanak da su rukovodstvo... Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja nisam ni rekao da ste vi bili prisutni, ali ste vi javno podràli taj Vens-Ovenov plan, nisam ni rekao da ste vi jedan od u~esnika sastanka, a zapravo to ne mogu ni znati, jer ja nisam li~no bio prisutan. Moja su saznawa da je taj sastanak bio, jer je objavqeno u medijima da je bio sastanak, i moja su saznawa da se on jedini protivio prihvata313
wu Vens-Ovenovog plana, a da su svi ostali bili za. Nisam ni rekao da ste vi bili prisutni, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Recite, shvatio sam to ja, èlim da ovde budemo jasni zbog zapisnika. Bilo je ne{to malo nejasno. A u tom sporu izme|u mene i Babi}a na ~ijoj ste vi strani bili? Svedok dr Vojislav [e{eq: U sporu izme|u vas i Milana Babi}a ja sam bio na strani Milana Babi}a. Mada sam posle nekih razgovora sa grupom istaknutih intelektualaca u Beogradu i ja naknadno podrào Vens-Ovenov plan. Naàlost, posle se pokazalo, ipak, kao gre{ka, jer smo bili prevareni i od strane zapadnih sila i od strane Ujediwenih nacija. Ali u tom trenutku ja sam bio na strani Milana Babi}a, a èleo sam na neki na~in da se poprave politi~ki odnosi izme|u SFRJ i Srbije i vlasti Republike Srpske Krajine, smatrao sam da ne treba tu da dolazi do nekih sukoba pogotovo javnih sukoba, jer bi to moglo voditi nano{ewu {tete ukupnim dràvnim i nacionalnim interesima. Slobodan Milo{evi}: Dobro, vi ste, u stvari, sada objasnili za{to ste u tim sporovima podràli Babi}a. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Je li to sve {to moète da kaète o razlozima za{to ste... Svedok dr Vojislav [e{eq: Meni je li~no vi{e imponovala wegova politika ~vrstog stava i prema hrvatskom rukovodstvu i prema zapadnim silama, nego va{a pomirqiva politika i neprekidno tragawe za sporazumima. Vi ste neprekidno hteli sporazume, vi ste neprekidno hteli kompromise, vi ste bili za dijalog, a ja sam redovno imao mnogo tvr|i stav. Meni su vi{e imponovali qudi koji su poput mene zauzimali taj tvr|i stav. Slobodan Milo{evi}: U paragrafu 7 je slede}i koji se pomiwe, koji se navodi ovde kao u~esnik tog navodnog zlo~ina~kog poduhvata Milan Marti}. Kakav je va{ odnos prema Milanu Marti}u kao u~esniku tog navodnog zlo~ina~kog poduhvata? Svedok dr Vojislav [e{eq: Sa Milanom Marti}em sam se upoznao i susretao prilikom mojih dolazaka u Knin, u Republiku Srpsku Krajinu. Ispo~etka su na{i odnosi bili dobri, a onda smo se sukobili 1993. godine kada je do{lo do èstokog sukoba izme|u Srpske radikalne stranke i va{e Socijalisti~ke partije Srbije, onda je Milan Marti} izdao neko saop{tewe protiv Srpske radikalne stranke i nastaje period na{eg sukoba. Na izborima u Republici Srpskoj Krajini koji su odràni te jeseni na predsedni~kim izborima Srpska radikalna stranka je imala svog kandidata Radeta Leskovca, tada{weg predsednika Srpske radikalne stranke za Republiku Srpsku Krajinu. Dakle, nismo podràvali ni Babi}a ni Milana Marti}a, ali u drugom izbornom krugu, kada su pro{li u drugi izborni krug Milan Babi} i Milan Marti}, mi smo iz petnih ìla podràli Milana Babi}a. A skoro sve druge politi~ke partije su podràle Milana Marti}a. Koliko se se}am i va{a Socijalisti~ka partija imala je stav da je Milan Marti} boqe re{ewe.
314
Slobodan Milo{evi}: Da li smatrate danas da je Marti} boqe re{ewe nego Milan Babi}? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, vreme je pokazalo da je Milan Marti} uprkos na{em sukobu izuzetno ~astan i po{ten ~ovek, ~ovek koji se u ratu nije ogre{io ni o pravo, ni o moral, a o Milanu Babi}u danas imam najgore mogu}e mi{qewe. Smatram da je veoma pokvaren ~ovek i ào mi je {to sam jedno vreme bilo blizak sa wim, a protiv Milana Marti}a, trebalo je da bude obrnuto. Slobodan Milo{evi}: A na osnovu ~ega ste utvrdili da je Babi} tako lo{ ~ovek i pokvarewak kao {to ste rekli? Svedok dr Vojislav [e{eq: Na osnovu mnogih stvari, wegovog prvo prevrtqivog odnosa prema koaliciji koju smo sklopili, pa na osnovu ~iwenice kada je ~uo da se sprema hrvatska agresija 1995. godine na Republiku Srpsku Krajinu on je }ute}i, nikome ne govore}i, svoju porodicu sklonio u Beograd, a wegovi sunarodnici su ostali da stradaju u Kninu i u drugim kraji{kim mestima. Zatim, Milan Babi} se ovde pojavquje kao la`ni svedok u nekoliko procesa, najavqen je kao javni svedok, dakle, ne otkrivam nikakvu tajnu, to mogu potvrditi iz Tuìla{tva, najavqen je i kao la`ni svedok u mom procesu. Slobodan Milo{evi}: Osim wih ovde je slede}i Goran Hayi}. [ta vi mislite o Goranu Hayi}u? Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, usporite zamolili su prevodioci. Slobodan Milo{evi}: U redu, gospodine [e{eq, u paragrafu 7 slede}i koji se pojavquje kao navodni u~esnik ovog navodnog zlo~ina~kog poduhvata je Goran Hayi}. [ta moète da kaète... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodin Najs je ustao. Tuìlac Yefri Najs: Pa radi se o jednom terminolo{kom izboru pretpostavqam da je Ve}e svesno toga, kada je on rekao, najavio da }e on biti svedok na su|ewu, tu je u pravu. Ali, kada kaè da se radi o la`nom svedoku onda to moè da zvu~i kao da se na svedoka Babi}a ne moè osloniti. Dakle, to je ne{to {to je upotrebio svedok, dakle, on je rekao da se radi o la`nom svedoku i tako ga je okarakterisao. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da, hvala vam, gospodine Najs. Moète nastaviti, gospodine Milo{evi}u, to je bio opis svedoka. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam pratio svedo~ewe... Predsedavaju}i sudija Robinson: Ne, ne, ne o tome. O tome apsolutno ne. Nastavite, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Da li ste vi smatrali ili smatrate da je Milan Babi} karijerista, koristoqubac i laòv? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, to je moje mi{qewe o wemu. A ja sam pratio i wegovo svedo~ewe u va{em procesu, bilo je javno na televiziji i on je mene pomiwao u nekim kontekstima koji su veoma la`ni i moèmo ih detaqno razmotriti. Tuìlac Yefri Najs: Imam prigovor na formu pitawa. Mislim da je forma pitawa bila neprimerena.
315
Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, ne}u vam dopustiti to pitawe, morate ga preformulirati. Pitawe je sugestivno i jednostavno nije primjereno. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, gospodin Milan Babi} nalazi se na spisku u~esnika navodnog udruènog zlo~ina~kog poduhvata, onom istom spisku na kome se nalazite vi. Da li imate neke razloge, ili neke ~iwenice da ponudite zbog kojih vam smeta da se nalazite u istom dru{tvu sa Milanom Babi}em? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Prvo, niko od qudi koji su na ovom spisku nije bio u dobrim odnosima sa Milanom Babi}em i niko o wemu nije imao dobro mi{qewe, ja sam, dakle, jedini koji je u jednom periodu imao dobre odnose s wim. Drugo, Milan Babi} je bio kukavica u toku rata. Nikada nije smeo da obi|e vojnike na borbenim poloàjima, bio je koristoqubiv, iskqu~iv, a posle rata se tako|e veoma lo{e pokazao. Ovde je Milan Babi} davao neistinite navode koji se ti~u i mojih odlazaka tamo, na primer, on je rekao da je Marko Negovanovi} kao ministar odbrane Srbije dao helikopter kojim sam ja oti{ao u zapadnu Slavoniju. A Marko Negovanovi} tada nije bio ministar odbrane Srbije bio je Tomislav Simovi} koga, tako|e, imamo na ovom spisku. To vam je, dakle, jedna ilustracija. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala, gospodine [e{eq, odgovorili ste na pitawe. Slede}e pitawe. Slobodan Milo{evi}: Hvala, gospodine [e{eq, postavio sam vam pitawe u vezi sa Goranom Hayi}em, ali s obzirom na intervenciju gospodina Najsa niste stigli na wega da odgovorite, pa vam ga evo ponavqam da ne dodajem sve {to sam vas uz to pitao recite u vezi sa Goranom Hayi}em {ta... Svedok dr Vojislav [e{eq: Sa Goranom Hayi}em sam ve~ito bio u sukobu, dakle, u neprijateqskim odnosima. I napao sam ga èstoko na onoj svesrpskoj skup{tini u Sava centru koja je bila sazvana da donese savetodavnu odluku kojom }e se sugerisati rukovodstvo Republike Srpske da prihvati Vens-Ovenov plan. Vi ste bili na toj sednici i mo`da se se}ate da sam najbrutalnijim re~ima napao Milana Babi}a, optuùju}i ga i za kriminal, ne Milana, Gorana Hayi}a, optuùju}i ga i za kriminal i za mnogo {to{ta. Dakle, uvek smo bili u sukobu, nikada nismo bili u bliskim odnosima ni privatnim, ni politi~kim. Slobodan Milo{evi}: Slede}e ime na ovom spisku u~esnika navodnog zlo~ina~kog poduhvata je Jovica Stani{i}. Da li ste vi imali ikakve odnose sa Jovicom Stani{i}em, bilo povodom ovoga za {ta ste i vi optuèni, ili onoga za {ta sam ja optuèn? Svedok dr Vojislav [e{eq: Jovicu Stani{i}a sam prvi put upoznao u novembru mesecu 1992. godine na wegovu inicijativu. Poslao je poruku preko nekog republi~kog poslanika da treba da se sastanemo. Ja sam pristao i sastali smo se ispred zgrade Narodne skup{tine, on je do{ao sa nekim specijalnim kolima, luksuznim, blindiranim, zatamwenih stakala, u{ao sam u automobil i on mi je saop{tio da se u Crnoj Gori sprema atentat na mene,
316
da taj atentat sprema poznati crnogorski kriminalac i {ef podzemqa u Crnoj Gori Brano Mi}unovi}. To je bilo vreme predizborne kampawe za one nove i savezne i republi~ke izbore u decembru 1992. godine. Istu informaciju mi je dao i tada{wi {ef Slu`be vojne bezbednosti general Nedeqko Bo{kovi}, ali on me zvao telefonom pa mi to otvoreno saop{tio telefonom. Jovica Stani{i} nije, dakle, zvao telefonom, nismo se ni poznavali, nego je traìo neposredan susret da mi sugeri{e. Ja u tu kampawu nisam ni oti{ao, jer sam imao velike bolove u ki~mi, i na sam dan izbora sam operisao ki~mu tako da mi je ostalo to duboko urezano u se}awe. Do te, dakle, turneje predizborne u Crnoj Gori tada nije ni do{lo. Slobodan Milo{evi}: Hvala, gospodine [e{eq, a Franko Simatovi} koji je slede}i na listi? Svedok dr Vojislav [e{eq: Jo{ je va`no da kaèm da sam posle toga u sukobu sa Jovicom Stani{i}em. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, znao sam da }e prevodioci ponovo intervenirati zbog brzine kojom govorite. Vi se unesete u va{e vlastite re~i, govorite prebrzo. Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodine Robinson, ja razumem va{e probleme i probleme prevodilaca, ali i vi treba da imate u vidu da na~in na koji ja izlaèm pokazuje da izlaèm kao ~ovek koji sa stra{}u govori istinu. Jer na ovaj na~in se moè govoriti samo kada se govori istina. Na ovaj na~in na koji ja govorim ne moè se lagati. Nadam se da }ete se samnom sloìti. A ja }u nastojati da govorim sporije. Sa Jovicom Stani{i}em... Predsedavaju}i sudija Robinson: To }e Vije}e odlu~iti. Ostavite to Vije}u. Mi procijewujemo va{e pona{awe u sudnici. Svedok dr Vojislav [e{eq: Sa Jovicom Stani{i}em posle toga sam imao neprekidno sukobe. On je bio na ~elu Slu`be dràvne bezbednosti Srbije, koja je nakon na{eg èstokog sukoba sa Socijalisti~kom partijom Srbije nastojala da razbije Srpsku radikalnu stranku, da vrbuje svoje agente u na{em rukovodstvu. Vi se se}ate verovatno afere sa kupovinom sedam na{ih saveznih poslanika predvo|enih Jovanom Glamo~aninom kada su oni dobili novac da izdaju sopstvenu partiju, i formiraju nezavisnu poslani~ku grupu, a nedavno se ispostavilo da je Jovica Stani{i} snimio kao {ef tajne slu`be Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, morate se malo vi{e potruditi. Gospodine Milo{evi}u, nije to samo moja odgovornost ovo je va{ svjedok. Moj je posao da kontroliram postupak, me|utim, ovo je va{ svjedok. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, ja sam se ve} zahvalio na informacijama koje ste dali u vezi sa poznavawem Jovice Stani{i}a, i ovim su{tinskim podatkom koji ste dali o wegovom upozorewu da se na vas sprema atentat u Crnoj Gori, i postavio sam vam pitawe u vezi sa slede}im koji je na listi to je Franko Simatovi}. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da.
317
Slobodan Milo{evi}: Da li moète, molim vas da govorite, da napravite pauzu posle svake re~enice da bi ovo {to prevodioci prevode u{lo u transkript ta~no. Dakle, u vezi sa Frankom Simatovi}em. Svedok dr Vojislav [e{eq: Franka Simatovi}a zvanog Frenki nikada u ìvotu nisam sreo dok Simatovi} nije do{ao u zatvor Ha{kog tribunala. Slobodan Milo{evi}: Hvala, gospodine [e{eq, po{to ste to rekli nema potrebe da daqe obja{wavate o odnosu sa wim. Nikada ga u ìvotu niste sreli do ovde u Ha{kom tribunalu. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. To je potpuna istina. Slobodan Milo{evi}: Hvala. Kakvi su bili va{i odnosi sa, jedno vreme ministrom odbrane Srbije, Tomislavom Simovi}em? Svedok dr Vojislav [e{eq: Dok je Tomislav Simovi} bio ministar odbrane Srbije ja sam bio narodni poslanik u Narodnoj skup{tini Republike Srbije, povremeno smo se vi|ali na skup{tinskim sednicama, odnosi su bili korektni, ali ne naro~ito prisni, niti smo imali neke posebne susrete, sastanke i razgovore. Kada sam planirao put u zapadnu Slavoniju na predlog Ilije [a{i}a ministra odbrane zapadne Slavonije, obratio sam se generalu Tomislavu Simovi}u kao ministru odbrane sa molbom da mi obezbedi helikopter. On je odgovorio da Ministarstvo odbrane Srbije nema nikakav helikopter ni sli~no prevozno sredstvo. Ja sam se posle toga obratio zameniku na~elnika General{taba generalu Marku Negovanovi}u, a Marko Negovanovi} me je uputio na komandanta ratnog vazduhoplovstva i protivvazdu{ne odbrane generala Boìdara Stevanovi}a. To je, dakle, jedini moj neposredni kontakt sa generalom Tomislavom Simovi}em koji je imao odre|enu svrhu. Slobodan Milo{evi}: Dobro, vi ste bili poslanik u parlamentu Republike Srbije u to vreme da li znate {ta je bila, {ta su bile nadle`nosti i posao Ministarstva odbrane Srbije i da li je Srbija u to vreme imala bilo kakve oruàne snage. Svedok dr Vojislav [e{eq: Nijedna nadle`nost Tomislava Simovi}a kao ministra odbrane Republike Srbije nije bila vezana za JNA. Wegove nadle`nosti su se ticale priprema civilnih struktura za odbranu i mogao je eventualne nadle`nosti imati u pogledu pomagawa, ali ne i komandovawa, niti rukovo|ewa Teritorijalnom odbranom. Jer je postojao republi~ki {tab Teritorijalne odbrane i imao svoga komandanta. Dakle, wegove nadle`nosti su bile, pre svega, oko pripremawa civilnih struktura za eventualnu odbranu zemqe, mogao je imati odre|ene nadle`nosti oko rada vojnih odseka i upu}ivawa regruta na redovno sluèwe vojnog roka. Slobodan Milo{evi}: Samo objasnite, po{to se ovde ne razume, {ta je vojni odsek, u najkra}em {ta je? Svedok dr Vojislav [e{eq: Vojni odseci su regionalni, naj~e{}e op{tinski departmani Ministarstva odbrane, koji se bave upu}ivawem regruta na redovno sluèwe vojnog roka, evidencijom rezervnog sastava i povremenim pozivima na ve`bu pripadnika rezervnog sastava JNA, to su im otprilike kqu~ne nadle`nosti.
318
Slobodan Milo{evi}: Kada pozivaju na ve`bu oni prakti~no obavqaju jedan posao za JNA. Svedok dr Vojislav [e{eq: Obavqaju samo tehni~ki posao, jer jedinice JNA zakazuju ve`be, a vojni odseci obavqaju tehni~ki posao oko pozivawa vojnih obveznika na te ve`be. Slobodan Milo{evi}: Dakle, to su teritorijalni, to su vojno-teritorijalni organi. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, mi ranije nismo ni imali ministre odbrana po federalnim jedinicama to je negde po~elo da se uvodi krajem 70tih ili po~etkom 80-tih godina i oni su bili u odre|enom smislu re~i vojno-teritorijalni organi, jer se redovno nije de{avalo da kada se formira vlada federalne jedinice da mandatar sam odre|uje ko }e biti ministar odbrane. Obi~no se traìlo mi{qewe od General{taba pa je General{tab odre|ivao nekog oficira da bude na toj funkciji. Tako je po mom mi{qewu, ne mogu vam ovo sada ba{ pouzdano svedo~iti, Tomislav Simovi} sugerisan od strane General{taba kao pogodan za obavqawe te funkcije. Slobodan Milo{evi}: To je ta~no. Gospodine [e{eq, slede}i na listi, slede}e ime na listi je va{e ime i wega }u presko~iti. Posle vas je ime Momira Bulatovi}a. Recite mi kakav je va{ odnos prema Momiru Bulatovi}u, a posebno prema wemu kao navodnom u~esniku, da vodite o tome ra~una, dakle, bilo {ta u vezi sa nekim navodnim udruènim zlo~ina~kim poduhvatom? Svedok dr Vojislav [e{eq: Momir Bulatovi} je bio predsednik Republike Crne Gore. Prvi put u ìvotu s wim sam imao razgovor kada je na mene izvr{en atentat nakon odrànog mitinga u centru Podgorice u glavnom gradu Crne Gore. Atentator je bacio ru~nu bombu koja je ranila 62 u~esnika mitinga i mene je ranila, atentator je ubrzo uhva}en. Po{to sam ja tada sa suprugom bio u Crnoj Gori, Momir Bulatovi} je kao predsednik Crne Gore do{ao na aerodrom da nas isprati za Beograd i da izrazi àqewe {to se desio taj atentat. Posle ja vi{e s wim nikakve posebne razgovore i susrete nisam imao sve u ovom vremenu na koje se odnosi optu`nica. Naravno, posle smo imali vi{e susreta kada je Momir Bulatovi} postao predsednik Savezne vlade. Ali to se desilo, koliko me se}awe sluì, tek 1998. godine. Slobodan Milo{evi}: Da, ali to obuhvata ovaj period Kosova. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, to obuhvata period Kosova. Slobodan Milo{evi}: Jedno vreme va{ zamenik Tomislav Nikoli} bio je potpredsednik Savezne vlade, u vladi Momira Bulatovi}a. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, nisam na to mislio po{to sada obra|ujemo ovu takozvanu hrvatsku optu`nicu. Da, moj zamenik u Srpskoj radikalnoj stranci Tomislav Nikoli} bio je potpredsednik Savezne vlade ~iji je predsednik bio Momir Bulatovi}. Slobodan Milo{evi}: Kakvo je va{e iskustvo iz odnosa va{e stranke, vas li~no, Tomislava Nikoli}a sa Momirom Bulatovi}em? Svedok dr Vojislav [e{eq: Mi smo imali razli~ite faze me|upartijskih odnosa, ~esto smo bili u me|upartijskom sukobu. Bilo je i tih perioda
319
saradwe. [to se ti~e li~no Momira Bulatovi}a ja ga smatram prili~no ~asnim ~ovekom. Dakle, nemam nekih li~nih zamerki te vrste. Ali sasvim iskqu~ujem mogu}nost da smo bilo kada bili u nekom udruènom poduhvatu, a pogotovo zlo~ina~kom. Slobodan Milo{evi}: Slede}e ime na listi koja sadrì paragraf 7. je Aleksandar Vasiqevi}. Vi ste ju~e pomiwali aktivnosti Aleksandra Vasiqevi}a, da li imate ne{to o tome da dodate, a posebno èlim da vas pitam o va{em odnosu sa Aleksandrom Vasiqevi}em po{to ste svi obuhva}eni nekakvim zlo~ina~kim poduhvatom, kakav je va{ odnos sa Aleksandrom Vasiqevi}em? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam ve~ito bio u sukobu sa Aleksandrom Vasiqevi}em. Jo{ dok je on kao pukovnik bio {ef vojne bezbednosti sarajevske armijske oblasti iz politi~kih razloga spre~io je moj odlazak na odsluèwe vojnog roka u {kolu rezervnih oficira, a ja sam to stra{no èleo iz vi{e razloga. On je spre~io taj odlazak kao {ef Slu`be bezbednosti sarajevske armijske oblasti. Zatim, kada je pre{ao u General{tab u Beograd kao {ef Slu`be vojne bezbednosti mi je kao politi~kom protivniku {irio glasine da sam bio silovan dok sam kao osu|enik leào u Zeni~kom zatvoru. [to je ~ista izmi{qotina. [to je obi~na la`. Ali je tendenciozno lansirano kako bi mi se nanela politi~ka {teta, jer sam ve} za reìm bio nepodno{qiv kao antikomunisti~ki disident. Slobodan Milo{evi}: Stanite, stanite malo, gospodine [e{eq. On je hteo da vas ponizi nesumwivo takvim... Svedok dr Vojislav [e{eq: I da me ponizi i da me moralno diskvalifikuje u javnosti, jer to je znate u na{oj javnosti u na{em narodu te{ko ponièwe, najteè mogu}e. Slobodan Milo{evi}: Zato i kaèm, verovatno na to mislite, ali kada kaète reìm na koji reìm mislite, molim vas. Svedok dr Vojislav [e{eq: To je jo{ onaj reìm biv{e SFRJ, ta je la` lansirana u beogradsku javnost krajem 80-tih godina. Slobodan Milo{evi}: Dobro, hteo sam da, radi zapisnika, bude jasno da to kada kaète reìm, ovde kada se upotrebqava re~ reìm odnosno obi~no se misli na reìm iz vremena kada sam ja bio predsednik pa sam hteo da se... Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, ovo je savezni nivo vlasti i JNA koja je bila pod Saveznim ministarstvom odbrane. Slobodan Milo{evi}: Vrlo dobro. Svedok dr Vojislav [e{eq: Zatim, posle javno sam vi{e puta napadao Aleksandra Vasiqevi}a zbog raznih kriminalnih aktivnosti koje je ~inio kao {ef Vojne slu`be bezbednosti. On je jedno vreme zbog toga bio u zatvoru. Ako se se}ate one afere opera i labrador kada su podmetane bombe u Zagrebu na jevrejsko grobqe i u zgradu jevrejske op{tine. Optuìvao sam Aleksandra Vasiqevi}a da je u toku osloba|awa Vukovara ukrao iz vukovarske banke nekoliko miliona maraka koje nikada nije predao u vojni servis Narodne banke Jugoslavije. Ako je taj novac spadao u ratni plen on je morao biti uredno predat u vojni servis Narodne banke Jugoslavije prema pro320
pisima koji su tada vaìli. Taj novac je netragom nestao, a ja sam javno zbog toga optuìvao generala Aleksandra Vasiqevi}a. Zatim sam ga optuìvao da je kao {ef Vojne slu`be bezbednosti i na srpskoj strani li~no inicirao odre|ene zlo~ine koji bi se onda pripisali srpskim nacionalistima. Re~ je, pre svega, o zlo~inima koji su izvr{eni na podru~ju zapadne Slavonije i zlo~inima koji su izvr{eni nakon osloba|awa Vukovara. Interesantno je da je on uvek bio prisutan na terenu kada se to de{avalo, a niko ga ni za {ta ne goni povodom toga. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala, gospodine [e{eq. Izvolite, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Slede}a li~nost, gospodine [e{eq, koja se pomiwe u paragrafu 7 zajedno sa vama u navodnom udruènom zlo~ina~kom poduhvatu je Radovan Stoj~i} zvani Baya. Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvi put sam upoznao Radovana Stoj~i}a zvanog Baya negde u leto 1991. godine u Erdutu gde je on boravio kao dobrovoqac i pripadnik Teritorijalne odbrane isto~ne Slavonije, Barawe i zapadnog Srema. Sreli smo se posle jo{ nekoliko puta, mislim na nekoj proslavi da je to bilo u Belom Manastiru nakon oslobo|ewa isto~nog dela Republike Srpske Krajine, posle godinu ili dve godine dana. Me|utim, on je kao pomo}nik ministra unutra{wih poslova Srbije i komandant odnosno, na~elnik Javne bezbednosti policijski general, organizovao moje hap{ewe i hap{ewe mojih najbliìh saradnika iz Srpske radikalne stranke prilikom na{eg poku{aja da odrìmo miting u Gwilanu na podru~ju Kosova i Metohije. I tada smo moj zamenik, Tomislav Nikoli}, i ja prekr{ajno osu|eni na dva meseca zatvora, ostali strana~ki funkcioneri na ne{to mawe kazne. Radovan Stoj~i} Baya je ubijen negde, koliko me se}awe sluì, u prvoj polovini 1997. godine u atentatu u restoranu Mama mia, u centru Beograda. Ve} smo govorili o tim okolnostima vezanim za wegovu smrt i o tome ko stoji iza wegovog ubistva u toku prethodnog ispitivawa, ali ja mogu da ponovim ako insistirate. Dakle, nije bilo nikakvih prijateqskih me|usobnih odnosa, nikakve ~vrste veze. Slu~ajno smo se upoznali, a posle je naravno bio u sukobu sa nama srpskim radikalima i to u najè{}em mogu}em sukobu. Kao {ef policije. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, kada ste govorili, kada sam vam postavqao pitawa o onim tvrdwama gospodina Najsa kako je Srbija bila policijska dràva i kako je on to rekao izme|u 1997-2000. godine, nije bila retkost da neki ugledni qudi budu ubijeni. Radovan Stoj~i} Baya bio je moj blizak saradnik. Svedok dr Vojislav [e{eq: Li~no vam je bio i krajwe odan ~ovek i onaj ko ga je ubio svakako je i to imao u vidu. Slobodan Milo{evi}: A da li se se}ate da su u toku tih godina, da je gospodin Najs insistirao, na nekim ubistvima koja vr{i policijska dràva, uglavnom su stradali moji saradnici? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da.
321
Slobodan Milo{evi}: Da li se se}ate ubistva generalnog sekretara Jugoslovenske levice Zorana Todorovi}a? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, se}am se tog ubistva. Ja sam se li~no i bavio, izme|u ostalog, po{to verovatno znate da sam istraìvao ~iwenice i okolnosti koje se ti~u i nekih drugih likvidacija, ja sam javno izraàvao sumwu da ga je ubio Nenad \or|evi}, ispostavilo se da je taj Nenad \or|evi} veoma blizak Zoranu \in|i}u i posle imao velike privilegije posle petooktobarske smene vlasti u Beogradu. A on nikada za to nije bio procesuiran. A znam da vam je taj Zoran Todorovi} zvani Kundak bio ~ovek od najve}eg poverewa. Slobodan Milo{evi}: Bio je generalni sekretar Jugoslovenske levice. Da li se se}ate ubistva @ike Petrovi}a generalnog direktora JAT-a i mog velokog prijateqa? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, koliko se se}am to je bilo negde u prvoj polovini 2000. godine. Slobodan Milo{evi}: Da li se se}ate ubistva Bo{ka Pero{evi}a? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Predsedavaju}i sudija Robinson: Pogledajte transkript prevodioci vas mole obojicu da usporite. Zna~i, gospodine [e{eq, vi kaète da iz vi{e razloga, izme|u ostalog, zato {to ne poznajete dvojicu od tih qudi ili ste ih znali samo kratko vrjeme, u smislu relevantnog vremena iz optu`nice, ili zbog va{e politi~ke opozicije prema nekima od wih navodi u paragrafu 7 su neta~ni. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, nemogu}e je sa ovim qudima da pripadam bilo kakvom udruènom poduhvatu, a kamoli zlo~ina~kom. Jo{ je ostao @eqko Ra`natovi} zvani Arkan, s kojim sam, tako|e, neprekidno bio u sukobu. Pa ja sam jedini srpski politi~ar koji se u Beogradu usu|ivao da javno napada Arkana. âk me Arkan i tuìo pa kada sam se pojavio na sudu povukao je optu`nicu protiv mene. Nije smeo on da se pojavi. A to je, uveravam vas, bilo u to vreme veoma, veoma opasno. Dakle, nemogu}e je da smo svi mi ovde zajedno navedeni predstavqali bilo kakvu grupu koja je imala pred sobom zajedni~ki plan, zajedni~ki projekat, zajedni~ki poduhvat i tako daqe. Mi smo mnogo vi{e energije tro{ili u me|usobne sukobe nego {to bi eventualno neki od nas me|usobno po nekom pitawu sara|ivali. Predsedavaju}i sudija Robinson: Ali, naravno, gospodin Milo{evi}, nije spomenuo samog sebe. No vi ste bili politi~ka opozicija, gospodinu Milo{evi}u. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Mi smo imali samo jedan period intenzivne saradwe to je trajalo negde od marta ili aprila meseca 1993. godine do septembra 1993. godine. Posle izbora u decembru 1992. Milo{evi}eva partija je bila najja~a po snazi, ali nije imala ve}inu u parlamentu. Druga po snazi je bila moja Srpska radikalna stranka. Partija gospodina Milo{evi}a nam je ponudila koaliciju da u|emo u Vladu, sastanak je bio u takozvanoj zgradi CK gde je bilo sedi{te Socijalisti~ke partije. Sastanak je sazvao mandatar Nikola [ainovi}, ponudio da u|emo u Vladu. Ja sam u ime
322
Srpske radikalne stranke odbio ulazak u Vladu i rekao: Mi ne moèmo sa vama u Vladu, jer smo ideolo{ki protivnici, ali moèmo da vam pruìmo {ansu da vam za izvesno vreme podrìmo mawinsku Vladu. Ako ne budemo zadovoqni mi }emo Vladu obarati. Mi smo tu vladu Nikole [ainovi}a, kao mawinsku, podràvali negde oko {est meseci, a u septembru 1993. godine krenuli u weno obarawe. [to je dovelo do dotada najè{}eg sukoba izme|u partije gospodina Milo{evi}a i Srpske radikalne stranke. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: U ovim ubistvima, gospodine [e{eq, qudi kao {to je Baya, kao {to je Zoran Todorovi}, Bo{ko Pero{evi}, @ika Petrovi} generalni direktor JAT-a, da ne ogre{im du{u da nekog od wih zaboravim... Svedok dr Vojislav [e{eq: Pavle Bulatovi}. Slobodan Milo{evi}: Pavle Bulatovi} ministar odbrane, uglavnom su stradali moji politi~ki istomi{qenici i moji saradnici. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, s tim {to se za Radovana Stoj~i}a Bayu mora re}i, istine radi jo{ jedan momenat, on je bio ume{an u neke poslove oko duvana sa Stankom Suboti}em zvanim Cane @abac, ali taj Stanko Suboti} Cane @abac je bio najbliì prijateq Zorana \in|i}u, ~ak je \in|i}u organizovao privatnim avionom letove u razne delove sveta, ~ak u arapske emirate na do~ek nove godine i tako daqe. Taj Stanko Suboti} zvani Cane @abac je bio jedan od glavnih finansijera Zorana \in|i}a. Nekom svojom nesmotreno{}u Radovan Stoj~i} zvani Baya je imao neko vreme kontakte sa tim Stankom Suboti}em i neku saradwu oko {verca cigareta ~ije ja detaqe ne znam, ali o tome je {tampa intenzivno pisala. I onog trenutka kada je zasmetao Stanku Suboti}u, tada{wem kraqu balkanske duvanske mafije, on je naloìo wegovu likvidaciju. Slobodan Milo{evi}: Slede}a li~nost na ovom spisku je @eqko Ra`natovi} Arkan, ali mislim da je tu bilo dovoqno obja{wewa, ako smatrate da nije bilo, da niste pruìli dovoqno informacija o svojim odnosima sa wim, moète da dopunite ono {to ste ju~e govorili u vezi sa Arkanom. Predsedavaju}i sudija Robinson: Rekli ste dovoqno. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ako vi smatrate da je dovoqno ja ne insistiram. Ja sam najvi{e o wemu govorio dok je bio ìv sada kada je mrtav nije mi ba{ mnogo ni prijatno da govorim, da vam iskreno kaèm. Ali radi istine moram da kaèm. Predsedavaju}i sudija Robinson: Ve} smo ~uli svedo~ewe o tome. Slobodan Milo{evi}: Sada kada pogledate celu ovu listu, gospodine [e{eq, ona vam je u paragrafu 7, proizilazi da neke od ovih navodnih u~esnika zlo~ina~kog poduhvata sa kojima ste ovde u ovom paragrafu povezani, nikada niste ni upoznali, a sa nekima od wih ste bili stalno u sukobu. Svedok dr Vojislav [e{eq: A sa nekim povremeno u sukobu. Slobodan Milo{evi}: Sa nekim povremeno u sukobu. Neki od wih su optuèni za neka dela da ne ulazim u wih neki nisu. Da li imate neko obja{wewe za to?
323
Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja mislim da je ovo pravqeno napamet bez ikakvog utemeqewa u ~iwenicama kada bi zaista moje izlagawe... Predsedavaju}i sudija Robinson: Ne}u dopustiti to pitawe, ne moè biti od pomo}i u ovom su|ewu kada svedok obja{wava za{to je neka osoba optuèna za neko krivi~no delo. To ovde nije od pomo}i. Postavite neko drugo pitawe, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: U vezi sa Arkanom vi ste pomenuli Dolanca. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Koji je bio jedan od najmo}nijih qudi za vreme Tita posle Titove smrti, tako|e, jedan od najmo}nijih qudi, dakle, sada da se pomerimo sa teme Arkan to ste ju~e objasnili, vi ste javno napali Dolanca u vi{e navrata. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Ovde u tabulatorima 9, 10, 11 nalaze se izvodi iz va{e kwige Hajka na jeretika gde ste objavili samo pogledajte o ~emu se radi pisma koja ste uputili Saveznom javnom tuìocu Jugoslavije. Svedok dr Vojislav [e{eq: Bila su tu i dva otvorena pisma Dolancu. Slobodan Milo{evi}: Otvoreno pismo, dva otvorena pisma Dolancu i jedno pismo Saveznom javnom tuìocu. Prvo otvoreno pismo je Dolancu upu}eno, pi{e ~lanu Predsedni{tva Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije drugo tako|e, i tre}e je upu}eno Saveznom javnom tuìocu. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, da li moramo ba{ da se vra}amo unazad sve do 1987. godine. Koji je datum slede}eg pisma? Slobodan Milo{evi}: Ja sam samo hteo da se ovo poveè po{to je gospodin [e{eq govorio o ulozi Dolanca iz tog vremena, o ulozi Arkana u vezi sa Dolancovim aktivnostima sa wegovim li~nim sukobom i nastojawem da se Dolanc pozove na odgovornost. Svedok dr Vojislav [e{eq: Koliko ja razumem va{e insistirawe poenta je u tome da je Arkan u vreme Dolanca prakti~no izrastao u nedodirqivu kriminalnu figuru u Beogradu i u celoj prethodnoj Jugoslaviji. On je zaista bio toliko mo}an, toliko finansijski jak, da mu niko prakti~no ni{ta nije mogao. Ja se se}am jednog detaqa 1993. godine sam do{ao do saznawa da je @eqko Ra`natovi} Arkan oteo u Beogradu odveo u Erdut u isto~nu Slavoniju i tamo ubio Isu Leru. Isa Lera je bio, tako|e, jedan ~ovek iz kriminalnog podzemqa do{ao je u sukob sa Arkanom. Ja sam ~ak na{ao jednog svedoka tog ubistva i javno sam optuìo Arkana, podneo i prijavu policiji i do{li su inspektori iz policije kod mene i razgovarali smo o tome, ja sam im dao sve podatke koje sam znao, ali mi je tada i policijski inspektor rekao da su oni svesni toga, ali ne mogu da dokaù postoji veliki strah kod potencijalnih svedoka. Dakle, policija je bila prili~no upu}ena u wegove kriminalne aktivnosti, ali je bilo te{ko ne{to dokazati i procesuirati, jer toliko je wegova mafija{ka mreà bila razgranata. Ovo je ~iwenica koja se moè potvrditi iz vi{e dokaza novinskih natpisa i tako daqe, o ovim mojim optu`bama protiv Arkana. Pa u jednoj televizijskoj emisiji ja sam mu u lice rekao da je on ~e{}e u ìvotu ~arapu na glavnu navla~io ne324
go ja na noge. To sam mu rekao pred izbore 1993. godine u televizijskoj emisiji. Predsedavaju}i sudija Robinson: U redu. Nisu nam potrebni svi ti detaqi Slobodan Milo{evi}: Komentari{u}i pitawa koja se ti~u ovih navodnih u~esnika takozvanog zlo~ina~kog poduhvata na kome insistira gospodin Najs, vi ste obja{wavali povodom va{ih odnosa sa Milanom Babi}em Vens-Ovenov plan na osnovu koga su plavi {lemovi do{li u Krajinu. Recite, s obzirom da ste bili veoma aktivno angaòvani na tome u to vreme, podràli Babi}a i vrlo detaqno se upoznali sa svim aktivnostima koje su to pratile, na osnovu Vens-Ovenovog plana Savet bezbednosti je uspostavio UNPROFOR, za{titne snage Ujediwenih nacija. To nije sporno. Polaze}i od va{ih saznawa i stawa na terenu i va{ih saznawa o stawu na terenu, koga su te snage trebalo da {tite i od koga? Svedok dr Vojislav [e{eq: Te snage koje su raspore|ene na teritoriji Republike Srpske Krajine trebale su da {tite srpsko stanovni{tvo od hrvatske vlasti. I uspostavqawem tog plana srpska vojska je razoruàna, oru`je weno je sme{teno u skladi{ta sa duplim kqu~em. Jednim kqu~em su raspolagale komande srpske Vojske Srpske Krajine, a drugim kqu~em nadle`ni oficiri Ujediwenih nacija odnosno UNPROFOR-a. I taj Vens-Ovenov plan nije prejudicirao politi~ko re{ewe problema, ostavqao je da se problemi re{e pregovorima svih zainteresovanih strana, pre svega, pregovorima politi~kih predstavnika Srba iz Srpske Krajine i politi~kih predstavnika Republike Hrvatske. Me|utim, uprkos tome {to su trupe Ujediwenih nacija preuzele kontrolu nad celom Republikom Srpskom Krajinom i {to su garantovale bezbednost tamo{wem srpskom stanovni{tvu u vi{e navrata hrvatske snage su brutalno gazile odredbe sporazuma, napadale tamo{we Srbe i zauzimale odre|ena podru~ja, na primer, Miqeva~ki plato i jo{ neka. I to su Ujediwene nacije i zapadne sile, naàlost, tolerisale. Na kraju Hrvati su izvr{ili prvo agresiju na zapadnu Slavoniju, a onda na Republiku Srpsku Krajinu, uprkos tome {to su se jo{ tamo nalazile trupe Ujediwenih nacija. I izazvale su egzodus celokupnog srpskog stanovni{tva, ubile su mnogo civila, ubile su mnogo èna, dece i staraca, naàlost, ovo Ha{ko tuìla{tvo je ovde optuìlo samo generala Gotovinu i jo{ nekolicinu, glavne krivce nikada nisu optuìli, a to je nevi|eni egzodus u Evropi koji jo{ uvek traje. Jo{ uvek se srpsko stanovni{tvo nije vratilo, nema gde da se vrati, i ne moè da se vrati ili ne sme da se vrati. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, vi se se}ate, a mislim da je to ovde i rekao i napisao u svojoj kwizi Lord Oven, napad na Krajinu je nazvao najve}im etni~kim ~i{}ewem u toku sukoba u Jugoslaviji. Slobodan Milo{evi}: Da, to je ta~no. Me|utim, u tom etni~kom ~i{}ewu direktno su u~estvovali Amerikanci preko Pentagona. Kao {to vam je verovatno poznato, Pentagon raspolaè jednom mo}nom firmom koja je formalno privatna, ali pod wegovom direktnom kontrolom ta firma se zove Military profesional reasorss otprilike joj je to naziv.
325
Slobodan Milo{evi}: MPRI. Svedok dr Vojislav [e{eq: Em pi er Aj, odnosno Em pi a aj. To je naziv te firme koja angaùje penzionisane generale i penzionisane oficire za prqave poslove {irom sveta gde ameri~ka armija izbegava da se direktno i oficijelno angaùje. Prilikom napada na Republiku Srpsku Krajinu li~no je ameri~ki ambasador u Zagrebu, Piter Galbrajt, stajao na hrvatskom tenku koji je ubijao srpske civile. To su sve televizije snimile i prenele Pitera Galbrajta na hrvatskom tenku u akciji. Slobodan Milo{evi}: Da ostavimo to po strani, za jedan trenutak, da li je vama jasno kako je mogu}e da za jedan takav plan koji je nesumwivo bio poznat, koji je napravqen, na kraju krajeva, ja sam za sli~an taj plan za akciju Bqesak ovde prezentirao i stenogram, koji sam dobio dodu{e od gospodina Najsa, gde se vidi kako se pripremaju u akciji Bqesak da insceniraju napad i da napadnu. Dakle, gde postoje dokazi da je postojao zlo~ina~ki plan da se pobiju Srbi isteraju i tako daqe. Kakvo je va{e obja{wewe da za sve to bude optuèn jedan general? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da bi se izbeglo ka`wavawe... Predsedavaju}i sudija Robinson: Ne, ne ne}u dozvoliti to pitawe, svedok ne moè da da bilo kakav koristan odgovor na takvo pitawe. Slobodan Milo{evi}: Verovatno bi gospodin Najs mogao da da odgovor kada bi trebao da ga da, a mora}e da ga da u jednom trenutku i gospo|a Del Ponte. Po{to nisu svi idioti koji ovo prate. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja mogu da vam potvrdim sa svoje strane da je... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, nastavite sa pitawima, ako nemate vi{e pitawa prekinu}emo sa radom. Tuìlac Yefri Najs: Mislim da bi trebalo da se osvrnem na ovo posledwe. Naravno, nema nikakve sumwe u to da niti ja, niti gospo|a Del Ponte treba da odgovaramo na tu vrstu pitawa koja dolaze od optuènog to je potpuno irelevantno. Predsedavaju}i sudija Robinson: Mo`da je mislio na va{u zavr{nu re~. No nije bitno. Slobodan Milo{evi}: Nisam mislio. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, ostala su nam jo{ dva minuta. Slobodan Milo{evi}: Imam uverewe da gospodin Najs ima veliku iluziju da ne}e krivi~no odgovarati za zlo~in kojim se ovde bavi. Ne pred vama, naravno, jer vi i niste za to pozvani, ali }e jednom odgovarati. Jer on spada u zlo~ince koji sluè kao... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, ja }u vas zaustaviti sada. Taj komentar je bio potpuno neprimeren i bez ikakve osnove. Slobodan Milo{evi}: Gospodine Robinson... Predsedavaju}i sudija Robinson: Ja sam vas zaustavio i zavr{ili smo za danas sa radom. Slobodan Milo{evi}: Va{a je obaveza da me obavestite o slede}oj stvari...
326
Predsedavaju}i sudija Robinson: Ne, ja sam zaustavio. O ~emu me obave{tavate? Slobodan Milo{evi}: Re~ je o onome... Predsedavaju}i sudija Robinson: Da li se radi o administrativnom pitawu? Slobodan Milo{evi}: Smatram da jeste administrativno pitawe, a vezano je za raspravu koja se ovde vodila povodom Velike Srbije i stavova gospodina Najsa i wegovih obja{wewa i tako daqe. Naime... Predsedavaju}i sudija Robinson: Ne, ne, ne}u sada da ~ujemo ni{ta o tome nastavqamo sutra ujutru u 9. Svedok dr Vojislav [e{eq: Zar sutra? Predsedavaju}i sudija Robinson: Izviwavam se, nastavqamo u utorak slede}e sedmice. Slu`benik suda: Molim ustanite.

Peti dan, 30. avgust 2005. godine Slu`benik suda: Molim ustanite. Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju zasjeda. Izvolite sjesti. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, moète nastaviti sa glavnim ispitivawem. Isto tako, molim vas lijepo, da mi kaète koliko }e vam jo{ vremena trebati za ovog svjedoka. Slobodan Milo{evi}: Treba}e mi najmawe jo{ dva dana, ali ja verujem da }u ova tri dana ove nedeqe svakako ja upotrebiti za glavno ispitivawe. Predsedavaju}i sudija Robinson: Ne dobivam prijevod. Molim vas da ponovite to {to ste rekli. Slobodan Milo{evi}: Pa, gledaju}i ove moje bele{ke, gospodine Robinson, ja cenim da }e mi biti potrebna ova tri dana da zavr{im glavno ispitivawe gospodina [e{eqa. Predsedavaju}i sudija Robinson: Dobro, gospodine Milo{evi}u. Gospodine [e{eq, molim vas da imate dvije stvari na umu prevodioce, dakle, nemojte prebrzo govoriti i nemojte preglasno govoriti. Po~nite, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, mi smo onomad ~uli gospodina Najsa da je ciq toga {to se doga|alo bilo uve}awe teritorije. Sada mi recite, s obzirom, da ste vi bili u Krajini i u Bosni da li su Srbi u Krajini i u Bosni reagovali na opasnosti koje su im zapretile da bi uve}ali teritoriju? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. To je apsolutno iskqu~eno. Srbi su reagovali na protivpravno ru{ewe ustavnog poretka. Ustavni poredak tada{we Jugoslavije nije dozvoqavao otcepqewe federalnih jedinica. Na~elno u op{tim na~elima Ustava postojalo je pravo naroda na samoopredeqewe. Smatralo se da je to pravo naroda...
327
Predsedavaju}i sudija Robinson: Stanite na trenutak, gospodine [e{eq. Sudija Bonomi: Ja bih èlio izraziti moje mi{qewe o tome {to se ovdje doga|a. Naime, brine me da }emo potro{iti jo{ tri dana na ovo glavno ispitivawe koje, po mom mi{qewu, nije u najboqim interesima gospodina Milo{evi}a. Po mom mi{qewu ovo je bilo veoma jednostavno pitawe, pitawe na koje ste ve} ranije odgovorili, a sada nam po~iwete govoriti ponovo o ustavnom poretku. To ste nam o ustavnom poretku rekli ve} nekoliko puta kao i mnogi drugi svjedoci. Ja vas molim da razmislite da li ovakva vrsta odgovora od bilo kakve pomo}i Vije}u. Budu}i da vam je postavqeno jedno pitawe o ~iwenicama, pitawe na koje se moè dati veoma jednostavan odgovor. Predsedavaju}i sudija Robinson: Postavite drugo pitawe, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, vi ste na jedno od mojih pitawa odgovorili da ste vi li~no, kada ste bili u Krajini, videli barikade, videli situaciju i tako daqe. Da li su u Krajini postavqane barikade da bi se uve}ala teritorija ili da bi se qudi za{titili od opasnosti koja im je pretila? I molim vas sasvim konkretno dogovorite kakve su im to opasnosti tada kada su postavqali barikade pretile? Svedok dr Vojislav [e{eq: Meni je prvo ào {to mi sudsko Ve}e na vreme nije dostavilo spisak poèqnih odgovora, pa da odgovaram onako kako vi èlite. Drugo, moji odgovori su moje mi{qewe i moje svedo~ewe i ~iwenicama... Sudija Bonomi: Dopustite mi da kaèm da ovo smatram sasvim neprimjerenim. Savjetujem vas da pokaète neko po{tovawe kada odgovarate na pitawa. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja pokazujem maksimalno po{tovawe, ali vi ga ne pokazujete prema meni kao svedoku. Ja ne znam otkud ta va{a nervoza i qutwa ona je neprimerena sudiji. Ja nijednom jo{ nisam pokazao qutwu ni nervozu ovde, gospodine Bonomi. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, samo odgovarajte na pitawa, hajde da radimo. Svedok dr Vojislav [e{eq: Srbi na podru~ju hrvatske federalne jedinice ose}ali su se egzistencijalno ugroènim. Novouspostavqen Tu|manov reìm ukinuo im je status konstitutivnog naroda, obnovio stare usta{ke fa{isti~ke simbole i odmah po~eo sa progonom srpskog stanovni{tva. Srbi su imali jako istorijsko se}awe na Drugi svetski rat i genocid koji su... Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala, odgovorili ste na pitawe. Sqede}e pitawe molim. Ne treba nam neprestano ponavqawe onih iskaza koje smo ve} ~uli, gospodine Milo{evi}u. To nije dobro kori{tewe sudskog vremena. Pre|ite na neku temu koju jo{ niste obradili. O ovim pitawima ste ve} mnogo govorili. Slobodan Milo{evi}: Dakle, da sada ne govorimo o ustavno pravnim promenama koje su i{le na wihovu {tetu. Da li je u to vreme bilo veoma jasno slabo ili tek onako u naznakama izraèna pretwa egzistenciji Srba na tim prostorima?
328
Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Prvo, dolazilo je do mnogih incidentnih situacija u kojima su Srbi bili `rtve. Ja }u vas podsetiti na slu~aj Miroslava Mlinara iz Benkovca koji je sasvim nezakonito bio uhap{en i prebijen. I jedva je preìveo to prebijawe. Takvih slu~ajeva je bilo bezbroj {irom hrvatske federalne jedinice. Zatim, Hrvati... Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Svedok dr Vojislav [e{eq: Konkretno je, gospodine Robinson. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Odgovorili ste na pitawe. Rekli ste da su bili brojni incidenti. Dakle, prema va{em mi{qewu nije se radilo tek o nekoj bledoj pretwi. Slede}e pitawe, molim. Slobodan Milo{evi}: Da li je, dakle, prema va{em mi{qewu, bilo u pitawu odbrana u svojim ku}ama, u svojim mestima, a ne neko uve}avawe teritorije. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da bila je odbrana svojih ku}a i svojih mesta. U mestima na podru~ju hrvatske federalne jedinice gde su Srbi ìveli kao ve}insko stanovni{tvo i predsednici op{tina i {efovi policije su bili Srbi i ve}ina Srba je bila u policiji. Nekoliko puta hrvatski policijski specijalci su upadali u ta mesta i otimali naoruàwe iz policijskih stanica da ni policija u tim mestima ne bi raspolagala nikakvim ozbiqnijim oru`jem. I to su incidenti koji su izazivali ogromno nezadovoqstvo i direktne sukobe izme|u srpskog stanovni{tva i hrvatskih policijskih specijalaca. Imamo ~itav niz mesta u kojima se to de{avalo zakqu~no sa Pakracem negde po~etkom marta 1991. godine. Slobodan Milo{evi}: Da li su ti sukobi sa obe strane imali bilo kakvu naznaku nekakve srpske namere da uve}aju svoju teritoriju? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Srbi jednostavno nisu pokazivali nikakvu voqu i èqu da kontroli{u teritoriju na kojoj nisu ve}insko stanovni{tvo. Nisu oni hteli ni bilo kakvo cepawe hrvatske federalne jedinice. Oni su ose}aju}i egzistencijalnu ugroènost spre~avali da hrvatski specijalci sa usta{kim fa{isti~kim znamewima preuzmu kontrolu na wihovim selima i gradovima imaju}i iskustvo Drugog svetskog rata kada se ne{to sli~no desilo i kada su Srbi masovno bili pobijeni, kada je proveden genocid nad srpskim narodom. Slobodan Milo{evi}: Dobro, da sada to isto pitawe razmotrimo kada je re~ o Bosni i Hercegovini. Da li su postojali bilo kakvi razlozi da moè da se zakqu~i da Srbi u Bosni i Hercegovini reaguju na probleme s kojima su suo~eni da bi uve}ali teritoriju? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Postojale su dve vrste razloga. Prvi razlog je {to je muslimansko politi~ko rukovodstvo formiralo takozvanu Patriotsku ligu. A ta Patriotska liga je osnovala svoju paravojnu organizaciju takozvane Zelene beretke. To je ura|eno mnogo pre po~etka gra|anskog rata u Bosni i Hercegovini. Drugo, do{lo je ve} do mnogih incidentnih situacija jedna od wih je negde oko 1. marta 1992. godine prilikom srpske svadbe u staroj srpskoj crkvi u Sarajevu, staroj vi{e stotina godina, jednoj od najstarijih srpskih crkava u Bosni i Hercegovini odràvala se srpska svadba, grupa muslimana je tom prilikom ubila oca mladoèwe Nikolu
329
Gardovi}a. I to je ono {to je sve Srbe {irom Bosne i Hercegovine strahovito alarmiralo, oni su shvatili {ta im se u tu sprema. Jer jedan veliki deo muslimana u Drugom svetskom ratu bili su saveznici usta{kog hrvatskog fa{isti~kog reìma i u~estvovali u wegovim paravojnim fa{isti~kim organizacijama u usta{kom pokretu koji je predstavqao hrvatsku varijantu SS trupa. SS trupa usta{ka nadzorna slu`ba ja bila... Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Hvala, gospodine [e{eq. Op}enito govore}i ne}u dopustiti niti jedan odgovor koji bude duì od ~etiri ili pet re~enica, op}enito govore}i. A naravno svakom prilikom }u koristiti moje diskreciono pravo u vezi s time. Gospodine Milo{evi}u, ja apeliram na vas da pre|ete sa op}enitoga na konkretno, ne radi se tu jednostavno o pitawu da li su Srbi trebali na ne{to odgovoriti o ~emu se govori u ovom pitawu i ovom odgovoru, ono {to je ovde vi{e relevantno je to da li je bilo koji od tih odgovora Srba vezan sa bilo kojim od incidenata navedenih u optu`nici. Zato, traìm od vas da se na to koncentrirate pre|ete sa op}enitog na konkretno. Mi znamo ve} {to su teze odbrane op}enito govore}i, ali sada trebamo videti imate li vi dokaza koji }e osporiti konkretne incidente koji se navode u optu`nici. Sqede}e pitawe, molim. Slobodan Milo{evi}: Gospodine Robinson, ja imam u vidu jednu od glavnih teza gospodina Najsa o kojoj smo razgovarali i onomad, a to je da je namera bila uve}awe teritorije. Ovo {to se doga|alo, a ja ho}u da pokaèm da je to apsolutna besmislica. Ta tvrdwa gospodina Najsa je apsolutna besmislica. Evo, gospodine [e{eq, da li vam je poznat Kutiqerov plan? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Koji su samo da vas pitam, da li su Srbi prihvatili taj Kutiqerov plan? Svedok dr Vojislav [e{eq: Srbi su prihvatili Kutiqerov plan i Kutiqerov plan je napravqen po instrukcijama Evropske zajednice tada{we Evropske zajednice i zasnivao se na teritorijalnoj podeli Bosne i Hercegovine na tri osnovna kantona na osnovu etni~ke strukture stanovni{tva po popisu iz 1991. godine. Slobodan Milo{evi}: Da li vam je poznato, gospodine [e{eq, da je po tom Kutiqerovom planu Srbima trebalo da pripadne oko 44% teritorije? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, otprilike tako da li 43 da li 44 ne mogu vam precizno re}i, ali... Slobodan Milo{evi}: Dakle, oni su prihvatili mawu teritoriju nego {to je kasnije Dejtonski sporazum to regulisao? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, svi su to prihvatili i Srbi i muslimani i Hrvati. Slobodan Milo{evi}: A sada da vas vratim na ovo pitawe da li je to ne{to {to pokazuje da nikakve namere nisu imali da uve}avaju teritorije, ve} su prihvatili ono {to im je predloìla Evropska unija u licu svojih pregovara~a i tima koji je predvodio... Predsedavaju}i sudija Robinson: Stanite, to je sada ve} sugestivno pitawe to nije primereno pitawe.
330
Slobodan Milo{evi}: Dobro, odgovorili ste na pitawe da su prihvatili onda 44 odsto, kakav je odnos va{ bio prema Kutiqerovom planu? Svedok dr Vojislav [e{eq: I ja li~no sam podrào taj plan i Srpska radikalna stranka kojoj pripadam mi smo se zalagali za varijantu da Srbi zadrè status konstitutivnog naroda u Bosni i Hercegovini. Ostala Bosna i Hercegovina u Jugoslaviji ili ne ostala. Najva`nije je bilo da Srbima niko ne dira taj status konstitutivnosti. Me|utim, odmah nakon prihvatawa Kutiqerovog plana Evropska zajednica je jednostrano priznala nezavisnost Bosne i Hercegovine i posle toga muslimani su odmah otkazali Kutiqerov plan. Ja }u vas podsetiti Kutiqerov plan je proklamovan ~ini mi se u Sarajevu negde oko 18. marta 1992. godine, a ve} 6. aprila slu~ajne li koincidencije, na godi{wicu bombardovawa Beograda od strane Hitlera u Drugom svetskom ratu, priznata je nezavisnost Bosne i Hercegovine i muslimani vi{e nisu hteli Kutiqerov plan. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, kakva saznawa imate o tome kakav je bio odnos drugih politi~kih partija i grupacija u SRJ i Bosni i Hercegovini prema tom planu. Svedok dr Vojislav [e{eq: Koliko se ja se}am nijedna politi~ka partija ili politi~ka institucija nije odbijala Kutiqerov plan dok ga muslimani nisu otkazali posle progla{ewa Bosne i Hercegovine. âk se desilo ne{to drugo... Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Hvala odgovorili ste na pitawe. Slobodan Milo{evi}: A {ta se desilo uz to gospodine [e{eq? Svedok dr Vojislav [e{eq: Desilo se ~im je negde oko 18. marta, nisam siguran oko datuma, prihva}en od svih strana Kutiqerov plan da su Srbi i muslimani po~eli me|usobno da prepu{taju kontrolu nad policijskim stanicama u mestima koja su pripadala jednom ili drugom kantonu ili provinciji kako je to nazivano. A kada su muslimani otkazali Kutiqerov plan onda su poku{ali na silu da povrate neke od tih policijskih stanica koje su prethodno predali Srbima jer su bile na teritoriji koja je bila predvi|ena za taj srpski kanton. I tu je ve} do{lo do incidentnih situacija. Slobodan Milo{evi}: To je ve} prole}e 1992. godine. Svedok dr Vojislav [e{eq: To je april mesec 1992. godine. Slobodan Milo{evi}: Malo~as ste pomiwali... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, ja predvi|am da }e vas vrlo skoro prevodioci zamoliti da usporite. Svakako pravite pauzu izme|u pitawa i odgovora. A vi, gospodine [e{eq, govorite prebrzo. Nastavite. Slobodan Milo{evi}: Vi ste malo~as u jednom od odgovora pomenuli formirawe Patriotske lige odnosno, vojne organizacije muslimana koja je bila u funkciji oruànih sukoba. Da li vam je poznato da je 31. mart 1991. godine, zna~i, datum koji ~itavu godinu dana prethodi oruànim sukobima i danas praznik u Muslimansko-hrvatskoj federaciji kao dan patriotske lige? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, poznato mi je to.
331
Slobodan Milo{evi}: A sada mi recite kakav je bio va{ odnos prema Vens-Ovenovom planu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Srpska radikalna stranka i ja li~no smo bili protiv prihvatawa Vens-Ovenovog plana. Vi ste taj plan podràli, kao predsednik Republike Srbije, podràla ga je i vlast u Srbiji i u Saveznoj Republici Jugoslaviji, me|utim, plan je odbacila Republika Srpska. A mi smo protiv plana bili, jer je po wemu Bosna i Hercegovina podeqena na devet kantona i poseban status Sarajeva kao deseti kanton, ili kao distrikt, nije sada bitno, ne mogu precizno da se setim, tri kantona su bila previ|ena sa srpkom mawinom, tri hrvatskom i tri sa muslimanskom. Za Srbe je problem bio {to izme|u ta tri kantona nije bilo teritorijalne povezanosti. To je za Srbe bilo neprihvatqivo. Me|utim, taj Vens-Ovenov plan je kasnije izazvao èstok obra~un izme|u muslimana i Hrvata, jer u tri kantona, muslimani su iako ih je bilo 17, odnosno, Hrvati su iako ih je bilo 17 posto dobili 25 posto teritorije. U tri hrvatska kantona Hrvati nisu imali apsolutno ve}insko stanovni{tvo, nego relativnu ve}inu. I oni su poùrili da sa tih prostora proteraju svoje doju~era{we saveznike muslimane, jer su hteli teritoriju gde }e imati ve}insko stanovni{tvo. I to je dovelo do novog rata u Bosni, jo{ è{}eg nego {to je bio onaj koji se vodio izme|u Srba i muslimana prvobitno. Slobodan Milo{evi}: Rekli ste da je Republika Srpska odbila taj plan. Da li se se}ate da je Radovan Karayi} potpisao plan u Atini na pregovorima koji su vo|eni maja 1993. godine, na po~etku maja 1993. godine? Svedok dr Vojislav [e{eq: Radovan Karayi} je, po mom se}awu, uslovno potpisao taj plan o~ekuju}i stav Narodne skup{tine. Narodna skup{tina je naknadno taj plan odbacila, Narodna skup{tina na Palama ~ijem ste zasedawu prisustvovali i vi i Dobrica ]osi}, tada{wi predsednik Savezne Republike Jugoslavije i premijer Gr~ke Micotakis. Ube|ivali ste srpske narodne poslanike da prihvate plan, oni vas nisu poslu{ali plan su odbacili. Mislim da je plan definitivno odba~en na narednoj sednici skup{tine Republike Srpske u Bijeqini. Slobodan Milo{evi}: A kakva saznawa imate o tome kakav je bio odnos drugih politi~kih partija i grupacija u SRJ prema tom Vens-Ovenovom planu? Dakle, vi ste objasnili kakav je bio odnos Srpske radikalne stranke. Svedok dr Vojislav [e{eq: U Srbiji je samo Socijalisti~ka partija Srbije prihvatila Vens-Ovenov plan. Sve opozicione partije i Srpska radikalna stranka i Demokratska stranka i Srpski pokret obnove odbijali su Vens-Ovenov plan i to se vidi iz poku{aja odràvawa zasedawa takozvane Svesrpske skup{tine u Sava centru u Beogradu po~etkom maja 1992. gde su trebali da budu svi poslanici Republike Srbije, Republike Crne Gore, Savezne Republike Jugoslavije, Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. Od inicijatora je bilo zami{qeno da se i tu izvr{i politi~ki pritisak na narodne poslanike Republike Srpske da plan prihvate, me|utim, sve opozicione partije u Srbiji su odbile i da prisustvuju tom zasedawu, Srpska radikalna stranka je prisustvovala mi smo na samom zasedawu
332
napali taj plan, a onda svi iza{li napoqe i bez nas je Skup{tina Srbije i Savezna skup{tina ostala bez kvoruma. Tako da ta sazvana svesrpska skup{tina nije mogla doneti vaqanu nikakvu odluku ni stav. Slobodan Milo{evi}: Recite kakvu ste poziciju zauzeli u pogledu sukoba do koga je povodom tog plana do{lo izme|u vlasti Srbije i SRJ i vlasti Republike Srpske sa druge strane? Svedok dr Vojislav [e{eq: Cela Srpska radikalna stranka i ja li~no stali smo na stranu rukovodstva Republike Srpske. Demonstriraju}i svoje suprotstavqawe vama, vlasti u Srbiji i vlasti u Saveznoj Republici Jugoslaviji prvo velikim protestnim mitingom u Loznici, a onda sam oti{ao u Republiku Srpsku u Kneìni od najistaknutijih boraca i vojnih komandanata srpske vojske koji su bili ~lanovi Srpske radikalne stranke proglasio nove srpske ~etni~ke vojvode i oti{ao na Pale da podrìm rukovodstvo Republike Srpske u odbacivawu Vens-Ovenovog plana. Slobodan Milo{evi}: Recite jeste li vi jedini podràli ili su to u~inili drugi iz Srbije? Svedok dr Vojislav [e{eq: Svi su to uradili, a izri~ito Zoran \in|i}, odnosno Demokratska stranka, u kojoj je on bio potpredsednik, tada je predsednik jo{ bio Dragoqub Mi}unovi}, zatim Srpski pokret obnove imao je krajwe rezervisan stav, nije on ba{ mnogo podràvao ni rukovodstvo Republike Srpske ali je bio protiv va{e vlasti. I zato je bio protiv svakog stava va{e vlasti. Ne bih se mogao sada setiti detaqa iz wihovih javnih izjava iz tog vremena, ali u svakom slu~aju samo su va{a Socijalisti~ka partija i vlast koju je dràla va{a partija stali iza Vens-Ovenovog plana. Slobodan Milo{evi}: Recite, kakav je bio va{ odnos... Sudija Bonomi: Pre nego {to nastavite moète li mi razjasniti jednu stvar. Dio va{eg odgovora je preveden ovako okupio sam najistaknutije vojne komandante srpske vojske koji su bili ~lanovi radikalne stranke. Proglasio sam ih vojvodama radikalne stranke. Moète li mi taj dio objasniti? Svedok dr Vojislav [e{eq: To je problem va{ih prevodilaca, gospodine Bonomi. Ja sam wih proglasio srpskim ~etni~kim vojvodama po staroj srpskoj tradiciji. Najstariji po zvawu ìvi srpski ~etni~ki vojvoda ima pravo da progla{ava druge vojvode. Ja sam to tradicionalno pravo iskoristio u znak priznawa za wihove ratne doprinose. Nisu to bili komandanti nekih krupnijih formacija, to su uglavnom mogli biti komandanti do nivoa jedne ~ete. Ali istaknuti borci i junaci toga rata. Ja ne znam da li je vama poznato, jedini ìvi srpski ~etni~ki vojvoda Mom~ilo \uji} iz Drugog svetskog rata, koji je ìveo u Americi, mene je 1989. godine proglasio za srpskog ~etni~kog vojvodu. To je bilo mnogo pre rata. Da bi se sa~uvala ta tradicija. Jer da je on umro pre mog progla{ewa ta tradicija ne bi imala kontinuitet. Zahvaquju}i tom wegovom aktu sa~uvan je kontinuitet. A ja sam onda proglasio da li 19 ili 20 novih ~etni~kih vojvoda ne mogu se ta~no setiti, ali mnogih se imena se}am. Me|utim, mo`da vam i to moè biti va`no
333
Sudija Bonomi: Hvala, to je bilo sasvim adekvatno obja{wewe. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, ne znam da li ste ~uli u engleskom kanalu prevodioci su rekli da vi prebrzo govorite. Moète li ne{to u~initi u vezi s time, vi sigurno moète to napraviti? Svedok dr Vojislav [e{eq: Trudim se gospodine Robinson, ali nekada me i odgovor ponese. Sasvim spontano uveravam vas. Ali trudi}u se. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, izvolite. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, kakav je bio va{ odnos prema Oven-Stoltenbergovom planu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Oven-Stoltenbergov plan smo prihvatili mi srpski radikali. Podràli, podràle su ga sve partije iz Srbije prihvatilo ga je rukovodstvo Republike Srpske, ali je Oven-Stoltenbergov plan odbacilo muslimansko rukovodstvo. Taj Oven-Stoltenbergov plan je bio relativno dobar, on je polazio od toga da su tri naroda u Bosni i Hercegovini konstitutivni, da ta tri naroda imaju pod svojom kontrolom kantone ili provincije ili entitete kako god da to nazovemo, ja se precizno ne mogu setiti naziva, i po tom planu mislim da je Republici Srpskoj pripadalo ne{to oko 54 odsto teritorije. Me|utim, muslimani su odbacili taj plan, jer oni nisu èleli nijedan plan kojim se Bosna i Hercegovina deli na tri entiteta. Taj plan je predvi|ao ure|ewe Bosne i Hercegovine ne{to izme|u federacije i konfederacije. I taj plan je u izvesnim aspektima bio podudaran kasnijem Dejtonskom sporazumu. Slobodan Milo{evi}: Da li sam dobro razumeo, da je glavni razlog za prihvatawe ovog plana bila afirmacija ravnopravnosti sva tri naroda? Svedok dr Vojislav [e{eq: To je bio glavni razlog u svakom slu~aju. Slobodan Milo{evi}: Kakav je bio posle toga, objasnili ste dakle, kako je taj plan propao odbijawem muslimanske strane, kakav je bio va{ odnos prema planu Kontakt grupe 1994. godine. Svedok dr Vojislav [e{eq: Prema planu Kontakt grupe imali smo rezerve zato {to je plan Kontakt grupe traìo unapred da se Republika Srpska odrekne tre}ine svoje teritorije odnosno tre}ine teritorije koja je tada bila pod kontrolom srpske vojske, to je bilo preko 70 odsto ukupne teritorije Bosne i Hercegovine i svede se na 49 odsto i da se to na~elno prihvati pre bilo kakvog politi~kog aran`mana. To je ono {to je za nas bilo najproblemati~nije. Naravno, bili smo mi racionalni i u tom trenutku, mi smo smatrali da je 49 odsto Bosne i Hercegovine povoqno za srpski narod, ali smo imali u vidu da su to ekonomskom pogledu mawe vredne teritorije i tre}e ko je bio taj ko }e ubediti Srbe koji ìve na jednom delu te teritorije da oni sada treba da napuste tu teritoriju i pre|u negde na neki drugi deo da odu u neizvesno, u nepoznato. To je bio veoma teàk problem koji se na{ao i pred rukovodstvom Republike Srpske. Dakle, taj plan Kontakt grupe nije garantovao kona~no politi~ko re{ewe koje bi bilo povoqno srpskom narodu, ali je traìo da se srpsko rukovodstvo unapred izjasni da se Republika Srpska svede na 49 odsto.
334
Slobodan Milo{evi}: A kakva saznawa imate o tome kakav je bio odnos drugih politi~kih partija i grupacija u Jugoslaviji prema planu Kontakt grupe? Svedok dr Vojislav [e{eq: U to vreme, koliko me se}awe sluì, va{a partija je jednodu{no prihvatila plan Kontakt grupe, mislim da je i Dra{kovi} u to vreme podrào taj plan, a obe Demokratske stranke su taj plan odbijale i odbijala ga je Srpska radikalna stranka, iz razloga koje sam ve} naveo. Slobodan Milo{evi}: Kakvu ste vi poziciju tada zauzeli u pogledu zao{travawa sukoba izme|u vlasti Srbije i SRJ s jedne i vlasti Republike Srpske s druge strane povodom odbijawa plana Kontakt grupe? Svedok dr Vojislav [e{eq: To je ve} bilo 1995. godine, to je vreme èstokog sukoba izme|u Srpske radikalne stranke i va{e Socijalisti~ke partije. Vlast koju je ostvarivala va{a partija i koju ste vi na odre|en na~in personifikovali bar u o~ima nas opozicionara je tada uspostavila blokadu Republike Srpske i zabranila svim ~lanovima rukovodstva Republike Srpske da preko Drine prelaze u Srbiju. Mi smo bili kategori~ki protiv te blokade. Blokada je, zapravo, uspostavqena i ranije, a te 1995. godine zao{trena ~ak ste doveli me|unarodne posmatra~e da nadgledaju tu blokadu, jer su neki u svetu tvrdili da ta blokada nije realna, da se na neki na~in od strane Srbije ona kr{i i tako daqe. Vi ste doveli i strane posmatra~e na sve grani~ne prelaze na Drini. Va{a partija, va{a vlast, ne kaèm vi li~no. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, da li je to {to smo mi preduzeli bio oblik pritiska da se prihvati plan Kontakt grupe kao osnova za pregovore? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, to je bio oblik pritiska vlasti iz Srbije i Savezne Republike Jugoslavije na rukovodstvo Republike Srpske. Tuìlac Yefri Najs: O~igledno se radi o sugestivnom pitawu. Mada je to izraèno na jedan suptilan na~in. Ukoliko optuèni èli da objasni ciqeve i one mere koje je on preduzeo on to onda ne moè uraditi tako {to }e on svedo~iti niti to moè izneti pred svedoka. Dok sam na nogama hteo bih samo da kaèm slede}e, mi uop{te ne prihvatamo da ovaj svedok ne moè sporije da govori niti da ne moè da govori malo ti{e. Veoma je te{ko pratiti wegovo svedo~ewe i mi smatramo da on jednostavno ne iskazuje dovoqno po{tovawe niti prema sudu, a niti prema prevodiocima kojima je veoma te{ko da prevode sve to {to on govori. Drugo, tako|e bih hteo da kaèm da iako ovaj materijal nije ba{ u potpunosti relevantan i ako je to sve pokriveno tokom svedo~ewa nekih drugih svedoka u toku unakrsnog ispitivawa tako|e je u vidu izve{taj i tako daqe. Ipak bih hteo da zamolim Ve}e da ima na umu da ukoliko optuènom bude bilo potrebno {est dana za glavno ispitivawe ovog svedoka, to zna~i da }e on potro{iti zna~ajan deo ostatka vremena koji mu je dodeqen. Ja bih hteo da kaèm sada i to jasno kao i ranije {to sam rekao da svaki zahtev da se produì vreme koje mu je dodeqeno da }e se tome Tuìla{tvo o{tro usprotiviti budu}i da on jednostav335
no ne koristi svoje vreme na najboqi na~in. A posledwe {to bih hteo da kaèm da iako je ovo sve dobro pripremqeno, odnosno, da kratki odgovori povla~e za sobom veoma duge odgovore, ja mislim da je ovaj materijal mogao biti u pisanom obliku. Ja bih zatraìo od ve}a da zatraì od ovog svedoka da malo sporije govori i tako|e malo ti{e kako bismo svi to mogli da pratimo. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, ovo posledwe {to je tuìlac rekao, u vezi sa tim ja sam ve} vi{e puta rekao da prebrzo govorite i preglasno. Naàlost, moram re}i da mi se ~ini kao da se radi o nekoj vrsti emotivne nesigurnosti, ta potreba da govorite tako brzo i tako glasno. Za{to je to neophodno? To je ne{to {to vi moète da kontroli{ete, to stvara velike pote{ko}e za prevodioce, a samim tim to zna~i, uti~e na efikasnost suda, ako svakih pet deset minuta prevodioci moraju da zatraè da vi sporije govorite to uti~e na sam postupak. Gospodine Milo{evi}u, pitawe koje ste bili postavili je o~igledno bilo sugestivno molim vas da ga preformuli{ete. A tako|e imajte na umu i ono vreme koje vam je dodeqeno. I pitajte se da li je potrebno da toliko vremena provedete s ovim svedokom, budu}i da }e se to sve razmatrati kada budete zatraìli podneli zahtev za dodatnu dodelu vremena, dakle, kada budu istekli onih 150 dana koji su vam dodeqeni. Umesto da potro{ite tri dana na ovog svedoka, po mom mi{qewu, mogli biste da potro{ite dva dana i da budete {to produktivniji i {to efikasniji pritom. Moète nastaviti. Slobodan Milo{evi}: Gospodine Robinson, imam u vidu da je gospodin [e{eq autenti~an svedok veoma bitnih doga|aja odnosno svih kqu~nih doga|aja na prostorima nekada{we Jugoslavije. Gospodine [e{eq, preformulisa}u ovo pitawe, uvo|ewe embarga bila je svakako jedna bolna mera. Recite za{to smo se mi opredelili za takvu meru. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja prvo moram da izrazim svoj energi~an protest zbog psihijatrijske kvalifikacije emotivne nesigurnosti kojom je gospodin Robinson okvalifikovao moj nastup. Ja mislim da je to neprimereno, gospodine Robinson, jer u psihijatriji ta emotivna nesigurnost ima jednu veoma negativnu konotaciju. Na~in na koji ja govorim je na~in kojim govorim od kada znam za sebe. Ja ne mogu preterano da se prilagodim va{im zahtevima i o~ekivawima. Ja govorim jasno i glasno i koncentrisano. Predsedavaju}i sudija Robinson: Zaustavio sam vas. Dopustio sam vam da iznesete komentar na koju karakterizaciju imate pravo na to i vi ste izneli taj svoj komentar. Sada, bez obzira na to, u interesu je gospodina Milo{evi}a i svih drugih u sudnici da govorite sporije i malo ti{e bez obzira na moju karakterizaciju. Izvolite, gospodine Milo{evi}u. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja bih odgovorio na ovo pitawe koje je postavio gospodin Milo{evi}, ja sam ga zapamtio. Predsedavaju}i sudija Robinson: Ne, ne on je bio postavio sugestivno pitawe, bar mi se tako ~ini. Svedok dr Vojislav [e{eq: date re~ da odgovorim, ja sam iskoristio...
336
Predsedavaju}i sudija Robinson: Pitawe je bilo da je uvo|ewe tog embarga bila veoma bolna mera i zbog ~ega smo se odlu~ili za tu meru. Molim vas da date kratak komentar na ovo pitawe. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ta mera je donesena od strane vlasti u Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji, jer su zapadne sile, s obzirom da je po wihovoj proceni rukovodstvo Republike Srpske bilo nepopustqivo, uvek pritisak prenosili na Beograd i insistirali da gospodin Milo{evi} neprekidno bude posrednik izme|u zapadnih sila i rukovodstva Republike Srpske, traìli od wega potporu u svakom svom navodnom mirovnom naporu i tako daqe. A Saveznoj Republici Jugoslaviji su sprovo|ene te{ke sankcije od strane zapadnih sila pod tvrdwom da nije kooperativna u tragawu za mirovnim procesom, a vlast u Beogradu nije imala nikakve nadle`nosti i nikakve kontrole nad vla{}u u Republici Srpskoj. Slobodan Milo{evi}: Hvala, gospodine [e{eq. Recite, kakav je bio, a moète da kaète i kakav je sada va{ stav prema Dejtonskom sporazumu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Srpska radikalna stranka je bila protiv Dejtonskog sporazuma iz vi{e razloga. Prvo, na~elno smo se mogli sloìti da Republika Srpska bude svedena na 49% teritorije biv{e... Tuìlac Yefri Najs: Od koje relevantnosti je za ovo Ve}e mi{qewe ovog svedoka ili wegove stranke o Dejtonskom sporazumu? Ako je to relevantno ja }u, naravno, veoma pa`qivo pratiti to svedo~ewe, ali ja zaista ne mogu da doku~im u ~emu je relevantnost. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, u ~emu je relevantnost? Slobodan Milo{evi}: Dejtonski sporazum je obeleìo kraj rata u Bosni i Hercegovini. Dejtonski sporazum je utvrdio Republiku Srpsku i Muslimansko-hrvatsku federaciju. Veoma je bitno da se zna kolika je bila wegova vrednost i kakav je bio stav politi~kih faktora u Jugoslaviji i u Bosni i Hercegovini o Dejtonskom sporazumu. Gospodin [e{eq je rekao da je wegova stranka imala negativan stav. E sada ja èlim da ga pitam po{to je Dejtonski sporazum za srpsku stranu povoqniji od Kutiqerovog plana za{to da objasni, ja ne pitam wega on ne odgovara ovde, nije on ovde optuèni nego da objasni okolnosti zbog ~ega je bio negativan stav prema Dejtonskom sporazumu, a pozitivan prema Kutiqerovom planu. Predsedavaju}i sudija Robinson: Samo trenutak jedan, gospodine Milo{evi}u, samo trenutak. Po mi{qewu Ve}a radi se o relevantnom pitawu. Dajte nam kratak odgovor, molim vas. Svedok dr Vojislav [e{eq: Srpska radikalna stranka je predvodila politi~ki front odbijawa Dejtonskog sporazuma u Srbiji u tome su nas sledile i Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije. Mi smo bili protiv Dejtonskog sporazuma zato {to Republika Srpska nije dobila izlaz na more zamenom teritorije sa Hrvatskom kako je bilo obe}ano u reonu Debelog brda ju`no od Cavtata. Zatim, {to nije bilo garantovane teritorijalne veze izme|u zapadnog i isto~nog dela Republike Srpske, zato {to su Srbi morali napustiti celo Sarajevo ~ak i Grbavicu, zato {to je status
337
Br~kog na jedan perfidan na~in ostavqen da se re{i kasnije tzv. me|unarodnom arbitraòm. Formulisano je da }e se me|uentitetska linija razdvajawa u oblasti Br~kog obaviti arbitraòm, a to je posle zloupotrebqeno, to je bila jedna velika obmana, jer je celo Br~ko izuzeto iz Republike Srpske i progla{eno samostalnim distriktom da bi bio zape~a}en prekid teritorijalne veze izme|u zapadnog i isto~nog dela Republike Srpske, a u nekoj budu}oj krizi da bi zapadni deo bio potpuno odse~en i opkoqen. To su bili na{i osnovni razlozi. Danas se Srpska radikalna stranka gr~evito bori za opstanak Dejtonskog sporazuma, jer su me|unarodni guverneri nad Bosnom i Hercegovinom, ve} u praksi uveliko pogazili odredbe Dejtonskog sporazuma u ciqu pretvarawa Bosne i Hercegovine u unitarnu dràvu. Po Dejtonskom sporazumu entiteti imaju vojsku u svojoj nadle`nosti, sada je vojska progla{ena jedinstvenom. Sada poku{avaju da otmu i policiju Republici Srpskoj. Sada dolazi do destrukcije entiteta, do destrukcije Republike Srpske, kako bi Srbi, a i Hrvati u Bosni i Hercegovini bili taoci me|unarodnih nastojawa da se ne stvara muslimanska dràva u Evropi. Sada smo mi Srbi dvostruke `rtve. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala vama. Slobodan Milo{evi}: Samo da se razumemo oko toga, da li vi sada te slabosti pripisujete Dejtonskom sporazumu ili nasiqu koje se vr{i nad Dejtonskim sporazumom? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam ve} rekao kakav smo stav imali u vreme dono{ewa Dejtonskog sporazuma, ali sada se Dejtonski sporazum najvi{e kr{i od strane me|unarodnog faktora koji bi morao da ga ~uva i provodi. I to je ono {to je najve}a opasnost nad srpskim narodom, a sistematski se ucewuje rukovodstvo Republike Srpske raznim pretwama, ~ak individualnim pretwama da }e se na}i u Hagu neki od wih ukoliko ne prihvate ultimatume stranih posrednika odnosno guvernera, me|unarodnog guvernera Bosne i Hercegovine, sada je to Pedi E{daun, ranije je bio Vestendorp, to je onaj Austrijanac kako mu be{e ime i tako daqe. Slobodan Milo{evi}: Dobro, gospodine [e{eq, kada govorimo o toj destrukciji Dejtonskog sporazuma, da li je mogu}e bilo {ta bilo kakav korak u~initi u promeni Dejtonskog sporazuma bez saglasnosti... Predsedavaju}i sudija Robinson: Ne, to nije ne{to ~ime sada treba ovde da se bavimo. Pre|ite na drugu temu. Slobodan Milo{evi}: Vrlo dobro, gospodine Robinson. Gospodine [e{eq, vi ste pomenuli vreme kada smo se mi prvi put sreli, kada smo prvi put razgovarali evo da uzmemo sada i prvi i drugi i u vi{e navrata poku{ajte to vremenski da locirate, ali me interesuje i sadrìna. Kako se ti na{i razgovori, kako po wihovom vremenu tako i po sadrìni uklapaju u ovu tezu o zlo~ina~kom poduhvatu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Apsolutno ne mogu da se uklope u tezu o zlo~ina~kom poduhvatu, jer mi smo imali periode saradwe... Tuìlac Yefri Najs: Mislim da ovo nije prikladno pitawe ~ak iako je pripremqeno unapred, mo`da bi Ve}u pomoglo svedo~ewe o ~iwenicama u vezi sa tim sastancima. A onda je na Ve}u da odlu~i o tome da li se to ukla338
pa ili ne u zlo~ina~ki poduhvat. Ali kada se postavqaju ovakva pitawa o~igledno je da se dobijaju odgovori koji su pripremqeni, koji se o~ekuju. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, Ve}u ne}e biti od koristi da ~uje svedo~ewe o tome kako se razgovori izme|u vas i gospodina [e{eqa uklapaju u zlo~ina~ki poduhvat. Pre|ite na pitawa koja se odnose na optu`nicu. Uop{tena pitawa i uop{teni odgovori ne}e biti od koristi Ve}u. Slobodan Milo{evi}: Gospodine Robinson, ja ne razumem ovo obja{wewe gospodina Najsa kako su pitawa i odgovori pripremqeni. Ne znam na {ta on ciqa, {ta ho}e da kaè time. Predsedavaju}i sudija Robinson: Ne èlim sada o tome da raspravqam uop{te ne èlim da o tome sada raspravqamo. To me uop{te ne brine. Mene brine da li je va{e pitawe relevantno i da li }e biti od koristi Ve}u. Onako kako je pitawe formulisano ne}e biti od koristi Ve}u. Postavite neko drugo pitawe. Slobodan Milo{evi}: Dobro, gospodine [e{eq sasvim ~iweni~no da pristupimo, kada i o ~emu smo mi razgovarali u nekoliko navrata tih godina dakle, od kada pa do kraja rata? Predsedavaju}i sudija Robinson: Ne, ne, nas ne zanima o ~emu ste vi i gospodin [e{eq razgovarali. To mora biti u nekoj vezi sa ne~im iz optu`nice, samo trenutak. Gospodine Milo{evi}u, moje kolege shvataju u kom pravcu vi idete sada, ali niste postavili pitawe na prikladan na~in. Jer vi moète da dobijete odgovor da ste razgovarali o nekim eto dru{tvenim pitawima, ali to nas ne zanima. Postoji navod, tvrdwa da ste vi i gospodin [e{eq i drugi bili pripadnici zlo~ina~kog, u~estvovali u zlo~ina~kom poduhvatu. E sada, mo`da je relevantno ~uti neku vrstu diskusije koje ste vi imali, ali na~in na koji ste postavili pitawe na to pitawe moète dobiti bilo kakav odgovor. Zbog toga èlim da preformuli{ete pitawe. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, kada smo se mi sastali i o kojim temama razgovarali? Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvi susret, kako sam rekao, bio je u maju 1992. kada smo razgovarali o predstoje}im saveznim izborima. Drugi susret... Slobodan Milo{evi}: Samo stanite za ~as tu, gospodine [e{eq. Da li je dakle, u maju 1992. godine kada smo razgovarali o predstoje}im saveznim izborima pokretana tema Bosne i Hercegovine, Hrvatske ili bilo koja druga tema osim ove teme o saveznim izborima u Jugoslaviji? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Druge teme nisu pokretane, celi razgovor koji je trajao sat, dva, ja ne mogu ta~no da se setim, ne mogu ta~no da preciziram, bio je posve}en ~iwenici da je po nalogu stranih zapadnih ambasada u Beogradu i stranih obave{tajnih slu`bi do{lo do odbijawa prozapadnih politi~kih partija da u~estvuju na izborima. Tako da su izbori svedeni samo na dve ozbiqne partije, na va{u Socijalisti~ku partiju i na Srpsku radikalnu stranku. Vi ste hteli da ~ujete moje mi{qewe, hteli ste da znate da li }e na{a stranka bojkotovati izbore ili ne. I ja sam vas tada upoznao sa na{im saznawima {ta rade zapadne obave{tajne slu`be i izneo
339
na{ kategori~ni stav da mi na saveznim izborima u~estvujemo, jer smo priznali Saveznu Republiku Jugoslaviju koja je progla{ena 27. aprila. Slobodan Milo{evi}: A kakav su uticaj te stranke koje su bojkotovale izbore ostvarile prema gra|anima, s obzirom na to da gra|ani glasaju, a ne stranke? Svedok dr Vojislav [e{eq: Gra|ani su u ogromnoj ve}ini iza{li na izbore. I otprilike Srpska radikalna stranka na tim saveznim izborima osvojila oko tre}ine mandata na podru~ju Srbije i osvojili smo tri mandata u Crnoj Gori. Slobodan Milo{evi}: Dobro, taj na{ susret maja 1992. godine je li tako? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Odnosio se na Savezne izbore u SRJ. Kada smo se slede}i put sreli, ako moète da se setite? Svedok dr Vojislav [e{eq: Mogu da se setim ve}ine tih susreta, mogu ~ak i precizno prili~no precizno. Slede}i susret je bio nakon izbora kada ste me pozvali i predloìli mi da kandidujemo Dobricu ]osi}a za predsednika Savezne Republike Jugoslavije iako je ranije kao kandidat figurisao u dogovorima va{e Socijalisti~ke partije i Demokratske partije socijalista Crne Gore, Svetozar Marovi}. Radikali su se izjasnili u prilog Branku Kosti}u. Vi ste mi obrazloìli va{ predlog za Dobricu ]osi}a, ja sam taj predlog prihvatio, ali ste mi rekli da Dobrica ]osi} ne èli da bude kandidat partija nego Udruèwa Srba iz Hrvatske i Srba iz Bosne i Hercegovine. Pa su ta udruèwa formalno i podnela kandidaturu, a va{a i na{a partija su izvr{ile izbor. Prihvatili su posle i Crnogorci. Slede}i na{ kontakt je bio povodom kandidovawa Milana Pani}a za predsednika Savezne vlade. Milan Pani} je bio ameri~ki biznismen iz Kalifornije, koji je u na{oj javnosti ve} bio poznat po privatizaciji Galenike. Bila je subota, dobro se toga se}am vi ste poslali nekoga iz Predsedni{tva Srbije u 11 sati nave~e po mene da do|em i da potpi{em, ponu|eno mi je da potpi{em javno saop{tewe koje ste ve} vi potpisali i potpisao Vlajko Stojiqkovi} kao tada{wi predsednik Privredne komore Srbije da zajedni~ki kandidujemo Milana Pani}a. Ja tada ni{ta lo{e nisam ~uo o Milanu Pani}u, mislio sam da je srpski patriota iz daleke Kalifornije, i na~elno sam se sloìo i potpisao to saop{tewe. Saop{tewe je ve} sutradan ujutru bilo objavqivano na svim medijima. Posle sam bio veoma razo~aran... Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Da li se se}ate jo{ kog na{eg susreta, gospodine [e{eq? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa bio je koliko se se}am jo{ jedan susret te godine kada sam ja vas poku{avao ubediti da oborimo Milana Pani}a u Saveznoj skup{tini i vi ste imali mnogo kriti~kih primedbi, me|utim, tada niste pristali da i va{a partija u~estvuje u obarawu pa je na inicijativu Srpske radikalne stranke do{lo do glasawa u kome smo samo mi srpski radikali glasali za smenu. Ve} slede}i put i va{a partija se prikqu~ila na{oj inicijativi, to je bio dogovor sa va{im {efom Poslani~ke grupe u Saveznoj skup{tini pretpostavqam na va{u saglasnost. Slede}i susret je
340
bio nakon izbora u decembru 1993. godine, negde po~etkom 1994. godine. Kada smo razgovarali o novom saveznom premijeru. Vi kao predsednik Socijalisti~ke partije Srbije, a ja kao predsednik Srpske radikalne stranke, iako ste vi uz to bili predsednik Republike Srbije. Na{ je stav bio da Milan Pani} nikako ne moè ostati na mestu saveznog premijera, i va{a i na{a partija mu je ve} prethodno izglasala nepoverewe, a razgovarali smo o tome da novi premijer bude Radoje Konti} iz Crne Gore i po tom pitawu smo postigli saglasnost. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, sada ste pre{li zna~i od 1992, 1993. i 1994. godine. Svedok dr Vojislav [e{eq: Sada samo na 1993. izbori su bili u decembru 1992. sada smo u 1993. Slede}i susret je bio povodom Vens-Ovenovog plana. I to je... Slobodan Milo{evi}: 1993. godina to ste ve} objasnili. To je maj 1993. Svedok dr Vojislav [e{eq: Samo da vas podsetim na jo{ jedan susret kada ste posledwi put poku{ali da me ubedite da prihvatim Vens-Ovenov plan, to je bilo u dràvnoj vili u Boti}evoj ulici. Pozvali ste me i ja sam do{ao dugo ste me ube|ivali, ali niste uspeli da me ubedite. Slobodan Milo{evi}: Dobro, to je 1993. godina. Svedok dr Vojislav [e{eq: To je maj 1993. Slobodan Milo{evi}: Dobro, da li, tema je bila dakle, zaustavqawe rata u Bosni i Vens-Ovenov plan. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, tema je bila Vens-Ovenov plan, vi ste me ube|ivali koje su sve prednosti tog plana ja sam se suprotstavqao iznose}i argumentaciju protiv plana. I nikakav sporazum nismo mogli da postignemo. Slobodan Milo{evi}: Dobro. Po{to je tema bila u naj{irem smislu Bosna, da li se ta tema na{eg razgovora o Vens-Ovenovom mirovnom planu mogla na nekakav na~in dovesti u funkciju nekakvog zlo~ina~kog poduhvata? Svedok dr Vojislav [e{eq: Vens-Ovenov plan je bio vaqda mirovna inicijativa, a ne zlo~ina~ka inicijativa. Predsedavaju}i sudija Robinson: Ne, to je neprimjereno, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: A daqe, gospodine [e{eq, daqe da li imate {ta o na{im susretima? Svedok dr Vojislav [e{eq: Mi smo imali jo{ jedan susret koliko me se}awe sluì po~etkom septembra 1993. Srpska radikalna stranka je podnela inicijativu za smenu Vlade Republike Srbije na ~ijem ~elu je bio Nikola [ainovi}, mi smo tu Vladu oko {est meseci podràvali kao mawinsku. Vi ste poku{ali da me ubedite da Vladu ne smewujemo, iznosili ste razne varijante ekonomskih programa i tako daqe. Me|utim, na{i su odnosi povodom Vens-Ovenovog plana toliko bili poreme}eni, da ni tu nije bio mogu} dogovor. I uskoro dolazi do èstokog sukoba izme|u na{ih politi~kih partija.
341
Slobodan Milo{evi}: To je, dakle, sve ono {to moète da kaète o tim na{im susretima? Svedok dr Vojislav [e{eq: To je, posle vi{e nikakvih susreta nismo imali do 1997. godine. Na{ prvi slede}i susret je bio 1997. godine kada ste vi izabrani za predsednika Savezne Republike Jugoslavije, mi srpski radikali smo glasali protiv va{eg izbora, ali nakon {to ste izabrani prisustvovali smo prijemu koji ste priredili u zgradi Savezne skup{tine povodom izbora. Slobodan Milo{evi}: Dakle, kroz sve te na{e kontakte, na koji na~in se da ne postavim nikakvo sugestivno pitawe tretirao problem gra|anskog rata u Bosni i Hercegovini? Svedok dr Vojislav [e{eq: Vi ste neprekidno podràvali sve mirovne inicijative, a mi srpski radikali bi neku podràli, a nekoj se suprotstavqali. Dakle, ako je bio u pitawu Kutiqerov plan ili Oven-Stoltenbergov plan otprilike smo imali dodirnih ta~aka, ako je bio Vens-Ovenov plan ili Dejtonski sporazum, onda smo bili na sasvim suprotnim talasnim duìnama. Ne moè se re}i da smo dakle, imali jedinstven pristup ili jedinstven stav. Mi srpski radikali smo se na~elno suprotstavqali zapadnom me{awu u unutra{we poslove na Balkanu. Jer nismo nikada verovali zapadnim silama. Uvek smo smatrali da oni spremaju neku podvalu, da oni èle da napakoste srpskom narodu, da oni èle da nam nanesu {tetu, a vi ste uvek bili spremni na razgovore. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, nadam se da smo razjasnili odnos izme|u tih navodnih u~esnika udruènog zlo~ina~kog poduhvata, jer smo preko svih wih pre{li... Svedok dr Vojislav [e{eq: Jesmo, ali ja vas podse}am da je to bilo samo u povodu takozvane hrvatske optu`nice, nismo ih pre{li u takozvanoj bosanskoj optu`nici. Tamo se neka imena mewaju. Slobodan Milo{evi}: Recite mi, u ~emu je razlika od jedne do druge? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa u imenima funkcionera Republike Srpske, odnosno Republike Srpske Krajine koja se pomiwu. Slobodan Milo{evi}: Ja vas nisam pitao za imena koja se pomiwu u bosanskoj optu`nici. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Iako je to po broju ta~aka ista ta~ka, koliko mene se}awe sluì, ali sada }emo to proveriti. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ovde se pomiwu imena Radovana Karayi}a, Mom~ila Kraji{nika, Biqane Plav{i}, generala Ratka Mladi}a koji se ne pomiwu u takozvanoj hrvatskoj optu`nici. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, recite nam iz kojeg paragrafa to sada citirate? Svedok dr Vojislav [e{eq: Paragraf 7 takozvane bosanske optu`nice, dakle, imamo ~etiri imena koja ranije nismo pomiwali u sklopu takozvanog udruènog zlo~ina~kog poduhvata.
342
Slobodan Milo{evi}: Koja su to ~etiri imena, gospodine [e{eq? Svedok dr Vojislav [e{eq: To su Radovan Karayi}, Mom~ilo Kraji{nik, Biqana Plav{i}, general Ratko Mladi}. Slobodan Milo{evi}: Dakle, rukovodstvo Republike Srpske. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Mi smo onomad pre{li preko tih u~esnika udruènog zlo~ina~kog poduhvata po spisku koji ste malo~as citirali, preostala su nam ova ~etiri imena. Da li biste bili qubazni da sada pre|emo preko tih imena i va{eg odnosa prema tome? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Da po~nemo od Radovana Karayi}a. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam se prvi put u ìvotu sreo sa Radovanom Karayi}em negde u drugoj polovini marta 1991. godine. Do{ao sam na ~elu delegacije Srpske radikalne stranke na Pale, i razgovarali smo o op{tim politi~kim pitawima o stawu kako se to kaè u svim srpskim zemqama, a posebno je Radovana Karayi}a interesovalo na{e vi|ewe situacije u Srbiji posle poznatih 9. martovskih nemira koje su izazvale prozapadne politi~ke partije. Slede}i na{ susret je bio 6. maja 1992. godine kada sam tako|e do{ao u Republiku Srpsku. Bio sam kod Novakove pe}ine na Romaniji gde se odrào veliki narodni zbor, a bila mi je zakazana emisija na Televiziji Sarajevo, do{lo je do demonstracija, to je tako|e bilo 1991. godine, do{lo je do demonstracija nekih muslimanskih politi~kih faktora, protiv mog gostovawa. Emisija je otkazana i umalo da budu lin~ovani Aleksandar Tijani} i Mirjana Bobi} Mojsilovi} kao voditeqi te emisije. [to se mene ti~e, ja sam bio i u Sarajevu. Obi{ao sam moju sestru na Grbavici, obi{ao sam o~ev grob na prostoru koji je prete`no muslimansko stanovni{tvo ~inilo, ja nikakvih incidenata nisam imao. Mene niko nije napao, mnogi su me videli i tako daqe. Ali su napali voditeqe emisije koji su iz Beograda oti{li da rade u Sarajevu na televiziji. Sa Radovanom Karayi}em sam bio u osnovi u prijateqskim odnosima, ali wegovu odnosi su uvek bili mnogo bliì, mnogo vi{e prijateqski prema Zoranu \in|i}u i Vojislavu Ko{tunici nego prema meni, jer Radovan Karayi} je pokazivao izvesnu partijsku surevwivost s obzirom da smo mi imali Srpsku radikalnu stranku u Republici Srpskoj, a wemu nije odgovaralo da neko tamo razvija u osnovi konkurentsku politi~ku partiju pogotovo ne na patriotskoj liniji. Radovan Karayi} je tada bio u koaliciji sa Srpskim pokretom obnove Vuka Dra{kovi}a. I kada su izdvajali srpske poslanike iz Skup{tine Bosne i Hercegovine s obzirom da su Hrvati i muslimani preglasavawem hteli da donesu odluku o nezavisnosti kr{e}i status konstitutivnosti srpskom narodu... Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ovo je veoma va`no. Sudija Bonomi: Gospodine [e{eq, èlim vas ne{to pitati. Kako vi to shva}ate {to je to toliko isprovociralo muslimanske politi~ke faktore da su oni demonstrirali protiv jedne televizijske emisije?
343
Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam bio poznat u celokupnoj jugoslovenskoj javnosti kao istaknuti srpski nacionalista, a odre|ene muslimanske faktore je najvi{e provociralo to {to sam ja javno kategori~ki tvrdio da zapravo ne postoji muslimanska nacija, da je to ve{ta~ka nacija, komunisti~ka tvorevina i da je re~ o Srbima islamske veroispovesti, koji govore srpski jezik, koji su poreklom Srbi, a ~iji su preci u vreme turske okupacije pre{li na islam. Uglavnom da bi zadràli odre|en dru{tveni status ili stekli povoqniji dru{tveni status. To je najvi{e provociralo neke muslimanske politi~ke lidere, koliko mene se}awe sluì to nisu bili iz vlasti nego opoziciona muslimansko-bo{wa~ka partija ~iji je lider Muhamed Filipovi} predvodio te demonstracije i govorio na protestnom mitingu. Koliko me se}awe sluì. Sudija Bonomi: Hvala. Predsedavaju}i sudija Robinson: Izvolite nastaviti, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, kakav je bio odnos me|u poslanicima me|u srpskim poslanicima u parlamentu Bosne i Hercegovine, s obzirom na wihovu partijsku pripadnost u vreme kada je do{lo do preglasavawa i one no}ne sednice bez Srba. Svedok dr Vojislav [e{eq: Nakon tih parlamentarnih izbora u Bosni i Hercegovini formirana je ~vrsta koalicija izme|u Srpske demokratske stranke Radovana Karayi}a i Srpskog pokreta obnove Vuka Dra{kovi}a koji je tamo imao nekoliko poslanika. Ne mnogo mo`da tri ~etiri, pet najvi{e, ali je to bilo zna~ajno da su sve srpske partije bile solidarne i te dve partije, dakle, Karayi}eva i Dra{kovi}eva napustile su zasedawe Skup{tine Bosne i Hercegovine i formirale Skup{tinu srpskog naroda Bosne i Hercegovine od srpskih poslanika. Nakon toga su im se prikqu~ili i poslanici Saveza reformskih snaga, to je bila partija saveznog premijera Ante Markovi}a ~iji je predvodnik u Skup{tini bio Dragan Kalini}. Tada je i Dragan Kalini} pre{ao, dakle, u ovu Skup{tinu srpskog naroda, a posle toga ne znam koliko vremena je pro{lo on je postao i ~lan Srpske demokratske stranke. Slobodan Milo{evi}: A recite mi sada, s obzirom da govorite o Radovanu Karayi}u, u ~emu se odnosila, na {ta se odnosila va{a saradwa {to se moè na bilo kakav na~in dovesti u vezu sa ovim {to se ovde tvrdi od strane gospodina Najsa? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa prvo, mi smo na~elno bili na patriotskim pozicijama. S tim {to je gospodin Karayi} bio tako|e srpski nacionalista, a vama je bio ideolo{ki protivnik, jer je bio i antikomunista, antilevi~ar ne bih mogao re}i da je va{a partija i posle bila komunisti~ka, ali je bila levi~arska. Dakle, niste mogli nikako biti na istim ideolo{kim talasnim duìnama. A i Srpska radikalna stranka i Srpska demokratska stranka Radovana Karayi}a su se zalagale za rehabilitaciju srpskog ~etni{tva, a va{a Socijalisti~ka partija je bila uvek kategori~ki protiv rehabilitacije srpskog ~etni{tva.
344
Slobodan Milo{evi}: Ali pitam vas u kojoj je meri va{ odnos sa Radovanom Karayi}em mogao da se stavi u funkciju ovih tvrdwi o nekakvom, hajde da kaèmo najblaè, antagonisti~kom stavu prema muslimanima ili Hrvatima? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ni Radovan Karayi} nije imao antagonisti~ki stav prema muslimanima i Hrvatima. Prvo, Radovan Karayi} je blagovremeno upozoravao muslimane da ne idu ka otcepqewu, jer to moè izazvati krvave obra~une u kojima bi mo`da muslimani najvi{e stradali. To je bila otprilike, ja ne mogu doslovno citirati wegovu izjavu, ali otprilike je to bila wegova izjava na Skup{tini Bosne i Hercegovine pre dono{ewa odluke o progla{ewu nezavisnosti. Slobodan Milo{evi}: Samo da tu razjasnimo. Dakle, Karayi} po va{im saznawima i iz svih va{ih odnosa nikada nije imao negativan stav prema muslimanima i Hrvatima. Svedok dr Vojislav [e{eq: Na~elno nikada negativan stav nije imao. Posle je on intenzivno sara|ivao sa Hrvatima za sve vreme rata. Postojao je znatan stepen saradwe izme|u wega i ovog Bobana koji je bio predsednik Hrvatske zajednice Herceg-Bosna, kako se to zvalo, kasnije postalo i hrvatska republika Herceg-Bosna koliko me se}awe sluì. On je u vi{e navrata spasavao Hrvate. Vojska Republike Srpske je naprimer spasavala Hrvate iz Vare{a kada je tamo do{lo do te{kih obra~una izme|u muslimana i Hrvata, pa su se hrvatski civili na{li opkoqeni negde oko 10.000 qudi je spasavao. Pa je bila saradwa u Hercegovini, pa je bila saradwa kod Kiseqaka u centralnoj Bosni i tako daqe. Slobodan Milo{evi}: Ustvari, Srbi nisu ratovali u Bosni sa Hrvatima moè se re}i... Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa izuzev 1991. godine, pre po~etka pravog rata u Bosni i Hercegovini, kada su hrvatske paravojne snage zauzele zapadnu Hercegovinu i gde je do{lo do obra~una izme|u tih hrvatskih paravojnih snaga i Jugoslovenske narodne armije na takozvanom Mostarskom rati{tu, posle pravih sukoba sa Hrvatima nije bilo sve do 1995. godine, kada je do{lo do velikih obra~una. Nakon bombardovawa Republike Srpske hrvatska vojska iz Hrvatske zajedno sa muslimanskom i hrvatskom vojskom u Bosni napale su Republiku Srpsku na svim frontovima i uz pomo} dakle, ameri~kih bombardera zauzele su veliki deo Republike Srpske. Slobodan Milo{evi}: Dobro, vezano za vas odnos sa Radovanom Karayi}em da li vi moète bilo {ta da navedete iz tog odnosa {to bi upu}ivalo na Radovanov ili va{ negativan odnos prema muslimanima? Da sada izdvojimo Hrvate sa wima nije bilo sukoba, prema muslimanima? Svedok dr Vojislav [e{eq: Znate, vodi se gra|anski rat izme|u pravoslavnih Srba i muslimana mi smo na strani pravoslavnih Srba, mi smo opredeqeni u tom ratu. On je na ~elu Republike Srpske, ja sam na ~elu jedne nacionalisti~ke srpske partije. Dakle, u ratu smo opredeqeni i navijamo za svoju stranu i èlimo pobedu na{e strane. Ali nikada nije bio odnos nipoda{tavawa prema muslimanima prezira, mr`we i tako daqe. Mi smo i u na{im razgovorima ~esto isticali da su muslimani zloupotrebqeni u
345
tom ratu protiv Srba, da oni te{ko stradaju bore}i se za tu|e interese, a ne za sopstvene. Slobodan Milo{evi}: Sada }u vam, gospodine Robinson. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Ja sam sada preko vikenda na{ao neke dokumente koji se uklapaju u ova pitawa koja se ti~u svedo~ewa gospodina [e{eqa, a koja se ti~u aktivnosti gospodina Karayi}a iz tog vremena. Po{to, naàlost, preko vikenda nisam mogao to da umnoìm samo imam i srpsku i englesku verziju pa }u zamoliti gospodina [e{eqa da pro~ita sa srpske verzije samo par citata. Predsedavaju}i sudija Robinson: Ne, prvo za to morate traìti na{e dopu{tewe, da li vi uop}e moète nastaviti raditi tako? Tuìlac Yefri Najs: Mo`da bi bilo dobro prvo znati o kakvoj se vrsti dokumenta radi. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da, recite nam, gospodine Milo{evi}u, kakav je to dokument na {to se odnosi? Slobodan Milo{evi}: Evo ovo je naredba Radovana Karayi}a od 19. avgusta 1992. godine dakle, 1992. godina pita}u gospodina [e{eqa da li ne{to zna o takvim aktivnostima, o takvim nastojawima, a imam je i prevedenu na engleski jezik, tako|e, sa potpisom Radovana Karayi}a, jer je ona upu}ivana u to vreme i me|unarodnim faktorima koji su bili ve} tada u Bosni i Hercegovini u avgustu 1992. godine? Predsedavaju}i sudija Robinson: Molim da se engleska verzija stavi na grafoskop. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da li ja to imam u bajnderu? Slobodan Milo{evi}: Nemate. Nemate, ja sam to sada na{ao preko vikenda, gospodine [e{eq, pa }u da vas zamolim da pogledate dakle, evo na prvoj strani je ova naredba, da li vidite, upu}ena glavnom {tabu Vojske Srpske Republike, tada se zvala Srpska Republika, Ministarstvu unutra{wih poslova i svim centrima slu`bi bezbednosti. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja vas molim za verziju na srpskom jeziku, kao {to znate ja engleski ne znam. Slobodan Milo{evi}: Dobro, ja }u vam dati ovu verziju na srpskom jeziku, s tim {to }u ja ostati bez primerka, pa vas molim onda da pro~itate ove najbitnije momente ukqu~uju}i i ovaj zavr{etak, ali ovo {to sam podvukao, a po{to je kratka naredba ja mislim da }ete se lako sna}i da pro~itate glavne momente iz we. A moje pitawe dakle, gospodine [e{eq, glasi da li su vam poznate aktivnosti i nastojawa rukovodstva Republike Srpske na ~elu sa Radovanom Karayi}em u vezi sa re{avawem pitawa koja su sadràna u toj naredbi. Molim vas pro~itajte, a oni mogu da vide na grafoskopu englesku verziju. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Ovde Radovan Karayi} kao predsednik Srpske Republike glavnom {tabu Vojske Srpske Republike, Ministarstvu unutra{wih poslova i svim centrima slu`be bezbednosti kaè: shodno na{em aktu...
346
Slobodan Milo{evi}: Nare|uje. Svedok dr Vojislav [e{eq: Nare|uje, shodno na{em aktu od 13. juna 1992. godine koji se odnose na po{tovawe me|unarodnih normi u ratu ponovo nare|ujem, to nije dakle, prvi put da je tada izdata naredba ove vrste, pod 1. da svi subjekti realizuju svoju obavezu pridràvawa me|unarodnog humanitarnog prava naro~ito tri i ~etiri @enevske konvencije. Drugo, da se izdaju uputstva svim borcima i svim radnicima Ministarstva unutra{wih poslova da po{tuju zarobqene osobe, civile, medicinske ustanove, privatna i javna mesta, amblem Crvenog krsta i osobe i sredstva Ujediwenih nacija. Tre}e, da se sprije~i prisilno preseqavawe i preduzimawe drugih nelegalnih mera protiv civilnog stanovni{tva. A eventualne potvrde o prodavawu imovine ili izjave da se izbeglice ne}e vratiti nemaju nikakvu pravnu vaqanost i stavqaju se van snage. êtvrto, da se odmah preduzmu koraci da se poboq{aju uslovi u svim zatvorima u Srpskoj Republici u skladu sa preporukama datim prilikom posjete me|unarodnog Crvenog krsta tim mjestima. Shodno ranijoj odluci sve ratne zarobqenike koji nisu dobrog zdravstvenog stawa, to jest ne}e se tako skoro na}i u neprijateqskoj vojsci treba jednostrano pustiti. Peto, da se odmah obavesti me|unarodni Crveni krst o svim zatvorima u Srpskoj Republici i da se ovoj instituciji dostave ta~ni spiskovi qudi u tim zatvorima. [esto, svi pripadnici vojske i policije Srpske Republike du`ni su da pruè svaku pomo} pripadnicima me|unarodnog Crvenog krsta, zatim visokog komesarijata za izbjeglice pri Ujediwenim nacijama te drugim humanitarnim organizacijama. Mora se obezbjediti potpuna sigurnost ovih lica i wihov pristup svim zatvorima za ratne zarobqenike. Op{ti stav, svaki organ vojske i policije u zoni odgovornosti duàn je da provede energi~nu istragu povodom bilo kakve sumwe ili znaka kr{ewa me|unarodnih humanitarnih prava. Ova naredba Radovana Karayi}a nosi broj 01-530/92 od 19. avgusta 1992. godine. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, sigurno ste zahvalni sudcu Kvonu koji kaè da je ovo ve} dokazni predmet obrane broj 193. Slobodan Milo{evi}: Zahvaqujem gospodinu Kvonu, ja znam da sam uveo, a ja ga sada uvodim zbog toga {to sam hteo da ~ujem odgovor gospodina [e{eqa u vezi sa wegovim saznawima o nastojawima rukovodstva Republike Srpske i posebno predsednika Republike Srpske Radovana Karayi}a da se preduzmu potrebne mere radi za{tite pripadnika muslimanske nacionalnosti, hrvatske nacionalnosti odnosno bez diskriminacije svih gra|ana na teritoriji pod kontrolom vlasti Republike Srpske. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ovo su bila stalna nastojawa Radovana Karayi}a.
347
Predsedavaju}i sudija Robinson: @elim kratak odgovor, ovo je ona vrsta pitawa na koje bi se moglo jako dugo odgovoriti, ali ja èlim veoma kratak odgovor o tome. Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodine Robinson, ja sam u prilici da vam dam jedno svoje li~no saznawe koje nije u ovome sadràno. Iz li~nog razgovora sa Radovanom Karayi}em u junu 1996. godine na ~elu delegacije Srpske radikalne stranke, u kojoj su bili moj zamenik Tomislav Nikoli}, zatim, Nikola Popla{en predsednik na{e stranke za Republiku Srpsku, Mirko Blagojevi} i jo{ nekoliko mojih najbliìh saradnika u razgovoru koji je celog dana trajao sa Radovanom Karayi}em u Koranu kod Pala, to je 1996. jun mesec gde su bili Mom~ilo Kraji{nik, Nikola Koqevi}, kasnije se pridruìla Biqana Plav{i}, ja sam izme|u ostalog pitao gospodina Karayi}a... Predsedavaju}i sudija Robinson: Samo trenutak, da li se to odnosi na pitawe po{tovawa me|unarodnih humanitarnih normi? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Predsedavaju}i sudija Robinson: Dobro, da ~ujemo onda kratko. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam pitao gospodina Karayi}a, postavio sam nekoliko pitawa koja su se ticala Srebrenice, gospodin Karayi} mi je decidno odgovorio da srpske snage nisu proterale muslimanske civile, da su srpske snage ponudile muslimanskim civilima da ostanu u punoj za{titi u Srebrenici. Ali da je predstavnik muslimanskih civila insistirao na wihovom odlasku i da je potpisan sporazum o dobrovoqnom odlasku muslimanskih civila koji su potpisali muslimanski predstavnik, ja mu se ne mogu setiti imena, sa srpske strane je potpisao Derowi}, i potpisao je major holandskih snaga u sastavu trupa Ujediwenih nacija. Dakle, i pokazao mi je taj dokument. Ja nemam kopiju tog dokumenta, ali taj dokument mora postojati u arhivi Republike Srpske. Pokazao mi je dokument koji su potpisali muslimanski predstavnik, Derowi} i major holandskih snaga, da muslimani èle dobrovoqno da iza|u, a da }e im srpske vlasti obezbediti prevozna sredstva. Pitao sam ga onda za streqawe ratnih zarobqenika. On je odgovorio da niko nije dao naredbu iz vojnog i politi~kog rukovodstva, vrhovnog rukovodstva da se streqaju zarobqenici, da je do{lo do streqawa oko 1.000 zarobqenika mimo wihove kontrole. I da jo{ ispituju okolnosti u kojima se to desilo, ali po svoj prilici da su ume{ane i neke strane obave{tajne slu`be. Pitao sam ga onda u javnosti se govori o ve}im ciframa, govori se o nekoliko hiqada muslimana, ~ak osam hiqada. On je rekao po na{im saznawima streqano je oko hiqadu, ali su mnogi muslimani poginuli pri proboju sa oru`jem u rukama sukobqavaju}i se sa srpskim snagama u proboju prema Kladwu ili Tuzli. Zatim, mnogi muslimani su poginuli u me|usobnim obra~unima jer su neki èleli da se predaju a drugu nisu, pa oni koji nisu hteli da se predaju ubijali su one koji su hteli da se predaju. Onda mi je rekao da je do{lo do ura~unavawa u op{tu cifru nestalih muslimana i onih muslimana koji su poginuli u ranijim sukobima pre pada Srebrenice u srpske ruke. A ja sam posle ustanovio da se na spisku muslimana na spomeniku koji je podignut vaqda u Poto~arima nalaze i muslimani ko348
je je policija Mila \ukanovi}a isporu~ila iz Crne Gore 1992. godine i koje je Derowi} potom streqao. Zna~i, {ta je ura|eno, sve muslimanske `rtve i me|usobnih obra~una i vojnih sukoba i ovi zarobqenici koji su zaista streqani, wih oko hiqadu prema tvrdwama Radovana Karayi}a, mo`da ih je bilo i 1.200 prema nekim drugim nalazima, svi zajedno su zbrojeni da bi se predstavila {to ve}a cifra i da bi se srpski narod la`no optuìo za genocid. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Sada idemo na pauzu od 20 minuta. Slu`benik suda: Molim ustanite. Posle pauze. Slu`benik suda: Molim ustanite. Izvolite sesti. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, slede}e pitawe molim. Slobodan Milo{evi}: Dakle, gospodine [e{eq, u ovoj naredbi koju ste upravo citirali kaè se da se spre~i prisilno preseqewe i preduzimawe drugih nelegalnih mera protiv civilnog stanovni{tva, a eventualne potvrde o prodavawu imovine ili izjave da se izbeglice ne}e vratiti nemaju nikakvu pravnu vaqanost i stavqaju se van snage. Dakle, da li vam je poznato kakve su mere preduzimali rukovodstvo i Radovan Karayi} u za{titi civilnog stanovni{tva? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, do{lo je do pojave iseqavawa muslimana uz potpisivawe ugovora o zameni, prodaji i tako daqe imovine Srbima. Radovan Karayi} je povodom toga intervenisao da se to spre~i pod pretpostavkom da to nije izraàvawe slobodne voqe nego izvestan pritisak. Bilo je problema na terenu, bilo je dosta spontanih protivpravnih aktivnosti, one su bile prisutne na sve tri strane. I to je jednostavno {to je ovaj gra|anski rat doneo sa sobom, a nije moglo da se kontroli{e. Radovan Karayi} neprekidno nastoji ovom i sli~nim naredbama da se te stvari spre~e koliko god je to mogu}e. De{avalo se da razni lokalni nivoi vlasti na svoju ruku po~nu da donose odre|ene odluke, ja sam ve} pomenuo slu~aj tog Derowi}a iz Bratunca. Takvih slu~ajeva je bilo jo{ u nekim delovima Republike Srpske, od strane vlasti Republike Srpske je ~esto intervenisano da se to spre~i. Nije se moglo uvek spre~iti. Slobodan Milo{evi}: Po{to smo jo{ na ovom pitawu va{ih saznawa o merama koje je preduzimao Radovan Karayi} ja }u vas zamoliti da pogledate jedno pismo koje je on uputio, ja, gospodine Robinson, imam i na engleskom jeziku ovde, 8. decembra 1992. godine gospo|i Sadako Ogata, UNHCR u @enevi i gospodinu Korneliju Samarugi, predsedniku me|unarodnog Crvenog krsta, tako|e, u @enevi. To je pismo koje ima tri stranice, ali ja ne}u da vas zadràvam na celom pismu, èlim samo da pogledamo... Predsedavaju}i sudija Robinson: Da li je to jo{ jedan od va{ih dokaznih predmeta, gospodine Milo{evi}u, a koji ste ve} predo~ili? Slobodan Milo{evi}: vikenda, gospodine Robinson, imam ga i na engleskom jeziku kako je poslat gospo|i Ogata i gospodinu Samarugi, a imam ga i na srpskom da ga stavim, potpisano od strane Radovana Karayi}a, da ga stavim pred svedoka.
349
Predsedavaju}i sudija Robinson: Molim da se engleska verzija stavi na grafoskop. Dokument nam zvu~i poznato. Slobodan Milo{evi}: Imate na grafoskopu englesku verziju i to obeleì}u vam {ta, a gospodinu [e{equ da date srpsku verziju, ja }u vas zamoliti, gospodine [e{eq, da pogledate ovaj obeleèni citat na posledwoj strani i da ga pro~itate. Naime, moje pitawe se odnosi na navodne prisilne deportacije koje se kvalifikuju kao etni~ko ~i{}ewe muslimana ili nesrpskih civila. Pro~itajte ovaj pasus koji sam podvukao na posledwoj strani na ~ijem je dnu i potpis Radovana Karayi}a. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ovde, izme|u ostalog, Radovan Karayi} pi{e gospo|i Sadako Ogata i Korneliju Samarugi ovo: 30. septembra i 1. oktobra 1992. godine u @enevi su se ponovo susreli ovla{teni predstavnici sve tri strane u sukobu u biv{oj Bosni i Hercegovini i usvojili preporuku u vezi sa tragi~nom situacijom civila u Bosni i Hercegovini. Preporuka je upu}ena me|unarodnoj konferenciji o biv{oj Jugoslaviji ta~ka 1. preporuke glasi: treba dozvoliti civilima koji to èle da privremeno napuste teritoriju pod kontrolom jedne od strana da bi pre{li na teritoriju pod kontrolom neke druge strane. Ta~ka 3. iste preporuke glasi: civilima treba omogu}iti odlazak u organizovanom obliku pod me|unarodnim nadzorom, i ako je potrebno za{titom. Wihovu bezbjednost garantova}e svaka strana na teritoriji koju kontroli{e. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, da li se tu citira dogovor postignut u @enevi izme|u tri strane u Bosni i Hercegovini da omogu}e da civili slobodno pre|u sa teritorije koju kontroli{e jedna strana na teritoriju koju kontroli{e druga strana? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, ovo je dogovor Srba, muslimana i Hrvata koji je postignut uz strano posredovawe. S obzirom, da je {to se ti~e civila situacija bila veoma haoti~na dolazilo je i do spontanih pomerawa civila i do proterivawa, ali {to je u ovom slu~aju bio najve}i problem bilo je slu~ajeva prisilnog nateravawa civila da ostanu pod kontrolom one strane kojoj oni nisu svoju pripadnost iskazivali. Na primer u Sarajevu muslimanska vlast je dugo spre~avala izlazak sarajevskih Srba koji su èleli da iza|u. A u isto vreme je od strane muslimanskih paravojnih, policijskih i vojnih organizacija ubijeno oko 4.000 srpskih civila. Poznato je mesto Kazani gde su oni masovno likvidirani, grobqe Lav i neka druga mesta. Zatim, ti civili su prisiqavani da kopaju rovove na muslimanskoj strani na veoma opasnim mestima. Svrha ovog dokumenta je da se civili za{tite i da se po{tuje wihova slobodno izraèna voqa, da se isele sa teritorije koja je pod kontrolom wima neprijateqske strane i presele na teritoriju one strane koju oni smatraju svojom. I naravno, posle je do{lo do organizovanog preseqavawa civila, do{lo je do organizovanog iseqavawa srpskih civila iz Sarajeva, to je bilo autobusima uz pratwu stranih snaga i tako daqe. Slobodan Milo{evi}: Da li je... Sudija Bonomi: Hteo bih samo da pojasnim jednu stvar. Ovaj deo koji ste pro~itali tu se govori o privremenom preseqewu. Da li moète da objasnite to?
350
Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa smatralo se nakon okon~awa neprijateqstava, nakon okon~awa ratnih dejstava da }e svaki civil mo}i da se vrati na svoju imovinu i da s wom slobodno raspolaè. To je zna~ilo privremeno preseqavawe. Ali dok traju ratna neprijateqstva civili su se smatrali krajwe nesigurnim na teritoriji koja je pod kontrolom wima neprijateqske strane. Imali su velikog razloga za tu nesigurnost. Stradali su mnogo od te neprijateqske strane. Ali niko civilima nije mogao da ukine pravo na wihovu imovinu. Sudija Bonomi: U potpunosti ste to objasnili. Hvala. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, izvolite. Slobodan Milo{evi}: Da li se tu pomiwe da je taj dogovor o slobodnom preseqewu civila postignut od sve tri starane u @enevi? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da i osnovna svrha je da se maksimalno civili za{tite od raznih vrsta eventualnog progona, ubijawa, stradawa i sli~no. Slobodan Milo{evi}: Da li se onda moè govoriti o prisilnim deportacijama civila koji su druge nacionalnosti? Predsedavaju}i sudija Robinson: Ne, gospodine Milo{evi}u, zamarate me svim ovim sugestivnim pitawima. Vi znate da se radi o sugestivnim pitawima i da su neprikladna. Slobodan Milo{evi}: Dobro, gospodine Robinson, pre}i }emo sada na slede}u li~nost koja je zajedno sa vama u ovoj ta~ki 7 bosanske optu`nice navedena. Dakle, rekli ste nekoliko re~i o aktivnostima Radovana Karayi}a, slede}a li~nost koja se ovde navodi je Mom~ilo Kraji{nik. [ta vi znate o wegovim aktivnostima i kakav je va{ odnos bio sa Mom~ilom Kraji{nikom? Svedok dr Vojislav [e{eq: Moji odnosi sa Mom~ilom Kraji{nikom su uvek bili boqi nego odnosi sa Radovanom Karayi}em. Nekako prisniji. Vi{e prijateqski, sa vi{e poverewa. Karayi} je uvek vi{e voleo dru{tvo \in|i}a i Ko{tunice, nego moje. A Kraji{nik je pokazivao vi{e naklonosti prema meni i Srpskoj radikalnoj stranci. Me|utim, u jednom trenutku smo do{li do sporewa ja sam i na nekim mitinzima u Republici Srpskoj napadao ministra unutra{wih poslova Mom~ila Mandi}a kao kriminalca, a on ga je branio i sugerisao mi da ga ne napadam. Me|utim, nedavno se taj Mandi} i pojavio kao javni svedok u procesu protiv Kraji{nika, dakle, mogao je da uveri i Kraji{nika u svoju kriminalnu prirodu. Kraji{nik je 1996. godine sa svoje strane javno politi~ki podrào jednim pismom Srpsku radikalnu stranku na izborima u Srbiji, odnosno, Saveznoj Republici Jugoslaviji, a Radovan Karayi} i Biqana Plav{i} jo{ su bili u ~vrstom savezu, dakle, veoma ~vrstim prijateqskim odnosima podràli su javno prozapadnu koaliciju koja se zvala Zajedno. To su \in|i}eva, Dra{kovi}eva, Ko{tunicina partija i jo{ neke. Dakle, tada se videla otprilike politi~ka ideolo{ka orijentacija me|u wima je bilo razlika, Karayi} i Biqana Plav{i} su podràvali ove prozapadne partije, a Kraji{nik je podrào Srpsku radikalnu stranku. O Kraji{niku imam izuzetno dobro mi{qewe kao ~oveku i na{i odnosi su i daqe prijateqski.
351
Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, slede}a li~nost na ovoj listi je Biqana Plav{i}. Kakvi su va{i odnosi bili sa Biqanom Plav{i} i {ta vi moète da kaète o wenim aktivnostima iz tog vremena? Svedok dr Vojislav [e{eq: Sa Biqanom Plav{i} nikada nisam imao prijateqske odnose. Nekoliko puta smo se sreli ispo~etka su to bili kurtoazni razgovori, a onda smo pre{li u otvoreno me|usobno neprijateqstvo. Ja sam je javno napao 1993. godine kada je u nekom intervjuu beogradskom ~asopisu Nin izjavila da nije problem ako u ovom ratu i pet miliona Srba poginu, bar }e onih preostalih pet miliona ìveti u slobodi. Otprilike, tako se izjasnila. Ja sam je tada javno napao i posle je me|u nama prekinuta svaka komunikacija. [to se ti~e Biqane Plav{i} na ovom sastanku sa Radovanom Karayi}em i wegovim najbliìm saradnicima u junu 1996. celog dana sam ube|ivao Radovana Karayi}a da ne kandiduje Biqanu Plav{i} za predsednika Republike Srpske. Iznosio sam razne argumente da nije normalna, da joj ni{ta ne verujem, da je nestabilna li~nost, da ne treba imati poverewa na tako visokim funkcijama qudima koji nemaju svoje potomstvo, koji nisu porodi~ni nemaju decu, oni su skloni da se pona{aju kao da sa wima svet propada i tako daqe. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Najs, izvolite. Tuìlac Yefri Najs: Ponavqaju se odre|ene karakteristike kada ovaj svedok govori o raznim pojedincima, on sada govori o nekome ko se pojavio pred ovim sudom, ~iji je predmet re{en pred ovim sudom, nije na meni da je branim, niti bilo ko drugi da je brani, ali pitam se da li su ovi komentari, posebno ovi posledwi komentari prikladni i da li ih uop{te treba dozvoliti ili ne. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Najs, tu se radi o jednoj veoma delikatnoj ravnoteì, gospodin Milo{evi} poku{ava da izvede dokaze koji }e pobiti tezu o udruènom zlo~ina~kom poduhvatu i zbog toga se od svedoka traì da iznese dokaze, odnosno, da svedo~i o tome kako se on distancirao od tih qudi i on tu navodi karakteristike tih osoba koje mu se nisu dopadale, koje nije dakle, podràvao. Mo`da to jeste relevantno, ali na jedan marginalan na~in. Gospodine [e{eq, zamoli}u vas da ublaìte komentare li~ne prirode o osobama koje se spomiwu u paragrafu 7 optu`nice, jer ono {to èlite da kaète to moète i da kaète bez izno{ewa opaski li~ne prirode. Nastavite, gospodine Milo{evi}u, slede}e pitawe. Svedok dr Vojislav [e{eq: kratko, molim vas mislim da je va`no. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da, kratko. Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodine Robinson, ja ne govorim {ta danas mislim o Biqani Plav{i}, ja svedo~im o onome {to sam Radovanu Karayi}u o Biqani Plav{i} govorio u junu 1996. pred weno kandidovawe za predsednika Republike. Da imate to u vidu molim vas. Predsedavaju}i sudija Robinson: U redu, ja sam dozvolio da to iznesete budu}i da to ukazuje na va{e stawe svesti, ali pitam se da li je to relevantno za va{e stawe svesti, gospodine Milo{evi}u. To je kqu~no pitawe budu}i da se vama ovde sada sudi, a ne gospodinu [e{equ ne u ovom postupku.
352
Slobodan Milo{evi}: Gospodine Robinson, da je u ovoj ta~ki 7, iz koje gospodin [e{eq govori o ~iwenicama o svojim kontaktima sa licima koja su u ta~ki 7 nabrojana kao ~lanovi tog navodnog udruènog zlo~ina~kog poduhvata, dakle, to predstavqa jednu celinu i ovde se pokazuje u kojoj je meri uop{te tu moglo da se radi o nekakvim me|usobnim vezama u bilo kakvom, a ne nekom zlo~ina~kom poduhvatu. Dakle, o bilo kakvom poduhvatu. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da, ali dokazi treba da pokaù da li je gospodin [e{eq imao bilo kakve odnose kriminalne prirode sa tim osobama. To nisu nu`no dokazi koji }e podràti va{u tezu da vi niste pripadali tom udruènom zlo~ina~kom poduhvatu budu}i da gospodin [e{eq nije va{ alter ego, ali nastavite. Slobodan Milo{evi}: Gospodin [e{eq, naravno, da nije moj alter ego, ali gospodin [e{eq dobro zna odnose iz tog vremena i moè da odgovori na pitawe da li je uop{te postojao takav poduhvat i {ta oni za koje se navodno tvrdi da su u wemu u~estvovali imaju u pogledu svojih me|usobnih odnosa, da li imaju i{ta zajedni~kog. Jer ovde se kaè... Predsedavaju}i sudija Robinson: U redu, gospodine Milo{evi}u, nastavite. Sudija Bonomi: Samo jo{ jedan komentar. Nikada ne smete izgubiti iz vida ~iwenicu da moète biti u zlo~ina~kom poduhvatu sa brojnim osobama sa kojima se niste nikada susreli. Kqu~no pitawe su va{e veze sa tim qudima. Slobodan Milo{evi}: Gospodine Bonomi, ja se nadam da je gospodin [e{eq veoma dobro objasnio zalagawe moje i rukovodstva Republike Srbije i Jugoslavije, na primer, za prihvatawe mirovnih planova, i stav o tome lica koja se ovde pojavquju. [to uop{te nije deo bilo kakvog zlo~ina~kog poduhvata, ve} govori o potpuno opre~nim politi~kim gledi{tima u vezi sa ratom koji je tekao u Bosni i Hercegovini. Mislim da je to dovoqno jasno. Gospodine [e{eq, da li smatrate da ste dovoqno opisali taj odnos i poziciju Biqane Plav{i} u... Predsedavaju}i sudija Robinson: Ne, ne, ne nemojte odgovoriti na to pitawe. Gospodin Milo{evi} vrlo dobro zna da ne moè da postavi ovakvo pitawe. Slede}e pitawe. Slobodan Milo{evi}: Kakva je bila uloga gospo|e Plav{i} u politi~kom ìvotu Republike Srpske za vreme rata i posle rata po va{em saznawu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ona je bila na veoma ekstremnim pozicijama u toku rata, nepodno{qivo ekstremnim rekao bih, koje su i meni izrazitom i op{tepoznatom srpskom nacionalisti smetale. Biqana Plav{i} je na samom po~etku rata dovela Arkana i wegovu Srpsku dobrovoqa~ku gardu u Bijeqinu, a onda ih je i pose}ivala nakon wihovih dejstava u Bijeqini i okolini. Negde krajem 1992. ili po~etkom 1993. godine Biqana Plav{i} je poslala pismo @eqku Ra`natovi} Arkanu, Mirku Jovi}u i meni sa zahtevom da joj {aqemo dobrovoqce. Ja sam ignorisao weno pismo
353
pretpostavqam u wenoj arhivi da mora da se na|e kopija tog pisma {ta su ova dvojica odgovorili ja to ne znam. Me|utim, ovde su bitni motivi Radovana Karayi}a za{to je ba{ wu odlu~io da kandiduje za predsednika Republike. Smatrao je da je ona ekstremnija od wega u svakom pogledu i da }e na taj na~in zapadni faktori koji su se trudili da wega elimini{u po svaku cenu sada imati mnogo ve}i problem. Drugo, znao je da je Biqana Plav{i} u nepremostivom neprijateqstvu sa vama. Da je javno odbila sa vama i da se rukuje i da je protiv vas nastupala sa krajwe ekstremnih pozicija i tako daqe. I to je bio svojevrstan wegov udarac i vama kako sam ja shvatio. Ali verovao je da }e ona ostati na svojim patriotskim pozicijama do kraja. Me|utim, desilo se ne{to drugo, Biqana Plav{i} je posle nekoliko meseci po svom izboru promenila svoju politi~ku orijentaciju za 180 stepeni pod delovawem nekih zapadnih faktora sa kojima je u{la u sporazume. Slobodan Milo{evi}: Hvala, gospodine [e{eq. Slede}a li~nost na ovom popisu i onda }emo zavr{iti sa popisom koji je sadràn u ovoj ta~ki 7. je general Ratko Mladi}. Da li... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, pre nego {to pre|ete na Mladi}a, vi ste naveli jedan primer ekstremizma gospo|e Plav{i} kako je odbila da se rukuje sa gospodinom Milo{evi}em, da li nam moète dati jo{ jedan primer pre nego {to je promenila u potpunosti svoj stav za 180 stepeni, kako ste rekli? Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodine Robinson, ovde je re~ o notornim ~iwenicama, Biqana Plav{i} je imala ogroman broj javnih izjava za medije, televiziju, {tampu i tako daqe. I dakle, to je op{te poznato da je nastupala sa krajwe ekstremnih pozicija. Imala je popularan naziv Srpska carica, na primer, upravo zbog tih krajwe ekstremnih pozicija. Sada da se prise}am i da naga|am koja je ta~no doslovno wena izjava nisam siguran da }u je doslovno izneti. I ne bih èleo da moje svedo~anstvo pod zakletvom ipak bude nepouzdano. Ali ima ogroman broj takvih wenih izjava. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala, gospodine [e{eq, gospodine Milo{evi}u, izvolite. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, da se {to kra}e zadrìmo na generalu Mladi}u, kakav je bio va{ odnos sa wim i {ta vi znate o wegovoj aktivnosti za vreme rata i kakve ste kontakte imali. Svedok dr Vojislav [e{eq: Mi nikada prave kontakte nismo imali. Imali smo jedan kratak telefonski razgovor dok je general Mladi} bio u Kninskom korpusu u ~inu pukovnika u novembru 1991. godine. To je samo bio jedan kurtoazan telefonski razgovor do susreta nije do{lo. Ja sam se tada sreo samo sa wegovim komandantom generalom Vukovi}em, koji mi je ina~e obezbedio helikopter kojim sam se iz Knina preko Mostara i Podgorice vratio za Beograd. I imao sam dva slu~ajna susreta sa generalom Mladi}em u Beogradu, onako {to bi se reklo u prolazu samo kurtoazno upoznavawe i ni{ta vi{e, on je bio u civilnom odelu. Ja s wim, dakle, nisam imao komunikaciju, ali sam ga napao javno vi{e puta ~ak i na mitinzima u Republici Srpskoj kada je otkazao poslu{nost civilnom rukovodstvu. Radovan Kara354
yi} ga je negde 1995. godine poku{ao da smeni, Mladi} je odbio naredbu o smeni, podràli su ga kqu~ni generali i bila je veoma jedna problemati~na situacija u Republici Srpskoj, cela Republika je povodom toga bila u krizi. Ja sam tom prilikom stao na stranu Radovana Karayi}a protiv Ratka Mladi}a. Posle vi{e s wim nikakvih kontakata nisam imao. Slobodan Milo{evi}: Pre nego {to napustimo ovu ta~ku 6 hrvatske optu`nice samo jedan detaq }u iz we, po{to ste vi pomiwali... Svedok dr Vojislav [e{eq: Ovo nam je sada takozvana bosanska optu`nica. Slobodan Milo{evi}: Da, da, ali se vra}amo na hrvatsku optu`nicu gde sam propustio da vas pitam za jedan detaq, vi ste govorili o Krajini, govorili ste o isto~noj, zapadnoj Slavoniji, tu se pomiwe i Dubrova~ka Republika. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Da li znate ne{to o toj Dubrova~koj Republici i eto kako se ona na{la u ovom popisu zlo~ina koji se ovde meni pripisuju. Da li moète ne{to o tome da kaète? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ideju o Dubrova~koj Republici javno je lansirao Novak Kilibarda, tada{wi predsednik Narodne stranke Crne Gore 1991. godine. Negde krajem septembra ili po~etkom oktobra 1991. ja sam i{ao u posetu dubrova~kom rati{tu i hercegova~kom. Tada je u ju`noj Hercegovini do{lo do sukoba JNA sa hrvatskim paravojnim formacijama na podru~ju Dubrovnika. I{ao sam avionom u Podgoricu i ~ekaju}i vozilo za Trebiwe ja sam posetio Novaka Kilibardu u sedi{tu Narodne stranke u Podgorici. Sam nom je bio Milorad Albijani} istaknuti srpski politi~ki aktivista iz Pri{tine. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, zaustavi}u vas. Trebao sam da zatraìm od gospodina Milo{evi}a da preformuli{e pitawe. Pitawe je previ{e uop{teno to {ta vi znate o toj Dubrova~koj Republici. [ta vi u stvari èlite da ~ujete od svedoka budu}i da takvo pitawe za sobom povla~i jedan veoma dugi uop{teni odgovor, i to je ono {to upravo sada i slu{amo. Zbog toga molim vas da se fokusirate na konkretno pitawe u vezi sa tim konceptom. Dakle, u vezi sa idejom Dubrova~ke Republike. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, po{to vi dobro znate celu politi~ku situaciju, politi~ke prilike iz tog vremena da li uop{te ideja o Dubrova~koj Republici iz tog vremena, ne govorim ja sada o istorijskom ili bilo kakvom aspektu, ima ikakve veze sa Srbijom, rukovodstvom Srbije i sa mnom li~no? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Ni sa vama li~no ni sa rukovodstvom Srbije, ali kada je Novak Kilibarda lansirao tu ideju i mi iz Srpske radikalne stranke smo tu ideju podràli. Tamo se na{la i jedna grupa Srba katolika iz Dubrovnika i Cavtata koji su formirali i osniva~ki odbor Dubrova~ke Republike, a Novak Kilibarda im je pruào logisti~ku podr{ku. Ina~e, Srpska radikalna stranka te 1991. godine nije formirala svoju strana~ku organizaciju u Crnoj Gori, jer smo podràvali Narodnu stranku Novaka Kilibarde. Tek u maju 1992. kada je na sugestiju ameri~kog ambasa355
dora u Beogradu Kilibarda odlu~io da bojkotuje Savezne izbore u Crnoj Gori, mi srpski radikali smo navrat nanos kako na{ narod kaè, organizovali svoj strana~ki ogranak i u Crnoj Gori i iza{li na izbore. I tada smo prekinuli me|ustrana~ku saradwu sa Kilibardinom Narodnom strankom. 1991. na{i su odnosi bili srda~ni, i mi smo podràli Kilibardinu inicijativu o podr{ci, obnovi Dubrova~ke Republike koja je imala staru vi{evekovnu tradiciju. Jer vekovima su Dubrova~ku Republiku ~inili Srbi katolici. Slobodan Milo{evi}: Ovde je bitno bilo da ste vi locirali tu ideju i zalagawe za wu na prostor Crne Gore koliko ja shvatam. Svedok dr Vojislav [e{eq: To na prostor jedne, odnosno, na politi~ki miqe samo jedne politi~ke partije u Crnoj Gori, Narodne stranke. Slobodan Milo{evi}: Dakle, ta stranaka Narodna stranaka u to vreme u Crnoj Gori nije bila na vlasti. Svedok dr Vojislav [e{eq: Nije bila na vlasti, bila je opoziciona politi~ka partija. Slobodan Milo{evi}: Opoziciona politi~ka partija DPS-u odnosno Demokratskoj partiji socijalista Momira Bulatovi}a u kojoj je Milo \ukanovi} bio predsednik Vlade i tako daqe. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Da li su Momir Bulatovi}, Milo \ukanovi} imali bilo kakve veze sa tom idejom o Dubrova~koj Republici? Svedok dr Vojislav [e{eq: Nikada nisam ~uo da se wih dvojica zalaù za Dubrova~ku Republiku, nikada nikoga nisam ~uo osim Novaka Kilibardu, a i mi srpski radikali smo ga u tome podràli. Slobodan Milo{evi}: Pogledajte sada ta~ku 26, koja je prili~no duga u ovom hrvatskom delu, ona je na strani 5, ona ima podta~ke od a pa do l, ja }u vam postaviti u vezi sa tim nekoliko pitawa. Dakle, ovde se kaè tu je taj paragraf 26, navedeni su na~ini na koje je navodno ostvarivan udruèni zlo~ina~ki poduhvat u kome ste navodno i vi u~estvovali, dakle, kako je ostvarivan pi{e Slobodan Milo{evi} deluju}i sam ili u dogovoru sa drugim u~esnicima udruènog zlo~ina~kog poduhvata, a wih smo upravo sada sve komentarisali koji su popisani, u~estvovao je u udruènom zlo~ina~kom poduhvatu na slede}i na~in. Pa se onda pod a kaè pruào pomo} rukovodstvima SAO SBZS, SAO zapadna Slavonija, SAO Krajina i RSK u preuzimawu vlasti na tim podru~jima i kasnije prisilnom uklawawu hrvatskog i drugog nesrpskog stanovni{tva. Gospodine [e{eq, vi ste malo~as spomenuli ko je u tim podru~jima bio na vlasti. Pomenuli ste i Marti}a i Babi}a, Dokmanovi}a, Sergeja Veselinovi}a, tu je bio i Zdravko Ze~evi}, zna~i, jedan ~itav niz Srba bio je na vlasti u tim op{tinama. Da li je to ~iwenica. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ti Srbi su na vlast do{li izborima, lokalnim izborima na podru~ju hrvatske federalne jedinice. Slobodan Milo{evi}: Dobro, moje pitawe da li je mogao da preuzima vlast neko ko je ve} bio na vlasti.
356
Svedok dr Vojislav [e{eq: Onaj ko je na vlasti nije mogao da preuzima vlast, ali mogao je da {iri ingerencije sopstvene vlasti. Slobodan Milo{evi}: Dobro, dakle, da li je neko iz Srbije ove qude postavqao na vlast i Hrvatskoj ili su oni bili na vlasti u Hrvatskoj u vreme kada su Srbi ugroèni u Hrvatskoj postupcima novog hrvatskog reìma? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ve}ina tih qudi ve} je bila na vlasti. Naprimer, Slavko Dokmanovi} je bio gradona~elnik Vukovara pre izbijawa oruànih neprijateqstava u Vukovaru. Slobodan Milo{evi}: Je li Babi} bio... Svedok dr Vojislav [e{eq: Babi} je bio predsednik op{tine Knin i svaki od ovih je bio otprilike negde predsednik op{tine ili {ef policije ili tako, oni su ve} bili dakle, funkcioneri lokalne vlasti. Slobodan Milo{evi}: U vreme kada su po~ele tenzije i kada su po~eli sukobi? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Da. Slobodan Milo{evi}: Dobro. Da li se onda moè re}i da je bilo ko pruào pomo} wima da preuzmu vlast? Predsedavaju}i sudija Robinson: Ne, gospodine Milo{evi}u. Gospodine Milo{evi}, ukoliko ja steknem mi{qewe da vi na provokativan na~in neprestano postavqate sugestivna pitawa onda }u poduzeti izvesne mjere. Preformulirajte pitawe. Slobodan Milo{evi}: Gospodine Robinson, ovo je jedno od su{tinskih pitawa ovde, ovde se kaè pruào pomo} u preuzimawu vlasti qudima koji su ve} bili na vlasti nezavisno od bilo koga iz Srbije. Predsedavaju}i sudija Robinson: Zaustavio sam vas zato, jer to nije ovde sporno pitawe, sporno je pitawe na~in na koji je pitawe postavqeno rekli ste moè li se onda re~i da im je neko pomagao u preuzimawu vlasti. Svjedok mora dati svoj iskaz bez pomo}i sa strane. Slobodan Milo{evi}: Dobro. Gospodine [e{eq, kada su oni stupili na vlast u tim op{tinama? Svedok dr Vojislav [e{eq: Oni su stupili odmah nakon tih izbora u hrvatskoj federalnoj jedinici koliko me se}awe sluì ti su izbori bili negde kraj aprila po~etak maja 1990. godine. Oni su pre izbijawa oruànih neprijateqstava bili ve} na lokalnoj vlasti u svim tim op{tinama. Slobodan Milo{evi}: Dobro. E sada drugi deo ove ta~ke a kaè da im je pruèna pomo}i u prisilnom uklawawu hrvatskog i drugog nesrpskog stanovni{tva. Da li su oni prisilno uklawali, kako se ovde kaè, hrvatsko i drugo nesrpsko stanovni{tvo? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Uop{te nisu uklawali, ja se se}am jednog slu~aja na primer hrvatsko selo Kijevo na domak Knina, to je Kninska op{tina, kada sam bio tamo negde krajem 1991. godine imao sam uza se li~ni pi{toq i i{li smo kroz to selo u neka srpska sela, nije se moglo nikakvim zaobilaznim putem moralo se pri}i kroz selo Kijevo. Marti}eva policija nas je upozorila da predamo li~no naoruàwe policajcima pre ulaska u selo da ne bi nas tamo zaustavio neki lokalni policajac i na{ao nam oru`je
357
da se ne bi desio incident. To svedo~i koliko je Marti}eva policija delikatno postupala izbegavaju}i bilo kakav incident. Mi smo svi predali oru`je, mirno pro{li kroz to ~isto hrvatsko selo Kijevo i i{li po onim srpskim selima koje smo obilazili. Me|utim, kada su izbila neprijateqstva onda... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, podsjetite me poku{avam se prisjetiti na kojem je poloàju on tada bio, na kojem ste vi tada bili, to je zna~i godina 1991. 1992? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam bio tada predsednik opozicione Srpske radikalne stranke i bio sam jedini poslanik moje partije u Skup{tini Srbije, jedan jedini. Dakle, tada smo jo{ bili mala politi~ka partija. Predsedavaju}i sudija Robinson: A otkuda vam to~no informacije i saznawa o tim stvarima? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa bio sam tamo. Bio sam u Kninu, govorim vam o svojim iskustvima. Predsedavaju}i sudija Robinson: Dobro, u redu. Gospodine Milo{evi}u, izvolite. Slobodan Milo{evi}: Dobro ustanovili smo kada su do{li na vlast, ustanovili smo kako su do{li na vlast. Ustanovili smo i kada... Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Dakle, pre sukoba 1990. godine na izborima. Da li su vlasti Republike Hrvatske po dolasku HDZ-a na vlast poku{ale da nasilno razvlaste Srbe u krajevima sa velikom srpskom ve}inom? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. I to su radili tako {to su organizovali upade svojih specijalaca u policijske stanice ~iji su komandiri bili Srbi i gde je ve}ina policajaca bila srpske nacionalnosti otimaju}i im oru`ja i skladi{ta. I to je ve} Srbima bio dovoqan signal da im se sprema neko veliko zlo. Slobodan Milo{evi}: I {ta je bilo onda reakcija lokalnog stanovni{tva? Svedok dr Vojislav [e{eq: Onda je do{lo do demonstracija, suprotstavqawa civilnog stanovni{tva hrvatskim policijskim specijalcima i do sukoba. Bio je sukob u Pakracu, takvim povodom negde po~etkom marta 1991. godine. Bio je sukob na Plitvicama i u mnogim drugim mestima. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, za vas se kaè da ste osim ovoga {to smo ve} objasnili otvoreno zastupali koncept stvarawa Velike Srbije to }emo staviti po strani, nasiqem i drugim protivpravnim sredstvima aktivno u~estvovali u ratnoj propagandi i {irewu me|unacionalne mr`we. Da li ste vi... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, prevodioci vas mole da kaète to~no otkuda ~itate je li to neki paragraf iz optu`nice. Slobodan Milo{evi}: Iz ta~ke 22, kaè se pored ovoga {to smo ve} elaborirali dakle, pitawe Velike Srbije kaè se nasiqem i drugim protivpravnim sredstvima aktivno u~estvovao u ratnoj propagandi i {irewu
358
me|unacionalne mr`we. Dakle, iz tog vremena jeste li se vi zalagali za nasiqe i aktivno u~estvovali u ratnoj propagandi i {irewu me|unacionalne mr`we. U kontekstu tih doga|aja se govori dakle, ne govori se generalno. Svedok dr Vojislav [e{eq: Moraju se dve stvari jasno razgrani~iti. Koncept Velike Srbije i gra|anski rat koji se desio. Koncept Velike Srbije ne moè se realizovati, a da mi prethodno ne uspemo da ubedimo Srbe katolike i Srbe muslimane da smo isti narod. Mi smo tu morali iz petnih ìla da se suprotstavimo stogodi{woj politici Vatikana i pedesetogodi{woj politici Komunisti~ke partije koji su izmi{qali hrvatsku i muslimansku naciju na srpskom etni~kom bi}u. I drugo, rat koji se desio nisu izazvali Srbi. Rat koji se desio izazvali su oni koji su hteli da pocepaju Jugoslaviju. Ja sam podràvao oruàna nastojawa Jugoslovenske narodne armije da se poraze paravojne formacije Tu|manovog reìma... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, nisam siguran da sam sasvim shvatio ovo {to stoji u transkriptu oni su izmislili hrvatski narod i muslimanski narod unutar srpskog etni~kog bi}a. Svedok dr Vojislav [e{eq: Nije vam dobar prevod. Re~ je o hrvatskoj naciji i muslimanskoj naciji. Da bi vam to objasnio podseti}u vas na primer Francuske tamo je razli~it etni~ki supstrat stvorio jedinstvenu naciju, a kod nas se desio obrnut proces, na identi~nom etni~kom supstratu, srpskom etni~kom supstratu, na osnovu verskih razlika stvarane su tri nacije srpska da bi se svela samo na pravoslavne Srbe, hrvatska od Srba katolika i muslimanska od Srba muslimana. Nadam se da vam je sada jasnije ovo {to se de{avalo u Jugoslaviji nigde na svetu nije zabeleèno. U celom svetu muslimani su samo pripadnici veroispovesti nigde muslimani nisu posebna nacija. Nadam se da vam je sada to jasnije, zaista je ~udno za svakog ko do|e sa strane veoma je ~udno. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, moète nastaviti slede}im pitawem. Slobodan Milo{evi}: Gde se konstatuje da ste vi deluju}i u okviru ovog navodnog zlo~ina~kog poduhvata aktivno u~estvovali opet ~itam aktivno u~estvovali u ratnoj propagandi i {irewu me|unacionalne mr`we. Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, postavqa se tu pitawe da bih ja dao konkretan odgovor o kakvoj je ratnoj propagandi re~. Da li je to institucionalizovana ratna propaganda iza koje stoji neka dràvna institucija, pa ja u tome u~estvujem. U tom slu~aju moj odgovor je kategori~ki ne. Ali ja priznajem da su mnoge moje izjave kao politi~ara pojedinca i predsednika Srpske radikalne stranke mnogima izgledale kao ratoborne. To je moj stil politi~ki, one su mogle biti ratoborne, ali to nema veze sa nekom organizovanom institucionalizovanom propagandom. I drugo, {irewe me|unacionalne mr`we je veoma {irok pojam. Neko moè re}i da je {irim me|unacionalnu mr`wu kada kaèm da muslimani nisu posebna nacija. A ja svoje izjave baziram na nau~nim ~iwenicama. Ja smatram da to nije {irewe me|unacionalne mr`we, a neko drugi smatra da jeste, jer mu udaram u nacionalni fundament. Po pitawu Hrvata ja sam èstoko javno napadao hrvatske
359
usta{e i tu zaista nisam imao nikakvih ograni~ewa u napadima, a {to se samih Hrvata ti~e ja sam dokazivao da su ve}ina od wih Srbi. Jer desilo se kada je cepana srpska nacija da je nova hrvatska nacija pravqena od tri segmenta od tri razli~ita etni~ka supstrata, izvornih Hrvata koji govore ~akavskim jezikom, izvornih Slovenaca koji govore kajkavski, a ìve u takozvanom Hrvatskom zagorju, i od izvornih Srba katolika koji govore {tokavski {to je odrednica za srpski jezik. Ja sam to sve na nau~nim argumentima zasnivao. Mogli su moji govori biti vatreni, moji govori uvek jesu vatreni. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Slobodan Milo{evi}: Jeste li vi na taj na~in {irili mr`wu, gospodine [e{eq? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne ja nisam {irio mr`wu, {irio sam qubav, ube|ivao sam qude koji su otpali od srpske nacije da su oni Srbi i da treba da obnovimo bratsku slogu, jedinstvo izme|u Srba pravoslavaca, katolika i muslimana. I da imamo jedinstvenu dràvu. Slobodan Milo{evi}: Sada u vezi sa tim organizovawem na prostoru Krajine i uop{te na tim prostorima da li je po tada{wim propisima Jugoslavije... Predsedavaju}i sudija Robinson: Stanite, pogledajte {to pi{e u transkriptu, gospodine Milo{evi}u, prevodioci vas mole da pravite pauzu izme|u pitawa i odgovora. Ovo sada postaje nepodno{qivo i ja nisam siguran da vi zaista poku{avate, gospodine Milo{evi}u i vi gospodine [e{eq. Slobodan Milo{evi}: Dobro, mislim da je sada sve prevedeno pa ponovi}u pitawe i to {to sporije. Gospodine [e{eq, odnosno dovoqno sporo za prevodioce, sada s obzirom na to organizovawe na prostoru Krajine, isto~ne Slavonije, zapadne Slavonije, Knina i tako daqe, da li je po tada{wim propisima po~ev od Ustava pa daqe, bilo dozvoqeno udruìvawe op{tina? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, svi ustavi biv{e Jugoslavije dozvoqavali su udruìvawe op{tina jedini iskorak iz dotada{wih ustava je bilo ovo samostalno formirawe autonomnih oblasti. Ali to je bilo iznu|eno prethodnim kr{ewem Ustava od strane hrvatske vlasti kasnije vlasti u Bosni i Hercegovini. Slobodan Milo{evi}: A {ta je bio osnov po tada{wim propisima dakle, koji su vam vrlo poznati, a i koji su tada aktuelno primewivani {ta je bio osnov smisao i sadrìna udruìvawa op{tina? Svedok dr Vojislav [e{eq: Op{tine su se mogle po ustavnom slovu udruìvati u takozvane regionalne zajednice udruùju}i svoje napore u ciqu realizacije odre|enih interesa. Ti interesi mogu biti ekonomske prirode, socijalne, politi~ke, raznorazni interese kada su u pitawu, ali to su obi~no op{tine koje su susedne, dakle, me|usobno teritorijalno povezane i tim svojim udruìvawem oni su mogli uz u{tedu svojih materijalnih i finansijskih efektiva lak{e posti}i izvesne rezultate koje su èleli. Slobodan Milo{evi}: Dobro, e sada mi recite mislim da smo sada logi~no do{li do odgovora na i na to pitawe, da li su ta rukovodstva o kojima se govori, koja smo sada pomiwali o kojima se govori u ovoj citiranoj
360
ta~ki, da li su ona prisilno uklawala hrvatsko i drugo nesrpsko stanovni{tvo, a ja im eto u tome pomagao? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Uop{te tu nije bilo organizovanog, prisilnog uklawawa hrvatskog i drugog stanovni{tva. Do{lo je do odre|enog spontanog pomerawa stanovni{tva. Moglo je biti pojedina~nih me|unacionalnih incidenata, ali mnogi srpski funkcioneri su pozivali hrvatsko stanovni{tvo koje je u tom slu~aju u tim op{tinama bilo mawinsko, da ostane mirno, da }e biti sigurno, za{ti}eno i tako daqe. I tu postoji ~itav niz izjava u medijima. Ali do{lo je do druge jedne pojave. Do{lo je do naoruàvawa hrvatskog stanovni{tva u tim op{tinama, ilegalnog naoruàvawa od strane hrvatske Tu|manove vlasti. Ja znam jedan konkretan primer. Ja sam pre nekoliko dana svedo~io o svom u~e{}u u demonstrativnom mirnom mar{u na Plitvice. Tog dana kada smo imali mar{ na Plitvice i kada smo imali one, mo`da je preterano re}i, sudare sa jedinicama JNA, ali na protivqewe smo nailazili jedinica JNA, vratio sam se u Knin. Tog dana Marti}eva policija je kod rutinske kontrole nekih hrvatskih ku}a Hrvata koji su ìveli u Kninu na{la nove automatske pu{ke ma|arske proizvodwe sakrivene u po{iqkama bra{na, u yakovima bra{na. I jednu od tih automatskih pu{aka ma|arske proizvodwe, Milan Marti} je, kao {ef policije, meni poklonio u znak zahvalnosti {to sam tako uspe{no doprineo da ovaj mar{ bude okon~an kako je trebalo mirno, dostojanstveno, a da se politi~ki ciqevi mar{a na neki na~in ispune. I ja sam dugo imao tu automatsku pu{ku ma|arske proizvodwe koja je maweg kvaliteta od na{ih jugoslovenskih pu{aka, re~ je o tipu kala{wikova koji smo mi proizvodili. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da, dobro. Slobodan Milo{evi}: Sada mi recite, s obzirom da sada se govori ovde o toj pomo}i, {ta je bio razlog i svrha pruàwa pomo}i kraji{kim Srbima od strane Republike Srbije i u ~emu se ta pomo} sastoji? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ta pomo} je bila politi~ka i materijalna. Kada kaèm materijalna, zna~i, pomo} u hrani, drugim namirnicama i u novcu. Politi~ka Srbija je htela da ti Srbi prekodrinski ili prekodunavski Srbi kako su nekada kolokvijalno nazivani, budu za{ti}eni u pogledu svojih vitalnih i egzistencijalnih prava. Slobodan Milo{evi}: Ta~ka b ove iste, odnosno, podta~ka b ove iste ta~ke kaè da sam pruào svaku vrstu, da ih sada sve ne nabrajam, pomo}i regularnim i neregularnim vojnim snagama neophodnim za preuzimawe vlasti na tim podru~jima. I kasnije prisilno uklawawe hrvatskog i drugog nesrpskog stanovni{tva. Svedok dr Vojislav [e{eq: Srbija nije pruàla pomo} nikakvim neregularnim vojnim snagama. Jer tamo uz retke izuzetke koje sam ja pomiwao kada sam govorio o Srpskoj dobrovoqa~koj gradi, Belim orlovima i tako daqe, tamo su funkcionisale iskqu~ivo regularne vojne snage JNA, lokalna policija i Teritorijalna odbrana pod kontrolom JNA i Srbija je mogla da pomaè samo JNA. [to joj je bila obaveza i po Ustavu i po zakonu tada jo{ uvek vaè}em jugoslovenskom. Drugo, JNA koja je jedina dakle, tamo dejstvovala kao regularna oruàna sila nije u~estvovala u prisilnom
361
uklawawu hrvatskog i drugog nesrpskog stanovni{tva. Pojedina~nih incidenata je bilo, ali JNA nikada nije imala takav ciq i nikada nisu izdavane naredbe od vi{ih komandi JNA da se tako postupa. Bar ja nikada nisam ~uo za takvu naredbu. Slobodan Milo{evi}: Dobro. Svedok dr Vojislav [e{eq: Na kraju mi smo videli kakva je struktura vrhovnog komandnog sastava JNA koliko je tamo bilo Hrvata, Makedonaca, muslimana i drugih nemogu}e je da komanda JNA izda nalog da se proteruje hrvatsko stanovni{tvo. Slobodan Milo{evi}: Ja ~ekam da ~ujem da je prevedeno pa da vam onda postavim slede}e pitawe, gospodine [e{eq. Malopre ste objasnili, dakle, {ta su bile regularne snage, a koje su bile neregularne formacije na tom podru~ju? Svedok dr Vojislav [e{eq: Neregularne formacije su bile formacije takozvanog Zbora nacionalne garde Hrvatske koji je formirao Frawo Tu|man, kolokvijalno su nazivani wihovi pripadnici zengama. To je bila glavna paravojna formacija. Hrvati su imali nekoliko drugih nekada samoniklih, a nekada pod kontrolom vlasti paravojnih formacija tu je bila Glava{eva formacija otvoreno usta{kog karaktera koja je delovala u Osijeku i okolini, tu je bilo formacija hrvatske Stranke prava Dobrosava Parage i jo{ nekih. Raznorazna su imena imali te{ko da bih se svih tih naziva i setio. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, govorim sada samo o va{em iskustvu i va{im saznawima da li su kraji{ki Srbi bili ti koji su napadali ili koji su napadani? Svedok dr Vojislav [e{eq: Oni su redovno bili napadani, reìm Frawe Tu|mana je hteo da teritorije na kojima su oni ìveli kao ve}insko stanovni{tvo povrati pod svoju striktnu kontrolu, a ti kraji{ki Srbi su se suprotstavqali. Slobodan Milo{evi}: Dobro, da sada ne ulazimo na teren stru~nih mi{qewa, ali da li su pravno posmatrano wihova nastojawa i zahtevi bili opravdani, odnosno, legalni ili ne. Svedok dr Vojislav [e{eq: Pravno posmatramo wihova nastojawa su bila u skladu sa ustavnim odredbama i zakonima u ciqu o~uvawa Jugoslavije, a Tu|manovi separatisti~ki potezi su bili apsolutno protivustavni. JNA je postupala sa aspekta Ustava, a oni koji su se protiv wih borili na podru~ju hrvatske federalne jedinice protivustavno su se pona{ali i podlegali su krivi~nom gowewu na osnovu tada vaè}eg saveznog krivi~nog zakona. Postojalo je krivi~no delo oruàne pobune. I ~ak je JNA procesuirala neke slu~ajeve, ali nije uspela da ih izvede do kraja. Ako se se}ate hap{ewa generala Martina [pegeqa, poku{aja da mu Vojni sud sudi u Zagrebu, hap{ewa jo{ nekoliko drugih... Predsedavaju}i sudija Robinson: Da. Slede}e pitawe. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, da svedemo sada na sasvim uì prostor ovog pitawe kome je u Krajini Republika Srbija pruìla finansijsku i materijalnu pomo} i za{to?
362
Svedok dr Vojislav [e{eq: Republika Srbija je pruàla finansijsku i materijalnu pomo} samo legalnom rukovodstvu Republike Srpske Krajine, da bi mu pomogla da se odrì s obzirom da su Hrvati ve} imali veliku pomo} zapadnih sila na svojoj strani. Slobodan Milo{evi}: Sada }u vam citirati ta~ku c ovog istog paragrafa odnosno potparagraf c ovog istog paragrafa gde kaè dao je uputstva o organima Vlade Republike Srbije da formiraju oruàne snage odvojene od saveznih oruànih snaga, to pi{e u ovom tekstu nadam se da imate pred sobom... Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Zna~i, oruàne snage Republike Srbije odvojene od saveznih oruànih snaga radi angaòvawa u borbenim dejstvima van Republike Srbije, a posebno na navedenim podru~jima u Hrvatskoj i kasnije u prisilnom uklawawu hrvatskog i drugog nesrpskog stanovni{tva. Svedok dr Vojislav [e{eq: Srbija nikada nije imala svoje oruàne snage, na podru~ju Srbije je delovala Teritorijalna odbrana, ta Teritorijalna odbrana je podre|ena JNA i nije imala nikakvu samostalnu ulogu. Svi koji su iz Srbije u~estvovali u oruànim dejstvima na podru~ju hrvatske federalne jedinice bili su u sastavu JNA. Bilo je policajaca koji su u~estvovali, ali u statusu dobrovoqaca. Dakle, u Srbiji je radio profesionalno kao policajac, hteo je da bude dobrovoqac u Republici Srpskoj Krajini, bilo u kojoj od ovih autonomnih oblasti, on je traìo dozvolu od svojih vi{ih organa i odlazio je kao dobrovoqac, a wegova profesionalna prava iz radnog odnosa bila su za{ti}ena kao i profesionalna prava mobilisanih rezervista JNA. Slobodan Milo{evi}: Pretpostavqam da ste indirektno odgovorili na to pitawe, ali moram da vam ga postavim sasvim decidno, da li je Republike Srbija ikada formirala oruàne snage odvojene od saveznih oruànih snaga? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Republika Srbija nikada nije formirala oruàne snage odvojene od saveznih oruàni snaga, mada je bilo takvih inicijativa od opozicionih partija. U leto 1991. Demokratska stranka i Srpski pokret obnove se intenzivno zalaù za formirawe srpske vojske. Ja sam krajem 1991. godine imao televizijski duel na televiziji Politika sa Zoranom \in|i}em na{ verbalni sukob je bio upravo povodom toga. \in|i} se zalagao za formirawe srpske vojske ja sam bio protiv, i pobedio sam ga u tom duelu. Ja sam podràvao JNA kao jedinu regularnu oruànu silu. Slobodan Milo{evi}: A da li je u uslovima postojawa jugoslovenske dràve po va{im saznawima ikada postojao u Srbiji plan da se formiraju oruàne snage Srbije odvojene od jugoslovenskih oruànih snaga? Svedok dr Vojislav [e{eq: Nikada vlast takav plan nije imala, ali ve} sam rekao, pojedinci i pojedine politi~ke partije su nastupali sa takvim idejama. Slobodan Milo{evi}: U potparagrafu d ovog istog paragrafa se kaè u~estvovao je u formirawu, finansirawu snabdevawu, pruàwu podr{ke i rukovo|ewu specijalnim snagama Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srbije. Te specijalne snage su formirane i data im je podr{ka da bi
363
pomogle u ostvarivawu ciqa udruènog zlo~ina~kog poduhvata po~iwewem zlo~ina koji predstavqaju povratak i tako daqe, statuta to sada nije va`no. Moje pitawe je, {ta znate o specijalnim snagama Ministarstva unutra{wih poslova Srbije, kada su one formirane za{to, ko ih je ~inio, {ta im je bilo zaduèwe, ~ime su se bavili u praksi? Svedok dr Vojislav [e{eq: U vreme rata postojala je samo jedna specijalna jedinica Ministarstva unutra{wih poslova Srbije to je takozvana Specijalna antiteroristi~ka jedinica koja je formirana po~etkom 80tih godina. Bila je potrebna zbog zbivawa na Kosovu i Metohiji i tada su sve federalne jedinice po~ele da formiraju svoje specijalne antiteroristi~ke jedinice, sve te jedinice su u~estvovale u spre~avawu albanske separatisti~ke pobune na Kosovu i Metohiji. âk naizmeni~no i hrvatska i slovena~ka i bosansko-hercegova~ka i makedonska i crnogorska, i tada je bila formirana i savezna specijalna antiteroristi~ka jedinica. Po mojim saznawima ova specijalna antiteroristi~ka jedinica nikada kao takva nije bila angaòvana u ratovima na podru~ju hrvatske ili bosansko-hercegova~ke federalne jedinice. Tek negde 1996. godine formirana je jo{ jedna specijalna jedinica to je bila specijalna jedinica Slu`be dràvne bezbednosti koja se zvala Jedinica za specijalne operacije, a popularan naziv im je bio Crvene beretke. Slobodan Milo{evi}: Ta jedinica, rekli ste, formirana je to je JSO jedinica za specijalne operacije 1996. godine? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, koliko se ja se}am. Slobodan Milo{evi}: A da li su se u woj tada na{li i neki pojedinci koji su imali odre|eno iskustvo iz oruànih sukoba na prostorima nekada{we Jugoslavije? Svedok dr Vojislav [e{eq: Osnovna ideja je i bila da se u tu specijalnu jedinicu okupe borci koji su se najvi{e iskazali kao najsposobniji, ta jedinca je bila posebno pla}ena, imala je dakle, ve}e plate nego redovni policajci, a ciq je bio da se najboqi borci koncentri{u u toj jednoj jedinici koja je imala otprilike do 500 pripadnika. Jer se smatralo da ta jedinica moè biti potrebna za naredna isku{ewa koja ~ekaju na{u zemqu. I po mojim saznawima u tu jedinicu su primani i neki pripadnici biv{e Arkanove Srpske dobrovoqa~ke garde i pripadnici takozvane Marti}eve policije, kako je ona popularno nazivana, i mnogi drugi. Ja znam pouzdano da je i nekim dobrovoqcima Srpske radikalne stranke nu|eno, koji su se istakli u ratu, da postanu pripadnici te jedinice, ali mnogi od wih su meni dolazili da mi saop{te tu ponudu rekav{i da to odbijaju, jer Srpska radikalna stranka u to vreme bila u èstokom sukobu sa reìmom koji je ~inila va{a partija. Slobodan Milo{evi}: Dobro. E sada jedno pitawe, gospodine [e{eq, ako bi se zbog toga {to su neki pripadnici JOS jo{ pre osnivawa JSO i svog pristupawa MUP-u, zna~i, pre 1996. borili u Krajini ili Bosni i Hercegovini, moglo da zakqu~i da se JSO borila na tim prostorima? Da li bi onda po istoj logici moglo da se zakqu~i da se JSO borila i u legiji stranaca i u raznim drugim...
364
Predsedavaju}i sudija Robinson: Ne. Svedok dr Vojislav [e{eq: Vidite. Predsedavaju}i sudija Robinson: Ne, ne smijete odgovoriti na ovo pitawe. Osim toga do sada, gospodine [e{eq, sigurno ve} moète pretpostaviti dopustiva od nedopustivih pitawa. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja se pokoravam va{oj voqi, gospodine Robinson, kao {to vidite od prvog dana, ~ak i kada mi to nije prijatno ja vam se pokoravam. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da. U redu. Izvolite, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, rekli ste da je ova Jedinica za specijalne operacije formirana 1996. godine da li imate neko obja{wewe za{to se pomiwe angaòvawe te jedinice negde van Srbije pre nego {to je ona formirana? Svedok dr Vojislav [e{eq: Mislim da zabunu pravi ovaj kolokvijalni naziv Crvene beretke. Jer u toku ovih ratova na jugoslovenskom prostoru razne jedinice su se pojavqivale pod kolokvijalnim nazivom Crvene beretke. Nekada su crvenim beretkama nazivani vojnici koji su pro{li kroz taj takozvani centar za obuku kapetana Dragana negde u okolini Knina, ne znam ta~no ni gde je bilo to. Onda bilo je jedinica JNA koje su imale crvene beretke pa ih je narod tako nazivao. Ja znam pouzdano iz presude koju sam ~itao, presude ovoga suda Vidoju Blagojevi}u i Draganu Joki}u da je Bratuna~ka brigada Vojske Republike Srpske imala izvi|a~ki vod ili vod za specijalna dejstva pod nazivom Crvene beretke. To moète na}i u va{oj presudi, gospodine Robinson, ovde. Dakle, razne formacije su nazivane crvenim beretkama ova Jedinica slu`be dràvne bezbednosti odmah po osnivawu kolokvijalno u obi~nom narodu i me|u svojim pripadnicima nazivana crvenim beretkama mislim da to stvara zabunu. A svi ti pripadnici jedinice za specijalne operacije koji su imali ratnog iskustva, naravno, da su bili ponosi na svoje ratno iskustvo i da su smatrali u kontinuitetu da se bore za srpske nacionalne interese, nisu oni li~no pravili razliku izme|u svog ranijeg angaòvawa u vojsci Republike Srpske Krajine ili Vojsci Republike Srpske sa ovim anga`manom u Specijalnoj jedinici policije Republike Srbije, jer mi Srbi smo ve~ito jedan narod i osta}emo jedan narod, ma koliko nas zapadne sile cepale i delile. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, citira}u vam ta~ku e koja mi nije dovoqno jasna, ali mo`da }ete ipak mo}i da kaète o ~emu se tu radi. Kaè ovako ta~ka e, odnosno potparagraf e ovog istog paragrafa 26. u~estvovao je u pruàwu finansijske, logisti~ke i politi~ke podr{ke i rukovo|ewu ili u rukovo|wu, samo da proverim, da u~estvovao je u pruàwu finansijske, logisti~ke i politi~ke podr{ke i rukovo|ewu srpskim neregularnim i paravojnim snagama. Takva podr{ka davana je kao potpora udruènom zlo~ina~kom poduhvatu po~iwewem zlo~ina koji predstavqaju povredu, i tako daqe. Da sve to ne ~itam. Recite samo u najkra}em kakav je bio odnos vlasti u Srbiji prema paravojnim formacijama?
365
Svedok dr Vojislav [e{eq: Vlast u Srbiji je bila kategori~ki protiv paravojnih formacija i trudila se da suzbije te paravojne formacije. Ja se dobro se}am, bio sam narodni poslanik Skup{tine Republike Srbije, imali smo veoma lo{e nasle|eno zakonodavstvo po tom pitawu. Kod nas uop{te nelegalno posedovawe oru`ja ranije nije bilo krivi~no delo nego samo prekr{aj za koji se mogla izre}i nov~ana kazna i najteà kazna je bila kada policija nekome na|e nelegalno naoruàwe, pa mu ga oduzme. 1992. godine Narodna skup{tina Republike Srbije je donela poseban zakon kojim je svako nelegalno posedovawe oru`ja predstavqalo krivi~no delo i zapre}eno bilo najmawe tri godine zatvora. I te godine je zabraweno bilo kretawe u civilnim uniformama svih onih koji nisu pripadali, u vojnim uniformama svima onima koji nisu pripadali JNA, odnosno oruànim snagama. 1992. godine je donesen taj zakon do tada zakonske za{tite nije bilo pa su i pripadnici paravojnih formacija i po Srbiji slobodno nosili uniforme, a rekao sam ve} za no{ewe oru`ja bila je veoma blaga prekr{ajna kazna. Ba{ zbog tog negativnog iskustva Narodna skup{tina donosi zakon kojim se to strogo zabrawuje. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, da vam se unapred izvinim da ne mislite da vam postavqam ponovo jedno te isto pitawe, ali se ovde ponavqa jedna konstatacija u posebnoj ta~ki. To je ta~ka f odnosno potparagraf f ove ta~ke 26. koji glasi u~estvovao je u planirawu i pripremama za preuzimawe vlasti u SAO SBZS, SAO Zapadna Slavoniji i SAO Krajini i Dubrova~koj Republici i kasnije prisilno uklawawe hrvatskog i drugog nesrpskog stanovni{tva. Dakle, ovo je sada posebna podta~ka, iako ste vi na to davali obja{wewa, ali moram da vas pitam i o toj ta~ki, da li sam ja u~estvovao u tom preuzimawu vlasti u navedenim podru~jima, a posebno {ta znate u vezi s tim uklawawem nesrpskog stanovni{tva i na{oj ulozi u tome, o mojoj ulozi u tome? Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, niste mogli u~estvovati u preuzimawu vlasti, to smo pitawe razjasnili. Drugo, niste mogli u~estvovati u komandovawu jedinicama JNA. I tre}e nije bilo sistematskog uklawawa hrvatskog i drugog nesrpskog stanovni{tva. Ja sam obilazio rekao sam ve}, i dubrova~ko rati{te, moja neposredna saznawa i iskustva ono {to sam video svojim o~ima, hrvatsko stanovni{tvo iz okoline Dubrovnika povla~ilo se sa hrvatskim paravojnim formacijama koje su se borile protiv jedinica JNA. Tamo gde tih borbi nije bilo, dajem vam primer grada Cavtata, Cavtat je grad ju`no od Dubrovnika. Cavtat su hrvatske paravojne formacije napustile bez borbe. Civilno stanovni{tvo ostalo je da ìvi, jedinice JNA su ga snabdevale hranom i svim ostalim potrep{tinama. I nikakvog prisilnog uklawawa nije bilo. To je jedna ve}a koncentracija hrvatskog stanovni{tva takozvavnog hrvatskog, srpskog katoli~kog, ali JNA se trudila da tom stanovni{tvu pomogne. Imam primer nekih sela gde je, tako|e, na taj na~in postupala JNA. Do odlaska hrvatskog stanovni{tva dolazilo je samo tamo gde su hrvatske lokalne vlasti ili hrvatske paravojne formacije organizovale odlazak svojih civila.
366
Slobodan Milo{evi}: Hvala, gospodine [e{eq. Pogledajte sada paragraf g koji glasi vr{io je efektivnu kontrolu ili zna~ajan uticaj na JNA koja je u~estvovala u planirawu, pripremi i izvr{ewu prisilnog uklawawa hrvatskog ili drugog nesrpskog stanovni{tva iz svih ovih nabrojanih oblasti, isto~na, zapadna krajina, Dubrova~ka Republika i tako daqe. Dakle, da li je, prvo da vam postavim jedno prethodno pitawe, pre nego {to vas pitam kako sam ja to efektivnu kontrolu i uticaj vr{io, da li je JNA u~estvovala u planirawu, pripremi izvr{ewu prisilnog uklawawa? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, JNA u tome nije u~estvovala, wenim oficirima i jedinicama nije bilo nare|ivano da to rade. Me|utim, vi niste mogli da vr{ite nikakvu kontrolu nad JNA. 1991. godine, cele 1991. godine sve dok nije usvojen Vens-Ovenov plan najvi{i generali JNA planiraju vojni pu~, to je potvrdio i general Veqko Kadijevi} u svojoj kwizi koju je objavio nakon odlaska sa funkcije, ciq pu~a je bio da se uklone politi~ka rukovodstva svih federalnih jedinica iz Srbije i Hrvatske i Slovenije i Bosne i Hercegovine da se uspostavi vojna vlast. I Veqko Kadijevi} se nadao da moè imati podr{ku zapadnih sila, misle}i da }e zapadne sile da ~uvaju Jugoslaviju, pa kada je izgubio tu nadu onda je li~no i{ao u Moskvu traìo je podr{ku Sovjetskog Saveza. Mar{al Jazov mi je nekoliko godina posle pri~ao o svojim razgovorima sa Veqkom Kadijevi}em. Veqko Kadijevi} je traìo intervenciju sovjetske armije, mar{al Jazov, tada{wi ministar odbrane mu je odgovorio da vojska, odnosno armija Sovjetskog Saveza, sovjetska armija ne moè u to da se upu{ta, jer nema ni odgovaraju}e odluke svog politi~kog rukovodstva. Veqko Kadijevi} je, dakle, planirao pu~, vojni pu~ traè}i stranu podr{ku da bi se taj pu~ odrào. Po{to nije mogao da dobije stranu podr{ku ni na zapadu ni na istoku morao je od pu~a krajem 1991. godine da odustane. Slobodan Milo{evi}: Dobro, rekli ste JNA nije u~estvovala u planirawu, a ovo o mojoj kontroli nadam se da ste objasnili. Dakle, nije u~estvovala JNA u planirawu, pripremi, izvr{ewu prisilnog uklawawa stanovni{tva. Recite kako je JNA postupala u kriznim situacijama gde je dolazilo do tenzija i do sukoba izme|u pripadnika raznih nacionalnosti na podru~ju nekada{we Jugoslavije, a posebno u pogledu odnosa JNA prema civilima. Kako je postupala JNA u kriznim situacijama u odnosu na pripadnike razli~itih nacionalnosti? Svedok dr Vojislav [e{eq: JNA je intenzivno poku{avala da spre~i sukobe, da elimini{e sukobe, da se postavi kao tampon zona izme|u sukobqenih strana. Ja sam pomiwao ve} slu~aj Borova Sela gde je nakon sat ili dva trajawa sukoba u{la jedinica JNA i postavila se izme|u sukobqenih strana, i pomogla hrvatskim policajcima i paravojnicima da se povuku i ponesu svoje poginule. Ima ~itav niz drugih primera te vrste. Sve jedinice JNA su striktno dobijale nare|ewa od najvi{e komande da se prema svim civilima postupa podjednako bri`qivo, s pa`wom da se ~uvaju civili, za{tite, da im se pomogne u zonama ratnih dejstava na sve mogu}e na~ine. To
367
je bio generalni stav JNA i sve naredbe koliko sam ja upoznat i{le su u tom pravcu. JNA nije pravila razliku u pogledu nacionalne pripadnosti civilnog stanovni{tva. Predsedavaju}i sudija Robinson: Vreme je za pauzu. Pauza od 20 minuta. Slu`benik suda: Molim ustanite. Posle pauze. Slu`benik suda: Molim ustanite. Izvolite sesti. Predsedavaju}i sudija Robinson: Izvolite, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Idemo daqe, gospodine [e{eq. Prevodilac: Mikrofon. Slobodan Milo{evi}: Nadam se da je ukqu~en moèmo da idemo daqe. Potparagraf h. Svedok dr Vojislav [e{eq: Samo mi recite koja strana, molim vas. Slobodan Milo{evi}: Potparagraf h vam je na 6. strani. Jeste li ga na{li? Svedok dr Vojislav [e{eq: Jesam. Slobodan Milo{evi}: Pruào je finansijsku, logisti~ku, politi~ku podr{ku jedinica TO i srpskim dobrovoqa~kim jedinicama i onda se nabraja gde su sve delovale, to sam vam ve} vi{e puta citirao. Koje su pomagale u sprovo|ewu ciqa udruènog zlo~ina~kog poduhvata po~iwewem zlo~ina i tako daqe. Dakle, da li su... Predsedavaju}i sudija Robinson: Samo trenutak jedan. Prevodioci traè referencu. Radi se o paragrafu 26, ta~ka h hrvatske optu`nice. Gospodine Milo{evi}u, nema nikakve svrhe da to naglas ~itate, vi treba da budete u stawu da formuli{ete pitawe koje odràva samu su{tinu tog paragrafa. Jednostavno gubite vreme ~itaju}i delove optu`nice. A u svakom slu~aju i svedok to ima pred sobom na vlastitom jeziku. Slobodan Milo{evi}: Dakle, gospodine [e{eq imate, ovo se mnogo puta ponavqa, gospodine Robinson, a to je pisao gospodin Najs i wegova slu`ba, ja ina~e ne bih sto puta postavio jedno te isto pitawe, ali je ono, kao {to vidite, mnogo puta ponovqeno, konstatacije su mnogo puta ponovqene. Dakle, da li sam ja pruào pomo} nekakvim jedinicama da izvr{e neko, neki zlo~ina~ki poduhvat da li su one uop{te vr{ile neki zlo~ina~ki poduhvat? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, vi i vlast koju ovde presonifikujete niste pomagali nikakvim jedinicama Teritorijalne odbrane, jer su sve te jedinice Teritorijalne odbrane bile po komandom JNA i va{a vojna pomo} mogla je biti samo pomagawe JNA. A politi~ka i finansijska podr{ka je bila politi~kim rukovodstvima tih srpskih autonomnih oblasti. Drugo, u Dubrova~koj Republici nije ni biko nikakvih jedinica Teritorijalne odbrane. Niti je bilo nekih organa vlasti. Ova ideja o Dubrova~koj Republici ostala je na nivou inicijative, nikada koliko sam ja upoznat nije do{lo do formirawa neke institucije tog karaktera. A ovo se ~esto ponavqa kroz celu takozvanu hrvatsku optu`nicu. Dakle, Dubrova~ka Republika na nivou inicijative Novaka Kilibarde i Narodne stranke i grupe Srba katolika iz Dubrovnika i Cavtata ~ijih se imena da vam iskreno kaèm sada trenut368
no ne mogu setiti mada su neki od wih davali intervjue za medije. To je sve ostalo na nivou inicijative. Na podru~ju Dubrovnika dejstvovala je iskqu~ivo JNA, nije bilo nikakvih paravojnih jedinica nije bilo nikakvih ni jedinica Teritorijalne odbrane. Slobodan Milo{evi}: A da li su jedinice, po{to se ovde pomiwu jedinice Teritorijalne odbrane u svim ovim krajevima, da li su jedinice Teritorijalne odbrane i dobrovoqa~ke jedinice pomagale ili u~estvovale u sprovo|ewu ovog navodnog ciqa udruènog zlo~ina~kog poduhvata, prisilno uklawawe ve}ine hrvatskog i drugog nesrpskog stanovni{tva sa tre}ine teritorije Republike Hrvatske, i to vr{ewem krivi~nih dela. Svedok dr Vojislav [e{eq: Prisilno proterivawe hrvatskog i drugog nesrpskog stanovni{tva nije bio ni~iji ciq. Do elemenata progona dolazilo je samo u incidentnim situacijama. Ali sistematsko progawawe nije postojalo ni kao ciq niti je u praksi realizovano. Slobodan Milo{evi}: Ta~ka i govori kako sam nalagao dono{ewe zakona i propisa vezanih za angaòvawe jedinica JNA, Teritorijalne odbrane i srpskih dorbovoqa~kih jedinica u Hrvatskoj. Moje pitawe je da li vam je poznato postojawe bilo kakvog zakona i propisa koji odgovara ovom opisu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Takav zakon ne postoji. I onda je navo|ewe toga u optu`nici jednostavno besmisleno. Nijedan zakon ne moè da postoji, a da nije objavqen u Slu`benom glasniku Republike Srbije ili u saveznom Slu`benom listu. Zakone koji se ti~u JNA mogla je da donosi samo Savezna skup{tina i moglo je Predsedni{tvo Jugoslavije da donosi uredbe sa zakonskom snagom u ratnim uslovima, u stawu neposredne ratne opasnosti i u vanrednom stawu. Dakle, apsolutno nikakve veze to sa vama nije moglo imati, niti ste vi mogli nekome naloìti u Saveznoj skup{tini ili Saveznom predsedni{tvu da donosi takve op{te pravne akte. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, u paragrafu i stoji re~ efektivno, a to obuhvata ideju odnosno predstavqa ideju da, iako gospodin Milo{evi} nije ne{to u~inio de jure da je, ustvari, de fakto bilo usvajawe ovakvih zakona. No, koliko sam ja vas shvatio vi kaète da nisu dono{eni nikakvih zakoni u vezi sa angaòvawem jedinica JNA i dobrovoqa~kih jedinica, srpskih dobrovoqa~kih jedinica u Hrvatskoj. Svedok dr Vojislav [e{eq: Nikakvi zakoni kategori~ki tvrdim po tom pitawu nisu dono{eni, nije bilo ni potrebe jer je zakonska regulativa Savezne Republike Jugoslavije bila sasvim dovoqna. Na osnovu zakonske regulative prethodne Jugoslavije na~elnik General{taba je mogao donositi naredbe o angaòvawu dobrovoqaca u okviru JNA. Koliko ja znam postoje samo takve naredbe. A naredba ni u jednom pravnom sistemu nije zakonski pravni akt, vaqda se slaète sa mnom, gospodine Robinson. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da, sloìo bih se sa vama, ali da ~ujemo daqe svedo~ewe. Gospodine Milo{evi}u, izvolite. Slobodan Milo{evi}: Imate ta~ku j koja sledi i u kojoj se kaè kako sam rukovodio, komandovao, kontrolisao i na drugi na~in i tako daqe, pruào pomo} ili podr{ku JNA, TO koji su bili angaòvani na sprovo|ewu ciqa udruènog zlo~ina~kog poduhvata.
369
Svedok dr Vojislav [e{eq: To je i pravno i fakti~ki nemogu}e. Me|utim, ja ne{to drugo ovde mislim, gospodine Milo{evi}u, va{i politi~ki protivnici me|u wima i ja, u èstini sukoba ponekad smo vas za ovo optuìvali. A izgleda da je optu`nica pisana na osnovu na{ih napada na vas, a ne realnog konkretnog stawa ili ~iwenica. Slobodan Milo{evi}: Dobro, gospodine [e{eq, da vam postavim direktno pitawe po{to kaè rukovodio komandovao, kontrolisao, pruào pomo} JNA i TO, da li sam ja rukovodio komandovao i kontrolisao navedene snage? Svedok dr Vojislav [e{eq: To je nemogu}e. Rukovo|ewe i komandovawe je ~isto vojna funkcija. I ona se odvija po vojnih hijerarhijskoj investituri. Va{eg mesta u toj investituri jednostavno nije bilo. A ja sam ve} implicitno pokazao da vi niste mogli da uti~ete ni na Veqka Kadijevi}a ni na Blagoja Ayi}a. Mogli ste sa wima da razgovarate, mogli ste sa wima da se savetujete, ali iz svih svedo~ewa iz tog vremena je bilo o~igledno da oni prakti~no nikoga nisu slu{ali. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, prevodioci traè da pravite pauzu izme|u pitawa i odgovora. Tako|e, gospodine [e{eq, odgovaraju}i na pitawe vi ste rekli da je to bilo nemogu}e i u pravnom smislu, a i fakti~no. Da li moète da date komentar zbog ~ega smatrate da je fakti~ki bilo nemogu}e da gospodin Milo{evi} vr{i bilo kakvu kontrolu nad JNA? Svedok dr Vojislav [e{eq: Fakti~ki... Predsedavaju}i sudija Robinson: Ne bavimo se sada sa de jure pravnom situacijom, dakle, u lancu komandovawa, ve} de fakto za{to je bilo nemogu}e da on vr{i takvu kontrolu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Fakti~ki je bilo nemogu}e zbog strukture komande JNA, zbog ~iwenice da je ministar odbrane bio general Veqko Kadijevi}, a na~elnik General{taba general Blagoje Ayi}. Wih dvojica zajedno sa grupom drugih generala neprekidno su planirali da izvr{e vojni pu~, da obore i gospodina Milo{evi}a i Tu|mana i Rupela i Izetbegovi}a i ko zna koga jo{ i da ponovo objedine Jugoslaviju o~ekuju}i stranu podr{ku. Oni nikada nisu bili sledbenici gospodina Milo{evi}a. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, sve je fakti~ki mogu}e, ako se to de{ava izvan okvira zakona. E sada da li }e se ne{to desiti to naravno, zavisi od li~nosti pojedinaca koji su ukqu~eni u ne{to, zar ne. A tako|e, i od vlasti, od mo}i koja im stoji na raspolagawu. I to kao ~iwenica. Svedok dr Vojislav [e{eq: Iz kwige Se}awa Borisava Jovi}a tada{weg ~lana Predsedni{tva Jugoslavije moète da se uverite, gospodine Robinson, da su i gospodin Milo{evi} i Borisav Jovi} neprekidno izraàvali nezadovoqstvo pona{awem i Veqka Kadijevi}a i Blagoja Ayi}a. Tu je postojala neka netrpeqivost koju smo svi mi koji smo se bavili politikom znali. Ja sam li~no imao mno{tvo saznawa da postoji netrpeqivost izme|u gospodina Milo{evi}a, s jedne strane, i Veqka Kadijevi}a i Bla370
goja Ayi}a, s druge strane. âk u saznawu takve netrpeqivosti moje su simpatije 1991. godine vi{e bile uz gospodina Milo{evi}a nego uz Veqka Kadijevi}a i Blagoja Ayi}a. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, izvolite. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, upravo iz va{ih saznawa iz tog vremena {ta je to {to je moglo da stvori utisak o nekakvom savezni{tvu JNA, vlasti u Srbiji i Crnoj Gori i Srba sa prostora Krajine i Republike Srpske? Svedok dr Vojislav [e{eq: Samo to {to je Srbija stavom svog politi~kog rukovodstva i ve}inskim politi~kim faktorima bila lojalna Jugoslovenskoj narodnoj armiji, nije htela da formira posebnu vojsku i nije htela da razbije Jugoslaviju. Slobodan Milo{evi}: Dobro, da vidim samo da li je zavr{en prevod, dobro. A da li je zalagawe za o~uvawe Jugoslavije bilo nezakonito i da li je taj ciq bio suprotan pravu? Svedok dr Vojislav [e{eq: To je bila jedina zakonita i ispravna opcija sa aspekta Ustava i pravnog poretka. Sve ostalo je bilo protivzakonito. âk i ja koji sam ideolo{ki bio veoma razo~aran Jugoslavijom, i u ideolo{kom smislu vi{e mi Jugoslavija nije bila prihvatqiva u pravnom i fakti~kom smislu neprekidno sam se pona{ao lojalno, jer je Jugoslavija bila jedina legalna dràva u tom trenutku i wena oruàna sila jedina regularna armija na svim jugoslovenskim prostorima. Slobodan Milo{evi}: A da li je zalagawe za razbijawe Jugoslavije bilo zakonito? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ono je bilo nezakonito i udaralo je pod odredbe saveznog krivi~nog zakona. I svi koji su vodili separatisti~ku politiku i bez nasiqa, ~ak i nenasilna separatisti~ka politika je bila zakonom zabrawena. Mogli su biti osu|eni na dugogodi{wu kaznu zatvora. Slobodan Milo{evi}: Da li je zalagawe za o~uvawe i odbranu Jugoslavije bilo obaveza i zadatak JNA? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, to je bila osnovna obaveza i zadatak JNA za sve vreme wenog postojawa. Slobodan Milo{evi}: A ko je uz JNA, po Ustavu Jugoslavije, ~inio oruàne snage Jugoslavije. Svedok dr Vojislav [e{eq: Oruàne snage je ~inila Jugoslovenska narodna armija i Teritorijalna odbrana po Ustavu, to su dve komponente oruànih snaga. A zakonima je daqe razra|ivano kada se Teritorijalna odbrana pretpo~iwava komandama JNA. Jer je Teritorijalna odbrana bila formirana na nivou federalnih jedinica, a JNA iskqu~ivo na nivou cele Jugoslavije. I armijske oblasti JNA nisu odgovarale granicama federalnih jedinica. Na primer, [esta armijska oblast sa sedi{tem u Sarajevu imala je skoro celu Bosnu i Hercegovinu i celu Slavoniju u hrvatskoj federalnoj jedinici. A na podru~ju Srbije bile su dve armijske oblasti. Slobodan Milo{evi}: A da li je zalagawe za o~uvawe i odbranu Jugoslavije bio i zadatak Teritorijalne odbrane?
371
Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, to je bio i zadatak Teritorijalne odbrane. Obe komponente oruànih snaga bile su u obavezi da Jugoslaviju ~uvaju od spoqa{ne agresije i od unutra{wih subverzivnih faktora. Eventualno oruàne pobune i tako daqe. Slobodan Milo{evi}: A da li je zalagawe za o~uvawe Jugoslavije bilo obaveza i svih drugih dràvnih organa saveznih, republi~kih, pokrajinskih i lokalnih? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, svi dràvni organi i savezni, republi~ki, pokrajinski i lokalni i svi gra|ani po Ustavu su bili du`ni da ~uvaju teritorijalnu celovitost, pravni poredak i dràvni suverenitet Jugoslavije. Slobodan Milo{evi}: A da li je podr{ka i pomo} JNA u obavqawu wene ustavnom utvr|ene funkcije neka nelegalna aktivnost? Svedok dr Vojislav [e{eq: To je bila du`nost, to je bila obaveza, sve {to ste uradili kao predsednik Republike Srbije i {to je uradila va{a partija kao vladaju}a i sve institucije vlasti u Republici Srbiji na planu pomagawa JNA bila je va{a ustavna i zakonska obaveza. Slobodan Milo{evi}: Pa dobro, generalno govore}i, gospodine [e{eq, da li se zalagawe subjekata u jednoj dràvi, a posebno dràvnih organa te dràve za opstanak te dràve... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, prevodilac moli da usporite. Gospodine [e{eq, vi ne pravite pauzu nakon postavqawa pitawa gospodina Milo{evi}a, vi odmah odgovarate. Radite ono {to radi gospodin Milo{evi} sada on slu{a prevod i ~eka da se prevod zavr{i, ali vi odmah odgovarate, jer govorite isti jezik tako da postoji ta prirodna tendencija da se tako odgovori. Svedok dr Vojislav [e{eq: Trudi}u se da pravim pauze, ali se ponekad zaboravim nadam se da mi ne}ete mnogo zameriti. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, da li se, dakle, zalagawe subjekata u jednoj dràvi, a posebno dràvnih organa te dràve, za opstanak te dràve, i odbranu od nelegalne i nasilne secesije, {to je kako ste vi objasnili ustavna obaveza, moè smatrati nekakvog konspiracijom to jest zaverom ili udruènim zlo~ina~kim poduhvatom. Tuìlac Yefri Najs: Pa ne mislim da }e nam to biti od koristi. Prevodilac: Predsedavaju}i sudija nije ukqu~io mikrofon Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, dolazim do zakqu~ka da su ova pitawa provokativno sugestivne prirode. I razmi{qam o tome da preduzmem odre|ene mere u vezi sa time. Slede}e pitawe. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, da li su navedene snage vi ste govorili o tim snagama JNA i Teritorijalna odbrana, vr{ili neke zlo~ine radi ostvarewa udruènog zlo~ina~kog poduhvata. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Do zlo~ina je dolazilo, ali u incidentnim situacijama tamo gde nije pojedince ili grupe bilo mogu}e kontrolisati, a po mojim saznawima neki zlo~ini su smi{qeno izazvani da bi se postigli politi~ki efekti. Ja kao dokaz navodim ~iwenicu da se general
372
Aleksandar Vasiqevi} kao {ef Slu`be vojne bezbednosti zatekao u zapadnoj Slavoniji u vreme sloma zapadne Slavonije kada su neki zlo~ini nad civilima bili izvr{eni, a zatekao se i na podru~ju Vukovara kada je izvr{eno streqawe zarobqenika u Ov~ari. To govori da je neki faktor u vojsci iz politi~kih razloga hteo posebno upe~atqive zlo~ine kako bi ih u manipulativne svrhe posle iskoristio. Ja jednostavno nemam drugog obja{wewa za ono {to se desilo. Slobodan Milo{evi}: Dobro, ali vi ne optuùjete generala Vasiqevi}a za u~e{}e u tome {to se desilo u... Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja ga optuùjem, jer general Vasiqevi} iako je znao za te zlo~ine i u zapadnoj Slavoniji i u Ov~ari, nije podnosio krivi~nu prijavu i nije preduzeo odgovaraju}e mere da vojni sudovi, kao jedini nadle`ni po tada{wem pravnom poretku, preduzmu krivi~no gowewe izvr{ilaca zlo~ina. To je bila wegova osnovna du`nost. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, da pogledamo {ta kaè ta~ka k odnosno potparagraf k ovog paragrafa 26. kaè da sam rukovodio, komandovao, kontrolisao i na drugi na~in pruào pomo} i podr{ku policijskim snagama MUP-a Republike Srbije ukqu~uju}i DB ~iji su pripadnici pomagali da se sprovede ciq udruènog zlo~ina~kog poduhvata u SAO jednoj, drugoj i Dubrova~koj Republici. E sada pitawe je da li je MUP Srbije u~estvovao u ostvarewu bilo kakvih aktivnosti te vrste na ovim podru~jima koja se ovde pomiwu? Zna~i, sva podru~ja redom. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ministarstvo unutra{wih poslova Srbije nije slalo nijednu policijsku jedinicu na ova podru~ja. Pojedina~no policajci su se prijavqivali kao dobrovoqci me|u wima i Radovan Stoj~i} Baya. I odlazili na rati{te. A wihove radne obaveze, odnosno profesionalni radni odnos, je bio zakonom regulisan kao i ostalim pripadnicima JNA. Svi one koje je mobilisala JNA ili su se kao dobrovoqci prijavili u JNA sa~uvali su svoj radni odnos i dobijali odsustvo ~ak su u nekim firmama dobijali pla}eno odsustvo. Jer su odlazili kao dobrovoqci na mesec ili mesec i po dana otprilike je to bio rok na koji se odlazilo kao dobrovoqac na rati{te. A ovde gde se govori o Dubrova~koj Republici tu nije bio nijedan dobrovoqac iz Srbije, a kamoli ijedan policajac kao dobrovoqac. Na dubrova~kom rati{tu dejstvovala je iskqu~ivo JNA. Predsedavaju}i sudija Robinson: Samo trenutak, gospodine Milo{evi}u. Gospodine Najs, ja se poku{avam sjetiti koje su bile teze optu`be u vezi sa paragrafom k, da li se tu kaè, da li vi kaète, da je oblik pomo}i bio ograni~en na fizi~ko prisustvo? Tuìlac Yefri Najs: Dozvolite mi da vam pomognem. Naime, mene brine ve} neko vrijeme to da optuèni na sva ova pitawa dobiva jako op}enite odgovore, a mi smo prije puno meseci, pa ~ak i godina dana wemu dali tablicu sa vrlo detaqnom analizom oko toga {to su to~no navodi odnosno teze optu`be protiv wega, u onoj na{oj tablici koju smo bili podelili svima, a pogotovo za wegovu pomo}. Prema tome, uvjek se ~ovjek moè posluìti dokumentom. Uvek on moè pogledati taj dokument i videti da kada je rije~ o
373
paragrafu 26 k imamo otprilike deset mo`da i petnaest zasebnih biqeàka, ja ih verovatno ne mogu sada ovde sve saèti da bih odgovorio na va{e pitawe, ali da}u vam evo nekoliko primjera {to se tu moè na}i. Jedan svjedok kaè da su se dobrovoqci borili na podru~ju Vukovara i da su mnogi od wih priznali da su radili za MUP Vlade Srbije. Zatim, sqede}a biqe{ka odnosi se na poàre u blizini biha}kog aerodroma i jednog majora koji je tamo bio zajedno sa pripadnicima SDB Srbije, a zatim tre}a bele{ka govori o svedo~ewu Milana Babi}a, ~etvrta biqe{ka dokazni predmet 352, tabulator 19, prema tome, sve se to konkretno tu navodi. Na koji na~in tezu optu`be sadrànu u ovom paragrafu podràvaju do sada izneseni dokazi. Ne radi se tu samo o jednom na~inu, odnosno, obliku podr{ke, imamo vi{e razli~itih oblika podr{ke moète pogledati {to je rekao Aleksandar Vasiqevi} sam i na {to je on skrenuo pa`wu. Zatim, moète pogledati na strani 188 ove tablice vide}ete da jedan radnik Ministarstva obrane Srbije govori o Du{anu Vorkapi}u iz [ida, rekao je da je lokalna srpska Teritorijalna obrana u Vukovaru do{la od Ministarstva obrane Srbije da je sistem kanalizacije kori{ten tako|e u tome i tako daqe. Prema tome, imamo jako puno konkretnih dokaza sve je te dokaze optuèni dobio unaprijed, tako da ako on putem ovog svedoka moè odgovoriti nekim direktnim dokazima da se dokaze koje smo mi iznjeli, pobiju ili na neki na~in kvalificiraju, on to moè u~initi. Ali ovako op}eniti odgovori nisu ni od kakve pomo}i u analizi dokaza koji do sada postoje u ovom spisu. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala, gospodine Najs. Naravno, na optuènom je da odre|uje na koji }e na~in postavqati pitawa, ali ja sam jednostavno èlio za sebe znati kakve su to~no teze optu`be u vezi sa ovim. Izvolite, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Ja se zaista pitam, gospodine Robinson, kako to ja treba sad da dokazujem da su ovi navodi navodnih svedoka gospodina Najsa neta~ni. Oni mogu da svedo~e {ta god ho}e, to je jednostavno ~ista la`. I ja pitam gospodina [e{eqa u vezi sa ta~kama ove navodne optu`nice. Ako vi od mene traìte da ja dokaèm da wegovi svedoci govore neistinu, kako da dokaèm nepostoje}e ~iwenice. I uop{te vi stalno govorite nije na meni teret dokazivawa stalno od mene traìte da ja dokazujem da ono {to tvrdi gospodin Najs nije ta~no. Umesto da on dokaè da je to ta~no. Dakle, pitam gospodina [e{eqa da li... Predsedavaju}i sudija Robinson: Da, izvolite nastaviti. Slobodan Milo{evi}: Da li je Ministarstvo unutra{wih poslova Srbije dakle, Republike Srbije u~estvovalo u ratnim dejstvima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini? Svedok dr Vojislav [e{eq: Nije u~estvovalo i nikada nijedna policijska jedinica kao takva iz Srbije nije prelazila preko Drine ili Dunava. Ali je bilo policajaca koji su se dobrovoqno javqali za u~e{}e u ratu radi odbrane tamo{weg srpskog naroda. I ti policajci su dobrovoqno odlazili dok im je radni, profesionalni status u Srbiji bio za{ti}en za to
374
vreme. U Vukovaru nije bilo nikakve policijske jedinice, bila je samo Prva gardijska brigada i Teritorijalna odbrana Vukovara je bila pot~iwena Prvoj gardijskoj brigadi, svi dobrovoqci Srpske radikalne stranke ulazili su direktno u sastav Prve gardijske brigade. O kojim se to policijskim jedinicama govori u Vukovaru meni nije jasno. Ja vam garantujem da nije bilo nikakve policijske jedinice. Dva puta sam i{ao u Vukovar dok su trajale borbe za oslobo|ewe. Sve sam video, bio sam na prvim linijama fronta, maltene sam svaku ulicu obi{ao. Nemogu}e je da je tamo ne{to postojalo {to ja nisam video. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Slobodan Milo{evi}: Ta~ka, odnosno, podta~ka l, gospodine [e{eq, pi{e finansirao je srpsku vojsku, policiju i neregularne snage u Hrvatskoj koje su po~inile zlo~ine navedene u optu`nici. Pa vas pitam, da li su kraji{ka vojska i policija vr{ile zlo~ine i ko je sa srpske strane vr{io zlo~ine? Svedok dr Vojislav [e{eq: Srpska vojska i policija Republike Srpske Krajine, odnosno, prethodnih srpskih autonomnih oblasti, nisu vr{ili zlo~ine. Do zlo~ina je dolazio samo u pojedina~nim incidentnim situacijama koje se nisu mogle kontrolisati. A {to se ti~e finansirawa nikada vlast u Srbiji nije finansirala vojsku ili policiju Republike Srpske Krajine nego je finansijski pomagala tamo{wu vlast, legalnu vlast Republike Srpske Krajine, a ta legalna vlast kada bi dobila finansijsku pomo} odlu~ivala je {ta je najpre~e da se tim novcem plati. Ne iskqu~ujem mogu}nost da je nekada bilo pomo}i u nekoj opremi, u hrani i tako daqe. Ali nije bilo nikakvog finansirawa vojne ili policijske organizacije. Slobodan Milo{evi}: A da li vi znate, gospodine [e{eq, kakav je bio odnos vlasti u Srbiji, vlasti u Jugoslaviji i vlasti u Krajini? Dakle, vlasti Republike Srpske Krajine prema zlo~inima koje su izvr{ile neke paravojne grupe ili pojedinci van kontrole koje ste sada pomiwali? Svedok dr Vojislav [e{eq: Sve tri vlasti su bile kategori~ki protiv vr{ewa zlo~ina i zlo~ina nad ratnim zarobqenicima i zlo~ina nad civilnim stanovni{tvom. Me|utim, nije se moglo uvek spre~iti de{avawe tih zlo~ina. To je bio problem. Slobodan Milo{evi}: A da li su vam poznati slu~ajevi da je, na primer, Milan Marti}, koga ste pomiwali, li~no nare|ivao da se hapse pojedinci koji su izvr{ili zlo~ine? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Kada sam bio u Kninu u novembru 1991. godine u pratwi ministra pravde sam obi{ao kninski zatvor, tamo je bilo nekoliko hrvatskih ratnih zarobqenika, svi su kasnije razmeweni i bila je grupa Srba optuèna da je izvr{ila zlo~in nad hrvatskim civilima, koliko me se}awe sluì, negde na teritoriji Korduna. Oni su tamo bili optuèni, procesuirani, daqi ishod ja ne znam. Slobodan Milo{evi}: Dakle, zatekli ste u zatvoru Srbe koje je Marti}eva policija, kakav se izraz ovde upotrebqava, uhapsila zbog zlo~ina koje su izvr{ili nad Hrvatima?
375
Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Kategori~ki tvrdim da su se oni u novembru 1991. godine nalazili u Kninskom zatvoru. [to nije te{ko proveriti. Slobodan Milo{evi}: Hvala, gospodine [e{eq i na kraju ovu ta~ku m, to je kraj ove ta~ke 26, potparagraf m kaè kontrolisao je, doprinosio ili na drugi na~in koristio dràvna sredstva javnog informisawa u Srbiji da bi manipulisao srpsko javno mewewe {irewem preuveli~anih i neistinitih poruka o nacionalno motivisanim napadima Hrvata na srpski narod kako bi se me|u Srbima koji ìve u Srbiji i Hrvatskoj stvorila atmosfera straha i mr`we. Propaganda koju su stvarala srpska sredstva javnog informisawa bilo je va`no oru|e koje je doprinelo tome da se u Hrvatskoj po~ine zlo~ini. Evo ~uli ste celu tu ta~ku m. [ta vi moète da kaète prvo o informisawu u Srbiji u to vreme i da li su postojali opozicione novine i TV stanice, da li je postojala sloboda informisawa? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ovo, pre svega, nisu pravne tvrdwe nego politi~ke. Drugo, Srbija je prva na prostoru biv{e Jugoslavije uvela slobodu {tampe, po~ela privatizaciju dràvnih medija i omogu}ila slobodu privatnih medija. Ja znam pouzdano da je dràvna televizija u vi{e navrata odbila da emituje najstra{nije dokumentarne snimke o hrvatskim zlo~inima nad srpskim civilima. I znam da su privatni mediji uvek bili o{triji u osudi hrvatske separatisti~ke i zlo~ina~ke politike, politike dràvnog vrha Hrvatske, nego dràvni mediji. To je ~iwenica. U Srbiji je 1990, 1991, 1992. izlazio ogroman broj privatnih novina. Mnoge su se posle ugasile. Konkurencija je bila veoma velika, bukvalno je svako mogao da objavi sve {to mu padne na pamet. U tom periodu uop{te nije bilo zabrane novina. Koliko se se}am 1990. je bila jedna zabrana, nijedna kwiga nije zabrawivana, osim kwige Protokoli sionskih mudraca 1995. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala, odgovorili ste na pitawe. Slobodan Milo{evi}: Da li su sredstva javnog informisawa u Srbiji, idemo redom po ovim svim kvalifikacijama, dakle, da li su sredstva informisawa u Srbiji {irila, preuveli~avala neistinite podatke o nacionalno motivisanim napadima Hrvata na srpski narod kako ovde pi{e? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Svaki napad Hrvata na srpski narod bio je nacionalno motivisan, svaki. Drugo, tih napada je bilo mnogo objavqivane su ~iwenice o tim napadima. A de{avalo se u zapadnim medijima da se napadi na Srbe i srpske `rtve la`no prikaù kao srpski napadi na Hrvate i hrvatske `rtve. Imamo ~itav niz primera da su ubijeni Srbi na zapadnim medijima, posebno austrijskim i nema~kim, prikazivani kao ubijeni Hrvati. Pa na{e televizije u Srbiji kojih je ve} bilo dosta privatnih objave prenesu snimke sa stranih televizija, jer su doma}e privatne televizije ~esto opoziciono delovale, vodile antisrpsku politiku pa onda porodice srpskih `rtava prepoznaju u javqaju se kaù da je re~ o wihovim najbliìm koji su stradali, a ne o ubijenim Hrvatima. Imali smo mnogo takvih slu~ajeva.
376
Slobodan Milo{evi}: E sada, molim vas, odgovorite mi na pitawe da li su sredstva javnog informisawa kako ovde stoji, a ovde se posebno kaè dràvna sredstva javnog informisawa u Srbiji stvarala atmosferu straha i mr`we. Svedok dr Vojislav [e{eq: Meni je veoma te{ko da govorim o ovako jednoj krajwe uop{tenoj frazi. Ovde treba izneti ~iwenicu koje sredstvo, kada i ~ime je stvaralo atmosferu straha i mr`we? Ne moè na{e pisawe i govorewe o hrvatskim zlo~inima nad srpskim civilima biti predstavqeno kao stvarawe atmosfere straha i mr`we. Moglo bi kada bi se ispostavilo da smo mi negde slagali Hrvati ubili toliko i toliko Srba, kada kaèm Hrvati, hrvatske paravojne formacije ili hrvatska policija, a ispostavi se da to nije ta~no. Mi smo imali samo suprotne primere da su Hrvati ili muslimani tvrdili da su Srbi negde ubili wihove civile, a da se ispostavilo da to nije istina. Pogotovo u slu~aju muslimana imali smo da su muslimani ubijali svoje civile da bi se to predstavqalo kao zlo~in srpskih snaga. Slobodan Milo{evi}: Recite, s obzirom na to da ste imali li~no iskustvo u svemu tome kolika je bila realna mogu}nost da sredstva javnog informisawa iz Srbije uti~u na stanovni{tvo Krajine. Na primer, sredstva javnog informisawa iz Beogarda na stanovni{tvo Knina okoline tamo, Gline, Petriwe redom zna~i Like, Banije, Korduna. Svedok dr Vojislav [e{eq: Po{to sam ja ~esto tamo putovao svedok sam da se tamo{we srpsko stanovni{tvo mnogo qutilo i èstilo {to beogradski mediji ne daju u etar dovoqno informacija o svim tamo{wim zbivawima i wihovim stradawima. A ina~e naj~e{}e se beogradska televizija nije ni videla u tim zapadnim srpskim zemqama, beogradske novine su sporo, neredovno i retko dolazile i tako daqe. Oni su bili upu}eni na sopstvene medije, imali su, pre svega, svoje radio-stanice ponekad bi neko {tampao i novine, ali retko, nije nijedan dnevni list koliko ja znam tamo izlazio. Dakle, wihov na~in informisawa je bio uglavnom preko lokalnih radio-stanica. Slobodan Milo{evi}: Dobro, elektronska sredstva se nisu mogla videti ne{to je novina stizalo, a kolika je bila realna mogu}nost da sredstva javnog informisawa iz Hrvatske uti~u na stanovni{tvo Krajine? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa stanovni{tvo Krajine je moglo da prati sve programe hrvatske televizije i hrvatskog radija i to je neprekidno poja~avalo wegov strah, jer ako se govori o nekom jeziku mr`we, mada bi to potrebno bilo i definisati, jer ovde ga Tuìla{tvo tretira kao neko krivi~no delo u me|unarodnom pravu govor mr`we nikada do sada nije predstavqalo krivi~no delo, onda }e se videti da je taj govor mr`we u hrvatskim medijima u isto vreme bio mnogo gori, mnogo teì nego u srpskim medijima gledaju}i generalno i pojedina~no. Slobodan Milo{evi}: Dobro, ali kada govorimo o dràvnim medijima po{to je ovde bila poenta da sam ja zloupotrebqavao dràvne medije da sejem atmosferu straha i mr`we. Da li je bilo tog govora mr`we i dràvnim medijima?
377
Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, dràvni mediji u Srbiji imali su najvi{e iznijansirano izve{tavawe o ratnim zbivawima. Svi drugi mediji su bili mnogo o{triji bilo da drè srpsku stranu bilo da po nalozima stranih obave{tajnih slu`bi i uz finansirawe sa Zapada deluju protiv srpskih interesa. Imali smo i takvih medija u Srbiji i nikada nijedan takav medij nije bio zabrawen iako se znalo da primaju novac iz inostranstva, iako je svake godine u ameri~kom Kongresu brojkama prezentovano koliko novca ameri~ka vlada daje za subverzivne delatnosti na podru~ju Savezne Republike Jugoslavije. 2000. godine to je bilo oko sto miliona dolara. To nikakva tajna nije Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Slobodan Milo{evi}: Sada o medijima koji su bili bliski vlasti ili medijima koji su bliski opoziciji. Da li moète da kaète sasvim ovako op{te koji procenat medija je bio bliì vlasti a koji opoziciji u Srbiji? Svedok dr Vojislav [e{eq: Samo jedan mediji je bio blizak vlasti to je dràvna televizija Srbije ili Radio televizija Srbije kako je bio zvani~an naziv. Samo je taj mediji bio blizak vlastima. Svi drugi mediji u Srbiji imali su vi{e ili mawe opozicioni stav. Sve beogradske televizije, televizija Politika, televizija Studio B, kasnije su i neke druge formirane. Sve beogradske novine imale su tada opozicioni stav, sve novine iz Politikine ku}e. Vi se se}ate da smo 1992. godine hteli da kompaniju Politika pretvorimo u javno preduze}e, pa je bio èstok otpor opozicije pa se nije moglo to uraditi. Pa se odustalo od toga. Zatim, sve novine Borbine ku}e ukqu~uju}i Ve~erwe novosti imale su opozicioni stav. Nijedan list, ni dnevni ni periodi~ni nije bio pod kontrolom vlasti. Pod kontrolom vlasti je bila samo dràvna televizija. Kada kaèm pod kontrolom i tu je bilo mnogo iskakawa, ali je vlast imala utoliko kontrolu {to je imenovala Upravni odbor, ali vas podse}am da su u tom upravnom odboru bili i opozicioni predstavnici. Dragoqub Mi}unovi} je, na primer, kao predsednik Demokratske stranke bio ~lan upravnog odbora dràvne televizije, dràvnog radija i televizije. Mislim da je bio i Slobodan Rakiti} iz Srpskog pokreta obnove i tako daqe. Mislim da je opozicija imala tri ~lana Upravnog odbora {to je bilo mnogo vi{e, ako se gleda proporcija sa u~e{}em opozicionih poslanika u strukturi Narodne skup{tine. Prevodilac: Molimo da govorite malo sporije. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ho}u. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, vi ste u ono vreme bili tvrda opozicija. Da li su mediji u Srbiji i SRJ bili slobodni ili ne? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja kategori~ki tvrdim da su bili slobodni, jer nije bilo nikakve zabrane novina, nije bilo zabrane kwiga osim kwige Protokoli sionskih mudraca. Ja znam kada se ta zabrana desila da smo mi iz inata sadràj te kwige {tampali u specijalnom izdawu Velike Srbije pa je policija do{la da zapleni, ali nisu izdavali nalog i nije vo|en sudski postupak, jer je bilo kao neprijatno pa nisu uspeli da zaplene tira` nego svega tri primerka. Dakle, vlast je izbegavala zabrane novina i
378
kwiga i to je, ja i kao tada{wi opozicionar mogu da priznam, velika tekovina bila te vlasti u odnosu na prethodni komunisti~ki period kada su kwige i novine zabrawivani. Kwige su zabrawivane, a niko ko nije mislio isto kao vlast nije mogao ni {tampati novine, nije mogao ni poku{ati da {tampa novine. Jedan beogradski izdava~ je poku{ao da {tampa sopstvene novine pa je oti{ao u zatvor negde 1986, 1987. godine. Slobodan Milo{evi}: A taj izuzetak koji pomiwete dakle, za celu tu deceniju zabrawena je ta jedna kwiga. Za{to je zabrawena ta kwiga? Svedok dr Vojislav [e{eq: Zato {to je ta kwiga pre sto godina nastala i ima antijevrejski sadràj, ona se nije uop{te ticala na{ih unutra{wih jugoslovenskih prilika. Protokoli sionskih mudraca su poznata kwiga antijevrejskog sadràja nastala pre nekih sto godina. Slobodan Milo{evi}: A recite mi kakav je bio uticaj medija iz inostranstva na stanovni{tvo Srbije i SRJ? Svedok dr Vojislav [e{eq: U Srbiji se slobodno gledala satelitska televizija, dakle, svako je mogao da bira sasvim slobodno satelistske kanale bez ikakvog ograni~ewa, a strane novine su se sasvim slobodno prodavale u Beogradu. Slobodan Milo{evi}: Da li ste mogli u Beogradu da kupite sve vode}e evropske listove iz svih zemaqa? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam li~no kupovao Tajm, Wusvik, ponekad Va{ington post, ponekad Wujork tajms, ali mogle su se kupiti novine svih zapadnih zemaqa engleske, ameri~ke, francuske, nema~ke, italijanske otprilike. Slobodan Milo{evi}: Recite, kakav je bio uticaj medija iz inostranstva na medije u Srbiji i Jugoslaviji? Svedok dr Vojislav [e{eq: Bio je veliki uticaj i dosta privatnih medija je bio pod uticajem stranih medija. Na primer, Studio B koji je bio dràvna televizija, televizija grada Beograda, on je privatizovan negde 1990. godine i delovao je kao privatna i opoziciona televizijska stanica, a ja sam u Saveznoj skup{tini iznosi dokumentovane podatke kako su ~ak besplatno dobijali opremu od strane engleske ambasade, kolima engleske ambasade dovoèna im je oprema u samo sedi{te. Moji qudi su to videli, sagledali, informisali me i ja sam o tome govorio u Saveznoj skup{tini. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, ovde je u svojstvu svedoka saslu{an Stijepan Mesi}, da li se se}ate wegovih aktivnosti iz vremena kada je bio na najvi{im poloàjima u Hrvatskoj i u SFRJ? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Kada je biran Stipe Mesi} za predsednika Predsedni{tva Jugoslavije Srpska radikalna stranka je odràla velike protestne demonstracije pred zgradom Savezne skup{tine negde u maju 1991. godine. Wegov izbor ~ak nije uspeo u prvom poku{aju jer nije dobio dovoqno glasova, a onda su do{li predstavnici Evropske zajednice insistirali na wegovom izboru i ~ak prisustvovali wegovom izboru kao vid pritiska. Mislim da je me|u wima tada bio i holandski ministar inostranih poslova. Slobodan Milo{evi}: Van den Bruk.
379
Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Stipe Mesi} je napustio Beograd negde 1991. godine i do{ao u Hrvatski sabor i izjavio sa saborske govornice Zadatak sam ispunio, Jugoslavije vi{e ne postoji. To su istorijske re~i Stipe Mesi}a. Dakle, postao je predsednik Jugoslavije sa zadatkom da uni{ti Jugoslaviju. Slobodan Milo{evi}: E sada }u vam re}i {ta on kaè, on je dakle, govorio ovde kao svedok to je strana 10530 transkripta, skre}em vam pa`wu da transkript ovde iskqu~ivo imamo na engleskom jeziku, ja }u vam citirati samo par momenata iz wegovog odgovora. Oni koji su napadali i koji su zauzimali policijske stanice, a kasnije je postalo veoma jasno da su oni poku{ali da uspostave granice Velike Srbije koje bi i{le od Virovitice preko Karlovca do Karlobaga. Ako pogledate sva akta provokacije koje su se odràvale, vide}ete da su one u stvari uspostavqali granice Velike Srbije... Srbe u Krajini na JNA. Da li je to ta~no gospodine [e{eq? Svedok dr Vojislav [e{eq: On tu zloupotrebqava ideologiju Srpske radikalne stranke, na{ ideolo{ki koncept Velike Srbije i tezu o zapadnim srpskim granicama na liniji Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica, ispu{taju}i iz vida da bi ta zapadna srpska granica podrazumevala deset miliona katolika, muslimana, Albanaca i Makedonaca u granicama Velike Srbije. Dakle, borba srpskog naroda za odbranu svojih prava, svoje slobode i svojih ìvota nema nikakve veze sa na{im ideolo{kim projektom Velike Srbije koji je dugoro~an i ko zna da li }e biti ostvaren i ko zna koja }e generacija mo`da uspeti da ga ostvari kada se elimini{u pritisci zapadnih sila, Vatikana, i tako daqe, na balkanskim prostorima. To je jedan krajwe dugoro~an projekat. Ja sam ve} govorio da je on star preko 300 godina, mo`da }e pro}i i 100 godina dok ne bude realizovan, ja sam li~no ube|en da }e biti realizovan. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala vam. Slobodan Milo{evi}: Mesi} na strani 10532, to je u kontinuitetu ovoga samo {to ja preska~em radi {tedwe vremena, kaè slede}e: Srbi u Hrvatskoj su bili prevareni jer im je Milo{evi} rekao da }e svi Srbi ìveti u jednoj jedinoj dràvi i da je to wihovo pravo budu}i da imaju pravo na samoopredeqewe. On je prevario ~itav svet budu}i da je govorio da se bori za Jugoslaviju, me|utim, on je radio sve kako bi je rasturio. Zna~i, da se razbije Jugoslavija. Ovaj {to je izjavio da je svoj zadatak izvr{io i da Jugoslavije vi{e nema tvrdi da sam ja radio da se razbije Jugoslavija. Svedok dr Vojislav [e{eq: Vi ste bili jedan od retkih predsednika federalnih jedinica koji se borio za o~uvawe Jugoslavije. Drugo, niste mogli da prevarite kraji{ke Srbe, jer wih niko nije mogao prevariti. Tre}e, vi ste imali uvek umereniju politiku od politike vodstva kraji{kih Srba i ~ak povodom toga dolazili u sukob sa odre|enim garniturama rukovodstva kraji{kih Srba. I ~etvrto, niko srpski narod u Republici Srpskoj Krajini ne bi mogao podignuti na odbranu, na ustanak, na oruàno suprotstavqawe samovoqi Tu|manovog reìma da wima nije pretila realna egzistencijalna opasnost. Niko ih na to ne bi mogao naterati.
380
Slobodan Milo{evi}: E sada, molim vas, ovo je jedna tema o kojoj vi kao politi~ar i to opozicioni politi~ar morate znati, nadam se, sve ili gotovo sve {ta kaè Mesi} u vezi sa Srpskom demokratskom strankom. Kaè ovako, to je na istoj ovoj strani 10532 transkripta Na po~etku kada su uspostavqao SDS nije izgledalo da }e ta stranka postati veoma, dosta radikalna. Ona je trebala da se bori za kulturnu autonomiju ali kako je vreme prolazilo postalo je o~igledno da Beograd manipuli{e tom strankom. A to zna~i reìm Slobodana Milo{evi}a i on li~no. I da su oni radili samo one stvari koje }e dovesti do stvarawa Velike Srbije. Etni~ki ~iste teritorije, o~i{}ene od nesrpskog stanovni{tva. Na podru~jima gde SDS zauzeo vlast stanovni{tvo je u potpunosti bilo o~i{}eno odnosno nesrpsko stanovni{tvo. Radilo se o organizaciji koja je trebalo da omogu}i jednu Veliku Srbiju, odnosno, trebalo da Velikoj Srbiji obezbedi nove teritorije. Gospodine [e{eq, ~uli ste {ta je Mesi} ovde izjavio. Dakle, ja sam manipulisao Srpskom demokratskom strankom u Krajini, a tamo gde je ona preuzela vlast oni su izvr{ili etni~ko ~i{}ewe nesrba da bi napravili granice Velike Srbije, odnosno, nove teritorije za Srbiju. Svedok dr Vojislav [e{eq: Nemogu}e je bilo da vi manipuli{ete Srpskom demokratskom strankom, jer rukovodstvo Srpske demokratske stranke posebno Jovan Ra{kovi}, kao prvi predsednik, nisu bili u kontaktu i sprezi sa vama nego sa vode}im srpskim opozicionarima u Beogradu. To je krug antikomunisti~kih disidenata iz predratnog vremena. Jovan Ra{kovi} i jo{ jedan krug qudi Srba iz Hrvatske druìli su se u Beogradu iskqu~ivo sa opozicionarima, sa Dobricom ]osi}em, Qubom Tadi}em, sa mnom. Ja sam Jovana Ra{kovi}a upoznao 1989. godine u ku}i Dobrice ]osi}a. Tada smo bili u prijateqskim vezama odnosima, druìli se, razgovarali, kritikovali reìm. Dakle, nemogu}e je da ti qudi budu bliski vama, oni su bili bliski beogradskoj opoziciji i tako su i nastale tri demokratske stranke, Demokratska stranka u Srbiji, Srpska demokratska stranka u hrvatskoj federalnoj jedinici i Srpska demokratska stranka u Bosni i Hercegovini iz kruga qudi sli~nih politi~kih nastojawa. Slobodan Milo{evi}: A kako vam se ~ini ova tvrdwa Mesi}eva da su oni, u stvari, tamo delovali kao agenti Srbije koji je trebalo da obezbede nove teritorije Srbiji ? Svedok dr Vojislav [e{eq: Mesi} je u jednoj stvari u pravu. U po~etku je Srpska demokratska stranka zaista insistirala iskqu~ivo na kulturnoj autonomiji, ali pogledajte jo{ jednu ~iwenicu. Na prvim vi{estrana~kim izborima u Hrvatskoj ve}ina srpskog naroda nije glasala za Srpsku demokratsku stranku nego za Ra~anovu stranku. Stranku demokratskih promena u kojoj su u ve}ini Hrvati. Srbi su bili stra{no razo~arani pobedom Frawe Tu|mana i Hrvatske demokratske zajednice, koja je o~igledno bila usta{ka. Jer je i dovukla okorele usta{ke emigrante u zemqu i postavila na visoke funkcije posle i za ministre. I Srbima je tada bilo jasno da moraju da se zbijaju u neko nacionalno jato da bi se za{titili. Srbi su hteli Hrvatsku kao dràvu gra|ana i nisu hteli nikakvu autonomiju u toj Hrvatskoj kao dràvi gra|ana.
381
Me|utim, kada se videlo da se u Hrvatskoj obnavqa fa{isti~ki reìm, reìm koji se javno i otvoreno kroz usta Frawe Tu|mana poziva na usta{ku tradiciju... Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala vam. Slobodan Milo{evi}: Dakle, gospodine [e{eq, sasvim konkretno jesu li oni hteli da obezbede Srbiji neke nove teritorije? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Oni su hteli da za{tite svoje ìvote, a Jovan Ra{kovi} je otvoreno stavqao do znawa, ako Hrvatska ostane u Jugoslaviji oni ne traè nikakvu teritorijalnu autonomiju u Hrvatskoj, samo kulturnu. Da se prizna pravo na jezik, na kulturu, na tradicije i tako daqe. Ako Hrvatska èli konfederaciju onda oni traè srpsku teritorijalnu autonomiju unutar Hrvatske. Samo u slu~aju da se Hrvatska otcepquje oni traè pravo na samoopredeqewe, oni èle da ostanu u Jugoslaviji. Ja vas podse}am u jugoslovenskoj pravnoj praksi i teoriji nije postojalo pravo samoopredeqewa federalnih jedinica nego iskqu~ivo pravo samoopredeqewa naroda, odnosno nacija. I smatralo se da je to pravo jednom zauvek iskori{}eno konstituisawem Jugoslavije posle Drugog svetskog rata kao federalne dràve. Slobodan Milo{evi}: Hvala, gospodine [e{eq. Sada }u vam postaviti jedno pitawe koje je u prili~noj vezi sa onim {to smo malo~as citirali iz ovog hrvatskog papira, a koje se odnosi... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, ào mi je {to vas prekidam, me|utim, danas popodne u ovoj sudnici u 14,15 odrà}e se jedna druga rasprava tako da moramo da prekinemo sada sa radom. Nastavqamo sutra u 9 ujutru. Slu`benik suda: Molim ustanite.

[esti dan, 31. avgust 2005. godine Slu`benik suda: Molim ustanite. Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju zaseda. Izvolite sesti. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, moète nastaviti sa glavnim ispitivawem. Slobodan Milo{evi}: Ju~e ste objasnili ovo {to smo govorili u vezi sa teritorijama Hrvatske, a Mesi}... Pardon, Mesi} je u toku svog svedo~ewa bio zapitan, to je na strani 10572 transkripta, da objasni finansirawe JNA, upitan je od druge strane da kaè {ta zna o finansirawu JNA, iz kog buyeta je to dolazilo i ko je imao kontrolu nad buyetom. A pre svega, kako je finansirana JNA. On je objasnio, izme|u ostalog kaè to je dolazilo od sredstava federacije. Hrvatska i druge republike su bile protiv toga budu}i da su htele da zadrè sredstva unutar republika. [ta se tada doga|alo u vezi sa finansirawem JNA iz saveznog buyeta i na osnovu ~ega je zauziman ovakav stav u pojedinim republikama i za{to? [ta je bio motiv takvog stava?
382
Svedok dr Vojislav [e{eq: Oduvek se Jugoslovenska narodna armija finansirala iz saveznog buyeta. U savezni buyet su sve republike upla}ivale odre|enu kvotu kako je to svakim buyetom odre|ivano. Ta kvota je zavisila od broja stanovnika republike i stepena ekonomske razvijenosti. A Slovenija i Hrvatska su pred sam rat nastojale da uskrate sopstveno u~e{}e u saveznom buyetu, pa samim tim i u finansirawu JNA, ali to je bilo protivustavno i protivzakonito pona{awe. Socijalisti~ka Federativna Republika Jugoslavija, po Ustavu iz 1974. godine, imala je malo svojih nadle`nosti i svojih funkcija, ali u iskqu~ivu wenu nadle`nost spadala je spoqna politika i odbrana zemqe, odnosno Jugoslovenska narodna armija. To su wene dve osnovne nadle`nosti, pored toga i carinska nadle`nost i jo{ neke, ali to su joj bile dve osnovne, glavne nadle`nosti. Slobodan Milo{evi}: On daqe kaè, pitan je, u stvari, da li je u jednom trenutku prestalo upla}ivawe Hrvatske u savezni buyet. Svedok dr Vojislav [e{eq: Koliko se ja se}am prestalo je, negde posle Tu|manovog dolaska na vlast, ali vam ne bih mogao re}i ta~no kada. Slobodan Milo{evi}: A vidite {ta on ovde obja{wava za{to kaè Hrvatska je donela tu odluku u trenutku kada je vojska bila u slu`bi agresora, kada je radila na stvarawu Velike Srbije, iz toga Hrvatska nije mogla vi{e da pla}a tu Vojsku i da to ~ini na vlastitu {tetu. Gospodine [e{eq, ovo se odnosi na 1991. {to se vidi na slede}oj strani, to je strana 10573, sredina 1991, da li je armija... Predsedavaju}i sudija Robinson: Samo jedan trenutak, postoji gre{ka u transkriptu, umesto Velike Srbije imamo Veliku Britaniju. Slobodan Milo{evi}: Kod mene pi{e Velika Srbija u transkriptu, a ja sam, a u ovom va{em transkriptu. Svedok dr Vojislav [e{eq: Podjednako je ubedqivo. Slobodan Milo{evi}: Da. Dobro, pretpostavqam da je to sad ispravqeno. On kaè na ovoj strani 10573: Sredinom 1991. ili krajem 1991. godine kada su... Da li su Hrvatski predstavnici i daqe bili u savetu guvernera Narodne banke? Kako je sredina 1991. godine bila vreme kad je prestalo finansirawe vojske zato {to je armija radila na stvarawu Velike Srbije. Da li se se}ate ko je 1991. godine, cele 1991. godine bio savezni premijer? I ko je u op{te drào savezne funkcije sve glavne u 1991. godini? Svedok dr Vojislav [e{eq: Predsednik savezne vlade bio je Hrvat Ante Markovi} cele 1991. i wegova se vlada odràla negde do juna meseca 1992. godine. Ali, koliko mene se}awe sluì, Hrvatsko u~e{}e u finansirawu saveznog buyeta prestalo je ve} krajem 1990. godine, jer je reìm Frawe Tu|mana taj novac po~eo da koristi za ilegalno naoruàwe Hrvatskih paravojnih formacija. Prva ideja koju je imao Frawo Tu|man je da se Teritorijalna odbrana Hrvatske pretvori u vojsku separatne Republike Hrvatske, me|utim Jugoslovenska narodna armija je blagovremeno donela odluku da se preuzmu skladi{ta naoruàwa svih Teritorijalnih odbrana po republikama i na taj na~in je bila osuje}ena ovakva Tu|manova namera. Onda je Tu|man pristupio formirawu takozvanog Zbora narodne garde ili nacionalne garde kako se to zvalo i po~eo je da kupuje ili prima na poklon veli383
ke koli~ine oru`ja iz inostranstva. Najvi{e tog oru`ja konvojima je stizalo preko Ma|arske, najvi{e je bilo iz skladi{ta biv{e... Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala vam. Hvala vam, odgovorili ste na pitawe. Slobodan Milo{evi}: Da li je te 1990. ili 1991. godine ili u op{te kada je Mesi} bio predsedavaju}i vrhovnog komandanta, je li je vrhovni komandant bilo savezno Predsedni{tvo, a predsednik Vlade Ante Markovi} iz Hrvatske i da ne re|am druge funkcionere, bilo nekih naznaka da JNA ne{to ~ini protiv Hrvatske? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, nije bilo ali su ta dva Hrvata u najvi{em dràvnom rukovodstvu Ante Markovi} i Stipe Mesi} najvi{e insistirali da Jugoslovenska narodna armija interveni{e u Sloveniji. I donesena je odluka Savezne vlade da Armija preuzme grani~ne prelaze u Sloveniji i krenule su armijske jedinice bez naoruàwa, odnosno bez municije da to urade. I tada je do{lo do masakra vojnika JNA u Sloveniji, a onda je do{lo i do prave vojne intervencije koja nije dugo trajala. Stipe Mesi} i Ante Markovi} su èleli do kraja da kompromituju Jugoslovensku narodnu armiju. [to se Slovenije ti~e, niko u ostatku Jugoslavije nije imao razloga da spre~ava eventualno slovena~ko otcepqewe po{to nije tu bilo nikakvih etni~kih sporova. Slovenija je kao federalna Republika zauzimala ba{ onu teritoriju na kojoj je ìveo slovena~ki narod, samo je Slovenija eventualno mogla da ima teritorijalnih pretenzija prema Hrvatskoj, jer je deo slovena~kog naroda ìveo u Hrvatskoj i sistematski pretvaran u Hrvate. Dakle, {to se slovena~kog separatizma ti~e, da je bilo dobre voqe, mogu} je bio sporazum na saveznom nivou, ali Stipe Mesi} i Ante Markovi} to nisu dozvoqavali, wima je bilo u interesu da do|e do oruànog sukoba u Sloveniji i da vojska tamo bude kompromitovana kako bi se.... Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala vam, hvala vam, gospodine [e{eq. Slobodan Milo{evi}: A da li znate i za jedan slu~aj da je JNA, sad da ostavimo Sloveniju po strani, da je JNA bilo gde u to vreme u Hrvatskoj intervenisala tamo gde nije bila napadnuta ili tamo gde je i{la da razdvoji strane u sukobu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala vam, hvala vam, to je odgovor. Slede}e pitawe, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Ja }u nastojati da izbegnem duga, ~ini mi se predugo citirawe ovih transkripata pa }u poku{ati da sa`mem ono {to se ti~e izjava pojedinih svedoka u ovim transkriptima. Stipe Mesi} je, 2. oktobra 2002, to je na transkriptu stranica 10639, rekao pomiwu}i vas li~no, da je srpski ministar koji je bio u Vladi jedan od ministara gospodina Milo{evi}a posetio granicu Karlovac-Karlobag-Virovitica zajedno sa ~etni~kim vojvodom Vojislavom [e{eqem i pokazao dokle su se prostirali interesi Srbije. Da li je to ta~no, gospodine [e{eq? Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, nikada nije uspostavqena granica Karlobag-Ogulin....
384
Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, gospodine Milo{evi}u ako pogledate transkrept posebno vi, gospodine Milo{evi}u, prevodioci traè da se pravi pauza izme|u pitawa i odgovora. A ovo se posebno odnosi na gospodina [e{eqa koji u op{te ne ~eka, ne radi se ovde o jednom }askawu u dnevnoj sobi gde vi i gospodin Milo{evi} }askate ovde imamo i prevodioce ~iji je posao da prevode sve ono {to vi kaète. Budite malo strpqiviji, pravite pauzu kako bismo dobili najboqi prevod. Izvolite, gospodine [e{eq. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja se od jutros trudim da {to sporije govorim, gospodine Robinson. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq i ja sam... Predsedavaju}i sudija Robinson: Ne radi se o tome da samo sporije govorite ve} da pravite pauzu nakon {to vam gospodin Milo{evi} postavi pitawe, kako bi prevodioci mogli da dovr{e prevo|ewe onoga {to je on rekao pre nego {to vi po~nete da govorite. A, tako|e, èlimo i da sporije govorite. Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, nikada nije uspostavqana granica na liniji Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica, ta je granica sastavni deo ideolo{kog projekta Srpske radikalne stranke. Drugo, ja nikada sa bilo kakvim ministrom nisam obilazi tu liniju, niti sam sa nekim ministrom iz Srbije ili Jugoslavije obilazio rati{te, linije frontova i tako daqe. I tre}e, ja nikad u ìvotu nisam bio u Ogulinu, nikad u ìvotu nisam bio u Karlovcu, nikad u ìvotu nisam bio u Virovitici, a jednom sam u ìvotu prolazio kroz Karlobag kad sam iz Zadra putovao preko Gospi}a u Bosnu. Jednom u ìvotu negde 1975. godine koliko sam, koliko me se}awe sluì, tako da je to apsolutno Mesi}eva izmi{qotina. Slobodan Milo{evi}: Ina~e, u vezi sa finansirawem vojske Mesi} je objasnio da kad su oni prestali da finansiraju vojsku, da se vojska zaduìvala kod Narodne banke, a da sam ja bio taj koji je kontrolisao Narodnu banku Jugoslavije. Da li znate kako je funkcionisala Narodna banka Jugoslavije? I ko je sa~iwavao savet guvernera Narodne banke Jugoslavije u toj 1991. godini? Svedok dr Vojislav [e{eq: Savet guvernera su predstavqali predstavnici svih federalnih jedinica, apsolutno je bilo nemogu}e da vi kontroli{ete Narodnu banku Jugoslavije. A Narodna banka Jugoslavije bila je u velikoj meri pod kontrolom vlade Ante Markovi}a. Ante Markovi} je po~etkom 1990. godine proveo ~ak i monetarnu reformu pa je onda omogu}io slobodnu prodaju deviza iz dràvnih rezervi s obzirom da su Hrvatska i Slovenija imale najve}e koli~ine tog takozvanog ìralnog novca, ne novca u apoenima nego novca na ra~unima, dakle, elektronskog novca kako bismo to sad mogli da nazovemo. Najvi{e kupovine deviza su obavili Slovenci i Hrvati iz saveznih deviznih rezevi koje su iznosile deset milijardi dolara i to je vrlo brzo ispra`weno. Slovenija i Hrvatska su se ve} tada spremale za otcepqewe i poùrile su da zgrabe {to vi{e deviza iz saveznih dràvnih rezervi. To je onda posebno indukovalo dubqu ekonomsku krizu u Srbiji, Bosni, Crnoj Gori i Makedoniji.
385
Slobodan Milo{evi}: Mesi} je 2. oktobra dve 2002. godine, to je na stranici transkripta 10674, rekao da je u Srbiji postojalo osamnaest kampova gde su bili Hrvatski gra|ani i oni su beàli od [e{eqa. Svedok dr Vojislav [e{eq: To je apsolutna izmi{qotina, u Srbiji nije bilo nijednog kampa u koji su sme{tani hrvatski gra|ani. Na po~etku rata jedino je JNA hrvatske ratne zarobqenike, pripadnike hrvatskih paravojnih formacija nakon oruànih dejstava koje bi zarobila jedno vreme sme{tala u zatvor u Sremskoj Mitrovici, to je Kazneno-popravni dom Sremska Mitrovica. I to je jedan od zatvora u Srbiji koji spada u boqe ure|ene, sa povoqnijim sme{tajem i tako daqe. Zatvor koji ima mnogo ve}i konfor nego, na primer, zatvor u Poàrevcu, po mojim saznawima u Poàrevac nikad nisu sme{tani ratni zarobqenici. Ali to je vrlo kratko trajalo, mislim da je vrlo brzo do{lo do pu{tawa svih tih zarobqenika na slobodu i to jednostrano. Slobodan Milo{evi}: Da li su u vreme kad je JNA koristila delove tih kapaciteta zatvorskih, ti kapaciteti bili pod kontrolom Ministarstva pravde Srbije ili pod kontrolom JNA? Svedok dr Vojislav [e{eq: Oni su bili pod kontrolom JNA po mojim saznawima, jedan deo zatvora je izdvojen i stavqen pod kontrolu nadle`ne komande JNA. Ratni zarobqenici, ina~e, nisu mogli da idu po na{im propisima u civilne zatvore, oni nisu bili zatvorenici nego zarobqenici to je velika razlika u statusu. Slobodan Milo{evi}: Mesi} ponovo 3. oktobra, zna~i slede}eg dana u svedo~ewu na stranci deset 10782 govori: Jedan srpski ministar je u{ao na granicu Karlobag-Karlovac-Virovitica bez znawa hrvatskih vlasti i bio je u dru{tvu Vojislava [e{eqa ~ije su vojne jedinice tako|e bile u toj oblasti. Tu imam nekoliko pitawa ali dva osnovna, da li su va{e neke, da li ste u op{te imali neke vojne jedinice? I da li su ako ste imali, kako tvrdi Mesi}, bili u toj oblasti? Svedok dr Vojislav [e{eq: Nikada nisam imao nikakve vojne jedinice, nikada nisam obilazio te oblasti kako tvrdi Mesi}, a svi dobrovoqci Srpske radikalne stranke bili su u sastavu JNA, oni su bili u zapadnoj Slavoniji i oni su bili na jednom delom zapadnog rati{ta otprilike u Lici jer su transportovani armijskim avionima na aerodrom Udbina i odatle raspore|eni, raspore|ivani. Raspore|ivale su ih nadle`ne komande JNA, uostalom, samo svedo~ewe te vrste je neozbiqno. Gospodin Mesi} je predsednik Republike on je bar mogao toliko da se potrudi da preko slu`bi kojima je nadre|en sazna ime toga ministra pa da kaè taj i taj ministar je bio, a ne jedan srpski ministar. Znate, neozbiqno je za {efa dràve da kaè: Jedan srpski ministar, ja se ovde trudim da uvek pojedina~no navedem imena... Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala vam, hvala vam. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, pozabavi}emo se sad jo{ nekim svedocima koji su ovde nastupali. Ovde je svedo~io Nikola Samaryi}, da li se se}ate ko je bio Nikola Samaryi}?
386
Svedok dr Vojislav [e{eq: Koliko me se}awe sluì on je bio ministar u Vladi Crne Gore. Slobodan Milo{evi}: On je, izjavio je da je moja politika bila stvarawe Velike Srbije i govorio je o ovoj liniji Karlobag-Karlovac-Virovitica i rekao da ste vi bili moj kandidat za predsednika takve Srbije. Da li imate komentar? To je 10. oktobra 2002. godine svedo~io, a stranice transkripta wegovog svedo~ewa 11427, 11428, 11429. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja ve}u glupost u ìvotu nisam ~uo, da sam ja bio va{ kandidat za bilo koju dràvnu funkciju, a kamo li za tu najvi{u. Pa ja nisam hteo, iako ste vi pritiskali iz petnih ìla, nisam hteo da ministri iz na{e stranke u|u u koalicionu vladu 1993. godine. A kamoli sad da vi ra~unate sa mnom za neki jo{ vi{i poloàj. Drugo, apsolutno niste imali nikakve veze sa konceptom Velike Srbije i koncept Velike Srbije i zapadna srpska granica na liniji Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica je iskqu~ivo ideolo{ki projekat Srpske radikalne stranke. Nikad nijedna druga politi~ka partija nije stala iza tog projekta, nikada. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, Milan Babi} je u svojstvu svedoka ovde izjavio da je Marti} bio moj ~ovek, a Goran Hayi} wegov poslu{nik. Da li vi znate ne{to... Predsedavaju}i sudija Robinson: Ne dobijamo prevod, odnosno ja nisam ~uo prevod. Zamoli}u gospodina Milo{evi}a da ponovi pitawe. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, Milan Babi} je u svojstvu svedoka ovde izjavio da je Marti} bio moj ~ovek, a Goran Hayi} wegov poslu{nik. Da li vi imate o tome saznawa iz vremena kada ste upoznali Marti}a i Hayi}a i komentarisali smo sa one liste opisa udruènog zlo~ina~kog poduhvata, da li je to ta~no? Svedok dr Vojislav [e{eq: To je apsolutno neistinito, istina je da je u Srbiji javno raspoloèwe uvek bilo u prilog Milanu Marti}u jeg ga je javnost smatrala boqim i iskrenijim ~ovekom. Nije on imao neke velike dràvni~ke sposobnosti, ali za Milana Marti}a se znalo da ìvi veoma skromno, da nikada nije bio sklon nikakvoj vrsti kriminala, da je izuzetno li~no po{ten, da je li~no veoma hrabar i to je wemu stvaralo popularnost u celom srpskom narodu. Kao politi~ar Milan Babi} je bio mnogo sposobniji od Milana Marti}a, ali wega su u javnosti redovno pratile negativne moralne kvalifikacije. Milan Marti} nikad nije, po mojim saznawima, bio u bliskim vezama sa Goranom Hayi}em, niti je ikada imao dobro mi{qewe o Goranu Hayi}u. Slobodan Milo{evi}: Hvala, gospodine [e{eq. Milan Babi} je tako|e izjavio, to je na stranici transkripta 13677 do 13679 o wegovom svedo~ewu, da sam ja kupovao oru`je od Ma|ara. Da li znate ne{to o tome? Svedok dr Vojislav [e{eq: I to je jedna glupost. Znate, 1991. godine ja sam na jednoj konferenciji za {tampu pustio jedan propagandni balon i saop{tio da su dobrovoqci Srpske radikalne stranke or`je nabavili preko Ma|arske, asociraju}i na ~iwenicu da su Hrvati ogromne koli~ine nabavqali preko Ma|arske. Pa sam hteo nekako politi~ki tuk na utuk da uda387
rim i jo{ sam izjavio da je jedan ma|arski ministar u to bio ume{an. I u Ma|arskoj sam izazvao veliko javno zgraàwe i ~ak, koliko se se}am, vo|ena je istraga da se utvrdi da li je zaista neki ministar bio ume{an. A istina je sasvim druga~ija, sve oru`je je prvo bilo iz skladi{ta Teritorijalne odbrane to su oni zastareli Tompsoni bili. A posle je bilo oru`je iz skladi{ta Jugoslovenske narodne armije kako su se snabdevale sve ostale jedinice JNA. Me|utim, u politici se znate ~esto doga|a, da se tako pusti neki propagandni balon i da on negde odjekne i izazove izvestan efekat, ali da ste vi nabavqali oru`je.... Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala vam gospodine [e{eq, hvala vam. Slobodan Milo{evi}: Milan Babi} kaè, na stranici 13803 transkripta. Pa vas pitam da li je ta~no da je JNA samo {titila Srbe, a stvarno napadala sve ostale etni~ke grupe? Dakle da li je ta~no to {to tvrdi gospodin Babi} da je JNA {titila samo Srbe, a napadala sve ostale etni~ke grupe? Svedok dr Vojislav [e{eq: JNA je nekoliko meseci bila potpuno pasivna u odnosu na napade Hrvatskih paravojnih jedinica na kasarne, skladi{ta, ostale vojne objekte, ~ak na porodice pripadnika JNA na teritoriji Hrvatske. Zatim, JNA se angaòvala u spre~avawu borbenih dejstava izme|u srpskih teritorijalaca i hrvatskih policajaca ili hrvatskih paravojnih formacija. Intervenisala, stajala izme|u zara}enih strana i dovodola do obustave neprijateqstava. JNA je u pravi oruàni sukob tek negde u avgustu 1991. godine stupila kad su napadi na wene jedinice postali masovni, totalni i kad je to dovodilo ve} do velikih `rtava. Slobodan Milo{evi}: Babi} je ovde izjavio, 19. novembra 2002. godine, to je stranice transkripta 13051 i 13052, da sam ja vama nare|ivao {ta }e va{a stranka da preduzima jer sam vas smatrao jednim od najve}ih patriota u to vreme i da je tako bilo sve do na{eg sukoba devedeset tre}e godine. [ta o tome moète da kaète? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa ja zaista verujem da ste vi mene uvek smatrali patriotom, ~ak i kad smo bili u najteìm sukobima da ste me smatrali patriotom. Ali cela Srbija zna da je apsolutno nemogu}e da vi meni dajete neke naloge u bilo kojoj fazi na{ih odnosa i kad smo bili u relativno dobrim odnosima i kad smo bili u dubokim sukobima. To je apsolutno bilo nemogu}e, to cela Srbija zna. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, cela Srbija zna i kakva je ovo farsa ovde sa optu`nicom gospodina Najsa, ali ovo ipak traje pa zato moram da vam postavim pitawe. Svedok dr Vojislav [e{eq: A ja se zato i trudim da vam iscrpno odgovorim na sva pitawa, jer sam svestan toga svega. Slobodan Milo{evi}: Milan Babi} je ovde na stranici transkripta... Tuìlac Yefri Najs: Ovo se ne moè dopustiti ovakva vrsta primjedbi. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, ovo {to ste sada rekli sasvim je neprimjereno. Gospodine [e{eq, vi morate napraviti pauzu, prevodioci su upravo ponovo zamolili da ne govorite dok gospo388
din Milo{evi} govori, jer vi po~iwete sa odgovorom ~esto ~ak i prije nego {to je gospodin Milo{evi} zavr{io svoje pitawe. To je, naravno, normalno u obi~nom razgovoru u dnevnoj sobi kod ku}e, ali ovdje moramo paziti na neke tehni~ke detaqe zbog toga morate uvijek napraviti stranku, jer je to ina~e prete{ko za prevoditi. Izvolite, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Milan Babi} je 18. novembra 2002. godine, to imate u transkriptu na trinaest hiqada nula pedeset dva do nula pedeset ~etri, posebno opisivao va{u posetu drugog maja 1991. godine. To je tada kada je govorio da ste koristili helikopter JNA koji vam je organizovao ministar odbrane Marko Negovanovi}, to sve pi{e u tom transkriptu. I da ste vi zahtevali helikopter od nekoga zovu}i iz kancelarije Milana Babi}a. Svedok dr Vojislav [e{eq: To je neistina u pogledu datuma, 2. maja ja sam predvodio mar{ na Plitvice ~ije je predvo|ewe zapo~eo Milan Babi}, pa kad je ugledao vojnike sa oru`jem na gotovs upla{io se i ostao na za~equ kolone, to je bilo 2. maja. A ja sam helikopterom putovao iz Knina u novembru 1991, a iz kabineta Milana Babi}a ja sam zaista zvao, koliko me se}awe sluì, Marka Negovanovi}a, ali kao na~elnika General{taba. Pa me je Marko Negovanovi} uputio na generala Vukovi}a koji je vaqda u to vreme bi komandant Kninskog korpusa. General Vukovi} me je pozvao u svoj {tab, ja sam oti{ao iz {taba sam telefonom razgovarao i sa pukovnikom Mladi}em, a onda mi je general Vukovi} obezbedio helikopter za Mostar, najavio moj dolazak i u Mostaru me je ~ekao drugi helikopter. To su bili mali helikopteri tipa Gazela, po{to nije bilo mogu}e da idem direktno iz Knina za Beograd, iz Knina za Podgoricu pa sam i{ao u Mostar, iz Mostara za Podgoricu, a iz Podgorice redovnom avinskom linijom za Beograd. Slobodan Milo{evi}: Dobro, ja mislim da ste iscrpno odgovorili. Samo mi recite, po{to nisam dobro zapamtio {ta ste rekli, ja gledam na transkriptu. Da li ste rekli da je Marko Negovanovi} bio na~elnik General{taba ili pomo}nik na~elnika General{taba? Svedok dr Vojislav [e{eq: Zamenik na~elnika, koliko se se}am. Slobodan Milo{evi}: Da, da dakle nije bio na~elnik. Svedok dr Vojislav [e{eq: Nije bio ministar odbrane Srbije u svakom slu~aju. Slobodan Milo{evi}: Dobro. Svedok dr Vojislav [e{eq: U to vreme ministar odbrane Srbije je bio general Tomislav Simovi}, to je pouzdano. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, ovde je svedo~io Jovan Dulovi}. On je svedo~io o nekom doga|aju u Vukovaru. Da li vam je poznato ime Jovana Dulovi}a? I da li ste bili kada u kontaktu sa Jovanom Dulovi}em? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam mogu}e jednom bio u kontaktu sa Jovanom Dulovi}em, ali negde posle rata. On je bio dopisnik Ekspres politike iz Vukovara u toku trajawa borbe za oslobo|ewe Vukovara i pisao je veoma pohvalne reportaè o borcima JNA i o dobrovoqcima Srpske radikalne stranke. A onda negde 1995. godine postao je novinar {pijunske agenture koju ~ini redakcija lista Vreme u Beogradu. To je list, nedeqni, ko389
ji izlazi negde od kraja 1990. godine, izlazi i danas, ima veoma mali tira` pet, {est hiqada primeraka. Ali se neprekidno finansira od strane zapadnih obave{tajnih slu`bi i raznih drugih zapadwa~kih agentura. Dolaskom u redakciju lista Vreme on potpuno mewa svoje dotada{we ideolo{ke stavove i u~estvuje direktno u antisrpskoj kampawi. Ja sam krajem pro{le godine Ha{kom tuìla{tvu, u okviru procesa koji se protiv mene vodi, dostavio dva dokumenta u vidu najave moje posebne odbrane, kako je to regulisano Pravilnikom o postupku i dokazima. Gde sam izneo obiqe obave{tajnih podataka do kojih sam do{ao preko svojih qudi u Slu`bi dràvne bezbednosti, to su najpoverqiviji podaci bili ja sam do wih do{ao i saop{tio ih... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, zaustavio sam vas zato jer mislim da ste odgovorili na pitawe, a sada je na gospodinu Milo{evi}u da postavi slede}e pitawe. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, na {ta se odnose ti podaci koje ste vi dostavili i kakve oni veze imaju sa pitawem koje se ti~e Jovana Dulovi}a? Svedok dr Vojislav [e{eq: Iz tih podataka se vidi da se Jovan Dulovi} bavio subverzivnim i {pijunskim poslovima za ra~un raznih zapadwa~kih {pijunskih agentura. Ja sam to dostavio Tuìla{tvu, a to sam i objavio u svojoj kwizi \avolov {egrt zlo~ina~ki Rimski papa Jovan Pavle Drugi. To je sigurno Tuìla{tvo ovde, tuìlac koji postupa u mom predmetu, Tuìla{tvo prevelo i na engleski jezik pa Sudsko ve}e moè vrlo lako da do|e u posed tih dokumenata. Ti dokumenti apsolutno moralno diskredituju i Jovana Dulovi}a i Dejana Anastasijevi}a. Slobodan Milo{evi}: Sad }emo se samo pozabaviti nekim tvrdwama Dulovi}a, nadam se da imam ovde neku zabele{ku i o svedo~ewima Anastasijevi}a. Ali samo precizirajte molim vas, zna~i, taj salto mortale Dulovi}ev se desio 1995. godine kad se rat zavr{io? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da kad je on postao pla}enik, neposredni pla}enik zapadwa~kih agentura. Slobodan Milo{evi}: On je ovde svedo~io i pomenuo datum 12. novembar 1991. godine, o Vukovaru je svedo~io. 12. novembra 1991. godine je, po wegovom svedo~ewu bio sastanak izme|u vas i gospodina Radi}a oficira JNA, Bojkovskog i Stanka Vujanovi}a to su lica koja on pomiwe i jo{ nekih drugih oficira. I ovaj svedok, Jovan Dulovi}, rekao je da je li~no prisustvovao tom sastanku na kome ste vi izjavili Mi smo svi jedna armija. Ta izjava da smo svi jedna armija ne vidim neki wen poseban zna~aj, ali da li znate ne{to o tom sastanku i o tome {ta je on.... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, postavite pitawe, prestanite sa komentarom. Kako glasi pitawe? Slobodan Milo{evi}: Dakle, 12. novembra 1991. godine u Vukovaru sastanak sa grupom oficira. Da li se se}ate tog sastanka? I {ta se u stvari dogodilo tada, {ta je bilo u pitawu?
390
Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa Jovan Dulovi} apsolutno izmi{qa. Takvog sastanka jednostavno nije bilo, ja sam obilazio celi Vukovar do same linije fronta svuda sam bio i sastajao se sa raznim qudima. Ali jedan jedini pravi sastanak sa oficirima sam imao kada mi je tada{wi pukovnik, sada{wi general Mrk{i} priredio ve~eru u svom komandnom {atoru. I tada je tu bio i wegov na~elnik {taba, mislim da je bio pukovnik Pani} i tada je bila grupa oficira, bio je i [qivan~anin mogao je biti Radi}. Ali drugog sastanka nije bilo, ali ja imam drugu informaciju. U postupku koji se protiv mene vodi u okviru dokumenata koji su dostupni javnosti Dulovi} tvrdi da nije bio na sastanku nego da je stajao na stepenicama, da su vrata bila otvorena i tako je on ~uo razgovor. [to se ti~e same izjave, ja apsolutno ne verujem qudima koji mogu tako precizno da se sete izjava od pre 15 godina. Ali je ta~no da sam ja svuda gde sam obilazio rati{ta.... Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Ja sam vas zaustavio, pustite gospodina Milo{evi}a da to pitawem dobije od vas. Slobodan Milo{evi}: Sad ste objasnili da je on rekao da je to ~uo na stepenicama. A vi tvrdite da ste imali sastanak u {atoru? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. I tvrdim da na toj ve~eri nije bio Jovan Dulovi}. A {to se ti~e mog stava, ja sam svuda bio protiv paravojnih formacija i insistirao da svi srpski borci budu u sastavu JNA i otuda je i mogu}a i moja izjava svi smo mi jedna armija, jer ja sam tako svuda nastupao i u javnosti i u medijima. Ja sam se borio za o~uvawe JNA i bio sam apsolutno protiv bilo kakvih paravojnih formacija. Slobodan Milo{evi}: Po{to je ovde bilo nejasno {ta u stvari on govori, ja moram, ipak, da vam citiram transkript, prakti~no na insistirawe gospodina Robinsona, nije jasno {ta je on ovde govorio. On je govorio i pomenuo datum 12. novembar, presko~i}u najve}i deo ovog transkripta po~e}u samo tamo gde on pomiwe direktno vas. To je na strani 11683, kaè: Da li je u jednom trenutku osoba koju ste vi opisali kao Vojislava [e{eqa do{la u tu ku}u? Odgovor: Da. Zna~i, kad je to ta~no bilo {est, {est i trideset po podne nije va`no, ali on kaè: Do{ao je sa svojom pratwom, bili su naoruàni, on govori o tome da ste do{li u neku ku}u u kojoj su bili ovi oficiri koje sam vam pomenuo Radi} i drugi, slu~ajno je kao nai{ao ...Stanko Vujanovi}, komandir prvog odreda. Ti qudi su tu bili, vi ste do{li sa naoruànom pratwom oko {est i trideset. Da li i{ta od tih doga|aja od toga {to opisuje ovde svedok je... Svedok dr Vojislav [e{eq: Apsolutno je nemogu}e da je bio takav neki sastanak, ne iskqu~ujem mogu}nost, ja sam ulazio i u mnoge ku}e tamo{wih Srba, qudi su me pozivali. Hteo sam da vidim kako se ìvi u ratnim uslovima. Desilo se u vreme mog boravka da je eksplodirala mina i ubila vojnika na biciklu ili na motoru, koji je stanovao tu negde u blizini, vojnik je bio iz Vukovara, pa sam i{ao wegovoj porodici da izjavim sau~e{}e. Bilo je mnogo susreta, ali nije bio nijedan sastanak osim ove ve~ere u komandnom {atoru tada{weg pukovnika, sada{weg generala Mrk{i}a, to tvrdim. Drugo, ja sam sam bio naoruàn, imao sam automatsku pu{ku, bio sam u uniformi, sa mnom je uvek bilo nekoliko vojnika, nekoliko dobrovoqaca.
391
Iz Beograda je sa mnom i{ao samo jedan moj pratilac, moj li~ni pratilac tada{wi Petar Pani} i niko vi{e iz Beograda sa mnom nije do{ao. Ali tamo je uvek bilo vojnika u mom dru{tvu i po svim prvim linijama sam i{ao. Slobodan Milo{evi}: Dakle, qudi sa kojima ste kretali nisu bili va{a pratwa, ve} qudi sa kojima ste tu razgovarali koliko razumem. Svedok dr Vojislav [e{eq: Iz Beograda je sa mnom do{ao samo jedan pratilac, to je bio Petar Pani}. Slobodan Milo{evi}: Dobro. Svedok dr Vojislav [e{eq: Mo`da je bio jo{ jedan kao voza~, ne mogu se sad ta~no setiti. Mogu}e da je bio jo{ jedan kao voza~. Ali u glavnom sam tada ja vozio svoj li~ni automobil gde god bi se kretao po frontovima. Slobodan Milo{evi}: Postavqeno mu je pitawe od druge strane: Moète li nam opisati {to se dogodilo nakon {to je gospodin [e{eq u{ao u ku}u? I onda on obja{wava, kaè: Zajedno sa oficirima Radi}em, Trajkovskim, Stankom Vujanovi}em i nekim drugim oficirima iz artiqerijskih jedinica oti{ao je u najve}u prostoriju u toj ku}i gdje je odràn sastanak. Gdje ste vi bili kad je odràn taj sastanak? Odgovor: Stol je bio odmah do vrata i ja sam bio kod stola odmah do vrata te sobe. Vrata su bila ot{krinuta i moglo se ~uti ono {to se govori unutra. Pitawe: Da li ste mogli ~uti gospodina [e{eqa kad je on govorio tokom sastanka? Odgovor: Vrlo jasno. Pitawe: Jeste li mogli identificirati glas koji ste ~uli? Da li ste ga mogli identificirati kao glas gospodina [e{eqa? Odgovor: Apsolutno. I onda on obja{wava, pitawe mu je da li je slu{ao {ta ste rekli? I da li je zabeleìo va{e re~i? A on kaè: Da, da. Pitawe: Kako ste to zabiqeìli wegove rije~i? Onda on obja{wava da jo{ uvek ima va{e re~i u not-buku kako kaè ovde, biqe`nici, da to ponovi. Predsedavaju}i sudija Robinson: Vrijeme je za pitawe, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Duga~ko je ovo sve {to on obja{wava. Gde mu je taj zapis? U kaputu, u hotelu, ne znam gde samo ga ovde nije doneo. I onda on citira {ta ste vi rekli, citira va{e re~i na strani 11687: Mi smo svi jedna armija, ovaj je rat velika ku{wa za Srbe. Oni koji pro|u taj ispit bi}e pobjednici, dezerteri se moraju ka`wavatu. Niti jedan usta{a ne smije ìv napustiti Vukovar. Da li ste vi to rekli, gospodine [e{eq? Ovo {to tvrdi ovde Dulovi}? Svedok dr Vojislav [e{eq: Dulovi} je pisao ranije izve{tavaju}i iz Vukovara, kako sam insistirao da vojnici, pre svega, dobrovoqci budu maksimalno disciplinovani. Kako sam nastupao protiv pijanstva i tako daqe. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, pitawe je glasilo, da li ste vi rekli to {to vam Dulovi} pripisuje, a to je: Ovaj rat je veliki ispit za Srbe, dezerteri nesmeju pro}i neka`weno, niti jedan jedini usta{a nesmije ìv napustiti Vukovar. Da li ste vi to rekli? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pazite, sama tvrdwa je besmislena, jer sastanka nije bilo, veliki deo te Dulovi}eve izjave zaista odgovara onome {to je bio moj stav i {to su bili moji javni nastupi. Ali to nije moglo bi392
ti precizno ba{ onako kako sam izgovorio i gde sam izgovorio. Vi mene pitate na osnovu jedne izmi{qotine jesam li ja to rekao na sastanku za koji ja tvrdim da ga u op{te nije bilo. Ali sam na mnogim drugim mestima... Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala, hvala. Gospodine Milo{evi}u, dobili ste odgovor. Sudija Bonomi: Ali ja nisam dobio odgovor. Ja sam mislio da ste vi rekli da je nekakav sastanak odràn, ali da je on samo prislu{kivao taj sastanak sa mjesta gde nije trebalo da bude. Da li sada govorimo o nekom drugom doga|aju? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam rekao da je bila ve~era u komandnom {tabu pukovnika Mrk{i}a, tu apsolutno Dulovi}a nije bilo i Dulovi} u op{te ne svedo~i o toj ve~eri. On tvrdi da je bio neki drugi sastanak mimo ovoga gde sam ja davao takve izjave u ne~ijoj ku}i, e to je izmi{qotina. Drugog sastanka nigde nije bilo osim sastanka u {atoru pukovnika Mrk{i}a. Sudija Bonomi: Da li je mogu}e da je to izre~eno na toj ve~eri koju vi spomiwete? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pazite, ja na toj ve~eri nisam drào politi~ke govore i besmisleno je da takve izjave dajem, na toj ve~eri je bilo govora kako se odvijaju operacije, koji su problemi, {ta se u op{te de{ava. A konkretno to su bili sve vi{i oficiri i sad ja wima da pametujem svi smo mi jedna armija i takve stvari, naivno je suvi{e. Razgovaralo se o mnogo ozbiqnijim stvarima. Sudija Bonomi: @elim vam ponovo postaviti pitawe, da li je mogu}e da ste vi to rekli na tom sastanku ili toj ve~eri, da ili ne? Svedok dr Vojislav [e{eq: Na toj ve~eri ne, jer to su suvi{e uop{tene stvari koje sam mogao re}i na drugim mestima, ali ne na toj ve~eri. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da li ste vi ikada te rije~i rekli bilo kada? Svedok dr Vojislav [e{eq: To da smo svi jedna armija, to je bio moj op{ti politi~ki stav. Da treba pobediti usta{e, tako|e, da nijedan ìv ne sme da iza|e tako precizno nije re~eno, ali da svi treba da budu pohvatani ko, ko bude ìv uhva}en da mu bude su|eno. Ja sam se vi{e puta javno zalagao da im se sudi, ali sam dva puta davao izjave preko srpskog radija u Vukovaru gde sam pozivao hrvatske policajce i paravojnike da se predaju, da bi im se u tom slu~aju garantovao postupak propisan za ratne zarobqenike. I to Tuìla{tvo moè da do|e do snimaka sa Radio-stanice u Vukovaru, to su, dakle, moje javne izjave, ali ovde je o~igledno... Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Dobro, vi ste objasnili i motive i pozadinu, a dali ste i neki dokument gde se moè utvrditi koliko ovaj svedok u op{te moè da bude tretiran kao vaqan izvor informacija. Kre}emo daqe, gospodine [e{eq. Borisav Jovi} je ovde govorio o tome da srpsko i jugoslovensko rukovodstvo nikad nije èlelo Veliku Srbiju i da su postojale tri opcije, a to su: prva, o~uvawe Jugoslavije kroz Ustavne promene. Druga, u slu~aju dezintegracije Jugoslavije organizovawe referenduma na kome bi narodi imali pravo na samoopredeqewe. I tre}e, obezbe|ewe jednakosti me393
|u Srbima u republikama izvan Jugoslavije. On je svedo~io 19. novembra 2003. godine, a to se nalazi na stranicama transkpripta 29215 i 29216. Dakle, govorio je o te tri opcije, nadam se da ste zapamtili {ta sam vam citirao? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Da li je ovo ta~no? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa to je u osnovi ta~no, jer u jugoslovenskoj ustavnopravnoj teoriji i praksi nije postojalo i nikad nije pomiwano pravo federalnih jedinica na samoopredelewe, ukqu~uju}i i otcepqewe. Postojalo je samo pravo naroda, odnosno nacija na samoopredelewe, ali ni ono nije ukqu~ivalo otcepqewe jer se smatralo da je to jednokratno pravo i da su svi narodu u biv{oj Jugoslaviji posle Drugog svetskog rata to pravo iskoristili opredequju}i se da ìve u Jugoslaviji kao federalnoj dràvi ravnopravnih republika. Sudija Bonomi: Mogu li vas ja, gospodine [e{eq, pitati kako se to ukalapa u poglede koje ste jutros izrazili o Sloveniji? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja vam iznosim svoje stavove, a sa druge strane u situaciji u kojoj zemqi preti raspad onda se postavqa pitawe da li treba Sloveniju na silu zadràvati u Jugoslaviji, a nema nere{enih etni~kih problema? Iz po~etka stav ve}inskih politi~kih faktora je bio da se ne sme dozvoliti ni Sloveniji otcepqewe, ja sam bio prvi koji se zalagao da se Sloveniji da to pravo... Sudija Bonomi: Da li je onda kratak odgovor, da vi kaète da vi prihva}ate osnove za otcepqewe Slovenije, ali da strogo govore}i wihovo otcepqewe nije se uklapalo u tada vaè}i pravni reìm. Oni su trebali sqediti jedan druga~iji put, a zbog sastava stanovni{tva vi prihva}ate da ono {to su oni u~inili nije nerazumno? Svedok dr Vojislav [e{eq: To je bilo protivpravno, nema nikakve sumwe, ali da bi se izbegao rat bilo je, po mom mi{qewu, boqe pustiti Sloveniju da mirno ode nego se sukobqavati sa slovena~kim narodom. Sudija Bonomi: Shvatio sam, hvala. Slobodan Milo{evi}: Dakle, vi ste, vi se slaète sa onim {to je Jovi} ovde rekao u vezi sa ovim? Svedok dr Vojislav [e{eq: U osnovi se slaèm. Slobodan Milo{evi}: To je, dakle, bilo ta~no. A da li je ta~no i ovo {to je Jovi} izjavio to je na 29272. strani transkripta, da se politi~ko rukovodstvo na{e pla{ilo da ne do|e do genocida nad Srbima u Hrvatskoj kao tokom istorije? On upravo o tome govori. Svedok dr Vojislav [e{eq: Toga su se svi Srbi pla{ili, to je bilo, to je bio nepodeqeni strah unutar celog srpskog naroda, jer je Tu|man otvoreno izrazio svoju voqu za kontinuitetom sa biv{om Nezavisnom Dràvom Hrvatskom kao Hitlerovim satelitom, obnovio je ideologiju, saop{tio da je takva fa{isti~ka tvorevina bila izraz istorijskih te`wi hrvatskog naroda i Srbima je sve bilo jasno. Ni{ta dobro Srbi od te Tu|manove dràve nisu mogli da o~ekuju. Bitna je jo{ jedna razlika izme|u Slovenije i Hrvatske.
394
Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, to smo ve} ~uli. Slobodan Milo{evi}: Gospodin Jovi} je ovde rekao, to je na stranici transkripta 29380 i 29381, da je u Klivlendu februara meseca 1990. godine Tu|man izjavio da je glavni ciq wegove stranke da odvoji Hrvatsku od Jugoslavije. Februara 1990. jo{ uvek Tu|man nije bio na vlasti. Da li se vi se}ate ove Tu|manove izjave u Klivlendu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja se se}am ~itave Tu|manove turneje po Americi i Kanadi i to nije jedina wegove izjava te vrste. Gde god je nastupao on je iznosio takav stav kao sastavni deo svog predizbornog programa i na osnovog toga prikupio ogroman novac od hrvatske usta{ke emigracije koji je koristio u predizbornoj kampawi. Ali on je takve izjave davao i u Hrvatskoj. Slobodan Milo{evi}: Da zavr{imo sa citirawem ovih svedo~ewa gospodina Jovi}a. On je rekao, u transkriptu je to 29273, 29274, jedan politi~ki stav koji je onda bio op{te prisutan da je preuraweno priznawe Hrvatske i Slovenije od strane Nema~ke ubrzalo krizu i dovelo do izbijawa rata. Da li je to i va{e shvatawe doga|aj iz tog vremena? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa mislim da je Borislav Jovi} tu prevideo jednu ~iwenicu. Prvi je Vatikan priznao nezavisnost Hrvatske pa onda Nema~ka, ali to je zaista ubrzalo ratni rasplet i u ostatku Jugoslavije. Do priznawa je do{lo nakon {to je prihva}en Vens-Ovenov plan, kad je trebalo tragati za mirovnim re{ewem. Sli~no se desilo u Bosni, prihva}en je Kutiqerov plan pa odmah priznata nezavisnost, izazvan rat. Dakle, onaj ko je nakon prihvatawa mirovnog plana jednostrano priznavao nezavisnost i to na protivpravan na~in, jer se nezavisnost nije mogla priznati ako centralna vlast nema kontrolu nad celom teritorijom, nezavisnost se mogla priznati samo van teritorije Srpske Krajine po me|unarodnom pravu, to sam apsolutno siguran, toliko se ja razumem u me|unarodno javno pravo. Dakle, onaj ko je to jednostrano uradio prvo Vatikan, pa Nema~ka, pa Evropska zajednica, pa Amerika, onaj je posle izazvao nove ratove i nove.... Slobodan Milo{evi}: Na strani 29228, 29229, Jovi} govori o tome da sam ja bio protiv uspostavqawa srpske vojske. Moète li to da osporite ili potvrdite i istovremeno da odgovorite i na pitawe ko je u Srbiji bio za uspostavqawe srpske vojske? Svedok dr Vojislav [e{eq: Svi faktori vlasti u Srbiji bili su protiv uspostavqawa srpske vojske. Svi faktori vlasti borili su se za o~uvawe Jugoslavije i Jugoslovenske narodne armije, pa i vi li~no i va{a partija. Me|utim, u opoziciji je situacija bila druga~ija, u opoziciji je jedino Srpska radikalna stranka bila za o~uvawe JNA, ali i za reformu JNA, za skidawe komunisti~kih simbola pre svega. A prozapadne politi~ke partije su bile za ukidawe JNA i za formirawe srpske vojske, jer su èlele zapravo i srbijanski separatizam, a s druge strane, èlele su da stvore osnovu da se Srbija i vlast u Srbiji ako se formira srpska vojska pa pomogne Srbima preko Drine i Dunava....
395
Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala vam, hvala vam, gospodine [e{eq, hvala. Slobodan Milo{evi}: Vi ste malo~as govore}i o Dulovi}u pomenuli i svedoka Dejana Anastasijevi}a koji je ovde svedo~io najpre kao svedok K1, a kasnije kao, pod svojim imenom. On je izjavio da vas je on intervijuisao vi{e puta, rekao je za vas da ste vi bili moj nacionalisti~ki satelit i da ste mu vi jednom prilikom rekli da ste u periodu devedeset prve i devedeset druge godine bili u veoma bliskim, prijateqskim odnosima sa Jovicom Stani{i}em i da se va{a saradwa sa wim odnosila na organizovawe paravojnih formacija u Hrvatskoj i Bosni. To moète da na|ete na transkriptnim stranicama 11480 i 11481 iz svedo~ewa Dejana Anastasijevi}a. Svedok dr Vojislav [e{eq: Dejan... Slobodan Milo{evi}: [ta moète o tome da kaète? Svedok dr Vojislav [e{eq: Dejan Anastasijevi} je prvo bio {pijun Slu`be dràvne bezbednosti Srbije, a onda su ga preuzele zapadne obave{tajne slu`be. I to nije usamqen primer takav je, na primer, bio i Goran Svilanovi} i jo{ neki. Drugo, ja sam ve} rekao da sam Jovicu Stani{i}a prvi put sreo u novembru 1992. godine, ali 1993. godine kada je do{lo do èstokog sukoba izme|u Srpske radikalne stranke i Socijalisti~ke partije Srbije ja sam krenuo u èstoku propagandnu ofanzivu i protiv vas li~no i protiv Socijalisti~ke partije Srbije i protiv Jovice Stani{i}a kao {efa Dràvne bezbednosti. I ja moram ovde otvoreno da kaèm da u toj propagandnoj ofanzivi nisam birao sredstva kojim }u vas u javnosti oblatiti, diskvalifikovati, uvrediti bilo {ta drugo uraditi {to }e kod vas izazvati bes, mr`wu i sve ostalo. A imao sam direktne povode va{a partija je prvo mene u zvani~nom saop{tewu napala da sam kriminalac, da sam ludak, da sam alkoholi~ar, ja koji godi{we mo`da dva, tri puta okusim alkohol, koji uop{te ne pijem... Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala vam, hvala vam, gospodine [e{eq. Slobodan Milo{evi}: [ta ste hteli da kaète u vezi sa ovim {to on kaè da ste bili u izvanrednim odnosima i da se odnosilo na angaòvawe paravojnih formacija u Hrvatskoj i Bosni? Svedok dr Vojislav [e{eq: Jovica Stani{i} kao {ef Slu`be dràvne bezbednosti nakon direktnog sudara na{e dve partije po~eo je da hapsi dobrovoqce Srpske radikalne stranke i da izdaje javna saop{tewa da su uhap{eni kao zlo~inci. Pa su kod wih nalazili po jedan ili dva komada oru`ja, a dràvna televizija je prikazivala snimke nekih skladi{ta oru`ja koji su nalaèni kod ko zna koga. Svi ti dobrovoqci koji su hap{eni optuìvani su da su ratni zlo~inci u javnosti, a desilo se to da su posle mesec dana pu{tani niko nije ni procesuiran koliko se ja se}am da su neki prekr{ajno ka`weni. Zbog tog hap{ewa, bezrazlo`nog, dobrovoqaca koje je ~inila Slu`ba dràvne bezbednosti Srbije ja sam krenuo u obra~un sa Jovicom Stani{i}em svim sredstvima, {ta god mi je palo na pamet ja sam u javnosti plasirao protiv Jovice Stani{i}a. On je bio mo}ni, najmo}niji ~o396
vek tajne slu`be, smatralo se jedan od najmo}nijih qudi u Srbiji mnogi su tvrdili da je posle vas najmo}niji i ja sam koristio sva sredstva koja su mi stajala na raspolagawu, uop{te nisam birao. Odatle poti~u raznorazne moje izjave, e sad mo`da se desilo da je ovo Ha{ko tuìla{tvo protiv vas i Jovice Stani{i}a pisalo optu`nice na osnovu napisa u {tampi, pa ~ak i mojih izjava, ali utoliko }e im optu`nice lak{e pasti. I to }e verovatno biti moja istorijska zasluga... Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala vam, slede}e pitawe molim. Slobodan Milo{evi}: A da li je ta~no ovo {to kaè Dejan Anastasijevi} da vas je vi{e puta intervijuisao i u kom smislu vi cenite da on kao svedok nije pouzdan? Svedok dr Vojislav [e{eq: Koliko se ja se}am mi smo imali samo jedan razgovor, ne mogu se precizno ni setiti znate, ne mogu uop{te da se setim wegovog izgleda u trenutku razgovora, jer ja sam razgovarao sa mno{tvom novinara. Ali u svakom slu~aju ako me je intervijuisao, taj interviju je objavqen u listu Vreme i moè se prona}i, dakle to je veoma lako razjasniti. A {to se ti~e Dejana Anastasijevi}a, ja sam do{ao do wegovog kompletnog dosijea u Slu`bi dràvne bezbednosti, jer moja mreà je razgranata ja imam qude od poverewa svuda pa ~ak i u ovom Ha{kom tuìla{tvu, jer sam i preko mojih qudi u Ha{kom tuìla{tvu dolazio do vrednih dokumenata. Ja sam, na primer, u ovoj istoj kwizi objavio saslu{awe Jovice Stani{i}a pred Ha{kim istraìteqima, do toga sam do{ao preko mog ~oveka u Tuìla{tvu. Ja sam, dakle, ~ovek koji zna te poslove da radi i {to mi zatreba ja prona|em... Predsedavaju}i sudija Robinson: U redu, hvala vam. Slobodan Milo{evi}: Svedok C 037 je u vi{e navrata govorio o vama. 27. septembra 2002, to je na stranicama transkripta 10341 i 10342, na pitawe o mapi Jugoslavije na kojoj su povu~ene neke linije svedok je objasnio da tu liniju povezuje sa idejom o kojoj je [e{eq govorio. Po [e{eqevom vi|ewu to su nove granice srpske dràve Velike Srbije. Da li je to ta~no? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa ja ne mogu ta~no da razaznam {ta je konkretno svedok rekao, ali je i te kako ta~no da je Srpska radikalna stranka uradila geografsku kartu Velike Srbije sa zapadnim srpskim etni~kim, odnosno nacionalnim granicama na liniji Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica i na tome postoji ekskluzivno autorsko pravo Srpske radikalne stranke. Za to se uvek iskqu~ivo zalagala Srpska radikalna stranka i niko, niko drugi ni u Srbiji, ni u Republici Srpskoj, ni u Srpskoj Krajini. Slobodan Milo{evi}: E sad to je bilo pola pitawa, druga polovina pitawa, ja }u vam citirati to sa strane 10343, 10344 i 10345. Kaè: [e{eq je imao na umu dràvu koja bi ukqu~ivala samo Srbe, a {to se Hrvata ti~e najboqe bi bilo za wih da idu u Hrvatsku. Albanci bi trebalo da ìve u Albaniji. Svedok se ne se}a da li je [e{eq govorio o bo{wacima. I govori da ste u to vreme, ali da prvo ovo ra{~istimo. Dakle, po tome vi ste, dakle, imali na umu dràvu koja bi ukqu~ivala samo Srbe, a za Hrvate je najboqe da idu u Hrvatsku, Albanci da ìve u Albaniji.
397
Svedok dr Vojislav [e{eq: Politika Srpske radikalne stranke i moja li~no je bila da ta jedinstvena srpska dràva obuhvati skoro sve Srbe, Srbe pravoslavce, Srbe katolike, Srbe muslimane. [to se ti~e Albanaca zalagao sam se da se proteraju albanski emigranti koji nisu stekli na{e dràvqanstvo, a delovali su sa separatisti~kih pozicija. Nikakve bo{wake nisam mogao ni pomiwati, jer je bo{wa~ka nacija tek kasnije izmi{qena. Ona je izme{qena negde 1994, 1995. kad li to be{e. To je potpuna, to je, dakle, najnovija izmi{qotina kad je re~ o tim nacijama. Srpska radikalna stranka se uvek dosledno zalagala za punu ravnopravnost pripadnika svih nacionalnih mawina na na{em prostoru i zbog toga smo u na{em ~lanstvu imali i Ma|are i Rumune i Bugare i sve druge pripadnike nacionalnih mawina, Slovake i tako daqe. Sudija Bonomi: Kada govorite o Srbima katolicima u ovom kontekstu da li tu mislite na qude koji se smatraju qudima koji ìve u Srbiji ili pak govorite o Srbima katolicima o kojima ste ranije govorili, a koji danas sebe smatraju Hrvatima? Svedok dr Vojislav [e{eq: Govorim i o Srbima katolicima koji danas sebe smatraju Hrvatima. 1900. godine u Zagrebu je odràn Hrvatski katoli~ki kongres na kome je prvi put proklamovano da su svi katolici koji govore, kako je tada re~eno, srpskohrvatski ili hrvatskosrpski jezik Hrvati. [ta se desilo? Prvo su Hrvati prihvatili srpski jezik kao svoj kwièvni jezik.... Sudija Bonomi: Nisam zatraìo da iznosite sve te detaqe. Da li iz va{eg odgovora proizilazi da kada govorite o Srbima koji su muslimani, da vi u stvari govorite o qudima koji sebe smatraju Bosancima ili bo{wacima? Svedok dr Vojislav [e{eq: Koji od pre nekoliko godina sebe smatraju, nazivaju bo{wacima, da o wima govorim. Jer svi vrhunski intelektualci iz reda takozvanih Hrvata i takozvanih muslimana ... Sudija Bonomi: Nije mi potrebno obja{wewe istorije, meni je dovoqno ono {to ste rekli, {to ste izneli svoj stav i da shvatim o ~emu govorite kada spomiwete te qude. Ja sam jednostavno hteo jedno obja{wewe i vi ste to i izneli, hvala vam. Izvolite, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Da bi ovo bilo potpuno, gospodine [e{eq, da napravimo jednu malu digresiju, da li vam je poznat jugoslovenski pisac Me{a Selimovi}? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Mehmed Me{a Selimovi} je musliman iz Bosne... Slobodan Milo{evi}: Dobro. Svedok dr Vojislav [e{eq: I najve}i srpski, jedan od najve}ih srpskih pisaca svih vremena. Za sebe je rekao: Ja sam Srbin, porodica mi je srpska, otac mi je bio Srbin, svi smo Srbi. To je ostavio u svom testamentu znaju}i posle smrti da }e neko poku{ati da ga svojata i progla{ava pripadnikom ve{ta~ke nacije. Ali nije samo Me{a Selimovi}... Slobodan Milo{evi}: Mehmed Me{a Selimovi}.
398
Svedok dr Vojislav [e{eq: Mehmed Me{a Selimovi}, zatim Hasan Kiki}, Skender Kulenovi}, ]amil Sijari} i tako daqe. Svi vrhunski intelektualci iz reda muslimana za sebe su isticali da su Srbi, tako se desilo i kod ovih navodnih Hrvata. Od Ivana Gunduli}a i svih dubrova~kih kwièvnika, preko Ive Vojinovi}a, preko Ivana Stojanovi}a, Milana Re{etara, Vladimira Dvornikovi}a do Ive Andri}a svi su oni katolici, ali su se ponosili da pripadaju srpskoj naciji. Ve{ta~ki su posle Srbi katolici pretvarani u Hrvate, naterivani, prvo da se izjasne kao Hrvati, a posle ispirawa mozga masovno se izja{wavaju. I naterivani su prvo da se izja{wavaju kao muslimani, posle vi{edecenijskog ispirawa mozga oni su sad ube|eni da su zaista neka muslimanska nacija. A sad im je to promeweno pa je izmi{qena bo{wa~ka nacija. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, Me{a Selimovi} za koga znamo da je jedan od najistaknutijih srpskih pisaca je u svom testamentu, koji je ostavio u Srpskoj akademiji nauka napisao da je Srbin. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da to je ta~no i taj tekst je objavqen u wegovoj kwizi Se}awa. Slobodan Milo{evi}: Mislim da je dovoqno o tome aspektu. Svedok dr Vojislav [e{eq: A gospodine Milo{evi}u ja moram da vas podsetim na Josipa Pan~i}a, Josip Pan~i} je Srbin katolik koji je bio prvi predsednik Srpske kraqevske akademije nauka. îtav niz je drugih primera, u mojoj kwizi Idelogija Srpskog nacionalizma posebno poglavqe je posve}eno Srbima katolicima sa ~itavim nizom primera, posebno poglavqe Srbima muslimanima sa ~itavim nizom primera. Slobodan Milo{evi}: Iz ovog svedo~ewa svedoka C 037 osim ovoga {to ste sad odgovorili, on tvrdi kako u to vreme [e{eq je bio u velikoj meri zastupqen u {tampi, na radiju i televiziji, izve{tavano je o svim wegovim govorima. Novinari su ga svuda pratili, ovo ukqu~uje i dràvnu televiziju, data mu je bila totalna sloboda govora. Objasnite mi, molim vas, {ta to zna~i da je vama data totalna sloboda govora? Da li bi to trebalo da podrazumeva da nekome nije data totalna sloboda govora u Srbiji devedesetih godina? Ko je to imao totalnu slobodu govora, a ko nije? Nabrojte nekoga ko nije imao totalnu slobodu govora? Svedok dr Vojislav [e{eq: Nemogu}e mi je da nabrojim, jer posle poluvekovne komunisti~ke diktature prva je va{a vlast, gospodine Milo{evi}u, u Srbiji uvela potpunu slobodu misli i govora, potpunu. A nije ta~no da sam ja bio najvi{e zastupqen u medijima, posle izbora 1992. godine Sneàna Milivojevi} sa jo{ jednom saradnicom, ~ijeg se imena ne se}am objavila je kwigu, koliko me se}awe sluì, pod naslovom Ekranizacija izbora i u toj kwizi na osnovu empirijskih podataka pokazala da je Srpska radikalna stranka bila najmawe zastupqena u medijima u odnosu na druge politi~ke partije. Na{e kori{}ewe medija je bilo najefikasnije, jer mi smo jedna od retkih politi~kih partija koja je sa intimnim ube|ewem u istinitost onoga {to govori zastupala svoje ideolo{ke stavove. U moru raznoraznih preva399
ranata koji su zapqusnuli srpske politi~ke procese mi smo blistali kao qudi koji su iskreno ube|eni u svoju ideologiju i veruju iskreno u ono {to slede. To je nas u~inilo prepoznatqivim i mi smo pokazali i spremnost da se `rtvujemo za svoje ideje za razliku od drugih. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, vi ste sami doputovali u Hag kad ste ~uli da je podignuta optu`nica protiv vas? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa me neo~ekivano uhapsi{e na aerodromu. Da ja sam èleo da do|em u Hag, ja sam se deset godina nudio Ha{kom tribunalu, zvao telefonom Ha{ko tuìla{tvo nekoliko puta oni... Predsedavaju}i sudija Robinson: U redu, hvala vam, gospodine [e{eq. Slobodan Milo{evi}: Nema u transkriptu ovoga {to je gospodin [e{eq rekao na kraju. Predsedavaju}i sudija Robinson: Rekao je da se ponudio Hagu, da je hteo da do|e. Svedok dr Vojislav [e{eq: A i da bi bio tuàn da nisam do{ao, iskreno tuàn. Va`no je, gospodine Robinson. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da evo sad je to kompletno, sada imamo potpunu sliku, gospodine [e{eq. Izvolite, gospodine Milo{evi}u, slede}e pitawe. Slobodan Milo{evi}: êtrdeset {est, ovaj isti svedok 037, C 037 kaè: Nesrbi nisu bili poèqni na teritoriji Krajine, pre svega to je rekao [e{eq, a Srbi sa drugih teritorija bi do{li u Krajinu. Svedok dr Vojislav [e{eq: To je apsolutno neistina, nisam nikada rekao da su nesrbi nepoèqni u Krajini. Izne}u vam jedan detaq, kad sam bio u Mirkovcima u vreme rata u jedinici lokalnih teritorijalaca bilo je Hrvata, neke od wih sam upoznao. Na.... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, izviwavam se {to vas zaustavqam, ali odgovorili ste na pitawe. Mora se zaustaviti ta tendencija da vi nastavite sa pri~om. Izvolite, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Svedok kaè da se ne se}a da ste bili ume{ani u incedent na Plitvicama, a da ste na sastanku u Srbu bili prisutni, ali niste govorili ve} ste samo svratili. Da li je on to pratio, dakle, va{e pona{awe i prisustvo u Krajini i da li je to autenti~no izneo ovde? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa ja sam ve} potvrdio da sam bio na mitingu u Srbu tamo nisam govorio, tamo su govornici bili Jovan Ra{kovi}, Milan Babi} i jo{ neki ne mogu se ni setiti ko je sve govorio. Slobodan Milo{evi}: Ali kaè da niste bili ume{ani u ovo na Plitvicama. Svedok dr Vojislav [e{eq: A to na Plitvicama je bilo mesec dana ranije pre mog dolaska negde u martu, krajem marta kad li je to bilo? Tamo je upala Hrvatska specijalna policijska jedinica, izazvala sukob sa srpskim policajcima. Koliko me se}awe sluì poginuo je jedan srpski i jedan hrvatski policajac, a onda je do{la jedinica JNA da interveni{e i da smiri te sukobe. A ja sam posle u~estvovao u protestnom mar{u srpskog naroda na Plitvicama, to je bilo vi{e od mesec dana posle samog doga|aja.
400
Slobodan Milo{evi}: Dobro. Svedok dr Vojislav [e{eq: To je bilo 2. maja, koliko me se}awe sluì. Slobodan Milo{evi}: Na strani transkripta 10429, ovaj isti svedok C 037, 30. septembra 2002. godine, je svedo~io, tvrdi da: U Balincima i Vo}inu su po~iweni zlo~ini od strane [e{eqevih radikala, naravno, uz pomo} lokalnih ekstremista. To je wegova tvrdwa, dakle, Balinci i Vo}in zlo~ini po~iweni od strane [e{eqevih radikala uz pomo} doma}ih ekstremista. Svedok dr Vojislav [e{eq: Nikada nisam ~uo ni za jedan zlo~in koji bi eventualno izvr{ili dobrovoqci Srpske radikalne stranke. Mi smo bili veoma rigorozni, za mawa krivi~na dela za kra|u, eventualnu pqa~ku i tako daqe mi smo iskqu~ivali iz stranke i predlagali da se ti dobrovoqci iskqu~e iz jedinica. Nikada nisam bio obave{ten da je bilo koji dobrovoqac Srpske radikalne stranke izvr{io ozbiqniji zlo~in, ni jedan jedini slu~aj se nije desilo. Oficiri, komandanti JNA uvek su isticali kao primer discipline dobrovoqce Srpske radikalne stranke u vi{e navrata. Slobodan Milo{evi}: Na strani 10431 on kaè da u Vo}inu su bili od dobrovoqaca aktivni [e{eqevi radikali. A na pitawe ko je ubio ove qude, hrvatske porodice 15. decembra 1991. godine svedok je odgovorio da prema onome {to su rekli lokalni stanovnici to su u~inili [e{eqevi radikali i lokalni ekstremisti. Svedok dr Vojislav [e{eq: To je izmi{qotina, srpski radikali u tome nisu u~estvovali. Oni su bili sme{teni, koliko mene se}awe sluì, negde deset kilometara od Vo}ina. I srpski radikali, pri povla~ewu srpskih snaga, te{ko su stradili u selu Ma{i}ka [agovina, u jednom danu bilo je jedanaest poginulih dobrovoqaca Srpske radikalne stranke, izvestan broj je rawen i pao u hrvatsko zarobqeni{tvo. Iako su ih mu~ili u zarobqeni{tvu, poniàvali na najgore na~ine, svi su oni posle pu{teni, nijedan nije procesuiran. Nikad se nije desilo da je neki dobrovoqac Srpske radikalne stranke bilo gde optuèn za ratne zlo~ine donedavno. Nedavno se desilo da je optuèn Miodrag Lan~uànin Kameni u ovoj grupi kojoj se sudi u Beogradu. Ali ja imam dokument, koje mi je dostavilo Tuìla{tvo, koje je dostupno javnosti, iz koga se vidi da Kameni nije u~estvovao u Ov~ari i da su ga u~esnici streqawa u Ov~ari sutradan nazivali pogrdnim izrazima, ako mi Sudsko ve}e dozvoli ja bih upotrebio taj izraz, jer on je sadràn u dokumentu koje mi je dalo Tuìla{tvo. Ako smem da kaèm mnogo je bezbrazan izraz gospodine Robinson? Mogu li da kaèm? Ako dozvoqavate ja }u re}i, ako ne dozvoqavate ne}u. Ali su ga tim izrazom nazivali... Predsedavaju}i sudija Robinson: Vreme je za pauzu, vrati}emo se na to pitawe nakon pauze od dvadeset minuta. Slu`benik suda: Molimo ustanite. Posle pauze. Slu`benik suda: Molim ustanite. Izvolite sjesti. Predsedavaju}i sudija Robinson: Izvolite, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, ovaj isti svedok C 037, to je stranica transkripta 10434, govori o hrvatskim civilima koji su ubijeni
401
po~etkom oktobra 1991. godine. I kaè da ono {to je bilo ura|eno u Balincima su uradili lokalni ekstremisti i [e{eqevi dobrovoqci. Da li vi i{ta znate o tome? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa ja uop{te nemam predstavu gde se ti Balinci nalaze, a kamo li da vam ne{to konkretnije kaèm. Zaista ne znam gde su Balinci. Predsedavaju}i sudija Robinson: Ali da li va{i dobrovoqci znaju gde su Balinci? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa to je sad nemogu}e pitawe, ja ne znam sva mesta gde je Jugoslovenska narodna armija upu}ivala i dobrovoqce Srpske radikalne stranke. Ali ja nikad nisam ~uo ranije za Balince. Balinci se pojavquju kao geografski pojam odnedavno tek, i ne znam za zlo~ine u Balincima, eventualnim. Slobodan Milo{evi}: Dobro. Svedok dr Vojislav [e{eq: I neverovatno mi je. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, s obzirom da strukturu va{e stranke da li biste vi znali da su neki va{i dobrovoqci po~inili neki zlo~in. Svedok dr Vojislav [e{eq: Apsolutno sam siguran da bih odmah saznao da su bilo gde dobrovoqci Srpske radikalne stranke u~estvovali u zlo~inima. Odmah bi to neko javio, odmah bi stranka intervenisala. Ali takvih informacija jednostavno nije bilo, ja sam rekao za mawa krivi~na dela koja su se de{avala, mi smo odmah insistirali, prvo iskqu~ivali iz stranke, a drugo insistirali i da odgovaraju}e jedinice takve odstrane iz svojih redova. Ja sam pomenuo slu~aj tog @u}e, koji je negde zate~en u kra|i u isto~noj Slavoniji i odmah je bio odstrawen. Posle je on tvrdio da je Srpsku radikalnu stranku napustio zato {to smo mi sara|ivali sa reìmom. Znate, ~esto kriminalci nastoje da svoje postupke objasne ideolo{kim ili politi~kim faktorima, a ne ne~asnim namerama koje su po sredi. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, sada govorimo o dobrovoqcima Srpske radikalne stranke unutar JNA, vi kaète, zna~i, da ako su oni po~inili neki zlo~in kao pripadnici JNA da bi ste vi i va{a stranka o tome bili obavje{teni. Svedok dr Vojislav [e{eq: Sigurno bi na neki na~in bili obave{teni, mislim da bi nas obavestila i nadle`na komanda JNA. Mislim da bi nas obavestili i drugi dobrovoqci koji su na{i ~lanovi, a nisu pripadnici JNA, jer mi smo neprekidno insistirali da na{i dobrovoqci moraju biti najdisciplinovaniji, da kao ~lanovi stranke ~uvaju ~ast i obraz stranke. Nama je i do toga bilo veoma stalo, mi smo smatrali da bi bila stra{na... Predsedavaju}i sudija Robinson: Znam da ste vi u to uvjereni, ali kakva vrsta institucionalne veze je postojala izme|u JNA i Srpske radikalne stranke, veze koja bi nu`no dovela do toga da vi takve informacije primite? Svedok dr Vojislav [e{eq: Nikakve institucionalne veze nije bilo. Mi smo kao gra|ani i pojedina~no i kolektivno sara|ivali i pomagali JNA. Ima jedan slu~aj, na primer, kad sam ja li~no poslao pismo pukovniku
402
Trbojevi}u u zapadnoj Slavoniji i traìo da se qudi iz Srpske radikalne stranke, zaposleni na prikupqawu dobrovoqaca, stave na platni spisak JNA, jer je na{e slawe dobrovoqaca u zapadnu Slavoniju trajalo mesecima, na primer, i veliki broj qudi je bio angaòvan u wihovom prikupqawu i upu}ivawu. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da li sam u pravu onda kada kaèm da je jedini na~in na koji biste vi dobili takve informacije bio putem neformalnih kanala? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, putem neformalnih, ali mislim iako su neformalni da su ti kanali bili veoma pouzdani, jer kod na{ih ~lanova je bila izraèna i partijska svest i svest o partijskoj disciplini. I ako bi neko izvr{io krivi~no delo ja sam ube|en neko drugi, ko bi saznao, da bi nas odmah obavestio. Predsedavaju}i sudija Robinson: Izvolite, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, ovaj svedok kaè da su [e{eqevi radikali to je na stranici transkripta 10438, povla~e}i se pqa~kali i ubili Stojana Bojani}a u Glavici, ali ih ne zna po imenu, a dogodilo se 21. ili 22. decembra. Ovaj ubijeni je o~igledno po imenu i prezimenu Srbin, da li ste ~uli za to? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, za taj slu~aj nikad nisam ~uo, ali mi je neverovatno da se ne zna ko su izvr{ioci zlo~ina. Po mom dubokom ube|ewu svaki zlo~in ima ime i prezime, iza svakog zlo~ina se krije pojedinac ili grupa i svaki zlo~in se sa tog aspekta moè rasvetliti. To {to je neko rekao {e{eqevci, mogao je re}i i Japanci, mogao je re}i {ta mu padne na pamet, marsovci. Ja sam dobio u pretpretresnom podnesku Tuìla{tva na jednom mestu se kaè [e{eqevi Beli orlovi. Tu se pravila i zbrka, znate iz te zbrke nije u stawu ni Tuìla{tvo da iza|e. Slobodan Milo{evi}: Dobro, ja se nadam da ste vi razjasnili da Beli orlovi nikad nisu imali veze sa Srpskom radikalnom strankom. Svedok dr Vojislav [e{eq: Nikad, nikakve veze. A mi smo neprekidno kritikovali druge dobrovoqa~ke formacije ako su u~estvovale u kriminalu. Vi se verovatno se}ate na{ih èstokih kritika arkanovaca, Mauzera i nekih drugih, Srpske garde i tako daqe. Kad bi god saznali za tu|i kriminal mi smo ga javno ìgosali, jer smo smatrali da to nanosi veliku moralnu {tetu srpskom narodu u celini i da ne odgovara srpskim nacionalnim tradicijama oslobodila~kih ratova. Slobodan Milo{evi}: Ovaj svedok kaè, na stranici 10441: U podru~ju Sekulinaca, Bu~ja, Zve~eka, Zve~eva i Ceralije [e{eqevi qudi su bili sme{teni u oblasti izme|u Zve~eva prema Slatini, a ne u drugim navedenim mestima. Da li i{ta znate o tome? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja znam da su dobrovoqci Srpske radikalne stranke bili razme{teni u raznim mestima zapadne Slavonije i u svakom trenutku je tamo bilo najmawe 500 dobrvoqaca Srpske radikalne stranke. Svi pod jedinstvenom komandom, wihov komandant je bio pukovnik Trbojevi} i on ih je hvalio, kad sam ih obilazio. Ja sam bio tamo nekoliko dana,
403
spavao sam na Zve~evu, ima tamo neki planinarski dom ili ne{to sli~no, tamo sam spavao. Obilazio sam razne linije i neprekidno mi je pukovnik Trbojevi} hvalio disciplinu dobrovoqaca Srpske radikalne stranke, da spadaju me|u najdisciplinovanije. Ti dobrovoqci su upu}ivani otprilike na mesec dana, a nekad na mesec i po dana, pa je dolazilo do smene dobrovoqaca, autobusi dovezu jednu grupu, a odvezu drugu. Znate, qudi su imali porodi~ne obaveze, imali su radne obaveze i tako daqe i obi~no se i{lo na mesec ili na mesec i po dana. Ali u svakom trenutku, do pada zapadne Slavonije, mislim da broj dobrovoqaca Srpske radikalne stranke na tom podru~ju nije bio ispod pet stotina i oni su bili raspore|eni u raznim jedinicama. Nikada u jednoj jedinici nije bilo ve}e koncentracije na{ih dobrovoqaca od nivoa jedne ~ete. Slobodan Milo{evi}: Dobro. Na stranici 10467 transkripta on kaè: Qudi su se pla{ili [e{eqevih qudi, bili su okrutni, radili su sva{ta lokalnom stanovni{tvu. Zastra{ivali su, pretili su, neki od wih su bili ume{ani u pqa~kawe, to je ono {to su mi qudi rekli. Qudi su mi se àlili da su opqa~kani, lokalno stanovni{tvo i srpsko i hrvatsko im nije verovalo i pla{ilo ih se. [e{eq je dolazio i pose}ivao svoje jedinice u novembru 1991. u oblasti Zve~eva i vr{io inspekciju svojih jedinica. Vr{io je inspekciju u oblastima izme|u Zve~eva, Vo}ina i oko Podravske Slatine. Za druga mesta svedok ne zna ~uo je da je drào govore vojnicima koji su ga podràvali, ali nije bio prisutan svedok. To je ~uo od lokalnog stanovni{tva i qudi su bili tamo. Dakle, ovde je, vi ste bili u Zve~evu, obi{li te jedinice u kojima su bili va{i dobrovoqci, dakle... Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam obilazio mnoge druge jedinice. Slobodan Milo{evi}: Dobro, dobro. Samo da ovo razjasnimo ovde, kaè: Qudi su se pla{ili [e{eqevih qudi, bili su okrutni, radili su sva{ta lokalnom stanovni{tvu, pqa~kali lokalno stanovni{tvo i srpsko i hrvatsko im nije verovalo i pla{ilo ih se [ta moète da kaète o tim konstatacijama? Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo prejak je izraz vr{io inspekciju obilazio sam jedinice. Znate nisam ja imao nikakve formalne nadle`nosti za vr{ewe inspekcije, ali bilo je nekih problema kod kojih sam se trudio da pomognem. Na primer, jednoj grupi dobrovoqaca date su stare uniforme JNA, pa sam ja molio nadle`ne komande da im se daju novije uniforme koje su lep{e izgledale i bile su u maskirnim bojama i tako daqe. Ja sam razgovarao prilikom obilaska i sa mnogim civilima i sa prili~nim brojem Hrvata, nikad nisam nai{ao ni na jednu àlbu, svi su me lepo primali, lepo razgovarali, razgovarali smo o op{tim politi~kim temama i konkretnim problemima wihovog ìvota tamo. U glavnom su àlbe bile na slabo snabdevawe ìvotnim namirnicama i sli~ne stvari, nikada nisam ~uo nijednu àlbu na pona{awe dobrovoqaca Srpske radikalne stranke u zapadnoj Slavoniji. Ali kad imate pred sobom svedo~ewa iz druge, tre}e, ~etvrte ili pete ruke ovaj svedok ovde dolazi da svedo~i pa kaè: Pri~ali mi qudi. Mo`da su mu pri~ale ène u brija~nici ili ne{to sli~no. Znate to su
404
nebuloze, to ne zasluùje ozbiqan razgovor treba govoriti o konkretnim ~iwenicama, ako su... Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala, gospodine [e{eq. Slobodan Milo{evi}: Strana 10959, ovaj isti svedok kaè da ni{ta nije znao o paravojnim formacijama Vuka Dra{kovi}a, ve} samo o [e{eqevim i to na osnovu onoga {to je stanovni{tvo pri~alo. Dakle, kakve, o kakvim je to va{im paravojnim formacijama se pri~alo? Da li je to ne{to do{lo do vas? Prvo, jeste li imali negde paravojnu formaciju? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, nigde nismo imali paravojne formacije, a drugo ti na{i dobrovoqci u mestima gde su boravili stupali su u kontakt sa lokalnim stanovni{tvom, upoznavali se i da se desio neki zlo~in uvek bi se znalo, taj i taj je izvr{io zlo~in ili ti i ti qudi su izvr{ili zlo~ine. Ne moè da se kaè svi su vr{ili zlo~ine ili zlo~ini su bili uobi~ajena pojava, ako je negde izvr{en zlo~in onda nikako nije te{ko utvrditi ko su li~no izvr{ioci tog zlo~ina. E takvih podataka nema, kad je re~ o dobrovoqcima Srpske radikalne stranke, nigde. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da li je opis tih qudi, kad se kaè {e{eqevci, dobar opis? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa taj pojam {e{eqevci moè da obuhvata razli~ite grupacije, ja sam vam ve} dao primer iz presude Radoslavu Br|aninu. Ja sam ovde pro~itao sve presude koje su mi bile dostupne, tamo se govori o paravojnoj jedinici lokalnih Srba u Bosanskoj Krajini zvanih {e{eqevci za koje ja nikad u ìvotu nisam ~uo dok nisam pro~itao tu presudu, jer u Bosansku Krajinu mi nikad nismo slali dobrovoqce. Zna~i kad neko kaè {e{eqevci, ko zna {ta on misli pod tim, da li on misli na dobrovoqce Srpske radikalne stranke koji su do{li iz Srbije? Da li on misli na neke lokalne Srbe koji se identifikuju sa mojim imenom pa se tako nazivaju? Predsedavaju}i sudija Robinson: [ta onda vi smatrate u kojem kontekstu je taj opis pravi~an i to~an? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa taj opis bi mogao biti ta~an kad je re~ o dobrovoqcima Srpske radikalne stranke koji su iz Srbije kao vojnici JNA upu}ivani na frontove, to bi bili u tom smislu {e{eqevci, jer sam ja u~estvovao u wihovom slawu. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala, hvala, hvala. Da, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, Nikola Samaryi} je, 8. oktobra 2002, to je na stranici transkripta 11197, rekao da ste vodili kampawu podizawa morala vojnika oko Dubrovnika i tako daqe i to veliku i veoma lo{u. On kaè: U to vreme je igrao svoju ulogu ~etni~kog vojvode, a titulu je dobio od ratnog zlo~inca vojvode \uji}a koji je emigrirao posle prethodnog rata. I u tom svojstvu samozvanog ~etni~kog vojvode vr{io je inspekciju trupa koje su nosile simbole ~etnika iz prethodnog rata. Svedok je dodao da je sramota to {to je smotru slavne i vite{ke armije vr{io ~ovek poput [e{eqa. Dakle, govori se o Dubrovniku, o va{oj smotri i o
405
amblemima kao {to ste ~uli i ovim kvalifikacijama samozvanog vojvode. Svedok dr Vojislav [e{eq: Svedo~ewe Nikole Samaryi}a je apsolutno neistino, neistinito i sadrì veliki broj laì. Prvo, Mom~ilo \uji} nije bio ratni zlo~inac, koji mi je dodelio zvawe ~etni~kog vojvode. On je ìveo u Americi i da je bio ratni zlo~inac onda bi ga Amerika isporu~ila komunisti~kom reìmu Jugoslavije, kao {to je stvarne zlo~ince isporu~ivala, posledwi je bio slu~aj Artukovi}a. Nije im palo na pamet da isporu~e Mom~ila \uji}a, jer se on borio protiv okupatora, a nije ~inio zlo~ine. Drugo, ja nisam vr{io nikakvu smotru, ja sam obilazio hercegova~ko rati{te prema Dubrovniku i obilazio sam vi{e prvih borbenih linija. Tamo uop{te u to vreme nije bilo nikakvih dobrovoqaca Srpske radikalne stranke, bile su jedinice JNA i rezervisti iz Crne Gore. Gde god sam se pojavqivao lepo su me do~ekivali, na primer kad sam do{ao u Qubiwe oko mene se skupilo vi{e stotina vojnika i zapevalo od Nik{i}a pa do Splita vojvoda se [e{eq pita, to svedo~i o srda~nosti prijema, a ne o nekoj smotri. Ja nisam imao ovla{}ewa da vr{im smotru, nisam imao nikakav komandni poloàj, ali sam bio popularan me|u srpskim borcima i verovatno je moj dolazak uticao na podizawe borbenog morala. Ali za sve to vreme... Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala, hvala, gospodine [e{eq. Podsjetite me kada ste vi to~no dobili titulu vojvode? Ranije ste nam to rekli, ali podsjetite me. Svedok dr Vojislav [e{eq: 28. juna 1989. godine na Srpskom saboru kod manastira Libertvil, nadomak îkaga u Americi. Vojvoda Mom~ilo \uji} je u mom odsustvu mene proglasio novim srpskim ~etni~kim vojvodom osamdeset devete godine. Dakle, dve godine pre po~etka rata. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Svedok dr Vojislav [e{eq: ...i to interesuje. U obrazloèwu progla{ewa je naveo da sam istaknuti antikomunisti~ki borac u otaybini. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, svedok Jovan Dulovi} kaè, na stranici transkripta 11736, ]ele to je izvesni Vukovi} Miroslav je u{ao u kancelariju Marka Pavlovi}a, to jest Marka Popovi}a, to jest Marka Pavlovi}a, to jest Branka Popovi}a to je vaqda tri, ~etri imena upotrebqeno za tog ~oveka i stavio mu pi{toq na glavu. ]ele je bio [e{eqev ~ovek, ovo je bila jedna od [e{eqevih jedinica. Major Pavlovi} je rekao svedoku da je zvao Radmila Bogdanovi}a i [e{eqa. I [e{eq mu je rekao da su ]ele i wegove jedinice izvan kontrole i da nemaju nikakve veze sa wima. Prvo, je li to bila va{a jedinica? Svedok dr Vojislav [e{eq: Nije bilo nikakvih na{ih jedinica, ni mojih, ni Srpske radikalne stranke. Miroslav Vukovi} ]ele je bio dobrovoqac Srpske radikalne stranke u isto~noj Slavoniji i Zvorniku. U Zvorniku on je bio u sastavu JNA, on je posle nekoliko godina iskqu~en iz Srpske radikalne stranke, ali iz sasvim drugih razloga. Ja nikada nisam ~uo da je Miroslav Vukovi} ]ele u~estvovao u bilo kakvim zlo~inima, me|utim, Miroslav Vukovi} ]ele je danas predsednik udruèwa boraca ratova od 1991. do 1995. godine, dakle, predsednik udruèwa ratnih veterana Srbije.
406
On je i daqe aktivan u politi~kom ìvotu na taj na~in, za wega niko nikada nije rekao da je neki zlo~in u~inio. A to o ~emu svedo~i Dulovi} ko zna? Mo`da je on negde sa nekim Srbinom i zaista do{ao u sukob, ali taj Pavlovi}, Popovi} i tako daqe koga navodi nije ni Hrvat, ni musliman moglo je do}i do sukoba negde me|u Srbima i da neki... Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala, hvala. Isto tako, molim vas, opet da imate na umu da pravite pauzu nakon {to zavr{i pitawe gospodin Milo{evi}, jer ja mogu ~uti prevodioce kako hvataju dah. Slobodan Milo{evi}: Ima vi{e mesta u svedo~ewu Jovana Dulovi}a gde se vi pomiwete, a to je svedo~ewe ovde u funkciji optuìvawa mene za to {to se tamo doga|alo. Ali ja }u neke presko~iti, jer mi se ne ~ine previ{e zna~ajnim, a nemamo previ{e vremena. Kao {to su, na primer, mogu}nost da se sa vama kontaktira, koliko procenata zvorni~kog stanovni{tva }e pristupiti radikalima i tako daqe. Me|utim, na pitawe koje je upu}eno svedoku Jovanu Dulovi}u, to je na stranici 11750, da li je svedok li~no intervijuisao [e{eqa u pravqewu dokumentarca o doga|ajima u êlopeku, svedok je odgovorio potvrdno. Da li se se}ate, Jovan Dulovi} je na stranici 11753, pu{tena je video traka, i ovde je slede}i transkript te trake. Dulovi}: Ju~e ste rekli na televiziji da je Milo{evi} taj koji je snabdeo va{u jedinicu oru`jem, da je on aktivno u~estvovao u svemu ovome, a da vam je onda okrenuo le|a. [e{eq: Da to je ~iwenica. 1991. i 1992. godine Milo{evi} je bio vode}i nacionalista i patriota i u to vreme smo tesno sara|ivali. Kada je trideset hiqada paravojnih dobrovoqaca poslato na frontove gde je srpski narod morao da se bori, on je bio taj koji je snabdevao oru`jem, municijom, ode}om i hranom, obezbe|ivao transport, vojnu opremu i tako daqe, zavr{en citat. To je ono {to je pu{teno sa trake. Da li moète da date neko obja{wewe ovoga {to ste rekli i {to je ovde emitovano kao traka? Prvo, da li se se}ate tog intervijua? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa ja ne mogu da se setim da sam tako ne{to izjavio Jovanu Dulovi}u, ali ja sam sigurno takve izjave davao za razne medije u vreme èstoke propagandne kampawe koju smo mi pokrenuli protiv vas, va{e vlasti, jer ste i vi udarili protiv nas iz sve snage. Ja sam ve} rekao, mi smo smatrali sva sredstva dozvoqena, mi smo i{li na to da vas {to vi{e iznerviramo, da vas naqutimo, da vas razbesnimo, da vas navedimo na nepromi{qene represivne mere protiv Srpske radikalne stranke, jer bi nam to u tom trenutku politi~ki odgovaralo. I moram priznati da smo u jednom trenutku i uspeli da vas navedemo na takve mere. Slobodan Milo{evi}: Na kakve? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa to {to sam sa svojim saradnicima bio su|en 1994. godine, pa sam bio u zatvoru ~etri meseca, pa ste me svojim najbliìm saradnicima, va{a vlast, va{a policija uhapsila u Gwilanu pa ste nas dràli dva meseca u zatvoru. Mi smo, dakle, i{li do kraja u tom suprotstavqawu, a na{ je sukobi izbio povodom va{eg prihvatawa i na{eg odbijawa Vens-Ovenovog plana. Pa do ovog obra~una u 1993. godini, gde je va{a partija i tajna policija prvo udarila na nas, mi smo tada krenuli svim sred407
stvima protiv vas, jednostavno nismo birali re~i ili smo ih birali ba{ onako kako smo smatrali da }e vas najvi{e to pogoditi. Dakle, ja ne mogu da potvrdim da sam to rekao Jovanu Dulovi}u, ali sam sigurno takve stvari govorio mnogim drugim medijima. Sa druge strane, znate na dràvnim medijima smo bili blokirani i to je bio na~in da se probijemo kroz te prozapadne medije i da steknemo publicitet, bilo je tu ~itav niz drugih razloga. A {to se ti~e Jovana Dulovi}a ja sam bio u poseti Iraku 2001. godine, primio me je moj prijateq Sadam Husein, predsednik Iraka, i na povratku zadrào sam se u Damasku i do{ao je tada{wi jugoslovenski ambasador u Libanu brat Jovana Dulovi}a. Do{ao je specijalno iz Bejruta u Damask da bi se sa mnom sreo i po~eo da jadikuje {to mu je brat izdajnik i {to mu je brat strani pla}enik, ja mislim da to najupe~atqivije diskvalifikuje Jovana Dulovi}a kao bilo kakvog svedoka. A to o ~emu je govorio Jovan Dulovi} to je Tuìla{tvo moglo na}i po novinama ~itav niz mojih izjava, a te izjave ne predstavqaju ni{ta u jednom sudskom postupku, one mogu biti samo karakterizacija politi~kog ìvota Srbije u jednom mom.... Tuìlac Yefri Najs: Mora biti nekih granica, ja ne}u stalno ustajati i prigovarati, ako to mogu izbje}i, ali zaista vidim da jutros slu{amo neobi~ne oblike svedo~ewa i pozivam Vje}e da to ograni~i. Predsedavaju}i sudija Robinson: Na {to se to~no àlite, gospodine Najs? Tuìlac Yefri Najs: Pa evo pogledajte recimo pitawe i posqedwi odgovor. Pitawe je bilo koje su mjere poduzete? A svjedok onda govori o mjerama za koje kaè da ih je poduzeo i zatim zapo~iwe sa dugim obja{wewem i spomiwe posjet Iraku, komentira pouzdanost svjedoka i tako daqe. Predsedavaju}i sudija Robinson: Meni se ~ini da gospodin Milo{evi} koristi ovog svjedoka da iznese komentare na svedo~ewe i svjedoka optu`be, komentare koji se odnose na wihovu vjerodostojnost i na nama je da to sve procjenimo. Tuìlac Yefri Najs: Pa komentirati ono {to su drugi rekli to je jedna stvar, ali dozvoliti se jednostavno da se krene komentirati na stvari to je druga stvar. Obi~no se svjedocima ne dozvoqava da komentiraju vjerodostojnost drugih svjedoka, oni moraju svjedo~iti. Predsedavaju}i sudija Robinson: No sada ovaj svjedok svjedo~i o svjedo~ewu svjedoka optu`be. Tuìlac Yefri Najs: Ponekad. Sudija Bonomi: Ako je ovog svjedoka ovdje neki drugi svjedok optuìo da je ne{to rekao za {ta ovaj svjedok kaè da je la` i za{to on to ne bi smio re}i? Tuìlac Yefri Najs: On to moè re}i, on moè re}i da je to neto~no, naravno da moè. Isto tako, moè izneti ~iweni~ne razloge, ako ~iweni~ni razlozi postoje za takav stav, ali ovde dobijamo stra{no op{irne odgovore. Predsedavaju}i sudija Robinson: Ja mislim da ovo {to ste vi rekli ima nekog smisla u vezi sa odgovorom kojeg smo upravo ~uli, govorim u svoje
408
osobno ime. Ja mislim da je svjedo~ewe jutros u velikoj mjeri ipak bilo vrlo skoncetrirano. Izvolite, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, da stavimo na stranu da li ste to rekli Dulovi}u ili ne, ali ovde se pomiwe da ste vi rekli da smo 1991. i 1992. mi tesno sara|ivali i da sam vas ja snabdeo oru`jem, hranom i tako daqe. Dakle, da li se se}ate da ste to rekli? Svedok dr Vojislav [e{eq: To sam sigurno rekao u vi{e navrata za razne medije, ali to je u sklopu propagandnog rata u kome je va{a partija mene progla{avala zlo~incem, kriminalcem, psihopatom, alkoholi~arom i tako daqe, ali to ne odgovara realnim ~iwenicama. Treba imati u vidu karakteristike srpskog politi~kog ìvota gde mene na primer prethodni reìm naziva, napada da sam u~estvovao u ubistvu \in|i}a, pa onda ministar posle kaè: Nije, {alili smo se. Pa me potpredsednik vlade napada da sam ukrao trideset {est miliona maraka, pa ~itav niz drugih stvari to onda treba sagledati u tom kontekstu. Ako mene sa svih strana napadaju la`nim... Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala, hvala. Sudija Bonomi: Recite nam u kojem se to vremenskom periodu ne moèmo osloniti na va{e javne izjave budu}i da nisu bile to~ne? Svedok dr Vojislav [e{eq: Svaka javna izjava se mora sagledati u istorijskom kontekstu u kome je iznesena, znate. I ovo sad jesu li bile ta~ne ili nisu? Jesu li bile la`ne ili tako daqe. Znate, postoji u teoriji jedan veoma vaàn stav, nije la` ne{to {to se javno iznese, ne odgovara ~iwenicama, a svi znaju da nije ta~no. Na primer, cela se javnost smejala kako ja vas napadam, a svi su znali da te stvari nisu ta~ne, ali im je bilo duhovito kako su iznesene i kako to, eventualno, vas nervira. A ja sam ovde svedo~io pod zakletvom o ~iwenicama, na{ prvi razgovor je bio u maju 1992, a na{ prvi susret u ìvotu u aprilu 1992. i samo je to ~iwenica i to je ono {to se moè dokazati, a ovo ostalo je srpski politi~ki folklor, u kome nisam samo ja karakteristi~an za takav vid folklora nego svi ostali u~esnici u politi~kom ìvotu. Znate, meni se desilo da mi Demokratska stranka falsifikuje dokument sa mojim potpisom, uzmu stvarni dokument sa koga fotokopiraju potpis pa ubace sasvim neki drugi neprimeren sadràj. Znate, u srpskom politi~kom ìvotu se mnogo toga de{avalo {to treba imati u vidu kad se sudi o javnim izjavama iz tog perioda. Sudija Bonomi: Isto tako, to treba imati na umu kad budemo prosu|ivali va{e izjave koje dajete ovdje, ~iwenica da qudi u drugim kontekstima namjerno laù. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, ali ja ovde govorim pred javno{}u i pod zakletvom, vaqda je to razli~ito. Vaqda je razli~ito ono {to se govori u svedo~ewu pred sudom od onoga {to se u uzavreloj politi~koj atmosferi kao razmena udaraca izgovori. Pa, naravno, vi }ete suditi i verodostojnost mog svedo~ewa kao verodostojnost svih ostalih svedo~ewa, to je va{a stvar ja se u to ne me{am. Samo ja sam svestan pod kakvim okolnostima ovde svedo~im i od kolikog }e istorijskog zna~aja imati ovo moje svedo~ewe, jer istorija }e prou~avati istinitost mog nastupa ovde, a ne {ta sam negde u
409
uzavreloj politi~koj atmosferi govorio protiv ovoga, protiv onoga. Nekad se posva|amo pa jedan drugom samo {to majku ne opsujemo, a sutra opet sara|ujemo u nekim politi~kim aktivnostima, to je ne{to sasvim drugo. Ovde ja svedo~im pod zakletvom i ja sam svestan istorijske va`nosti tog svedo~ewa, kakav god bude ovaj sudski ishod. Predsedavaju}i sudija Robinson: Izvolite, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Dulovi} na stranici 11847 govori o tome da zna sigurno, na osnovu svojih istraìvawa, da su se ~lanovi [e{eqeve stranke dobrovoqno prijavqivali mesnim odborima Srpske radikalne stranke koja je pravila liste, slala ih u Ministarstvo unutra{wih poslova na proveru, a nakon toga je Ministarstvo unutra{wih poslova slalo liste nazad mesnim odborima koji su onda pozivali dobrovoqce kojima je odobren odlazak. E sad, molim vas, moje pitawe, da li ste vi va{e dobrovoqce koji su se, kako i ovaj Dulovi} kaè, dobrovoqno prijavqivali, slali u policiju na proveru pa vam onda policija odobravala koga }e te pozvati kao dobrovoqca u va{e odbore? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, de{avalo se u po~etku da nam se prijave dobrovoqci koji nisu sluìli vojnu obavezu, redovan vojni rok. I kad smo mi shvatili taj problem, kad nam je ukazano ne mogu se sad setiti svih detaqa, onda smo mi insistirali da se za dobrovoqce mogu prijaviti samo oni koji su odsluìli redovan vojni rok, dakle, imali su kakvu takvu vojnu obuku prethodno. De{avalo se da se prijave qudi bez ikakve vojne obuke, pa se desi i da poginu zbog apsolutnog neiskustva, a te provere, jednostavno, nisu takvog karaktera. Na{i op{tinski odbori su imali zadatak da provere da nije re~ o narkomanima, bilo je apsolutno zabraweno da se okupqaju narkomani, zatim da nije re~ o alkoholi~arima i da nije re~ o notornim kriminalcima. Mi smo izbegavali te tri kategorije narkomane, alkoholi~are i notorne kriminalce, a kad su napravqeni spiskovi onda su ti dobrovoqci sazivani u Beograd, u sedi{te stranke, iz sedi{ta stranke su autobusima upu}ivani u kasarnu u Bubaw potok i tamo su dolazili pod komandu nadle`nih vojnih vlasti i upu}ivani tamo gde su te komande odlu~ivale da su najpotrebniji. Slobodan Milo{evi}: Dobro, ali niste mi odgovorili... Sudija Bonomi: Samo trenutak, pomozite mi da ovo razumijem. Vi, zna~i, kaète da je me|u va{im ~lanovima bilo narkomana, alkoholi~ara i notornih kriminalaca, a i ako su oni bili ~lanovi stranke nisu mogli biti dobrovoqci. Moète li mi objasniti u kojem sam ja to smislu pogre{no shvatio? Svedok dr Vojislav [e{eq: Znate, u~lawivawe u Srpsku radikalnu stranku je apsolutno slobodno, svako moè da se u~lani ko god poèli, ko ima osamnaest godina moè da se u~lani. Nema, dakle, zabrane u~lawivawa, niti se ispituje kakav je ko prilikom u~lawivawa. Srpska radikalna stranka je masovna politi~ka partija, a ne kadrovska i moè da se u~lani ko god poèli. Me|utim, kod vo|ewa kadrovske politike se onda zao{travaju kriteriji, u ovom slu~aju je dat striktan nalog da se vodi ra~una da se
410
me|u dobrovoqcima slu~ajno ne pojavi narkoman, alkoholi~ar ili notorni kriminalac. Zna~i, moglo se desiti i de{avalo se da se neko istog dana u~lani u Srpsku radikalnu stranku i kaè: Ja se prijavqujem u va{e dobrovoqce. I toga je bilo. De{avalo se da se qudi koji su do{li u kontakt sa na{im dobrovoqcima na rati{tu tamo u~lane u Srpsku radikalnu stranku. Ja sam vam rekao slu~aj ... Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, imam utisak da veoma te{ko vas transkript stiè, morali biste... Sudija Bonomi: Samo trenutak, govorite o va{im op{tinskim odborima, jesu li to odbori va{e stranke ili su to odbori Ministarstva unutra{wih poslova? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne postoje odbori Ministarstva unutra{wih poslova, to su odbori Srpske radikalne stranke koji postoje u svim op{tinama, postoje i na nièm nivou na nivou mesnih zajednica. Sudija Bonomi: Da dobro, hvala lepo, sad mi je jasno. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, niste mi odgovorili na deo pitawa u kome se pomiwe Ministarstvo unutra{wih poslova. Da li ste vi slali podatke o svojim dobrovoqcima Ministarstvu unutra{wih poslova da ono proceni ko moè da bude dobrovoqac ili ne? Svedok dr Vojislav [e{eq: Nikada i ne moète na}i nijedan dokument te vrste da smo slali spiskove, apsolutno je nemogu}e postojawe takvog dokumenta. Ja mislim da vam je sad najdirektniji odgovor. Slobodan Milo{evi}: Ja se zahvaqujem na tom odgovoru, a pitawe sam postavio zato {to je to decidna tvrdwa Dulovi}a. Predsedavaju}i sudija Robinson: Prevodioci vas ponovo mole za pauzu izme|u pitawa i odgovora, to je pogotovo va`no za vas, gospodine [e{eq, jer vi odmah po~nete govoriti, dapa~e po~iwete ~esto govoriti i prije nego {to je gospodin Milo{evi} zavr{io svoje pitawe. Samo trenutak. Gospodine [e{eq, posavjetovao sam se sa mojim kolegama budu}i da oni ne{to vi{e znaju o tehni~kim detaqima od mene. Vi morate uvijek napraviti pauzu, vi naravno, pratite ovaj postupak na va{em vlastitom jeziku. Kad biste ga pratili na drugom jeziku onda biste ~uli da prijevod uvek malo kasni i da on nije zavr{en kad vi po~nete govoriti. Budu}i da sada slu{ate srpski kanal nu`no je da uvijek napravite pauzu prije nego {to po~nete odgovarati, jer }e me ina~e prevodioci svakih pet minuta moliti da vam naloìm da pravite pauzu. Gospodin Milo{evi} je ovdje ve} veteran tako da on to radi malo boqe, ali je i on ponekad prekr{io pravila, hajde da nastavimo. Slobodan Milo{evi}: Na 11848 strani na moju tvrdwu da srpski radikali nikad nisu imali paravojne formacije svedok je odgovorio da to nije ta~no, dakle, da tvrdwa, jer ja sam citirao i vas tada da vi nikad niste imali paravojne formacije, on kaè da to nije ta~no. A nekoliko stranica kasnije na transkriptu u funkciji toga da su postojale takve paravojne formacije on upravo pomiwe [e{eqevu jedinicu @ute ose pod vo|stvom majora Du{ana ili Vojina Vu~kovi}a. Mi smo ve} o tome govorili, dakle, ja
411
tvrdim da niste imali paravojne formacije on kaè da to nije ta~no, a onda pomiwe @ute ose. Da li je tu potrebno neko dodatno obja{wewe ili smatrate da ste to do kraja objasnili? Svedok dr Vojislav [e{eq: Sa @utim osama nikakve veze nismo imali, a kad su pripadnici paravojne formacije @ute ose uhap{eni i strpani u zatvor u Bijeqini, Srpska radikalna stranka je izdala zvani~no saop{tewe kojim je podràla to hap{ewe i to je nepobitna ~iwenica. A sam Vojin Vu~kovi} zvani @u}a u svojoj izjavi, koja je meni dostavqena u obliku osloba|aju}eg materijala, svedo~i da nije imao nikakve veze tada sa Srpskom radikalnom strankom, da je bio u po~etku rata ~lan, da je u zapadnoj Slavoniji bio dobrovoqac. A da je, kako on kaè, napustio stranku jer smo mi sara|ivali sa reìmom, a zapravo bio je izba~en zbog kriminala. Slobodan Milo{evi}: Dobro, ja se nadam da smo to razjasnili. Dulovi} na stranici 11874 kaè da kada je bio u Zvorniku, da je do{lo do okr{aja izme|u Teritorijalne odbrane i jake paravojne formacije, a ~ovek koji je vodio tu formaciju je rekao da je on jedan od [e{eqevih qudi i to je bio ovaj isti ]ele koga ste malo~as pomiwali. Dakle, govori o paravojnoj formaciji na ~ijem je ~elu taj ~ovek bio, koja je bila u sukobu sa Teritorijalnom odbranom. To je bio unutarsrpski sukob, dakle, ovde ne govori o nekom sukobu sa nekom drugom nacionalno{}u, ve} je poenta ovde da je postojala ta paravojna formacija na ~ijem je ~elu bila ta osoba. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja kategori~ki tvrdim da je Miroslav Vukovi} ]ele u Zvorniku bio dobrovoqac u okviru JNA i da je kao takav do{ao u Zvornik. Da li se on tamo li~no sukobio sa nekim lokalnim Srbima ili ne, ja to ne znam, ja prvi put to ovde ~ujem, niti u to mogu da ulazim. Ali on je oti{ao iz Zvornika kad su se povukle jedinice JNA. Slobodan Milo{evi}: Dakle, bio je u sastavu JNA... Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Na ~elu va{e paravojne formacije? Svedok dr Vojislav [e{eq: Nikakve moje paravojne formacije nije bilo. Slobodan Milo{evi}: Svedok C 060 svedo~io je, 21. oktobra 2002, to je na stranici transkripta 12004, video je u Vo}inu oktobra ili novembra 1991. [e{eqa u dru{tvu sa Vukeli}em, [a{i}em i ostalima, Boj~i}em i tako daqe. Da li... Svedok dr Vojislav [e{eq: Verovatno me je video, videlo me je hiqade qudi tamo. Veqko Vukeli} je bio tada predsednik Vlade zapadne Slavonije, Ilija [a{i} je bio ministar inostranih poslova, sa wim sam i do{ao helikopterom JNA u zapadnu Slavoniju. Helikopterom smo i{li do Bawaluke, a od Bawaluke kolima u zapadnu Slavoniju to su ~iwenice. I hiqade qudi me je tamo videlo i Srba i Hrvata, svi koji su tamo bili. Ja sam obilazio mnoga mesta, sa mnogima razgovarao, sa mnogima se rukovao. Slobodan Milo{evi}: Da li ste tada saznali za neke zlo~ine ili neke incidente koji su se de{avali na toj teritoriji? I podsetio bih vas da je u nekoliko ovih izjava pomiwano i neko lokalno stanovni{tvo ili lokalni ekstremisti, kako-kad je upotrebqeno u ovim izjavama koje sam vam citirao. Da li ste i{ta ~uli o takvim doga|ajima?
412
Svedok dr Vojislav [e{eq: Po mojim saznawima takvih zlo~ina u to vreme nije bilo, neki zlo~ini su se desili u vreme pada zapadne Slavonije. A to kakvi zlo~ini i ko ih je izvr{io to bi najboqe mogao da objasni general Aleksandar Vasiqevi} tada{wi {ef Slu`be bezbednosti JNA koji se zatekao u zapadnoj Slavoniji u vreme pada. U vreme pada zapadne Slavonije ja tamo nisam bio, ja sam bio negde skoro mesec dana pred pad. Slobodan Milo{evi}: Svedok Slobodan Lazarevi}, koji je svedo~io 30. oktobra 2002, govori o tome da je ~iwenica da su se veoma rano u oblasti Knina pojavili Beli orlovi, [e{eqevi dobrovoqci i dobrovoqci kapetana Dragana. Dakle, da li je to koincidiralo to {to se doga|alo u Kninu u to vreme? Vi ste bili neko vreme tamo ili u nekoliko navrata kako ste i sami rekli. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja nikada nisam ~uo da su Beli orlovi bili u Kninu. U Kninu nije bilo dobrovoqaca Srpske radikalne stranke, dobrovoqci Srpske radikalne stranke su bili na Li~kom rati{tu, jer je tamo bila velika teritorija, a mala gustina naseqenosti. U Kninu je bilo dovoqno lokalnih Srba vojnika, a kapetan Dragan je imao centar za obuku mislim u Golubi}u, to je blizu Knina, ali ja taj centar nikada nisam obilazio. I uvek sam bio na velikoj distanci prema kapetanu Draganu, smatraju}i ga najobi~nijim kriminalcem i prevarantom. Slobodan Milo{evi}: Svedok Petar Kriste, svedo~io je 27. januara 2003, transkript 14925. stranica. Kaè da je pobuna na hrvatskoj teritoriji bila rezultat aktivnosti tajnih slu`bi i agenata kao {to su [e{eq i ostali koji su u glavnom do{li iz Srbije. Dakle, to {to se de{avalo u Hrvatskoj je bio rezultat aktivnosti agenata iz Srbije me|u kojima ste i vi. Svedok dr Vojislav [e{eq: To je apsolutno izmi{qotina. Kraji{ki Srbi su se ose}ali li~no i kolektivno ugroènim od Tu|manovog reìma zato su po~eli da se suprotstavqaju. A ja sam prvi put u Knin do{ao kad su uveliko ve} barikade bile postavqene, ja sam prvi put u Knin do{ao negde krajem avgusta i po~etkom septembra 1990. koliko me se}awe sluì. Barikade su ve} bile svuda postavqene, nikakvi agenti iz Srbije ne bi mogli kraji{ke Srbe podi}i na otpor, na suprotstavqawe, na oru`je da oni tamo zaista realno nisu bili ugroèni. Slobodan Milo{evi}: Svedok Aleksandar Vasiqevi}, 6. februara 2003. godine, to je transkript 15812, se}a se da je [e{eq javno u Bi-Bi-Sijevoj emisiji Smrt Jugoslavije, dakle, vi ste javno u Bi-Bi-Si-jevoj emisiji Smrt Jugoslavije po tvrdwi Aleksandra Vasiqevi}a rekli da vas je Jovica Stani{i} unajmio da okupite dobrovoqce i da ste dobili oru`je od Dràvne bezbednosti da ih naoruàte. Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, la` je da sam rekao da me je Jovica Stani{i} unajmio, tako ne{to nikad ne bih mogao da kaèm. A... Slobodan Milo{evi}: Ra~unam da bi bilo poniàvaju}e. Svedok dr Vojislav [e{eq: Naravno. Ali da sam napadao Jovicu Stani{i}a svim sredstvima i davao izjave za koje sam bio siguran da }e ga najvi{e iznervirati, to je ta~no. U jednom trenutku, moram vam priznati, kad sam ~uo da je bolestan Jovica Stani{i} ~ak malo kao da me je grizla savest.
413
Razmi{qao sam da nisu slu~ajno i ovi moji napadi doprineli psihosomatskoj osnovi wegove bolesti. Ali to ose}awe nije me dugo dràlo, napadao sam Jovicu Stani{i}a kao {efa tajne policije svim sredstvima i {ta mi je god palo napamet iznosio sam, jer je on krenuo u obra~un protiv Srpske radikalne stranke, po~eo je da vrbuje ~lanove rukovodstva. Qubi{u Petkovi}a potpredsednika stranke smo iskqu~ili pod sumwom da ga je Slu`ba dràvne bezbednosti vrbovala da radi protiv stranke, postoje video snimci podmi}ivawa na{ih sedam poslanika u saveznoj Skup{tini koji su dobili novac da izdaju stranku i da promene odnos snaga u parlamentu. Te snimke je napravio Jovica Stani{i}. Sa jedne strane su podmi}ivani, a sa druge strane to je snimano.... Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala vam, hvala. Sudija Bonomi: Kada kaète da ste se koristili svim raspoloìvim sredstvima da li je to ukqu~ivalo i izno{ewe neta~nih izjava? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Izno{ewe tih izjava... Sudija Bonomi: Hvala. Pa po mom mi{qewu, odnosno u mom jeziku te dve stvari se dosta razlikuju mo`da ne na va{em jeziku. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja bih vam skrenuo pa`wu, gospodine Bonomi, na jednu ~iwenicu. Ovde sedi tuìlac koji postupa u procesu protiv mene, taj tuìlac je u zvani~nom podnesku Sudskom ve}u mene nazvano skandal majstorom i ja sam ponosan na tu titulu. Ve}eg skandal majstora u srpskom politi~kom ìvotu od mene u posledwih petnest godina nije bilo. Kad mi je bio potreban taj skandal iz nekih politi~kih interesa ja sam znao najve{tije da ga konstrui{em, ja sam ponosniji na titulu skandal majstora koju mi je darovala ova gospo|a koja je tuìlac u mom procesu, ponosniji nego na titulu doktora nauka. Predsedavaju}i sudija Robinson: U redu, evo ~uli smo to. Sudija Kvon: Gospodine [e{eq, da li je mogu}e da ste vi qudima iz BiBi-Sija rekli da vas je angaòvao Jovica Stani{i}? Svedok dr Vojislav [e{eq: Nije nemogu}e da sam i tu emisiju koristio za napad na Jovicu Stani{i}a, a evo za{to. U prethodnom periodu svi zapadni mediji i zapadni politi~ari gospodina Milo{evi}a su napadali kao balkanskog kasapina i mnoge druge izraze su koristili. Nakon podr{ke Vens-Ovenovom miru do Dejtonskog sporazuma zapadni mediji i zapadni politi~ari po~iwu da hvale gospodina Milo{evi}a. Posle Dejtonskog sporazuma Amerikanci javno izjavquju da je on glavni garant mira na Balkanu, a ja u tom periodu po~iwem da protiv gospodina Milo{evi}a i wegovih saradnika izvla~im one optu`be koje su ranije plasirane sa Zapada, ja na taj na~in kontriram wegovim mirovnim inicijativama sa kojima se nisam slagao. Dakle, ja od 1993. naovamo po~iwem da ponavqam one optu`be koje su sa Zapada plasirane protiv gospodina Milo{evi}a, kad ga je Zapad nazivao balkanskim kasapinom i krajwe nekooperativnim. Kad je postao kooperativan onda ja taj arsenal preuzimam i wime ga ga|am u politi~kom ìvotu, prave}i, naravno, i skandal, prave}i komi~ne situacije.
414
Sudija Bonomi: Postavio bih vam konkretno pitawe, za{to bi ste vi rekli da vas je Stani{i} angaòvao da na|ete neke dobrovoqce, odnosno, da skupite neke dobrovoqce i da ste uzeli oru`je od JNA kako bi ste ih naoruàli? Svedok dr Vojislav [e{eq: Zato da bi izazvao Stani{i}a na nepromi{qene postupke i prema meni li~no i prema Srpskoj radikalnoj stranci. Zato da bih ga provocirao, èleo sam iz petnih ìla da isprovociram Stani{i}a i koristio sam sve maltene mu samo jo{ majku nisam psovao. Sve, sve sam koristio u obra~unu sa Stani{i}em {to mi je palo na pamet, on je bio {ef tajne policije, veoma mo}an ~ovek, a radio je sistematski da uni{ti Srpsku radikalnu stranku. Ne moram vam govoriti kakvim arsenalom metoda raspolaè tajna policija, kako oni plasiraju laì, izmi{qotine, podvale i tako daqe. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Slobodan Milo{evi}: Obrati}u vam pa`wu sada na tvrdwu Aleksandra Vasiqevi}a od 12. februara. [est dana kasnije, on je dugo svedo~io kao {to vidite. Na stranici transkripta 15934 on govori vrlo decidno, kaè: Miodrag Lan~uànin je bio komandant odreda Leva Supoderica koji je u~estvovao u likvidacijama u Ov~ari. Ovaj odred su zvali [e{eqev odred, fakti~ki to su bili wegovi radikali. Dakle, ovde je spojeno Leva Supoderica, Ov~ara moglo bi da se izvu~e kao zakqu~ak da je taj odred izvr{io likvidaciju u Ov~ari, ako bi neko mogao zlonamerno da to protuma~i. Molim vas da kaète {ta je istina u vezi sa tim odredom Leva Supoderica, o Miodragu Lan~uàninu komandantu tog odreda? I kakve veze i da li postoji bilo kakva veza tog odreda i Lan~uànina sa streqawem zarobqenika u Ov~ari? Svedok dr Vojislav [e{eq: Aleksandar Vasiqevi} o~igledno la`no svedo~i. Milan Lan~uànin ili Miodrag Lan~uànin, ja ne znam kako mu je pravo ime, mogu}e je Miodrag, ali je Milan skra}enica od Miodrag u Srpskom jeziku, ina~e, su ga zvali Kameni. On je bio komandant odreda Leva Supoderica, to je izvorno odred Teritorijalne odbrane Vukovar, a on je ro|eni Vukovarac i rezervni kapetan prve klase. Kada je gardijska brigada do{la u podru~je Vukovara onda je taj odred pretpo~iwen komandantu Prve gardijske brigade. I taj komandant je doneo odluku da se dobrovoqci Srpske radikalne stranke primaju u sastav Prve gardijske brigade. Slobodan Milo{evi}: Samo zastanite, samo zastanite, molim vas, da razjasnimo to vrlo pa`qivo. Dakle, postojao je odred Teritorijalne odbrane izvorni u Vukovaru? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Koji se zvao Leva Supoderica? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: I wegov je komandant bio rezervni oficir... Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Lan~uànin. Va{i dobrovoqci su ukqu~eni u sastav tog odreda kao {to bi bili ukqu~eni u bilo kakvu drugu jedinicu pod JNA?
415
Svedok dr Vojislav [e{eq: To vam nije potpuna definicija. Tek kad je taj odred ukqu~en u Prvu gardijsku brigadu onda je donesena naredba da se dobrovoqci Srpske radikalne stranke primaju u taj odred. Slobodan Milo{evi}: To zna~i, samo... Svedok dr Vojislav [e{eq: Pre toga na{ih dobrovoqaca nije bilo u tom odredu i Kameni nije bio ~lan na{e stranke. Kameni se u toku rata u~lanio u na{u stranku kad su na{i dobrovoqci po~eli da pristiù pod wegovu komandu. Slobodan Milo{evi}: Dobro. Da li sam ja sad dobro razumeo, va{i dobrovoqci su do{li u JNA? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Kada je ovaj postoje}i odred Teritorijalne odbrane, izvorni vukovarski, postao deo gardijske brigade, odnosno stavqen pod komandu JNA, onda je JNA ukqu~ila va{e dobrovoqce u taj odred kao i u druge jedinice. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, to je ta~no. Slobodan Milo{evi}: Dobro, mislim da ste to sasvim jasno odgovorili. E sada, molim vas da li taj odred i da li ta li~nost kapetan ili {ta je bio kaète po ~inu, kapetan prve klase Lan~uànin, ima bilo kakve veze sa ovim doga|ajima u Ov~ari? Svedok dr Vojislav [e{eq: Kad sam ~uo za zlo~in u Ov~ari, a to je bilo vi{e meseci nakon {to se zlo~in desio, ja sam pozvao Kamenog u Beograd i traìo od wega da mi odgovori da li je u tome u~estvovao. On mi se zakleo svim i sva~im da sa tim zlo~inom nikakve veze nije imao i ubedio me u to. Ovde sam dobio u okviru osloba|aju}eg materijala, koji mi je dostavilo Tuìla{tvo, malopre sam to pomenuo koristi se jedan nepristojan izraz ako mi gospodin Robinson dozvoli ja bi taj izraz ponovio. Da li mi dozvoqavate gospodine Robinson? Tako stoji u dokumentu. Predsedavaju}i sudija Robinson: Ukoliko gospodin Milo{evi} misli da je to va`no za wegov predmet onda moète. Slobodan Milo{evi}: Pa ja ne znam da li ima potrebe za tim, tu je poenta, pretpostavqam, ~iwenica koju ste malo~as obja{wavali da su ga pogrdno, pogrdnim izrazima nazivali... Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Zato {to niko nije bio uz wih u to vreme. Svedok dr Vojislav [e{eq: Kada je Kameni osetio da se ne{to tamo sumwivo sprema on ih je odmah napustio, oti{ao sa svojim vozilom, nije hteo da u~estvuje ni po koju cenu. Nakon {to se desilo to streqawe, qudi koji su u~estvovali u streqawu Kamenog su nazivali raznim pogrdnim nazivima zato {to nije hteo da u~estvuje. I dokumente koji o tome svedo~e meni je Tuìla{tvo dostavilo. Slobodan Milo{evi}: Dobro. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja ranije nisam znao za te dokumente. Slobodan Milo{evi}: Dobro, onda je to razja{weno. A da li je bilo ko iz odreda tog u~estovao, po va{im saznawima, u tome zlo~inu u Ov~ari ili ne?
416
Svedok dr Vojislav [e{eq: Po mojim saznawima iz toga odreda niko nije u~estvovao, tako mi je rekao Kameni. Slobodan Milo{evi}: A da li je bilo koji ~lan Srpske radikalne stranke, makar bio i sa terena tog podru~ja, u~estvovao u tome? Da li o tome ne{to znate? Svedok dr Vojislav [e{eq: Po mojim saznawima ne. Jedan od optuènih koji se zove Stanko Vujanovi} postao je ~lan Srpske radikalne stranke naknadno, ali tek 1993. godine u~lanio ga je Rade Leskovac tada{wi predsednik Srpske radikalne stranke za Republiku Srpsku Krajinu, kandidovao ga je na prvim parlamentarnim izborima, ve}inskim izborima i Stanko Vujanovi} je ubedqivo pobedio i postao narodni poslanik. U vreme doga|aja u Vukovaru, ja ne znam da li je on u~estvovao u streqawima ili ne, to }e pokazati presuda Specijalnog suda za ratne zlo~ine u Beogradu koja se i{~ekuje u najskorije vreme. Ali u vreme osloba|awa Vukovara on nije bio ~lan Srpske radikalne stranke, postao je tek 1993. godine. To je nepobitna ~iwenica, a on je, ina~e, me{tanin Vukovara. Slobodan Milo{evi}: A kako obja{wavate, nije neka velika digresija, ali kako obja{wavate to da niko nije znao za taj doga|aj, evo ni vi koji ste imali na terenu jedan prili~an broj dobrovoqaca, niko nije znao za to nekoliko meseci. Kako obja{wavate tu ~iwenicu? Svedok dr Vojislav [e{eq: To pitawe treba postaviti generalu Aleksandru Vasiqevi}u koji je u to vreme bio u isto~noj Slavoniji, bio na prostoru Vukovara, a kad se desilo streqawe, po mojim saznawima, komandant gardijske brigade tada{wi pukovnik, sada{wi general Mrk{i}, uop{te nije bio u Vukovaru u tom trenutku, po mojim saznawima. General Vasiqevi} je bio, treba ga pitati za{to nije podneo krivi~nu prijavu ~im je saznao za zlo~in? Ako ve} nije u~estvovao u samoj organizaciji zlo~ina. I za{to je ukrao milione maraka iz Vukovarske banke? Nikad ih nije predao u vojni servis Narodne banke {to mu je bila propisana du`nost? To su dve stvari koje treba razjasniti da bi se razjasnio zlo~in u Vukovaru. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, ovde je svedo~io Dragan Vasiqkovi} poznat kao kapetan Dragan, 19. februrara 2003. godine, to je stranica 6487. Govori o tome da je: [e{eq poslao autobus sa, kako su oni sebe nazivali ~etnicima on tako kaè Autobus nije bio poslat wemu, ve} u Krajinu da ratuje. A svedok je, odnosno, kapetan Dragan presekao ovaj autobus, odnosno presreo, jer je smatrao da je to zona wegove odgovornosti po{to se autobus uputio u Korenicu. Presreo je autobus, dvadeset odsto qudi vratio nazad za Beograd, a ostale regrutovao u svoje jedinice. I onda kaè da je u vezi sa tim imao velike probleme sa vama. Da li se vi se}ate nekog takvog doga|aja, problema sa Draganom Vasiqkovi}em i svega ovoga i ovim ~etnicima koji su poslati u Krajinu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Dragan Vasiqkovi} je la`ni kapetan koga je neko doveo da drì centar za obuku u Golubi}u. Ja ne znam kako bi uop{te Korenica mogla biti zona wegove odgovornosti, mo`da je on bio tamo. Samo u to vreme dobrovoqci Srpske radikalne stranke tamo nisu dolazi417
li autobusima nego avionima. Na aerodrom Udbinu su avionima JNA dovoèni. Moè se desiti da su neki dobrovoqci kod wega dobili raspored i da je on neke odstranio, ja to ne znam. Ali povodom toga on sa mnom nije imao nikakvih problema, on je sa mnom prvi put imao problema u novembru 1991. kada je do{ao ponovo u Knin, jer ga je prethodno Marti} oterao iz Knina, jer je smetao. Oficiri JNA su se na wega àlili, prvo da je nesposoban, a drugo da im se me{a u posao, da im pametuje, da im soli pamet, medijski je bio izvikan kao neki sposoban oficir. Kad je do{ao da podbuwuje vojnike protiv Milana Babi}a i da izazove pu~ ja sam se prvi put sa wim sreo na prvoj liniji fronta kod Benkovca, tu smo se sukobili i na{ sukob je zabeleèn video kamerom. Mislim da je ba{ Miroslav Mlinar, koga sam pomenuo da su ga ranije Hrvati te{ko premlatili i da je jedva preìveo pred izbijawe sukoba, da je ba{ on snimao video kamerom moj verbalni duel sa Draganom Vasiqkovi}em zvanim kapetan Dragan. Ja sam ga ina~e javno napadao da je prevarant i kriminalac, a posle kad je formirao takozvani Fond kapetana Dragana za pomo} porodicama palih boraca i za invalide rata optuìvao sam ga za proneveru novca iz tog Fonda. Slobodan Milo{evi}: Ba{ sam hteo da vidim kako li su prevodioci preveli ovaj izraz koji ste upotrebili Da im soli pamet. A oni dobro, oni su preveli da je poku{avao da ih pou~ava, verovatno u engleskom nema takvog izraza. Ali ovo je mnogo blaè nego soqewe pameti. Svedok dr Vojislav [e{eq: Kao {to vam je poznato ja... Predsedavaju}i sudija Robinson: Molimo da pravite pauzu izme|u pitawa i odgovora. Svedok dr Vojislav [e{eq: Kao {to vam je poznato ja engleski ne znam i ne mogu se upu{tati u engleski prevod, ali se nadam da ti prevodioci imaju zadatak i nakon sudskog, odnosno nakon ovog dela sudskog procesa da pregledaju taj svoj prevod i isprave ono {to u prvom trenutku nisu mogli adekvatno da prevedu. Slobodan Milo{evi}: Pa uslovno re~eno ovo bi moglo da se smatra adekvatnim prevodom, ne verujem da imaju ba{ takve izraze. Svedok, na stranici 16490, zna~i opet je re~ o kapetanu Draganu, ne prihvata da je bilo koja jedinica mogla da deluje nezavisno pa ni [e{eqeva jedinica. Da li se u tome slaète sa svedokom? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, u tome je taj svedok bio u pravu, niko tamo nije mogao da deluje nezavisno. Svi su bili u sastavu JNA u tom zapadnom delu Srpske Krajine. Slobodan Milo{evi}: Na stranici 16513 svedok kaè: Vojislav [e{eq sa pi{toqem u ruci je pretio studentima Pravnog fakulteta u Beogradu. Studenti su se naoruàli u centru Beograda i do{li su da vide mene traè}i za{titu od mene. Svedok se zabrinuo, razoruào decu i rekao im da podnesu tu`bu, a da ako ih ne prime u ministarstvima da }e on i}i sa wima da demonstrira protiv [e{eqa. Onda je on pitao, mislim na kapetana Dragana, kako ovde on kaè: Radmila Bogdanovi}a da skine imunitet [e{equ da bi odgovarao za incident sa studentima, ovaj je to obe}ao. [ta je
418
od toga ta~no? Objasnite da li se u op{te radi o studentima? Da li se radi o Pravnom fakultetu? Da li se radi o ulici, da li se radi, o ~emu se radi ovde? Svedok dr Vojislav [e{eq: To je u osnovi la`no svedo~ewe Dragana Vasiqkovi}a. Nije bilo re~i ni o kakvim studentima nego o ruqi koja me, kao narodnog poslanika, napala pri izlasku iz zgrade Narodne skup{tine. Slobodan Milo{evi}: Dakle, incident je bio pred zgradom Narodne skup{tine, a ne na... Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, a ne na Pravnom fakultetu. U toj ruqi je moglo biti i studenata Pravnog fakulteta, ga|ali su me kamewem, ga|ali su me fla{ama punim vode, a u jednom trenutku, kad mi je zapretila opasnost po ìvot, kad mi se ruqa sasvim pribliìla, bilo ih je nekoliko stotina ja sam potegao pi{toq iz yepa, uperio ga u vazduh i zapretio i ruqa je odmah ustuknula. U toj ruqi bili su i kriminalci poput Vojislava Boìlovi}a i Sneàne Raji{i} studenta prodekana Pravnog fakulteta, koji su nekoliko nedeqa posle toga uhap{eni zbog ubistva prodava~ice zlatare Majdanpek, negde na Terazijama, prilikom pqa~ke te zlatare. Eto, takvi su to studenti bili, kriminalci. Slobodan Milo{evi}: Oni su uhap{eni kasnije prilikom oruàne pqa~ke. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, i osu|eni, ovaj Boìlovi} mislim na petnaest godina zatvora da je bio osu|en zbog tog ubistva i pqa~ke. Slobodan Milo{evi}: Svedok C 048, 28. aprila 2003. godine, tvrdi da je [e{eq okupqao i obu~avao qude u Bubaw potoku. Jeste vi okupqali i obu~avali qude u Bubaw potoku? Svedok dr Vojislav [e{eq: U vreme slawa dobrovoqaca Srpske radikalne stranke ja nikad nisam bio u Bubaw potoku. Kad sam sluìo redovni vojni rok u Beogradu, tokom 1980. godine, dva puta sam bio u Bubaw potoku, jednom su me vaqda kao mladog vojnika dovodili na bojevo ga|awe. I drugi put sam kao desetar dovodio mlade vojnike na bojevo ga|awe osamdesete godine. U toku rata u Bubaw potok su dolazili moji saradnici iz stranke, mo`da moj potpredsednik, mo`da jo{ neki qudi iz na{eg Ratnog {taba, ali ja li~no nikad, jer nije bilo potrebe. Re~ je bila o tehni~kom poslu, da se dobrovoqci iz sedi{ta stranke odvedu u Bubaw potok i za{to bih ja i{ao li~no. Ja sam obi~no drào govore tim dobrovoqcima pred sedi{tem Srpske radikalne stranke ili negde u centru Beograda, govorio im o vite{tvu na bojnom poqu, da treba juna~ki da se bore i hrabro, da budu disciplinovani i da se humano odnose prema ratnim zarobqenicima, civilima, rawenicima kao {to rade pravi vitezovi. Otprilike to je bila su{tina tih mojih govora, mnogi novinari su tim ispra}ajima prisustvovali i oni o tome mogu posvedo~iti. Za{to bih i{ao u Bubaw potok? Ja nikad u to vreme ni u General{tab nisam i{ao. Za{to? I{li su drugi qudi iz moje stranke, dogovarali.... Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala, hvala, gospodine [e{eq. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, u ovom postupku svedok Reno de Labros je u nekoliko navrata govorio o vama u funkciji ovih optu`bi
419
koje se meni iznose. Kaè, 20. maja 2003. godine je svedo~io, stranica transkripta je 20776. [e{eq je sa~inio listu za eliminaciju nekih nema~kih novinara koju je pro~itao na televiziji. Dakle, kad se kaè za eliminaciju nema~kih novinara koje ste pro~itali na televiziji, o ~emu je tu re~? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja ve}e besmislice ovde u Ha{kom tribunalu nisam ~uo. Ja sam davao izjave da raspolaèm raketama SZ20 i da }u ga|ati ameri~ku vojnu bazu Avijano u Italiji i ta moja izjava je izazvala paniku u Italiji, svi mediji su o tome pisali. I ja sam tom izjavom bar za {est meseci odloìo bombardovawe Republike Srpske, toliko je bila efektna ta moja bombasti~na izjava. Ali izjavu o eliminaciji nema~kih novinara ja nikad nisam davao, niti sam wihov spisak ~itao na televiziji. Ja sam poznavao neke nema~ke novinare, povremeno im davao intervjue, na primer izvesnog Havlovi}a Nemca koji je bio dopisnik jedne televizijske stanice iz Nema~ke. Znao sam Renatu Flota u koja je bila dopisnica [pigla. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, mo`da ste se onda pogre{no opredjelili u ìvotu, trebali bi biti konsultant za publicitet. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ako mi po mom izlasku iz ovog zatvora za nekih 40 do 50 godina ponudite takav profesionalni anga`man ja }u rado prihvatiti, gospodine Robinson. Predsedavaju}i sudija Robinson: Peta avenija u Wujorku mo`da }e biti zainteresirana za va{u ponudu. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, ovaj isti svedok Reno de Labros, na stranici transkripta 20805 istog dana, kaè: [e{eq je javno uticao na javno mwewe pomiwu}i hrvatske zlo~ine iz Drugog svetskog rata. U kom kontekstu ste vi govorili o hrvatskim zlo~inima iz Drugog svetskog rata? I da li je va{a namera bila, da pomiwu}i te zlo~ine, uti~ete na javno mwewe u nekom negativnom smislu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, ti zlo~ini su zaista bili uàsni, proporcionalno ve}i od Hitlerovih zlo~ina, proporcionalno su Hrvati u Drugom svetskom ratu po~inili vi{e i stra{nijih zlo~ina nego Nemci. I to je istorijska ~iwenica. Drugo, o tim zlo~inima je bila veoma informisana srpska javnost. Tre}e, i ja sam ~esto govorio o tim zlo~inima i ~iwenici da je ve}ina zlo~inaca ostala neka`wena, jer su uz pomo} Vatikana uspeli da pobegnu u Ju`nu Ameriku. I Hrvatski usta{ki poglavnik Paveli} se, uz pomo} Vatikana do~epao Ju`ne Amerike. To je, dakle, ostalo duboko u se}awu srpskog naroda, srpski narod se bojao da se ti zlo~ini ne ponove. A kao politi~ar ja sam se neprekidno trudio da uti~em na javno mwewe. Slobodan Milo{evi}: Ja nisam doveo u pitawe da javna izjava politi~ara ima svrhu da uti~e na javno mwewe. Pitao sam vas da li ste to ~inili sa nekom namerom da se proizvedu negativne posledice? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, ja sam hteo da se proizvedu pozitivne posledice, da srpski narod ne dozvoli da mu se takvi stra{ni zlo~ini ponove. Da ponovo bude podvrgnut genocidu, a Tu|man je svojom politikom to otvoreno najavqivao.
420
Slobodan Milo{evi}: Taj isti svedok, gospodine [e{eq, Reno de Labros, na stranici 20835, govori: [e{eq je javno iznosio pretwe muslimanima. Dakle, da li ste vi javno u svom politi~kom nastupu, u raznim svojim politi~kim nastupima iznosili pretwe muslimanima? Svedok dr Vojislav [e{eq: To je neistina, ja sam se neprekidno trudio da muslimane pridobijem, da se izbegne sukob u Bosni. Moè se videti sadràj mog govora na velikom mitingu u Bawaluci, negde u novembru 1991. godine, koji sam odrào po povratku iz zapadne Slavonije, bila je prepuna velika dvorana Borik. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala, hvala. Sada idemo na pauzu od dvadeset minuta. Slu`benik suda: Molimo ustanite. Posle pauze. Slu`benik suda: Molim ustanite. Izvolite sjesti. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, prevodioci su me zamolili da vam skrenem pa`wu na ~iwenicu da kada ~itate transkript koji citirate svjedoku, ~itate prebrzo za prevodioce. Vi ~esto ~itate navode iz transkripta koje su izrekli svjedoci optu`be i obi~no to prebrzo ~itate za prevodioce. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, ovde je svedo~io svedok C047, i on je svedo~io 3. juna 2003. godine, a stranice transkripta su 21584 do 21588. On navodi da je sreo [e{eqa 1990. godine u Malom Staparu, u restoranu ~iji je vlasnik bio Aleksandar Nikoli}. Tamo je [e{eq govorio da }e biti rata i da se zalaè za monarhiju, i da bi trebalo da se organizuje vojska koja }e se boriti i sru{iti komunizam u Jugoslaviji i Srbiji. Hrvati vr{e pritisak na Srbe u Hrvatskoj i wegova vojska se ve} organizuje u zapadnoj Ba~koj na ~elu sa Jovom Ostoji}em. Jovo Ostoji} je organizovao i obu~avao qude za rat u Hrvatskoj. Svedok dr Vojislav [e{eq: To su potpune nebuloze. Prvo, nikada nisam bio za monarhiju, uvek sam bio republikanac. I smatram samo da se idiot u dana{woj Srbiji moè zalagati za monarhiju, da niko normalan u Srbiji, ina~e, nije za monarhiju. To je prva stvar. Druga stvar, nikada nisam hteo obarawe komunisti~kog reìma vojskom, oru`jem. Uvek sam se zalagao za obarawe komunisti~kog reìma mirnim sredstvima. Jovo Ostoji} 1990. godine nije mogao biti ~lan Srpske radikalne stranke, tad Srpska radkalna stranka nije mogla ni postojati. Mogao je postojati Srpski pokret obnove ili Srpski ~etni~ki pokret. Ne se}am se uop{te eventualnog nekog susreta u toj kafani. Nije nemogu}e da sam se zatekao u Staparima, ali apsolutno to ne odgovara istini. Nemogu}e je da je s moje strane tako ne{to bilo izgovoreno. A Jovo Ostoji} je pristupio Srpskoj radikalnoj stranci tek 1992. godine. Po mojim saznawima on je prethodno bio ~lan Srpske demokratske stranke. Slobodan Milo{evi}: Daqe, na stranici 21594, ovaj isti svedok C047 kaè: Srpski ~etni~ki pokret se organizovao da pruà pomo} Krajini, Slavoniji i Barawi. Da li je to ta~no?
421
Svedok dr Vojislav [e{eq: Mi smo èleli i hteli da pruìmo pomo}. To je bilo 1990. godine. Ja sam vam ve} govorio da sam putovao u Knin, da je Milan Babi} traìo dobrovoqce, da sam poku{ao da prikupim dobrovoqce, da me je va{a policija zbog toga uhapsila, da sam bio prekr{ajno osu|en na 15 dana zatvora. Dva puta sam jo{, te 1990. godine, bio osu|en na 20 i 25 dana zatvora zbog demonstracija pred Saveznom skup{tinom u znak podr{ke kraji{kim Srbima. Ja sam se te 1990. godine iz zatvora kandidovao za predsednika Republike i samo jednom nastupio na televiziji i osvojio 100.000 glasova. Ali neke konkretne pomo}i jednostavno te godine nije moglo biti. Slobodan Milo{evi}: Dobro, hvala. Ovaj isti svedok, to su stranice 21601 i 21602, kaè: [e{eq je drào miting u Subotici 1990. na kome je rekao dakle, na mitingu u Subotici 1990. godine da }e zar|alom viqu{kom vaditi o~i nesrbima i Hrvatima i Ma|arima u Subotici koji nisu lojalni lokalnim vlastima. Rekao je da treba proterati Hrvate u Hrvatsku, i da treba vratiti Srbe wihovim ku}ama, a isto je rekao i za Ma|are. Govorio je o granici Velike Srbije od Karlovca do Karlobaga i Virovitice. Dakle, 1990. godine u Subotici vi vadite o~i zar|alom viqu{kom na mitingu u Subotici. Svedok dr Vojislav [e{eq: To je apsolutna la`. 1990. godine nikakvog mitinga u Subotici nismo imali. Srpska radikalna stranka je negde u novembru 1991. odràla prvi miting u Subotici, na tom mitingu je bilo oko 5.000 qudi. I tih 5.000 qudi moè posvedo~iti da tako ne{to apsolutno nisam izrekao. Ovde se ~ak Tuìla{tvo poziva na svedokiwu Vesnu Kqaji} koja tvrdi da sam pred taj miting igrao kolo, a ja se u ìvotu u kolo nisam uhvatio. Ja sam nemuzikalan, nemam smisla ni za taj ritam i nikada kolo nisam igrao. Niti je bilo nekog kola uo~i mitinga. Dakle, suo~eni smo sa apsolutnim neverovatnim besmislicama. Ja sam u junu 1991. godine u humoristi~koj emisiji koju je vodio... Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala, gospodine [e{eq, odgovorili ste na pitawe. Sudija Kvon: Znam da sada prelazite na 1991. ali ~isto za potrebe zapisnika ova svjedokiwa kasnije je ispravila godinu i rekla da je miting u Subotici odràn 1991. a ne 1990. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ali ja opovrgavam da sam tako ne{to rekao na mitingu. Ja ho}u da vam stavim do znawa da ta va{a svedokiwa la`no svedo~i uzimaju}i za podlogu jednu moju izjavu u humoristi~koj emisiji Minimaksoviziji ~uvenog srpskog satiri~ara Milovana Ili}a Minimaksa. U kojoj sam ja gostovao u junu 1991. i tada na direktno wegovo pitawe u {aqivom tonu, da li vi ~etnici jo{ uvek koqete? Sudija Kvon: Hvala. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam odgovorio da samo smo promenili metode klawa. Ne koqemo vi{e noèvima nego ka{ikama za cipele. I to zar|alim ka{ikama za cipele, pa se ne zna da li je `rtva podlegla posledicama klawa ili tetanusa. To je crni humor. Mo`da vam se ne svi|a crni hu422
mor, ja sam veliki qubiteq crnog humora. Ali na mitingu tako ne{to nije re~eno. Sudija Kvon: Dobro, to je dovoqno. Sada je na gospodinu Milo{evi}u da postavi pitawe. Slobodan Milo{evi}: Ta humoristi~ka emisija je poznata u Srbiji, gospodine [e{eq, sada ste ponovo objasnili o ~emu se radi. Dakle, ovde nije re~ samo da niste imali miting nego i na bilo kakvom mitingu tako ne{to nikada niste rekli. Je li tako? Svedok dr Vojislav [e{eq: Tako je. Pre nekoliko meseci umro je Minimaks, i u znak posmrtnih po~asti televizija Politika u Beogradu je ponovo emitovala tu istu emisiju pa se srpska javnost i podsetila na wen sadràj. To je bilo pre dva, tri meseca. Slobodan Milo{evi}: Ovaj svedok 047 kaè da je u Subotici video [e{eqa, Ostoji}a i Kertesa. Tamo se delilo oru`je. Pu{ke, automatske pu{ke i tako daqe, i to su radili [e{eq, Ostoji} i oficiri JNA. To je na stranici transkripta 21607 i 21608. Svedok dr Vojislav [e{eq: Nebulozna la`. Moglo se desiti da je Jovo Ostoji} prisustvovao mitingu u Subotici. Sa Kertesom se u Subotici nikada nisam sreo. I u Subotici nikada nikakve podele oru`ja nije bilo. Apsolutno svedok taj laè. Slobodan Milo{evi}: Isti svedok C047 istog dana, transkript je 21641 stranica, kaè: [e{eq je odrào miting u Subotici i Novom @edniku maja 1992. godine na kome je navodio primer Hrtkovaca kako treba da se radi i kako Hrvati i Ma|ari treba da se prisile da se odsele sami. Ako to ne u~ine drugi nasilni metodi bi trebalo da se primene. Svedok dr Vojislav [e{eq: To je, tako|e, apsolutna izmi{qotina. Nikada Ma|are nisam pomenuo ni u kakvom negativnom kontekstu. U maju 1923. godine jesam drào miting u Hrtkovcima, 6. maja, i na tom mitingu, koji je bio u sklopu predizborne kampawe za predstoje}e savezne izbore, zalagao sam se za takozvani princip retorzije. Po{to je Tu|manov reìm proterao vi{e stotina hiqada Srba iz Hrvatske, ja sam se na tom predizbornom mitingu javno zalagao da po principu retorzije Srbija uzvrati. I na tom mitingu, po{to je Srbija ve} u o~ajawu zbog stotina hiqada proteranih Srba, izbeglica, zalagao sam se za razmenu imovine da proterani Srbi traè Hrvate sa kojima }e mewati imovinu. Da se bar na taj na~in malo ublaì ta izbegli~ka kriza. Na tom mitingu mi spo~itavaju da sam ~itao spisak Hrvata koje treba proterati. To je apsolutna la`. Nikakav spisak nisam ~itao, aktivista Srpske radikalne stranke je... Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ako vas daqe ne interesuje sta}u. Slobodan Milo{evi}: Dakle, vi ste se zalagali za retorziju na predizbornom mitingu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Da li ste ikada preduzeli bilo kakve prakti~ne mere za realizaciju tog svog zalagawa?
423
Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Nikakvih prakti~nih mera, mi smo to obe}avali ako osvojimo vlast. Po{to tada nismo osvojili vlast posle smo i odustali od toga. Jer to {to smo tada izrekli bilo je stvar qutwe i o~ajawa u jednom trenutku. Slobodan Milo{evi}: Ovaj isti svedok C047 rekao je... Sudija Kvon: Samo trenutak, gospodine Milo{evi}u, u prethodnom odgovoru pri kraju kaète kaè se da sam na tom mitingu pro~itao listu Hrvata koje trebalo proterati. To je la`. Nisam ~itao nikakvu listu. Zatim ste spomenuli aktiviste Srpske radikalne stranke i onda se zaustavili. [to ste èleli tada re}i? Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodine Kvon, nisam se ja zaustavio nego me je prekinuo gospodin Robinson. A vi vidite koliko sam ja prepun po{tovawa izvr{avam sve naloge. Sudija Kvon: Dobro, nema veze. Svedok dr Vojislav [e{eq: Aktivista Srpske radikalne stranke je pro~itao imena Hrvata iz Hrtkovaca koji su oti{li u Hrvatsku i ukqu~ili se u Zbor nacionalne garde Frawe Tu|mana da bi ratovali protiv tamo{wih Srba. Mi posedujemo video snimak tog mitinga, a u ovoj istoj kwizi, koju sam malopre pokazivao, \avolov {egrt zlo~ina~ki rimski papa Jovan Pavle drugi ja sam objavio kompletan tekst govora sa tog mitinga. I ta~no se sve to iz toga vidi. Imamo video snimak, ja ga spremam kada po~ne moj proces da ga prikaèm u sudnici. Predsedavaju}i sudija Robinson: Po{tedite nas preterivawa i bombasti~nih izraza, gospodine [e{eq, ne èlim da se i{ta odugovla~i. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja èlim da mi kaète {ta je to bilo bombasti~no da bih izbegavao da to koristim u budu}nosti, gospodine Robinson. Predsedavaju}i sudija Robinson: To kada ste govorili o papi. To sam ja karakterizirao, ne èlim da se na tome daqe zadràvamo, gospodine Milo{evi}u, izvolite. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, ovaj svedok je na stranici transkripta 21720 govorio o unapre|ewu oficira koje je, 9. decembra 1991, potpisao Slobodan Kati} komandant dobrovoqaca koga je poslao [e{eq kao komandanta svih dobrovoqaca za jedan deo Vukovara. O kakvom se to unapre|ewu oficira koje potpisuje taj va{ komandant dobrovoqaca radi i da li i{ta znate o tome? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Slobodan Kati}, koliko mene se}awe sluì, u jednom periodu je bio zamenik Milana Lan~uànina Kamenog. U odredu Leva Supoderica. Ja znam dobro Slobodana Kati}a on je ~lan Srpske radikalne stranke i dobrovoqac. E sada formalno nije moglo biti nikakvog unapre|ewa. Mogu}e je da je negde neko nekoga samoinicijativno i progla{avao oficirima u nedostatku aktivnih oficira, ali to nije imalo va`nost za vojno komandne organe, niti je upisivano u vojnu kwiìcu. Slobodan Milo{evi}: Hvala, gospodine [e{eq. Na stranici 21741 ovaj isti svedok C047 tvrdi [e{eq je bio u opoziciji, ali tajno je sara|ivao sa vla{}u. Pa sada objasnite kako ste vi tajno sara|ivali sa vlastima.
424
Svedok dr Vojislav [e{eq: To je potpuno nemogu}e. Kad god sam sara|ivao sa vlastima ja sam to radio potpuno javno i otvoreno. Kada smo vam podràvali mawinsku vladu 1993. godine radili smo to javno i otvoreno. I obja{wavali narodu za{to nismo hteli da u|emo u tu vladu. Posle kada smo sklopili koaliciju po~etkom 1998. godine i to smo radili otvoreno. Kada smo bili u sukobu i to je bilo otvoreno. U periodima sukoba nije bilo nikakvih kontakata izme|u nas, a kada smo sara|ivali onda je kontakata bilo ja sam ve} pomiwao te na{e brojne susrete i razgovore. Slobodan Milo{evi}: Dobro, u svakom slu~aju ovo {to svedok tvrdi da ste tajno sara|ivali sa vlastima dok ste bili u opoziciji nije ta~no? Svedok dr Vojislav [e{eq: Nije ta~no. Slobodan Milo{evi}: Ovaj svedok kaè, na stranici 21965, da je [e{eq dobio ogromnu koli~inu novca kada ga je \uji} imenovao u vojvodu da se bori protiv komunizma. Da li ste vi dobili ogromnu koli~inu novca od \uji}a ili bilo koga tada kada vas je \uji} imenovao za vojvodu i da se borite protiv komunizma? Svedok dr Vojislav [e{eq: To je izmi{qotina. Ja sam ne{to novca zaradio prodaju}i svoje kwige obilaze}i srpsku emigraciju i ne{to novca drè}i predavawa po tim srpskim organizacijama koje su bile registrovane kao organizacije humanitarnog karaktera po tamo{wim zakonima. A od \uji}a nikada nisam dobio nikakvu sumu novca. Jeste jedanput poslao, u maju 1991. godine, 5.000 dolara po jednom srpskom pravoslavnom sve{teniku iz Amerike. I taj novac je podeqen nekim dobrovoqcima koji su u~estvovali u borbi u Borovu Selu, a bili su lo{eg imovnog stawa, ja se sada se}am da je Miladin Todosijevi} dobio izvesnu sumu. Ne{to je dobio Oliver Denis Baret i jo{ dvojica, trojica i to je bio jedini nov~ani prilog Mom~ila \uji}a od kada postoji na{a stranka do wegove smrti. Nikada vi{e nije slao nikakav novac i krajem te godine, kada je ameri~ki kongresmen Yim Mudi boravio u Beogradu i li~no traìo poseban susret sa mnom poku{avaju}i da me ubedi da krenem u obra~un sa va{om vla{}u, a ja sam mu o{tro uzvratio napadaju}i ameri~kog ambasadora u Beogradu Cimermana zbog antisrpske politike, na {ta je on pokazao veliku qutwu, \uji} je prekinuo kontakte sa mnom. Posle smo jo{ imali dva tri kontakta, ali vrlo usiqeno. Slobodan Milo{evi}: Hvala vam. Tuìlac Yefri Najs: U transkriptu stoji 500 dolara, tako se i ~ulo u prevodu, mo`da je gre{ka, mo`da se radilo o 5.000 dolara, mo`da bi to trebalo da proverimo. Svedok dr Vojislav [e{eq: doneo u maju 1991. godine. Mislim da negde u Srpskoj radikalnoj stranci imamo i zapisano ime tog sve{tenika, ja se sada ne bih mogao setiti. On je negde iz îkaga ili iz... Predsedavaju}i sudija Robinson: Idemo daqe, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, ovaj svedok kaè da on misli da je [e{eq napisao, to je na stranici transkripta 21995, da je [e{eq napisao deo programa Srpske radikalne stranke 1991. godine u kome se govori da 360.000 Albanaca mora biti odmah proterano.
425
Svedok dr Vojislav [e{eq: Vrlo je jednostavno na}i taj program i videti {ta tamo pi{e. Taj program je objavqivan u na{im novinama listu Velika Srbija, taj program je objavqen u mojim kwigama, tamo stoji da treba proterati albanske emigrante koji nemaju na{e dràvqanstvo. A procewivalo se da ih je od Drugog svetskog rata pa naovamo 360.000 ilegalno u{lo iz Albanije i koji su separatisti~ki delovali. Dakle, iskqu~ivo se to odnosi na albanske emigrante bez na{eg dràqanstva. Program Srpske radikalne stranke radili smo kolektivno, a naravno da je moja uloga u tome bila glavna. Slobodan Milo{evi}: Dobro, ovde nije poenta u tome da li ste vi pisali program svoje stranke, {to je sasvim prirodno, ve} o tome... Svedok dr Vojislav [e{eq: Malo je tendenciozno, kao da taj svedok zna ba{ koji sam ja deo pisao. U~estvovao sam u pisawu celog programa i vodio glavnu re~ u tome. Slobodan Milo{evi}: Ovaj isti svedok kaè na stranici transkripta 21997: 2. februara 1994. [e{eq i Babi} su odràli zajedni~ku konferenciju za {tampu na kojoj su izjavili da dve najmo}nije stranke u Krajini moraju da sara|uju na promovisawu zajedni~kog ciqa, prioritetne nacionalne interese Republike Srpske i Srpske Krajine. [e{eq je tada izjavio da ove dve teritorije treba da postanu deo jedne jedinstvene dràve. To je bio dogovor izme|u Babi}a i [e{eqa. Posle toga je Srpska radikalna stranka u{la u Vladu Krajine. Dakle, ovde je re~ o 2. februaru 1994. godine, gospodine [e{eq. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ta izjava je delimi~no ta~na, a delimi~no neta~na. Neta~no je da smo mi posle toga u{li u Vladu Republike Srpske Krajine. Mi smo ostali opoziciona politi~ka partija. Po~etkom 1994. sklopili smo koaliciju sa strankom Milana Babi}a, povodom toga je Milan Babi} bio u Beogradu, i ozvani~ili smo na{u koaliciju u Tanjugovom me|unarodnom pres centru u Beogradu. Odràli smo konferenciju za {tampu. Mi smo objavili kompletan sadràj te konferencije za {tampu i on se moè na}i u mojim kwigama. Mi smo tada izneli konkretan program na{e vlade, a moje li~no zalagawe je bilo da treba Republika Srpska i Republika Srpska Krajina da se ujedine u jednu dràvu koja }e se zvati Zapadna Srbija. Milan Babi} tada nije bio sklon toj ideji. I koliko se ja se}am, to nije bio na{ zajedni~ki stav nego samo moj. Mi smo, radikali, u to vreme izdavali i list Zapadna Srbija u Bawaluci. Na{a stranka u Republici Srpskoj je to izdavala. Smatrali smo da je to jedna od poèqnih varijanti kako bi se za{titili srpski nacionalni interesi. Ali, nedugo potom, Milan Babi} je izneverio na{ sporazum o koaliciji, u{ao u Vladu Borislava Mikeli}a i mi smo od tada bili quti politi~ki protivnici. Mi smo bili mnogo vi{e protivnici Milana Babi}a, {to je pogazio sporazum s nama, nego Borislava Mikeli}a s kojim se nikada nismo ni sporazumevali. Slobodan Milo{evi}: Ovaj svedok C047 govori, na stranici transkripta 21604, o napadu na katoli~ku crkvu u Subotici. Da li i{ta znate o tome?
426
Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Ni{ta ne znam o tom napadu. Uglavnom takvih napada po Srbiji nije bilo, u nekoliko slu~ajeva je kao incidentna situacija moglo da se desi, ali Srpska radikalna stranka, nikada nikakve veze nije imala s bilo kakvim napadima na verske objekte. Mi nikada nismo bili protiv katoli~ke vere, mi cenimo one koji ispovedaju katoli~ku veru kao i pravoslavce i muslimane. Mi smo protiv Vatikana zbog wegove politike, ali ne zbog vere ili zbog teolo{kih pitawa. Uostalom, kada se sagledaju teolo{ke razlike izme|u pravoslavaca i katolika vide}e se da su one bezna~ajne, za nas obi~ne vernike one su bezna~ajne. Nama je problem politika Vatikana, a ne katoli~ka vera i ne wihova teolo{ka na~ela. I mi izuzetno pot{ujemo i one koji ispovedaju katoli~ku veru i islamsku veru koliko su ~asni qudi, koliko su po{teni. Mi cenimo, uop{te qudske vrednosti, ali... Slobodan Milo{evi}: Ovde je svedo~io svedok pod {ifrom C017. Dakle, vi{e nije ovaj C047, nego C017 i on je u vi{e navrata pomiwao vas. Pa samo da pre|emo preko nekoliko stvari, koliko su ti navodi ta~ni. Naime, on kaè na stranici 22016 transkripta da je u Buni video [e{eqeve qude. Buna je mesto u Mostaru, pretpostavqam da se na tu Bunu odnosi, on je svedo~io 10. juna 2003. godine. Da li su tamo bili va{i qudi? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja ne znam da li su oni uop{te dolazili do Bune. Dobrovoqci Srpske radikalne stranke bili su u sastavu JNA na mostarskom rati{tu, pod komandom Mom~ila Peri{i}a 1991. godine. To je pre izbijawa pravog rata u Bosni i Hercegovini, to je vreme kada su hratske paravojne formacije zauzele zapadnu Hercegovinu i konfrontirale se sa JNA na reci Neretvi. Tada su iz Srbije upu}eni dobrovoqci Srpske radikalne stranke u sastav JNA na mostarsko rati{te. I bili su pod komandom Mom~ila Peri{i}a. Predsedavaju}i sudija Robinson: Odgovorili ste na pitawe. Slobodan Milo{evi}: Ovaj svedok kaè da je u kampu u Buni video {tab Srpskog ~etni~kog pokreta i da su tamo bile te grupe [e{eqevi qudi i Beli orlovi koji su pripadali Jovi}u. Svedok dr Vojislav [e{eq: To je potpuna izmi{qotina. Prvo, nije bilo nikakvih {tabova Srpskog ~etni~kog pokreta. Sudija Bonomi: Pitawe je sasvim besmisleno imaju}i na umu odgovor koji ste dali na to pitawe, a to je da ne znate da li su oni uop{te do{li do Bune, da li su bili tamo. Slede}e pitawe, gospodine Milo{evi}u. Svedok dr Vojislav [e{eq: Nije re~ o Buni. Ako dozvolite da ipak odgovorim. Sudija Bonomi: Pitawe vam je bilo postavqeno da je svedok rekao da je u Buni video {tab ~etni~kog pokreta, jednostavno to. Dakle, ima veze sa Bunom. Predsedavaju}i sudija Robinson: Slede}e pitawe, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: On je pomenuo na stranici 22023 kako je izvesni [vabo bio komandant [e{eqevih qudi. Da li je to ta~no?
427
Svedok dr Vojislav [e{eq: Nemogu}e je da je postojao {tab Srpskog ~etni~kog pokreta. Nemogu}e je... Predsedavaju}i sudija Robinson: Ne, pitawe je bilo da li je postojao tamo neki [vabo koji je bio komandant [e{eqevaca, dakle, da li je to ta~no, ne govorimo vi{e o {tabu. Sudija Kvon: Gospo|o Urlc Reclaf, se}am se da je deo ovog svedoka bio na zatvorenoj sednici, da li je u redu da se ti delovi pomiwu sada na javnoj sednici. Tuìlac Urlc Reclaf: Da, upoznata sam sa tim ~iwenicama, hvala. Svedok dr Vojislav [e{eq: Postojao je dobrovoqac pod nadimkom [vabo. Da li je on bio angaòvan na mostarskom rati{tu, ja sad ne bih mogao da vam kaèm, ali znam jednog dobrovoqca istaknutog, sposobnog, hrabrog, koji ima nadimak [vabo, a ìvi u Zemunu. Ne bih mu se sad mogao setiti pravog imena. Mogu ga saznati ako je to va`no do sutra. Mogu zvati moje qude iz stranke da mi kaù. Slobodan Milo{evi}: Nema neki poseban zna~aj samo sam hteo da ustanovim da li je on bio nekakav komandant i da li je postojao {tab Srpskog ~etni~kog pokreta. Svedok dr Vojislav [e{eq: [tab Srpskog ~etni~kog pokreta sigurno nije postojao i ja nikada nisam ~uo da su se Beli orlovi uop{te tamo pojavqivali. Na mostarskom rati{tu, koliko ja znam, Belih orlova uop{te nije bilo. Bili su samo dobrovoqci Srpske radikalne stranke, raspore|eni u jedinicama JNA i naravno, ostali sastav JNA. Slobodan Milo{evi}: Mislim da je to dovoqno. Ovaj svedok C017, na stranici 22030 kaè: Svi [e{eqevi ~etnici su mali obuku 27 dana u kampu u Golubi}u, a bili su i u Borovu Selu. Dakle, u kampu Golubi} je u reonu Knina. Kaè svi [e{eqevi ~etnici su imali obuku u kampu u Golubi}u. Da li je to ta~no? Svedok dr Vojislav [e{eq: To je kamp koji je drào kapetan Dragan. Ja ne iskqu~ujem mogu}nost da su neki dobrovoqci Srpske radikalne stranke upu}ivani tamo na obuku. Ne verujem da su svi i{li, i bilo je nemogu}e da odu svi, ali mogu}e je da su odre|ene komande JNA neke dobrovoqce tamo poslale na obuku. A {to se ti~e Borova Sela, ja sam to detaqno prvog ili drugog dana ovde objasnio. To je bilo krajem aprila, po~etkom maja 1991, pre nego {to je JNA u{la u oruàni obra~un sa hrvatskom vojskom. Slobodan Milo{evi}: Samo da ra{~istimo jednu stvar, gospodine [e{eq, bilo gde da su na obuku bili slati va{i dobrovoqci to je prema onome {to vi ovde iznosite, bilo u organizaciji JNA u to vreme. Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa nisu mogli privatno da se javqaju za obuku, znate, uvek je, ako je re~ o obuci, onda je to bila obuka u odnosu na ono {to su u~ili dok su sluìli redovnu vojnu obavezu. Ako je to bilo rukovawe sa nekim novim oru`je, ako je to bila prekvalifikacija, ako je neko u toku redovne vojne obaveze bio vezista, a sada treba da bude tenkista ili tako ne{to. To je bio smisao te obuke, ja sada ne mogu ta~no da vam kaèm detaqno, ja nikada u Golubi}u nisam bio u tom centru, niti raspolaèm informacijama da li je i ko je bio slat.
428
Slobodan Milo{evi}: Ovaj isti svedok, na stranicama 22036 i 22044, pomiwe izvesna imena ili nadimke, da li vam i{ta zna~i nadimak Kiza ili nadimak Vrawanac i da li su to neki qudi koji spadaju u dobrovoqce Srpske radikalne stranke? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ti nadimci ne mogu ni{ta da mi zna~e, jer svaki Zoran ima nadimak Kiza, to je uobi~ajeno za qude koji imaju ime Zoran da ih qudi zovu Kiza. Tako su i \in|i}a zvali Kiza. Vrawanac je ~ovek iz Vrawa i zaita mi ni{ta ne zna~i. Slobodan Milo{evi}: Ne}u vam onda postavqati pitawa u vezi sa ovim tvrdwama koje se ovde iznose. Ovaj svedok kaè: Tokom glavne ofanzive muslimana u Trnovu 1995, od [e{eqevih ~etnika bio je prisutan Slavko Aleksi}. Da li su tada bile neke ~etni~ke formacije 1995. godine u reonu Sarajeva ili je to bila Vojska Republike Srpske? Samo mi na to pitawe odgovorite. Svedok dr Vojislav [e{eq: Slavko Aleksi} je bio komandant jednog odreda Vojske Republike Srpske na Jervrejskom grobqu u Sarajevu, gde su se naj~e{}e i najteè borbe vodile izme|u Srba i muslimana. To je poznat lokalitet, skoro svakodnevno je tamo dolazilo do obra~una. Slavko Aleksi} nije dobrovoqac Srpske radikalne stranke koji je poslat iz Srbije. On je ro|en u Hercegovini, ìveo je u Sarajevu i tako postao dobrovoqac Srpske radikalne stranke, a odmah na po~etku rata se ukqu~io u srpsku vojsku, istakao se u borbama, a ja sam ga nagradio i zvawem srpskog ~etni~kog vojvode zbog tih wegovih ratnih zasluga. Naàlost, kada se Biqana Plav{i} odmetnula i priklonila zapadnim silama on je sledio Biqanu Plav{i} i mi smo tada prekinuli sve odnose. Ina~e je bio izrazito sposoban komandant i mislim da je u~estovovao u borbama za Trnovo i da se tamo posebno istakao. Veoma je slavan u Republici Srpskoj, kada se pomene ime Slavka Aleksi}a svi se prema wemu s po{tovawem odnose zbog wegovih ratnih zasluga. Hrabar i sposoban, i nikada nijedan zlo~in nije izvr{io koliko ja znam. Slobodan Milo{evi}: Hvala, gospodine [e{eq, 22112 stranica, ovaj isti svedok C017 kaè: Me|u [e{eqevim dobrovoqcima bilo je puno kriminalca iz Sarajeva sa Grbavice. Da li je to ta~no ili nije. Svedok dr Vojislav [e{eq: To je apsolutno neta~no. Me|u na{im dobrovoqcima nije bilo kriminalaca, ako bi se neki pojavio, mi bi ga brzo eliminisali, mi smo o tome strogo vodili ra~una. Ina~e, dobrovoqaca Srpske radikalne stranke bilo je u Sarajevu na po~etku rata i bili su u sastavu JNA. Slobodan Milo{evi}: Molim vas da sada preciznije objasnite, s obzirom da se ovde sada radi o svedo~ewu svedoka koji je bio ekspert druge strane za vojna pitawa, to je Reno Tunez, oficir, on je svedo~io 26. jaunara 2004. godine, stranica transkripta je 31438, pa bi bilo dobro da se to do kraja razjasni. Govori o povezanosti Teritorijalne odbrane, dobrovoqaca i JNA u Vukovaru, kao {to je, dakle, ve} obja{weno i onda kaè, tu je u~estvovala i jedinica Leva Supoderica i komandant [e{eqeve dobrovoqa~ke jedinice koji se nalazi na platnom nalogu, on je analizirao dokumenta. Da li je on
429
tu ne{to pome{ao, da li je to bila [e{eqeva dobrovoqa~ka jedinica, ili je bila jedinica u okviru JNA i lokalna jedinica Teritorijalne odbrane pre toga? Svedok dr Vojislav [e{eq: [to se mene li~no ti~e, ja bih bio ponosan kada bi neko sve jedinice JNA koje su 1991. godine u~estovoao u ratu nazvao {e{eqevcima i [e{eqevim jedinicama. Dakle, nemam ni{ta protiv takve kvalifikacije, ali mi smo razjasnili da je ta jedinica bila u sastavu Prve gardijske brigade i da su naravno, bili na platnom spisku te brigade i to nema nikakve sumwe. Ja mislim da Tuìla{tvo raspolaè naredbom da se ta jedinica ukqu~uje u sastav Prve gardijske brigade. To je sve bilo regularno. Tu nema spora, po mom mi{qewu. Slobodan Milo{evi}: Tunez, ina~e, kaè: [e{eqevci se smatraju, to je na stranici 31482. [e{eqevci se smatraju za dobrovoqce, a opet u nekim publikacijama se nazivaju paravojnim formacijama. Dakle, on samo iznosi na {ta on nailazi u dokumentima. Dobrovoqci u JNA to je va{a definicija? Svedok dr Vojislav [e{eq: I on, o~igledno, na to nailazi u dokumentima. A na{i politi~i protivnici i neprijateqi neprekidno insistiraju na paravojnim formacjama {to nije istina. Slobodan Milo{evi}: On tu i kaè: u nekim publikacijama se nazivaju paravojnim formacijama, ne ulazimo sada u kojim publikacijama, ali vi ste objasnili da nigde nije bio slu~aj sa paravojnim formacijama. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Slobodan Milo{evi}: Tunez, tako|e, kaè na stranici 31488. [e{eq i wegovi qudi su bili unutar komandne u JNA i to podre|eni najnièm nivou. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja ne znam {ta to zna~i podre|eni najnièm nivou, ne}e vaqda tako da nas diskvalifikuju. Oni su bili unutar strukture JNA i nikada nisu vi{e bili grupisani od nivoa jedne ~ete. Mo`da na to misli. Slobodan Milo{evi}: Da. Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa nije vaqda hteo da nas uvredi na taj na~in, nisam ja imao vojnu akademiju da {kolujem oficire. To su bili qudi iz svih dru{tvenih slojeva, patrioti koji su hteli da se bore za svoju zemqu. A mi smo ih u kriti~nom momentu uputili u JNA i raspore|ivani su do nivoa ~ete da se ne bi remetila ve} postoje}a struktura JNA. Predsedavaju}i sudija Robinson: U redu, slede}e pitawe. Slobodan Milo{evi}: U redu, da li je ovo... Tuìlac Yefri Najs: Imamo odre|eni problem budu}i da optuèni ne priprema svoj materijal na adekvatan na~in, mi poku{avamo da prona|emo koji delovi su bili na privatoj sednici, a koji ne, mo`da bi bilo dobro da sad pre|emo na privatnu sednicu. Predsedavaju}i sudija Robinson: U redu, privatna sednica. Posle privatne ili zatvorene sednice: Predsedavaju}i sudija Robinson: Izvolite, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, mo`da }e ovih nekoliko tvrdwi Tunez na neki na~in pomo}i da se potvrde va{e tvrdwe o statusu va430
{ih dobrovoqaca. Naime, na stranici transkripta 31489, Tunez spomiwe Mrk{i}evo nare|ewe, dakle, nare|ewe u to vreme komandanta gardijske brigade o podre|ivawu jedinica u Vukovaru kojim se obra}a i [e{eqevim dobrovoqcima. Tako stoji u transkriptu. A onda na stranici 31524 Tunez govori o tome da je jedan od komandanata JNA u svom izve{taju naveo da ima problema sa angaòvawem nekih jedinica misle}i pri tome na [e{eqeve dobrovoqce i Teritorijalnu odbranu i kaè [eqevi dobrovoqci su u~estvovali u operacijama u Vukovaru pod komandom JNA. Dakle, on navodi taj dokument i isto tako jo{ jedan na stranici 31692. Tunez ovaj wihov vojni ekspert, kaè da je video ratni dnevnik gardijske brigade gde se pomiwu [e{eqevi dobrovoqci. Dakle, ovo na neki na~in je u vezi sa onim {to ste i vi izneli da su va{i dobrovoqci bili u JNA. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Na{i dobrovoqci su uvek bili u sastavu JNA, ja to kategori~ki tvrdim. Slobodan Milo{evi}: Ina~e, svedok B1804, koji je svedo~io 10. februara 2004. godine, transkript je stranica broj 31832. kaè kada su konflikti po~eli dobrovoqci kao, na primer [e{eqevi, ali on zna~i, govori o svim dobrovoqcima on kaè kao na primer [e{eqevi, u~estvovali su u operacijama pod komandom JNA. Da li je po va{em saznawu to bila op{ta praksa da su dobrovoqci iskqu~ivo mogli i}i u JNA osim ovih koje ste vi pomenuli, koji nisu èleli da imaju veze sa JNA kao {to je Srpska garda? Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, ako imate pitawe postavite ga. Jer ovako dugo ~itawe iz transkripta bez prestanka, ako imate konkretno pitawe postavite ga. Ne treba nam ponavqawe. Slobodan Milo{evi}: Dakle, ovde se radi o svedoku B, koliko ja razumem ta je oznaka kori{}ena od strane gospodina Najsa za svedoke za Bosnu. Dakle, u ovom slu~aju se ne radi o Hrvatskoj i on kaè na stranici 31832, kada su konflikti po~eli dobrovoqci kao, na primer, [e{eqevi bi u~estvovali u operacijama pod komandom JNA. Moje pitawe je bilo gospodine [e{eq, da li je to va{e saznawe da to je upravo bilo tako? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Kada su po~eli oruàni sukobi u Bosni i Hercegovini dobrovoqci Srpske radikalne stranke su tako|e u jedinicama JNA u~estvovali u tim sukobima. Ja sam pomenuo slu~aj Zvornika, ranije na mostarskom rati{tu i jo{ na nekoliko mesta. Ali o tome postoji precizna dokumentacija u General{tabu JNA gde su upu}eni i gde su u~estvovali. I to nije nikakva tajna. Ja sam ponosan na u~e{}e dobrovoqaca Srpske radikalne stranke u ratnim operacijama Predsedavaju}i sudija Robinson: Da, slede}e pitawe, molim. Slobodan Milo{evi}: Slede}e pitawe se ti~e paragrafa 34 ove Hrvatske optu`nice, na tom paragrafu nismo bili, iako }e vam se u~initi vrlo poznat po{to je, kako bih rekao, jedan isti tekst ovde uglavnom kroz sve paragrafe. Pogledajte paragraf 34, recite mi kada ste ga na{li. Svedok dr Vojislav [e{eq: Na{ao sam. Slobodan Milo{evi}: Ovde kaè, samo da, od 1. avgusta 1991. godine ili pribli`no tog datuma do juna 1992...
431
Predsedavaju}i sudija Robinson: Ne, gospodine Milo{evi}u jednostavno postavite pitawe, ako treba prepri~ajte su{tinu ne treba sve doslovce pro~itati. Slobodan Milo{evi}: Dobro, ovde se govori da sam ja delovao sa poznatim i nepoznatim u~esnicima udruènog zlo~ina~kog poduhvata planirao, podsticao, naredio, po~inio ili na drugi na~in pomagao i tako daqe izvr{ewe, pripremu progona hrvatskog i drugog nesrpskog civilnog stanovni{tva. S obzirom da ste i vi optuèni za to, recite mi, da li ste vi na bilo koji na~in planirali, podsticali, naredili, po~inili ili na drugi na~in pomagali progon hrvatskih i drugih nesrpskih civilnih stanovnika koji su citirani u ovom paragrafu? I da li, prema va{im saznawima, sam ja na bilo koji na~in planirao, podsticao, naredio i tako daqe ovo {to pi{e u paragrafu 34? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Ni ja, ni vi, ni bilo ko drugi sa srpske strane nije planirao, nije podsticao, nije naredio, ni pomagao, ni podràvao, ni izvr{io progon hrvatskog i drugog nesrpskog civilnog stanovni{tva. Dakle, to nije ra|eno sistematski, to nije ra|eno organizovano. Dolazilo je do incidentnih situacija gde je to ~iweno, ali sve te incidentne situacije mogle bi se taksativno nabrojati i mogli bi se identifikovati krivci poimeni~no. Slobodan Milo{evi}: Da li vi moète da ikoga sa ovog spiska, koji smo ju~e prolazili, udruènog zlo~ina~kog poduhvata identifikujete kao nekoga ko je planirao, podsticao, naredio, po~inio, podràvao isterivawe hrvatskog ili drugog nesrpskog civilnog stanovni{tva sa podru~ja koje je ovde citirano? Svedok dr Vojislav [e{eq: Vi znate da ja imam negativno mi{qewe o mnogima od wih. Slobodan Milo{evi}: To znam. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ali kao ozbiqan svedok ja ne mogu da kaèm taj i taj je to radio, a ja nisam bio o~evidac. Ali ako je neko od wih ne{to takvo radio ja sam ga javno napadao svojevremeno. Ali ja nisam bio o~evidac ni onome {to je radio Aleksandar Vasiqevi}, osim onoga {to sam saznao kao sigurno {ta je uradio u Vukovaru, zapadnoj Slavoniji i tako daqe. Ja nisam bio o~evidac Arkanu {ta je on radio. Ja nisam bio o~evidac neki drugim... Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala, odgovorili ste na pitawe. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq.. Tuìlac Yefri Najs: Ne znam da li }emo zavr{iti sa radom za danas i ako je tako èlim samo potvrditi slede}e. U vezi sa onim {to smo govorili na privatnoj sednici, u stvari mo`da boqe da to kaèm na privatnoj sjednici. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da, privatnu sjednicu molim. Privatna ili zatvorena sednica. Predsedavaju}i sudija Robinson: U redu, zavr{avamo sa radimo, nastavqamo sutra ujutro u 9 sati. Molim ustanite.
432

Sedmi dan, 1. septembar 2005. godine Slu`benik suda: Molim ustanite. Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju zaseda. Predsedavaju}i sudija Robinson: Izvolite sesti. Izvolite, gospodine Najs. Tuìlac Yefri Najs: Ja sam zatraìo da se svedok jo{ ne uvede u sudnicu, jer bih hteo da kaèm ne{to veoma kratko {to nema nikakve veze sa wegovim su|ewem, a ti~e se odluke o prihvatawu dokumenata koji su uvedeni preko svedoka Dragana Ja{evi}a, i ovaj podnesak je podnesen pro{log petka i mi to treba da razmotrimo, bio bih vam veoma zahvalan ukoliko bi se pojasnilo jedno pitawe. Ja bih mogao ili da postavim pitawe ili jednostavno da iznesem to pitawe. Radi se o slede}em pitawu da li se prihva}awe materijala obrane svjedoka Ja{evi}a odnosi na celo vrijeme za sve svrhe? Odnosno, da li se, ukoliko Ja{evi}ev materijal optu`be bude uvr{ten u spis kasnije u fazi replike da li }e se tada i daqe razmatrati pitawe cijelog Ja{evi}evog materijala ili }e materijal optu`be vezan za Ja{evi}a biti uvr{ten samo za potrebe ~iwenica teìne i pouzdanosti svjedo~ewa? Dakle, to je pitawe koje sam èlio spomenuti. Mo`da Vije}e smatra da je odluka sama po sebi jasna kada se ~ita, ali mo`da bi tako|er moglo biti od pomo}i kada bi se rekli da je taj materijal uvr{ten za sve svrhe i za svo vrijeme i materijal optu`be se onda uvr{tava samo zbog ~iwenica, teìne i pouzdanosti. Ukoliko biste nam danas to mogli re}i, bilo bi to veoma prakti~no. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Najs, ja vam mogu re}i samo moje osobno mi{qewe u vezi s time. Ja mislim da nije primjereno da se na ovakav na~in tro{i sudsko vreme na raspravqawe o pravnim pitawima na ovaj na~in. Vije}e je donelo svoju odluku i vi morate s tom odlukom ìvjeti. Ukoliko iz toga proizilaze neke stvari vi te stvari morate rije{iti. Me|utim optu`ba ima naviku da poku{ava stalno ponovo raspravqati o stvarima o kojima je Vije}e ve} odlu~ilo. Po mom mi{qewu s tim treba stati. Ja vam ne pripisujem nikakve pogre{ne motive, me|utim, Vije}e je svoju odluku donelo. Po mom mi{qewu odluka je jasna. Tuìlac Yefri Najs: âsni sude, bilo bi apsolutno neprimjereno prepisati nama lo{e motive. Mi bismo èleli da se ovo pitawe malo detaqnije razjasni kako bismo mi mogli podweti sqede}i korak. Ukoliko Vije}e smatra da mi ne moè biti od pomo}i ja }u onda postupati u skladu sa time. Ukoliko pak smatra da moè na tome }u biti zahvalan. Predsedavaju}i sudija Robinson: Ja sam rekao da smo mi primili na znawe ovo {to ste vi rekli i ukoliko budemo smatrali potrebnim mi }emo na to odgovoriti. A sada molim da se svjedok uvede u sudnicu. Gospodine Najs mogu vam re}i da smo mi to pitawe razmotrili i po na{em mi{qewu dokumenti su uvr{teni za sve svrhe, a pitawe teìne je ne{to sasvim drugo.
433
Tuìlac Yefri Najs: Hvala, to mi je od velike pomo}i. Predsedavaju}i sudija Robinson: Izvolite, gospodine Milo{evi}u Slobodan Milo{evi}: Ju~e smo stali pred paragrafom 36 hrvatskog dela koji se nalazi na 9. strani. Budite qubazni pa to prona|ite. Svedok dr Vojislav [e{eq: Na{ao sam. Slobodan Milo{evi}: Dakle, ne}u da se bavim ovim {to prethodi, jer se o~igledno govori o progonima i onda se ovde u paragrafu 36, koji je prili~no obiman, govori o tome da su progoni zasnovani na politi~kom, rasnom ili verskom osnovu i obuhvatili su slede}e i onda se tu govori o istrebqewu ili ubistvu vi{e stotina hrvatskih i drugih nesrpskih civila u Daqu, Erdutu, Klisi, Lovasu, Vukovaru, Vo}inu, Ba~inu, Saborskom i okolnim selima, [kabrwi, Nadinu, Bru{koj, Dubrovniku i okolini i kaè se da je to sve opisano u paragrafima 38, i 59, i 73-75. Recite, gospodine [e{eq, da li je ovo {to se ovde govori i{ta {to ima neke veze sa Srbijom ili sa nekim vlastima Srbije ne ulaze}i sada u to {ta se od toga desilo {ta nije i kako je bilo? Svedok dr Vojislav [e{eq: U nekim od ovih mesta zaista su se desili zlo~ini. U nekima se uop{te nisu desili. Na primer, u Dubrovniku nije bilo nijednog zlo~ina nad civilnim stanovni{tvom. U toku operacija za Dubrovnik do{lo je u Hercegovini u jednom selu do ubistva nekoliko civila, to je selo Kijev Do, na Bobanskoj visoravni, to je u zale|u Dubrovnika, ali ~ovek koji je po~inio te zlo~ine bio je vojnik JNA, rezervista iz Crne Gore, koliko me se}awe sluì, i on je osu|en pred nadle`nim vojnim sudom, mislim na kaznu od 10 godina zatvora. Na samoj teritoriji op{tine Dubrovnik nije bilo nikakvog zlo~ina ubijawa civila. [to se ti~e odlaska civila iz mnogih mesta u dubrova~koj op{tini taj odlazak su organizovale hrvatske civilne vlasti pred nastup JNA. U nekim od ovih drugih mesta zlo~ina je zaista bilo, ali Srbija nije bila ni na jedan na~in u to ume{ana po{to je u svim tim oblastima uglavnom delovala JNA, a {to neki od tih zlo~ina nisu istraèni i na vreme procesuirani to bi Sudskom ve}u mogao da objasni general Aleksandar Vasiqevi} kao tada{wi {ef Vojne slu`be bezbednosti. Jer za sve te zlo~ine koji su se desili iskqu~ivo je bio nadleàn Vojni sud po zakonodavstvu biv{e Jugoslavije. Nijedan drugi sud nije bio nadleàn za gowewe tih zlo~ina. Te zlo~ine sada goni civilni sud u Beogradu, neke od tih zlo~ina, zato {to je vojni sud pre nekoliko godina ukinut kao institucija. Po zakonodavstvu biv{e Jugoslavije vojni sudovi su sudili za zlo~ine protiv oruànih snaga, za krivi~na dela koja izvr{e pripadnici oruànih snaga i za ratne zlo~ine. A zakonodavstvo biv{e Jugoslavije imalo je veoma razra|eno sankcionisawe svih ratnih zlo~ina koji su propisani @enevskim konvencijama, dopunskim protokolima, konvencijom o genocidu i svim drugim me|unarodnim aktima. To je u zakonodavstvu biv{e Jugoslavije bilo do perfekcije izvedeno. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, da li su vlasti Srbije, bilo koji organ Vlade ili ja kao predsednik Republike u to vreme, da li su one
434
uop{te raspolagale bilo kakvim mogu}nostima da ostvaruju uvid u ne{to {to se de{ava u ovim mestima koja su pobrojana u vreme nesumwivog postojawa SFRJ i funkcionisawa saveznih organa? Svedok dr Vojislav [e{eq: Institucionalnih mogu}nosti nije bilo nikakvih. Pone{to se moglo saznati sistemom rekla-kazala, privatnim razgovorima, izve{tavawem medija i tako daqe. Ali institucionalnih mogu}nosti da vlasti Srbije steknu uvid nije bilo nikakvih. Postojale su jedino institucionalne mogu}nosti saveznih vlasti preko JNA, odnosno, sistema vojnih sudova i slu`be bezbednosti JNA. Slobodan Milo{evi}: E sada, molim vas pogledajte po{to se ovde pomiwe i Srbija u slede}em delu isto u okviru ovog paragrafa 36, tu se pod B govori o dugotrajnom i rutinskom zatvarawu i zato~ewu vi{e hiqada hrvatskih i drugih nesrpskih civila u zato~eni~kim objektima u Hrvatskoj i izvan we, to u Hrvatskoj ne}u uop{te da tretiram, jer to zaista nema nikakve veze sa Srbijom, ali se kaè i zatvoreni~kim logorima u Srbiji. Izme|u ostalog, pomiwu se Crna Gora, Srbija, Bosna i Hercegovina {to je detaqno, kaè, opisano u paragrafu 64. I sada, ako okrenete stranu 16 ovog istog dokumenta vide}ete {ta pi{e u paragrafu 64, dakle pod D, E, F i G, koliko sam ja mogao ovde da vidim, sadràne su tvrdwe na osnovu kojih, naravno, je ovde izvedeno mnogo optu`bi, pogledajte {ta stoji: Poqoprivredno dobro, pod D u paragrafu 64, ja mislim da ste na{li. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Kaè: Poqoprivedno dobro JNA Staji}evo, Srbija oko 1700 zato~enika. Pa onda: Kasarna JNA u Begejcima, Srbija oko 260 zato~enika. Pa F: Kasarna JNA u Zrewaninu, Srbija na desetine zato~enika. Pa G: Vojni zatvor JNA u Sremskoj Mitrovici, Srbija na stotine zato~enika. Molim vas odgovorite mi, da li je, po{to se ovde u sve ~etiri ove ta~ke pomiwe Srbija, nadam se da neku nisam propustio, govori o nekim mestima JNA, da li je Srbija imala ikakve nadle`nosti i da li su organi Srbije, dakle, te 1991. godine po{to se o toj godini govori, imali bilo kakve nadle`nosti nad ovim poslovima kojima su se bavili organi Jugoslovenske narodne armije, ali istovremeno, i o ~emu se ovde radi? Svedok dr Vojislav [e{eq: Kategori~ki tvrdim da vlast u Srbiji nije mogla imati apsolutno nikakve nadle`nosti u ovim mestima, jer su to sve bili objekti JNA. Ja nisam ni ~uo za te objekte u Staji}evu, Begejcima i Zrewaninu kao mestu gde je neko zato~en, ali znam pouzdano za vojni zatvor JNA u Sremskoj Mitrovici. Ali JNA je tamo mogla da dopremi samo ratne zarobqenike. Ja apsolutno ne verujem da je jedan jedini civil bio me|u wima. Mogao je biti civil, dakle, neko ko je uhap{en, a nije imao na sebi uniformu, ali je na neki na~in u~estvovao u ratnim dejstvima protivni~ke strane, odnosno hrvatske paravojske, hrvatskih separatisti~kih pobuwenika. Dakle, u tom slu~aju i on je podlegao pod krivi~no gowewe pred vojnim sudovima. Ali, vrlo mali broj je qudi, ako je uop{te iko procesuiran. Svi su oni kasnije pu{teni na slobodu bez sudskog procesa, kao ratni zarobqenici su oslobo|eni. Bilo je i nekih razmena, me|utim, ve}ina je jednostra435
no bila oslobo|ena i mogli su da putuju gde èle. Mislim da su se opredeqivali da putuju u Hrvatsku. Po mojim saznawima u vojnim objektima u kojima su dràni ratni zarobqenici nikada se nije desilo nijedno ubistvo. Slobodan Milo{evi}: Sada pogledajte, molim vas... Svedok dr Vojislav [e{eq: Ukqu~uju}i i objekte u Crnoj Gori. Ukqu~uju}i i objekte Bosni i Hercegovini. Jer je JNA ne{to ratnih zarobqenika sme{tala u svoje objekte i u Bosni i Hercegovini dok je trajao rat, oruàni obra~un sa hrvatskim separatistima. Slobodan Milo{evi}: Dakle, o ~emu se ovde radi. Sukob je na teritoriji Hrvatske u vreme kada je bilo do{lo do onih blokada kasarni i napada na JNA, sukob izme|u vojske, federalne vojske koja je jedina i postojala i hrvatskih paravojnih snaga u tome dolazi do zarobqavawa jednog broja, zatvaraju se u objekte JNA. A ovde se to pripisuje Republici Srbiji. Da li to moè da ima bilo kakve veze? Svedok dr Vojislav [e{eq: Nikakve veze to ne moè imati sa vlastima Republike Srbije, nikakve nadle`nosti nije bilo, a nije bilo ni nikakvog fakti~kog u~e{}a u svemu tome. Slobodan Milo{evi}: E sada pogledajte ovde, pogledajte na slede}oj strani odmah, ovo vam je na levoj, a na desnoj se u paragrafu 66 kaè: Ovim delima i propustima Slobodan Milo{evi} je po~inio, dakle, to {to je JNA zatvorila ratne zarobqenike u sukobima do kojih je do{lo na teritoriji, po ovome ja sam po~inio, pa pogledajte {ta je: Zatvarawe, zlo~in protiv ~ove~nosti, mu~ewe, zlo~in protiv ~ove~nosti, nehumana dela, zlo~in protiv ~ove~nosti. Pa opet: Protivpravno zato~ewe, pa opet mu~ewe, pa hotimi~no nano{ewe velikih patwi, pa mu~ewe, kr{ewa zakona i obi~aja ratovawa, dakle, prvo da vidimo da li je vama poznato da je i JNA nekoga mu~ila, po tim logorima, zatvorima? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, svi organi JNA su imali striktne naloge prema svojim propisima da se pona{aju. Da li je negde do{lo do incidentne situacije, ja zaista nisam o tome ~uo, ali pouzdano znam da nije bilo ubijawa. A JNA je imala precizno regulisano u svojim op{tim pravnim aktima podzakonskog karaktera, u svojim pravilnicima kako se postupa sa ratnim zarobqenicima. I sve je moralo biti u skladu sa Me|unarodnim ratnim pravom. Ovde je ~udno {to se govori o povredama @enevskih konvencija. Ovde nije moglo biti povreda @enevskih konvencija, jer nije bilo me|unarodnog oruànog sukoba. Moglo je biti povreda dopunskih protokola B koji idu uz @enevske konvencije. Ali re~ je o unutra{wem gra|anskom ratu. A apsolutno je besmisleno da vi moète biti odgovorni za bilo {ta od ovoga {to se navodi i za zatvarawe, mu~ewe i nehumana dela i nano{ewe patwi i okrutno postupawe i tako daqe. Apsolutno nikakvog dodira nije moglo biti. Slobodan Milo{evi}: Ovde se u paragrafu... Svedok dr Vojislav [e{eq: S tim {to, skrenuo bih vam pa`wu, treba imati u vidu da se pored JNA ovde pomiwu i neki drugi faktori koji nisu u svakom trenutku mogli biti pod kontrolom JNA. Ali su svi nabrajani na
436
istom spisku, pa se onda izvla~i generalni zakqu~ak iz svega toga. Znate treba striktno razlikovati objekte JNA od ovoga {to se kaè u Lovasu, Du{an silni, pa Arkanove grupe i tako daqe. Slobodan Milo{evi}: Dobro ja sada ne govorim... Svedok dr Vojislav [e{eq: Tu treba praviti razliku. Slobodan Milo{evi}: Ja sada ne govorim o mestima zato~eni{tva van Srbije ovo {to je ovde pomenuto {to se odnosi na Srbiju su iskqu~ivo objekti JNA u kojima JNA, kao federalna institucija, jedina ima ovla{}ewa u kojima Republika Srbija nema nikakvo ovla{}ewe. Da li su uop{te organi Republike Srbije mogli i da u|u u bilo koji objekat JNA? Svedok dr Vojislav [e{eq: Nisu mogli da u|u. Slobodan Milo{evi}: Pogledajte sad, molim vas, {ta se kaè u ovoj ta~ki K istog ovog paragrafa 36, stavqa se ovde na teret deportacija i prisilno preme{tawe najmawe 170.000 hrvatskih i drugih nesrpskih civila, sa gore navedenih, da ih sve ne navodim podru~ja, pa se onda govori preme{tawu u Srbiju. Ko je to deportovao Hrvate u Srbiju? Svedok dr Vojislav [e{eq: Po mom mi{qewu to je potpuna izmi{qotina, ja nikada nisam ~uo da je jedan hrvatski civil deportovan u Srbiju, nikada. Ali ovde se i neke druge stvari izmi{qaju. Koliko mene se}awe sluì, u Iloku uop{te nije bilo oruànih dejstava, ali su hrvatski civili traìli u najve}em broju da se isele iz Iloka i o tome su mediji izve{tavali svojevremeno, a u Iloku, koliko mene se}awe sluì, uop{te oruànih dejstava nije bilo. Slobodan Milo{evi}: E sada pogledajte, molim vas, na {ta se oni pozivaju vezano za ovu ta~ku K. Oni se pozivaju na detaqe koji su opisani u paragrafima 67 do 69. Prema tome, pogledajte paragraf 67 gde se kaè: od 1. avgusta 1991. do maja 1992. godine, ina~e, to je vreme za koje i oni tvrde u ta~ki koju smo ve} citirali da je postojala SFRJ, do kraja aprila 1992. Oni kaù: Slobodan Milo{evi} deluju}i sam ili u dogovoru sa drugim poznatim i nepoznatim u~esnicima udruènog zlo~ina~kog poduhvata, pa onda: Po~inio, pomagao, podràvao i tako daqe, deportaciju i prisilno razme{tawe hrvatskog i drugog stanovni{tva, za vreme trajawa SFRJ kao {to vidite. I onda obja{wava u ta~ki 68, da bi ostvarile ovaj ciq srpske snage koje su se sastojale od JNA, Teritorijalne odbrane i dobrovoqa~kih jedinica me|u kojima su bili Beli orlovi, {e{eqevci, dakle, ovde konkretno to vezuju za va{e ime, Du{an silni, Arkanovi Tigrovi, u saradwi s policijskim jedinicama ukqu~uju}i Marti}evu policiju, SNB to ne znam {ta zna~i, ali verovatno opet ne{to ne znam {ta zna~i SNB, i MUP Srbije i drugi pod efektivnom kontrolom Slobodana Milo{evi}a ili drugih u~esnika udruènog zlo~ina~kog poduhvata opkolili su hrvatske gradove i sela i zatraìli od wihovih stanovnika da predaju svoje oru`je, ukqu~uju}i i lova~ke pu{ke koje su zakonito posedovali. Nakon toga su napali te gradove i sela, onda kada su se stanovnici povinovani zahtevima. Namera napada je da se stanovni{tvo natera u beg. I onda kaè: prisilno preme{tawe lokacija u Hrvatskoj pod kontrolom hrvatske vlade ili ga de437
portovali na lokacije van Hrvatske, naro~ito u Srbiju i Crnu Goru. Molim vas, gospodine [e{eq, {ta moète vi o tome da kaète? Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, nikada nije bilo nikakvog plana o deportaciji ili prisilnom preme{tawu hrvatskog ili bilo kog drugog stanovni{tva. Drugo, nikada nije bilo organizovanog i sistematskog prisilnog preme{tawa ili deportacije. Tre}e, ne postoji ni jedan jedini slu~aj da su Hrvati, koji su prethodno naoruàvani od Tu|manovog reìma, predali oru`je JNA ili Teritorijalnoj odbrani ili srpskoj policiji a da je posle te predaje oru`ja do{lo do napada na wihova sela i gradove. Nijedan jedini slu~aj ne postoji. Tu|man je intenzivno naoruàvao Hrvate na podru~jima gde je srpsko stanovni{tvo bilo ve}insko, na kraji{kim podru~jima. I o tome postoje dokazi. Ja sam ve} pomenuo jedan slu~aj kada je na|eno oru`je u po{iqkama bra{na za kninske Hrvate. Srpske vlasti Krajine i JNA su traìli predaju tog oru`ja, ali nigde gde je do{lo do predaje tog oru`ja nije nakon predaje do{lo do napada. Takav slu~aj imamo samo u Bosni gde je Derowi} traìo predaju oru`ja od muslimana, a muslimani predali oru`je, a onda on napao selo Glogova i ubio 65 bespomo}nih muslimanskih civila. Prevodilac: Samo malo sporije molim vas. Svedok dr Vojislav [e{eq: Takav slu~aj u sukobima na teritoriji biv{e hrvatske federalne jedinice jednostavno nismo imali. I na kraju sve da je do toga i dolazilo tu apsolutno va{e uloge nije moglo da bude. Slobodan Milo{evi}: Ne govorimo sada samo o mojoj ulozi da li je tu moglo biti ikakve uloge organa Republike Srbije? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Slobodan Milo{evi}: Predstavnika vlade Republike Srbije? Svedok dr Vojislav [e{eq: Nikakve uloge dràvnih organa Republike Srbije nije moglo biti. Tamo nikakav organ Republike Srbije nije ni nastupao u bilo kom svojstvu. Iz Srbije su tamo mogli biti samo dobrovoqci u sastavu JNA i Teritorijalne odbrane i niko drugi. Nijedan oficijelni faktor iz Srbije tamo nije bio prisutan. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u i gospodine [e{eq, pitawe i odgovori su zasnovani na de jure poloàju, da li vi tvrdite da Srbija nije imala nikakvu kompetentnost, nadle`nost na tom podru~ju. Me|utim, ja moram da vas podsetim da optu`nica polazi od toga da su postojale odre|ene pravne kompetencije dakle, da su postojali zakoni, ali da su oni kr{eni. Tako ne moè se odgovoriti na optu`nicu tako {to }e se re}i kakva je bila de jure situacija, de jure poloàj. Budu}i da }ete videti da se spomiwe efektivna kontrola i optu`nica se bavi onim {to se de fakto de{avalo, dakle, o ~iwenicama pre zakona. Budu}i da su postojali zakoni i postojala je pravna nadle`nost i postojali su organi koji su imali tu nadle`nost. Me|utim, radilo se o tome da je do{lo do kr{ewa i ta kr{ewa su u stvari ~iwenice koje se navode u optu`nici. Zbog toga ja vas pozivam da odgovorite na fakti~nu situaciju dakle, da se na to osvrnete. Pored toga {to iznosite kakav je bio pravni poloàj onda, naravno, trebate da kaète, ja ne mogu da vam kaèm {ta vi treba da kaète i na koji na~in
438
treba da svedo~ite, ali tako|e, onda treba re}i da se tako ni{ta nije desilo u ~iweni~nom smislu. Sudija Bonomi: Gospodine [e{eq, jedno drugo pitawe, ko je bio odgovoran za ubijawe onih 65 civila muslimana? Svedok dr Vojislav [e{eq: Derowi}, Miroslav Derowi}. Miroslav Derowi} je traìo od tih muslimana, kao predsednik Kriznog {taba op{tine Bratunac, da predaju oru`je. I garantovao im bezbednost punu bezbednost ako predaju oru`je. Oni su predali oru`je, a onda je Derowi} napao selo Glogova i ubijeno je 65 nenaoruànih muslimanskih civila. Sudija Bonomi: Hvala. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja potpuno razumem, gospodine Robinson, o ~emu vi govorite, ali ja tvrdim da ni de fakto nijedna institucija, nijedan organ vlasti iz Srbije nije u~estvovao u kr{ewima zakona na podru~ju Srpske Krajine. Tamo gde je sporadi~no dolazilo do kr{ewa zakona cifre su ove preterane u svakom slu~aju, apsolutno je nemogu}e da je deportovano ili prinudno preseqeno 170.000 Hrvata, jer su Hrvati uglavnom svojom voqom odlazili kao {to su i Srbi beàli sa teritorija pod vla{}u hrvatskih snaga, tako je do{lo do pomerawa sa obe strane. Ali negde je do{lo do kr{ewa zakona, ja vam svedo~im da ni de fakto nijedan organ vlasti iz Srbije nije bio ume{an u takva kr{ewa zakona. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala vam. Svedok dr Vojislav [e{eq: A Srbija ne moè biti odgovorna za ne{to {to su eventualno ~inili Arkanovi Tigrovi, Du{an silni, ili Beli orlovi i tako daqe. To nema nikakve veze sa organima vlasti u Srbiji. Ja o tome svedo~im. Ni formalne, ni de fakto. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Gospodine Milo{evi}u, izvolite. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, kada smo ve} na tome samo da napravimo jednu kratku ekskurziju sa ovih citirawa i obja{wewa ovoga {to ovde pi{e, da li je u vreme tih gra|anskih ratova u Hrvatskoj, u Bosni zna~i za sve vreme od 1991. godine pa do kraja rata, bilo ko od Hrvata ili muslimana ~ije su se snage tukle sa srpskim snagama u Hrvatskoj i u Bosni, da li je bilo ko proteran iz Srbije? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Nikada niko iz Srbije nije ni prinudno preme{ten, ni deportovan, ni proteran. Slobodan Milo{evi}: A da li je bilo ko hap{en u Srbiji na nacionalnoj osnovi ili na bilo kakav drugi na~in diskriminisan svih tih 10 godina? Svedok dr Vojislav [e{eq: Garantujem da u Srbiji svih tih godina niko nikada nije uhap{en zbog nacionalne, verske ili rasne pripadnosti. I da niko u gra|anskom smislu nije diskriminisan na bilo koji na~in. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, da li se vi se}ate da smo mi u Srbiji imali izbeglica iz Bosne, muslimana, preko 70.000? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Veliki broj muslimana sa podru~ja Bosne i Hercegovine u po~etku ratnih dejstava sklawao se u Srbiju. Posebno
439
oni koji su imali ro|ake, prijateqe ili koji su na drugi na~in mogli da se u Srbiji sna|u. A bilo je i onih koji nisu imali nikoga pa su im vlasti Srbije pomagale na isti na~in na koji su pomagale prognanim ili izbeglim Srbima, tu nikakva razlika od strane vlasti nije pravqena. Slobodan Milo{evi}: Da li ima ijedan slu~aj da neko ko je do{ao u Srbiju koja je bila potpuno mirna, dakle, van ikakvih ratnih dejstava nije dobio za{titu, da nije dobio mogu}nost da u miru ìvi i da se pona{a kao svi drugi gra|ani? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, nijedan takav slu~aj ne postoji. Ja bih vam skrenuo pa`wu na jedan karakteristi~an primer. U vreme operacija za osloba|awe Srebrenice, 1995. godine, jedan ve}i broj, ja ne znam ta~no, muslimanskih vojnika prebegao je preko Drine, preplivao Drinu i prebegao u Srbiju. Oni su u Srbiji bili pristojno sme{teni, a onda su posle malo dana pu{teni da idu po svojoj voqi. Nikome nije palo na pamet da ih preda srpskim vlastima Republike Srpske. Nikome u Srbiji nije palo na pamet da ih preda Miroslavu Derowi}u u Bratunac, na primer. Oni su iz Srbije mogli bukvalno da odu gde èle. Slobodan Milo{evi}: To je ~itava jedna brigada tada bila. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne mogu se ta~no setiti broja. Slobodan Milo{evi}: Sutradan su ih obi{li svi diplomatski predstavnici ja sam traìo da idu da ih obi|u da vide gde su sme{teni i da... Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja znam pouzdano da su pristojno sme{teni i da su pristojno hraweni, i u vreme dok su bili sme{teni u tim objektima da ih niko nikada nije maltretirao i da su mogli da odu bukvalno gde oni èle. Slobodan Milo{evi}: Dakle, ovde se kaè kako sam ja ili, ovo je optu`nica protiv mene, prema tome, organi Srbije vr{ili deportacije i tako daqe. I da sam tim delima izvr{io deportaciju ili zlo~in protiv ~ove~nosti, nehumana dela zlo~in protiv ~ove~nosti, te{ku povredu @enevske konvencije i tako daqe. S obzirom da ova procedura ide javno treba gra|ani Srbije, koji su za sve vreme rata bili svedoci ovoga {to se u Srbiji de{avalo, da ~uju kakve su ove optu`be. Predsedavaju}i sudija Robinson: Optu`nica je javna. Slobodan Milo{evi}: Moè neko da skida sa interneta, neki gra|anin i da ~ita optu`nicu, ali ko gleda ovaj prenos, gleda ogroman broj qudi i u Srbiji i u Republici Srpskoj i qudi se ~ude i krste kad vide {ta ovde sve pi{e. Predsedavaju}i sudija Robinson: Ja sam to rekao zato {to su|ewe ne treba da se koristi u svrhu obelodawivawa optu`nice. Optu`nica je javna. Nastavite, molim vas. Slobodan Milo{evi}: Vidite, gospodine [e{eq, {ta daqe ovde stoji u paragrafu L, koji se isto meni stavqa na teret. Hotimi~no uni{tavawe stambenih objekata i druge javne i privatne imovine, kulturnih ustanova, istorijskih spomenika, i verskih objekata hrvatskog i drugog nesrpskog stanovni{tva u Dubrovniku i wegovoj okolini...
440
Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, prevodioci traè referencu, mislim da ste vi rekli samo L, a radi se o 36L. Slobodan Milo{evi}: Da, da, 36L, po{to sam na 36, mislio sam da imaju u vidu to. I pogledajte sada zna~i namerno uni{tavawe stambenih objekata i tako daqe, i tako daqe, nesrpskog stanovni{tva u Dubrovniku i wegovoj okolini, Vukovaru, Erdutu, Lovasu, [arengradu, Babskoj, Tovarniku, Vo}inu, Saborskom, [kabrwi, Nadinu, Bru{koj, kako je opisano, kaè u 71 i od 77 do 82. E sada, da pogledamo paragraf 71 gde je to opisano, to je kaè bezobzirno razarawe, pqa~ka javne ili privatne imovine. To sam ja bezobzirno razrao i pqa~kao javnu ili privatnu imovinu. Od 1. avgusta 1991. do maja 1992. Slobodan Milo{evi} je i tako zajedno sa ostalim u~esnicima zlo~ina~kog poduhvata izvr{io bezobzirno razarawe i pqa~ku javne i privatne imovine hrvatskog i drugog nesrpskog stanovni{tva, pa onda nabraja sve ove oblasti, mada kaè te akcije nisu bile opravdane vojnom nu`dom. Kakva je vojna sila iz Srbije uop{te bila u tim oblastima? I da li je bilo ikakve vojne sile iz Srbije na tim podru~jima? Svedok dr Vojislav [e{eq: Nikakva vojna sila iz Srbije nije dejstvovala na tim podru~jima. Dejstvovala je iskqu~ivo JNA, dolazilo je sporadi~no do pojave odre|enih paravojnih formacija van kontrole JNA, a dolazilo je i do pqa~ki i namernih razarawa koje nikada nisu bile po nare|ewu komandi JNA i mogle su biti samo incidentne situacije gde su se pojavqivale grupe s pqa~ka{kim namerama i pqa~kale. Toga je bilo. Ali te grupe koje su pqa~kale nisu mogle imati nikakve veze sa dràvnim organima vlasti Srbije, ni formalne ni fakti~kih. Slobodan Milo{evi}: Veoma je va`no da ukaète uvek i na fakti~ku situaciju po{to gospodin Robinson ima i vidu taj aspekt ovih tu`bi. Vidite {ta pi{e... Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, pqa~ka je bila ~esta pojava na obe strane, to se ne moè negirati. To se de{avalo, ali to nikada sa srpske strane nije bilo organizovano, niti sistematski provo|eno od strane ni dràvnih organa Srpske Krajine, ni JNA. To su radile spontano formirane pqa~ka{ke bande. Slobodan Milo{evi}: I sada ovde pi{e od avgusta do oktobra 1991, pa govori da se to odnosi na Daq, ]elije, Vukovar, Erdut, Lovas, [arengrad, Babsko i Tovarnik, to je zna~i od avgusta do oktobra 1991. Pa onda zapadna Slavonija od avgusta do decembra 1991. godine. Pa SAO Krajina od avgusta do decembra 1991. Opet se nabrajaju ti gradovi. Molim vas ta vremena od avgusta do oktobra, do decembra 1991. godine ko je uop{te bio u sukobu u to vreme, u sve to vreme i na svim tim lokacijama i na drugim koji se ovde ne pomiwu? Svedok dr Vojislav [e{eq: U sukobu je bila JNA sa hrvatskim separatisti~kim paravojnim formacijama za sve to vreme. Slobodan Milo{evi}: E sada pazite, dakle, ovde pi{e da sam zna~i ja u to vreme, od avgusta do oktobra 1991, kada su bili sukobi u Hrvatskoj, po~inio uni{tavawe i oduzimawe imovine {irokih razmera koje nije opravdano vojnom nu`dom da sam ja bezobzirno razarao sela i pusto{io uni{tavao
441
i hotimi~no nanosio {tetu ustanovama namewenim obrazovawu i religiji. Kada se kaè ustanovama namewenim obrazovawu i religiji, gospodine [e{eq, za vreme svih tih doga|aja, da li je ijedna yamija ili katoli~ka crkva o{te}ena u Srbiji? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. U Srbiji nije o{te}ena nijedna yamija ni katoli~ka crkva niti bilo koji drugi verski objekat. A u nekim od ovih mesta, na primer Vukovar, ja ne znam ni za jedan objekat koji je namerno uni{ten, ni privatni, ni verski, ni dràvni ni bilo kakav drugi. Veliki broj objekata je uni{ten u ratnim dejstvima, u Vukovaru je uni{tena i pravoslavna crkva. Ne znam ni za jedan objekat na primer u Vukovaru da je namerno uni{ten. Da je neko hteo da se taj objekat uni{ti zato {to je ba{ objekat te vrste. Ali je u Vukovaru bukvalno vo|ena borba za svaku ku}u, za svaku zgradu. Moè se re}i da JNA nije imala spremnu razra|enu taktiku u~e{}a u gradskim borbama pa je zato izgubila na po~etku i dosta tenkova i tako daqe. Ali je bukvalno vo|ena borba za svaku ku}u. Slobodan Milo{evi}: Dobro kada govorite o Vukovaru, a Vukovar je ovde, ina~e, veoma zna~ajna tema kako je uop{te do{lo do tih sukoba u Vukovaru? Svedok dr Vojislav [e{eq: Do sukoba u Vukovaru je do{lo tako {to su hrvatske paravojne snage opkolile kasarnu JNA i po~ele da je ga|aju iz raznih oru`ja. Drugo, u podru~ju Vukovara dolazilo je do poku{aja hrvatske policije i paravojnih snaga da ugroàvaju srpsko civilno stanovni{tvo. U Vukovaru, pre rata, ne moè se re}i da je jedna nacija imala apsolutnu ve}inu stanovni{tva. Me|utim, Srbi su imali veoma jaku populaciju toliko jaku da je gradona~elnik Vukovara bio Srbin. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine, da li ste vi tada bili u Vukovaru? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, ja sam u toku rata bio dva puta u Vukovaru, a jednom sam bio i pre rata negde u prole}e 1991. Tada je situacija u Vukovaru bila vrlo mirna. Ja sam slobodno {etao vukovarskim ulicama u civilnom odelu bez ikakve oruàne pratwe i nije bilo nikakvih incidenata. U toku rata sam dva puta... Predsedavaju}i sudija Robinson: Da li ste tamo bili u relevantno vreme, dakle vezano za sukobe koji se navode u optu`nici? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, dva puta sam bio u to relevantno vreme, posledwi put negde dvadeset dana ili mesec dana pred oslobo|ewe Vukovara. Prvi put mesec dana ranije, ne bih se mogao setiti ta~nih datuma, ali nije ni to nemogu}e utvrditi. I obilazio sam celi Vukovar. I na prvim linijama fronta uvek bio. I znam pouzdano, svojim sam o~ima video da se borbe vode bukvalno za svaku ku}u. Predsedavaju}i sudija Robinson: Postavio sam to pitawe budu}i da je va{e svedo~ewe veoma {iroko, veoma obuhvatno. Gospodine Milo{evi}u, mo`da bi bilo dobro da zatraìte od svedoka da iznese osnovu saznawa, dakle, wegovih saznawa u vezi sa svim ovim pitawima o kojima svedo~i. Na taj na~in }e wegovo svedo~ewe biti pouzdanije.
442
Slobodan Milo{evi}: Ja sam shvatio da je svedok izneo osnovu saznawa, ali molim vas, gospodine [e{eq, da li imate {ta da dodate tome, vi ste bili tamo na licu mesta, vi ste imali svoje dobrovoqce na tim podru~jima u sastavu Jugoslovenske narodne armije, komunicirali ste sa gra|anima, komunicirali ste sa zvani~nicima u to vreme {ta je sve bilo? Predsedavaju}i sudija Robinson: Ne, vi morate svedoku postaviti pitawe, vi mu sada nudite odgovor... Slobodan Milo{evi}: Ne, pa ja pitam da li su to, to je on ve} do sada nabrojao, on je to do sada nabrojao da li su to sve osnove... Predsedavaju}i sudija Robinson: U redu, u redu, idemo daqe. Slobodan Milo{evi}: I sada, pazite, ovde se kaè u paragrafu L odnosno potparagrafu L pomiwu se zna~i i ta~ke, ovu 71 sam vam komentarisao i vi ste je komentarisali, a onda kaè od 77 do 82. Pogledajte 77 do 82, to je ~itava jedna strana {to se sadràno u ovoj optu`nici protiv mene. To vam je... Svedok dr Vojislav [e{eq: Na{ao sam. Slobodan Milo{evi}: Koliko vidim, Dubrovnik pa se onda kaè od 1. oktobra 1991. do 7. decembra 1991. Pazite, po ovome izgleda da sam ja vodio neki artiqerijski napad. Kaè tokom tog istoga artiqerijskog napada Slobodan Milo{evi} je deluju}i sam ili u dogovoru sa, da ne ~itam sada ovo sve uobi~ajeno, sa sau~enicima zlo~ina~kog poduhvata, podsticao, naredio, po~inio, i tako daqe i podràvao planirawe, pripremu, izvr{ewe bezobzirnog razarawa ili hotimi~no nano{ewa {tete i pqa~ke javne i privatne imovine hrvatskog i drugog nesrpskog stanovni{tva na podru~ju Dubrova~ke Republike. Molim vas, gospodine [e{eq, da li je iko iz Srbije bio na podru~ju Dubrova~ke Republike na bilo kakav na~in direktan, indirektan ili ne znam {ta, da li je iko? Svedok dr Vojislav [e{eq: Koliko ja znam samo sam ja bio. Slobodan Milo{evi}: Vi ste bili, kao {to sam ja razumeo, da obi|ete hercegova~ko rati{te. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. I ja sam bio na podru~ju Konavla dok su se vodila borbena dejstva, obilazio sam neke jedinice JNA, i{ao sam jedan dan u streqa~kom stroju jedne jedinice JNA znam pouzdano, svojim sam o~ima video da u Konavlima nijedna ku}a nije bila ni uni{tena, ni opqa~kana. Bilo je na putu u nekoliko slu~ajeva poginulih krava o~igledno koje su se negde na{le u unakrsnoj vatri tri ili ~etiri, nijedna ku}a nije bila ni o{te}ena, vojnici su imali striktne naloge da ne diraju civilnu imovinu. Me|utim, kada se povla~ila JNA, krajem 1991. godine, onda je do{lo do neke spontane pqa~ke, onda su ti vojnici vi{e ih je verovatno malo ko mogao kontrolisati, e onda je do{lo do upada i u privatne ku}e i pqa~kawa imovine. [to se ti~e... Slobodan Milo{evi}: A ko je to, samo da se razumemo, a ko je to pqa~kao imovinu u Konavlima jesu li to bili neki vojnici iz Srbije, rezervisti, aktivni vojnici ili ko je to pqa~kao imovinu u Konavlima?
443
Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, po mojim saznawima tamo su bili samo rezervisti iz Crne Gore. Nedavno je Milo \ukanovi} priznao da je neka stoka opqa~kana u Konavlima odvezena u Crnu Goru i sada je isplatio ne znam da li 300.000 evra kao naknadu za to. Ali u Srbiju apsolutno ni{ta od toga nije do{lo. Drugo, {to se ti~e ga|awa Starog grada do tog ga|awa je do{lo negde u prvoj polovini decembra, jer su iz Starog grada hrvatske paravojne formacije osule paqbu po jedinicama JNA. Jedinice JNA su imale poginulih od te paqbe i onda je do{lo do uzvra}awa paqbe, onog trenutka, po me|unarodnom pravu, kada neko zloupotrebi verski ili drugi za{ti}eni kulturni objekat kao mesto sa koga }e oruàno dejstvovati od tog trenutka taj objekat vi{e nije pod za{titom. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, samo da se razumemo oko ovoga, pogledajte paragraf 81 gde ovako stoji, samo }u po~etak da vam pro~itam. Kaè: U oktobru 1991. godine srpske snage uspostavile su kontrolu i onda se govori dubrova~ka @upa, Konavle, primorje... Svedok dr Vojislav [e{eq: Gde vam je to? Slobodan Milo{evi}: 81. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, na{ao sam. Slobodan Milo{evi}: Molim vas, da li se uop{te u svim tim operacijama oko Dubrovnika, u svemu tome {to se de{avalo oko Dubrovnika uop{te moè upotrebiti ovaj izraz srpski, kakvu su srpske snage uspostavile kontrolu oko Dubrovnika? Ovo {to ovde pi{e da li su postojale bilo kakve srpske snage oko Dubrovnika? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Slobodan Milo{evi}: Bilo kakav pripadnik nekih srpskih snaga oko Dubrovnika? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Nije bilo nikakvih srpskih snaga, bile su iskqu~ivo jedinice JNA, iskqu~ivo JNA. Nikakvih ni paravojnih snaga ni Teritorijalne odbrane. Jeste u Trebiwu bila podignuta jedinica Teritorijalne odbrane, ali ona uop{te nije u~estvovala u borbenim dejstvima. Bile su iskqu~ivo operativne jedinice JNA. Slobodan Milo{evi}: Pa onda se ovde navode svi mogu}i lokaliteti odnosno sva mesta oko Dubrovnika, u Dubrova~koj ùpi, kompletan taj kraj. Da li je vama poznato da je u to vreme ministar odbrane Veqko Kadijevi} svima nama govorio da uop{te nije ta~no da vojska dejstvuje po Dubrovniku? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Novine su bile pune tih wegovih izjava. Tuìlac Yefri Najs: Ovo ima karakteristike pomalo sugestivnog pitawa. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da, gospodine Najs. Tuìlac Yefri Najs: Kada se kaè da li znate da je u to vrijeme ministar odbrane Veqko Kadijevi} nama svima rekao i tako daqe. I tako daqe. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da, gospodine Milo{evi}u, ovo nije dopustiv oblik pitawa. Tuìlac Yefri Najs: Ovo je apsolutno kriti~no pitawe, pitawe o kojem se postavqa ovako sugestivno pitawe, prema tome, {to god iza|e iz usta svedoka bi}e bez ikakve vrijednosti.
444
Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Najs, kada ste se ve} ustali, u paragrafu 77 optu`nice govori se o podru~ju Dubrova~ke Republike. Tuìlac Yefri Najs: Da. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da li je to primeren na~in da se to opi{e? Tuìlac Yefri Najs: Siguran sam da jeste, ako vam moè biti od pomo}i ja se mogu raspitati za{to je upravo taj izraz ovde upotrebqen, moram se sa time u vezi obratiti malo kasnije zato, jer mislim da budu}i da je ovaj dokument pisan tokom nekoliko godina bilo bi boqe da prvo dobijem precizan odgovor prije nego {to vam ga predam. Sudija Bonomi: Gospodine [e{eq, da li ste vi bili u podru~ju Dubrovnika u mjesecu decembru? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Moja saznawa o tome... Sudija Bonomi: Hvala. Svedok dr Vojislav [e{eq: [ta se zbivalo u mesecu decembru su posredna, ali sam u Dubrovniku bio negde krajem septembra ili po~etkom oktobra 1991. godine kada su trajale operacije u Konavlima. Dok su jo{ trajala borbena dejstva bio sam u Konavlima, bio sam u Popovu poqu, bio sam na jo{ nekim mestima sve do Qubiwa sam i{ao, tamo se linija fronta nalazila na âva{koj gradini. Predsedavaju}i sudija Robinson: Izvolite, gospodine Milo{evi}u i nemojte postavqati sugestivna pitawa, pogotovo kada je rije~ o spornim pitawima, o pitawima koja su sporna izme|u optu`be i obrane. Slobodan Milo{evi}: Dakle, gospodine [e{eq, da li je Srbija u to vreme ili uop{te, imala neke snage koje bi mogla da po{aqe u Dubrovnik ~ak i da je htela? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, Srbija nije imala nikakvu vojnu silu ili eventualno policijsku jedinicu koju je mogla uputiti na dubrova~ko rati{te sve i da je htela. Nije raspolagala ni~im takvim. Drugo, povodom ovog pomiwawa Dubrova~ke Republike, postojala je inicijativa jedne opozicione stranke iz Crne Gore da se obnovi ta republika. Ali ta inicijativa nikada nije provedena, nikada nije bila realizovana. To jeste istorijsko podru~je Dubrova~ke Republike, ali Dubrova~ku Republiku je ukinuo Napoleon 1808. godine. Pa posle Napoleonovog poraza u{la je u sastav Austrije i sve do 1918. godine bila je u sastavu Austrije. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala na tim informacijama, gospodine [e{eq, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Dakle, gospodine [e{eq, kada pogledate ove ta~ke koje su ovde navedene po{to mi idemo redom, da li postoji jedno zrno istine u ovome {to ovde pi{e u ovoj navodnoj optu`nici koju je napisao gospodin Najs? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. A meni je posebno upe~atqivo da je ova optu`nica podignuta u Zagrebu. I onda mi je sve jasno. Optu`nice se vaqda podiù u Hagu, optu`nice pred ovim Me|unarodnim sudom, a ne u Zagrebu. Ovo je izuzetak i u me|unarodnom sudu da jedna optu`nica protiv Srbi445
na, protiv predsednika tada{we Republike Srbije podignuta u Zagrebu. U Zagrebu, Hrvatska 23. oktobra 2002. godine sve je jasno. Meni je sve jasno. Slobodan Milo{evi}: Ipak }emo se pozabaviti jo{ nekim od ovih ta~aka, mada je potpuno jasno, ja se nadam, svakome ko ho}e da pro~ita i ~uje. Pogledajte sada paragraf 39, tu se ponovo vidi i va{e ime, ali ja vas ne pitam samo zato {to se tu pojavquje i va{e ime ve} zato {to se ovde... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u postavite pitawe, ovo nije prilika za izno{ewe komentara. Slobodan Milo{evi}: Da bih postavio pitawe ho}u da ukaèm na ono {to... Predsedavaju}i sudija Robinson: Nemojte komentirati, recite nam samo gdje se nalazi relevantan paragraf i onda postavite pitawe. Slobodan Milo{evi}: Paragraf 39, kod mene se nalazi na 11. strani, to je u srpskom tekstu, mada je ovaj jezik ovde samo ~istim imenom srpski, jer je prili~no nepismen. Pi{e: Po~ev od avgusta 1991. godine srpske snage, me|u kojima dobrovoqa~ke jedinice {e{eqevaca i Belih orlova imale su kontrolu nad Vo}inom. 13. decembra 1991. dok su se povla~ile iz Vo}ina i okolnog podru~ja oni su i{li od ku}e do ku}e i ubili veliki broj preostalih hrvatskih civila. Pre nego {to su se povukli, 13. decembra 1991. godine, pripadnici ove dve jedinice dakle, to su {e{eqevci i Beli orlovi kako se ovde tvrdi ubili su ukupno 32 civila. I ovde su data imena u prilogu optu`nice. Dakle, da li i{ta vi znate o tome i {ta o tome moète da kaète i da li je bilo neke va{e dobrovoqa~ke jedinice na tom prostoru koja bi uop{te mogla da izvr{i neki zlo~in na tom prostoru? Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, nije bilo nikakvih dobrovoqa~kih jedinica {e{eqevaca. Bilo je dobrovoqaca Srpske radikalne stranke u sastavu JNA koji su po naredni nadle`ne komande JNA bili raspore|eni u Teritorijalnu odbranu zapadne Slavonije i stavqeni pod komandu aktivnog armijskog pukovnika Trbojevi}a. Na{i dobrovoqci su imali striktan politi~ki nalog od Srpske radikalne stranke da sa Belim orlovima ne odràvaju nikakve kontakte. A ja sam ve} rekao da je prema mojim saznawima Bele orlove u zapadnu Slavoniju doveo Veqko \akula na koji na~in, to moè da objasni general Aleksandar Vasiqevi}. Ja u wihovom dopremawu nisam u~estvovao. I na kraju... Slobodan Milo{evi}: Sa~ekajte tu, ko je bio Veqko \akula? Svedok dr Vojislav [e{eq: Veqko \akula je bio predsednik skup{tine zapadne Slavonije. Jednom prilikom je u Beogradu hap{en pod sumwom da je hrvatski {pijun. I dràn je u zatvoru ne znam koliko dana. Da radi za hrvatsku obave{tajnu slu`bu. Slobodan Milo{evi}: A {ta su bili osnovi da se smatra da on radi za hrvatsku obave{tajnu slu`bu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa wegovo pona{awe. Ja ne raspolaèm sada konkretnim dokumentima, ali se dobro se}am vremena kada je on uhap{en i se}am se zbog ~ega je uhap{en. Slobodan Milo{evi}: Ali ovaj podatak koji ste sada izneli na ~emu zasnivate da je taj isti Veqko \akula doveo Bele orlove u zapadnu Slavoniju.
446
Svedok dr Vojislav [e{eq: To su moja saznawa jo{ iz 1991. godine. Kada sam bio u zapadnoj Slavoniji tako|e sam izbegavao bilo kakav dodir sa Belim orlovima ni s jednim se nisam sastao tamo. Sastajao sam se sa mnogim vojnicima, sa dobrovoqcima Srpske radikalne stranke sa mnogim civilima i Srbima i Hrvatima, ali sam kategori~ki izbegavao svaki susret sa pripadnicima Belih orlova. Oni su za mene bili ne{to nedodirqivo. I ne samo u tom slu~aju, nego bilo gde da su dejstvovali Beli orlovi, dobrovoqci Srpske radikalne stranke imali su sugestiju, to je politi~ka sugestija ja ne mogu da im naredim, jedina sankcija ako ne poslu{aju politi~ku sugestiju mogla je biti iskqu~ewe iz Srpske radikalne stranke, ni{ta drugo, ali su imali takvu politi~ku sugestiju da nemaju dodira sa Belim orlovima. Slobodan Milo{evi}: A pod ~ijom su kontrolom bili ti Beli orlovi? Svedok dr Vojislav [e{eq: Bili su pod kontrolom Veqka \akule po mojim saznawima iz tog vremena. Veqko \akula je imao neku svoju posebnu politiku u odnosu na ostatak rukovodstva Srpske autonomne oblasti zapadna Slavonija. I za sve vreme mog boravka u zapadnoj Slavoniji ja sam se druìo sa Veqkom Vukeli}em predsednikom Vlade, Ilijom [a{i}em, tako da ja pravih razgovora nikada nisam imao sa \akulom, mo`da sam se jednom susreo tamo s wim, ali pravih razgovora ja sa wim nisam imao. Jer je tu ve} bila razli~ita politika me|u wima na delu. Slobodan Milo{evi}: Ovde se govori o tome da su se povukli 13. decembra 1991. godine. Da li su tamo bili tada va{i dobrovoqci pod komandom pukovnika Trbojevi}a}? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Tada je do{lo do prili~nog haoti~nog povla~ewa iz zapadne Slavonije, jer srpske snage nisu mogle da se odrè pred navalom hrvatskih paravojnih formacija. Ja sam ve} rekao, u jednom danu u odbrani Ma{i}ke [agovine poginulo je jedanaest dobrovoqaca Srpske radikalne stranke, a neki su raweni pali u zarobqeni{tvo. Me|utim, nema nijednog podatka da su dobrovoqci Srpske radikalne stranke pri povla~ewu iz zapadne Slavonije ubijali hrvatske civile. Slobodan Milo{evi}: Pa tog dokaza nema ni u ovome {to gospodin Najs tvrdi nego ja... Svedok dr Vojislav [e{eq: Ali lepo mu stoji kada on to tako bez dokaza stavi u optu`nicu. Do ubijawa civila je do{lo, ali kako i kada uop{te nije te{ko utvrditi ko je pojedina~no u~estvovao u ubijawu civila. Tuìlac Yefri Najs: Pretpostavqam da Vije}e ne}e dopustiti ovom svjedoku da na ovaj na~in iznosi komentare o stvarima koje nisu iz wegovog delokruga. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Najs, svjedok ponekad moè re}i da li postoje dokazi koji to potkrepquju, ili ne postoje, ali gospodine [e{eq, izbegavajte ovakve komentare. Takvi komentari su primereniji kada dolaze od optuènog. Izvolite, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, sad }u da vas pitam ne{to u vezi sa ovim na {ta se osvrnuo gospodin Najs, ne{to {to je svakako u va{em
447
delokrugu. Dakle, {e{eqevci koji se ovde pomiwu. Da li su postojali ovde neki {e{eqevci kao oruàna formacija ili je ovo {to ovde pi{e da je postojala oruàna formacija {e{eqevaca la`? Svedok dr Vojislav [e{eq: La` je da je postojala oruàna formacija {e{eqevaca. Moglo se desiti i ~esto se de{avalo da lokalno stanovni{tvo ili wihovi saborci dobrovoqce Srpske radikalne stranke nazivaju {e{eqevcima. A moglo se desiti da se spontano borci koji uop{te ne pripadaju Srpskoj radikalnoj stranci iz nekog razloga, ko zna koga, tako nazovu. Ali oruàne formacije {e{eqevaca garantujem da nije bilo. Slobodan Milo{evi}: Dobro, ti va{i dobrovoqci su bili u JNA. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Da li je bilo ikakvih elemenata... Sudija Bonomi: Prije nego {to pre|ete na to, po~etak ovog odgovora bio je to~no je da je postojala jedna naoruàna jedinica {e{eqevci . Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja ne znam {ta rade va{i prevodioci gospodine Bonomi ja to nikada nisam rekao. Sudija Bonomi: Ovo je dosta va`no pitawe mo`da bi ovo trebalo... Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja tvrdim da nije bilo jedinica {e{eqevaca. Sudija Bonomi: Evo sada smo napokon do{li do same su{tine jednog od najva`nijih problema sa va{im svjedo~ewem. Krivica za ovaj nesporazum je jasno na vama, vi ste po~eli prebrzo sa va{im odgovorom. I evo sada smo mi dobili odgovor u kojem se ~ini da vi kaète da je to~no da je postojala naoruàna jedinica {e{eqevaca. Zato, jer ste vi prebrzo po~eli odgovarati. Da li zaista ho}ete da se to de{ava? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja ne}u da se to de{ava, ali ne prihvatam ni da je to moja krivica. Sudija Bonomi: To je posqedica jo{ jednog problema u prezentaciji ovih dokaza. Naime, ovo konkretno pitawe se neprestano postavqa i mislim da je sasvim neizbje`no da ukoliko to toliko mnogo puta postavite da }e do}i do konfuzije. Slobodan Milo{evi}: Ovde fali samo jedna re~ not, pi{e it is truth that an army unit Seselj eyist, a on je rekao da nije istina that an army unit [e{elj eyist, it is not truth. To je rekao gospodin [e{eq. Predsedavaju}i sudija Robinson: Dobro, gospodine [e{eq, vidite do kakvih problema dolazi kada vi prebrzo zapo~iwete sa odgovorom. Jo{ jednom vam ponavqam morate napraviti pauzu prije nego {to zapo~nete odgovarati na pitawe gospodina Milo{evi}a. Izvolite. Sudija Kvon: Ne bilo kakva pauza nego malo duà pauza, jer vi uvjek po~iwite odgovarati dok mi jo{ slu{amo prijevod pitawa. Predsedavaju}i sudija Robinson: Nastavite, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, i ti dobrovoqci koji su bili tada u JNA da li su oni bili pod va{om kontrolom? Svedok dr Vojislav [e{eq: Oni nisu mogli nikako biti pod mojom kontrolom. Me|utim, ja sam se na odre|en na~in starao da ih dodatno uvek
448
ube|ujem da treba da budu disciplinovani, ako se ogre{e o disciplinu mogli su samo biti iskqu~eni iz Srpske radikalne stranke. To je bila jedina sankcija. Slobodan Milo{evi}: A da li je bilo kakav element iz Srbije bio u zapadnoj Slavoniji? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Nikakvih elemenata iz Srbije nije bilo u zapadnoj Slavoniji, ni formalno ni neformalno. Slobodan Milo{evi}: Ni de jure ni de fakto. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ni de jure ni de fakto. Slobodan Milo{evi}: Dobro. Gospodine [e{eq, a da li znate i{ta o ovim doga|ajima u Vo}inu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam slu{ao iz druge ruke o tim doga|ajima. Ja sam ~ak i javno napadao izvr{ioce tih zlo~ina. Ali po{to je to bio sastavni deo moje optu`nice ja sada ne}u da ponavqam koga sam ja za to napadao. Tuìla{tvo ima na raspolagawu sve te moje javne izjave. Slobodan Milo{evi}: Oni vam stavqaju na teret da ste se u Vo}inu obratili dobrovoqcima i da se tim govorom inicirali paqewe ku}a i ubijawe hrvatskih civila u Vo}inu, Humu, Bokanu, Kraskovi}u, kako to komentari{ete? Svedok dr Vojislav [e{eq: Znate {ta, po metodologiji kojom se sluì ovo Tuìla{tvo oni meni mogu staviti na teret i ubistvo Kenedija po istoj osnovi. To je wihova stvar. Zato je moja optu`nica za mene prava poslastica da je u procesu koji se protiv mene vodi pocepam u parampar~ad. Ali to je ne{to odvojeno. Ja ovde svedo~im na osnovu navoda iz va{e optu`nice i mojih saznawa o stvarnim doga|ajima koji su se desili. Do{lo je do ubijawa jednog broja hrvatskih civila, ja ne znam ta~no taj broj, znam samo da sam ~im sam saznao javno optuìvao za to u Beogradu, i znam da general Vasiqevi} koji se zatekao u zapadnoj Slavoniji u vreme pada nikada nije reagovao. Izne}u vam jo{ jednu ~iwenicu. Jedan od komandanata tih jedinica u kojima su bili dobrovoqci Srpske radikalne stranke bio je Radovan Nova~i}. Radovanu Nova~i}u otac je Hrvat. Radovan Nova~i}, je imao iskreno jugoslovensko opredeqewe, a koliko me se}awe sluì ba{ je on bio pored Vo}ina, bio je komandant jedne ~ete otprilike, on je bio kod Vo}ina i wega sam posetio tamo. On je u ratu nogu izgubio. Ne moè Radovan Nova~i} ubijati hrvatske civile, ako mu je otac Hrvat. Otac Hrvat, majka Srpkiwa. On je hteo da sa~uva zapadnu Slavoniju za Jugoslaviju, a ne da ubija hrvatske civile. Slobodan Milo{evi}: U transkriptu na stranici 10432, svedok C 037 navodi da su mu lokalni neki tamo gra|ani rekli da su va{i radikali u~estvovali u izazivawu egzodusa stanovni{tva 23. decembra 1991. godine u Pakracu. Da li vi imate ikakva saznawa o tome? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Znate, ta svedo~anstva iz druge ruke uvek su nepouzdana. Ja }u vam dati jedan konkretan primer. Pojavqivala se pri~a na raznim mestima u Bosni i Hercegovini dolazi [e{eq sa hiqadama svojih ~etnika, daje im neke tablete usled ~ijeg dejstva mogu nedequ da449
na da ne spavaju, da ni{ta ne jedu, da ni{ta ne piju nego samo koqu. Ko zna {ta sve qudska ma{ta moè da proizvede. Ali ja mogu da svedo~im samo o realnim ~iwenicama u koje sam upu}en, a ne da raspravqam o tu|oj ma{ti. Problem je onoga ko dovodi svedoke koji svedo~e o ne~emu {to im je neko negde pri~ao. Znate, to je meni kao pravniku besmisleno, ja ne mogu na to ni da odgovaram. To su besmislice, to nijedan pravnik ne moè ozbiqno tretirati, da ja odgovaram na pitawe svedoka... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, ja moram primjetiti da ste i vi dali dosta iskaza takve vrste. I Vje}e je to tako|er prihvatilo, mi ovde moèmo prihvatiti iskaze iz druge ruke. A drugo je pitawe koliko }emo onda teìnu pridati takvim iskazima. Izvolite, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Ne{to nemam utisak da je gospodin [e{eq davao neke velike iskaze iz druge ruke, ali verovatno to moè da se vidi po transkriptu. Gospodine [e{eq, ovde je svedo~io... Predsedavaju}i sudija Robinson: On jeste odgovarao na takav na~in odgovaraju}i na pitawa sudca Bonomija, on je rekao da nije bio na jednom konkretnom mjestu u decembru 1991, kako je dobio informaciju ~uo je to od drugih. Prema tome, idemo daqe. Slobodan Milo{evi}: Ovde je svedo~io \uro Matovina, on nije bio za{ti}eni svedok, wegov je iskaz na stranici transkripta 10996. On je 7. decembra 2002. godine svedo~io, i u svom iskazu pomiwe da su u napadima na Vo}in i okolna sela bili aktivni dobrovoqci pod va{om komandom. Dakle, imate li na to direktan odgovor, gospodine [e{eq? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne postoji ni jedan jedini slu~aj da sam u ovom ratu bilo gde komandovao. Nikada nisam bio ni u prilici da fakti~ki komandujem niti sam pravno bio na komandnom poloàju. Niti sam bio tamo kada su se desile te stvari koje se ovde provla~e i kroz va{u optu`nicu. To se desilo negde dvadeset dana po mom napu{tawu zapadne Slavonije. I desilo se u jednoj haoti~noj situaciji srpskog egzodusa pred daleko nadmo}nijim hrvatskim paravojnim snagama. Kolike su razmere zlo~ina moglo bi se utvrditi samo ako se uporedi koliko je hrvatskih civila poginulo, a koliko srpskih civila je poginulo u vreme srpskog povla~ewa, a hrvatskog osvajawa zapadne Slavonije. Ja vam garantujem da je mnogo vi{e srpskih civilnih `rtava bilo. Ali, to ovo Tuìla{tvo ne interesuje. Jer oni nisu nijednog Hrvata procesuirali za zlo~ine nad Srbima u zapadnoj Slavoniji. Slobodan Milo{evi}: Nisu uop{te nikoga iz rukovodstva procesuirali za najve}e etni~ko ~i{}ewe kako lord Oven naziva operaciju Oluja, sveli su sve na generala Gotovinu koji je bio jedan marginalni... Tuìlac Yefri Najs: Ovo je opet komentar. Apsurdno je misliti da optuèni ne zna {to to~no radi i da je to {to radi protivno va{im pravilima. Ja }u mo`da morati jo{ jedanput zatraìti od Vije}a da se zapita da li svjesno, namerno, opetovano kr{ewe va{ih pravila mo`da ne predstavqa zadate preduslove za dodjelu advokata. On se ne moè ovako pona{ati. Svedok dr Vojislav [e{eq: Pojavio se problem u prevodu.
450
Predsedavaju}i sudija Robinson: U ~emu je problem? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja ne znam, {ta zna~i izraz opetovano. Predsedavaju}i sudija Robinson: Niti ja ne znam {ta to zna~i, ako je to izre~eno. Gospodine Milo{evi}u, komentari ovdje nisu dopu{teni. Tro{ite vrijeme Suda na takav na~in. Tuìlac Yefri Najs: âsni sude, da vidim koliko je sati, mogu li vam pomo}i u vezi sa pitawem koje ste ranije postavili pitawe pisawa optu`nice. Ja naravno preuzimam op}u odgovornost za ovaj dokument. I naravno, vjerojatno postoji dobar razlog za upotrebu ovih izraza koji su ovdje iskori{teni, ako pogledate paragraf 6 optu`nice za hrvatsku vide}ete da se tamo vrlo precizno obja{wava terminologija. Ovdje se iznose karakteristike zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata i zatim u drugom delu paragrafa stoji: ovo podru~je obuhvatala su one oblasti koje su srpske vlasti pomiwale. I koje se ovdje u daqem tekstu pomiwu pod nazivima i tako daqe, i tako daqe. Prema tome, kada se izraz Dubrova~ka Republika koristi u ostatku optu`nice to samo zna~i da autor optu`nice se sluì terminologijom srpskih vlasti. Otkako je sudsko Vije}e pokrenulo ovo pitawe mi smo poku{ali prona}i konkretan dokument na koji se u to vrijeme mislilo, jer izme|u drugih dokumenata u svjedo~ewu svjedoka Papowka spomenut je takav izraz. Isto tako sud i svedo~ewa ovog svjedoka zna {to zna~i izraz Dubrova~ka Republika. To je bio dobro poznati izraz i redovito kori{ten. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da li je to samo u paragrafu 77 da se to koristi? Tuìlac Yefri Najs: Ne mogu to sada re}i da li se taj izraz pojavquje i u nekim paragrafima izme|u. Me|utim, kori{tewe tog izraza u paragrafu 77 obja{wava se u paragrafu koji sam upravo pro~itao. Predsedavaju}i sudija Robinson: Jer u ostalim paragrafima samo se spomiwe Dubrovnik. Pa se zato pitam nije li mo`da do{lo do neke zabune. Jer mislim da se obi~no spomiwe Dubrovnik ili podru~je Dubrovnika ili grad Dubrovnik. Tuìlac Yefri Najs: Grad Dubrovnik danas ima jedno posebno zna~ewe tada se verovatno govori samo o Starom gradu unutar zidina. A {ire je podru~je o~ito kada se koristi izraz Dubrova~ka Republika. Predsedavaju}i sudija Robinson: Dobro, vidim to jo{ i u paragrafu 67, pogleda}emo to kasnije. A sada idemo na pauzu od 20 minuta. Da, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Pre pauze da mi ne pobegne ovo {to je gospodin Najs rekao. On je malo~as rekao ja sam ovde zapisao da termin Dubrova~ka Republika upotrebqava iz terminologije srpskih vlasti. To nije istina. Termin Dubrova~ka Republika nije upotrebqavan ni u kakvoj terminologiji srpskih vlasti. Tuìlac Yefri Najs: âsni sude, krivo sam rekao, nije to bio Papowak nego Poqani}. Sudija Kvon: Da to je bio gradona~elnik Dubrovnika. Predsedavaju}i sudija Robinson: Pauza od 20 minuta.
451
Slu`benik suda: Molim ustanite. Posle pauze. Slu`benik suda: Molim ustanite. Izvolite sjesti. Predsedavaju}i sudija Robinson: Izvolite, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Gospodine Robinson, ju~e je gospodin [e{eq, ako se se}ate kada sam postavqao pitawa vezana za svedo~ewe Dulovi}a i Anastasijevi}a ukazao na to da je on podneo odre|ene podneske, ja imam ovde pred sobom, moji saradnici su napravili kopije, pi{e gore Tuìla{tvu podnesak broj 55, i Tuìla{tvu podnesak broj 56, koji se odnose na ova dva svedoka, oba su podneska data 24. novembra 2004. godine. Dakle, pre skoro godinu dana, ja ih ovde nemam prevedene, ali pretpostavqam, s obzirom da su podneta pre skoro godinu dana da ih je druga strana u me|uvremenu prevela i da ih ima. Ja èlim samo da postavim par pitawa u vezi s tim gospodinu [e{equ, a od vas da zahtevam da se oba ova podneska uvedu kao dokazni predmeti s obzirom da su navedeni brojni argumenti koji u potpunosti diskvalifikuju svedo~ewa ovih svedoka koje je izveo gospodin Najs. Pa molim da oficir za vezu da gospodinu [e{equ kopije koje sam napravio, odnosno moji saradnici su napravili 15 kopija i jednog i drugog ovog podneska gospodina [e{eqa. Tuìla{tvu je to upu}eno pi{e ovde Tuìla{tvo gospo|a Hildegard Urlih Reclaf, gospodin Majer, Daniel Sakson, u oba slu~aja, a datum je 24. novembra 2004. godine. Da li ste dobili kopije, gospodine [e{eq? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, dobio sam. Slobodan Milo{evi}: Budite qubazni samo u najkra}em da bi imali osnovu... Predsedavaju}i sudija Robinson: Ja to jo{ nisam dobio, Vije}e jo{ nije dobilo dokumente. Gospodine Milo{evi}u, prvo èlim da to~no objasnite {to èlite napraviti sa ovim dokumentima. Slobodan Milo{evi}: Najkra}e re~eno, gospodine Robinson, èlim da se oni uvedu kao dokazni predmeti, a ja sam ju~e, ako se se}ate, citirao u vi{e navrata izjave ovih svedoka kada je gospodin [e{eq pomenuo i da je on u vezi sa wima dao posebne podneske kao posebno, to se ovde kaè obave{tewe optuènog da namerava da iznese posebnu odbranu u skladu sa pravilom 67a i b Pravilnika o postupku i dokazima. Prevodilac: Molimo da ~itate sporije prevodioci nemaju kopije dokumenata. Slobodan Milo{evi}: Upozorili su me prevodioci da pro~itam ovo sporije dakle, nosi naziv obave{tewe optuènog u ovom slu~aju gospodina [e{eqa da namerava da iznese posebnu odbranu u skladu s pravilom 67a i b. Pravilnika o postupku i dokazima. Re~ je o dva svedoka koji su mnogo svojih tvrdwi izneli prilikom svedo~ewa, a veoma mnogo... Predsedavaju}i sudija Robinson: Da li se ovi dokumenti odnose samo na ta dva svedoka ili govore i o drugim stvarima, odnosno, drugim svedocima? Slobodan Milo{evi}: Koliko ja razumem oni se odnose na ova dva svedoka, ali govore o mnogim drugim aspektima stvari. Govore o listu Vreme, govore o ulozi, o povezanosti i tako daqe. Dakle, uno{ewe ovakvih do452
kaznih predmeta {tedi vreme, jer mi omogu}ava da ne postavqam mnogo pitawa gospodinu [e{equ u vezi sa tim svedocima. On je u vezi s wima podneo dakle, pismene podneske i na taj na~in se {tedi vreme. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Najs. Gospodine Najs. Tuìlac Yefri Najs: Mi iznosimo prigovor na predo~ewa ovih dokumenata u ovoj sudnici. Ukoliko se ti dokumenti uvrste u spis onda }u ja imati neka konkretna pitawa ovom svjedoku o celoj svrsi pisawa tih dokumenata. Me|utim, sada ne bih èlio ulaziti u to. U ovom trenutku dovoqno je samo re}i da ti dokumenti predstavqaju argumente ovog svjedoka o druga dva potencijalna svjedoka u wegovom predmetu, odnosno postoje}a svjedoka u ovom predmetu. U onoj meri u kojoj on moè svedo~iti o ~iwenicama o tim svedocima koji su svedo~ili o ovom predmetu, to je naravno prihvatqivo. To ne moè nitko tvrditi da to ne bi trebalo uvrstiti. Me|utim, ako je rije~ o tome da je on napisao jedan dokumenat i da sada ovaj optuèni èli vama predo~iti dokumente u kojima su sadràni argumenti o vrijednosti drugih svjedoka to bi trebalo odbaciti to jednostavno ne ulazi u definiciju dokumenata koji se mogu prihvatiti. Mo`da trebate malo detaqnije pogledati dokument da biste vidjeli ukoliko su oni op}enite prirode. Predsedavaju}i sudija Robinson: Ako se to odnosi na iskaze koje su ti svedoci dali u ovom predmetu nije li to onda relevantno? Tuìlac Yefri Najs: Pismeni komentar nekog svjedoka to bi onda zna~ilo da bi svaki svjedok ovde mogao vama iznositi svoje pisane argumente o tome za{to treba odbaciti svedo~ewa drugih svedoka. Predsedavaju}i sudija Robinson: Ali to mo`da nisu samo komentari. Tuìlac Yefri Najs: Pa to sam i rekao kada je rije~ o tome da on svjedo~i o tim drugim svjedocima to je u redu, neka on svedo~i o tim drugim svjedocima. Me|utim, kada je re~ o komentarima i argumentima bilo bi sasvim pogre{no da ovo Vije}e dozvoli svjedocima da kroz zahtev optuènog ovamo donose svoje argumente o drugim svjedocima u ovom predmetu. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala gospodine Najs, gospodine Kej. Amikus kuri Kej: Pa ovde smo gotovo u situaciji po pravilu 89.f, barem ja to tako vidim. Iako, naravno, ovde tehni~ki govore}i nije ispo{tovano u potpunosti procedura iz pravila 89 f. Me|utim, situacija je upravo takva. Ako ostavimo po strani 89f, ja ne mogu protivre~iti nedavnoj odluci Vije}a o prihvatqivosti dokumenata. Nedavna takva odluka odnosi se na Ja{ovi}a, a imali smo i ranije odluke iz marta i aprila ove godine. I po tim odlukama odlu~eno je da se takvi dokumenti mogu uvrstiti u spis putem svjedoka. A ako uzmemo 89f onda zna~i da se taj dokument moè uvrstiti i tim putem. Predsedavaju}i sudija Robinson: Ali, moja pote{ko}a je u tome da ja ne znam u ~emu je sadràj ovog dokumenta. Trebalo bi ustanoviti prvo {to tu pi{e. Ne{to od toga se mo`da odnosi na ~iwenice, ne{to su mo`da komentari ali vi dakle, kaète da bez obzira na to taj dokument spada pod pravilo 89F.
453
Amikus kuri Kej: Ako se sledi onaj postupak koji je definiralo @albeno vije}e za pravilo 89F onda ovaj dokument svakako moè spadati u tu vrstu dokumenta. Predsedavaju}i sudija Robinson: Evo svjedok je ovde on moè biti unakrsno ispitan. Amikus kuri Kej: Mi nismo ovdje strogo pratili Pravilnik o postupku pravila koja reguliraju uvr{tewe ovakvih dokumenata onako kako ih je definiralo @albeno vije}e. @albeno vije}e je reklo da se dokumenti moraju unaprijed dostaviti optu`bi, da se svjedok mora pozvati, da on mora potvrditi svoju izjavu i da se onda on mora unakrsno ispitati. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala, gospodine Kej. Sudija Bonomi: Gospodine Kej, kada ste vi primili kopiju ovoga. Amikus kuri Kej: Pre dvije minute. Sudija Bonomi: Zna~i va{ se argument ne zasniva na analizi sadràja ovog dokumenta. Amikus kuri Kej: Ja sam to na brzinu pro~itao i video o ~emu se radi. Sudija Bonomi: Pa, kao {to sam i ja to na brzinu pro~itao. Slobodan Milo{evi}: Gospodine Robinson. Predsedavaju}i sudija Robinson: Izvolite, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Pre nego {to donesete odluku samo sam hteo da vam ukaèm na jo{ par ~iwenica. Naime, ovo je nesumwivo deo svedo~ewa gospodina [e{eqa o ovim svedocima. Drugo, u vezi sa napomenom gospodina Keja da to treba unapred da bude dostavqeno drugoj strani, drugoj strani je to dostavqeno novembra 2004. godine. I kao {to vidite ve} prevedeno. I tre}e, nikakve smetwe nema gospodin Najs da gospodina [e{eqa unakrsno ispituje o onome {to ovde pi{e. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da, ali to nije wima dostavqeno 2004. za potrebe ovog predmeta. I recite, gospodine Milo{evi}u, ima li u tom dokumentu, u tim dokumentima ne{to vi{e od argumenata i komentara. Slobodan Milo{evi}: Naravno da ima. Evo postavi}emo pitawa gospodinu [e{equ {ta osim argumenata i komentara ovde ima u pogledu ~iwenica, gospodine [e{eq? Predsedavaju}i sudija Robinson: Ne, ne vi sada nama iznosite va{e argumente. Ako nam bude trebao svjedok mi }emo ga pitati. Ali u ovom trenutku mi slu{amo va{e pravne argumente u prilog uvr{tewa ovih dokumenata. Ja sam vas pitao ima li u tim dokumentima ne{to vi{e od komentara i argumenata. Jer ako su to samo komentari i argumenti ja ne}u dopustiti uvr{tewe tog dokumenta. Sudija Kvon: Gospodine Kej, moj problem je sqede}i. Ovo nije izjava svedoka to su argumenti jedne strane. [to vi imate za re}i o tome? Amikus kuri Kej: Vi ste, naravno, sasvim u pravu kada je rije~ o tome {to je to i kakav je sadràj. Sudija Kvon: Problem ovde je dokazna vrednost tog dokumenta, ima li taj dokumente neke dokazne vrednosti kao dokaz?
454
Amikus kuri Kej: Osim ukoliko se ne ispo{tuje forme iz pravila 89F, jer tu postoje neke ~iwenice, on sadrì neke ~iwenice o tome {to je ovaj svjedok mogao videti ili pro~itati i onda {to je on zakqu~io iz toga {to je pro~itao dakle, kakvo je bilo wegovo stawe svjesti. Taj dokument mo`da nije napisan, strogo govore}i, na na~in koji bi odgovarao pravilu 89f. Mo`da bi to dakle, moglo potpasti pod tu proceduru, iako nije ponu|eno u skladu sa tom procedurom. Jer, zaista ne vidim {to bi jo{ mogao dodati onome {to ste vi rekli o tome da taj dokumenat sadrì argumente, to su o~ito argumenti ovog svjedoka iz wegovog predmeta. Ovaj dokument nije pripravqen kao izjava pravilo 89F za ovaj predmet. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, niste do sada rekli ni{ta kako bi nas uvjerili da je ovo izjava svjedoka, da je ovo ne{to {to nisu samo argumenti i komentari ovog svjedoka o druga dva svedoka u wegovom predmetu. Moète li nam ukazati ne{to {to je ~iweni~ne prirode u ovim dokumentima? Slobodan Milo{evi}: îweni~ne prirode je ono o ~emu je, izme|u ostalog naravno, ono o ~emu je gospodin [e{eq i ju~e govorio da je re~ o svedocima koji su na jedan na~in pisali o doga|ajima u isto~noj Slavoniji u Vukovaru do odre|enog trenutka, ~ak je pomenuo 1995. godinu, a onda potpuno na drugi na~in posle 1995. godine. Upore|uju}i ono {to su oni pisali u to vreme i ono {to su ovde govorili i svedo~ili mislim da na jednom mestu, nadam se da mi moè gospodin [e{eq pomo}i, on ~ak iznosi i svedo~ewe pred specijalnim sudom u Beogradu, ja mislim nekoga od wih ovde. Tako da se ovde radi zaista o ~iwenicama, a ne tek o argumentima, mi{qewima i izno{ewu komentara. Predsedavaju}i sudija Robinson: Odluka Vije}a je da su ovi dokumenti ne}e uvrstiti u spis. To nisu izjave svjedoka. To su argumenti koje je ovaj svjedok izrekao u vezi sa druga dva svjedoka u wegovom predmetu. Me|utim, gospodine Milo{evi}u, mi }emo vam dopustiti da svjedoku postavqate pitawa koja se odnose na ~iweni~na pitawa, na ~iwenice spomenute u tim dokumentima. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, vi ste u ovom dokumentu, va{em podnesku, dakle, od 24. novembra, na podnesku broj 55, izneli citate, na primer, na strani 31, u pasusu tre}em, kamere televizijskih izve{ta~a snimile su i {ta su snimile i tako daqe. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, prevodioci nisu primili dokumente. Slobodan Milo{evi}: Evo odmah }e ih primiti. Ovde se govori o izno{ewu ~iwenica, gospodine Robinson, koje se odnose na Ov~aru i tvrdwe svedoka koji je ovde svedo~io. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da li su vam potrebni ti dokumenti da biste postavili ta pitawa? Kako }e vam ovaj dokument biti od pomo}i? Slobodan Milo{evi}: Pa dokument je od pomo}i zato {to on prakti~no diskvalifikuje ova dva svedoka. Jer pokazuje u kojoj meri su wihova pisawa bila kontradiktorna u odnosu na wihove izjave ovde. I u kojoj meri se
455
uop{te moè bilo ko ozbiqan osloniti na ono {to oni tvrde. I gospodin [e{eq pokazuje... Predsedavaju}i sudija Robinson: A svjedok je ovdje on moè svjedo~iti, on moè odgovoriti na pitawa. Slobodan Milo{evi}: Ja sam èleo gospodine Robinson da u{tedim vreme, da uop{te ne idem kroz ove dokumente jedan ima, po{to je ovo iskopirano iz kwige, jedan ima 100 strana kwige, to je otprilike 200 strana va{eg transkripta. Toliko bi bilo. Drugi ima pola toga, to je jedan veoma obiman materijal, u wemu ima mnogo pitawa mogli bi ceo dan da potro{imo pitaju}i ga o ovim stvarima. Ja sam u najboqoj nameri da u{tedim vreme èleo da se ovo uvede kao dokazni predmet, a da ostavim gospodinu Najsu da postavi kakva god ho}e unakrsna pitawa. Uostalom, to je wegova voqa, a ne stvar u kojoj ja mogu da uti~em. Predsedavaju}i sudija Robinson: To je sada iza nas, mi smo ve} odlu~ili da ti dokumenti ne}e biti uvr{teni u spis. Tuìlac Yefri Najs: âsni sude, imamo jo{ jedan dodatni problem identificiran u prvom pitawu. I ja }u sada to ostaviti u rukama vije}a da se odlu~i u kojoj mjeri optuèni i svjedok mogu koristiti ovaj dokument u ovom dijelu svjedo~ewa. Ako pogledate sada, ako biste pratili moje argumente, stranu 7, u ve}em dokumentu, mislim da }ete prona}i pasus na koji je, o kojem je optuèni èleo sa svjedokom govoriti. Strana 7, mislim da je to paragraf koji je napisao Anastasijevi}, to je ~ini mi se dakle, izvadak iz jednog novinskog ~lanka. Ako je namera da se vama predo~i sadràj novinskog ~lanka koji je napisao Anastasijevi} ili drugi svjedok onda vama treba dati kopije tih novinskih ~lanaka. To je ono {to je trebalo ovdje donijeti. A uvr{tavati to u spis zaobilaznim putem na osnovu ovog usmenog svjedo~ewa nije zadovoqavaju}i na~in da se rade stvari i to oteàva unakrsno ispitivawe. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hajde da ~ujemo kako glasi va{e pitawe i recite nam broj strane na engleskom, gospodin Najs je rekao to je strana 7. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, ovde na strani 31, vi citirate Anastasijevi}a, Anastasijevi}ev tekst koji kaè: Kamere televizijskih izve{ta~a snimile su korpulentnog brkatog oficira kako preti `goqavom plavokosom predstavniku me|unarodnog Crvenog krsta da }e ga baciti u reku Vuku, ako bude nastavio sa poku{ajima Sudija Bonomi: Bojim se da je mene ovaj oblik postupka sasvim zbuwuje. Ovaj dokument nije uvr{ten u spis i ja ga nemam pred sobom. Ako vi imate neka pitawa na koja gospodin [e{eq moè odgovoriti na osnovu svog vlastitog direktnog iskustva onda mu morate postaviti pitawa o tome. I ta pitawa ne mogu biti u obliku citata koje vi ~itate. Meni jednostavno nije jasno {to se sada ovdje doga|a. Vi ovde poku{avate koristiti jednog svjedoka kako bi se izrazili pogledi i argumenti o iskazima drugih svjedoka u ovom predmetu. Ja smatram da je to jedan neprimeren proces. To su stvari koje se iznose kao argumenti na kraju su|ewa, a ne sada kada slu{amo dokaze.
456
Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, vi ne moète postaviti ovakvo pitawe. Ovo se ne odnosi na neko sporno ~iweni~no pitawe o kojem ovaj svjedok ima saznawa. Vije}e vam ne dopu{ta da ovaj dokument koristite na takav na~in. Vije}e ve}inom glasova odlu~uje da ne}e dozvoliti da se postavi to pitawe. Gospodine Milo{evi}u, kao {to sam rekao, vi ovom svjedoku moète postavqati pitawa o ~iwenicama koje su unutar saznawa ovog svjedoka. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, ja sam vam ju~e iz originalnog transkripta citirao vi{e izjava, ne mogu sada i da ih nabrojim sve, ali vi }ete se dobro setiti vi{e izjava iz svedo~ewa svedoka Dulovi}a i Anastasijevi}a u ovom postupku koje ste vi u potpunosti demantovali. Demantuju}i te wihove izjave vi ste ukazali i na podneske koje ste uputili drugoj strani u vezi sa tim svedocima. Da li ste te podneske zasnivali na nekim ~iwenicama koji se ti~u ovog postupka ili ste u wima izneli samo svoje komentare i mi{qewa o tim svedocima? Svedok dr Vojislav [e{eq: U ova dva podneska izneo sam, pre svega, ~iwenice, a onda komentare. Podneske su pravili ~lanovi stru~nog tima za pomagawe moje odbrane i oni su mi to dostavili na osnovu sopstvenog temeqitog istraìvawa. Wihovo istraìvawe je obuhvatalo tri aspekta. Svedo~ewe u sudskim postupcima, novinske napise su prou~ili i Dulovi}a i Anastasijevi}a, i policijske, slu`bene policijske podatke o wihovom pona{awu u relevantnom periodu. Ovde u podnescima je veoma upe~atqivo ukazano na razlike izme|u onoga {to je Jovan Dulovi} pisao u Ekspres politici dok su se odvijala ta ratna zbivawa o kojima je pisao, pogotovo o operaciju osloba|awa Vukovara i wegovog kasnijeg pisawa na istu temu. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, mislim da nam nije od pomo}i to {to govorite. Gospodine Milo{evi}u, ako imate konkretna pitawa, koja spadaju unutar delokruga koji sam vam opisao, ta pitawa moète postaviti. Slobodan Milo{evi}: Vrlo dobro, gospodine Robinson. Koje su razlike ovde glavne koje ste vi izneli u ovim podnescima? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ogroman je broj razlika u na~inu prezentovawa doga|aja u vreme rata i nekoliko godina posle rata. Zatim, kod Dulovi}a je ogroman broj razlika izme|u onoga {to je govorio u svedo~ewu pred ovim sudom u postupku koji se protiv vas vodi i u onome {to je svedo~io pred Specijalnim sudom u Beogradu gde se sudi grupi optuènih za neposredno izvr{ewe zlo~ina u Ov~ari. Slobodan Milo{evi}: Molim vas, iznesite {ta je su{tina te razlike u onome {to je ovde govorio i u onome {to je govorio pred Specijalnim sudom, a {to ste vi obradili u tom podnesku. Svedok dr Vojislav [e{eq: Na desetine strana je to... Tuìlac Yefri Najs: Je li on bio tamo? Da li je on bio tamo? Da li je on ~uo iskaz koji je dat pred Specijalnim sudom? Da li je bio tamo? Da li je ne{to poduzeto da se pred ovaj sud donesu ti dokumenti?
457
Sudija Bonomi: Gospodine Milo{evi}u, kada svjedoci daju proture~ne izjave onda je najlak{i i najjednostavniji na~in da se to ustanovi da se ovde dostave transkripti o tome {to je re~eno jednom a {to drugom prilikom. A ne da se izvode ovakvi dokazi da mi slu{amo iskaz iz tre}e ruke o takvom doga|aju. Sve se to veoma lako moè u~initi u pismenom obliku i to }e u{tedeti jako mnogo vremena, ako prikupite sve te informacije. Vi imate sve te informacije na raspolagawu, nama nije od pomo}i da ovdje iz tre}e ruke slu{amo {to je govoreno u neka druga dva sudska postupka. Slobodan Milo{evi}: Gospodine Bonomi, gospodin [e{eq je upravo objasnio {ta je uradio wegov tim ~iji je spisak ovde stavqen na kraju, to je jedan vrlo brojan tim, veoma kompetentan i veoma stru~an. Oni su uporedili po{to je to javni dokument transkript svedo~ewa pred Specijalnim sudom u Beogradu i transkript svedo~ewa ovde. Da li je to ~iwenica gospodine [e{eq? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da to je ~iwenica i oni su tu utvrdili ogroman broj kontradiktornosti. Sudija Bonomi: Zaustavite se na trenutak. Upravo zato je veoma jednostavno da vi to u~inite na pravilan na~in i za{to mi moramo insistirati da vi to u~inite na pravilan na~in. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, ovo je podru~je upravo jedna tema gde ste vi mogli se iskoristiti savjetom dodeqenog advokata. Ja pretpostavqam, vidim da je ovo dosta va`no za va{u obranu. Me|utim, na~in na koji vi to prezentirate Vije}u oteàva da razmotri te dokaze. Ako èlite pokazati nepodudarnosti u svjedo~ewima tih svjedoka pred sudom u Srbiji i pred ovim sudom u ovom predmetu to se sigurno odnosi na pouzdanost, odnosno verodostojnost tih svedoka. Ali kako se to moè u~initi putem ovog svedoka? Kako to nama moè biti od pomo}i? Vi sada ovde imate dovoqno iskustva da znate da je na~in da se to uradi, to da se ovde donesu dva transkripta sa dva svjedo~ewa iz dva predmeta. Dakle, mi sigurno imamo transkript wihovih svjedo~ewa ovdje u ovom predmetu, i sada nam treba transkript wihovog svedo~ewa pred Specijalnim sudom. To }e daleko vi{e pridonijeti va{oj odbrani nego, ako se budete samo oslawali na iskaz ovoga svjedoka o tome {to je wemu re~eno o tome. Slobodan Milo{evi}: Ovaj svedok je upravo u~inio ono {to vi kaète da treba u~initi. Uporedio jedno i drugo kako bi video kolika je pouzdanost wihovih svedo~ewa. A ja zaista nemam od ~ega da se branim u vezi sa Vukovarom ovde, ve} èlim da se ustanovi istina. Predsedavaju}i sudija Robinson: Ali mi ovdje nemamo druga svjedo~ewa te dvojice svjedoka pred Specijalnim sudom. To je ono {to mi trebamo usporediti. Slobodan Milo{evi}: Gospodine Robinson, gospodin [e{eq je ju~e u odgovoru na moje pitawe pomenuo da je podneo ove podneske drugoj strani i da se u wima sadrì niz momenata od zna~aja za utvr|ivawe potpune nepouzdanosti i nevaqanosti wihovih svedo~ewa. Prema tome, ako je on to ju~e pomenuo u svom svedo~ewu vaqda je moje legitimno pravo da ga pitam u vezi
458
s tim {to je pomenuo, za{to je pomenuo, {ta se nalazi u tim podnescima i koji su glavni momenti u tim podnescima. On je to pomenuo u svedo~ewu. Ja nisam unapred planirao da ove podneske dajem. Ali on ih je pomenuo, a po{to ih smatram relevantnim pitam svedoka {ta se u wima nalazi. I mislim da je to sasvim logi~no kada svedok pomene neku ~iwenicu, neki momenat da imate pravo da mu postavite potpitawa koja se ti~u onoga {to je on sam pomenuo. On je dakle, ukazao na ovo i ja ga pitam {ta su to kontradikcije iz kojih se vidi da su ova dva svedoka potpuno nepouzdana. Ako vi ne dozvoqavate da on odgovori na to pitawe to je va{a stvar, ali ja vam na to ukazujem kao na moje potpuno legitimno pravo. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, razmotrili smo ovu stvar zato, jer je to ne{to veoma va`no za va{u odbranu. No, na~in na koji vi upravqate tim pitawem, na~in na koji prezentirate te dokaze nama nije od pomo}i. Ako mi ~ujemo kako gospodin [e{eq svjedo~i o nepodudarnostima u svjedo~ewima ovih svedoka ovdje i u wihovim svedo~ewima pred Specijalnim sudom, odnosno nepodudarnostima izme|u ta dva svedo~ewa ako mi dakle, budemo o tome ~uli kakvu su analizu napravili drugi, ne ~ak sam gospodin [e{eq nego drugi za wega, to }e pred ovim sudom za nas imati veoma malu dokaznu teìnu. Zato to ne}e biti od velike pomo}i va{oj obrani. Ono {to vi trebate uraditi, ja vam to kaèm zato jer to moè biti od vitalne va`nosti za va{u obranu, jer mo`da su te nepodudarnosti takve prirode da u potpunosti diskreditiraju te svjedoke. Vi dakle, trebate nabaviti transkript wihovog svjedo~ewa pred Specijalnim sudom i wihove novinske ~lanke i te stvari nama ovde prezentirati. Kao {to sam rekao, to bi zaista moglo posluìti diskreditaciji tih svedoka. Ali, ako to budete radili putem ovog svjedoka to }e nama biti od veoma male pomo}i, jer mi takvom iskazu ne}emo mo}i pridati veliku teìnu. âk i ako teoretski, ja ne mogu i}i daqe nego da kaèm teoretski, taj wegov iskaz jeste prihvatqiv u ovom postupku kao iskaz iz druge ruke. Bez obzira na to {to je prihvatqiv mi mu ne}emo mo}i pridati veliku teìnu. To je jednostavno pitawe upravqawa izno{ewem va{e odbrane. Ja }u vam dati ne{to vremena da nabavite transkript svjedo~ewa te dvojice svjedoka pred Specijalnim sudom. I vi onda moète prezentirati dokaze o nepodudarnostima izme|u wihovih iskaza ne nu`no kroz ovog svjedoka. To moè biti i kroz nekog drugog svjedoka. I ta nepodudarawa zaista }e mo`da biti takve prirode da }e onda diskreditirati tu dvojicu svjedoka. Ja sam posvetio toliko pa`we ovome zato jer to moè veoma pridoneti va{oj obrani. Da li ste me shvatili? Slobodan Milo{evi}: Jesam, gospodine Robinson, veoma sam vas jasno shvatio vi od mene traìte da uradim sada ono {to je gospodin [e{eq ve} uradio. Dakle, da pravim jedan... Predsedavaju}i sudija Robinson: Ne, ne moram vas ispraviti, on nije uradio ono {to sam vam ja upravo opisao. Mi ovde nemamo transkript svjedo~ewa ped Specijalnim sudom. Gospodin [e{eq }e tek dati iskaz iz druge ili ~ak iz tre}e ruke o analizi koju su uradili wegovi eksperti. Kao {to sam rekao mi takvom iskazu ne}emo mo}i pridati veliku teìnu.
459
Slobodan Milo{evi}: Dobro, gospodine Robinson, razumem da gospodin [e{eq sada ne moè da odgovara na ova pitawa, jer vi to ne dozvoqavate, ali on je ju~e imao priliku da odgovori na mnoge navode tih svedoka i potpuno ih demantovao. Ja, zaista, nemam vremena da se bavim svim svedocima kojima je ovde gospodin Najs poku{ao da potkrepi ove svoje nedokazive tvrdwe... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, morate imati na umu ovo {to sam rekao. Vi imate dodjeqenog advokata, ali se wime ne koristite. No bez obzira na to, i ovo Sudsko vije}e ima du`nost da vam pomaè budu}i da ste vi u tom smislu gotovo nezastupani pred ovim sudom, vi se ovde sami zastupate i zato je du`nost Sudskog vije}a da vam pomaè pri izvo|ewu va{e obrane. Tako stvari funkcioniraju u mom pravnom sistemu u slu~aju kada se optuèni osobno brani. Prema tome, imajte na umu ono {to sam rekao. Vi moète nabaviti transkript svjedo~ewa te dvojice svedoka pred Specijalnim sudom i vi putem odgovaraju}eg svjedoka ovdje moète te nepodudarnosti iznjeti kako bi onda Vije}e bilo svjesno ~iwenice da te nepodudarnosti postoje i da su one mo`da takve prirode da uti~u na iskaz tih svjedoka pred ovim sudom. Sudija Bonomi: Ja bih èlio dodati odnosno poja~ati ono {to je re~eno i dodati jedan osobni komentar. Govorim sada u osobno ime. Ja smatram da su dokazi izvedeni na ovaj na~in neprihvatqivi zato jer nemaju nikakvu dokaznu vrijednost. Ja ne mogu dokaze prezentirane na ovaj na~in smatrati pouzdanima ako postoji sasvim normalan jednostavan, direktan na~in pribavqawa i prezentirawa izvornog materijala koje onda ovo Sudsko vije}e moè samo direktno usporediti sa svjedo~ewima svjedoka pred ovim sudom. Predsedavaju}i sudija Robinson: Izvolite, gospodine Milo{evi}u, sqede}e pitawe. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, do{li smo do ovog paragrafa 49 hrvatske optu`nice, to je na strani 12, ja se nadam da to moète da vidite, ovde pi{e vukovarska bolnica a onda sve se to odnosi na ovaj doga|aj u Ov~ari, recite da li vi znate ne{to o ovim doga|ajima i da li je ta~no ovo {to stoji ovde? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja ne{to znam o tim doga|ajima, jer sam se trudio da saznam, ali nisam bio o~evidac. I ono {to sam prili~no pouzdano saznao je to da su vlasti Autonomne oblasti isto~ne Slavonije, Barawe i zapadnog Srema traìle od JNA da im se predaju neki zarobqenici iz vukovarske bolnice sa zahtevom da im bude su|eno za ratne zlo~ine koje su prethodno izvr{ili nad civilnim stanovni{tvom Vukovara. I ono {to su moja saznawa je da je jedan broj, ja ne znam ta~an broj tih zarobqenika, predat i da su zarobqenici odvedeni na farmu koja se zove Ov~ara, a onda je do{lo do streqawa tih zarobqenika. Slobodan Milo{evi}: Iz svega onoga {to ste vi saznali, ko je u to bio ume{an? Da li je JNA na bilo kakav na~in u to bila ume{ana? Svedok dr Vojislav [e{eq: Po mojim saznawima nije u~estvovao nijedan oficir JNA i po mojim saznawima to su u~inili neki me{tani koji su
460
ve} imali odre|ene nera{~i{}ene ra~une sa zarobqenicima. Ali, ja detaqnih saznawa nemam, jer i nisam bio u to vreme tamo. Slobodan Milo{evi}: Dobro, onda se ne}emo zadràvati vi{e na tome {to ovde stoji, jer vi o~igledno, o tome ne znate ne{to vi{e od onoga {to se saznalo u javnosti iz tog vremena. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam se tim pitawem posebno bavio zato {to je to jedna od inkriminacija moje optu`nice. I otuda moja potreba da svari detaqno istraìm. I moji eksperti na tome intenzivno rade, ali moja saznawa su zapravo saznawa mojih eksperata. Ono {to je moje neposredno saznawe da u vreme streqawa komandant gardijske brigade nije bio u Vukovaru, ali je u vreme streqawa u Vukovaru bio general Aleksandar Vasiqevi}. Slobodan Milo{evi}: Dobro. Onda se... Sudija Kvon: [ta mislite kada kaète va{a neposredna saznawa? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam saznao od qudi koji su bili tamo, dakle, moja pouzdana saznawa, jer sam se tim pitawem na neki na~in bavio. Sudija Kvon: Od koga ste to ~uli? Svedok dr Vojislav [e{eq: Razgovarao sam sa ve}im brojem qudi, posebno sam razgovarao sa komandantom odreda Leva Supoderica Milanom Lan~uàninom Kamenim. Ne bih vam mogao ni navesti imena svih qudi s kojima sam o tome razgovarao. Kada se doga|aj desio pa neposredno posle toga izvesno kra}e vreme nekoliko meseci, ja sam se intenzivno trudio da saznam da nije slu~ajno i neki dobrovoqac Srpske radikalne stranke u tome u~estvovao. Predsedavaju}i sudija Robinson: Moète nastaviti, gospodine Milo{evi}u, izvolite. Slobodan Milo{evi}: Vidite, gospodine [e{eq, upravo ovaj svedok Jovan Dulovi}, koga smo pomiwali, naveo je na stranici transkripta 11669 da je ~uo da su va{i qudi u pijanom stawu ubijali qude iz vukovarske bolnice. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja upravo ovde analiziram da je Jovan Dulovi} dok su trajale borbe za Vukovar hvalio dobrovoqce Srpske radikalne stranke i u Ekspres politici je citirao moje izjave gde insistiram na disciplini, da ne sme biti pijanstva i tako daqe. A onda, posle vi{e godina, on se pojavquje sa sasvim suprotnim tvrdwama. U svojim tekstovima Jovan Dulovi} hvali majora Radi}a kao ~asnog, sposobnog i po{tenog oficira. A onda posle vi{e godina ukazuje na svoj navodni dnevnik, dnevni~ke bele{ke i tvrdi da je major Radi} u~estvovao u zlo~inima. To su neverovatne stvari. Sudija Bonomi: Gospodine [e{eq, gde moèmo da na|emo ta dokumenta? Gde to pi{e? Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, ta dokumenta su transkripti, daqe ta dokumenta su novinski ~lanci i moète se obratiti Slu`bi dràvne bezbednosti Srbije koja se sada zove Bezbednosno-informativna agencija i traìti da vam stave na raspolagawe...
461
Sudija Bonomi: Ne, ne na primer, ono {to je tada u to vreme re~eno dakle, to {to je hvalio va{e dobrovoqce vi ste rekli da je on citirao va{e izjave u wegovim izve{tajima, a to je da insistiram na disciplini, na trezvenosti i tako daqe. A da onda kasnije iznosi sasvim suprotne tvrdwe. Pre svega, mi bismo trebali da imamo taj izve{taj, a onda bismo tako|e trebali da imamo ovo drugo {to je pisano kako bismo mi videli u ~emu je razlika. Dakle, da li vam to stoji na raspolagawu? Da li gospodin Milo{evi} moè da pribavi te dokumente i da nam predo~i to? Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodine Bonomi, to je veliki posao. Taj posao su za mene obavili moji eksperti. I ova analiza je rezultat wihovog rada. Oni ta~no citiraju ~lanke, novine, broj, datum. Ali ja sam finansiram svoje eksperte i ve} sam im preteranu sumu novca duàn za wihov rad. Ne mogu ja sebe izlagati dodatnim tro{kovima da vama nabavim ne{to {to ~ini posao koji sam ja ve} zavr{io. Sudija Bonomi: Ja to nisam ni traìo, kao {to znate ja vam nisam postavio to pitawe, ja sam pitao kako gospodin Milo{evi} moè da do|e do tog materijala. Vi spomiwete tu odre|ene stvari koje su napisane, a wemu je, naravno, jasno da s obzirom na svu pravnu pomo} koju ima da je mogu}e da on do|e do tog materijala. Vi ste spomiwali izve{taje rekli ste da je on citirao va{e izjave u svojim izve{tajima. Gde se mogu na}i ti izve{taji? Svedok dr Vojislav [e{eq: U listu Ekspres politika iz 1991. godine. On tamo citira koliko sam ja insistirao da me|u borcima ne sme biti pqa~ka{a, alkoholi~ara, da ne sme biti nikakvih ekscesa, on citira moje re~i izgovorene u Vukovaru. Taj isti list u kome je on pisao citira i moj poziv usta{ama da se predaju, da se sukob re{i na mirni na~in koji sam uputio preko Radio Vukovara. Ekspres politika je citirala moje izjave. Sudija Bonomi: Zna~i, radi se o novinskim ~lancima i do wih se moè do}i, a vi moète gospodinu Milo{evi}u dati datume, odnosno wegovim savetnicima i onda }e oni pribaviti te dokumente. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja vi{e ni{ta ne mogu dati gospodinu Milo{evi}u. Kao {to znate ~im sam po~eo da svedo~im u wegovom predmetu ja vi{e s wim ne mogu imati nijedan susret i ne mogu mu ni{ta re}i osim ono {to kaèm u sudnici. Nemam nikakve kontakte sa wegovim savetnicima, i drugo i kada zavr{im svedo~ewe... Sudija Bonomi: Nemojmo se igrati ovde. Vi moète da napi{ete te detaqe, moète da mu dostavite, to moète dostaviti wegovim savetnicima, nije nikakav problem da mu dostavite osnove informacije na osnovu kojih bi on mogao da do|e do tih dokumenata i da ih predo~i kao dokaz ovde u sudnici. Svedok dr Vojislav [e{eq: Sve te osnovne informacije stoje u ovim podnescima koje sam ja dao Tuìla{tvu kao vid svoje posebne odbrane. Dakle, navedene su novine, broj, datum sve. Sudija Bonomi: Hvala vam. Sada ste sve pojasnili. Zna~i, on ima sve informacije koje su mu potrebne. Hvala vam. Predsedavaju}i sudija Robinson: Izvolite, gospodine Milo{evi}u.
462
Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, kada kaète da sve ima u ovim podnescima za koje mi nije dozvoqeno da vas pitam, da li se to odnosi na ovo na strani 51, gde vi govorite da je Dulovi} u svom tekstu u Ekspresu od 25. novembra, {to je svakako kasnije od 21. novembra, nijednom re~ju ne pomiwe bilo kakav zlo~in, a jednog od glavnih aktera tog zlo~ina kojeg je Dulovi} naknadno naveo, kapetana Radi}a, Dulovi} ne samo da ne kritikuje, i ne samo da ne optuùje, ve} ga neskriveno hvali u Ekspresu. Svedok dr Vojislav [e{eq: To sam ve} rekao, gospodine Milo{evi}u, malopre ovde. To je jedan od primera, on je okivao u zvezde tada{weg kapetana, kasnije majora Radi}a. A pet godina posle toga on ga napada kao maltene glavnog zlo~inca. Pozivaju}i se na svoje navodne dnevni~ke bele{ke, a ja ovde dokazujem da su te wegove navodne dnevni~ke bele{ke naknadno pisane kao wegova naknadna pamet po naruybi. To je smisao ovog mog podneska izme|u ostalog. Slobodan Milo{evi}: Dobro. Hvala, gospodine [e{eq, ja se nadam da }emo to mo}i i da detaqnije pogledamo, ali u svakom slu~aju ovo {to on navodi u originalnom transkriptu iz svog svedo~ewa ovde, svedo~io je 16. oktobra 2002. godine, na stranici 11669, naveo je da su va{i qudi u pijanom stawu ubili qude iz vukovarske bolnice. Svedok dr Vojislav [e{eq: A ja ga ovde uterujem u la`. Ja pokazujem {ta je on svedo~io o dobrovoqcima Srpske radikalne stranke 1991. u listu Ekspres politika, a sasvim suprotno od toga on izjavquje u procesu koji se protiv vas vodi kao svedok optu`be. A onda ovde pokazujem kontradikcije izme|u wegovog svedo~ewa u Hagu i svedo~ewa u Beogradu. Slobodan Milo{evi}: Dulovi} je u originalnom transkriptu na stranici 11668, 16. oktobra 2002. godine, naveo da mu je upravo ova osoba koja ima nadimak Kameni, koga smo pomiwali, pri~ala o ubistvu Hrvata iz vukovarske bolnice i kako su oni odvedeni izvan farme Ov~ara ka Grabovu gde je ubijeno 250 qudi. On ga ovde kvalifikuje kao pripadnika va{ih jedinica. Dakle, da li je to ta~no? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa mi smo ve} razjasnili ko je Kameni. Slobodan Milo{evi}: Ja vas pitam sada u vezi sa transkriptom Dulovi}a dakle, u postupku ovde. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja ne verujem da je on uop{te o tome razgovarao sa Kamenim. On izmi{qa taj razgovor. A Kameni nije bio me|u onima koji su streqali zarobqenike u Ov~ari to znam pouzdano, to garantujem. Slobodan Milo{evi}: Dobro, onda ga vaqda nije mogao ni da obave{tava o ne~emu gde nije bio. Svedok dr Vojislav [e{eq: Nije ga mogao obave{tavati o ne~emu gde nije bio, svakako. Slobodan Milo{evi}: E sada, ovde nemam ta~nu stranicu... Svedok dr Vojislav [e{eq: Mada ni sam Dulovi}, koliko sam ja shvatio, iz tog transkripta ne tvrdi da je Kameni u~estvovao u streqawu. Nego on se se}a imena Kamenog pa kao Kameni mu je pri~ao da se to desilo. To je suvi{e naivna pri~a.
463
Slobodan Milo{evi}: A da li se vama optu`nicom stavqa na teret da su va{i qudi odnosno tzv. {e{eqevci kako se ovde upotrebqava, bili me|u dobrovoqa~kim jedinicama koji su iz grupe ratnih zarobqenika koji su dràvni u Veleprometu izdvojili nekoliko qudi odveli i ubili? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. To se navodi u optu`nici mada to nema nikakve veze sa dobrovoqcima Srpske radikalne stranke ni sa mnom li~no. Vidite, ve} pune dve godine ja insistiram da Tuìla{tvo obavi intervju sam nom i moj je jedini uslov da moji pravni savetnici tome prisustvuju i da se snima video kamerom. Tuìla{tvo ve} pune dve i po godine izbegava svaki razgovor sa mnom. [ta je meni ciq? Da unapred iznesem argumente i dokaze da se jednostavno neke stvari, radi u{tede vremena na osnovu tih argumenata, unapred elimini{u. Tuìla{tvo beì od intervjua sa mnom i zato ja pi{em ove podneske iznose}i svoju posebnu odbranu obave{tavam Tuìla{tvo ~ime sve raspolaèm. Ja Tuìla{tvu... Predsedavaju}i sudija Robinson: Zaustavi}u vas, gospodine [e{eq, ve}inu ovoga {to ste rekli nije relevantno. Gospodine Milo{evi}u, slede}e pitawe. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, u dokumentu koji se ti~e Bosne i Hercegovine, vi }ete videti da u paragrafu 6, govori se o tome, o nekom planu uklawawa nesrba sa velikog dela teritorije Bosne i Hercegovine pa vas pitam da li je iko iz vlasti Srbije ili Savezne Republike Jugoslavije prema va{im najboqim saznawima imao bilo kakav plan i ciq uklawawa nesrba sa, ovde pi{e, velikog dela teritorije Bosne i Hercegovine, a ja vam postavqam pitawe sa bilo kog dela teritorije Bosne i Hercegovine? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Nikada to niko iz vlasti u Srbiji nije imao ni kao plan ni kao nameru. Vlast u Srbiji je sa svoje strane ~inila sve {to je mogu}e da se izbegnu sukobi u Bosni i Hercegovini i da se na|e dogovor sa rukovodstvom bosansko-hercegova~ke federalne jedinice po pitawu budu}nosti Jugoslavije. Slobodan Milo{evi}: E sada mi recite, po{to ovde ste sasvim jasno rekli o stavu vlasti u Srbiji i SRJ, a da li je iko iz vlasti Republike Srpske imao takav plan da ukloni muslimane sa dela teritorije Bosne i Hercegovine? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, taj plan nije postojao ni kod rukovodstva Republike Srpske. Rukovodstvo Republike Srpske, po svim mojim saznawima trudilo se da Bosna i Hercegovina u celosti ostane u Jugoslaviji i na tome insistiralo. I rukovodstvo Republike Srpske, tek kada je bilo preglasano u Skup{tini Bosne i Hercegovine, na protivustavan na~in, jer takva odluka statusnog karaktera nije se mogla doneti preglasavawem, nije se mogla doneti bez saglasnosti sva tri konstitutivna naroda, tek tada rukovodstvo Srpske demokratske stranke i svi poslanici napu{taju Skup{tinu Bosne i Hercegovine i organizuju Skup{tinu srpskog naroda Bosne i Hercegovine. Dakle, svaki slede}i wihov potez bio je samo odgovor, samo reakcija na separatisti~ki potez rukovodstva muslimana i Hrvata u Bosni
464
i Hercegovini. [to su wihovi separatisti~ki potezi bili o~igledniji, to su i iznu|eni potezi srpskog rukovodstva i{li u pravcu odvajawa ve}inskih srpskih podru~ja ispod kontrole centralne vlasti u Sarajevu. Slobodan Milo{evi}: A da li je i tada, dakle, gospodine [e{eq, da li je i tada i posle toga rukovodstvo Republike Srpske imalo neki plan da istera muslimane? Podse}am vas da, ali da ne bih postavqao sugestivno pitawe evo da li je i tada imalo kakav plan? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Rukovodstvo Republike Srpske, po mojim saznawima, nikada nije imalo plan da istera muslimane. Ono je htelo sasvim prirodno da ovlada {to ve}im delom Bosne i Hercegovine da ga stavi pod svoju kontrolu, me|utim, ja vam iznosim jednu veoma karakteristi~nu ~iwenicu. I u srpskoj vojsci na odre|enim podru~jima je bio znatan broj muslimana vojnika. Na primer u Semberiji poprili~an broj vojnika muslimana je bio u srpskoj vojsci. To su muslimani koji su bili orijentisani na odràwe Jugoslavije, koji su bili svojim interesima veoma bliski srpskim nacionalnim interesima i tako daqe. U Semberiji je bio poprili~an broj muslimana vojnika u srpskoj vojsci. Slobodan Milo{evi}: A da li vam je poznato da je u Semberiji bila i brigada jedna muslimanska u vojsci Republike Srpske? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, poznato mi je. Slobodan Milo{evi}: Ja sam vam ina~e, u vezi sa ovim navodima da je postojala takva namera i pitawe koje sam vam postavio da li je i u Republici Srpskoj bilo takvog plana, predo~io ovde jedan dokument koji je bio ve} uveden kao dokazni predmet, a to je Karayi}evo nare|ewe od 19. avgusta 1992. godine, koje upravo protivure~i tome, jer govori o tome da se spre~i prisilno preseqewe stanovni{tva i tako daqe. Vi ste ga pro~itali onomad ovde i sami posvedo~ili da je to bila praksa u to vreme. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam imao ve}i broj susreta sa rukovodstvom Republike Srpske sa Radovanom Karayi}em, sa Mom~ilom Kraji{nikom, sa Aleksom Buhom, i sa jo{ nekima i po mojim neposrednim saznawima nikada to rukovodstvo Republike Srpske nije imalo ni plan ni nameru da se muslimani proteraju sa podru~ja Republike Srpske. Wihova je politika bila ako muslimani èle da odu onda ih ne treba na silu prisiqavati da ostanu, ne treba postupati na isti na~in kao Izetbegovi}eva vlast koja je na silu zadràvala Srbe i nije im dozvoqavala da odu sa teritorija pod muslimanskom kontrolom. To je bila bitna razlika izme|u jednog i drugog rukovodstva. Me|utim, incidentnih situacija gde su muslimani zaista progoweni je bilo i ja sam svedo~io prema mojim saznawima o nekoliko tih slu~ajeva progona. Ali ti slu~ajevi progona su izvedeni bez kontrole, bez naloga i bez saglasnosti centralne vlasti sa Pala. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, ja vam ne}u ponavqati u vezi sa ovim paragrafima iz bosanske optu`nice ono {to sam ve} pitao u vezi sa istim paragrafima iz hrvatske optu`nice. Ali vam skre}em pa`wu da je kao {to je u paragrafu 22 hrvatske, tako je i u paragrafu 22 bosanske jedan identi~an ili gotovo identi~an tekst u kome se vi pomiwete kao u~e465
snik ovog zlo~ina~kog poduhvata. Pa budu}i da ste ve} odgovarali na pitawa vezana za gotovo identi~an paragraf hrvatske optu`nice koji je tako|e broj 22, molim vas da mi odgovorite da li imate ne{to da dodate na ono {to ste rekli povodom tog paragrafa, ali sada u vezi sa Bosnom i Hercegovinom za period za koji se odnosi bosanska optu`nica? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ovo {to se ovde iznosi je apsolutna besmislica. Ja nisam {irio me|unacionalnu mr`wu. Moj nastup prema muslimanima je bio uvek bratski, prijateqski. Ja sam javno napadao samo panislamiste. I da je to tako moè se videti i iz pretpretresnog podneska Tuìla{tva u mom procesu. Oni tamo citiraju moje govore gde ja pretim panislamistima, ja sam s tim panislamistima u Bosni po~eo politi~ki verbalno da se obra~unavam deset godina pre nego {to je rat po~eo. I svi moji napadi se odnose na te fundamentaliste, panislamiste, kao velikom jednom zlu ne samo na Balkanu nego u svetskim razmerama. A moj stav prema muslimanima je uvek bio bratski i prijateqski. I moè Sudsko ve}e da vidi taj podnesak, predpretresni podnesak Tuìla{tva u mom slu~aju koji je krajwe kontradiktoran ovome {to se iznosi u optu`nici koja je protiv vas podignuta, a ti~e se mene i moje uloge. Slobodan Milo{evi}: Hvala, gospodine [e{eq. U paragrafima 23 i 24 bosanske optu`nice stoji da je, to je 23 dakle, od 1987. nagla{avam 1987, ako moète da na|ete taj paragraf pa do kraja 2000. godine Slobodan Milo{evi} je bio dominantna politi~ka li~nost u Srbiji i SFRJ, SRJ, stekao je kontrolu nad svim aspektima vlasti u Srbiji ukqu~uju}i policiju i Slu`bu dràvne bezbednosti. Pored toga zadobio je kontrolu nad politi~kim rukovodstvima Kosova, Vojvodine i Crne Gore. Dakle, ovo u Srbiji, a Kosovo i Vojvodina pretpostavqam da je i to u Srbiji, da li tu ima nekog spora? Svedok dr Vojislav [e{eq: Nema tu nikakvog spora i Kosovo i Vojvodina su sastavni deo Srbije, a ja ne bih rekao da ste bili dominantna, bili ste glavna politi~ka li~nost u Srbiji. Kao predsednik vladaju}e partije i kao predsednik Republike Srbije. Dakle, bili ste politi~ka li~nost broj jedan u to vreme u Srbiji. Slobodan Milo{evi}: E sada vas pitam da li sam ja stekao kontrolu nad Crnom Gorom? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Bilo je nemogu}e da steknete kontrolu nad Crnom Gorom. Tada{we crnogorsko rukovodstvo koje su ~inili Momir Bulatovi}, Milo \ukanovi} i ostali, do{lo je na vlast u Crnoj Gori deklari{u}i se u javnosti politi~kim stavovima koji su bili bliski va{im. A to je bilo samo u vreme dolaska na vlast. Posle toga oni su vodili samostalnu politiku, i ja znam za ~itav niz politi~kih sukoba izme|u vas i wih. Prvo, 1991. godine je do{lo i do javnog razlaza u politi~koj orijentaciji izme|u vas i Momira Bulatovi}a negde u oktobru mesecu, da li to be{e ha{ka konferencija? Slobodan Milo{evi}: Ha{ka. Svedok dr Vojislav [e{eq: Povodom Jugoslavije. Slobodan Milo{evi}: Ha{ka.
466
Svedok dr Vojislav [e{eq: Uz posredovawe Evropske zajednice. A zatim kada se vratio u zemqu Momir Bulatovi} se suo~io sa velikim otporom sopstvenih gra|ana pa je po~eo da mewa stav. Vi ga niste mogli ubediti da promeni stav iz Haga. Ali su ga ubedili gra|ani u Crnoj Gori kada se vratio, pa je po~eo ubrzano da ga mewa. Znam da je bilo velikih protivre~nosti u vreme pisawa Ustava Savezne Republike Jugoslavije. Sastale su se dve komisije mislim da su na @abqaku na Durmitoru u Crnoj Gori pisali nacrt teksta Ustava i tu je bilo me|u wima velikih verbalnih sukoba. Ali je opet kompromisima ustavni tekst sa~iwen i usvojen. Zatim, bilo je velikih sukoba 1992. godine zato {to je u jednom momentu Socijalisti~ka partija, kojoj ste vi pripadali u Srbiji, bila protiv Vlade Milana Pani}a, a crnogorsko rukovodstvo je do zadweg momenta podràvalo Milana Pani}a. Podovom smene Dobrice ]osi}a 1993. godine, na inicijativu poslani~ke grupe Srpske radikalne stranke, kojoj se prikqu~ila Socijalisti~ka partija Srbije, sve partije iz Crne Gore su glasale protiv smene. Me|utim, mi, srpski radikali, imali smo i svoje poslanike iz Crne Gore i u Ve}u gra|ana i u Ve}u republika, u oba doma Skup{tine, i zahvaquju}i poslanicima Srpske radikalne stranke iz Crne Gore uspela je smena Dobrice ]osi}a. To je notorna ~iwenica svima i u Srbiji i u Crnoj Gori apsolutno poznata, moè se veoma lako proveriti. Zatim... Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala, gospodine [e{eq, vreme je za pauzu. Pauza od 20 minuta. Slu`benik suda: Molim ustanite. Posle pauze. Slu`benik suda: Izvolite sesti. Predsedavaju}i sudija Robinson: Izvolite, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, u ta~ki 24 bosanske optu`nice kaè se: U svojstvu predsednika Srbije i zahvaquju}i svom rukovode}em poloàju u Socijalisti~koj partiji Srbije, Slobodan Milo{evi} je vr{io efektivnu kontrolu, imao uticaj i tako daqe i onda se govori o onoj listi koju smo onomad razmatrali gorenavedenih kaè ~lanova udruènog zlo~ina~kog poduhvata. E sad mi recite, bilo kao predsednik Srbije, bilo kao predsednik Socijalisti~ke partije Srbije, kakvu sam ja to kontrolu imao nad, na primer, Brankom Kosti}em, Veqkom Kadijevi}em, Blagojem Ayi}em, Milanom Babi}em, Milanom Marti}em, Goranom Hayi}em, Momirom Bulatovi}em, Aleksandrom Vasiqevi}em, dakle, to je ve}ina, @eqkom Ra`natovi}em? Prvo, da li je iko od ovih koje sam vam sad pro~itao sa ovog spiska sadrànog u ta~ki 7 uop{te bio ~lan Socijalisti~ke partije Srbije ili je u nekom, u nekoj strukturi vlasti u Srbiji ~iji sam ja bio predsednik? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja vas prvo podse}am, gospodine Milo{evi}u, da vi uop{te u to vreme niste bili predsednik Socijalisti~ke partije Srbije, Borislav Jovi} je bio predsednik. Drugo, niko od ovih qudi nije bio ~lan Socijalisti~ke partije Srbije i niko nije mogao biti pod va{om kontrolom. U partijskom smislu, vi ste mogli biti pod kontrolom Borislava Jovi}a. Me|utim, u Srbiji ste bili politi~ka li~nost broj jedan, pa
467
ja sumwam da ste mogli biti pod wegovom kontrolom realno, ovako, gledaju}i. Branko Kosti} je iz Crne Gore do{ao u savezno Predsedni{tvo i ako je pod ne~ijom kontrolom mogao biti onda je to rukovodstvo Crne Gore. [to se ti~e ovih ostalih li~nosti, te{ko da je wih iko mogao kontrolisati u to vreme. Ovi generali JNA zapravo od 1991. godine nisu nad sobom imali ni kontrole Predsedni{tva Jugoslavije. Arkan je svog kontrolora izgubio kada je oti{ao Zdravko Musta} iz Beograda i otada je Arkan samostalan. On je ~ak za sebe u jednoj televizijskoj emisiji, u duelu sa mnom, rekao da je on posebna institucija za sebe. I zaista je takav bio, imao je veliku finansijsku mo}, mo} u podzemqu, raspolagao je tom Srpskom dobrovoqa~kom gardom, bio je realna opasnost za sve. Slobodan Milo{evi}: A, daqe se u ovoj ta~ki 24 kaè: Uticao na postupke Saveznog Predsedni{tva SFRJ, kasnije SRJ, pa onda JNA, Vojske Jugoslavije i Vojske Republike Srpske, kao i srpskih paravojnih grupa. S obzirom da su vama poznati svi doga|aji iz tog vremena o kakvoj kontroli, ili znatnom uticaju se ovde moè govoriti kada je re~ o saveznom Predsedni{tvu, paravojnim grupama, Vojsci Republike Srpske? Svedok dr Vojislav [e{eq: Savezno Predsedni{tvo je imalo osam ~lanova, iz svake Republike i Pokrajine po jednog ~lana. I zato je bilo apsolutno nemogu}e da vi kontorli{ete to savezno Predsedni{tvo, niti ga je iko mogao kontrolisati. Kad je uspostavqena Savezna Republika Jugoslavija prvi predsednik je bio Dobrica ]osi}. On je, dodu{e, izabran na va{u inicijativu, ali ubrzo je me|u vama do{lo do sukoba. Dobrica ]osi} se opkolio qudima koji su ili bili Amerikanci, ili direktno radili za Amerikance. Biv{i ameri~ki ambasador Skenlon je bio u wegovom kabinetu profesionalno angaòvan. Za Svetozara Stojanovi}a se znalo godinama da je {pijun Cije i ja sam tih godina u javnost iznosio da je on {pijun. [to se ti~e Vojske Jugoslavije, Dobrica ]osi} je bio komandant te Vojske, a komandovao je na osnovu odluka Vrhovnog saveta odbrane i vi ste bili jedan od trojice ~lanova Vrhovnog saveta odbrane. Pored vas, to je bio Momir Bulatovi}, kao predsednik Crne Gore i predsednik Vrhovnog saveta odbrane je bio Dobrica ]osi}. Vojskom Republike Srpske komandovao je komandant ratnog {taba Ratko Mladi}, nominalno je vrhovni komandant bio Radovan Karayi}, ali, po mojim pouzdanim saznawima, Ratko Mladi} nikog ìvog na ovom svetu nije slu{ao, on se vrlo brzo otrgao i od Karayi}eve kontrole. I Mladi} je bio jedan od institucija za sebe. On nikada nije ni~ija nare|ewa po{tovao i bio je veoma, veoma samostalan. Ove srpske paravojne grupe smo ve} razmotrili i ustanovili, ja mogu i da ponovim to za svakog od wih pojedina~no, ali va{e kontrole nije bilo ni nad jednom. Slobodan Milo{evi}: U paragrafu 25 navedeni su na~ini na koje je navodno ostvaren udruèni zlo~ina~ki poduhvat u kome ste tako|e navodno i vi u~estvovali. Ti na~ini su opisani pa ovako kaè paragraf 25: Slobodan Milo{evi} deluju}i sam ili u dogovoru s drugim u~esnicima zlo~ina~kog poduhvata, i onda se nabrajaju na~ini, a kaè vr{io je efektivnu dakle, vodite ra~una jer vam je gospodin Robinson skrenuo pa`wu na ovaj aspekt, efektivnu kontrolu nad elementima JNA i Vojske Jugoslavije ko468
ji su u~estvovali u planirawu, pripremi, omogu}avawu i vr{ewu prisilnog uklawawa ve}ine nesrba iz velikih delova teritorije Bosne i Hercegovine. Najpre da vam postavim pitawe, da li vam je poznato da su, kako se ovde kaè, neki elementi JNA i vojske Jugoslavije u~estvovali u planirawu, pripremi, omogu}avawu i vr{ewu prisilnog uklawawa nesrba sa delova teritorije Bosne i Hercegovine? Svedok dr Vojislav [e{eq: Nijedan element JNA ili Vojske Jugoslavije nije u~estvovao ni u kakvom planirawu, ni pripremi, ni omogu}avawu i vr{ewu prisilnog uklawawa nesrba sa bilo koje teritorije. Niti je taj plan postojao, niti je bilo ikakvih priprema, niti je to vr{eno po nekom planu sistematski, po naredbi i tako daqe. Drugo, ve} sam svedo~io na osnovu mojih vrlo pouzdanih saznawa kako niste mogli imati kontrolu nad JNA dok je Veqko Kadijevi} bio ministar odbrane, a Blagoje Ayi} na~elnik General{taba. Niste mogli imati kontrolu ni nad Vojskom Jugoslavije, jer pored toga {to je Dobrica ]osi} po Ustavu komandovao tom Vojskom savezni premijer Milan Pani} je imao i portfeq ministra odbrane. On je bio i premijer i ministar odbrane. Tako da jednostavno tu ni pristupa niste mogli imati. Slobodan Milo{evi}: Dobro, vi ste pre nekoliko pitawa pomenuli da ste u~estvovali i u dovo|ewu, odnosno izboru ]osi}a i Pani}a, ]osi} za predsednika Republike, Pani}a za predsednika Vlade, a i u wihovom smewivawu. Recite mi kakav je bio odnos wih dvojice prema meni i prema Socijalisti~koj partiji Srbije? Svedok dr Vojislav [e{eq: Bio je... Slobodan Milo{evi}: I za{to su smeweni ]osi} i Pani}? Svedok dr Vojislav [e{eq: Wihov odnos prema vama je bio otvoreno neprijateqski. Od prvog dana su se postavili kao politi~ki protivnici i èleli su da vas uklone sa politi~ke scene i to su sve otvorenije pokazivali. Milan Pani} se kandidovao na vanrednim predsedni~kim izborima za predsednika Srbije u decembru 1992. kao va{ najozbiqniji protivkandidat i dobio otprilike jednu tre}inu glasova. A Dobrica ]osi} je podrào Milana Pani}a protiv vas, a u predizbornoj kampawi napao je i va{u Socijalisti~ku partiju i Srpsku radikalnu stranku opredequju}i se za takozvani DEPOS, to je bila koalicija prozapadnih partija koja je na izborima te{ko poraèna. Slobodan Milo{evi}: Dakle, do tog vremena 1993. godine, sada ste opisali koju ulogu su imali u to vreme u odnosu na Vojsku Jugoslavije i ]osi} i Pani}, da li najmawe do tog vremena je bilo bilo kakvih uslova da ja imam neki uticaj na Vojsku Jugoslavije? Svedok dr Vojislav [e{eq: Nikakvih uslova za va{ uticaj nije bilo. Nakon smene Dobrice ]osi}a za predsednika Jugoslavije je izabran ~ovek iz va{e partije Zoran Lili}. Me|utim, ministar odbrane je bio iz Crne Gore Pavle Bulatovi}. Slobodan Milo{evi}: Pod B ovog paragrafa 25 kaè se, pruào je finansijsku logisti~ku i politi~ku podr{ku Vojsci Republike Srpske. A onda se kaè te snage su, zatim, u~estvovale u izvr{ewu udruènog zlo~ina~469
kog poduhvata ~iwewem zlo~ina koji predstavqaju kr{ewe odredaba i tako daqe. E sada, gospodine [e{eq, molim vas da sasvim odre|eno odgovorite, uostalom vi odre|eno odgovarate sve vreme, pomo} koju je Srbija pruàla Republici Srpskoj nije sporna, ali recite kakvu smo mi to podr{ku i pomo} i ja i uop{te vlast i u Srbiji i SRJ pruàli Republici Srpskoj i Vojsci Republike Srpske. Svedok dr Vojislav [e{eq: Vi i vlast u Srbiji niste oruàli pomo} Vojsci Republike Srpske. Pomo} vojsci Republike Srpske je pruàla Vojska Jugoslavije kao savezna institucija. U po~etku je bilo govora da se u okviru ukupne pomo}i Republici Srpskoj civilnim vlastima Republike Srpske ispla}uje i nov~ani iznos koji bi bio kori{}en za finansirawe delatnosti Vojske Republike Srpske. A onda je bilo velikih polemika u Republici Srpskoj i protivqewa me|u stare{inama Vojske Republike Srpske da bi taj novac neki nesavesni ministri mogli da potro{e za druge svrhe. Imali su u vidu da je, na primer, ministar unutra{wih poslova Mom~ilo Mandi} bio notorni kriminalac i jo{ neki, i onda su traìli varijantu da se ta pomo} ispla}uje neposrednije. Pa je Vojska Jugoslavije formirala jedan kadrovski centar koji je imao zadatak da se taj deo novca koji je odre|en kao pomo} ispla}uje u obliku plata za profesionalne oficire u Vojsci Republike Srpske. Taj kadrovski centar je bio poznat pod nekom brojkom, ja sada ne bih mogao re}i da li je to 20 ili 10 kadrovski centar, otprilike je bio tako neki wegov naziv pod brojkom vo|en. Slobodan Milo{evi}: Pod brojkom to je ta~no. A recite, gospodine [e{eq, da li je ciq pruàwa te pomo}i bilo izvr{ewe udruènog zlo~ina~kog poduhvata kako to tvrdi ovaj ovde papir? Predsedavaju}i sudija Robinson: Ne, to nije dozvoqeno pitawe. Slobodan Milo{evi}: Dobro. Gospodine [e{eq, a {ta je bio ciq pruàwa te pomo}i? [ta je bio ciq i svrha pruàwa te pomo}i Republici Srpskoj? Svedok dr Vojislav [e{eq: Po{to su sa svih strana, sa Zapada, iz arapskih i islamskih zemaqa finansijski prosto zasipali muslimansku vlast u Sarajevu, po{to je Hrvatska intenzivno i finansijski, a kasnije i direktnom oruànom intervencijom podràvala rukovodstvo bosanskohercegova~kih Hrvata, bilo je neophodno da Srbija i Savezna Republika Jugoslavija pomognu srpski narod tako {to }e pomagati wegovu, neprikosnoveno wegovu, legitimno wegovu Republiku Srpsku. Ciq je dakle, bio da se pomogne Republici Srpskoj da izdrì u uslovima u kojima su weni politi~ki, vojni protivnici imali neuporedivo ve}u finansijsku pomo}. I ta pomo} je pruàna Vladi Republike Srpske. Me|utim, jedan od konkretnih vidova pomo}i bio je isplatom ovih plata, jer je me|u oficirima bilo mnogo neraspoloèwa protiv ideje da i taj deo pomo}i ide preko Vlade. Oni su se bojali da }e im plate mnogo kasniti ukoliko to ide posredstvom Vlade, da }e neki ministri {pekulisati tim novcem i onda je dogovoreno da ta pomo} ide wima neposredno. Nikada ta pomo} nije bila usmerena u obliku finansirawa bilo kakvih zlo~ina~kih aktivnosti niti je Vojska Republike
470
Srpske ~inila zlo~ina~ke aktivnosti. Zlo~ini su se u ratu de{avali, nekada su izvr{ioci zlo~ina bili i pripadnici Vojske Republike Srpske, ali samo u incidentnim situacijama, a ne po naredbi rukovodstva ili... Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Odgovorili ste na konkretno pitawe o ciqu i svrsi pruàwu pomo}i Republici Srpskoj. Slobodan Milo{evi}: Sada, gospodine [e{eq, pogledajte ta~ku C kaè se vr{io je znatan uticaj na politi~ko rukovodstvo Republike Srpske i pomagao mu u planirawu, pripremawu, omogu}avawu, izvr{ewu, preuzimawa vlasti u op{tinama u Bosni i Hercegovini, a zatim prisilnog uklawawa ve}ine nesrba, pre svega bosanskih muslimana i bosanskih Hrvata u tim op{tinama. A odmah zatim ide i ta~ka D, u~estvovao je u planirawu i pripremawu preuzimawa vlasti u op{tinama u Bosni i Hercegovini, a zatim prisilnom uklawawu ve}ine nesrba i tako daqe. Pruào je finansijsku, materijalnu, logisti~ku podr{ku neophodnu za takvo preuzimawe vlasti. Ja dodu{e ne{to ne mogu da ustanovim razliku izme|u ovih ta~aka C i D, na isto se svode pa mi molim vas odgovorite na pitawe u kom pravcu sam ja nastojao da vr{im uticaj na rukovodstvo Republike Srpske i koji je bio stepen toga uticaja na politi~ko rukovodstvo Republike Srpske? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ni samo politi~ko rukovodstvo Republike Srpske nije bilo u mogu}nosti da kontroli{e taj proces preuzimawa vlasti po op{tinama. Po mojim saznawima, koja su pouzdana i neposredna, taj proces je i{ao spontano ~esto van kontrole i ~esto su odre|ene mere bile protiv voqe rukovodstva Srpske Demokratske stranke, kasnije Republike Srpske. Po~elo se sa formirawem takozvanih srpskih autonomnih oblasti, veliki je broj bio tih srpskih autonomnih oblasti, isto~na Hercegovina, Bira~, SAO Romanija, SAO Semberija i Majevica, Bosanska Krajina i tako daqe. Sli~an se proces odvijao i kod Hrvata. Hrvati su imali tri takve autonomne oblasti zapadna Hercegovina, odnosno Herceg-Bosna, centralna Bosna i Hrvatska Posavina kako su to nazvali. U trenutku kada je centralna vlast iz Sarajeva, svojim jednostranim potezima, ukinula su{tinsko pravo naroda na status konstitutivnosti do{lo je i me|u srpskim i me|u hrvatskim stanovni{tvom do ovoga procesa. Ja }u vam ukazati na jedan konkretan primer koji o tome svedo~i. Rukovodstvo Srpske autonomne oblasti Bosanska Krajina ne samo da nije sara|ivalo sa rukovodstvom na Palama nego je sa Milanom Babi}em jednostrano progla{avalo ujediwewe Bosanske Krajine sa Kninskom Krajinom. To je notorna ~iwenica to je bilo kroz sve medije promovisano. Tako da su tu stvari uglavnom i{le spontano. A de{avalo se i da Srbi preuzmu vlast u op{tinama gde nisu bili ve}insko stanovni{tvo, jer su se boqe organizovali od muslimana ili od Hrvata. Hteli su i jedni i drugi i tre}i da preuzmu vlast, ali u odlu~nom momentu prevagu je odnosila boqa organizacija, ve}a koli~ina oru`ja, rukovode}e sposobnosti kadrova koji su to predvodili i tako daqe. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, samo da se zadrìmo na ovome po{to sam vam citirao i u C i u D se govori pripremawe preuzimawa
471
vlasti a zatim prisilnog uklawawa. Da li je i rukovodstvo Republike Srpske, po va{em saznawu, ikada pripremalo neko prisilno uklawawe muslimana i Hrvata za ovu teritoriju? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ono je samo èlelo kontrolu nad {to ve}im brojem op{tina, dakle, efektivnu vlast, ali nikada nije imalo plan da se muslimani ili Hrvati prinudno iseqavaju ili deportuju sa te teritorije. I nikada, po mom saznawu, nijedan nalog, nijedna naredba, nijedna odluka nije u tom smislu donesena od strane centralnih srpskih vlasti. Slobodan Milo{evi}: Da li je vama poznato, vi sada govorite o odvojenim delovima Republike Srpske i pomenuli ste Bosansku Krajinu, da li je vama poznato koliko vremena nije bilo nikakve fizi~ke komunikacije izme|u rukovodstva na Palama i zapadnog dela, dakle tog celog bawalu~kog regiona do probijawa ovog koridora kod Br~kog? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne znam ta~no koliko vremena, ali sve dok nije probijen koridor nije bilo nikakve komunikacije me|u wima. Telefonske veze su bile prese~ene, putovati se nije moglo, Bosanska Krajina je bila potpuno izolovana od ostatka Republike Srpske. Kada je probijen koridor onda se po~elo sa uspostavqawem jedinstvene vlasti. Koridor u Posavini kod Br~kog. Slobodan Milo{evi}: To je u~iweno krajem juna. Svedok dr Vojislav [e{eq: Verovatno krajem juna, ja se ta~nog datuma ne bih mogao setiti. Slobodan Milo{evi}: Da li se se}ate da su tada po nalogu rukovodstva koje je po~elo da konsoliduje vlast i u zapadnom delu ukinuti i oni logori koji su postojali u zapadnom delu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Centralno rukovodstvo Republike Srpske je donelo odluku i zahtevalo da se ukinu ti logori. Slobodan Milo{evi}: Oni su negde u avgustu ve} i ukinuti koliko ja imam... Svedok dr Vojislav [e{eq: Do kraja avgusta ja mislim da su svi bili ukinuti. Slobodan Milo{evi}: A da li imate ikakva saznawa kako je uop{te do{lo do toga, ne mislim da ukidawa ukidawe je jasno bilo... Svedok dr Vojislav [e{eq: Kako je do{lo do formirawa? Slobodan Milo{evi}: Do formirawa. Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa tri najpoznatija logora te vrste bila su na podru~ju prijedorske op{tine. I wih je samoinicijativno formirao Simo Drqa~a, koji se tamo zatekao kao {ef policije. Me|utim, kada se za te logore saznalo, onda je stigla naredba da oni moraju biti ukinuti. Slobodan Milo{evi}: I ukinuti su u avgustu. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ukinuti su do kraja avgusta svi koliko ja znam. Slobodan Milo{evi}: A u tim op{tinama koje se ovde pomiwu da je do{lo do preuzimawa vlasti, da li su i ranije Srbi bili na rukovode}im funkcijama u organima lokalne vlasti u ve}ini tih op{tina?
472
Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Uglavnom su bili ili predsednici op{tina ili predsednici op{tinskih vlada. Dakle, tu je do{lo do uzimawa ve}ih nadle`nosti vlasti nego {to je to dotada{wim zakonima bilo propisano. Slobodan Milo{evi}: Kako je onda, {ta je, u stvari, bilo preuzimawe vlasti ako su oni ve} bili na vlasti u tim op{tinama. U ~emu se sastojalo to preuzimawe vlasti o kome se ovde govori? Srbi su bili na vlasti u tim op{tinama. Svedok dr Vojislav [e{eq: To je bilo ~esto stvar sukoba muslimanskog i srpskog rukovodstva u op{tini. Stvar trke ko }e se prvi do~epati potpune kontrole nad lokalnom vla{}u. I jedni i drugi su se naoruàvali i tre}i Hrvati, civilno stanovni{tvo je po~elo da se naoruàva i u jednom momentu je do{lo do trke ko }e pre {~epati vlast u kojoj op{tini. Tamo gde su Srbi bili ve}inski oni su to lak{e izveli, tamo gde su muslimani bili ve}inski oni su uglavnom odnosili prevagu, gde su Hrvati bili ve}inski oni su odnosili prevagu, a de{avalo se i da tamo gde su Srbi u pojedinim op{tinama mawinski da zahvaquju}i dobroj i efikasnoj organizaciji preuzmu vlast. Slobodan Milo{evi}: Dobro, hvala, gospodine [e{eq. Recite molim vas... Svedok dr Vojislav [e{eq: Ali tu nije bilo, to je ostatak va{eg pitawa, nikakve finansijske materijalne ili logisti~ke pomo}i i podr{ke iz Srbije, to su uglavnom bili spontani procesi. Tim procesima je rukovodila Srpska demokratska stranaka i tu nije bila ni neophodna finansijska i materijalna podr{ka iz Srbije. Negde je neka jedinica JNA bila presudan faktor u tom slu~aju. Jer {ta se tamo desilo? Kada je izbio rat na podru~ju hrvatske federalne jedinice i u Bosni i Hercegovini je po~ela mobilizacija rezervnog sastava JNA. U po~etku su se i muslimani odazivali na pozive, ali po nalogu svog politi~kog rukovodstva oni su prestali da se ukqu~uju u rezervni sastav JNA, Hrvati su od ranije odbijali da u~estvuju u rezervnom sastavu JNA, pa se desilo da su se u najve}em broju rezervisti srpske nacionalnosti odazivali. Pa su oni imali ne{to vi{e oru`ja na raspolagawu nego muslimani ili Hrvati. Me|utim, ilegalni kanali dostavqawa oru`ja i muslimanima i Hrvatima tako|e su vrlo dobro funkcionisali pa to nije bila naro~ito bitna razlika. U nekim mestima je bila va`na... Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Slobodan Milo{evi}: U ta~ki E govori se o odràvawu i rukovo|ewu specijalnim snagama Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srbije vi ste ne{to govorili o tim specijalnim snagama, ali meni je bitan ovaj drugi deo ta~ke E gde se tvrdi da su te specijalne snage u~estvovale u izvr{ewu udruènog zlo~ina~kog poduhvata ~iwewem zlo~ina koji predvi|aju kr{ewe odredbi ~lanova i tako daqe Statuta. Dakle, recite da li su specijalne snage Ministarstva unutra{wih poslova Srbije u~estvovale u bilo kakvom vr{ewu zlo~ina i ratnih dejstvima kojima su po~iweni zlo~ini? Dakle, ovde se tvrdi, pogledajte sami ako imate pred sobom ta~ku E dakle, o specijalnim snagama Ministarstva unutra{wih poslova koje su u~estvovale u vr{ewu udruènih zlo~ina~kih poduhvata.
473
Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, u to vreme postojala samo jedna specijalna jedinica Ministarstva unutra{wih poslova Srbije, to je takozvana Specijalna antiteroristi~ka jedinica ili SAJ. Po mojim saznawima SAJ nigde nije kao jedinica angaòvan u bilo kakvim borbama van Srbije, a u Srbiji nije bilo nikakvih borbi u to vreme. Slobodan Milo{evi}: Dobro. Gospodine [e{eq, vi ste ve} u vezi sa ovim hrvatskim delom, po{to se tu konstatacije ponavqaju, odgovorili na pitawe {ta znate o specijalnim snagama. Da li, u pogledu ovih doga|aja u Bosni i Hercegovini, imate ne{to {to biste dodali va{im ranijim obja{wewima o tim snagama? Svedok dr Vojislav [e{eq: Jugoslovenska narodna armija... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, to je jedan vrlo opasan poziv kada kaète gospodinu [e{equ da li bi on ne{to èlio dodati. Morate biti skoncentrirani u pitawima koja postavqate. Siguran sam da bi gospodin [e{eq èleo dodati mnogo stvari, ali pitawe ho}e li to biti od pomo}i Vije}u u wegovom radu. Dakle, molim vas da svjedoku postavite skoncentrirano pitawe. Slobodan Milo{evi}: Gospodine Robinson, ja sam samo èleo da u{tedim vreme, jer se u ovoj bosanskoj optu`nici ponavqaju kvalifikacije iz Hrvatske o navodnom u~e{}u specijalnih snaga u nekim dejstvima i gospodin [e{eq je ve} odgovorio {ta zna o tim snagama. Po{to se to ponavqa u bosanskoj optu`nici pitao sam ga da li se to {to je rekao odnosi u celini i na ove kvalifikacije iz bosanske optu`nice ili se u ne~emu razlikuje. I da li eventualno ima ne{to da doda u ~emu bi se razlikovala ova kvalifikacija. A ona je potpuno identi~na u obe. âk se i brojevi ta~aka slaù. Predsedavaju}i sudija Robinson: Imate li jo{ ne{to, gospodine [e{eq? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja bih samo napomenuo da je u prvoj polovini 1992. godine Jugoslovenska narodna armija ukqu~ila i jedan broj dobrovoqaca Srpske radikalne stranke na nekim kriti~nim ta~kama gde je o~ekivala da bi wene jedinice mogle biti najugroènije. Jedna od takvih ta~aka bio je Zvornik. Dakle, JNA je iskqu~ivo dobrovoqce Srpske radikalne stranke angaòvala kao svoje dodatne vojne efektive. Slobodan Milo{evi}: Moje sasvim direktno pitawe. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, ispri~avam se {to vas prekidam. Me|utim, ~ini mi se da bih vas sada trebao zapitati koliko }e vam jo{ vremena trebati za ovog svedoka. Ja sam predvi|ao da }ete vi zavr{iti va{e glavno ispitivawe do kraja dana{weg radnog dana. Slobodan Milo{evi}: Ide mi ne{to sporije nego {to sam ja procenio, gospodine Robinson, tako da ne}u mo}i danas da zavr{im, imamo jo{ svega pola sata do kraja dana{weg radnog dana ja za pola sata ne}u mo}i da zavr{im, a nastoja}u da to zavr{im u toku prvog radnog dana u utorak idu}e nedeqe. Predsedavaju}i sudija Robinson: To je ponedjeqak, prvi radni dan je ponedjeqak, ponedjeqak posle podne zasjedamo, mislim da ste dobili obavjest. Slobodan Milo{evi}: Kod mene je onda pogre{na informacija kod mene stoji utorak. Ali svejedno zna~i taj dan koji bude prvi radni dan.
474
Predsedavaju}i sudija Robinson: Da ponedeqak posle podne. Dobro onda drìmo vas za rije~, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Ja ne znam da li gospodin [e{eq ima informaciju da je ponedeqak prvi radni dan, ja sam imao da je utorak. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, ja to prvi put ~ujem. Meni bi bilo va`no da znam po{to sam zakazao posetu moje porodice za slede}i petak, subotu, nedequ i ponedeqak da li }u u onaj drugi ponedeqak imati slobodan dan, ako je ikako mogu}e, gospodine Robinson. Da moja porodica ne do|e, a da bude uskra}ena za mogu}nost da me poseti. Pretpostavqam da }e i gospodin Najs... Predsedavaju}i sudija Robinson: Govorite o ponedeqku dva tjedna od danas. Svedok dr Vojislav [e{eq: Do, slede}eg ponedeqka. Predsedavaju}i sudija Robinson: Tada }e biti vrijeme za unakrsno ispitivawe ja vam sada ne mogu re}i to~no, samo da vidimo koji je to to~no datum, to je 12. Ne, ne ne}emo zasjedati u ponedeqak 12. Svedok dr Vojislav [e{eq: Hvala vam na informaciji. Predsedavaju}i sudija Robinson: Niti 19. Izvolite, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Dakle, sasvim direktno pitawe da li su specijalne snage, sami ste rekli postojala je jedna specijalna antiteroristi~ka jedinica koja je postojala i u svim Republikama u Ministarstvu unutra{wih poslova, da li su specijalne snage u~estvovale, odnosno delovale u Bosni i u Hrvatkoj? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Po mojim saznawima nikakve specijalne snage iz Srbije nisu u~estvovale. Iz Srbije su samo dodatni efektivi Jugoslovenske narodne armije upu}ivani. Dolazilo je do angaòvawa nekih drugih grupa i pojedinaca, na primer Biqana Plav{i} je dovela Arkana i wegove qude u Bijeqinu. Arkan se pojavio po mojim saznawima i u Zvorniku. Pojavile su se @ute ose u Zvorniku, koje su do{le samoinicijativno, bez ikakve veze sa JNA, to vam garantujem. Mogu}e jo{ neka grupica negde da se pojavila, ali legalna jedinica iz Srbije nijedna nije oti{la van sastava JNA. Slobodan Milo{evi}: A da li su bilo koje snage, kada kaèm bilo koje mislim regularne, vi govorite o tome da je bilo pojedinaca ili grupa, na kraju krajeva tim @utim osama je su|eno u Srbiji jo{ 1993. godine, bilo policijske bilo vojne, koje mogu imati poreklo iz Srbije, u~estvovale u bilo ~emu {to bi se moglo smatrati ostvarivawem nekakvog zlo~ina~kog poduhvata ili nekog zlo~ina? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, nikakve snage osim JNA, a JNA se iz Bosne i Hercegovine povukla do 19. maja. [to je ultimatumom bilo postavqeno od strane zapadnih sila. Slobodan Milo{evi}: A recite, vezano sada i za ove tvrdwe koje su sadràne u optu`nici za Bosnu i Hercegovinu, kakav je bio odnos vlasti Republike Srbije i moj li~no prema neregularnim i paravojnim snagama?
475
Svedok dr Vojislav [e{eq: Uvek negativan i uvek je na delu pokazivano nastojawe da se suzbije pojava bilo kakvih paravojnih snaga. Slobodan Milo{evi}: A da li su vam poznati slu~ajevi da su vlasti Republike Srbije hapsili ili krivi~no gonile pripadnike paravojnih formacija? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, ve} smo govorili o procesu @utim osama. Bilo je dosta slu~ajeva da su pripadnici tih paravojnih formacija prilikom poku{aja prelaska zaustavqani, razoruàvani, ako su imali oru`je i tako daqe. Na policijskim punktovima su otkrivane odre|ene koli~ine oru`ja kod wih i policija imala nalog da to oru`je zaplewuje. Ja mislim da je u jednom trenutku policija mogla i da prili~no popuni svoja skladi{ta takvim oru`jem. Slobodan Milo{evi}: Ta~ka, odnosno potparagraf G ove ta~ke je... Svedok dr Vojislav [e{eq: Ako mogu da dodam, gospodine Milo{evi}u, mislim da je va`no. Slobodan Milo{evi}: Izvolite. Svedok dr Vojislav [e{eq: Policija Srbije je uspostavila te kontrolne punktove na svim putevima koji su vodili prema Slavoniji ili prema Bosni. I tada kada su ta neprijateqstva po~ela, vaqda pou~ena iskustvima {ta se de{avalo 1991. godine, svuda su bili kontrolni punktovi i nastojalo se maksimalno kontrolisati da niko naoruàn iz Srbije ne ide na neuralgi~ne ta~ke van Srbije. I naravno i sa suprotne strane poku{alo se kontrolisati da ne do|e do priticawa nelegalnog oru`ja u Srbiju. Slobodan Milo{evi}: Ta~ka G je gotovo identi~na sa istom tvrdwom iz hrvatske optu`nice, a ona se odnosi na to da sam ja kontrolisao, manipulisao ili se na drugi na~in sluìo dràvnim sredstvima javnog informisawa u Srbiji za {irewe preuveli~anih i neistinitih poruka o nacionalno motivisanim napadima bosanskih muslimana i bosanskih Hrvata na srpski narod kako bi se me|u Srbima koji ìve u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini stvorila atmosfera straha i mr`we koja je doprinela prisilnom uklawawu ve}ine nesrba, pre svega bosanskih muslimana i bosanskih Hrvata iz velikih delova teritorije Bosne i Hercegovine. Dakle, mutatis mutandis ta optu`ba kakva je bila u onom hrvatskom dokumentu se ovde pojavquje pa vas molim da kaète da li je to ta~no i u kojoj meri su sredstva javnog informisawa iz Srbije uticala na javno mwewe u Bosni i Hercegovini. Po{to se sada ovde govori o Bosni i Hercegovini. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ovo je jednostavno nemogu}e, jer je u Srbiji bio samo jedan dràvni medij. Dràvni radio i televizija odnosno RTS Radio televizija Srbije, sve druge televizijske i radio-stanice, bile su ili privatne ili u rukama lokalnih vlasti, sve novine su bile u privatnim rukama, u rukama akcionarskih dru{tava ili privatnika pojedinaca, i tako daqe. Slobodan Milo{evi}: Dobro, da li su generalno, vi ste imali jedan veoma aktivan politi~ki ìvot u to vreme, da li su generalno sada da uzmemo i dràvna sredstva posebno i ova privatna posebno, ali i jedni i drugi {i476
rili preuveli~ane i neistinite poruke o nacionalno motivisanim napadima muslimana na Srbe? Svedok dr Vojislav [e{eq: Nijedne neistinite ili preuveli~ane poruke nije bilo. Mediji su prenosili informacije sa terena. Te informacije su same po sebi bile veoma zastra{uju}e, ali su bile proverene i istinite. I ako je to izazivalo uznemirewe javnosti u Srbiji i me|u Srbima Bosne i Hercegovine onda su oni koji su ~inili zlodela nad srpskim narodom doprineli toj atmosferi, a ne oni koji su samo javnosti saop{tavali istinite ~iwenice. Slobodan Milo{evi}: Vi ste, ~ini mi se, ju~e pomenuli prvo ubistvo koje se desilo u Bosni i Hercegovini kao rezultat ovih tenzija koje su nastale i pomenuli ste ime Nikole Gardovi}a, ubistvo na svadbi u sred Sarajeva. Ja vas o tome, naravno, ne}u sada da pitam, ali da li znate bilo {ta o zlo~inima nad Srbima u reonu Bosanskog Broda, preciznije re~ je o selu Sjekovac krajem marta 1992. godine, dakle, pre nego {to su po~eli bilo kakvi, rekao bih, bilo kakvi postupci sa srpske strane koji bi tome mogli da daju bilo kakvo opravdawe? Svedok dr Vojislav [e{eq: Koliko mene se}awe sluì, tamo je do{lo do masakra grupe srpskih civila u tom Sjekovcu, ako sam dobro zapamtio naziv, imao sam negde zapisano, ali sada ne mogu da ga na|em. To je bilo kod Bosanskog Broda, selo Sjekovac je li tako mislim 20 ili 21 Srbin da je masakriran. Re~ je o civilima. Slobodan Milo{evi}: 21 je onda ubijeno. Da li je, dakle... Tuìlac Yefri Najs: âsni sude ja se dièm sa oklevawem, ali mislim da vam trebam skrenuti pa`wu na to da sada slu{amo iskaz bez ikakvog identificiranog izvora informacija. Svjedok se ne~eg sje}a, a ne sje}a se imena. I onda kada da neki broj s kojim se optuèni ne slaè optuèni da jedan drugi broj. Prema tome ovo je iskaz preop~enit, a delimi~no putem sugestivnih pitawa dobijen. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Najs, ima}ete prilike ispitati unakrsno svedoka. A u me|uvremenu, gospodine Milo{evi}u, imajte na umu zabranu sugestivnih pitawa. Slobodan Milo{evi}: Gospodine Robinson, ovde u va{em transkriptu koji je jo{ uvek na ekranu pi{e odgovor gospodina [e{eqa (na engleskom) dakle, on kaè 20 ili 21 Srbin je zaklan i da su to bili civili, a ja samo kaèm 21. On je rekao 20 ili 21 pre nego {to sam ja rekao 21. Svedok dr Vojislav [e{eq: Molim vas ja ne mogu sve te brojke precizno pamtiti. To je nemogu}e. Ali se}am se zlo~ina u tim mestima. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, trebali ste to tako ostaviti. Na 20 ili 21. Sudija Kvon: Problem je ovde kako svedok zna te ~iwenice, trebate izneti osnovu za taj deo iskaza koji smo ~uli. To je, naime, su{tina onoga o ~emu je govorio gospodin Najs. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, ve} smo se na{li u sli~noj situaciji nekoliko puta. Ovo ne}e taj iskaz u~initi nepri477
hvatqivim, ali mi ne}emo ovom iskazu mo}i pridati onoliku teìnu koliku bismo pridali kada bismo znali odakle svjedoku te informacije. Slobodan Milo{evi}: Moje slede}e pitawe pitao sam ga da li zna o zlo~inima nad Srbima u Sjekovcu, on je odgovorio da zna. I rekao da je 20 ili 21 da zanemarimo to {to sam ja rekao 21, jer imam ta~an podatak. Sada mi je slede}e pitawe otkud znate, gospodine [e{eq, {ta se desilo u reonu Bosanskog Broda, odnosno konkretno selu Sjekovac tada krajem marta 1992. godine. Svedok dr Vojislav [e{eq: To je notorna ~iwenica, o tome su pisali svi mediji i izve{tavali. Slobodan Milo{evi}: Da li va{e saznawe o tome poti~e iskqu~ivo iz medija ili ste o tome imali i neka saznawa sa terena? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa imao sam i saznawa sa terena, ja sam posle i putovao kroz ta mesta. To je ostalo u upe~atqivom se}awu qudi toga kraja. To je ne{to {to ne moè da se zaboravi. Znate, to je jednostavno, ~iwenica ~ija istinitost ne moè biti relativizovana ili se desilo ili se nije desilo. Nema sredweg re{ewa. Ja vam potvr|ujem da se to zaista desilo i da sam imao informacije da se desilo. Prve informacije su bile preko medija. A posle su mi te informacije, ko zna koliko puta, potvr|ivane i u direktnim kontaktima sa qudima iz tog kraja. Bar kod ovih tako konkretnih stvari ne moè biti nedoumica ili se desilo ili se nije desilo. A zaista ne moète od mene o~ekivati da vam svaki put preciznu brojku kaèm. To nisam u stawu ni ja da zapamtim. Predsedavaju}i sudija Robinson: U redu. Slede}e pitawe, molim. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, pomenuli ste Gardovi}a 1. marta 1992, sada ste pomenuli Sjekovac, to je bio 26. mart 1992. godine. Da li je u me|uvremenu i pre toga bilo ikakvog nasiqa sa srpske strane prema muslimanima ili Hrvatima tamo? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja bih vas samo podsetio da je bio jedan jo{ stravi~niji zlo~in nad Srbima u Posavini kod sela Kostre{, mislim da se tako zvalo tamo je vi{e od sto Srba ubijeno. I tamo su ih pobili muslimani iz nekog sela koje se zvalo Kora~e ili tako ne{to. To je jo{ upe~atqiviji zlo~in bio upravo iz tog vremena. To je bilo negde po~etkom aprila 1992. Imamo jo{ takvih slu~ajeva, imamo u Kupresu slu~aj ubistva isto velikog broja Srba preko stotinu je bilo. Zna~i nisu to pojedina~ni primeri, to se de{avalo ~esto na mnogim mestima i to je pokazivalo jednostavno namere muslimanskog politi~kog rukovodstva i wegovih paravojnih formacija Zelenih beretki. Mislim da je u tome poenta. Mogao bih vam mo`da navesti i jo{ neko mesto gde se to de{avalo. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala vam. Hvala. Slobodan Milo{evi}: Primer u Sjekovcu, primer u selu Kostre{, rekli ste po~etkom aprila, veliki broj preko sto rekli ste, primer ubistva velikog broja Srba na Kupresu. Svedok dr Vojislav [e{eq: Preko pedeset, a mo`da je i stotinu dostizala cifrau Kupresu, ali preko pedeset sigurno.
478
Slobodan Milo{evi}: Dobro, sve je to po~etak sukoba i kao {to se vidi vi{e desetina i preko stotinu Srba pobijenih. Svedok dr Vojislav [e{eq: Na raznim mestima. Slobodan Milo{evi}: Na raznim mestima. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Da li su Srbi do tog vremena i u to vreme bilo koga ubili u Bosni i Hercegovini? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Ne znam ni za jedan jedini slu~aj da su Srbi nekoga ubili. To pripada muslimanima ili Hrvatima. Slobodan Milo{evi}: Da li su Srbi na bilo koji na~in pre toga vremena kada su po~eli da bivaju masovno ubijani nasilno reagovali u bilo kom delu Bosne i Hercegovine. Svedok dr Vojislav [e{eq: Do tada ne, po mojim saznawima. A tada je ve} sve bilo jasno. Ili }e se braniti i sa~uvati svoje ìvote i svoje ku}e i ogwi{ta ili }e doìveti isti sudbinu. Slobodan Milo{evi}: A da li su se ovi zlo~ini, kada je masakrirano vi{e stotina Srba kada se ovo sabere, desili pre priznawa nezavisnosti Bosne i Hercegovine i nekakvog, kako figurira, zvani~nog po~etaka sukoba u Bosni i Hercegovini? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pre. Ovo u Kostre{u je bilo bar dva dana pre me|unarodnog pravnog priznawa Bosne i Hercegovine koje je obavqeno 6. aprila, najmawe dva dana pre toga je bilo. Dakle, i na Zapadu se znalo {ta se de{ava pa je ipak izvr{eno priznawe. I to priznawe je pokvarilo i Kutiqerov plan koji je bio prihva}en, pa je onda progla{eno priznawe i onda muslimani otkazali, {ta }e im plan sada kada su dobili priznawe svoje dràve. Slobodan Milo{evi}: Dakle, samo da ustanovimo pre priznawa nekoliko stotina Srba je pobijeno. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Niko od srpske strane nije tada stradao... Svedok dr Vojislav [e{eq: Tako sam rekao. Slobodan Milo{evi}: Nikakvih srpskih nasilnih postupaka nije bilo? Svedok dr Vojislav [e{eq: To tvrdim i moja su saznawa pouzdana. Slobodan Milo{evi}: To i ja tvrdim, gospodine [e{eq, samo sam hteo da ~ujem {ta vi o tome kaète. Paragraf 28 bosanske optu`nice odnosi se na takozvanu kontrolu nad ~etiri ~lana kako se ovde kvalifikuje srpskog bloka u Predsedni{tvu SFRJ, odnosno na Borisava Jovi}a, Branka Kosti}a, Jugoslava Kosti}a i Sejda Bajramovi}a i sada kaè se da sam ih ja koristio kao svoje glavne posrednike u Predsedni{tvu i preko wih ruovodio postupcima srpskog bloka. Taj paragraf je prili~no dug, pa }u vas zamoliti da ga sami pogledate to je paragraf 28. Kaè najkasnije od marta 1991. do 15. juna 1992, Slobodan Milo{evi} je vr{io efektivnu kontrolu, i onda se ovde oni navode i govori se o wima kao glavnim posrednicima u Predsedni{tvu i kaè se od 1. oktobra 1991, u odsustvu predstavnika Hrvatske, Slovenije, Makedonije i Bosne i Hercegovine, ~etiri ~lana vr{ili su
479
vlast Predsedni{tva. Prvo mi odgovorite, gospodine [e{eq, {to i odakle odsustvo ovih ~lanova saveznog Predsedni{tva iz Hrvatske, Slovenije, Makedonije i Bosne i Hercegovine. Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa, prvo je oti{ao vaqda se zvao Janez Drnov{ek predstavnik Slovenije, pa Stipe Mesi}, pa se povukao i Bogi} Bogi}evi} iz Bosne i Hercegovine, pa onda prestao da dolazi Vasil Tupurkovski iz Makedonije. Me|utim, Predsedni{tvo je imalo op{ti pravni akt, to vam pouzdano govorim kao profesor prava, Predsedni{tvo je imalo pravni akt prema kome u uslovima ratnog stawa, neposredne ratne opasnosti, ili vanrednog stawa onoliko ~lanova Predsedni{tva koliko se zatekne u Beogradu u sedi{tu Predsedni{tva odlu~uje kao da su svi na broju. U tim vanrednim okolnostima. Taj op{ti pravni akt je postojao. Drugo, nemogu}e je nisu ovi qudi ovce da ih neko moè tako kontrolisati. Vi ste mogli sara|ivati sa Borislavom Jovi}em, ali on je toliko individualan, jaka li~nost da mu niste mogli komandovati zapovedati ili tako ne{to. Branko Kosti} je bio predstavnik Crne Gore. Sejdo Bajramovi} je bio Albanac, ali iskreni patriota i zagovornik Jugoslavije. Wegov sin je, kao oficir JNA, poginuo na mostarskom rati{tu u borbi protiv hrvatskih paravojnih formacija. Sejdo Bajramovi} je stari kadar, wemu se moè prigovoriti, umro je pre vi{e godina, wemu se moè prigovoriti da je bio komunista onaj zadrti ortodoksni i tako daqe. Ali on je toliko verovao u Jugoslaviju kao ravnopravnu zajednicu naroda i u woj video i budu}nost svog albanskog naroda da na wega niko nije mogao uticati niti ga usmeravati. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala vam. Slobodan Milo{evi}: Ovde u ovoj ta~ki kaè ovo krwe Predsedni{tvo bespogovorno je izvr{avalo politiku Slobodana Milo{evi}a. Molim vas, gospodine [e{eq, da li su navedeni ~lanovi Predsedni{tva bespogovorno izvr{avali moju politiku i {ta vi znate o toj politici iz tog vremena? Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo nema krweg Predsedni{tva. Po Ustavu Predsedni{tvo je bilo ovla{}eno da donosi op{te pravne akte kojima }e regulisati svoj rad. I tu je wegova voqa bila sasvim slobodna i neprikosnovena. I Predsedni{tvo je mnogo pre po~etka rata donelo op{ti pravni akt po kome ono nikada nije moglo biti krwe. Mogao je neki ~lan Predsedni{tva poginuti. Mogao je neki pasti u zarobqeni{tvo neprijateqa. Sve dok je jedan jedini ìv i nalazi se u Beogradu on je mogao biti Predsedni{tvo. Po tom op{tem pravnom aktu, koji se moè vrlo lako pribaviti iz Beograda, nemogu}e je bilo krwe Predsedni{tvo. A drugo, nemogu}e je bilo da ono bespogovorno izvr{ava va{u politiku, jer su u wemu bili qudi od izraènog li~nog integriteta i qudi koji su imali svoje ~vrste politi~ke stavove i nepokolebqivu voqu da ~uvaju Jugoslaviju. Na Sejdu Bajramovi}u, koga sam li~no poznavao, niko nije mogao uticati u smislu da on mewa svoje politi~ke stavove. On je bio ~vrsto za Jugoslaviju i nije mu bilo ào ni sina ro|enog da `rtvuje za Jugoslaviju. Wegov sin je juna~ki poginuo na mostarskom rati{tu.
480
Slobodan Milo{evi}: A onda posledwa re~enica ove ta~ke kaè, generali, ovde je sve ovako na gomilu stavqeno, generali Veqko Kadijevi} i Blagoje Ayi}, koji su rukovodili snagama JNA u Bosni i Hercegovini i nadzirali ih, odràvali su stalnu komunikaciju sa optuènim i konsultovali se sa wim. Da li moète da objasnite {ta ovo zna~i i {ta vi o tome znate. Svedok dr Vojislav [e{eq: Verovatno su oni imali sa vama neku komunikaciju, ja ne znam, nikada nisam bio prisutan. Ja vas nisam poznavao, ni vas ni Kadijevi}a ni Ayi}a. Me|utim, ~itao sam kwigu Borislava Jovi}a i vidim da je ta komunikacija bila neprekidno suo~avana sa raznim problemima. Da ste vi bili na razli~itim pozicijama. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, prvi deo odgovora svedoka nam, u stvari, govori da on ne zna te qude, kako nam onda moè biti wegov odgovor od pomo}i. No u svakom slu~aju sada }emo prekinuti sa radom za danas. Nastavqamo u ponedeqak u 2 i 15 popodne.

Osmi dan, 5. septembar 2005. godine Slu`benik suda: Molim ustanite. Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju zaseda. Izvolite sesti. Predsedavaju}i sudija Robinson: Moj monitor ne radi, ali moèmo nastaviti. Gospodine Kej, da li se se}ate da je na posledwoj sednici gospodin Milo{evi} èlio putem ovog svedoka uvesti dokaze koji }e, prema wegovim re~ima, diskreditirati svedoke optu`be Dulovi}a i Anastasijevi}a. I to na taj na~in {to }e se pokazati nepodudarnosti izme|u iskaza koji su oni dali pred specijalnim sudom u Beogradu? Jedan, dva, tri, ovo je vhs kanal, test. Svedok dr Vojislav [e{eq: Slabo ~ujem. Predsedavaju}i sudija Robinson: Sada je boqe, dobro. Nije boqe. Jedan, dva, tri, ovo je vhs kanal. Test. Da li je sada boqe? Da. U redu nastavi}emo. Dakle, ja sam rezimirao za gospodina Keja i za gospodina Milo{evi}a one dokaze koje je putem ovog svedoka gospodin Milo{evi} èlio uvrstiti u spis. Dokaze o nepodudarnostima koji postoje izme|u onih iskaza koje su svedoci Dulovi} i Anastasijevi}a dali pred ovim sudom i iskaza koje su dali pred Specijalnim sudom u Beogradu. Ja sam rekao da postoje i drugi na~ini da se takvi dokazi uvrste u spis. Dokazi za koje on smatra da su va`ni za wegovu odbranu. Zato }u zatraìti sada od dodeqenog branioca da istraì, da pribavi transkript i onda }u staviti to na odluku odbrane da se vidi da li }e se ti dokazi uvrstiti na na~in na koji je to odgovaraju}e u~initi. Amikus kuri Kej: âsni sude, kada smo gospo|a Higins i ja u petak razgovarali o tome mi smo zakqu~ili da je najo~iti na~in da se ta stvar rije{i to da se nabave originalni transkripti i da se oni usporede sa transkriptima koji su napravqeni ovde. Svedo~ewe ovde. Tako da se onda vidi ima li nepodudarnosti.
481
Predsedavaju}i sudija Robinson: U redu, ja ne bih èlio da optuèni izgubi mogu}nost da takve dokaze izvede i zato traìm od dodeqenog branioca da to u~ini. Amikus kuri Kej: U redu. Predsedavaju}i sudija Robinson: Izvolite, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, na kraju posledweg dana postavio sam vam pitawa koja su se ticala ta~ke 28 bosanske optu`nice i koje se odnose na ovde pod navodnicima stavqeno krwe Predsedni{tvo. Vi ste delimi~no na to odgovorili, tu pi{e ovo krwe Predsedni{tvo je izvr{avalo politiku Slobodana Milo{evi}a i tako daqe. Imalo kontrolu nad JNA kao wen vrhovni komandant, ovo je pod znakom navoda i tako daqe. Ja vam ne}u traìti da ponovite ono {to ste ve} rekli, ali u vezi s tim molim vas da mi odgovorite na pitawe za{to predstavnici Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Makedonije nisu u~estvovali od jednog vremena u radu Predsedni{tva SFRJ i da li su oni u tome imali neke prepreke u Beogradu, da li su imali neke objektivne razloge koji su ih ugroàvali da vr{e svoje funkcije ili su tu bili neki drugi razlozi. Dakle, pitawe je za{to predstavnici Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Makedonije nisu u~estvovali u radu predsedni{tva SFRJ. Svedok dr Vojislav [e{eq: U Beogradu nije bilo nikakvih problema sa wihovim dolascima, sme{tajem, normalnim obavqawem wihovih politi~kih du`nosti. Nikada nije bilo nijedne incidentne situacije. Nikada niko nije spre~avao wihov rad. Me|utim, prvi je Janez Drnov{ek prestao da dolazi na sednice stavqaju}i tako do znawa da se Slovenija ve} fakti~ki otcepila. A onda su ga na sli~an na~in sledili Stipe Mesi}, Bogi} Bogi}evi} i Vasil Tupurkovski, svoje nedolaske ispo~etka pravdaju}i da oni ne mogu sada da odrè ravnoteù u odnosu na predstavnike Srbije, Crne Gore, Kosova i Vojvodine, jer svaki odnos u glasawu bi bio ~etiri na prema tri. Jo{ predstavnici Bosne i Hercegovine i Makedonije nisu pokazivali separatisti~ke namere rukovodstava svojih federalnih jedinica, a ni Stipe Mesi} to nije otvoreno u po~etku nagove{tavao. On je tek kada je oti{ao iz Beograda u Zagreb definitivno u hravatskom Saboru saop{tio: Zadatak sam ispunio, Jugoslavija vi{e ne postoji. On je u Beogradu glumio dosta dugo Jugoslovena, ~oveka koji èli dijalog, tako se predstavqao i posmatra~ima Evropske zajednice, optuùju}i Srbe i jo{ neke za nekooperativnost, on je glumio najkooperativnijeg. Me|utim, na kraju je razotkrio svoje prave namere i ono {to je postigao. Ja sam pro{li put ve} rekao, da u ustavnom pravnom sistemu tada{we Jugoslavije nije bilo mogu}e krwe Predsedni{tvo. Da je samo jedan ~lan Predsedni{tva bio u Beogradu, a ostali na bilo koji na~in spre~eni, neko je mogao poginuti, neko se mogao razboleti, neko je mogao biti zarobqen, neko je mogao odbiti da do|e na sednicu, dovoqan je bio samo jedan pa da punova`ne odluke donosi u ime Predsedni{tva, jer bi on sam bio Predsedni{tvo. Takav op{ti pravni akt je postojao u Predsedni{tvu, usvojen jednoglasno mnogo pre po~etka raspada Jugoslavije. Zato insistiram na tome da je krwe Predsedni{tvo nemogu}e. Nemogu}a je definicija, nemogu} je pojam krwe Predsedni{tvo.
482
Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala, gospodine [e{eq, slede}e pitawe molim. Slobodan Milo{evi}: U 56. ta~ki se navodi, izme|u ostalog, da je Slobodan Milo{evi} u svojstvu predsednika Republike Srbije izjavio da je sa Jugoslavijom zavr{eno. Recite, molim vas, evo imate pred sobom taj paragraf 56, ja ne}u da ga ~itam u celini jer bi oduzelo mnogo vremena da li sam ja bilo nakon te sednice Predsedni{tva koja se ovde pomiwe ili pre ili posle na bilo kakav na~in objavqivao kraj Jugoslavije. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja li~no ne verujem da ste vi i danas spremni da objavite kraj Jugoslavije, ali nikada dok ste bili na ovim istaknutim dràvnim funkcijama tako ne{to niste rekli. Jeste izrazili nezadovoqstvo, ja se se}am ~ini mi se tog va{eg govora 1991. godine pona{awem ~lanova Predsedni{tva Jugoslavije. Srbija je, usvajaju}i na referendumu Ustav 1990. godine u taj Ustav unela i odre|ene nadle`nosti koje su iskqu~ivo bile federalne, odnosno savezne nadle`nosti. Ali ih je odmah i suspendovala jednom ustavnom odredbom naglasiv{i da }e one stupiti na snagu samo ako slu~ajno Jugoslavija prestane da postoji. Ja ne mogu doslovno da citiram ali je smisao sigurno bio takav. Rukovodstvo Srbije nikada nije nastupilo protiv Jugoslavije niti je doprinelo nestanku Jugoslavije. I kada su se Slovenija i Hrvatska otcepile, kada je priznata i nezavisnost Bosne i Hercegovine i Makedoniji rukovodstvo Srbije i Crne Gore je proglasilo Saveznu Republiku Jugoslaviju kao federaciju sa dve federalne jedinice. Dakle, i tada je postojala va{a veoma nagla{ena te`wa da se o~uva Jugoslavija kakva takva. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Svedok dr Vojislav [e{eq: Daqe se kaè da je u martu 1991. rad Predsedni{tva bio blokiran zbog nekoliko pitawa me|u kojima je bilo i pitawe uvo|ewa vanrednog stawa. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, pre nego {to pre|ete na to, na tu re~enicu, pri po~etku pasusa u prethodnoj re~enici postoji jo{ jedan navod, a to je da ste vi objavili da Srbiju vi{e ne}e obavezivati odluke saveznog predsedni{tva. @elim pitati gospodina [e{eqa da li je to to~no? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Koliko se ja se}am toga vremena, tog nastupa koji je op{tepoznat u srpskoj javnosti, gospodin Milo{evi} nije izjavio da Srbiju ne}e obavezivati odluke saveznog predsedni{tva, ali je izjava bila u tom smislu da }e Srbija razmisliti {ta }e i kako daqe u situaciji u kojoj se savezno Predsedni{tvo prili~no neodgovorno pona{a. Ja vas podse}am da je u tom istom martu mesecu do{lo do sednice Predsedni{tva u zgradi General{taba JNA i da je vo|ena dugotrajna rasprava mislim danono}no da je trajala, o zahtevu vojske da se proglasi vanredno stawe. I da je vojni vrh bio veoma nezadovoqan pona{awem pojedinih ~lanova predsedni{tva a da je kod glasawa situacija bila nere{ena dakle, da nije mogao nijedan stav odneti prevagu, koliko mene se}awe sluì.
483
Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala gospodine [e{eq mislim da ste odgovorili na pitawe, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Tu se i govori o tome da su onda ~lanovi Predsedni{tva iz Srbije, Crne Gore, Vojvodine i Kosova i Metohije dali ostavke na svoja mesta u martu 1991. godine. [ta je bila sadrìna spornog predloga iznetog pred Predsedni{tvo i ko je podneo taj predlog. Svedok dr Vojislav [e{eq: Sadrìna predloga je u su{tini bila da i Predsedni{tvo krene u raspad Jugoslavije. Ja nemam taj dokument pred sobom da vam ga mogu doslovno citirati, ali neki ~lanovi Predsedni{tva su, podstaknuti od strane zapadnoevropskih emisara, ve} otvoreno po~eli da postavqaju takve zahteve. Zapravo, Predsedni{tvo su èleli navesti u situaciju da ono proglasi kraj Jugoslavije. Po{to je bila krajwe nekonstruktivna atmosfera tri ~lana predsedni{tva, po mom se}awu podnela su ostavku. To su bili Borisav Jovi} iz Srbije, zatim vaqda Nenad Bu~in ili Branko Kosti} iz Crne Gore i predstavnik iz Vojvodine, a ~ini mi se da je predstavnik sa Kosova bio Rizu Sapunyija i on je bio opozvan u me|uvremenu. Slobodan Milo{evi}: Dobro, gospodine [e{eq, malopre ste rekli da ja nisam ni nakon te sednice, ni pre te sednice, ni u vezi sa tom sednicom objavio neki kraj Jugoslavije a da li je neki drugi politi~ar i u kom svojstvu objavqivao kraj Jugoslavije. Svedok dr Vojislav [e{eq: Rekao sam ve} za Stipu Mesi}a, svi slovena~ki politi~ari su objavqivali kraj Jugoslavije i tu je ve} bila unisona politika slovena~kog rukovodstva. Te{ko bi bilo na}i nekoga ko nije govorio u tom smislu. U Srbiji, u srpskom rukovodstvu takvih pojava jednostavno uop{te nije bilo. U Crnoj Gori tako|e. Slobodan Milo{evi}: Da li je nakon tih reagovawa do{lo ponovo do uspostavqawa normalnog rada Predsedni{tva, po{to je Borisav Jovi} na insistirawe Skup{tine Srbije povukao ostavku, a izabrani su drugi ~lanovi Predsedni{tva iz Crne Gore Branko Kosti} i Jugoslav Kosti} je bio iz Vojvodine tada, Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne bi se moglo re}i da je nastavqen normalan rad. Predsedni{tvo je ponovo konstituisano, po~elo je da radi ali opet uz stalne klipove koje su podmetali sa svoje strane Stipe Mesi}, Janez Drnov{ek je ve} prestao i da dolazi, a sve lo{ije su se pona{ali i predstavnik Bosne i Hercegovine Bogi} Bogi}evi} i predstavnik Makedonije Vasil Tupurkovski. Do nove krize }e do}i ubrzo u maju mesecu prilikom neuspelog poku{aja izbora Stipe Mesi}a za predsednika Predsedni{tva. Postojalo je na~elo da se naizmeni~no predsednici Predsedni{tva biraju iz republika i pokrajina, ali nikome izbor nije bio garantovan, jer je svaki izbor morao biti potvr|en glasawem. Stipe Mesi} nije uìvao poverewe u Predsedni{tvu, a onda su do{li zapadnoevropski emisari i pod èstokim pritiskom naterali ~lanove Predsedni{tva u ponovqenom izboru da ga ipak izaberu. Slobodan Milo{evi}: A kakav je bio moj odnos prema Jugoslaviji?
484
Svedok dr Vojislav [e{eq: Va{ odnos je uvek bio dosledan u smislu podr{ke o~uvawu Jugoslavije kao moderne federacije, u tom smislu ste i nastupali. Mislim da nema nijednog jedinog izuzetka od takvog stava. Slobodan Milo{evi}: Da li se se}ate doga|aja koji je sadràn u paragrafu 57, u kome se govori da su se Slobodan Milo{evi} i Frawo Tu|man sastali u Kara|or|evu i razgovarali, 25. marta 1991, o podeli Bosne i Hercegovine izme|u Srbije i Hrvatske. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, ja se toga se}am, ja nisam bio prisutan tom susretu, ali znam kakvo je bilo zvani~no saop{tewe, znam i da se sa strane ve{to proturala vest da ste vi sa Tu|manom dogovarali podelu Bosne i Hercegovine kako bi se pre svega uznemirili bosanski muslimanski politi~ari od Alije Izetbegovi}a do drugih, i kako bi se stvorila {to neprijatnija situacija u kojoj bi bilo i teè na}i izlaz iz problema koji su ve} okupqali celu zemqu. Ja vas podse}am da je tada ve} bilo i uobi~ajeno ono sastajawe predsednika federalnih jedinica naizmeni~no u jednoj, drugoj, tre}oj federalnoj jedinici, da su i tu posredovali emisari Evropske zajednice, a da se zapravo re{ewe nije pronalazilo, jer su Slovenci bili kategori~ki za otcepqewe, a Hrvati su sve otvorenije nastupali sa takvom opcijom. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, tko je to zastupao, ko je {irio te glasove o tome i putem kojih medija? Svedok dr Vojislav [e{eq: Te glasine su ve{to plasirane, ja ne bih mogao pouzdano identifikovati ko je plasirao, ali se u vi{e medija pojavqivala takva teza i to su bili redovno mediji koji su ve} u to vreme bili finansirani sa Zapada. Od raznih zapadwa~kih obave{tajnih agentura. Dakle, re~ je o takvim medijima. To je u Beogradu bila na primer Borba. Borba je ranije bila savezno komunisti~ko glasilo, u vreme vlade Ante Markovi}a ona je imala ne samo opozicioni stav prema vlasti u Srbiji nego je otvoreno zastupala zapadwa~ku politiku, politiku zapadnih sila. Mogu}e je da je iz Vlade Ante Markovi}a dosta toga plasirano, jer se Ante Markovi} bojao mogu}eg sporazuma Milo{evi}a i Tu|mana koji bi odrào Jugoslaviju pod odre|enim uslovima, ali bi Ante Markovi} bio eliminisan. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Gospodine Milo{evi}u izvolite. Slobodan Milo{evi}: Ja vam skre}em pa`wu gospodine Robinson da smo ovde u jednoj fazi imali transkript sa tajnog sastanka saveta za odbranu Hrvatske, kome je predsedavao Tu|man, gde on sa najbliìm svojim saradnicima komentari{e tu pri~u o Kara|or|evu i potpuno demantuje takvu tezu da je bilo re~i o nekakvoj podeli Bosne. Ali ja }u proveriti da li se to ve} nalazi u dokaznim predmetima, pa ako se ne nalazi izvadi}emo i taj transkript. Me|utim, ovde je bitna jedna stvar gospodine [e{eq u vezi sa vama. Po{to ste vi bili aktivni u~esnik svih politi~kih doga|aja dakle, ovaj sastanak se dogodio 25. marta i navodno smo mi razgovarali o podeli Bosne. Da li sam ja ili bilo koji politi~ar iz Srbije, bilo koji ~lan rukovodstva u to vreme ili hajde da kaèmo cele te godine na ~ijem po~etku se
485
ostvario ovaj susret izme|u Tu|mana i mene, na bilo kakav na~in, makar i indirektno, pokretali pitawe podele Bosne. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Vi ste sasvim suprotno tome pokretali pitawe i ube|ivali Izetbegovi}a da, u slu~aju ~ak ako se otcepe Slovenija i Hrvatska, Bosna ostane u skra}enoj Jugoslaviji kao ravnopravna federalna jedinica, da bosanski muslimani budu priznati kao konstitutivni narod {to im je i ranije priznavano, u zvani~noj ustavno-pravnoj praksi, i teoriji i praksi, i da Izetbegovi} bude prvi predsednik te skra}ene Jugoslavije. Da bi se i na taj na~in manifestovalo da Srbima nije ciq nikakva dominacija nego o~uvawe zajedni~ke dràve. Izetbegovi} je u jednom trenutku na to i pristao a onda su ga Amerikanci ubedili da otkaè dogovor. Slobodan Milo{evi}: Pogledajte sada paragraf 63, po{to se tu vra}a ponovo ova optu`ba, kaè dana 3. oktobra ~etiri ~lana Predsedni{tva SFRJ iz Srbije i Crne Gore, Borisav Jovi}, Jugoslav Kosti}, Sejdo Bajramovi} i Branko Kosti} preuzeli su funkciju Predsedni{tva SFRJ prenebregav{i du`nosti i odgovornosti ~lanova Predsedni{tva iz Slovenije, Hrvatske Bosne i Hercegovine i Makedonije. Dakle, 3. oktobra 1991. oni su preuzeli funkciju. Da li se ovde radilo o nekom preuzimawu funkcija Predsedni{tva ili o obavqawu te funkcije od wenih zakonito izabranih ~lanova. Svedok dr Vojislav [e{eq: Kategori~ki nije bilo nikakvog preuzimawa. Kada su se ~etvorica ~lanova Predsedni{tva povukla iz rada Predsedni{tva neki su i zvani~no saop{tili da vi{e nisu ~lanovi poput Drnov{eka, neki su jednostavno prestali da dolaze na sednice, Predsedni{tvo je radilo u onom sastavu koje je bilo mogu}e okupiti. A ja mislim da bi bilo veoma dobro za Sudsko ve}e da se pribavi taj op{ti pravni akt koji je regulisao upravo ovo o ~emu ja govorim. Jer ja ne mogu doslovno citirati sadràj tog pravnog akata ali sam apsolutno siguran da je takav pravni akt postojao. Po kome iako se ne okupi ve}ina ~lanova Predsedni{tvo radi kao da je u punom sastavu u odre|enim okolnostima. Ja vas podse}am da je ipak glasawem bilo postignuto na Predsedni{tvu, negde u prole}e 1991. godine ili po~etkom leta, da se proglasi stawe neposredne ratne opasnosti. Slobodan Milo{evi}: U paragrafu 65 stoji, dana 22. oktobra ili oko tog datuma Slobodan Milo{evi}, zajedno sa drugim u~esnicima udruènog zlo~ina~kog poduhvata, nastavio je da zagovara unitarnu srpsku dràvu kojom bi se upravqalo iz Beograda u Srbiji. Istog dana, krwe Predsedni{tvo pozvalo je na mobilizaciju rezerviste u Srbiji i u drugim regijama koje èle da ostanu u Jugoslaviji. Dakle, molim vas da prvo ustanovimo kada sam ja to po~eo da zagovaram unitarnu srpsku dràvu da bi nastavio 22. oktobra, i da li je unitarna srpska dràva uop{te bila ne~ija ideja i da li je Jugoslavija i unitarna srpska dràva isto, i da li je uostalom Jugoslavija ikada u konceptu koji smo imali bila unitarna dràva? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, vi se nikada niste zalagali ni za kakvu unitarnu dràvu. Ni za Jugoslaviju, ni za Srbiju kao unitarnu dràvu. Mi srpski nacionalisti kritikovali smo i vas li~no i va{u vlast 1990. go486
dine, u vreme referendumskog usvajawa novog nekomunisti~kog, demokratskog Ustava Srbije, {to u tom Ustavu jednostavno nisu ukinute autonomne pokrajine. Mi srpski nacionalisti smo smatrali da nema nikakvog razloga za daqe postojawe autonomnih pokrajina. Ja sam jedan od onih koji su bili najglasniji u zagovarawu takve opcije. Zatim, kada su ve} priznate ~etiri biv{e federalne jedinice, zakqu~no sa 6. aprilom 1992, vi ste se dogovorili sa crnogorskim rukovodstvom da se proglasi Savezna Republika Jugoslavija dakle, i da se sa~uva Jugoslavija pa makar suèna i da ostane federacija. A po mojoj proceni imali ste mogu}nosti da naterate crnogorsko rukovodstvo, jer je raspoloèwe naroda u Crnoj Gori bilo takvo da prihvati i jedinstvenu dràvu Srbiju, i da prihvati unitarnu dràvu da se uop{te ne zadràva federacija. Mogli ste a niste hteli. Meni je i tada i sada bilo krivo {to ste mogli a niste hteli. Jer sve do va{eg odlaska sa vlasti u Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji niko od rukovode}ih struktura u Crnoj Gori nije zastupao separatnu opciju. Ona se u zvani~noj vlasti Crne Gore pojavila tek posle 5. oktobra 2000. godine. Slobodan Milo{evi}: A da li ste vi u to vreme ~uli, ili u bilo koje vreme od mene ili od nekog od mojih bliskih saradnika, od dràvnih funkcionera pa i od ovih koji su navodno sa mnom sa~iwavali zlo~ina~ki poduhvat da imamo u planu pravqewe neke unitarne srpske dràve. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne nikada nijedan dràvni funkcioner koji je bio va{ saradnik i pripadao va{oj partiji nije zagovarao takav stav. Slobodan Milo{evi}: [ta znate o mobilizaciji rezervista, jer se ovde govori da je savezno Predsedni{tvo pozvalo na mobilizaciju rezervista, {ta znate o mobilizaciji rezervista, o razlozima za mobilizaciju u vremenu i uslovima u kojima je savezno Predsedni{tvo tu mobilizaciju proglasilo? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja nisam sasvim siguran da je uop{te savezno Predsedni{tvo proglasilo mobilizaciju rezervista. Jer mobilizaciju rezervista obavqaju nadle`ni vojni organi, organi JNA. Ali je savezno Predsedni{tvo naloìlo JNA da preduzme odgovaraju}e mere u ciqu za{tite ustavnog poretka, teritorijalnog integriteta i dràvnog suvereniteta zemqe. I znam da se ta mobilizacija uglavnom veoma slabo odvijala, ~ak i u Srbiji bila je veoma slabog odziva, jer je Veqko Kadijevi}, kao ministar odbrane, izbegavao da ukloni komunisti~ka obele`ja sa vojnih uniformi. I Predsedni{tvo, pre svega Savezna vlada a i Predsedni{tvo na insistirawe Stipe Mesi}a i Ante Markovi}a kao premijera donosi odluku o intervenciji JNA u Sloveniji. Po mojim saznawima rukovodstvo Srbije nije bilo za takvu intervenciju. Nije bilo ni za slawe dodatnih trupa JNA u Sloveniju, niti je bilo za to da JNA ulazi u sukob sa tada{wim vlastima u Sloveniji iako su one bile separatno nastrojene. Po mojim saznawima Srbija je htela razgovore. A slovena~ko rukovodstvo, ohrabreno sa Zapada, vi{e nije htelo ni da razgovara. Slobodan Milo{evi}: Hvala gospodine [e{eq. Svedok B-071 je pomiwao u vi{e navrata vas pa }u vas zamoliti da kao {to sam vas pitao za jedan
487
~itav niz svedoka kratko odgovorite da li su ti navodi ta~ni i da ih kratko prokomentari{ete gde smatrate da je to potrebno. B-071, 1. aprila 2003. godine, na stranici transkripta 18347, govori o tome kako su Arkanovi i [e{eqevi qudi pqa~kali i odnosili sve u Srbiju. Da li vi i{ta o tome znate. Prvo da li su va{i qudi pqa~kali i nosili stvari u Srbiju i da li su va{i qudi imali neku saradwu sa Arkanovom Srpskom dobrovoqa~kom gardom. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Dva puta ne. Prvo, dobrovoqci Srpske radikalne stranke nigde nisu pqa~kali i nosili u Srbiju. Kada to tvrdim onda imam u vidu da nigde nije bilo organizovane pqa~ke i organizovanog izno{ewa ratnog plena. To da li je negde neki pojedinac ne{to ukrao {to je moglo u yepove da mu stane, u nedra, i tako poneo to je ve} drugo pitawe. Ali kod dobrovoqaca Srpske radikalne stranke organizovane pqa~ke nije bilo i nije bilo izvla~ewa ratnog plena u Srbiju to garantujem. Dobrovoqci Srpske radikalne stranke imali su striktne instrukcije da izbegavaju bilo kakve kontakte i susrete sa Arkanom i wegovom Srpskom dobrovoqa~kom gardom. I do ratnog sadejstva, koliko ja znam, nije ni dolazilo. Predsedavaju}i sudija Robinson: Ja vas pitam za{to je takva instrukcija uop{te davana dobrovoqcima Srpske radikalne stranke? Svedok dr Vojislav [e{eq: Mi smo se bojali bilo kakve kompromitacije. Nismo èleli da na neki na~in izgubimo ~ast, ugled, dostojanstvo da se poremeti svest o na{em po{tewu i moralu. Ja sam vama ve} predo~io niz dokaza da sam ja sa Arkanom imao sukobe jo{ 80-tih godina, mnogo pre rata. Ti sukobi su se daqe ponavqali u raznim fazama, dolazilo je i do sudskih obra~una i verbalnih obra~una, ~ak mi je jednom saop{teno iz SDB da postoji opasnost da me Arkan likvidira. To je Jovica Stani{i} pred mnogim pritvorenicima ponovio i ovde u pritvorskoj jedinici Ha{kog tribunala. On je tada bio {ef SDB. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq kako moète biti sigurni da bez obzira na te instrukcije va{i qudi nisu imali kontakata sa Arkanovim qudima, i da nisu zaista pqa~kali. Kako moète zasigurno znati, vi tamo niste bili. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja ne mogu da kaèm da nijedan dobrovoqac Srpske radikalne stranke nije sara|ivao sa Arkanom. Bio je jedan slu~aj koga se ja dobro se}am. Jedan ~ovek, profesor iz Zemuna, oti{ao u isto~nu Slavoniju kao dobrovoqac Srpske radikalne stranke, ali kada se wegova grupa vratila sa rati{ta, to je bilo otprilike nekih stotiwak qudi koji su se posle mesec dana vra}ali ku}ama, on je odlu~io da se ne vrati da ostane, prikqu~io se Arkanu i poginuo kao Arkanovac. âk smo se Arkan i ja tada sreli na wegovoj sahrani. Dakle, izuzetaka je moglo biti ali zajedni~ke vojne akcije nije bilo. A negde je neko mogao iz nekog sopstvenog interesa i da sara|uje sa Arkanom. Moja distanca prema Arkanu je bila stalna i kao predsednik Srpske radikalne stranke Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Hvala vam to {to ste nam rekli nam je jasno. Gospodine Milo{evi}u.
488
Slobodan Milo{evi}: Ovaj isti svedok B-071 kaè, 10. aprila 2003. godine, na stranici transkripta 18949, po~eci agresije na Hrvatsku su se odigrali iz Mirkovaca, Jankovaca i ubacivawem [e{eqevih Belih orlova. Prvo o kakvoj se agresiji na Hrvatsku radi i o kakvim se [e{eqevim Belim orlovima ovde radi. Svedok dr Vojislav [e{eq: Apsolutno nikakve agresije nije moglo biti. Srpski narod je organizovao svoju odbranu tamo gde se ose}ao ugroènim. Ja sam ve} rekao da smo mi pre slawa dobrovoqaca u JNA poslali jednu grupu dobrovoqaca na poziv Vuka{ina [o{ko~anina u Borovo Selo. Posle smo imali, koliko mene se}awe sluì, ja sam u toku rata bio i u Mirkovcima, imali smo i u Mirkovcima dobrovoqce ali iskqu~ivo u sastavu JNA a nikada ni sa kakvim Belim orlovima nismo imali posla. Bio je jedan dobrovoqac iz srpske narodne obnove u Borovu Selu ali tada se oni nisu zvali Beli orlovi nego Du{an silni, i on je poginuo bez oru`ja u rukama ~im je po~eo hrvatski napad. Posle vi{e nismo imali nekih kontakata niti smo imali nekih zajedni~kih akcija, niti smo imali bilo kakve saradwe. Slobodan Milo{evi}: Samo da vam preciziram ovo {to ovde se kaè, ovde se govori da ste vi imali saradwu, ovde se kaè ubacivawem [e{eqevih Belih orlova. Ovde se Beli orlovi pripisuju vama. Svedok dr Vojislav [e{eq: Naàlost, to nije jedini slu~aj da ha{ko Tuìla{tvo dovodi svedoke koji uop{te nisu verzirani u stvarne doga|aje. To je toliko te{ka besmislica re~i [e{eqevi Beli orlovi da to apsolutno i pravno, profesionalno i moralno diskvalifikuje svedoka i tuìoca koji je doveo takvog svedoka. To je apsolutno nepoznavawe stvari o kojima se svedo~i. Slobodan Milo{evi}: Ovaj isti svedok B-071, {to je oznaka za Bosnu kod ovih svedoka, 10. aprila 2003. godine, na stranci transkripta 19003, kaè da je [e{eq okupqao qude u Erdutu, tamo vr{io obuku i naoruàvao i slao ih u Bosnu. Da li je to ta~no gospodine [e{eq? Sudija Kvon: Radi zapisnika gospodine Milo{evi}u moram da vam kaèm da je to bio B-1493 on je svedo~io 10. aprila, nastavite. Slobodan Milo{evi}: Mo`da sam ja u bele{kama napravio gre{ku ali to je tvrdwa koja se nalazi na toj stranci 19003. Da li ste vi okupqali qude u Erdutu, vr{ili obuku i naoruàvali i slali ih u Bosnu Svedok dr Vojislav [e{eq: U toku rata u isto~noj Slavoniji ja sam samo jednom bio u Erdutu. Ja sam, ~ini mi se, pomenuo da sam tada sreo Radovana Stoj~i}a Bayu u Erdutu. To je jedan jedini put, prolazio bih kolima kroz Erdut u vi{e navrata ali bez zaustavqawa. Nikada tamo nismo slali qude i nikada tamo nismo imali nikakav centar za obuku. To kategori~ki tvrdim. Qudi iz Srpske radikalne stranke koji su i{li pred po~etak rata i na samom po~etku rata u Bosnu i Hercegovinu bili su iskqu~ivo u sastavu JNA. Dakle, apsolutno nikakve veze sa kasnijim Arkanovim centrom u Erdutu nismo imali. Slobodan Milo{evi}: Svedok 1070, 7. maja 2003. godine, to je stranica transkripta 20294, kaè Arkanovi i [e{eqevi qudi su pucali iznad gla489
va zarobqenih civila u gimnaziji u Bratuncu. Jeste li vi imali qude u Bratuncu koji su maltretirali civile? Svedok dr Vojislav [e{eq: Na po~etku rata i nikada posle Srpska radikalna stranka nije imala dobrovoqce u Bratuncu. A po mojim saznawima i Arkan se nije pojavqivao u Bratuncu. Arkan se pojavqivao u Zvorniku i u Bijeqini, koliko ja znam ni on nije bio u Bratuncu. Rekao sam ve} u Bratunac je Derowi} dovodio Bele orlove. [ta su sve oni tamo radili ja nisam bio o~evidac. Ali znam {ta je Derowi} radio, tu su mi saznawa veoma pouzdana. Slobodan Milo{evi}: Ovaj isti svedok, na stranici transkrpta 20351, kaè: 17. aprila su u Bratuncu bili [e{eqevi qudi, izme|u Belih orlova i [e{eqevih qudi nema razlike. Dakle, on ih identifikuje. Svedok dr Vojislav [e{eq: To pokazuje samo koliko je verodostojan taj svedok. Ako on ne vidi razliku izme|u dobrovoqaca Srpske radikalne stranke i Belih orlova onda je on potpuno neupu}en. I nije to jedini slu~aj, ja sam video i u nekim drugim presudama koje sam ~itao da su neki svedoci izjavqivali da su negde vi|ali na nekim drugim mestima [e{eqeve Bele orlove. Ali to je problem ha{kog Tuìla{tva i krajwe nepouzdanosti svedoka kojima ono manipuli{e. Slobodan Milo{evi}: Svedok Yemajil Be}irevi} je ovde tako|e vas pomiwao u nekoliko navrata. On na stranici transkripta 20516 kaè da je video Tuìlac Yefri Najs: âsni sude, ja nisam mogao sam da proverim da li nam optuèni pravilno daje reference za ovaj materijal na koji se poziva, tako da je jako te{ko pratiti i zahvalan sam gospo|ici Dikli} {to mi pomaè da uop{te uspevam, me|utim izgleda da je ova posledwa referenca od onog istog svedoka kaè se da je od istog svedoka a zapravo je od drugog, mislim da se radi o Hajrudinu Malagi}u. Ali zaista su nam potrebne ta~ne reference zbog toga {to ne moèmo da jednostavno na|emo tu stranu u transkriptu ponekada na{e strane nisu iste u paginaciji. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, molim vas da budete pa`qiviji kada citirate imena svedoka na koje se pozivate, sudija Kvon vas je ve} jednom ispravio, a izgleda da postoji jo{ jedna gre{ka u referenci. Slobodan Milo{evi}: Mo`da postoji gre{ka u imenu, ali ne postoji gre{ka u citatu iz transkripta. A moje se pitawe odnosi na materijalne ~iwenice koje se ovde pomiwu. Predsedavaju}i sudija Robinson: Ali mi to moramo da pratimo, gospodine Milo{evi}u. Vi imate obavezu da budete pa`qiviji, molim vas, nastavite. Slobodan Milo{evi}: Gospodine Robinson, proveri}u ovo da li se odnosi na istog svedoka sa stranice 20352. Ovaj citat koji sam pomenuo odnosno 20351, proveri}u to u toku pauze. Svedok Yemail Be}irevi}, na stranici transkripta 20516, kaè da je na televiziji video okupaciju Bijeqine 31. marta 1992. i Zvornika 8. aprila 1992. u kojoj su u~estvovali Arkanovi, [e{eqevi qudi i JNA. Da li ne{to znate o okupaciji Bijeqine? Da li je i
490
ko okupirao Bijeqinu 30. marta 1992. i Zvornik 8. aprila 1992. godine? Kakvo je bilo u~e{}e va{ih dobrovoqaca u tim doga|ajima i da li ga je uop{te bilo? Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, niko nije okupirao ni Zvornik ni Bijeqinu. Tamo je u Zvorniku do{lo do oruànog sudara JNA i muslimanskih paravojnih formacija. Muslimanske paravojne formacije u gradu Zvorniku su vrlo brzo potu~ene. Me|utim, dugo su se borile na tvr|avi koja se nalazi iznad Zvornika i tamo su danima trajale borbe. U tim borbama su u~estvovali dobrovoqci Srpske radikalne stranke, bio je i Arkan bila je i Srpska dobrovoqa~ka garda. Po mojim saznawima oni nisu do{li sa JNA nego na poziv lokalne Teritorijalne odbrane i ja mislim da se to vrlo lako moè ustanoviti na osnovu dokumentacije i realnog stawa stvari na terenu. Ja znam pouzdano da su komande i oficiri JNA, tako|e, izbegavali sadejstvo sa Arkanom i wegovim Tigrovima odnosno Srpskom dobrovoqa~kom gardom. I da je tu bilo velikih animoziteta sve vreme rata. I retko je koji oficir JNA hteo saradwu sa Arkanom. [to se Bijeqine ti~e, po mojim saznawima tamo nije bila angaòvana JNA u lokalnim sukobima, ali se pojavio Arkan. Po mojim saznawima on se najverovatnije pojavio na poziv Biqane Plav{i}, ja ne bih mogao to da dokaèm, ali znam da je Biqana Plav{i} do{la naknadno u Bijeqinu i da se vrlo srda~no susrela sa Arkanom u Bijeqini javno pred televizijskim kamerama. Dobrovoqaca Srpske radikalne stranke u vreme sukoba u Bijeqini nije bilo. Ali je bilo qudi koji su se ve} u~lanili u Srpsku radikalnu stranku, bili su me{tani Bijeqine, i oni su se digli na oru`je. I oni su u~estvovali u tim sukobima u Bijeqini. Ali su se, tako|e, strogo distancirali od Arkana. Pogotovo od Mauzera koji je bio Arkanov saradnik. Iz Srbije nijednog dobrovoqca nismo slali u Bijeqinu. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala vam. Gospodine Najs, mogu li da vas zamolim da ne{to razjasnite {to ste ti~e teorije Tuìla{tva. U bosanskoj optu`nici tvrdi se da je optuèni ili sam ili zajedno sa drugim u~esnicima u zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu po~inio neke zlo~ine. Kako ste vi izvodili svoje dokaze? Vi ne tvrdite da je on delovao sam koliko, sam ja shvatio celu tezu Tuìla{tva, vi tvrdite da je on delovao zajedno sa drugim u~esnicima u istom poduhvatu. Tuìlac Yefri Najs: Ta~no je. Ja nisam pregledao svaku pojedina~nu tvrdwu da vidim da li ima ne{to {to se odnosi na pojedina~no vr{ewe ili ~iwewe zlo~ina ili pojedina~no delovawe, ali je na{a tvrdwa u su{tini je da je on sara|ivao sa drugima. Predsedavaju}i sudija Robinson: Meni se ~ini da je to zapravo va{a teorija, a ne da je radio sam. Tuìlac Yefri Najs: Tako je. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala vam. Slobodan Milo{evi}: E pa dobro, gospodine [e{eq, ~uli ste sada i ovo obja{wewe, po{to vi dobro znate odnose i stawe iz tog vremena sami ste rekli da je u Bijeqini bio Arkan i u Zvorniku. Da li sam ja, ili neki
491
organi vlasti, imali bilo kakve veze sa Arkanovom Dobrovoqa~kom gradom Tuìlac Yefri Najs: Razmi{qao sam o onome {to sam upravo rekao i mislim da postoji ova kvalifikacija, mada ja mislim da to nije kvalifikacija odnosno ograda. Naravno, jedna od na{ih tvrdwi je da je ovaj optuèni pokrenuo odre|enu ma{ineriju sa svog visokog politi~kog nivoa, da je izazvao odre|eni tok doga|aja na terenu koji su zlo~ina~ki po prirodi. To je standardna metoda izazivawa postupaka koji su genocidni po svojoj prirodi kao {to smo imali u izve{taju jednog eksperta. Naravno, u tim okolnostima on sara|uje sa drugim qudima. Stepen u kome su drugi qudi ukqu~eni, a to moè biti minimalan ili nepostoje}i zavisi od konkretnih okolnosti u praksi. Predsedavaju}i sudija Robinson: Mislim da o tome treba da razmislimo kasnije. Izvolite, gospodine Milo{evi}u, nastavite. Slobodan Milo{evi}: Dakle, ovde se pomiwe Arkan. Ovde se pomiwe Mauzer. Da li sam ja ili bilo ko iz rukovodstva Srbije imao bilo kakvu vezu sa Arkanom posebno i sa Mauzerom posebno. Molim vas da to objasnite, gospodine [e{eq. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam siguran da nikakve veze niste imali ni sa Arkanom ni sa Mauzerom. Na srpskoj politi~koj sceni svi su se ustru~avali od bilo kakvih otvorenih kontakata sa Arkanom. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, vi postavqate ovom svedoku toliko op{tih pitawa, a da pri tom ne uspostavqate nikakvu osnovu za dokazni materijal za svedo~ewe koje on pruà. Na primer, kada se radi o ovom pitawu kako moè ovaj svedok da kaè da li ste vi imali ne{to sa Arkanom ili sa Mauzerom? On svedo~i i kaè da vi ni{ta niste mali sa wima me|utim, da bi to bilo uverqivije bitno je da se uspostavi temeq, da se pokaè na koji na~in je on u stawu da tako ne{to tvrdi. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, da li je to neka, kako bih rekao tajna stvar koja se ne moè znati, ili se na bilo kakav na~in moè tvrditi da je neko iz vlasti ja ili bilo ko drugi imao neku vezu sa Arkanom ili Mauzerom? Svedok dr Vojislav [e{eq: To se u Beogradu nije moglo sakriti. Nemogu}e je to u Beogradu sakriti. Beograd je takav grad da i najve}e tajne vrlo lako procure u javnost. Drugo, Arkan je na srpskoj politi~koj sceni imao bliske kontakte samo sa Zoranom \in|i}em. A ve} sam govorio o vezi \in|i}a i Mauzera. Mauzer je bio i \in|i}ev potpredsednik i predsednik \in|i}eve stranke za Republiku Srpsku i \in|i} je u wegovoj predizbornoj kampawi u~estvovao. Slobodan Milo{evi}: Samo da jo{ jednu stvar razjasnimo da li ste vi u Bijeqini imali strukturu Srpske radikalne stranke koja je mogla da vas precizno obavesti o svim doga|ajima u Bijeqini? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Nije Srpska radikalna stranka jo{ bila sasvim organizovana u Bijeqini, ali qudi koje smo tamo imali ukqu~uju}i Mirka Blagojevi}a, koji se pomiwe u nekim svedo~ewima i u ovom pro492
cesu, mene su vrlo iscrpno izve{tavali i vrlo pouzdano izve{tavali o svim zbivawima u Bijeqini. Uostalom, na{ Op{tinski odbor u Bijeqini u vi{e navrata ogla{avao se javnim saop{tewima i drào konferencije za {tampu na kojima je energi~no osu|ivao, èstoko kritikovao Mauzerovo pona{awe, pogotovo Mauzerovo pona{awe prema muslimanskim civilima. I ta dokumenta postoje ja ih ve} spremam za ovaj moj proces koji nikako da po~ne. Slobodan Milo{evi}: Ovaj isti svedok Be}irevi}, na strani transkripta 20521, kaè: Tokom napada na oblast oko Kowevi}a poqa, Cerske i Kaminice pored JNA i takozvanih lokalnih srpskih jedinica u~estvovali su i Crvene beretke ili boqe re~eno Arkanovi i [e{eqevi qudi. Sada se dakle, povezuje i defini{e da su Arkanovi i [e{eqevi qudi nekakve Crvene beretke. O kakvim se Crvenim beretkama radi, o kakvim Arkanovim i [e{eqevim qudima oko Kowevi}a poqa, Cerska i Kamenica o kojima ovaj svedok govori? Svedok dr Vojislav [e{eq: Svedo~ewe je, to je o~igledno, krajwe konfuzno. Svedok ne zna {ta su Crvene beretke, mo`da je video kod nekih vojnika na glavama crvene beretke, kao kape, pa iz toga zakqu~uje da je to jedinica koja se tako zove, pa onda ne zna da li su u pitawu Arkanovci ili [e{eqevci ili je to za wega sve isto. To je krajwe neprecizno svedo~ewe, svedo~ewe napamet. Ja insistiram da je nemogu}a identifikacija takozvanih {e{eqevaca sa arkanovcima i navodnim Crvenim beretkama. A za Crvene beretke ve} sam izneo pouzdane ~iwenice da se taj naziv u raznim situacijama odnosio na razli~ite vojne formacije. Po~ev{i od Srpske Krajine, gde su to bili qudi vezani za kamp kapetana Dragana, zatim od Vojske Republike Srpske, u kojoj su crvene beretke nosili pripadnici interventnih ili izvi|a~kih vodova, pa do jedinice za specijalne operacije Slu`be dràvne bezbednosti iz Srbije koja je formirana 1996. godine. I tu se o~igledno namerno unosi zabuna kako bi se kroz zabunu mogle, odre|enim qudima, pri{ivati stvari koje nemaju nikakve veze s wima. Slobodan Milo{evi}: Svedok Osman Selak, na stranici transkripta 22312, kaè: [e{eq je izjavio da svi oficiri Vojske Jugoslavije, koji su bili muslimani i Hrvati, moraju biti zameweni i ovo je ura|eno. To je ono {to on tvrdi. Svedok dr Vojislav [e{eq: Osman Selak nije neozbiqan ~ovek, on je pukovnik po ~inu i bio je sve vreme rata, koliko ja znam, na~elnik {taba Prvog kraji{kog korpusa Vojske Republike Srpske. Dakle, drugi ~ovek odmah posle generala Momira Tali}a. Ako je to taj Osman Selak za koga ja znam. Slobodan Milo{evi}: Ja to ne mogu da vam potvrdim. Svedok dr Vojislav [e{eq: Dakle, Osman Selak je bio oficir, visoki oficir Vojske Republike Srpske. On kada kaè da sam ja negde ne{to izjavio, treba da kaè gde sam izjavio, kojim povodom, pod kojim okolnostima. Ja sam sli~nu izjavu dao u Beogradu nakon otcepqewa pojedinih federalnih jedinica. Traìo sam da iz JNA, po{to se Slovenija otcepila, Slovenci
493
idu iz vojne slu`be. I oni su uglavnom posle i penzionisani ukqu~uju}i admirala Staneta Broveta, koji je li~no bio protiv slovena~kog separatizma. [to se muslimana ti~e, muslimani iz Bosne i Hercegovine vi{e nisu imali osnova da ostanu u vojsci Jugoslavije, ali muslimani sa podru~ja Srbije i Sanyaka odnosno Ra{ke oblasti, oni su ostajali. Imamo ~itav niz primera da sumuslimani, kao oficiri i podoficiri Vojske Jugoslavije, vrlo ~asno obavqali svoje du`nosti. Dakle... Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala, gospodine [e{eq. Hvala. Sudija Bonomi: Meni bi bilo od pomo}i kada biste vi rekli da li vi takvu izjavu jeste dali ili niste dali. Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodine Bonomi, otkud ja to da znam, ako mi ovde ne pokaète gde i kada. Da vidimo koja je izjava. Da identifikujemo. Sudija Bonomi: Dobro. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam dao hiqade i hiqade izjava, ali one su javno davane, zapisivane, objavqivane pa treba da vidimo. Moja primedba jeste {to taj Osman Selak ne kaè kad i gde sam ne{to izjavio. Sudija Bonomi: Dobro, to je u izvesnoj meri od pomo}i. Ali da li iz ovoga {to ste upravo rekli sledi da ste vi to mo`da mogli re}i? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam to mogao re}i u ovom smislu da oni koji su kadrovi i u vojsci iz odmetnutih Republika u principu ne treba da ostanu na funkcijama u Vojsci Jugoslavije. Znate, ako se Slovenija otcepila, a sav slovena~ki narod bukvalno ìvi u Sloveniji ~emu onda Slovenci oficiri Vojske Jugoslavije? I kakav oni autoritet kao oficiri mogu imati? Sudija Bonomi: Mene sada to jo{ vi{e zbuwuje. U citatu stoji da ste vi rekli da svi oficiri Vojske Jugoslavije koji su muslimani i Hrvati treba da budu zameweni. I onda da je to i u~iweno. Da li vi kaète da ste vi mo`da takvu izjavu dali? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja ne kaèm da sam takvu izjavu dao i takvu izjavu kako svedo~i Osman Selak nisam dao. Mogao sam dati sli~nu izjavu sa krajwe preciznim zna~ewem. Ali ta izjava mora da se prona|e kad, gde, kome. Ako je Osman Selak negde video u novinama ili video na televiziji, treba onda da se utvrdi da se na|e to, to je vaqda praksa i ovog Tuìla{tva. Da se na|e ta novina i da se vidi {ta sam ta~no rekao. Ja nijednu izjavu koju sam dao bilo kada i bilo gde ne}u opovrgnuti, ali mora ta~no da se izjava rekonstrui{e. A vi od mene traìte da komentari{em verziju moje navodne izjave u vizuri Osmana Selaka. Kako Osman Selak zami{qa moju izjavu. Pa ne mogu ja moje izjave podvoditi onome {to on zami{qa da bi mogla biti moja izjava. Sudija Bonomi: Gospodine [e{eq, ja ni{ta od vas ne traìm ja samo poku{avam shvatiti odgovor koji ste vi dali na pitawe gospodina Milo{evi}a. I ja mislim, na osnovu ovoga {to ste upravo rekli, da je problem u tome da ste vi to sami prou~avali i vi sada poku{avate opravdati jedan va{ stav, a da, pri tom, zapravo, ne odgovarate direktno na pitawe koje vam je postavqeno. Sada izgleda da je jednostavan odgovor na va{e pitawe, na ono pitawe bio da vi nikako niste mogli re}i ne{to tako. Mo`da ste rekli ne494
{to konkretnije o nekim drugim qudima, ali ne ne{to tako op}enito o muslimanima i Hrvatima. Recite mi sada da li je to dobar saètak va{eg stava o tome? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa nisam siguran ba{ sasvim, ja mislim da ste vrlo blizu, ali da bih vam pomogao ukaza}u vam na jedan primer. Cele 1991. godine, pa ~ak i 1992, s vremena na vreme smo informisani oficir taj i taj hrvatske nacionalnosti pobegao iz Srbije u Hrvatsku. Mnogi od wih povezli pune automobile poverqivih dokumenata. Pa mi smo imali ~ak negde 1998. godine da je Robert Ivanovi}, Hrvat, komandant vojne muzike Prve armijske oblasti u Beogradu s porodicom oti{ao legalno u inostranstvo, pa pobegao u Hrvatsku, i danas ìvi u Puli. Sudija Bonomi: Gospodine [e{eq, meni se niti iz daleka ne ~ini da }e to biti od pomo}i meni, pa je naboqe da nastavimo sa pitawima gospodina Milo{evi}a. Morate imati na umu da vam je pitawe postavqeno o jednoj izjavi za koju je jedan svjedok rekao da ste vi izrekli, izjavi koja je sasvim o~ito rasisti~ka izjava. I ne znam za{to tako te{ko mora biti da odgovorite na to. Mislim da gospodin Milo{evi} to moè daqe istraìti sam u svojim odgovorima ukoliko èli. Predsedavaju}i sudija Robinson: Neka gospodin Milo{evi} postavi slede}e pitawe. Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodine Robinson, ja o{tro protestvujem povodom kvalifikacije gospodina Bonomija da bi bilo koja moja izjava mogla biti rasisti~ka. Prvo, nikada u ìvotu nikakvu rasisti~ku izjavu nisam dao... Predsedavaju}i sudija Robinson: Sudac Bonomi nikada to nije rekao, ne on nikada nije to rekao. Svedok dr Vojislav [e{eq: Sada je rekao. Predsedavaju}i sudija Robinson: Vi ne morate ovde na ni{ta odgovarati. Gospodine Milo{evi}u, izvolite. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, bojim se da je u pitawu jedan ~ist nesporazum. Ja sam vam postavio konkretno pitawe i da bi to precizirali i izbegli svaku nejasno}u po{to je ovde re~eno [e{eq je izjavio da svi oficiri Vojske Jugoslavije koji su bili muslimani i Hrvati moraju biti zameweni. Jeste li to ikada izjavili? Svedok dr Vojislav [e{eq: Tako ne. Slobodan Milo{evi}: Dobro, zna~i niste. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Predsedavaju}i sudija Robinson: Onda je to svr{eno. Onda je to to. Sudija Bonomi: A za{to je trebalo toliko vremena da se ustanovi jedno tako jednostavno pitawe, to meni zaista nije jasno. Mo`da bi, gospodine [e{eq, bilo od pomo}i kada biste vi jednostavno slu{ali pitawa i odgovarali na ona pitawa koja su zaista i postavqena, a ne da dajete politi~ke izjave. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja ne dajem politi~ke izjave, gospodine Bonami...
495
Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, izvolite. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, svedok Baron van Linden je ovde govorio o vama, pomenuo je samo par ~iwenica pa vas molim da proverite da li su te ~iwenice ta~ne, a pre svega me interesuje u kojim okolnostima se to dogodilo ako se dogodilo. Na strani 26758, neposredno posle bombardovawa Markala [e{eq je do{ao na Pale. A onda kaè na stranici 26762, [e{eq je do{ao na Pale neposredno posle prvog ultimatuma NATO bosanskim Srbima da im pruì pomo}. Dakle, ovde se govori o par ~iwenica molim objasnite te okolnosti o ~emu se tu zapravo radi. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam vi{e puta boravio na Palama. I kad god je rukovodstvo Republike Srpske bilo pod zapadnim pritiscima ja sam javno podràvao rukovodstvo Republike Srpske. Jer su zapadne sile vodile otvoreno antisrpsku politiku. [to se ti~e pijace Markale, i dve eksplozije, jednoj na samoj pijaci, jednoj blizu pijace kao i eksplozije u ulici Vase Miskina, na Partizanskom grobqu kod stare pivare, to su eksplozije koje je organizovalo muslimansko rukovodstvo. Bilo da je eksploziv podmetnut na licu mesta, bilo da je odnekud to mesto ga|ano minobaca~kom granatom. To je podmetnuti triger ivent da bi se optuìli Srbi i da bi se opravdale odmah uspostavqene sankcije, pretwe bombardovawem i tako daqe. Slobodan Milo{evi}: Dakle, gospodine [e{eq, ako sam vas dobro razumeo, va{i odlasci su bili iskqu~ivo u funkciji politi~ke podr{ke rukovodstvu Republike Srpske u okolnostima u kojima su bili izloèni pritiscima i bombardovawu. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Hvala. Svedok B1445 je rekao, na stranici 27608. u januaru ili februaru 1992. godine, vodite, molim vas, ra~una o datumima, zna~i januar i februar 1992. godine - Arkanove i [e{eqeve jedinice su stigle u Doboj. Da li to ima bilo kakvo utemeqewe u ~iwenicama? Svedok dr Vojislav [e{eq: To je apsolutno nemogu}e. U januaru ili februaru 1992. nije bilo nikakvih vojnih dejstava u Doboju i okolini. Drugo, dobrovoqci Srpske radikalne stranke ni preko JNA nisu upu}ivani u Doboj. Po mojim saznawima ni Arkanovi Tigrovi nikada nisu dejstvovali u Doboju. To je apsolutna izmi{qotina. Slobodan Milo{evi}: E sada, molim, vas da na ovo pitawe odgovorite {to preciznije, re~ je o svedoku Seadu Omeragi}u koji je na strani transkripta 27738 rekao izri~ito Mirko Blagojevi}, dakle va{ funkcioner koga ste ina~e i malo~as pomenuli, je organizator sukoba u Bijeqini i on je bio ~lan Srpske radikalne stranke, imao je kontakte sa [e{eqem. Ne pitam vas ovo da li je bio ~lan Srpske radikalne stranke i da li je imao kontakte sa vama. Nego ovu tvrdwu Mirko Blagojevi} je organizator sukoba u Bijeqini. Molim vas da tu tvrdwu ovog svedoka koja se nalazi u transkriptu komentari{ete i kaète da li je ta~na ili nije. Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, sukob se ne organizuje. Organizuje se napad, organizuje se odbrana. Ali se sukob ne organizuje. Sukob se de{ava kada se sudare dve oruàne formacije. Mirko Blagojevi} je u~estvovao u
496
sukobima koji su se desili u Bijeqini, ali iskqu~ivo u vojnom oruànom sukobu. Kada su muslimanske formacije poraène Mirko Blagojevi} vi{e ni u kakvim sukobima nije u~estvovao, a ja svojim ìvotom garantujem da nije u~estvovao ni u kakvoj pqa~ki, ni u kakvom progonu, maltretirawu civilnog stanovni{tva i tako daqe. To sam apsolutno siguran. I mogu potpuno da se identifikujem sa svim onim {to je radio Mirko Blagojevi}, toliko sam siguran da on nije ~inio ni{ta protivzakonito. Slobodan Milo{evi}: Hvala. Svedok B-1780, na stranicama transkrupta 28220 i 28221, tvrdi [e{eqevi qudi su mu~ili zatvorenike na farmi Ekonomija. Svedok dr Vojislav [e{eq: A gde je ta farma Ekonomija? Slobodan Milo{evi}: Pa shvatio sam da je negde u blizini Zvornika. Svedok dr Vojislav [e{eq: I to je potpuno nemogu}e. Dobrovoqci Srpske radikalne stranke su u~estvovali u zvorni~koj operaciji dok je tamo dejstvovala JNA. U kratkim borbama u samom gradu i u ne{to duìm borbama koje su trajale nekoliko dana na tvr|avi iznad grada gde je otpor muslimanskih paravojnih formacija bio prili~no jak. Nakon {to je sukob obustavqen JNA se povukla, i dobrovoqci Srpske radikalne stranke su se povukli. Iskqu~ujem svaku mogu}nost da su dobrovoqci bili angaòvani na ~uvawu ratnih zarobqenika ili na pritvarawu civila. Slobodan Milo{evi}: Dobro. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da je do toga do{lo to bih sigurno znao. Slobodan Milo{evi}: Dobro, svedok Mirsad Ku~anin tvrdi da ste vi li~no ubili Srbina Vasiqevi}a i to u slede}im okolnostima. Ovo je na stranci transkripta 28966, on govori o tome [e{eq je na srpskoj televiziji pokazivao neko oru`je kalibra 7,9 milimetara, li~no ga je ispalio na muslimane u Sarajevu. I to je bilo prikazano na televiziji i da ste vi li~no ubili nekakvog Srbina Vasiqevi}a tamo. Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, ja se dobro se}am tog doga|aja. Bio sam na Grbavici u to vreme pod za{titom stranih navodnih posmatra~a. Muslimani su poku{ali, kopaju}i rovove, da zaobi|u srpske poloàje na obodu Sarajeva i da se srpskim snagama privuku s le|a. Ja sam sa Grbavice jedne iz zgrade, nekada{we stambene zgrade, koja je muslimanskim dejstvima bila potpuno razru{ena ga|ao iz mitraqeza tipa broving, taj mitraqez nigde nisam mogao nositi to je te{ki mitraqez i on se ne nosi u rukama... Slobodan Milo{evi}: Dobro on ina~e na stranci 28967, kaè da ste na Grbavici nosili broving. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne moè se taj broving nositi, on je preteàk za no{ewe u rukama, on je bio instalisan u toj zgradi i ja sam iz tog brovinga ga|ao muslimane u rovovima ispod osmatra~kog poloàja Ujediwenih nacija. Ja sam ga|ao iz brovinga, neko od dobrovoqaca Srpske radikalne stranke je sa Jevrejskog grobqa ga|ao iz bestrzajnog topa i pogoci su bili na vrhu rova gde su jo{ trajali radovi na kopawu. Da li je neko tamo poginuo ja to ne znam, mogli su poginuti muslimanski vojnici onda sam time zadovoqan, jer to moje malo u~e{}e u ratu je pokazalo efekat, mogao
497
je poginuti Srbin u muslimanskoj vojsci, on je tu bio protivnik u ratu. Mogao je poginuti civil Srbin koga su muslimani prinudili da kopa rovove. Onda je za wegovu pogibiju kriv onaj ko ga je kr{ewem me|unarodnog ratnog prava izveo da prinudno kopa rov, a ne onaj ko je dejstvovao po rovu. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Svedok dr Vojislav [e{eq: Taj je onda... Slobodan Milo{evi}: Da li je ta~no ovo {to tvrdi svedok Miroslav Derowi}, na stranici 29626, da su po~etkom aprila [e{eqevi qudi stigli u oblast Bratunca i Zvornika? Svedok dr Vojislav [e{eq: To je Derowi}eva smi{qena izmi{qotina, on vrlo dobro zna koga je on doveo u oblast Bratunca, ali vidite znaju}i koga je on doveo u Bratunac on tu povezuje Bratunac i Zvornik, pa daje uop{tenu formulaciju. Stigli [e{eqevi qudi u Bratunac i Zvornik. Pa ako su bili u Zvorniku, kao da su bili i u Bratuncu. U Bratuncu nisu bili dobrovoqci Srpske radikalne stranke i Derowi} izmi{qa. U Bratuncu su bili me{tani koje je Derowi} organizovao u Bratuna~ku brigadu, na po~etku rata Derowi} je bio komandant Bratuna~ke brigade, pa se onda morao povu}i, jer nema nikakve oficirske spreme. Kada se Vojska Republike Srpske konsolidovala, onda je oficir profesionalac do{ao za komandanta Bratuna~ke brigade. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, morate usporiti prevodioci imaju pote{ko}a pri prevo|ewu. Svedok dr Vojislav [e{eq: Mogli ste da primetite, gospodine Robinson, da se ja trudim u posledwe vreme da sporo govorim, a ponekad mogu da ubrzam kada zaboravim na va{e upozorewe. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da, primetio sam, i drago nam je da se trudite, odgovorili ste na pitawe tako da moète ~uti slede}e. Slobodan Milo{evi}: Nisu bili dakle, u Bratuncu uop{te. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, dobrovoqci Srpske radikalne stranke nisu bili u Bratuncu. Slobodan Milo{evi}: Dobro, vi tvrdite, dakle, da on ne govori istinu svedok. Isti taj Derowi}, na strani 29737 je rekao da se ne slaè da je [e{eq bio istinska opozicija. Svedok dr Vojislav [e{eq: I ha{ko Tuìla{tvo i sudija [omburg u vi{e navrata su Derowi}a hvatali u laìma i ~ak u Derowi}evoj presudi moète na}i nekih sedam momenata gde je sam sudija [omburg ustanovio da Derowi} laè. Drugo, kod qudi koji su skloni prozapadnoj politici ili su pla}enici zapadnih obave{tajnih slu`bi ili ulaze da bi svoju koù spasili u sporazume sa Tuìla{tvom, pa se pojavquju kao la`ni svedoci u drugim procesima, ~esto se moè ~uti da oni koji su zaista opozicija, a nisu spremni da se stave u zapadwa~ku slu`bu... Tuìlac Yefri Najs: Nisam siguran da je ovo odgovor na pitawe koje je postavqeno. Vije}e dozvoqava... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{equ, gospodin Najs je ustao ukoliko èli ima pravo izneti prigovor.
498
Tuìlac Yefri Najs: Ja se jednostavno pitam, wemu je postavqeno pitawe da li je taj ~ovek govorio istinu on je na to odgovorio i sada jednostavno komentira. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da, sada ste ve} pre{li na izno{ewe komentara. Vrijeme je sada za pauzu. Gospodine Najs, pitawe koje sam ranije postavio je vezano za bosanski segment optu`nice. Pauza od 20 minuta. Slu`benik suda: Molim ustanite. Posle pauze. Slu`benik suda: Molim ustanite. Izvolite sesti. Predsedavaju}i sudija Robinson: Izvolite, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Gospodine Robinson, vi ste mi rekli da proverim, na primedbu gospodina Najsa, ove stranice 20352, 20351. To je bio svedok 1070, koji tvrdi: U Bratuncu su bili [e{eqevi qudi, izme|u Belih orlova i [e{eqevih qudi nema razlike. I na strani 20352. govori o tome da su izme|u 20 i nekog aprila i 10. maja ponovo bili prisutni, kada je svedok deportovan iz Bratunca, [e{eqevi i Arkanovi qudi koji su zajedno i u~estvovali u operacijama. Gospodin [e{eq je na to odgovarao. Prevodilac: Malo usporite kada ~itate molim vas. Slobodan Milo{evi}: Imamo transkript i ja sam dobio ovde zabele{ku da je ta~no referenca data. I jedna i druga i za stranicu 20352 i 20351, da se odnosi na svedoka 1070. Dakle, nije bilo nikakve gre{ke. Predsedavaju}i sudija Robinson: U redu, gospodine Milo{evi}u. Mi }emo sami proveriti, ali hvala {to ste vi proverili. Slobodan Milo{evi}: Dakle, gospodine [e{eq, ovde je re~ o svedo~ewu Miroslava Derowi}a koji je rekao da vi niste bili istinska opozicija. Odnosno, da ste bili u saradwi sa vla{}u, te prema tome ova teza o nekakvom zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu bi trebalo time da bude potvr|ena. Ja sada ne}u da {pekuli{em time, ali jeste li vi bili opozicija li niste? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, i ja li~no i Srpska radikalna stranka. Prevodilac: Nema mikrofona za svedoka, nije ukqu~en mikrofon. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam ukqu~io. I Srpska radikalna stranka i ja li~no sve to vreme smo bili izrazito opoziciona politi~ka partija u najve}oj meri opoziciona politi~ka partija. A u takvoj ideolo{koj vizuri s koje sada nastupa Derowi} opozicijom se smatraju samo strani pla}enici, prozapadne partije, zapadwa~ki agenti. I takav stav je bio ~esto prisutan u medijima koji su, tako|e, finansirani sa Zapada od strane vladinih i nevladinih agencija. Za wih je prava opozicija bio samo onaj ko prima naloge od ameri~kog ambasadora u Beogradu, prvo Cimermana posle otpravnika poslova Majlsa, posle ovog ko je sve bio slede}i Montgomerija i tako daqe. A onaj ko je uvek nastupao sa patriotskih pozicija, a kritikovao vlast neprekidno, za wega se kaè on nije prava opozicija. To je dakle, sasvim jedna izvrnuta logika. Slobodan Milo{evi}: Svedok Ahmed Zuli} kaè, to je transkript strana 30. 000, da ste bili stacionirani, [e{eqevi qudi su bili stacionirani na Partizanskom grobqu u Pribre`ju, to toliko nije bitno koliko je bitna wegova tvrdwa koja sledi do{li su da pobiju muslimane.
499
Svedok dr Vojislav [e{eq: A gde je to Pribre`je? Slobodan Milo{evi}: Pribre`je, ja imam ovde zabeleèno u Pribre`ju ne mogu ta~no ni{ta vi{e da vam kaèm, ali da vam postavim pitawe da li su negde va{i dobrovoqci i{li da pobiju muslimane? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Nigde dobrovoqci Srpske radikalne stranke nisu i{li da pobiju muslimane, ni da pobiju Hrvate, ni da pobiju bilo kakve civile. Oni su svuda i{li u sastavu JNA da se bore protiv paravojnih formacija koje su htele da pocepaju Jugoslaviju. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, bitno je da se zna lokacija, mesto, mo`da nam moè pomo}i gospodin Najs ili gospodin Kej. Da li u va{im bele{kama pi{e ta~no i naziv tog mesta? Tuìlac Yefri Najs: Ja sam probao elektronsku pretragu, ali iz nekog razloga to ne funkcioni{e bar ne za ovog svedoka i ovej deo wegovog svedo~ewa. Predsedavaju}i sudija Robinson: Nastavite, gospodine Milo{evi}u. Sudija Kvon: Rekli ste Pobre`je, Pobrije`je. Predsedavaju}i sudija Robinson: Nastavite, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Isti svedok, dakle, Ahmed Zuli}, na strani 30047, kaè: U Sanskom Mostu nije bilo borbi, ali su civili pobegli odatle, jer su tamo bili [e{eqevi qudi. Dakle, va{i qudi su izazvali strah me|u civilima, iako, prema wegovom svedo~ewu, nije bilo borbi u Sanskom Mostu. Svedok dr Vojislav [e{eq: To je apsolutna izmi{qotina, jer u celoj Bosanskoj Krajini, u celoj Bosanskoj Krajini nigde nisu ratovali dobrovoqci Srpske radikalne stranke, a ta izjava me podse}a na onu poznatu anegdotu kako je u nekom mestu gde ìve muslimani na prodavnici napisano da stiè {e}er. To je u vreme kada su bile nesta{ice {e}era. A neko pogre{no pro~itao pa po~eo da vi~e stiè [e{eq i izazvao paniku. Ta je anegdota mnogo prepri~avana i u Srbiji i u Bosni i u mnogim drugim mestima. Ali samo svedo~ewe je krajwe neozbiqno. Dobrovoqaca Srpske radikalne stranke nigde u Bosanskoj Krajini nije bilo, nigde nisu bili angaòvani. Slobodan Milo{evi}: E sada pogledajte {ta pi{e u paragrafu 32. Pi{e od 1. marta 1992. godine, ili pribli`no od tog datuma, pa do 31. decembra 1995, Slobodan Milo{evi}, deluju}i sam ili u dogovoru sa drugim u~esnicima i tako daqe, planirao je, podsticao, naredio, po~inio i tako daqe, sve ove fraze, pripremu, uni{tewe, nacionalne, etni~ke, rasne ili verske grupe bosanskih muslimana kao takve na teritorijama u Bosni i Hercegovini ukqu~uju}i Bijeqinu, Bosanski Novi, Br~ko, Kqu~, Kotor Varo{, Prijerdor, Sanski Most i Srebrenicu. E sada mi recite, gospodine [e{eq, po{to ste i vi navedeni kao u~esnik ovog zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata, a i vama se stavqaju na teret navodni zlo~ini u ovim gradovima, da li ima ikakvog osnova za ove optu`be koje su ovde navedene? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Apsolutno nema nikakvog osnova. Jer niko iz Srbije nije izazvao sukobe u Bosni i Hercegovini. Sukobe u Bosni i Hercegovini izazvao je onaj ko je hteo jednostrano da proglasi nezavi500
snost Bosne i Hercegovine nasuprot voqi srpskog naroda kao konstitutivnog i izazvali su oni sa Zapada koji su ga u tome podràvali. Nikakvog planirawa, ni pripreme, ni izvr{ewa uni{tewa nije bilo. Dakle, nikakvog plana. Kada je priznata nezavisnost Bosne i Hercegovine u mnogim mestima je jednostavno krenulo juri{awe na lokalnu vlast. I to nije bilo samo tamo gde su Srbi u ve}ini nego tamo i gde su muslimani u ve}ini i Hrvati u ve}ini, mada su Hrvati mnogo toga zauzeli jo{ 1991. godine. Jo{ 1991. godine nijedna op{tina u zapadnoj Hercegovini gde su Hrvati ~inili ve}insko stanovni{tvo nije priznavala centralnu vlast u Sarajevu. Oni su ve} bili otcepqeni od Bosne i Hercegovine. To je bila 1991. godina. Slobodan Milo{evi}: E sada, molim vas, po{to su ovde nabrojani, u ovoj ta~ki 32, koju sam vam citirao 32, osim Bijeqine za koju smo ve} ustanovili ko je tamo bio, dakle bio je Mauzer i bio je Arkan. Bosanski Novi, Br~ko, Kqu~, Kotor Varo{, Prijedor, Sanski Most i Srebrenica da li je iko iz Srbije bio tamo u bilo kakvim dejstvima koja su vo|ena na tim mestima? Svedok dr Vojislav [e{eq: Po mojim saznawima ne. Vidite, {to se ti~e Srebrenice, negde u januaru, po~etkom 1993. godine, Srebrenica je ve} bila za{ti}ena zona Ujediwenih nacija, ali trupe Ujediwenih nacija ni{ta nisu u~inile da razoruàju muslimanske jedinice u Srebrenici, iako im je to bila obaveza. Za{titna zona je uspostavqena pod pretpostavkom uz obavezu da se razoruàju sve muslimanske vojne jedinice u Srebrenici. Samo je tako mogla da funkcioni{e za{ti}ena zona. Muslimanske snage iz Srebrenice su provalile u srpska sela i dovele do ubistva velikog broja civila. Po~etkom 1993. godine bile su i dve grupe dobrovoqaca Srpske radikalne stranke angaòvane na podru~ju Skelana koje su poùrile u pomo} opkoqenim srpskim snagama na podru~ju jezera. Dakle, to je 1993. godine u Srebrenici i to je jedino angaòvawe dobrovoqaca Srpske radikalne stranke na podru~ju Srebrenice, po~etkom 1993. godine. [to se ti~e Bosanskog Novog, Br~kog, Kqu~a, Kotor Varo{i, Prijedora i Sanskog Mosta ja ne znam ni za koga iz Srbije da je i{ao tamo u to vreme da se bori. Arkan se pojavio tek negde 1995. godine kada je usled bombardovawa NATO snaga izvr{enog sistematski na celu Republiku Srpsku krenula muslimansko-hrvatska ofanziva, gde se i regularna Vojska Republike Hrvatske ukqu~ila i predvodila tu ofanzivu. Do{lo je do pada velikih delova Bosanske Krajine, tada se pojavio Arkan sa svojom Srpskom dobrovoqa~kom gradom i mislim da je to bilo wegovo posledwe angaòvawe u ratovima uop{te. I on je tu delovao negde na podru~ju Sanskog Mosta ili Prijedora. Slobodan Milo{evi}: Dobro, gospodine [e{eq, vi dobro znate kakvu smo politiku proklamovali i kakvu smo politiku vodili u to vreme. Da li ima ikakve veze na koji na~in korespondira ta politika koju smo mi vodili sa ovom tvrdwom da se izvr{i uni{tewe u celosti ili delimi~no pa se onda nabrajaju svi ovi gradovi po Bosni i Hercegovini? Svedok dr Vojislav [e{eq: Apsolutno je to nemogu}e, takve politike nije bilo niti se uni{tewu pristupalo. Svi zlo~ini koji su se desili sa
501
srpske strane desili su se u incidentnim situacijama samovoqom pojedinaca i grupa, a nikada nije bilo nikakvog plana da se zlo~ini zaista vr{e niti da se obavqaju progoni, ubistva i sve ono {to je s tim povezano. Slobodan Milo{evi}: Po{to je ovde u ovoj bosanskoj optu`nici, pretpostavqam, obuhva}eno sve {to se desilo u ratu u Bosni i Hercegovini i to stavqeno meni na teret i ostalim u~esnicima udruènog zlo~ina~kog poduhvata koji je gospodin Najs formulisao, pogledajte sada slede}i paragraf 33, ovo je bio 32, da vam ne ~itam ovaj po~etak koji je isti kao i u 32. Od 1. marta 1992. pa onda sve to daqe, protiv muslimana i Hrvata, pa onda na teritoriji Bawaluke, Biha}a, Bijeqine, Bile}e, Bosanske Krupe, Bosanskog Novog, Bosanskog [amca, Bratunca, Br~kog, âjni~a, Doboja, Fo~e, Gacka, Sarajeva, Ilija{a, Kqu~a, Kalinovika, Kotor Varo{i, Nevesiwa, Sarajeva Novog Grada, Sarajeva Novog Sarajeva, Prijedora, Prwavora, Rogatice, Rudog, Sanskog Mosta, opet Srebrenice, Tesli}a, Vi{egrada, Vlasenice i Zvornika, molim vas da li... Predsedavaju}i sudija Robinson: Da li ste zavr{ili sa ~itawem tog spiska? Da vas podsetim, gospodine Milo{evi}u, da pravilo, ta~nije odluka po pravilu 98bis kaè da nije bilo dovoqno dokaznog materijala da se potkrepi tvrdwa u paragrafu 32 vezana za neke op{tine i neka sela koja se pomiwu. Zapravo, {to se ti~e paragrafa 32 treba samo da se bavite Br~kim, Prijedorom, Sanskim Mostom, Srebrenicom, Bijeqinom, Kotor Varo{om, Kqu~em, i Sanskim Novim. Ta~nije, Bosanskim Novim. Ja upravo proveravam da vidim da li se ta odluka odnosila i na paragraf 33. Slobodan Milo{evi}: Ja bih voleo, gospodine Robinson, da mi vi ukaète na to, a kakve dokaze je ovde, po{to kaète za ove nije bilo dokaza, a kakve je dokaze za ove druge gradove uop{te gospodin Najs ovde prezentirao koji povezuju Srbiju i mene kao... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, odluka po pravilu 98bis je objavqena i bila vam je na raspolagawu. Ja vam samo skre}em pa`wu da ne bismo gubili vreme. Zamoli}u pravnog referenta da nam da svu informaciju {to se ti~e paragrafa 33. Nastavite, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Dakle, gospodine [e{eq, pro~itao sam vam listu koja je ovde jedan ceo poveliki pasus svih ovih gradova gde sam ja zajedno sa drugima radio na istrebqewu muslimana i Hrvata. Vama je poznata politika Srbije iz tog vremena, vama je poznata svaka radwa koja se odnosila na tok rata u Bosni i Hercegovini i u Hrvatskoj. Da li ovo ima utemeqewe i u jednoj jedinoj ~iwenici koju biste vi mogli da navedete. Svedok dr Vojislav [e{eq: Apsolutno nema. Jer niko iz Srbije, i da je hteo, nije mogao izazvati gra|anski rat u Bosni i Hercegovini. Gra|anski rat u Bosni i Hercegovini izazvali su oni koji su jednostrano hteli da tamo{wem srpskom narodu ukinu status konstitutivnog naroda. Odmah se postavqa pitawe gde su Srbi iz Mostara, Srbi iz âpqine, Srbi iz Livna, Srbi iz Zenice, Srbi iz Travnika, gde su Srbi iz Maglaja, gde su Srbi iz mnogih drugih mesta koja su zauzeli muslimani ili Hrvati u toku tog gra|anskog rata. Nakon {to se desio gra|anski rat do{lo je do velikog pome502
rawa stanovni{tva i spontanog, nekada prinudnog, nekada su se de{avali i zlo~ini, ali, u stvari, op{ta je bila te`wa da se svako prikqu~i, kako bi to figurativno mogao da se izrazim, svome jatu. Ali, u tom ratu de{avali su se i zlo~ini, nekada su zlo~ini bili odgovor na ve} po~iwene zlo~ine, nekada su zlo~ine ~inili kriminalci iz krajwe ne~asnih motiva, kriminalne prirode, nekada je bilo osvetoqubivosti, ali sa srpske strane planskog organizovanog i sistematskog zlo~ina nije bilo. Slobodan Milo{evi}: E sada, po{to se ovo odnosi na mene i ostale ~lanove ovog poduhvata, me|u kojima ste i vi, skre}em vam pa`wu na period vremena govori se, zna~i, od 1. marta 1992. pa do 31. decembra 1995. godine, i u paragrafu 32 i u paragrafu 33, i u paragrafu 36, koji ja opet ne mogu da razumem, ponavqaju se isti ovi, isti gradovi pod istim kvalifikacijama i tako daqe, pa posle i u paragrafu 37. Dakle, ~ime smo se mi bavili u tom periodu vremena, zna~i, izme|u marta 1992. i kraja decembra 1995. godine u vezi sa gra|anskim ratom u na{em susedstvu, u Bosni i Hercegovini? Svedok dr Vojislav [e{eq: Nakon povla~ewa JNA, 19. maja 1992, Srbija, vlast u Srbiji i u Saveznoj Republici Jugoslaviji ni na koji na~in nije u~estvovala u ratnim dejstvima. Dakle, nije slala nikakve oruàne formacije, ali bila joj je du`nost da pomaè materijalno Republiku Srpsku i tamo{we Srbe. To je period vrlo promenqivih politi~kih odnosa izme|u rukovodstva Srbije i Jugoslavije, s jedne strane, i rukovodstva Republike Srpske, s druge strane. Nekada period podno{qivih odnosa rekao bih, a nekada period dubokih sukoba i razlaza po mnogim pitawima. Za sve ovo vreme, koje vam optu`nica poku{ava inkriminisati, zapravo rukovodstvo Srbije i Savezne Republike Jugoslavije je istrajavalo u tragawu za nekim mirnim re{ewem. Nekada ~ak isuvi{e se u to upu{talo prihvataju}i i one varijante mirovnih planova koje smo mi, srpski nacionalisti, èstoko napadali. Ja ne mogu hvaliti te aspekte va{e politike iz tog vremena, ali svedo~e}i o ~iwenicama ja insistiram na tome da je ta politika zapravo vo|ena da se na|e mirovno re{ewe po svaku cenu. Odnosno, parola va{e partije je bila mir nema alternative. Hteli ste mir po svaku cenu. âk i po cenu onih ustupaka koje Srbi u ve}ini nisu mogli da prihvate, ili nisu mogli da podnesu. Slobodan Milo{evi}: Pa dobro, imaju}i u vidu tu praksu, te aktivnosti iz tog vremena, kako vi obja{wavate da se moè nabrojati ovde sva sila raznih gradova u Bosni u kojima su navodno, rukovodstvo Srbije i ja li~no po~inili ove zlo~ine, naredili, pomagali, angaòvali, organizovali i tako daqe? Imate li vi bilo kakvo obja{wewe koje bi bilo suvislo? Svedok dr Vojislav [e{eq: Imam. I to obja{wewe nalazim u ~iwenici da se preko vas poku{ava suditi Srbiji i celom srpskom narodu. I da vam se pripisuju... Predsedavaju}i sudija Robinson: To nije odgovor. I u svakom slu~aju to nije obja{wewe koje vi moète dati. Molim, gospodine Milo{evi}u, da postavite drugo pitawe. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, dakle, 36, paragraf sada nabraja Bawa Luku, Biha}, Bijeqinu, ponovo Bile}u, Bosansku Krupu, Bosan503
ski Novi, Bosanski [amac, Bratunac, ponovo Br~ko, âjni}e, Doboj, ponovo Fo~u, Gacko, razna mesta u Sarajevu, Prijedor, Prwavor, Rogaticu, Sanski Most, Tesli}, Vi{egrad, Srebrenicu, Vlasenicu, Zvornik imate li {ta da kaète o ovim navodima ove ta~ke optu`nice? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja tvrdim da u ovim mestima nije bilo sistematskih i organizovanih zlo~ina. Ali su se zlo~ini de{avali. Ne znam da li ba{ u svim mestima koja se ovde navode, u mnogim mestima su se zlo~ini de{avali, ali nije nimalo te{ko za svaki pojedina~ni zlo~in ta~no ustanoviti ko ga je izvr{io i s kojim motivima. Jer nije mnogo vremena pro{lo, ìvi su mnogi akteri i me|u `rtvama i me|u zlo~incima sve se moè ustanoviti. Ali se moè ustanoviti sve i na muslimanskoj i na hrvatskoj strani. Ne postoji voqa da se svi zlo~ini istraè i poku{ava se napraviti ve{ta~ki razmer pa i kroz optu`nice Ha{kog tribunala, odnosno, broj procesuiranih Srba, Hrvata ili muslimana. Slobodan Milo{evi}: E sada da se zadrìmo na tome {to ste reli da su neki zlo~ini u nekim gradovima po~iweni. U nekim od ovih mesta. Kakva je veza Srbije, SRJ, Vojske Jugoslavije ili policije, bilo kakvih oruànih snaga ili sastava Republike Srbije, sa bilo kojim od tih zlo~ina da vi za wega znate. Svedok dr Vojislav [e{eq: Nikakve veze nije moglo da bude. Svi organi vlasti u Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji sve ozbiqne politi~ke organizacije i politi~ke partije Srbije, Srpska pravoslavna crkva kulturne institucije od Akademije nauka do Udruèwa kwièvnika i tako daqe. Svi su na svakom mestu izri~ito bili protiv zlo~ina. Svi su oni podràvali pravednu borbu srpskog naroda za slobodu. Ali svi su neprekidno osu|ivali zlo~ine koji se ~ine i sa srpske strane i pozivali da se zlo~ini ne ~ine. Puni su mediji takvih izjava. Puni i prepuni. Od dràvnih organa preko crkve, preko kulturnih institucija, politi~kih partija, ne postoji nijedan faktor u Srbiji koji se zalagao za zlo~ine, a svi politi~ki, kulturni, duhovni faktori su bili protiv zlo~ina. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Slobodan Milo{evi}: Paragraf 37 govori o protivpravnom zato~ewu, zatvarawu u nehumanim uslovima bosanskih muslimana i bosanskih Hrvata, pa se onda navode mesta na teritoriji Bawa Luke, Biha}a, Bijeqine, Bile}e, Bosanske Krupe, Novog [amca, Bratunca, Br~kog, âjni}a, Doboja, Fo~e, Gackog, Kqu~a, Kotor Varo{i, Nevesiwa, Prijedora, Rogatice, Sanskog Mosta, Tesli}a, Vi{egrada, Vlasenice i Zvornika. Recite mi, gospodine [e{eq, u kakvom smo mi to protivpravnom zato~ewu ovih qudi po ovim gradovima u~estvovali? Svedok dr Vojislav [e{eq: Vlast u Srbiji i Jugoslaviji s tim jednostavno nije mogla da ima nikakve veze. Prvo, treba jasno razdvojiti {ta je zato~ewe ratnih zarobqenika, a {ta je zato~ewe civila. Protivpravno je samo zato~ewe civila. Tih slu~ajeva je bilo. Kako ih ja obja{wavam prema mojim saznawima. Prvo, bilo je tih slu~ajeva u nekim od ovih mesta voqom pojedinaca iz lokalnih organa vlasti. Ja sam pomenuo slu~aj Sime Drqa~e koji je ubijen prilikom hap{ewa, a onda mnogi qudi snose odgovornost bez
504
ikakve svoje krivice, jer na wega nisu mogli uticati. On se pojavio kao jedan faktor nad kojim nije bilo kontrole. A wegovi motivi su bili kriminalne prirode. Bilo je jo{ takvih slu~ajeva u nekim mestima da je neko protivpravno zatvarao pripadnike nesrpskih nacionalnosti da bi iznudio otkup, ja sam pomiwao slu~aj Mauzera, da bi ih ucewivao, otimao novac i drugu imovinu, a zauzvrat ih pu{tao. Bilo je slu~ajeva osvetoqubivosti negde je neko stradao ili su mu ~lanovi porodice stradali od muslimanske ili hrvatske ruke, pa je hteo da se sveti, a vlast ~esto nije bila u stawu da spre~i takvu osvetoqubivost. Slobodan Milo{evi}: Koja vlast? Svedok dr Vojislav [e{eq: Tamo{wa vlast, vlast Republike Srpske. Slobodan Milo{evi}: A da li je vlast u Srbiji imala ikakve mogu}nosti da se u to me{a tamo. Svedok dr Vojislav [e{eq: Tu nikakve mogu}nosti nije bilo, vlast iz Srbije nije mogla u te stvari ni na koji na~in da se me{a. Dakle, tih slu~ajeva je bilo. Ali svaki treba konkretno sagledati i videti {ta stoji u pozadini. Ko je izvr{ilac krivi~nog dela. Kako ga je izvr{io, s kojim motivima. I onda su stvari jasnije. A {ta se ovde de{ava. Ovde se nabrajaju mesta gde su eventualno zlo~ini vr{eni i vade se iz konteksta i onda se apriori, uop{tenim frazama, optuùju najvi{i politi~ki funkcioneri ne samo Republike Srpske nego i Srbije i Jugoslavije. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, to ste vi{e puta spomenuli u va{em svedo~ewu odgovaraju}i na neke navode, vi kaète mo`da je bilo nekih individualnih slu~ajeva zlo~ina, ali nikako ne sistematskog organiziranog grupnog kriminala koji se tereti u optu`nici. Svedok dr Vojislav [e{eq: Niste me razumeli, gospodine Robinson, bilo je grupnog kriminala, ali nije bilo sistematskog organizovanog od strane najvi{e vlasti. Da vam budem sada precizniji. Dakle, prvo apsolutno je nemogu}e da je vlast iz Srbije i Jugoslavije tako ne{to organizovala. Po mojim saznawima nemogu}e je da je vlast Republike Srpske tako ne{to organizovala, ali bilo je pojedinaca iz vlasti koji su zlo~ine ~inili i nisu samo pojedinci ~inili zlo~ine de{avali su se i grupni zlo~ini. Ja sam pomiwao nekoliko primera koje ja znam prema svojim saznawima. Ne mogu biti u sve upu}en, ali mogu u osnovne stvari i mogu da tvrdim ovo {to sam sada izneo. Nije bila politika vlasti iz Srbije i Jugoslavije da se ~ine zlo~ini da se progone muslimani ili Hrvati. Nije bila politika ni rukovodstva Republike Srpske. E sada... Predsedavaju}i sudija Robinson: To isto tako nije bila politika ovog optuènog? Svedok dr Vojislav [e{eq: To sigurno nije bila politika gospodina Milo{evi}a. Naprotiv, gospodin Milo{evi} je neprekidno otvoreno i odlu~no istupao u javnosti protiv takvih zlo~ina, protiv pojave bilo koje vrste kriminala, pogotovo onog najteèg oblika, ratnog kriminaliteta. Predsedavaju}i sudija Robinson: Dobro. Gospodine Milo{evi}u, izvolite.
505
Slobodan Milo{evi}: Paragraf 40 je predug da ga citiram, tu je ogroman spisak gradova iz Bosne i Hercegovine, a govori se o deportaciji. E pa sad, gospodine [e{eq, pomozite mi da to razjasnim. Dodu{e u Srbiju je pobeglo, po zvani~noj evidenciji, oko 70.000 muslimana, muslimanskih izbeglica za vreme rata u Bosni i Hercegovini koji su tretirani u Srbiji na principu nediskriminacije kao i svi drugi. Ja ne mogu ovde da razjasnim da li se mo`da na{e rukovodstvo optuùje {to je primilo te izbeglice koji su pobegli od ratnih dejstava ili kako ovde kaè Milo{evi} je deluju}i sam ili u dogovoru sa u~esnicima udruènog zlo~ina~kog poduhvata, planirao, podsticao, naredio, po~inio, pomagao, podràvao, planirawe, pripremu, izvr{ewe protivpravnog prisilnog preme{tawa. Da li je, gospodine [e{eq, Milo{evi} ili bilo koji organ Republike Srbije bilo {ta ~inio da nekoga protivpravno prisilno premesti? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Slobodan Milo{evi}: Ili neprotivpravno, ili pravno, ako postoji pravno prisilno preme{tawe, da li je neki organ Republike Srbije bilo koga, bilo jednog jedinog pojedinca prisilno premestio? Svedok dr Vojislav [e{eq: Apsolutno dràvni organi Srbije nisu mogli imati nikakve veze sa takvim pojavama. Drugo, dràvni organi Srbije su osu|ivali takve i sli~ne pojave ukoliko su o wima imali saznawe. Tre}e, dolazilo je do èqe pripadnika jedne nacionalnosti da napuste podru~je gde ìve u ve}ini pripadnici druge nacionalnosti mnogo pre izbijawa neprijateqstava, oruànih dejstava. Ima takvih slu~ajeva {irom Bosne i Hercegovine da su qudi èleli ose}aju}i u vazduhu neizvesnost, rat, imaju}i u vidu {ta se ve} de{avalo na podru~ju hrvatske federalne jedinice, èleli su da se sklone. Ko je imao rodbinu u inostranstvu, u drugim delovima Jugoslavije, ko je imao solidnu koli~inu novca prvi je odlazio. I to je bila pojava koja se mogla dokazati i u nekim procesima. Pred Ha{kim tribunalom je, tako|e, dokazana i u presudama potvr|ena. I znam jedan konkretan primer. Desilo se da je grupa muslimana iz Prijedora èlela da pre|e na teritoriju pod muslimanskom kontrolom. Organizovan je konvoj da ih preveze do Travnika, mislim. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, moram vas zaustaviti, odgovorili ste na pitawe. Sada idete malo preop{irno. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, za koji primer vi li~no znate? Svedok dr Vojislav [e{eq: Evo govorim o jednom primeru da su muslimani transportovani, jer su èleli da pre|u na teritoriju pod muslimanskom kontrolom. A onda je policajac koji je predvodio transport iz razloga bezbednosti, koji se zove Darko Mr|a, zaustavio transport na mestu koje se zove Kori~ke stene, koliko mi je ostalo u se}awu, izveo ve}u grupu muslimana i streqao na svoju ruku. Kada se vratio vlasti su poku{ale da ga uhapse, on je pobegao u sasvim drugi deo Republike Srpske i pod drugim imenom se prijavio u srpsku vojsku da bi izbegao to hap{ewe. A onda sasvim druga~ije poku{ava to da obrazloì kao neko mu je naredio pa ne zna da ka506
è ko mu je naredio pa poku{ava da svali krivicu na drugoga i tako daqe. Takvi qudi kada su procesuirani pred Ha{kim tribunalom ulaze u nagodbu sa tuìocem, dobiju malu kaznu, a onda se oni pojavquju kao svedoci na drugim su|ewima i wima se veruje i wihovim izjavama koje su uvek la`ne, jer zlo~in... Predsedavaju}i sudija Robinson: Zaustavio sma vas. Gospodine [e{eq, nema sumwe da vi imate mnogo vrlina, me|utim ne saètost. Da li ste ujedno i sveznalica, kako to da vi znate sve te stvari? Ja se jednostavno moram zapitati to pitawe, gospodine Milo{evi}u. Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodine Robinson... Predsedavaju}i sudija Robinson: Odakle vam sve to znawe? Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodine Robinson, ja celog ìvota u~im, u~im, u~im i neprekidno u~im. Ja i sada u zatvoru osam do deset sati dnevno ~itam, u veoma lo{im uslovima gde su me smestili za kaznu da bi me spre~ili da spremam svoju odbranu kako treba. Ja u~im, gospodine Robinson, {to èlim i drugima. Predsedavaju}i sudija Robinson: Ja bih boqe shvatio va{e svedo~ewe kada biste vi, barem s vremena na vrijeme, nama rekli koje su osnove za informacije koje vi imate o nekim konkretnim pitawima. Izvolite, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, vi ste malo~as rekli da rukovodstvo Srbije i ja li~no, niti smo mogli niti smo u~estvovali, naprotiv da smo radili suprotno od ovoga {to pi{e u optu`nici. Koje vi osnove imate za takvo saznawe? Svedok dr Vojislav [e{eq: Imam ~itav niz izvora informacija i osnova na kojima baziram svoje saznawe. To su, pre svega, dosledne izjave vlasti u Srbiji i Jugoslaviji na tom planu. Zatim, konkretno pona{awe. Vlasti iz Srbije nikada nisu pravile nikakvu diskriminaciju u prihvatawu izbeglica po pitawu wihove nacionalnosti. Apsolutno je nemogu}e da vlast iz Srbije u~estvuje u progonu muslimana u Bosni, a u Srbiji ih oberu~ke prima i na isti na~in sa wima postupa kao {to postupa sa pravoslavnim Srbima ili bilo kim drugim. Dakle, tu elementarne logike nema. Za{to bi vlast iz Srbije u~estvovala u progonu muslimana u Bosni, a primila vi{e desetina hiqada muslimana u Srbiju i sebi na teret stavila. Jer svaki izbeglica je ko{tao dràvu. Mo`da ne moè svaki od wih biti pojedina~no zadovoqan onim {to je dobio, ali dràvi je to predstavqalo ogromne tro{kove. Slobodan Milo{evi}: Dobro, gospodine [e{eq, da li su vlasti u Srbiji dopustile da se vr{i diskriminacija nad bilo kojim muslimanom, Hrvatom ili pripadnikom bilo koje druge nacionalnosti u Srbiji za vreme trajawa gra|anskog rata u Hrvatskoj i Bosni? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. I kada bi slu~ajno do{lo do incidenata na nacionalnoj osnovi vlasti su postupale u skladu sa zakonom i procesuirale te slu~ajeve. I vlasti jednostavno nisu dozvoqavale da se takve stvari de{avaju.
507
Slobodan Milo{evi}: Pogledajte sada paragraf 42. Ovde se kaè opet Slobodan Milo{evi} i tako daqe. Zna~i, od 1. marta 1992. do 31. decembra 1995, pomagao, podràvao, planirawe, pripremu, izvr{ewe bezobzirnog razarawa i pqa~ke javne i privatne imovine bosanskih muslimana, bosanskih Hrvata i drugog nesrpskog stanovni{tva na teritoriji pa onda se re|aju sve one op{tine koje su ina~e... Predsedavaju}i sudija Robinson: Prebrzo govorite, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Dakle, ja sam gospodine [e{eq, u ovoj ta~ki, odnosno paragrafu 42, pomagao, podràvao planirawe, pripremu, po~inio, ne samo pomagao, dakle ja sam po~inio bezobzirno razarawe i pqa~ku javne i privatne imovine bosanskih muslimana i bosanskih Hrvata i drugog nesrpskog stanovni{tva, pa se opet re|aju sve ove op{tine u kojima sam ja po~inio bezobzirnu pqa~ku imovine muslimana i Hrvata. Molim vas iznesite, ne samo {ta znate o tome, nego i na osnovu ~ega znate to {to iznosite. Svedok dr Vojislav [e{eq: To je apsolutna nebuloza da ste vi na bilo koji na~in u~estvovali u ovim pojavama. Ali je tih pojava bilo, pqa~ke i razarawa javne i privatne imovine. Tih pojava je bilo podjednako na sve tri strane, jer je u gra|anskom ratu sve mnogo teè kontrolisati nego u ratu koji se vodi protiv spoqa{weg neprijateqa. Prvo, de{avalo se to da je nekoj grupi qudi Srba, Hrvata i muslimana do{lo do paqewa ku}a razarawa i tako daqe, ostali su bez imovine, pa su oni traìli na nekom drugom mestu na sli~an na~in da do|u do odre|ene imovine. To je bila pojava vezana za ovaj rat na koju niko iz Srbije nije mogao da uti~e od zvani~nih faktora. Niti je podsticao te pojave, niti je pomagao, niti je planirao, niti je podràvao, niti je li~no u tome u~estvovao. Bilo je paravojnih formacija koje su kao osnovni motiv imali pqa~ku. @ute ose nisu samo pqa~kale muslimane nego i mnoge Srbe. Zaustave celu srpsku porodicu na putu koja putuje negde iz unutra{wosti Republike Srpske prema Srbiji, pa otmu automobil, otmu prtqag i tako daqe. Takvih slu~ajeva je bilo, to je policija Republike Srpske dokumentovala. I ovo sudsko ve}e moè da do|e do tih podataka. Dakle, slu~ajeva pqa~ke je bilo, ali spontano u gra|anskom ratu koji je vo|en u prili~no haoti~nim uslovima. Organizovane pqa~ke i razarawa od starane organa vlasti nije bilo, ne samo organa vlasti Srbije i Jugoslavije, nego i od organa vlasti Republike Srpske. Najvi{e vlasti Republike Srpske. Slobodan Milo{evi}: U paragrafu 43 stoji kako sam ja sa ostalima po~inio kampawu granatirawa iz artiqerijskih oru|a i minobaca~a, dejstvovao snajperima po civilnim podru~jima Sarajeva i na civilno stanovni{tvo grada, gde su bile rawene hiqade civila svih uzrasta i oba pola. Vi ste bili u Sarajevu, za razliku od mene, pa molim vas, objasnite da li su vlasti Republike Srpske, a pogotovo posebno odvojite od toga {ta su s tim imale vlasti Jugoslavije ili Srbije ili bilo koji organi Jugoslavije ili Srbije? Svedok dr Vojislav [e{eq: U procesu generalu Gali}u sudija Nejvi, u izdvojenom mi{qewu naveo je da su s obzirom na okolnosti rata i duìnu ratnog sukoba na podru~ju Sarajeva u enormno mawem broju stradali civi508
li nego {to bi to bilo u nekim drugim mestima na svetu. U Sarajevu su civili ginuli, ali na obe strane i na srpskoj i na muslimanskoj i na hrvatskoj. Sa srpske strane su granatirani vojni objekti, naravno bilo je i civilnih `rtava bilo je i proma{aja koji su izazivali civilne `rtve i tako daqe, ali je mnogo mawe bilo civilnih `rtava nego {to bi se to desilo na nekom drugom mestu u svetu, to je izneo sudija Nejvi u svom izdvojenom mi{qewu u presudi generalu Gali}u. [to sam ja ~itao. Bio sam u Sarajevu vi{e puta u toku rata, bio sam svedok kada ginu srpski civili, srpska deca, nekada su namerno ubijani, a nekada je u dejstvima dolazilo do slu~ajnih pogibija civila. Ali su ~esto muslimani sa svoje strane ubijali sopstvene civile kako bi se to u medijima prikazalo kao srpsko varvarstvo. To su pijaca Markale, Ulica Vase Miskina i jo{ nekoliko mesta. Niko iz Srbije ni na koji na~in nije u~estvovao u ratnim zbivawima na podru~ju Sarajeva. Niko od zvani~nih faktora iz Srbije. Predsedavaju}i sudija Robinson: Dobro, u transkriptu stoji dvostruka negacija. Svedok dr Vojislav [e{eq: U transkriptu postoji dvostruka negacija i ona ne mewa smisao izjave, ona je u engleskom neprimerena. Ali ào mi je ja ne znam engleski, ne mogu da mu se prilagodim. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, svedok B024, ja vas molim da potvrdite ili osporite ovaj iskaz, on govori da nema nikakvih informacija da je JNA u~estvovala u napadima na Zvornik. On je to rekao na strani 21201. Da li moète to da potvrdite? Svedok dr Vojislav [e{eq: JNA nije napadala na Zvornik. Slobodan Milo{evi}: Dobro, hvala vam. Svedok dr Vojislav [e{eq: JNA se u Zvorniku sukobila sa muslimanskim paravojnim formacijama. Muslimanske paravojne formacije su napale na Zvornik. A JNA je u~estvovala u osloba|awu Zvornika od muslimanskih paravojnih formacija. Kada do|e do ratnih dejstava u naseqenom mestu, u gradu, onda je sasvim logi~no da civili, pre svega, ène, deca i starci beè od tih ratnih dejstava. Beè od vatre koja se otvara sa obe strane. êsto se de{avalo i u ovom ratu i u svakom drugom ratu da civili ginu od zalutalih metaka. I zaista su i srpske porodice beàle od sukoba. Slobodan Milo{evi}: Dobro, za razliku od srpskih porodica muslimani su isterani, Srbi nisu isterani nego su beàli svojom voqom. Da li je to ne{to {to bi, otprilike, trebalo da izgleda kao neka istina. Svedok dr Vojislav [e{eq: Naàlost, zapadne sile u svojoj sistematskoj antisrpskoj politici redovno tako stvari postavqaju. Srbi su genetski zlo~inci, a svi ostali su wihove `rtve. I oni koji su izazvali rat zapravo su `rtve srpskog nasiqa. Mi smo suo~eni sa beskrupuloznom kampawom zapadnih sila na antisrpskim osnovama. Slobodan Milo{evi}: Kako moète da objasnite ovo da za sve ove gradove u kojima su se desila ubistva, paqevine, pqa~ke, pomerawa stanovni{tva i tako daqe, sve se to na|e u ovoj optu`nici koju vam ja citiram, ceo gra|anski rat u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj? Svedok dr Vojislav [e{eq: Zato...
509
Predsedavaju}i sudija Robinson: To nije obja{wewe koje ovaj svjedok moè dati. Postavite drugo pitawe. Slobodan Milo{evi}: Gospodine Robinson, ja mu postavqam pitawe upravo zato {to smatram da ga moè dati. Jer je on politi~ar, intelektualac, profesor univerziteta koji poznaje veoma dobro situaciju i moè dati obja{wewe na ovo pitawe. Predsedavaju}i sudija Robinson: Ve} sam o tome doneo odluku. Ve} sam doneo odluku da on ne}e odgovoriti na ovo pitawe, prema tome, nastavite. Slobodan Milo{evi}: Dobro. Ovaj isti svedok redigovano kaè da je JNA u Zvorniku ~uvala mostove sa obe strane. Da li to znate? To je u transkriptu strana 20408. Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, dve strane su se sukobile u samom Zvorniku, a armija je nastojala da sa~uva mostove pod svojom kontrolom i {to je jo{ va`nije da sa~uva hidrocentralu pod svojom kontrolom da ne bi neka muslimanska paravojna formacija poku{ala da sru{i tu hidrocentralu. U Zvorniku se nalazi jedna stara hidrocentrala i ve{ta~ko jezero. JNA je, dakle, dejstvovala u sukobima sa muslimanskom paravojnim formacijama. U gradu Zvorniku sukob je berzo zavr{en, dan dva je trajao, ne mogu se ta~no setiti ja nisam bio prisutan, ali imam neposredna saznawa, jer su u sastavu JNA bili dobrovoqci Srpske radikalne stranke, a onda je sukob ne{to duè trajao iznad Zvornika na podru~ju stare zvorni~ke tvr|ave. Slobodan Milo{evi}: Ovaj isti svedok Alija Husein Kapi~i} je izjavio da su ubistva u Zvorniku ~inili pripadnici paravojnih jedinica da li to moète da potvrdite ili osporite? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja ne mogu to ni da potvrdim ni da osporim. Tamo je bilo izvesnih dejstava koja se mogu pripisati paravojnim formacijama. Desili su se zlo~ini, a ko je i gde te zlo~ine po~inio ja ne mogu da vam potvrdim. Kao {to pripisuju vama te zlo~ine pripisuju i meni, pripisuju i Karayi}u, i petom i desetom, ali sve pau{alno. Sve bez ikakvih dokaza. U Beogradu se vodi proces protiv grupe qudi za ratne zlo~ine po~iwene na podru~ju Zvornika. Predsedavaju}i sudija Robinson: Nastavite sa slede}im pitawem. Slobodan Milo{evi}: Da li znate ne{to o zarobqavawu i mu~ewu qudi koji nisu bili Srbi iz Zvornika od aprila do jula 1992. godine? Pomiwu se u raznim tim iskazima i ovim dokumentima gospodina Najsa zarobqeni u fabrici Standard, fabrici Ciglana, farmi Ekonomija, Domu kulture Driwa~a, Domu kulture êlopek. Da li ste ~uli za bilo {ta o tome i {ta znate o tome? Svedok dr Vojislav [e{eq: Po mojim saznawima zlo~ina je u Zvorniku bilo. Ali po mojim saznawima zlo~ini se nisu desili dok je dejstvovala JNA nego kada su borbe zavr{ene. I svaki od tih zlo~ina moè vrlo jednostavno biti rasvetqen i ko je `rtva i ko je izvr{ilac. Slobodan Milo{evi}: Da li vi imate bilo kakva specifi~na saznawa o na primer Domu kulture u Driwa~i, gde je prema izjavi svedoka B1455 bilo zarobqeno mnogo qudi, da su bile neke razne parapolicijske snage. Da
510
li imate ikakve informacije o tome, ako nemate samo da idemo daqe? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne mogu ja sada da pomiwem ta~no mesta gde su se zlo~ini desili, zlo~ina je bilo po mojim saznawima. Ali u zlo~inima nije u~estvovala JNA i nisu u~estvovali dobrovoqci Srpske radikalne stranke. Ko je u~estvovao, treba da se istraì do kraja. @ivi su akteri, ima mnogo preìvelih `rtava koje mogu neposredno da svedo~e. Pitawe je da li je bilo voqe da se te stvari do kraja istraè. A pomenuo sam ve} proces koji se vodi u Beogradu i od koga ja mnogo o~ekujem da stvari istraì sa... Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Hvala. Hvala, gospodine [e{eq. Slobodan Milo{evi}: [ta je sa Domom kulture u Driwa~i? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne znam ni{ta o tome, po{to tamo nisam bio. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq i gospodine Milo{evi}u, obojica ni jedan ni drugi ne pravite pauzu izme|u odgovora i pitawa. I time stvarate pote{ko}e za prevo|ewe. Slobodan Milo{evi}: Evo, gospodine Robinson, danas ste prvi put nas opomenuli u vezi s tim kao {to vidite vodimo ra~una i gospodin [e{eq i ja. Svedok dr Vojislav [e{eq: Usavr{avamo se. Slobodan Milo{evi}: Svedok B1780 pomenuo je, na stranici 28220, da su za vreme wegovog boravka u zarobqeni{tvu na tom dobru Ekonomija, me|u qudima koji su se tamo nalazili bili i pripadnici va{ih jedinica. On dodu{e pomiwe i Bele orlove i arkanovce, prema tome da li vi imate ikakva saznawa o tome i da li je bilo mogu}e da tamo budu neki pripadnici va{ih jedinica? Vi ste objasnili da jedinice niste imali. Da li je bilo mogu}e da pripadnici JNA, koji bili va{i dobrovoqci, u~estvuju u tome? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja uop{te ne znam da su Beli orlovi dejstvovali na podru~ju Zvornika. Znam da su bili Arkanovi Tigrovi u kojoj meri i na kojim mestima su bili angaòvani ja o tome ne bih mogao da svedo~im, jer nisam bio pristupan. Svi dobrovoqci Srpske radikalne stranke bili su u JNA. Ja ~ak nisam sklon ni da sumwam da je taj svedok pro{ao kroz sve te nevoqe o kojima govori, ali o~igledno je on veoma konfuzan u identifikovawu qudi koji su mu te muke izazvali. îm on me{a {e{eqevce, Bele orlove i arkanovce on pokazuje da je kod wega velika konfuzija, da nije u stawu da to identifikuje. Ja tvrdim da dobrovoqci Srpske radikalne stranke u tome nisu u~estvovali po svim mojim saznawima, a tu su mi saznawa prili~no dobra, rekao bih ~ak i besprekorna, vrlo ~esto, a ko mu je te nevoqe izazvao to tako|e nije te{ko da se ustanovi. Slobodan Milo{evi}: On tvrdi sasvim konkretno da su neki va{i qudi pred wim mu~ili pa ubili izvesnog Bega Bukvi}a na stranici 28221 transkripta. Da li vam je o tome ne{to poznato? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ni za jedan slu~aj da su u Zvorniku dobrovoqci Srpske radikalne stranke izvr{ili bilo kakav zlo~in ja ne znam. Slobodan Milo{evi}: Da li biste vi to morali znati da je re~ o dobrovoqcima Srpske radikalne stranke?
511
Svedok dr Vojislav [e{eq: Morao bih znati, qudi koji su upu}ivali dobrovoqce u JNA ispred Srpske radikalne stranke bi mi sigurno preneli takvu informaciju. Ta informacija bi mi sigurno stigla iz nadle`ne komande JNA, obavestili bi me da su ne{to dobrovoqci uradili {to je protivpravno, siguran sam u to. Slobodan Milo{evi}: A da li bi drugi dobrovoqci tako ne{to prijavili? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ispri~ali bi, prijavili bi, smatrali bi se i li~no pogo|eni takvim zbivawima, traìli bi da se preduzmu mere protiv tog dobrovoqca i tako daqe. Jer bi to nanosilo ogromnu moralnu {tetu. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da li ste redovno dobijali izve{taje o pona{awu va{ih dobrovoqaca? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne bih to mogao nazvati redovnim izve{tajem, ali su ti izve{taji bili iscrpni. Ja sam se li~no interesovao i saznavao i kako se odvijaju borbe, i kako se pona{aju dobrovoqci. Svi problemi o kojima sam bio izve{tavan su se ticali niìh oblika nediscipline. Obi~no bi to bilo pijanstvo i mi smo traìli da se takvi dobrovoqci udaquju iz jedinica da ne bi remetili disciplinu ostalih. O slu~ajevima ozbiqnih zlo~ina, te{kih zlo~ina ja jednostavno nisam informisan, pa sam zakqu~io da ih nije ni bilo. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da li su to bili pismeni izve{taji? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. To su obi~no bili usmeni razgovori. Ube|en sam da je bilo ozbiqnih zlo~ina da bi bili pisani izve{taji. Da bi nas sigurno nadle`na komanda upozorila da se tako ne{to desilo. Predsedavaju}i sudija Robinson: Nastavite, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, da li je ta~no, ako ne moète da se setite nije bitno, a da li je ta~no da u optu`nici protiv vas se navodi da su negde oko 12. maja 1992. godine srpske snage, kako se kaè ukqu~uju}i i vo|u grupe {e{eqevaca na smrt prebile nekog Nesiba Dautovi}a? Da li je to ta~no? Svedok dr Vojislav [e{eq: Znate, kada se tako konkretizuje vo|a grupe {e{eqevaca onda je vaqda lako ustanoviti kako se on zove ime i prezime wegovo. Pa bih vam ja rekao jeste ta~no ili nije ta~no. Taj postoji ili taj ne postoji. Ali ovde se kaè vo|a grupe {e{eqevaca ne navodi se ime. Pa otkud onda znaju da je vo|a ako mu ne znaju ime. I {ta zna~i to vo|a. Je li bio komandir odeqewa, komandir ~ete i tako daqe. Ja sam ve} vi{e puta naglasio da dobrovoqci Srpske radikalne stranke nisu raspore|ivani u jedinstvene formacija ve}e od jedne ~ete. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq... Sudija Bonomi: Gospodine Milo{evi}u, gde se to pomiwe? Slobodan Milo{evi}: Ovo sam pitao gospodina [e{eqa imao sam jednu zabele{ku da se to spomiwe u optu`nici protiv wega, pa sam ga pitao da li moè da se seti da li se takav doga|aj spomiwe u optu`nici protiv wega. S obzirom da je pre toga odgovorio da mu nije poznat nijedan takav slu~aj da su ga izvr{ili dobrovoqci Srpske radikalne stranke.
512
Predsedavaju}i sudija Robinson: Nastavite, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Po{to ste sasvim precizno odgovorili da nijednog takvog slu~aja nije bilo, ja ne}u uop{te vi{e da vam postavqam pitawa u vezi sa raznim navodima koji su se odnosili na podru~je Zvornika, jer je besmisleno da gubimo vreme oko toga. Molim vas, recite sasvim kratko, da li imate bilo kakva saznawa o doga|ajima u Bosanskom [amcu 1992. godine, po{to se pomiwe da su va{i qudi u~estvovali u zauzimawu Bosanskog [amca u aprilu 1992. godine? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja, prvo, nemam uop{te pouzdanih saznawa da su zaista... Sudija Bonomi: A gde se to pomiwe? Slobodan Milo{evi}: Ja sam citirao pre jedno pola sata, ali nije bilo dovoqno jasno obja{weno, ja bih mogao to da prona|em ponovo dakle, samo èlim da ustanovim da li ima ikakva saznawa o Bosanskom [amcu svedok. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja imam izvesna saznawa. Ali prvo... Sudija Bonomi: Ne, pitawe koje ja ovde vidim, jer kaè se da su va{i qudi u~estvovali u zauzimawu Bosanskog [amca u aprilu 1992, to pi{e u transkriptu. [ta zna~i kaè se, gde se kaè? Slobodan Milo{evi}: To je negde, ja sam ve} pitao gospodina [e{eqa ne{to u vezi sa [amcem, ali ja u ovom trenutku to ne mogu da na|em, jer sam pre{ao kroz te zabele{ke. Sudija Bonomi: Pretpostavqam da to nije ponovo pozivawe na optu`nicu protiv gospodina [e{eqa. Slobodan Milo{evi}: Mislim da nije. Svedok dr Vojislav [e{eq: Vi imate Bosanski [amac u va{oj optu`nici na vi{e mesta, gospodine Milo{evi}u, ako ja mogu da pomognem. Slobodan Milo{evi}: Ja sam vas pitao... Svedok dr Vojislav [e{eq: A mogu da vam kaèm moja saznawa o zbivawima u Bosanskom [amcu. Slobodan Milo{evi}: Samo sam vas zato pitao da li imate kakva saznawa. Svedok dr Vojislav [e{eq: Imate u paragrafu 42 da vam se pripisuje Bosanski [amac. Slobodan Milo{evi}: Pa dobro meni se pripisuju sve op{tine u Bosni i Hercegovini. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Ne postoji nijedna koja se ne pripisuje, prema tome, to je lako ustanoviti. Nego {ta vi znate o doga|ajima tamo? Sudija Bonomi: Izvinite, ja ovo pitawe ne razumem, ne moète jednostavno da postavite neko pitawe uzimaju}i neku op{tinu i da kaète {ta znate o doga|ajima tamo. Mora da bude neka poenta u svakom pitawu. O ~emu se ovde radi? Slobodan Milo{evi}: Dobro, ne}u vas onda pitati o tome, ne}u vas ovde pitati, jer ne mogu da na|em, ne mogu da na|em referencu u vezi sa kojom sam ovo pitawe postavio.
513
Predsedavaju}i sudija Robinson: U redu, gospodine Milo{evi}u, ako budete kasnije na{li gde to pi{e moète se vratiti na to pitawe. Ali imajte u vidu da ste se obavezali da svoje glavno ispitivawe zavr{ite danas. Slobodan Milo{evi}: Trudim se {to boqe mogu, gospodine Robinson, ali imam mnogo svedoka koji su pomiwali gospodina [e{eqa pa ho}u da vidim koliko, da li u bilo ~emu u vezi sa time ima neke istine. Evo ovako... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, mo`da }ete mati druge svedoke koji }e biti u boqoj poziciji da pobiju tvrdwe Tuìla{tva nego {to je gospodin [e{eq li~no. Nemojte pretpostavqati da zbog toga {to Tuìla{tvo pomiwe [e{eqa da je on najboqi, da on na najboqi na~in moè da to pobije. Slobodan Milo{evi}: Pomiwu ga i mnogi svedoci, evo ovde na 23520. stranici transkripta svedok, presko~i}u mu ime, jer ne mogu sada da se setim da li je bio za{ti}en svedok, gospodine Robinson, mislim da nije, jer nemam nikakvu zabele{ku o tome da je bio za{ti}en, ali po{to pretpostavqam da gospodin [e{eq bilo {ta zna o ovome, kaè u akcijama u Bosanskom [amcu uzeli su u~e{}e i jedinice Crvenih beretki, Belih vukova i JNA, da li vi o tome i{ta znate? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja o tome imam prili~no pouzdane informacije. Prvo, bio je jedan ~ovek koga ja znam kao dobrovoqca Srpske radikalne stranke iz isto~ne Slavonije i koji se pomiwe na vi{e mesta i u ovim procesima ovde i u mojoj optu`nici i u presudi {ama~koj grupi itd. Re~ je o Sre}ku Radovanovi}u. Po svoj prilici on je do{ao tamo helikopterima JNA {to zna~i u sastavu JNA. Me|utim, s wim je do{la grupa qudi koji nisu dobrovoqci Srpske radikalne stranke, izvesni Crni koji je posle bio i jedan od komandanata na komandnim funkcijama, on sigurno nije dobrovoqac Srpske radikalne stranke. I bio je Slobodan Miqkovi} zvani Lugar koji je imao jednu borbenu grupu koja se zvala Sivi vukovi, a ne Beli vukovi po mojim saznawima. Lugar je bio optuèn za neke zlo~ine i procesuiran pred sudom u Bawaluci. On tada nije bio dobrovoqac Srpske radikalne stranke, on se negde 1993. ili 1994. u~lanio u Kragujevcu u Srpsku radikalnu stranku, Srpska radikalna stranka i danas poseduje original wegove pristupnice. Slobodan Milo{evi}: Samo da preciziramo u~lanio se u Kragujevcu u Srbiji. Po{to ovde oni ne znaju da Kragujevac nije u Bosni. Svedok dr Vojislav [e{eq: U Srbiji, on je iz Kragujevca, iz Srbije. I on se u~lanio 1993. ili 1994. godine, ja se spremam da dobavim original wegove pristupnice za proces koji se protiv mene vodi, ali je ve} iskqu~en 1995. godine, jer je o{amario predsednika op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke u Kragujevcu, Jovana Savi}a tada{weg predsednika. On je bio u formaciji koja se zvala Sivi vukovi i koja ne moè imati nikakve veze sa dobrovoqcima Srpske radikalne stranke. A procesuiran je pred sudom u Bawaluci, ja sam mojim pravnim savetnicima dao zadatak da mi dostave kompletan sudski materijal o tom procesu. E sada, {to se ti~e Sre}ka Radovanovi}a, meni je ha{ko Tuìla{tvo dostavilo neka dokumenta koja su dostupna javnosti iz kojih se vidi da je Sre}ko Radovanovi} pravio i neke
514
privatne aran`mane sa qudima iz [amca o svom daqem u~e{}u u ratu ~ak su mu oni i neku nov~anu nagradu tu obe}avali ili je on traìo itd. To su ~iwenice koje ja znam. Dakle, bila je JNA, pripadnici JNA su do{li helikopterima JNA, bio je me|u wima ~ovek za koga znam pouzdano da je ranije bio dobrovoqac Srpske radikalne stranke, ~ak sam ga za ratne zasluge proglasio i za ~etni~kog vojvodu, on se zove Sre}ko Radovanovi}. Crni koji je bio me|u wima na komandnoj funkciji sigurno nije bio dobrovoqac Srpske radikalne stranke i Slobodan Miqkovi}, zvani Lugar, u to vreme sigurno nije bio dobrovoqac Srpske radikalne stranke. Jer da je bio dobrovoqac ne bi bio u Sivim vukovima. Koliko mene se}awe sluì ta se formacija zvala Sivi vukovi. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala vam. Sudija Bonomi: Da poku{am da vam ja kaèm {ta sam ja razumeo iz odgovora, ako sam ga uop{te razumeo. Da je JNA u~estvovala u akcijama u Bosanskom [amcu. Da li sam dobro shvatio to {to ste rekli? Svedok dr Vojislav [e{eq: Po mojim saznawima bila je JNA, da. Sudija Bonomi: U redu. Tako|e je bila jedna paravojna grupa imenom Sivi vukovi koja je tako|e bila aktivna. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, vrlo je sada problemati~no re}i paravojna grupa, jer kada se kaè paravojna grupa misli se van regularnog armijskog sastava. Ta grupa je bila ukqu~ena u Teritorijalnu odbranu [amca na neki na~in, ili u Vojsku Republike Srpske, na koji ja ne znam pouzdano. Ali, taj Slobodan Miqkovi} Lugar mislim da je ~ak bio jedno vreme i na funkciji zamenika komandanata bataqona i bio je istaknut u borbama. U borbama je bio besprekoran. Ono za {ta je optuèn desilo se van borbe, mislim da se mesto zvalo Crkvine ili nekako sli~no, ne mogu svega napamet da se setim pogotovo kada je re~ o tim geografskim toponimima. Ali on je bio procesuiran pred sudom u Bawaluci. On i ta grupa Sivi vukovi. Sudija Bonomi: Da. A sada za onaj deo gde se pomiwu Crvene beretke, na to niste odgovorili, da li su oni delovali tamo? Svedok dr Vojislav [e{eq: Sada, kako da odgovorim koje Crvene beretke. Da li su to bili borci koji su nosili na glavama crvene beretke? Sudija Bonomi: To je savr{eno legitiman odgovor, jer pitawe je glasilo u akcijama u Bosanskom [amcu u~estvovali su Sivi vukovi, Crvene beretke i JNA, a vi ste nam dali duga~ak odgovor o dobrovoqcima Srpske radikalne stranke koji koliko ja mogu da vidim, a jo{ uvek nisam siguran da sam razumeo nemaju nikakve veze s tim. Ja sada poku{avam da shvatim kakav je pravi odgovor na to pitawe. Predsedavaju}i sudija Robinson: Idemo na pauzu. Slu`benik suda: Molim ustanite. Posle pauze. Slu`benik suda: Molim ustanite. Izvolite sjesti. Predsedavaju}i sudija Robinson: Razlog ovog zaka{wewa je ~iwenica da je tehni~arima trebalo ne{to vi{e vremena da redigiraju ime za{ti}enog svjedoka. Izvolite, gospodine Milo{evi}u.
515
Slobodan Milo{evi}: Komentarisali ste Bele vukove, odnosno, kako ste vi rekli Sive vukove gde se pomiwu crvene beretke na koje se osvrnuo gospodin Bonomi. Ovaj isti svedok za koga nisam siguran da li je bio za{ti}en zato mu ne izgovaram ime na stranici transkripta 23520, naveo je da je video 20 me{tana, govori se o [amcu jo{ uvek, obu~enih u uniforme sa Crvenim beretkama za koje pretpostavqa da su bili me{tani koji su obu~avani u kampu crvenih beretki pa su se vratili u [amac. Da li vi imate informaciju o tome? Svedok dr Vojislav [e{eq: Apsolutno nemam takvih informacija, i po prirodi to je nemogu}e. Ja opet ukazujem da su na raznim mestima razli~ite qude nazivali crvenim beretkama, jednostavno iz ~iwenice da su oni negde na{li te crvene beretke i stavili ih na glavu. Raznorazne formacije su to mogle biti. Pogotovo {to je tu re~ o me{tanima. Gde su oni i{li, gde su obu~avani, {ta to uop{te zna~i? Dobili su negde iz nekog skladi{ta crvene beretke i kin|urili se sa wima kroz [amac i sada ih svi smatraju nekim crvenim beretkama, a onda imaju nameru da ih povezuju sa Crvenim beretkama koje su u Srbiji formirane kao specijalna jedinica dràvne bezbednosti 1996. O~igledno se namerno pravi zabuna i pod tim terminom se razli~iti pojmovi podrazumevaju. Slobodan Milo{evi}: Hvala, gospodine [e{eq. Da li je ta~no da ste marta, mislim da je to u optu`nici protiv vas, ali vi }ete me ispraviti, marta 1992. odràli govor u Malom Zvorniku? Dakle, na teritoriji Srbije sa druge strane Drine gde ste izme|u ostalog rekli draga bra}o ~etnici posebno vi preko Drine, vi ste najhrabriji, mi }emo o~isti Bosnu od pogana i pokazati im put koji vodi na istok gde im je mesto? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ovo je delimi~no falsifikat moje stvarne izjave, a delimi~no je gre{ka hrvatskog prevodioca. Jer u ovom sudu se ~esto u procesima Srbima angaùju hrvatski prevodioci, a ti hrvatski prevodioci ne znaju dobro srpski jezik. Jer oni nastoje da govore ve{ta~ku, iskvarenu varijantu srpskog jezika, koju Hrvati kvare sistematski posledwih 100 godina. U toj varijanti hrvatskoj pogan, zna~i pagani. Ali u srpskom jeziku pogan zna~i izmet. To je finiji izraz za izmet. Malo pristojniji izraz za izmet. I ja sam napadao islamske fundamentaliste i panislamiste koji èle da otcepe Bosnu i Hercegovinu od Jugoslavije. I wih sam nazvao poganima. Zna~i izmetom. A nisam muslimane nazivao poganima. Ja nisam ni toliko glup ni neobrazovan ~ovek da mogu jednu veliku svetsku monoteisti~ku religiju nazvati paganskom. Nemam ja nikakvih predrasuda prema paganskoj verskoj tradiciji i kulturi, ja se i danas vi{e divim anti~koj Gr~koj nego svim hri{}anskim misliocima zajedno, da se i tu razumemo. Ali ja znam prvo da je to monoteisti~ka religija, a jedan od najve}ih srpskih teologa Nikolaj Velimirovi} je muslimane smatrao jednom protestantskom varijantom unutar hri{}anstva. Toliko je islam blizak hri{}anstvu. Dakle, ovde zbog neadekvatnog prevo|ewa konstrui{e se jedna monstruozna tvrdwa. Daleko od svake pomisli moje. Ja napadam ve} vi{e od 20 godina, mo`da i 30 panislamiste, islamske fundamentaliste, prvi sam po~eo da ih napadam, svojevremeno, kada su se pojavili u Bosni i Hercegovini.
516
Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Sudija Bonomi: Gde moèmo na}i primerak tog govora? Svedok dr Vojislav [e{eq: Gde moète na}i? Ako ga nema u mojim kwigama onda ga Tuìla{tvo verovatno ima, jer ja sam ogromnu ve}inu mojih govora objavio u mojim kwigama. Ako je neki govor promakao... Sudija Bonomi: Izviwavam se, nisam pro~itao sve va{e kwige. Da li je ovaj govor objavqen u nekoj va{oj kwizi? Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodine Robinson, pre dve godine ja sam ha{kom Tuìla{tvu uz poseban vid moje odbrane predao 80 mojih {tampanih kwiga. Mo`da je ba{ i ova sudnica bila. Sudija Bonomi: Da li je taj govor u nekoj kwizi, u nekoj od tih kwiga? Svedok dr Vojislav [e{eq: Najverovatnije, ali to treba Tuìla{tvo da na|e a ne ja, ne mogu ja sada sve da traìm. Jer ja takvu izjavu nisam dao samo na jednom mesto nego na mnogo mesta. Sudija Bonomi: Uobi~ajeno je da ona strana koja izvodi neke dokaze odgovara i za wihovo dostavqawe sudu u najzvani~nijoj mogu}oj formi. Ali vi, koliko sam shvatio, ne znate da li se moè na}i primerak, da li mi moèmo dobiti primerak u nekim dokumentima koji su vezani za va{e svedo~ewe. Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodine Bonomi, ona strana koja poteè moj navodni govor je tuìla~ka strana, ja vam samo ukazujem {ta su oni zabrqali, a oni neka na|u original tog govora pa neka ga pokaù. Ne mogu ja obavqati ovde poslove Tuìla{tva. Ja ovde svedo~im o ~iwenicama i okolnostima za koje ja ima saznawe, a ne pomaèm Tuìla{tvu u wegovom poslu. A sa svoje strane sam doprineo dovoqno {to sam im predao sve kwige pa neka traè. Imaju mnogo vi{e resursa nego ja. Sudija Bonomi: Gospodine Najs, moète li nam vi pomo}i? Gde ja mogu na}i dokazni materijal za ovo? Tuìlac Yefri Najs: Ne znam da li se to moè na}i u na{oj bazi podataka. Sudija Bonomi: Gospodin [e{eq, koliko sam shvatio, tvrdi da se Tuìla{tvo u toku svog izvo|ewa dokaza pozivalo na ovaj govor. Tuìlac Yefri Najs: Mo`da je to bilo u na{em predraspravnom podnesku, poku{a}u da to na|em {to pre mogu. Sudija Bonomi: U redu, hvala. Tuìlac Yefri Najs: Mi ne moèmo da se rukovodimo time kada postavqamo na{a pitawa, mi }emo da donosimo svoje odluke samostalno. Sudija Bonomi: To nema veze sa ovim {to ja govorim, ja samo poku{avam da razjasnim gde mogu da na|em taj govor mada izgleda da niko ne moè da mi pomogne. Predsedavaju}i sudija Robinson: Nastavite, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Svedok B1643, koji je svedo~io kroz iskaz pod 92bis, a to vam je pretpostavqam da znate, pismeni iskaz, pomiwao je mu~ewe i zarobqavawe civila u zgradi SUP-a, Teritorijalne odbrane u osnovnoj {koli i gimnaziji u magacinu u Crkvini. Da li ne{to znate o tome?
517
Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam ve} pomenuo da mislim da je taj slu~aj iz Crkvine upravo procesuiran u Bawaluci. Tamo su stavqeni Sivi vukovi pod istragu, Slobodan Miqkovi} zvani Lugar bio je uhap{en, ali ja nemam sada detaqnih podataka kako se proces odvijao i kako je zavr{en. Ja sam dao nalog mojim pravnim savetnicima da mi prona|u kompletan materijal tog sudskog procesa. Ali znam pouzdano da je hap{en i procesuiran u Bawaluci. Slobodan Milo{evi}: Optu`nicom protiv vas, vama se stavqa na teret doga|aj koji se navodno zbio 7. maja 1992. godine kada su, kako se kaè, dvojica vo|a grupa pod va{om komandom ubili 18 mu{karaca na poqoprivrednom dobru u Crkvini. Je li to to o ~emu govorite? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja pretpostavqam da je to. Prvo, niti je bilo neke moje komande niti sam ja bio tamo, niti Sivi vukovi imaju ikakve veze sa Srpskom radikalnom strankom. Slobodan Milo{evi}: Samo sam to hteo da ~ujem, gospodine [e{eq, mislim da ste dovoqno odgovorili na pitawe. Vama se optu`nicom stavqa na teret i doga|aj od 5. juna 1992. godine kada su, navodno, pripadnici jedinice pod va{om kontrolom, ovde se opet kaè ubili 22 civila u Qe{evu. Da li vi i{ta znate o tome? Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, sada se izgleda koncentri{ete na optu`nicu protiv gospodina [e{eqa. U koju svrhu? Slobodan Milo{evi}: Pa gospodin [e{eq je, gospodine Robinson, ovde naveden kao jedan od u~esnika udruènog zlo~ina~kog poduhvata, pa treba da ustanovimo koliko je osnovano da se uop{te postavqa to pitawe udruènog zlo~ina~kog poduhvata i da se ta konstrukcija ovde poku{ava da dokaè, a da gospodin [e{eq ima priliku da kaè o tome za {ta je optuèn po{to on svedo~i ovde. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da, ali optu`nica protiv wega nije nu`no relevantna za te svrhe. Slobodan Milo{evi}: Kako god èlite, ja ne}u na tome da insistiram. Mada ja smatram da je relevantno. Vama se, tako|e, stavqa na teret da su tokom leta 1993. godine opet pripadnici nekih va{ih navodnih... Predsedavaju}i sudija Robinson: Vi nastavqate, a ja sam èleo da vi tu liniju ispitivawa prekinete, po{to ne vidim na koji na~in je to relevantno. Ovde se ne sudi gospodinu [e{equ, ja znam da je on navodni u~esnik udruènog zlo~ina~kog poduhvata, toga sam vrlo svestan, ali to ne otvara vrata nikakvim tvrdwama koja se iznose u optu`nici protiv wega ili koja se odnosi na wegovo su|ewe. Slobodan Milo{evi}: Gospodine Robinson, ako se ovde vidi da to {to se protiv gospodina [e{eqa iznosi nije ta~no, nije istina, onda je to, tako|e, jedan od dokaza da ni druge stvari nisu istina, a on je ovde pobio jedan ~itav niz svedoka koji su svedo~ili i koje sam mu ja citirao. Predsedavaju}i sudija Robinson: To je sasvim proma{ena tema, gospodine Milo{evi}u, i ja znam da vi to razumete. Slobodan Milo{evi}: Dobro.
518
Predsedavaju}i sudija Robinson: Non sekvitur. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq. svedok, Tomas Fransis Roj, na strani 28882 transkripta, ovde je izjavio da su muslimanski snajperisti ubili tri trudne ène i da su tek tada srpski snajperisti uzvratili paqbu. Da li vi ne{to znate o tom doga|aju i uop{te o doga|ajima u vezi sa ubijawem iz snajpera na podru~ju Sarajeva. Svedok dr Vojislav [e{eq: Koliko se ja se}am, to je bilo prvo snajpersko dejstvo u Sarajevu. Treba imati u vidu da se u Sarajevu linija fronta protezala kroz sami grad, da je grad bio podeqen na deo pod muslimanskom i deo pod srpskom kontrolom. [to se ti~e snajperske vatre, treba imati u vidu da se pod snajperskom vatrom ~esto podrazumevala svaka vatra iz pu{aka koja u pravom smislu re~i nije snajperska, jer se snajperskom vatrom smatra samo vatra na dugu distancu oru`jem sa opti~kim ni{anom. Me|utim, takvo oru`je je bilo retko na srpskoj strani. Muslimani su uz pomo} stranih snaga {vercom dolazili do mnogo savremenijeg oru`ja te vrste. Ja ne iskqu~ujem mogu}nost da je u pojedina~nim slu~ajevima bilo osvetoqubivosti ali vatra je sa srpskih poloàja otvarana na vojne ciqeve u Sarajevu. Vodio se rat za grad u kome su snage bile prili~no izjedna~ene. Linija fronta oko Sarajeva nekoliko godina se prakti~no nije mewala, mawi delovi su padali pod kontrolu jedne ili druge strane. Ali, ginulo se sa obe strane linije fronta. A sa srpske strane linije fronta nije bilo namernog ubijawa muslimanskih civila pod svojom kontrolom. Dok su muslimani ubili oko 4000 srpskih civila. U Kazanima, kod grobqa Lav i na drugim mestima jo{. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Slobodan Milo{evi}: Isti svedok, na istoj strani, navodi da su na podru~ju Sarajeva obe strane koristile snajpere i da su kriminalne radwe bila prisutne na obe strane. Da li je to ta~no? Svedok dr Vojislav [e{eq: [to se ti~e kriminalnih radwi ja mislim da ih je u Sarajevu bilo najmawe. Bar na srpskoj strani. [to se ti~e snajpera kori{teni su sa obe strane. Pravi snajperi su ~e{}e kori{}eni sa muslimanske nego sa srpske strane. Jer su muslimani imali kvalitetnije snajperske pu{ke, savremenije. A Srbi su imali povoqniji geografski poloàj rasporeda svojih snaga. Slobodan Milo{evi}: A da li ste ~uli za doga|aj Sudija Bonomi: Izviwavam se ja sam zaboravio onaj deo svedo~ewa gde ste govorili o svojim li~nim kontaktima u Sarajevu, kakvo je va{e li~no iskustvo u pogledu Sarajeva, mislim u vreme konflikta? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam vi{e puta dolazio u Sarajevo u srpski deo Sarajeva, u deo Sarajeva pod srpskom kontrolom. Naj~e{}e sam dolazio na Grbavicu. I obilazi osam prve linije fronta. Na Grbavici je ìveo i poprili~an broj muslimana, ~ak sam se i sa wima susretao. Bio sam jednom prilikom kada su do{le sveè isporuke hleba na primer, sreo sam i neke moje fakultetske kolege, muslimane iz sredwe {kole i niko se nije àlio na pona{awe srpskih snaga.
519
Sudija Bonomi: Da li ste vi tamo bili kada je vatra razmewivana sa obe strane? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa u vreme mojih boravaka bilo je pojedina~ne vatre, bilo je opasnih mesta gde se kolima moralo brzo pro}i, gde se morao traìti zaklon da se protr~i zbog snajperske vatre itd. Ali ozbiqnijih sukoba nije bilo u to vreme. Sudija Bonomi: Hvala. Slobodan Milo{evi}: Da li ste ~uli za doga|aje od 19. oktobra 1993. godine, o kome govori ovaj isti svedok Tomas Fransis Roj u svom iskazu na strani 28884, kada su bosanski muslimani preru{eni u Srbe pucali na komandanta ujediwenih nacija za Bosnu i Hercegovinu u Sarajevu. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Taj slu~aj je op{te poznat i muslimani su ~e{}e otvarali vatru na me|unarodne snage da bi se to pripisalo kao srpska vatra. A onda su upotrebqavali za{ti}ene objekte da bi otvarali vatru i izazivali reakciju sa srpske strane. êsto su na podru~je sarajevske glavne bolnice dovla~ili minobaca~e i druga oru`ja, otvarali vatru po srpskim poloàjima a onda brzo to oru`je skupqali, trpali u gepeke i odvla~ili, a ako bi Srbi uzvratili na paqbu onda je to prikazivano kako Srbi namerno ga|aju bolnicu. Ima ve}i broj stranaca koji o tome svedo~e, koji su bili o~evici da muslimani donose u krug bolnice minobaca~e, otvaraju vatre na srpske poloàje, brzo se povla~e, odnose minobaca~e i kada do|u strani kontrolori ne zati~u muslimansko naoruàwe ali otkrivaju kako Srbi uzvra}aju vatru. Slobodan Milo{evi}: Svedok Alija Gu{ali} u svom iskazu navodi da ste posetili Bijeqinu pre izbijawa sukoba. Iskaz Alije Gu{ali}a je na 18258. strani a ina~e u optu`nici protiv vas to povezujem sada sa ovim iskazom Alije Gu{ali}a koji je dao ovde da ste vi posetili u Bijeqini pripadnike Srpske radikalne stranke da bi isplanirali napad i zauzimawe Bijeqene, kako komentari{ete ovakve tvrdwe. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da sam postio Bijeqinu nekoliko puta pre rata to je ta~no, ali da sam planirao bilo kakav napad to je nebuloza. Slobodan Milo{evi}: Svedok Alija Gu{ali} kaè da su u podru~ju Bijeqine bili prisutni arkanovci, {e{eqevci bazirani u Emajlijama. Da li vi ne{to o tome znate? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja kategori~ki tvrdim da nijedan dobrovoqac Srpske radikalne stranke iz Srbije nije upu}ivan u Bijeqinu. U to sam apsolutno siguran. Slobodan Milo{evi}: Isti svedok kaè, na stranici 18260, [e{eqevi qudi su nosili brade i kokarde, [e{eq je bio gazda i davao je instrukcije Mirku Blagojevi}u da podeli oru`je qudima Srpske radikalne stranke. Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, nikakav gazda nisam bio. Drugo, dobrovoqci Srpske radikalne stranke ponekad su nosili bradu ali re|e, naj~e{}e su bili obrijani kao i ja. Ja nikada u ìvotu bradu nisam nosio. I to uop{te ne dovodi u pitawe moje ~etni{tvo. Niti moè brada biti sinonim za ~etnika. To je bio sinonim za ~etnike u komunisti~kim filmovima, koji su iz ideolo{kih razloga ocewivali ~etnike. A u stvarnosti to jedno520
stavno nije bilo uobi~ajeno. Bilo je pojava neko je voleo da nosi bradu, za{to da ne, vojnik sa bradom nije u svetu redak izuzetak. Drugo, ja nikakvo oru`je nisam delio niti sam raspore|ivao, niti sam bilo kakvu ulogu imao u tim borbama u Bijeqini na po~etku rata. U borbama jesu u~estvovali ~lanovi Srpske radikalne stranke ali iskqu~ivo oni koji ìve u Bijeqini. Slobodan Milo{evi}: Hvala gospodine [e{eq. Iskaz Alije Gu{ali}a, sa stranice 18277, govori i pitam vas da li vi imate neka saznawa o tome da su zarobqavani qudi koji nisu bili Srbi izme|u aprila 1992. i septembra 1993, da su dràni u zgradi MUP-a i u kampu Batkovi} u blizini Bijeqine, da li imate o tome neka saznawa? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja nemam nikakvih saznawa za te konkretne lokacije, ali sam ve} govorio o pona{awu Mauzerovom i Arkanovom u Bijeqini. Zbog ~ega su se lokalni organi Srpske radikalne stranke èstoko suprotstavqali Mauzeru i ~esto ga javno napadali. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, izvinite {to vam nisam na vreme skrenuo pa`wu, postavio sam to pitawe zato {to se vama stavqa na teret u optu`nici da je oko 100 zarobqenika umrlo zbog lo{eg tretmana u tom kampu u Batkovi}u. Svedok dr Vojislav [e{eq: Srpski radikali ni lokalni srpski radikali, rekao sam ve} dobrovoqaca Srpske radikalne stranke tamo uop{te nije bilo. Predsedavaju}i sudija Robinson: To pitawe nije relevantno. Slobodan Milo{evi}: Gospodine Robinson, Alija Gu{eli} je svedo~io ovde i on je te tvrdwe izneo, a ja ih povezujem sa onim {to je gospodin Najs rekao. Predsedavaju}i sudija Robinson: Onda utemeqite to na toj osnovi, kaìte da je svedok tuìla{tva izneo te tvrdwe. Slobodan Milo{evi}: Ve} sam izneo o kampu u Batkovi}u u blizini Bijeqine i povezao sa onim {to pi{e u optu`nici protiv gospodina [e{eqa. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da, ali taj deo nije relevantan. Nastavite samo. Sudija Bonomi: Da li ho}ete da kaète da je Alija Gu{eli} optuìo gospodina [e{eqa u ovom predmetu, na ovom su|ewu, da je prouzrokovao smrt stotine zatvorenih u logoru Batkovi}. Jer, ako to nije u~inio, onda to nije relevantno za ovaj predmet. Slobodan Milo{evi}: Da, ali je gospodin Najs to u~inio na bazi iste takve tvrdwe. Jer Gu{eli} je ovde u ovom predmetu govorio o Batkovi}u i o tome da su qudi zarobqavani tamo, a u optu`nici gospodina [e{eqa pi{e da je sto qudi umrlo zbog nehumanog tretmana. Ako to nije povezano vrlo dobro, ali {ta }e onda to u optu`nici protiv [e{eqa. Predsedavaju}i sudija Robinson: Nastavite sa drugim pitawem gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Alija Gu{eli}, na stranici 18278, potvrdio je da je Me|unarodni crveni krst posetio kamp Batkovi}. Da li vi ne{to znate o tome da li je taj kamp bio pod nadzorom me|unarodnog Crvenog krsta.
521
Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja ne znam ni{ta o poseti Me|unarodnog crvenog krsta. U svakom slu~aju, dobrovoqci Srpske radikalne stranke tamo nisu bili, a ni lokalni srpski radikali nikada nisu u~estvovali ni u hap{ewu ni u dràwu ratnih zarobqenika, ili pritvorenih civila, ili bilo kog drugog. Apsolutno u takvim stvarima nisu u~estvovali. [to se ti~e Me|unarodnog crvenog krsta, ako je obilazio Batkovi} i ako je uop{te postojalo ne{to {to se zove logor Batkovi}, onda mora postojati wihov izve{taj o tome. Pisani izve{taj. Slobodan Milo{evi}: Dobro, o tome vas vi{e ne}u pitati. Vi ste pomenuli da su neki va{i dobrovoqci bili u sastavu JNA u Mostaru. Je li tako? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Svedok K 2 u svom svedo~ewu naveo je neke podatke o aktivnostima Crvenih beretki u Mostaru. Da li vi i{ta znate s obzirom na poznavawe stawa u Mostaru i prisustvo va{ih dobrovoqaca u redovima JNA o nekom dejstvovawu Crvenih beretki u Mostaru? Svedok dr Vojislav [e{eq: Po mojim saznawima, u Mostaru sa srpske strane nije bilo nikakvih paravojnih formacija. Dobrovoqci Srpske radikalne stranke su bili u Mostaru, wih je JNA dovozila svojim transportnim sredstvima iz Beograda iz kasarne u Bubaw potoku. Svi dobrovoqci Srpske radikalne stranke bili su pod komandom Mom~ila Peri{i}a, koji se i na beogradskoj televiziji javno o wima pohvalno izraàvao kao veoma disciplinovanim. Ako su se pojavqivali vojnici sa crvenim beretkama na glavi mogli su to biti pripadnici nekog voda vojne policije, interventnog voda, ili izvi|a~kog voda ili tako ne{to. Dakle, ja ne iskqu~ujem mogu}nost da je u JNA bilo i vojnika sa crvenim beretkama na glavi, ali to nije bila nikakva formacija Crvenih beretki. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Slobodan Milo{evi}: Svedok, C-17 u svom iskazu navodi da su u kampu Buna bili [e{eqevi ~etnici, Beli orlovi i Crvene beretke, stranica transkripta 22016. Da li imate neka saznawa o tome? Svedok dr Vojislav [e{eq: To je apsolutno nemogu}e, nikada nisam ~uo ni da su Beli orlovi bili na podru~ju Mostara, nisam ~uo ni za taj kamp Buna. Nije nemogu}e da su se dobrovoqci Srpske radikalne stranke po naredbi nadle`ne komande pojavqivali u Buni, o tome ne znam ni{ta, a o tome mora biti uredna evidencija u jedinicama JNA. Ali nikada nisam ~uo da su Beli orlovi pojavqivali na podru~ju Mostara niti za bilo kakve crvene beretke. Slobodan Milo{evi}: Svedok K2 je u svom svedo~ewu, to je stranica transkripta 14578, izneo podatke o aktivnostima Crvenih beretki u Nevesiwu. To je kraj u kome ste bili, da li i{ta znate o tome? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam bio u Nevesiwu, ali tamo zapravo nikakvih borbenih dejstava nije ni bilo. Ja sam u Nevesiwu bio 1991. godine, borbe su bile na podru~ju Mostara i u dolini Neretve. Slobodan Milo{evi}: Da li je u toku celog vremena rata bilo kakvih borbi u Nevesiwu?
522
Svedok dr Vojislav [e{eq: Koliko ja znam ne, u Nevesiwu borbi nije bilo. Nikakvih borbi. Slobodan Milo{evi}: Dovoqno Svedok dr Vojislav [e{eq: Kada sam bio 1991. godine u Nevesiwu je ìveo i poprili~an broj muslimana, nije bilo ni incidenata, nikakvih sukoba. Sve je bilo mirno. Dodu{e, bio je jedan ve}i broj srpskih izbeglica iz doline Neretve. Oni su tamo bili sme{teni u kolektivni sme{taj po raznim objektima. Slobodan Milo{evi}: A da li ste i{ta znali o nekom odmarali{tu na Bora~kom jezeru gde je ubijen jedan broj qudi, nekih 19 qudi je ubijeno po onome {to se tvrdi. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ni{ta nisam o tome znao niti su dobrovoqci Srpske radikalne stranke po mom saznawu upu}ivani u podru~je Bora~kog jezera. To je ve} oblast blizu Kowica, ja sam vam ve} rekao tamo je bilo pripadnika Srpske garde, tamo je bio blizak saradnik Vuka Dr{akovi}a major Boro Anteq i mi smo se distancirali od tih podru~ja gde deluje Srpska garda. Slobodan Milo{evi}: Da li ta Srpska garda ima ikakve veze sa Arkanovom Srpskom dobrovoqa~kom gradom? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. To su dve razli~ite paravojne formacije. Slobodan Milo{evi}: A koja je to formacija Srpska garda. Svedok dr Vojislav [e{eq: To je formacija Vuka Dra{kovi}a iz Srpskog pokreta obnove koja se u Hercegovini jo{ pojavqivala u Trebiwu, pa su civilne vlasti imale velike muke da ih oteraju iz Trebiwa jer su zaposeli bili hotel i i{li onda u okolinu gde su mogli da pqa~kaju. Pojavili su se u Fo~i, i tamo su izazvali probleme i vlasti su se jedva otarasili tih srpskih gradista Dra{kovi}evih. Po mojim saznawima, dakle, na ta tri mesta je Srpska garda dejstvovala u Hercegovini. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq Svedok dr Vojislav [e{eq: Kada su se pojavili u Trebiwu i Fo~i wihov je komandant bio Branislav Lainovi} Dugi. Slobodan Milo{evi}: Mislite komandant ove paravojne formacije? Svedok dr Vojislav [e{eq: Srpska garda, da. Slobodan Milo{evi}: Vuka Dra{kovi}a. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, ina~e poznati kriminalac najvi{eg ranga iz Novog Sada otprilike, skoro ravan Arkanu. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, mi smo pro{le nedeqe ovde imali va{e podneske upu}ene drugoj strani koji se ti~u svedoka Dulovi}a zaboravio sam mu ime. Svedok dr Vojislav [e{eq: Jovan Slobodan Milo{evi}: Jovana Dulovi}a, koji je ovde svedo~io, gospodin Robinson me je uputio na traèwe originalnih dokumenata koji mogu da budu povezani sa onim va{im podnescima, s obzirom da su oni odbili da one va{e podneske prihvate, pa }u vam ih sada ovde dati. Ja se izviwavam go523
spodine Robinson, ako mi kaète da ja to treba da umnoìm u vi{e primeraka ja }u to da u~inim, ali sada sam to dobio. Ovde je ~itava serija napisa iz Ekspres politike, fotokopije ~lanaka Jovana Dulovi}a od 16. novembra, 26. novembra 1991. godine, onda od 18. novembra, 2. novembra, dakle, iz novembra svi iz 1991. godine u kojima se veoma afirmativno govori o JNA, pona{awu u borbama oko Vukovara. Evo na primer kaè kako je 118 ìteqa Vukovara i Srba i Hrvata ugledalo svetlost dana posle dugog boravka u podrumu. To je nadnaslov. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, kako glasi pitawe? Tuìlac Yefri Najs: Ako dopustite da prekinem, ako se ovde bude citirao neki novinski ~lanak, onda to treba staviti na grafoskop, mi treba da dobijemo kopiju kako moèmo pro~itati celi ~lanak, ako to èlimo. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da to je praksa ovde gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Molim vas, imam samo jedan primerak ovih ~lanaka koje sam upravo dobio, molim vas da posluìteq stavi na grafoskop pa moète da pogledate bar neke obeleène delove. Ovde se pomiwe i major [qivan~anin u veoma pozitivnom smislu, zahvalnost za pomo} civilima i to Hrvatima itd. Pogledajte ovu seriju ~lanaka i u funkciji odgovora na moja pitawe da li su to bar delimi~no ~lanci na koje ste se vi oslawali prilikom pisawa onih podnesaka drugoj strani o neistinitom svedo~ewu Jovana Dulovi}a, odnosno razlici o tome {ta je onda izve{tavao a {ta je ovde svedo~io u vezi sa doga|ajima u Vukovaru. Tuìlac Yefri Najs: âsni sude, ovo je bilo sugestivno pitawe ali, bez obzira na to mene zanima da vidim {to to to~no pi{e u ~lancima ako to bude relevantno i ukoliko budemo razmatrali prihvatqivost, ja znam da Ve}e ima na umu nedavnu odluku u vezi sa Ja{evi}evim dokumentima. Me|utim, mene, iskreno re~eno, najvi{e interesira da vidim {to to stoji u tim ~lancima. Predsedavaju}i sudija Robinson: Molim da se to stavi na grafoskop, izgleda imamo tehni~ki problem, ne vidimo sliku sa grafoskopa. Gospodine Milo{evi}u, pozvali smo tehni~ara on }e do}i tako da sada moète pre}i na drugo pitawe a onda }emo se vratiti na ovo. Slobodan Milo{evi}: Gospodine Robinson, meni je ào ali i drugo pitawe se odnosi tako|e na ne{to o ~emu je gospodin [e{eq ve} svedo~io i na dokument koji sam u me|uvremenu pribavio i koji bi tako|e morao da se stavi na grafoskop. A to je Predsedavaju}i sudija Robinson: Pa pre|ite onda na pitawe nakon toga jer grafoskop sada ne radi. Slobodan Milo{evi}: Ja nakon toga nemam dodatnih pitawa, osim {to u vezi sa ovim, po{to sam èleo da danas svakako zavr{im. Osim ovoga, drugo {to èlim da iznesem na grafoskop. je ko pripadnicima grupe Pauk, za koje je ovde iznet niz izjava, odnosno konferencija za {tampu portparola Savezne vlade iz februara 2000. godine o zlo~inu u Srebrenici. Dakle, da
524
se znalo da su izvr{ili zlo~in to je 10. diverzantski odred, ovde je re{ewe okru`nog suda u Beogradu od 13. novembra 2000. godine, zna~i negde ~etrdeset dana posle pu~a od 5. oktobra pu{teni su na slobodu. Pa sam hteo, ja imam dovoqan broj primeraka, hteo sam da vam dam te primerke, dodu{e sada sam ih dobio pa su samo na srpskom jeziku ali se mogu staviti na grafoskop da se vidi da je sve ono o ~emu je portparol Vlade izve{tavao potpuno zanemareno i da su upravo ta lica, koja se pomiwu u krivi~noj prijavi protiv Erdemovi}a, pu{tena na slobodu. To tako|e Predsedavaju}i sudija Robinson: Grafoskop je proradio. Slobodan Milo{evi}: Pogledajte sada gospodine [e{eq, to je serija ~lanaka iz Ekspres politike, da li moète da vidite datume tih novina. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ovo je izgleda 16. novembar ili 13. novembar. Vidi se Slobodan Milo{evi}: 1991. je li tako? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da 1991. Slobodan Milo{evi}: Ako nije sugestivno pitawe? Svedok dr Vojislav [e{eq: Malo je ne~itak sam datum, ali mislim novembar mesec da pi{e. Ovo je jedan od tekstove iz Ekspres politike koji su moji pravni savetnici koristili pripremaju}i mi onaj podnesak o posebnom vidu svoje odbrane, koji sam podneo Tuìla{tvu. Prema odgovaraju}em pravilu pravilnika o postupcima i dokazima. Slobodan Milo{evi}: [ta pi{e u nadnaslovu i {ta pi{e u naslovu? Svedok dr Vojislav [e{eq: U nadnaslovu pi{e kako je 118 ìteqa Vukovara i Srba i Hrvata ugledalo svetlost dana posle dugog boravka u podrumu. Naslov je Najzad svetlost, a onda u podnaslovu Snajperiste u}utkale zoqe. [to zna~i hrvatske snajperiste u}utkale srpske zoqe. U mraku podruma od 25. avgusta, to zna~i da su se ti civili i Srbi i Hrvati nalazili u podrumima od 25. avgusta, a Nada Juhas ne mogu da veruje da smo ìvi. O~igledno je re~ o Hrvatici koja daje izjavu nakon {to je JNA oslobodila Vukovar od hrvatskih paravojnih formacija. Slobodan Milo{evi}: Moète li da vidite u tom ~lanku jo{ nekoliko karakteristi~nih momenata o kojima pi{e Dulovi} u to vreme, ovda{wi svedok. Svedok dr Vojislav [e{eq: Sada mi je veoma te{ko da ~itam. Predsedavaju}i sudija Robinson: Samo trenutak, prevodioci vas upozoravaju da preklapate pitawe i odgovor, tako da prevodilac ne moè ~uti po~etak odgovora odnosno po~etak pitawa. Molim vas da ponovite pitawe gospodine Milo{evi}u a vi gospodine [e{eq napravite pauzu prije odgovora. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, molim vas pogledajte nekoliko karakteristi~nih momenata, moète mo`da boqe da vidite na ovom. Ne levoj strani gde vam je sam tekst Svedok dr Vojislav [e{eq: Evo, na primer, jedan karakteristi~ni momenat kako pi{e Jovan Dulovi}. Reka qudi kuqa iz ogromnih podruma, ukupno 118 du{a i srpskih i hrvatskih. Niko ih ne pita za nacionalnost. To pi{e Jovan Dulovi} prikazuju}i dakle, da se JNA podjednako odnosila i
525
prema Srbima i prema Hrvatima civilima. Ovde ovaj prvi pasus ba{ ne bih mogao da pro~itam po{to mi je vrlo nejasno. Pi{e o tome kako je medicinska pomo} odmah pruàna, kako je ~ekalo vi{e kola hitne pomo}i ne bi vaqalo da nas ba{ sada usta{e napadnu minobaca~ima. Dakle, Jovan Dulovi} pi{e o osloba|awu jednog dela Vukovara, dok jo{ borbe u potpunosti nisu zavr{ene. Slobodan Milo{evi}: Da li prime}ujete ovaj podnaslov koji je pod navodnicama napisan, Surovi major? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Pogledajte na dnu tog stupca na koga se to odnosi i {ta se govori o tom surovom majoru. Svedok dr Vojislav [e{eq: Govori se o majoru [qivan~aninu koji se veoma lepo ophodi prema tim hrvatskim civilima. A onda Jovan Dulovi} komentari{u}i to wegovo lepo opho|ewe, koje je vaqda iznenadilo tu Hrvaticu, pi{e ko zna {ta su joj kao Hrvatici pri~ali o surovosti vojnika JNA. On ovde ukazuje na pona{awe majora [qivan~anina kao sasvim suprotno hrvatskoj propagandi koja oficire i vojnike JNA naziva i prilepquje im najteè kvalifikacije. Slobodan Milo{evi}: Pogledajte... Svedok dr Vojislav [e{eq: Onda kaè, major [qivan~anin kad god vam ne{to bude potrebno potraìte me, pomo}i }u vam. Samo pitajte za [qivan~anina, a sada moram da idem saop{tava major i odlazi. Prate ga pogledi majki puni zahvalnosti, to je ovde negde pri kraju ~lanka. Prate ga pogledi majke i }erke puni zahvalnosti. Sve to pi{e Jovan Dulovi} o tada{wem majoru, sada{wem pukovniku Veselinu [qivan~aninu. Slobodan Milo{evi}: Pre toga, imate u ovom stupcu, koji nema fotografije, Dulovi} opisuje da [qivan~anin {aqe dete, kaè ovo dete odmah vodite u bolnicu to je jedno pet... Svedok dr Vojislav [e{eq: Da vidim to, kaè [qivan~anin ovo dete odmah vodite u bolnicu u Negoslavce, nare|uje major Veselin [qivan~anin pokazuju}i voza~u hitne pomo}i na rawenu Vlatku. Neka joj ukaù pomo} i daju lekove. Ne{to kasnije, Vlatkina majka Verica usplahireno traì svoju k}i u mno{tvu qudi. Gde mi je dete, {ta su joj u~inili, kuda odveli, gotovo zapomaè Verica. Ne bojte se, u bolnici je, umiruje je [qivan~anin i shvata da mu upla{ena èna ne veruje. I tu ide onda Dulovi}ev komentar ko zna {ta su joj kao Hrvatici pri~ali o surovosti vojnika JNA. Slobodan Milo{evi}: [ta onda daqe pi{e? U|ite u moj... Svedok dr Vojislav [e{eq: U|ite u moj auto, odve{}u vas do bolnice da vidite dete i uverite se da je sve u redu. Oboje ulaze u vozilo. U me|uvremenu, Vlatki su lekari o~istili, povili ranu, nije opasna, majka grli k}erku, major [qivan~anin stoji pored wih. Slobodan Milo{evi}: Dakle, to je reportaà Dulovi}a sa vukovarskog boji{ta? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da.
526
Slobodan Milo{evi}: Pogledajte slede}u, pogledajte {ta ima slede}eg dana, pogledajte naslove, pogledajte {ta ima karakteristi~no. Ovaj veliki naslov pogledajte {ta kaè. Svedok dr Vojislav [e{eq: Sada su mi podesili. Milka Vidovi} daje izjavu verovala sam u armiju. Slobodan Milo{evi}: A {ta je u nadnaslovu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Nepunih 90 dana u skloni{tu, u lagumu duboko ispod vukovarskog katoli~kog grobqa. Slobodan Milo{evi}: I onda citat verovala sam u armiju i Milka Vidovi} Hrvatica {ta kaè? Svedok dr Vojislav [e{eq: Nadali smo se da }e nas na{a vojska osloboditi. Onda neostvarena o~ekivawna gardista. To se odnosi na hrvatski Zbor nacionalne garde, paravojnu formaciju, i zajedni~ka grobnica blizu bolnice. To se odnosi na grobnicu gde su Hrvati zakopavali srpske `rtve. Slobodan Milo{evi}: Pogledajte daqe {ta pi{e u ~lanku. Svedok dr Vojislav [e{eq: U ~lanku sada Dulovi} opisuje {ta se de{avalo pa kaè, po~etkom avgusta u Vukovaru je po~ela pucwava i postavqawe barikada. Milka Vidovi} iz Borova, Ga}e{ina 26 sa suprugom \urom sklonila se kod suseda Milo{a Grudi}a u podrum zajedno sa porodicom Grudi}. Posle nekoliko dana banuli su gardisti, dakle, pripadnici Zbora nacionalne garde Hrvatske, izlazite van ili }emo baciti bombu. Dolaze ~etnici i sve redom koqu. Vodimo vas u skloni{te. Mutno mi je mnogo ne mogu da... Slobodan Milo{evi}: Mnogo mutno jeste mora da se osvetli malo, pogledajte ovo {to je malo obeleèno ùto, ne morate sve da ~itate, nekoliko citata samo. Svedok dr Vojislav [e{eq: Vi{e nas na grobqu bili su stacionirani gardisti, pri~a Milka Vidovi}, govorili su kada su kod nas u skloni{te dolazili da ~ederi, kako su oni zvali ~etnike sve redom koqu. Mi Srbi smo }utali, naslu}ivali da su na{i blizu, sve nas je obuzimala jedna misao ho}emo li ikada odavde iza}i. Verovala sam uvek u na{u armiju i nadala se da }e sti}i. Predsedavaju}i sudija Robinson: Kako glasi pitawe u vezi sa ovim? Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, koji je potpis ovde ùto ozna~en? Svedok dr Vojislav [e{eq: Potpis je Jovan Dulovi}. To je isti onaj Jovan Dulovi} koji posle ~etiri, pet godina za 180 stepeni mewa svoju verziju doga|aja, kada je postao zapadni pla}enik, pla}enik zapadnih obave{tajnih slu`bi i po~eo da pi{e za liste Vreme, koje predstavqa beogradsku ekspozituru zapadnih obave{tajnih slu`bi. Slobodan Milo{evi}: A recite, gospodine [e{eq, da li u ovom celom ~lanku, ako moète bar letimi~no da ga pro|ete, a vi ste ga obra|ivali u svom podnesku, ima ijedna re~ koja ne bi bila afirmativna kada je re~ o JNA i qudima koji su se borili u Vukovaru? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Tekstovi su izvanredno afirmativni, puni pohvala prema vojnicima i oficirima JNA u toku borbi za Vukovar.
527
Slobodan Milo{evi}: Pogledajte slede}i ili, od kada je samo da vidimo od kada je ova... Svedok dr Vojislav [e{eq: Ovo je sada vaqda 18. novembar, ovo je 18. novembar. Slobodan Milo{evi}: Dobro, idite na slede}u. Idite na slede}u. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ali va`no je i ovo gospodine Milo{evi}u, ovde Dulovi} pi{e jedan dan sa dobrovoqcima tenkistima u uli~nim borbama za oslobo|ewe Vukovara. Ovde on veoma mnogo hvali dobrovoqce koji su u~estvovali u borbama u Vukovaru u sastavu JNA. Pa samo i to da se stavi do znawa, moèmo na slede}u stranu, ali mislim da je veoma va`no da se i na ovo ukaè. Slobodan Milo{evi}: Isto je potpis Jovan Dulovi}, kako nosi naziv, naslov ovaj ~lanak? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ovaj ~lanak nosi naslov Vitezovi Vukovara. Slobodan Milo{evi}: Na koga se to Vitezovi Vukovara odnosi? Svedok dr Vojislav [e{eq: Na jedinice majora Borivoja Te{i}a na prvoj borbenoj liniji Vukovara. Pa onda major Borivoje Te{i}, mislim da je ovo zavr{na faza borbi, posada uspe{no obavila zadatak neophodna pomo} hrabrih qudi. Kaè usta{ama nestalo mina, govori dakle, o hrvatskim usta{ama i tako. Predsedavaju}i sudija Robinson: Je li to isto napisao Jovan Dulovi}? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Sudija Kvon: Samo trenutak. Na prethodnoj strani kaète da gospodin Dulovi} kaè dobrovoqci u okviru JNA, moète li nam prona}i mesto gde je gospodin Dulovi} to to~no kaè? Svedok dr Vojislav [e{eq: On ovde kaè - jedan dan sa dobrovoqcima i tenkistima u uli~nim borbama za oslobo|ewe Vukovara. Slobodan Milo{evi}: To je nadnaslov. Svedok dr Vojislav [e{eq: To je nadnaslov teksta. On onda ovde pi{e pohvalno o Stanku Vujanovi}u, kaè komandir prve ~ete Teritorijalne odbrane Vukovara za koga kaù da ne zna za strah, prili~no mi je te{ko da ~itam i vid mi je malo oslabio a i ovo je vrlo mutno ovde. Slobodan Milo{evi}: Moè da se uveli~a malo? Svedok dr Vojislav [e{eq: Sa svojom grupom ~ista~a izvanredno napreduje probijaju}i otvore na zidovima tek toliko da borci mogu da se provuku i napadnu nova upori{ta MUP-ovaca i Zengi. Ku}a u kojoj su zastali u Prvomajskoj ulici blizu kafane Brdo, neprestano je pod vatrom snajperista ~iji je poloàj te{ko otkriti. U ~emu je problem? Sudija Kvon: Gospodine [e{eq, èlim videti onaj pasus u kojem se kaè da su oni bili dio JNA, kao {to ste vi rekli, ili je to bio va{ komentar, a ne citat iz ~lanka. Svedok dr Vojislav [e{eq: U celom tekstu se dobrovoqci tretiraju kao pripadnici JNA, ovde imamo jedan pasus u tre}em stupcu kaè kasno je popodne i borbe jewavaju. Dobrovoqci su duboko...
528
Sudija Kvon: Gospodine [e{eq, koristite sa ovim pokaziva~em, molim vas, i na grafoskopu pokraj vas pokaìte na monitor ovde na grafoskopu pokaìte gde to ima. Svedok dr Vojislav [e{eq: Popodne i borbe jewavaju, dobrovoqci su duboko zasekli i osvojili prostor izme|u naj~vr{}ih upori{ta neprijateqskih snaga Mitnice i centra grada. Novi poloàji su zaposednuti i u~vr{}eni. Borci tu ostaju do jutra, a sada ponovo napred, sem Vidwevi}a, `rtava ovog dana nije bilo. On govori o jednom poginulom. Pa onda pi{e vra}amo se dok preko nas prele}u granate, haubice JNA ga|aju poloàje neprijateqa i tako daqe. Priprema se teren za sutra{we okr{aje. Sav tekst podrazumeva da su ti dobrovoqci u sastavu JNA. Gospodine Kvon, vi imate ovde naredbu o ukqu~ivawu tih dobrovoqaca u prvu gardijsku brigadu. Ta naredba je dostavqena ha{kom Tuìla{tvu iz Beograda. To je vaqda nesporna stvar. Tu u Vukovaru nije bilo nikakvih sastava van JNA. Nije bilo paravojnih formacija. Sudija Kvon: To je va{ komentar, mi ovdje u tekstu nismo videli nikakav konkretan navod, odnosno opis tih dobrovoqaca kao pripadnika JNA, gospodin Dulovi} to nije napisao. Svedok dr Vojislav [e{eq: Morate da pro~itate celi tekst i sve }e vam to biti jasno. Predsedavaju}i sudija Robinson: Nastavite, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Daqe, {ta daqe imate od ovih tekstova Dulovi}evih? Svedok dr Vojislav [e{eq: Opet slede}i tekst... Slobodan Milo{evi}: To je taj, Vitezovi Vukovara mislim da smo to gledali, jedinice majora Borivoja Te{i}a na prvoj borbenoj liniji, ovde imate samo jedan, ovo nije ovaj veliki ~lanak, izgleda da nije Dulovi}ev, ali ovaj levi, levo Pao hrabri komandant Borova Sela, pogledajte dole potpis mislim da je Dulovi}ev, ja ne mogu odavde da vam kaèm, dole. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: [ta pi{e u ovom ùtom ozna~eno? Svedok dr Vojislav [e{eq: Inicijali D. J. to je Jovan Dulovi}. Slobodan Milo{evi}: [ta pi{e u ovom posledwem pasusu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Stanovnici naseqa Crepuqe su od ju~e u velikoj àlosti, Slavi{a Milojevi}, koji je sa svojim dobrovoqcima bio naj~vr{}i stub odbrane ovog naseqa i jedan od najhrabrijih i najomiqenijih qudi u ovom kraju, uìvao je najve}i ugled od svih branilaca srpskih sela. Slobodan Milo{evi}: I tu je... Svedok dr Vojislav [e{eq: Dakle, veli~a palog dobrovoqca. Slobodan Milo{evi}: On je poginuo. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. On naravno i zasluùje sve ove pohvale koje mu Dulovi} upu}uje. Slobodan Milo{evi}: Ima li jo{ ne{to tu od Dulovi}a, samo pogledajte, ja nisam stigao to da sve pogledam? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, ima jedan veliki tekst, to je vaqda 8. novembar @estoki artiqerijski okr{aj u operaciji osloba|awa Vukova529
ra. On neprekidno govori u ovim tekstovima o borbama za osloba|awe Vukovara, a posle pet godina sasvim suprotno. Topovski uragan, eskadrile jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva delovale po poloàjima hrvatskih snaga u Vukovaru i Borovu nasequ. Uspe{no napredovawe u pravcu Br{adin-Vukovar, alarmantne poruke gardista upu}ene Zagrebu. Dakle, hrvatskih gardista upu}enih centrali u Zagrebu. Veliki broj poginulih. Onda ima ovde antrfile armija u centru Vukovara spremni da uzvrate i tako daqe. Dakle, jo{ jedan tekst veoma, veoma afirmativan u odnosu na JNA. Slobodan Milo{evi}: Isto u potpisu Jovan Dulovi}? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Ovo {to je zaokruèno? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Dobro. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ovde je 4. novembar 1991. godine ve} dva dana ne prestaju èstoki okr{aji na svim prilazima Vukovaru i samom gradu. Ulice u plamenu. Prese~en put Vukovar Borovo Naseqe, selo Nu{tar pod kontrolom artiqerije JNA i TO. Napredovawe jedinica TO i dobrovoqaca iz pravca Trpiwe zaustavqeno na rubu Borova Naseqa. Pa onda u antrfileima napad iz Ernestinova na staro Tewe, pa govori o hrvatskom napadu granatama na Bobotu. I tako daqe. Slobodan Milo{evi}: Je li to isto izve{taj Dulovi}ev? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, u potpisu je Jovan Dulovi}. Slobodan Milo{evi}: Ima li jo{ neki? Svedok dr Vojislav [e{eq: Gledam jo{ jedan tekst ovde, ali ne mogu da prepoznam da li je Dulovi}ev nema ovde potpisa, ovde se pi{e o Srpskoj dobrovoqa~koj gradi isto tako afirmativno ne{to. To ne bih mogao da vidim ko je autor ovde po{to ga nema. To se ne moè videti na ovoj stranici. Slobodan Milo{evi}: Da li ima ispod jo{ koji izve{taj? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ko su dobrovoqci? Slobodan Milo{evi}: Ja sad ne vidim vi{e ni{ta. Pi{e kako su... Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Kako su dobrovoqci, teritorijalci i vojnici napredovali kroz ulice Vukovara? Pa je naslov Kroz rupe do usta{a. Otkud toliko snajperista u Vukovaru, odnosi se na hrvatske snajperiste, pripermane za ubijawe. I to se na wih odnosi. Nepoznata municija sa nehumanim zrnom. De{avalo se u Vukovaru da su hrvatski snajperisti koristili oru`je sa potkalibarskim puwewem koje je izazivalo veoma, veoma opasne rane, ~ije je zrno posle {etalo kroz telo i razaralo organe. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, ne mogu da pro~itam ovo {to je ùto. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ovde on afirmativno govori o kapetanu Radi}u, sada{wem majoru Radi}u, tako|e optuènom u Hagu. Gotovo ceo oktobar trajale su borbe u toj ulici kaè kapetan Radi}, koji je sve vreme u~estvovao u okr{ajima na prvim linijama. Svakog dana su nam snajperisti ubijali najmawe po jednog ~oveka. Tako su poginuli istaknuti dobrovoqci Lugowa, Rambo, kapetan Trnavac i mnogi drugi. Lugowa se samo za trenutak pojavio na prozoru tek osvojene ku}e, sru{io se bez re~i sa zrnom u glavi.
530
Snajperisti su ~esto uspevali da dugo drè pod kontrolom mnoge ulice. A onda je na|eno re{ewe, napredovawe kroz ku}e. Slobodan Milo{evi}: Dobro, ko je to potpisao? Da li je to isto ~lanak Jovana Dulovi}a? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ovde se ne moè videti, ali to je u seriji wegovih tekstova. Ovde ne vidim ba{-ovde ne moèmo da na|emo potpis, ali o~igledno je iz wegove serije ~lanaka. Slobodan Milo{evi}: Dobro, gospodine [e{eq, je li to serija ~lanaka na koju ste se vi pozivali kada ste podnosili ove podneske drugoj strani u vezi sa svedo~ewem Dulovi}a? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, ali ovo nije kompletno, moji pravni savetnici su mnogo vi{e na{li tih tekstova i oni ih op{irno citiraju u ovom podnesku gde ja izlaèm svoju nameru da izanesem posebnu odbranu u skladu sa pravilom 67. Pravilnika o postupku i dokazima. Slobodan Milo{evi}: Dobro. Gospodine Robinson, imam samo jedno pitawe za vas. Po{to sam ja, odnosno, moji saradnici pribavili, kao {to vidite, jedan set ovih fotokopija novina iz 1991. godine na koje se poziva gospodin [e{eq u svom podnesku drugoj strani, da li prezentirawe tih fotokopija predstavqa dovoqnu osnovu za moj zahtev da se prihvati kao dokazni predmet podnesak gospodina [e{eqa? Tuìlac Yefri Najs: Mislim da to povla~i vrlo interesantno pitawe u vezi sa vaqano{}u ovih dokumenata kao dokaznih predmeta. Mo`da bi bilo dobro da se podsjetimo {to je sam gospodin Dulovi} rekao o tim stvarima. Zato ja pozivam Vije}e da odloì razmatrawe te stvari, ali ja bih zamolio da dobijemo kopiju svih ovih materijala jo{ ve~eras. Mi ih mo`da imamo nedje drugdje, ali to }e sad biti te{ko prona}i, a mo`da nemamo identi~ne ~lanke, to ne znam. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, mora}emo razmotriti zahtjev koji ste postavili. U me|uvremenu, molim vas, da Optu`bi date kopije kao i dodeqenom braniocu i Vije}u. Sada moraomo zavr{iti sa radom, 19 je sati. Nastavqamo sa radom sutra ujutro u 9 sati. Molim ustanite.

Deveti dan, 6. septembar 2005. godine Slu`benik suda: Molim ustanite. Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju zaseda. Izvolite sesti. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, da po~nemo tako {to }emo zatraìti od vas jedno razja{wewe. Dobili smo od vas podnesak ju~e popodne pred kraj dana, da li su to podnesci ovog svedoka u wegovom predmetu koji treba da se uvedu u spis, ili treba da se radi o novinskim ~lancima koji su mu pokazani kao ne{to {to je pisao Dulovi} i to treba da se uvede u spis?
531
Slobodan Milo{evi}: Gospodine Robinson, kao {to se se}ate, ja sam ovde uveo podnesak gospodina [e{eqa, koji je on uputio drugoj strani, u vezi sa Dulovi}em i wegovim svedo~ewem, odnosno, osporavawem istinitosti tih tvrdwi. On se u tom podnesku oslawao na ~iwenicu da je Dulovi} u to vreme, 1991. godine, pisao niz veoma afirmativnih ~lanaka o doga|ajima u Vukovaru, a zatim ovde svedo~io druga~ije. Predsedavaju}i sudija Robinson: Ako se radi o podnesku, mi smo ve} doneli odluku da to ne}emo prihvatiti. Slobodan Milo{evi}: Dobro. Predsedavaju}i sudija Robinson: I nismo spremni da ponovo to razmatramo ni da preispitujemo. Ja sam mislio da ste vi mo`da podneli te novinske ~lanke na usvajawe, to je druga stvar. Slobodan Milo{evi}: Pa na pola ste me prekinuli, ja sam podneo svakako i novinske ~lanke na usvajawe, jer su oni javni dokument. To su novine koje su objavqene, ali sam vam postavio pitawe, gospodine Robinson, da li podno{ewe tih ~lanaka koji potvr|uju tvrdwe gospodina [e{eqa u podnesku, osim {to traìm da se ti ~lanci prihvate kao dokazni predmet mogu biti osnov da se prihvati u dokazne predmete podnesak koji je gospodin [e{eq napravio oslawaju}i se, izme|u ostalog, na te novinske ~lanke. To je nova ~iwenica zbog koje sam smatrao da treba da razmotrite mogu}nost da i taj podnesak bude prihva}en. Dakle, ja zahtevam da prihvatite u dokazne predmete i novinske ~lanke i istovremeno da razmislite da li davawe tih ~lanaka moè da posluì kao osnov da se prihvati podnesak u kome se gospodin [e{eq na te ~lanke oslawao kada je izneo svoje tvrdwe o Dulovi}u u svom podnesku upu}enom drugoj strani. Mislim da sam dovoqno jasan. Predsedavaju}i sudija Robinson: Vidim da je na vas imala uticaj praksa gospodina Najsa da podnosi zahteve za preispitivawe odluka. Sudsko ve}e nije spremno da preispita odluku o neprihvatawu tih materijala za koje smo rekli da su uglavnom ne{to o ~emu treba da se raspravqa u predmetu gospodina [e{eqa pred jednim drugim Raspravnim ve}em. [to se ti~e novinskih ~lanaka ~u}emo gospodina Najsa. Tuìlac Yefri Najs: âsni sude, ti novinski ~lanci, koliko ja znam, nisu predati, pokazani ovom svedoku, ne znam da li }emo mi imati ne{to da kaèmo o wima ili o tome da su oni wemu pripisivani, u tim okolostima ne bi bilo prikladno po na{em mi{qewu po uverqivosti u ovom predmetu. Sudija Kvon: Zar nisu to bili materijali koji su dati ovom svedoku, gospodine Najs. Ja mislim da nisu. Predsedavaju}i sudija Robinson: Kome su onda pripisani? Tuìlac Yefri Najs: Dulovi}u, da Dulovi}u. Koliko se ja se}am on je davao neko svedo~ewe u rezimeu o tome {ta se de{avalo s wegovim novinskim ~lancima, ali mislim da to nije bilo wemu pokazivano dok je on bio svedok. Sudija Bonomi: Jedna od stvari koju je trebalo da proverite je da li vi znate za te ~lanke. Tuìlac Yefri Najs: Ju~e nisam imao vremena da to uradim. Mislim da je na{ stav slede}i. To na {ta se pozivaju i svedok i optuèni su novin532
ski ~lanci naravno na srpskom, mi nismo imali vremena da dobijemo prevod. To nije bilo mogu}e da se uradi ju~e na brzinu. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Kej. Amikus kuri Kej: Ne znam da li su ti ~lanci Dulovi}a, ne{to {to je predato pod pravilom 98, potencijalno osloba|aju}i materijal ili materijal koji dovodi u pitawe kredibilitet svedoka. Mo`da je to ne{to {to treba da razmotri Tuìla{tvo ukoliko imaju evidenciju o tome dali je ovaj materijal uop{te uru~en. Ti ~lanci mogu da postanu dokazni materijal u ovom predmetu i mogu da se uvedu pred svedoka ukoliko su uru~eni ranije, ili ukoliko su kontradiktorni u odnosu na svedo~ewe, ili su objavqeni u novinama kao ne{to {to je on napisao i ukoliko to moè da se pokaè tako da bude o~igledno. To je pitawe teìne koja }e biti pridodata tom dokaznom materijalu. Tuìlac Yefri Najs: Mo`da svedok moè da se pozove ponovo i da odgovori na ovakve optu`be. Tako da nije, pa ne radi se o materijalu koji se nu`no izbacuje u svakom slu~aju. Moèmo naravno da proverimo da li je to materijal uru~en po pravilu 68 gospodin Sakson }e to u~initi u toku ovog prepodneva. Predsedavaju}i sudija Robinson: Za sada }emo ovaj dokumente obeleìti radi identifikacija dok ~ekamo na prevod, a {to se ti~e informacija o tome da li je to uru~eno po pravili 68 ili ne, to }emo uzeti u obzir mada to nije odlu~uju}i faktor sam po sebi. Sekretar: To }e biti D 305 obeleèno radi identifikacije. Predsedavaju}i sudija Robinson: Izvolite, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, pretpostavqam da se se}ate da smo pre nekoliko dana uveli kao dokazne predmete izve{taje o saop{tewima portparola Savezne vlade Gorana Mati}a, po~etkom februara 2000. godine, koji se ti~u grupe Pauk i wihovog u~e{}a u Srebrenici. Da li se se}ate toga? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Ja ne bih èleo da sada tro{imo vreme da ponovo to stavqamo na grafoskop pa }u vam postaviti samo pitawe da li se se}ate da je portparol Savezne vlade u ime Savezne vlade saop{tio da je rasvetqavawe zlo~ina kod Srebrenice na{ dug prema istini i da je onda naveo do ~ega je sve do{la istraga koja je vo|ena posle hap{ewa ove grupe Pauk i u istrazi koja je vo|ena protiv komandanta tog... Tuìlac Yefri Najs: Da li ovde svedok svedo~i ili optuèni svedo~i? Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, da ~ujemo pitawe. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, da li se se}ate dakle, da je portparol Vlade, {to i pi{e u ovim svim novinama, u ime Vlade saop{tio da su uhva}eni, uhap{eni izvr{ioci zlo~ina u Srebrenici komandant i pojedini ~lanovi tog takozvanog, odnosno, ne takozvanog nego Desetog diverzantskog odreda koji je streqao ratne zarobqenike u Srebrenici?
533
Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, saop{teno je javnosti da su uhap{eni Jugoslav Petru{i}, Milorad Pelemi{ i jo{ nekoliko pripadnika takozvanog Desetog diverzantskog odreda koji su formirali novu grupu Pauk. Wihov ciq je bio organizovawe atentata na vas, a istragom je utvr|eno da su oni najneposrednije u~estvovali u streqawu muslimanskih ratnih zarobqenika kod Srebrenice. I to je saop{teno javnosti na osnovu rezultata rada istra`nih organa, sudskih istra`nih organa i policije. Slobodan Milo{evi}: Hvala, gospodine [e{eq, da li se se}ate da smo ovde gledali, vi ste ~itali krivi~nu prijavu protiv Erdemovi}a kome je, ina~e, ovde su|eno, i u kojoj pi{e da je streqawe izvr{eno po nare|ewu, da je Deseti diverzantski odred to uradio po nare|ewu svog komandanta Milorada Pelemi{a. I pripadnici tog desetog diverzantskog odreda koji se navode? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. I Erdemovi} je bio ~lan tog Desetog diverzantskog odreda. Kao pripadnik desetog diverzantskog odreda on je u~estvovao u streqawima, a imali smo podatke da su pripadnici desetog diverzantskog odreda bili ne samo Srbi nego i Hrvati, muslimani, Slovenci, i dosta stranaca. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, koliko se ja se}am, ovo smo ve} pre{li, ve} ste postavqali pitawa o tome i dobijali odgovor. Ovo je drugi put. Slobodan Milo{evi}: Dobro. To sam postavio da bi utvrdili da li je, dakle, javnosti u ime Vlade Savezne Republike Jugoslavije saop{teno ko su izvr{ioci i da se oni nalaze u zatvoru? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, saop{teno je javnosti da je dokazano ko su izvr{ioci zlo~ina u Srebrenici i da su oni uhap{eni, da su u rukama istra`nih organa. Slobodan Milo{evi}: Da li je tom prilikom saop{teno da su oni bili u vezi sa nekim stranim slu`bama i primili dva miliona maraka za to {to su uradili? Svedok dr Vojislav [e{eq: Saop{teno je da su oni bili izvr{ioci francuske obave{tajne slu`be, a pored toga imali smo veoma pouzdan podatak da su oni posle organizovali otpremawe pla}enika iz Republike Srpske u Kongo, da se tamo bore za francuske interese. Slobodan Milo{evi}: E sada, molim vas, molim da se stavi na grafoskop re{ewe koje sam ja u me|uvremenu dobio okru`nog suda u Beogradu kojim je ukinut pritvor Petru{i} Jugoslavu, Pelemi{ Miloradu i ostalima. Dakle, onima za koje su vlasti saop{tile, deset meseci ranije, da su izvr{ili zlo~in u Srebrenici i streqali ratne zarobqenike. Ja sam dao to oficiru za vezu i nadam se da to moè da se stavi na grafoskop. Gospodine [e{eq, da li se ovde u re{ewu, ve} u petom redu ispod ovoga gde pi{e re{ewe, vidi da su oni bili uhap{eni odnosno odlukom istra`nog sudije okru`nog suda odre|en im je pritvor 14. novembra 1999. godine? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, ali su oni uhap{eni 11. novembra i pritvor im se ra~una od 11. novembra. To moète videti u izreci re{ewa 1999. godine.
534
Slobodan Milo{evi}: Dobro. Da li se ovde vidi da za ta dela koja su vlasti ustanovile da su ih izvr{ili, kada je re~ o Srebrenici i Desetom diverzantskom odredu, {to se vidi i iz Erdemovi}eve krivi~ne prijave, i iz izjave Mati}a deset meseci pre toga, Erdemovi}eva prijava je iz 1996. godine, da li se iz ovoga vidi da wima za to uop{te nije su|eno i da se tu ne pomiwe zlo~in koji su izver{ili u Srebrenici? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Posle pu~a od 5. oktobra 2000. godine sudski postupak protiv ove grupe koju su ~inili Jugoslav Petru{i}, Milorad Pelemi{, Slobodan Ora{anin, Branko Vla~o i Rade Petrovi} postupak je suèn samo na krivi~no delo iznude i svima je izre~ena kazna od godinu dana zatvora da se pokrije vreme koje su proveli u pritvoru. Dakle, odabrano je najlak{e krivi~no delo koje im je pripisano. Za to krivi~no delo su ka`weni po godinu dana zatvora svi, a to je iznuda gde je predvi|ena kazna do 10 godina zatvora, dakle, dobili su minimalnu kaznu i pu{teni su na slobodu. Potpuno je zata{kano wihovo u~e{}e u streqawu muslimanskih ratnih zarobqenika u Srebrenici koje je, ina~e, nepobitno utvr|eno. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, po{to ste vi bili u~esnik svih tih, aktivni politi~ki u~esnik svih tih doga|aja tih godina, ali posebno i na kraju 2000. godine, da li moète da kaète kako su, kako je izgledala zakonitost u vreme posle pu~a 5. oktobra 2000. godine? Svedok dr Vojislav [e{eq: Princip ustavnosti i zakonitosti u Srbiji posle 5. oktobra 2000. godine je sasvim ukinut. U Srbiji je narednih godina vladala mafija{ka samovoqa i tiranija. Po~eo je progon politi~kih protivnika reìma, vlast je... Predsedavaju}i sudija Robinson: Na koji na~in je ovo relevantno? Slobodan Milo{evi}: Ovo je vrlo relevantno, gospodine Robinson, da sud nije mogao ni da razmatra najteà krivi~na dela koja su izvr{ili ovi po~inioci o ~emu je vlast izvestila javnost preko portparola Savezne vlade deset meseci ranije da bi se napravio ovaj skandal i oni pustili na slobodu nekih nepunih 40 dana posle pu~a. Svedok dr Vojislav [e{eq: Novouspostavqeni reìm Zorana \in|i}a sistematski je zata{kavao masakr u Srebrenici i spasavao glavne krivce za taj masakr. Svi sudovi su bili instrumentalizovani od strane izvr{ne vlasti i izvr{avali wene naloge. Ustavni poredak je prakti~no bio sru{en. Vlast je ~ak donosila retroaktivne poreske zakone da bi se obra~unavala sa politi~kim protivnicima. Vlast je provodila odmazdu prema svima koji su druga~ije mislili. A u tome je imala podr{ku zapadnih sila. Slobodan Milo{evi}: A {ta je bio po podacima, po ~iwenicama koje vi znate motiv da se zata{ka krivica neposrednih izvr{ilaca, zna~i, komandanta i ~lanova Desetog diverzantskog odreda koji su, nepobitno je utvr|eno, izvr{ili streqawe ratnih zarobqenika u Srebrenici? Svedok dr Vojislav [e{eq: Za taj motiv ja sam saznao jo{ u vreme dok sam bio potpredsednik Vlade Republike Srbije. Tuìlac Yefri Najs: Bi}e mi drago da jo{ jednom podsetim sud na toliko koliko je neprikladno ovo pitati. Na vama je da re{ite.
535
Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, koliko sam ja shvatio su{tina ovog svedo~ewa je da su neki zlo~ini u Srebrenici po~iweni od strane ovih qudi i to je mo`da relevantno. Me|utim, {to se ti~e motiva za zata{kavawe mislimo da to nije relevantno. Tako da vas molimo da pre|ete na ne{to drugo. Slobodan Milo{evi}: Gospodine Robinson, ja imam u vidu da je ovde su|eno Draènu Erdemovi}u pripadniku Desetog diverzantskog odreda, da je gospodinu Najsu i wegovoj kancelariji veoma poznato ko je izvr{io zlo~in u Srebrenici i da su ovo dokazi da gospodin Najs svesno i namerno izbegava da vr{i svoju du`nost... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, nemojte tuìocima pripisivati neke zle ili pogre{ne motive. Vi ste u tom pogledi zgre{ili pro{le nedeqe. Ako imate neki pravni podnesak ili argument zbog ~ega treba da saslu{amo ovo svedo~ewe izvolite, slu{amo vas. Zbog ~ega treba da ~ujemo ovo? Slobodan Milo{evi}: Zbog toga, gospodine Robinson, {to je gospodin Najs ovde, i to nedavno ponovo u vi{e navrata, tvrdio kako je vlast u vreme dok sam ja bio predsednik, a jedno vreme gospodin [e{eq potpredsednik Republi~ke Vlade i wegovi ~lanovi ministri i potpredsednici Savezne vlade, zata{kavali slu~aj Srebrenice. Ovi dokumenti pokazuju suprotno. Naime, da je na{a Vlada otkrila o ~emu se radilo, mi smo uhapsili Erdemovi}a 1996. ne bi mu ovde ni sudili da ga mi nismo uhapsili. Ali ste ga vi pustili. I ovo Tuìla{tvo nije pokrenulo nijedan krivi~ni postupak protiv onih koji su izvr{ili taj zlo~in. Kompletan Deseti diverzantski odred i wegov komandant. Predsedavaju}i sudija Robinson: To smo ve} ~uli, taj deo dokaznog materijala i svedo~ewa smo ve} ~uli, {ta ima jo{ osim toga? Slobodan Milo{evi}: Osim toga sada bih hteo da se... Predsedavaju}i sudija Robinson: Sada ulazite u oblast nesudskih politi~kih komentara, a to nije dozvoqeno. Slobodan Milo{evi}: Gospodine Robinson, sasvim je nepoliti~ki komentar nego pravni argument, ~iwenica da je ovde na ovom mestu gospodin Najs tvrdio kako smo mi zata{kavali zlo~in u Srebrenici, a ovde se vidi suprotno. I dokazuje suprotno. E sada vas molim da se pusti insert iz filma koji sam dobio po pravilu 68 od gospodina Najsa pre par meseci, ja mislim da je Obrad Stevanovi} tada ovde svedo~io, ali ja nisam imao priliku onda da ga pustim, dobio sam ga zna~i po pravilu 68 od druge strane, jedan kratak insert iz tog filma da se pusti, a on govori o pozadini... Snimak: na nema~kom... Neka èna: Videla sam je na stepencama mrtvu Nisam mogla da na|em Gordanu {ta je s wom ja sam mislila da su wu uzeli ìvu Ona ti je u kupatilu nad {oqom sjela, i ovako stavila ruke na lavabo i tu je, mrtvu sam je tu na{la i kazala sam hvala Bogu kada je su je ubili, kada je nisu odveli ìvu. Deo na nema~kom.
536
Neki ~ovek: Sve ono {to se doga|alo u enklavi Srebrenica kada je u pitawu funkcionirawe Vojske odnosno Armije Republike Bosne i Hercegovine dakle, svakako se moè smatrati Naser Ori} najodgovornijim on je bio komandant koji je imao punu podr{ku i General{taba iz Sarajeva i komande MUP-a u Sarajevu Deo na nema~kom. Slobodan Milo{evi}: Samo da vam kaèm ovo je gre{ka u tehni~koj slu`bi dobio sam podatak da gospodin Ogwanovi} ispravqa gre{ku, ja sam hteo drugi insert da se pusti, ovo je vrlo dug film koji je dat, ali nije izgleda pogo|ena ta~na... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, da li vi kaète da ovih pet minuta koje smo proveli gledaju}i ovaj film da smo potro{ili uludo? Za{to to niste ranije zaustavili? Slobodan Milo{evi}: Stalno sam o~ekivao da po~ne ovo {to treba da vidite. Ja nemam vremena ni mogu}nosti da ove filmove gledam u zatvoru. I moji saradnici su to pripremili i obave{ten sam da su pripremili ta~nu minutaù. Predsedavaju}i sudija Robinson: Imate li sada pripremqen pravi insert? Slobodan Milo{evi}: Trebalo bi da ga imam, trebalo bi da ga imam da, dobio sam da on nastoji da ispravi gre{ku. @elim da se ~uje izjava muslimanskog funkcionera iz Srebrenice u vezi sa doga|ajima u Srebrenici. Snimak. Alija Izetbegovi}: Mi smo sada deo, radimo za mirda stvorimo mirda postignemo sporazum o mirovnom re{ewu u Bosni i Hercegovini, ali je jedna stavka vrlo va`na. To su garancije sporazuma. Mi }emomi }emo da traìmo od predsednika Klintona i Sjediwenih dràva da u ovome u~estvuju. Naravno sa NATO snagama i tako daqe. Neki preìveli pripadnici srebreni~ke delegacije su izjavili da im je predsednik Alija Izetbegovi} tako|e rekao da je saznao da je NATO intervencija u Bosni i Hercegovini bila mogu}a, ali da }e se desiti samo ukoliko Srbi upadnu u Srebrenicu. Deo na nema~kom. Neki ~ovek: Bilo je na po~etku govora da }emo se spustiti na Han Pijesak ili Romaniju gore, da nas pregledaju, mi odbili onda su Srbi prihvatili da se mi ne spu{tamo nigde helikopterom. Deo na nema~kom. Neki drugi ~ovek: Prvo je pitawe za{to nije do{ao Naser Orli}, a Naser je bio prvi na spisku u toj delegaciji on iz nekih svojih razloga nije hteo da ide koji ni dan danas meni nisu poznati. Deo na nema~kom. Neki ~ovek: Tada nam je Alija rekao da mu je Klinton nudio da u|u ~etnici u Srebrenicu da izvr{e pokoq 5.000 muslimana i da }e biti vojna intervencija. Pitao nas je {ta mi mislimo o tome. Mi smo to odbili, jer smo smatrali da je to ne{to nenormalno, da mi ne moèmo odvojiti 5.000 qudi na klawe.
537
Deo na nema~kom. Neki ~ovek: Nakon toga je bio razgovor o ponudi zameni Srebrenice i Vogo{}e, {to smo isto mi odbili. Alija Izetbegovi}: A u nastavku pregovora }e traìti prvo da se ponu|ene mape koriguju tako da se Bosanskoj Republici prikqu~e teritorije uz Drinu nastawene muslimanskim stanovni{tvom. Slobodan Milo{evi}: Dobro. Nije potrebno daqe, ovo je, moète da prekinete. Predsedavaju}i sudija Robinson: Kako glasi pitawe u vezi sa ovim? Slobodan Milo{evi}: Samo pre nego {to postavim pitawe ho}u da vam skrenem pa`wu da onaj citat koji potkrepquje tvrdwe muslimanskog {efa iz Srebrenice se nalazi u izve{taju generalnog sekretara od 15. novembra 1999. godine. Taj izve{taj ja imam pred sobom na strani 31, u paragrafu 115, nalazi se izme|u ostalog i citat koji ste mogli da vidite. Ne znam da li je potrebno da ga stavqam na grafoskop. Dakle, gospodine [e{eq... Predsedavaju}i sudija Robinson: Ono {to bih ja èlio ~uti je pitawe. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, da li je vama bilo {ta poznato o politi~koj pozadini doga|aja u Srebrenici u svetlu svih ovih ~iwenica koje sam ovde izneo od Erdemovi}eve krivi~ne prijave, hap{ewa, u~e{}a 10. diverzantskog odreda, Izetbegovi}evih politi~kih kalkulacija sa Klintonom, i doga|aja koji su sledili? Predsedavaju}i sudija Robinson: Takvo pitawe je poziv na jednu jako dugu i op{irnu pri~u u odgovoru. Slobodan Milo{evi}: Dobro, gospodine [e{eq... Predsedavaju}i sudija Robinson: Morate biti vi{e koncentrirani, morate biti konkretniji, postavite konkretnije pitawe gospodinu [e{equ. Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodine [e{eq, sada ste videli film, videli ste pre toga i znate za saop{tewa, to je bila Vlada u kojoj su sedeli i va{i predstavnici, Savezna vlada o doga|ajima u Srebrenici, znate o hap{ewu Erdemovi}a i wegovom priznawu ovde. I videli ste sada ovaj film. Da li vam je poznato ovo {to ste sada videli na filmu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Kao potpredsednik Vlade Republike Srbije u nekoliko navrata sam dobijao obave{tajne izve{taje i vojne i civilne slu`be bezbednosti, odnosno, Slu`be dràvne bezbednosti u kojima su stajali konkretni podaci do kojih su do{le te na{e slu`be, da su stranci inicirali zlo~in u Srebrenici, da su stranci sve organizovali. Da nije bilo te{ko na}i izvr{ioce me|u ovim pla}enicima, a da je ciq bio... Sudija Bonomi: Dopustite mi da vas na kratko prekinem. Rekli ste oni koji su organizirali zlo~in u Srebrenici. Prije nego {to idemo daqe definirajte mi molim vas taj zlo~in. Recite mi prvo koliko je bilo `rtava u tom zlo~inu za koji vi kaète da su ga organizirale strane agenture? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja kaèm da je neposredno to organizovala francuska obave{tajna slu`ba u dogovoru sa drugim zapadnim slu`bama, a po podacima koje sam ja tada dobijao... Sudija Bonomi: Da li govorimo 1.200 `rtava, broj koji je ovde ranije spomenut, ili sada govorimo o ve}em broju `rtava?
538
Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, govorim... Sudija Bonomi: Zna~i, sada ponovo zapravo prelazimo isti teritotrij koji smo ve} pro{li. Ve} smo ~uli o francuskoj slu`bi, ve} smo ~uli o pla}enicima, ve} smo ~uli imena qudi koji su sudelovali u tome. Ve} smo ~uli sve o Erdemovi}u. Prema tome, sad ponovo govorimo o istoj stvari. Svedok dr Vojislav [e{eq: To, gospodine Bonomi, jednostavno nije ta~no. Ja ne govorim ponovo o istoj stvari, ali vi uop{te ne èlite da ~ujete ono {to bih ja rekao. Dozvolite dva, tri minuta da kaèm {ta imam pa ako to bude ponavqawe onda me prekinite. Po obave{tajnim podacima smo saznali da je sve inscenirano iz vi{e razloga. Prvo, da posluì kao podloga za podizawe ha{ke optu`nice protiv Radovana Karayi}a kako bi se Karayi} eliminisao iz predstoje}eg pregovara~kog procesa. Drugo, po{to su zapadni politi~ari u vi{e navrata davali nepromi{qene izjave da se u Bosni de{ava genocid nad muslimanima oni su po svaku cenu èleli da konstrui{u bar ne{to {to bi bilo nalik na genocid. I kqu~na podvala koju su napravili je zamena kategorija za{ti}ene grupe po konvenciji o genocidu. I za{ti}ene zone Ujediwenih nacija. Za{ti}ena grupa po konvenciji o genocidu mogli su biti samo bosansko hercegova~ki muslimani u celini kojih je po popisu 1991. bilo dva miliona i 160.000, a za{ti}ena zona Srebrenice je za{ti}ena zona Ujediwenih nacija i ta kategorija nema veze sa konvencijom o genocidu. Podvala je napravqena, da se muslimani Srebrenice proglase za{ti}enom grupom po konvenciji o genocidu. Da se zloupotrebi naziv za{ti}ena zona i izjedna~i sa kategorijom za{ti}ene grupe i da to posluì za optu`bu Srba da su izvr{ili genocid. A onda je naloèno i ha{kom Tuìla{tvu da u tom smislu postupa. Od wihovih gazda sa Zapada. U tome se sastoji podvala i ja sam kao potpredsednik Vlade od na{ih nadle`nih slu`bi detaqno informisan o toj podvali. Da se preuveli~a broj `rtava koliko god je mogu}e, da se svi poginuli muslimani od 1992. do 1995. stave na jedan spisak kao da su svi streqani posle osloba|awa Srebrenice da se svi oni koji su na bilo koji na~in umrli stave na taj spisak Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala, gospodine [e{eq. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, da li ste imali priliku da pro~itate svedo~ewe generala Moriona pred francuskim parlamentom u kome on kaè da je razlog za Srebrenicu bio dràvni razlog i da ga treba traìti na liniji Sarajevo-Wujork, a ne Pariz brane}i Pariz od toga. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Imao sam taj dokument u rukama kao potpredsednik Vlade Republike Srbije. I to je dokaz vi{e da je zlo~in u Srebrenici iskonstruisan sa Zapada. Slobodan Milo{evi}: Da li se se}ate da je u tom svedo~ewu pred francuskim parlamentom, to je javni dokument, Morion rekao da je to bila kopka za Mladi}a, ali da je iz dràvnih razloga to moralo da se u~ini? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. On je rekao da je klopka za Mladi}a... Predsedavaju}i sudija Robinson: Pravite pauzu izme|u pitawa i odgovora.
539
Svedok dr Vojislav [e{eq: Morion je u francuskom parlamentu izjavio da je to klopka za Mladi}a. Ali je pre}utao da je to, pre svega, bila klopka za Karayi}a. Da se Karayi} elimini{e. I da zlo~in u Srebrenici posluì kao opravdawe za sistematski masovno bombardovawe Republike Srpske koje je u tolikoj meri onesposobilo srpsku vojsku da je omogu}ilo veliku hrvatsko-muslimansku ofanzivu i ukqu~ivawe regularne vojske Republike Hrvatske u tu ofanzivu. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, da li imate obja{wewe za ~iwenicu... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, prevodioci vas mole da napravite pauzu prije nego {to po~nete sa pitawem. Isto vredi i za gospodina [e{eqa prije nego {to po~ne sa odgovorom. Slobodan Milo{evi}: Dobro. Gospodine [e{eq, da li imate bilo kakva saznawa koja bi vam pruìla i kojima biste vi mogli da date obja{wewe da se protiv ovih izvr{ilaca Desetog diverzantskog odreda nije pokrenulo pitawe odgovornosti ovde gde se ina~e veoma mnogo govori o Srebrenici? Svedok dr Vojislav [e{eq: Kao potpredsednik Vlade Srbije Predsedavaju}i sudija Robinson: To obja{wewe nama ne}e biti od pomo}i. Postavite drugo pitawe. Gospodine Milo{evi}u, vi ste ranije nagovjestili da }ete zavr{iti glavno ispitivawe zavr{etkom ju~era{weg radnog dana. A evo nas danas ponovo ovdje. U pro{losti vi ste uvek poku{ali zavr{iti u velikom stilu i taj vas je stil obi~no doveo u nevoqu. Postavqate sugestivna pitawa i spu{tate se na nivo politi~kih komentara. Ako nemate nikakvih drugih pitawa za ovog svedoka, onda zavr{ite va{e glavno ispitivawe ili }u ga ja zavr{iti. Slobodan Milo{evi}: Gospodine Robinson, ja sam upravo zavr{io ispitivawe samo ste me prekinuli da se zahvalim gospodinu [e{equ na wegovom svedo~ewu, jer sam vam dao ovde dokumenta koja se ti~u, pre svega, navoda gospodina Najsa o nastojawu rukovodstva Srbije i Jugoslavije da zata{ka zlo~in u Srebrenici, a dokumenta pokazuju ne{to sasvim suprotno. A pre nego {to gospodin Najs po~ne da ispituje gospodina [e{eqa ja zahtevam od vas da se uvede kao dokazni predmet pismo koje je bilo na grafoskopu koje je ~itao gospodin [e{eq u izvodima upu}enog 8. decembra 1992. od strane Radovana Karayi}a komesaru za izbeglice Ujediwenih nacija gospo|i Ogata i predsedniku Crvenog krsta Samarugi, sa kopijama Sajrusu Vensu, Dejvidu Ovenu i Dobrici ]osi}u predsedniku Jugoslavije, u kome se tvrdi, odnosno, iz koga se vidi da je postojao dogovor sve tri zara}ene strane u Bosni i Hercegovini srpske, hrvatske i muslimanske, pod okriqem Ujediwenih nacija u @enevi, da se dozvoli civilima koji to èle da napuste teritoriju pod kontrolom jedne strane da bi pre{li na teritoriju pod kontrolom druge strane, {to potkrepquje tvrdwe koje je svedok izneo u svom svedo~ewu o odlasku civila na teritoriju pod kontrolom strane koju su smatrali prijateqskom, a prema dogovoru koji su te tri strane u Bosni i Hercegovini postigle u @enevi.
540
Predsedavaju}i sudija Robinson: Gde je to pismo? Slobodan Milo{evi}: Evo ga. Predsedavaju}i sudija Robinson: Dajte da ga pogledamo. Slobodan Milo{evi}: Imam ga na sre}u i na srpskom i na engleskom jeziku. Evo izvolite, srpski tekst i engleski tekst. Predsedavaju}i sudija Robinson: To je pismo pokazano gospodinu [e{equ? Slobodan Milo{evi}: Pokazano gospodinu [e{equ u vezi sa wegovim svedo~ewem o tome da velika pomerawa stanovni{tva iz jednih krajeva u druge nisu bila posledica nikakvog etni~kog ~i{}ewa ve} dogovora tri strane da se to organizuje i obezbedi podr{ka Crvenog krsta i Komesarijata za izbeglice o tome. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Najs. Tuìlac Yefri Najs: Ja se ne sje}am da je to wemu pokazivano, ali ako jeste nemam prigovora. Predsedavaju}i sudija Robinson: U redu, uvrsti}emo u spis molim dokazni broj. Sekretar: To }e nositi broj D 306. Slobodan Milo{evi}: Hvala, gospodine [e{eq, nemam vi{e pitawa. Gospodine Robinson, ja zahtevam i da se ovo re{ewe Okru`nog suda u Beogradu od 13. novembra 2000. godine kojim su ovi pu{teni na slobodu uvede kao dokazni predmet. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da, u redu to }emo uvrstiti u spis. Sekretar: To }e nositi broj D 307. Predsedavaju}i sudija Robinson: Budu}i da taj dokument nije preveden u skladu sa sudskom praksom sada }e biti ozna~en samo sa identifikacijom. Sudija Bonomi: Ja ima dva pitawa gospodine Milo{evi}u. Spomenuli ste izve{taj generalnog sekretara Ujediwenih nacija od 15. novembra 1999. da li je to ve} dokazni predmet u ovom su|ewu? Slobodan Milo{evi}: Nadam se da jeste, ali to nisam siguran, a ja pretpostavqam da relevantni izve{taji koji se odnose na Jugoslaviju svi predstavqaju dokazne predmete u ovom postupku. A, ina~e, ja izve{taj imam pred sobom i mogu da vam ga pozajmim samo da bacite pogled, jer u ovom holandskom filmu koji sam dobio po ~lanu 68, kao osloba|aju}u dokumentaciju, citira se upravo sa strane 31 jedan citat koji sam ùto ozna~io, ako ste zainteresovani moète da ga pogledate. Izve{taj, ina~e, ima mnogo strana, ima preko 100 strana. Sudija Bonomi: @elio bih vidjeti onaj dio koji ste vi ozna~ili. Slobodan Milo{evi}: Evo izvolite. Drugi deo ovog ozna~enog pasusa ste mogli da vidite na ekranu da su ga citirali Holan|ani. Tu govori o ubijawu 5.000 qudi, ùti deo samo stavite i uveli~ajte da moè da se ~ita. Ovo ste videli na, filmu ste videli odavde gde pi{e: Neki preìveli pripadnici delegacije iz Srebrenice izjavili su da im je predsednik Izetbegovi} tako|e rekao da je on saznao da je intervencija NATO pakta u Bosni i Hercegovini mogu}a, ali }e do we do}i samo uko541
liko Srbi probiju u Srebrenicu i pri tom ubiju najmawe 5.000 qudi tamo. To je sastavni deo izve{taja generalnog sekretara 15. novembra 1999. godine, a na ekranu ste mogli da vidite {efa policije iz Srebrenice muslimana koji govori o tome kako im je Izetbegovi} rekao da mu je Klinton predloìo da se puste i pobiju muslimani da bi bila intervencija. O tome je on svedo~io pred kamerama. Sudija Bonomi: Ja sam mo`da to pogre{no shvatio, ja sam mislio da ste vi rekli da taj izvje{taj sadrì neku potkrepu va{e tvrdwe da je sve to inscenirano. Me|utim, u ovom izve{taju stoji samo jedna tvrdwa, a ta je tvrdwa onda u tom izve{taju negirana. Imate li neku drugi papus na koji se èlite osloniti? Slobodan Milo{evi}: Ne samo ovaj pasus dao... Sudija Bonomi: Dobro, u redu, hvala. Drugo pitawe se odnosi na slede}e. Vi ste gospodinu [e{equ stavili u usta razne re~i za koje se tvrdi da ih je izrekao general Morion pred Francuskom skup{tinom. Imate li vi transkript wegovih re~i pred Francuskom skup{tinom? Slobodan Milo{evi}: Imam. To je javni dokument. Svedo~ewe pred francuskom skup{tinom generala Moriona je javni dokument, ja ~ak mislim da sam ga ovde priloìo, ali potraì}u od mojih saradnika da vam na|u kopiju i da vam je predaju. Sudija Bonomi: Hvala. Amikus kuri Kej: Izve{taj o padu Srebrenice je dokazni predmet 547, tabulator 36. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Sudija Bonomi: To je izve{taj Ujediwenih nacija. Amikus kuri Kej: Da. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, a video snimak? Slobodan Milo{evi}: Da i video snimak, svakako da se uvede kao dokazni predmet, dobio sam po ~lanu 68, prema tome obe strane su saglasne da je to bitno, ina~e mi gospodin Najs ne bi upu}ivao taj materijal. Sudija Kvon: Pretpostavqam da je to neki nizozemski program, odnosno emisiji, da li znate naziv te emisije? Slobodan Milo{evi}: Mogu da potraìm i da vam kaèm naziv te emisije cele, jeste holandski program, wihovi su vojnici bili u Srebrenici u vreme tih doga|aja. Predsedavaju}i sudija Robinson: U redu, to }emo uvrstiti u spis. Imate li vi ne{to za re}i o tome? Tuìlac Yefri Najs: Da. îwenica da je optuèni dobio ne{to po pravilu 68, ne zna~i da... Predsedavaju}i sudija Robinson: Ne, ne mi ne}emo to uvrstiti po toj osnovi. Tuìlac Yefri Najs: Kada je rije~ o toj emisiji mi smo uvrstili nekoliko inserata, nekoliko televizijskih programa kada svedok moè ne{to konkretno re}i o tome, ali nisam siguran da je to sada ovdje slu~aj, to je tek jedna emisija.
542
Predsedavaju}i sudija Robinson: Uve{}emo samo one inserte koje smo vidjeli. Sekretar: D 308. Predsedavaju}i sudija Robinson: Izvolite, gospodine Najs. Tuìlac Yefri Najs: Gospodine [e{equ, pre nego {to pre|emo... Slobodan Milo{evi}: Samo da se razumemo, ja nisam ni traìo da se uvodi cela emisija ve} samo ono {to sam vam prikazao. Hvala. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da. Tuìlac Yefri Najs: Pre nego {to pre|emo sa Srebernice na neku drugu temu kada kaète da je to inscenirano {ta pod tim podrazumevate? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pod tim podrazumevam da je francuska obave{tajna slu`ba preko svojih qudi navela Deseti diverzantski odred, pla}aju}i wegovim pripadnicima, da organizuju streqawe muslimanskih ratnih zarobqenika kod Srebrenice, da bi se taj zlo~in pripisao kompletnom srpskom rukovodstvu. Dakle, u tom smislu je inscenirano, zlo~in se desio i zlo~in je nesporan. Tuìlac Yefri Najs: U redu. [to se ti~e ukupnog broja ubijenih, kao {to znate, u presudi Krsti}a se kaè izme|u 6.000 i 7.000, to je jedna cifra koju je prihvatilo, izviwavam se 7.000 do 8.000 u presudi Krsti}u, a to je cifra koju prihvata Republika Srpska u izve{taju svoje komisije koji je nedavno iza{ao. Da li ho}ete da kaète da niko drugi nije ubijen osim onih 1.200 koje je ubio deseti diverzantski odred? Svedok dr Vojislav [e{eq: Sigurno nije ubijeno 7.000. Koliko ja znam Republika Srpska i wena komisija govore o 7.000 nestalih, a ne ubijenih. A pouzdano znam da na spisku ubijenih postoje imena qudi koji su mnogo ranije poginuli, ~ak se na spisku ubijenih nalaze imena muslimana koje je \ukanovi}eva policija uhapsila u Crnoj Gori i isporu~ila Derowi}u 1990. godine koji ih je tada streqao. Ne mogu se zakleti da je samo 1.200 streqano, mo`da ne{to mawe, mo`da ne{to vi{e, ali svakako je nemogu}e da je streqano 7.000. Vi u~estvujete u reìji brojke od 7.000 da bi se ve{ta~ki konstruisala teza o genocidu. Jer konvencija o genocidu kaè da je genocid fizi~ko uni{tavawe grupe u celini ili znatnog dela grupe. Predsedavaju}i sudija Robinson: Mislim da ste odgovorili na pitawe. Tuìlac Yefri Najs: Slede}e je ovo, govorite o nekim strancima koji su to inscenirali, a za te strance ste vi saznali iz obave{tajnih izve{taja. Da li se radi samo o Francuzima ili jo{ o nekim drugim nacijama? Svedok dr Vojislav [e{eq: Francuska obave{tajna slu`ba po saznawima na{ih obave{tajnih slu`bi je to provela. Na{e obave{tajne slu`be u tim izve{tajima, koje sam ja imao u rukama i ~itao, smatrale su da su to Francuzi u~inili u dogovoru sa drugim zapadnim slu`bama imaju}i u vidu, pre svega, ameri~ku. Tuìlac Yefri Najs: U redu, doveli ste me do slede}eg pitawa, kada ste vi ~itali te obave{tajne izve{taje? Kada ste ih imali u rukama? Svedok dr Vojislav [e{eq: To je bilo negde 1998. godine. Tuìlac Yefri Najs: I od koga ste ih dobili 1998. godine?
543
Svedok dr Vojislav [e{eq: Kao potpredsednik Vlade Srbije ja sam redovno skoro svakog dana u kabinetu predsednika Vlade ~itao razne obave{tajne izve{taje. U celu Vladu je dolazio jedan primerak, nije se mogao fotokopirati, nije se mogao iznositi iz kabineta predsednika Vlade, predsednik Vlade je mogao da pro~ita, potpredsednici Vlade izve{taj zaveden pod brojem kao dràvna tajna posle je izno{en iz Vlade. To vam mogu potvrditi tada{wi predsednik vlade Mirko Marjanovi} i koliko ja znam sva ~etvorica ostalih potpredsednika Vlade ili bar neki od wih. Sudija Bonomi: Ovde je ve} uveden u spis jedan godi{wi izve{taj ili kompilacija obave{tajnih izve{taja koje je prikupila srpska vlada, i mislim da je poenta bila u tome da se tamo otvoreno evidentira informacija koja je dobijena od obave{tajnih slu`bi, mada se ta informacija vi{e odnosila na Kosovo nego na bilo koju drugu teritoriju Srbije. Da li ho}ete da kaète da sli~an dokument moè da se dobije koji bi bio neka kompilacija obave{tajnih izve{taja za rat u Bosni? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja ne mogu da govorim o celovitom dokumentu koji bi bio kompilacija raznih izve{taja iz raznog perioda. Ja govorim o dokumentima koje sam dobijao kao dnevne ili periodi~ne izve{taje na ~itawe pod odre|enim brojem zavedene ili u Slu`bi dràvne bezbednosti, {to je bilo ~e{}e, ili povremeno Vojne slu`be bezbednosti. Sudija Bonomi: Da li mislite da ti izve{taji jo{ uvek mogu da se dobiju, da se na|u? Svedok dr Vojislav [e{eq: Otkud ja to znam, ja sam dve i po godine u zatvoru ja uop{te ne znam {ta se u me|uvremenu zbivalo u Srbiji. To vi treba da vidite, a ja mogu dokazati svedo~ewem eventualnog predsednika tada{weg Vlade ili mojih kolega potpredsednika da su ti dokumenti postojali. Sudija Bonomi: Hvala. Tuìlac Yefri Najs: Sudija nas je doveo do ne~ega {to i mene interesuje ali bih pri{ao tome na malo druga~iji na~in. Vi ste ta dokumenta videli 1998. Kakvi su to bili dokumenti ta~no, ako moète samo malo da mi pomognete? Ve} smo videli one izve{taje koje je pomenuo sudija Bonomi, tako|e smo videli puno transkripata presretanih razgovora gde dva sabesednika razgovaraju jedan sa drugim, to su dva izvora materijala koje smo imali do sada od obave{tajnih slu`bi. Sada mi vi kaète, gospodine [e{eq, da li postoji jo{ jedna kategorija materijala koji ste vi videli 1998. Kakvi su to bili materijali? Svedok dr Vojislav [e{eq: To su dokumenta koje su obave{tajne slu`be dostavqale na uvid najvi{im dràvnim funkcionerima. Ja sam ve} pomenuo jedan od tih dokumenata na osnovu koga smo smenili Jovicu Stani{i}a, a posle je gospodin Milo{evi} smenio i Mom~ila Peri{i}a. To je bile cela jedna fascikla, na primer, raznih obave{tajnih dokumenata o centru Cije u Be~u, ~iji je operativni zadatak ru{ewe Slobodana Milo{evi}a. Tu su podaci o odlasku opozicionara iz Srbije na razgovore i tako daqe. Raznorazni podaci.
544
Tuìlac Yefri Najs: Prekinu}u vas ovde, vi ste jedan obrazovan ~ovek i kada dobijete izve{taj na neku interesantnu ili kontraverznu temu vi }ete se sigurno zainteresovati da saznate koliko je on pouzdan i kakvi su izvori te informacije. Recite nam molim vas, bilo detaqno, bilo koliko se se}ate na koje se izvore oslawala ova informacija, taj dokument koji ste videli tako da znamo {ta je postojalo u to vreme u arhivama. Svedok dr Vojislav [e{eq: Izvori su bili pod {ifrom. I o izvorima nismo konkretno obave{tavani, ali sam se ja trudio da samu sadrìnu proveravam i na druge na~ine. Da}u vam jo{ jednu ilustraciju. Ja sam na osnovu tih podataka, koje sam dobijao kao potpredsednik Vlade, 2000. javno jednog po jednog prozivao u~esnike u ubistvu Arkana, na primer. I neke druge stvari. Dakle, moje su informacije bila takve prirode, a nekada sam malo i u javnosti... Sudija Bonomi: Gospodine [e{eq, vi imate tendenciju da skre}ete sa teme, ~ini mi se da gospodin Najs èli da sazna iz kojih izvora je stigla ta informacija o Srebrenici, a ne o Arkanu. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja vam govorim o prirodi informacija koje sam ja dobijao na raspolagawe. Koje su mi stavqane na uvid. A ne o izvorima tih informacija tu sam bio jasan. Izvori koji su se pomiwali bili su pod {ifrom. I {ifra je obi~no nosila neki naziv proizvoqno odre|en. Tuìlac Yefri Najs: Zna~i, to su ti qudski izvori obave{tajnih podataka da se tako izrazim, obave{tajci u prenosu obave{tajnih podataka ~ovek koji je izvor takvih podataka moè biti za{ti}en od privilegovanih ~itaoca kao {to ste vi, wegova slu`ba moè da ga {titi, me|utim, ono {to on izve{tava ili ona izve{tava nije nu`no za{ti}eno, tako da kao va{ ~ovek izvor obave{tajnih podataka kaè da gospodin X i gospo|a X imaju jedan sporazum po kome treba inscenirati Srebrenicu, onda bi ~italac trebao da zna ko su ti gospodin X i gospo|a X. Da li moète da nam kaète da li je iz tog izve{taja bilo jasno koji su pojedinci u~estvovali u tom inscenirawu? Svedok dr Vojislav [e{eq: To su izve{taji koje sam ja ~itao pre sedam godina, otprilike. Ne mogu se ja se}ati svih detaqa, ja se se}am su{tine. I se}am se oblika u kome su nam dostavqani ti izve{taji. Ti izve{taji su se ticali najraznovrsnije tematike, ali na osnovu izve{taja koji su se ticali Srebrenice ja sam posle i javno nastupao. Ja sam ~ak prvi u Srbiji jednog od oficira koji je prema tim izve{tajima u to bio ume{an javno prozivao. Tuìlac Yefri Najs: Ko je bio taj? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam u vi{e navrata javno prozivao pukovnika Bearu. I to je op{te poznata ~iwenica. Moète ~itav niz medijskih izve{taja o mojim prozivkama da na|ete. Sudija Bonomi: Me|utim, pitawe je bilo o ne~em drugom. Pitali su vas ko je stajao iza tog zata{kavawa, pretpostavqam da ste Bearu prozvali kao jednog od izvr{ilaca, ovo je vrlo bitna stvar ~ak iako je pro{lo sedam godina ja bih o~ekivao da biste se setili ko je u~estvovao u tome, ko su ti pojedinci, ja bih ~ak o~ekivao od vas da se vi javno izjasnite protiv wih da ih osudite.
545
Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam se javno vi{e puta izja{wavao protiv wih i javno osu|ivao zlo~ince koji su streqali muslimanske ratne zarobqenike u Srebrenici. Ima ~itav niz dokaza o tome. Sudija Bonomi: Me|utim, mi èlimo da vidimo {ta je iza toga ko je iza toga, ti Francuzi recimo. Svedok dr Vojislav [e{eq: Otkud ja znaj koji ta~no Francuz. Vi ste, gospodine Bonomi, ovde navikli na la`ne svedoka Tuìla{tva koji se i posle 15 godina detaqno se}aju raznih usmenih izjava. Sudija Bonomi: Gospodine [e{eq, vidite pada mi u o~i da takva vrsta izjava u odgovoru na ono {to sam ja smatrao jednom odmerenom debatom je blefirawe i zapravo predstavqa va{ neuspeh da adekvatno odgovorite na pitawe koje vam je postavqeno. Verovatno }e gospodin Najs uspeti u onome u ~emu ja nisam uspeo. Tuìlac Yefri Najs: Recite nam, gospodine [e{eq. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja protestvujem protiv te kvalifikacije da ja ovde blefiram vi to kao sudija sebi ne smete dozvoliti. Vi moète posle da cenite kada ja zavr{im sa iskazom i da na osnovu toga presu|ujete o mom iskazu, ali sada ovde da mi u lice kaète da blefiram, a da nemate nikakav argument i nikakav dokaz to je nedostojno jednog sudije. Sudija Bonomi: Gospodine [e{eq, taj komentar koji ste vi dali je slede}i da sam ja navikao na la`ne svedoke koje dovodi Tuìla{tvo i koji se ~ak i posle 15 godina se}aju svakog detaqa. To je samo izjava, tvrdwa, jedna generalizacija u kojoj nema nikakve su{tine, jer trenutno ne razgovaramo o svedocima koji dolaze posle 15 godina i svedo~e o ne~emu. Govorimo o qudima koji su predstavqali izvor obave{tajnih podataka koji su bili izvor podataka o Srebrenici, bili su vrlo zainteresovani za Srebrenicu i u tom kontekstu ja postavqam pitawa koja postavqam. A da vi odgovarate na to pozivawem na neke svedoke Tuìla{tva, to je jedna generalizacija koja nema nikakvog smisla u kontekstu na{eg razgovora, na{e debate i zato ja to nazivam blefirawem. To je ne{to {to vi tvrdite u ciqu da mo`da sakrijete, a to }emo morati da ispitamo kasnije, da ne znate ni{ta o tome. Tuìlac Yefri Najs: Gospodine [e{eq, gde i kada ste prvi put izneli verziju doga|aja koju ste izneli nama pre otprilike pola sata, naime, da se radi o inscenirawu doga|aja u Srebrenici? Kada ste prvi put to izjavili da li je to bio neki novinski ~lanak, kwiga, govor, intervju? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja ne mogu da se setim kada je to bilo prvi put, ali sam vi{e puta javno izjavqivao da je streqawe muslimanskih ratnih zarobqenika u Srebrenici inscenirano i vi imate obiqe svedo~anstava o tome u mojim kwigama, jer ja u mojim kwigama objavqujem svoje govore, svoje televizijske emisije, svoje novinske intervjue. Vi to imate na raspolagawu, a toga je obiqe. Nisam je to rekao jednom nego desetine puta. Tuìlac Yefri Najs: Gospodine [e{eq, to su va{e kwige i zato bih hteo da nam vi pokaète, ako ne sada onda posle prve pauze, ako ne prvi put onda jedan od prvih puta kada ste pomenuli to, inscenirani doga|aj u Srebrenici. Onako kako ste to pomenuli sudijama malo~as. Moète da mi na to odgovorite sada ili ako vam je potrebna kratka pauza da se prisetite.
546
Svedok dr Vojislav [e{eq: Meni nikakva pauza nije potrebna, to postoji u mojim kwigama i sva javnost u Srbiji je s tim upoznata. Da sam o tome ranije govorio u ovom smislu to je notorna ~iwenica u srpskoj javnosti. A da vam ja sada traìm pa nisam ja va{ ~inovnik, gospodine Najs, ja vam govorim osvojim saznawima i stojim iza svojih tvrdwi, a ja vas da uveravam u ne{to pa ne pada mi na pamet. Tuìlac Yefri Najs: Gospodine [e{eq, ja vas pitam ta~nije molim vas da pomognete Sudskom ve}u slede}om informacijom. Govorili ste o jednoj principijelnoj vezi tih doga|aja i ja vas molim da nam kaète kada ste prvi put, a ako ne prvi put onda jedan od prvih puta izneli tu verziju. Da li }ete pomo}i sudijama da to saznaju? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Uputi}u sudije na moje kwige koje sadrè moje televizijske radio i novinske intervjue, od 1997, 1998. godine naovamo. Te kwige su prepune ovakvih mojih tvrdwi, ovakvih verzija koje danas ovde zastupam na osnovu podataka koje sam imao na raspolagawu. Sudija Bonomi: U ~emu vi zamerate gospodinu Najsu kada vam predlaè da tokom pauze ili ~ak popodne ili ve~eras razmislite i prisetite se kada ste prvi put govorili o tome? [ta ima nerazumno u tome {to on vama predlaè? Svedok dr Vojislav [e{eq: On bi meni sada veliki posao van sudnice natovario na ple}a. Ja imam 80 kwiga koje sam dostavio Tuìla{tvu, a imam sabrana dela koja sada izlaze u tvrdom povezu, svaka kwiga 1.000 strana B5 formata, preko 50 je ve} iza{lo. I ja sada to sve da listam. Ne, to treba da lista slu`ba gospodina Najsa. Pa da gospodin Najs, ako to ne na|e kaè toga nema. E onda }u ja da hvatam u laì gospodina Najsa. Ali sada... Tuìlac Yefri Najs: âsni sude, ja molim uvaène sudije... Sudija Bonomi: Mene ovo brine, mi smo svi veoma zauzeti qudi, gospodine [e{eq, i mislim da shvatate da je sudija u ovom predmetu veoma zauzet ~ovek ja sam samo mislio da nema ni{ta nerazumno u tome da se zamoli autor tog materijala da kaè kada je prvi put pomenuo to, ali ako vi ne moète da pomognete ne moèmo ni{ta vi{e da u~inimo. Tuìlac Yefri Najs: âsni sude, ja }u da interveni{em, naravno, kada je to potrebno sa ovim svedokom da ga drìm pod kontrolom i da zaustavim wegove ekscese, ali molim da sud pogleda posledwi red wegovog odgovora, imajte i vidu prirodu ispitivawa... Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja protestvujem zbog ove izjave o... Predsedavaju}i sudija Robinson: O ~emu vi protestvujete, gospodin Najs je ustao dopustite da on zavr{i pa }ete vi kasnije re~i {ta imate. Gospodin Najs, {ta jo{ èlite da nam skrenete pa`wu? Tuìlac Yefri Najs: @elim da vam skrenem pa`wu na vrstu izjava i zapaàwa koja je izneo svedok koja on kombinuje sa nekim zapaàwima i pitawima koja je izneo optuèni pro{le nedeqe, ja pozivam Sudsko ve}e da obezbedi da se u ovoj sudnici po{tuju odre|eni red i pristojnost. Posledwi odgovor ovog svedoka i posledwa re~enica su apsolutno neprihvatqivi i neprikladni i ja ne}u ovde beskona~no da stojim gledaju}i kako se pona{aju nedisciplinovani svedoci i kako se pona{aju razuzdano.
547
Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, to {to ste malo~as rekli da je gospodin Najs eventualno lagao to je neprihvatqivo i neprikladno. To je ne{to {to sam ranije govorio i optuènom. Gospodin Najs je u pravu, mi moramo da po{tujemo odre|eni stepen pristojnosti u ovom postupku. O~ekujemo uzajamno po{tovawe od svih strana u ovoj sudnici. Trenutno ne èlim da ~ujem {ta vi imate da kaète, gospodine Milo{evi}u. Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodine Robinson, vi meni stavqate u usta ne{to {to nisam rekao. Ja nisam rekao da je gospodin Najs lagao ni jednom, to nisam rekao. Rekao sam ako bi slu~ajno gospodin Najs tvrdio da toga nema u mojim kwigama iz onog vremena onda bih ja donosi kwige i hvatao ga u laì. Zna~i, to je bila kondicionalna re~enica. A ja wemu nisam rekao da laè. I nema ekscesa ovde, nema, a to {to on sada govori, {to on poku{ava stvoriti incidentnu situaciju to je problem wegov i va{ s wim, a ne sa mnom. Ja ovde vodim ra~una da se maksimalno pristojno pona{am, ali zahtevam... Predsedavaju}i sudija Robinson: Dajte da krenemo daqe, da nastavimo. Gospodine Najs. Tuìlac Yefri Najs: Gospodine [e{eq, stvarno èlim da vam postavim posledwe pitawe o tim obave{tajnim izve{tajima koje ste ~itali koji je bio datum na tim izve{tajima, da li je to bila 1995. godina, 1996. kada je to bilo? Svedok dr Vojislav [e{eq: Datum je bio dan ranije nego {to sam ja ~itao. Zna~i ako sam te izve{taje, pazite re~ je o dnevnim i periodi~nim izve{tajima. Periodi~ni izve{taji su nekada sadràli tematske analize odre|enog problema. Te tematske analize su mogle obuhvatati podatke i ranijih godina. Ali na svakom tom izve{taju koji sam ~itao stajao je datum prethodnog dana. Uostalom, takve izve{taje dobijao je gospodin Milo{evi}, dobijao je jo{ jedan broj qudi u dràvi. Tuìlac Yefri Najs: Sirovi materijal na kome su se zasnivali ti izve{taji da li je to mo`da bila, bio neki razgovor 1998. godine izme|u nekog obave{tajca i nekog drugog, ili je to bio neki prislu{kivani razgovor od pre tri godine u momentu kada je to pisano 1998. godine. Ili je taj sam sirovi materijal osnova za izve{taj bio materijal iz 1995. i 1996. Svedok dr Vojislav [e{eq: Pitawe je jednostavno nemogu}e. Kako ja sada da odgovorim na to pitawe? I ko bi na mom mestu na takvo pitawe mogao dati uverqiv odgovor? Na{e obave{tajne slu`be imale su svoje qude. Prvo, u raznim institucijama u Srbiji imale su svoje qude i u opozicionim politi~kim partijama. Imale su svoje qude i u inostranstvu. Pa jedan oficir francuske vojske je u toku NATO bombardovawa provaqen kao srpski obave{tajac. Na{e slu`be su tradicionalno bile sposobne u tom smislu sve do promene vlasti 2005. godine. Ali vi meni sada traìte da vam ja detaqno pri~am o tim izve{tajima kao da su oni sada preda mnom pa da ih iz wih ~itam ili kao da sam ih onda u~io napamet. Ja vam govorim o osnovnim ~iwenicama koje sam ja... Tuìlac Yefri Najs: Gospodine [e{eq, kada ste prvi put pomenuli optuènom ovaj materijal. Ne pitam vas {ta ste mu rekli, ali u toku pri548
prema za svedo~ewe zajedno sa optuènim kada ste mu prvi put pomenuli postojawe tog materijala? Svedok dr Vojislav [e{eq: Koliko se ja se}am u pripremama za svedo~ewe o tome nismo ni razgovarali. Ali smo razgovarali ranije vi{e puta o zlo~inu u Srebrenici. Kada sam bio potpredsednik Vlade ~esto sam odlazio na konsultacije sa gospodinom Milo{evi}em koji je bio predsednik Savezne Republike Jugoslavije. Bili smo koalicioni partneri... Tuìlac Yefri Najs: Samo poku{ajte da mi, u redu, zna~i, obojica ste znali za taj materijal. Samo èlim da znam da li znate da li je neko iz tima optuènog poku{ao da taj materijal dobije da se on prikaè u ovom sudu? Svedok dr Vojislav [e{eq: To ne znam, kakva je sudbina tog materijala ja ne znam. Znam samo... Tuìlac Yefri Najs: Ako je to {to vi kaète ta~no, a to je da ste, ako je ta~no to {to vi kaète onda nema razloga da se veruje da je materijal vra}en odande odakle je do{ao i da je od tada verovatno uni{ten. Svedok dr Vojislav [e{eq: Kakva je sudbina materijala ja ne znam. Samo vam skre}em pa`wu da je posle 5. oktobra do{lo do velikog spaqivawa raznih obave{tajnih materijala i dosijea u Institutu bezbednosti u Beogradu. [ta je i kako spaqivano ja ne znam. A ja se i ne me{am u rad tima za pripremu odbrane gospodina Milo{evi}a, ja vam govorim iskqu~ivo o svojim saznawima i ono {to vam kaèm ja iza toga stojim. Tuìlac Yefri Najs: Hvala, odgovorili ste onoliko koliko je potrebno. Sudsko ve}e ne}e biti iznena|eno, ako vam kaèm da su na{i zahtevi da se dobiju ti materijali svi neuspeli. Predsedavaju}i sudija Robinson: Vi, tako|e, morate da pravite pauzu, tako|e, se preklapate sa drugim govornicima. Sada pravimo pauzu od 20 minuta. Slu`benik suda: Molim ustanite. Posle pauze. Slu`benik suda: Molim ustanite. Izvolite sesti. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Najs, izvolite nastaviti. Tuìlac Yefri Najs: Pre nego {to ja nastavim dopustite gospodinu Seksonu da vam kaè {to smo sada ustanovili u vezi sa predloènim dokaznim predmetima optuènog. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da. Sekson: Bi}u kratak. Novinski ~lanci koje je Jovan Dulovi} objavio u Politici nisu priloèni u podnesku 55 Vojislava [e{eqa koji je predan optu`bi pre nekoliko meseci. Ti se ~lanci samo spomiwu u tekstu podneska 55, delovi tih ~lanaka se spomiwu i to od strane 10 do strane 44 podneska broj 55. Dakle, u ovom trenutku optu`ba u svojim rukama nema celovite kopije tih ~lanaka. Optu`ba je ranije u maju 2002. po pravilu 66B obelodanila druge ~lanke Jovana Dulovi}a, me|utim to su razli~iti ~lanci objavqeni u 1994. i 1995. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala, gospodine Sekson. Tuìlac Yefri Najs: Gospodine [e{eq, nadam se da }emo se jo{ kasnije ukoliko nam vreme to bude dopustilo vratiti na temu Srebrenice.
549
Me|utim, postoji jedna stvar o kojoj vas èlim pitati pa biste imali priliku o tome razmisliti tokom slede}eg dana ili dva tokom kojih }u vam ja postavqati pitawa. Radi se o onome {to ste vi rekli o postupku protiv Erdemovi}a, gospodine 1996. Da li vam je poznato da je sa Erdemovi}em razgovarao jedan novinar po imenu Janekovi} koji je ili novinarka, i da im je Erdemovi} deo svoj iskaz o tim doga|ajima. Svedok dr Vojislav [e{eq: Koliko mene se}awe sluì zaista je to bilo pre vi{e godina iskaz koji je Erdemovi} dao nekom novinaru bio je povod za wegovo hap{ewe u Srbiji. Koliko me se}awe sluì. Tuìlac Yefri Najs: Dobro, zaustavimo se ovde. Da li vam je poznato da su biqe{ke novinara Janekovi}a oduzete na aerodromu iz wegove, odnosno wezine, ne znam da li se radi o wezinoj prtqazi? Dakle, da li vam je poznato da su vlasti iz prtqaga novinarke Janekovi}, 2. marta 1996, zaplenile biqe{ke o razgovoru sa Erdemovi}em? Svedok dr Vojislav [e{eq: To mi nije poznato. Tuìlac Yefri Najs: Naime, èlim da nam vi pomognete u vezi sa slede}im. Moète li nas, molim vas, lepo uputiti na bilo koje mesto gde je u javnosti potvr|eno ili bilo koji javni proces protiv Erdemovi}a ili bilo koga drugoga u vezi sa Srebrenicom prije toga datuma 2. marta 1996, kada se saznalo da je ta novinarka u stawu da otkrije ono o ~emu govori Erdemovi}? Svedok dr Vojislav [e{eq: Vi meni postavqate pitawa na osnovu mog negativnog odgovora na prethodno pitawe. Ja ne znam da je nekom novinaru neko oduzeo bele{ke. Po mom se}awu Erdemovi} je prvi koga je vlast u Srbiji procesuirala zbog Srebrenice. I to je bilo nepunih godinu dana nakon {to se desio zlo~in u Srebrenici. Ja sam tada bio opozicija, ja nisam bio u vlasti i ne mogu imati podrobnija saznawa. Tuìlac Yefri Najs: Gospodine [e{eq, vi ste odgovarali na pitawa o gotovo svemu, tvrdite da znate gotovo sve o svim mestima gde je do{lo do sukoba sve o Vladi, sve o pravnim postupcima. Ja vam sada dajem {ansu najduqu {ansu koju mogu dati, a to je da izme|u sada{weg trenutka i kraja va{ih svjedo~ewa poku{ate utvrditi da li su vlasti u Srbiji javno priznale ili javno procesuirale Erdemovi}a ili bilo koga drugoga u vezi sa Srebrenicom prije 2. marta 1996. godine. To je ono u vezi s ~ime èlim da nam pomognete. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja nemam tih podataka da je neko pre marta 1996. procesuiran zbog zlo~ina u Srebrenici. A {to se ti~e va{e primedbe da sam ja rekao da sve znam, to je Sudsko ve}e reklo, a ja sam onda u polu{aqivom tonu potvrdio. Ja nikada nisam rekao da sve znam niti na svetu postoji ~ovek koji moè sve da zna. Sve zna samo Bog, a ja mogu znati negde mnogo, mnogo mawe od toga, ali vi{e od vas, gospodine Najs. Tuìlac Yefri Najs: Imam nekoliko pitawa za vas o va{em stavu prema ovom sudu. Relevantnost }e postati o~ita. Prvo, da postavim pitawe. Da li vi priznajete Me|unarodni sud za krivi~ni sud op}enito govore}i ne govorim sada o ovom Sudskom ve}u? Da li vi priznajete da je Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju zasnovan na pravu i zakonima?
550
Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, ja smatram da je ovaj Me|unarodni sud za biv{u Jugoslaviju nelegalan, da ga je uspostavio nelegalan organ Savet bezbednosti, koji po poveqi Ujediwenih nacija na to nije imao pravo, i da ovaj sud nije formiran da uspostavi pravdu nego da uspostavi mir i to je prvi sud u istoriji ~ove~anstva koji ima zadatak da uspostavqa mir, a ne da ustanovqava pravdu. I ja kao pravnik kao profesor ustavnog prava, teorijski dovodim u pitawe legalnost ovog suda i tvrdim da sud nije legalan. Tuìlac Yefri Najs: Dobro, meni je to dovoqno. Dakle, ako ne govorimo o sudijama u ovom Sudskom vije}u potvrdite nam molim vas kakav je va{ stav u vezi sa priznavawem ovog suda kao pravosudnog organa? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja smatram da ovaj sud nije pravosudni organ, da je ovaj sud antisrpski umerena politi~ka institucija i da je ovaj sud orijentisan protiv interesa srpskog naroda. I izvori finansirawa duboko kompromituju ovaj sud. Ovaj sud nisu finansirale samo Ujediwene nacije nego Soro{ i mnogi drugi privatnici i dràve na svetu koje su imale li~nog interesa u tome. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Najs ja se u ovom trenutku moram zapitati u ~emu je relevantnost va{ih pitawa? Tuìlac Yefri Najs: Da, gospodine [e{eq, vi ste kada ste u{li u ovu sudnicu izjavili sve~anu izjavu. Recite nam u svetlu va{a posledwa dva odgovora na koji vas na~in ta sve~ana izjava uop}e obavezuje da govorite istinu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam se sve~ano obavezao pred javno{}u ~ove~anstva da }u govoriti istinu ne ulaze}i tom prilikom u to da li je sud legalan ili nelegalan. I ja se drìm toga da govorim istinu. Sud }u i daqe teorijski i nau~no osporavati u pogledu legalnosti. Tuìlac Yefri Najs: Zna~i, u va{oj izjavi nema ni~ega {to vas obavezuje prema ovom sudu niti prema ovom Sudskom vije}u korektno nego samo prema ~ove~anstvu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ovde je preda mnom tekst izjave koju sam ja izgovorio, ja sam ovde izjavio: Sve~ano izjavqujem da }u govoriti istinu, celu istinu i ni{ta osim istine. A ja nisam ovde izjavio da }u priznati ovaj sud koji smatram nelegalnim, da }u priznati na~in wegovog formirawa i da }u priznati navodnu objektivnost, odnosno nepristrasnost, jer ja tvrdim da je sud i neobjektivan i krajwe pristrasan. A ovo {to sam ja izjavio napisano je. Tuìlac Yefri Najs: Evo, naime, prakti~nog problema. To je jedan od razloga zbog kojih vam ja postavqam ova pitawa, postavi}u vam samo jo{ par pitawa o va{em stavu prema ovom sudu. Ako ja ikada budem èlio ili morao tokom va{eg unakrsnog ispitivawa u privatnoj sednici spomenuti svjedoke koji su za{ti}eni moète li nam vi re}i da }ete vi po{tovati tu za{titu i da ne}ete objaviti imana takvih svedoka? Svedok dr Vojislav [e{eq: Od kada sam do{ao u ha{ki zatvor ja nisam obelodanio nijedno ime za{ti}enog svedoka. Ja striktno tu odredbu po{tujem, jer ne èlim da vam dam argument da me u budu}nosti ne obave{tavate o podacima za{ti}enih svedoka i time mi uskratite pravo da wihovo svedo~ewe opovrgnem. Ja nikada nikome nisam objavio ta imena osim ~lano551
vima tima za moju odbranu, a wima sam legalno poslao i poverqivi materijal koji mi je Tuìla{tvo dostavilo i oni to nikada nisu objavqivali. Tuìlac Yefri Najs: Mo`da }u se jo{ na to vratiti. Jo{ nekoliko pitawa o va{em stavu prije nego {to pre|emo na jednu drugu temu. Kako bismo shvatili to~no kakav je va{ stav ja nemam kopiju za ovo, ali vi se sigurno se}ate da ste Bi-Bi-Siju rekli da je Hag mesto gde postoji antisrpska zavera koju }ete vi demaskirati. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. I u procesu koji se protiv mene vodi ja }u demaskirati tu antisrpsku zaveru, dokazuju}i da su sve optu`be protiv mene la`ne, zasnovane na la`nim svedocima, zasnovane na la`nim dokazima i izrazito politi~ki motivisane. Va{ je motiv bio da me uklonite iz srpskog politi~kog ìvota, jer je zapretila opasnost da moja partija preuzme vlast u Srbiji i to je jedini razlog zbog koga ste protiv mene digli optu`nicu. Vi ste prvo podigli optu`nicu pa ste tek onda po~eli da skupqate dokaze protiv mene. Ni{ta niste imali u trenutku kada ste podizali ni danas nemate ni{ta protiv mene. [to je relevantno. Tuìlac Yefri Najs: Pogledajte, molim vas, slede}i dokument. On nije preveden, ali vrlo je kratak i mislim da nam moète pomo}i u vezi s wim. Svedok dr Vojislav [e{eq: na srpskom jeziku. Tuìlac Yefri Najs: Dokument dolazi sa va{eg veb sajta i jeste na srpskom jeziku. Svedok dr Vojislav [e{eq: svejedno. Tuìlac Yefri Najs: Ovde se navode neki od dokumenata iz kwiga izdawa koja su sada na va{em internet sajtu, mislim tu na internet stranice stranke, Srpske radikalne stranke. Ako pogledamo taj spisak teku}ih publikacija vidimo tu naslov kwige odnosno izdawa Genocidni izraelski diplomata Teodor Meron. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, to je moja kwiga koja nosi naslov Genocidni izraelski diplomata Teodor Meron. Tuìlac Yefri Najs: Hvala. Svedok dr Vojislav [e{eq: koji je provodio genocid nad palestinskim narodom. I ne moè kao takav biti kvalifikovan da bude predsednik me|unarodnog suda koji }e drugima suditi za sli~ne zlo~ine. I on se i politi~ki postavio u vezi Srebrenice, zloupotrebio funkciju predsednika suda drào govor na godi{wici... Tuìlac Yefri Najs: Hvala, ponekad odgovor moè biti veoma kratak ukoliko smatrate da je od pomo}i da budete op{irniji ja vas ne}u nu`no zaustaviti, me|utim, odgovori ponekad mogu biti kratki. Svedok dr Vojislav [e{eq: Kada je odgovor suvi{e kratak onda nije kompletan i nije u interesu pravde da ja dajem nekompletne odgovore. A kao {to vidite svi moji odgovori idu u istom pravcu u kome i va{a pitawa, ja vam za sada sve potvr|ujem {to me pitate. I nemojte onda beàti od mojih odgovora. Ja se trudim da oni budu koncizni, koncentrisani, ali potpuni. Tuìlac Yefri Najs: Drugi naslov U ~equstima kurve Del Ponte. Da li je to vrsta materijala koji objavquju va{e internet stranice?
552
Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Ja sam objavio kwigu pod naslovom U ~equstima kurve Del Ponte. Ovde igra re~i Karla kurva, kurva na srpskom zna~i prostitutka i tu je jasna simbolika Karlu del Ponte smatram u pravnom smislu prostitutkom. Jer se ne drì pravnih principa, gazi ih gde god stigne, vodi antisrpsku politiku. @eli da sudi celom srpskom narodu i pravi selekciju lica koja }e krivi~no goniti pred ovim sudom po toj osnovi. Tuìlac Yefri Najs: Da pogledamo slede}i dokument. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne}emo vaqda prestati sa ovim, gospodine Najs, ja sam mislio sve naslove da vam objasnim. Tuìlac Yefri Najs: Ovaj dokument dolazi iz va{ih novina samo da prona|emo pasus, ovo je pasus koji je preveden na engleski, na srpskom je to sa desne strane stranice, u februaru ove godine da li ste vi u februaru ove godine u va{im novinama o ovom sudu napisali ~lanak pod naslovom Kriminalci zabrawuju Vu~i}evu posetu. I u tre}em paragrafu vi kaète slede}e: Aleksandar Vu~i} ne dolazi da me poseti u svojstvu ~lana Srpske radikalne stranke nego kao moj prihva}eni pravni savetnik. Ja sam ga prihvatio kao svog pravnog savetnika, a vi svi pripadnici sekretarijata Ha{kog tribunala, molim vas lepo pro~itajte nam na srpskom {to to pi{e na kraju ove re~enice. Svedok dr Vojislav [e{eq: [to niste sve pro~itali gospodine Najs vi lep{e ~itate. Na kraju sam rekao: Vi svi pripadnici Sekretarijata Ha{kog tribunala moète samo da prihvatite da mi popu{ite kurac. To stoji u tekstu. Ali ovo nije moj ~lanak ovo je moj podnesak Sekretarijatu Ha{kog tribunala koji ve} pune dve i po godine spre~ava moju odbranu i dobija da mi registruje pravne savetnike. I na drugi na~in kr{i elementarne propise u pogledu mojih statusnih prava. Tuìlac Yefri Najs: Molim vas lepo da nam sada pro~itate posledwi paragraf u tom ~lanku. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, ne mogu samo posledwi moram i pretposledwi i posledwi zajedno. Jer posledwi moè biti jasan samo sa pretposledwim. Tuìlac Yefri Najs: Dobro, u redu pro~itajte ih oba onda. Svedok dr Vojislav [e{eq: Mogu da ~itam: Moji pravni savetnici nisu moji branioci i zato ne moraju da ispuwavaju pravilni~ke uslove koji su predvi|eni za branioce. Oni samo moraju da ispune one uslove koje im ja propi{em. A vi samo daqe ometajte pripremu moje odbrane pa }ete na kraju morati da pojedete sva govna koja ste izasrali. Jebem vam majku svima po~ev{i od Hansa Holcijusa, pa na daqe. Ukqu~uju}i i onu bitangu Tjarda van der Spula. To je taj nametnuti branilac u pripravnosti koji nema nikakve veze sa mojom odbranom, a ciq mu je da onemogu}i moju odbranu. Tuìlac Yefri Najs: Jo{ dvije stvari onda smo zavr{ili sa ovim. Slede}i je izvadak iz va{ih novina iz aprila 2005, pogledajte to, molim vas. Mo`da bi sudski posluìteq mogao staviti dvije slike na grafoskop. Prva slika pokazuje papu zar ne. I tu se papa optuùje da je glavni zlo~inac za zlo~ine koji se la`no pripisuju vama. Moète li, molim vas, u par
553
re~enica, kako bismo to mogli shvatiti, molim vas da budete krati, objasniti za{to vi tvrdite da je pokojni papa odgovoran za zlo~ine za koje se vi teretite? Vi ste to spomenuli ve} u va{em svedo~ewu, ali ja to nisam shvatio. Svedok dr Vojislav [e{eq: Donedavni papa Jovan Pavle drugi nastavio je tradicionalnu vatikansku antisrpsku politiku i glavni je krivac za sve zlo~ine u ovome ratu, jer je svojom politikom izazvao rat. Ja imam mno{tvo dokaza, moji pravni savetnici upravo pripremaju op{iran elaborat, jer je su{tina odbrane koju pripremam teza da je za sve zlo~ine koji se meni pripisuju glavni krivac papa Jovan Pavle drugi. A ja }u vas podsetiti samo na kwigu se}awa ameri~kog ambasadora u Vatikanu, po~etkom 90-tih godina, o tada{woj papinoj politici i o papinom hu{kawu na razbijawe Jugoslavije. I to je teza koju }u ja dosledno zastupati i spremite se kada po~ne moj proces to }e biti osnovna teza moje odbrane. Tuìlac Yefri Najs: No, vi niste ovdje tokom va{eg svjedo~ewa prezentirali dokumentaciju koja bi to potkrepqivala. Recite nam, imate li bilo kakav dokument, bilo {to napismeno, bilo kakav prislu{kivani razgovor, bilo kakav obave{tajni podatak koji direktno ukazuje na pokojnog papu kojeg ste vi povezali sa tom politikom? Bilo {ta {to nam moète pokazati. Svedok dr Vojislav [e{eq: Imam kwigu se}awa ameri~kog ambasadora u Vatikanu po~etkom 90-tih godina, koja je objavqena i u Zagrebu. A moji pravni savetnici prave op{iran elaborat i on }e negde do Nove godine biti gotov na tu temu. I ja }u vam ga dostaviti kao vid moje posebne odbrane prema pravilu 67 Pravilnika o postupku i dokazima. Ina~e, papa je prvi priznao nezavisnost Hrvatske dok nijedna dràva to nije uradila, na protivpravan na~in. I tako je otvorio bre{u kojom su pokuqale ostale zapadne zemqe. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Najs, koliko }ete jo{ ovoga izneti? Tuìlac Yefri Najs: Samo jo{ jednu stvar i onda idemo daqe, ali ja }u vam malo detaqnije objasniti zna~aj ove teme o kojoj postavqam pitawa tokom slede}ih par pitawa. Okrenite sada slede}u stranicu gde se moè vidjeti karikatura gospo|e Del Ponte. Prije nego {to o tome postavim pitawe, vi ste svesno, dobrovoqno do{li ovde pred ovaj sud? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, ja sam ovde i svesno i dobrovoqno do{ao. Tuìlac Yefri Najs: Nakon {to ste se dobrovoqno predali vlastima. Svedok dr Vojislav [e{eq: Nikakvim se ja vlastima nisam predao, ~im sam ~uo da je protiv mene podignuta optu`nica, dok to jo{ nije javno ni saop{teno, ja sam rezervisao avionsku kartu i do{ao sam u Hag, a onda sam na aerodromu Amsterdam uhap{en. Dakle, ja se nisam predavao, ja sam uzeo kartu i do{ao u Amsterdam. Sve ostalo ste vi radili i ovi va{i izvr{ioci iz Holandije. Nigde se ja predavao nisam. Tuìlac Yefri Najs: Gospodine [e{eq, nakon {to ste u~inili ovo {to ste u~inili da li smatrate da je prikladno da va{e novine objavquju ovakve karikature? Recite samo, da ili ne.
554
Svedok dr Vojislav [e{eq: [ta biste vi ugroàvali slobodu {tampe u Srbiji, ova se karikatura meni mnogo svi|a. Nisam je ja crtao, naàlost ja ne znam ovako lepo da crtam, ali je veoma duhovita i odgovara su{tini stvari. Pogo|eno je... Tuìlac Yefri Najs: Dobro, mo`da }u se jo{ na to kasnije vratiti. Ali èlio sam samo da to ~ujem od vas sada. Kada vas je sud, kada je od vas zatraìo da ustajete kada sudije ulaze u sudnicu vi ste na to pristali, rekav{i sud mi prijeti, vi }ete sankcionirati to {to ne ustajem tako {to }ete prekidati moje svjedo~ewe u budu}nosti, ja }u se ustajati, ali samo pred ovim Sudskim ve}em i to zbog ove pretwe da }ete prekinuti moje svjedo~ewe. Materijal koji sam vam ja pokazao, a to je samo mawi dio dostupnog materijala iste vrste, pokazuje va{ stvarni stav prema ovom sudu, zar ne? Kwige koje ste objavili, svari koje ste rekli? Svedok dr Vojislav [e{eq: Kada je gospodin Robinson zapretio da bi moglo moje svedo~ewe biti prekinuto ja sam izjavio pred svima vama pod tom pretwom ja }u ustajati. U procesu koji se protiv mene vodi ja nikada ne}u ustajati, jer nema nijednog pravnog akta koji me na to obavezuje, a ja sam ve} rekao da ne}u u procesu koji se protiv mene vodi u~estvovati u satanisti~kim ritualima. I ostajem pri tome. A {to se ti~e mog odnosa... Tuìlac Yefri Najs: Gospodine [e{eq... Svedok dr Vojislav [e{eq: Niste sa~ekali da odgovorim. Tuìlac Yefri Najs: Ono {to sam vam ja rekao tvrdwa koju ja iznosim je to da ste vi rije{ili da iskoristite priliku koju imate sada kada svedo~ite pred ovim sudom, da odgovorima koje ste dali na pitawa optuènog date publicitet. To zna~i da }ete vi u~initi bilo {to, vi }ete dati sve~anu izjavu, vi }ete ustajati ako se to od vas traì bez obzira na to {to va{ stvarni stav o sudu otkriva materijal koji smo pogledali. Nisam li u pravu? Vi ste re{ili da iskoristite svaku priliku. Svedok dr Vojislav [e{eq: Vi niste sasvim u pravu, gospodine Najs. Prvo, ja sam ovde sve~ano izjavio da }u govoriti istinu i za sve vreme svedo~ewa ja sam govorio iskqu~ivo istinu i celu istinu, sve ono {to sam znao. A da }u ja iskoristiti svaku priliku da se politi~ki borim protiv ovoga suda, protiv Ha{kog tribunala i to je ta~no. Moj je stav apsolutno negativan i ja }u ga do kraja ìvota zastupati. I ne moète me u tome ni na koji na~in pokolebati. I, naravno, sve ovo {to ste izneli svedo~i da je moj stav prema ovom sudu krajwe negativan. Ja ovaj sud osporavam pravnim argumentima, politi~kim argumentima, a kao {to vidite preko novina Srpske radikalne stranke, na{a partija ovaj sud i svojevrsnom ruglu podvrgava. Tuìlac Yefri Najs: Iskoristiv{i priliku koju sada koristite, ~inite dvije stvari. Prvo, obra}ate se va{oj politi~koj publici kod ku}e. Vi ste na ~elu stranke sa, ako se ne varam najve}im brojem glasova, da li sam u pravu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Vi gospodine Robinson sada dozvoqavate sugestivna pitawa. Mene ne pita gospodin Najs da li ja koristim ovo kao javnu tribinu za svoju publiku nego on konstatuje. I samo ~eka da mu ja potvrdim. Ako ste prekidali gospodina Milo{evi}a...
555
Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, onaj ko unakrsno ispituje smije postavqati sugestivna pitawa. Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa to nisam znao. Predsedavaju}i sudija Robinson: Sugestivna pitawa zabrawena su, mada on sme postavqati sugestivna pitawa. Svedok dr Vojislav [e{eq: To nisam znao i u budu}e ne}u protestvovati protiv sugestivnih pitawa. Ja ovde svedo~im po pozivu gospodina Milo{evi}a, kao optuènog, da svedo~im o mojim saznawima koja mogu biti u prilog wegove odbrane. To je moj motiv. A sve ostalo su nedokazive pretpostavke gospodina Najsa. Ju~e uop{te nije bilo prenosa na primer, a ja nisam rekao ne}u da svedo~im, jer nema prenosa. Jer vama je poznato... Predsedavaju}i sudija Robinson: Daqe da ~ujemo slede}e pitawe gospodina Najsa. Tuìlac Yefri Najs: Dakle, ja vam kaèm da je to va{a prva svrha, a druga svrha ima veze sa optuènim. Vra}am se ovdje na moju op}enitu tvrdwu koja se odnosi na cjelinu va{eg iskaza. Tokom proteklih nekoliko dana vi ste izneli iskaz koji navodi na zakqu~ak da mnogi qudi koji ovdje ~ekaju na su|ewe, optuèni i vi su potpuno nevini u uop}e ne treba da budu ovde. Da li je to~no? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Mnogi qudi su i ovde nevini osu|eni, a mnogi ~ekaju na su|ewe a potpuno su nevini i redovno su to lica srpske nacionalnosti. Vi ste osudili nekoliko stvarnih... Tuìlac Yefri Najs: Hvala. Svedok dr Vojislav [e{eq: Dozvolite da dam potpun odgovor, gospodine Robinson, jer nepotpun odgovor nije odgovor i ja ne mogu da stanem iza mog prekinutog odgovora. Ako je gospodin... Tuìlac Yefri Najs: Dopustite mi da vas prekinem, Vi ste istovremeno, u svom iskazu teretili nekoliko qudi koji se tako|e nalaze ovdje, ali kojima je zajedni~ko to da su dali iskaz nepovoqan za optuènog. Na primer Erdemovi}, Babi}, ~ak i Plav{i}ka. Vi ste svedo~ili i protiv ~oveka po imenu Peri{i} zato, jer znate da je on 1998. pisao stvari nepovoqne za optuènog. I vi ste svjedo~ili za neke, a protiv nekih drugih bez ikakvog spomiwawa dokumentarnog materijala u prilog tog iskaza. Svedok dr Vojislav [e{eq: To nije istina. Ja sam ime Mom~ila Peri{i}a pomenuo samo u dva slu~aja da je smewen 1998. pod sumwom da je po~eo da radi za ameri~ku obave{tajnu slu`bu i da su dobrovoqci Srpske radikalne stranke bili pod wegovom komandom u Mostaru, da se on o wima pohvalno izraàvao svojevremeno, i tu ni{ta negativno za wega nisam rekao, nego afirmativno. I on je imao ugled u to vreme sposobnog komandanta. A to za{to je smewen to je na osnovu obave{tajnih podataka koje je vlast u tom trenutku u Srbiji imala. Dakle, niti sam rekao {ta pozitivno niti {ta negativno. Rekao sam samo ~iwenice koje su mi poznate, {to se ti~e nekih drugih lica ja sam prou~avaju}i va{e presude konstatovao da vi ~esto koristite stvarne zlo~ince prete}i im veoma visokim kaznama zatvora, pa ih onda vrbujete, pravite kompromise za...
556
Tuìlac Yefri Najs: Dopustite mi da vas zaustavim. Moram vas zaustaviti, gospodine [e{eq. Moram vas zaustaviti. Su{tina mog pitawa koje sam vam postavio je slede}e, povoqni i nepovoqni dio va{ih iskaza podeqen za Srbe koje sam spomenuo dati su u cjelosti bez da ste vi ikada spomenuli va{ izvorni materijal i dokumente. Sve ono {to ste rekli zasniva se na ne~emu {to ste vi od nekoga ~uli. Da li je to to~no? Svedok dr Vojislav [e{eq: To nije ta~no. Moja saznawa su na razli~ite na~ine nastajala. Nekada uvidom u dokumenta, nekada sam bio o~evidac odre|enih doga|aja, nekada sam bio u~esnik, a nekada sam ~uo iz relevantnih izvora {ta se stvarno zbivalo. Dakle, dijapazon mojih izvora je veoma kompleksan i ne moè se tako pojednostavqivati kako vi to ~inite. Ali vi kad god vam je neprijatan moj odgovor, kada naslutite da bi mogao biti neprijatan vi mi upadate u re~, vi me zaustavqate. Vi zapravo ne èlite od mene odgovore koji }e vam biti neprijatni. Ja vam ovde tvrdim da ste instrumentalizovali stvarne zlo~ince pod pretwom velikih kazni da ste im davali male kazne da bi se oni kao la`ni svedoci pojavqivali u drugim procesima. Miroslav Derowi} je jedan od wih. Dobio je samo 10 godina zatvora, a Predsedavaju}i sudija Robinson: Odgovorili ste na pitawe. Tuìlac Yefri Najs: Pre nego {to pre|em na slede}u temu da pustimo da vam pruìm ovu priliku da pomognete i nama i sebi. Kada se vratimo na te detaqne tvrdwe, koje ste dali za neke i protiv nekih, traì}u od vas da nam kaète detaqno koji su va{i izvori, kao {to sam vas pitao za taj obave{tajni materijal o kome smo govorili u vezi sa Srebrenicom, sada vas unapred upozoravam da }u to uraditi, traì}u detaqe u vezi qudi s kojima ste razgovarali, sa va{im izvorima i tako daqe. Da li razumete to? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sve razumem, gospodine Najs, mnogo boqe od vas. Tuìlac Yefri Najs: Sada }emo pre}i na neke od stvari koje ste rekli u toku tih sukoba. Vi{e puta ste istakli da ste veoma {iroko objavqivani i da ste s vremena na vreme govorili stvari neke neistinite stvari da bi ste postigli odre|eni ciq. Da li nam sada moète objasniti, malo detaqnije, o kom periodu vremena se radi i u kom ciqu ste izjavqivali stvari koje nisu istinite? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja tako nisam rekao. Ja sam, toga se veoma dobro se}am, rekao izno{ewe neta~nih stvari za koje cela javnost zna da nisu ta~ne, nego duhovito izre~ene sa odre|enim politi~kim ciqevima, nije ni lagawe, nije ni izno{ewe neistine. Duhovitost, sarkazam i tako daqe. Ja sam vodio politi~ki propagandni rat protiv gospodina Milo{evi}a od Vens-Ovenovog plana do po~etka 1998. godine. U tom ratu s obe strane su izmewivane najraznovrsnije uvrede, te{ke optu`be, kvalifikacije, ne li~no gospodin Milo{evi}, ali wegova partija to je sasvim sigurno. Tajna policija je radila na razarawu Srpske radikalne stranke. Odbrambeni mehanizam na{e partije, ne samo moj nego svih mojih kolega iz stranke, bio je kori{}ewe u propagandi onih sredstava kojima se va{e gazde na Zapadu uve557
liko sluè. Kada bih vam nabrajao {ta sve oni izgovaraju u propagandnim kampawama po~ev{i od la`nih optu`bi da Sadam Husein ima oru`je za masovno uni{tavawe kako bi se opravdala agresija, a posle se ispostavilo da uop{te nije bilo takvog oru`ja. Ja sam od va{ih gazda na Zapadu u~io kako se vodi propagandni rat i tu im jo{ nisam dorastao. Tuìlac Yefri Najs: Moram da skratim ovaj va{ odgovor. Zna~i, vremenski okvir za te va{e neistine bio bi 1993. godina do 1998. Svedok dr Vojislav [e{eq: Vremenski okvir u kome je Srpska radikalna stranka vodila propagandni rat protiv gospodina Milo{evi}a i wegove partije i vlasti koju su oni obavqali je od polovine 1993. do po~etka 1998. godine. Tuìlac Yefri Najs: I osnovna teza, ta~nije, osnovni ciq te propagande je bio optuèni Milo{evi}, je li tako? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, i on i wegova partija, naravno. Tuìlac Yefri Najs: I kada biste govorili stvari koje su neistinite i kada biste ih objavili, da li biste kasnije ne{to od toga ispravili, da li ste ikada ispravili tako ne{to. Da li biste objavili ne{to kasnije gde biste rekli da, u to vreme govorio sam ne{to {to nije istina, ali su svi znali da je neistina, sada je do{lo vreme da se stvari stave na svoje mesto. Ili jo{ uvek objavqujete kwige u kojima se sadrè neistine. Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, ja se nisam nikada odrekao nijedne svoje javne izjave. Ali sam 1998. godine, na primer, i kasnijih godina i 2000, i posle pada sa vlasti gospodina Milo{evi}a ~esto u intervjuima koje sam davao raznim televizijama, radio-stanicama i novinama obja{wavao da sam upravo tada vodio propagandi rat protiv gospodina Milo{evi}a i da je to bilo izre~eno u okviru tog rata. âk u Narodnoj skup{tini biv{i ministar pravde Vladan Bati}, uradio je ovo {to i vi, prikupio izvode iz mojih ranijih govora protiv gospodina Milo{evi}a i wegove supruge i po~eo sa govornice da ih citira, nakon {to je vlast promewena, nakon {to se pu~ desio. Ja sam posle wega iza{ao na govornicu i na isti na~in obrazlagao sve ranije napade. Ali tada je, dok je gospodin Milo{evi} bio snaàn i na vlasti, tada je Vladan Bati}, bio u mi{ijoj rupi, a ja sam imao hrabrosti kada je gospodin Milo{evi} imao podr{ku sa Zapada, posle Dejtonskog sporazuma, da vodim jednu te{ku politi~ku borbu i protiv wega i protiv wegove politike. Tuìlac Yefri Najs: Kada pogledamo taj materijal u kojem se sadrè neke od stvari koje ste rekli ima}emo va{e obja{wewe u vidu. Ima li neko, ima li neki pojedinac o kome se govorili neistine? Razmislite malo. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja kaèm opet da nisam govorio neistine nego sam vodio propagandni rat obavqaju}i svoju profesionalnu politi~ku du`nost. Govorewe neistine sasvim je ne{to drugo. Ako }ete vi da kaète da je ameri~ki predsednik Yory Bu{ lagao kada je govorio da Irak poseduje sredstva za masovna uni{tavawa, onda moète da kaète da sam ja lagao kada sam napadao gospodina Milo{evi}a. Sve dok vi ne smete da kaète da je Yory Bu{ lagao ili govorio neistinu ne smete ni mene na takav na558
~in da optuùjete. Morate imati, dakle, isti kriterij prema svima koji obavqaju}i politi~ku funkciju i postupaju na taj na~in. Usudite se pa kaìte da je Yory Bu{ lagao, a ja }u onda priznati da sam ja lagao. Tuìlac Yefri Najs: Mogu li da vas zamolim da govorite malo ti{e vrlo je te{ko skoncentrisati se na va{ odgovor, na su{tinu kada govorite toliko glasno kao sada. Vi tvrdite da ste vi lider jedne demokratske partije, je li tako? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam predsednik, nikada za sebe nisam rekao da sam lider. Ja sam predsednik Srpske radikalne stranke koja je demokratskog karaktera. Tuìlac Yefri Najs: U redu. I da li verujete u demokratiju u mo} naroda da donosi odluke? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, ja iskreno verujem u demokratiju, pravo naroda da donosi odluke o sopstvenoj sudbini. Tuìlac Yefri Najs: Kao jedan obrazovan ~ovek da li verujete da imate obavezu da svoje obrazovawe i znawe koristite na odgovoran na~in ukqu~uju}i i odgovornost prema svim va{im sugra|anima? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam uvek svoje znawe koristio na odgovoran na~in. Pa ~ak i u ovom su~eqavawu sa vama. Tuìlac Yefri Najs: Kako se to uklapa sa va{im spremno{}u da u okviru neke propagande govorite stvari koje su o~igledno neistinite? Svedok dr Vojislav [e{eq: Kada su neke stvari o~igledno neistinite onda onaj ko ih izgovara ne moè da se okvalifikuje kao laòv. A postoji u politi~kom ìvotu ne{to {to se zove politi~ko prepucavawe to je, dakle, u uzavreloj politi~koj atmosferi razmena udaraca. Nekada su to udarci i ispod pojasa, ja se nisam ustru~avao ni takvih udaraca, ali samo u slu~ajevima ako je suprotna strana prva prema meni tako postupala. Tuìlac Yefri Najs: Moje posledwe pitawe kao uvod u slede}a pitawa je slede}e. Nenad ânak je jedan od tih qudi, politi~ar koga dobro poznajete. Svedok dr Vojislav [e{eq: Nenad ânak je, {ta ne}ete da ~ujete moj odgovor o Nenadu ânku. Nenad ânak je jedan od najnemoralnijih qudi u Srbiji, ne moè se uop{te za wega re}i da je politi~ar, jer wegova stranka redovno sama na izborima nikada cenzus ne moè da pro|e. Ali je on pla}enik zapadnih obave{tajnih slu`bi, pla}en da vodi antisrpsku podriva~ku politiku. Tuìlac Yefri Najs: U izjavi koju ste dali istraìteqima ovog tribunala, koji je sada na grafoskopu i koji je raspoloìv i Sudskom ve}u ukoliko èle kao i optuènom, ho}u da vam Nenad ânak... Svedok dr Vojislav [e{eq: Ko je dao izjavu? Tuìlac Yefri Najs: Nenad ânak. Svedok dr Vojislav [e{eq: Vi ste rekli da sam ja dao izjavu ha{kim istraìteqima, ja do sada nikada ha{kim istraìteqima nikakvu izjavu nisam davao. A od kada sam do{ao u Hag va{e kolege izbegavaju intervju sa mnom. Ja insistiram oni beè od mene.
559
Predsedavaju}i sudija Robinson: U redu, da vidimo ovu izjavu. Tuìlac Yefri Najs: Imate li tu izjavu pored sebe, paragraf 46, na vrhu strane. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ovo {to meni pokazujete je na engleskom jeziku, ja engleski jezik ne znam. Tuìlac Yefri Najs: Hvala. Predsedavaju}i sudija Robinson: Bi}e vam prevedeno. Tuìlac Yefri Najs: Pro~ita}u jedan kratki pasus koji se zavr{ava jednim zapaàwem o va{im qudima. [e{eq je postao popularan i mo}an zbog toga {to je do{ao do novca, nikada se nije pridruìvao nikakvim koalicijama {to je veoma va`na strategija za jednu fa{isti~ku partiju. [e{eq je morao da bude mesija da bi ga qudi sledili. [e{eq je populista i laòv. I on uvek ima odgovor, on je ube|en i ube|uje qude svojim argumentima. Jednom prilikom Vuk Dra{kovi} i [e{eq su razgovarali i Dra{kovi} je pitao [e{eqa kako moè{ toliko da laè{. [e{eq je odgovorio u Srbiji ima milion nepismenih qudi, tako da ne moram da se brinem za svoju politi~ku budu}nost. Ova posledwa re~enica koja vam se pripisuje, da li je to va{ stav o tome kako se pridobija i zadràva podr{ka me|u qudima koji su mawe pismeni ili nepismeni? Svedok dr Vojislav [e{eq: I Nenad ânak i Vuk Dra{kovi} su laòvi, izdajnici srpskog naroda i agenti zapadnih obave{tajnih slu`bi. I ja tako tretiram i sve wihove izjave. A ovako ne{to nikada nisam objavio da u Srbiji ima milion nepismenih, da ne moram zbog toga da brinem o svojoj politi~koj budu}nosti, kako ovde rekoste. To je wihova la`. Wihova izmi{qotina. E jeste problem u tome {to vi iz ha{kog Tuìla{tva primate zdravo za gotovo sve {to izgovore srpski izdajnici u Srbiji i onda na tome temeqite i va{e la`ne optu`nice. Temeqite na izjavama Vuka Dra{kovi}a, Nenada ânka. Kada sam traìo da mi se obelodani materijal od strane Tuìla{tva o Dra{kovi}evoj Srpskoj gardi Tuìla{tvo je odbilo. A meni ovamo pro{iruju optu`nicu zlo~ine. Tuìlac Yefri Najs: Hvala, odgovorili ste na pitawe moèmo da nastavimo. Dali ste jedan intervju ~asopisu Der {pigl, to je broj 8. Sudija Bonomi: Da li sam dobro shvatio iz va{eg odgovora da vi odbijate, ta~nije pori~ete da ste tako ne{to rekli? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, pori~em i to se ne moè na}i ni u jednoj mojoj izjavi. Sudija Bonomi: Odgovor nije bio sasvim jasan, jer ste rekli da tako ne{to niste objavili nikada, ali mislim da se ovaj citat odnosi na ne{to {to ste usmeno izrekli, vi, tako|e, pori~ete da ste to i usmeno izjavili? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pori~em da sam ikada tako ne{to izjavio. I tvrdim da su i Nenad ânak i Vuk Dra{kovi} apsolutni laòvi i strani agenti. Sudija Bonomi: Ve} sam objasnio, gospodine [e{eq, da meni mnogo vi{e zna~i ako samo odgovorite na pitawe, ako ne odgovorite na neko pitawe to stvara zabunu bar u mojoj svesti. Mo`da ja nemam dovoqno mentalnih in560
telektualnih kapaciteta da obradim va{e odgovore na taj na~in na koji ih vi dajete, tako da moète da mi pomognete tako {to }ete jednostavno odgovoriti na pitawe koje vam je postavqeno. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja, gospodine Bonomi, odgovaram prili~no jednostavno, ali èlim da odgovor bude kompletan. Jer ovakav proces ne moè biti kviz gde se odgovara sa da ili ne. Tuìlac Yefri Najs: Dokument koji se upravo deli sastoji se od nekoliko delova, mislim da }u morati da posluìtequ govorim {ta treba da stavqa na grafoskop jedno po jedno. Ako mi bude vratio na ~asak. U redu je. Zna~i, prvi je jedan napis iz Der {pigla, nema~kog ~asopisa iz 1991. godine. Zna~i, pre perioda bilo kakve kampawe protiv ovog optuènog. Kao {to kaète u ovom pasusu {ta biste uradili kada biste vi bili predsednik Srbije. Ja bih mobilisao sve Srbe, amputirao Hrvatsku, u jednom kratkom ratu, a onda bih informisao me|unarodnu zajednicu o novim srpskim granicama. Koje bi bile to granice? Osim Pokrajine Vojvodine i Kosova Republika Bosna i Hercegovina, Makedonija i Crna Gora treba da budu pripojene Srbiji zajedno sa teritorijama u Hrvatskoj koje su naseqene Srbima, s tim da granica bude Karlobag-Karlovac-Virovitica. Da li je to stav va{ i va{e partije, ta~nije to je bio va{ stav u to vreme, da li je to jo{ uvek stav va{e partije? Svedok dr Vojislav [e{eq: To je stav Srpske radikalne stranke izre~en pre rata, izre~en jo{ u julu mesecu dakle, pre nego {to je armija uop{te u{la u ratna dejstva, a ja bih zaista da sam bio na vlasti, ali, naàlost nisam bio, amputirao Hrvatsku i spre~io svaki rat. Naàlost, mi smo imali takvo dràvno i vojno rukovodstvo koje nije bilo tome doraslo. [to je omogu}ilo me{awe zapadnih sila i na kraju gubitak rata. Tuìlac Yefri Najs: Vrati}emo se kasnije detaqnije na Veliku Srbiju, ali ovde se vidi platforma va{e partije i na to da se ona i daqe zalaè za liniju Karlobag, Karlovac, Virovitica koja je malo boqe definisana u va{em svedo~ewu gde kaète da je to zapravo Karlobag, Ogulin, Karlovac, Virovitica. Je li tako? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Karlobag, Ogulin, Karlovac, Virovitica to je zapadna srpska etni~ka granica. Koja treba da postane i srpska dràvna granica i sigurno }e jednog dana postati. Tuìlac Yefri Najs: Nadoveza}u se na ne{to {to je rekao sudija Bonomi, {to je wega brinulo i na {ta }emo se kasnije vratiti, ako budemo imali vremena, da li je izbor te linije vezan za jezik na neki na~in? Svedok dr Vojislav [e{eq: Vezan je za naciju samim tim i za jezik. Razlika izme|u Srba i Hrvata je jezi~ke prirode. Svi {tokavci su Srbi bez obzira da li su pravoslavci, katolici ili muslimani. Svi ~akavci su Hrvati, a kajkavci u Hrvatskoj nekada su bili Slovenci u Hrvate. Tuìlac Yefri Najs: Zaustavite se na trenutak, napravite pauzu, vi govorite oslawaju}i se na neko znawe koje nije svima dostupno zbog toga {to nismo o tome detaqno govorili pred ovim Sudskim ve}em. U reonu biv{e Jugoslavije, kojim se mi bavimo, postoji jedan sistem dijalekata koji se mogu podeliti na tri {tokavski, ~akavski koji se govori u zapadnoj Istri
561
i mo`da {ire, i kajkavski u kraju severno od Zagreba ili okolini. I ti dijalekti leè u osnovi te linije demarkacije koju ste vi odabrali i koja leì u osnovi va{ih tvrdwi. Svedok dr Vojislav [e{eq: To nije ta~no. Jedan od najve}ih srpskih lingvista svih vremena katolik iz Dubrovnika, Milan Re{etar krajem XIX veka i po~etkom XX veka nau~no je dokazao da su {tokavski, ~akavski i kajkavski tri razli~ita jezika. A kada se govori o dijalektima unutar srpskog jezika onda postoji staro{tokavski, kojim se govori u Makedoniji, sredwe{tokavski, odnosno prizrensko-timo~ki i novo{tokavski kojim se govori u centralnoj i zapadnoj Srbiji Tuìlac Yefri Najs: Trenutak. Zaustavite se na trenutak. U}i }emo detaqnije u to ako je to relevantno i ako budemo imali vremena. Morate shvatiti da ukoliko budete iznosili ve{ta~ewe ove vrste, ekspertizu ovom brzinom, to }e biti veoma te{ko za pratiti. Ja ho}u samo da utvrdim u ovoj po~etnoj fazi da li je ta linija zaista zasnovana na dijalektima. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ta linija je zasnovana na jezicima otprilike. âkavski jezik je skoro nestao. Kajkavski se i daqe govori u ove tri ùpanije koje su izvorno bile u Hrvatskoj banovini pre sloma Austrije. To su Zagreba~ka, Krièva~ka i Vara`dinska. Tuìlac Yefri Najs: Gospodine [e{eq, rekao sam vam mo`da }emo se vratiti na to, ako vreme dozvoqava i ukoliko Sudsko ve}e nalazi da je to interesantna tema. A ova kwiga moè da nam sluì kao neka vrsta vodi~a, to je dokazni predmet 336, cela kwiga se sastoji od karti, ali ta kwiga moè da nam posluì kao vodi~ za po~etak, a kasnije }emo videti da li }emo imati vremena da to obja{wavamo podrobnije. Sada da pogledamo ne{to drugo to je dokument od 6. decembra 1990. godine. Predsedavaju}i sudija Robinson: Izvolite, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Gospodin Najs ponavqa jednu svoju uobi~ajenu praksu, nije gospodin [e{eq po~eo da govori o ~akavskom, kajkavskom i {tokavskom dijalektu, gospodin Najs je izneo i pomenuo kajkavski, {tokavski i ~akavski dijalekt iznose}i neke tvrdwe o~igledno ne znaju}i o ~emu govori, a onda ne da svedoku da odgovori na pitawe koje je postavio. On je postavio stru~na pitawa, lingvisti~ka, a ne gospodin [e{eq. A onda ne da gospodinu [e{equ da stru~no odgovori na to. Neka pazi {ta pita. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da, gospodine Najs imajte to u vidu. Tuìlac Yefri Najs: Naravno, naravno. Znam da je to pitawe koje zanima bar jednog ~lana ovog Sudskog ve}a, znamo da je ova linija zasnovana na dijalektima, i mi smo izneli neke op{te pojmove u tom smislu. Sada da pogledamo slede}i dokument. Ovo je jedan intervju sa vama od 6. decembra 1990. godine. Ovo je ne{to {to ste vi rekli tada u vezi Srbije. Mi srpski ~etnici stalno govorimo novom usta{kom vo|i Frawi Tu|manu i novim usta{kim vlastima u Hrvatskoj da se ne poigravaju sa srpskim narodom koji ìvi na teritoriji sada{we improvizovane Hrvatske dràvne zajednice, to je srpska teritorija gde ìvi srpski narod i mi nikada ne}emo dozvoliti da ona bude odvojena od svoje matice. Pre svega, pogledajte srpski tekst, da li ste to zaista rekli?
562
Svedok dr Vojislav [e{eq: Da to sam rekao i to ponavqam i danas. Mo`da mi ne}emo tako brzi uspeti da zaokruìmo te etni~ke srpske granice na liniji Karlobag, Ogulin, Karlovac, Virovitica, ali Srpska radikalna stranka i srpski narod u celini nikada ne}e odustati od osloba|awa Republike Srpske Krajine od hrvatske okupacije. I to ostaje sveti amanet svim ~asnim Srbima. Ta okupacija Republike Srpske Krajine mora jednom prestati. Poku{a}emo mirnim putem, insistira}emo na mirnom putu, ali ako i onaj drugi bude neophodan ne}emo ga izbegavati. Tuìlac Yefri Najs: Da pogledamo samo {ta ste rekli 1990. godine, i to je primer onoga {to je imalo tada publicitet. Zbog toga me to i zanima. [ta je 1990. godine zna~ilo biti usta{a, da li je svaki Hrvat bio usta{a koji se nije slagao da se ra~una kao Srbin, da li su to bili samo oni koji su aktivno podràvali Tu|manovu partiju, {ta je zna~ilo usta{a. To je re~ koju ste vi redovno koristili Svedok dr Vojislav [e{eq: Usta{a je hrvatski klero-fa{ista. Hrvati su u svojoj pro{losti imali veoma jak fa{isti~ki pokret klerikalnog karaktera, to je usta{ki pokret, koji je u Drugom svetskom ratu izvr{io genocid nad srpskim narodom, a taj usta{ki pokret je obnovio Frawo Tu|man u novijem vremenu. Usta{e su dakle, hrvatski klero-fa{iste. Jer fa{izam u Hrvatskoj je imao jako upori{te u katoli~koj crkvi i visoki katoli~ki verodostojnici su li~no u~estvovali u pokoqu srpskog naroda ~ak i jedan od najja~ih koqa~a iz Jasenovca bio je rimokatoli~ki sve{tenik Majstorovi} Filipovi}. Tuìlac Yefri Najs: Mogu li da vas prekinem u toj digresiji u istoriju. Svedok dr Vojislav [e{eq: Vi traìte da vam objasnim. Tuìlac Yefri Najs: Poku{ajte da nam odgovorite na... Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja vam odgovaram na pitawe {ta zna~e, {ta zna~i re~ usta{a u mojoj terminologiji i u terminologiji Srpske radikalne stranke to zna~i. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodin Najs sada ima drugo pitawe. Tuìlac Yefri Najs: Ako bismo se sreli, ako biste sreli u vreme kada ste dali ovaj intervju neku osobu u kraju koji je sada Hrvatska, ali isto~no od linije Karlobag izme|u te linije i bosanske granice i ako bi ta osoba nazvala sebe jednostavno Hrvatom, da li bi on bio usta{a samo iz tog razloga? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Tuìlac Yefri Najs: Onda èlim to da shvatim. @elim da znam slede}e, znamo zna~i koga imate u vidu kada koristite taj termin. Mi recimo odemo u takvo selo ili takav grad, koga u tom gradu biste vi nazvali usta{om? Svedok dr Vojislav [e{eq: Onoga ko se eksponira sa pozicija usta{ke ideologije. Ko prihvata tu usta{ku ideologiju on je usta{a. Jer usta{a to je ideolo{ki termin. Kao nacista u Nema~koj. Kao fa{ista u Italiji. Tuìlac Yefri Najs: Zna~i, na primer, kada do|emo, a do}i }emo do Vukovara i do stanovni{tva Vukovara, ono {to se desilo tim stanovnici563
ma Vukovara, da li je to zavisilo od toga da li su oni bili po va{em vi|ewu usta{e ili ne, iako je zavisilo na koji na~in ste vi utvr|ivali ko je usta{a, a ko nije? Molim vas recite nam. Svedok dr Vojislav [e{eq: Usta{a je u Vukovaru bilo i usta{e su u toku rata u Vukovaru ubijale srpske civile. Ali to ne zna~i da su svi Hrvati u Vukovaru bili usta{e i to nikada nisam tako rekao. Tuìlac Yefri Najs: Samo trenutak, molim. Dok ~ekamo ovaj dokument da do|e do vas, recite vi ste kada ste govorili o va{em nau~nom radu i op}enito govore}i govorili o snazi propagande. Da li razumijete kakav je zna~aj propagande u zlo~inima koji su se dogodili tokom rata? Svedok dr Vojislav [e{eq: Propaganda koja ima zlo~ina~ki karakter je izri~ita u tome. A ja nikada nisam propagirao zlo~ine, nikada ni u jednoj prilici. A vi ne moète re}i da moja ideologija velikosrpstva sama po sebi izaziva zlo~ine. To je apsolutno neodrìva teza. Tuìlac Yefri Najs: Da li ste shvatili, da li shva}ate, koliko je va`no da se neprijateq ili opozicija etiketiraju na na~in koji }e ih u~initi objektom mr`we, a na kraju i dehumanizacije? Da li shva}ate taj proces? Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, opet pogre{no postavqate stvari. [ta zna~i nekoga u~initi objektom mr`we? Prvo, oni koji su u Hrvatskoj vlasti u Tu|manovom reìmu sebe u~inili objektom srpske mr`we to su postigli svojim konkretnim antisrpskim potezima i svojim obnavqawem otvorene usta{ke ideologije. A ja sam izricao o{tru javnu kritiku takvog pona{awa i davao kvalifikacije. Jer ako Frawo Tu|man, sam javno, vi{e puta, kaè da je Nezavisna Dràva Hrvatska iz Drugog svetskog rata izraz povjesnih te`wi hrvatskog naroda, onda je on sam sebe deklarisao kao usta{u, nisam ga ja deklarisao. Ja ga onda posle takve izjave uporno i napadam kao usta{u. Tuìlac Yefri Najs: Zaustavite se ovdje. Vi niste zapravo odgovorili na moje pitawe, moje pitawe bilo je principijelnog karaktera i ~ini mi se od velike va`nosti za ovaj predmet. Me|utim, u svjetlu va{eg odgovora ja }u vam postaviti drugo pitawe o propagandi, a onda }u se vratiti na moje prvo pitawe. Da li vam je poznato koliko je va`no prilikom kori{}ewa propagande u ratu, drugoj strani pripisati vlastite zle namere, dakle, re}i druga strana se sprema da nas pobije kako bi se va{a strana mogla stimulirati da ode i ubije drugu stranu? Da li vam je poznat zna~aj tog osnovnog alata propagande? Svedok dr Vojislav [e{eq: Vi tu imputirate, jer ste pristrasni. Vi poku{avate skinuti krivicu sa Hrvata, a pripisati je Srbima, sve ono {to se u ovom ratu i pre rata desilo uvek je redovno inicirano sa hrvatske strane, a svaki srpski potez bio je reakcija na ono {to su Hrvati ve} u~inili. A vi poku{avate te stvari izokrenuto postaviti. U tome je problem. Vi mene na taj na~in ne moète voditi kroz va{ logi~ki sklop, jer ja nisam ovca da me tako vodite. Ali ja }u na sva va{a pitawa odgovoriti, a ja kada èlim da odgovorim vi me prekidate jer niste zadovoqni odgovorom. Vi biste hteli da ja svojim odgovorima, potvr|ujem ono {to vi iznosite. To }ete te{ko do~ekati.
564
Predsedavaju}i sudija Robinson: Da, gospodine [e{eq. Gospodine Najs. Tuìlac Yefri Najs: Dve stvari op}enito o temi propagande, ali prvo da vam postavim jedno pitawe prije nego {to pogledamo jedan video insert. Tokom va{eg odnosa sa ovim optuènim, koji je imao svoje dobre i lo{e faze tokom godina, da li je on ikada poku{ao da vas obuzda u kori{tewu terminologije koju ste koristili? Svedok dr Vojislav [e{eq: Kako vi to mislite obuzda. Jesam li ja kow da mi on uzde stavqa preko glave? [ta vam zna~i to obuzdavati? Tuìlac Yefri Najs: Mislim da se ovo pitawe lako moè shvatiti. Da li je on rekao napisao ili u~inio bilo {to kako bi vas spre~io da govorite, pi{ete one stvari koje ste govorili i pisali? Svedok dr Vojislav [e{eq: Hapsio me je nekoliko puta. Tuìlac Yefri Najs: Da li je svrha toga bila da se vi zaustavite u govorewu onih stvari koje ste govorili o drugim nacionalnim grupama ili je svrha bila ne{to drugo? Svedok dr Vojislav [e{eq: Svrha je bila da za izvesno vreme budem udaqen iz politi~kog ìvota. Ali svako to hap{ewe redovno je nailazilo na podr{ku prozapadnih partija u Srbiji. Tuìlac Yefri Najs: Da pogledamo sada jedan video insert, mislim da je to snimqeno 21. aprila 1991. u Jagodwaku. Molim tehni~ku kabinu da pokaè insert, to je na na{em sistemu senk{n. Snimak: Dr Vojislav [e{eq: Hrvati, {to se nas ti~e mogu da iza|u iz Jugoslavije kad im je voqa. Kad god poèle. Samo im otvoreno dajemo do znawa da ni pedaq srpske teritorije ne}e izneti. Ni jedan komadi} zemqe na kojoj se nalaze srpska sela, poru{ene crkve, srpske jame, klanice, srpski logori, srpski Jasenovci. Jer ako bismo to dozvolili bili bismo nedostojni svojih slavnih predaka i morali bi da se stidimo pred svojim potomcima. Mogu Hrvati da stvaraju svoju novu dràvu, ali samo iskqu~ivo zapadno od linije Karlobag, Ogulin, Karlovac, Virovitica. Sve {to je isto~no od te linije srpsko je. Tuìlac Yefri Najs: Hvala, to je dosta. Da li se sje}ate tog govora i sli~nih govora? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja se sam sebi divim kako sam sve ovo pametno izrekao pre 15 godina. I danas stojim iza ovoga. A da sam bio na vlasti oni ne bi mogli da otcepe ni{ta {to je srpsko, ako bi èleli da se otcepe mogli bi otcepiti samo Zagreba~ku, Vara`dinsku i Krièva~ku ùpaniju ostalo ne bi mogli. Naàlost, nisam bio na vlasti. Tuìlac Yefri Najs: Bez obzira na to kako je tekla povjest u vrijeme dok ste vi davali ovakve izjave, Republika Hrvatska unutar Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije postojala je kao jedinica mnogo godina, zar ne? Mo`da se vama ta ~iwenica ne svi|a, ali ta jedinica mnogo je godina postojala. Svedok dr Vojislav [e{eq: Je li to pitawe? Tuìlac Yefri Najs: Da.
565
Svedok dr Vojislav [e{eq: Da odgovorim. Pa niste ga u formi pitawa postavili. Postojala je hrvatska federalna jedinica od zavr{etka rata do 1991. godine. Ali ta federalna jedinica, koja se nazivala Hrvatskom bila je federalna jedinica hrvatskog naroda i Srba koji ìve u Hrvatskoj i po svim ustavnim tekstovima do Tu|mana Srbi su u woj bili konstitutivni narod. [to zna~i da se wen ustavni status nije mogao mewati bez srpske saglasnosti. I ja sam tu i upozoravao, to je pre rata, to je pre borbe u Borovu Selu, to je april 1991, ja upozoravam da Hrvatska ne moè da se otcepi, a da ponese sa sobom ono {to je srpsko. Tuìlac Yefri Najs: Gospodine [e{eq, moje pitawe koje proizilazi iz prethodnih pitawa je slede}e. Nakon {to ste dali takve izjave u vezi sa teritorijom jedne federalne jedinice, o kojoj ste malo~as tako|e govorili, zna~i, zapravo pozivati na rat i krvoproli}e. Jer jedini na~in na koji se tako dramati~no moè promeniti oblik jedne Teritorijalne jedinice koju drugi smatraju odgovaraju}im odrazom svoje nacionalnog identiteta je putem rata, zar ne? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, apsolutno niste u pravu i opet izokre}ete istinu. Tu|man i wegova vlast sve su otvorenije pokazivali nameru da otcepe Hrvatsku od Jugoslavije. Moj govor je bio reakcija na wihove namere i upozorewe ne moète da otcepite Hrvatsku u granicama wene federalne jedinice dana{we. Ako se otcepqujete moète da otcepite samo onaj deo teritorije koji je nesporno hrvatski. A u jugoslovenskom pravnom sistemu pravo otcepqewa federalnih jedinica nikada nije postojalo. Ustavom je bilo zabraweno. Sudija Bonomi: Ja u potpunosti shva}am ovo {to vi govorite, no ako mi dopustite niste zapravo odgovorili na pitawe. Nitko nije ovdje sugerirao, odnosno, barem ja mislim, da gospodin Najs nije sugerirao da je sasvim razumno na hrvatske ambicije odgovoriti iznev{i va{ stav da je secesija neustavna, protuzakonita, da se ne treba dogoditi da se tome treba odupreti. Radi se ovde ne toliko u ideji osnova tog pitawa, nego o tonu na koje je to pitawe izneseno. Po mom mi{qewu. Svedok dr Vojislav [e{eq: Moj ton, gospodine Bonomi, odgovara mom temperamentu. Ja se nikome ne}u prilago|avati u tom pogledu. Moje su re~i bile precizne, jasne, izo{trene, i ta~no uperene u odre|enom pravcu. Ako èlite da se otcepite ne moète bez rata. I to je svakom bilo jasno. Moglo je otcepqewe Slovenije bez rata. Ja sam napao JNA {to je uop{te intervenisala u Sloveniji, jer nije bilo spornih podru~ja. Otcepqewe Hrvatske nije moglo bez rata, otcepqewe Bosne i Hercegovine nije moglo bez rata. Otcepqewe Makedonije moglo je bez rata i provedeno je bez rata. Ali otcepqewe Bosne i Hercegovine i otcepqewe Hrvatske, jednostavno, bez rata nije moglo i oni koji su radili na otcepqewu znali su da ne moè bez rata i za rat su se odmah spremali. Nekoliko meseci pre toga Vojna obave{tajna slu`ba je prikazala televizijske snimke hrvatskog ilegalnog naoruàvawa. To je bilo u januaru 1991, tri meseca ranije. Dakle, bilo je jasno {ta hrvatsko rukovodstvo sprema. Odgovor na to morao je biti o{tar. Moj
566
odgovor nije bio odgovor vlasti iz Srbije, moj odgovor je bio odgovor opozicionog politi~ara iz Srbije i to opozicionog politi~ara ~ija partija u to vreme nije jo{ bila ni parlamentarna. U aprilu 1991. mi uop{te nismo bili u parlamentu. Prvo poslani~ko mesto smo u junu te godine osvojili. Sudija Bonomi: Vidite, vi odgovarate konstruktivnim argumentima koji potkrepquju stav koji ste vi zauzeli. Ali morate imati na umu, mislim da je situacija u Srbiji kao i u zapadnoevropskim zemqama da qudi ~esto ~uju ili pro~itaju samo naslove, one najistaknutije djelove qudi, stvari koje su re~ene, i ton kojim su te stvari re~ene je ne{to {to moè izazvati zabrinutost. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Najs, da li je ovo pogodan trenutak idemo na pauzu od 20 minuta. Slu`benik suda: Molim ustanite. Posle pauze. Slu`benik suda: Molim ustanite. Izvolite sjesti. Predsedavaju}i sudija Robinson: Izvolite, gospodine Najs. Tuìlac Yefri Najs: âsni sude, zamoqen sam da kaèm nekoliko stvari o predmetu. Stvari koje sam do sada iznosio svjedoku, a ti~u se onoga {to je on rekao, {to je prihatio da je rekao, {to je da obja{wewe {to je i kako rekao odgovaraju}i na moja pitawa, mislim da s tim u vezi nije nu`no predo~iti jedan dokument budu}i da je sve to u tarnskriptu. Tako, ako netko èli, to moèmo uvrstiti u spis, kao dokument. Video snimka razli~itog karaktera, to pokazuju i na~ini pona{awa, zato traìm da se video snimka svjedoka uvrsti u spis. Stvari }e se promeniti kada pre|emo na neke druge teme o kojima je govorio ovaj svjedok, a koje su ne{to uè vezane za ~iwenice u op{tu`nici. Prema tome, za sada ove stvari ne treba uvrstiti u spis, mo`da }emo, gospo|a Dikli} i predstavnici Sekretarijata nakon radnog vremena to pogledati, vidjeti kako to moèmo brzo rije{iti. A sada, molim vas, slede}i dokument koji dolazi van redosleda ili ne, to je u stvari 6. decembar 1990. Ispri~avam se ako nisam do sada davao tabulatore, to je tabulator 13. Zaboravio sam da vi to imate tabulirano po tabulatorima. Pogledajte stranicu koja je ozna~ena, gospodine [e{eq, to je va{a izjava od 6. decembra 1990, na engleskom je taj pasus, ozna~en na strani 9, od 23, a na srpskom je to na 11. strani. Dakle, negde pri dnu na engleskom strane 9 stoji Hrvati ne treba da se boje srpske odmazde, ali Hrvate treba kazniti. Treba ih kazniti na na~in na koji se u civiliziranom svetu narodi i dràve ka`wavaju na civiliziran na~in, a to je gubitak teritorija. Dakle, vidite va{a retorika u to vrijeme 1990. po~ivala je na tome da Hrvati treba da izgube teritorije. Za{to to kaète? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja vas prvo podse}am na jednu izjavu. Prevodilac: Mikrofon nije ukqu~en. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja vas prvo podse}am na jednu izjavu velikog francuskog kardinala Ri{eqea koji je rekao dajte mi samo jednu re~enicu iz bilo kog teksta ja }u na}i dovoqno argumenata da autor bude osu|en
567
na smrt. Vi iz celog pasusa izdvajate upravo samo jednu re~enicu, ali odgovor se sadrì u prethodnom delu pasusa. Ja kaèm nisu ni svi Nemci, re~ je o hrvatskim zlo~inima u Drugom svetskom ratu pa mene voditeqska emisije na televiziji, to je moje predstavqawe kao predsedni~kog kandidata u kampawi 1990. godine, pita pa nije vaqda celi srpski narod kriv. Ja odgovaram: znate, nisu ni svi Nemci bili za Hitlera i naciste, bilo je Nemaca koji su stradali u Hitlerovim logorima, koji su ubijani, koji su morali da beè u emigraciju, a bila ih je velika mawina. A nema~ki narod je ka`wen za Hitlerove zlo~ine u Drugom svetskom ratu bez obzira {to suvi Nemci nisu bili nacisti. Kako je nema~ki narod ka`wen? Bila je ve}ina Nemaca za nacisti~ki reìm i Nemci su primerno ka`weni, jer je Nema~ka kao dràva izgubila ogromne teritorije, isto~nu Prusku, [lesku, ovde je gre{ka u tekstu pi{e [vedsku, izgubila je [leziju i mnoge druge teritorije. Zatim, podeqena je, voqom sila pobednica, na tri mawe dràve. Isto~nu i Zapadnu Nema~ku i Austriju. Trebalo je da pro|e gotovo pola veka da se steknu uslovi za ponovno ujediwewe Isto~ne i Zapadne Nema~ke. A pitawe je kada }e wen tre}i konstitutivni deo, Austrija, mo}i da se ujedini sa nema~kom celinom. Nemci su, zatim, morali da pla}aju izvesne reparacije. Nemci su bili pod tutorstvom velikih sila. A za razliku... Tuìlac Yefri Najs: Gospodine [e{eq, mi smo vam, naravno, dali celi ~lanak. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam vam pro~itao jedan pasus, ali vi ho}ete samo jednu re~enicu iz pasusa. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Najs, ovaj put }u izuzetno dopustiti dugi odgovor zato, jer ono {to ste vi naveli u skladu sa va{im teorijom, teorijom optu`be. I veoma je ozbiqna stvar da vi imate dokaz da ovaj svjedok govori o gubitku teritorija Hrvatske. Prema tome, dajte mu da iznese ono obja{wewe koje èli. Izvolite, gospodine [e{eq. Svedok dr Vojislav [e{eq: Daqe u tekstu stoji Nemci su bili pod tutorstvom velikih sila, a za razliku od nema~kog slu~aja, mada su Hrvati proporcionalno svojoj brojnosti mnogo teè ratne zlo~ine po~inili, hrvatski narod i ta improvizovana hrvatska dràva kao da su zapravo nagra|eni. U svoj sastav dobili su teritorije koje nikada kroz istoriju nisu bile Hrvatske, kao recimo jedan Dubrovnik, koji je tradicionalno srpski grad u kome su vekovima ìveli Srbi katolici. Mi smatramo da to pitawe odgovornosti hrvatskog naroda treba da se obnovi. Razume se, mi nemamo nameru da se Hrvatima svetimo na taj na~in {to bismo uzvra}ali oko za oko, zub za zub, za svaku srpsku glavu da skidamo hrvatsku glavu. Ne. Mi Srbi smo tradicionalno vite{ki narod i ruke na{eg naroda nikada nisu bile umazane krvqu nevinih civila, èna, dece, staraca. Mi Srbi smo ratnici na bojnom poqu i kada pobedimo protivnika mi ga vi{e daqe ne mrcvarimo, niti se na wemu iìvqavamo, mi se vite{ki odnosimo i prema samom protivniku. Zato hrvatski narod ne treba da strepi od neke srpske osvete tog tipa, tog karaktera. Mi to ne}emo da ~inimo, mi }emo ostati vite{ki i dostojanstveni narod i u svojoj budu}nosti. Ali Hrvati moraju da budu ka`we568
ni. Treba da budu ka`weni na onaj na~in na koji se ina~e u civilizovanom svetu ka`wavaju narodi i dràve za zlo~ine koje po~ine u ratnim uslovima wihovi reìmi, a to je gubitak teritorije. To je moj stav, i celovit stav. Predsedavaju}i sudija Robinson: Dobro, u redu. A sada nam molim vas dajte va{e obja{wewe svega toga u saètom obliku. Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa ja ovde raspravqam jednu istorijsku temu, Hrvatska je posle Drugog svetskog rata nagra|ena, dobila je mnoge italijanske teritorije, celu Istru, Zadar i zadarsko primorje. Isterali su 300.000 Italijana odatle. Umesto da snose izvesne konsekvence za usta{ke zlo~ine. Milion Srba su hrvatske usta{e ubile. Nikada reparacije nisu pla}ene. Zlo~ini su prikrivani. I ovo je 1992. godine bilo van kakvog ratnog konteksta. Ovo je moj stav po tom pitawu. Sudija Bonomi: Tu imamo dvije stvari, prvo, to da je Hrvatska dràva prema va{im rije~ima nepravedno nagra|ena time {to je dobila dodatne teritorije nakon rata. Me|utim, to nije ono {to vi kaète u ovom djelu na koji je optu`ba skrenula pa`wu. Ono {to vi ovdje kaète je to da Hrvate treba kazniti, treba da budu ka`weni na onaj na~in na koji se ina~e u civiliziranom svetu ka`wavaju narodi i dràve. Ja nisam shvatio va{e argumente u vezi onoga {to se dogodilo sa Wema~kom, vi ste to prezentirali kao da se radilo o planu da se Wema~ka podjeli u dva ili tri dela. A vi dobro znate da je to bila tek posledica historijskog razvoja. Me|utim, vi ovde govorite o tome da oni treba da budu ka`weni tako {to }e izgubiti teritorije. Da li to zna~i da ste vi apelirali na Vladu da poku{a zauzeti teritorije od Hrvatske ili da qudi poku{aju zauzeti teritorije od Hrvatske? [to ste vi to~no tada imali na umu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ovde uop{te ne apelujem na Vladu, ja ove iznosim svoj li~ni stav i smatram ako je Nema~ka ka`wena, a planski je ka`wena i nije ta~no ovo {to vi kaète, saveznici su planirali podelu Nema~ke pre nego {to je rat zavr{en. I planski je ustanovqena podela Nema~ke na tri dela, i Berlina na tri dela. To su saveznici planirali pre nego {to je rat zavr{en. I tri okupacione zone. Nema~ka je izgubila velike teritorije, izgubila je isto~nu [leziju, isto~nu Prusku, i pla}ala je reparacije. Nije sve, ali je prili~no pla}ala. A Srbima, koji su stradali od Hrvatske usta{ke ruke nikada ratna {teta nije nadokna|ena i Hrvati su nagra|eni, dobili su mnogo vi{e teritorija nego {to su etni~ki mogli da imaju. A moj je stav da su trebali biti ka`weni gubitkom teritorija. âk mislim da je bila velika nepravda uop{te uspostavqawe hrvatske federalne jedinice, ali to je moj li~ni stav. Kakve to veze ima sa gospodinom Milo{evi}em? Ja sam iza{ao iz Milo{evi}evog zatvora i pojavio se na televiziji dva, tri dana pre toga sam iza{ao iz Milo{evi}evog zatvora i ovaj stav izneo. Sudija Bonomi: Ovu ste izjavu dali koliko, 48 godina nakon doga|aja o kojima govorite. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Sudija Bonomi: êtrdeset osam godina.
569
Svedok dr Vojislav [e{eq: Mogao sam i hiqadu godina nakon doga|aja. Sudija Bonomi: Dobro, ali {to ste vi to~no tada imali na umu da ste tada bili na vlasti u vreme kada ste dali ovu izjavu {to biste vi tada imali na umu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Molim vas, prvo, u to vreme kada sam davao izjavu moja partija je bila van zakona, vlast gospodina Milo{evi}a je odbila registraciju moje partije... Sudija Bonomi: Za{to jednostavno ne odgovorite na moje pitawe? Da ste tada bili na vlasti {to biste u~inili? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ovo je moj tuk na utuk... Sudija Bonomi: Onda zaboravite na to ako ne moète odgovoriti na pitawe onda nemojte uop}e odgovarati. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja mogu dgovoriti na pitawe, ali ne mogu da mi vi sugeri{ete odgovor. Tu|man je ve} uveliko na vlasti u Hrvatskoj, tu|man je na vlast do{ao u maju mesecu te godine, {est meseci ranije. Ovo je tuk na utuk na ono {to se ve} de{avalo u Hrvatskoj. Sudija Bonomi: Moje jednostavno pitawe vama glasi - da ste vi bili na vlasti u Srbiji u to vrijeme {to biste predloìli? Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, ovo nije pitawe vlasti u Srbiji ovde je potrebno biti na vlasti u Jugoslaviji. Ja sam te godine objavio u listu Pogledi iz Kragujevca svoju viziju preure|ewa Jugoslavije, traìo sam ukidawe svih federalnih jedinica i podelu Jugoslavije na 30 okruga. Sudija Bonomi: Dopustite mi da vam objasnim, mo`da sam ja pogre{io, ali ja sam shvatio da je ovo re~eno dok ste vi bili predsedni~ki kandidat. Da li ste se tada kandidirali na mjesto predsednika Jugoslavije, ja sam mislio da ste se kandidirali za mjesto predsednika Srbije, ali mo`da gre{im. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam se kandidovao za predsednika Srbije, ali iznosim politi~ke stavove o zbivawima u Jugoslaviji. Sudija Bonomi: Zna~i, to je kontekst u kojem vam ja postavqam pitawe, da ste vi pobedili na izborima i do{li na vlast {to biste vi u~inili da se nadoveète na tu izjavu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Sa funkcije predsednika Republike Srbije ne bih mogao ni{ta da u~inim. Ali ja iznosim svoj stav po sasvim konkretnom pitawu. A vi ho}ete da mi sugeri{ete da je sve ovo {to kaèm u obimnoj emisiji samo moj predsedni~ki program. Ne, ja nagla{avam na po~etku intervjua da iznosim program svoje stranke u celosti. A ne samo usko vezani program za predsedni~ku funkciju. Jer po Ustavu ingerencije predsednika Republike tako su male da on sam po sebi ne moè ni{ta da uradi. Gospodin Milo{evi}, na osnovu funkcije predsednika Republike skoro nikakvu vlast nije imao. On je imao veliki politi~ki uticaj na osnovu ~iwenice da je wegova partija bila najve}a u parlamentu i formirala Vladu. Pogledajte Ustav Srbije pa }ete videti da tu nikakvih ingerencija nema. Iz te funkcije se ne moè ni{ta uraditi. Sudija Bonomi: Ispri~avam se, gospodine Najs, nisam namjeravao uzjeti toliko vremena.
570
Tuìlac Yefri Najs: Molim da se ovo uvrsti u spis u celosti zato {to svjedok èli da se tome dade i kontekst. Ne}u vi{e postavqati pitawa o tom dokumentu. A sada ne{to {to ste rekli 18. jula 1991. za prevodioce to je tabulator 12. Predsedavaju}i sudija Robinson: Sudija Kvon predlaè da idemo od dokaznog predmeta do dokaznog predmeta. Tuìlac Yefri Najs: Da, u redu. Onda samo moram pogledati da vidim koje bismo predmete èqeli uvrstiti u spis, mislim da je to za sada samo video snimak. To je video snimkka od 21. aprila 1991. Predsedavaju}i sudija Robinson: U redu, to se uvr{tava u spis. Sekretar: To }e biti dokazni predmet 873. Tuìlac Yefri Najs: A onda molim da ovaj dokument bude slede}i. Sekretar: Intervju o kojem je malo~as govoreno }e nositi broj 874. Tuìlac Yefri Najs: Hvala. A sada... Predsedavaju}i sudija Robinson: To je zna~i celi taj intervju. Tuìlac Yefri Najs: Da budu}i da je iznesena, da je osporavan kontekst mislim da je najboqe da se cijeli taj intervju uvrsti u spis. A sada hajde da pogledamo tabulator 12, to je intervju od 18. jula 1991. Dakle, sada smo u godini 1991, pogledajte, molim vas, ono {to sam ozna~io to je strana 5 na srpskom tekstu, a strana 4 na engleskom tekstu. I prije nego {to pogledamo taj pasus, slede}e - Entuzijazam sa kojim je pu{tena Slovenija odraàvao je ~iwenicu da je Slovenija bila jedna prakti~no posebna dràva sa jednim jezikom i jednom narodno{}u. Zar ne? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slovenci su bili poseban narod poseban jezik, i ìveli su na svojoj etni~koj kompaktnoj teritoriji uz vrlo malo izuzetaka. Tuìlac Yefri Najs: A Srbi, naravno, ìve na svim drugim teritorijama ovisno o tome kako se to definira, ali dakle, oni ìve na svim drugim teritorijama i onda vidimo pri dnu strane 4 na engleskom slede}i va{ citat. Nije definitivna sila, ali za vas Slovence predstavqa vrlo, vrlo ozbiqnu nenadma{nu silu. Znate, vidite dok su Srbi dobre voqe idite, posle ne}ete mo}i. Posle }emo od Jugoslavije da stvorimo Srboslaviju. A onda od otcepqewa nema ni{ta. Dakle, ako mislite da ovu va{u izjavu treba protuma~iti kontekstom ili ne~im drugim molim vas da nam na to ukaète. Ali ono {to bih èlio, s ~im u vezi bih èlio va{u pomo} je slede}e. Kako vi to mislite da je obe}awe da }e se gotovo celi ostatak Jugoslavije pretvoriti u Srboslaviju, kako vi mislite da su to shvatili va{i slu{aoci i ~itaoci? Svedok dr Vojislav [e{eq: Moji slu{aoci i ~itaoci su bili Slovenci, ovo je intervju slovena~koj televiziji, i ja za razliku od svih zvani~nih faktora Srbije i Jugoslavije podràvam slovena~ki separatizam. U jednom trenutku je izgledalo da se Slovenci kolebaju oko otcepqewa, ja ih podràvam. Ja idem u wihovom pravcu ~ak se onako inatim sa wima, a odgovor na osnovno pitawe moète na}i u jednom kratkom prethodnom pasusu. Hrvatska se ne moè otcepiti tako lako, zapravo, ne toliko lako kao Slovenija, i Slovenci su najve}u gre{ku napravili...
571
Tuìlac Yefri Najs: Gospodine [e{eq, meni se ~ini... Svedok dr Vojislav [e{eq: Odgovor je sadràn u samom tekstu u prethodnom pasusu koji je kratak svega pet redova, {est redova. Za{to ste tako nestrpqivi. Vi èlite da pabir~e}i male odlomke iz mojih tekstova gradite svoju viziju. Ne moè, gospodine Najs, tekst je celovit, a ja vam samo na jedan kratki pasus skre}em pa`wu. Ako dozvolite da pro~itam, gospodine Robinson, to je dva tri reda gore ranije. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gde je taj pasus koji on èli da pro~ita? Tuìlac Yefri Najs: Na sredini strane Svedok dr Vojislav [e{eq: Na sredini strane, ima {est redova svega. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da. Svedok dr Vojislav [e{eq: Hrvatska se ne moè otcepiti tako lako, zapravo ne toliko lako kao Slovenija i Slovenci su najve}u gre{ku napravili {to su dozvolili da budu sredstvo u hrvatskim rukama. Hrvati neprekidno sputavaju Slovence poku{avaju}i da svoju situaciju predstave identi~nom sa slovena~kom. A to nije isto. Jer ono {to sputava Hrvatsku ne sputava Sloveniju. Vi imate {ansu da se otcepite, Hrvati nemaju, bar ne u sada{wim granicama. Za{to ja sve ovo govorim? Zato {to Hrvati {aqu JNA u Sloveniju, Stipe Mesi} i Ante Markovi}, zato {to Hrvati najvi{e spre~avaju otcepqewe Slovenije, oni èle da veù hrvatski i slovena~ki slu~aj u paket, da idu zajedno, jer misle i}i }e lak{e. Ja podràvam Slovence da se otcepe i skre}em pa`wu da se ne vezuju za Hrvatsku. Vi Slovenci moète slobodno da idete, idite odmah a Hrvatska ne moè, jer ìvi veliki procenat Srba na wenoj teritoriji. To je su{tina. I treba da pogledate opet celi intervju, ja u celom intervjuu podràvam... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, gospodine [e{eq, moram iskreno re}i da ne razumem na koji na~in to obja{wava ovu va{u daqu izjavu, jer kasnije }emo mi pretvoriti Jugoslaviju u Srboslaviju. Vi kaète da ste poku{ali da to stavite u kontekst, ja moram re}i najiskrenije da ne razumem vezu izme|u pasusa koji ste upravo pro~itali i pasusa u kome se nalazi ta izjava o kojoj vas je pitao gospodin Najs. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja stavqam Slovencima do znawa, vi ste kompaktna teritorija moète da se otcepite imate pravo, to je va{ interes. Idite. Ali nemojte da oklevate vuku}i za sobom i Hrvatsku, jer }e tu biti velikih problema. A na svim ostalim prostorima ìve Srbi, kada ode Slovenija Jugoslavija je prakti~no Srboslavija. Jer Srbi, ~ak ako ode Slovenija, Srbi ostaju ve}inski narod u ostatku Jugoslavije. Jer Srba je bilo skoro pola, a Slovenaca je bilo mo`da tri miliona, dva i po ne znam ni ja sam ta~no koliko, odlaskom Slovenaca ostaju samo teritorije gde ìve Srbi u ve}oj ili mawoj koncentraciji ali svuda ih ima. Predsedavaju}i sudija Robinson: Nastavite, gospodine Najs. Tuìlac Yefri Najs: Pa to i jeste poenta mog pitawa, ako ste vi osoba koja se pretvara da kao {to vi kaète, ako se obratite nekom ko je, ko se pretvara da je Hrvat ili mo`da pogre{no misli da je Bosanac neko ko slu{a taj va{ intervju kada vi kaète da }ete napraviti Srboslaviju {ta mi572
slite da li je razumno pretpostaviti da }e taj neko da se upla{i, da }e do}i do preuzimawa vlasti ili srpskog zauzimawa teritorije? Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, ja sam demokrata, ja ra~unam na slobodne demokratske izbore. I u Kraqevini Jugoslaviji, gde su Srbi bili ve}inski narod, Srbi su se cepali u vi{e partija, a ostali su uglavnom i{li u jednu partiju. [to bih ja druge pla{io. Ja ovde podsti~em Slovence da odu, a ovde je moj stav izri~it da Hrvatska uop{te nema {ansu da se otcepi. Ja ra~unam, ako se Slovenija brzo otcepi da Hrvatska vi{e ne}e nikako mo}i da se otcepi. U tome je poenta. Ako su Hrvatska i Slovenija u bloku, onda su stra{an problem, ako Slovenija ode sama, a Hrvatska ostane prestaju wene {anse da se uop{te otcepi. I onda mora traìti kompromis unutar ostatka Jugoslavije, to je poenta to je svakome jasno. To je logika ovoga svega. Ja to i kaèm u ovom prethodnom pasusu Hrvati nemaju {ansu da se otcepe to ja izri~ito kaèm, ako vi odete. Sudija Bonomi: Ja sve to razumem. Razumem ono {to vi tvrdite da ste rekli, ali jo{ uvek niste odgovorili na pitawe. Zar ne mislite da bi to ulilo strah drugim narodima koji bi ostali u Jugoslaviji zbog na~ina na koji vi predstavqate ovo pitawe i tona? Svedok dr Vojislav [e{eq: Nisu Srbi, niti su Srbi stra{ila, za{to bi Srbi ulivali strah? Koja su to negativna istorijska iskustva koja bi budila strah od Srba, za{to strah. Znate, ja mislim da je toliko lepo biti pripadnik srpskog naroda da mi ne pada ni na kraj pameti da nekog na silu teram da bude Srbin ko ne}e. Ali ho}u onoga ~iji su preci pre vi{e vremena otpali od srpskog naroda da ubedim da smo isti narod. I da su mu srpski koreni. I to se trudim u posledwih vi{e od 20 godina da postignem i ostavi}u svoje tekstove i kada umrem za koju godinu da ostane posle mene kao svedo~anstvo toga. I nadam se da }e jednog dana i progledati u tom smislu. Jer ti koji tu otpali od srpskog naroda, pre{av{i na katoli~anstvo ili na islam, uvek su kori{teni od srpskih neprijateqa protiv srpskog naroda. Dokle tako? Evo i sada se to de{ava. Predsedavaju}i sudija Robinson: Nastavite, gospodine Najs. Tuìlac Yefri Najs: Mislim da i ovaj tekst treba da u|e u celini zato {to se svedok pozvao na jedan drugi deo. Svedok dr Vojislav [e{eq: Insistiram da svi moji tekstovi u|u u celini na koje se gospodin Najs poziva ovde, jer samo se oni u celini mogu objektivno posmatrati. Zna~i, ja ne traìm da bilo koji u|e, a ako ulazi da bude u celini. Predsedavaju}i sudija Robinson: Odlu~iva}emo o tome od slu~aja do slu~aja. Sekretar: Taj intervju od 18. jula 1991. bi}e dokazni predmet 875. Tuìlac Yefri Najs: I pre nego {to zaboravim, pre nego {to pre|em na slede}i dokument, taj intervju od maja 1991. godine je bio posle progla{avawa nezavisnosti i Slovenije i Hrvatske, zar ne, vi ste davali te izjave o nameri da se stvori Srboslavija. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ovo nije bilo pre slovena~ke nezavisnosti. Slovenci su pokazali nameru, pa je vojska intervenisala, pa su se kole573
bali, moj intervju dolazi u fazi tog wihovog kolebawa. I zato je on ovoliko sugestivan. Idite, idite, idite {ta ~ekate, idite, ako sada ne odete nikada ne}ete mo}i. Tuìlac Yefri Najs: Pogledajmo slede}i dokument, to je u tabulatorima 15, 21 i 22. Mo`da nisu pore|ani hronolo{ki, ali mislim da to ne}e {tetiti. To je iz jedne kwige ovog svedoka koja se zove Politika kao izazov savesti. I ako pogledamo po redu u kome su sloèni prvi je u engleskoj verziji na 13 strani, ta~nije, engleska verzija na 13, to je na 3. od 13. strana. To je jedan deo intervjua na pres-konferenciji koju ste vi dali, ako mi posluìteq vrati mo`da }u mo}i da vam pokaèm pravi tekst. Bilo je jedno pitawe, mo`da to nije pres-konferencija, pitawe no zar je ve}... Svedok dr Vojislav [e{eq: To je list On. Tuìlac Yefri Najs: Da, da. Zar je ve} dotle do{lo, kako ju~e rekoste na konferenciji za {tampu, da ukoliko po~ne likvidacija golorukih Srba ne preostaje ni{ta drugo do akcije oko za oko. Da li ste vi ranije na jednoj pres-konferenciji ne{to govorili o akciji oko za oko, i o istrebqivawu ili likvidacijama golorukih Srba, da li se se}ate da je bila neka takva pres-konferencija? Svedok dr Vojislav [e{eq: To je intervju objavqen 24. maja 1991. Ovde je upozoravaju}a pretwa, bila je konferencija za {tampu i weni delovi su verovatno objavqeni u {tampi i oni se mogu prona}i. A ovde je pitawe povodom sadràja te konferencije na koje ja dajem vrlo konkretan odgovor koji ste vi obeleìli. Tuìlac Yefri Najs: Da, da, ho}emo li, za{to ne pro~itate mi }emo pratiti. Svedok dr Vojislav [e{eq: Jeste, mi smo ve} rasporedili nekoliko ~etni~kih grupa u Zagrebu i nekim drugim gradovima u Hrvatskoj koje su obu~ene za diverzantsko-teroristi~ka dejstva i ako do|e do masakrirawa srpskog civilnog stanovni{tva ~etnici }e udariti iz sve snage po Zagrebu i drugim koncentracijama Hrvata. A znate kada se sprovodi odmazda osveta je slepa. Bi}e tu i nevinih `rtava, ali {ta se tu moè. Neka prvo Hrvati razmisle, mi ne}emo prvi udariti, ali ako oni udare mi ne}emo gledati koga udaramo. I ako vojska pod hitno ne razoruà usta{e bi}e mnogo krivi. Dakle, ovo je jedan blef, jer mi te grupe nismo imali. Ja pretim, nemojte slu~ajno da ubijate, masakrirate srpske civile, jer ako vi wih masakrirate mi }emo morati da se svetimo, a osveta je slepa. To je krajwe jasno. Ja, dakle, upozoravam pretwom. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, govorite ti{e sada trenutno vi~ete. Tuìlac Yefri Najs: Da li je ~iweni~no ta~no da ste zaista rasporedili ~etni~ke grupe u blizini Zagreba i po Hrvatskoj i da su oni bili tamo da bi uzvratili u smislu osvete, da li je zaista to ura|eno? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja vam ba{ kaèm to je bio blef. Ja pretim pred jednom konkretnom opasno{}u, nemojte slu~ajno to da uradite, jer }e se onda desiti stra{ne stvari. Ja upozoravam, ja pretim. Pretwa jeste ja574
ka, mo`da i prejaka, ali je ona pretwa nemojte slu~ajno da se desi tako ne{to. A ovo je bio blef, naravno. Jer te ~etni~ke grupe nismo imali gde tamo rasporediti. Tuìlac Yefri Najs: Da pogledamo {ta ste rekli na strani 6, od ukupno 13 na engleskom. A to je u slede}em odlomku iz va{e kwige. ôvek iz ~asopisa vas je pitao, a {ta je sa Bosnom, a da ne govorim daqe o drugim, vi ste odgovorili Bosna je neosporno srpska, a kome se to od muslimanskih fundamentalista ne svi|a mora}e da pakuje kofere na vreme i da se seli. Daqe, vas pitaju ali tu je ve}insko stanovni{tvo muslimansko. Vi kaète pa {ta, ako budu lojalni gra|ani Srbije ima}e sva gra|anska prava i qudske slobode. Ako ne budu mora}e da se pakuju. Sada da vas podsetim, ako pogledamo kosovski deo dokaznog materijala vi ste opravdavali svoje sugestije da qudi treba da se sele time {to ste rekli da su nedavno stigli na Kosovo iz Albanije. A {ta ovde poku{avate da sugeri{ete muslimanskim fundamentalistima? Kada kaète da treba da pakuju kofere i da odlaze, da li je to isterivawe sopstvenog naroda? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Nego samo fundamentalista. A vi znate kolika su opasnost fundamentalisti svuda na svetu. Pogotovo muslimanski fundamentalisti. Tuìlac Yefri Najs: Kako }ete definisati ko je fundamentalista, kako }ete definisati koji su ti koji treba da pakuju kofere i idu gospodine [e{eq? I kako osoba koja slu{a ovaj intervju... Svedok dr Vojislav [e{eq: Svaka osoba koja slu{a ovaj intervju, koja ga ~ita u novinama, zna pouzdano za sebe je li fundamentalista ili ne. A ja vam skre}em pa`wu da je mnogo pre ovoga objavqena islamska deklaracija Alije Izetbegovi}a u kojoj on izri~ito navodi da je nemogu} saìvot muslimana i hri{}ana. E to je ta konkretna opasnost. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, jo{ jednom vas molim da ti{e govorite, nemojte vikati. Tuìlac Yefri Najs: Da li to zna~i da gospodin Izetbegovi} treba da se pakuje i da ide u tom momentu? Gde ste vi to hteli da ga prognate? Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodine Najs, rezonujete sada kao malo dete. Ovo je jedna op{ta pretwa fundamentalistima i iskqu~ivo fundamentalistima uperena, a ona ne dovodi u pitawe ravnopravnost muslimana kao gra|ana i budu}e dràve pod uslovom da se zaista Jugoslavija pocepa kao {to je prethodno bilo o tome re~i. Jer moj je stav ako se Jugoslavije pocepa da cela Bosna i Hercegovina treba da ostane u srpskoj dràvi. To je moj stav. I ja kaèm izri~ito ovde da }e muslimani biti potpuno ravnopravni, ali fundamentalisti~koj opciji nema mesta. Onaj ko provodi fundamentalizam taj }e morati da traì boqe uslove za to. Jer fundamentalisti, kao najagresivnija varijanta islama... Tuìlac Yefri Najs: Zaustavite se na trenutak, to je bila godina 1991, fundamentalni muslimani se jo{ uvek ne asociraju nu`no sa nezakonitim nasiqem u stranim zemqama. Ili uz podstrekivawe stranih zemaqa. Gde biste vi to rekli muslimanskim fundamentalistima da se pakuju i da idu?
575
Svedok dr Vojislav [e{eq: Jednostavno nije ta~no to {to vi govorite, fundamentalizam je u to vreme veoma aktuelan u svetu. To je ve} 10 godina nakon uspostavqawa fundamentalisti~ke vlasti u Iranu. A vama je vaqda poznato koliko su iranski prsti bili ume{ani u bosanska zbivawa. I koliko je tih fundamentalista iz Bosne dobijalo i finansijsku pomo} i svaku drugu vrstu pomo}i iz Irana. A drugo, moja borba protiv islamskog fundamentalizma po~ela je 10 godina ranije, i zbog toga su mi i kwige zabrawivane, i hap{en sam, i slat u zatvor i tako daqe. Ali borba nije prestajala. Tuìlac Yefri Najs: Hvala. Mislim da smo dali svedoku dovoqno prilike da odgovori na ta pitawa. Posledwi odlomak iz ovog dokumenta je na slede}em listu, se}ate se da sam vas ranije pitao {ta mislite pod pojmom usta{a. Ovaj ~asopis vas pita a da li sada re{ewe moè do}i hladnih glava i odloènih pu{aka? A vi odgovarate ovako: A kako sa usta{ama da pregovarate, pa jeste li se danas uverili da je hrvatski narod u celini usta{ki. Malo ima izuzetaka. I moète li nam ukratko objasniti taj odgovor? Svedok dr Vojislav [e{eq: A {to ne pro~itate daqe tekst. âst stanovnicima Istre i Kvarnera oni se ~asno drè u ovoj situaciji i wima nikakva opasnost od Srba ne preti. To uvek treba isticati kao primer, jer u Istri, Rijeci, Kvarneru je bila vrlo tolerantna atmosfera i vrlo retki slu~ajevi progona Srba. U svim drugim delovima Hrvatske ve} besni Tu|manov teror nad srpskim stanovni{tvom. A vi vadite iz istorijskog konteksta to, a ovo {to luduju ove usta{e to }emo za ~as pomlatiti. Ja pretim usta{ama. Ja vam garantujem sa jednom divizijom od 10.000 ~etnika da bi za 48 sati do Zagreba doprli. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, mikrofon molim vas. Slobodan Milo{evi}: Odgovor da oni nisu ni u kakvoj opasnosti uop{te nije preveden. Kaè mikrofon nije bio ukqu~en, uop{te nije preveden po~etak odgovora gospodina [e{eqa, preveden je samo drugi deo odgovora, da nisu ni u kakvoj opasnosti od potvrda, ja ne znam na {ta se to odnosi, pa onda se pomiwe Rijeka. Dakle, nema prevoda i ovo je potpuno konfuzno {to u transkriptu pi{e. On je po~eo svoj odgovor re~ima ~ast tim i tim gra|anima, a onda nastavio da obja{wava. Svedok dr Vojislav [e{eq: Jedino u Istri, Rijeci i Kvarneru na teritorijama tada{we Hrvatske nije bilo organizovanog progona srpskog stanovni{tva. A upravo tamo ìve pravi Hrvati. U Istri, Rijeci, Kvarneru to je ta ~akavska oblast. I tamo... Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala vam, gospodine [e{eq, gospodine Najs, nastavite. Tuìlac Yefri Najs: Na prethodnoj strani videli smo kako ste vi prakti~no identifikovali one koji mogu da ostanu, koji su lojalni gra|ani Srbije ti fundamentalisti koji èle nezavisnu Bosnu da li su to ti koji treba da se pakuju i idu?
576
Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, oni koji èle nezavisnu Bosnu, nego oni koji èle oru`jem da ostvare nezavisnu Bosnu. Nisu oni morali da se pakuju i da idu, oni su mogli i u zatvoru da zavr{e. Tuìlac Yefri Najs: Ali na ovoj strani vi govorite o tim bo{wacima koji mogu da ostanu, ja ovde gledam kontekst, molim vas slu{ajte me. Kaète ceo usta{ki narod je prakti~no, ta~nije ceo hrvatski narod su prakti~no usta{e, i ~ast izuzecima kojih ima malo. I onda defini{ete ko moè da se smatra Hrvatima. I onda defini{ete i regione u kojima ìve navodno pravi Hrvati. Kako bilo ko ko slu{a ovo ili ~ita moè da ne shvati to kao zastra{uju}e ukoliko ~uju jednog politi~ara kao {to ste vi kako predlaè takve korake? Svedok dr Vojislav [e{eq: Vi to moète da shvatite kako ho}ete, ali ne moète da imputirate i da falsifikujete sadràj teksta. Ovo je u formi pitawa. Pa jeste li se danas uverili da je hrvatski narod u celini usta{ki i malo je izuzetaka. To je retorsko pitawe koje je postavqeno sa aspekta onoga {to se ve} zbivalo u Hrvatskoj. A vi biste hteli celi intervju van konteksta op{te situacije u tada{woj Jugoslaviji da tuma~ite. Kako to moè? Naravno, da bi se shvatilo ovo do kraja treba pro~itati celi intervju. Sada da li }e neko to shvatiti kao opasnost i da li }e se upla{iti, treba prvo da se upla{i onoga {to radi Tu|man. Ja verbalno odgovaram na wegovu fizi~ku aktivnost. On ve} ima vlast i progoni, a ja ovamo besnim {to zapravo ne mogu Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, moramo da zaustavimo ovo va{e obja{wewe. Tuìlac Yefri Najs: Pre nego {to pre|em na slede}i dokument ve} sam vas pitao da li vas je optuèni ikada ograni~avao u va{em slobodnom govoru ili toj retorici, recite nam samo ovo prema va{em rasu|ivawu po va{oj proceni da li je wegov uspon na vlast i wegovo zadràvawe na vlasti prakti~no zavisilo od podr{ke nacionalista i onih koji su bili nakloweni nacionalizmu? Da li je ikada od wih dobijao podr{ku? Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, ja sam posebna vrsta nacionaliste u svemu ovome. Drugo, kada se govori o srpskim nacionalistima onda treba imati u vidu sve wihove grupacije, sve wihove ideolo{ke poglede i tako daqe. Osim mene i pripadnika Srpske radikalne stranke vi u Srbiji jednostavno ni danas ne moète na}i nijednu grupaciju koja }e za sebe re}i da je nacionalisti~ka. I oni koji su najvi{e u javnosti napadani kao nacionalisti i oni su za sebe javno tvrdili da nikada nisu bili nacionalisti poput Dobrice ]osi}a, Vuka Dra{kovi}a i mnogih drugih. Zna~i, vi morate tu ta~no iskristalisati {ta vi podrazumevate po tim nacionalisti. Da li su to svi patrioti, da li oni koji za sebe kaù da su zaista srpski nacionalisti. Ne traìte ih daqe, osim mene i mojih saradnika iz Srpske radikalne stranke vi ne moète vi{e na}i nikoga ko za sebe kaè da je nacionalista. A Slobodan Milo{evi} nije do{ao na vlast zahvaquju}i mojoj podr{ci. Jer, u vreme kada je on dolazio na vlast ja sam bio progoweni disident bez posla, kome su kwige zabrawivali i tako daqe. Koji je ìveo od danas do su577
tra. A i u ovom trenutku, kada ovo izjavqujem, ja sam jedini poslanik svoje partije u parlamentu, i ono prethodno pitawe koje ste postavili na koje sam vam duàn odgovor, Slobodan Milo{evi} nije imao na~ina da mene spre~i da ovako nastupam. Kako da me spre~i? Koja mu je to ustavna nadle`nost da me spre~i? Koja zakonska nadle`nost? Koje sam ja krivi~no delo ovde po vaè}im zakonima po~inio? U vreme gospodina Milo{evi}a nijedna novina nije zabrawivana, jedna kwiga je zabrawena, ve} sam rekao koja, i bila je potpuna sloboda govora. E vi sada moète samo da kaète da se vama ne svi|a Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala vam, dosta je. Gospodine Najs, nastavite. Tuìlac Yefri Najs: Mo`da }u malo da prekinem ritam svog sada{weg ispitivawa. Pre nego {to pustimo ovaj insert, to je jedan odlomak iz filma Smrt Jugoslavije mo`da ne danas ali sigurno }u staviti na raspolagawe Sudskom ve}u puni transkript kompletnog intervjua koji je dat u prole}e 1995. godine, recite mi kada ste govorili qudima koji su pravili tu emisiju Smrt Jugoslavije, da li ste se trudili da govorite istinu za taj veoma vaàn, ozbiqan televizijski program? Svedok dr Vojislav [e{eq: Taj televizijski program nikada nisam smatrao va`nim i ozbiqnim, televiziju Bi-Bi-Si sam smatrao neprijateqskom i uop{te nisam drào {ta }u im tada re}i, a Srpska radikalna stranka im je za taj intervju naplatila 500 dolara. To je u{lo u blagajnu Srpske radikalne stranke. I dobili su priznanicu da su platili. Tuìlac Yefri Najs: Zahvaqujem se gospo|i Dikli}, u stvari, ono {to èlim da sada pogledamo nije u{lo u samu televizijsku emisiju to je dio duèg intervjua koji mi, tako|er, imamo, ali da pogledamo sada taj pasus. Nemamo tona... Snimak. Dr Vojislav [e{eq: ...do poku{aja pu~a u Bawaluci. Tuìlac Yefri Najs: Moramo se vratiti na po~etak ja sam pogre{io trebao sam upozoriti to je 25g. Snimak: Dr Vojislav [e{eq: Milo{evi} vrati da vodi nacionalnu politiku, pa da mu se pruì neka {ansa i to sve je trajalo do poku{aja pu~a u Bawa Luci. I Karayi} je na to ra~unao da je mogu}e da se Milo{evi} ipak vrati da napravi prelom, da ne}e srqati do kraja toj politici. Ne zaboravite Milo{evi} je uvek ovde na izborima pobe|ivao samo na nacionalnoj liniji ni na ~emu drugom. Tuìlac Yefri Najs: Zna~i, vi ste qudima koji su vas intervjuirali za emisiju Smrt Jugoslavije rekli da se on uvijek vra}ao na nacionalisti~ku liniju. To {to ste rekli u tim intervjuima da li je to istina da je on pobe|ivao samo na nacionalisti~koj liniji? Svedok dr Vojislav [e{eq: Vi sada ovde bezo~no falsifikujete pred celim Sudskim ve}em. Ja jasno kaèm na nacionalnoj liniji, a vi falsifikujete na nacionalisti~koj liniji. Pa vas su trebali u {koli u~iti kakva je razlika izme|u nacionalne i nacionalisti~ke linije. Ako vas to u {koli nisu nau~ili onda ste vi izgubqen slu~aj, gospodine Najs.
578
Tuìlac Yefri Najs: âsni sude, da li bi mo`da Ve}e èqelo ipak ovog svjedoka kontrolirati. Moj je posao da postavqam pitawa, a nije da budem izvrgnut ovakvo vulgarnom zlostavqawu. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, izbegavajte takvu vrstu izraza to ovdje ne èlimo. Svedok dr Vojislav [e{eq: [to ne interveni{ete, lepo ste ~uli u mojoj izjavi da govorim o nacionalnoj liniji, a odmah posle toga gospodin Najsa kako to ispravqa u nacionalisti~ku. Predsedavaju}i sudija Robinson: Nema potrebe da se na takav na~in optu`bi pripisuju motivi, samo odgovorite na pitawe. Sudija Bonomi: Ispri~avam se, mikrofon mi ne radi. Imajte na umu da u prevodu koji smo mi ~uli stoji re~ nacionalisti~ka ne samo nacionalna nego nacionalisti~ka. Mo`da je to pogre{an prijevod i to moramo proveriti. Ali sasvim je krivo izneti takvu tvrdwu o tuìocu pogotovo kada takvu tvrdwu iznosite bez da imate na raspolagawu sve informacije. Svedok dr Vojislav [e{eq: Va{i prevodioci su va{ problem, ovde je jasno iz moje izjave da sam govorio o nacionalnoj liniji. [to zna~i patriotskoj liniji. A onda je to gospodin Najs ispravqao u nacionalisti~ku, ako vama ne vaqaju va{i prevodioci vi re{avajte taj problem. Ali ja ne}u da dozvolim da mene neko... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, ja sam vam iskqu~io mikrofon. Sudija Bonomi: Zna~i, prema vama nijedan ~ovjek ne moè pogre{iti ne moè do}i do toga da netko napravi normalno pogre{ku, je li to kaète? Zna~i, sada }ete kritizirati sve prevodioce samo na osnovu jedne gre{ke do koje je mo`da do{lo, to jo{ moramo utvrditi. Gospodine Najs, prevodioci kaù da su oni ~itali iz engleskog transkripta, engleskog prijevoda. Zna~i, mi moramo od prevodioca ~uti {to je to~no ovde re~eno. Imate li srpski jezik? Tuìlac Yefri Najs: Nemamo srpski transkript. Sudija Kvon: Ali na videu se ~uje srpski. Tuìlac Yefri Najs: Da moèmo to ponovo pustiti, ako to moè biti od pomo}i. Snimak. Dr Vojislav [e{eq: ako se Milo{evi} vrati ipak na nacionalnu politiku, pa da mu se pruì neka {ansa i to sve je trajalo do poku{aja pu~a u Bawa Luci. I Karayi} je na to ra~unao da je mogu}e da se Milo{evi} ipak vrati, da napravi prelom, da ne}e srqati do kraja u toj politici. Ne zaboravite Milo{evi} je uvek ovde na izborima pobe|ivao samo na nacionalnoj liniji ni na ~emu drugom. Tuìlac Yefri Najs: Prvo, recite da li ste tada govorili istinu ili ne{to {to nije istinito. Svedok dr Vojislav [e{eq: To vam je pitawe stra{no besmisleno, neverovatno besmisleno. Vi izvla~ite jednu re~enicu i sada mene pitate da li sam govorio istinu.
579
Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, ovo nije besmisleno pitawe, jer vi ste sami prilikom glavnog ispitivawa rekli da ste se ponekad izraàvali na, kako ste to rekli, bombasti~an na~in, i drugih prilika kada ste govorili istinu. Prema tome, vi ste sami postavili osnovu za ovo pitawe. Tuìlac Yefri Najs: Meni treba va{a pomo} sa slede}im, u stvari, prvo ho}ete li nam re}i da li je ovo bio primjer onoga kada vi govorite istinu ili je to bio primer onoga kada ste vi bombasti~ni i ne govorite istinu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Mislim da vi treba pristojno da se pona{ate, a ne tako bezobrazno. Jedno je biti bombasti~an, a drugo je ne govoriti istinu. Ovde se o~igledno vidi da nacionalno zna~i patriotsko i ja zaista i danas mislim da je gospodin Milo{evi} najvi{e uspeha imao u politici kada je zastupao tu patriotsku liniju. Odnosno, nacionalnu liniju, liniju za{tite nacionalnih interesa, ali ja i daqe tvrdim i uvek sam tvrdio da gospodin Milo{evi} nikada nije bio nacionalista. A ja sam bio, a na~in na koji vi to interpretirate je nedostojan. Tuìlac Yefri Najs: Vratimo se sada na ono mesto gde smo stali, za prevodioce to su tabulatori 16, 17 i 18. Sada se jo{ uvek bavimo periodom maj, jun 1991. Da li su va{e izjave koje ste tada davali, govori koje ste dràli, i{li prema tome da podrè optuènog u stjecawu, odnosno zadràvawu vlasti. Recite nam, vi ste tada bili politi~ar. Svedok dr Vojislav [e{eq: 1990. i 1991. godine? Koje godine rekoste? Tuìlac Yefri Najs: 1991. Svedok dr Vojislav [e{eq: Nijedan moj govor nije bio orijentisan ka zadràvawu na vlasti gospodina Milo{evi}a. Ali su svi moji govori bili nacionalisti~ki i usmereni protiv politike srpskih neprijateqa. Ali morate pitawe konkretizovati da bih vam onda dao i konkretan odgovor. Tuìlac Yefri Najs: Pogledajmo sada slede}i dokument, to je pod naslovom Horvatove usta{ke fantazmagorije, idemo sada redom. Strana 3 na engleskom, a za svjedoka strana 64. Vi tu kaète slede}e zar bosanski panislamisti ratuju sa nama Srbima. Mi smo im nedavno poru~ili nemojte dozvoliti da muslimani velikim delom predstavqaju oru|e u zlo~ina~kim hrvatskim rukama kao {to su to bili u Prvom i Drugom svetskom ratu. Vodite ra~una i ne me{ajte se u srpsko-hrvatski sukob. Mislim da niste, kada ste to govorili ranije, pomenuli posledwu re~enicu, ako vas Hrvati opet upotrebe srpska }e osveta biti stra{na. A vi se ni do Anadolije zaustaviti ne}ete. To je podru~je u Turskoj. [to je to zna~ilo? Svedok dr Vojislav [e{eq: Vidi se iz konteksta da je to upu}eno bosanskim panislamistima. Bosanskim panislamistima. To je kristalno jasno. Za{to da ja imam ikakvog obzira prema panislamistima? Ja prema wima nemam obzira. Tuìlac Yefri Najs: Zna~i, treba ih izbaciti, za to ste se zalagali? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne da ih treba izbaciti, nego da se ni do Anadolije zaustaviti ne}e. Ako u|u u rat onda }e u tom ratu biti poraèni. A ja ih upozoravam da ne dozvole da muslimani budu upotrebqeni kao u
580
Drugom svetskom ratu za Hrvatske usta{ke interese. Vi znate da je jedan poprili~an broj muslimana u Drugom svetskom ratu bio ukqu~en u hrvatske usta{ke formacije. Neki me|u jasenova~kim zlo~incima bili su muslimani. A Hitler je u Bosni formirao celu SS hanyar diviziju od bosanskih muslimana panislamista. Prema tome, to je krajwe jasno. Sudija Bonomi: Vi tu daqe kaète, nakon {to se spomiwu panislamisti, mi smo im nedavno poru~ili nemojte dozvoliti da muslimani velikim delom predstavqaju oru|e u hrvatskim rukama. Da li to zna~i da veliki dio muslimana predstavqa panislamiste, da li su to onda dvije iste stvari? Svedok dr Vojislav [e{eq: Nisu dve iste stvari i to ne stoji u tekstu. Vi moète sada u va{em tuma~ewu dodavati tom tekstu {to god vas je voqa, ali tekst je usmeren na bosanske panislamiste. I moja je pretwa nemojte sada je na delu sukob izme|u Srba i Hrvata, nemojte se u taj sukob me{ati na hrvatskoj strani. Krajwe je jasno. E sada ono {to nema u tom tekstu vi biste ga naknadno dodali. Sudija Bonomi: Gospodine, ne, molim vas, smirite se. Kada kaète nedavno smo im poru~ili iza toga sledi ne{to {to izgleda kao citat i tu stoji nemojte dozvoliti da muslimani velikim delom predstavqaju oru|e u hrvatskim rukama kao {to su to bili u Prvom i Drugom svjetskom ratu. I to onda zavr{ava sa ako vas Hrvati opet upotrebe srpska }e osveta biti stra{na, a vi se ni do Anadolije zaustaviti ne}ete. U ovom trenutku ja shvatam da to zna~i da se muslimanska ve}ina, veliki dio muslimana ni do Anadolije zaustaviti ne}e. Da li ja to pogre{no ~itam? Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, pustite svjedoka da odgovori na pitawe sudca Bonomija. Ne vi ne moète izgovoriti prigovor na pitawe koje dolazi od Vije}a. Slobodan Milo{evi}: Ma pitawe nije prevedeno. Predsedavaju}i sudija Robinson: A dobro. Slobodan Milo{evi}: Muslimanskoj ve}ini, nije upotrebqen izraz muslimanska ve}ina nego korektan prevod bi bio da muslimani u ve}em broju u nekom zna~ajnijem broju, a nije nikada upotrebqen izraz muslimanska ve}ina. Pi{e nemojte dozvoliti da muslimani velikim delom predstavqaju oru|e. Ne govori se o muslimanskoj ve}ini. Nije dobro prevedeno. Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodine Bonomi, ja sam neprekidno smiren. I veoma smireno odgovaram na sva pitawa. Ali vi poku{avate da imputirate da u tekstu postoji ne{to ~ega u tekstu nema. Tekst je poruka bosanskim panislamistima. Sudija Bonomi: Samo trenutak, gospodin Milo{evi} je iznio jednu va`nu stvar. Mo`da ovaj engleski prevod na temequ kojeg ja radim ne odraàva to~no ono {to ste vi rekli. I mo`da, kada se to razjasni, mo`da }emo imati to~niju sliku va{eg stava. Ali imajte na umu da vam ja nisam postavio ova pitawa i da sam samo ostavio ovaj dokumenat u kojem stoji nemojte dozvoliti muslimanskoj ve}ini i tako daqe, i tako daqe. Da bih mo`da dobio krivi impresiju o va{em iskazu. Oprostite mi {to poku{avam to~no saznati {to vi tu kaète.
581
Tuìlac Yefri Najs: Svedok ima srpski tekst pred sobom. Svedok dr Vojislav [e{eq: Tu se nigde ne pomiwe muslimanska ve}ina, ni u Drugom svetskom ratu nije ve}ina muslimana bila uz usta{e. Veliki broj Sudija Bonomi: Molim vas da nam dopustite da to obradimo korak po korak bez digresije. @elimo razjasniti ono {to stoji u ~lanku. Molim vas lijepo pro~itajte mi srpski original ovaj dio koji je u tekstu na toj stranici ozna~en od zar bosanski panislamisti do kraja pasusa do Anadolije. Svedok dr Vojislav [e{eq: Zar bosanski panislamisti da ratuju sa nama Srbima. Mi smo im nedavno poru~ili nemojte dozvoliti da muslimani velikim delom predstavqaju oru|e u zlo~ina~kim hrvatskim rukama kao {to su to bili u Prvom i Drugom svetskom ratu. Vodite ra~una i ne me{ajte se u srpsko-hrvatski sukob, ako vas Hrvati opet upotrebe srpska }e osveta biti stra{na i vi se do Anadolije zaustaviti ne}ete. Dakle, sve je upu}eno bosanskim panislamistima i govori se da ne dozvole da muslimani velikim delom, u velikom broju, a ne ve}ina muslimana. U Drugom svetskom ratu veliki broj muslimana je bio u okviru Paveli}evog reìma, ali nije ve}ina muslimana. Bilo je dosta muslimana koji su bili protiv fa{izma, ali je veliki broj, ako je 10.000 muslimana SS-ovaca bilo to je zaista veliki broj, to je veliki deo, a nije ve}inski deo. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Hvala, gospodine [e{eq, na ovom obja{wewu. Sada moramo zavr{iti sa radom. Kada nastavimo sutra, gospodine [e{eq, re}i }u vam ne{to o tome kako se vodi unakrsno ispitivawe kako vas ne bi nepotrebno uznemiravalo o{tro unakrsno ispitivawe. Sutra }emo dati brojeve ovim dokaznim predmetima. Ja se ispri~avam Raspravnom vije}u koje po~iwe sa sednicom u 14, u 15 rasprava je zavr{ena. Slu`benik suda: Molim ustanite.

Deseti dan, 7. septembar 2005. godine Slu`benik suda: Molim ustanite. Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju zaseda. Izvolite sesti. Predsedavaju}i sudija Robinson: Prvo dva dokumenta od ju~er moramo vratiti u spis. Tuìlac Yefri Najs: Mislim da da. Mislim da je jedan od wih kratki izvadak koji je ovaj svjedok, iz intervjua koji je ovaj svjedok dao za emisiju Smrt Jugoslavije iako to na kraju nije u{lo u emisiju, prema tome, to je jedna stvar koju bih èlio uvrstiti u spis. Predsedavaju}i sudija Robinson: U redu, to }emo uvrstiti. Tuìlac Yefri Najs: To je, znate, onaj deo gdje smo imali problema sa prevodom i nije bilo jasno da li je re~eno nacionalisti~ki ili nacionalni.
582
Predsedavaju}i sudija Robinson: Molim da se dade dokazni broj. Sekretar: To }e biti broj 878. Tuìlac Yefri Najs: I drugi dokument koji verovatno imate na umu je dokument koji je imao tri izvatka iz kwige ovog svjedoka Politika kao izazov savjesti, to su one biqe{ke gdje pi{e da oni fundamentalisti koji se ne slaù da je Bosna srpska mogu da se pakuju i odu. Sudija Kvon: To je ve} uvr{teno u spis, nosi broj 876, ali ja mislim da vi sada mislite na dokument Horvatove usta{ke fantazmagorije koji jo{ nije uvr{ten u spis. Tuìlac Yefri Najs: Da, to~no, to jo{ nije uvr{teno, ali ja jo{ imam par pitawa u vezi s tim dokumentom. Predsedavaju}i sudija Robinson: U redu, mi sada moramo imati kontrolu nad time {to je uvr{teno {to nije uvr{teno u spis ne èlimo da se stvari gomilaju, a da nisu uvr{tene u spis. Gospodine [e{eq, vi ste ju~e rekli da je tuìlac koji unakrsno ispituje bio prema vama nepristojan ili ne{to u tom smislu. @elim vam sada jasno dati do znawa da unakrsno ispitivawe smije biti o{tro ~ak i agresivno i da to nije ni{ta lo{e. Isto tako vas ne osloba|a od va{e obaveze da u odgovorima budete pristojni. Dakle, o{tro i agresivno unakrsno ispitivawe nije ista stvar {to i nepristojno. Jer onaj ko unakrsno ispituje ima prava da svedoku protivne strane iznese svoje teze. Izvolite, gospodine Najs. Nemojte odgovoriti. Gospodine Najs, nastavite sa ispitivawem. Tuìlac Yefri Najs: Hvala. Ju~er smo gledali izvatke iz Horvatovih usta{kih fantazmagorija, gospodine [e{eq, pogledajte sada, molim vas, tre}i od tri ozna~ena pasusa, na engleskom su to strane 15 i 16, a na va{em jeziku to je na posledwoj strani, to je pasus pod podnaslovom Uskoro miting Srba u Kumanovu no ozna~eni pasus je na slede}oj strani, na posledwoj strani vi uvek moète naravno spomenuti kontekst, a ja }u vam sada pro~itati {to ovdje pi{e u ozna~enom pasusu. îtam: Svi kojima je ne~ista savest treba da strahuju od nas Srba, imaju razloga da se boje, mi Srbi smo previ{e kroz istoriju zaboravqali i opra{tali. Poru~ili smo Hrvatima, odvaè li se ponovo na genocidne radwe protiv srpskog naroda ne samo da }emo osvetiti svaku sada{wu `rtvu, nego }emo im ispostaviti ra~une i za `rtve iz Prvog i Drugog svetskog rata. A mi wih jo{ ugrozili nismo. Mi ni na jedno hrvatsko selo nismo napali, mi smo samo srpska sela branili. Tamo gde nas nema i gde ne moèmo da ih odbranimo mi }emo se svetiti tamo gde su Hrvati najslabiji. Jednostavno mi govorimo jezikom snage, jezikom mo}i, jer srpski narod je snaàn i mo}an kada je Srbija jedinstvena. Kada su Srbi slo`ni. Prvo da li su ovo va{e rije~i? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, to su moje re~i. Predsedavaju}i sudija Robinson: Mikrofon za svjedoka molim. Svedok dr Vojislav [e{eq: To su moje re~i iz jednog teksta u okviru zbornika radova koji sam objavio pod naslovom Horvatove usta{ke fantazmagorije, pa je glavni tekst u kwizi bio tekst o Branku Horvatu povodom wegove kwige o Kosovu gde je on, sa usta{kih pozicija, traìo da se Koso583
vo otcepi od Srbije i pretvori u posebnu federalnu jedinicu, posebnu Republiku. Ovo je jedan od tih tekstova i ovo su re~i iz tog mog teksta. Tuìlac Yefri Najs: Dobro, ali to su, dakle, bili va{i stavovi koje ste vi javno izrazili. Da li su to stavovi kojih se jo{ drìte? Svedok dr Vojislav [e{eq: To su stavovi kojih }u se dràti do kraja ìvota. Tuìlac Yefri Najs: Recite, kada je ovaj tekst prvi put objavqen {to mislite da li znate nije iz kwige lako utvrditi kada je tak tekst prvi put objavqen? Moète li nam pomo}i? Svedok dr Vojislav [e{eq: Sve ovde pi{e, ali vi ne ~itate. Ovde je naslov ovoga teksta predizborni govor u Rakovici 4. juna 1991. godine. To vam stoji ovde iznad teksta. Tuìlac Yefri Najs: Hvala. Pogleda}emo to u originalu. Nismo prona{li u prevedenom dijelu. Dobro, dakle, godine 1991. vi ste smatrali da je odgovorno re}i da }ete se svetiti i to bez obzira za `rtve iz Prvog i Drugog svetskog rata i to sveti}ete se qudima koji nisu ni ro|eni u to vrijeme nego su ro|eni tek nakon Drugog svetskog rata. Moète li nam re}i kakvo je opravdawe da jedna obrazovana osoba daje takve izjave u vrijeme politi~ke krize? Svedok dr Vojislav [e{eq: Problem je u va{em tuma~ewu, va{a interpretacija je krajwe maliciozna. Ja ovde pretim, ako se Hrvati odvaè na genocidne radwe protiv Srba, dakle, ja ih upozoravam u svrhu upozorewa izri~em pretwu. Ovo je opet kondicional, a ja sam ve} ranije u vi{e navrata, od kojih ste vi jedan citirali, rekao kako smatram da se ka`wavaju narodi i dràve za te velike masovne zlo~ine. Gubitkom teritorija, i o tome smo ju~e raspravqali. Dakle, svi ti moji tekstovi su u kontinuitetu. Oni su jedna ideja razra|ena, razra|ena detaqno, detaqno, detaqno. Ali sve se mora posmatrati u tom kontekstu. [ta je su{tina ovoga govora? Upozorewe nemojte ponovo u genocid. A ja nisam rekao mi }emo se svetiti na pojedincima Hrvatima koji su ro|eni posle rata. Nego Hrvatima kao takvima Hrvatima kao kategoriji. Tuìlac Yefri Najs: Sre|ivawe ra~una za `rtve iz Prvog i Drugog svetskog rata. Kako }ete srediti te ra~une ukoliko to ne sre|ujete sa onima koji su ro|eni nakon Drugog svetskog rata? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja ne znam {ta vama ovde nedostaje, verovatno ne{to vi{i koeficijent inteligencije, gospodine Najs. Rekao sam kako }emo ispostaviti ra~une. Ispostavi}emo ra~une za ratna razarawa, ubijawa civila, pqa~ke i otima~ine u Srbiji u toku Prvog svetskog rata. [to je veoma dokumentovano. Ra~une za Drugi svetski rat, ubistvo milion Srba pod usta{kim hrvatskim reìmom. A kako }emo se osvetiti? Tako {to }emo Hrvatsku svesti na tri ùpanije, Zagreba~ku, Vara`dinsku i Krièva~ku {to i jeste zapravo prava Hrvatska, ovo sve ostalo je oteto od srpskog naroda uz politiku Vatikana i pretvarawe Srba katolika u Hrvate. To je ovde krajwe jasno. Tuìlac Yefri Najs: Razumem, i posledwe pitawe u vezi sa ovim pasusom, kada pogledamo posledwu re~enicu dvije: Mi }emo se svetiti tamo gdje
584
su Hrvati najslabiji. Jednostavno mi govorimo jezikom snage, jezikom mo}i, jer srpski narod je snaàn i mo}an kada je Srbija jedinstvena. Ta re~enica i pol ne bi dakle, trebala uzrokovati nikakav fizi~ki strah kod stanovnika Hrvatske ro|enih nakon Drugog svjetskog rata. To bi moglo samo uzrokovati neke strahove o miroqubivom prikqu~ewu teritorija o kojoj vi sugerirate, zar ne? Svedok dr Vojislav [e{eq: To {to se ti~e miroqubivosti ne moète to meni pripisati, nisam ja naro~ito miroqubiv ~ovek. Jesam u principu za mir, ali ne po svaku cenu. Ne po cenu `rtvovawa srpskih nacionalnih interesa. I ja se nikada nisam naro~ito isticao nekom miroqubivom politikom, to ostavimo po strani. Niti vi mene moète diskvalifikovati zato {to ja nisam miroqubiv ~ovek po va{em ukusu. Ali ovde ja govorim o tome da smo mi, Srbi, sna`ni kada smo jedinstveni. Plediram na {to vi{i stepen nacionalnog jedinstva Srba, a svestan sam i toga da se Hrvati ne bi ni usudili da krenu na otcepqewe i na sukob sa Srbima da nisu imali mo}nu podr{ku iz inostranstva. Svaki put kada su Hrvati nasrtali na srpski narod i ~inili genocidne radwe oni su imali podr{ku ili Austrougarske ili Hitlerovu, u ovom slu~aju podr{ku Vatikana i svih zapadnih sila. Ali ja bezbroj puta u raznim mojim govorima i u ovoj kwizi i u onome {to ste ju~e ovde predo~ili {to je govor... Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala, gospodine [e{eq, mislim da ste odgovorili na pitawe. Tuìlac Yefri Najs: Ono {to je od zna~aja za ovo su|ewe je slede}e, idemo u dva dijela. Prvo, moja tvrdwa da ste vi opasan i zao ~ovek koji ste generirali strahovawe kod Srba i okolnosti pogodne za izazivawe nasiqa. To je dakle, moja tvrdwa op}enito protiv vas. Drugi dio moje tvrdwe... Predsedavaju}i sudija Robinson: Dopustite svjedoku da prvo odgovori na va{u prvu tvrdwu. Tuìlac Yefri Najs: U redu. Opasan i zao ~ovek koji stvara strahove kod Srba i okolnosti za izazivawe nasiqa. Svedok dr Vojislav [e{eq: Mislim, gospodine Najs, da ste vi pokvaren i podmukao ~ovek. Najpokvareniji u Ha{kom tribunalu... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, ja sam vam ve} objasnio osoba koja unakrsno ispituje moè se koristiti veoma jakim rije~ima, moè biti o{tar, moè biti agresivan kada vam postavqa pitawa ukqu~uju}i i pitawa o va{em karakteru. Vi ste svjedok optuènog vi ste svjedok protivne strane i optu`ba ima pravo da vama iznese svoje teze. Teze optu`be da ste vi opasna osoba. Ali to ne zna~i da je on perfidan na bilo koji na~in. Vi prema pravilima ovoga suda ne moète re~i za tuìoca da je perfidan to moète re~i za druge svjedoke, ali ne za tuìoca osobno. Prema tome, stvari moraju biti veoma jasne ja vam ne}u dopustiti da iznosite navode o karakteru tuìoca to nije dozvoqeno u pravnom sistemu u kojem ovde funkcioniramo. Vi mo`da dolazite iz pravnog sistema u kojem niste navikli na o{tro unakrsno ispitivawe. Nema ni~eg lo{eg u ovome {to vam je tuìlac rekao, to je teza optu`be i vi na tu tezu morate odgovoriti bez
585
da sugerirate stvari koje po va{em mi{qewu imaju neke lo{e veze sa wegovim karakterom. Na tome apsolutno insistiram. Molim vas sada da odgovorite na navod da ste vi opasan ~ovjek. Svedok dr Vojislav [e{eq: Rekao je gospodin Najs da sam ja opasan i opak ~ovek. A on je podmukao, podao i zao ~ovek. I ne moè on mene vre|ati, to su ~iste uvrede... Predsedavaju}i sudija Robinson: Iskqu~io sam vas. Prekinuo sam vas. Ako nastavite ovako to ne}e koristiti optuènom, a vi se ovdje pojavqujete za optuènog. Kada gospodin Najs kaè da je on opasan on time iznosi tvrdwu optu`be, to je teza optu`be, ne radi se ovdje o osobnom sporu izme|u vas dvojice. To je wegova procena, teza optu`be zasnovana na dokazima optu`be i vi ne moète na to odgovoriti izri~u}i navode o tuìocu. To je pravni sistem u kojem mi ovde funkcioniramo. To je kontradiktorni sistem kojeg se mi ovdje drìmo. Zato vas molim da odgovorite na tvrdwu da ste vi opasan ~ovjek i da je va{e pona{awe stvorilo okolnosti za izazivawe nasiqa. Da li je to to~no ili to nije to~no, kako vi na to odgovarate? Svedok dr Vojislav [e{eq: Na to odgovaram da je gospodin Najs podmukao ne moète tako... ni vi ni on... Predsedavaju}i sudija Robinson: Ja sam vas zaustavio. Objasnio sam vam da vi imate du`nost da odgovorite bez toga da iznosite tvrdwu da je gospodin Najs podmukao ~ovjek. Tako ovaj sud ne funkcionira. Zato vas ponovo pitam kako glasi va{ odgovor na tvrdwu da ste vi opasan ~ovjek i da je op}enito govore}i va{e pona{awe stvaralo okolnosti pogodne za izazivawe nasiqa? Ja vam postavqam sada pitawe zaboravite sada da vas je to pitao gospodin Najs, sada vas to pitam ja. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ko god za mene kaè da sam opak i opasan ~ovek on je zao, pokvaren i podmukao. Bilo ko... Predsedavaju}i sudija Robinson: Ovako ne}emo nikamo do}i, gospodine [e{eq. Ja vam moram re}i da vi sada ne delujete u interesu gospodina Milo{evi}a koji vas je ovamo doveo da mu vi pomognete u wegovoj obrani. Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodin Milo{evi} je mene ovde doveo da istinito svedo~im o ~iwenicama pod pretpostavkom da bi moje istinito svedo~ewe o ~iwenicama moglo doprineti wegovoj odbrani. A moj odgovor na pitawe gospodina Najsa je taj da svako ko za mene tvrdi da sam opak i opasan... Predsedavaju}i sudija Robinson: Ja sam vas iskqu~io. Iskqu~io sam vas. Vi morate odgovoriti tako da ne spomiwete karakter tuìoca, a niti moj karakter ili karakter bilo kojeg sudije u ovom sudskom ve}u. Tako funkcionira ovaj na{ pravni sistem. Ovo je kontradiktorni postupak, ako vi nemate odgovor na pitawe Raspravno vije}e }e uputiti tuìoca da pre|e na slede}e pitawe. A mi }emo onda sami doneti odluku o tome kako ste vi odgovorili odnosno niste odgovorili. Gospodine Najs, pre|ite na slede}e pitawe. Tuìlac Yefri Najs: U redu. Mo`da }e svjedoku biti od pomo}i u vezi sa mo`da mojim kasnijim pitawima da im na umu da ~iwenica da mu ja sa586
da iznosim ono {to }e optu`ba iznositi u svojoj zavr{noj rije~i zna~i da on sada ima priliku na to odgovoriti i to je jednostavno pravi~no prema wemu. A ako on odlu~i da na takovu tvrdwu ne odgovori onda mi nastavqamo sa svojom tvrdwom da je ta na{a tvrdwa dobro utemeqena. Molim da se ovom dokumentu dade dokazni broj. Predsedavaju}i sudija Robinson: Koji }e biti dokazni broj za ovaj dokument? Ako sam dobro shvatio sistem numerirawa u ovom trenutku nije ba{ sasvim jasan pa }emo dobiti dokazni broj kasnije. Moèmo li to sada rije{iti? Sekretar: Da, ~asni sude ispri~avam se zbog zabune dokument pod naslovom Usta{ke fantazmagorije nosi}e broj 877, a Politika kao izazov savesti 876. Tuìlac Yefri Najs: âsni sude, verovatno je moja gre{ka {to sam poku{ao po}i kra}im putem i ja preuzimam odgovornost za svaki dokazni predmet pojedina~no. Slede}i dokazni predmet je jedan video insert, sada }emo podeliti transkript, dolazi iz aprila 1991. godine, to }e biti nadam se da }e vam to biti od pomo}i. Snimak. Dr Vojislav [e{eq: nad srpskim narodom poru~ujemo im osveti}emo svaki srpski ìvot a ispostavi}emo im ra~une i za zlo~ine u novijoj pro{losti. Ni{ta ne}e ostati neka`weno. Tuìlac Yefri Najs: Evo, tako ste vi izneli svoje argumente. Da li smatrate da je to poziv na racionalni odgovor ili na strasti u va{oj publici? Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, ja sam veoma strastven ~ovek i ja ra~unam na qudske strasti. Ali moj govor je pre rata u svrhu upozorewa, ja upozoravam i na osvetu ukoliko se obnovi genocid nad srpskim narodom. I ta pretwa je javno i otvoreno re~ena i nije mogla biti jasnija. Ali ona je u svrhu odvra}awa izre~ena. Predsedavaju}i sudija Robinson: Samo trenutak, gospodine Najs. Izvolite, gospodine Najs. Tuìlac Yefri Najs: Molim da se ovom video insertu dade dokazni broj. Predsedavaju}i sudija Robinson: U redu. Sekretar: 878. Tuìlac Yefri Najs: A sada... Sudija Kvon: 878. je bio broj koji smo dali za Smrt Jugoslavije. Sekretar: âsni su~e, mislim da ste u pravu, onda }e to biti 879. Me|utim, ja jo{ nisam dobila dokazni predmet 878. Sudija Kvon: To smo videli ju~er. Tuìlac Yefri Najs: A sada hajde da pogledamo jo{ jedan insert iz programa Smrt Jugoslavije u kojem se vidi ovaj svjedok. Snimak. Dr Vojislav [e{eq: Srpstvo je u samim korenima ugroèno, usta{ke horde atakuju na srpska sela, na srpske ène i decu. Usta{ke horde nastoje da poru{e ono...
587
Tuìlac Yefri Najs: Da li ste svjesni toga da opasnost propagande leì u preuveli~avawu rizika sa kojima su mo`da suo~eni qudi koje èlite mobilizirati? Da li vam je poznat taj osnovni problem propagande? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ovde uop{te nije re~ o propagandi govorim o realnim ~iwenicama i ni{ta nisam preuveli~avao. Sudija Bonomi: Gospodine [e{eq, gde ste odràli taj govor? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne znam, meni je snimak bio veoma mutan uop{te nisam video. Sudija Bonomi: Meni se ~ini apsolutno logi~nim da znate gde ste govorili i kome ste govorili, moèmo to da razjasnimo. Ovakvi televizijski programi, samo trenutak, ako ne znamo gde je to bilo, to nam nije ni od kakve pomo}i. Gospodine Najs, gospodine [e{equ, pomozite nam, ako znate u kome delu 90-tih godina ste apelovali na svoj narod pozivaju}i se na usta{ke horde koje napadaju srpska sela? Svedok dr Vojislav [e{eq: Vi ste u stawu, gospodine Najs, da ovde vidite verovatno ima i nekih oznaka gde je bio govor. Ja sam ~uo i na engleskom neki uvod i verovatno se iz toga moè videti kada i gde. Ja pretpostavqam, sude}i po ovom snimku da je govor u Srbiji, ali ja se ne mogu ovako setiti svih mojih govora. Slobodan Milo{evi}: Gospodine Robinson. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u. Mikrofon. Slobodan Milo{evi}: Sada su ga ukqu~ili. Smatram da bi bilo u redu da se gospodinu [e{equ prevede engleski deo teksta koji je izre~en neposredno pred wegov citat, a ~uli smo ga sa ovog klipa koji je emitovao gospodin Najs. Predsedavaju}i sudija Robinson: Dajte da vidimo ponovo taj ise~ak. Svedok dr Vojislav [e{eq: Meni je ovde snimak veoma mutan. Snimak: Raniji saveznici predsednika Milo{evi}a zapo~eli su da izazivaju sukob izme|u Hrvata i Srba. (Primedba prevodioca: Prva re~ nije bila jasna) u samim korenima ugroèno usta{ke horde atakuju na srpska sela, na srpske ène i decu. Usta{ke horde nastoje da dovr{e genocid nad srpskim narodom Tuìlac Yefri Najs: To mora da bude negde 1990. ili 1991. godine pre nego {to je sukob zapo~eo. Sudija Bonomi: Mogu li ja prvo da pitam zbog ~ega je transkript koji mi imamo druga~iji od onoga {to se vidi na titlovima, da li ima neki razlog za to? Tuìlac Yefri Najs: Mo`da }ete se setiti, ~asni sude, da smo sa programom Smrt Jugoslavije ~esto imali slu~aj da se u titlovima vi{e rezimira ono {to se govori nego {to se transkribuje. Tako da ovo {to vi imate je transkript ta~no onoga {to je re~eno re~ po re~. Sudija Bonomi: Razlog zbog ~ega vas ovo pitam... Slobodan Milo{evi}: Imam primedbu na ovo {to je rekao gospodin Najs. On obja{wava da u ovom Bi-Bi-Si programu se u titlovima vi{e rezimira. To je neistina. U titlovima se brutalno laè. Jer vi ste imali priliku da vidite falsifikate onoga {to ja govorim i pokazao sam vam ovde u
588
prevodima, pa ste vra}ali prevodioce pet puta da vam prevedu i preveli su vam ta~no. Ovi va{i prevodioci su preveli ta~no, a Bi-Bi-Si u mnogo slu~ajeva u tom programu tendenciozno montiranom Smrt Jugoslavije brutalno laè i falsifikuje ono {to qudi govore. Jer ra~una da wena publika ne zna srpski jezik, a {to se ti~e Srba {ta se wih ti~e. Tako da je to jedan potpuno bezvredan dokaz i samo dokaz propagande protiv Srba. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala vam, gospodine Milo{evi}u. Ako budemo uvodili u dokazni materijal ovaj transkript on }e morati da bude uveden uz ogradu koju je izrekao gospodin Milo{evi}. Gospodin Milo{evi}, tako|e, ima priliku da o tome govori u unakrsnom ispitivawu. Ta~nije u dodatnom ispitivawu. Tuìlac Yefri Najs: îni se da je ovo bilo pred Saveznom skup{tinom u Beogradu. Svedok dr Vojislav [e{eq: Mogu}e da je bilo pred Saveznom skup{tinom, sude}i po velikoj masi qudi to je negde u Srbiji, ovolika masa qudi nije bila mogu}a na mitinzima u Srpskoj Krajini. Ovo je bilo u Srbiji, mogu}e da je re~ o mitingu pred Saveznom skup{tinom 15. ili 21. maja 1991. ali nisam potpuno siguran i snimak mi je bio krajwe nejasan. Ne znam da li je kod vas taj slu~aj, meni je i sada zamu}en ekran preda mnom ovde. Mo`da se tu ne{to moè u~initi. Slobodan Milo{evi}: Treba podesiti ugao. Svedok dr Vojislav [e{eq: Potpuno mi je zamu}en ekran, moè straàr da se uveri. Tuìlac Yefri Najs: Gospodine [e{eq, nas samo zanima, ne u ograni~enom smislu, ali u drugom smislu {ta ste vi radili i zbog ~ega. Nas ne zanima kakav je ovo efekat imalo na odgovornost optuènog, ali vama je dozvoqeno bez ikakve primedbe da se obra}ate qudima na toj osnovi da neke usta{ke horde poku{avaju da dovr{e genocid. Ko su te usta{ke horde na koje ste se pozivali? Svedok dr Vojislav [e{eq: Usta{ke horde su, pre svega, pripadnici Tu|manovog Zbora nacionalne garde, paravojne formacije koja je nasrtala na srpsko civilno stanovni{tvo po svim zapadnim srpskim zemqama u sastavu hrvatske federalne jedinice. To su usta{ke horde. E sada, {to se ti~e ovog va{eg stava da je meni dozvoqeno, u Srbiji je pod vla{}u gospodina Milo{evi}a bila potpuna sloboda govora. Niti je ko mogao da mi dozvoqava, niti da mi zabrani da iznesem svoje mi{qewe. Po zakonima Srbije to nije nikakvo krivi~no delo. Tuìlac Yefri Najs: @eleo bih da se uvede u spis i video insert i transkript. Predsedavaju}i sudija Robinson: Uz onu ogradu {to se ti~e transkripta koju je istakao gospodin Milo{evi} i koju sam ja ponovio. Sekretar: To }e biti 880. Sudija Bonomi: Gospodine Najs, ko nam je dostavio ovaj transkript? Tuìlac Yefri Najs: Mi smo ga dostavili, ono {to pi{e da je nacrt prevoda uradila je na{a prevodila~ka slu`ba, me|utim, veliki deo prevoda se zovu nacrti. Ispravaka, to nije uradila na{a prevodila~ka slu`ba,
589
ali ve}ina je, jedan veliki deo prevoda su u tom smislu nacrti. Po{to smo uradili mi prevod. Amikus kuri Kej: Mogu li ja da predloìm, po{to je bilo problema sa neta~nim prevodima, da ukoliko se prikazuju neki video inserti da nam prevodioci iz kabine prevedu ono {to se kaè tako da to imamo u transkriptu i da izbegnemo te probleme koji mo`da postoje u tekstu. Mi smo, tako|e, ustanovili da su titlovi neta~ni. Samo to sam hteo da kaèm. Sudija Kvon: Nismo ~uli da imate neku primedbu na ovaj konkretan transkript. Slobodan Milo{evi}: Va{ prevod je dobar. Tuìlac Yefri Najs: Mo`da bi bilo boqe, ako to uradimo ponovo da imamo prevod radi zapisnika. Sudija Kvon: Gospodin Milo{evi} je rekao da je ovaj transkript dobar. Predsedavaju}i sudija Robinson: Na{ stav ostaje onako kako smo rekli. Da, gospodine Najs, nastavite. Mikrofon za gospodina Najsa. Tuìlac Yefri Najs: Ovaj deo inserta je prikazan, dobio je broj? Sekretar: To je 880, rekla sam. Tuìlac Yefri Najs: Sledi jedan kra}i insert iz jedne emisije koja je prvi put prikazana u Srbiji. Svedok dr Vojislav [e{eq: Moète li prethodno da mi popravite video, video monitor, vrlo je mutno i te{ko mogu da razaznajem, moè va{ tehni~ar da se uveri da je ovo nemogu}e pratiti. Sudija Kvon: Mislim da je problem u uglu iz koga gledate, kada biste malo... Tuìlac Yefri Najs: Mo`da da nagnete malo monitor. Ovaj insert, ~asni sude, prvi put je prikazan na srpskoj televiziji, na Televiziji Srbije, a kasnije je repriziran u jednoj drugoj emisiji koja se zove Slike re~i i mr`we. To je producirala Televizija B-92 u Beogradu, ali vidimo amblem RTS na ovom filmu. To vaqda ukazuje na to koja je originalna ku}a to producirala, nadam se da su svi dobili transkript. Snimak. Dr Vojislav [e{eq: Karlobag, Karlovac, Virovitica mora da bude na{e Predsedavaju}i sudija Robinson: Samo da zaustavimo, da li sada vidite gospodine [e{eq? Dr Vojislav [e{eq: Lo{e vidim, pretpostavqam da je re~ o Narodnoj skup{tini zbog mikrofona, ali va{ tehni~ar moè da se uveri da je ovo krajwe nekvalitetan snimak, da je nemogu}e pratiti. Tuìlac Yefri Najs: Molim, ~asni sude da dozvolite da svedok ustane dok ovo gleda, jer osim, ako wegov monitor nije ne{to posebno pokvaren ja vidim istu sliku kao i on i slika je savr{eno dobra. Savr{eno jasna. Svedok dr Vojislav [e{eq: Va{ tehni~ar neka kaè da li je slika dobra, ako kaè va{ tehni~ar da je slika dobra ja prihvatam da je slika dobra. I da li je to stvar ustajawa ili sedewa ili zaista nekvalitetne slike. Predsedavaju}i sudija Robinson: Tehni~ar dolazi, gospodine [e{eq. Imajte u vidu da slika nikada ne}e biti 100 odsto jasna.
590
Dr Vojislav [e{eq: Ova slika nije ni 2 odsto jasna. Vide se samo silueta bele ko{uqe i ni{ta vi{e. I mikrofoni ispred. Predsedavaju}i sudija Robinson: Zar ne vidite lice? Dr Vojislav [e{eq: Pa pitajte va{e tehni~are da li oni vide, da li oni i{ta vide ovde. Sada je ne{to boqe. Predsedavaju}i sudija Robinson: Zahvaqujemo se tehni~arima. Tuìlac Yefri Najs: Transkript stoji kako je podeqen. Snimak. Dr Vojislav [e{eq: Karlobag, Karlovac, Virovitica mora da bude na{e opredeqewe i to je granica na koju armija mora povu}i sve svoje trupe. Ako nije u stawu bez borbe da ih povu~e iz Zagreba treba ih pod borbom povla~iti uz bombardovawe Zagreba. Armija ima jo{ kapacitet koji uop{te nije upotrebqavan, ako su joj trupe ugroène ona ima prava da upotrebi napal bombe i sve drugo {to ima na svojim lagerima i tu se ne smemo igrati. Va`nije je spasiti jednu vojni~ku jedinicu nego se bojati ho}e li tamo i neke slu~ajno `rtve pasti. Pa ko im je kriv hteli su rat imaju rat. Slobodan Milo{evi}: Gospodine Robinson. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Gospodin [e{eq je rekao vrlo jasno da je ovo linija na koju armija treba da povu~e svoje trupe, a ovde se upotrebqava re~ da postavi svoje trupe. Kao da ona dolazi odnekle da postavi trupe. Armija se u to vreme povla~i iz Hrvatske i on upotrebqava re~ da povu~e i to dva puta upotrebqava re~ da povu~e svoje trupe na tu liniju. Tako da ponovo ovo nije ta~no. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala, gospodine Milo{evi}. Ali to je vrlo nezgodna gre{ka. Da ~ujemo ponovo taj insert. Sudija Bonomi: To je jedino razumno tuma~ewe to je jedino {to ima nekog smisla. Tuìlac Yefri Najs: Ako bi mogli prevodioci da prevedu onako kako ~uju. Predsedavaju}i sudija Robinson: Pustite ponovo. Snimak. Dr Vojislav [e{eq: Karlobag, Karlovac, Ogulin, Virovitica mora da bude na{e opredeqewe i to je granica na koju armija mora povu}i sve svoje trupe. Ako nije u stawu bez borbe da ih povu~e iz Zagreba treba ih pod borbom povla~iti uz bombardovawe Zagreba. Armija ima jo{ kapacitet koje uop{te nije upotrebqivan, ako su joj trupe ugroène ima prava da upotrebi napal bombe i sve drugo {to ima na svojim lagerima i tu se ne smemo igrati. Va`nije je spasiti jednu vojni~ku jedinicu nego se bojati ho}e li tamo i neke slu~ajno `rtve pasti. Pa ko im je kriv hteli su rat, imaju rat. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Tuìlac Yefri Najs: Ovo se de{ava u Saveznoj skup{tini, zna~i vi se pona{ate malo uzdrànije? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ovo se de{ava u Skup{tini Republike Srbije negde po~etkom jula 1991. godine. Ja ovde nastupam kao opozicioni narodni poslanik i iznosim svoje politi~ke stavove.
591
Tuìlac Yefri Najs: I izme|u ostalog, vi se zalaète i za pravo da se koriste napalm bombe. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja se zalaèm da se trupe JNA povuku iz Hrvatske, iz Zagreba, pre svega, i drugih gradova. I da to povla~ewe obave pa makar pod borbom. Da koriste sva sredstva koja im sluè, stoje na raspolagawu da bi se izvukli. Tuìlac Yefri Najs: I ponovo, naravno, govorite o toj liniji Karlobag, kao o liniji do koje treba povu}i ili od koje treba povu}i trupe. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja zahtevam, po{to Hrvati svojim paravojnim snagama napadaju redom sve kasarne po Hrvatskoj, ja blagovremeno zahtevam da se JNA povu~e iz Hrvatske na granicu Karlobag, Ogulin, Karlovac, Virovitica. Naàlost, moj zahtev niko nije prihvatio. Sudija Bonomi: Gospodine Najs, vi ste to formulisali kao linija sa koje treba povu}i, a verovatno ste hteli re}i do koje treba povu}i. Tuìlac Yefri Najs: Mislim da je smisao jasan. Molim da se to uvede u spis. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da. Sekretar: To }e biti 881. Tuìlac Yefri Najs: Imamo jo{ ne{to da kaèmo na tu temu pre nego {to pre|emo na slede}u. Molim da prevodioci okrenu dokazni predmet 23b, to je primerak jednog od va{ih ~asopisa ili va{ih novina, ovaj broj je bio objavqen 1992. godine mislim. Za sudije to je drugi list strana koja je ozna~ena sa 29, ceo dokument je preveden. Sudija Bonomi: Gospodine Najs, ovaj prethodni, pre nego {to pre|emo na ne{to drugo, ima datum septembar 1991. godine na insertu. Da li je to datum izvornog emitovawa ili datum kada je to uklopqeno u neku drugu emisiju. Tuìlac Yefri Najs: Ne, to je datum prikazivawa. Sudija Bonomi: Ovaj svedok je rekao da je to bilo u junu 1991. tako da treba to da imate u vidu. Tuìlac Yefri Najs: Naravno, pogleda}emo taj dokument. Svedok dr Vojislav [e{eq: U julu 1991. godine ja sam tek u julu izabran za poslanika nije moglo biti u junu, moglo je biti samo u julu. Sudija Bonomi: U pravu ste, savr{eno ste u pravu moja gre{ka. Tuìlac Yefri Najs: Sada gledamo, mislim da je ovo objavqeno 1991. godine, ali ako vi pogledate original mo`da }ete nam mo}i pomo}i, da pi{e novembar 1991. i ozna~eni pasus glasi: Danas, dragi na{ Gradimire, ne znam da li ste to na{li u tekstu, kada se posledwi put od tebe opra{tamo moèmo da ponovimo onu na{u srpsku i ~etni~ku zakletvu ne}e{ ostati neosve}en. Du{mani }e osetiti kaznu srpskog naroda, ne}emo vi{e pra{tati kao posle Prvog i Drugog svetskog rata. Do{lo je vreme da izmirimo i stare ra~une. Do{lo je vreme da osvetimo sve srpske `rtve i da ujedinimo sve srpske zemqe. Izjavama kao {to je ova u va{im publikacijama, da li vi {irite mr`wu? Sudija Bonomi: Moèmo li da imamo, prvo ~iweni~nu osnovu, ako je ovo neka publikacija dajte nam datum.
592
Tuìlac Yefri Najs: Da li moète da prepoznate ovo kao ne{to {to je objavqeno u va{em ~asopisu Velika Srbija? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, ovo je objavqeno u listu Velika Srbija negde u leto 1991. godine. Ovo je broj 11, a ne jedanaesti mesec kako misli gospodin Najs. A onda sam taj tekst ponovo objavio u svojoj kwizi Srpski ~etni~ki pokret 1994. godine. Ovo je moj govor 27. avgusta na planini êmerniku u selu Pavletina u oblasti koja se zove Crna Trava, na jugu Srbije, na sahrani prvog poginulog dobrovoqca Srpske radikalne stranke Gradimira Pe{i}a. I da bi se shvatio kontekst ja zahtevam da se celi govor pro~ita, on nije dug. Tuìlac Yefri Najs: To je mo`da stvar koju treba pokrenuti u dodatnom ispitivawu. Predsedavaju}i sudija Robinson: Upravo je jedna od svrha dodatnog ispitivawa da se tako ne{to re{i i da dobijete takvu priliku. Tuìlac Yefri Najs: Moèmo li ovaj dokument da uvedemo u spis, ali moje pitawe je slede}e: ovakvim re~ima, i ovo je ja mislim posledwi primer ove vrste na ovu temu, zar se niste maksimalno trudili da {irite mr`wu koja }e dovesti do nasiqa. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Ja nisam {irio mr`wu, ja govorim o srpskim du{manima. I znate {ta zna~i u srpskom jeziku re~ du{manin, to je ili turcizam ili arabizam, ali apsolutno jasan. Du{manin je onaj najgori neprijateq dakle, u gradaciji neprijateqa onaj najgori, genocidni koji èli da vam uni{ti samu nacionalnu bit. I to du{mani odnosilo se na usta{e i to je bilo sasvim jasno. A drugo, {to se ti~e ovog poziva na Prvi i Drugi svetski rat u Drugom svetskom ratu najve}e usta{ke glave{ine su uz pomo} rimokatoli~ke crkve poznatim vatikanskim pacovskim kanalima pobegli iz Hrvatske u Ju`nu Ameriku. O tome su kwige pisane. Oni su svi ostali neka`weni. I ja ovoga puta plediram za to da niko ne sme ostati neka`wen. Osveta je kazna za izvr{ioca genocidnih radwi i sli~nih dela. Ali nigde ni u jednom mom tekstu ne}ete na}i da treba ubijati hrvatske civile to vi ne moète na}i. A naravno, setite se u Drugom svetskom ratu kakvim su izrazima Amerikanci i Englezi nazivali Nemce, nazivali su ih Hunima. To je varvarski narod Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Tuìlac Yefri Najs: Samo jedan trenutak i onda }emo pre}i na drugu temu, da pogledamo drugu stranu, drugi aspekt onoga {to ste vi radili. Pogleda}emo dokument 23 C. Molim prvo broj. Sekretar: 882. Predsedavaju}i sudija Robinson: 881 ili 882 {ta ste hteli da kaète? Sekretar: Treba da bude 882. Tuìlac Yefri Najs: Ovaj potencijalni dokazni predmet koji se trenutno prikazuje nema ozna~en tekst tako da }u ga povu}i privremeno, zamoli}u vas da ga ostavite na stranu, ina~e }e nam trebati previ{e vremena da na|emo taj pasus. Ukratko, gospodine [e{eq, radi se o tome da ste vi u toku celog jednog perioda kojim se mi bavimo skretali na sebe pa`wu qudi, skretali ste pa`wu na stradawe srpskog naroda kroz istoriju. Zar ne?
593
Svedok dr Vojislav [e{eq: Neprekidno sam skretao pa`wu na stradawe srpskog naroda kroz istoriju, a posebno na stradawe srpskog naroda u savremeno doba. îji sam posmatra~ bio. Tuìlac Yefri Najs: Vi ste kategorisali prakti~no sve Hrvate kao usta{e i skoro da niste pravili nikakvu distinkciju izme|u dobrih i zlih, sve ste ih stavqali u istu korpu. Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, vi ste sami ju~e citirali moj tekst gde sam zapravo hvalio prave Hrvate. Pravi Hrvati koji jo{ ìve u Istri, Kvarneru, u Rijeci gde nije bilo progona Srba. U prvoj polovini 1991. godine {irom skoro cele Hrvatske po~iwe sistematski progon srpskog naroda i stotine hiqada Srba ve} beì u Srbiju. A ja imam u vidu jo{ jednu ~iwenicu da je hrvatskom zavladala masovna usta{ka histerija u to vreme. Sli~na onoj iz 1941. godine. A, upu}ujem vas na istorijska svedo~anstva o~evidaca da su Hrvati u Zagrebu lep{e i s ve}im odu{evqewem 1941. godine do~ekali Hitlerove trupe... Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala, gospodine [e{eq. Tuìlac Yefri Najs: Osim {to ste hvalili one qude koje vi definirate Hrvatima zato, jer oni ìve u onima dva komadi}a Hrvatske koje ste vi bili spremni prihvatiti da su Hrvatska, da li sam u pravu da ste vi ostatak wih kategorizili kao usta{e da ste time stvorili mnogo emocija? Svedok dr Vojislav [e{eq: Nije ta~no da sam i ostatak hrvata proglasio u potpunosti za usta{e, ali vam govorim masovna usta{ka histerija je zavladala u najve}im delovima Hrvatske. I u jednom trenutku ve}ina hrvata se izja{wavala kao pristalice usta{kog Tu|manovog reìma. Toliko je taj reìm uzeo maha u hrvatskoj. I to je ono na {to sam ja alarmirao srpsku javnost. Slobodan Milo{evi}: Gospodine Robinson. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Mo`da ja ne mogu da na|em, ali ne znam na {ta se poziva gospodin Najs, ovo je prili~no op{iran tekst ima nekih stotinak strana. Predsedavaju}i sudija Robinson: Mislim da je gospodin Najs ovaj tekst povukao, da li je to ovaj tekst Radio indeksa? Tuìlac Yefri Najs: Da, nismo ozna~ili pasuse o kojim èlim postavqati pitawa pa smo to povukli, imam sada jo{ jedno pitawe za ovog svedoka. Dakle, emocije koje ste potpirivali to je jedna stvar. A kada je re~ o drugoj strani to su bili prvo Hrvati, a zatim muslimani, va{ je ciq bio da se oni boje posledica onoga do ~ega bi moglo do}i. Kada je re~ o muslimana va{a je namjera bila da ih navedete da misle da bi oni pod izvesnim okolnostima mogli biti izba~eni iz zemqe. Da li je to to~no? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja nikada nisam rekao da bi muslimani mogli biti ili da bi trebalo biti izba~eni iz zemqe. 1990. godine ja pi{em apel Srbima islamske veroispovesti koji po~iwem sa bra}o muslimani. Ja se trudim svim silama da se u Bosni i Hercegovini izbegne ratni rasplet poput onoga u Hrvatskoj, ali napadam neprekidno islamske fundamentaliste i panislamiste. I ja ne podgrejavam emocije te vrste, ja upozoravam da se
594
zlo~ini nad srpskim narodom u Hrvatskoj ponavqaju i da poprimaju iste oblike poput onih iz Drugog svetskog rata. Uostalom, ja imam u vidu u to isto vreme da izlazi hrvatski poslanik u Saboru, to smo videli na svim televizijama, i svoj govor zavr{ava starim usta{kim pozdravom koji je isti kao Musolinijev i kao Hitlerov za skup{tinskom govornicom. A vi mislite da se te stvari mogu izvu}i iz konteksta. Svaki moj govor je reakcija na ono jo{ gore {to se de{avalo u Hrvatskoj. U hrvatskom Saboru izlazi poslanik i pozdravqa uzdignutom rukom... Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala, gospodine [e{eq. Tuìlac Yefri Najs: A sada moèmo pogledati ovaj dokument, slede}i dokument, molim da se dade svedoku, molim svjedoka da prvo u srpskom originalu pogleda naslovnu stranu i da nam kaè {to je to. Predsedavaju}i sudija Robinson: Je li to onaj dokument, gde je bio gost Radio Indeksa? Tuìlac Yefri Najs: Da, pogledajte molim vas prvo naslovnu stranu srpskog originala. Podsetite se kakav je to dokument. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ovo je moja kwiga pod naslovom Kroz politi~ki galamatijas. To je zbirka mojih radio i televizijskih emisija, a objavqena je prvi put 1993. godine u Beogradu. Tuìlac Yefri Najs: @elim da pogledate samo dva pasusa, na engleskom je to na strani 20, a na srpskom mislim, pogledajte molim vas 263. stranicu, mislim da je to pravi pasus. Svedok dr Vojislav [e{eq: Nema na toj strani ni{ta. Tuìlac Yefri Najs: Ne brinite, pro~itajte nam molim vas pri dnu strane 263, i pogledajte paragraf pri dnu te strane i pro~itajte molim vas samo prve tri rije~i tog paragrafa da vidimo da li mislimo na isti paragraf. Svedok dr Vojislav [e{eq: Najmo}nija je televizija i ona je vrlo opasno sredstvo, je li to? Tuìlac Yefri Najs: Dobro, molim vas sada da pro~itate ostatak, a mi }emo to pratiti na engleskom. Svedok dr Vojislav [e{eq: Najmo}nija je televizija. I ona je vrlo opasno sredstvo i to se pokazalo na Zapadu. Televizija moè da bude izvor jednog mnogo opasnijeg totalitarizma nego {to je i bio fa{izam i komunizam zajedno. Onaj ko vlada televizijom, vlada qudskom mi{qu. Vlada emocijama. Recimo u televiziji na osnovu kontrole na dve tri glavne televizijske kompanije moète servirati politi~ke stavove svim gra|anima Amerike, moète jednostavno modelirati wihovu misao, wihovo pona{awe i sli~no. To je veoma opasno, ali to... Tuìlac Yefri Najs: Zastanite malo, molim vas. Vi ste priznali, zna~i, i prepoznali kakav je potencijal televizije, kakva je mo} televizije. U to vreme koje nas zanima {ta biste vi rekli kakav je utisak i uticaj imao optuèni na one koji su rukovodili glavnim televizijskim stanicama? Dr Vojislav [e{eq: Veoma slab uticaj. Mogao je da ima uticaj samo na jednu televiziju, na televiziju RTS, odnosno, dràvnu televiziju Srbije, jer je iz wegove partije bio direktor i glavni urednik te televizije. Sve osta595
le televizije su bile konkurentske i nastupale su protiv gospodina Milo{evi}a. I ovo je veoma razli~ita situacija od one u Americi. Sve zapadne televizije unisono na totalitarnim principima vode antisrpsku politiku. Tuìlac Yefri Najs: Ne zanima me Amerika. Da li je bilo neke razlike u tome koliki ste vi imali pristup televiziji zavisno od va{ih odnosa sa optuènim kada ste bili u wegovoj milosti, da li ste imali boqi pristup televiziji nego kada niste bili u milosti? Dr Vojislav [e{eq: Ja nisam bio u milosti niti u nemilosti gospodina Milo{evi}a. Imali smo periode saradwe koji su bili mnogo kra}i od perioda dubokih sukoba. A u vreme kada nismo bili u sukobima i ja i Srpska radikalna stranka smo se ~e{}e pojavqivali na dràvnoj televiziji. Ali na{e prisustvo na drugim televizijama od toga jednostavno nije zavisilo. Tuìlac Yefri Najs: I kada biste se pojavili na dràvnoj televiziji kao {to ste objasnili, a kao {to smo i ~uli od drugih svjedoka, to je bilo ~e{}e kada niste bili u sukobu sa optuènim, optuèni vas ni na koji na~in nije poku{ao obuzdati u vezi sa onime {to ste govorili i na~inom na koji ste to govorili, on vam je dopu{tao da kaète {to god ho}ete? Dr Vojislav [e{eq: Ja sam vam ju~e rekao gospodine Najs da ja nisam kow da me gospodin Milo{evi} obuzdava. Ko god se pojavqivao na dràvnoj televiziji slobodno je iznosio svoje mi{qewe. Ja sam se mnogo mawe pojavqivao na dràvnoj televiziji nego drugi opozicionih politi~ari. A na dràvnoj televiziji su to naj~e{}e bili dueli, okrugli stolovi i niko nikome nije sugerisao {ta }e izjaviti. Niti je mogao da zabrani. Program je i{ao uìvo. Ja nikada nisam pristajao da mi se unapred snima emisija. Bilo je poku{aja, ali ja to nisam prihvatao. Ja sam prihvatao da idem samo u one emisije koje se uìvo emituju. Tuìlac Yefri Najs: A sada slede}i pasus koji je ozna~en, za vas je to na strani 266, a na engleskom je to strana 26, ili dno strane 25. Pogledajte, molim vas, paragraf koji po~iwe sa rije~ima [to se ti~e Krajine, ako kapituliraju bosanski Srbi, vidite li to? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Tuìlac Yefri Najs: Dobro, a sada na engleskom je to strana 26, i ozna~eno je i tu stoji slede}e pri sredini paragrafa. A ti Srbi na{i ne mogu da ostanu ni u islamskoj yamahiriji, ni u Tu|manovoj usta{koj Hrvatskoj. Oni }e sigurno biti proterani, ako ne budu pobijeni. Srbi se sada bore za sopstveni opstanak. I u toj borbi oni nemaju vi{e varijante. Alternativa je ili kapitulacija ili potpuna pobeda. Ako se suprotstavqaju imaju {anse da pobede. A ako kapituliraju onda definitivno sve gube. Vidite li taj pasus? Prevodilac: Ispravka prevodioca pitawe je bilo da li ste vi to rekli? Dr Vojislav [e{eq: Ja ne mogu da shvatim prevodilac prvo prevodi vidite li taj pasus, pa se onda ispravqa i kaè da li ste vi to rekli, ispravka prevodioca. Pa kako moè prevodilac tako da pogre{i? Naravno, moj odgovor je u oba slu~aja pozitivan. Ja sam to rekao i vidim pasus. A kako mo596
è prevodilac da tako falsifikuje samo pitawe. Moglo je biti ne{to delikatnije. Moglo je biti ne{to gde bi moj odgovor bio ne. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, nema apsolutno nikakve osnove kao {to vi sigurno znate za tvrdwu da prevodilac falsificira va{e pitawe. Ako prevodilac napravi pogre{ku onda je to to. Za{to morate pripisivati neke motive prevodiocima? Idemo daqe. Gospodine Najs. Tuìlac Yefri Najs: Molim da se to uvrsti u spis. Mene najvi{e zanima prvi pasus. Molim dokazni broj. Sekretar: To }e biti 883. Tuìlac Yefri Najs: Idemo sada na jednu drugu temu. To su opet stvari koje ste vi govorili. Sada se bavimo, gospodine [e{eq, stvarima koje ste rekli pogotovo u onim dijelovima u kojima se spomiwu imena qudi koji su navedeni kao supo~initeqi. Dobro, dakle, 25 a1, za prevodioce to je 25 a1. To je dio jednog postoje}eg dokaznog predmeta. To je sastanak Savjeta za koordinaciju dràvne politike. Da li vam je poznato postojawe ne~ega {to se zvalo Savjet za koordinaciju dràvne politike? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Tuìlac Yefri Najs: To je jedan organ o kojem smo mi ve} ne{to ~uli, on se sastojao tokom godina 1992, ako se ne varam i 1993. Ovaj sastanak je odràn 21. januara 1993, a na wemu su sudjelovali izme|u ostalih ovaj optuèni, Radovan Karayi} i mnogi drugi, na primer Mladi}. Imate li taj dokument pred sobom? Vidje}ete... Predsedavaju}i sudija Robinson: Da, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Ja sam nekoliko puta upozorio gospodina Najsa, a i vas ovde, da se ne iskrivquje obja{wewe ovog Saveta za usagla{avawe dràvnih stavova. Taj Savet je ustanovio tada{wi predsednik Dobrica ]osi} i wegovi su ~lanovi bili predsednici Republika i predsednik... Tuìlac Yefri Najs: âsni sude, nije na optuènom da sada svedo~i. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, pustite prvo da ~ujemo pitawe koje gospodin Najs èli postaviti u vezi sa tim Savjetom, a onda ako imate prigovor onda vi taj prigovor tada moète izneti, za sada jo{ nismo ~uli pitawe. Tuìlac Yefri Najs: âsni sude, imaju}i u vidu pote{ko}e koje smo imali sa prijevodima kada postoji originalni tekst na srpskom boqe je zamoliti svjedoka da on to pro~ita, iako to nisu wegove vlastite rije~i, a mi }emo onda pratiti prijevod koji dobivamo na engleskom, i upore|ivati ga sa prijevodom koji imamo ovde. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Svedok je morao da zna iz ~ega ~ita. Ne moè mu se izvu}i stranica 21 iz transkripta nekog zapisnika za koji je on pojma nema ni {ta predstavqa i onda mu dati da pro~ita neku re~enicu. Mislim da je to potpuno nekorektno i nemojte da na taj na~in gospodin Najs da ovde izvodi dokaze. Neka da svedoku zapisnik sa tog sastanka da on vidi ko su ~lanovi tog tela, o ~emu se radi tu, ko prisustvuje kao pozvano lice, {ta se razgovara i tako daqe. A onda moè da ~ita jednu re~enicu.
597
Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, hajde da ~ujemo pitawe, hajde da prvo ~ujemo pitawe, a onda }emo se time zabaviti. Tuìlac Yefri Najs: Dobro, ne znam da li }e onda svjedok ~itati ili ne}e, onda }u ja to pro~itati. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gde je to? Sudija Kvon: Imajte na umu da mi to ovaj ~as nemamo. Tuìlac Yefri Najs: Nemate, a dobro to je na grafoskopu, to je ve} postoje}i dokazni predmet. Amikus kuri Kej: Da li je to 469, tabulator 3? Tuìlac Yefri Najs: Tabulator 39, ispri~avam se. Vidite, Karayi} ovde kaè slede}e: Ja mislim da ovo o ~emu Jovanovi} govori se, ve} u velikoj mjeri i dogodilo. Bilo nas je fifti-fifti u Zvorniku, broj stanovnika Zvornika je sada isti, otprilike 50.000, a svi su Srbi. Vi{e od 24.000 Srba iz Zenice i centralne Bosne do{lo je i zaustavilo se u Zvorniku. Kada bi nam Srbija pomogla tako da ne prihva}a izbeglice koje ne mora prihvatiti i da ih vrati, to bi bilo dobro re{ewe. Na primjer, Predsedavaju}i sudija Robinson: Morate okrenuti transkript na slede}u strancu, pri vrhu stranice molim, hvala. Tuìlac Yefri Najs: I kada bi vratila, to bi bilo dobro re{ewe. Na primer kada bi se svi qudi iz zapadne Slavonije vratili i svi oni iz biv{e Bosne i Hercegovine koji su u Srbiji ili iz Doboja, Dervente, Oyaka i tako daqe. To bi bilo ~iweni~no stawe stvari koje vi{e niko ne bi mogao promjeniti. Ne samo da bi trebalo vratiti vojne obveznike nego i porodice na lokacije gde nema rata i postoji sloboda. Prevodilac: Napomena prevodioca ovo je prevod sa engleskog prevoda zapisnika. Tuìlac Yefri Najs: Prvo, ima li tu ne{to u ovome {to je rekao Karayi} sa ~ime se vi ~iweni~no ne slaète? Predsedavaju}i sudija Robinson: Recite nam kada je to re~eno. Tuìlac Yefri Najs: Na sastanku 21. januara 1993. To je postoje}i dokazni predmet, to je Savjet za usagla{avawe stavova dràvne politike. Ponekad se to naziva o Savjet za koordinaciju ili uskla|ivawe. Dakle, gospodine [e{eq, recite postoji li ne{to u ovome {to sam vam ja sada pro~itao, a {to je rekao Karayi}, sa ~ime se vi ~iweni~no ne slaète? Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, vi meni niste dali nijedan dokaz da je ovo zaista rekao Karayi}. Ako se taj sastanak i odrào ja na wemu nisam bio prisutan i ja ne znam da li je uop{te Karayi} bio i da li je uop{te ovo govorio. A niste mi dali ni celovit dokument. Vi treba o ovome da pitate qude koji su navodno bili na sastanku. [to se ti~e ~iwenica {ta bih ja to mogao ovde da potvrdim ili da opovrgnem, koje su to ~iwenice? On ovde iznosi, navodno iznosi, pitawe je da li on uop{te ovo govori, stavove, a ne ~iwenice. Ovde nekih posebnih ~iwenica nema. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, pitawe tuìoca je da li se vi ne slaète sa time {to je rekao Karayi}. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja uop{te ne znam da li je ovo Karayi} rekao ili ne. Niti mogu da se slaèm ni da se ne slaèm.
598
Tuìlac Yefri Najs: Pretpostavite da je on to rekao. Dakle, ako pretpostavimo da je on to rekao da li se vi s time slaète ili ne slaète? Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Najs, budite precizniji. Tuìlac Yefri Najs: Mogu biti precizniji. Ako imate problema da vidite ko je se ~iwenice spomiwu u ovom pasusu re}i su vam slede}e da li ste vi sudelovali u doga|ajima u Zvorniku 1992? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja nisam u~estvovao ni u kakvim doga|ajima u Zvorniku 1992. godine. Ali jesu dobrovoqci Srpske radikalne stranke u sastavu JNA na samom po~etku rata. Tuìlac Yefri Najs: Jeste li vi dràli neke govore u vezi sa onim {to se odigralo u Zvorniku 1992, na primer da ohrabrite va{e trupe? Svedok dr Vojislav [e{eq: Nisam bio u Zvorniku i tamo nisam drào govore. Tuìlac Yefri Najs: No, bez obzira na to, trupe Srpske radikalne stranke su tamo bile i vi sigurno znate {to se dogodilo, jer rekli ste nam da ste vi o tome dobivali informacije. Vidite, ovde se opisuje potpuna promjena nacionalnog sastava Zvornika od 50% Srba do 100% Srba. Dakle, to je ~iweni~ni dio onoga o ~emu govori Karayi}. Prvo pitawe je da li je on u pravu kada to kaè? Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, tamo nije bilo nikakvih trupa Srpske radikalne stranke, niti je Srpska radikalna stranka ikada imala svoje trupe. Dobrovoqci Srpske radikalne stranke bili su u Zvorniku u sastavu JNA dok je tamo bila JNA. [to se ti~e etni~ke strukture stanovni{tva Zvornika po mojim saznawima tamo je pre rata zaista ìvelo pola Srba, pola muslimana, otprilike ne znam ta~an omer, ali otprilike toliko. Me|utim, u toku rata mnogo muslimana je napustilo Zvornik. A u Zvornik su se naseqavale srpske izbeglice iz krajeva pod muslimanskom kontrolom. To je ~iwenica. Ja mogu, dakle, u tom smislu da svedo~im ili da ne svedo~im o ~iwenicama. Ali apstrahuju}i da li je ovo zaista rekao Radovan Karayi} ili nije, jer ja ne znam da li je on to rekao. A vi ho}ete da ovaj dokument preko mene unesete kao da ja potvr|ujem da je on to rekao i da li se ja slaèm sa Karayi}em. Da sam se u svemu slagao sa Karayi}em mi bi bili ~lanovi iste partije. Sudija Bonomi: Gospodine [e{eq, mene stalno frustrira kada vi ne odgovarate na pitawa. Sada ste vi odgovorili na ovo pitawe veoma dobro, veoma jasno. Meni je te{ko razumeti za{to vi stalno pogre{no tuma~ite ono {to se od vas traì. Ovaj dokument je ve} uvr{ten u spis u ovom su|ewu, on se ne uvr{tava ovde putem vas. Vama je postavqeno jednostavno pitawe da li su ~iwenice ovde navedene to~ne ili ne. Niko vas nikada nije pitao da potvrdite da li je Karayi} to zaista rekao ili ne. Zato molim vas lepo da pa`qivo slu{ate pitawa koja vam se postavqaju i da odgovarate na pitawa koja vam se postavqaju tako }emo raditi mnogo boqe i mnogo brè. Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodine Bonomi, kada mi se precizno postavi pitawe ja dajem veoma precizan odgovor. Ako je pitawe o etni~koj strukturi stanovni{tva Zvornika ja mogu da dam odgovor po svojim sazna599
wima, ali ova dva lista papira za mene nisu nikakav dokument. Da mi je ovo bar dato kao dokument pa da govorim o dokumentu. Zaista... Sudija Bonomi: Mora}emo se i daqe razlikovati u mi{qewima u tome da li vi zaista odgovarate na pitawa koja vam se postavqaju. Molim vas lepo da to poku{ate u~initi. Tuìlac Yefri Najs: Moète li nam na osnovu va{ih {irokih saznawa o doga|ajima objasniti kako to da se dogodilo da je 50% stanovni{tva, muslimanskog stanovni{tva, grada poput Zvornika nestalo? Predsedavaju}i sudija Robinson: Da, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Mislim da je nekorektno, jer [e{eq nije izjavio da je 50 odsto stanovnika Zvornika nestalo. Tuìlac Yefri Najs: Gospodine [e{eq, mislim da razumete {to vas pitam odgovorite na pitawe, molim vas. Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, u Zvorniku je bilo nekih zlo~ina po mojim saznawima. Neki od tih zlo~ina su procesuirani 1993. godine, neki se upravo procesuiraju u Beogradu, neki jo{ nisu procesuirani. Dakle, ja ne iskqu~ujem mogu}nost tih zlo~ina. Me|utim, ogromna ve}ina muslimanskog stanovni{tva je napustila Zvornik, neki su do{li u Srbiju, neki su pre{li preko Drine u Mali Zvornik gde su imali ro|ake, prijateqe, tako|e, muslimane gde su ose}ali sigurnim. Pretpostavqam da je ve}ina oti{la na teritoriju pod muslimanskom kontrolom. Tuìlac Yefri Najs: [to ih je to od tamo istjeralo? Sudija Bonomi: Evo gledajte, ovo je izvrstan primjer pitawe je glasilo koji je bio uzrok toga, za{to se to dogodilo, a vi na to niste odgovorili. Svedok dr Vojislav [e{eq: [ta su sve mogli da budu uzroci? Prvo, ratna atmosfera. Pre rata iz Zvornika je oti{lo mnogo i Srba i muslimana. U toku rata mnogi muslimani civili su se povukli sa svojim paravojnim formacijama. Neki su pre{li u Srbiju, neki su posle borbi u Zvorniku napustili Zvornik i oti{li na teritoriju pod muslimanskom kontrolom. Tako ja vidim {ta se dogodilo. Ako je va{e pitawe da li je neki i oteran mo`da je, ne iskqu~ujem tu mogu}nost da su neki muslimani i oterani. Ali koji? Sudija Bonomi: Ko ih je oterao? Svedok dr Vojislav [e{eq: Po mojim saznawima ih JNA sigurno nije oterala. Tuìlac Yefri Najs: A tko ih je onda oterao, jer pazite vi tvrdite da imate {iroka saznawa o mnogim prilikama, vrlo detaqna saznawa o svim doga|ajima koji se spomiwu u ovoj optu`nici. Vi nam kaète da vi mnogo ~itate, da ste dobro informirani, ovdje se, ovdje je do{lo do potpune promene nacionalnog sastava stanovni{tva. Tko je isterao te qude? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja opet tvrdim da ve}ina nije isterana. A mo`da su neki isterani, ali ja nisam prisustvovao kako ja da svedo~im. Vi ho}ete da ja ta~no kaèm taj i taj je isterivao tu muslimane. Da znam ja bih vam odmah rekao. Ja znam pone{to o @utim osama, mogu da znam o jo{ nekim paravojnim formacijama na odre|enim mestima, ali da znam svaki detaq koji se desio u Zvorniku to je zaista iluzorno.
600
Tuìlac Yefri Najs: Tko, gledajte vi na mnogo na~ina kaète da sve znate i da ste svagde bili prisutni, recite nam tko bi to naveo paravojne formacije da teraju qude iz Zvornika, pomozite nam. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ako mislite da ih je neki faktor vlasti naveo onda ne verujem. Me|utim, vi znate da su paravojne formacije obi~no kriminalne bande. Mogla je atmosfera u kojoj deluje neka od paravojnih formacija da uti~e na to da qudi beè. I takve su se stvari de{avale. Ali konkretno u Zvorniku, vi od mene traìte da vam odgovorim na nemogu}e i opet kaète da ja tvrdim da sve znam. Ja sam vas ju~e upozorio samo Bog zna sve, a ja znam mnogo, mnogo, mnogo mawe od toga. Znam vi{e od vas, ali ne zna~i to odmah da znam sve. Vi sada od mene traìte da svedo~im o ne~emu o ~emu ja prakti~no pojma nemam. Tuìlac Yefri Najs: Vidite, vi ste nam u va{em iskazu govorili o opasnostima paravojnih formacija. ûli smo isto tako {to ste vi rekli o mo}i televizije. Isto tako iz prethodnih svedo~ewa u ovom sudu znamo da moè do}i do okolnosti, u kojima }e se po~initi najteì zlo~ini genocidni zlo~ini i sli~ni na raznim mjestima kao rezultat onoga {to na vrhu rade politi~ari i drugi. Ako, kao {to vi ovde kaète da se ovde radilo o slobodnim, nezavisnim, paravojnim grupama koje su iz Zvornika izbacile pola ili otprilike pola stanovni{tva, tko je to prije toga stvorio atmosferu u kojoj se tako ne{to moglo dogoditi. Jeste li to bili vi? Je li to bio ovaj optuèni? Recite mi? Svedok dr Vojislav [e{eq: Vi opet dezinterpretirate ono {to sam rekao. Nije ve}ina muslimana oterana iz Zvornika. Ne iskqu~ujem mogu}nost da su neki od wih i oterani. Kao {to su neki i ubijeni. Te ~iwenice se vaqda ne mogu sporiti da je bilo muslimana civila koji su ubijeni. Ali ve}ina je oti{la iz raznih razloga. Mnogi su oti{li pre rata kao i Srbi. Atmosfera je bila takva. Neki su se povukli sa svojim paravojnim formacijama. Neki su posle oti{li. Ali kako se to konkretno odvijalo, kako bih ja o tome mogao da svedo~im? A vi onda dezinterpretirate i kaète svi su oterani ili ve}ina je oterana. Ja apsolutno u to ne verujem. Ja kaèm bilo je incidentnih situacija, bilo je i ubistava, bilo je i pqa~ki, bilo je progona. Tuìlac Yefri Najs: Da. Svedok dr Vojislav [e{eq: Sada {to se ti~e paravojnih formacija, kada se JNA povukla znate situacija u vezi sa funkcionisawem vlasti je bila prili~no haoti~na. Haoti~na situacija stvara uslove za pojavu paravojnih formacija. Jer kriminalci èle da ratne prilike iskoriste u svoje kriminalne svrhe. To dakle, nema spora. Mogao je neko i iz vlasti da ima dosluha sa paravojnim formacijama, ali ja o tome ne mogu izneti konkretne ~iwenice... Tuìlac Yefri Najs: Ko iz tih vlasti? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne znam ko, iz lokalnih vlasti je mo`da neko imao, ja vam sada naga|am... Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala, gospodine [e{eq. Posle pauze.
601
Slu`benik suda: Molim ustanite. Izvolite sesti. Predsedavaju}i sudija Robinson: Izvolite, gospodine Najs. Tuìlac Yefri Najs: Gospodine [e{eq, zadrà}emo se par minuta na Zvorniku. Vi znate iz predraspravnog podneska koji je uru~en u va{em predmetu govorili ste o tome i sami, mo`da za{ti}eni Elmir Seferovi} koji kaè da ste vi odràli govor u Malom Zvorniku u prole}e 1992. godine i rekli ste ne{to u slede}im smislu - Draga ~etni~ka bra}o preko Drine, vi ste najhrabriji, mi }emo Bosnu o~isti od pogani, tako kaè gospodin Najs na engleskom, i pokaza}emo im put koji }e ih odvesti na istok gde im je i mesto. Recite nam slede}e da li ste vi preko Drine u Malom Zvorniku odràli govor u prole}e 1992? Svedok dr Vojislav [e{eq: Po mom se}awu, ja sam po~etkom 1992. godine bio na osve}ewu jedne crkve u selu pored Malog Zvornika, ali ne mogu se ta~no setiti u koje vreme. Svakako mnogo pre rata. Ali taj vam je svedok laàn, nikada takvu izjavu u svom govoru nisam dao. Tuìlac Yefri Najs: Ima li ne{to {to ste, mo`da, ipak rekli kao ohrabrewe Srbima sa druge strane reke u Zvorniku? Svedok dr Vojislav [e{eq: Moglo je da bude svakako. Koliko se se}am tamo je bio ve} jedan problem, jer je neki srpski taksista bio ubijen i mogu}e da sam o tome govorio, ali vi biste trebali da imate moj govor, a ne tu|u la`nu interpretaciju. Ali sigurno nisam mogao nikoga u Bosni nazvati paganima. To je apsolutno nemogu}e, nisam toliko glup. Nisam toliko neobrazovan. To bi bio potpuni proma{aj. Ispao bih idiot da sam rekao da su pagani. Pazite, islam kao monoteisti~ka religija je mnogo vi{e monoteisti~ka nego hri{}anstvo. U islamu postoji samo jedan Bog i nema ni svetog trojstva, nema ni svetaca, ni ovoga ni onoga. Nemogu}e je da tako ne{to izgovorim, apsolutno je nemogu}e. A mogao sam da napadnem panislamiste koji èle da otcepe Bosnu i Hercegovinu od Jugoslavije i tako daqe, to je sve mogu}e, ali biste morali imati onda originalni govor. Ovo {to va{ la`ni svedok kaè, to je apsolutno nemogu}e. Tuìlac Yefri Najs: Ima toliko puno va{ih kwiga da je nemogu}e prou~iti ih i pretraìti ih na na~in koji bi bio poèqan ili dovoqan. Da li moète vi da se setite da li ste objavili negde govor koji ste odràli u Malom Zvorniku 1992. godine? Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodine Najs, ja imam mnogo kwiga, ali wih je mogu}e temeqito obraditi i prona}i. Vi imate resurse, a ja trenutno ne raspolaèm resursima koji bi to mogli obraditi. U principu sve govore koje je neko od mojih qudi snimio ja sam objavqivao. Mogao se desiti negde neki govor koji nije snimqen pa da zbog toga nije objavqen. Desilo mi se imao sam televizijsku emisiju u Leskovcu, kod Leskovca na jugu Srbije mislim... Tuìlac Yefri Najs: U redu, u redu, to je dosta. Dva preliminarna pitawa pre nego {to vam pokaèm jedan insert, video insert. Vi ste svoje dobrovoqce poslali ili su va{i dobrovoqci poslati da odu u Zvornik koji je preko Drine. Radi ~ega su oni i{li tamo? [ta je trebalo da rade?
602
Svedok dr Vojislav [e{eq: Oni su poslati kao vojnici JNA, kao dobrovoqci u jedinicama JNA i pre wihovog slawa ja nisam ni znao da oni idu u Zvornik. Oni su i{li tamo gde je nadle`na komanda JNA smatrala da treba da budu angaòvani. A nama su samo saop{tavane èqe koji im broj dobrovoqaca treba i kada treba da do|u u kasarnu u Bubaw potoku. Tuìlac Yefri Najs: Ko vam je rekao koliko je dobrovoqaca potrebno? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne znam ta~no ko, neko iz General{taba. Tuìlac Yefri Najs: Zar zaista ne znate, stvarno ne znate ko je traìo da se va{i dobrovoqci po{aqu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Mi smo imali Ratni {tab u Srpskoj radikalnoj stranci na ~elu tog ratnog {taba bio je moj potpredsednik. On je u moje ime i{ao u General{tab, dogovarao i na osnovu toga su dobrovoqci sazivani. Ja se tehni~kim poslovima nisam bavio. Ali iza slawa dobrovoqaca Srpske radikalne stranke u JNA stojim ja, pre svega, kao predsednik stranke. A to su tehni~ke stvari, broj, kada... Tuìlac Yefri Najs: Ovo je recimo iz glavnog {taba, na primer, nijedan politi~ar nije mogao biti ukqu~en u slawe dobrovoqaca u Zvornik, je li to ta~no? Svedok dr Vojislav [e{eq: Nijedan politi~ar, moj potpredsednik Qubi{a Petkovi}, ~iju izjavu imate, kontaktirao je sa General{tabom. Wegovi naj~e{}i kontakti su bili s generalom Domazetovi}em. I on je mene povremeno izve{tavao o tim kontaktima, ali ne o svim tehni~kim pojedinostima, jer to nije ni bilo bitno. Bitno je da je General{tab saop{tavao svoje èqe i potrebe i bitno je da smo mi u granicama na{ih mogu}nosti dovodili dobrovoqce iz raznih krajeva Srbije, ~ak i iz Crne Gore i upu}ivali tamo gde je General{tab naloìo. Tuìlac Yefri Najs: Da li bi vam mo`da Bogdanovi} zatraìo da se po{aqu dobrovoqci? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Mislite na Radmila Bogdanovi}a biv{eg ministra unutra{wih poslova ili nekog drugog? Tuìlac Yefri Najs: Da. Da, na tog Bogdanovi}a mislim i optuèni vam, tako|e, ne bi traìo dobrovoqce. Imam jo{ jedno pitawe za vas pre nego {to pogledamo taj video insert. Crvene beretke, dajte nam jo{ jednom va{u definiciju {ta su bile Crvene beretke? Svedok dr Vojislav [e{eq: Crvene beretke su bile razne vrste jedinica koje su imale crvene kape na glavama. Jedino tako pojmovno odre|ewe moè biti umesno. Tuìlac Yefri Najs: Da li je ikada bila neka konkretna jedinica kojom je komandovala konkretna osoba poznata pod nazivom Crvene beretke. Svedok dr Vojislav [e{eq: Jedinica koja je imala zvani~ni naziv Crvene beretke nije postojala. Postojale su razne jedinice ~iji su pripadnici nosili crvene beretke, ovi koji su u Golubi}u bili u centru za obuku kapetana Dragana na primer. Sa wima sam se i sukobqavao ~ak sam javno i napadao. Rekao sam vam ve} u Republici Srpskoj na{ao sam u presudi ovoga suda, da se na dva, tri mesta govori o izvi|a~koj ili interventoj jedinici, odnosno vodu crvene beretke u okviru Bratuna~ke brigade.
603
Tuìlac Yefri Najs: Rekli ste mi o jednoj jedinici koja je bila osnovana 1996. godine o ~emu se tu radilo, da li su to bile crvene beretke ili tako ne{to? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ima u javnosti u narodu naziv Crvene beretke, a zvani~ni naziv je bio Jedinica za specijalne operacije Slu`be dràvne bezbednosti Srbije. Tuìlac Yefri Najs: Pod kontrolom? Svedok dr Vojislav [e{eq: Slu`be dràvne bezbednosti Srbije, mislim da je prvi komandant bio Franko Simatovi} Frenki. Tuìlac Yefri Najs: A ko je bio stare{ina, komandant. Svedok dr Vojislav [e{eq: Mislim da je prvi komandant bio Franko Simatovi} Frenki, ako me se}awe dobro sluì, a posle wega je bio Milorad Lukovi} Legija. Tuìlac Yefri Najs: Hvala. I on i wegova jedinica su se prvi put pojavili po~eli su da postoje 1996. i ni dan ranije, je li tako? Svedok dr Vojislav [e{eq: Franko Simatovi} Frenki nije po~eo da postoji 1996. on je postojao i ranije, po mojim saznawima je ~ak bio i dobrovoqac u Srpskoj Krajini, ali ja vam ne bih mogao pouzdano re}i gde, jer ga nikada nisam video. Nikada ga nisam sreo dok nije do{ao ovde u zatvor. Tuìlac Yefri Najs: Zaustavite se, molim vas, ako niste razumeli moje pitawe ja }u ga postaviti ponovo na drugi na~in. Da li je ta zvani~na jedinica kojom je rukovodio Simatovi} postojala samo 1996. ili od 1996. ili je postojala i pre 1996? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ta jedinica postojala je samo od 1996. Qudi koji su u{li u wen sastav 1996. uglavnom su ratni veterani koji su se borili i ranije. Neki su bili kod kapetana Dragana, neki su bili Arkanovi Tigrovi, mogu}e da je me|u wima bilo i dobrovoqaca Srpske radikalne stranke, ja nijedno ime sada ne bih mogao da vam pomenem i bilo je drugih qudi koji su se istakli u ratu. Ciq je bio da se odaberu najboqi borci, po mojim saznawima. Tuìlac Yefri Najs: U redu. Molim vas nemojte padati u klopku davawa odgovora za koji mislite da se o~ekuje od vas ili se èli od vas. Samo razmislite o ovome. S obzirom na va{e stavove, na va{u ulogu u va{oj partiji i va{ odnos sa ovim optuènim i tako daqe, da li postoji bilo kakva mogu}nost da vas namerno nisu obave{tavali, da su vas namerno dràli u neznawu {to se ti~e postojawa Specijalne jedinice pod komandom Simatovi}a izme|u 1991. i 1996? Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, niko nije bio duàn da me obavesti, jer ja nisam bio ~ovek vlasti, nego politi~ar iz opozicije. Drugo, ja pravim jasnu distinkciju izme|u Crvenih beretki formiranih 1996. i raznih jedinica koje su popularno tako nazivane koje su postojale ranije. Od po~etka je kapetan Dragan nosio crvenu beretku i wegovi qudi su tako nazivani. Ja sam ~ak sa wima i u sukob dolazio i javno ih i napadao zbog izvesnih stvari. [to moète tako|e na}i u nekoj... Tuìlac Yefri Najs: Nisam siguran da ste dogovorili na moje pitawe, ja poku{avam da vam dam priliku da smireno o tome razmislite ako vam tre604
ba potro{ite na to nekoliko trenutaka, postavi}u pitawe ponovo. Da li postoji neka mogu}nost da su vas namerno dràli u neznawu o postojawu specijalne jedinice pod rukovodstvom Simatovi}a koja je postojala izme|u 1991. i 1996. godine? Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo niko nije imao, ja sam vrlo smiren i to imputirawe vam ni{ta ne vredi, niko nije imao obavezu na~elno da me o bilo ~emu obave{tava. Pogotovo da mi daje obave{tewa te vrste. Po mojim saznawima Franko Simatovi} Frenki je bio dobrovoqac u Krajini i po mojim saznawima on je bio komandant neke tamo jedinice. Ali ja ga nikada nisam sreo dok nije do{ao ovde u zatvor. A za wega sam znao, za wega sam ~uo, a ~esto sam ga i napadao koliko se se}am. Sudija Bonomi: Imam samo jedno pitawe u vezi dobrovoqaca. Da li je Socijalisti~ka partija Srbije imala neku strukturu za obezbe|ivawe dobrovoqaca Jugoslovenskoj narodnoj armiji? Svedok dr Vojislav [e{eq: Po mojim saznawima ne, nikada. Po mojim saznawima Socijalisti~ka partija Srbije se nikada nije bavila prikupqawem dobrovoqaca. Sudija Bonomi: Zna~i, to je bila karakteristika stranaka koje su bile vi{e nacionalisti~ke po svojim tendencijama. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne samo to, i nacionalisti~ke i opozicione. Ali to su mogle biti stranke masovnog karaktera. A Socijalisti~ka partija Srbije po mom mi{qewu je bila stranka birokratskog karaktera. Znate, u wu je vi{e bio ukqu~en dràvni ~inovni~ki aparat. To je stranka koja je, na neki na~in, nasledila vlast. Kada je Savez komunista sa Socijalisti~kim savezom transformisan u Socijalisti~ku partiju Srbije onda su ti isti kadrovi, koji su ve} bili u dràvnim strukturama, uglavnom nastavili da deluju kroz Socijalisti~ku partiju. Nije to bila partija spontano iznikla i masovnog karaktera kao {to su to bile opozicione partije. Sudija Bonomi: Da li bih ja pogre{io, ako bih smatrao da je ~udno da jedna politi~ka partija ima zadatak ili sama preuzme na sebe du`nost da organizuje dobrovoqce za vojsku, vojsku savezne dràve? Svedok dr Vojislav [e{eq: To nije ~udno ako se ima u vidu situacija u kojoj se nalazila dràva u to vreme. Situacija je bila vrlo konfuzna, haoti~na i odziv na mobilizaciju u Srbiji je bio prili~no lo{, na mobilizaciju koju je provodila JNA, iz ideolo{kih razloga. A mi se smo na neki na~in trudili da razbijemo te ideolo{ke tabue. Sudija Bonomi: Hvala. Tuìlac Yefri Najs: Da se vratimo na Crvene beretke. Vi, zapravo, znate za Crvene beretke kao za jedinicu pod rukovodstvom Simatovi}a koja je postojala od 1991. zar ne? Svedok dr Vojislav [e{eq: Po mojim saznawima Franko Simatovi} je bio neko vreme kao dobrovoqac tamo i on je bio vezan za taj centar za obuku kapetana Dragana u Golubi}u. I qudi koji su pro{li tu obuku nosili su na svojim glavama crvene beretke. I zbog toga su tako nazivani. Bilo je slu~ajeva da su ~ak povremeno i na{e dobrovoqce tamo upu}ivali.
605
Tuìlac Yefri Najs: I vi znate, sami ste nam to rekli u glavnom ispitivawu, da bi se stvorila neka vrsta paravojne organizacije 1991. godine koja bi uzdrmala pravu vlast i ono {to se zove monopol nasiqa policije i vojske da bi se uzdrmala ta struktura i taj monopol, to nije ne{to {to bi optuèni sam mogao da radi to ne bi bilo prikladno. Vama je to jasno zar ne? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Tuìlac Yefri Najs: I kqu~no je za odbranu ovog optuènog da poku{a da dokaè da takve jedinica nije osnovana 1991. godine, jer za to ne bi bilo nikakvog opravdawa. I zbog toga ja vama tvrdim da ste potpuno neiskreni i nepo{teni pred ovim sudom kada kaète da ne znate za weno postojawe. Da niste znali da ona postoji? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja tvrdim da ste vi potpuno nepo{teni gospodine Najs, a tvrdim tako|e... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine, nemojte uporno nastavqati sa takvim odgovorima. Savr{eno je prikladno i normalno da gospodin Najs vama ustvrdi da ste neiskreni ili nepo{teni. Za vas, me|utim, nije prikladno da kaète tako ne{to za gospodina Najsa. On vama iznosi svoju tezu i vi morate da shvatite tu osnovnu razliku na osnovu instrukcija koje on ima i na osnovu svog dokaznog materijala koji smo ~uli u ovom su|ewu. On vama tvrdi da je va{ odgovor neiskren, neistinit, nepo{ten. Tako da odgovorite da pritom ne tvrdite da je gospodin Najs nepo{ten ili neiskren. Svedok dr Vojislav [e{eq: Na svaku uvredu od strane gospodina Najsa ja }u uzvratiti punom... Predsedavaju}i sudija Robinson: Ako to uradite, ako ne odgovorite na na~in koji je prikladan i pristojan na pitawe koje vam je postavqeno, mi }emo pre}i na drugo pitawe i Sudsko ve}e }e doneti zakqu~ak koji bude smatralo za shodno. Sudija Bonomi: Ne znam da li }e pomo}i ili ne, gospodine [e{eq, da iznesem ovaj komentar, ali nadam se da ho}e. Jedna kqu~na razlika izme|u politi~ara i advokata koji brani neku tezu pred sudom je da politi~ari izraàvaju li~na mi{qewa, a advokati iznose odre|ene teze pred sudom, oni ne iznose li~no mi{qewe, oni iznose odre|ene tvrdwe zasnovane na dokazima i na svojim argumentima kao osnovu za daqe argumente koji }e uslediti. I ukoliko negde postoji, negde u celom dokaznom materijalu, osnova da se ustvrdi, kao {to to ovaj advokat tvrdi, da ste vi ne{to znali ili niste znali on to ima pravo da uradi. Vi treba da odgovarate kao svaki drugi odgovorni svedok. Vi biste to morali da po{tujete, kao {to o~ekujete od nas da po{tujemo politi~are kada oni govore to {to govore. A nadam se, zbog toga, da }ete mo}i da odgovorite na pitawe koje vam je vrlo konstruktivno i prikladno postavqeno. Samo na taj na~in }ete pomo}i sudu. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Najs, preformuli{ite pitawe. Ako ne dobijete odgovor pre}i }emo na ne{to drugo, a Sudsko ve}e, kao {to sam rekao, }e doneti svoje zakqu~ke. Tuìlac Yefri Najs: Moje pitawe vama je slede}e, kqu~no je, od kqu~ne je va`nosti za odbranu ovog optuènog da dokaè, da poku{a da dokaè
606
da takve jedinice kao {to su Crvene beretke pod kontrolom Simatovi}a nije bila formirana 1991. godine? Za wega je to veoma bitno, jer kao {to ste sami priznali, ne bi bilo opravdawa da se takva jedinica formira. I to je osnova moje tvrdwe vama da ste savr{eno nepo{teni pred ovim sudom kada tvrdite da niste znali za weno postojawe. Svedok dr Vojislav [e{eq: Vi ste, gospodine Najs, savr{eno ne~astan ~ovek, i laòv, i perfidan i pokvaren... Tuìlac Yefri Najs: Da pre|eno na slede}e pitawe. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da, pre|ite. Tuìlac Yefri Najs: Moram da kaèm ne{to, da je, {to sam govorio i ranije, o~igledno od samog po~etka da ovaj svedok poku{ava da skrene pa`wu tako {to svako pitawe ~ini ili pretvara u li~no. I mislim da }e to nastaviti da radi sve dok misli da je to u wegovom interesu. Ovo kaèm prevodiocima, sada }u da pre|em nekoliko video inserata ta~nije ~etiri 25 b, c, d, e. Svaki od wih izva|en je iz intervjua sa ovim svedokom koji su pripremqeni za film Smrt Jugoslavije. U svakom od wih imamo ne{to {to je prevod prevoda ili ponovni prevod. Me|utim, ~asni sude, znamo kakve smo te{ko}e do sada imali i kakve su te{ko}e, sasvim razumqivo imali prevodioci i zbog toga ho}u da predloìm jedno re{ewe. Da slu{amo traku sa novim prevodom u rukama i ukoliko prevodioci ne mogu da prevode dovoqno brzo koliko ide film, kao {to pretpostavqam da nije mogu}e, da nam samo ukaù na mogu}e gre{ke koje uo~e. Tako da sada po~iwemo da delimo primerak za prvi insert koji je iz ovog intervjua. Po{to nema teksta na monitoru na samom filmu neko bi trebalo da ~ita ne znam da li neko od prevodilaca moè da ~ita ovaj prevod koji se upravo deli. I ako ne mogu da unesu ispravke, eventualne ispravke tokom filma zamolio bih ih da ih kaù na kraju. Poku{a}emo taj metod uz dozvolu suda. Gospo|ica Dikli} mi predlaè da, ako pravimo pauzu posle svakih nekoliko re~enica u kabini to bi bilo boqe. Da bismo imali vremena da unesemo eventualne ispravke. Ovo je isto iz programa senk{n na kompjuteru. Predsedavaju}i sudija Robinson: Zvuk je... Snimak: Dr Vojislav [e{eq: Samo smo upisivali dobrovoqce i eventualno smo ih slali ako je to bilo potrebno s vremena na vreme, ali to su bile vrlo male grupe. 1991. godine po~iwemo masovnije da organizujemo dobrovoqce i da ih upu}ujemo na ve} formirane frontove osim u isto~nu Slavoniju, ovde na istoku Republike Srpske Krajine. Na{i dobrovoqci su se... Tuìlac Yefri Najs: Pauzirali smo posle ovih nekoliko re~enica, ne znam da li ima nekih ispravki. Snimak: ...posebno pokazali u borbi u Borovu Selu, koja je bila 2. maja 1991. godine i tada su porazili ja~e hrvatske, snage hrvatske policijske i parapolicijske snage. Oru`je smo dobijali od Milo{evi}eve policije. Prvo, od tada{weg ministra unutra{wih poslova Radmila Bogdanovi}a, kada je on smewen od wegovog naslednika. I dobijali smo staro naoruàwe iz skladi{ta Teritorijalne odbrane, to su bile stare ameri~ke pu{ke tipa tompson, koje su odavno povu~ene iz upotrebe. To su bile stare pu{ke M
607
48 takozvane tanyare. Dakle, sve ono {to je bilo zastarelo {to je vojska odavno izbacila iz upotrebe {to su dràli ponegde u skladi{tima Teritorijalne odbrane, eto bilo im ào da se to definitivno uni{ti, samo su nam to dali. Ali s tim oru`jem mi smo pobedili moderno naoruàne Hrvate. Tuìlac Yefri Najs: Gospodine [e{eq, u toku ovog odgovora Lauri Silver na filmu Smrt Jugoslavije vi ste rekli da ste dobijali oru`je od Milo{evi}eve policije od tada{weg ministra unutra{wih poslova Radmila Bogdanovi}a. A kasnije od wegovog naslednika na tom mestu. Da li je to ta~no ili neta~no? Svedok dr Vojislav [e{eq: Celi ovaj intervju, koji je trajao oko sat vremena, ja sam objavio u jednoj od svojih kwiga i to ste mogli, tako|e, da prona|ete. Dakle, ja ne sporim taj intervju. Ali iz razloga politi~ke propagande u celu pri~u sam ubacio gospodina Milo{evi}a i Radmila Bogdanovi}a èle}i da wih iznerviram izazovem wihovu, {to vi{e nekontrolisanu politi~ku reakciju. Tuìlac Yefri Najs: U redu. Gospodine [e{eq, ja }u da iznesem ovu tvrdwu samo jednom, mada se ona odnosi na sve ostalo {to }emo videti. Ovo {to kaète da ste lagali Lauri Silver na ovu temu, a to ste pomiwali i u glavnom ispitivawu, je ne{to za {ta i vi i optuèni znate da vi to morate re}i da biste se izvukli iz onoga {to ova traka otkriva i da vi laète sudu kada kaète ove stvari o Milo{evi}u i Bogdanovi}u iz razloga koje ste upravo rekli u 1995. godini. Da li me razumete? To je sve deo jedne namere da zavarate ovaj sud kada kaète da ste lagali Lauri Silver koja vas je intervjuisala. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja nemam iz ~ega ovde da se izvla~im. Ja sam ponosan na ulogu dobrovoqaca u borbi u Borovu Selu, dobrovoqaca Srpske radikalne stranke i do kraja ìvota }u ostati ponosan na to. Drugo, oru`je je bilo zate~eno ve} u selu kada su do{li dobrovoqci. A ja vode}i propagandni rat protiv gospodina Milo{evi}a wega u svakom nastupu poku{avam uvu}i u ne{to {to bi mu bilo krajwe neprijatno. Kao {to sa druge strane reìm protiv mene vodi propagandni... Tuìlac Yefri Najs: Zaustavimo se ovde na trenutak. Ja vam dajem priliku da detaqno odgovorite na te stvari. Sudija Bonomi: Mogu li postaviti pitawe? Na koji na~in bi ovo moglo naterati gospodina Milo{evi}a da se ose}a neugodno? Svedok dr Vojislav [e{eq: Zato {to je gospodin Milo{evi} u to vreme imao vrlo dobre odnose sa zapadnim silama, {to je prihvatao zapadne mirovne inicijative, navodno mirovne, i {to smo bili u sukobu od VensOvenovog plana pa sve do po~etka 1998. godine. To je vreme, koliko me se}awe sluì neposredno pred Dejtonski sporazum, tada je ta emisija snimana, gospodin Najs mo`da ima podatak. Dobro bi bilo da kaè datum kada je razgovor vo|en. Iz datuma kada je vo|en razgovor vide}e se moja tada{wa politi~ka namera da na{kodim politi~ki gospodinu Milo{evi}u. Tuìlac Yefri Najs: Taj intervju je napravqen u martu 1995. Predsedavaju}i sudija Robinson: Zna~i, to je onda jedan primer bombasti~nog?
608
Svedok dr Vojislav [e{eq: U martu 1995. ja sam tek iza{ao iz zatvora u koji me je strpala vlast gospodina Milo{evi}a, ja sam iza{ao krajem januara, 29. januara iz zatvora i ja izlaze}i iz zatvora sa nekoliko hiqada qudi prolazim porede sedi{ta Predsedni{tva Srbije, gde je sedeo gospodin Milo{evi}, i drìm govor gde ga napadam najgorim mogu}im re~ima. [ta mi je palo na pamet, i {ta je masa dozvolila ja sam protiv gospodina Milo{evi}a tih dana i meseci izgovarao. I misle}i uvek na ono {to }e mu najvi{e politi~ke {tete naneti s obzirom na wegovu tada{wu politi~ku poziciju. I takvih mojih govora iz tog vremena 1995. godine moète na}i ve}i broj. Sudija Bonomi: Gospodine [e{eq, imajte na umu da se ovde govori o doga|ajima iz 1991. mnogo se toga dogodilo u Jugoslaviji izme|u 1991. i 1995. godine. Kako ovo {to ste ovdje rekli {to srpskom narodu pokazuje da je gospodin Milo{evi} pomagao jednu uspe{nu kampawu godine 1991, moè wemu i}i na politi~ku {tetu, a vama na politi~ku korist godine 1995? Svedok dr Vojislav [e{eq: To je vrlo logi~no ja dajem intervju novinarki Bi-Bi-Sija, koju su wene gazde poslale u Srbiju da napravi materijal za tu wihovu emisiju koja je bila u ko zna koliko nastavaka. Ja ponavqam ne{to {to su i zapadni mediji i doma}i antisrpski mediji protiv gospodina Milo{evi}a iznosili u propagandnoj kampawi 1991, 1992, 1993. Polovinom 1993. oni prekidaju propagandnu kampawu, ja onda potenciram sve te argumente koji su ve} izno{eni, sve to {to sam ja te 1995. godine govorio protiv gospodina Milo{evi}a moète na}i u zapadnim medijima i antisrpskim medijima u Srbiji prethodnih godina. Oni su to obustavili, a ja neprekidno onda to ponavqam i ~a~kam. â~kam gde god mogu. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, govorite mawe glasno i mawe brzo. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja te 1995. godine ponovo odlazim u zatvor. Negde 2. juna, uhap{en sam u Gwilanu sa svojim saradnicima i opet dva meseca u zatvoru. Dakle, mene vlast gospodina Milo{evi}a u zatvor, a ja drìm govore koji su najneprijatniji za gospodina Milo{evi}a. Sudija Bonomi: Gledajte, mo`da mi ne moète pomo}i, ali vi sada uop}e niste odgovorili na pitawe. Ja sam htio ~uti kako bi to moglo gospodinu Milo{evi}u naneti {tetu 1995. Nisam htio jo{ jedanput ~uti pri~u od vas o va{im velikim uspjesima o tome {to ste sve radili kada ste ga poku{avali dovesti u nezgodan poloàj. Recite mi kako ova pri~a o doga|ajima iz 1991. ispri~ana godine 1995. wemu moè izazvati pote{ko}e u wegovim odnosima sa Zapadom ili qudima u Srbiji? Meni se ~ini da ova pri~a samo poja~ava wegov poloàj. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ova pri~a nije mogla nikako da poja~ava wegov poloàj. Ova pri~a remeti politi~ku atmosferu u Srbiji. Te godine i partija gospodina Milo{evi}a nastupa sa tezom mir nema alternativu i uz zaglu{uju}u buku {iri sa ta teza, a mi srpski radikali na odre|en na~in se ose}amo egzistencijalno pogo|enim prihvatawem Vens-Ovenovog plana i kasnijim odnosom izme|u rukovodstva u Srbiji i odnosa u Republici Srpskoj. Tu je blokada Republike Srpske. Ja tada drìm veliki miting
609
u Loznici. Organizujemo mar{ na Drinu. Maltene na silu prelazimo granicu na Drini. U jednoj uzavreloj atmosferi koristim sve {to u tom trenutku pomislim da bi moglo biti korisno. E sada {ta je problem? Problem je {to gospodin Najs nalazi kratke izvode iz te kampawe koju smo vodili. Kada bi se sagledali svi moji govori iz tog vremena koje ima gospodin Najs na raspolagawu onda bi se mogla kompletna slika te kampawe ste}i. A ovde se na|u dve tri re~enice i sada je to kqu~no. Znate, gospodina Bogdanovi}a napadam kao jednog od ~lanova rukovodstva Socijalisti~ke partije imaju}i u vidu pretpostavku da je i on u~estvovao u otimawu na{ih poslani~kih mandata u Saveznoj skup{tini. 1993. godine ga optuùjem da je jedan od u~esnika pu~a protiv Karayi}a u Bawaluci. Sudija Bonomi: Vi se udaqavate, vi se opet udaqavate od teme. Jo{ samo jedna stvar u vezi sa ovim insertom iz te emisije. Utisak koji se sti~e iz ovoga je da su dobrovoqci bili grupa za sebe, ovde stoji na{i su se dobrovoqci dokazali pogotovo u bici kada su porazili mnogo ja~e hrvatske snage. I onda niè dole kaète mi smo sa tim oru`jem porazili mnogo modernije opremqene Hrvate. Da li je iz toga pogre{no ste}i utisak da je to bio sukob izme|u snaga Srbije, u kojoj su bili mawe vi{e va{i dobrovoqci i nekog drugog? Svedok dr Vojislav [e{eq: Apsolutno pogre{no, gospodine Bonomi. Dobrovoqci Srpske radikalne stranke su bili u sastavu Teritorijalne odbrane Borova Sela pod komandom Vuka{ina [o{ko}anina. I na wegov poziv ja sam poslao dobrovoqce. Tuìla{tvo ima na raspolagawu, ube|en sam, i moj govor na mitingu u Borovu Selu u aprilu mesecu pre slawa dobrovoqaca, kada sam ja obe}ao da }emo to uraditi na poziv Vuka{ina [o{ko}anina. Drugo, ja se identifikujem sa svim srpskim ratnim naporima u ovom ratu bilo da je re~ o JNA, bilo da je re~ o srpskoj Vojsci Krajine, bilo da re~ o Vojsci Republike Srpske. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Gospodine [e{eq, da vidim da li sam razumeo ovo obja{wewe koje ste dali. Rekav{i mi smo dobili oru`je od Milo{evi}eve policije vi ste oja~ali pogled, stav koji je Zapad imao o gospodinu Milo{evi}u kao o osobi koja je potpirivala sukob sa Hrvatskom. Zna~i, vi ste na taj na~in oja~ali jedan negativan utisak koji su oni imali o gospodinu Milo{evi}u, da li to vi kaète? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam ga obnavqao u vreme kada je Zapad izgubio taj utisak i kada je po~eo da naziva gospodina Milo{evi}a glavnim faktorom mira na Balkanu. Ja obnavqam ono {to je Zapad dve godine ranije o wemu iznosio. Ja preuzimam arsenal, misle}i da je gospodin Milo{evi} promenio politiku, i napadam ga sada onim arsenalom kojim ga je Zapad ranije napadao. Dakle, ja ne utvr|ujem tada{wu zapadnu poziciju. Da}u vam jo{ jedan primer, da bi vam bilo jasnije. Mi, srpski radikali, 1995. godine smo kategori~ki protiv Dejtonskog sporazuma i mi drìmo na Studiju B i na jo{ nekim medijima u Srbiji propagandne govore, organizujemo emisije i tako daqe. Dolazi Voren Kristofer, ameri~ki ministar inostranih poslova u Beograd, gospodin Milo{evi} mu se àlio na kampawu koju Srpska
610
radikalna stranka provodi protiv Dejtonskog sporazuma preko Studija B, koji je vaìo za prozapadnu televiziju. Voren Kristofer na to, po mojim saznawima, to mi nikada nije potvrdio gospodin Milo{evi}, ali sam ja to saznao iz nekih drugih izvora, kaè {to to toleri{ete. Posle toga Neboj{a ôvi}, jedan od kqu~nih qudi socijalisti~kog reìma, sada opozicionar, odnosno sada pripadnik novog reìma, Neboj{a ôvi} poni{tava privatizaciju Studija B i uspostavqa prinudnu upravu kako bi srpski radikali bili potpuno blokirani na tom mediju. Za{to vam ovako op{irno govorim, zato {to je potrebno imati u vidu istorijski kontekst. Treba imati u vidu i {ta je sve reìm protiv mene izgovarao u to vreme i kako me je optuìvao. To {to ste danas imali priliku da vidite, gospodin Najs kaè za mene da sam laòv, ja za wega da je laòv. Neki ~elnik reìma gospodina Milo{evi}a za mene kaè jednu stvar, ja gledam u tom trenutku da smislim ne{to najbolnije da uzvratim. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Tuìlac Yefri Najs: Tri pitawa prije nego {to napustimo ovaj pasus. Ja bih èlio da vi odgovorite na to, ako moète, sa da ili ne, zato jer je to vrsta pitawa na koje se moè odgovoriti sa da ili ne. Ono {to ste vi ovde rekli o Milo{evi}evoj policiji i Bogdanovi}u je neto~no. Da li je to to~no? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ono {to sam u ovoj emisiji rekao je neta~no i bilo je u sklopu mog propagandnog rata protiv gospodina Milo{evi}a. Ne}u vam ni na jedno pitawe odgovoriti samo sa da ili ne, to je nemogu}e Tuìlac Yefri Najs: Gospodine [e{eq. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Najs, ja mislim da pod ovim okolnostima on ima pravo dodati obja{wewe. Kako glasi slede}e pitawe? Tuìlac Yefri Najs: Ako vi tako èlite, ~asni sude. Slede}e pitawe je veoma jednostavno, gospodine [e{eq va{a namera u to vrijeme je bila da kaète ne{to neto~no. Da ili ne? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da u sklopu propagandnih napora Srpske radikalne stranke protiv vlasti gospodina Milo{evi}a i wega li~no. I ovo je ne{to najblaè {to sam ja tada izgovarao. Ima mnogo, mnogo o{trijih stvari. Tuìlac Yefri Najs: Zna~i to je bila la`. To je bila la`. Svedok dr Vojislav [e{eq: Kada biste vi, gospodine Najs, bili obrazovan ~ovek onda biste ~itali kwigu Hane Arent Istina i la` u politici. Tuìlac Yefri Najs: Ja predlaèm da iskqu~ite mikrofon svjedoku. Sudija Bonomi: Gospodine [e{eq, morate imati na umu da ste vi znali da se taj intervju snima za emitirawe. To zna~i da, kada ja sjedim pred mojim televizorom i gledam, onda kada ta informacija do|e do mene ja to vidim kao la`. Vi to mo`da smatrate propagandom unutar Srbije, ali nekome poput mene koji jednostavno sjedi i gleda televiziju to predstavqa la`. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Ali vi koji sedite i gledate televiziju u Velikoj Britaniji navikli ste na takve vrste laì preko va{ih medija, jer ih oni neprekidno produkuju, pogotovo kada je re~ o Srbima, prosto ste zasipani takvim laìma.
611
Sudija Bonomi: Govorim u moje osobno ime, jer smatram da to nije prikladan na~in da se doda obja{wewe odgovoru. Ja se slaèm sa time da postoje trenuci kada odgovoriti samo sa da ili ne ne bi bilo dati kompletan odgovor. Me|utim, ovo je primer jedne besmislene zloupotrebe i vi niste imali nikakve potrebe da dodate to obja{wewe. Tuìlac Yefri Najs: Gospodine [e{eq, vi se mo`da ne se}ate, ali ju~e sam vas zamolio da date obja{wewe va{ih neiskrenih odgovora u periodu nakon 1993. Vi ste objasnili da ste èleli re}i neke neto~ne stvari o optuènom Milo{evi}u, a sada je jasno da ste vi èqeli re}i i neke neto~ne stvari o Bogdanovi}u. O kome ste jo{ èleli govoriti neto~ne stvari i periodu koji je prethodio davawu ovog intervjua? Koga ste jo{ vi htjeli pogre{no ocrtati Milo{evi}a, Bogdanovi}a koga jo{? Svedok dr Vojislav [e{eq: Qude tada{weg reìma. Nekada sam kombinovao istinite ~iwenice sa izmi{qenim, nekada je to bila vi{e ili mawe uverqiva kombinacija, nekada je svima, naj~e{}e je svima, bilo jasno da ja to izgovaram zbog napada da bih napao {to efektnije, a ne zato {to su to realne ~iwenice. Kod svih moji napada na gospodina Milo{evi}a najve}i deo Srbije se smejao, a ja sam stekao oreol hrabrog ~oveka i popularnog ~oveka i to je doprinelo popularnosti moje partije. Smeo je da mu kaè ovo, smeo je da kaè ono, sme da ga uvredi, sme da ga... Tuìlac Yefri Najs: Kwiga u kojoj je od{tampan ovaj intervju recite nam, molim vas, koji je naslov te kwige kako bismo to mogli prona}i, koji je naslov kwige u kojoj je od{tampan ovaj intervju? Svedok dr Vojislav [e{eq: Vi ste to dobili u jednoj od 80 kwiga, ja se sada ne bih mogao setiti naslova, ali to su kwige koje predstavqaju zbornike mojih intervjua, otprilike iz 1995. godine, to vam nije te{ko da na|ete. U celosti sam objavio, to je oko sat vremena trajalo. Tuìlac Yefri Najs: Recite nam onda ovo, ako uspjemo prona}i ovu kwigu da li }emo u woj onda prona}i i va{e obja{wewe da je taj intervju delimi~no bio namerno neto~an ili takvog obja{wewe u woj ne}e biti. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Tuìlac Yefri Najs: Za{to ne? Svedok dr Vojislav [e{eq: Zato {to je i ta kwiga iza{la u isto vreme i {to sam objavio dok sam bio u zatvoru, ~etiri meseca sam bio u zatvoru pod vla{}u gospodina Milo{evi}a, objavio sam kwigu zbornika takvih intervjua pod nazivom Crveni tiranin sa Dediwa, @ari, pali dediwski dizdare, Preti li nam Slobotomija, Milo{evi}ev zajam za preporod Kipra. Te ~etiri kwige sam objavio dok sam bio u zatvoru. Imate sve ~etiri te kwige predao sam ih tamo. Zna~i, i u zatvoru ja gledam da ga napadnem, gledam da ga uvredim, gledam da ga politi~ki pogodim, kako }e mu biti najneprijatnije. I nije ovo nikakav izuzetak sve moje kwige koje sadrè intervjue iz tog vremena su takve sli~ne, istovrsne. Za{to sam objavio? Objavio sam ih u to vreme da bih izazvao taj efekat. A kasnije, kada sam po~eo da objavqujem sabrana dela... Tuìlac Yefri Najs: Stanite, molim vas.
612
Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne svi|a vam se odgovor? Tuìlac Yefri Najs: I moje posledwe pitawe pre nego {to pre|emo na slede}i video insert je slede}e. Da li je to~no mislim da ste to ju~er potvrdili... Sudija Bonomi: Samo jedna stvar, ja ne mogu dopustiti jedan ovakav komentar da pro|e. Niko vas nije prekinuo u odgovoru, vi ste prekinuli zato jer niste odgovarali na pitawe, morate to shvatiti. Tuìlac Yefri Najs: Hvala, ~asni sude. Moète li, molim vas, potvrditi kao {to ste mislim potvrdili ju~er? Predsedavaju}i sudija Robinson: Ne, odgovorite na pitawe koje vam se sada postavqa. Tuìlac Yefri Najs: Da li je to~no mislim da ste to ju~er potvrdili, da sve do trenutka kada ste po~eli ovde svedo~iti za ovog optuènog vi nikada u javnosti niste poku{ali ispraviti ono {to ste rekli u intervjuima za emisiju Smrt Jugoslavije? Svedok dr Vojislav [e{eq: To nije ta~no, ja sam to objasnio u vi{e intervjua koje sam davao 1998, 1999. i kasnijih godina. I sino} sam zaduìo ~lanove mog pravnog saveta da mi do ponedeqka pripreme ta~ne podatke. Ja mislim da }u u utorak ve} mo}i da vam dam ta~ne podatke kada sam {ta od toga obja{wavao. Po{to ja sam nemam vremena da to sada sve listam, jer su to ogromni tomovi. Ali ja sam vi{e puta javno davao obja{wewe o tome. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, objasnili ste to godine 1998. i 1999. Zna~i, rekli ste da je veliki dio onoga {to ste ranije rekli bila bombasti~na propaganda. Dobro. Onda je u interesu optuènog da vam postavi prilikom dodatnog ispitivawa pitawe o tim materijalima. Tuìlac Yefri Najs: Jedna tehni~ka stvar nema veze sa ovim sada, da svjedok u toku svog svjedo~ewa sa nekim drugim razgovara ~ak i sa svojim pravnim savetnicima je ne{to {to bi mo`da trebalo razmotriti imaju}i u vidu uobi~ajenu zabranu govorewa sa drugima. Molim da se posledwem dokumentu dade dokazni broj. Sekretar: Transkript }e nositi broj 884. Tuìlac Yefri Najs: Sada molim da se... Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodine Robinson, ja moram ne{to da kaèm, veoma je va`no. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ni sa kim ìvim ne razgovaram o sadrìni mog svedo~ewa. Ovde mi je bila potrebna tehni~ka pomo}. Ja svakog utorka imam razgovore sa ~lanovima stru~nog tima koji pomaè moju odbranu, ja sam dao zadatke da mi se tehni~ki uradi posao. A ono {to razgovaram u tim razgovorima mogu biti odjeci u medijima, ovoga, onoga i tako daqe. O sadràju svedo~ewa ja ni sa kim ne razgovaram, iako me niste nikada upozorili da to ne smem. Ja sam odnekud ~uo da je ta praksa i da to ne treba da se radi. Predsedavaju}i sudija Robinson: ûo sam obja{wewe. Tuìlac Yefri Najs: A sada molim da se pusti slede}i dio istog snimka veoma kratak i mislim da kroz to moèmo pro}i po istom sistemu. Sada
613
}emo pustiti celi insert, netko }e to pro~itati u transkript i onda re}i da li je na kraju ne{to potrebno ispraviti. Vije}e }e verovatno zanimati jedna posebna, jedna konkretna re~ tu se spomiwe, jedna boja, pa da vidimo {to }emo ~uti od na{ih prevodilaca. Molim snimak. Pitawe se ne}e ~uti. Ali ono pitawe koje se moè naslutiti sa snimka je bilo kada ste primali oru`je da li je to bilo uz Milo{evi}evo znawe ili putem policije. Snimak. Dr Vojislav [e{eq: kqu~ni qudi iz policije sa kojima smo tada ostvarili saradwu bili su Radmilo Bogdanovi}, Mihaq Kertes i drugi. Franko Simatovi} zvani Frenki i tako daqe. Koji je komandovao Crvenim beretkama posle i tako daqe. Zatim iz General{taba najvi{e smo sara|ivali sa generalom Domazetovi}em, koji je bio zamenik na~elnika General{taba u to vreme i {ef personalne uprave ako me se}awe dobro sluì. Tuìlac Yefri Najs: Mislim da to moramo ponovo ~uti. Kaù mi da je boja u transkriptu neta~na. Moramo to ponovo poslu{ati. Snimak. Dr Vojislav [e{eq: To je bilo sve sa Milo{evi}evim znawem tu nema nikakve sumwe i kqu~ni qudi iz policije, s kojima smo tada ostvarili saradwu, bili su Radmilo Bogdanovi}, Mihaq Kertes i drugi Franko Simatovi} zvani Frenki i tako daqe, koji je komandovao Crvenim beretkama posle i tako daqe. Zatim, iz General{taba najvi{e smo sara|ivali sa generalom Domazetovi}em, koji je bio zamenik na~elnika General{taba u to vreme i {ef personalne uprave, ako me se}awe dobro sluì. Tuìlac Yefri Najs: U pretposledwem retku ima jedna praznina kasnije }emo se time pozabaviti, ali zamolio bih vije}e da zapita prevodioce da kaù da li je bilo nekih drugih pogre{aka u prijevodu. Sudija Kvon: Zna~i, transkripti su, sada samo pro~itali transkript? Tuìlac Yefri Najs: Gledajte, jedna osoba ~ita, a druge osobe to slu{aju i uspore|uju i onda kaù da li postoji neka gre{ka. Sudija Kvon: Vidim da klimaju glavom. Tuìlac Yefri Najs: Dakle, onom brzinom kojom mogu raditi kaù da nema gre{aka. Sada se moramo pozabaviti pitawem boje u predzadwem retku. Ono {to smo ovde ~uli nije autoritativno mo`da bi prevodioci èqeli ~uti jo{ jednom kako bi ~uli boju. Dakle, u ovom trenutku ne trebate ponovo ~itati na engleskom nego }e nam samo prevodioci re}i koju boju ~uju. Snimak. Dr Vojislav [e{eq: To je bilo sve sa Milo{evi}evim znawem tu nema nikakve sumwe i kqu~ni qudi iz policije s kojima smo tada ostvarili saradwu bili su Radmilo Bogdanovi}, Mihaq Kertes i drugi Franko Simatovi} zvani Frenki i tako daqe, koji je komandovao Crvenim beretkama posle i tako daqe. Zatim, iz General{taba... Tuìlac Yefri Najs: Prevodioci su ~uli Crvene beretke. Gospodine [e{eq, u ovom delu intervjua rekli ste da je prijem oru`ja, dobijawe oru`ja uvek bilo uz znawe Milo{evi}a nema sumwe i da su kqu~ni qudi s kojima ste sara|ivali bili Radmilo Bogdanovi}, Mihaq Kertes i drugi. Da li je to bili istinito ili neistinito?
614
Svedok dr Vojislav [e{eq: To je bilo neistinito i sa jasnom politi~kom namerom. Istinit je ovaj deo da smo po tom pitawu sara|ivali sa generalom Domazetovi}em iz General{taba JNA. A {to se ti~e Borova Sela da je oru`je ve} zate~eno u Teritorijalnoj odbrani Borova Sela. A ovde sam hteo da prozovem i Radmila Bogdanovi}a i Mihaqa Kertesa. I insistiram da se sa Frankom Simatovi}em nikada u ìvotu nisam sreo. Ako na|ete ijedan podatak da sam se bilo gde sreo sa Frankom Simatovi}em ja }u vam priznati da ste sve u pravu u ovom opovrgavawu mog svedo~ewa apsolutno se nikada nisam sreo dok nije do{ao ovde u zatvor, nisam znao kako uìvo izgleda. Ali, on je ve} bio na glasu... Tuìlac Yefri Najs: Gospodine [e{eq, pomozite nam molim vas, sa ovim obja{wewem. Zbog ~ega ste nazvali Franka Simatovi}a koji je, tako|e, bio poznat kao Frenki koji je komandovao Crvenim beretkama kasnije, zbog ~ega ste imenovali ~oveka koga nikada ranije niste sreli? Svedok dr Vojislav [e{eq: Zato {to je ta jedinica, koja je formirana u Golubi}u, tako nazivana i to je jedna jedinica. Druga jedinica je formirana u Srbiji 1996. i Franko Simatovi} je postao wen komandant, jer je imao veliko ratni iskustvo. Tuìlac Yefri Najs: Kada je ta jedinica bila, ta~nije kada je bila formirana u Golubi}u? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja ne znam kada je formirana, ali ona je tamo postojala ve} 1991. i ona je opstojala i nakon {to je kapetan Dragan proteran iz Srpske Krajine. Tuìlac Yefri Najs: Izvinite {to ja ne razumem uvek najboqe, ali rekli ste u pretposledwem odgovoru jedinica koja je formirana u Golubi}u je bila tako nazivana, bila je nazivana Crvene beretke. Da li se se}ate da sam vas sasvim nedavno pitao da defini{ete Crvene beretke i vi ste iskqu~ili sve mogu}nosti osim 1996. godine, osim verzije prema kojoj je ona formirana 1996. Kako sve ovo veze ima s tim? Kakve veze imaju Crvene beretke iz Golubi}a sa svim ovim? Svedok dr Vojislav [e{eq: Vi mene dezinterpretirate, to nije istina jednostavno {to vi sada iznosite. Ja sam vam vi{e puta rekao da su postojale razne jedinice koje su popularno nazivane crvenim beretkama, nijedna nije imala zvani~ni naziv crvene beretke. Ni jedna jedina. Ni ona koja je formirana u Srbiji 1996, ni ona koja je formirana u Srpskoj Krajini, ni one koje su postojale u Republici Srpskoj, nijedna jedinica nije, ja insistiram na tome, nijedna nije imala zvani~ni naziv crvene beretke. Narod ih je nazivao crvenim beretkama zbog crvenih kapa na glavi. Nijedna takav zvani~an naziv nije imala. Kapetan Dragan je paradirao sa tom crvenom beretkom 1991. godine neprekidno. Sudija Bonomi: Odgovor koji ste tada dali je zapravo slede}i ja vrlo strogo razgrani~avam Crvene beretke koje su formirane 1996. i razne druge jedinice koje su popularno nazivane tim imenom. Da li sada ho}ete da promenite taj odgovor?
615
Svedok dr Vojislav [e{eq: Sve ovo {to sam sada rekao slaè se s tim, gospodine Bonomi. Ali ni ove koje su formirane 1996. nisu imale zvani~ni naziv Crvene beretke one su nazivane u narodu crvenim beretkama, a imale su zvani~ni naziv Jedinica za specijalne operacije. Uop{te nema kolizije izme|u moje ranije izjave i sada{we ni u ~emu. Potpuno je podudarna. Tuìlac Yefri Najs: Koja je bila prva jedinica Crvenih beretki, ako je takvih uop{te bilo osim te Specijalne jedinice Slu`be dràvne bezbednosti? Koja je prva koja se borila, koja je uspevala u borbama ili koja se nazivala tim imenom? Svedok dr Vojislav [e{eq: Te{ko mi je na to odgovoriti koja je prva, jer nemam pouzdana saznawa. Jedna od prvih je svakako bila ta kapetana Dragana. Da li ba{ ona prva ili ne, ne bih se mogao zakleti, a mo`da je ba{ ona bila ta prva koja je u narodu tako nazivana. Ali ona je bila u sastavu srpske Vojske Krajine. Tuìlac Yefri Najs: Da se vratimo na ovaj pasus... Sudija Kvon: Nisam siguran da je svedok razumeo pitawe. Pitali su vas za prvu jedinicu Crvenih beretki koja je bila deo Slu`be dràvne bezbednosti, vi ste govorili o jedinici kapetana Dragana koja je, da li je ta jedinica? Svedok dr Vojislav [e{eq: pitawe. Ja mislim da je pitawe bilo koja je prva izuzev ove jedinice Slu`be dràvne bezbednosti koja je formirana 1996. Jesam li ja dobro razumeo to pitawe? Tuìlac Yefri Najs: Mislim da je sudija Kvon shvatio da postoji nesporazum i zahvalan sam vam zbog toga, ja bih bio zahvalan sudu da zavr{i ovaj deo mog ispitivawa, da preuzme ovo pitawe ili mogu i ja da zavr{im kako god sudije èle. Sudija Kvon je veoma relevantno pitawe postavio ispravqaju}i nedostatak u mom ispitivawu. Prema va{em svedo~ewu, kada je prvi put da je neka jedinica crvenih beretki mogla da bude formirana kao Specijalna jedinica Slu`be dràvne bezbednosti 1991, 1992, 1993, 1994, 1995. ili 1996? Kada? Svedok dr Vojislav [e{eq: Prema mojim saznawima to je bilo 1996. tada je formirana JSO. Pre 1996. godine ne postoji jedinica koja se naziva JSO, Jedinica za specijalne operacije, u to sam siguran. Ali u tu jedinicu ulaze mnogi koji su se u ratu borili u raznim drugim jedinicama pa i onim koje su nazivane crvenim beretkama. Sudija Bonomi: Zna~i, kada ste vi govorili o Crvenim beretkama koje ste vi imali u vidu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam bio u sukobu s tim Crvenim beretkama u Srpskoj Krajini, bio sam u sukobu sa kapetanom Draganom... Sudija Bonomi: Kada ste govorili o Crvenim beretkama pod komandom Simatovi}a koga ste imali u vidu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pazite, treba razgrani~iti Simatovi}evu ulogu u ratu u Krajini, gde se on pojavqivao kao dobrovoqac, od uloge koju je on imao od 1996. godine pa naovamo. Sudija Bonomi: Ali kada ste govorili o Crvenim beretkama u intervjuu na koga ste mislili?
616
Svedok dr Vojislav [e{eq: Mislio sam na wega. Pazite, po mojim saznawima... Sudija Bonomi: Sa~ekajte, izvinite, {ta mislite time na wega? Svedok dr Vojislav [e{eq: Na Franka Simatovi}a Frenkija. Po mojim saznawima, gospodine Bonomi... Sudija Bonomi: Da, ali koje su to Crvene beretke o kojima ste govorili u intervjuu rekav{i da on ima komandu? Svedok dr Vojislav [e{eq: To su Crvene beretke koje su se borile u Krajini. I jo{ jednu stvar da vam kaèm, po mojim saznawima, ~ak su i dobrovoqci Srpske radikalne stranke povremeno upu}ivani, dolazili su avionima u Udbinu, u Krajinu, pa su neki od wih upu}ivani u centar u Golubi}, a kapetan Dragan se javno hvalio kako je neke od wih vratio nazad, kako mu nisu odgovarali, nisu bili o{i{ani ili obrijani i tako daqe. To je dakle, ono {to su ~iwenice. A vi ako èlite iz tih ~iwenica konstruisati bilo {ta to je druga stvar. Sudija Bonomi: O~igledno nisu ~iwenice po{to vi kaète da je to neta~na informacija. Ho}u da kaèm, ako jesu ~iwenice ho}u da ih jasno shvatim, ali ako vi kaète da kada ste davali ovaj intervju govorili ste o grupi poznate Crvene beretke pod komandom Simatovi}a ja bih hteo da mi kaète koja je to grupe bila. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja vam kaèm da su to bile Crvene beretke koje su dejstvovale kao sastavni deo vojske Republike Srpske Krajine. Sudija Bonomi: A Simatovi} je imao neku ulogu u komandi nad tom jedinicom. Svedok dr Vojislav [e{eq: On je bio jedno vreme tamo kao dobrovoqac, ja ne bih mogao jasno da vam to vreme razgrani~im. Ali je bio tamo, po mojim saznawima, kao dobrovoqac i u~estvovao u borbama. I to ratno iskustvo koje je stekao bila je preporuka da on postane komandant JSO-a 1996. Sudija Bonomi: Gospodine Najs. Sudija Kvon: Gospodine Najs, podsetite me, molim vas, na datum tog intervjua. Tuìlac Yefri Najs: Mart 1995. Kako nas obave{tava ovaj transkript koji nam je pruìla sama televizija. Sudija Kvon: Zna~i, to je bilo pre formirawa jedinice JSO. Tuìlac Yefri Najs: Prema na{em dokaznom materijalu koji je ovaj svedok, naravno, osporavao. Sudija Kvon: Zna~i, pre nego {to je ona formirana po wegovom svedo~ewu... Tuìlac Yefri Najs: Mo`da biste hteli da odgovorite na pitawe koje je postavio sudija, gospodine [e{eq. Vi ste obrazovan ~ovek, ~uli ste {ta je on rekao, shvatate u ~emu je pote{ko}a, va{a pote{ko}a. Ako je ne{to osnovano 1996. godine, makar bili i sveznaju}i, vi ne znate {ta }e do}i u budu}nosti, {ta }e se desiti. Zato nam objasnite, molim vas objasnite, sudu kako ste mogli da znate, kako ste mogli da kaète da je Frenki Simatovi} koji je, da }e Frenki Simatovi} komandovati Crvenim beretkama kasnije? Niste li vi imali neke jasne vide}e mo}i?
617
Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja ovakav bezobrazluk u ìvotu nisam video. Ovde stoji koji je komandovao Crvenim beretkama kasnije. Ja ne kaèm on }e u budu}nosti, ja nigde ne kaèm ko }e komandovati, ni u va{em prevodu ovde ja ne kaèm on }e komandovati Crvenim beretkama nego je on kasnije komandovao, nije na samom po~etku rata bilo te jedinice... Tuìlac Yefri Najs: Gospodine [e{eq, kada vas uhvate u ne~emu nemojte samo poja~avati ton, po~iwete da vi~ete. Da se vratimo na pitawe i ja }u ga razbiti na nekoliko jednostavnih delova da svi mogu da prate. Predstavqeni su vam jasni dokazi da je Simatovi} kontrolisao jednu jedinicu koja je formirana 1996. Teza Tuìla{tva je, kao {to znate, da to nije istina, da su Crvene beretke formirane kao jedinica 1991. godine. Vi sada govorite o jednom periodu po~etkom 1991. godine i koristite re~enicu Frenki koji je kasnije komandovao Crvenim beretkama. Prema va{em svedo~ewu, prema va{im tvrdwama, kasnije moè da zna~i samo 1996. godine i takav odgovor nemogu}e da dajete 1995. godine. Va{ odgovor se uklapa sa dokaznim materijalom Tuìla{tva da je 1990. godine, ili na samom po~etku 1991, Frenki bio neko ko }e kasnije komandovati Crvenim beretkama. Mi èlimo da znamo slede}e, kako ste mogli da kaète ne{to {to se uklapa u tezu Tuìla{tva? Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodine Najs, niste vi mene ni u ~emu uhvatili nego ja vas i retorski sam povisio ton da bi to bilo upe~atqivije. Drugo, na samom po~etku sukoba jedinice koja je popularno nazivana Crvene beretke nije bilo, ona je formirana u toku sukoba kada je formiran i centar za obuku u Golubi}u pod komandom Kapetana Dragana. Kada kaèm koji je komandovao kasnije Crvenim beretkama ja ne govorim komandova}e on od 1996. i ja prognoziram. Nego se on tada pojavio kao dobrovoqac i bio tamo komandant i to da je Frenki bio u Srpskoj Krajini nije tajna za stanovnike Srpske Krajine. Niti, koliko ja znam, on to negira. Ovde je ne{to drugo problem, vi èlite da dokaète da je ova jedinica kojom je Frenki komandovao u Krajini formacijski bila u sastavu Slu`be dràvne bezbednosti Srbije, e to nije istina. E to nije istina. Predsedavaju}i sudija Robinson: Sada }emo napraviti pauzu, gospodine Najs. Tuìlac Yefri Najs: Ja sam sa ovim zavr{io. Moèmo li to uvesti u spis, ponuditi u spis zajedno sa transkriptom, a vi imate ispravqenu, redigovanu verziju. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da, ispravqenu. Tuìlac Yefri Najs: S tim da re~ zeleno treba da se zameni. Sekretar: Ovo }e biti broj 885. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Pravimo pauzu 20 minuta. Posle pauze. Slu`benik suda: Molim ustanite. Izvolite sesti. Predsedavaju}i sudija Robinson: Izvolite, gospodine Najs. Tuìlac Yefri Najs: Moèmo li pogledati slede}i insert iz istog intervjua. Za prevodioce ovo kaèm to je 25 d mo`da }e oni dobiti drugi
618
prevod nisam siguran. âsni sude, uz va{u dozvolu postavi}u, ta~nije gleda}emo jedno po jedno pitawe i odgovor, onda }u zamoliti kabinu da ~ita prevod koji je svima podeqen, i da provere ceo odgovor da vide da li je prevod ta~an i onda kada pro|emo ceo transkript, ukoliko je ovo prihvatqivo postavi}u svoja pitawa svedoku. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja nisam dobio transkript na srpskom jeziku. Snimak. Dr Vojislav [e{eq: Bili u Zvorniku, u~estvovali su i Arkanovi dobrovoqci i bila je jo{ neka... Predsedavaju}i sudija Robinson: û}ete. Sude za ratne zlo~ine . Predsedavaju}i sudija Robinson: Mogu li prevodioci da potvrde ili ne da je ovaj prevod koji imamo ta~an. Ponovite ovaj insert Snimak. Dr Vojislav [e{eq: da, na{i su dobrovoqci bili u Zvorniku, u~estvovali su i Arkanovi dobrovoqci i bila je jo{ neka formacija ovoga @u}e koji je bio pod komandom policije, a sada mu sude za ratne zlo~ine. Tuìlac Yefri Najs: Slede}e pitawe i odgovor su malo duì. Snimak. Novinarka: Da li ste dobili naredbe od Beograda da li ste dobili molbu od srpske Dr Vojislav [e{eq: Mi nikada nismo dobijali nare|ewa uvek je to bila molba. Zamoli nas Milo{evi}, zamoli nas Radmilo Bogdanovi}, zamoli nas neki general, recimo Domazetovi}, nekoliko puta kaè treba toliko i toliko dobrovoqaca za to i to mesto i mi sakupimo toliko dobrovoqaca. Kada kaù trebaju najiskusniji mi uzmemo najiskusnije, kada kaù mogu i oni koji nisu s velikim iskustvom, jer nije ne{to posebno opasno, onda i druge upu}ujemo. Uvek je to tako bilo. Tuìlac Yefri Najs: Vidim klimawe glave iz kabine ovo je izgleda ta~no, slede}e pitawe. Snimak. Dr Vojislav [e{eq: 1992. godine u maju mesecu ja po~iwem intenzivno da se vi|am sa Milo{evi}em. Tada je svaki put direktno Milo{evi} traìo da se upu}uju dobrovoqci. Mislim to nas nije trebalo ube|ivati onda, mi smo to shvatali kao svoju du`nost, kao svoju obavezu jedino oko tog rasporeda gde su najpotrebniji. Jer su bili na glasu kao najhrabriji i najsposobniji i najdisciplinovaniji. Tuìlac Yefri Najs: I sada posledwi veoma duga~ak odgovor na posledwe pitawe. Snimak. Dr Vojislav [e{eq: to su uvek sve bili brzo dogovori. Recimo kada je Tu|man 1993. godine napao Po~iteq, Divoselo i îtluk, Milo{evi} je imao tu neke dogovore sa wima, ali se izgleda Tu|man nije drào do kra619
ja, neka je tu mu}ka bila wihova. Tu je Milo{evi} bio razo~aran Tu|manovim pona{awem i u posledwi trenutak onda odlu~io da se upute dobrovoqci. Zvao me je. Ja sam odmah do{ao kod wega, kaè treba 3.000-4.000 dobrovoqaca da se uputi na podru~je Divosela, îtluka i Po~iteqa, za dva dana mi smo imali tri hiqade, oko 3.500 dobrovoqaca i oko 300 je Arkan poveo sa sobom tamo. Za dva dana je bukvalno to iz Beograda upu}eno. Tu nikada problema nije bilo, tu smo se vrlo brzo sporazumevali uvek je bilo to u nekoliko re~i. Treba da se ide. Ide se. Tuìlac Yefri Najs: âsni sude u vezi posledweg odgovora u svrhe zapisnika prevodioci nisu pro~itali jedan deo pitawa, mo`da se to nije ni ~ulo na traci da li su uspeli da provere. Prevodilac: Prevodioci kaù da nisu dobro ~uli po~etak i mo`da godina nije bila ta~na. Tuìlac Yefri Najs: Pitawe koje je prethodilo odgovoru koji mene zanima, ~asni sude, je ovo {to }u pro~itati iz transkripta. Lora Silver kaè: Moète li nam ispri~ati o jednom takvom razgovoru u vezi mesta gde }ete oti}i ili gde }ete poslati svoje jedinice? Kako bi i{ao va{ razgovor sa predsednikom Milo{evi}em s tim u vezi? A odgovor je bio kako smo ~uli da su to uvek bili brzi dogovori. Gospodine [e{eq, u vezi ova ~etiri odgovora iz ovog dela transkripta kada su vas pitali da li ste vi i va{e jedinice bili u Zvorniku 1992. vi ste odgovorili: da, Arkanovi dobrovoqci su, tako|e, u~estvovali kao i jedna formacija ovog @u}e koji je bio pod komandom policije i koga sude za ratne zlo~ine. Da li je taj odgovor bio ta~an i istinit? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Ta~an je samo prvi deo odgovora da su na{i dobrovoqci bili u Zvorniku i da su Arkanovi dobrovoqci bili u Zvorniku. Ta~no je i to da je bio @u}a. Ve} je po~elo su|ewe @u}i i wegovom bratu i ja poku{avam ovako na silu da ga vezujem sa policijom napadaju}i tako reìm. Intrigiraju}i po malo u tome. Jo{ i ne kaèm pod kojom policijom, da li je to tamo{wa lokalna ili policija iz Srbije, ja jednu intrigu lansiram ovde u nadi da }e ona izazvati neku politi~ku pometwu. Tuìlac Yefri Najs: Ako nije pod komandom policije pod ~ijom je onda on komandom bio? Svedok dr Vojislav [e{eq: Po mom mi{qewu on je formirao jednu paravojnu formaciju kriminalnog karaktera. A pod ~ijom je komandom bio vaqda }e se videti to, vaqda }e se to videti u procesu koji se sada vodi u Beogradu, ja nisam li~no tamo bio da to vidim. Ali hteo sam jednu intrigu da serviram u javnost i da neku zabunu izazovem oko toga. Sudija Bonomi: Po va{em shvatawu, kada je trebalo da se emituje ovaj program? Svedok dr Vojislav [e{eq: Mislio sam da }e odmah biti emitovan. Sudija Bonomi: Gde, izvinite, gde je po va{em shvatawu trebalo da se emituje? Svedok dr Vojislav [e{eq: To je bila Bi-Bi-Si serija, mislio sam da }e prvo Bi-Bi-Si emitovati preko svoje mreè, a da }e onda preko svog ser620
visa biti distribuisano ko zna kojoj sve jo{ televiziji, kao {to se i desilo. Dakle, imao sam pred sobom jednu ba{ {iroku tribinu i iskoristio da ga|am reìm i to iznose}i takve insinuacije za koje sam bio ube|en da }e biti bolne i za gospodina Milo{evi}a i za ostale ~elnike vlasti. Sudija Bonomi: Hvala. Tuìlac Yefri Najs: Ako ste hteli nauditi optuènom Milo{evi}u za{to niste rekli pod komandom Milo{evi}a, za{to ste ovdje rekli pod komandom policije, za{to niste Milo{evi}a direktno spomenuli? Svedok dr Vojislav [e{eq: Zato {to onda ne bi bilo ubedqivo. âk i da sam konkretizovao neku policiju ne bi bilo dovoqno ubedqivo. Ovako sam pomenuo policiju pa se ne zna je li ova, ili ona, ili ovako, ili onako, tako je lak{e servirano. Znate, da sam rekao bio je gospodin Milo{evi} u Zvorniku i komandovao srpskim snagama, onda bi ona novinarka rekla ovaj je lud. Po{to sam ja to znao da uvijem u jednu formu koja je mogla da pro|e, ja sam to tako uvio. Imao sam jasan politi~ki ciq, nisam imao razloga da imam obzira prema gospodinu Milo{evi}u i wegovoj vlasti u to vreme, i ga|ao sam. îm sam iza{ao iz zatvora ja sam na zatvorskoj kapiji krajem januara drào sli~ne govore. I nema koje uvredqive izraze nisam koristio. Tuìlac Yefri Najs: Dobro. Pomozite nam da razumemo na~in na koji se vi obra}ate va{oj publici u ovom slu~aju, to je Laura Silver. Zna~i, vi kaète ja mogu realnost promeniti malo, ovo malo laì i to }e onda imati neki efekat na moju publiku. Da li na taj na~in funkcionira va{ um? Svedok dr Vojislav [e{eq: Na taj na~in funkcionira teorija specijalnog rata koja je na Zapadu sistematski razvijana, a koju sam ja tako|e, sistematski u~io. Od poznate kwige Libera Harta Strategija posebnog nastupawa iz 50-tih godina, pa do kraja 70-tih godina, sve {to je o specijalnom psiholo{kom ratu objavqeno ja sam pro~itao. Tuìlac Yefri Najs: Naravno, jedna od stvari koja se ovde moè videti sa video snimke da ste vi obu~eni u odjelo, da gledate osobu koja vas intervjuira ravno i o~i i to nam govori da vi takvu la` moète izre}i bez da se to primeti na va{em pona{awu, vi ste vrlo uvjerqivi kada govorite takve stvari, kada laète. Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodine Najs, èleo bih i vama da ste uverqivi kada laète, ali vi nikada niste uverqivi kada laète. Ja sam... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, ponovo vas upozoravam na ovakvu vrstu komentara. Tuìlac Yefri Najs: Ja mogu proslediti sa slede}im pitawem uz va{e dopu{tewe. Va{i su dobrovoqci bili u Zvorniku, a Arkanovi su dobrovoqci bili u Zvorniku, {to kaète po ~ijim su uputstvima oni tamo bili, {to biste vi rekli da vas je Laura Silver daqe pitala pod ~ijim su instrukcijama oni tamo bili? Svedok dr Vojislav [e{eq: [ta bih ja tada rekao? Otkud ja znam {ta bih tada rekao. Ovde vidite {ta sam rekao. Dobrovoqci Srpske radikalne stranke su tamo i{li u sastavu JNA i to garantujem i ne moète na}i nijedan materijalni dokaz koji govori suprotno. Do{li su vozilima JNA, u uniformama JNA, i tamo su se borili pod komandom JNA.
621
Tuìlac Yefri Najs: Po ~ijim uputstvima, moje pitawe se odnosilo pod ~ijim uputstvima su oni tamo do{li, va{i dobrovoqci poslani u Zvornik? Svedok dr Vojislav [e{eq: [ta zna~i to pod ~ijim uputstvima? Mi smo dobili zahtev iz General{taba za odre|enu grupu dobrovoqaca, mi smo tu grupu prikupili i verovatno je general Domazetovi} u tome u~estvovao otkud ja mogu da se setim ko konkretno, posle toliko vremena. Tuìlac Yefri Najs: Dobro, da onda pogledamo sada slede}e pitawe. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam dao saglasnost da se prikupe dobrovoqci i da se upute. Tuìlac Yefri Najs: Pogledajmo onda va{ slede}i odgovor. Nikada nismo dobivali nare|ewa, to su uvek bile molbe i zatim onda navodite Milo{evi}a, Bogdanovi}a i Domazetovi}a, kao primer, koji bi vam rekli treba nam za to i to toliko i toliko dobrovoqaca. Recite nam je li to to~no, neto~no, delimi~no to~no, delimi~no neto~no? Svedok dr Vojislav [e{eq: Delimi~no ta~no. Nije to~no, jer to je pogre{an izraz ne moè se upotrebiti u takvom zna~ewu ovde. Ovo je delimi~no ta~no. [to se ti~e Domazetovi}a je ta~no, a {to se ti~e Milo{evi}a i Bogdanovi}a ja ih ve{ta~ki ubacim tu u ma{inu i oni posle mogu da besne protiv mene {to sam ih ubacio, a nemo}ni su da na neki adekvatan na~in reaguju, jer su zatvor ve} isprobali pa nije pomogao. Kao {to ni vama ovaj ovde zatvor nije pomogao da me obuzdate, kao {to vi kaète. Tuìlac Yefri Najs: Imamo ovde ovaj deo va{eg odgovora u kom kaète kada su rekli da im trebaju najiskusniji poslali smo najiskusnije. Kada su rekli da mogu koristiti i oni koji nemaju mnogo iskustva i wih bi poslali. Da li je to to~no, da li se u molbama navodilo koliko iskusni trebaju biti tu qudi? Svedok dr Vojislav [e{eq: Uglavnom je tako bilo, jer oni najiskusniji su kori{}eni za najopasnije borbene operacije. Ako su mawe iskusni onda su oni mogli biti negde posadne trupe ili tako, u pomo}nim nekim trupama. Ali najiskusniji, najhrabriji su i{li u najozbiqnije operacije. Po{to smo ve} u po~etku zauzeli stav da niko ko nije odsluìo vojnu obavezu ne moè da ide. Zna~i, svi su oni imali neku vojnu obuku. E sada, bila je stvar iskustva po pitawu wihove upotrebqivosti za odre|ene borbene zadatke. Jer neki dobrovoqci su i{li vi{e puta neki su i{li samo jednom pa vi{e nisu i tako. Tu je postojala poprili~na ... Tuìlac Yefri Najs: Zna~i taj dio je to~an, onda zna~i samo ovo gde se spomiwu Milo{evi} i Bogdanovi} nije to~no, a sve drugo je to~no? Svedok dr Vojislav [e{eq: To sam ve{ta~ki ubacio da bih wih dvojicu politi~ki ga|ao. Tuìlac Yefri Najs: Dobro, idemo sada na slede}e pitawe, slede}i odgovor. Ko je od vas traìo da po{aqete va{e jedinice vi na to kaète u maju 1992. po~eo sam odràvati, mislim da ste rekli intenzivne sastanke sa Milo{evi}em na jednoj regularnijoj bazi. Zaustavimo se ovde. Da li je to to~no? Da li je to~no da ste po~eli redovitije odràvati intenzivnije sastanke s Milo{evi}em u maju 1992?
622
Svedok dr Vojislav [e{eq: Od maja 1992. do septembra 1993. imali smo ~e{}e susrete. Tuìlac Yefri Najs: Onda slede}i dio te re~enice, kaè tada je uvek sam Milo{evi} traìo da se po{aqu dobrovoqci. Svedok dr Vojislav [e{eq: E to je moja intriga, a gospodin Milo{evi} nije mogao da opovrgne, jer nije bilo tre}eg na tom sastanku i ja sam to smi{qeno lansirao da bi ga nervirao, a znam da ne moè da opovrgne, jer on kaè jedno, ja drugo. Tuìlac Yefri Najs: Vi laète, gospodine [e{eq, zar ne? U ovom intervjuu rekli ste to~no ono {to je Milo{evi} od vas traìo. Stvari su vrlo jednostavne. Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodine Najs, vi laète, u intervjuu nisam rekao istinite ~iwenice, a ovde pod zakletvom govorim iskqu~ivo istinu. Tuìlac Yefri Najs: Da pogledamo onda slede}i dio ovog odgovora. Vi kaète pa, nije nas trebalo mnogo uveravati mi smo to smatrali na{om du`no{}u na{om odgovorno{}u. Da li je to to~no da ste vi vrlo voqno slali va{e dobrovoqce? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, to je i te kako ta~no. Smatrali smo svojom du`no{}u da pomognemo srpski narod gde god je on ugroèn. I to smo sa velikim entuzijazmom radili. Tuìlac Yefri Najs: Idemo sada na posledwe pitawe i odgovor. Tu vas Laura Silver pita ne{to o razgovorima i vi kaète to su uvek bili brzi sporazumi, na primer, kada je Tu|man napao Po~iteq, Divoselo, i îtluk 1993. Milo{evi} je s wim imao neke sporazume, ali izgleda da Tu|man nije odrào svoj deo sporazuma. Imali su neke razgovore ispod stola, Milo{evi} je bio razo~aran Tu|manovim potezima i onda je u posledwem trenutku odlu~io tamo poslati dobrovoqce. Nazvao me je i ja sam mu odmah oti{ao. Zaustavimo se ovdje na trenutak. Da li ste vi godine 1993. imali sastanak sa Milo{evi}em na kojem se govorilo o slawu dobrovoqaca u vezi sa napadom na Po~iteq, Divoselo i îtluk? Svedok dr Vojislav [e{eq: Kategori~ki ne. U vezi sa napadom na Po~iteq, Divoselo i îtluk imali smo dogovor sa predstavni{tvom Republike Srpske Krajine u Beogradu, to predstavni{tvo je organizovalo autobuse i tim autobusima smo uputili dobrovoqce. Me|utim, Tu|manov napad na Po~iteq, Divoselo i îtluk je tada stao, dobrovoqci su bili tamo nekoliko dana, po{to su borbe prekinute oni su se vratili bez ukqu~ivawa u borbena dejstva. To se desilo 1993. godine. I to moète vrlo lako proveriti. Tuìlac Yefri Najs: Zaustavimo se ovde na trenutak. Hajde da pro~itamo sada {to ovde pi{e, ali bez pomiwawa imena Milo{evi}a i da vidimo da li je ostatak ovog odgovora to~an. Netko me nazvao i ja sam odmah oti{ao. On je rekao u Divoselo, îtluk i Po~iteq treba poslati 3.000 ili 4.000 dobrovoqaca, mi smo unutar dva dana sakupili 3.000 do 3.500 dobrovoqaca, a Arkan je sa sobom doveo oko 300. Oni su iz Beograda poslani doslovce u roku od dva dana. Sa time nikada nije bilo nikakvih problema time smo,
623
oko toga smo se vrlo brzo sloìli. Sve je to dogovoreno u samo nekoliko re~i. Treba da idemo. Hajdemo. Ja sam sada to pro~itao i umesto imena Milo{evi} rekao sam samo on. Recite mi tako kao {to sam to pro~itao da li je to to~no? Svedok dr Vojislav [e{eq: Nije niko zvao nego je neko do{ao u sedi{te Srpske radikalne stranke iz predstavni{tva Srpske Krajine... Tuìlac Yefri Najs: Ko je to bio? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne mogu se setiti ko je bio, neko iz predstavni{tva do{ao je u na{ Ratni {tab, ja sam obave{ten da je to potrebno, ja sam se sloìo i dobrovoqci su prikupqeni i poslati. Tuìlac Yefri Najs: Gospodine [e{eq, vi imate jako, jako dobro pam}ewe sami ste nam to rekli, razmislite molim vas o tome tko je to do{ao u va{u kancelariju i zatraìo tih 3.000 ili 4.000 dobrovoqaca. Svedok dr Vojislav [e{eq: Nije do{ao u moju kancelariju nego u Ratni {tab i to je bio funkcioner predstavni{tva Srpske Krajine u Beogradu. Tuìlac Yefri Najs: Va{a politi~ka stranka imala je jedan odjel koji se zvao Ratni {tab, zar ne? Dobro ovo je sada digresija, ali eto ~isto me interesira u vezi sa jednim ranijim pitawem Sudskog vije}a, za{to bi jedna politi~ka stranka imala Ratni {tab? Svedok dr Vojislav [e{eq: Zato {to je bila velika nacionalna potreba da ta politi~ka stranka okupi dobrovoqce i uputi u JNA. Tuìlac Yefri Najs: Za rat? Svedok dr Vojislav [e{eq: Naravno. Tuìlac Yefri Najs: Jeste li imali ujedno i mirnodopski {tab ili samo Ratni {tab? Svedok dr Vojislav [e{eq: Sve ostale institucije stranke su bile mirnodopske, a Ratni {tab se bavio prikupqawem dobrovoqaca i upu}ivawem u JNA? Tuìlac Yefri Najs: Jeste li vi slali va{e dobrovoqce u druge delove biv{e Jugoslavije da se bave miroqubivim stvarima ili ste ih slali samo u borbu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Slali smo ih u borbu da ostvaruju zadatke komandi JNA. Nemojte meni da pri{ivate miroqubivu politiku. Ja nikada nisam bio pristalica mira po svaku cenu pa sam i sada protivnik i ne prihvatam pakt sa Amerikanncima, i ovo {to sada Amerikanci rade na Balkanu samo stvara uslove za novi rat. Tuìlac Yefri Najs: Kroz to smo ve} pro{li. Recite nam tko je do{ao u tu kancelariju i to zatraìo, to je ipak dosta velika stvar 3.000 do 4.000 dobrovoqaca? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ali ne mogu ja pamtiti posle toliko godina sva imena, do{ao je visoki zvani~nik predstavni{tva Republike Srpske Krajine iz Beograda, imali su sedi{te na Terazijama u samom centru Beograda. Tuìlac Yefri Najs: Gledajte, vi shva}ate zna~aj ovih pitawa, gospodine [e{eq, jer ako vi meni kaète neko ime onda ja mogu oti}i potraì624
ti tu osobu i ~uti {to ta osoba ima da kaè. Ako mi vi ne date to ime to onda malo li~i na ono {to ste malo~as rekli, da ako je samo dvoje qudi u sobi tre}i ne moè zanijekati ono {to je bilo re~eno. I tako nikada ne moèmo te stvari dokazati. Molim vas da li nam moète dati ime kako bismo to mogli provjeriti? Svedok dr Vojislav [e{eq: Kako se ja mogu setiti ~ovjeka koji je radio u predstavni{tvu Srpske Krajine 1993. godine u Beogradu? Hajde vi to meni objasnite. Ja sam za ove dve i po godine koliko sam u zatvoru ve} mnoga imena qudi koje sam poznavao i zaboravio. Ne pamtim skoro nijedan telefonski broj. Sada treba da pamtim ime ~oveka koji je do{ao iz predstavni{tva Srpske Krajine. Ja ne pamtim ime nijednog oficira, armijskog visokog oficira koji je dolazio u sedi{te stranke, a dolazili su mnogi pukovnici, kapetani bojnog broda i {ta ja znam. [to bih ja to pamtio? Samo glupi qudi pamte brojeve i imena. Tuìlac Yefri Najs: Gospodine [e{eq, odgovori koje ste vi dali otkrivaju istinu o tome da je optuèni aktivno, svesno i zlo~ina~ki sudjelovao u slawu dobrovoqaca u borbu u drugim delovima Jugoslavije i vi znate da je to to~no. Svedok dr Vojislav [e{eq: To nije istina. Prvo, slawe dobrovoqaca apsolutno nije bilo zlo~ina~ko, nego patriotsko. I drugo, u slawu dobrovoqaca Srpske radikalne stranke Slobodan Milo{evi} nikada nije u~estvovao. Tuìlac Yefri Najs: Molim da se ovom insertu dade broj. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da. Sekretar: To }e biti 886. Tuìlac Yefri Najs: A sada hajde da pogledamo slede}i insert to je 25 e za prevodioce, ~ekamo da se podeli prevod. Budu}i da je prvi odgovor duga~ak mo`da je to najboqe da podjelimo u dva dijela i da nam onda prevodioci pomognu u vezi sa prevodom. Molim da se pusti prvi insert. Snimak. Dr Vojislav [e{eq: U maju 1992. godine Milo{evi} definitivno preuzima apsolutnu kontrolu nad Jugoslovenskom narodnom armijom. Tada je progla{en novi Ustav Savezne Republike Jugoslavije, i tada je on postao i formalno i stvarno i su{tinski glavni ~ovek u dràvi. ôvek koji o svemu odlu~uje. I ta zvorni~ka operacija. Tuìlac Yefri Najs: Zaustavimo se ovdje. Kada je re~ o ovim prvim re~enicama prije nego {to nastavimo ni{ta nismo ~uli u vezi sa pitawem, zato jer se pitawe nije moglo ~uti ovdje u sudu, a u transkriptu oni koji su to uspeli pa`qivije preslu{ati uz boqi zvuk oni su zapisali da je pitawe glasilo: [to se dogodilo kada ste vi po{li za Zvornik? Ko vam je rekao da idete tamo, kako je to funkcioniralo? Sada moèmo nastaviti. Snimak. Dr Vojislav [e{eq: U woj su u~estvovale snage bosanskih Srba i one su bile brojnije. Me|utim, specijalne jedinice i najborbenije jedinice do{le su sa ove strane. To su bile direktno jedinice policije takozvane. Cr625
vene beretke to su Specijalne jedinice Slu`be dràvne bezbednosti Srbije.... Tuìlac Yefri Najs: Zaustavimo se ovde. Za ta ~etiri retka ima li komentara od prevodilaca. Izgleda da ovo kako je u prijevodu mo`da ne}emo mo}i se setiti pre nego {to zaustavimo, tu dakle, po~iwe sa zvorni~ka operacija planirana je u Beogradu. Ne znam da li ste ~uli daqe da je re~ Zvornik, zvorni~ka iskori{tena. Prevodioci kaù da jeste. U redu idemo daqe. Snimak. Dr Vojislav [e{eq: Srpske radikalne stranke, tu su bili Arkanovi dobrovoqci i tu je bila jo{ neka mawa grupa dobrovoqaca koja je, tako|e, bila pod kontrolom policije. Vojska se malo angaòvala u toj operaciji, uglavnom je negde artiqerijsku podr{ku davala, gde je trebalo. Operacija je u dugo smi{qana, dugo spremana tako da nije ni{ta bilo u nekoj nervozi da se zove hajde hitno treba ovo, treba ono. Sve je bilo dobro organizovano i dobro izvedeno, do obustave samih neprijateqstava. Posle kada je krenula pqa~ka tu vi{e niko nije mogao da kontroli{e.. Tuìlac Yefri Najs: Da li je taj transkript to~an? Prevodioci: Umesto tri to~kice treba staviti do prestanka neprijateqstava. Onda kada je po~ela pqa~ka. Tuìlac Yefri Najs: Da ~ujemo sada slede}e pitawe i odgovor. Snimak. Dr Vojislav [e{eq: To su smislili kqu~ni qudi Slu`be dràvne bezbednosti. Me|u wima Franko Simatovi} Frenki, i on je bio jedan od neposrednih izvr{ilaca. Tu su bili i neki drugi qudi ~ija sva imena nisam ni zapamtio. Na{i dobrovoqci su se okupqali i u Loznici im je bila glavna sredi{wa ta~ka odakle su kretali za Zvornik. Bio je vojvoda Cvetinovi} na wihovom ~elu i on je direktno primao nare|ewa od komandanata Specijalnih jedinica. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da ~ujemo da li je to to~no. Specijalne jedinice treba stajati gde? Prevodilac: Od komandanata specijalnih jedinica kaù prevodioci. Tuìlac Yefri Najs: Gospodine [e{eq, ovde se spomiwe vojvoda Cvetinovi}. Da vidimo sada {to ste vi to rekli idemo od dna prema gore. Da li je to~no, da li je tamo zapovedao vojvoda Cvetinovi}? Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, on je bio jedan od dobrovoqaca tamo. I komandovao je odre|enim brojem, ja ne znam ta~no kolikim, ali se istakao u tim borbama. Drugo, svi su ti dobrovoqci bili u sastavu JNA, a ja ovde imputiram slu`bi dràvne bezbednosti ga|aju}i tu slu`bu, jer ta Slu`ba sa suprotne strane poku{ava da uni{ti Srpsku radikalnu stranku. Vi ste ~uli za mog potpredsednika Qubi{u Petkovi}a koji je bio na~elnik Ratnog {taba. Krajem 1993. godine wega je Slu`ba dràvne bezbednosti vrbovala da {pijunira i rastura iznutra Srpsku radikalnu stranku. Takve metode je slu`ba koristila protiv nas, ja slu`bu onda napadam za sve {to mi padne na pamet.
626
Tuìlac Yefri Najs: Tu gdje vi kaète da je on direktno primao nare|ewa od komandanata Specijalnih jedinica, {to ste vi trebali re}i, a da to bude istina? Svedok dr Vojislav [e{eq: On je od nadle`ne komande JNA primao nare|ewa, od koga, to moè vrlo pouzdano da se utvrdi, to nije te{ko utvrditi. Tuìlac Yefri Najs: To zna~i jedna anonimna osoba? Svedok dr Vojislav [e{eq: Zar mislite da se tolika imena mogu pamtiti i drugo ja nisam bio tamo i da pamtim ta imena. Ja znam samo da su tamo dobrovoqci Srpske radikalne stranke bili disciplinovani i ~im je zavr{ena zvorni~ka operacija oni su se vratili. Tuìlac Yefri Najs: U prethodnoj re~enici stoji na{i dobrovoqci su se okupili na okupqali{tu u Loznici odakle su i{li za Zvornik. Da li je to to~no? Svedok dr Vojislav [e{eq: Oni su se okupili u Beogradu, odatle su i{li za Zvornik. Pre Zvornika su se zaustavqali u Loznici. Cvetinovi} je iz Loznice. Tuìlac Yefri Najs: U prethodnoj re~enici kaète to su organizirali kqu~ni qudi iz SDB, da li je to to~no? Svedok dr Vojislav [e{eq: To nije ta~no, ja tu imputiram kqu~nim qudima iz SDB-a napadaju}i Slu`bu dràvne bezbednosti i uzvra}aju}i na udarce. Tuìlac Yefri Najs: Tko je onda to organizirao? Svedok dr Vojislav [e{eq: JNA, kategori~kim tvrdim da su dobrovoqci i{li u JNA i to im je upisano u vojne kwiìce JNA, ali to je vreme kada ja vodim kampawu protiv Slu`be dràvne bezbednosti. Ta kampawa je za nas u Srpskoj radikalnoj stranci bila pitawe opstanaka. Jer je Slu`ba koristila sa svoje strane razne perfidne metode da nas uni{ti, da nas iznutra zavadi, ubacivala svoje agente, vrbovala qude i tako daqe. Mi smo tada u takvom èstokom sukobu sa reìmom da Slu`ba dràvne bezbednosti metode nije birala u obra~unu. Tuìlac Yefri Najs: Zna~i, to je neto~no. Svedok dr Vojislav [e{eq: Koje? Tuìlac Yefri Najs: Vi sada poku{avate... Sudija Bonomi: Moète li mi pomo}i? Kako bi to moglo na{koditi SDB-u? Svedok dr Vojislav [e{eq: Moglo bi politi~ki kompromitovati, to je vreme mirovnih inicijativa, to je 1995. godine to bi moglo kompromitovati vlast Slobodana Milo{evi}a i tako daqe. To je vreme kada nismo birali sredstava u na{im me|usobnim obra~unima. Gospodin Milo{evi} se nije li~no eksponirao, ali su organi vlasti nama sva{ta radili. Mi sve {to smo mogli da uzvratimo bilo je verbalno i gospodin Najs je pokazao ba{ veliku aùrnost, pored ove emisije on je mogao na}i bar jo{ sto mojih intervjua sli~ne vrste u toku te kampawe.
627
Sudija Bonomi: Dobro, mi imamo ovaj intervju. Moète li se sjetiti, da li ste vi mo`da uspeli spomenuti i ne{to skorije od godine 1991. da im na{kodite? Svedok dr Vojislav [e{eq: A {ta bih mogao skorije i ovo nije bilo 1991. ovo je bilo 1992. Govorio sam druge stvari, vodio sam kampawu i na drugim poqima. Sudija Bonomi: Dobro, da. 1992. dobro. Jeste li se uspeli sjetiti tokom tog intervjua ne~eg nedavnijeg ne~eg skorijeg {to bi moglo iznervirati? Svedok dr Vojislav [e{eq: Jesam, ali to je bilo vezano za unutra{wu politiku, 1995. nije bilo tih ratnih sukoba. Uostalom, zati{ja su bila u to vreme poprili~na. To je bilo pred onu hrvatsku akciju Bqesak koja se desila po~etkom maja. Period od februara, marta, aprila, maja je bio period zati{ja. Kada je zavr{ena borba za Biha}, negde krajem 1994. ili po~etkom 1995. godine, nastupilo je zati{je na svim frontovima. Ali sam i u ekonomskoj sferi sli~ne napade obavqao i u politi~koj, unutra{woj politi~koj i tako daqe. I tu je obiqe mojih intervjua. Tuìlac Yefri Najs: Gospodine [e{eq, vi razumete da ako netko govori stvari jednom jedne, a onda druge da to moè biti znak da je on la`qivac. Vi ste nam rekli da ovde sada govorite istinu, pa hajde sada da se usredoto~imo na to. Vi ste u vezi pripisivawa toga SDB-u rekli, a upravo je sada iscurilo sa ekrana, dakle, rekli ste da ste ih htjeli kompromitirati. Pre samo pet minuta, kada sam vam ja izneo tvrdwu da vi prikrivate djela optuènog, zato jer je ono {to je on u~inio bilo zlo~ina~ko, to jest da je slao dobrovoqce u druge delove Jugoslavije, vi ste rekli to nije istina slawe dobrovoqaca nije bilo zlo~ina~ko nego patriotsko. A da vidimo onda {to ste sada o tom istom vremenskom periodu rekli malo kasnije, za{to bi to moglo kompromitirati SDB? Pa }ete onda mo`da ponovo razmotriti va{ stav i re}i {to je istina. Vi kaète da ovim la`nim pri~ama vi napadate SDB èle}i da ih kompromitujete. Onda je sudija Bonomi pitao kako bi to wih uzdrmalo ili iznerviralo, vi ste rekli na to da bi ih politi~ki kompromitovao. Objasnite, ali ako moète normalnim tonom tako da moèmo da pratimo. Kontrast koji postoji izme|u ova dva odgovora bilo bi zakonito da je to optuèni u~inio, ali time {to ste vi slagali i rekli da je to u~inio SDB, vi sada wih kompromitujete u wihovoj patriotskoj du`nosti. Objasnite. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja tada poku{avam da pokvarim mirovnu politiku Slobodana Milo{evi}a svim sredstvima. Ja sam tada, u prole}e te godine, odrào 20 mitinga {irom Srpske Krajine napadaju}i, napadaju}i, napadaju}i, napadaju}i do besvesti. Tuìlac Yefri Najs: Moram da vas, ipak, usredsredim na pitawe po{to nemamo toliko vremena. Rekli ste da ste lagali u vezi SDB-a, jer bi ih to kompromitovalo, a rekli ste da je isto to zakonito da je to uradio Milo{evi}, jer je zakonito. Svedok dr Vojislav [e{eq: Vi tu konstrui{ete, la`no konstrui{ete. Prvo patriotska je du`nost pomo}i zapadnim Srbima. Me|utim, po{to
628
je usledilo i me|unarodno priznawe i Hrvatske i Bosne i Hercegovine, Srbija nije mogla institucionalno da se me{a. A ja ovde u ovom intervjuu u vreme obra~una sa gospodinom Milo{evi}em tvrdim da se institucionalno me{ala i time èlim da i wega i wegovu vlast kompromitujem. Za svakog normalnog ~oveka sve je to jasno. Do kraja sam jasan i govorim normalnim tonom. Ovo je moj normalni ton. Tuìlac Yefri Najs: Pozabavi}u se ovim, jer to moram re}i vrlo kratko. Vi ve} nekoliko dana vi~ete u ovom sudu i tvrdite da ne moète, da ne umete da govorite ti{e. To je izmi{qotina, ukoliko to èlite vi umete da govorite savr{eno tiho. I vi ste se odali u posledwem odgovoru pre ove zadwe pauze kada ste objasnili da ste povisili ton iz retori~kih razloga ili u retori~ke svrhe. Istina je, zapravo, da vi vi~ete sve vreme da biste retori~ki poja~ali to {to govorite, te svoje tvrdwe. Vi savr{eno umete da govorite tiho kada ho}ete. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja savr{eno vladam sobom i svojim postupcima i fizi~kim i verbalnim, to je ta~no. A drugo, ja govorim normalno, ne vi~em, govorim glasno i jasno i precizno. A to {to mi vi zavidite zbog dubine mog glasa, zbog ja~ine moga glasa, znate, vi traìte neku hormonalnu terapiju pa popravqajte svoje stawe. Mene se okanite. Tuìlac Yefri Najs: Moram re}i, od vas smo i o~ekivali da napravite tako neki jeftin komentar na moj ra~un, ali recite mi, da li ste isto tako vikali i na Lauru Silver? Videli smo ovu traku, da li se ne{to promenilo u va{oj samokontroli, da li ste mo`da imali problema sa sluhom od tada, da li su vam se hormoni promenili, o ~emu se radi? Svedok dr Vojislav [e{eq: Na moje jeftine trikove vi crkoste od smeha. [ta mislite da upotrebim neki skupqi. Mo`da biste prsnuli od smeha. Za razliku od vas, gospodine Najs, Laura Silver je izgledala kao jedna mla|a èna, lep{eg izgleda ~ak i onih ènskih oblina i ja sam svoj na~in govora tome prilagodio. Ja, da ovde sa ovim lepim damama razgovaram, ja bih razgovarao sasvim druga~ije. Sa vama razgovaram kao sa jednim nadobudnim tuìocem koji misli da mnogo zna i da je pametan, a ja àlim da pokaèm da ne zna mnogo i da nije ba{ naro~ito pametan. Nisam rekao da ste glupi, nego niste ba{ naro~ito pametni. I drugo, ja ovde govorim na jedan na~in, jer sam u sudnici na drugi na~in govorim u svom kabinetu kada mi do|u gosti. Tuìlac Yefri Najs: Gospodine [e{eq, ostavi}emo ovo na miru. Prvih osam dana vi uop{te niste razgovarali sa mnom, vi ste razgovarali sa drugom osobom pred trojicom sudija i rekli ste nam da ste poku{avali da kaète istinu i potpunu istinu. A na wih ste vikali iz retori~kih razloga. Zar nisam u pravu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Na wih nisam vikao, ja sam govorio primereno sudnici. Predsedavaju}i sudija Robinson: U redu. Dajte da nastavimo sa unakrsnim ispitivawem. Tuìlac Yefri Najs: Ovde u sredini vidimo ovaj vrlo interesantan pasus. Po{to ste rekli da je Milo{evi} preuzeo kontrolu nad JNA, rekli
629
ste da je zvorni~ka operacija planirana u Beogradu. Bosanske snage su u~estvovale i one su ~inile najve}i deo snaga. U me|uvremenu specijalne jedinice i najboqe opremqene jedinice stigle su sa ove strane i to su bile policijske jedinice. A onda sledi ova re~enica takozvane Crvene beretke Specijalne jedinice Slu`be dràvne bezbednosti Srbije. Sada pitawe. To je isto ono {to sam pomenuo u vezi prethodnog inserta ili pretposledweg inserta, nadoveza}u se na jedno pitawe od sudije Kvona. Prema va{im sopstvenim re~ima, gospodine [e{eq, kako ste vi u martu 1995. godine, govore}i o Crvenim beretkama, govorili o wima koje su specijalne jedinice Slu`be bezbednosti Srbije? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam konstruisao na osnovu toga {to je Frenki bio dobrovoqac u Krajini on je ~ak u Vladi Srpske Krajine vodio bezbednosno obave{tajne poslove ili tako ne{to, ne znam ta~no kako mu je formalno to nazivano, ja sam {pekulisao {to je ve}i deo tih qudi bio ranije me|u dobrovoqcima u Srpskoj Krajini i pravio jednu intrigu za koju sam o~ekivao da }e eksplodirati kao politi~ka bomba. A te Crvene beretke iz Krajine ve} su se pro~ule svuda. Ja sam koristio ime Frenkijevo da bih ih vezao za Slu`bu dràvne bezbednosti Srbije. Konstruisao sam to prili~no uspe{no, po svemu sude}i, po{to ste vi tome naseli i na tome zasnovali optu`nicu protiv gospodina Milo{evi}a i sada vam se optu`nica sasipa, cepa, ode. Vi nemate nijedan materijalni dokaz za ovo. Vi imate moju izjavu, datu smi{qeno, iz politi~kih razloga, da nekoga diskvalifikuje, da nekome nanese politi~ku {tetu i tako daqe. Nemate nijedan materijalan dokaz. Tuìlac Yefri Najs: Ima dve stvari koje èlim da pokrenem na osnovu ovog odgovora. Vi jasno stavqate do znawa da su Crvene beretke, koje pomiwete u ovom delu odgovora, Frenkijeve. Zna~i, moèmo da iskqu~imo iz razmatrawa i Dragana i wegove qude. Ovo je Frenki ovde. Ne, ja samo ~itam va{ odgovor. Svedok dr Vojislav [e{eq: Vi ga lo{e ~itate. Prvo, ja uop{te ne znam da li je Frenki bio u Zvorniku, sumwam da je uop{te bio. Ja konstrui{em, ja ga stavqam u jedan kontekst znaju}i da je Frenki nervozan ~ovek, ~uv{i od drugih qudi, da }e ga to iritirati i tako daqe. Ja provociram. A ja znam da je Frenki bio u Krajini i to je ~iwenica. Tuìlac Yefri Najs: Kada ste prvi put sreli Frenkija? Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvi put sam sreo Frenkija ovde u [eveningenu, u zatvoru, kada je do{ao, u leto 2003. Tuìlac Yefri Najs: Kako ste znali da je on nervozan ~ovek? Svedok dr Vojislav [e{eq: ûo sam pri~e o wemu. On je vaìo za prekog, nervoznog ~oveka i tako daqe. Tako sam ja ~uo pri~e o wemu. Nije Frenki nepoznata li~nost, ali ga ja nisam poznavao i nemate nijednog dokaza da sam ga bilo gde sreo. âk i on, kada bi hteo to dokazati, bio bi nemo}an. Sudija Bonomi: Mo`da sam ne{to propustio, ali {ta ste u to vreme imali protiv Frenkija? Svedok dr Vojislav [e{eq: Protiv Frenkija sam imao to {to je on bio visoki funkcioner Slu`be dràvne bezbednosti. A bio je jedan od naj630
poznatijih u javnosti saradnika Jovice Stani{i}a. Ja sam ga|ao celu Slu`bu jer je ta Slu`ba poku{avala na sve na~ine da uni{ti Srpsku radikalnu stranku. Bio je sukob tajne policije i opozicione politi~ke partije. Kada bih vam ja sada ovde ispri~ao {ta je Slu`ba dràvne bezbednosti javnosti protiv mene la`no servirala, kakve sve izmi{qotine, po~ev{i od toga da sam Hrvat pa na daqe, {to me je najteè pogodilo, da vam iskreno kaèm. Znate, kada su za mene lansirali da sam Hrvat, Slu`ba dràvne bezbednosti je upotrebila opozicionu partiju Vuka Dra{kovi}a Srpski pokret obnove, preko svojih agenata u woj: Milana Komneni}a, Aleksandra Taskovi}a i jo{ nekih i mogao bih vam celi dan pri~ati {ta je sve Slu`ba protiv mene radila, da biste shvatili kontekst u kome ja ne biram sredstva protiv Slu`be, ali prepune su moje kwige onoga {to je Slu`ba protiv mene radila. Tuìlac Yefri Najs: Imam jo{ par pitawa u vezi ovog odgovora. Prema va{im re~ima vi ste, dakle, kada ste razgovarali sa Laurom Silver, marta 1995. godine, ~istom slu~ajno{}u bili u mogu}nosti da pri~ate o jedinici Crvenih beretki koja je vezana za Frenkija o saznawu da je ona povezana sa Frenkijem, o Slu`bi dràvne bezbednosti Srbije i to je ~ista slu~ajnost da ste vi sve to umeli da kaète kada je ta jedinica, zapravo, po~ela da postoji tek 1996. Je li tako? Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, vi morate pogledati i ostale moje intervjue iz tog vremena i vide}ete da to nije nikakav izuzetak. Drugo, sama ~iwenica da je Frenki bio visoki funkcioner Slu`be dràvne bezbednosti, a da je bio dobrovoqac u Srpskoj Krajini i da je tada imao tamo tu jedinicu, ne znam ta~no ni kakva mu je funkcija bila u woj, Crvenih beretki za mene je dovoqno da poveèm, kao {to ste i vi povezivali, a nemate nijedan materijalni dokaz, a ostajem na tome da je Jedinica za specijalne operacije formirana 1996. godine, i da ova jedinica Crvenih beretki iz Krajine nije imala institucionalne veze sa Slu`bom dràvne bezbednosti. Tuìlac Yefri Najs: U redu. Posledwe pitawe u vezi ovog va{eg odgovora, jedna re~enica daqe kaè, vi kaète, govore}i na toj operaciji u Zvorniku vi kaète Vojska se malo angaòvala u toj operaciji. Ona je uglavnom davala artiqerijsku podr{ku kada je to bilo potrebno. Je li to ta~no? Svedok dr Vojislav [e{eq: Vojska je bila angaòvana, a davala je i artiqerijsku podr{ku, Vojska je artiqerijom ga|ala tvr|avu iznad Zvornika, a to da se Vojska malo me{ala, Vojska je predvodila to. Tuìlac Yefri Najs: Zna~i, da zavr{imo u ovom odgovoru: Milo{evi}, Vojska, policija, Frenki Simatovi}, Crvene beretke, pa i Arkan i svi dobrovoqci u ovom va{em odgovoru, svi su zajedno povezani u napadu na Zvornik. To je pri~a koju ste vi ispri~ali Lauri Silver. Ja vama tvrdim da je to ta~no. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja vama tvrdim da to nije ta~no. Ja vama tvrdim da je JNA izvodila operacije u Zvorniku, da su u operacijama u~estvovale snage Republike Srpske koje su se tek formirale, da su u~estvovali dobrovoqci Srpske radikalne stranke, u~estvovali su i arkanovci.
631
Tuìlac Yefri Najs: Treba nam broj za ovaj dokazni predmet. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da. Sekretar: To }e biti 887. Sudija Kvon: Gospodine [e{eq, {to se ti~e gospodina Simatovi}a, da li znate od kada je on angaòvan u Dràvnoj bezbednosti? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne znam od kada. Mislim da je tamo dugo kao profesionalac, da je napredovao od agenta najnièg ranga do najvi{eg funkcionera. Ali ne znam ta~no kada. Sudija Kvon: Da li je on radio za bezbednost pre nego {to je krenuo u Zvornik kao dobrovoqac? Svedok dr Vojislav [e{eq: Nisam ja nikada rekao da je on krenuo u Zvornik kao dobrovoqac. On je krenuo kao dobrovoqac u Republiku Srpsku Krajinu. Ja vam ne bih mogao potvrditi... Sudija Kvon: Izviwavam se, onda sam ja pogre{io. Tuìlac Yefri Najs: Izuzimaju}i to, odgovorite, molim vas, na pitawe. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne bih vam mogao sada to ba{ pouzdano re}i, pretpostavqam da je on pre toga radio u Slu`bi dràvne bezbednosti pa i{ao kao dobrovoqac. Mi smo imali policajca jo{ vi{eg ranga, Radovan Stoj~i} Baya, bio je posle general-pukovnik policije koji je kao dobrovoqac oti{ao u Srpsku Krajinu, u isto~ni deo. Pretpostavqam da je takav slu~aj i sa Frenkijem, ali ja tu nemam pouzdana saznawa. Sudija Kvon: Hvala. Tuìlac Yefri Najs: Sada }u vam pokazati jedan kra}i insert iz jednog postoje}eg dokaznog predmeta koji smo ponovo doneli radi Sudskog ve}a. Postoje prevodi. Svedok dr Vojislav [e{eq: Tu zaista, to nema smisla nikakvog, ja ne znam engleski. Predsedavaju}i sudija Robinson: Ali vi }ete ~uti. Tuìlac Yefri Najs: Vi }ete ~uti sa zvu~nika. Da li imate na svom ekranu sliku Frenkija Simatovi}a, da li ga vidite? Sada molim slu{ajte {ta on kaè i mi }emo to pratiti po transkriptu. Snimak. Franko Simatovi} Frenki: Zahvaqujemo se {to ste prihvatili poziv da prisustvujete jedinice za specijalne operacije slu`be Radmila Bogdanovi}a. Ona je konstituisana 4. maja 1991. godine i pred raspad prethodne Jugoslavije i nastanka funkciji srpskog naroda, na wegovom sveukupnom etni~kom prostoru. Wena borbena dejstva bila su antiteroristi~ka, usmerena na ratnih zlo~ina, masovne odmazde i genocida. Od prvog postojawa... Tuìlac Yefri Najs: Da li ste ovaj video-film videli ranije? Svedok dr Vojislav [e{eq: Video sam kada ste ga prikazivali u toku su|ewa gospodinu Milo{evi}u, mislim da sam jo{ tada bio u Beogradu. Tuìlac Yefri Najs: Vi onda znate da ovaj video-snimak prikazuje kako optuèni Milo{evi} vr{i smotru Crvenih beretki i prikazuje, a mi to moèmo lako na}i za vas, ako èlite to da se potvrdi prikazuje kako on
632
stoji u jednoj prostoriji dok mu se ovim govorom obra}a Frenki Simatovi}. Zna~i, on govori o osnivawu ove jedinice u maju 1991, da li je to ta~no ili ne? Svedok dr Vojislav [e{eq: O tome Franko Simatovi} Frenki govori, ali iz wegovog govora nije jasno {ta on pod tim podrazumeva. On svoju ratni~ku tradiciju nastavqa u jednoj jedinici koja je institucionalno u Srbiji formirana 1996. kao JSO. Ona u Krajini nije postojala kao JSO i kao jedinica Dràvne bezbednosti Srbije U Krajini je Franko Simatovi} vodio Krajine. Tuìlac Yefri Najs: Vidite, zaustavite se na trenutak. Ne èlimo da tro{imo previ{e vremena, ali samo da podsetimo Sudsko ve}e, pa i vas, po{to ste to ve} gledali ranije kao i mi, mi koji ~itamo iz engleskog teksta. Vi moète da mi poverujete da to pi{e, on govori o ogromnim doprinosima ove jedinice, o tome da je 47 poginulo, 250 raweno, na pedeset razli~itih lokacija. On daje istorijat ove jedinice, kako je ona osnovana, kako je bila angaòvana u bitkama od oktobra 1991. sa hrvatskim snagama u Benkovcu, Plitvicama, i drugim mestima. To su Crvene beretke pod komandom Simatovi}a, Specijalne jedinice o kojoj ste vi govorili u svojim intervjuima. I ovo pokazuje da ono {to ste govorili Lauri Silver ne samo da nije neta~no, ve} je apsolutno ta~no u svemu {to se ti~e Crvenih beretki. Zar ne? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, to nije ta~no, a ja }u vam, radi lak{eg obja{wewa, to uporediti sa ne~im {to se desilo u okviru Srpske radikalne stranke. Ja sam sa nekim svojim politi~kim prijateqima u januaru 1990. godine formirao Srpski slobodarski pokret, pa smo se ujedinili sa Vukom Dra{kovi}em u Srpski pokret obnove. Pa smo smenili Dra{kovi}a, pa je on formirao sli~nu stranku pod istim nazivom, pa smo mi promenili naziv u Srpski ~etni~ki pokret. Pa smo u februaru 1993. ujedinili sa Narodnom radikalnom strankom u Srpsku radikalnu stranku. Ali ja sam i u na{ Statut uneo i neprekidno se pozivam na svoje prethodno partijsko angaòvawe od 1990. godine. Formalno je Srpska radikalna stranka u martu 1991. registrovana, a mi proslavqamo jubilej vi{e od godinu dana ranije. E tako ovde qudi koji su ve} u~estvovali u ratu i verovatno je glavnina jedinice bila u tim Crvenim beretkama u Krajini, jednostavno svoje tradicije pro{iruje, nadovezuje. Ali kako onda tu objasniti arkanovce, koji su, tako|e, ukqu~eni 1996. godine? Kako... Tuìlac Yefri Najs: Posledwe pitawe. Predsedavaju}i sudija Robinson: Moèmo da prekora~imo vreme jedno pet minuta. Tuìlac Yefri Najs: Ako pogledate ovaj video kao jednu celinu, jasno je da on govori o jedinici kao jednoj celini, opisuje wen istorijat i qude koji su odlikovani, kao i qude koji su poginuli pre nekoliko godina, o wima govori i tako daqe. A optuèni Milo{evi} stoji i odaje po~ast ovoj grupi qudi. Da li vi verujete da je on u~estvovao u nekoj vrsti predstave, da li to èlite da kaète? Svedok dr Vojislav [e{eq: A za{to gospodin Milo{evi} ne bi odavao po~ast svim poginulim Srbima u ovome ratu? To su pripadnici na{eg
633
naroda. Ali ja vam kaèm institucionalne veze nije bilo. Pazite, ja se pozivam na tradicije Vojina Popovi}a i Vojina Tankosi}a, ~etni~kih vojvoda pre Prvog svetskog rata, Vasilija Trbi}a i jo{ nekih, i na tradicije Draè Mihajlovi}a, ali ne postoji... Tuìlac Yefri Najs: Zaustavite se na trenutak. Svedok dr Vojislav [e{eq: tu institucionalna veza me|u nama. Mi Srbi smo jedinstven narod i ovakav stav koji iznosi ovde Franko Simatovi} Frenki proisti~e iz ~iwenice da smo mi jedinstven narod, ali institucionalne veze izme|u te jedinice crvenih beretki u Srpskoj Krajini i Slu`be dràvne bezbednosti Srbije nije bilo nikakve, po mojim saznawima. A to {to je Slu`ba dràvne bezbednosti, kada je rat ve} bio zavr{en, preuzela najve}i deo tih pripadnika, pa preuzela jo{ mnoge arkanovce, pa preuzela jo{ mnoge borce iz Srpske Krajine koji su izbegli, to je ne{to sasvim drugo. Ali vi nas, Srbe, da podelite kao da mi nismo jedan narod i da tako to sagledavate, to je nemogu}e. Institucionalne veze nije bilo, insistiram na tome. Tuìlac Yefri Najs: Ova traka vrlo jasno pokazuje osnivawe 1991. godine, jedinice koja je delimi~no prekomandovana u Srbiju septembra 1991. godine, kao {to vidimo i koja je preuzela jednu zgradu 1995. godine koja je nazvana po Radoslavu Kosti}u, koji je poginuo. Ovo pokazuje osnivawe u maju 1991. od strane ovog optuènog koji je odavao po~ast toj organizaciji i to se uklapa sa va{im sopstvenim svedo~ewem, jer, kao {to }ete se setiti, rekli ste mi da to nikada nije bilo, nije moglo biti zakonski opravdano, nije moglo biti pravno opravdano i zbog toga ste o tome lagali, gospodine [e{eq. Znate da ste uhva}eni u laì. Svedok dr Vojislav [e{eq: Vi mene niste uhvatili u laì, ja vas celi dan hvatam u laì i ju~e vas celi dan hvatam u laì, gospodine Najs, ovde samo vi laète. Ja sam vam svedo~io... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, vi znate o ~emu }u morati ponovo da vam pri~am. Uobi~ajena je praksa u sudovima da zastupnici jedne strane kaù svedoku druge strane da ne govori istinu. To je jednostavno wegova profesionalna obaveza. Tu nema ni~eg li~nog. On to ~ini na osnovu dokaznog materijala i uputstava koja sledi. Nije prikladno da vi odgovarate na ovaj na~in na koji odgovarate i ja sam vam to ve} nekoliko puta objasnio. Za danas prekidam rad i nastavqamo u sredu idu}e nedeqe u 9 sati ujutru.

Jedanaesti dan, 14. septembar 2005. godine Slu`benik suda: Molim ustanite. Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju zaseda. Izvolite sesti. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Najs, dopustite mi da vas zapitam kolika je va{a procjena, koliko vam vremena treba za ostatak unakrsnog ispitivawa?
634
Tuìlac Yefri Najs: Nadam se da }u zavr{iti sa krajem sutra{weg radnog dana. To u izvesnoj mjeri ovisi i o teìni, odnosno, duìni dogovora svjedoka. A mo`da }u ja jednostavno odlu~iti da stvari privedem kraju kada istekne vrijeme, mo`da }emo na taj na~in pokriti mawe tema, u svakom slu~aju u~ini}u sve {to mogu. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala, gospodine Najs, izvolite nastaviti sa unakrsnim ispitivawem. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam imao ne{to da vam kaèm va`no, vrlo kratko. Pre nekoliko dana gospodin Najs je traìo konkretne dokaze o dve stvari. Da sam u Srebrenici govorio ranije o zlo~inu u Srebrenici i da sam ranije obja{wavao svoje napade na gospodina Milo{evi}a. Ja sam sada doneo te konkretne dokaze i ja sam spreman da ih izloìm. To su obeleèni citati, vrlo kratki, u ovim kwigama i u stawu sam i kwige da predam sudu ukoliko ste vi raspoloèni. To je preda mnom ovde. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, pustite obema stranama, optu`bi i optuènom, da dobiju kopije va{ih dokumenata koji se, prema va{im rije~ima, odnose na va{ iskaz i onda }e obe strane odlu~iti kako da to iskoriste. Jeste li shvatili? Ako optuèni to èli iskoristiti, on to moè iskoristiti u svom dodatnom ispitivawu. Ukoliko gospodin Najs èli koristiti, on to moè koristiti u svom unakrsnom ispitivawu. Svedok dr Vojislav [e{eq: U tom slu~aju, gospodine Robinson, va{a slu`ba bi to trebala da preuzme, citati su svi obeleèni i da prevedu samo te delove koji su obeleèni. Sve u obe grupe kwiga je obeleèno. Kratki su citati, oni to mogu u toku dana sve prevesti. Ja ne znam koji je drugi na~in, jer ja to nisam u stawu da uradim. Ako vi naredite va{im posluìteqima da to odmah preuzmu, onda to u toku dana moè biti stavqeno na raspolagawe gospodinu Milo{evi}u i gospodinu Najsu. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da, to }emo u~initi. Tuìlac Yefri Najs: To }e biti od velike pomo}i. [to ranije dobijemo fotokopije, to }u ranije ja biti u stawu inducirati imam li pitawa u vezi s tim. Predsedavaju}i sudija Robinson: Dobro, u svakom slu~aju na stranama je da sada preduzmu u vezi s time ono {to èle. Tuìlac Yefri Najs: Dobro, molim onda da se te kwige predaju meni i ja }u organizirati da se to fotokopira za mene i za optuènog, ve} verovatno za pola sata. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala, gospodine Najs, to }e biti od pomo}i. Molim sudskog posluìteqa da kwige preda tuìocu. Svedok dr Vojislav [e{eq: Te ~etiri kwige su sa karakteristi~nim mestima gde ja obja{wavam ranije napade na gospodina Milo{evi}a, a ove tri kwige sadrè karakteristi~na mesta gde ja mnogo ranije govorim o zlo~inu u Srebrenici, pa da se ne pome{aju. Predsedavaju}i sudija Robinson: Izvolite, gospodine Najs. Tuìlac Yefri Najs: Sada bih èlio da pogledamo jo{ jedan insert iz va{eg intervjua za emisiju Smrt Jugoslavije. Za prevodioce to je 25. F.
635
Predsedavaju}i sudija Robinson: Molim da se pusti film. Prevodilac: Nemamo tona, i daqe nemamo tona. Predsedavaju}i sudija Robinson: Molim da onda po~nemo ispo~etka. Tuìlac Yefri Najs: Ponovo, molim. (Snimak). Dr [e{eq: Milo{evi} je mnogo pomogao Karayi}u, u to nema nikakve sumwe. I da nije bilo Milo{evi}eve pomo}i ko zna kako bi sve izgledalo i sa Republikom Srpskom i sa Republikom Srpskom Krajinom. Ali mnoge stvari su se jo{ 1991. godine izmicale Milo{evi}evoj kontroli. On je uvek ko~io. Ko~io progla{ewe republike, ko~io progla{ewe autonomije Srpske Krajine i tako daqe. On je ko~io i po pitawu Bosne i Hercegovine, ko~io progla{ewe posebne Republike, ko~io mnoge druge inicijative koje su tamo i{le i mnoge stvari nije uspeo da zaustavi. Me|utim, pomo} je davao, pomo} je neprekidno pruào i to je ~iwenica. I da nije bilo Milo{evi}eve pomo}i, ko zna kako bi to sve izgledalo. Me|utim, Milo{evi} se uvek trudio da instali{e svoje qude na kqu~nim mestima da bi ih lak{e kontrolisao. Wemu se nikada nije svi|ao Karayi}ev nacionalizam, obnavqawe srpskih tradicija i tako daqe. I uvek je to poku{avao da spre~i. Tuìlac Yefri Najs: Da li ste ~uli rije~i koje su izre~ene? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Tuìlac Yefri Najs: Da li je to mjesto na kojem vi govorite istinu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa postoji jedna stvar koja je prenagla{ena u ovom tekstu. Prenagla{ena je personifikacija. Kada ja kaèm Milo{evi} je pomagao Karayi}u, ja govorim zapravo Republika Srbija, odnosno vlast u Republici Srbiji je pomagala vlasti u Republici Srpskoj. Takva vrsta personifikacije bila je uobi~ajena u srpskom politi~kom ìvotu i to treba imati u vidu. I tu stvar treba posmatrati u kontekstu u kome je izgovorena. Ta personifikacija je bila veoma rasprostrawena, uobi~ajena. Ali je ta~no to da je vlast u Srbiji, pa i gospodin Milo{evi}, pomagao i Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu. Svaki Srbin je pomagao koliko je mogao, onaj ko je odbio da pomaè bio je srpski veleizdajnik, u to nema nikakve sumwe. Tuìlac Yefri Najs: Dobro, to je jedna stvar. Ovdje, izme|u ostaloga, vi kaète da je optuèni Milo{evi} ko~io progla{avawe nezavisnosti, zatim pri kraju kaète da nije volio Karayi}ev nacionalizam, obnavqawe srpskih tradicija da je to uvek poku{avao sprije~iti. [to je to, {to se to Milo{evi}u nije svi|alo u Karayi}evom nacionalizmu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja ovde dajem jednu op{tu ocenu. [ta se to gospodinu Milo{evi}u nije svi|alo kod gospodina Karayi}a, to biste, pre svega, trebali da pitate gospodina Milo{evi}a. Ovo je moj utisak, moj stav kao posmatra~a wihovih me|usobnih odnosa. Mogu vam dati jedan karakteristi~an primer. Gospodin Milo{evi} je neprekidno zastupao partizanske tradicije u politi~kom ìvotu u Srbiji. Gospodin Karayi} je bio pristalica ~etni~kih tradicija. Na toj osnovi vo|en je gra|anski rat u Jugoslaviji me|u samim Srbima u toku Drugog svetskog rata. Dva antifa{i636
sti~ka pokreta vi{e su energije potro{ili u me|usobnim sukobima nego u borbi protiv Nemaca i nema~kih slugu. To su, dakle, te osnovne dimenzije o kojima ja govorim. Ali, konkretno ipak ne bih mogao. Ja dajem jednu politi~ku ocenu i ta~no je to da je neprekidno bilo trvewa izme|u gospodina Milo{evi}a i gospodina Karayi}a. Sudija Bonomi: Gospodine [e{eq, objasnite, molim vas, {to mislite kada kaète partizanske tradicije? Svedok dr Vojislav [e{eq: Vidite, u Drugom svetskom ratu na prostoru biv{e Jugoslavije postojala su dva antifa{isti~ka pokreta, partizanski i ~etni~ki. Partizanski je bio pod vo|stvom komunista, a ~etni~ki je bio pod kontrolom emigrantske jugoslovenske vlade koja je boravila u Londonu. I taj ~etni~ki je uglavnom nacionaliste obuhvatao, bilo srpske, bilo jugoslovenske. A komunisti su èleli da iskoriste borbu protiv okupatora da u isti mah provedu komunisti~ku revoluciju. I naàlost, u tome su uspeli. Sudija Bonomi: Hvala. Tuìlac Yefri Najs: Molim da se insertu i transkriptu dade dokazni broj. Sekretar: To }e biti dokazni predmet broj 888. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, kada vi kaète da mu se nikada nije svi|ao Karayi}ev nacionalizam, vi time ne kaète da on sam nije bio nacionalista, nego jednostavno da mu se nije svi|ala ona vrsta nacionalizma koju je pokazivao Karayi}? Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodine Robinson, ja ovde implicitno kaèm da gospodin Milo{evi} nije bio nacionalista i on zaista nikada nije bio nacionalista. A Radovan Karayi} jeste nacionalista i zato mi je Radovan Karayi} uvek bio politi~ki bliì od gospodina Milo{evi}a. Ja sam tu vrlo jasno opredeqen, u sukobu izme|u Milo{evi}a i Karayi}a, ja sam redovno bio na strani Karayi}a; mada je izme|u mene i Karayi}a bilo problema, jer Karayi} je bio politi~ki bliì Ko{tunici, \in|i}u i grupi starih disidenata, beogradskih intelektualaca sa kojima sam ja imao odre|ena trvewa i ~ak sukobe. Dakle, to su veoma komplikovani politi~ki odnosi. Mi nikada nismo bili jedan politi~ki ili ideolo{ki blok, uvek je tu bilo i unutra{wih trvewa. Predsedavaju}i sudija Robinson: U ~emu je su{tina nacionalizma koji ste zastupali i Karayi} i vi? Svedok dr Vojislav [e{eq: U ~emu je su{tina? Odbrana srpskih nacionalnih interesa. Uvek je moj nacionalizam bio dubqi i fundiraniji od Karayi}evog nacionalizma. Znate, ja sam bio uvek radikalniji od Karayi}a po mnogim pitawima, ali na{a orijentacija je nacionalisti~ka, {to zna~i za{tita srpskih nacionalnih interesa, s tim {to sam ja za globalni projekat Velike Srbije, a gospodin Karayi} nije nikada bio za Veliku Srbiju. On je hteo jednu zajednicu srpskih zemaqa, u kojoj bi bila Srbija, Crna Gora, Republika Srpska, Republika Srpska Krajina, i on je u jednom trenutku svoju partiju transformisao u Srpsku demokratsku stranku srpskih
637
zemaqa. To sam i ja mogao prihvatiti, ali moj maksimalni ciq je Velika Srbija. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala, gospodine [e{eq, hvala na obja{wewu. Gospodine Najs. Tuìlac Yefri Najs: Ja }u se vjerovatno sutra ne{to detaqnije baviti pitawem Velike Srbije. Molim, dakle, da se da dokazni broj. Predsedavaju}i sudija Robinson: Ve} je dobio. Tuìlac Yefri Najs: Ispri~avam se. Idemo onda daqe. Za prevodioce to je 25 h, molim da se podjeli transkript video snimke. To je, ~ini mi se, jedan amaterski video snimak Snimak: Kraj je oùjka, a godina 1995. Vojislav [e{eq govori okupqenim gra|anima iz Gline samo ~etiri meseca pre po~etka akcije Oluja. Svedok dr Vojislav [e{eq: Trebali smo Milo{evi}u i 1991. i 1992. godine. Uostalom, Slobodan Milo{evi} je tada pomagao zapadne srpske zemqe, i Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku. Uz wegovu pomo} uspostavqene su i Srpska Krajina i Republika Srpska. Uostalom nama, srpskim radikalima, je dao oru`je za 30.000 dobrovoqaca koje smo upu}ivali na skoro sve frontove gde je bilo najpotrebnije. Pa nam davao autobuse, uniforme, celu kasarnu u Bubaw potoku stavio na raspolagawe Srpskoj radikalnoj stranci za dobrovoqce. I mi mu to nismo zaboravili. Pa kada smo prvih dana rata, posle bitke u Borovu Selu, preko Dunava prebacivali no}u splavovima oru`je u isto~nu Slavoniju oru`je koje smo dobijali iz policijskih magacina i magacina Teritorijalne odbrane Srbije uz Milo{evi}evu naredbu. I oduìli smo se Milo{evi}u, podràli smo ga kada mu je bilo najteè. Plan Z-4, Zagreb 4, pa ve} u startu ponièwe za srpski narod kakve veze ima Zagreb sa nama Srbima. Ako je to plan Z-4 neka se primeni u Zagrebu. Neka Zagreb cepaju i dele. Ne moè nijedan plan sa srpske strane biti prihva}en koji predvi|a integraciju Srpske Krajine u Hrvatsku. Mi smo, srpski radikali, 3.500 srpskih dobrovoqaca uputili na zapad Like kod Divosela, ûtlika i Po~iteqa. On }e verovatno da udari na Zapadnu Slavoniju ako se odlu~i na to; ili, mo`da na front da se poveè sa Petim korpusom ako Srbi prethodno ne uni{te Peti korpus. Ali Tuìlac Yefri Najs: Mogli bismo to pustiti do kraja, mo`da je boqe ako se sada zaustavimo i kasnije pogledamo ostatak trake. U to vreme, u martu 1995. godine, kakav je bio va{ odnos sa optuènim dobar; lo{ ili neutralan? Svedok dr Vojislav [e{eq: Bio je krajwe neprijateqski. Ja sam 29. januara 1995. godine iza{ao iz zatvora u Beogradu, u kome sam bio ~etiri meseca. U martu ve} imam veliku turneju po zapadnim delovima Republike Srpske Krajine. Ja naslu}ujem da se sprema hrvatski napad na Srpsku Krajinu, neke podatke sam ve} dobio da su angaòvani Amerikanci, ameri~ka... Tuìlac Yefri Najs: Mene je zanimalo samo kakav je tada bio va{ odnos. Ako sada pogledamo prvi dio ovoga {to ste govorili, pogleda}emo kasnije i ostatak, ali lak{e }emo raditi ako idemo dio po dio vi tu iznosi638
te niz ~iwenica o optuènom. O tome da je u to vreme pomagao zapadnim srpskim zemqama, da vam je dao oru`je za 30.000 dobrovoqaca, da li je to bilo to~no? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam vama to pitawe obja{wavao ko je davao dobrovoqce i kako su upu}ivani dobrovoqci. Ali ja ovde koncentri{em svoj napad na gospodina Milo{evi}a i ja wemu pripisujem sve ono {to su radili drugi nivoi vlasti: savezna vlast, JNA, nad kojima on, zapravo, nije imao kontrolu. Ja pravim ovde prili~no ve{ta~ki jednu crno-belu sliku da bi moj napad na gospodina Milo{evi}a bio {to vi{e koncentrisan. Ja tu ne pomiwem ni Kadijevi}a, ni Ayi}a, ni bilo koga. Tuìlac Yefri Najs: Zaustavimo se ovde. Vi se tu obra}ate Srbima u Glini i vi govorite o tome kako ste poslali 30.000 dobrovoqaca na rati{ta i vi tu kaète da su oni oru`je dobili od ili po nare|ewima Milo{evi}a. Kako to wemu moè nauditi? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa to wega moè u jednoj krajwe pojednostavqenoj crno-beloj slici politi~ki kompromitovati. Jer, ja u to vreme ve} predose}am hrvatsku agresiju uz ameri~ku pomo} i pasivan odnos Savezne Republike Jugoslavije prema toj agresiji. I odnos je zaista bio pasivan. Kad je usvajan Vensov plan za Srpsku Krajinu, Jugoslavija se obavezala u slu~aju hrvatskog napada da }e vojno intervenisati i suzbiti taj napad. I pod tom garancijom Srbi iz Krajine su prihvatili Vensov plan. Ovde se ve} ose}aju, pretpostavqaju hrvatske pripreme, uz ameri~ku pomo}, da se uni{ti Srpska Krajina, a sa druge strane ose}a se pasivan odnos Savezne Republike Jugoslavije, pa i Srbije prema tome. I zaista, kada je Tu|man udario prvo na Zapadnu Slavoniju, a onda na Kninsku Krajinu... Tuìlac Yefri Najs: Oprostite, ali vi ovde va{im prista{ama, uglavnom Srbima, kaète da je Milo{evi} u~inio sve {to je mogao da pomogne i vi to govorite dosta detaqno i kaète da ste mu vi uzvratili time {to ste ga podràvali u najteìm trenucima za wega. Vi tu zapravo govorite istinu, zar ne? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne sasvim. Ja vodim propagandni rat protiv gospodina Milo{evi}a ovde. Da je on zaista pomagao Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku, to je ~iwenica, jer su pomagale sve strukture vlasti iz Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, ali ja ovde vr{im jednu personifikaciju wegovoj li~nosti pripisujem delovawe svih struktura vlasti, i Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. Tu je poenta. Dakle, ja ostajem pri onome {to sam ovde obja{wavao, kako su dobrovoqci upu}ivani, kako su naoruàvani i tako daqe. Ja ovde poku{avam, dakle, prenagla{enim napadom na Milo{evi}a, da potenciram tu crno-belu sliku. A da smo mi wemu pomogli kada je bilo najteè... Tuìlac Yefri Najs: Sa~ekajte malo, sti}i }emo do toga. Ko je, zna~i bio jo{ boqi prijateq Srba koji je zaista obezbedio naoruàwe i za{to niste imenovali tog ~oveka, tu osobu? Ko je taj ko je bio mo}niji od optuènog i ko je imao mogu}nosti da sve to pruì? Svedok dr Vojislav [e{eq: Kadijevi} i Ayi} su bili potpuno van kontrole gospodina Milo{evi}a. Dobrovoqci su i{li u sastavu JNA, ali za mene oni vi{e nisu bili aktuelni, oni su u politi~kom smislu za mene u
639
tom trenutku bili bezna~ajni. Gospodin Milo{evi} je tada bio predsednik Srbije, ~ovek iz wegove stranke, Zoran Lili} je bio predsednik Savezne Republike Jugoslavije, spremala se hrvatska akcija uz ameri~ku pomo} na Srpsku Krajinu i ja pravim personifikaciju, napadam direktno Milo{evi}a. Dakle, ovo je stvar vi{e jedne politi~ko propagandne ve{tine i verbalnog baratawa ~iwenicama. Tuìlac Yefri Najs: U redu. Sada }emo videti ostatak trake. Sudija Bonomi: Samo nam ne{to objasnite, gde se pomiwe taj boqi, verniji prijateq Srba, gospodine Najs, to se na traci ne spomiwe? Tuìlac Yefri Najs: On se ne pomiwe, ja samo kaèm da, po{to optuèni nije bio takav kakvim ga on opisuje, nije bio taj koji ih je naoruào, onda mora da ima neko drugi, ko im je jo{ boqi prijateq, koji im je u~inio tu uslugu. Snimak: Dr Vojislav [e{eq: zadamo takav udarac da se vi{e nikada ne oporavi Vratimo i ono {to nismo uspeli 1991. Tuìlac Yefri Najs: Nemamo prevod. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da po~nemo ponovo. Snimak: Dr Vojislav [e{eq: osloba|awe svega onoga {to je na{e i sada posebne motive imamo i da oslobodimo i Karlovac, koji je uvek bio ve}inski srpski, da oslobodimo ~itavu zapadnu Slavoniju do Virovitice. Nema druge. Moèmo da trgujemo, ali teritorijama iste vrednosti. Ako je Tu|manu toliko va`na Maslenica, da mu damo Maslenicu, a on nama Dubrova~ko primorje recimo, Dubrovnik. Samo tako moèmo da trgujemo. Ho}emo celi Pakrac, ho}emo Prevlaku, jedino na takav na~in ta bi politika mogla da funkcioni{e Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, mi Srbi }emo pobediti, mi ne moèmo da izgubimo i mi ne smemo da izgubimo. Ono {to sada sa~uvamo kao srpsko, zauvek }e ostati srpsko. Ako sada izgubimo par~e svoje teritorije, to vi{e nikada ne}e biti srpsko. Srpska Krajina nije Hrvatska, Srpska Krajina nikada ne}e biti Hrvatska. Ali treba pristupiti prvoj fazi ujediwewa, direktnom neodlo`nom ujediwewu Republike Srpske i Srpske Krajine u jedinstvenu dràvu, Zapadnu Srbiju, sa prestonicom u Bawaluci. Ne smemo dozvoliti da nas neko cepa, deli. Srbija je ve~na dok su joj deca verna. @ivela Velika Srbija. Tuìlac Yefri Najs: Ovaj segment, {to se ti~e ~iwenica, da li je bio istinit, da li je bio ta~an? Nema puno ~iwenica, dodu{e, to su uglavnom izrazi nadawa, ali da li ima tu ne~ega {to biste sada porekli? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ovde nema ni{ta {to bih porekao osim jedne stvari. Tada sam rekao: ako izgubimo srpske teritorije, Srpsku Krajinu da to vi{e nikada ne}e biti srpsko. Ja sam to samo u formi upozorewa iznosio. Bez obzira {to smo to privremeno izgubili, {to je Srpska Krajina danas pod hrvatskom okupacijom, ja sam ube|en da }e to opet jednog dana biti srpsko i da }emo osloboditi celu Srpsku Krajinu od hrvatske okupacije.
640
Predsedavaju}i sudija Robinson: U redu. Ovo nije mesto za takve vrste govora. Tuìlac Yefri Najs: Nas zanima ono {to ste vi propagirali 1995. godine. Govorili ste o ujediwewu Republike Srpske, Srpske Krajine u jedinstvenu zemqu i daqe nastavqate da govorite o Velikoj Srbiji. Va{a namera je bila da te dve celine treba da se spoje i pripoje Srbiji, da li je to bila va{a namera? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Namera je bila da se spoje te dve celine i da formiraju nezavisnu dràvu koja }e se zvati Zapadna Srbija, a u daqoj perspektivi da do|e do ujediwewa. Jer ja ovde kritikujem vlast u Srbiji zbog suvi{e konstruktivnog stava prema zapadnim silama. I to je glavna o{trica moje kritike. A ovo je bio stav Srpske radikalne stranke ujediwewe Republike Srpske i Srpske Krajine u jedinstvenu dràvu da bi se lak{e branile srpske teritorije. Tuìlac Yefri Najs: Na ovoj traci 90-95 odsto ~iwenica su ta~ne, vi kaète da bi trebalo samo preispitati stepen u kome vi optuùjete optuènog u ovom predmetu. Je li to tako? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja ne znam da li vam je ovaj prevod bio sada veran, ali moji govori su, izme|u ostalog, bili direktno usmereni protiv gospodina Milo{evi}a. Ja sam napao wegov konstruktivan stav prema zapadnim silama. Ovde bi bilo nu`no da vi prikaète celi govor, onda bi sve bilo jasnije. Ali vi pabir~ite samo one inserte za koje smatrate da mogu va{u tezu da potkrepe i to nije korektan pristup. Da ste pustili ceo govor sve bi bilo jasno. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gde vi u ovom govoru tvrdite da ste napadali gospodina Milo{evi}a, ili je mo`da va{a tvrdwa da su ti napadi sadràni negde drugde? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne}e gospodin Najs da vam prikaè taj deo govora gde ja napadam gospodina Milo{evi}a. On je odabrao samo pojedine fragmente za koje smatra da mu mogu biti korisni, ali ne}e celi govor da prikaè. Kada biste videli celi govor, sve bi bilo jasno. Predsedavaju}i sudija Robinson: Ni{ta, ostavi}emo gospodinu Milo{evi}u da nam skrene pa`wu na to. Sudija Bonomi: Moète li se vi setiti koji su ti segmenti u va{em govoru koji kritikuju gospodina Milo{evi}a, po{to ovo {to smo videli nije uop{te kriti~ki nastrojeno. Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodine Bonomi, ne mogu se ja setiti svakog mog govora kada sam vi{e stotina govora odrào, a i ovom prilikom u Srpskoj Krajini najmawe trideset. Ja sam krenuo od Knina pa stigao do Oku~ana, na jednoj turneji od mesta do mesta i u svakom mestu drào govore. Treba gospodin Najs da prikaè celi govor. Ali tih godina, krajem 1993, 1994, 1995, 1996. ja èstoko na svakom mestu, krajwim propagandnim sredstvima napadam gospodina Milo{evi}a. Sudija Bonomi: [to se mene ti~e, mogu jasno da kaèm da je vrlo nerealno da se ovde slu{a svaka re~ svakog govora kada postoje samo relevantni delovi na koje treba da se usredsredimo.
641
Tuìlac Yefri Najs: âsni sude, molim broj za ovaj video insert i transkript. Sekretar: To }e biti dokazni predmet 889. Tuìlac Yefri Najs: Sada }emo pogledati ne{to drugo, to je jedan postoje}i ve} uvedeni dokazni predmet. Za prevodioce to je 25, ina~e to je dokazni predmet 643, tabulator 5. Vra}amo se na godinu 1991. Unazad, u hronologiji to je period na koji se odnosi prethodni govor, ta~nije hronolo{ki pre ovog govora koji smo upravo videli. Ali, radi se o dokumentu koji je iz tog vremena. On nije mnogo duga~ak. Poti~e iz Prve vojne oblasti, datiran je 18. oktobra 1991. Iz toga je general major Mile Babi}, ne znam da li se to vidi na grafoskopu, u drugom pasusu pi{e: tokom nekoliko uzastopnih kontakata sa Arkanom on je izjavio da je naoruàwe, municiju i minska eksplozivna sredstva obezbedio MUP i Ministarstvo odbrane Republike Srbije i da ih je on delio {tabovima Teritorijalne odbrane u Erdutu, Sarva{u i Borovu Selu. Vo|ena je i aùrirana evidencija o podeli oru`ja. Da li je ovo ta~no, jer vi znate dosta o tome? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne znam da li je ovo ta~no. Prvo, ne znam da li je ovo originalni dokument ili falsifikat. Ne znam ko je taj general Mile Babi} nikada ga nisam upoznao. Ovde je re~ o Srpskoj dobrovoqa~koj gardi @eqka Ra`natovi}a Arkana, s kojim sam uvek bio na distanci, ~ak u dubokim sukobima. Ali vi sigurno imate... Tuìlac Yefri Najs: Jeste li zaista? Svedok dr Vojislav [e{eq: da dokaète jesu li dobrovoqci Srpske radikalne stranke dobijali naoruàwe od policije. A ovo da li je original ili falsifikat, to je drugo pitawe. Tuìlac Yefri Najs: Zaustavite se, molim. Ovaj dokument je ve} uveden kao dokazni predmet, utvr|ena je wegova autenti~nost, niko je nije osporio. I vi ste nam puno govorili o tome kako dosta znate o svim ovim stvarima. Vi nemate nikakve dokaze, nikakav dokument, ni{ta {to bi moglo da sugeri{e da je ovo neta~no kada se kaè da je Ministarstvo unutra{wih poslova i Ministarstvo odbrane obezbe|ivalo Arkana oru`jem i municijom. Zna~i, ovo moè biti ta~no. Svedok dr Vojislav [e{eq: Sigurno Ministarstvo odbrane nije imalo na raspolagawu nikakvo oru`je i municiju. Tu sam potpuno siguran. Da li je Arkan imao neke kanale u policiji ili nije imao, to moè biti stvar posebne istrage. Ali ovde o~igledno jedan vojni general verovatno koji radi na poslovima bezbednosti pi{e organ bezbednosti Prve vojne oblasti, ispituje Arkana i on iznosi sumwu, on kaè na osnovu ostvarenih uzastopnih kontakata sa Arkanom da je Arkan izjavio da oru`je dobija od policije. A da li je Arkan govorio istinu? Gde je dokaz da je Arkan govorio istinu? To biste morali da vidite u policijskim skladi{tima da li je zaista wemu izdavano naoruàwe. A vi uzimate zdravo za gotovo izjavu koju je Arkan... Tuìlac Yefri Najs: Sa~ekajte trenutak. MUP i Ministarstvo odbrane su u to vreme slu{ali optuènog Milo{evi}a i ja tvrdim da je on bio odgovoran za pruàwe ovih stvari Arkanu kao {to je bio odgovoran i za pruàwe istih stvari vama. To je istina i vi to znate, zar ne?
642
Svedok dr Vojislav [e{eq: To nije istina. Arkan je imao tako savremeno naoruàwe da ga sigurno nije mogao dobiti iz policijskih skladi{ta. Odnekud ga je iz inostranstva nabavqao. Jer to naoruàwe koje je imao Arkan, wegov je svaki vojnik imao najmoderniji hekler, to policija nije imala i to vojska... Tuìlac Yefri Najs: Dobijao je novac. Svedok dr Vojislav [e{eq: Novac Arkan nije dobijao od policije, a bio je toliko jak, ~ak neprikosnoven da mu novca nikada nije nedostajalo. Postoji jedan sistem kako je Arkan dolazio do novca. On je reketirao najkrupnije privrednike u Srbiji... Tuìlac Yefri Najs: Napravite ovde pauzu, gospodine [e{eq. Gospodine [e{eq, ~uli ste kada je sudija Robinson malo~as pitao koliko }e mi trebati vremena za ispitivawe i ako budete davali op{irne odgovore kada je mogu} kratak odgovor to }e da produì ispitivawe. Ukoliko budete kratko odgovarali uspe}emo da pre|emo vi{e pitawa iz vi{e oblasti. Pre nego {to napustimo ovaj dokument, mo`da }e vam biti od pomo}i da znate da ga je pruìla Srbija i Crna Gora. Vi kaète da je to mo`da falsifikat. Imate li bilo kakvog razloga da verujete da bi Srbija i Crna Gora pruàli ovom sudu ili na{em Tuìla{tvu falsifikovana dokumenta? Svedok dr Vojislav [e{eq: Posle petooktobarskog pu~a u Srbiji je uspostavqena mafija{ka vlast, zapadnih pla}enika i oni su po~eli sistematski progon svih politi~kih protivnika, posebno protiv gospodina Milo{evi}a i wegove porodice. Progonili su wegovu suprugu, podizali krivi~ne prijave na osnovu izmi{qenih optu`bi, progonili wegovog sina, naterali ga da ode u inostranstvo na osnovu izmi{qenih optu`bi za koje je nedavno dokazano da su falsifikovane. Sve {to je radila vlast posle 5. oktobra 2000. godine protiv gospodina Milo{evi}a bilo je krajwe prqavo, podmuklo i koristili su se svim sredstvima. A {to se ti~e va{e bojazni da ne}ete do sutra zavr{iti moje ispitivawe, znate, gospodine Najs, nemamo tu dodirnih ta~aka. [to se mene ti~e, meni je lep{e u sudnici nego u zatvorskoj }eliji. Ja mogu do Nove godine... Tuìlac Yefri Najs: Gospodine [e{eq, ~asni sude, ja }u zamoliti sud da bude stroì u obuzdavawu ovog svedoka da bi ga spre~io da govori bilo {ta {to ne predstavqa odgovor na moje pitawe. Mi smo do sada toliko vremena proveli u ovoj sudnici slu{aju}i wegove odgovore, mislim da smo postali pretolerantni, mislim da sud treba da ga obuzda. Ja sam svoja pitawa formulisao namerno tako da omogu}im kra}e odgovore. Sada, gospodine [e{eq, {to se ti~e falsifikovawa dokumenata, molim vas ograni~ite svoj odgovor samo na ono neophodno. Da li znate za neke konkretne dokumente za koje biste rekli da ih je Vlada, ova najnovija vlada falsifikovala da bi obmanula ovaj sud? Svedok dr Vojislav [e{eq: Za konkretne ne znam, ali na jednoj konferenciji za {tampu koja je objavqena u mojoj kwizi êtni~ki vojvoda pred Ha{kim tribunalom, to je 51. tom mojih sabranih dela, ja govorim o grupi oficira Vojske Jugoslavije koji su dobili zadatak da falsifikuju zvani~643
na dokumenta kako bi neke stvari koje su eventualno u~inili pripadnici Vojske prebacili na policiju. Dodu{e, to se ticalo Kosova i Metohije, ali ako su radili na tom planu, mogli su raditi i na ovom planu. Dakle, negde mesec dana pred moj dolazak u Hag, ili 15 dana, kompletna konferencija je objavqena u kwizi êtni~ki vojvoda pred Ha{kim tribunalom. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala, gospodine [e{eq, shvatili smo su{tinu va{eg odgovora, a to je da vi imate dokaza da je bilo kakav konkretni dokaz falsifikovan od strane teku}e vlade. Tuìlac Yefri Najs: Ba{ mi je drago {to je svedok ovo rekao. Kaì te nam, gospodine [e{eq, da je postojala jedna grupa oficira koja je dobila zadatak od Vojske da falsifikuje zvani~na dokumenta. Da li je to komisija Vojske Jugoslavije koja je pripremala materijal vezan za Kosovo posle marta 1999? Da li je to ono telo koje je imalo za ciq da falsifikuje dokumente? Svedok dr Vojislav [e{eq: To ne mogu da kaèm. Jer vi sada poku{avate generalizovati moju izjavu sa konferencije za {tampu. Ja... Tuìlac Yefri Najs: Ne, ne, ja ne poku{avam... Predsedavaju}i sudija Robinson: Idemo daqe, ~uli smo odgovor. Sudija Bonomi: Moram re}i, ja sam zainteresovan za ovo, po{to se to dosta provla~ilo kroz ranije svedo~ewe i relevantno je u ovom slu~aju. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da ~ujemo {ta gospodin [e{eq ima da kaè. Tuìlac Yefri Najs: Ne radi se o generalizaciji, gospodine [e{eq, ja bih, naprotiv, èleo da budemo konkretniji. Rekli ste nam da je postojala grupa oficira Vojske i ~uli smo za jednu grupu oficira kojoj su pripadali general Goji} i general Deli} koja je u~estvovala u tom poslu i oni su imali jednu veliku organizaciju da bi sakupili materijal 2000. godine o doga|ajima na Kosovu. Mi smo o tome dosta slu{ali. Da li je to ta grupa za koju vi znate da je falsifikovala dokumenta? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam na ovoj konferenciji za {tampu pomiwao imena nekih oficira, ali to su bili oficiri do ~ina pukovnika. I to se moè videti u mojoj kwizi êtni~ki vojvoda pred Ha{kim tribunalom. I to je bilo posle 5. oktobra, po{to je do{lo do smene odre|enih policijskih generala. A neki policijski generali su u~estvovali u pu~u 5. oktobra 2000. godine, me|u nekim generalima Vojske je do{lo do straha, bojali su se podizawa ha{kih optu`nica i tako daqe, i neke stvari za koje su smatrali da bi mogle do}i pod udar pripisivali su policiji. Ja sam to izneo na konferenciji za {tampu. I ta konferencija se moè imati na raspolagawu, ako vi to èlite. A sada daqe da {pekuli{emo na osnovu jedne konkretne izjave, to nije mogu}e. Sudija Bonomi: Vi ste uspeli ve} da prona|ete razne tomove u svojim kwigama, da li ste uspeli da na|ete taj konkretni tom, da li ga imate ovde u Hagu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja ga imam ovde u Hagu, ali nisam ga traìo. Gospodine Bonomi, ja koliko sutra to mogu doneti.
644
Sudija Bonomi: Mo`da }e nam to biti od pomo}i ako uspete da na|ete taj segment gde se govori o tome do sutra. Hvala vam. Tuìlac Yefri Najs: U slu~aju da ne na|ete taj odlomak, da li nam moète dati neki primer obmane kojom su se bavili ovi oficiri, {ta su oni to izmi{qali, kako su oni to krivotvorili istoriju? Da li nam moète dati neki primer? Svedok dr Vojislav [e{eq: Opet generalizujete krivotvorili istoriju. Ne, za neki konkretan doga|aj gde bi mogli biti odgovorni pripadnici Vojske prebacivano je na policiju. A {to se ti~e generala Deli}a koga ste pomenuli, ne verujem da je uop{te u takvim stvarima u~estvovao. General Deli} je izuzetno ~astan i hrabar oficir i po{ten ~ovek i ne verujem da uop{te moè imati veze sa takvom rabotom. Sudija Bonomi: Meni li~no bi bilo od pomo}i kada biste mogli da nam date neki primer u kome je odgovornost preba~ena sa Vojske na policiju. Svedok dr Vojislav [e{eq: Vi od mene o~ekujete da budem svemo}an ~ovek. Od 5. oktobra ja sam ~ovek opozicije, u neprekidnom sudaru sa novim prozapadnim reìmom. Sudija Bonomi: Samo trenutak, samo trenutak. Vi ste optuìli gospodina Najsa nekoliko puta tokom ovog prepodneva da generalizuje. [ta vi drugo radite, nego generalizujete, ako dajete takvu izjavu, a posle ne moète da date konkretan primer? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja mogu da vam pokaèm sadràj moje konferencije za {tampu od po~etka 2003. godine, to mogu da vam pokaèm, a da vam dajem sada konkretne primere to je te{ko, ali kao politi~ar u politi~kom ìvotu i te kako mogu da generalizujem i generalizovao sam redovno mnoge stvari. Gospodin Najs nije ovde politi~ar nego tuìlac, me|unarodni tuìlac. Sudija Bonomi: Mislim da bi bilo pogre{no ostaviti ovo bez odgovora. Vi, tako|e, niste ovde kao politi~ar, vi ste ovde kao svedok koji odgovara na relevantne delove dokaznog materijala iz svedo~ewa i odgovara na veoma ozbiqne optu`be i bilo bi korisno da se skoncentri{ete na odgovore, a ne da koristite ovo kao tribinu za politi~ke govore. Tuìlac Yefri Najs: Sada }emo da pogledamo jedan drugi dokazni predmet, koji predstavqa odlomak iz kwige za prevodioce, to je tabulator 27. Mi u svrhe eventualnog unakrsnog ispitivawa, ta~nije dodatnog ispitivawa dajemo daleko op{irniji tekst na srpskom, ali nas ovde interesuje samo jedan segment o kome }u pitati svedoka. Mislim da je ovo objavqeno u januaru 1992. godine, naslov je Politika kao izazov savesti. Gospodine [e{eq, ako vam je to zna~ajno, a mislim da jeste, to je odlomak, molim da se engleska verzija stavi na grafoskop, samo prvu stranu, po~iwe re~ima [to se ti~e Milana Babi}a, broj strane 145, gospodine [e{eq, vi kaète slede}e: [to se ti~e Milana Babi}a, mi nismo ni u kakvom posebnom savezni{tvu, mi smo li~ni prijateqi, ali ja sam li~ni prijateq i sa Milanom Marti}em i nikada nisam davao prioritet jednom od wih dvojice i najvi{e me poga|alo, najvi{e me bolelo kada sam znao da me|u wima postoji razdor, razlaz i sukobqavawe.
645
Da li je to zaista tako? Da li to verno odràva va{ stav u januaru 1992. godine? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, to odraàva moj stav iz januara 1992. Ja sam smatrao i Milana Babi}a i Milana Marti}a li~nim prijateqima, te{ko me je poga|ala ~iwenica da su oni bili u latentnom sukobu i poku{ao sam u nekoliko navrata da ih izmirim, ali sam se u me|uvremenu predomislio u pogledu Milana Babi}a i sada ga smatram krajwe nepo{tenim i ne~asnim ~ovekom. Tuìlac Yefri Najs: O tome smo ve} ~uli, mo`da }emo se vratiti na to. Slede}i mali odlomak koji }emo da pogledamo je, to su re~i kapetana Dragana: êtnici vojvode [e{eqa, ne znam da li je to pravi izraz, to su bili mladi momci koji su odlu~ili da se prikqu~e otporu kroz Srpsku radikalnu stranku, to je u originalu strana 146. Ja sam ih imao nekoliko u svojoj jedinici i oni su se pokazali kao izuzetni vojnici, apsolutno lojalni. Nekolicina od tih mladi}a u~estvovala je u bitkama za Baniju, koja je sigurno bila odlu~na, to jest odlu~uju}a bitka koju su vodile specijalne jedinice Krajine MUP-a koje su bile pod mojom komandom u to vreme. Da li Kapetan Dragan kaè ta~no da su va{i ~etnici sluìli pod wegovom komandom u to vreme? Svedok dr Vojislav [e{eq: Jedan broj, ja ne znam ta~no koliko, bio je u wegovom centru za obuku. Me|utim, kapetan Dragan laè da je on komandovao bitkom za Baniju, on nikada nije komandovao nijednom borbenom jedinicom i nikada nije bio tamo gde se pucalo i gde se moglo poginuti. On je hvalisavac koji preuveli~ava svoju ulogu u ratu. Moja su saznawa da on borbe nije ni video. Tuìlac Yefri Najs: Razumijem. Ovo je objavqeno u kwizi u kojoj ste vi obojica sudjelovali, molim da se ovo uvrsti u spis. Sekretar: To je dokazni predmet 890. Svedok dr Vojislav [e{eq: U kwizi je prenet na{ unakrsni intervju za list Duga. I to vam stoji na strani 149, da je to radila novinarka Qiqana Habjanovi} \urovi} i objavila u Dugi od 4. januara 1992. godine. Dakle, ona je razgovarala sa jednim i sa drugim i ukr{tala na{e odgovore na ista pitawa. Nisam ja kapetana Dragana uveo u moju kwigu, nego sam u mojoj kwizi preneo taj ukr{teni intervju koji je objavqen u listu Duga. Tuìlac Yefri Najs: A sada slede}i dokazni predmet, to je jo{ jedan izvadak iz kwige, to je broj 28. To se opet odnosi na Babi}a i Dragana, to je va{a kwiga pod naslovom Aktuelni politi~ki izazovi. To je objavqeno u Beogradu 1993, ako se ne varam. Vi, molim vas, pogledajte ove kratke pasuse ozna~ene brojkama od 1. do 5. gdje vi kaète sqede}e, idemo samo brzo kroz to. Molim da se engleska verzija stavi na grafoskop, vi tu kaète: Ja sam i{ao tri puta da pomaèm Milanu Babi}u. I{ao sam kada ga je poku{ao oboriti Jovan Ra{kovi}. Vi kaète: U~estvovao sam ~ak tamo na jednom vrlo vatrenom mitingu gde su hteli da ga obore, Milana Babi}a nasiqem u Kninu. I{ao sam kada je i{ao kapetan Dragan da ga obori, sve dok sam smatrao da Milan Babi} vu~e poteze koji su u interesu srpskog naroda i koji su korisni za srpstvo i ja sam ga uvek bez rezerve podràvao, jer smatram
646
Milana Babi}a pre svega vrlo inteligentnim ~ovekom i talentovanim politi~arem. I ào mi je {to je Srpska Krajina izgubila Milana Babi}a. To mi je veoma ào. Dajte nam sada to~no objasnite za{to ste se vi predomislili. Ukratko nam to iznesite. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ovo je ovde ta~no da sam nekoliko puta i{ao u Knin i kada je bila re~ o sukobu sa Jovanom Ra{kovi}em, izme|u Milana Babi}a i Jovana Ra{kovi}a. Pa Milana Babi}a i Milana Marti}a. Pa Milana Babi}a i kapetana Dragana i tako daqe. Milan Babi} se pokazao kao ne~astan ~ovek posle izbora 1993. Po~etkom 1994. smo formirali koaliciju, trebali da formiramo koalicionu vladu Republike Srpske Krajine, jer je Srpska radikalna stranka tamo bila tre}a po snazi politi~ka partija i imala 16 poslanika, a Babi}eva je bila najja~a. I potpisali smo sporazum u Beogradu, u Me|unarodnom pres centru, da on bude predsednik Vlade, raspodelili smo konkretno sva ministarska zvawa, a on je onda jednostrano pogazio na{ ugovor bez konsultacija sa nama i sklopio koaliciju sa Borislavom Mikeli}em. Tu je on za nas definitivno izgubio svaku ~ast, po{tewe, vi{e za wega nikakvog po{tovawa nismo imali. A onda Milan Babi} se ovde pojavio kao sporazuma{ sa ha{kim Tuìla{tvom i pristao da la`no svedo~i protiv drugih da bi mu kazna bila mawa, {to je... Tuìlac Yefri Najs: Ne, zaustavimo se ovde. Wegov iskaz }e ocijeniti sud, ne vi. Vi ste vrlo op{irno govorili o svojoj hrabrosti. Da li razumijete, gospodine [e{eq, da je ovde gospodin Babi} svedo~io i protiv svojih interesa, znaju}i da }e biti u zatvoru i bez kontakata sa svojom porodicom? Da li smatrate jedan takav ~in ~inom hrabrosti? Svedok dr Vojislav [e{eq: Vi... Tuìlac: Dobro, razumijem. Svedok dr Vojislav [e{eq: Obe}avali ste mu da mo`da ne}e biti optuèn ako svedo~i protiv gospodina Milo{evi}a la`no i protiv jo{ nekih... Tuìlac Yefri Najs: Zaustavite se ovde molim vas, gospodine [e{eq, zaustavite se. Molim vas da {utite. Budu}i da ste ve} sami odlu~ili da upotrebite re~ prevariti, molim vas da nam, bez puno uzbu|ewa, kaète na koje se dokaze oslawate za tu tvrdwu. Ako nemate nikakvih, ho}ete li onda, molim vas, to tako i re}i? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja imam dokaze. Obavili ste vi{e razgovora sa Milanom Babi}em, rekli ste mu da je osumwi~eni, da bi protiv wega bila, da je protiv wega mogu}e da }e biti podignuta optu`nica, ponudili ste mu saradwu. On je, u strahu od optu`nice, pristao da bude la`ni svedok protiv gospodina Milo{evi}a, a kada je obavio taj prqavi posao on je ipak optuèn. I sada ga pitajte koliko je razo~aran i u kakvom je psihi~kom stawu. Sudija Bonomi: Od vas se traè dokazi za ovu va{u tvrdwu, od vas se ne traì da samo tu tvrdwu jo{ jedanput ponovite. Svedok dr Vojislav [e{eq: Dokazi su u zapisnicima sa saslu{awa Milana Babi}a. Mene je gospodin Najs pitao za{to sam promenio stav o gospodinu Babi}u, ja sam to objasnio, a vi onda traìte dokaze za moju promenu stava. [to moji dokazi na osnovu kojih mewam stav moraju biti na papiru?
647
Sudija Bonomi: Ne, ne. Vi ste iskrivili ono {to se ovde upravo odigralo. Uz svo du`no po{tovawe prema vama, od vas se traì da navedete koji su dokazi na osnovu kojih vi tvrdite da je optu`ba Milana Babi}a prevarila. Do sada niste identificirali niti jedan takav dokaz, ako ne moète tako ne{to identificirati, idemo daqe. Tuìlac Yefri Najs: Idemo daqe, prvo molim da se ovome dade dokazni broj. Predsedavaju}i sudija Robinson: Molim da se to uvede u spis. Sekretar: Dokazni broj 891. Tuìlac Yefri Najs: Treba da jo{ malo ostanemo na va{em odnosu sa tim qudima i konkretno sa kapetanom Draganom. Pogleda}emo jo{ jedan insert, ~ekamo da se podeli transkript 28a je broj tabulatora. Nastojim i}i onim redosqedom kojim se dokumenti nalaze u fascikli kako bih pomogao prevodiocima, ali ne bih se trebao wima direktno obra}ati. (Snimak:) Novinar: Pa, pogledajte, po{tovani gledaoci kako je izgledao wihov susret. Kakva zajedni~ka borba? Poslali smo depe{u predsedniku. Vojo, ponedeqak prvi dan borbe, upore|uju}i prvi dan borbe {ta je bilo Vojo, ho}e{, molim te, da... Gde je ovaj? Ne, on nije ovde. Oti{ao je tamo. Uzelac. Gde je ~ovek sa? Ne, evo ga. Kapetan Dragan je protestovao, jer je bio protiv ~etnika. Komandante, do|ite ovamo. Ne}emo da se sva|amo... Kapetan Dragan: Ne, ali se vi slaète da ja ne bi trebalo da Kapetan Dragan: ...za wega je Babi} heroj, a ja sam samo instruktor obuke. Dr Vojislav [e{eq: ...u{li ste u politiku, ~ove~e, niste smeli. Ako je do{lo do progona. Kapetan Dragan: Mogu li samo ne{to da kaèm. Dr Vojislav [e{eq: Ne moè{ dok ja ne zavr{im. Ako je do{lo do toga da istina nije korisna u ratnom stawu, ne smete da je koristite. A morate sami da zakqu~ite. Za kapetana ima rati{te u zapadnoj Slavoniji. Wima tamo trebaju iskusni komandanti. Ima u isto~noj Slavoniji i daqe... Pa do{ao je ovde i ovde je dao... Kapetan Dragan: Slu{ajte, imate ovde Milana Babi}a. On je va{ heroj. Dr Vojislav [e{eq: Tako ne smete da postavqate pitawe, nepristojno je. Kapetan Dragan: Vi ste ga proglasili herojem. Dr Vojislav [e{eq: Vi danas bunite Vojsku protiv predsednika Vlade Krajine. On je predsednik Vlade, pa kakav je da je. Kapetan Dragan: On je kukavica koji je razbio na{u jedinicu, koji je razbio Knin. Dr Vojislav [e{eq: Vi razbijate front ovde i niste trebali ni da obilazite taj kraj... Tako to ne moè.
648
Kapetan Dragan: Po{to je ovo na mojoj teritoriji, ja... Tuìlac Yefri Najs: Zaustavimo se ovde. Da li se se}ate ovog razgovora sa Draganom o Babi}u? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam vam neki dan pomiwao upravo ovaj razgovor. Ovo je snimak koji je napravqen na prvoj liniji fronta kod Benkovca, gde sam ja obilazio srpske poloàje, a iznenada se pojavio kapetan Dragan, o~igledno èle}i susret sa mnom. To je moj dolazak u Knin u novembru 1991. kada me je pozvao Milan Babi} da ga spasavam od kapetana Dragana. Tuìlac Yefri Najs: Da li je ovde jasno da ste vi tom prilikom bili sasvim na Babi}evoj strani, dapa~e, rekli ste da ste do{li izmiriti Babi}a i Marti}a, a protivite se onome {to tamo radi Dragan? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Kapetan Dragan je poku{ao da pobuni vojsku na prvim linijama fronta i zakazao je miting protiv Babi}a u Kninu poku{avaju}i pu~. Ja sam tada imao dve emisije na Radio Kninu, jednu na dràvnom Radiju Knin, a drugu na omladinskom Radiju Knin. I ja sam tu jo{ o{trije nastupio prema kapetanu Draganu, po{to je on nastavio sa tim poslovima i posle na{eg susreta u Benkovcu. Ja mislim da su ti moji nastupi na radio-stanicama bili onaj kqu~ni faktor koji je spre~io kapetana Dragana da izvede pu~. Tuìlac Yefri Najs: âsni sude, kao bismo u{tedjeli vrijeme, ovde je dostupan i ostatak transkripta, molim da se u celosti uvrsti u spis kako bismo u{tedeli na vremenu, a onda }u postaviti pitawe svjedoku. Ako pogledamo materijal koji smo sada vidjeli u sudnici jasno je da ste se vi opredjelili u ovoj sudnici, protiv Babi}a samo zato jer je on svedo~io protiv ovog optuènog. Materijali koji su nastali u ono vrijeme to~no odraàvaju va{ sud o tom ~oveku u to doba. Svedok dr Vojislav [e{eq: To nije ta~no. Ja sam se protiv Milana Babi}a definitivno opredelio po~etkom 1994. godine, kada je on jednostrano pogazio na{ koalicioni sporazum. Posle toga se vi{e nikada nismo sreli. Od 1994. do 2003, kada se pojavio ovde u zatvoru Ha{kog tribunala i pre nego {to je svedo~io Milo{evi}u, nismo imali nikakvog kontakta. I to nije ta~no. Moj stav je od ranije negativan prema wemu, a naravno da je wegovo la`no svedo~ewe protiv gospodina Milo{evi}a dodatni razlog da imam apsolutno negativan stav prema wemu. Tuìlac Yefri Najs: Molim da se to uvrsti u spis. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da. Sekretar: To }e biti dokazni predmet 892. Tuìlac Yefri Najs: Slede}i dokument dolazi iz va{e kwige Na~elnik General{taba na kolenima. Tabulator 29 za prevodioce. To je za vas, gospodine [e{eq, na strani 172. Dali smo vi{e stranica kako biste videli kontekst, ali ne trebam vam o tome postavqati mnogo pitawa. U ovoj va{oj kwizi koja je objavqena 1993, vi kaète sqede}e. Odgovaraju}i na pitawe da li je Milan Marti} odbio dobrovoqce u Krajini, vi kaète nikada nije Milan Marti} odbio pomo} dobrovoqaca u Srpskoj Krajini. Novinar vam onda kaè gospodine [e{eq ja sam bio u Kninu kada je Marti} izjavio na televiziji da mu se javqaju borci sa drugih rati{ta i da je Armi649
ja odbila da ih primi. A vi onda kaète Molim vas, mi smo imali koordinaciju sa Milanom Marti}em u vreme napada na Krajinu. U dogovoru sa glavnim {tabom i generalom Miletom Novakovi}em i ministrom unutra{wih poslova Milanom Marti}em mi smo poslali 3.200 dobrovoqaca za svega tri do ~etiri dana i nikada nije bilo problema sa na{im dobrovoqcima i nikada Milan Marti} nije izjavio da na{i dobrovoqci ne treba tamo da idu. Zatim se kaè, Leskovac kaè a {to se ti~e kriminala Milan Marti} nikada nije bio ume{an niukakvu kriminalnu radwu i ne bih wega uop{te dovodio u vezu sa ovim. A vi kaète Milan Marti} je do{ao u sukob sa @eqkom Ra`natovi}em Arkanom i wegovim odredom. I ne treba me{ati ni sa kakvim wegovim odnosima sa dobrovoqcima u celini. No dakle, da se vratimo na ovaj va{ prethodni dio, da li je to~no da ste vi rekli da ste poslali 3.200 dobrovoqaca za svega tri do ~etiri dana? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam to rekao i neki dan ovde i da smo to uradili u dogovoru sa predstavni{tvom Republike Srpske Krajine u Beogradu i evo ovde ja to potvr|ujem i da je to bio dogovor i sa Milanom Marti}em i sa generalom Miletom Novakovi}em. To je upravo ono {to ste vi poku{ali da tvrdite na osnovu nekih mojih izjava protiv gospodina Milo{evi}a da je gospodin Milo{evi} radio. Evo vam ovde dokaz protiv va{e teze. I ovo je ta~no, mi smo poslali, kada su Hrvati napali Divoselo, îtluk i jo{ neka srpska sela, mi smo tada urgentno poslali oko 3.500 dobrovoqaca koji su tamo stigli, bili raspore|eni, ali onda diplomatskom nekom inicijativom Hrvati su zaustavili napad pa do wihovog u~e{}a u borbenim dejstvima nije ni do{lo. Upravo ono {to sam neki dan ovde obja{wavao. Hvala vam, gospodine Najs, {to potkrepqujete istinitost mog svedo~ewa. Tuìlac Yefri Najs: Nas zanimaju va{i razni iskazi o stvarima relevantnim za ovaj sud i mo`da }e na kraju sud uspjeti, mo`da }e na kraju sudu po}i za rukom da na osnovu raznih izvora, ukqu~uju}i va{e izjave, zakqu~i gde leì istina. Sudija Bonomi: Ovde imamo samo jednu englesku stranicu, a vi{e stranica na srpskom. Tuìlac Yefri Najs: Mi smo ovaj vi{ak dali kako bi se video i kontekst. Sudija Bonomi: Da li to zna~i da se u spis treba uvrstiti i samo relevantni dio na srpskom? Tuìlac Yefri Najs: Ja sam tu u va{im rukama. Predsedavaju}i sudija Robinson: Uvrsti}emo sve u spis. Sekretar: Dokazni predmet 893. Tuìlac Yefri Najs: A sada dokazni predmet broj 30, tabulator 30. Ovde mislim da moramo pogledati jo{ nekoliko pasusa, oni su obeleèni. Zanima me nekoliko stvari. Treba nam nekoliko sekundi da prona|emo. Prvo da ja to prona|em. Ovo je govor koji ste odràli 11. novembra 1993, Vidite li to? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Tuìlac Yefri Najs: Sada molim sud da pogleda drugu stranu na engleskom.
650
Sudija Kvon: Kako glasi naslov kwige? Tuìlac Yefri Najs: Naslov kwige je Na~elnik General{taba na kolenima, mislim, da, Na~elnik General{taba na kolenima. Dakle, molim sud da pogleda kraj druge strane, a vi, gospodine [e{eq, pogledajte stranu 288, otprilike pri sredini strane, pri kraju ovog ve}eg paragrafa vidje}ete da vi tamo kaète sqede}e. Prvo navodite razne stvari koje su falsificirane i onda negde pri tri ~etvrtine stranice kaète to je najboqi dokaz kakvim se falsifikatima sluì policija i najboqi dokaz za na{u tvrdwu da je policija preuzela visok stepen kontrole nad nekim dràvnim organima, nad nekim dràvnim organima Republike Srpske Krajine, posebno nad wihovim biroom u Beogradu. A vi ve} znate {ta sve rade u isto~noj Slavoniji i Barawi, Crvene beretke operi{u kao paravojna organizacija Slu`be dràvne bezbednosti Srbije pod komandom Mihaqa Kertesa, Franka Simatovi}a Frenkija i nekih drugih iz Ministarstva unutra{wih poslova Srbije. Vi sigurno znate {to }u vas ja sada pitati, gospodine [e{eq, da li je to bilo to~no? Svedok dr Vojislav [e{eq: Re~ je o konferenciji za {tampu koju sam drào u sedi{tu Srpske radikalne stranke negde u novembru mesecu, to je 11. novembar 1993, nakon {to smo potpredsednika Srpske radikalne stranke Qubi{u Petkovi}a raskrinkali kao agenta Slu`be dràvne bezbednosti ~iji je ciq da rasturi stranku. Kod wega smo na{li vozilo i saobra}ajnu dozvolu, policija mu je dala da se sluì wenim vozilom da bi {to efektnije obavqao taj posao. Ja sam zadrào Qubi{u Petkovi}a u mojoj kancelariji pozvao dve televizijske ekipe, televizije Politika i Studio B, i saslu{ao ga povodom toga. I naravno, ja sada saop{tavam novinarima {ta se desilo, to je ono {to ste vi ovde presko~ili, jer vas ne interesuje, a onda zao{travam napad protiv Slu`be dràvne bezbednosti koja nam radi o glavi, ho}e da nam uni{ti stranku. Ja na kraju ovog istog lista govorim i da je policija poku{ala da me ubije, jer se desio jedan saobra}ajni udes, ja sam bio u kolima Savezne skup{tine kao {ef poslani~ke grupe, vozio sam se ulicom Kneza Mihajla i pred ameri~kom ambasadom u Beogradu... Tuìlac Yefri Najs: Molim vas, gospodine [e{eq. Sudija Bonomi: Ali vi uop{te ne odgovarate na pitawe. Na~in na koji stvari ovde funkcioniraju je to da se od vas o~ekuje da odgovorite na pitawa koja su vam postavqena, a ne da nam govorite ono {to nam vi ho}ete re}i. Pitawe je bilo veoma jednostavno da li je ova va{a izjava tu to~na ili ne, za{to vi ne moète na to pitawe odgovoriti? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ali ne moè biti potpun odgovor, ako se ne ukaè na kontekst, a vi izbegavate taj kontekst. Ja ovde napadam svim sredstvima Slu`bu dràvne bezbednosti. Sudija Bonomi: Za{to vi ne po~nete time {to }ete nam prvo re}i da li je to istinito ili nije, a onda dodajte ono obja{wewe za koje smatrate da ga je nu`no dodati. Zar nije boqi na~in rada? Svedok dr Vojislav [e{eq: To sam, gospodine Bonomi, za ovih deset dana nau~io, ako vam dam odmah takav odgovor onda }ete re}i hvala, ne treba vi{e, odgovorili ste. A nekompletan odgovor nije pravi odgovor. A mo651
è da bude zloupotrebqen kao argument za ne{to sasvim suprotno od onoga o ~emu ja svedo~im. Ja ovde iz petnih ìla zao{travam sukob sa Slu`bom dràvne bezbednosti i napadam svim sredstvima. Jer sam razotkrio svog najblièg saradnika kao wihovog agenta. Sudija Bonomi: Ja jednostavno konstatiram da vi niste odgovorili na pitawe bez obzira {to vam je dana svaka prilika da na to pitawe odgovorite. Svedok dr Vojislav [e{eq: Odgovorio sam. Tuìlac Yefri Najs: Gospodine [e{eq, dokumenti koje smo dali vama, optuènom i sudu... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, hajde da stvari budu sasvim jasne. Vi ste dali obja{wewe, dali ste kontekst. E sada, {to kaète kao odgovor na pitawe koje vam je postavqeno, na pitawe o posledwoj re~enici u ovom paragrafu, gde vi kaète da Crvene beretke operi{u kao paravojna organizacija Slu`be dràvne bezbednosti Srbije pod komandom Mihaqa Kertesa, Frenkija i nekih drugih iz Ministarstva unutra{wih poslova Srbije? Mi smo vam, dakle, dopustili da vi date va{e obja{wewe, da to stavite u kontekst, sada nam recite kako glasi va{ odgovor na ovo pitawe. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ovde konstrui{em ve{ta~ku institucionalnu vezu izme|u ~iwenice da ta jedinica Crvenih beretki postoji u Srpskoj Krajini, da je jedno vreme wome komandovao Frenki i da je Frenki visoki funkcioner Slu`be dràvne bezbednosti Srbije. Ja tu pravim konstrukciju da bi napad bio ja~i, to je o~igledno. Dakle, institucionalne veze nema, ali je ja konstrui{em, jer èlim {to ja~i udarac da zadam Slu`bi dràvne bezbednosti. Predsedavaju}i sudija Robinson: Izvolite, gospodine Najs. Tuìlac Yefri Najs: Vi, optuèni i drugi svjedoci optuènog kaète da su Crvene beretke po~ele postojati tek 1996. A evo vas ovde 1993. godine gde, sasvim dobrovoqno na jednoj konferenciji za {tampu u va{oj stranci, u va{oj politi~koj areni dajete iskaz koji se u potpunosti poklapa sa dokazima sa video trake optu`be. Ovo {to vi ovde kaète je istina. Da vidimo. Podjelimo to sada u dva dijela. Prvo Crvene beretke operi{u kao paravojna organizacija. Zar ne? Svedok dr Vojislav [e{eq: Crvene beretke nisu bile paravojna organizacija, bile su Crvene beretke u Srpskoj Krajini, specijalna jedinica policije... Tuìlac Yefri Najs: Dobro, zaustavimo se na trenutak. Godine 1992, 1993, kada? Svedok dr Vojislav [e{eq: Od 1991. do pada Srpske Krajine postojala je jedinica policije Srpske Krajine koja je popularno u narodu tako nazivana, Crvenim beretkama. Tuìlac Yefri Najs: Da li je to jedinica policije ili Slu`be dràvne bezbednosti Srbije? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ta jedinica policije Republike Srpske Krajine, a ja tu jedinicu ovde imputiram Slu`bi dràvne bezbednosti Sr652
bije i tih godina nisam jedini ja to imputirao. To su radili qudi iz drugih opozicionih partija, iz takozvanih nevladinih organizacija i prozapadnih medija. Jednostavno, pravqena je takva atmosfera. Va{ je problem {to ste vi pisali optu`nicu iz na{ih javnih izjava, a ne na osnovu dokumenata i ~iwenica. Tuìlac Yefri Najs: Komentari nam ne trebaju, hvala. Gledajte, u mnogim va{im intervjuima iz tog doba moèmo videti da ste vi bili svjesni protivzakonitosti i problema sa paravojnim jedinicama, jer ste vi uvijek govorili da va{i qudi nisu bili u paravojnim jedinicama. To }emo jo{ vidjeti kasnije. A ovde vi tvrdite da su Crvene beretke bile paravojna jedinica. I to kaète zato, jer su one zaista i bile, oni su bili sasvim protivzakonita paravojna grupa koju je stvorio ovaj optuèni kako bi se uznemirio mir u biv{oj Jugoslaviji i vi ste to znali. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, to nije istina. Crvene beretke nikada nisu bile paravojna organizacija, ja znam dobro {ta zna~i paravojna organizacija. To je uvek u negativnom kontekstu i ovde kada èlim nekoga da uvredim nazivam ga paravojnom formacijom, jer to je ipak prili~no te{ka uvreda. Paravojna formacija podrazumeva nezakonitost, kriminal i mnoge druge stvari, ukqu~uju}i i ratne zlo~ine. Tuìla{tvo: I kona~no u vezi sa ovim pasusom, grupa koja je postojala izme|u 1991. i 1993. kada ste vi odràli ovu konferenciju za {tampu na svom ~elu je imala Frenkija Simatovi}a, upravo kao {to ste to i rekli. Svedok dr Vojislav [e{eq: Nisam siguran da je sve to vreme on bio na ~elu, ali on je bio dobrovoqac u policiji Republike Srpske Krajine, vodio je tamo obave{tajno bezbednosne poslove i jedno vreme je bio na ~elu ove jedinice, ja vam ne bih mogao precizirati od kada do kada. Ali nije nikakva tajna da je on bio tamo kao dobrovoqac. Tuìlac Yefri Najs: Zna~i ono {to smo videli, video snimci ceremonije u Kuli i {to je rekao Simatovi} izgleda da je to~no, zar ne? Svedok dr Vojislav [e{eq: Videli smo na tom snimku da je Simatovi} ponosan na svoje u~e{}e u ratu, wegovo i wegovih saboraca i on tradicije tog svog u~e{}a u ratu povezuje sa jedinicom koja je formirana 1996. Svako èli da ima neke tradicije na koje }e se nadovezivati, neku slavnu pro{lost i tako daqe. Ali formalno institucionalno ta jedinica je kao sastavni deo Slu`be dràvne bezbednosti Srbije formirana 1996. godine. Ranije nije institucionalno bila u Slu`bi dràvne bezbednosti Srbije i vi nemate nijedan dokaz protivno. Tuìlac Yefri Najs: Hvala. Gospodine [e{eq, posledwi dio va{eg odgovora o tome da li ima dokaza ili nema dokaza, nije na vama da o tome govorite. Ja obi~no ne bih na osnovu toga postavio jo{ jedno pitawe, ali budu}i da ste isto ve} rekli, recite nam i ovo, molim vas. Video snimka koju smo vidjeli, na kojoj se vidi ono {to je rekao Simatovi}, vidi se i optuèni kako tamo stoji, slu{a svaku wegovu re~, zatim govori i Stani{i} da li ho}ete re}i da je ta snimka na neki na~in falsifikat kada ste rekli da nemam dokaza?
653
Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja ne verujem ili ne mogu da kaèm da li je falsifikat ili ne, ali to vam nije nikakav dokaz. Frenki se poziva na svoju ratnu pro{lost koju smatra slavnom. I svoju i svojih saboraca i to je jedini zakqu~ak koji ja mogu izvu}i iz snimka. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, da ovo bude sasvim jasno, posledwa re~enica u ovom intervjuu je, zna~i, pogre{an opis Crvenih beretki, vi ste ovde pogre{no rekli da je to paravojna organizacija Slu`be dràvne bezbednosti Srbije. I vi ste to u~inili namerno zato jer ste èleli na{koditi Slu`bi dràvne bezbednosti Srbije? Svedok dr Vojislav [e{eq: Namerno sam to u~inio da bih na{kodio Slu`bi dràvne bezbednosti, jer iz celog ovog teksta na nekoliko strana moète da vidite koliko je dubok taj sukob. U politi~kom smislu rade mi o glavi, poku{avaju uni{titi Srpsku radikalnu stranku raznim tajnim policijskim sredstvima i ja na to odgovaram brutalno da ne moè biti brutalnije, ~ak ih optuùjem, na kraju teksta vidite, da su poku{ali atentat na mene. A kao realna podloga sluì mi ~iwenica da je zaista do{lo do udesa, da je policijsko vozilo ispred mene na nepropisan na~in skrenulo i da je moj voza~ udario u to vozilo i ja sam lak{e glavu povredio. Iza{ao sam krvave glave pred ameri~ku ambasadu. To mi je malo poniàvaju}e bilo. Predsedavaju}i sudija Robinson: Zna~i, u to vrijeme vi ste bili u sukobu sa Ministarstvom unutra{wih poslova Srbije i zato ste to rekli? To je, zna~i, obja{wewe za ovaj pogre{an opis u ovom pasusu, pogre{an opis Crvenih beretki kao paravojne formacije Slu`be dràvne bezbednosti Srbije. Svedok dr Vojislav [e{eq: Jer èlim da ih uvredim, jer èlim da im napakostim, jer èlim da ih nerviram, da ih razbesnim. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Ve} je pro{lo vreme za pauzu, idemo na pauzu od 20 minuta. Slu`benik suda: Molim ustanite. Posle pauze Slu`benik suda: Molim ustanite. Izvolite sesti. Predsedavaju}i sudija Robinson: Nastavite, gospodine Najs. Gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Molim vas samo da razjasnimo jedno pitawe. Naime, gospodin [e{eq je doneo sedam svojih kwiga zato {to je gospodin Najs to traìo. Naime, traìo je dokaze o tome da je gospodin [e{eq ranije govorio o odre|enim pitawima: o napadima na mene, o Srebrenici i tako daqe. Vi ste rekli da se dostavi stranama, pa da se onda vidi ko }e {ta da pita. Ja smatram da ne bi bilo fer da se to na ra~un mog vremena ~ini. Gospodin Najs je traìo te dokaze, smatram da je wegova obaveza da tro{i svoje vreme da pita, jer ne osporavam ja svedo~ewe gospodina [e{eqa ovde ve} ga gospodin Najs osporava. Traìo je dokaze, dobio je dokaze i onda neka on postavqa pitawa o tome. Ako ja treba da tro{im dodatno ispitivawe na to onda je to, nekorektno u pogledu tro{ewa mog vremena. Ja sam sada dobio tih sedam fotokopija ovih sedam kwiga.
654
Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Najs, da li vi imate nameru da daqe ispitujete o tome? Tuìlac Yefri Najs: Kada pro~itam mo`da }u i hteti, ali optuèni govori ne{to {to apsolutno ne stoji. Mo`da }emo mi da se bavimo time. Predsedavaju}i sudija Robinson: Dajte mi do znawa po{to ja, tako|e, èlim da znam {ta ima u dokumentima. Tuìlac Yefri Najs: Verovatno }emo uspeti da ih pregledamo do slede}e pauze, ali verovatno }emo tek sutra imati vremena da ispitujemo o tome. Moèmo li sada ostati na istom dokumentu, a to je odlomak iz dokumenta General{tab na kolenima, i molim vas da okrenete stranu na engleskom 5, a u va{oj verziji to je ozna~eno na strani 290. Negde od po~etka sredine strane vidimo dosta duga~ak pasus koji glasi ono {to javnost nije znala to je jo{ malo vi{e, da su se na{i dobrovoqci, tako|e, borili u jedinicama biv{e JNA koje bi prelazile Drinu i Dunav iz Srbije i u~estvovale u borbama. Samo da se zaustavimo na ovome. Da li je ovaj deo ta~an? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ovde, mora taj deo da se pro~ita, gospodine Najs, ne moè to tako jednostavno. Ako vi ne}ete, ja }u pro~itati ako Sudsko ve}e nema ni{ta protiv. Tuìlac Yefri Najs: Gospodine [e{eq, ovo je vrlo jednostavno pitawe, postavi}u ga jo{ jednom, ako ne moète kratko da odgovorite pre}i }emo na ne{to drugo. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Najs, da budemo fer prema svedoku, on mora da ima mogu}nost da se to stavi u kontekst. On kaè da to pitawe ne dozvoqava kratak odgovor sa da ili ne, {to je ponekad zaista slu~aj. Tuìlac Yefri Najs: Svedok uvek moè to da kaè, ali u ovom slu~aju ja bih bio zahvalan da dobijem odgovor na jedno jednostavno pitawe. Da li su se dobrovoqci borili sa specijalnim policijskim jedinicama iz Srbije i Jugoslovenskom narodnom armijom koje su prelazile Drinu i Dunav? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Ja ovde kaèm da su se dobrovoqci borili u jedinicama biv{e Jugoslovenske narodne armije, Teritorijalne odbrane Srpske vojske Republike Srpske i Republike Srpske Krajine i srpske policije te dve srpske republike. A onda, èle}i da napadnem, ja govorim i o specijalnim jedinicama policije i Vojske Jugoslavije, a potenciram Frenkija i izvodim prenagla{eni zakqu~ak iz ~iwenice da je Frenki... Sudija Bonomi: Stanite malo, pre nego {to nastavite mogu ja ne{to da kaèm. Mislim da nam gospodin [e{eq skre}e pa`wu na onu re~enicu koja prethodi ovoj gde pi{e svi su znali da su se na{i dobrovoqci borili u jedinicama biv{e Jugoslovenske narodne armije i Teritorijalne odbrane Srpske vojske Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. I daqe kaè kao i u sastavu, ne, kaè se i srpske policije te dve srpske Republike. A onda posle toga sledi ovo {to ste vi pitali ono {to javnost nije znala je to da su se na{i dobrovoqci borili i u sastavu... Ako sam vas dobro shvatio, gospodine [e{eq, vi kaète da je ovo potpuno neistinita izjava, to {to sledi?
655
Svedok dr Vojislav [e{eq: Ovo {to sledi to je moj napad na Slu`bu dràvne bezbednosti u istom kontekstu ovde. I vidite, veliki broj strana posve}en je tom napadu i ja tu kombinujem istinite ~iwenice i stvar ma{te i kroz tu kombinaciju ja vezem pri~u. Sudija Bonomi: Ono {to meni predstavqa te{ko}u ovde je da vi kontrastirate ne{to {to svi znaju sa ne~im za {ta vi tvrdite da znate samo vi. Tim samim ste u opasnosti da dovedete svoju publiku u zabludu, zar ne? Svedok dr Vojislav [e{eq: Slu{ajte, u politi~koj borbi i u propagandnoj kampawi nekada vam je ciq i da nanesete protivniku {tetu tako {to }ete publiku delimi~no dovesti u zabludu u pogledu nekih ~iwenica. To je jedno sasvim legalno propagandno sredstvo u politi~kim obra~unima. Sudija Bonomi: U redu, hvala. Tuìlac Yefri Najs: Da ne okoli{amo, vi ste zapravo lagali javnosti da biste ostvarili svoje politi~ke ciqeve, je li to to? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, vi laète javnosti, a ja sam vodio propagandni rat protiv gospodina Milo{evi}a. Predsedavaju}i sudija Robinson: Ne, ne, gospodine [e{eq, o ovome smo govorili ve} mnogo puta. Vi ne smete govoriti tuìocu da laè, ve} smo pri~ali o tome. On iznosi svoje dokaze. Tuìlac Yefri Najs: Na osnovu ovoga {to smo sada ~uli da je ova re~enica neta~na, idemo daqe. Pi{e ovde je gospodin Vaki}, on je tako|e i istaknuti komandant na{ih dobrovoqaca koji je od Specijalne jedinice za posebne namene Ministarstva unutra{wih poslova Srbije dobio zahvalnicu koja glasi Komandantu dobrovoqa~kog odreda Stare Srbije vojvodi Vaki} Branislavu iz Ni{a za uspehe i saradwu u toku borbenih dejstava u borbi za slobodu srpskog naroda u Republici Srpskoj. Ovo je izdato u Bajinoj Ba{ti 25. maja 1993. godine nakon okon~awa bitke kod Skelana. Potpisao je Franko Simatovi} zvani Frenki. Danas je {ef obave{tajne uprave Slu`be dràvne bezbednosti Srbije. To je original dokumenat. Treba da shvatimo iz ovoga da ste vi u tom trenutku kada ste to govorili stali na tribinu i mahali tim papirom va{oj publici. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ovo je bilo na konferenciji za {tampu. Dokument nije originalan, postojao je neki dokument koji je doneo Branislav Vaki}. Kada su se dobrovoqci vra}ali sa fronta onda su predali pograni~nim snagama policije odre|enu koli~inu naoruàwa koje nisu razduìli i to je jedina ovde ~iwenica. A ostalo su {pekulacije, naravno i... Tuìlac Yefri Najs: Zaustavite se tu. Mi za sada imamo samo va{u verziju koja je izneta u ovoj kwizi, u va{oj kwizi. Kada se obra}ate qudima re~ima, dame i gospodo, zna~i tretirate ih sa po{tovawem i kaète im gospodin Vaki} je ovde, on je istaknuti komandant na{ih dobrovoqaca i onda ~itate to pismo zahvalnicu od Frenkija. To pokazuje da su oni bili pot~iweni Frenkiju i radili za wega. Da li se Vaki} opirao tome kada ste vi davali ovu verziju doga|aja? Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, to ne zna~i da su oni bili pot~iweni Frenkiju i nisu bili pot~iweni Frenkiju. Drugo, Vaki} je imao neki pa656
pir na kome je prikop~an bio i neki memorandum, ja se ne mogu sada precizno setiti toga papira, ali on je nama korisno posluìo na toj konferenciji za {tampu u sklopu svega ovoga {to smo mi iznosili protiv Slu`be dràvne bezbednosti Srbije. Sudija Bonomi: Da li onda mogu da shvatim da je bilo ta~no to {to ste izjavili u to vreme, da je Frenki zaista bio na poloàju {efa Slu`be dràvne bezbednosti, ta~nije Uprave za bezbednost u SDB-u? Svedok dr Vojislav [e{eq: On je bio, ja ovde kaèm danas je on {ef obave{tajne uprave Slu`be dràvne bezbednosti, a to je 11. novembar 1993. Po mojim tada{wim saznawima, on je tada bio {ef obave{tajne uprave. A {ta je bio ranije, ja i ne znam pouzdano. Ja ga u tom trenutku i napadam pretpostavqaju}i da je on, kao {ef obave{tajne uprave, jedan od glavnih u tajnom ratu, propagandnom ratu protiv Srpske radikalne stranke. Pretpostavqam da on vodi akciju i ja poku{avam da mu {to vi{e napakostim u protivudaru. To je jedina istina u svemu ovome. E, mo`da se gospodinu Najsu ne svi|a metod kojim ja to radim, to je druga stvar. Sudija Bonomi: Ono {to je meni te{ko da razumem je: na koji na~in ovo predstavqa protivudarac? Kako ovo moè biti uzvra}awe udarca? Tuìlac Yefri Najs: Da se vratimo na dokument. Ovaj papir iz koga ste ~itali i citirali. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da li biste, gospodine Bonomi, da ja odgovorim na to va{e pitawe? Tuìlac Yefri Najs: Mislim da nisam pripremio dovoqno kopija za sve. To }e biti u~iweno. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da, hteo bih da ~ujem odgovor. Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodine Bonomi, to je kraj 1993. godine. Tada Slu`ba dràvne bezbednosti masovno hapsi dobrovoqce Srpske radikalne stranke i daju saop{tewa za javnost i na televiziji se prikazuju ogromni arsenali naoruàwa s tezom da je to pripadalo uhap{enim dobrovoqcima. Mi se optuùjemo za razne stvari, za ratne zlo~ine, za pqa~ke, za kriminal, za ludilo nema {ta nam nisu pripisivali. Ja na to uzvra}am i ja kaèm prkosno policiji sada im otimate naoruàwe, a vi ste im to davali. Ja se branim, branim stranku od uni{tewa. A {ta se posle desilo? Posle mesec dana svi su ti dobrovoqci kada je zavr{ena predizborna kampawa pu{teni na slobodu, nijedan nije osu|en. Sudija Bonomi: Izvinu}ete me {to sam ja ~itao malo daqe u ovom pasusu, ali tema svega ovoga je da vi obja{wavate kako su dobrovoqci Srpske radikalne stranke delovali sa zvani~nim odobrewem, tako sam ja shvatio tekst. I to vas stavqa na stranu Vlade. I meni je stvarno te{ko kako da shvatim kako ovo predstavqa neki udarac Vladi kako na wih to moè negativno da uti~e. Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, dobrovoqci su i{li u rat kao vojnici JNA, nakon priznawa nezavisnosti Hrvatske, Bosne i Hercegovine 6. aprila oni su jo{ ostali u JNA do 19. maja. Nakon 19. maja vi{e nisu i{li preko JNA, i{li su tako {to bi se individualno prijavili u Vojsku Repu657
blike Srpske, neki ~ak i u policiju Republike Srpske, a neki grupno. Iz raznih mesta u Srbiji se dogovore, ostvare kontakt i odlaze. To vi{e nije bilo dakle, ni sa dozvolom vlasti u Beogradu ni sa odobrewem, ali vlast to nije mogla ni da spre~i, jer oni nisu sa oru`jem prelazili preko Drine nego kao civili i tamo bi se ukqu~ivali u vojne formacije. To je to. Drugo, to je vreme na{eg èstokog sukoba oko Vens-Ovenovog plana, gospodin Milo{evi} pokazuje veliki stepen kooperativnosti sa zapadnim silama povodom toga plana, a ja poku{avam da mu to ometam. Sudija Bonomi: Da li to zna~i, onda, da kada vi kaète mi smo delovali posredstvom zvani~nih organa srpske Vlade, to je neistinita izjava, bar {to se ti~e perioda posle maja 1993? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, ja èlim na taj na~in da stvorim dodatne probleme gospodinu Milo{evi}u, da ga nateram da on obja{wava svojim diplomatama s kojima kontaktira sa Zapada. Predsedavaju}i sudija Robinson: Tako|e, gospodine [e{eq, da li biste isto to pripisali i slede}oj izjavi, ovo zna~i da su dobrovoqci i{li u borbu na sasvim zvani~an na~in, zvani~nim kanalima. Da li je to ta~no ili nije ta~no? To je u slede}em redu. Svedok dr Vojislav [e{eq: Od 19. maja 1992. oni su i{li zvani~no i u sastavu JNA, posle 19. maja 1992, pojedine grupe i pojedinci su odlazili nezvani~no kao civili u Republiku Srpsku i tamo se prikqu~ivali vojsci Republike Srpske. To ho}u da kaèm. Tuìlac Yefri Najs: Da li su sudije zavr{ile, mogu li da nastavim? Dakle, da pogledamo taj dokument za koji vi kaète da je to nekakav dokument, po{to ste ga vi objavili u svom ~asopisu i on se trenutno nalazi na grafoskopu. Molim reìju da nam zumira sliku i da nam uve}a sliku, jo{ malo vi{e. To je taj dokument iz koga ste vi ~itali, zar ne? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pogledajte dole pe~at. Za{to je pe~at ovde izgubqen? Tuìlac Yefri Najs: Jedna po jedna stvar, i}i }emo korak po korak, to je va{ ~asopis, vi nama recite za{to fali pe~at. Ovo je taj dokument iz koga ste citirali, vi ste ga objavili u svom ~asopisu, dajte pro~itajte nam ga. Svedok dr Vojislav [e{eq: Nema ga celog ovde. Tuìlac Yefri Najs: Pro~itajte ono {to je na ekranu molim vas, naglas. Svedok dr Vojislav [e{eq: Za{to vi ne pro~itate, gospodine Najs? Tuìlac Yefri Najs: Ne treba vi ovde da postavqate pitawa niti da izvodite dokaze, to je dokument iz va{eg ~asopisa. Mo`da }ete ga i dobiti malo kasnije, ali za sada vam kaèm da pro~itate ono {to je na ekranu. Predsedavaju}i sudija Robinson: Samo nam pro~itajte to {to se vidi ovde na prvoj strani. Svedok dr Vojislav [e{eq: Morate mi dati celi dokument da pro~itam i zaglavqe i sve, pa }u vam onda i dati obja{wewe. A {ta ovo zna~i, je li ovo igra neka skriva~a? U zaglavqu verovatno stoji ne{to {to se mnogo svi|a gospodinu Najsu, da vidimo {ta je to, pa }u vam ja objasniti kako je to nastalo.
658
Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, vi ovde ne odre|ujete kako }e dokazi biti izvo|eni u ovom predmetu. Tuìlac vam je postavio pitawe i zamolio vas da pro~itate, da li vi kaète da ne èlite da pro~itate? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pazite, skre}em vam pa`wu {ta pi{e dodjequje, zna~i ijekavski. To je veoma va`no zbog onoga {to sledi od gospodina Najsa dodjequje zahvalnicu komandantu dobrovoqa~kog odreda Stara Srbija vojvodi Vaki} Branislavu iz Ni{ta za uspjehe, uspjehe i to nagla{avam i saradwu u toku borbenih dejstava u borbi za slobodu srpskog naroda u Republici Srpskoj. Bajina Ba{ta, 25. maj. Tuìlac Yefri Najs: Potpisao je ko? Svedok dr Vojislav [e{eq: Je li se vidi ko je potpisao? Tuìlac Yefri Najs: Ja vas pitam. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja ne znam ~iji je ovo potpis. Mogu}e da je Frenkijev, ali nisam siguran. Otkud ja znam kakav je wegov potpis. Tuìlac Yefri Najs: Ovo je dokument koji ste vi naglas pro~itali va{oj publici tog dana u novembru 1993. godine, onda ste ga objavili u va{em ~asopisu. I u svakoj od te dve prilike vi ste ga predstavqali kao autenti~an dokument, original. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam ga tada predstavio kao autenti~an dokument, ali sada tvrdim da to nije autenti~an dokument i da ne postoji wegov original, (veliki uzdah tuìoca) jer da je to autenti~an dokument Slu`be dràvne bezbednosti Srbije, onda ne bi stajalo dodjequje nego dodequje. Tuìlac Yefri Najs: Ko ga je onda falsifikovao? Svedok dr Vojislav [e{eq: I ne bi stajalo za uspjehe nego za uspehe. Nemogu}e je da se u ijekavskoj varijanti upotrebe ti izrazi u Slu`bi dràvne bezbednosti Srbije i to je ono {to je svima u Srbiji jasno, a ovo je vama stvorilo zabunu na osnovu ove zabune koju sam ja tada napravio vi la`ne optu`nice podiète. Ako pogledate pe~at, vide}ete da je re~ o nepostoje}oj instituciji na osnovu tog pe~ata. Sudija Bonomi: Kada govorite o toj zabuni, zar to ne zna~i da ste vi namerno obmawivali svoju publiku tada ili ste vi i sami tada mislili da je ovo autenti~an dokument? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, znao sam da nije autenti~an. Ali to je metod koji je tada bio uobi~ajen u politi~kim obra~unima u Srbiji. Sli~no je meni napravila Demokratska stranka: na{la moj potpis na jednom dokumentu prikop~ala na drugom, fotokopirala i kao da sam ja taj dokument potpisao. Mo`da vam ovo izgleda ~udno ali to je bilo uobi~ajeno u na{em politi~kom ìvotu tada. A ja znam {ta sprema gospodin Najs. Verovatno gore pi{e ne{to {to bi se wemu svidelo, pa vaqda }emo videti {ta to pi{e gore. Sudija Bonomi: Kako ste vi uop{te do{li do tog dokumenta? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ko zna kako je napravqen taj dokument. Kao {to su protiv nas produkovali... Sudija Bonomi: Ne, ne ja vas pitam kako ste vi dobili taj dokument?
659
Svedok dr Vojislav [e{eq: Verovatno ga je neko u stranci napravio. Otkud znam. To je bilo pre 12 godina. Sudija Bonomi: U redu, hvala. Tuìlac Yefri Najs: Zna~i, neko u va{oj partiji je falsifikovao taj dokument koji je navodno Simatovi}ev, vi ste ga predstavili kao autenti~an ~lanovima svoje partije i onda ste jo{ dodatno izazvali zabunu {tampaju}i ga u ~asopisu. Tako vi tretirate ~lanove svoje partije. Vi ih laète. Da li ih laète stalno ili samo ponekad? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, ja ovde vodim propagandni rat, a vi laète, gospodine Najs, ali ja vam ukazujem na dve ~iwenice koje pokazuju da dokument ne moè biti originalan. I da je neko protiv mene tada pokrenuo krivi~ni postupak, te dve ~iwenice bi mi bile dokaz na sudu da ja namerno nisam hteo da to izgleda kao originalan dokument. Ne moè u aktu Slu`be dràvne bezbednosti da stoji dodjequje, nego bi bilo dodequje. Ne moè da bude za uspjehe, nego bi bilo za uspehe. A vi od mene traìte da se ja setim svih detaqa ne~ega {to nam je izgledalo kao dobra politi~ka dosko~ica pre 12 godina. I to bi bilo nemogu}e da ja imam sada detaqnu pri~u: e jeste, mi smo seli pa smo to prekrojili ovako, pa onako, pa dodali ovo. Sudija Bonomi: Vi stalno poku{avate da na{eg tuìoca ovde predstavite kao laòva zbog generalizacije, a vi ste sami generalizovali puno i iznosili optu`be protiv svih koji su bili ukqu~eni u politi~ki ìvot Srbije u tom vremenu. Tuìlac Yefri Najs: Mora}u da se vratim na ovaj dokument koji je od ve}eg zna~aja nego samo ovaj pasus o Vaki}u, ali optuèni misli da ja imam neku kontrolu nad ovim ekranom. Zamoli}u tehniku da nam prikaè i vrh ovog dokumenta. Evo sada moète da vidite i da nam pro~itate {ta pi{e tu gore na po~etku dokumenta, u zaglavqu. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ovde pi{e: Specijalna jedinica za posebne namjene MUP-a Srbije. Prvo, nemogu}e je da stoji namjene, u dokumentu dràve Srbije ne moè da bude izraz namjene, bilo bi namene. Drugo, nema Slu`be dràvne bezbednosti nego MUP-a Srbije dakle, tako je to ukucano da je o~igledno da nije re~ o slu`benom dokumentu. Bilo bi Specijalna jedinica za posebne namene Slu`be dràvne bezbednosti Srbije, pre toga bi stajalo Ministarstvo unutra{wih poslova Srbije. Sam dokument govori da je re~ o jednoj sprda~ini, kako bih rekao, dakle, o ne~em neozbiqnom {to sluì da izazove, pazite ijekavski se u Srbiji ne koristi u slu`benoj upotrebi. Nijedan dràvni organ u Srbiji ne koristi ijekavski. I dokument je tako napravqen da izazove zabunu Predsedavaju}i sudija Robinson: Da, gospodine [e{eq, hvala. Tuìlac Yefri Najs: Vrati}emo se jo{ vjerovatno sutra na ijekavicu i ekavicu, mo`da i na dokument kasnije danas. Ali hajde da se sada vratimo na na{ dokazni predmet, to je izjava od 11. novembra. Sudija je ve} pro~itao dio toga, ali bih sada trebao pre}i na slede}u re~enicu. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Mogu li ja da dobijem fotokopiju ovog dokumenta koji je malo~as bio na grafoskopu?
660
Tuìlac Yefri Najs: Napravi}emo to za nekoliko minuta, jo{ nismo to ozna~ili. Dobro. Sada da se vratimo na prethodni dokumenat, na engleskom strana 5 od 16. îtamo daqe, molim da se malo spusti. Jo{ malo niè. Danas je {ef obave{tajne uprave Slu`be dràvne bezbednosti Srbije to je original dokumenta, imamo i ~itav niz drugih dokumenata od kojih smo danas doneli nekoliko. Da se vidi kako su na{i dobrovoqci sasvim slu`beno ulazili u borbu, da su na regularan na~in zaduìvali oru`je, municiju i drugu vojnu opremu i da su to regularno razduìvali. Recimo, ovde je dokaz da je Specijalna jedinica Ministarstva unutra{wih poslova dobila od na{ih dobrovoqaca iz Skelana ratni plen. Ta~no je navedeno jedan, verovatno se misli na minobaca~ 60 mm, jedan od 82 mm, zatim broj metaka, broj drugih tipova i oblika naoruàwa. Ovo moète da pogledate, tako|e, posle konferencije za {tampu. Sa pe~atom Jedinice za specijalne namene. Potvrda o vra}awu naoruàwa tako|e dobrovoqaca koji su se vratili sa fronta. Sve to svedo~i da se nikako za dobrovoqce Srpske radikalne stranke ni u jednoj varijanti ne moè re}i da su pripadali paravojnim organizacijama. Wihovi komandanti na rati{tima, glavni komandanti bili su Obrad Stojanovi} kod Skelana, na drugim rati{tima, recimo u isto~noj Slavoniji Mihaq Kertes. Jedan od glavnih {efova Crvenih beretki koji danas zavode strahovladu u isto~noj Slavoniji i poku{avaju sakriti dokaze o te{kim krivi~nim delima korumpiranih pripadnika reìma. Na primer Gorana Hayi}a. Zaustavimo se ovde na trenutak. Da li je ovo istina ili izmi{qotina, ovo {to sam sada pro~itao? Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, ovde vam je jedna gre{ka. Re~ je o Obradu Stevanovi}u koji je, po mojim saznawima, bio dobrovoqac. Tuìlac Yefri Najs: Da, Stevanovi}. On je bio svedok ovde, videli smo ga i on je bio, zar ne, taj ~ovek koji je ovde bio svedok? To je u tre}em retku, htio sam ispraviti ovo prezime, to je, zna~i, taj ~ovek koji je ovde svedo~io i taj je ~ovjek bio glavni komandant na linijama, zar ne? U stvari, ne glavni komandant, ali jedan od komandanata, zar ne? Svedok dr Vojislav [e{eq: Slu{ajte, on je bio tamo dobrovoqac i on je komandovao nekom jedinicom kao dobrovoqac. Kao {to su bili i neki drugi, i Frenki je bio dobrovoqac i Baya je bio dobrovoqac, a ovde sam namerno ubacio u igru i Mihaqa Kertesa mada on nikada nije bio na prvim borbenim linijama, nikada, zapravo, nije u~estvovao u ratu. Ali ja tu pravim zabunu namerno. A po mojim saznawima Obrad Stevanovi} je neko vreme proveo kao dobrovoqac. Tuìlac Yefri Najs: Kakav }e biti efekat toga da zbuwujete va{u publiku, {to bi oni mogli u~initi osim da se po~e{u po glavi? Svedok dr Vojislav [e{eq: Slu{ajte, mnogi su se ~e{ali po glavi, gospodine Najs, ali evo vidite, i nehteju}i posle 12 godina sam izazvao veoma dobar efekat, vas sam doveo u zabunu i na ovakvim i sli~nim stvarima vi ste gradili optu`nicu i ta vam optu`nica sada puca kao kula od karata. Znate, ne moè se na osnovu pri~e rekla kazala graditi ozbiqna stvar. Ali ja ovde re|am policijske funkcionere za koje sam u tom trenutku znao, mnoge nisam znao poimeni~no pa ih samo zbog toga...
661
Tuìlac Yefri Najs: Moram vas zaustaviti, moram vas opet zaustaviti. Stanite, pitawe koje sam vam postavio je bilo {to je, malo druk~ije sam se izrazio, ali {to je va{a publika mogla izvu}i iz tog, {to je bila svrha lagawa va{oj publici na takav na~in? Sudija Bonomi: Pitawe koje ste postavili, ~ini mi se, bilo je smislenije: {to je bio ciq zbuwivawa va{e publike? Tuìlac Yefri Najs: Hvala, âsni sude. Dakle, {to je bio ciq toga da ste zbuwivali va{u publiku? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ciq je da prikaèm u~e{}e pojedinih policajaca kao dobrovoqaca u ratu kao wihovo institucionalno u~e{}e da bih zadao udarac gospodinu Milo{evi}u u vreme wegove velike kooperativnosti sa zapadnim silama u tragawu za nekim mirovnim re{ewima za koje sam ja smatrao da nisu povoqna za srpski narod. To je su{tina. Sa druge strane, ja ih napadam zato {to mi hapse dobrovoqce na sve strane, zato {to rasturaju stranku, tako|e na osnovu la`nih nekih argumenata i falsifikovanih dokumenata i tako daqe. Ko zna kakve su oni falsifikate protiv nas koristili. Mi uzvra}amo udarce istim metodama. âk mo`da mnogo blaè nego {to su oni protiv nas primewivali. Tuìlac Yefri Najs: To je dosta suptilno, ako mogu re}i, barem ako uzmemo da su va{i odgovori ovde to~ni. Sve je to veoma suptilno zato jer ovde uop}e niste spomenuli optuènoga direktno. Vi spomiwete sasvim druge qude, Stevanovi}a, Frenkija, Kertesa i tako daqe. Ili je mo`da istina to da je ovo {to ste vi ovde rekli to~no. Kao {to ste toliko mnogo u va{im kwigama koje smo gledali bili to~ni. I to optuùje ovog optuènog i aparat koji je on kontrolirao. Svedok dr Vojislav [e{eq: To ne moè da optuùje gospodina Milo{evi}a, jer ja sam vodio propagandni rat, a vi ste danas dobili dokaze da je zaista tu bila re~ o propagandnom ratu i da sam se u tom ratu sluìo tim metodama o kojima je re~. Danas ste dobili te dokaze, a ne}ete da ih predo~ite Sudskom ve}u. Dajte da razmotrimo i to. [ta je bio moj ciq da objavim sve {to sam bukvalno bilo kada izjavio? Uz mnogo kontradikcija. Jednog dana, ra~unam, istori~ari }e to istraìvati. Na osnovu toga }e shvatiti {ta se sve de{avalo. Ali vi biste da iz tih mojih tomova i tomova, preko pedeset ovakvih tomova je do sada objavqeno, da povadite samo ono {to bi vama odgovaralo Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Tuìlac Yefri Najs: Ako je Obrad Stevanovi} pred ovim sudom zanijekao, na primer, da je ikada bio u Bosni, to je neto~no, zar ne? Bilo kao dobrovoqac ili u bilo kakvom drugom svojstvu. Dakle, ako je on zanijekao da je ikada bio tamo to je neto~no, zar ne? Svedok dr Vojislav [e{eq: To je neta~no, da. Jer ja ga nikada nisam video nigde ni u Bosni ni u Krajini. Ali je bio visoki policijski funkcioner za koga sam znao i bilo mi je zgodno da ga napadnem. Tuìlac Yefri Najs: êkajte, gospodine [e{eq, ne moète imati jedno i drugo, pogledajte ovu re~enicu. Tu se kaè wihovi su komandanti bili: Obrad Stevanovi} kod Skelana Zna~i, va{ prvi dio odgovora bio je
662
da je on bio tamo kao dobrovoqac, a drugi dio dakle, on to zanijekao, da je onda u krivu. A sada ga poku{avate braniti. Kada ste vi rekli da je on tamo bio i to kao komandant, vi ste govorili ne{to za {to ste znali da je istina, zar ne? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Ja wega ne poku{avam braniti... Tuìlac Yefri Najs: Dobro, idemo onda daqe na ne{to drugo. Pri dnu strane 6 na engleskom, a za vas je to negde pri sredini ili pri kraju strane 291, tu vi spomiwete Milo{evi}a, da vidimo {to kaète o wemu. Kaète sqede}e me|utim, Srpska radikalna stranka je ~itave ove godine vodila ogor~enu borbu protiv kriminalne dràvno finansijske mafije koja vlada Srbijom i Saveznom Republikom Jugoslavijom. Raskrinkavali smo postepeno tu mafiju. Po~ev{i od ministarske afere pa do generalske afere. Raskrinkavali smo i do{lo je vreme da raskrinkamo glavnog mafija{a koji se zove Slobodan Milo{evi}. Jer ni{ta se u ovoj zemqi ne bi moglo krasti na tako visokom dràvnom nivou bez wegove dozvole i wegovog znawa Zaustavimo se sada, pro~ita}emo jo{ i ostatak za koju sekundu. Ali prvo mi recite, {to ste time mislili re}i? Svedok dr Vojislav [e{eq: Vidite da na najè{}i mogu} na~in napadam gospodina Milo{evi}a. Nemilosrdno do kraja. Sve {to su bile afere i te godine i ranijih godina u Srbiji, ja wemu pripisujem. Bez dokaza. Uostalom, ministarsku aferu on je li~no raskrinkao. Na{a uloga je tu bila sporedna. Generalsku aferu sam ja raskrinkao, to je afera... Tuìlac Yefri Najs: êkajte, da poku{amo sada shvatiti, ja èlim od vas dobiti jednu sliku ìvota u ono doba. Ranije u ovom ~lanku i u prethodnim ~lancima kaète kako su vas dràvni organi skoro ubili i tako daqe. Dakle, u to vrijeme to sigurno nije bila policijska dràva, ako su qudi mogli napadati politi~are na onaj na~in na koji ste vi opisali. Dakle, recite nam sada kako se to jo{ moè opisati? Svedok dr Vojislav [e{eq: To nije bila policijska dràva. Do udesa je verovatno do{lo sasvim slu~ajno. Jer da su hteli da me ubiju, onda bi me i ubili, onda bih imao bar teè povrede. A ovde auto izgleda da je skrenuo ispred nas, mi smo uradili u taj auto i ja sam samo udario glavom u krov, imao sam lak{u povredu od koje sam malo krvario. Ali ja prenagla{avam taj doga|aj i on mi sluì kao argument da jo{ jednom napadnem gospodina Milo{evi}a i wegovu vlast. Tuìlac Yefri Najs: Zaustavimo se ovdje. Zna~i, svi drugi napadi na vas u to vrijeme koji se navode u ovom govoru odnosno na koji je ovaj va{ govor odgovor falsificirawu dokumenata, i sve druge stvari, ovo u vezi s Petkovi}em, zna~i, vi ne biste rekli da su to bili potezi jedne kriminalno policijske dràve? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, to nije bila kriminalno policijska dràva. Znate, to pona{awe tajne policije u na{em politi~kom ìvotu nasle|eno je iz starog vremena, jo{ od starog komunisti~kog reìma. Neke stvari su po inerciji ra|ene. Da se tajna policija bavila opozicionim strankama to je ~iwenica, u svim opozicionim strankama tajna policija je imala svoje qude koji su informisali o namerama rukovodstva, o planovi663
ma, o aktivnostima i tako daqe. Ona je to uradila i u Srpskoj radikalnoj stranci, ali mi smo uspeli da raskrinkamo wihove glavne qude u na{em rukovodstvu i da ih izbacimo iz stranke. Tuìlac Yefri Najs: Opis aktivnosti policije u vezi sa opozicionim strankama je, prema mojim tvrdwama, sasvim jasno priznawe da se zaista radilo o policijskoj dràvi. I kada pogledamo ovaj pasus koji smo sada ~itali, vi kaète da to je povrh toga i mafija{ka dràva. Da li je to to~no? Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, i FBI u Americi ubacuje svoje qude u razne politi~ke organizacije, ~ak i u sindikalne. Daqe... Predsedavaju}i sudija Robinson: Ne, ne. Tuìlac Yefri Najs: Gospodine [e{eq, molim vas da slu{ate pitawe, slu{ajte pitawe. Ako pogledamo ovaj va{ pasus vidimo da vi u wemu kaète da se radilo o dràvno-finansijskoj mafiji. Da li je to to~no? Svedok dr Vojislav [e{eq: Mafija je po~ela da se pojavquje tih godina, to je ta~no. A ja poku{avam ovde da sve to negativno {to se de{avalo i te za~etke mafija{kog delovawa pripi{em gospodinu Milo{evi}u. Dakle, ta~na je ~iwenica da se delatnost mafije ve} i te kako ose}ala. A ono {to je ovde prenagla{eno, {to moj propagandni trik, to je da sve to pripi{em li~no gospodinu Milo{evi}u. Wega optuùjem za sve negativno i ono {to je stvarno negativno, i ono {to ja prenagla{avam, konstrui{em, dodajem i tako daqe. Tuìlac Yefri Najs: Ako on nije bio odgovoran za sve kriminalne radwe mafija{ke dràve, recite nam za koji dio jest bio odgovoran. Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, ne moè li~no biti odgovoran ni za {ta, jer u sklopu svojih nadle`nosti te stvari nije ni imao. Ali da je bilo u okviru Socijalisti~ke partije Srbije qudi koji su se bavili mafija{kim poslovima, to je ~iwenica. Da je bilo i u mnogim opozicionim strankama takvih qudi i to je ~iwenica. I da je mafija ta koja je stasala za vreme wegove vlasti i na kraju izvela pu~ protiv gospodina Milo{evi}a i to je ~iwenica. Tuìlac Yefri Najs: Da li je to ~iwenica? Da pogledamo onda i kraj ovog pasusa, gde vi kaète {ta bi mogli Jezdimir Vasiqevi} ili Dafina Milanovi}, {ta bi oni mogli da ukradu u Srbiji, kako bi mogli da opqa~kaju narod i dràvu da nisu imali saglasnost Slobodana Milo{evi}a i wegovu podr{ku. Postavqa se pitawe gde je taj novac opqa~kan od naroda, od stare devizne {tedwe, od zajma za preporod Srbije i od svih privatnih banaka i posebno novac, one devize koje su dobijene {pekulacijama novcem iz primarne emisije. Oti{la je na Kipar i u druge strane banke. Evo, vi ovde sada govorite o transferima novca o kojima smo mi ve} ovdje ~uli druga svjedo~ewa. I vi odgovornost za to pripisujete optuènom. Nije li to to~no? Svedok dr Vojislav [e{eq: Sve negativno {to se de{avalo, i stvarno i konstruisano, ja sam tada pripisivao gospodinu Milo{evi}u. Ali va{i istraìteqi su traìli navodni wegov novac i na Kipru i u drugim bankama pa nigde ni{ta nisu na{li. A ovo {to ja ovde govorim, o ovome su pisali svi prozapadni mediji u Srbiji, sve druge opozicione stranke, ovo su bile standardne optu`be protiv Milo{evi}evog reìma nekoliko godina.
664
Tuìlac Yefri Najs: Ovde ima mnogo stvari u ovom dokumentu koje bi nam mogle biti od pomo}i, ali nemamo mnogo vremena. Molim Vije}e da sada pogleda 9. stranu na engleskom, ovo nije ozna~eno u originalu, ali moète to prona}i, radi se o Arkanu. Samo ~as, samo da to prona|emo, to je vjerovatno negde pri sredini strane 292, gde se kaè slede}e Radovan Stoj~i} poznat kao Baya sa ~lanovima svoje Jedinice za specijalne jedinice namene preuzeo je silos nekoliko sati nakon {to je Arkan u{ao sa svojim qudima. Sve su to snimili video kamerama i inscenirali borbu, izgledalo je kao da je tamo do{lo do borbe. Najgore je to da su jedinice MUPa i Ra`natovi}evi dobrovoqci pokupili ratni plen u prikolicama i prodali u Srbiji. Osim toga kako to da je, uostalom odakle Arkanu zlatara u centru Beograda. (Napomena prevodioca ovo je prevod sa engleskoga). Recite nam ukratko, da li je Arkan bio u stawu da to u~ini da ratni plen vra}a natrag u Beograd, prodaje ga i na tome se obogati? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Arkan je to bio u stawu, ali ja poku{avam ovde da ga direktno veèm za policiju o~ekuju}i da }u tako jo{ jedan snaàn udarac zadati gospodinu Milo{evi}u. I po mojim saznawima ovaj doga|aj je bio ta~an: Baya je kao dobrovoqac na ~elu jedne jedinice teritorijalaca zauzeo ovaj veoma vaàn borbeni poloàj silos u Br{adinu, a onda je posle nekoliko sati, po mojim saznawima, ja nisam bio o~evidac, do{ao Arkan, odglumio sa svojom jedinicom borbu, snimao kamerom, jer je voleo posle te snimke da pokazuje po Beogradu. Ono {to je ovde Tuìlac Yefri Najs: Sada idemo na sqede}i pasus, to je 10. stranica na engleskom, a vi samo okrenite stranicu. Ovdje kada govorite pri sredini stranice, {to se samog Milo{evi}a ti~e vi tu kaète [to se samog Milo{evi}a ti~e, mi nemamo papire, imamo papire za wegove najvi{e doglavnike. Recimo za ~elnike Ministarstva unutra{wih poslova Srbije. Imamo papire za zamenika ministra Radovana Stoj~i}a Bayu. Imamo papire za {efa obave{tajne uprave Slu`be dràvne bezbednosti Franka Simatovi}a Frenkija. To su ti papiri, sada sam vam ih pokazao, wegov potpis. Tu vam je gospodin Vaki} koji se borio pod komandom visokih funkcionera Slu`be dràvne bezbednosti Srbije. Papiri se ne mogu za sve na}i, ali za mnoge stvari mogu. Pitawe: koliko }e to uticati na imiy Srbije? Vi na to pitawe odgovarate imiy Srbije u svetu, pre svega, kvari Slobodan Milo{evi}. Wemu je najva`nije da sa~uva jednopartijsku vlast u Srbiji, odnosno vlast svoje stranke, bez obzira kakve }e narod patwe zbog toga daqe da preìvqava. Da li je to istina? Svedok dr Vojislav [e{eq: Istina je da sam ja ovako napadao gospodina Milo{evi}a. A da same te doga|aje koji su tada optere}ivali Srbiju protuma~ite za to vam treba nau~no istraìvawe. Ali sam ja na ovaj na~in tako|e napadao gospodina Milo{evi}a i nema {ta drugo jo{ nisam koristio. Vi ste ovde samo jedan mali deo tih mojih napada koristili koje sam ja tada iznosio u kampawi koju sam vodio kroz mnoge medije, na konferencijama, na mitinzima i tako daqe. Ja sam vodio kampawu protiv gospodina Milo{evi}a koja do tada jo{ nije vi|ena na balkanskim prostorima. Stru~no,
665
organizovano, po svojoj metodologiji koju su razradili strani centri, instituti za specijalni psiholo{ki rat. I niko to boqe od mene nije radio, da vam i to kaèm. Tuìlac Yefri Najs: Razumem, ali to~no je da ste vi pokazali svoj stav prema Milo{evi}u. Pitawe je ovde da li ste vi to pokazali u celosti va{ stav o Milo{evi}u ili trebamo uzeti u obzir neku marginu zbog neiskrenosti ili propagande. Okrenite, molim vas, stranu, na srpskom je to, ~ini mi se, 294. I ovde vidimo da vi u ovom govoru wega zaista napadate. Vi kaète Slobodan Milo{evi} je pro{le godine vodio iskrenu patriotsku politiku. Nisam znao za sve vidove kriminala. Ako se se}ate, mi smo otvarali pro{le godine neke afere, ali tokom ~itave ove godine smo otvarali razne afere koje su se ticale Slobodana Milo{evi}a. îtavo leto mi smo vodili borbu sa Slobodanom Milo{evi}em oko smene onih korumpiranih generala i na~elnika General{taba @ivote Pani}a. (îni mi se da prebrzo ~itam.) Jo{ nije prihva}en izve{taj dràvne komisije od strane Vrhovnog saveta odbrane. Jer, @ivota Pani} Milo{evi}a zbog ne~ega ima u {akama. Jednostavno su zajedno delili ratni plen. Samo u Vukovaru @ivota Pani} je zaplenio sedam miliona dolara u banci u devizama. Gde su nestale te pare, to niko ne zna. I onda kaète pro{le godine Milo{evi} je istupio kao patriota, pomagao srpskom narodu u srpskim krajinama, a ove godine je po~eo da vodi kapitulantsku politiku i mi smo to raskrinkavali. Prvo, prihvataju}i Vens-Ovenov plan, zatim, omogu}avaju}i qudima iz svoje partije, posebno Radmilu Bogdanovi}u i Savezu komunista pokretu za Jugoslaviju, gde je glavnu ulogu igrala wegova supruga i Slu`ba dràvne bezbednosti Vojske Jugoslavije da rovare po srpskim krajinama. To je, zna~i, opis va{ih politi~kih pogleda, ukqu~uju}i jo{ i poglede o supruzi optuènog. Niste li vi tamo zapravo to~no naveli svoj stav o optuènom i to na na~in da nije bilo potrebno izmi{qati dokumente? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam zaista iznosio svoj tada{wi stav protiv gospodina Milo{evi}a. Samo, ovde su neke stvari ipak prenagla{ene. Ja sam vam rekao {ta je bilo sa parama iz Vukovara i odgovorno i daqe tvrdim: pare iz Vukovarske banke odneo je Aleksandar Vasiqevi} i one su nestale. A ja tu napadam @ivotu Pani}a po{to je on bio komandant beogradske armijske oblasti, pod ~ijim ingerencijama su bile snage JNA u isto~noj Slavoniji. Dakle, ja udaram tu u ~elo, ali neposredno onaj ko je ukrao te pare Aleksandar Vasiqevi}, da li ta~no sedam miliona maraka, dolara, ja ne znam ta~no, nekoliko miliona maraka ili dolara je odneo Aleksandar Vasiqevi} i to je ~iwenica. Daqe, ja ovde i kaèm da je osnovni sukob po~eo Milo{evi}evim prihvatawem Vens-Ovenovog plana. A posle, napadao sam i wegovu suprugu... Tuìlac Yefri Najs: Samo trenutak, samo trenutak, gospodine [e{eq, samo trenutak. Vi, naravno, smijete govoriti stvari koje predstavqaju napade na druge qude. Nakon {to ste optuìli Pani}a da je uzeo sedam miliona maraka, vi sada ho}ete re}i da je jedan svjedok koji je ovde svjedo666
~io protiv optuènog, Aleksandar Vasiqevi} to u~inio. Moète li nam, molim vas, ukazati na bilo koji dokaz na temequ kojeg vi iznosite takvu tvrdwu, budu}i da ste tu tvrdwu iznjeli. Svedok dr Vojislav [e{eq: To su moja saznawa. Ja materijalni dokaz nemam, ali ta moja saznawa sam iznosio u srpskoj javnosti pre dolaska u Hag. Tuìlac Yefri Najs: Zaustavimo se ovdje. Gospodine [e{eq, mi znamo da vi govorite stvari iz propagandnih razloga koje su sasvim neto~ne. Vi ste sada ovo rekli o Aleksandru Vasiqevi}u. Moète li nam, molim vas, ukazati na bilo koji dokaz koji podràva tu veoma ozbiqnu tvrdwu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Mogu vam izneti nekoliko ~iwenica. Prva je ~iwenica da su te pare bile u Vukovarskoj banci... Tuìlac Yefri Najs: Ne. Svedok dr Vojislav [e{eq: A koje vi dokaze traìte, gospodine Najs, da ja imam papire neke o tome? Tuìlac Yefri Najs: U redu, nastavite, recite nam koji su to dokazi koji ukazuju da je to ukrao general Vasiqevi}? Svedok dr Vojislav [e{eq: Te su pare bile u Vukovarskoj banci, to je ~iwenica, u vreme pada Vukovara. Te pare je zaplenila JNA. Te pare je iz Vukovara odneo general Aleksandar Vasiqevi}. Tuìlac Yefri Najs: Stanite, stanite... Svedok dr Vojislav [e{eq: Ko je odneo te pare? Tuìlac Yefri Najs: I {to se onda dogodilo? Svedok dr Vojislav [e{eq: Te pare su morale biti, po zakonu, po propisima, morale su biti predate takozvanom vojnom servisu Narodne banke Jugoslavije. Jer sav novac koji stekne Vojska na bilo koji na~in mora se predati vojnom servisu Narodne banke, bilo da je ratni plen, bilo da su neki prihodi. Mogla je Vojska negde obaviti civilne poslove pa dobiti novac. Taj novac je morao biti upla}en vojnom servisu. Vojska nije smela da ima bilo kakve prihode koji ne bi oti{li u vojni servis Narodne banke. Taj novac, i to i danas odgovorno tvrdim, taj novac nikada nije predat vojnom servisu Narodne banke, a iz Vukovara ga je odneo Aleksandar Vasiqevi}. I ja sam to izjavqivao u srpskoj javnosti pre dolaska u Hag. Sada, {to @ivota Pani}... Tuìlac Yefri Najs: Dobro. Svedok dr Vojislav [e{eq: {to sada da napadam @ivotu Pani}a koji nije ìv, {to @ivota Pani} nije pokrenuo postupak protiv Aleksandra Vasiqevi}a zbog kra|e tog novca, to je ve} drugo pitawe. Tuìlac Yefri Najs: Stanimo ovde. Gospodine [e{eq, vi ste izneli tvrdwu protiv gospodina Pani}a kada je on bio na ìvotu. [to je on poduzeo u vezi s time? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam te godine zaokupio generala @ivotu Pani}a zbog velike finansijske afere u Beogradu, jer on je kao na~elnik General{taba obezbedio svome sinu i wegovoj privatnoj firmi Kentaur, da bude jedan od glavnih snabdeva~a Vojske, i ja sam to pokrenuo u Saveznoj skup{tini, veliku kampawu oko toga podigao i kroz {tampu, i posledica je
667
bila da je general @ivota Pani} zbog te afere morao da bude smewen. Formirana je dràvna komisija na ~ijem ~elu je bio ministar odbrane Pavle Bulatovi}. Toj dràvnoj komisiji sam ja predao raspoloìva dokumenta, tu sam imao konkretne papire. I zato je i naslov ove kwige Na~elnik General{taba na kolenima. I dràvna komisija je zakqu~ila da sam u svojim optu`bama bio potpuno u pravu i general Pani} je ubrzo posle toga smewen. Tuìlac Yefri Najs: Mislim da to nije odgovor na moje pitawe, ali ne}u insistirati. Zadwe pitawe u vezi sa ovim dokumentom, moram vam jasno re}i da }u vas ja vjerojatno pitati ne{to i u vezi sa drugim dokumentima koje ste vi u celosti il dijelom prihvatili kao to~ne. Strana 14. na engleskom, gdje vi navodite va{u tada{wu percepciju na~ina na koji su stvari funkcionirale u tada{woj vladi. Svedok dr Vojislav [e{eq: Koja je to strana na srpskom? Tuìlac Yefri Najs: Mislim da je 296. Tu ima nekoliko pasusa koje bih ja rezimirao, pri kraju strane 14 na engleskom, a poku{a}u to da na|em i u va{oj verziji, re~enica po~iwe, ali ta opcija nam je odgovarala, ]osi}, ali ta opcija nije nama odgovarala, da li moète da na|ete taj deo instrumentalizovani ]osi} u rukama Milo{evi}a za nas je bio mnogo ve}a opasnost od samog Milo{evi}a. îtavo leto smo vodili borbu sa Milo{evi}em oko smene ovih generala i Milo{evi} je morao da popusti, krajwe nerado i onda je smenio te generale u paketu sa nizom drugih ~asnih i sposobnih oficira. Mi smo u junu najavili da }emo ru{iti [ainovi}a daju}i mu jo{ tri meseca vremena da pokaè da li je wegova vlada u stawu da bilo {ta pozitivno promeni u Srbiji. Po{to se pokazalo da nije, mi smo krenuli otvoreno na obarawe te vlade. I {to je Milo{evi}u najteè palo, mi smo raskrinkali wegovu ulogu oko Bawaluke. Ako se kaè da je tamo u~estvovala Socijalisti~ka partija, Radmilo Bogdanovi}, koji je siva eminencija reìma u Srbiji, ako se kaè da je u~estvovao SK pokret za Jugoslaviju i ako se kaè da je u~estvovala Slu`ba bezbednosti Vojske Jugoslavije, jo{ je trebalo na onoj velikoj tabli u Skup{tini da nacrtamo Milo{evi}a pa da bude sve jasno onima koji su mo`da do danas u ne{to sumwali. Da vas prvo pitam da li je ta~no, kao {to kaète ovde u vezi ]osi}a, da je on bio instrumentalizovan od strane Milo{evi}a? Svedok dr Vojislav [e{eq: To je jedna politi~ka ocena. Te{ko je re}i je li bio instrumentalizovan ili ne, koje su ~iwenice. îwenice su te da je padom Milana Pani}a ]osi} bio veoma oslabqen i on se u jednom trenutku priklonio voqi Socijalisti~ke partije kao vladaju}e. Poku{ao je sam da predloì sudije Ustavnog suda, to mu je palo u Saveznoj skup{tini. A onda je prihvatio predlog Socijalisti~ke partije i izabrani su upravo ti qudi koje je predlagala Socijalisti~ka partija. To je nas malo upla{ilo tada kao drugu po snazi politi~ku partiju od neke iznenadne sprege Dobrice ]osi}a i Slobodana Milo{evi}a. Mi smo iskoristili situaciju u kojoj su prozapadne partije u Skup{tini Srbije pokrenule inicijativu za smenu [ainovi}eve vlade, to je socijalisti~ka mawinska vlada kojoj smo omogu}ili formirawe dva meseca ranije. I ucenili smo: ili }emo smeniti
668
]osi}a ili }e vam pasti Republi~ka vlada i tako smo naterali socijaliste da prihvate smenu ]osi}a za koju smo i mnogo ranije podneli inicijativu u Saveznoj skup{tini. E sada ja ne mogu ovde... Tuìlac Yefri Najs: Moète li mi odgovoriti na... Svedok dr Vojislav [e{eq: ili ne, moja je politi~ka ocena iz tog vremena... Tuìlac Yefri Najs: Molim vas, {ta je ovo pitawe Bawaluke? Pi{e raskrinkali wegovu ulogu oko Bawaluke. Svedok dr Vojislav [e{eq: ~iwenice koje su postojale, na osnovu tih ~iwenica i{lo je moje optuìvawe, moja konstrukcija. îwenice su bile te da se deo vojnika Vojske Republike Srpske pobunio u Bawaluci protiv centralne vlasti Radovana Karayi}a i oni su blokirali Bawaluku. Nekoliko dana je trajala veoma te{ka situacija, a ja sam u Saveznoj skup{tini napao, imaju}i u vidu lo{e odnose izme|u gospodina Milo{evi}a i gospodina Karayi}a, napao razne strukture vlasti Srbije da podràvaju te pu~iste. Dakle, ovo {to sam ja uradio u formi napada je konstrukcija a realna ~iwenica je da je do{lo do poku{aja pu~a. Tuìlac Yefri Najs: Pre nego {to napustimo ovaj dokument, mada }u se vratiti na Vaki}a, ho}u da vas pitam, da li vas je optuèni koristio da obavqate prqave poslove za wega ponekada kada je hteo da se ne{to uradi da se, na primer, stavi pritisak na Vladu ili tako ne{to? Svedok dr Vojislav [e{eq: Nikada me gospodin Milo{evi} nije mogao ni na {ta primorati, nikada me nije mogao ni na {ta naterati i nikada za wega nisam vr{io nikakve prqave poslove. Tuìlac Yefri Najs: Molim da se ovo uvede u spis. [to se ti~e dokumenta koji je na grafoskopu... Predsedavaju}i sudija Robinson: Da prvo ovo ozna~imo. Sekretar: Ovo }e biti dokazni predmet 894. Sudija Kvon: A ova potvrda? Tuìlac Yefri Najs: Na to }u se vratiti posle pauze, na taj ~lanak, ima jo{ jedan koji treba da pogledamo. Da li sada moèmo da podelimo slede}i dokument za prevodioce, to je tabulator 31. Vi razumete, gospodine [e{eq, da je me|u tvrdwama Tuìla{tva protiv vas, {to se ti~e materijala u ovoj optu`nici, ne u optu`nici protiv vas, da su me|u tim tvrdwama i ~iwenice da ste vi bili propagandista koji je {irio mr`wu takve vrste da je ona mogla dovesti do izvr{ewa ozbiqnih zlo~ina, koji su me|u najozbiqnijim zlo~inima koji su poznati ~ove~anstvu. Vi ste tu konkretno optu`bu shvatili, zar ne? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ta optu`ba protiv mene je la`na i ja sam i to shvatio. Tuìlac Yefri Najs: A druga stvar je slede}e: reìm koji je predvodio ovaj optuèni vam je dozvoqavao da {irite one poruke koje ste {irili i da koristite tu terminologiju koju ste koristili zbog toga {to vas je koristio kao oru|e u sopstvenim interesima. Vi shvatate i tu tvrdwu, je li tako? Svedok dr Vojislav [e{eq: To nije ta~no. To nije istina. Nikada me taj reìm nije koristio i sve {to sam bilo kada govorio, govorio sam u ime
669
svoje li~no i u ime Srpske radikalne stranke koju sam predvodio. Niko nije nikada ni bio u prilici da mi dozvoqava {ta }u da kaèm, a ne dozvoqava ono {to ne bi trebalo da kaèm. U to vreme nije bilo nikakve mogu}nosti ni da me neko natera da ne{to govorim ni da mi zabrani da ne{to govorim. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, da li je mogu}e da vas je mo`da reìm koristio, instrumentalizovao, a da vi toga niste bili svesni? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, i to je nemogu}e. Sve {to sam govorio je u sklopu mog ideolo{kog koncepta, koji sam zastupao mnogo godina pre nego {to je gospodin Milo{evi} do{ao na vlast u Srbiji i zbog ~ega me je raniji komunisti~ki reìm sistematski progonio, zbog ~ega su mi kwige zabrawivane, odlazio sam u zatvor i tako daqe. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Gospodine Najs, nastavite. Tuìlac Yefri Najs: U slu~aju da to nisam jasno stavio do znawa ranije, tvrdwa Tuìla{tva u pogledu vas je da ste vi bili smrtonosno oru`je kojem je dozvoqeno da operi{e u biv{oj Jugoslaviji od strane ovog optuènog i da {iri nacionalnu mr`wu. Da li to prihvatate? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja nikada nisam {irio nacionalnu mr`wu i u sklopu svih rasprava o me|unacionalnim odnosima ja sam iznosio samo istinu. Istorijsku istinu i trenutnu istinu o zbivawima ~iji smo bili savremenici u to vreme. Tuìlac Yefri Najs: Ovaj dokument koji je upravo pred nama poti~e iz novembra 1993. godine, nosi naslov Optuùjem Milo{evi}a, na engleskom je to strana 12, a vi treba, ja mislim, da pogledate posledwu stranu, to je strana 85 na srpskom. Na}i }ete tu jedno pitawe koje glasi mislite da niste izazivali zlo~ine, prevodioci jo{ nisu na{li to u originalu. Mo`da je to i na prethodnoj strani, nisam siguran, mislite da niste... Predsedavaju}i sudija Robinson: Ko to pita, da li je to retori~ko pitawe ili? Tuìlac Yefri Najs: Ne ovo je jedan intervju. Svedok dr Vojislav [e{eq: Gde je to? Tuìlac Yefri Najs: To je ili na strani 83, ili na strani 85. Predsedavaju}i sudija Robinson: Na engleskom, da li ste to na{li? Tuìlac Yefri Najs: Mo`da nismo kopirali tu stranu, u tom slu~aju to je moja gre{ka. Novinar vas pita vi nikada niste podsticali na zlo~in, a vi odgovarate Ne, nikada nisam podsticao na zlo~in. Onda vam postavqa slede}e pitawe kako ste onda mislili da }e se ostvariti va{a ideja o podeli sa Italijom po granici Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica? Svedok dr Vojislav [e{eq: Nemam ja to ovde, gospodine Najs. Tuìlac Yefri Najs: Izgleda da je do{lo do neke gre{ke u sparivawu. Sudija Bonomi: Vi isto tako kaète da je to na kraju srpske verzije, a u engleskom je daleko od kraja. Predsedavaju}i sudija Robinson: Sada }emo oti}i na pauzu na 20 minuta. Slu`benik suda: Molim ustanite. Posle pauze Slu`benik suda: Molim ustanite. Izvolite sesti.
670
Predsedavaju}i sudija Robinson: Nastavite, gospodine Najs. Tuìlac Yefri Najs: Izviwavam se {to verzija na srpskohrvatskom nije bila ranije na raspolagawu, po{to sam hteo da pro~itam jedan pasus koji nije bio u tekstu. Sada imate pred sobom jedan pasus koji je na engleskom na kraju strane 12, a na srpskom vi odgovarate na pitawa novinara vi nikada, po va{em mi{qewu, niste podsticali na zlo~ine, vi ste odgovorili Ne, nikada nisam podsticao na zlo~ine. Daqe vas novinar pita Kako ste mislili da }e se ostvariti va{a ideja ta podela po liniji Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica sa Italijom? A vi ste rekli mo`da bih se odlu~io za opciju rata. Nisam ~ak ni tada bio ube|en niti sam ube|en danas da nije bilo izdaje na armijskom vrhu i da smo imali slobodno... Svedok dr Vojislav [e{eq: na srpskom, a ne da prevodi sa engleskog po{to se prevod ba{ ne slaè u potpunosti. Prevodilac: Prevodioci nemaju taj tekst. Tuìlac Yefri Najs: Da li ima neke su{tinske razlike koju vi nalazite? Svedok dr Vojislav [e{eq: U principu mo`da i nema su{tinske razlike, ali nije verno originalu, ako vam je stalo uop{te do toga. Tuìlac Yefri Najs: U redu, hvala. Kaè se da se vojska odmah povukla iz Slovenije. Kada sam ja traìo na mitingu na Trgu Republike da se povu~e iz Hrvatske na liniju Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica sve bi se bilo odmah zavr{ilo, ne bi bilo rata. Daqe, ide jedno pitawe, govorili ste protiv mnogo qudi drugih nacionalnosti i govorili ste o, aha, evo ga tekst, mnogo ste govorili protiv drugih qudi drugih nacionalnosti i otpu{tawu sa posla i o progonu tih qudi, a va{ odgovor je bio koji? Svedok dr Vojislav [e{eq: To nije ratni zlo~in, to je bio moj odgovor. Tuìlac Yefri Najs: Slede}e pitawe je bilo: ali va{a intonacija moè da navede mnoge qude na to da ~ine razne zlo~ine, molim vas vi pro~itajte svoj odgovor na srpskom. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, moglo je navesti qude da mrze. Svedok dr Vojislav [e{eq: Zna~i, vi ste se bavili aktivnostima ili aktivno{}u koje su mogle, koja je mogla navesti qude u biv{oj Jugoslaviji da se uzajamno mrze, je li tako? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Vi niste dobro protuma~ili prethodno pitawe. Ovde novinar pita mnogo ste govorili protiv qudi drugih nacionalnosti i otpu{tawu sa posla i o progonu tih qudi. Tada sam ja odgovorio pa to nije ratni zlo~in. Ali ovde se podrazumeva da su konkretni qudi i novinar ta~no znali na {ta mislim. Ja sam poimeni~no nabrojao jednu grupu qudi koja je u Beogradu, iako su pripadnici drugih nacionalnosti, ve}inom su bili Hrvati, u~estvovala u propagandnom ratu protiv srpskog naroda. To je bila jedna grupa novinara, ja sam ta~no, poimeni~no naveo koji su to novinari. I nisu bili samo Hrvati. Tuìlac Yefri Najs: Vidite, slede}e pitawe glasi: od mr`we do zlo~ina put je kratak, a vi ste na to odgovorili? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja mrzim mnoge qude, ali nisam poku{ao zato da ih zbog toga ubijem.
671
Tuìlac Yefri Najs: Pitaju vas daqe zato {to mo`da niste bili u takvoj situaciji, da ste bili u ratu, ne}u i}i daqe. âsni sude, sada }emo da sa zavr{imo ova dva pitawa. Kaè se da ste bili u ratu i da je neko stajao pred vama goloruk, a vi ste odgovorili? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ovde ima jedna gre{ka, po{to je re~ o novinskom intervjuu ovde stoji: bio sam u ratu i saslu{avao sam ratne zarobqenike, u izvoru mora da je bilo i razgovarao sam sa ratnim zarobqenicima. Jer ja zaista nikada nigde nisam saslu{avao, ali jesam u dva navrata razgovarao sa ratnim zarobqenicima i onda kaèm, recimo u kninskom zatvoru i recimo, u Borovu Selu. Ja sam obilazio zatvor u Kninu u novembru 1991. Tamo je bilo i Hrvata zarobqenika i bilo je uhap{enih Srba. Ja sam posetio i jedne i druge, razgovarao sa wima. Ti qudi su i danas ìvi i mogu da posvedo~e da nikome nijednu ru`nu re~ nisam uputio. Razgovarao sam kako se prema wima postupa, kako se... Tuìlac Yefri Najs: U redu. U redu. Stanite. Novinar kaè nije bilo ni nikakvih dokumenata da je Hitler nare|ivao da se ubijaju Jevreji, a molim vas vi pro~itajte odgovor. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja kaèm postojale su naredbe, {to je i ta~no. Onda jo{ dodajem makar izvukao uvo, makar izjave svedoka, postojala je konkretna posledica, postojao je konkretan ~in, a za ~in je odgovoran onaj ko je vlast u toj dràvi. Ja nikada ni u jednoj dràvi nisam bio vlast. Tuìlac Yefri Najs: Daqe, vas pitaju vi ste bili vrlo bliski vlasti, to ne moète da poreknete. Vi pitate {ta to zna~i vrlo blizak vlasti. Novinar kaè zna~i veoma uticajan ~ovek. A vi kaète kako se ogledao taj uticaj. U stvarnosti, gospodine [e{eq, stvarnost je bila takva da ste vi dràli govore pune mr`we i to je bilo oru|e kojim su se qudi navodili da ~ine zlo~ine i tako se to podudarilo da je to bilo u interesu ovog optuènog. Da li }ete to pore}i? Svedok dr Vojislav [e{eq: To pori~em kategori~ki. Prvo, nisam drào govore pune mr`we. Ako sam iznosio ne{to jezikom mr`we onda su to bili konkretni pojedinci ili grupe, a ne apstraktni qudi, a nikada ti govori nisu bili usmereni u smislu podstrekivawa bilo koga da ~ini zlo~ine. Vi nemate nijednog dokaza za to. Tuìlac Yefri Najs: U redu. Da se vratimo na po~etak ovog dokumenta, to je prva strana i na engleskom i na srpskom, prvi duga~ak odgovor. Ovo je, naravno, u va{oj kwizi tako da moète videti format i ako je potrebno vi }ete to objasniti. Odgovorili ste na pitawe kako ste uhap{eni 21. oktobra, vi ste govorili kako je policija uhapsila nekoliko ~lanova va{e partije {irom Srbije i daqe vas pitaju, vreme je da date neke dokaze da }ete koristiti drugu taktiku, a vi ste rekli? Svedok dr Vojislav [e{eq: Gde vam je to? Tuìlac Yefri Najs: Prva strana u dokumentu na srpskom jeziku. Slobodan Milo{evi}: 82. strana. Svedok dr Vojislav [e{eq: To je prethodni dokument, nije to isti dokument. Tuìlac Yefri Najs: Ne, to je iz iste kwige, jeste li na{li sada?
672
Svedok dr Vojislav [e{eq: Prethodni je bio nastavak 5 intervjua, a ovo je nastavak 4. Sudija Bonomi: Za nas je u istom dokumentu, mora da ima neka zabuna, zato se stranice ne poklapaju, mora ovo da se sredi. Tuìlac Yefri Najs: Zna~i, vi odgovarate neke dokaze ve} iznosimo na sto, vi{e puta sam rekao da nismo imali paravojnih formacija, ali ono {to vam nisam rekao je to da su na{i qudi ratovali i u sastavu armijskih jedinica i u sastavu jedinica MUP-a Srbije na skoro svim rati{tima. Sami nikada do sada. Nalazili su se ~esto pod komandom Mihaqa Kertesa, Radovana Stoj~i}a Baye, Frenkija, ~ije ime trenutno sada nemam ovde, ali on je {ef obave{tajnog na terenu Slu`be dràvne bezbednosti Srbije. Na{im dobrovoqcima se ne moè pripisati nikakav ratni zlo~in, a ovi koji su uhap{eni nisu svi ~lanovi SRS. Tu }u stati. Zna~i, upravo ovde kaète vrlo jasno i glasno da su va{e jedinice uvek skoro bile na skoro svim rati{tima pod rukovodstvom Kertesa, Stoj~i}a i Frenkija. Da li je to ta~no ili nije? Svedok dr Vojislav [e{eq: To je jedan dugi intervju koji sam dao za list NIN u nekoliko nastavaka, ~ini mi se u pet nastavaka. I ja ovde ponavqam ono isto, dakle, s jedne strane {to se vidi iz samog intervjua, sistematski se hapse pripadnici Srpske radikalne stranke, uglavnom dobrovoqci, a ja, s druge strane, optuùjem i napadam povodom toga. I ta~no je da sam to tada rekao. Ali ta~no je i sve ono {to vam kaèm za{to sam to rekao i kako sam rekao i u kakvoj situaciji. Zna~i, moj jedini na~in da kontriram policijskoj akciji je bio da èstoko napadam, da ga|am u ~elo, i da konstrui{em, pri tome, protivoptu`be. Jer i wihove su optu`be bile la`ne. Da su dobrovoqci ~inili zlo~ine, da su pqa~kali, da su ovo, da su ono... Tuìlac Yefri Najs: U redu. Molim da se oba ova pasusa uvedu u dokazni materijal i da obezbedimo, na kraju ove sednice, da svi podneti dokumenti budu u jednom paketu. Onako kao {to to imaju sudije. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da. Sekretar: To }e biti dokazni predmet 895. Predsedavaju}i sudija Robinson: Mo`da }ete vi to kasnije pregledati, gospodine Najs, mo`da }e biti boqe da nam date to kao odvojena dokumenta. Sudija Bonomi: Vi ste nam dali dva dokumenta. Da li }ete nastaviti sa ovim drugim, po{to sve {to ste pitali do sada na engleskom je iz samo jednog dokumenta, ako se ova konfuzija sada ne razjasni to }e da se nastavi i onda }emo dokumenta da podnosimo tri ~etiri puta odvojeno pre nego {to to bude razja{weno. Tuìlac Yefri Najs: Originalni dokument pred sudijama ima odlomke iz dva glave na engleskom i jednu, jedna od wih je samo na srpskohrvatskom. U drugom dokumentu imate drugi prevod na bhs, nadam se. Sudija Bonomi: Moèmo li da... Predsedavaju}i sudija Robinson: Da li smo dobili broj? Sekretar: To je 895, ~asni sude. Tuìlac Yefri Najs: Ostalo nam je jo{ nekoliko pitawa. Ovaj svedok je pokrenuo pitawe o primerku Velike Srbije gde je jedna zahvalnica pri673
kazana sa potpisom Frenkija. Mislim da je sada taj dokument spreman da se podeli. Sudija Kvon: To je taj dokument na koji se pozivao sudija Bonomi. Tuìlac Yefri Najs: Nisam shvatao o ~emu on govori, hvala vam za ovo. Moèmo li, vrlo na kratko, da pogledamo ovde, po{to je sada na raspolagawu za dodatno ispitivawe, pogledajte ovaj ~lanak koji se nalazi oko slike dokumenta, tu imamo vi{e dokumenata, ne samo jedan, sada ne}u imati vremena da ulazim u to, u kojima se govori o tome kako su sluìli va{i qudi. Pogledajte ovaj ~lanak, imate ceo ~lanak iz svog ~asopisa, govori se o osnivawu Srpskog ~etni~kog pokreta, je li tako, to je naslov. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, ja taj ~lanak nisam dobio. Dobio sam ~lanak Ratni put vojvode Branislava Vaki}a. Tuìlac Yefri Najs: Izviwavam se, to je u redu. A onda moète da okrenete na strani 3 na engleskom, a pogledajte podnaslov Vatreno kr{tewe. Ne mogu da vidim broj strane, ali to je na desnoj strani u odnosu na ovo Ratni put vojvode Branislava Vaki}a. Ako onda pogledate prvi citat Branislava Vaki}a pred kraj put od Ni{a do Apatina dobrovoqci su pre{li na redovnoj liniji Ni{ ekspres. Ja sam sa petoricom svojih saboraca po{ao sopstvenim kolima. U Apatinu nas je do~ekao jedan od komandanata ~etni~kih jedinica, sada{wi ~etni~ki vojvoda Jova Ostoji}. âmcima smo, pod okriqem no}i, prelazili Dunav kojim su patrolirali usta{ki brodovi. Te{ko je i rizi~no bilo prelaziti Dunav u to vreme. Na drugoj obali nas je ~ekao pokojni heroj Vuka{in [o{ko}anin koji je na{ih tridesetak boraca i tako daqe, i tako daqe. Da li je to deo Vaki}eve pri~e koji je objavqen u va{em ~asopisu, da li je taj deo wegove pri~e ta~an, istinit? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja mislim da jeste. On pri~a o svom iskustvu tu. Tuìlac Yefri Najs: U redu. Po{to je va{ ~asopis objavqivao ono {to je Vaki} govorio, da li je, po va{em shvatawu, taj ~asopis objavqivao istinit prikaz wegovog u~e{}a u borbama izvan Srbije? Svedok dr Vojislav [e{eq: Slu{ajte, ovaj su ~lanak pisali po Vaki}evoj pri~i Nikola Dini} i Dragoqub Stamenkovi}. Ja taj ~lanak nikada nisam ni pro~itao, ali mogu sada da ga ~itam zajedno sa vama pa da vam kaèm gde je Vaki} u pravu, a gde eventualno nije u pravu, ako ima takvih mesta. Ali isto to morate imati u vidu... Tuìlac Yefri Najs: Nemamo vremena za to. Nemamo vremena za sve to. Traì}emo da se ovaj dokument uvede u dokazni kada pogledamo jo{ jedan pasus. Okrenite, molim vas, ja mislim ~etiri lista, na ~etvrtom }ete videti podnaslov Isto~na Bosna, na engleskom je to strana 14, na srpskom tekstu je to otprilike 10, 15 redova niè, nedugo potom saznajem da je Kuqanin komunista i saradnik Slu`be dràvne bezbednosti, ina~e, se on danas nalazi u Vlasenici i komandant je garnizona u tom mestu. Da li je ta~no, iz va{eg ~asopisa, to je pod naslovom Isto~na Bosna, to je posledwa kolona na strani, otprilike 10, 15 redova od po~etka tre}e kolone. Svedok dr Vojislav [e{eq: Kaìte mi koji pasus.
674
Tuìlac Yefri Najs: Podnaslov Isto~na Bosna desni stubac, gorwi dio. To je u desnom stupcu, pri sredini gorweg paragrafa. I tu vi kaète, to tu stoji u me|uvremenu se u Skelanima stacionirala 63. specijalna padobranska jedinica iz Ni{a. To je u Bosni i Hercegovini, da li je to to~no ili neto~no? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja ne znam ta~no kako su se ti doga|aji odvijali, ovo je moralo biti 1993. godine nakon otmice grupe muslimana u vozu u [trpcima, gde prolazi pruga Beograd-Bar. Po mojim saznawima tada je jedna jedinica policije iz Srbije u{la u Republiku Srpsku i tih 8. kilometara obezbe|ivala kako se vi{e ne bi ponovilo ono {to se desilo sa grupom od dvadesetak muslimana koji su skinuti s voza i pobijeni u okolini Vi{egrada. To je jedna mogu}nost. Druga mogu}nost je da je, to bilo u vreme kada su muslimanske jedinice iz Srebrenice se probile prema Skelanima i po~ele da ga|aju Bajinu Ba{tu. Ali ne mogu vam ja sada tuma~iti... Tuìlac Yefri Najs: Zaustavimo se ovde. I kona~no kraj sqede}eg paragrafa, to je mo`da na sqede}oj stranici, na engleskom je to strana 15, on pri kraju kaè êsto sam pozivan na dogovore u {tab specijalnih snaga MUP-a Srbije, i li~no sam upoznao komandanta gospodina Obrada Stevanovi}a, i wegovog zamenika Frenkija Simatovi}a. Da li je to to~no da su qudi poput Vaki}a bili u redovnom kontaktu sa Stevanovi}em i Frenkijem? Svedok dr Vojislav [e{eq: Otkud ja to znam ako tu nisam bio? Tuìlac Yefri Najs: Dobro, u redu. Svedok dr Vojislav [e{eq: Samo trenutak. Ja imam ovde neka saznawa, ako je re~ o slawu te jedinice koja je obezbe|ivala deo pruge Beograd-Bar onda je ona u{la na teritoriju Republike Srpske uz dozvolu vlasti Republike Srpske. Onda je to moglo biti obezbe|ivawe osam kilometara pruge. I op{te je poznata ~iwenica da je tada jedna jedinica policije iz Srbije u{la u Republiku Srpsku. Jer pruga Beograd-Bar koja celom duìnom prolazi kroz Srbiju i Crnu Goru sa svojih osam kilometara prolazi kroz Republiku Srpsku. Tuìlac Yefri Najs: Hvala. Mo`da }emo imati vremena za to pitawe, a mo`da ne. âsni sude, ovo je ~asopis iz kojeg je uzet ovaj dokument. Govorilo se o tome da treba videti celi ~lanak, ja predlaèm sqede}e. Ja iznosim tvrdwu svedoku da je ono {to je na svojoj konferenciji za {tampu rekao o Vaki}u to~no u onoj mjeri u kojoj se govori o tome {to je Vaki} radio van Srbije. Molim da se kopija ovog ~lanka uvrsti u spis. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da. Sekretar: To }e biti dokazni predmet 896. Tuìlac Yefri Najs: A sada sli~na {ema, jo{ jedan dokument. To je jedan izvadak iz beogradskog Telegrafa, imam fotokopiju ~lanka. Imamo intervju izme|u Miladinovi}a i Vaki}a, vidite na prvoj strani, mogu prona}i jedan Vaki}ev odgovor, to je, u stvari, na na{oj prvoj strani na engleskom, Vaki} u svom prvom odgovoru kaè tvrdwe su ozbiqne. Vidite li taj paragraf? To je drugi stubac, prvi odgovor, vidite li to? I u drugoj re~enici on kaè u Borovo Selo nas je pozvao pokojni Vuka{in [o{ko}anin. Tu smo dobijali oru`je Tompsone od tada{we JNA. Po~etkom novembra
675
1991. godine mi, srpski ~etnici, smo na poziv JNA preko Negoslavaca u{li u Vukovar. Tada smo od majora tada{we JNA Veselina [qivan~anina dobili oru`je i sara|ivali sa wim, odnosno Jugoslovenskom vojskom. To je to~no to {to on kaè u intervjuu zar ne? Svedok dr Vojislav [e{eq: Sada vam skre}em pa`wu na ne{to {to je veoma va`no. Vi ste tvrdili, pozivaju}i se na neke moje izjave protiv gospodina Milo{evi}a, da smo u Borovu Selu od policije dobili oru`je. Evo vam i Vaki} potvr|uje da smo te Tompsone zastarele dobili od JNA. Odnosno, to je bilo iz skladi{ta Teritorijalne odbrane, on tu nije sasvim precizan. Evo vam dokaz protiv one va{e teze. Tuìlac Yefri Najs: Sqede}a strana, pri dnu stupca na istoj strani tre}i stubac Vaki} kaè po~etkom 1992. godine od tada{we JNA smo dobili poziv da uputimo neke dobrovoqa~ke jedinice u Krajinu. Poslao sam veliku grupu dobrovoqaca iz ovog dela Srbije na obuku u kasarnu JNA u Bubaw potok. Da li je to to~no? Svedok dr Vojislav [e{eq: Gde vam je to? Tuìlac Yefri Najs: To je na prvoj strani tre}i stubac, dno tre}eg stupca. To je to~no, zar ne? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Tuìlac Yefri Najs: A zatim idemo sada na, to je isti paragraf, gdje on kaè za tih {est meseci dakle, od januara do jula 1991. godine u ovim beogradskim kasarnama je bilo stacionirano i obu~avano vi{e od 6.000 na{ih dobrovoqaca koji su bili upu}ivani kod Drni{a, u Divoselo i u Po~iteq. To je to~no? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ovo ne moè da bude ta~no, on je ovde pogre{io, jer on govori za tih {est meseci od januara do jula 1992, a Divoselo i Po~iteq su se desili 1993, koliko se ja se}am. Tako da je on tu malo pobrkao te stvari ili novinar u interpretaciji. Znate, ~esto se de{ava u novinskim intervjuima da novinar ne prenese doslovno {to je ~uo nego skra}uje po nekoj svojoj logici. Koliko se ja se}am, Divoselo i Po~iteq su se desili 1993. i tada se nije i{lo iz kasarne u Bubaw potoku. Tuìlac Yefri Najs: Sqede}a strana na engleskom, ostajemo na istoj strani, za vas sqede}a strana, leva kolona. Pri vrhu kolone odgovor po~iwe re~ima po~etkom 1993. godine, a pri sredini tog odgovora moèmo prona}i sqede}e Nije bilo dovoqno oru`ja i uniformi za sve nas i potraìo sam pomo} li~no generala Mom~ila Peri{i}a, na~elnika General{taba Vojske Jugoslavije koji je tada bio i tako daqe, i tako daqe. To je to~no, zar ne? Svedok dr Vojislav [e{eq: Verovatno je, ali pazite sada {ta stoji ovde. Nemojte, gospodine Najs, da preska~ete. Iz Skelana sam tri puta odlazio kod wega, dakle, kod Peri{i}a. Obe}ao mi je i zaista dao uniforme za 80 boraca, dowi i gorwi ve{ i ne{to hrane, dvogled za no}no osmatrawe koji je bio potreban. Oru`je od wega nisam dobio. Znate, nepotpun odgovor je neta~an odgovor uvek. Tuìlac Yefri Najs: Sqede}e pitawe i odgovor, nastojim da se ne zadràvamo previ{e. Vaki} kaè Ni tada nije bilo sve u redu. Jo{ 1992. go676
dine su ubijeni na{i istaknuti dobrovoqci Zoran Doderovi} i Milan ]uk od strane JNA. U tome su u~estvovali pukovnik Qubi{a Beara kao naredbodavac koji je naredio oficirima, Vlatku Pej~i}u i majoru Ostoji}u da ih pobiju. I zatim, u sqede}em paragrafu, on kaè Qubi{a Beara je ina~e ~ovek koji je organizovao poznati Bawalu~ki pu~ septembra 1993. za svrgavawe Karayi}a. Dvije stvari u vezi s time: Beara je ~ovek koji je sada optuèn za Srebrenicu, a udar iz septembra 1993. u Bawaluci je incident za koji ste vi tada optuìvali optuènog. To je to~no, zar ne? Svedok dr Vojislav [e{eq: Vidite ovde, moja optu`ba je bila na osnovu pretpostavki, konstrukcija i tako daqe. A Bawalu~ki pu~ jo{ do kraja nije rasvetqen i niko jo{ nije pouzdano saop{tio {ta se ta~no tamo desilo. Po mojim saznawima, zaista je bio ume{an SK Pokret za Jugoslaviju. To je sve do 1993. bila generalska partija. Najvi{e generale i oficire biv{e JNA ona je prinudno u svoje redove u~lawivala. E sada, da li je ovo ta~no ili ne, to je sada pitawe. Qubi{a Beara je bio {ef jedne od vojnih slu`bi bezbednosti Glavnog {taba Republike Srpske. O~igledno je da su te slu`be bile ume{ane u Bawalu~ki pu~, ali niko nikada nije do kraja taj pu~ rasvetlio. A ja sam naga|ao, konstruisao, a i zgodno mi je bilo u jednom momentu da napadnem neke qude iz Srbije, ali ja tada nisam napadao gospodina Milo{evi}a za taj pu~. Vi moète na}i moj govor iz Savezne skup{tine, ja wega uop{te ne pomiwem u tom govoru. Sudija Bonomi: Prije nego {to idete daqe, da se vratimo na ovo va{e posledwe pitawe, pretposledwe, kada je gospodin [e{eq malo op{irnije odgovorio i sada mi je jasno za{to je {ire odgovorio nisam bio pro~itao. Nisam to razumjeo sve dok nisam pro~itao sve. Jer vi ste rekli u svom pitawu da je Peri{i} obe}ao i dao oru`je za 80 qudi, a u dokumentu stoji uniforme. Dapa~e nagla{ava se to da oru`je nije predano. Mo`da bi to trebalo provjeriti u transkriptu. Tuìlac Yefri Najs: Da se vratimo onda na, vrati}emo se kasnije na Bearu i optuènoga, a sada idemo na sqede}e pitawe. Uop{te ne pomiwete saradwu sa MUP-om Srbije, a Vaki} kaè i te kako je bilo toga u borbama od Skelana do Srebrenice borili smo se zajedno sa specijalnim snagama MUP-a Srbije pod komandom Obrada Stevanovi}a, tre}eg ~oveka u srpskom MUPu. Ja sam sa wim na skelanskom rati{tu odli~no sara|ivao. On je imao {tab u Bajinoj Ba{ti i ja sam iz Skelana dolazio kod wega na dogovor. Obra}ao sam mu se za sve {to mi je bilo potrebno, a on je izdavao nare|ewa gde treba da se krene. Od po~etka aprila do 25. maja pro{le godine smo ratovali zajedno sa specijalcima MUP-a. I zatim se nastavqa Ne{to kasnije nam je MUP Srbije uputio poziv da se spremamo i ukoliko, ne daj Boè, zatreba, budemo zajedno sa wima. Odazvali smo se pozivu. Ja sam prikupio qude i tokom jula i avgusta pro{le godine smo oti{li u centar za obuku na Tari. Ja sam u to vreme kontaktirao i sa Frenkijem iz specijalnih snaga MUP-a. Onog trenutka kada bih sakupio dovoqan broj dobrovoqaca on je slao slu`beni autobus MUP-a iz Beograda u Ni{. Iz Ni{a su moji dobrovoqci kretali na obuku na Taru. Sa mnom je u to vreme bilo oko 400 qudi iz Ni{a, Zaje~ara, Pirota i Kragujevca, odakle je trebalo da ~etni677
ci i dobrovoqci zajedno sa specijalcima MUP-a krenu ka Srebrenici ili Gora`du ukoliko bi poturice krenule u ve}u ofanzivu. Da li je to, prema va{im saznawima, to~no? Svedok dr Vojislav [e{eq: Vi od mene traìte da komentari{em tu|i tekst, ali treba da imate u vidu da je Tara u Srbiji, a Vaki}eva saradwa sa MUP-om mogla je biti ostvarivana samo u dva slu~aja. U slu~aju za{tite tih osam kilometara pruge Beograd-Bar ili u vreme kada su muslimanske jedinice napale Bajinu Ba{tu. Tuìlac Yefri Najs: Ali to nije ono {to tu pi{e. Svedok dr Vojislav [e{eq: E sada imajte u vidu jo{ jednu stvar, kada se daje intervju za televiziju... Tuìlac Yefri Najs: Gospodine [e{eq, gospodine [e{eq, ako dopustite, nemojte biti tako glasni. Tvrdwa da je ovo jedina osnova na kojoj se mogla organizirati suradwa, tu tvrdwu ne potvr|uje ovaj tekst, ne potvr|uje ono {to ste vi rekli na konferenciji za {tampu. Ono {to ovdje govori Vaki} je upravo ono {to ste vi rekli na konferenciji za {tampu o visokom nivou suradwe. Da li je to sve to~no? Vi ste to rekli zato, jer je to sve to~no. Stevanovi}, Obrad Stevanovi} je zaista bio komandant na frontu kao {to to ovde i stoji. Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, ja vam sada kaèm da je i Vaki} sledio tada{wu politiku neprijateqstva prema Socijalisti~koj partiji Srbije i vlasti u Srbiji. Prema tome, i mnoge wegove izjave su ovde prenagla{ene. Ako je uop{te moglo biti re~i... Tuìlac Yefri Najs: Stvarno? Svedok dr Vojislav [e{eq: Vi ne èlite odgovor. Tuìlac Yefri Najs: Ja èlim znati za{to vi to ranije niste spomenuli. Sje}ate se da sam vas ja ranije pitao da li je Vaki} bio tamo, kada sam vas pitao o va{oj konferenciji za {tampu. Svedok dr Vojislav [e{eq: Nisam rekao da Vaki} nije bio tamo. Tuìlac Yefri Najs: Ne, ali nam ni{ta niste rekli o tome da je on zajedno sa vama zavaravao qude. Svedok dr Vojislav [e{eq: Vi meni ne date priliku uop{te da odgovorim na va{a pitawa. On je sa mnom sedeo na konferenciji za {tampu na kojoj sam govorio one stvari o kojima je bilo re~i. I wegov intervju je iz tog vremena i wegov intervju je u sklopu na{eg obra~una sa vlasti u Srbiji, u to nema nikakve sumwe. Ako je bilo stvarnog kontakta izme|u wega i Obrada Stevanovi}a, onda je moglo biti samo u tom trenutku kada je Obrad Stevanovi} i{ao da za{titi deo pruge Beograd-Bar ili kada je odbijan muslimanski napad od Bajine Ba{te. To mogu biti dva jedina slu~aja. Ja za tre}i slu~aj ne znam. Tuìlac Yefri Najs: Molim da se ovaj novinski ~lanak uvrsti u spis. Predsedavaju}i sudija Robinson: U redu. Sekretar: Ovo }e nositi broj 897. Tuìlac Yefri Najs: Sada }emo se morati mnogo kra}e zadràvati na dokumentima, ponekad moram izneti tvrdwe bez dokumenata da vidim {to }e svjedok odgovoriti. Da li je to~no da je va{a grupa u bilo kom smislu
678
oslobodila podru~je oko Srebrenice da su va{i qudi oslobodili podru~je oko Srebrenice? Svedok dr Vojislav [e{eq: 1993. godine, kada su muslimani po~etkom godine provalili u srpska sela oko Srebrenice i kada je ubijen veliki broj civila, onda su dve grupe dobrovoqaca Srpske radikalne stranke oti{le da pomognu tamo{wim Srbima i srpskoj vojsci. I ja sam u to vreme obilazio liniju fronta pored Srebrenice. To je bilo po~etkom 1993. godine. Bio sam i na sahrani ubijenih civila u Skelanima i tako. Tuìlac Yefri Najs: Da li ste vi ikada izrazili stav da se Milan Marti} prodao Milo{evi}u na osnovu toga {to mu je Milo{evi} obe}ao da }e ga nominirati za kandidata poloàja predsjednika Republike Srpske Krajine? Svedok dr Vojislav [e{eq: Krajem 1993. godine, kada je Srpska radikalna stranka u{la u sukob sa Socijalisti~kom partijom Srbije i gospodinom Milo{evi}em, Milan Marti} je sa grupom funkcionera Republike Srpske Krajine izdao javno saop{tewe u kome je napao Srpsku radikalnu stranku i mene li~no. Mi smo onda napadali Marti}a istom merom. Da li sam i taj detaq rekao u tom odgovoru na napad, nije nemogu}e. Ali kada se Milan Marti} kandidovao za predsednika Republike Srpske Krajine Socijalisti~ka partija Srbije je javno podràla wegovu kandidaturu. âk mislim da je bilo i aktivista Socijalisti~ke partije koji su i{li u Srpsku Krajinu da bi ga tamo podràli. Tuìlac Yefri Najs: Da li ste vi za Marti}a rekli da je vazal Slobodana Milo{evi}a? Svedok dr Vojislav [e{eq: Nije nemogu}e da sam i tako rekao da bih ga uvredio i uzvratio na uvrede koje je on izneo protiv nas. Tuìlac Yefri Najs: Da li je to bilo zato: jer je istina to da je taj ~ovek bio vazal odnosno lutka ovog optuènog? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Milan Marti} nije bio vazal i nije bio lutka gospodina Milo{evi}a, ali je bio u boqim odnosima sa gospodinom Milo{evi}em i sa vla{}u u Srbiji nego Milan Babi} i simpatije vlasti iz Srbije su bile prema Milanu Marti}u naspram Milana Babi}a. Milan Babi} je bio omrznut kod vlasti u Srbiji kao nekonstruktivan, suvi{e radikalan, ~ak ekstreman i tako daqe. Takav ga je glas bio. Tuìlac Yefri Najs: Kada ste opisivali ono {to se dogodilo kod Srebrenice, jeste li jasno dali do znawa da ste se sa Frenkijem borili na mnogim frontovima? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja se sa Frenkijem nigde nisam sreo niti sam se s wim borio sve dok ga nisam ovde upoznao u ha{kom zatvoru. Frenki je bio dobrovoqac u Srpskoj Krajini, tamo je predvodio jednu jedinicu koja je na glavama nosila crvene beretke i jedan broj dobrovoqaca Srpske radikalne stranke je bio upu}en... Tuìlac Yefri Najs: Da li ste vi? Sudija Bonomi: Ja nisam shvatio pitawe, gospodine Najs jeste li vi jasno dali do znawa da ste se sa Frenkijem borili na mnogim frontovima da li ste mislili kao saveznik ili neprijateq?
679
Tuìlac Yefri Najs: Kao saveznik. Sudija Bonomi: Mo`da je svjedok pogre{no shvatio pitawe. Tuìlac Yefri Najs: Gospodine [e{eq, vi ste u jednom trenutku rekli da ste se borili zajedno sa Simatovi}em oko Srebrenice. Da li ste vi to rekli, ako jeste da li je to bila istina? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja to nikada nisam rekao. Na|ite mi to gde sam rekao da smo se sa Simatovi}em borili oko Srebrenice. To ja nisam rekao. Ali sam mogao 1993. napadati Simatovi}a za razne stvari, 1994. i 1995, sve dok je taj veliki sukob trajao. Ako je Branislav Vaki} zaista imao kontakt sa Obradom Stevanovi}em i Frenkijem oko Srebrenice, moglo je to biti samo u dva slu~aja. To kategori~ki tvrdim. Tuìlac Yefri Najs: Ovo dolazi iz kwige Crveni tiranin sa Dediwa. To je va{a kwiga, zar ne? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Tuìlac Yefri Najs: Tabulator je 36. Sudija Kvon: Na dokumentu stoji broj 35 i 36. Tuìlac Yefri Najs: Da 35, i 36. citat koji imam na umu nalazi se u va{im dokumentima na prvom listu, ~ini mi se, strana broj 100. Vidite li pri dnu strane su brojevi stranica, strana 100 pri sredini stranice. Ovdje vidimo naslov Saradwa sa policijom, pitawe je jeste li vi li~no sara|ivali sa vojskom i policijom. Vidite li taj dio? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Tuìlac Yefri Najs: Vi kaète sara|ivali smo izme|u rata na podru~ju Republike Srpske Krajine i Republike Srpske, od wih smo dobijali naoruàwe. Dobijali smo i od Vojske. I tako daqe. I ne{to niè stoji - na{i su osloba|ali sve podru~je oko Srebrenice i stegli obru~ oko Srebrenice. Zatim, sa Frankom Simatovi}em Frenkijem koji je na~elnik obave{tajne uprave SDB Srbije, tako|e smo se borili na mnogim rati{tima. Dakle, ovdje ne stoji da je on bio sa vama li~no, premda to mo`da treba ispraviti, ali da li je to~no da ste se borili na mnogim frontovima sa Frenkijem Simatovi}em? Svedok dr Vojislav [e{eq: Slu{ajte, sve dok je trajala borba za Republiku Srpsku Krajinu, dok se on borio tamo, borili su se i dobrovoqci Srpske radikalne stranke i u tom smislu moè biti ta~no. Ali drugo, vidi se iz svega ovoga da ja ovde èlim i da napadnem policiju, jer ja ono {to je realna ~iwenica, da smo od Vojske dobijali naoruàwe, sada iskrivqujem i optuùjem policiju. Pa se postavqa pitawe otkud bi policija imala toliko naoruàwe, i za{to bi ga dobijali od policije kada moèmo od Vojske i kada su svi dobrovoqci bili u sastavu JNA. I tre}e, 1991. godine JNA je mogla kompletnu policiju Srbije da mobili{e i uputi na front pod komandom armijskih generala. I to je bilo po zakonu i po Ustavu tada{wem. Tuìlac Yefri Najs: Tvrdwa koju sam ja izneo, siguran sam da ste vi to razumeli je da nema nikakvog razloga da se to na taj na~in iskonstruira, to {to ste vi rekli je to~no, a vi to sada pori~ete zato {to znate koliko to {teti optuènom. To je to~no, zar ne?
680
Svedok dr Vojislav [e{eq: Nije ta~no, ja ovde nisam da {titim optuènog, mene je optuèni ovde doveo kao svedoka odbrane da istinito svedo~im o ~iwenicama, a on je unapred ra~unao da bi te ~iwenice mogle wemu i}i u prilog. Ali je ~iwenica ta da u sukobu sa optuènim nismo birali sredstva svojevremeno. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Ne znam koliko je korektno postavqawe pitawa, jer je ovde atmosfera vezana za Srebrenicu i pitawe Srebrenice je vezano za 1995. godinu. Sva ova pitawa koja se u vezi sa Srebrenicom i tim krajem postavqaju gospodinu [e{equ o~igledno se odnose na 1993. a ne na 1995. godinu. I smatram da ta konfuzija ne bi smela da stoji u pitawima. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, ja mislim da tu nema konfuzije, moram re}i. Tuìlac Yefri Najs: âsni sude, ja sam nastojao ograni~iti koli~inu materijala koju uvr{tavamo u spis, me|utim, svjedok je rekao da su neke stvari ovde neto~ne pa bi mo`da ovaj dokument trebalo uvrstiti u spis. Predsedavaju}i sudija Robinson: U redu, molim da se to uvrsti u spis. Sekretar: Dokazni broj 898. Sudija Bonomi: Mo`da sam ja ovde ne{to krivo shvatio ovo {to je rekao optuèni. Ovaj dokument objavqen je godine 1993, i osloba|awe Srebrenice o kojem se govori u ovom dokumentu se dogodilo kada? Tuìlac Yefri Najs: 1993. to nije 1995. Sudija Bonomi: Hvala. Tuìlac Yefri Najs: Sada }emo onda pre}i. âsni sude, dajte mi samo trenutak. Molim vas pogledajmo ovaj dokument, za prevodioce to je broj 43, to je iz va{e kwige Ve{tica iz Tolstojeve ulice. Onaj pasus koji smo mi kopirali je kratak i na strani je 231 u va{em tekstu, negde na sredini. Vi kaète slede}e u vezi Arkana [to se ti~e @eqka Ra`natovi}a Arkana, on je ~ovek Slobodana Milo{evi}a, samim tim {to je ~ovek Radmila Bogdanovi}a i Radovana Stoj~i}a Baye. Ne moè Milo{evi} da udara na svoga. Za{to oni ne mogu Arkanu da sude zato {to bi onda morali da sude, glavnom Arkanovom gazdi Bayi. Arkan je u ovom ratu sluìo za pokrivawe Radovana Stoj~i}a Baye. I Arkan ni{ta nije uradio, a da reìm u Srbiji nije znao za to. Suditi Arkanu zna~i suditi samome sebi. Takva je pozicija Slobodana Milo{evi}a. To su va{e re~i 1994, da li su istinite? Svedok dr Vojislav [e{eq: Te godine ja na sve na~ine poku{avam da veèm Arkana za gospodina Milo{evi}a da bih {to vi{e politi~ki na{tetio gospodinu Milo{evi}u. A ja za to nisam imao dokaza. Dodu{e, jeste Arkan bio u dobrim odnosima sa Bayom i to se znalo, ali ja sam ~iwenicu da su oni zaista bili u dobrim odnosima koristio da politi~ki napakostim gospodinu Milo{evi}u. Arkan je u to vreme bio toliko mo}an da je i vlast prezala da se s wim obra~una. Zaista je imao vaninstitucionalnu mo} ogromnu, ogroman novac na raspolagawu, organizaciju kriminalnog karaktera i tako daqe. I sama vlast se pribojavala sukoba sa Arkanom. Predsedavaju}i sudija Robinson: U pitawu za{to oni ne mogu Arkanu da sude, ko su ti oni?
681
Svedok dr Vojislav [e{eq: Oni, to je vlast. A ja sam vam ve} rekao za slu~aj kada sam razgovarao sa jednim policijskim inspektorom koji je do{ao sa mnom da razgovara povodom mojih optu`bi da je Arkan ubio izvesnog Isu Leru iz Beograda. I taj mi je policijski inspektor rekao da oni imaju dosta indicija, ali ne mogu da izvedu dokaze protiv Arkana i da se zbog toga se ne usu|uju da u|u u proces protiv wega. [ta se de{avalo? Niko se nije usu|ivao da svedo~i protiv Arkana, i ko je znao. A on je imao i neke qude iz reìma koje je uspe{no potkupqivao, koji su ga {titili. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Tuìlac Yefri Najs: Va{a zapaàwa ovde su vrlo jasna. Razlog zbog koga mu se ne moè suditi je {to bi to otkrilo vezu izme|u wega i vrhu{ke reìma. To je vrlo ozbiqna optu`ba protiv reìma u svakom slu~aju. Svedok dr Vojislav [e{eq: To je veoma ozbiqna optu`ba kao i sve moje optu`be protiv gospodina Milo{evi}a iz toga vremena. Ali... Tuìlac Yefri Najs: Izvinite, recite mi da li vi zaista kaète da je Arkan bio iznad svake kontrole. Je li on sam vodio rat? Da li je on zapo~eo rat? Da li je on bio toliko slobodan da nikom nije odgovarao? Kakav je va{ stav o Arkanu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Arkan kada se ukqu~io u rat, on je imao dvostruke motive. S jedne strane su bili patriotski motivi, jer on je bio hrabar ~ovek i mislim da je zaista imao i odre|ene patriotske inspiracije. Ali Arkan je uz to i kriminalac, i to najve}i kriminalac u Srbiji i on nije te kriminalne motive mogao u sebi da suzbije ni u vreme rata. I tada je wegova sklonost ka kriminalu i te kako do{la do izraàja. E sada ima tu jedan problem. Arkan je zaista bio blizak sa Bayom, a ja sam vam ve} rekao prvih dana mog svedo~ewa da je Baya ubijen oko {verca duvana i rekao sam ko ga je, po mojim saznawima, ubio. Zna~i, Baya nije bio nesklon da, tako|e, u~estvuje u poslovima te vrste, zloupotrebqavaju}i svoju visoku policijsku funkciju. A ono {to je ovde prenagla{eno i {to ovde ne moè ni~im da se dokaè, to je veza gospodina Milo{evi}a sa wima u tom pogledu. Ja ovde konstrui{em napad protiv gospodina Milo{evi}a koriste}i neke realne ~iwenice koje idu u prilog za tu konstrukciju. A kada vi poku{ate da to preto~ite u va{u optu`nicu vidite da niste u stawu. Ne moè to. Ovo moè da se u politi~kim obra~unima koristi, ali u sudskom procesu ovo je apsolutno neodrìvo. Tuìlac Yefri Najs: âsni sude, zamolio bih da ovaj dokument u|e u spis. Gospodine [e{eq, ja sam vam jasno rekao da ja tvrdim da kada ste govorili da je Arkan prakti~no ~ovek optuènog uz posredstvo Baye, vi ste samo otkrivali istinu. Vi ste to znali i znate, sada. Svedok dr Vojislav [e{eq: To nije istina. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, kaète da je ceo smisao ovog pasusa bio da se naudi gospodinu Milo{evi}u tako {to se }e Arkan povezati sa wim. Svedok dr Vojislav [e{eq: To je bio smisao ovog intervjua kao i ~itavog niza drugih intervjua koje sam davao tih godina. A ja sam li~no ube|en
682
da se gospodin Milo{evi} nikada nije ni susreo sa Arkanom. Ali neki qudi u vlasti imali su spregu sa Arkanom i to je ~iwenica. Sva Arkanova mo} je bila vaninstitucionalna, ali ~esto zasnovana na potkupqivawu izvesnih qudi iz reìma. Predsedavaju}i sudija Robinson: I na osnovu ovoga i drugih dokumenata u svojim govorima i svojim intervjuima vi kaète da se Tuìla{tvo samo zavarava i da pogre{no tuma~i izjave koje ste vi davali u politi~ke svrhe i me{a takve izjave sa onim izjavama koje su zapravo ~iweni~ne. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, ja na tome insistiram. Jer, ne moè se sve ono {to je izre~eno u uzavrelom srpskom politi~kom ìvotu i iz mojih usta i iz usta mnogih drugih politi~ara uzeti zdravo za gotovo i na tome temeqiti ozbiqna optu`nica. To je nemogu}e. Predsedavaju}i sudija Robinson: Zar to ne baca senku sumwe na ukupnost va{eg svedo~ewa? Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Robinson, tu ste vi da procewujete, a ja ra~unam na sud istorije. Ja sam ube|en, polazim od toga da ovaj proces ostaje kao veoma zna~ajan sudski proces u istoriji bez obzira na wegov ishod, i ono do ~ega je meni stalo to je sud istorije o mojoj ulozi, o mojoj ~asti, o mom po{tewu, o mojoj iskrenosti i tako daqe. A kako }ete vi prosu|ivati, to je va{a stvar. Va{e presude su podlo`ne javnoj kritici. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Hvala vam. Tuìlac Yefri Najs: Vidite, gospodine [e{eq, bojim se da ovaj slede}i... Predsedavaju}i sudija Robinson: Treba nam broj za ovaj prethodni. Sekretar: To }e biti 899. Sudija Kvon: Gospodine [e{eq, vi kaète da su ovo odgovori na zagovor Vlade i na hap{ewe va{ih dobrovoqaca. Moète li nam re}i koliko je va{ih dobrovoqaca u to vreme bilo uhap{eno i koliko dugo je trajalo to wihovo zatvarawe i hap{ewe? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne mogu vam re}i ta~an broj, ali poprili~no je bilo, vi{e desetina, rekao bih, po Sremu, Ba~koj, [apcu, unutra{wosti Srbije i tako daqe. I oni su uglavnom dràvni u zatvoru oko mesec dana i svi su pu{teni i, koliko mene se}awe sluì, ni protiv jednog nije kasnije vo|en sudski postupak. Sve se to zbivalo u vreme predizborne kampawe pred vanredne izbore 1993. godine, kada smo mi obarali vladu Nikole [ainovi}a, pa je gospodin Milo{evi} raspustio Narodnu skup{tinu kada je video da }e Vlada pasti. Reìm je prema nama primenio represivne mere, a mi smo odgovarali na sve mogu}e na~ine. [ta nam je palo na pamet, mi smo kao politi~ku municiju ispaqivali protiv reìma. Znate, to je jedno stawe o~ajawa, kada se mi na trenutak ose}amo i nemo}nim, kada pomislimo da }e reìm uspeti da uni{ti na{u partiju, kada me|u svojim najbliìm saradnicima po~iwem da ose}am strah. Sudija Kvon: Hvala. Tuìlac Yefri Najs: Slede}i dokazni predmet nemam na engleskom, ovim dokumentom }u se baviti sutra, ali bih samo hteo da prikaèm jedan pasus uz pomo} posluìteqa. Ozna~i}u vam doti~ni deo, to je iz va{e kwi683
ge Srpski bra~ni par âu{esku, mislim da je to objavqeno 1994. godine, 1995. zapravo, ali ovaj pasus koji gledamo je iz 1994, ako to moèmo da pogledamo na grafoskopu. Da li biste po~eli da ~itate sa kraja prve strane gde kaète e ja sam se spremio za Hag zaobilaze}i Milo{evi}a... Svedok dr Vojislav [e{eq: Mutno poprili~no, nemam ja to pred sobom, niste mi dobar ovde pasus dali na, nema to preda mnom. Tuìlac Yefri Najs: Da li vidite jedan deo gde pi{e ja sam se spremio za Hag zaobilaze}i Milo{evi}a, moète li zamisliti? Svedok dr Vojislav [e{eq: To nemam pred sobom. Tuìlac Yefri Najs: Molim posluìteqa da mi vrati taj papir. To je tabulator 44. Mo`da je ovde. Da li moète da pro~itate taj pasus, molim vas, gde kaè ja sam se za Hag pripremio mimo Milo{evi}a. Svedok dr Vojislav [e{eq: Pitawe novinarsko je bilo Strani mediji pi{u da vas Slobodan Milo{evi} priprema za Hag, to je pitawe. Na to pitawe ja odgovaram Ja sam se za Hag pripremio mimo Milo{evi}a, moète li zamisliti slede}u scenu: na ha{kom procesu sedim na optuèni~koj klupi i neprekidno jednu praznu stolicu drìm pored sebe, rezervi{em je za Milo{evi}a? I ona ja retorsko pitawe postavqam Kako da me Milo{evi} uputi u Hag, a da prethodno tamo ne po{aqe Radmila Bogdanovi}a, Mihaqa Kertesa, Jovicu Stani{i}a, Radovana Stoj~i}a Bayu, Franka Simatovi}a Frenkija i druge. Ovo je intervju nakon mog izlaska iz zatvora. Tuìlac Yefri Najs: Hvala, hvala, moèmo se zaustaviti ovde. To je iz 1994. [ta je to u va{oj svesti vezivalo ovog optuènog sa Kertesom, Bayom, Frenkijem i Stani{i}em? Svedok dr Vojislav [e{eq: Kqu~no je pitawe {ta je to pojedine strane i doma}e novinare motivisalo, {ta je u wihovoj svesti stvorilo pretpostavku da mene Milo{evi} sprema za Hag? Tuìlac Yefri Najs: Ne, ne moram da insistiram na ovom pitawu, ako budem imao vremena, jer ste vi kazali za nekoliko qudi da su u~estvovali u zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu i vi ste to ~inili 1994. godine, ja se pitam {ta je to u va{oj svesti bilo {to je povezivalo ove qude jo{ pre nego {to su te optu`nice podignute? Molim vas recite. Svedok dr Vojislav [e{eq: U mojoj svesti je bilo da novine pi{u da Slobodan Milo{evi} mene priprema za Hag. Ja sam prvo demonstrirao da se Haga ne bojim, jer sam se nakon tih {pekulacija sam telefonom javio u Hag i vi verovatno imate dokaze da sam se dva ili tri puta javqao telefonom. [ta je u mojoj svesti? Ne moète vi mene da prinudite na odgovor koji vi prièqkujete. Ja ovde uzvra}am napad Milo{evi}u i dajem izjavu zbog koje u javnosti izazivam smeh odoh ja u Hag, pored sebe }u dràti praznu stolicu za gospodina Milo{evi}a. Ja to tempiram da izazovem smeh u javnosti. Pa onda napadam neke kqu~ne ranije i tada{we kqu~ne qude policije Radmilo Bogdanovi} je bio ministar do 1991. Mihaq Kertes je 1992. bio savezni {ef Udbe, Jovica Stani{i} Udbe Srbije, Radovan Stoj~i} Baya policijski general, Franko Simatovi} {ef Obave{tajne uprave Udbe i tako daqe. Ja re|am, zna~i, ~itav niz tada{wih i ranijih policijskih funkcionera.
684
Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala vam. Gospodine Najs, mora}emo da sa ovim nastavimo sutra. Nastavqamo sutra u 9 ujutru.

Dvanaesti dan, 15. septembar 2005. godine Slu`benik suda: Molim ustanite. Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju zaseda. Izvolite sesti. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Najs, nastavite Tuìlac Yefri Najs: Sada mogu da svima podelim odlomak iz kwige iz koje je ~itao svedok ju~e sa grafoskopa, molim da se to podeli svim stranama u postupku kao i sudijama i da onda dobije broj dokaznog predmeta. Za informaciju sudija, svedok }e se setiti da je o ovome govorio dok je svedo~io, rekao je da ako on bude ovde u Hagu, onda }e dràti jednu praznu stolicu za optuènog, pitaju}i kako optuèni moè da ga po{aqe u Hag bez Bogdanovi}a, Kertesa, Stani{i}a, Simatovi}a Frenkija i drugih. Sekretar: Dokazni predmet 900. Tuìlac Yefri Najs: Pitawe, gospodine [e{eq, po{to smo ju~e malo prebrzo ovo pro{li, kako se to desilo 1994. godine da ste vi mogli da kao potencijalne kandidate za su|ewe pred ovim sudom nazovete ovog optuènog, Kertesa, Stani{i}a Bayu, Bogdanovi}a i Simatovi}a? Kako ste bili u stawu? Svedok dr Vojislav [e{eq: To je pre svega jedna duhovita dosko~ica na tezu da }e gospodin Milo{evi} mene poslati u Hag. Ja odgovaram da }u, ako on mene po{aqe, dràti jednu praznu stolicu za wega. Onda mu prozivam glavne policijske funkcionere. To zna~i jedno politi~ko prepucavawe pred publikom koja tome aplaudira, koja se tome smeje, koja to smatra duhovitim {tosom. I vi sada ono {to je stvar politi~kog prepucavawa u uzavrelom srpskom politi~kom ìvotu tretirate na jedan ozbiqan na~in. A to je nemogu}e. Ovo je duhovita dosko~ica i cela srpska javnost je to shvatila kao duhovitu dosko~icu. Pretpostavqam da je to gospodina Milo{evi}a nerviralo u tom momentu meni je i bio ciq da ga iznerviram. Ali, to nikakav dubqi smisao nema. Tuìlac Yefri Najs: U redu. Shvatam {ta govorite, {to se ti~e materijala koji ste obezbedili tokom vikenda i raznih kwiga, mogu li da rezimiram te odlomke koje ste na taj na~in predstavili sudu. Rekli ste neke stvari govorili ste neke stvari, po~ev od po~etka 1990, pa ~ak 1889, 1990, ne{to u smislu da je francuska obave{tajna slu`ba bila ume{ana, pa ~ak i odgovorna za Srebrenicu. Da li je to ta~no? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Po mojim saznawima... Tuìlac Yefri Najs: Hvala vam. Svedok dr Vojislav [e{eq: kao potpredsednika Vlade Srbije francuska obave{tajna slu`ba je inscenirala masakr muslimanskih ratnih zarobqenika u Srebrenici.
685
Tuìlac Yefri Najs: Drugo, niste nam dali reference odlomke ni iz kakvih va{ih kwiga ili intervjua ili bilo kojih drugih materijala u bilo kojoj fazi koji bi govorili o tome da su stvari koje ste govorili o ovom optuènom 1993. neistinite. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam vam dao ju~e iz nekoliko mojih kwiga ve}i broj fragmenata u kojima ja naknadno obja{wavam da je to sve izre~eno u àru politi~ke borbe, u vreme èstokog sukoba kroz vo|ewe propagandnog rata, a vi izbegavate da to predstavite. Tuìlac Yefri Najs: Gospodine [e{eq, molim vas, molim vas slu{ajte pitawe: moète li nam ukazati, molim vas, na neko od va{ih dela, kojih ima 50 ili 60, gde pi{e sve ove stvari koje sam govorio o Milo{evi}u 1993. godine su apsolutno neistinite; on nije imao nikakve veze sa slawem dobrovoqaca, ni ovamo, ni tamo, nigde. On nije bio, nije imao kontrolu, da li postoji neko mesto u svim va{im delima gde moèmo to da na|emo? To èlimo da znamo. Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, ja govore}i nekoliko godina posle o onome {to sam iznosio protiv gospodina Milo{evi}a dajem jedan op{ti stav koji to sve podrazumeva, a koji bi to normalan ~ovek i ozbiqan politi~ar naknadno opet ulazio u pojedinosti. Znate, ja sam rekao to i to konkretno, ja sam rekao bra~ni par âu{esku pa sada ja to opovrgavam. Ja sam rekao Crvena ve{tica iz Tolstojeve pa opovrgavam. Ja sam rekao Crveni diktator sa Dediwa pa opovrgavam. Znate, to je besmisleno. Jednim op{tim stavom ja sam sve opovrgao, ne ponavqaju}i opet sve ono {to sam ranije rekao. I za{to bih ponavqao to sve, ako sam jednim op{tim stavom sve opovrgao. Tuìlac Yefri Najs: ûli smo va{ odgovor. Tre}e, u svemu {to ste napisali... Sudija Bonomi: Da li odgovor glasi da nema ni{ta napismeno? Tuìlac Yefri Najs: Tako sam ja shvatio. Moète me ispraviti ako sam ja ne{to propustio ili pogre{no shvatio. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam rekao ima da napismeno, a gospodin Najs ne}e u tome da prepozna to, a ne}e da vam ovde predo~i fragmente za koje sam ja ju~e ukazao. Sudija Bonomi: Zna~i, vi kaète da postoji neki odlomak ozna~en u va{im kwigama koje ste nam uru~ili ju~e, koji jasno pokazuje da ste vi zavaravali publiku svojim ranijim izjavama po~etkom 1990-tih? Svedok dr Vojislav [e{eq: Koji jasno govori da sam sve u napadima na gospodina Milo{evi}a od 1993. do 1996. izneo sa konkretnim ciqem, èle}i konkretne politi~ke efekte u sukobu. Dakle, koje negiraju ~iwenicu... Sudija Bonomi: Poenta je u tome da ste vi ozna~ili takve pasuse u odlomcima koje ste dali gospodinu Najsu da kopira ju~e. Da li ste to uradili? Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodine sudijo, poenta je u tome ja }u vas podsetiti, sholasti~ari su u sredwem veku vodili veliku raspravu koliko magarac ima zuba. Sudija Bonomi: Stra{no bih voleo da mi samo odgovorite na pitawe, da li kaète da ste ozna~ili odlomke u nekim kwigama koje ste ju~e dali go686
spodinu Najsu, odlomak koji daje odgovor na ovo pitawe da li negde ima napismeno da je sve {to ste govorili ranije jednostavno zavaravawe i politi~ka propaganda ili kaète da je to napisano negde drugde i treba da traìmo negde drugde? Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodine Bonomi, sve je u odlomcima... Sudija Bonomi: Da li je to potowe ili prvo? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ba{ to da je to bila politi~ka propaganda. Sudija Bonomi: Zna~i, ovo prvo je {to sam rekao vi ste ozna~ili odlomak iz koga se jasno vidi da ste ranije davali neta~ne izjave, te odlomke ste dali gospodinu Najsu da kopira, da li je to odgovor? Svedok dr Vojislav [e{eq: Dao sam mu sedam, osam takvih... Sudija Bonomi: U redu je. Sedam ili osam, odli~no. Gospodine Najs, da li }ete nam dati kopije svega {to je ozna~eno. Tuìlac Yefri Najs: Sigurno. Sudija Bonomi: Da li }e biti prevedeno? Tuìlac Yefri Najs: Trenutno mi poku{avamo da uradimo prevod. Ja }u se potruditi. Sudija Bonomi: Onda moèmo da ~ekamo prevod. Tuìlac Yefri Najs: Ja }u pregledati ponovo taj materijal danas u svetlu odgovora koji sam dobio, ali koliko sam shvatio iz prvog ~itawa, radi se o tome {to sam ja upravo rekao u svom pitawu. Pozabavi}u se time, ~asni sude i verovatno }emo tokom druge sednice videti {ta sam uspeo da uradim. Pitawe, posledwe pitawe o tom materijalu glasilo je ovako, seti}ete se da sam ja bio zainteresovan da otkrijem da li ste vi na neki na~in javno, da su na neki na~in vlasti u Srbiji javno priznale ili otkrile {ta se desilo u Srebrenici pre nego {to je Erdemovi} dao svoj intervju novinarima i pre nego {to je to obelodaweno? To se desilo 21. februara 1996. Da li ste vi nama uru~ili me|u va{im kwigama i svemu {to ste napisali ne{to {to pokazuje da su vlasti u Srbiji javno priznale {ta se desilo u Srebrenici pre 21. februara 1996? Svedok dr Vojislav [e{eq: Vi sada mewate temu rasprave. Od jula 1995. kada se desio zlo~in u Srebrenici do hap{ewa Erdemovi}a ja nisam ni{ta o tome rekao, jer nisam ni znao ba{ ne{to posebno. Ne{to {to sam na~uo, posebno saznao nije bilo dovoqno za javni istup. Ali to je period mawi od godinu dana, ja nemam podataka da su vlasti o tome govorile. Tuìlac Yefri Najs: Gospodine [e{eq, hvala vam, jednostavan odgovor je ne, na Srebrenicu }emo se vratiti malo kasnije. Sada ho}emo samo da se pozabavimo ovim dokumentima koje ste nam dali. Da pogledamo jo{ nekoliko stvari koje ste rekli. Po~e}emo, slede}i dokument stiè, to je odlomak iz va{e kwige Radikali su za selo, grad i ~astan rad. Po{ten rad, od 12. decembra 1993. Kad pogledate na stranu 91. na BHS, a mi imamo to na engleskom... Svedok dr Vojislav [e{eq: [ta je to BHS? Ja to ne razumem. Tuìlac Yefri Najs: @elite li da kaète da ne razumete re~ koja se koristi u tom smislu u ovom sudu ili ne èlite namerno da razumete. BHS
687
je re~ koja se redovno koristi u ovom sudu da ozna~i jezik koji se govori svuda ili u nekim delovima biv{e Jugoslavije. Da li to shvatate? Svedok dr Vojislav [e{eq: Dajete novi naziv za srpski jezik. Imate li vi lingvisti~ko upori{te za to? Nemojte da vre|ate moj jezik. Postoji srpski jezik, vi poku{avate da mu nadenete naziv BHS. To je protiv svih lingvisti~kih kriterija i pravila. I nemojte da vre|ate i moj narod i moj jezik na taj na~in. Ja govorim srpskim jezikom i razumem samo srpski jezik. Prvo ste izmislili bo{wa~ku naciju, sada ho}ete da izmislite bosanski jezik. Predsedavaju}i sudija Robinson: Idemo daqe. Tuìlac Yefri Najs: Gospodine [e{eq, ve} vam je re~eno, nije na vama da odredite kako }e se postavqati pitawa i kako }e se odgovarati na wih. Ja sam sa vama koristio uglavnom re~ srpski jezik, ali uobi~ajeno je u ovom sudu radi politi~ke neutralnosti da se govori BHS, {to zna~i bosansko-hrvatsko-srpski. Ja nisam siguran za{to je to tako i ne zanima me. Va{a primedba je evidentirana. Sada pogledajte, molim vas, strana 97. dokumenta pred vama, tabulator 39. Da li se tu govori u jednom pismu i pi{e, pismo je napisano u Milo{evi}evom kabinetu, Milo{evi} je pozvao Marti}a, Hayi}a i Novakovi}a... Svedok dr Vojislav [e{eq: original Prevodilac: Upravo traìmo, tek sada smo dobili broj strane. Tuìlac Yefri Najs: Moète vi da ~itate original. Svedok dr Vojislav [e{eq: Nije mi te{ko. Tuìlac Yefri Najs: Hvala vam. Svedok dr Vojislav [e{eq: Pitawe koje ovde nije prisutno, a re~ je o saop{tewu za javnost koje je izdao Milan Marti} sa grupom rukovodilaca Srpske Krajine o kome je ju~e bilo re~i, na koje sam ja odgovorio napadom na Milana Marti}a. Novinar meni postavqa neko pitawe o tom pismu, i ovde ne vidimo koje je pitawe, na pitawe ja odgovaram, da. A onda kaèm. Pismo je napisano u kabinetu Slobodana Milo{evi}a, Milo{evi} je sazvao Marti}a, Hayi}a, Bjegovi}a i Mileta Novakovi}a i naterao ih da potpi{u to pismo. Hayi}a nije imao {ta da tera, on je odmah potpisao. Bjegovi} je, tako|e, vrlo vezan za reìm Socijalisti~ke partije i sada je on u toj Srpskoj partiji socijalista koju je reìm odavde formirao u Krajini, koja nema nikakvog upori{ta u narodu ali ima direktnu reìmsku podr{ku odavde. Mile Novakovi} je posle ova svoja dva fijaska, posebno ovog iz septembra, vrlo uzdrmane pozicije u Krajini. Govorili su o wegovom smewivawu. I ve} je sve bilo spremno za wegovo smewivawe, trebalo je da general Mile Mrk{i} ode na wegovo mesto komandanta, odnosno na~elnika glavnog {taba srpske vojske. I on u takvoj jednoj situaciji, tako|e, potpisuje. Milan Marti} se kolebao, malo se suprotstavqao, me|utim, kako mu je Milo{evi} ultimativno nastupio i zapretio mu, on je potpisao. îm je to potpisao on je bio kupqen i tako daqe. Tuìlac Yefri Najs: U redu, hvala. To je dovoqno. Da vidimo sada, hvala {to ste pro~itali kompletan pasus, a ne samo ono {to je ozna~eno. Da li se iz ovoga vidi da je u realnosti optuèni imao vlast nad raznim qudima, a konkretno nad Marti}em i Hayi}em?
688
Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Tuìlac Yefri Najs: Da li je to ne{to {to ste vi samo izmislili da biste napisali u kwizi? Svedok dr Vojislav [e{eq: Nisam ni izmislio, samo istina je negde na sredini, gospodine Najs, i sada }u vam je izloìti. Prvo, gospodin Milo{evi} je imao izvesnog uticaja na ove qude. Na neke je imao ve}i uticaj na neke mawi, na neke nije morao da uti~e. Jer ja sam sa Hayi}em bio u tolikom neprijateqstvu da je on jedva ~ekao da potpi{e ne{to. Me|utim, u ovom trenutku kao ~iwenicu ja imam pred sobom da su Milan Marti}, Goran Hayi}, Bjegovi} i Mile Novakovi} u jeku na{eg radikalskog sukoba sa Socijalisti~kom partijom i gospodinom Milo{evi}em izdali saop{tewe u kome osu|uju nas srpske radikale i mene li~no. Ja onda gradim pretpostavku, ja ne znam jesu li oni bili kod gospodina Milo{evi}a, ja nisam ni video taj sastanak, niti imam informaciju da su bili, ja insinuiram, pretpostavqam da je to ura|eno pod wegovim uticajem i ja nastupam... Tuìlac Yefri Najs: Shvatam, zaustavite se tu, molim vas. Molim vas, prestanite da vi~ete i govorite ti{e. Nama je veoma te{ko da pratimo Moèmo li samo da vidimo kakav je kraj va{eg odgovora? Vi gradite pretpostavku, nikada niste prisustvovali tom sastanku, samo pretpostavqate da su oni bili pod wegovim uticajem i ovo ste tako napisali. Je li to tako? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Ja pretpostavqam da je to bio uticaj ili gospodina Milo{evi}a ili rukovodstva wegove partije. Tuìlac Yefri Najs: Molim da ovo u|e u dokazni materijal. Sudija Bonomi: Tu mnogo vi{e pi{e, mnogo toga je vi{e re~eno na po~etku odgovora. Tu se kaè da nisam samo izmislio. Istina je negde u sredini. Pre svega gospodin Milo{evi} jeste zaista imao nekog uticaja na te qude. Tuìlac Yefri Najs: Tako je, ~asni sude. Sudija Bonomi me podse}a da vi priznajete da je postojao neki uticaj na te qude. Vi priznajete da je Milo{evi} imao nekog uticaja na te qude. Ali {to se ti~e ostalog vi samo gradite pretpostavku, da li je to va{ stav? Svedok dr Vojislav [e{eq: Sama ~iwenica da oni javno nastupaju sa saop{tewem protiv mene li~no i protiv Srpske radikalne stranke u jeku sukoba izme|u nas i Socijalisti~ke partije i gospodina Milo{evi}a govori da su oni opredeqeni na jednu stranu. A druga ~iwenica ovde je i ovaj Bjegovi} koji je bio predsednik Srpske partije socijalista Srpske Krajine. Ja ovde kaèm da je reìm odavde formirao, to je prenagla{eno, oni su formirani uz pomo} Socijalisti~ke partije Srbije mada tamo nisu imali nikakvog upori{ta. Jer Socijalisti~ka partija Srbije nikada nije volela Srpsku demokratsku stranku i nije bilo me|upartijskih odnosa i Socijalisti~ka partija Srbije, je èlela da tamo bude... Tuìlac Yefri Najs: Napravimo malu pauzu ovde. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, prevodioci vas mole da usporite. Mogu li ja da vas pitam slede}e: vi nemate nikakvih konkretnih dokaza da je gospodin Milo{evi} prisilio Bjegovi}a i Marti}a da potpi{u?
689
Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja nemam nikakvih dokaza, ali ja èlim da wih politi~ki diskvalifikujem insinuirawem da su bili pod pritiskom iznose}i tu tvrdwu u javnost. Razumete, oni mene napadaju, ja sada wima uzvra}am, e vi ste to uradili zato {to vas je Milo{evi} naterao. To je jedno politi~ko prepucavawe. Predsedavaju}i sudija Robinson: A {to se ti~e Marti}a, vi nemate konkretnih dokaza da je gospodin Milo{evi} wemu dao ultimatum, stavio ultimatum i onda ga je naterao da potpi{e, da mu je pretio. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Nemam nikakvih dokaza. Ali ja poku{avam, kao {to vidite iz ovoga teksta, ja sada insinuiram i razlike me|u potpisnicima èle}i me|u wima razdor. Onda kaèm Hayi} je jedva ~ekao da tako ne{to potpi{e, pa Bjegovi} je svakako socijalista, pa Marti} se kolebao, nije hteo pa na kraju je ipak pristao i tako daqe. Znate, ja imam front politi~kih protivnika pred sobom, ja sada u mojoj politi~koj taktici èlim da ih nekako razbijem i poku{avam neku razliku napraviti. Kao {to sve ono {to su oni za mene izneli, vi nemate pred sobom, je tako|e insinuacija, izmi{qotina i tako daqe. Ja odgovaram... Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala vam. Sudija Bonomi: Gospodine [e{eq, na po~etku svog odgovora kada mislim da ste poku{avali da nam date pravo obja{wewe va{eg stava, a niste govorili o svojim ranijim pisawima, rekli ste da je uticaj gospodina Milo{evi}a varirao zavisno od osobe. Ako pogledamo na na~in na koji ste predstavili te pojedince, moèmo li da pretpostavimo da je, po va{em mi{qewu, Milo{evi} imao zna~ajnog uticaja na Hayi}a? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja ne mogu da kaèm sada da je imao nekog zna~ajnog uticaja na Hayi}a, jer ja sam sa Hayi}em ve} ranije nekoliko godina u neprijateqstvu i Hayi} jedva ~eka da nastupi protiv mene. Imao je uticaja na Bjegovi}a, jer uz pomo} Socijalisti~ke partije Srbije je formirana Srpska partija socijalista Krajine. Znate, Milan Marti} se opredelio, bio je sa mnom ranije u prijateqskim odnosima, ovde se jasno opredelio za gospodina Milo{evi}a, protiv mene. Znate, politi~ki govor ne traì uvek za svaki detaq konkretan dokaz, kao {to to traì sudski postupak. Ne moè ono {to se kaè u politi~kom govoru biti identi~no svedo~ewu na sudu, bar po mom mi{qewu. Predsedavaju}i sudija Robinson: Moram ponovo da vas pitam, ta~nije da vas zamolim da govorite malo sporije. To su me zamolili prevodioci. Sudija Bonomi: Sada sam u situaciji da zapravo ne razumem {ta govorite, zato {to ste zapo~eli ovaj odgovor rekav{i pre svega, gospodin Milo{evi} je imao izvesnog uticaja na ove qude, zatim ste rekli na neke mawe, na neke vi{e, od tih ~etvorice. Ja sada poku{avam da saznam na koga je imao vi{e uticaja, na koga mawe, moète li na to odgovoriti? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja vam kaèm da je imao najvi{e uticaja na Bjegovi}a, jer je Bjegovi}eva Srpska partija socijalista u Krajini formirana uz direktnu neposrednu pomo} partije gospodina Milo{evi}a. Pazite sada, ovo su sve najvi{i funkcioneri... Sudija Bonomi: A prema vama, kakav je bio wegov uticaj na Hayi}a?
690
Svedok dr Vojislav [e{eq: Evo u ovom konkretnom slu~aju su se poklopili interesi gospodina Milo{evi}a da ima podr{ku u sukobu sa srpskim radikalima i sa mnom li~no, a sa druge strane i gospodin Hayi} je imao èqu da se prikqu~i tom udaru na Srpsku radikalnu stranku, jer smo mi ve} prethodno u neprijateqstvu. Ja ne znam sada konkretno wegov odnos sa gospodinom Milo{evi}em, nikada tome nisam prisustvovao. Znate, vi sada od mene traìte nemogu}e, da vam ja objasnim kakav je odnos izme|u gospodina Milo{evi}a i gospodina Hayi}a. Pa ja sam od 1991. godine u sukobu sa gospodinom Hayi}em i samo negativne izjave o wemu dajem. Predsedavaju}i sudija Robinson: Zna~i, gospodine [e{eq, taj izvadak je onda u potpunosti nepouzdan kada je rije~ o utjecaju koji je gospodin Milo{evi} imao nad tim qudima, Barem kada je re~ o Bjegovi}u. Jer ovde stoji da ga je trebao prisiqavati da potpi{e pismo. Svedok dr Vojislav [e{eq: Bjegovi}a? Predsedavaju}i sudija Robinson: Da. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Prvo, ovde nigde ne stoji da je trebalo Bjegovi}a prisiqavati, ovde stoji da je Marti}a trebalo prisiqavati. Gospodine Robinson, nema toga za Bjegovi}a. Jo{ kaèm on je vrlo vezan za reìm Socijalisti~ke partije. Sudija Bonomi: Ispravite me ako sam ja to pogre{no zapamtio, ali kada smo u glavnom ispitivawu razmatrali pitawe sudjelovawa drugih osoba koje su navedene u optu`nici kao sudionici zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata, zar vi niste rekli da je potpuno nemogu}e da je gospodin Hayi} sudjelovao u bilo kakvom zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu zajedno sa optuènim? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam rekao da je nemogu}e da je sa mnom u~estvovao u ne~emu, jer smo bili neprekidno u sukobu. Ja tvrdim da optuèni nije bio ni u kakvom zlo~ina~kom poduhvatu. Ali ima jo{ jedan detaq, gospodine Bonomi, ovde. Kada je smewen Milan Babi}, za predsednika Republike Srpske Krajine je izabran je Goran Hayi}. Vlast u Beogradu je smatrala Gorana Hayi}a povoqnijim re{ewem od Milana Babi}a. I to je ~iwenica, koja se ne moè sporiti. Sudija Bonomi: Ja sam mislio da se va{ prethodni odgovor protezao i na to da se moè re}i da nije bilo nikakvog zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata izme|u optuènog i Hayi}a. A sada kaète da vi nikada niste bili tamo, tako da ne znate kakav je bio odnos izme|u wih. No u svakom slu~aju moèmo sada i}i daqe. Hvala. Svedok dr Vojislav [e{eq: Nije bilo zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata. Apsolutno ga nije bilo na srpskoj strani, me|u srpskim najvi{im politi~kim i vojnim funkcionerima. I ostajem do kraja na toj tvrdwi. Ali vam ovde pokazujem da odnos izme|u gospodina Milo{evi}a i pojedinih od ovih qudi nije bio iste vrste. S nekim je bio bliì, s nekim je bio daqi, s nekim je bio mawe korektan, s nekim vi{e korektan i tako daqe. Ja ~ak i ovde u jeku sukoba sa gospodinom Milo{evi}em tako|e to stavqam do znawa. Sudija Bonomi: Hvala.
691
Tuìlac Yefri Najs: Imam jedno pitawe za vas u vezi sa ovim pasusom i to }e pitawe definirati tezu optu`be. Gospodine [e{eq, kada ste dali ovakve detaqe koji se mogu na}i u ovom pasusu, kada ste razlikovali jedne od drugih, vi ste otkrili da ste tada govorili istinu. Istinu koju sada nastojite sakriti time {to laète pred ovim sudom. To je teza optu`be o vama kao svedoku. Da li me shva}ate? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ta va{a teza je la`na. Ja ovde govorim da sam napadao potpisnike jednog saop{tewa. I naravno, pomalo u svemu tome insinuirao. Znate, postoji ne{to {to se zove simbolika politi~kog govora. Kada se kaè u kabinetu gospodina Milo{evi}a, to ne zna~i bukvalno u wegovom kabinetu nego pod izvesnim uticajem. Tuìlac Yefri Najs: Mislim da smo dobili odgovor. Molim da se ovaj dokument uvrsti u spis. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da. Tuìlac Yefri Najs: Molim broj. Predsedavaju}i sudija Robinson: Koji }e biti dokazni broj? Sekretar: 901. Tuìlac Yefri Najs: A sada idemo na jedan drugi dokazni predmet, to je dokument koji je ve} uvr{ten u spis pod brojem 326. tabulator 11, to je karta Republike Srpske Krajine koja je uvr{tena u spis putem Milana Babi}a. Molim da se kopija dade sudu i svjedoku. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja jo{ nisam dobio kopiju. Tuìlac Yefri Najs: Ta se kopija nalazi na grafoskopu. Molim vas da to pogledate na ekranu pred vama. Prvo, op}enito pitawe je sqede}e. Ako pogledamo granice Republike Srpske Krajine, da li se one u izvjesnoj mjeri podudaraju sa granicama Velike Srbije. Za koju ste se vi uvek zalagali, samo da ili ne? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa ne moè se re}i da se poklapaju sa granicama Velike Srbije zapadna granica Velike Srbije u ideolo{koj projekciji Srpske radikalne stranke je linija Karlobag, Ogulin, Karlovac, Virovitica. Ovde Srpska Krajina ima granicu ne{to ju`nije od Karlobaga. Mnogo ju`nije od Ogulina... Tuìlac Yefri Najs: Ali sli~ne su, zar ne? Svedok dr Vojislav [e{eq: Nisu sli~ne, ne moè se re}i. E sada, koja je kqu~na razlika. Moè se formalno re}i {to se ti~e zapadne granice da je sli~no. Cela centralna Slavonija je ukqu~ena u na{ ideolo{ki projekat Velike Srbije, a ta Slavonija se nije nalazila u sastavu Republike Srpske Krajine. U na{em ideolo{kom projektu ovde nema praznog prostora. Tuìlac Yefri Najs: Dobro. Molim sada sudskog posluìteqa da kartu dade svjedoku, a da na grafoskop stavi engleski dokument, to je legenda za ovu kartu. Ako pogledamo tu legendu, vidimo da je to karta usta{kog genocida nad narodom Srbije u Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj izme|u 1941. i 1945. Mislim da to tu stoji, zatim se spomiwe wema~ki predstavnik koji je napisao da su usta{e ubile vi{e od milion pravoslavnih Srba: djece, èna i starijih. Zatim, vidimo i spomiwawe genocida, masovnog genocida koji su usta{e po~inili nad srpskim narodom i tako daqe. Dakle, sve su te stvari
692
obeleène na karti koja je objavqena u vrijeme postojawa Republike Srpske Krajine. Gospodine [e{eq, da li prihva}ate tvrdwu da je u devedesetim godinama koncentrirawe pa`we qudi na te povjesne tragi~ne doga|aje, tragi~ne, ali povjesne doga|aje, imalo za svrhu podstrekivawe qudi na nasiqe? Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, ovde ima jedan falsifikat. Nisu ovde usta{e ubijale narod Srbije nego srpski narod koji je vekovima ìveo na teritoriji takozvane Nezavisne Dràve Hrvatske. To je krupan falsifikat antisrpske prirode, imate ga na po~etku ovoga papira. Drugo, sve do 1990. godine, do pada komunizma, bilo je zabraweno otvarawe srpskih masovnih grobnica iz Drugog svetskog rata. Tek kada su u Bosni i Hercegovini pobedile nacionalne stranke, Stranka demokratske akcije muslimanska, Srpska demokratska stranka, Hrvatska demokratska zajednica, stvoreni su uslovi da se otvore kra{ke jame i druge masovne grobnice i da se izvr{i sahrana posmrtnih ostataka likvidiranih srpskih civila u Drugom svetskom ratu. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, nakon ovog kontekstualnog uvoda molim vas lepo da odgovorite na pitawe. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja odgovaram na pitawe. To {to su otvarane masovne... Predsedavaju}i sudija Robinson: Odgovorite direktnije na pitawe. Svedok dr Vojislav [e{eq: Godine 1990. i 1991. otvarane su masovne srpske grobnice iz Drugog svetskog rata da bi `rtve bile pristojno sahrawene i verski opojane, da bi se verski obred obavio. To je bio jedini razlog, a ne u sklopu priprema rata. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, ponovi}u vam pitawe koje je postavio gospodin Najs. Pitawe je glasilo da li prihva}ate da je koncentrirawe pa`we qudi u godinama devedesetim na povjesne tragi~ne doga|aje iz ~etrdesetih godina za svrhu imalo podstrekivawe qudi na nasiqe? Ja sam vam dozvolio... Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Predsedavaju}i sudija Robinson: Nije. Dobro, u redu. Gospodine Najs, nastavite. Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodine Robinson, bez toga moj odgovor ne bi bio kompletan. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da, ja sam vam to dopustio, me|utim, u nekom trenutku morate i odgovoriti. Tuìlac Yefri Najs: Gospodine [e{eq, da li ste se vi slobodno izraàvali kada god vam je to odgovaralo o tim povjesnim, tragi~nim doga|ajima, dakle, o tome kako su usta{e po~inili genocid nad Srbima? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja li~no sam se slobodno izraàvao, ali osamdesetih godina pretile su represivne mere reìma i ja sam iskusio mnoge represivne mere. Drugo, 1990. godine pobe|uje Tu|man u Hrvatskoj i izjavquje da nastavqa tradicije tog usta{kog reìma. Tuìlac Yefri Najs: Gospodine [e{eq, slu{ajte molim vas, moja pitawa i odgovorite na wih ako moète. Da li prihva}ate da je skretawe pa693
`we qudi na te doga|aje imalo za svrhu podjelu dru{tva, imalo za svrhu to da se u dru{tvu stvori atmosfera mi i oni? Da li prihva}ate da je to bio efekat skretawa te pa`we? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne i niko organizovano sa srpske strane nije skretao tu pa`wu. Pre svega, rodbina stradalih u Drugom svetskom ratu, ~im se vlast promenila, po~ela je da se samoorganizuje i pristupa otkopavawu masovnih grobnica i sahrani svojih najdraìh na pravim grobqima, u crkvenim objektima i tako daqe. Nije to bila manipulacija `rtvama nego prvi put da su qudi imali slobodu da sahrane `rtve kako to nalaù i moralni i verski obziri. Tuìlac Yefri Najs: I kona~no, o ovoj op}enitoj temi da li prihva}ate da su ove dve vrste doga|aja podse}awe qudi na prethodne patwe i stvarawe kulture mi i oni na mjestima gde se to doga|alo, da su to dvije stvari koje, kada se dogode zajedno, veoma lako mogu navesti qude da po~ine te{ke, ponekad ~ak genocidne zlo~ine? Svedok dr Vojislav [e{eq: To nije istina, to nije ta~no, a u ovom ratu genocidnih zlo~ina nije bilo, u ovom sada posledwem ratu. Iako ste vi ovde falsifikovali podatke oko Srebrenice i poku{ali da dokaète genocid, to je falsifikat i to }e vam pasti makar na sudu istorije. Jer ni tamo nije bilo genocida. Sudija Bonomi: Ja bih htio da mi jedna stvar bude jasna. Rekli ste da su masovne grobnice otvorene po~etkom devedesetih da li su to bile grobnice u Bosni? Svedok dr Vojislav [e{eq: To su bile grobnice u Bosni, da. Sudija Bonomi: Hvala. Tuìlac Yefri Najs: U redu, moèmo vratiti ovaj dokument. On je ve} u spisu ne moramo se time daqe baviti. A sada idemo na naslovnu stranu devetog broja ~asopisa, Velika Srbija. Ako imamo rezervnu kopiju mo`da je moèmo staviti na grafoskop. Tabulator 46c. Ovde vidimo naslov i ne{to pri dnu. Naslov je od Od Ohrida do jadranske plaè svud su straè generala Draè. Moète li nam to ukratko objasniti? Svedok dr Vojislav [e{eq: Vidite da su ovo stihovi, da se rimuje. To je jedna od narodnih pesama, dva stiha iz we. Od Ohrida do jadranske plaè svud su straè generala Draè, vidite da su stihovi? Ho}ete da vam tuma~im srpsku narodnu poeziju? Tuìlac Yefri Najs: Ne, mene, ustvari, vi{e zanima ovo dole pri dnu, me|utim, prije toga recite nam {to je karta koju sada gledamo, da li je to karta Velike Srbije? Svedok dr Vojislav [e{eq: Karta Velike Srbije. Tuìlac Yefri Najs: Zna~i, ovo je karta koja obuhva}a i ono za {to bi neki drugi mogli re}i da je Bosna i velike djelove onoga za {to bi neki drugi mogli re}i da je Hrvatska? Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, za{to neki drugi, i ja kaèm da ova karta obuhvata Bosnu. Ali, ova karta ne obuhvata Hrvatsku. Ovo su srpske zemqe. I ovde ìvi srpski narod: Srbi pravoslavci, Srbi muslimani i Sr694
bi katolici. To sam vam prvi dan obja{wavao i ova karta upravo potvr|uje to moje obja{wewe. Tuìlac Yefri Najs: Dobro, to je va{a definicija koju oni sami ne prihva}aju. A ovde doqe pri dnu, {to pi{e? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ovde pi{e Srbine, brate, ne zaboravi, ovo su srpske zemqe. Tuìlac Yefri Najs: Kakav ste vi efekat namjeravali posti}i na qudima koji su ~itali taj ~asopis godine 1990. time {to ste objavili da teritorij za koji drugi smatraju da pripada definitivno Bosni i Hrvatskoj, kakav ste efekat nameravali posti}i time {to ste to objavili, ~ini mi se, na naslovnoj strani va{eg ~asopisa? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ovo ovde {to ste predstavili bilo je na pole|ini, ali je sli~na karta u drugom broju ~asopisa objavqena na naslovnoj strani, tako da niste mnogo pogre{ili. Drugo, ja ovde jasno kaèm, odnosno kaèmo mi, koji smo ure|ivali novine, ne mogu ja sebi sve da prisvajam Srbine, brate, ne zaboravi. Tre}e, vi kaète ono {to je definitivno Bosna i Hercegovina, {to je definitivno Hrvatska. Vi bi trebali da znate da u istoriji ni{ta nije definitivno. Ni Velika Britanija va{a nije definitivna. Ko zna {ta istorija donosi. Ali ovo je sve~ano re~eno ovde Srbine, brate, ne zaboravi, ovo su srpske zemqe, ovo je amanet i na{im sinovima i na{im unucima, ovo su srpske zemqe i ovo jednog dana treba da bude sve Srbija. Tuìlac Yefri Najs: To je bilo godine 1990. Vi ste tada objavqivali, bilo vam je dopu{teno da objavqujete materijale koji su ohrabrivali qude da idu i da se bore. U isto vrijeme govorili ste stvari koje su ih podse}ale na strahote iz Drugog svjetskog rata. Da li shva}ate koliko ste vi tada bili opasni, gospodine [e{eq? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, ja uop{te nisam bio opasan. Ja sam predstavqao jednu srpsku narodnu vrednost u tom trenutku, koju mnogi nisu priznavali, a ja sam te vrednosti bio svestan. Drugo, 1990. godina je ve} godina gde se naslu}uje raspad Jugoslavije, gde je slovena~ki separatizam ve} u punom naponu. Slovenija odlazi. Tu|man je 1990. godine ve} do{ao na vlast. Mi smo list Velika Srbija pokrenuli u julu mesecu 1990. a Tu|man je do{ao na vlast u maju 1990, zna~i dva meseca posle Tu|manovog dolaska na vlast mi pokre}emo list Velika Srbija. I tre}e, osamdesetih godina, pre dolaska na vlast gospodina Milo{evi}a bila je ve} ne{to liberalnija atmosfera u Beogradu, pa Vladimir Dedijer objavquje ogromnu kwigu Zbornik dokumenata Vatikan i Jasenovac. Pa onda Milan Bulaji} objavquje nekoliko tomova kwiga o usta{kom zlo~inu genocida. Pa Antun Mileti}, koji je Hrvat, koga ste malo pre... Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala, gospodine [e{eq. Tuìlac Yefri Najs: Molim da se ovo uvrsti u spis. Sudija Bonomi: Gospodine Najs, imate li original ovog ~asopisa kako bismo mogli pogledati kartu, jer je fotokopija vrlo lo{a. Tuìlac Yefri Najs: Raspita}u se i re}i }u vam o tome ne{to vi{e za nekoliko minuta.
695
Sekretar: Dokazni broj 902. Tuìlac Yefri Najs: Ako imamo original, ja }u zatraìti da se original uvrsti u spis. Idemo daqe. Recite, koje je bilo opravdawe za to {to su Srbi zauzeli Vukovar? Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, Vukovar je bio srpski grad od vajkada, a pred rat u wemu ni Srbi ni Hrvati nisu imali... Tuìlac Yefri Najs: [to mislite re}i time? Kakvo je bilo stanovni{tvo Vukovara u vreme dok je napadnut da li znate postotak? Svedok dr Vojislav [e{eq: Vukovar nije napadnut, Vukovar je oslobo|en. Tuìlac Yefri Najs: U vreme kad je oslobo|en, kakav je bio nacionalni sastav Vukovara u postocima? Svedok dr Vojislav [e{eq: Naravno, to ne moè biti ba{ do kraja pouzdano, ni Srbi ni Hrvati nisu imali apsolutnu ve}inu, ali je negde bio ujedna~en procenat Srba i Hrvata, bilo je onda ne{to Jugoslovena, ne{to drugih nacionalnosti i tako, ni Srbi ni Hrvati nisu imali vi{e od 50 odsto. Tuìlac Yefri Najs: Zaustavimo se na trenutak. Da li su to bili pravi Hrvati koji su govorili ~akavski ili kajkavski ili la`ni Hrvati koji su govorili {tokavski i nekako zamislili da su Hrvati, {to su to bili? Svedok dr Vojislav [e{eq: To su bili la`ni Hrvati koji su govorili {tokavski, a koje je politika, stogodi{wa politika katoli~ke crkve obmanula da su Hrvati. Tuìlac Yefri Najs: Dobro. Razumijem. Zna~i, oni koji su poginuli, oni koji su patili tokom osloba|awa su, u stvari, prema va{im rije~ima bili Srbi i nekako ih je trebalo kazniti ili ~ak i ubiti zbog nekih vi{ih interesa. Iako oni nisu znali da su Srbi, mislili su da su Hrvati, oni su zapravo bili Srbi, pa {to su onda Srbi radili, za{to su napadali druge Srbe, kako vi shva}ate te doga|aje? Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, nisu Srbi napali nego su hrvatske paravojne formacije napale kasarnu JNA u Vukovaru i tako je po~eo sukob. Drugo, u Vukovaru su se pojavile hrvatske paravojne formacije Frawe Tu|mana i po~ele da maltretiraju srpsko pravoslavno stanovni{tvo pre nego {to je izbio sukob. Kao {to su nasrtali i na srpska pravoslavna sela u okolini Vukovara. A vi bi trebali da znate podatak iz Drugog svetskog rata: Bobota, ogromno srpsko selo i mnoga sela u okolini nasilno su pokatoli~avana u vreme Drugog svetskog rata da bi i od wih stvorili Hrvate navodne. Tamo{wi Srbi su bili uznemireni dolaskom Frawe Tu|mana na vlast, wima je zapretila egzistencijalna opasnost. A Hrvati su, hrvatske paravojne formacije prve napale kasarnu JNA u Vukovaru i tako je po~eo sukob sa JNA. Nisu Srbi napali, nego hrvatske paravojne formacije. Sudija Bonomi: Da li biste vi i{li tako daleko da kaète da je i Tu|man bio Srbin koji je mislio da je Hrvat? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Tu|man je poreklom Nemac i to je op{te poznata ~iwenica. I samo prezime mu kaè Tu|man, strani ~ovek, stranger man. To je wegovo prezime.
696
Tuìlac Yefri Najs: Imamo ovde transkript slede}eg video inserta to je broj 56. Ovo ide preko softvera Sanction. (Snimak:) Dr Vojislav [e{eq: Ovo je najja~e usta{ko upori{te. Kada padne Vukovar, usta{e nemaju {ansi. Razume se, onaj ko je do{ao ovde dobrovoqno da se bori, taj zna zbog ~ega je do{ao i za {ta se bori i wega ne treba ube|ivati da ide u borbu... Vrlo brzo smo stekli to poverewe i onda nam je reìm dao i kasarnu u Bubaw potoku. îtava jedna kasarna je bila samo za dobrovoqce Srpske radikalne stranke. Mi smo dobrovoqce okupqali u Beogradu, tu smo dobijali uniforme za wih, oru`je za wih, autobuse za prebacivawe na frontove i tako daqe. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Uobi~ajeni falsifikati na ovim BiBiSijevim snimcima. Nijednom gospodin [e{eq nije izgovorio re~ Srbija, nijednom. u prevodu, u titlovawu, tri puta se ponavqa re~ Srbija, nijednom je nije izgovorio u ovome {to je govorio. Ja vi{e uop{te ne znam kako moète da dozvolite da se upotrebqavaju takvi falsifikati iz dana u dan. BiBisijevi falsifikati su neverovatni. Neverovatni. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, ako je to tako, mi smo vam zahvalni na va{oj ispravci. Tuìlac Yefri Najs: Sudsko vije}e sigurno zna da, od kako smo primetili pote{ko}e sa titlovima na filmu, da pravimo uvijek nove prevode. Mene sada zanima prvi deo inserta. Tamo se ne spomiwe rije~ Srbija. Ono {to ste vi tada rekli, gospodine [e{eq, dok ste bili na ~elu jedne grupe naoruànih qudi, je da je to najja~e usta{ko upori{te i da kada Vukovar padne, usta{e ne}e imati {ansi. Isto tako, rekli ste da netko tko je do{ao tamo dobrovoqno da se bori, da zna za{to je do{ao i za{to se bori, stoga se ne mora nagovarati da ide u bitku. Recite nam sada, molim vas, {to su va{i qudi, {e{eqevci koji su i{li u Vukovar, {to su oni tamo i{li raditi? Svedok dr Vojislav [e{eq: Oni su i{li da se bore za slobodu Vukovara i da poraze usta{ke formacije koje su zauzele Vukovar, a usta{e to su hrvatski fa{isti. Tuìlac Yefri Najs: Da li se sje}ate da sam vas na samom po~etku ispitivawa pitao kako ste mogli razlikovati usta{e od neusta{a civile od necivila? Kako je u Vukovaru trebalo za{tititi one nesretne civile koji su mislili za sebe da su Hrvati? Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, JNA je {titila sve civile, i pravoslavne Srbe i katolike i sve ostale. Drugo, usta{e su se javno i otvoreno eksponirale u Vukovaru, u takozvanom Zboru nacionalne garde. To je bila usta{ka paravojna formacija Frawe Tu|mana, potpuno nelegalno formirana. Na severu od Vukovara, u Osijeku, ~ak je jedna formacija postojala koja je otvoreno za sebe govorila da je usta{ka, to je Glava{eva formacija. Oni su nosili i crne uniforme po ugledu na usta{e iz Drugog svetskog rata. Srpski narod je veoma jasno razlikovao usta{e od Hrvata i nikada tu nije pravio zabunu.
697
Tuìlac Yefri Najs: Da li su va{i qudi tamo i{li znaju}i da se od wih o~ekuje da ubiju one koje na|u? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. I ja sam neprekidno drào govore na ispra}aju dobrovoqaca u Beogradu kako srpski vojnici treba da se bore ~asno, vite{ki i hrabro na bojnom poqu, a kako treba da postupaju prema civilima, ratnim zarobqenicima, rawenicima protivne strane i tako daqe. Tuìlac Yefri Najs: U svakoj operaciji ~i{}ewa koristi se taj izraz ~i{}ewa odre|enog terena od odre|ene nacionalne grupe, neizbe`no nosi sa sobom rizik nasiqa i smrti. Gospodine [e{eq, zar ne? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da li se on slaè da je bilo neke operacije? Tuìlac Yefri Najs: Ne, za sada ne, to je pripremno pitawe? Svedok dr Vojislav [e{eq: Vi namerno, ho}u li da odgovorim na ovo, gospodine Najs, {to se ti~e ~i{}ewa? Tuìlac Yefri Najs: Da, izvolite. Svedok dr Vojislav [e{eq: Vi namerno ~iwenice falsifikujete me{aju}i dve stvari. Vojno ~i{}ewe terena, koje predstavqa sasvim legalnu i legitimnu vojnu akciju i etni~ko ~i{}ewe, koje je apsolutno zabraweno po me|unarodnom pravu. Vi te dve stvari uporno me{ate, ne samo u ovom procesu, nego i u mnogim drugim procesima koji se vode. Operacija ~i{}ewa terena je operacija likvidirawa zaostalih yepova otpora. Tuìlac Yefri Najs: Zaustavite se, gospodine [e{eq. Molim vas nemojte vikati, veoma je te{ko pratiti va{e odgovore sa toliko decibela. Svedok dr Vojislav [e{eq: koji ne vi~u. Tuìlac Yefri Najs: Da se vratimo, da razjasnimo kakav je va{ stav. U mom pitawu se radi o etni~kom ~i{}ewu i ponovi}u pitawe u slu~aju da niste razumeli, u svakom slu~aju, kada se radi o etni~kom ~i{}ewu, u svakoj takvoj operaciji nu`no postoji nasiqe i smrt. Zar ne? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ako je postojalo etni~ko ~i{}ewe. Tuìlac Yefri Najs: Ne znam {ta mislite pod tim da li je postojalo. Etni~ko ~i{}ewe je postojalo. Svedok dr Vojislav [e{eq: Moram da razjasnim {ta sa sobom donosi etni~ko ~i{}ewe, a onda biste moj odgovor interpretirali kao moju potvrdu da je zaista bilo etni~kog ~i{}ewa. Pa to su podvale za malu decu, gospodine Najs. Niste vi meni dorasli na taj na~in. Te podvale kod mene ne prolaze. Tuìlac Yefri Najs: Gospodine [e{eq, molim vas ograni~ite se na odgovore na pitawa, to je va{a funkcija ovde, kao {to vam je ve} obja{weno. Ako je neko vojni... Slobodan Milo{evi}: Gospodine Robinson. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da. Slobodan Milo{evi}: Gospodin Najs je krajwe nekorektno postavio pitawe svedoku u prvoj formulaciji pitawa. Rekao je ~i{}ewe terena od pripadnika drugih nacionalnosti. Upravo je tako formulisao. Meni je ve} transkript pobegao sa ekrana, a govorio je o ~i{}ewu terena od drugih na698
cionalnosti. Podrazumevaju}i, dakle, pitawem ve} neta~nu ~iwenicu. Niko nije ~uo za ~i{}ewe terena od drugih nacionalnosti. Tuìlac Yefri Najs: âsni sude, mogu li da se vratim na pitawe? Predsedavaju}i sudija Robinson: Preformuli{ite pitawe. Tuìlac Yefri Najs: Mislim da nema nikakve potrebe, uz du`no po{tovawe. Svedok samo odbija da odgovori, ali pita}u jo{ jednom. Ako vojni komandant, gospodine [e{eq, ili neko ko ima komandu nad nekim vojnim snagama mada se, pri tom, ne smatra vojnim komandantom, ako da instrukcije svojim qudima da obavqaju etni~ko ~i{}ewe, on zna pri tom da }e neizbe`no uslediti nasiqe i smrt. Zar ne? Svedok dr Vojislav [e{eq: Apstraktno, ali ako apstrahujemo od konkretnih ~iwenica, dakle, ako odbacimo va{u mogu}nost da zlonamerno zloupotrebite moj odgovor, naravno, onaj ko naredi kao vojni komandant etni~ko ~i{}ewe, on je svestan da }e to izazvati i dodatne zlo~ine. Onaj ko naredi etni~ko ~i{}ewe. Ali vi jo{ niste me|u visokim srpskim komandantima na{li nijednoga ko je naredio etni~ko ~i{}ewe. Tuìlac Yefri Najs: Zna~i, bilo ko ko je poslat u Vukovar na primer, da odbaci Hrvate do linije Karlobag-Virovitica, dobija instrukcije koje bi morale nu`no da dovedu do nasiqa i smrti, zar ne? Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, niko nije dobio instrukcije da odbaci Hrvate do linije Karlobag, Ogulin, Karlovac, Virovitica, nego da porazi hrvatske paravojne formacije Frawe Tu|mana. Do kraja 1991. godine, po mojim informacijama, General{tab JNA je spremao plan da u potpunosti porazi Tu|mana i da zauzme Zagreb, da se potpuno poraze wegove paravojne formacije, jer General{tab JNA je hteo da cela Hrvatska ostane u sastavu Jugoslavije. Tuìlac Yefri Najs: Svedok ne odgovara na moje pitawe. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne odgovara onako kako biste vi èleli. Tuìlac Yefri Najs: Sada }emo pogledati jedan odlomak 56a. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da li }ete uvesti u spis pro{li dokument. Tuìlac Yefri Najs: Izviwavam se, ho}emo. Predsedavaju}i sudija Robinson: Posledwi odlomak, koji }e biti broj? Sekretar: Broj za video transkript za video insert i transkript tog inserta bi}e 903. Tuìlac Yefri Najs: Sada }u vam prikazati jedan kratak ise~ak iz jednog programa. Prvi put je prikazano na po~etku ovog su|ewa vrlo davno i od tada nije zvani~no uvedeno u spis, tu se ~uje neko ~etni~ko pevawe, to je verovatno pesma koju vi, poznajete, mi }emo imati titlove na engleskom, a vi ako moète, recite nam da li je to na engleskom ta~no. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja ni{ta nisam ~uo ovde. Tuìlac Yefri Najs: Prikaza}emo ponovo. Slobo sending a salad, there will be plenty of meat, we will slaughter the Croats? Da li je to pesma gde se govori Slobo {aqi nam salate bi}e meso, bi}e meso, kla}emo Hrvate. Da li je to to {to oni pevaju?
699
Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, to je pesma koja je nastala me|u navija~ima na fudbalskim stadionima krajem osamdesetih godina. Ova pesma je mogla biti negde otpevana ovde, ali treba videti ko je pevao i s kojim motivima. Ta pesma nije bila oficijelna pesma i nikada je nisu pevali pripadnici Srpske radikalne stranke. A, naravno, svakakvih pesama je bilo sa svih strana u ovome ratu. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da li su u toj pesmi sadràne te re~i koje vam je upravo naveo tuìlac? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, sada sam boqe ~uo, sadràne su. Tuìlac Yefri Najs: A taj Slobo koji se pomiwe u pesmi, to je ko? Svedok dr Vojislav [e{eq: Morate da pitate one koji su pevali pesmu, ja nikada u ìvotu takvu pesmu nisam pevao. Ja ne mogu da vam tuma~im tu pseudonarodnu poeziju, koja pripada ipak socijalnom podzemqu. Onaj ko je pevao, neka vam je tuma~i. Ja je u ìvotu nisam zapevao. Sudija Bonomi: Moète li nam re}i koga smo to videli na ovom filmu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Videli ste vojnike. Koje, ja ne znam... Sudija Bonomi: Da li je to neki deo JNA? Svedok dr Vojislav [e{eq: Verovatno. Ali treba identifikovati ko je bio. Tuìlac Yefri Najs: Izviwavam se ~asni sude, kaète da ne znate ko su ti, a da li ste videli zastavu, moèmo da prikaèmo insert jo{ jednom da pogledamo tu zastavu. Svedok dr Vojislav [e{eq: Re~ je o tradicionalnoj ~etni~koj zastavi. Treba imati u vidu jednu ~iwenicu: posle sloma komunizma, ono klatno koje su komunisti pola veka pomerali u jednu stranu napadaju}i ~etnike kao svoje ideolo{ke protivnike u srpskom narodu, naglo se vratilo na drugu i u ovome ratu mi smo imali ~iwenicu da su se skoro svi srpski borci nazivali ~etnicima ili su ih drugi smatrali ~etnicima. Tuìlac Yefri Najs: Vidite, u tome i jeste poenta, hteo sam upravo da do|em na to. Izgleda da su to srpski ~etnici iz êtni~kog pokreta, a vi nas sada podsetite kakva je bila va{a veza sa tim pokretom. Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, êtni~ki pokret se nije pojavqivao od avgusta meseca, od 1. avgusta 1991. godine nigde kao takav na frontovima. Kada se ujedinio Srpski ~etni~ki pokret, formiran u Srbiji kao politi~ka partija, sa glavninom Narodne radikalne stranke, ostao je da deluje unutar Srpske radikalne stranke kao podorganizacija koja je negovala slobodarske tradicije srpskog naroda. Mi smo 1995. godine rasformirali Srpski ~etni~ki pokret sa obrazloèwem, i vi moète na}i u jednoj od mojih kwiga to obrazloèwe, da se danas skoro svi srpski borci za slobodu smatraju ~etnicima, da je ~etni{tvo svesrpska tradicija i da nema pravo nijedna politi~ka partija da je prisvaja. Ovde vi... Tuìlac Yefri Najs: Izgleda, vi ste rekli sami da je ovo socijalno podzemqe, me|utim, izgleda da su ti qudi pod zastavom Srpskog ~etni~kog pokreta kada ulaze u Vukovar, zar ne? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Prvo, nije ovo zastava Srpskog ~etni~kog pokreta i nigde ne pi{e na woj Srpski ~etni~ki pokret. Pogledaj700
te boqe tu zastavu. Ovo je jedna od mogu}ih ~etni~kih zastava, ali ne zastava Srpskog ~etni~kog pokreta. Drugo, pogledajte da su svi ovi vojnici pod {lemovima JNA, {to nije bilo karakteristi~no za dobrovoqce Srpske radikalne stranke izbegavali su da nose {lemove zbog crvene petokrake na {lemovima pa su naj~e{}e i{li gologlavi. Neko je spontano zapevao ovu pesmu. Ja nisam rekao, nemojte opet da falsifikujete, da su ovo qudi iz podzemqa, pesma je nastala u socijalnom podzemqu kao oblik ina}ewa sa hrvatskim navija~ima na fudbalskim utakmicama na kojima je dolazilo do èstokih sukoba. Vidite da su ovde skoro svi pod {lemovima. Tuìlac Yefri Najs: Zaustavite se na trenutak i pogledajte sliku. Vidite nekoliko qudi sa bradama, vidite jednog ~oveka u sredini sa kokardom, zar to ne li~i na grupu qudi koji su ~etnici ~iji ste vi bili vo|a, zar ne, komandant, kako me podse}aju kolege? Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, ja nisam bio komandant, a drugo, ja jesam bio u izvesnom smislu vo|a Srpskog ~etni~kog pokreta, bio sam predsednik Srpskog ~etni~kog pokreta, ako vi to smatrate vo|om. Ali, ovde je re~ o~igledno o jednoj jedinici. Zastava nije zastava Srpskog ~etni~kog pokreta. Ja vam mogu dostaviti original zastavu Srpskog ~etni~kog pokreta. Ovo nije ta zastava. Ovo je delimi~no ~etni~ka zastava jer dole pi{e samo Sloboda ili smrt, koliko ja ovde mogu da pro~itam. Nema na zastavi Srpski ~etni~ki pokret. Dok je postojao Srpski ~etni~ki pokret, na zastavi je pisalo Srpski ~etni~ki pokret. Tuìlac Yefri Najs: Vi ste, naravno, bili vojvoda, zar ne? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja nisam bio, ja sam i danas vojvoda i osta}u do kraja ìvota i ponosan sam na zvawe srpskog ~etni~kog vojvode. Tuìlac Yefri Najs: Molim da ovo u|e u dokazni materijal. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da, da li ima nekih problema sa dodeqivawem brojeva? Tuìlac Yefri Najs: Ja mislim da ovo ranije nije ulazilo u spis. Sudija Kvon: Nema transkripta. Tuìlac Yefri Najs: Ovo je prikazano na po~etku su|ewa, ali nije nikada uvo|eno u spis, nije nikada dobilo zvani~ni broj kao dokazni predmet. Sekretar: To }e biti broj 904. Tuìlac Yefri Najs: Sada }emo pogledati jo{ jedan kratak insert i sada }u podeliti transkript. Slobodan Milo{evi}: Da se zna gde je snimqeno, kada je snimqeno, na kojoj je to lokaciji snimqeno. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Najs. Tuìlac Yefri Najs: Novinar Martin Bel kaè na snimku da je to iz Vukovara, to je ono {to mi znamo. Svedok dr Vojislav [e{eq: A da li vam je rekao taj novinar da je mo`da pevawe te pesme bilo naru~eno zbog snimawa. I to je vrlo mogu}e i ne bi bilo prvi put. Po{to vidim da ste sa nekim novinarima imali veoma uspe{nu saradwu, vrlo je mogu}e. Tuìlac Yefri Najs: Moèmo li pogledati slede}i insert? Ovo je insert prilog jednog novinara koji se zove Baron van Linden (van Lynden). Za wega ste verovatno ~uli?
701
Svedok dr Vojislav [e{eq: Je li mene pitate? Tuìlac Yefri Najs: Slede}i tabulator je prilog gde se ~uje glas Barona van Lindena koji je ovde svedo~io i opisuje doga|aje. Snimak: Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja prevoda nemam. Tuìlac Yefri Najs: Moèmo li se vratiti na po~etak. Moja gre{ka, to je broj 57 i trebalo bi da se to prevede svedoku. Nadam se da je to mogu}e. Ovim tempom. Prevod: Koji nikada nisu stigli do bolnice, krv je jo{ sveà i bili su o~igledno ubijeni. Ukoliko ru{evine Vukovara simboli{u bilo {ta to moè biti mr`wa koja jo{ uvek postoji izme|u Srba i Hrvata koja je bila latentna, uspavana 45 godina mira, a sada se izraàva u uzajamnoj predanosti ratu koja izgleda nije zadovoqena ~ak ni posle tri meseca borbi ovde i me|u svim ovim uàsima vidimo nadrealnu scenu slavqa. Ekstremisti Srbi, i ène me|u wima, poziraju pobedni~ki za fotografiju na kraju bitke, pre nego {to }e se vratiti jutarwem slavqu sa muzikom i smehom. Potpaqeni alkoholom, lozinka na wihovoj zastavi je Sloboda ili smrt. Pitawe vojniku da li je rat zavr{en. Nepoznati vojnik: Ne, nije zavr{en. Rat }e biti zavr{en kada stignemo do svoje granice Karlobag Karlovac Ogulin Virovitica. Sva mesta gde ìve Srbi moraju biti slobodna, moramo o~istiti Hrvate. Novinar Van Linden: u centru grada, drugi su u sli~nom stawu svesti i slave. Tuìlac Yefri Najs: [ta biste rekli za ovu zastavu, ~ija je to zastava? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ovo nije zastava Srpskog ~etni~kog pokreta. Ovo je zastava koja koja je ru~no ra|ena od strane lica koje ne zna ta~no ~etni~ku heraldiku, ono je moglo biti ~etni~ki inspirisano, ali je ipak neznalica u tom pogledu. A drugo, izjava je o~igledno naru~ena od tog va{eg novinara. I ja bih voleo da sam ~uo na srpskom jeziku izjavu tog vojnika, je li ona data izvorno na engleskom? Tuìlac Yefri Najs: Stanite malo, prvi vojnik sa velikom bradom koji se prekrstio, po izgledu li~i da je on jedan od {e{eqevaca. Svedok dr Vojislav [e{eq: Je li po bradi mislite, ja nikada u ìvotu nisam nosio bradu. Tuìlac Yefri Najs: Da. Svedok dr Vojislav [e{eq: svaki Srbin koji se krsti je {e{eqevac ili svaki Srbin koji nosi bradu je {e{eqevac, to vama izgleda? Tuìlac Yefri Najs: Ne, ne ja vas pitam, pitam vas. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja prvi put vidim tog ~oveka i ne mogu da kaèm ni ko je ni {ta je. A ovaj koji je dao izjavu Van Lindenu, wega je mogu}e identifikovati, i ovde je umesto Van Lindena trebalo wega dovesti da svedo~i, da li je on tu izjavu dao po naruybi novinara ili je bio inspirisan mojim parolama ili {ta je on pod tim mislio. Slobodan Milo{evi}: Gospodine Robinson. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da, gospodine Milo{evi}u.
702
Slobodan Milo{evi}: Uzmimo da je taj morao dati izjavu na srpskom, trebalo bi da ~ujemo {ta kaè, mi smo imali ovde samo prevod prevodioca sa engleskog transkripta, a ne re~i svedoka koji navodno to govori pred televizijom, vojnika. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da li vi stavqate u pitawe prevod ili... Sudija Kvon: Ja mislim da je vojnik govorio na engleskom u ovom insertu, vojnik je govorio na engleskom. Slobodan Milo{evi}: Onda da ~ujemo tog srpskog ~etnika koji govori na engleskom, meni bi bilo vrlo drago da to ~ujem, a bi}e drago i gledaocima u Srbiji da ~uju srpskog ~etnika koji govori na engleskom. Da ga ~ujemo. Sudija Kvon: Ho}ete li da prikaèmo ponovo? Svedok dr Vojislav [e{eq: Meni sada ne treba prevod da ga ba{ ~ujem na engleskom. Van Lynden: ... stigao je do bolnice, krv je bila jo{ uvek sveà. Bilo je jasno da su ubijeni. Ukoliko ru{evine Vukovara simbolizuju bilo {ta uop{te, mora biti da je to mr`wa koja jo{ uvek postoji izme|u Srba i Hrvata, koji su mirno spavali 45 godina, a sada izraàvaju me|usobnu opredeqenost ka ratu, opredeqenost koja, ~ini se, jo{ uvek nije zadovoqena tokom ovih tromese~nih borbi. Pored horora, de{ava se nesklad. Srpski ekstremisti policajci i ène, trijumfalno poziraju za fotografiju povodom okon~awa bitke. Pre povratka na jutarwu ~a{icu muzike i smeha, nadojeni alkoholom. Moto na wihovim zastavama je Sloboda ili smrt i oni vi~u da }e se i daqe boriti. [ta za vas, da li Srbi treba da preuzmu pre nego se rat zavr{i? Rat }e se zavr{iti kad mi dobijemo na{e granice-Karlobag, Karlovac, Ogulin i Virovitica. Sva mesta gde srpski narod ìvi moraju da budu oslobo|ena, znate. Moramo da ra{~istimo sa Hrvatima. U centru grada ostali policajci su nekontrolisano proslavqali, sli~nog mentalnog sklopa. Svedok dr Vojislav [e{eq: Sada nemam slike. Predsedavaju}i sudija Robinson: Evo, ~uli ste, gospodine Milo{evi}u, srpski ~etnik govori engleski. Slobodan Milo{evi}: Da, i vidim hrvatsku zastavu koju razvija na kraju, koju gospodin [e{eq, uop{te nije komentarisao. Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa kod mene je slab ovde snimak, ali o~igledno on ne zna ni da razlikuje srpsku od hrvatske zastave. Snimak je naru~en, izjava je naru~ena. Slobodan Milo{evi}: A zastava je sa {ahovnicom hrvatska koju na kraju razvija, nova Hrvatska zastava sa {ahovnicom. Ovo je sve jedan cirkus. Svedok dr Vojislav [e{eq: Va{ novinar je na{ao Hrvata da mu da poèqnu izjavu kako bi Srbima pripisao nameru da etni~ki ~iste Hrvate. Tuìlac Yefri Najs: Uzdrìte se od komentara. Ja }u vam postavqati pitawa. To je zapravo zastava koja je paqena, oni... Sudija Kvon: Ja sam shvatio da oni upravo pale zastavu. Tuìlac Yefri Najs: Sada }u vam postaviti pitawe. Vi ste oti{li u Vukovar posle tamo{wih doga|aja, zar ne?
703
Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam oti{ao u Vukovar posle oslobo|ewa Vukovara na proslavu prve godi{wice. Tuìlac Yefri Najs: Vi tamo niste bili tokom samih borbi? Svedok dr Vojislav [e{eq: Bio sam dva puta u toku samih borbi. Tuìlac Yefri Najs: Ovaj vojnik koji, kako smo ~uli, govori engleski izraàva mi{qewe da }e, kako on kaè, rat biti gotov kada mi budemo imali svoje granice. Karlobag, Karlovac, Ogulin, Virovitica. To je raspoloèwe koje se, pretpostavqam, slaè sa va{im èqama. Zar ne? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, vi ovde insinuirate. Vi morate prvo identifikovati tog vojnika pa da vidimo {ta je on rekao i koji su mu bili motivi. Znate, to je kao kada biste rekli silovao nepoznatu devojku. Predsedavaju}i sudija Robinson: Ne, vrlo je jednostavno, pitawe je glasilo da li ovo mi{qewe koje je izrazio vojnik, da bi srpske granice trebalo da budu Karlobag, Karlovac, Ogulin, Virovitica, da li se to poklapa sa va{im mi{qewem ili raspoloèwem? Ja sam ~uo od vas li~no da ste izrekli ne{to vrlo sli~no tome, ako ne i upravo to. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja }u izre}i vi{e puta ne{to vrlo sli~no tome, a mo`da i upravo to, ali vam nikada ne}u potvrditi da se mi{qewe ovog nepoznatog vojnika slaè sa mojim, ni u kom pogledu. Jer mene interesuju motivi wegove izjave. Dakle, u prvom delu wegove izjave ima podudarnosti sa ideologijom koju ja zastupam. Predsedavaju}i sudija Robinson: To je ve} drugo pitawe. To je ve} drugo pitawe. Razli~ito pitawe, ali sada je vreme za pauzu. Sudija Bonomi: Samo bih hteo da jedna stvar bude jasna. To nije vezano za ovaj insert, to je ne{to {to ste rekli mnogo ranije u va{em svedo~ewu, kada ste pomiwali, kada su se pomiwale rane 1990-te i masovne grobnice Srba koje su tada otkopavane. Malo pre toga u svom svedo~ewu ste demantovali, porekli tvrdwu da su ubijawa i genocid iz Drugog svetskog rata bili delo usta{a. Da li sam ja to pravilno shvatio, da li ste vi to porekli? Svedok dr Vojislav [e{eq: U Drugom svetskom ratu usta{e, hrvatske usta{e su provele genocid nad srpskim narodom. Imate svedo~ewe nema~kog, Hitlerovog poslanika u Zagrebu da su... Sudija Bonomi: To je dovoqno razja{wewe, ja sam mislio da ste u odgovoru rekli da nije tako, sada ste razjasnili da jeste, da je to va{ stav. Svedok dr Vojislav [e{eq: Mo`da je bio pogre{an prevod, ja sam rekao da u ovom sada{wem ratu nije bilo genocida. Jer ja vrlo dobro znam definiciju genocida iz me|unarodne konvencije. U ovom ratu koji je sada vo|en 90-tih godina nije bilo genocida. Bilo je raznih ratnih zlo~ina ali krivi~nog dela genocida nije bilo. Ja sam tu bio jasan. Rekao sam Predsedavaju}i sudija Robinson: Mislim da znam o ~emu govorite, sada idemo na pauzu 20 minuta. Slu`benik suda: Molim ustanite. Posle pauze. Slu`benik suda: Molim ustanite. Izvolite sesti. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Najs, izvolite nastavite.
704
Tuìlac Yefri Najs: Posledwe pitawe koje sam vam hteo postaviti u vezi sa dokumentom koji smo videli prije pauze, nemamo ga sada na grafoskopu pa }u ga onda pro~itati. Jedan vojnik u Vukovaru u vreme doga|aja u Vukovaru koji je rekao da se moraju osloboditi sva mjesta gde se nalaze Srbi i rekav{i na engleskom moramo to o~istiti od Hrvata, izgleda kao vojnik koji je svoj zadatak shvatio kao zadatak da se Hrvati potisnu na liniju Karlobag-Virovitica. Zar ne? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, ja mislim da ovde ima jedan problem u prevodu i ovo treba rastuma~iti. Ovde stoji u originalu We must clean up with the Croatians. Ja, koji ne znam engleski osim pomalo i ponekad, ovo tuma~im mi moramo ra{~istiti sa Hrvatima, a meni prevodilac prevodi mi moramo po~istiti Hrvate ili o~istiti od Hrvata. Jesam li ja ovde u pravu, vi boqe znate od mene engleski. Ovo We must clean up with the Croatians bi zna~ilo obra~unati se sa wima, a ne o~istiti od Hrvata. Tuìlac Yefri Najs: Zaustavite se, gospodine [e{eq. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da li vi kaète da bi ovdje trebalo stajati moramo ra{~istiti stvari sa Hrvatima, jer u tom slu~aju mislim da bismo to trebali ponovo ~uti. A ne, to je bilo na engleskom, aha. Svedok dr Vojislav [e{eq: na engleskom pi{e We must clean up with the Croatians a meni prevodilac prevodi da moramo o~istiti Hrvate. Sudija Bonomi: Mislim da je to dobro re~eno, ali na sudu je da protuma~i te rije~i u svetlu konteksta u kojem su te re~i izre~ene. O tome moèmo debatirati, ja svakako primam na znawe ovo {to je rekao gospodin [e{eq i {to ima neke osnove. Tuìlac Yefri Najs: No, gospodine [e{eq, ako pogledamo prethodne dvije re~enice, taj vojnik identificira granicu Karlobag Virovitica i kaè sva mjesta gde ìve Srbi moraju biti slobodna. To zvu~i kao vojnik ~iji je zadatak da se Hrvati pomaknu iza te granice, zar se ne slaète? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Ovo meni uop{te ne zvu~i kao vojnik. Ovo je nepoznati vojnik, ne{to poput spomenika neznanom junaku. Ja ne znam ni da li je on vojnik ni kako mu je ime ni za{to je dao takvu izjavu ni u koje svrhe, koji su mu motivi. Tuìlac Yefri Najs: Gospodine [e{eq, vratimo se sada na jedan od prethodnih transkripata, kada ste vi govorili i rekli ste podrazumjeva se da, kada netko do|e ovamo dobrovoqno da se bori, on zna za{to je do{ao i za{to se bori. Ja sam vam dao priliku da odgovorite na to. I ja sam izrekao tvrdwu da su va{i vojnici u Vukovaru znali da se bore za to da, ako uspiju, da }e Hrvati biti potisnuti iza linije Karlobag-Virovitica. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne Hrvati kao narod, odnosno, oni koji su se kao Srbi katolici, izja{wavali kao Hrvati, nego hrvatske paravojne formacije. A na{a linija Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica podrazumeva da svi Srbi katolici od kojih su ve{ta~ki stvarani Hrvati kroz 100 godina, ostanu da ìve zajedno sa Srbima pravoslavcima i Srbima muslimanima i to je u skladu sa ~itavim nizom mojih izjava. Ja vam nijednu moju izjavu ne}u opovr}i, ali moje izjave kada dovodite u vezu sa izjavama nepoznatog vojnika, onda vam ne}u ni potvr|ivati: jeste, taj nepoznati vojnik go705
vori ono {to ja govorim. To je nemogu}e. âk kada doslovno ponovi moje re~i, ni onda vam ne}u prihvatiti. Tuìlac Yefri Najs: âsni sude, molim da se to uvrsti u spis. Sekretar: To }e biti 905. Tuìlac Yefri Najs: A sada bih èlio da pogledate zajedno sa nama jedan kratki insert iz jednog intervjua iz avgusta 1991. Transkript }ete dobiti. Ovo je iz TV Benkovac. Ne, ustvari, ispri~avam se, to dolazi iz Hrvatske televizije. Snimak: Novinarka: Da li su va{i dobrovoqci deo Vojske, da li je to legalna vojska ili su to paravojne formacije? Dr Vojislav [e{eq: Ne formiramo nikakve paravojne formacije ovde u ovoj suènoj Srbiji. Mi ovde samo prikupqamo dobrovoqce i upu}ujemo ih tamo gde je potrebno, u srpsku Slavoniju, Barawu, Zapadni Srem i Srpsku Krajinu. Ti dobrovoqci se tamo stavqaju pod komandu nekih komandanata Srba koji tamo ìve i izvr{avaju nare|ewa koja se ti~u wihovog delovawa na bojnom poqu. Mi dakle, nikakve paravojne formacije ovde ne osnivamo i protiv smo bilo kakvih paravojnih formacija. Novinarka: A da li ste vi komandant svih tih snaga? Dr Vojislav [e{eq: Da, onih dobrovoqa~kih koje se nalaze tamo. Novinarka: Imate kontrolu nad situacijom? Dr Vojislav [e{eq: Imam kontrolu, do sada sam uvek imao kontrolu nad situacijom, i ti na{i dobrovoqci su izuzetno disciplinovani, nema nikakvih problema sa wima. Kod nas je zabrawen ~ak i alkohol, kod nas su samo qudi koji su sposobni za borbu, koji su disciplinovani, koji izvr{avaju zadatke bez pogovora i koji se pre svega vite{ki odnose prema neprijatequ. I vi ne}ete na}i nijednog Hrvata koji se moè poàliti na srpski nekorektan odnos ako nije imao oru`je u rukama i i{ao na srpska sela. A pogotovo ne moète na}i nijednu hrvatsku ènu ili dete koji bi se mogli poàliti da su od strane Srba {ikanirani, {to nije slu~aj sa Hrvatima, jer Hrvati se isti~u opet starim zlo~inima protiv civilnog srpskog stanovni{tva. Tuìlac Yefri Najs: Gospodine [e{eq, vidite, mi smo ovaj pasus koji sada nas interesuje stavili u jedan {iri kontekst, u kojem vi pori~ete da ste bili ukqu~eni u formirawe paravojnih organizacija. I tako|e, tvrdite da su va{e dobrovoqa~ke snage dobro disciplinirane. Ono {to mene zanima sada je sqede}e. Vama je ovde postavqeno veoma jednostavno pitawe da li ste vi komandant tih snaga. I vi ste odgovorili da, ja sam komandant svih dobrovoqa~kih snaga tamo. Moète li nam to objasniti u svjetlu va{eg dosada{weg svedo~ewa pred sudom? Svedok dr Vojislav [e{eq: Kako da ne, gospodine Najs, sa velikim zadovoqstvom. Vi vidite da ja ovu izjavu dajem u ko{uqi kratkih rukava, zna~i letwi je period. Vi biste trebali uz snimak da imate datum kada je intervju napravqen, a o~igledno ga nemate. Intervju je napravqen odmah posle bitke... Tuìlac Yefri Najs: Zaustavite se. To je avgust 1991.
706
Svedok dr Vojislav [e{eq: Ovo je napravqeno pre ukqu~ivawa JNA u oruàne sukobe. Mo`da je emitovan u avgustu, ali je moralo biti snimqeno najkasnije u julu. Jer posle bitke u Borovu Selu mi smo vi{e grupa dobrovoqaca uputili u Borovo Selo i ostala sela o~ekuju}i hrvatske napade i odmazdu za poraz koji su doìveli u Borovu Selu. I ja ovde jasno kaèm da sam odgovoran za te dobrovoqce. Sada, prejaka je re~ da komandujem, ne mogu ja iz Beograda komandovati, ali ja ovde to i obja{wavam pod ~ijom su oni komandom tamo. Ali ja jasno govorim da snosim odgovornost za wih i wihovo pona{awe. To bi bilo ispravnije. Ali je to pre ukqu~ivawa JNA u sukobe, jer ~im se JNA ukqu~ila u sukobe, na{i dobrovoqci su i{li iskqu~ivo u JNA. Dakle, moralo je biti najkasnije do jula meseca snimqeno. Tuìlac Yefri Najs: Hvala. Svedok dr Vojislav [e{eq: A uop{te ne negiram Tuìlac Yefri Najs: Hvala. Molim da se to uvrsti u spis. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da. Sekretar: To }e nositi broj 906. Tuìlac Yefri Najs: A sada da se nakratko pozabavimo, jo{ jedan televizijski intervju, broj je 66. Snimak: Ja sam navikao da, kada ja govorim, da svi }ute. nacrtali dvoglavog belog srpskog orla. i oficir, kapetan, major komanduje na{im qudima. Kameni, na{ komandant glavni u Vukovaru udari tenkovima a na{i oni su petokrake skinuli Tuìlac Yefri Najs: Ovo je snimqeno kasnije 1991, u septembru i govori se o srpskim belim orlovima na {qemovima. Za{to je va{a grupa na {qemove stavqala dvoglave bele orlove? Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, ovo nije septembar, ovo moè biti novembra 1991. O~igledno je u Benkovcu. Ovo je isti snimak koji ste ju~e pokazivali, samo drugi deo, moj verbalni duel sa kapetanom Draganom. Mislim da je sa istog snimka, to je novembar 1991. Prvo, niste ovo celovito prikazali. Ja ovde ube|ujem borce da nose {lemove radi sopstvene za{tite, a da se ti {lemovi na kojima se nalazi petokraka pokriju dvoglavim belim orlom, zato {to je dvoglavi beli orao srpski nacionalni simbol vi{e od 1.000 godina. Ali to {to Srbin stavi na {lem dvoglavog belog orla, ne zna~i da on pripada paravojnoj formaciji Beli orlovi, da ne bi tu bilo neke zabune. Dvoglavi beli orao je sada grb Srbije. Srbija je imala komunisti~ki grb sve do unazad neku godinu, a sada ima dvoglavog belog orla. Mi smo vodili kampawu cele 1991. da se sa armijskih oznaka skine komunisti~ka crvena petokraka. Sudija Bonomi: Zar nije postojao neki pogodni jugoslovenski, a ne srpski simbol koji se mogao staviti na {qemove JNA? Svedok dr Vojislav [e{eq: Dvoglavi beli orao je bio jugoslovenski simbol, izme|u dva svetska rata, Kraqevine Jugoslavije. Sudija Bonomi: Ispri~avam se, pogre{no sam vas shvatio, jer vi ste ranije rekli sasvim jasno da je to srpski simbol, zato sam ja to pitawe postavio.
707
Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodine Bonomi, da bi to bilo precizno, dvoglavi beli orao je vi{e od 1.000 godina srpski simbol. U Kraqevini Jugoslaviji taj dvoglavi beli orao, pored krsta sa ~etiri ocila na grudima dobio je i hrvatski grb: i slovena~ki grb. Ostao je beli orao sa tri nacionalna grba srpskim, hrvatskim i slovena~kim i to je jedini amblem Jugoslavije. Kada je formirana Savezna Republika Jugoslavije, ona je obnovila dvoglavog orla, ali po{to 1991. nismo mogli da se sporazumemo po tom pitawu, mi smo nudili kompromisno re{ewe, da se napravi oznaka u bojama jugoslovenske zastave, da se stavi na {lemove umesto petokrake. Me|utim, to nije bilo mogu}e dok nije pao Veqko Kadijevi}, ministar odbrane. On se tome suprotstavqao. On je hteo po svaku cenu crvenu petokraku. A veliki je bio problem {to, ne samo na{i dobrovoqci, nego mnogi drugi vojnici nisu hteli da nose {lemove pa je bilo mnogo vi{e povreda, mnogo vi{e rawavawa i pogibija nego {to bi ina~e bilo. Pogotovo u Benkovcu, gde je kamenit teren, gde kada metak udari u stenu odbije se komad i ubije ~oveka koji nema {lem na glavi. Tuìlac Yefri Najs: Hvala. Paravojne grupe Beli orlovi nosile su {qemove sa belim orlovima na wima. Svedok dr Vojislav [e{eq: Koliko se ja se}am, oni nisu nosili {lemove. Oni su imali naziv Beli orlovi, to im je bio naziv kao @ute ose. Te @ute ose nisu nosile ose na sebi, ili osiwe gnezdo, nego su se tako zvali. Mo`da bi vas ovo interesovalo, gospodine Najs, ako mogu da vam kaèm, mo`da vam je interesantno. Je li vas interesuje? Tuìlac Yefri Najs: Ja vam èlim postaviti slede}e pitawe o ovoj temi. Ovime {to ste rekli vidimo spomiwete va{eg komandanta u Vukovaru Kamenog. Vi ste sa wime bili tesno vezani, on je postao va{ telohraniteq u jednom trenutku. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, on nikada nije bio moj telohraniteq, ali on je istaknuti komandant iz Vukovara, postao je ~lan Srpske radikalne stranke. I daqe ga veoma, veoma cenim u Srpskoj radikalnoj stranci i smatram ga li~nim prijateqem. Nikada mi nije bio telohraniteq. Uostalom, odmah posle rata on je imao i dva te{ka mo`dana udara pa je u lo{em zdravstvenom stawu. Tuìlac Yefri Najs: Dobro, povla~im to pitawe. Dakle, on je bio u to vrijeme komandant i tu jasno kaète da je on imao redovne kontakte sa majorom u vojsci i da je svakodnevno izvodio operacije nakon razgovora sa majorom vojske u Vukovaru. Da li je to to~no? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja pri~am ovu pri~u u Benkovcu i ona nije naro~ito precizna, jer poenta pri~e nije da opi{em {ta je u Vukovaru nego ube|ivawe da se nose {lemovi. Kameni je bio komandant odreda Teritorijalne odbrane Leva Supoderica u Vukovaru. Kada je do{la Gardijska brigada, odred je ukqu~en u wen sastav. Po naredbi komandanta Gardijske brigade svi dobrovoqci Srpske radikalne stranke upu}ivani su u taj odred pod komandu Kamenog. To su vam besprekorno ta~ne ~iwenice. Tuìlac Yefri Najs: @elio bih shvatiti kakav je to~no bio va{ stav u to vrijeme. To je novembar 1991. Vi tada govorite celom svetu da ste ima708
li izvestan stupaw komande nad va{im qudima. Da li prihva}ate da u tom intervjuu to tako zvu~i? Svedok dr Vojislav [e{eq: To moè tako da zvu~i, ali to je intervju iz jula, najkasnije iz jula 1991. Tuìlac Yefri Najs: Ovaj intervju, ovaj koji smo sada upravo gledali, to je novembar, u Benkovcu. Svedok dr Vojislav [e{eq: Gde stoji da sam ja komandant? Tuìlac Yefri Najs: Radi se o na~inu na koji vi govorite, kako zahtevate druge da {ute, kako vi drugima govorite {to da rade. Da li to ne izgleda kao da vi imate izvjesni stupaw komande nad va{im qudima. Ja vas samo pitam. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja ube|ujem qude da nose {lemove. Bio je jo{ jedan problem, {to su se ti dobrovoqci koji su se tamo nalazili àlili na neke oficire JNA i ja ih ube|ujem da moraju da budu striktno disciplinovani. A oni se àle e taj oficir je komunista, tako se pona{a i tako i tako. Ja ih onda ube|ujem da moraju biti disciplinovani. Ja politi~ki delujem, a naravno da sam navikao da kada ja govorim, da ostali }ute. Tuìlac Yefri Najs: Molim da se to uvrsti u spis. Sekretar: 907. Tuìlac Yefri Najs: Hvala. A sada hajde da pogledamo slede}i dokumenat. To je dokument ve} uvr{}en u spis pod brojem 458, tabulator 20, a za prevodioce to je ovdje tabulator broj 60. Pogledajte, molim vas, original toga. Datum ovoga je 9. decembar 1991. Dolazi iz op}inskog {taba Teritorijalne obrane u Vukovaru. Molim da se jedna kopija stavi na grafoskop, i to je zahtjev u kojem ~etni~ki komandant Vukovara, kapetan Kati} iz Zemuna traì od na~elnika ratnog {taba Qubi{e Petkovi}a i wegovog zamenika Zorana Ranki}a iz Beograda da se sqede}i ratnici predloè za unapre|ewe i onda navode Lan~uànin, Milojevi}, Tomi} i tako daqe. I vidimo da ti qudi za koje se traì unapre|ewe dolaze iz Leve Supoderice grupa pod nazivom Leva Supoderica. Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, to nije ta~no. Ovde su samo trojica qudi iz Leve Supoderice Milan Lan~uànin, Predrag Milojevi} i Predrag Dragojevi}. Drugo, ko zna {ta zna~i ovaj papir. Da li je ovo zaista potpisao Slobodan Kati}. Slobodan Kati} je bio zamenik Milana Lan~uànina Kamenog, koliko se ja se}am. On predlaè sada unapre|ewe. [ta je pod tim mislio to treba wega pitati. Ali ja sam Milana Lan~uànina Kamenog za wegove ratne zasluge proglasio srpskim ~etni~kim vojvodom 1993. godine. To je zvawe srpskog ~etni~kog vojvode. A on je bio kapetan prve klase u JNA. A sada, da li je ovo original dokument Svedok dr Vojislav [e{eq: Qubi{a Petkovi} i Zoran Ranki} koji su {ef i zamjenik ratnog {taba, kakav je to ratni {tab, ~iji je to ratni {tab? Da li je to ratni {tab va{e stranke? Svedok dr Vojislav [e{eq: Nije. Ratni {tab Srpske radikalne stranke u kome je Qubi{a Petkovi} bio na~elnik, on je bio potpredsednik stranke ali od wega se ne traì da unapredi, jer ne moè da unapre|uje nego da predloì za unapre|ewe. Koga? Nekoga u General{tabu ko o tome vo709
di ra~una, tako ja to razumem. Jer koliko ja znam, ovo su svi bili oficiri, da li rezervni, da li aktivni, ne mogu ta~no da kaèm. Oni, dakle, mole na~elnike ratnog {taba da predloì unapre|ewe. Kome? Znate, treba pitati qude koji ovako ne{to napi{u, ja prvi put ovo u ìvotu vidim. Tuìlac Yefri Najs: To pokazuje jednu integriranu vezu izme|u va{e stranke ratnog {taba va{e stranke, i pripadnika grupe Leva Supoderica. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam vam rekao da se Milan Lan~uànin Kameni u~lanio u toku borbe za Vukovar u Srpsku radikalnu stranku. Srpska radikalna stranka ga se nikako ne odri~e i nikada ga se ne}e odricati. Me|utim, ovde nisu samo pripadnici odreda Leva Suporedica ovde su i qudi, jedan od wih je {ef bezbednosti Vukovara, jedan je komandant Teritorijalne odbrane, jedan je na~elnik Teritorijalne odbrane, jedan je komandant odreda Petrova gora. Pa opet neki na~elnik bezbednosti i tako daqe. Od ovih osam qudi samo su trojica iz odreda Leva Supoderica. Sudija Bonomi: Ovi qudi koji su bili na odgovornim ili komandnim poloàjima da li su oni na tim poloàjima, proveli duqe vremena, da li su sluìli duqe vremena nego ono kratko vreme za koje ste vi rekli da bi obi~no dobrovoqci proveli? Svedok dr Vojislav [e{eq: Nisu ovo uop{te dobrovoqci Srbije, ovo su me{tani Vukovara. Nijedan, koliko ja znam, nijedan od ovih osim Slobodana Kati}a koji se navodno potpisao. Slobodan Kati} je iz Beograda, svi ovi drugi su iz Vukovara, koliko ja znam. Neka imena su mi ovde nepoznata. Sudija Bonomi: A Petkovi}? Svedok dr Vojislav [e{eq: Petkovi} je potpredsednik Srpske radikalne stranke i na~elnik ratnog {taba i direktna veza na{e stranke sa General{tabom. Sudija Bonomi: Ali vi ovdje ne kaète da to nisu bili dobrovoqci Srpske radikalne stranke. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ko uop{te kaè da su bili dobrovoqci Srpske radikalne stranke? Ovde se govori da je re~ o ratnicima, ni za jednog se ne kaè da je bio dobrovoqac Srpske radikalne stranke. Sudija Bonomi: Pa na kojoj osnovi on, na~elnik ratnog {taba Srpske radikalne stranke, predlaè da se ti qude unaprede? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pazite, tekst je pisao o~igledno neuk ~ovek, dakle ~ovek koji nema neko visoko obrazovawe, koji mo`da ima osnovnu ili sredwu {kolu i tako daqe. Na osnovu na~ina na koji je sklopqen. Drugo, ~ovek koji ovo pi{e zna da je Qubi{a Petkovi} u direktnoj vezi sa General{tabom i pretpostavqa da Qubi{a Petkovi} moè autoritativno predloìti za unapre|ewe, ako je re~ o vojni~kim ~inovima. Ako je re~ o progla{ewu u zvawe ~etni~kog vojvode, onda bi to ovde stajalo, pretpostavqam. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u. Prevodilac: Mikrofon molim. Slobodan Milo{evi}: Ovde su dva teksta, jedan je engleski prevod, a drugo je originalni tekst. U engleskom prevodu se kaè ~etni~ki komandant Vukovara, a u srpskom originalnom tekstu se ne kaè ~etni~ki koman710
dant Vukovara, pisalo bi ~etni~ki komandant Vukovara, nego pi{e ~etni~ki komandant, kapetan za Vukovar. Sudija Kvon: Moète li ponoviti ono {to ste rekli na po~etku, jer nismo ~uli, nije bio ukqu~en mikrofon. Slobodan Milo{evi}: Ovaj prvi list, koji treba da bude prevod na engleskom pi{e : The Chetnik commander of Vukovar, odnosno prevedeno na srpski ~etni~ki komandant Vukovara. A u srpskom tekstu se kaè ~etni~ki komandant, kapetan za Vukovar. To je potpuno drugo. Uop{te nema govora o tome da je on nekakav ~etni~ki komandant Vukovara. To su dve razli~ite stvari i ovo je potpuno neta~no prevedeno. Sudija Bonomi: Primam to na znawe, mislim da je to jedan minorni detaq i to se u svakom slu~aju nikako ne odnosi na pitawe na koje ja poku{avam dobiti odgovor, a to je ovdje se jasno kaè da na~elnik ratnog {taba za kojeg ovaj svedok prihva}a da je na~elnik ratnog {taba, Srpske radikalne stranke, predlaè ili poziva ili od wega se traì da predloì ratnike za unapre|ewe. Meni sve to ima smisla. Mo`da se od wega traì da to predloì JNA, to vidim. Me|utim, ono {to mene zanima je da li su ovo dobrovoqci Srpske radikalne stranke, a izgleda da se to sada pori~e. Prema tome, ako se pori~e, moèmo i}i daqe. Svedok dr Vojislav [e{eq: Koliko ja znam, nijedan od ovih nije dobrovoqac Srpske radikalne stranke osim samog Slobodana Kati}a, koji je ovo navodno potpisao, ako je uop{te potpisao. On je dobrovoqac Srpske radikalne stranke do{ao iz Beograda u Vukovar da se bori, a sve ostalo su me{tani Vukovara. Sudija Bonomi: To sam shvatio. Zna~i, vi pori~ete da su ti qudi dobrovoqci Srpske radikalne stranke, shvatio sam. Predsedavaju}i sudija Robinson: Samo da se vratim na ono {to je rekao gospodin Milo{evi}. @elio bih proveriti da li je ovde ispu{tena re~ kapetan. Molim prevodioce da nam pomognu. Gospodin Milo{evi} kaè da bi ovde trebalo pisati ~etni~ki komandant, kapetan za Vukovar. Tuìlac Yefri Najs: Molim da se to stavi na grafoskop. Slobodan Milo{evi}: Tako pi{e na srpskom, upravo tako kako ste vi rekli, gospodine Robinson. êtni~ki komandant, kapetan za Vukovar. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Tuìlac Yefri Najs: I to nam ostavqa pitawe u vezi s kojim mi treba va{a pomo}, gospodine [e{eq. [to u decembru 1991. radi takva osoba, traì ovla{tewe na~elnika ratnog {taba va{e stranke ili ne, mo`da ne ovla{tewe, podr{ku? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da predloì, traì od na~elnika ratnog {taba da predloì za unapre|ewe. Znate, vi od mene traìte tu|e pismo da vam tuma~im ovde. Ja mogu samo da tuma~im ono {to stoji u tekstu, pogotovo ako to prvi put vidim sada. A ovde o~igledno stoji da on traì unapre|ewe za slede}e ratnike, uop{te ih ne naziva dobrovoqcima. Ali, gospodine Najs, ja znam pouzdano da ste vi neke od ovih qudi saslu{avali, vi imate wihove iskaze. Najmawe ste saslu{avali
711
Tuìlac Yefri Najs: Imamo jo{ dokumenata, molim slede}i. To je tabulator 62. To je postoje}i dokazni predmet 643, tabulator 7, molim da ga stavimo na grafoskop. Budite qubazni, uzmite original. To dolazi malo pre posledweg dokumenta mislim, pred kraj novembra. To je neka operativna grupa, komanda operativne grupe Negoslavci, reguli{e pitawe pretpo~iwavawa i vra}awa jedinica ku}ama. Kaè se: S obzirom na novonastalu situaciju i nare|ewe Prve vojne oblasti, nare|ujem povla~ewe dobrovoqaca jedinice Leva Supoderica, otpremawe kragujeva~kog odreda [umadinac i druge pokrete trupa. Onda, ako okrenemo slede}u stranu na engleskom vidimo... Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne kaè se povu}i nego izvu}i i uputiti u sastav, to je preme{tawe jedinica, a ne povla~ewe. Tuìlac Yefri Najs: U redu. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da se povla~e jedinice, a ovde se izvla~e sa odre|enog poloàja i preme{taju u sastav 12. PMBR, to je neka brigada, ja sada ne mogu da vam kaèm... Tuìlac Yefri Najs: U redu, vrlo dobro, molim vas koncentri{ite se na pitawe koje vam postavqam. To je upu}eno komandantu dobrovoqa~ke jedinice {e{eqevci kako se vidi ovde. Ako oni nisu funkcionisali kao odvojeno telo kome je onda ovo upu}eno? Svedok dr Vojislav [e{eq: Vidite, u ta~ki jedan se kaè dobrovoqa~ki odred Leva Supoderica. To je wegov zvani~ni naziv. Popularno je taj odred nazivan {e{eqevci i kada se dole kaè umnoèno u osam primeraka i dostavqeno komandantu dobrovoqa~kog odreda {e{eqevci misli se na taj dobrovoqa~ki odred Leva Supoderica. Zvani~an naziv je odred Leva Supoderica. Nezvani~no su qudi taj odred nazivali {e{eqevci, zato {to je preteàn broj u wegovom vojni~kom sastavu sa~iwen od dobrovoqaca Srpske radikalne stranke. Ali ovo vam potvr|uje da je to bilo pod komandom komandanta Prve gardijske brigade, potpisan je pukovnik Mile Mrk{i}. Tuìlac Yefri Najs: Izviwavam se. Da li se jedinica Leva Supoderica sastojala iskqu~ivo od [e{eqevaca ili je tamo bilo i drugih vojnika? Svedok dr Vojislav [e{eq: Bilo je i me{tana Vukovara, me|u wima i sam komandant Kameni. Ali je preteàn broj bio {e{eqevaca. Vidite kako ja ovaj dokument tuma~im, mada ga prvi put vidim. Komandant Gardijske brigade, koji je bio i komandant operativne grupe Jug povla~i se iz Vukovara, Gardijska brigada se negde krajem 1991. povukla iz Vukovara i on izdaje naredbu da se odred Leva Supoderica izvu~e iz Prve gardijske brigade i uputi u sastav 12. PMB, to je vaqda pe{adijsko motorizovana brigada, moè biti 12. korpusa, ovo 12.K ne znam uop{te to zna~ewe, to mi li~i na pe{adijsko-motorizovanu brigadu, zna~i izvla~i se iz Prve gardijske brigade, upu}uje u sastav druge jedinice. Tako isto kragujeva~ki odred [umadinac, to mu je bio popularni naziv, to je odred JNA koji je do{ao iz Kragujevca, sastavqen od stalnih vojnika i rezervista, on se upu}uje u sastav Prve...
712
Tuìlac Yefri Najs: Hvala. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ovo je po mom mi{qewu Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, dobili smo odgovor od vas. Tuìlac Yefri Najs: Sada }emo pre}i na ne{to drugo. Vrati}emo se godinu dana unazad ili malo vi{e, ako èlite da pogledate jedan odlomak iz va{e kwige. To je tabulator 74, vra}a na temu Bosne, jer preko... Svedok dr Vojislav [e{eq: Iz kwige Srpski ~etni~ki pokret, moj govor iz 1990. godine. Tuìlac Yefri Najs: Mali Zvornik. Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodine Najs... Tuìlac Yefri Najs: Ja sam rekao ve}, preko reke samo, da se skoncentri{emo na to {to ste govorili 1990. godine. Vide}ete, to je ozna~eno na strani 65 originalnog teksta. Da bismo izbegli bilo kakve probleme sa prevodom, budite qubazni, pro~itajte {ta ste vi rekli u martu 1990. godine o Kosovu i Metohiji, to je bio avgust 1990. Svedok dr Vojislav [e{eq: Mali Zvornik nije preko Drine, preko reke nego je s ove strane Drine i sastavni deo Srbije. Morate razlikovati mali Zvornik od Zvornika. To su dve posebne op{tine uvek bile i izme|u wih je reka Drina. Ja sam u tom govoru rekao: Kosovo i Metohija su sveta srpska zemqa. I srpski narod je vi{e puta kroz svoju istoriju ratovao za Kosovo i Metohiju. Prolio reke krvi. I more qudskih ìvota. I mi dana{wi Srbi zna}emo da to cenimo i proli}emo nove reke krvi, ako bude trebalo, ali }e Kosovo i Metohija ostati srpska zemqa. To sam rekao i danas ostajem pri tome i do kraja ìvota }u to zastupati i Kosovo mora, dok postoji jedan Srbin, srpski narod ne}e odustati od toga da Kosovo i Metohija ostane sastavni deo Srbije. Svi Srbi su spremni da izginu za Kosovo i Metohiju, to kaèm. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, ~uli smo va{ odgovor. Tuìlac Yefri Najs: Mi ne}emo traìti da se uvrsti u spis cela kwiga, ali da bismo bili fer prema vama, va{ stav je bio dosledan jer ve} 1982. godine vi ste objavili kwigu koja se zove Razmi{qawa o sistemu i potrebama za promenom Vi ste govorili ve} tada o prisilnom isterivawu ili evakuaciji Albanaca sa teritorije koju oni zauzimaju, zar ne? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. To nije ta~no. To je moj rad u kome se ja zalaèm da se kosovskometohijski problem re{ava tako {to }e se stvoriti uslovi, ali to je iz osamdesetih godina, to je moj individualni nau~ni rad objavqen posle u kwizi Demokratija i dogma, u kome se ja zalaèm da se stvore uslovi da se 200.000 Albanaca preseli u Hrvatsku, 100.000 u Sloveniju, 100.000 u Vojvodinu i tako daqe. Ja iznosim tu okvirne brojke. Ali {ta je moja teza. Da je onakvo stawe na Kosovu i Metohiji neodrìvo, a da Albance na taj na~in treba integrisati u celinu jugoslovenskog dru{tva... Predsedavaju}i sudija Robinson: Malo ste se zaneli, gospodine [e{eq, govorite prebrzo i prevodioci vas jo{ jednom mole da malo usporite. Svedok dr Vojislav [e{eq: Molim vas da se pokaè taj odlomak iz mog teksta.
713
Tuìlac Yefri Najs: To je dosta o osamdesetim godinama. Ako budemo imali vremena i ako ja odlu~im da je to potrebno mo`da i ho}emo, ali sada samo kaèm da ste imali dosledan stav. @elim sada da se skoncentri{ete i da nam kaète kakav bi bio efekat 1990. godine kada bi bilo gde rekli u biv{oj Jugoslaviji proli}emo nove reke krvi ako bude trebalo. Kakav bi bio verovatni efekat takve retorike na va{u srpsku publiku? Svedok dr Vojislav [e{eq: 150 godina u Jugoslaviji se govorilo proli}emo reke krvi za svaki pedaq jugoslovenske teritorije. To je standardni vokabular u politi~kom ìvotu. Za svaki pedaq teritorije ako treba reke krvi. Drugo, svaka zemqa na svetu je spremna svim sredstvima da brani svaki deli} svoje teritorije. To je jednostavno jedna slobodarska fraza ovde izgovorena, koja je standardna u re~niku vekovima, u celoj nacionalnoj tradiciji, sazdana... Tuìlac Yefri Najs: Samo da vas dobro razumemo, gospodine [e{eq, da li vi najiskrenije, istinski tvrdite ovom sudu da obe}avaju}i slu{aocima ili ~itaocima reke krvi kao rezultat wihovog stremqewa ili politi~ke ambicije je ne{to, je standardno slobodoqubqe, fraza koja se redovno koristi u tom duhu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pogotovo kada je re~ o Kosovu i Metohiji, ja vam kaèm, ogromna ve}ina srpskog naroda i danas ima takav stav i ne}ete nam nikada oteti Kosovo i Metohiju, nikada se s tim ne}emo pomiriti, a spremni smo ponovo kao nacija da se `rtvujemo za Kosovo i Metohiju, kao {to smo to vi{e puta radili kroz istoriju. To je jednostavno sveta zemqa. Kosovo i Metohija je vrednije od na{e egzistencije kao naroda. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Gospodine Najs, za{to direktno ne kaète kao svoju tvrdwu da je to vrsta retorike i terminologije koja najverovatnije poti~e na nasiqe? Tuìlac Yefri Najs: Hteo sam pre toga da postavim jedno drugo pitawe, uz va{u dozvolu, ~asni sude. Kako treba ~italac da shvati ~ija krv treba da se proliva? Slobodan Milo{evi}: Gospodin Najs govori da je gospodin [e{eq obe}avao slu{aocima reke krvi, {to uop{te ne proizilazi iz ovog citata. Nikome on nije obe}avao reke krvi, a on ba{ upotrebqava izraz obe}avaju}i slu{aocima reke krvi. Predsedavaju}i sudija Robinson: To je jezi~ko pitawe, ali ja ne vidim da je ne{to nefer u tom pitawu, gospodine Milo{evi}u. Tuìlac Yefri Najs: Gospodine [e{eq, odgovorite, molim vas, na pitawe ~ija krv, kosovskih Albanaca, Srba ili jednih i drugih? Svedok dr Vojislav [e{eq: Uvek je prolivana srpska krv pre svega, a onda i krv srpskih neprijateqa koji su poku{avali da nam otmu Kosovo i Metohiju. U trenutku kada ja govorim, 1990. godine, Kosovo i Metohija su u sastavu Srbije. Ovo je moja pretwa svim budu}im neprijateqima, bili to Englezi, bili to Amerikanci, bilo ko da se pojavi da nam otme Kosovo i Metohiju, ne damo, bez obzira kolike }emo `rtve pri tome imati. A uvek je u kosovskom mitu, u kosovskoj tradiciji pre svega re~ o srpskoj krivi. Na Kosovu i Metohiji kao retkost, kao endemska vrsta raste
714
Tuìlac Yefri Najs: Zaustavite se na trenutak. Vidite, ovo je godina 1990. Znate razvoj doga|aja kakav je bio tada, nije se moglo znati tada kakva }e biti situacija daqe i da li }e se me{ati i kako me|unarodna zajednica. Naravno, Srbi su i ranije bili na Kosovu kao {to svi znamo, ali kada kaète ne{to tako 1990. godine srpskoj publici, vi podsti~ete srpsku publiku, slu{aoce na to da pomi{qaju na me|usobno ubijawe i ubijawe drugih qudi. Zar ne, zar to nije o~igledno? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, to vi falsifikujete i to nije o~igledno. Ja podsti~em srpski narod, ako bude trebalo, ako neko poku{a da nam otme Kosovo i Metohiju, da se kao nacija `rtvujemo i da to odbranimo svim sredstvima. Kosovo i Metohija je smisao opstanka srpskog naroda i ta borba o~igledno jo{ nije zavr{ena. Ali ako je ne zavr{i na{a generacija osta}e na{im sinovima, osta}e na{im unucima. Kosovo i Metohija moraju ostati u srpskim rukama bez obzira na `rtve. Tuìlac Yefri Najs: Hvala. Molim da se ovo uvrsti u spis. Sekretar: To }e biti broj 908. Tuìlac Yefri Najs: Sada }emo pogledati jo{ jedan odlomak iz va{ih kwiga, to je tabulator 74a, ako to moè pomo}i prevodiocima jo{ uvek smo u godini 1991, mada se tema ne mewa, tema su kosovski Albanci. Ovo je iz kwige Srpski ~etni~ki pokret, programska deklaracija Srpske radikalne stranke. Usput govore}i, pre nego {to krenem daqe i zahvalan sam svojoj koleginici gospo|i Uerc-Recalaf za to {to se ona toga setila u vezi pro{log dokaznog predmeta koji smo gledali u vezi reka krvi i tako daqe. Zar niste vi kritikovali gospo|u Plav{i} {to je govorila takve stvari u toku svog svedo~ewa ovde? Da li se se}ate da ste ne{to kriti~no rekli na adresu gospo|e Plav{i} zbog toga {to je tako govorila? Svedok dr Vojislav [e{eq: To {to je govorila Biqana Plav{i} apsolutno se razlikuje od onoga {to ja govorim. Tuìlac Yefri Najs: Na koji na~in? Svedok dr Vojislav [e{eq: Na sve mogu}e na~ine. Tuìlac Yefri Najs: Da li je jedan deo onoga {to je ona govorila sli~an onome {to vi govorite? Dobro, pogleda}emo to mo`da kasnije. A sada dajte da pogledamo ovaj dokument, Srpski ~etni~ki pokret, molim vas da vi okrenete stranu u originalu 275 na jeziku koji vi razumete, a mi }emo gledati tekst na engleskom. To je paragraf 25, stav 25. Da bismo izbegli probleme, eventualne probleme sa prevodom, budite qubazni, pro~itajte prvih {est stavova paragrafa 25 naglas. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ovo je programska deklaracija Srpske radikalne stranke, moram da kaèm prvo o ~emu se radi, iz 1991. godine. U 25. ta~ki te programske deklaracije izme|u ostalog se kaè, ~itam samo ovo {to ste vi obeleìli, a mogu da pro~itam sve. Meni nije te{ko, ako vi èlite. Gu{ewe svim sredstvima albanske separatisti~ke pobune na Kosovu i Metohiji. A da bi recidivi te pobune bili nemogu}i, zalaèmo se da se hitno sprovedu slede}e mere. Da se efikasno omogu}i uspostavqawe bilo kakvog oblika kosovsko metohijske politi~ko teritorijalne autonomije.
715
Da se odmah protera svih 360.000 albanskih emigranata i wihovih potomaka. Da se spre~i svako dràvno finansijsko dotirawe albanske nacionalne mawine, i ranije tome namewivana sredstva preusmere iskqu~ivo na finansirawe povratka Srba na Kosovo i Metohiju. Da se na Kosovu i Metohiji proglasi ratno stawe, suspenduje svaka politi~ka aktivnost i zavede vojna uprava koja bi trajala najmawe 10 godina. Da se odmah raspuste svi tamo{wi organi civilne vlasti i ustanove koje se finansiraju iz dràvnog buyeta a deluju na albanskom jeziku poput univerziteta, akademije nauka i umetnosti, izdava~kih i novinskih ku}a i sli~no. Da se odmah zatvore i konzerviraju sve fabrike i drugi proizvodni pogoni koji neracionalno posluju zbog sistematske sabotaè zaposlenih [iptara. Ho}ete li daqe da ~itam? Mogu i daqe. Tuìlac Yefri Najs: Mislim da je i ovo dovoqno, hvala. Ako su vas tako ne{to pitali, kako ste obja{wavali, gde treba da se proteraju tih 360.000 albanskih emigranata kao {to ste ih vi nazvali. Koji je to mehanizam koji treba iskoristiti? Koji bi mehanizam vi iskoristili, upotrebili? Morali ste o tome razmisliti, gospodine [e{eq. Vama je dozvoqeno da ovakve stvari objavqujete. Kakav mehanizam biste vi iskoristili, da proterate ovih 360.000 qudi u Albaniju? Da li bi to u~inili pregovorima, ili finansijskim ube|ivawem ili silom? Svedok dr Vojislav [e{eq: Po{to su ti emigranti iz Albanije nelegalno bili u Srbiji i u Jugoslaviji, svi bi bili proterani na onaj na~in kako zapadnoevropske zemqe proteruju nelegalne azilante. Neki avionima, neki autobusima i tako daqe. Onaj ko je protivpravno na na{oj teritoriji... Tuìlac Yefri Najs: Stanite malo, treba da shvatimo {ta govorite, koji je va{ stav. Vi kaète da su to qudi koji su ìveli na Kosovu i Metohiji od Drugog svetskog rata zna~i qudi koji su ìveli tamo otprilike 40 godina, wihova deca su od ro|ewa ìvela tamo i {ta ste vi traìli da se uradi, {ta ste vi imali nameru da sa wima uradite? Da im sudite ili organizujete ro~i{te u sudu, da ih odvedete u neke centre zatvorske dok se ne re{e wihove prijave za azil i molbe za azil? Na koji na~in biste to re{avali, ili biste ih jednostavno izbacili? Svedok dr Vojislav [e{eq: To je programska deklaracija Srpske radikalne stranke, {ta je planirala Srpska radikalna stranka. Sudija Bonomi: Molim vas odgovorite na pitawe, znamo koje je pitawe, upravo su vas ta~no pitali, jasnoj kako biste to u~inili, kako biste to izveli. Odgovorite da moèmo da... Svedok dr Vojislav [e{eq: Na na~in na koji Nema~ka ili Francuska ili Engleska izbacuju nelegalne emigrante. Na isti na~in. To {to su wihova deca ro|ena u Srbiji ne daje im automatski pravo na srpsko dràvqanstvo. Oni su sistematski useqavani u Srbiju, delovali sa separatisti~kih pozicija. To je kontekst, oni su progonili tamo{we Srbe, prisiqavali ih na iseqavawe da bi se do~epali wihovih
716
Sudija Bonomi: Gospodine [e{eq, ja kao sudija koji ovde zasjeda ne znam kako te tri zemqe koje ste pomenuli re{avaju pitawe izbacivawa emigranata. Ja ne znam kako oni to rade. Ne mogu to da uporedim sa va{im planom. Zato mi, molim vas, recite koji je bio va{ plan. Svedok dr Vojislav [e{eq: Na{ plan je bio: ko god nema srpsko dràvqanstvo da mora da napusti teritoriju Srbije na Kosovu i Metohiji, kada je re~ o albanskim emigrantima. A mi ovde nismo tehnologiju razra|ivali. To bi lokalni organi vlasti provodili kada do|emo na vlast. Ali naravno, za koga se god ustanovi da nema na{e dràvqanstvo odlazi. Neko bi i{ao autobusom, neko vozom, neko brodom, neko avionom. Tuìlac Yefri Najs: Vidite, pre nego {to vam sada iznesem ono za {ta ja tvrdim da je istina po ovom pitawu, gospodine [e{eq, podseti}u sud {ta ste vi sami rekli i {ta je rekao jedan novinar koga vi stalno napadate, gospodina Anastasijevi}a. U to vreme, 1990. godine, vi ste bili u milosti optuènog i dozvoqavano vam je da imate veliki pristup medijima koji su bili pod dràvnom kontrolom. Da li je to ta~no? Svedok dr Vojislav [e{eq: Toliko sam bio 1990. godine u milosti gospodina Milo{evi}a da me je wegova vlast tri puta u zatvor strpala 1990. godine. Tuìlac Yefri Najs: Ve} ste odgovorili na to pitawe, ja samo èlim da to naglasim, objavqivawe ovog programa va{e partije desilo se u vreme kada ste vi jo{ uvek bili u milosti optuènog i imali ste puno pristupa medijima. Zna~i, ono {to ste vi ovde izloìli u va{em partijskom programu je verovatno na{lo odraza i u intervjuima i va{im govorima na televiziji. Da li me pratite, da li sam u pravu kada ovo kaèm? Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, o kakvoj vi milosti govorite? Niste u pravu. Nikada nisam bio ni u kakvoj milosti gospodina Milo{evi}a. 23. februara smo u Kragujevcu proglasili Srpsku radikalnu stranku, a odmah potom sa~inili ovu programsku deklaraciju i u preambli vi vidite da smo to uradili na osnovu programa i statuta usvojenog u Kragujevcu 23. februara. Kakve ovo veze ima? Tuìlac Yefri Najs: Moram vas zaustaviti, imali ste priliku odgovoriti na pitawe. Ja vam kaèm da je va{a namera sa tih 360.000 albanskih emigranata i wihovom decom, od kojih su ve} mnogi proveli svoj celi ìvot na Kosovu, bila to da ih silom izbacite od tamo. Da li sam u pravu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, na pravni na~in. Sila na osnovu zakona. Tuìlac Yefri Najs: Gde moèmo videti te detaqe, jeste li vi to na bilo kojem mestu u va{im kwigama, u va{em programu napisali da se mora raditi po pa`qivo reguliranom me|unarodno prihvatqivom programu sudskih rasprava uz pravo àlbe na koje }e ti qudi i wihova deca imati pravo? Svedok dr Vojislav [e{eq: To se vaqda podrazumevalo. Tuìlac Yefri Najs: Podrazumevalo se? Svedok dr Vojislav [e{eq: U okvirima pravne dràve. Tuìlac Yefri Najs: Molim da se ovaj dokument uvrsti u spis i da pogledamo jo{ jedan. Sekretar: 909.
717
Tuìlac Yefri Najs: Slede}i dokument je tabulator 75. To je jo{ jedan izvadak iz Usta{ke fantazmagorije. Otvorite, molim vas, stranu 73 u originalnom tekstu a sudsko ve}e neka pogleda stranu 13. Molim posluìteqa da stavi engleski tekst na grafoskop. Vidimo da je tu jedan dio ozna~en. Ovo je jedan govor iz izborne kampawe. Ona vrsta govora koji bi bili preneseni na radiju, novinama i evo da vidimo ovaj paragraf, i da ga ~ujemo od samog po~etka. ûli ste u osnovnim crtama kakav je na{ nacionalni program, verovatno }e vas posebno interesovati kakav program zastupamo u odnosu na definitivno gu{ewe {iptarske separatisti~ke pobune na Kosovu i Metohiji. [iptari nam tu idu na ruku. Odbili su velikim delom da budu popisani na zadwem popisu stanovni{tva. Vi znate, popis stanovni{tva je obaveza koja proisti~e iz odgovaraju}ih dokumenata Ujediwenih nacija i sve dràve su du`ne jednom u 10 godina da vr{e popis stanovni{tva. A sada, kako bismo izbegli svaki problem sa prijevodom, pro~itajte nam, molim vas, sqede}u re~enicu. Svedok dr Vojislav [e{eq: [iptari su nam olak{ali posao. Oni koji su bojkotovali popis nisu na{i dràvqani i oni nemaju {ta da traè u na{oj zemqi. Jednostavno, opkoli}emo ih vojskom i gurnuti preko granice nazad u Albaniju. Na Zapadu }e se dignuti galama mesec ili dva, galami}e, galami}e i zaboravi}e. Tuìlac Yefri Najs: Dakle, vi ste se u va{em predizbornom govoru obra}ali bira~ima. Pre nekoliko minuta sucima ste obja{wavali kakav ste pravni reìm namjeravali primjeniti. Izme|u te dve stvari, koja je istinita, jer one ne mogu obje biti istinite? Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, malopre ste imali zvani~ni dokument Srpske radikalne stranke i on sadrì ta~no ono {to sadrì, a sada imate moj pojedina~ni govor koji nije sasvim u skladu sa dokumentom Srpske radikalne stranke, zbog koga me je Srpska radikalna stranka mogla i kazniti, ali nije. A ja sam ovo zaista izgovorio, u to nema nikakve sumwe. A te dve stvari morate razdvojiti, ono {to je zvani~ni dokument Srpske radikalne stranke i ono {to je moja jednokratna izjava. Tuìlac Yefri Najs: Pa ovo je ne{to {to je zabeleèno u va{oj kwizi i u va{oj kwizi vi niste rekli ào mi je {to sam to rekao. Vi nigdje niste rekli da vam je ào {to ste obe}ali kosovskim Albancima da }ete ih isterati vojnom silom. Svedok dr Vojislav [e{eq: Meni ni danas nije ào {to sam ovo izjavio 1991. godine. Tuìlac Yefri Najs: Zna~i, bez obzira, na ono {to ste prije pet minuta rekli u ovoj sudnici, va{a stvarna namera godine 1991. bila je da [iptare, kako ste ih opisali, treba opkoliti vojskom i gurnuti preko granice iz zemqe u kojoj su mnogi od wih, oni i wihova deca provjeli cijele svoje ìvote. I to zato jer ste vi tada mislili da }e Zapad o tome malo galamiti i onda zaboraviti. Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa opet falsifikujete. Malopre smo imali zvani~ni dokument Srpske radikalne stranke. Ono {to je zvani~ni dokument Srpske radikalne stranke to je zvani~na partijska politika te
718
stranke. A ovo je moja izjava. Moja je izjava mnogo o{trija od zvani~ne politike stranke i samo to moète utvrditi. Sudija Bonomi: Upravo tako, za razliku od gospodina Najsa ja ovdje ne vidim nikakve nepodudarnosti. Da li tu postoji neka nepodudarnost? Tuìlac Yefri Najs: Ja sam mislio da je on u svom prethodnom odgovoru rekao da se to mora druga~ije tuma~iti. Sudija Bonomi: Da, da to, ali nema nikakve nepodudarnosti izme|u konteksta dokumenta i onog {to ste rekli jer u jednom dokumentu se navodi politika, a u drugom dokumentu se navodi va{ stav o tome kako tu politiku treba sprovesti. Svedok dr Vojislav [e{eq: Srpska radikalna stranka zvani~no nije nikada ovako ne{to izrazila. Ali ja li~no jesam. Ali jednu stvar ovde previ|a gospodin Najs. Ovde je re~ o nelojalnim Albancima koji su odbili da budu popisani na popisu stanovni{tva. Znate {ta se tu de{ava bojkotovawe popisa stanovni{tva da bi ostali falsifikati od prethodnog popisa iz 1981. i da bi se la`no predstavqao da na Kosovu ima mnogo vi{e Albanaca nego {to ih zaista ima. I da bi se la`no i albanski emigranti smatrali gra|anima Srbije. Ovde se ipak pravi jedna distinkcija izme|u onih koji su popisani, koji su se odazvali svojoj gra|anskoj du`nosti i onih koji su to bojkotovali. A da je izjava preo{tra, jeste, ali ona je izgovorena iskqu~ivo iz mojih usta, a nemate je u ovom dokumentu Srpske radikalne stranke. To je vaqda jasno potpuno. Tuìlac Yefri Najs: Dobro, vi kaète preo{tro, ali ili je va{a namjera bila da se oni isteruju vojnom silom ili to va{a namjera nije bila. Sve {to bih ja sada htio da vi u~inite je da sudu kaète da li je va{a namjera bila da se oni isteraju vojnom silom. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam ovde retorski izrazio jedan stav i ja ga se ne}u odricati, ali vam ne mogu potvrditi da bih ih zaista na ovaj na~in izbacivao. Jer ovde ima malo besa u ovom govoru. Znate, malo besa zbog pona{awa Albanaca na Kosovu i Metohiji prema tamo{wim Srbima. A vi ho}ete sada i u jednoj mnogo smirenijoj atmosferi da vam ja to doslovno ponovim. Ne. Ja vam potvr|ujem da sam ovo rekao u jednom propagandnom govoru, motivisan ne~im {to se konkretno tih dana de{avalo, verovatno. Tuìlac Yefri Najs: @elio sam pre}i na Bosnu, a zadrà}emo se jo{ malo na Kosovu. Da li, dakle, onda moèmo pretpostaviti da va{ stav prema kosovskim Albancima po~etkom jo{ ranih osamdesetih onako kako je izraèn u programu va{e stranke, u ovom va{em govoru s po~etka devedesetih moèmo li, dakle, pretpostaviti da va{ stav o tome ostao nepromjewen tokom celih devedesetih? Slobodan Milo{evi}: Gospodine Robinson. Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa u programskoj deklaraciji stranke... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, da. Slobodan Milo{evi}: Pitawe je nekorektno. Gospodin Najs pita svedoka o stavu prema kosovskim Albancima, a ovde se citira stav ne prema kosovskim Albancima, nego nelegalnim imigrantima, {to je potpuno razli719
~ita stvar. Jedno su kosovski Albanci, a drugo su nekosovski Albanci, nelegalno imigrirali u Srbiju, a ovde je o tome re~. Pitawe se odnosi na kosovske Albance i onda se i odgovor na to moè ograni~iti. Sudija Bonomi: Mislim da se o tome treba govoriti u kontekstu dokumenta kojeg sada gledamo. U dokumentu se kaè [iptari su nam olak{ali posao, bojkotirali su popis stanovni{tva, ovde ne stoji ilegalni imigranti. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ali stoji da nisu na{i dràvqani, je li tako, gospodine Bonomi? Ina~e, {to se ti~e posledweg pitawa gospodina Najsa, nisam ga zaboravio. Imala je Srpska radikalna stranka, koliko me se}awe sluì, jo{ jedan dokument koji se ticao Kosova i Metohije, to je bilo negde u septembru 1995, objavili smo Memorandum o na{em vi|ewu na~ina re{avawa kosovsko-metohijskog problema i to je radila jedna radna grupa u ime Srpske radikalne stranke, a potpisalo je kompletno strana~ko rukovodstvo taj memorandum. Tuìlac Yefri Najs: Sud se sje}a tabulatora 30 dokaznog predmeta, to je govor iz marta 1999. u Beogradu. Ja sada nemam taj fascikl, ne znam sada da li je ovde dostupan i primjerak na jeziku svjedoka, vi se vjerovatno sje}ate da smo se mi tada usredoto~ili na 5. stranu na engleskom. Molim da se svedoku dade kopija dokumenta, mi imamo jednu kopiju, a mo`da imaju i optuèni i dodjeqeni advokati, gospo|a Dikli}, je kao uvjek, prona{la jednu rezervnu kopiju. Ovo je, dakle, nekoliko godina kasnije, godina 1999, moèmo sada to pustiti sa softvera senk{n, to je kratki insert tog govora koji mi imamo. Snimak: Dr Vojislav [e{eq: Ako do|e do bombardovawa od strane NATO pakta, ako do|e do ameri~ke agresije, mi Srbi }emo prili~no stradati ali Albanaca na Kosovu ne}e biti. Tuìlac Yefri Najs: Gospodine [e{eq, se}ate se da vam je optuèni postavqao pitawa o tom pasusu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Tuìlac Yefri Najs: Sada imate taj tekst pred sobom. Kod nas na engleskom je to na strani 5. Vi ste to nastojali objasniti kako to da na Kosovu Albanaca ne}e biti. Ja bih sada èleo da smirenim glasom prona|ete gdje u ovom tekstu Albanci mogu na}i ne{to na temequ ~ega bi mogli va{e rije~i protuma~iti kao ne{to drugo, a ne rije~i koje im obe}avaju nasiqe i prisilno proterivawe. Svedok dr Vojislav [e{eq: Odmah u prethodnom pasusu. Sada }u vam ga pro~itati. Mi Srbi smo narod sa izraènom demokratskom tradicijom. Mi se delimo ideolo{ki, mi se delimo politi~ki, mi se delimo na razli~ite na~ine, ali kada je u pitawu otaybina nema nikakvih podela. Da vidimo koji je to Srbin spreman da potpi{e pristanak za dolazak stranih trupa na na{u teritoriju. Da vidimo koji je to Srbin spreman da potpi{e odvajawe Kosova i Metohije od pravnog sistema Srbije. Mi Srbi smo kao demokratski narod vi{e puta Albancima nudili najvi{i stepen autonomije,
720
kulturne autonomije, da ìve kao lojalni gra|ani, da sami ure|uju svoje {kolstvo, zdravstvo, informisawe i tako daqe. Oni ne}e, oni èle samo otcepqewe. A otcepiti se sami ne mogu, toga su svesni, pa ra~unaju Amerikanci }e wihovu bitku da izbore na Balkanu. Ja im sa ovog mesta poru~ujem, i to nije poruka samo Srpske radikalne stranke, ube|en sam da je poruka celog srpskog naroda, Albanci imaju neke {anse samo ako se orijenti{u na miran, demokratski, politi~ki put dijaloga. I onda sledi ovaj citat koji ste malopre prikazali, mogu i wega da pro~itam ako ho}ete ponovo. Ako do|e do bombardovawa... Tuìlac Yefri Najs: Ne, ne, moète pro~itati sve, ali onda pro~itajte i sqede}ih nekoliko re~enica na po~etku sqede}eg paragrafa. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ako do|e do bombardovawa od strane NATO-a, ako do|e do ameri~ke agresije, mi Srbi }emo prili~no stradati, ali Albanaca na Kosovu ne}e biti. Ne misle vaqda Amerikanci ako nas napadnu da }emo mi iza na{ih le|a trpeti naoruàne bande i stanovni{tvo koje nije lojalno, koje jedva ~eka da nas udari s le|a. Ne}emo trpeti. Pa neka oni vide {ta }e posle s wima. Tuìlac Yefri Najs: Dobro, stanimo ovde. Slobodno nam moète pokazati i bilo koji drugi pasus koji èlite. No, recite nam na osnovu ovoga {to smo sada ~itali za{to ne}e biti Albanaca na Kosovu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ako do|e do ameri~ke agresije, do bombardovawa strada}e, pre svega, oni pa onda i Srbi. Drugo, mi imamo iskustvo bombardovawa Republike Srpske osiroma{enim uranijumom, sada imate slu~ajeva i da vam se albanska deca ra|aju sa dve glave i sa drugim genetskim deformacijama. Tre}e, ja ovde kaèm da ne}emo trpeti iza le|a naoruàne bande. Tuìlac Yefri Najs: To smo ve} ~uli, ve} smo pro{li kroz taj materijal. Ja sada ovde samo poku{avam vidjeti kako jedan kosovski Albanac koji slu{a ovo {to vi kaète moè dobiti bilo kakav drugi utisak nego to da se sprema wegovo izbacivawe. Moète li mi to objasniti? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa, ako im kaèm: Albanci imaju {anse samo ako se orijenti{u na miran demokratski, politi~ki put dijaloga. U protivnom, rat donosi uni{tewe, nesre}u svima, a najvi{e wima na Kosovu i Metohiji, to je vaqda jasno. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Najs, nakon ovog odgovora idemo na pauzu od 20 minuta. Slu`benik suda: Molim ustanite. Posle pauze Slu`benik suda: Molim ustanite. Izvolite sesti. Predsedavaju}i sudija Robinson: Izvolite, gospodine Najs. Tuìlac Yefri Najs: Ono {to vam èlim re}i je sqede}e. Nas zanima ne samo va{ osobni slu~aj, nego i dru{tvo u kome ste djelovali i {to ste tamo mogli raditi. Situacija je takva da je vama bilo dopu{teno da {irite mr`wu putem slawa poruka, putem poruka o tome {to }e se dogoditi drugim nacionalnim grupama tokom cijelog tog perioda. To je, dakle, na{a tvrdwa, tako da znate s ~ime ste suo~eni, a sada èlim da pogledamo na br721
zinu tri ili ~etiri dokazna prijedmeta. U stvari ne, prije no {to idem daqe, nisam jo{ traìo da se ovo uvrsti u spis. Prije nego {to pre|emo na tabulator 30 ili na fascikle svjedoka, ovo je ovaj, to je drugi izvadak. Sekretar: 910. Tuìlac Yefri Najs: A sada za prevodioce idemo na 23G3. Na engleskom je to 6. strana od 8, a u originalu su to strane 174 i 175. Ovo, gospodine [e{eq, je govor, ako se ne varam u Skup{tini u Beogradu i prvi izvadak glasi ovako: Ja vam jo{ jednom ponavqam, jeste li to prona{li? Ja vam jo{ jednom ponavqam, po istom onom pravu po kome je Tu|man proterivao Srbe i mi }emo proterati Hrvate, a vi u Zagrebu istraìte koje je to pravo bilo, kada ve} do sada nijedan glas protesta niste uputili protiv Tu|manovih zlo~ina, protiv protjerivawa Srba i svega onoga {to se de{ava na podru~ju usta{ke Hrvatske, prije svjega nad srpskim narodom. Mi genocidne radwe ne}emo primewivati, jer to nama Srbima nije u krvi. Ne}emo vas ubijati, razumije se, ali }emo vas lepo spakovati u kamione i vozove, pa se snalazite lepo u Zagrebu. I onda ne{to govorite o tome da }ete im dati adrese napu{tenih srpskih domova i tako daqe. I sad slede}i pasus. Svedok dr Vojislav [e{eq: Mogu li da ja pro~itam? Tuìlac Yefri Najs: Ja }u vam postaviti pitawe, a onda vi na to moète odgovoriti {to je mogu}e brè. Dakle, zatim 7. april 1992: Dame i gospodo narodni poslanici, ova bura koja se digla u ~a{i vode nakon zahteva mog li~nog i Srpske radikalne stranke da se pripreme mere retorzije i Hrvati isele iz Srbije zbog ~iwenice da je ogroman broj Srba pod pritiskom morao da napusti Hrvatsku, jo{ me je vi{e u~vrstila u uvjerewu da je zahtjev bio krajwe ispravan. Sama ~iwenica da su na to najè{}e reagovale izdajni~ke politi~ke stranke u srpskoj javnosti dodatno me u tome utvr|uje. A {to se tih izdajni~kih politi~kih stranaka i wihovih rukovodstava ti~e poput jednog od wihovih predstavnika koji je malopre govorio, pa mo`da je najboqe re{ewe, kada toliko àle Hrvate, da jednostavno sa wima u autobuse i kamione posedaju, pa s wima u Zagreb. Dakle, evo dva puta u Skup{tini jasno govorite o prisilnom transportu Hrvata. Da li je to to~no? To je ono {to je vama tada bilo dozvoqeno da kaète i {to ste rekli. Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, nije mi ni{ta bilo dozvoqeno, moje je pravo bilo da kaèm i to mi pravo niko nije mogao oduzeti. Ja sam govorio kao narodni poslanik, ali po{to ste vi nekorektno ovo interpretirali, ja }u prvo da pro~itam oba ova odlomka u celosti, ako Sudsko ve}e nema ni{ta protiv, jer su onda stvari jasnije. Da li dopu{tate, gospodine Robinson? Tuìlac Yefri Najs: Moète li nam objasniti, nemamo dovoqno vremena? Moète li objasniti u ~emu je gre{ka? Predsedavaju}i sudija Robinson: Samo se koncentrirajte na ono {to mislite da je propu{teno. Svedok dr Vojislav [e{eq: U prvom citatu, gospodin Najs, iako je to obeleèno ovde u dokumentu, propustio je da pro~ita moju poruku Hrvatima. Dobi}ete ~ak i adrese napu{tenih srpskih domova, ku}a, stanova i uselite se u te domove, tamo je i name{taj ostao i sve, a vi odavde moète po722
neti sve {to vas je voqa, sve {to je potrebno. To je namerno gospodin Najs propustio da pro~ita. I u ovom drugom... Predsedavaju}i sudija Robinson: Vi kaète da to onda mijewa smisao ostatka? Da li vi kaète da ono {to je ispu{teno, {to ste upravo pro~itali mijewa smisao, i ako da, u ~emu je onda promjena smisla? Svedok dr Vojislav [e{eq: U tome {to, kada je Tu|man proterivao Srbe, nekoliko stotina hiqada Srba, onda im nije dozvolio ni najosnovnije delove svoje imovine da ponesu. Ostale su ku}e i name{taj i sva imovina. A ja ovde, zalaù}i se za retorziju, kaèm mogu da ponesu sve {to èle. Ovo nije nikakva tajna. U to vreme to je trajalo nekoliko meseci kada je Srbiju preplavio talas srpskih izbeglica i prognanih Srba, Srpska radikalna stranka... Predsedavaju}i sudija Robinson: Dobro, shvatio sam. A sada, molim vas, gdje smo stali, gospodine Najs. Tuìlac Yefri Najs: On je htio ukazati na gre{ku u prevodu u drugom pasusu ako sam dobro shvatio, ja sam ga zamolio da to u~ini {to je mogu}e brè. U ~emu je ta druga stvar? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ovo ste propustili da pro~itate kada ja govorim ovima da krenu u Zagreb, srpskim izdajnicima. Tamo je demokracija, tamo }e im lepo biti, a {ta ovde vi{e traè u srpskoj javnosti. O~igledan je stav srpskog naroda, o~igledno je wegovo mi{qewe, o~igledno je odu{evqewe sa kojim je do~ekan ovaj predlog, pa za {ta }e im takva Srbija kada ih takva Srbija ne}e. Ovde se obra}am srpskim izdajnicima. Za{to }e im takva Srbija kada ih ona ne shvata. Lepo idite Tu|manu. Dakle, ovo je jedno ina}ewe za skup{tinskom govornicom, obra~un sa protivni~kim strankama. A ono {to su ~iwenice, to je da se Srpska radikalna stranka u to vreme zalagala za retorziju, to je ta~no. Sudija Bonomi: Da li retorzija zna~i prisilno uklawawe, a to je pitawe koje vam je postavqeno? Svedok dr Vojislav [e{eq: Retorzija zna~i odmazda. Ako je Tu|man proterao Srbe onda i Srbija treba proterati Hrvate. To je retorzija. Sudija Bonomi: To je va{ stav i, zna~i, zagovarate stav: bez obzira na to koliko su nedu`ni tu qudi u Srbiji, wih jednostavno treba isterati zbog pona{awa Tu|manovog. Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodine Bonomi, ovo je stav Srpske radikalne stranke ograni~en na nekoliko meseci. Sudija Bonomi: Da, to sam shvatio, hvala. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja vam potvr|ujem, jer ja govorim istinu. Tuìlac Yefri Najs: âsni sude, molim da se to uvrsti u spis. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da. Sekretar: 911. Tuìlac Yefri Najs: Sada 23 f. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ovde postoji druga stvar koja je bitna, ako mogu da kaèm. Je li mogu, gospodine Robinson? Predsedavaju}i sudija Robinson: Da.
723
Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja ovde nastupam kao narodni poslanik Srpske radikalne stranke, opozicioni poslanik, i niko meni niti dozvoqava niti mi moè zabraniti da ovo kaèm u Narodnoj skup{tini. Jer ja vidim {ta gospodin Najs imputira, da mi je gospodin Milo{evi} dozvolio. Kakve on veze moè imati sa ovim? Znate, ako je ovo protivpravno pona{awe, onda je to moje protivpravno pona{awe i moje partije, ali nema veze sa gospodinom Milo{evi}em. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Najs, èlio sam zatraìti da to razjasnite. Naime, kada je rije~ o tezama optu`be, da li vi o~ekujete da Sudsko vije}e mora iz govora svedoka u Skup{tini i drugde izvu}i zakqu~ak o, dakle, kada je rije~ o spomiwawu prisilnog proterivawa Hrvata, da li vi od nas o~ekujete da do|emo do zakqu~ka da su isti stav zastupali drugi ~lanovi zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata ukqu~uju}i gospodina Milo{evi}a? Tuìlac Yefri Najs: Da, to }e mo`da vjerojatno biti ono {to }emo mi od vas o~ekivati da zakqu~ite. Me|utim, u ovom trenutku putem ovog svjedoka ja moja pitawa ograni~avam na tvrdwu da se on nalazio u dru{tvu u kojem je bilo dozvoqeno od strane vlasti da takve stvari govori, da je wegov odnos sa optuènim imao dobrih i lo{ih faza i da je optuèni znao da dopu{tawe svjedoku da kaè takve stvari stvara okolnosti u kojima se mogu po~iwavati takva krivi~na dela. Isto tako èlim podsetiti Vije}e na prija{wi iskaz jednog svedoka o mehanizmu genocidnih zlo~ina. Prema tome, to su dvije stvari. Prvo, takvi materijali postojali su u reìmu kojim je upravqao ovaj optuèni, a druga faza zakqu~ka je ne{to {to }emo mo`da od vas zasebno traìti da napravite. Predsedavaju}i sudija Robinson: Mora}u to veoma pa`qivo razmisliti. Sudija Bonomi: Ali u ovom slu~aju imamo, tako|er i odgovor predsjednika odnosno predsedavaju}eg Skup{tine koji kaè da to {to svjedok govori, da je to protivno Ustavu. Tuìlac Yefri Najs: A sada bih èlio da pogledamo kratki izvadak iz kwige Politika kao izazov savesti. Objavqena ne znam to~no kada, dobro. Intervju je, dakle, 22. aprila 1992. Samo jedan kratki pasus, on je ozna~en sa strane, vi ste rekli sqede}e: Hrvate bih proterao iz vi{e razloga. Prvi i osnovni je taj {to su Hrvati krajwe nelojalni kao stanovnici Srbije; {to je ogromna ve}ina wih u ~lanstvu HDZ-a ili u funkciji wegovih spoqa{wih saradnika; {to sve ~ine da destabilizuju unutra{we prilike u Srbiji. Hrvati su se, zatim, pokazali kao neposredni saradnici usta{a. Omogu}avali su im prebacivawe iz Vukovara za Ma|arsku preko Ba~ke. Daqe, moramo primeniti mere retorzije prema Hrvatima, jer je Tu|man proterao 160.000 Srba. Jedino pitawe u vezi sa ovim je sqede}e: ovdje izgleda da ne pravite razliku i da govorite o svim Hrvatima. Ova je kwiga objavqena u Beogradu 1993. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, ovde ne govorim o svim Hrvatima, ovde govorim samo o Hrvatima koji ìve u Srbiji i nabrajam koje karakteristike imaju ti Hrvati koje bih...
724
Tuìlac Yefri Najs: Da, u pravu ste, svim Hrvatima koji ìve u Srbiji. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Tuìlac Yefri Najs: Zna~i, bilo koji Hrvat koji ìvi u Srbiji i koji slu{a ovaj govor, slu{ajte me, ~ekajte, bi shvatio da vi kaète da }ete vi isterati Hrvate kao takve op}enito, ovako kao {to tu ovde pi{e. Sudija Bonomi: Ali on se ve} sa tom tvrdwom sloìo da Hrvate koji ìve u Srbiji sve treba istjerati. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja ovde... Tuìlac Yefri Najs: Molim da se ovo uvrsti u spis. Svedok dr Vojislav [e{eq: Pazite, ovo {to niste pro~itali daqe moramo primeniti mere retorzije prema Hrvatima, jer je Tu|man proterao 160.000 Srba, to ste vaqda pro~itali, a onda ja kaèm toliko je zvani~no registrovano, mada pretpostavqamo da je taj broj duplo ve}i. Jer se mnogi nisu prijavqivali kao izbeglice Srbi, nego su se sme{tali kod ro|aka i prijateqa, mnogo je, uz to, Srba iz Hrvatske izbeglo u inostranstvo. Te Srbe moramo negde smestiti, udomiti, zaposliti i ìvotno obezbediti. Nemamo dovoqno novca da podièmo nove zgrade i ~itava naseqa, da otvaramo pogone, radna mesta i sli~no. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Tuìlac Yefri Najs: Molim da se ovo uvrsti u spis. Sekretar: 912. Tuìlac Yefri Najs: Sqede}i kratki insert 23g2 za prevodioce, to se odnosi na Hrtkovce, gde qudi koji za sebe smatraju da su Hrvati, odakle su ti qudi morali oti}i. To~no je, gospodine [e{eq, da oni qudi koji su za sebe smatrali da su Hrvati, da su oti{li nakon va{eg govora od 6. maja 1992. Svedok dr Vojislav [e{eq: Nijedan Hrvat nije proteran iz Srbije. Oti{ao je odre|en broj Hrvata, ali svi su prethodno sudski zamenili imovinu sa ve} proteranim Srbima, a u zameni imovine posredovala je rimokatoli~ka crkva, tako {to bi prvo preko svojih kanala ustanovila da li je ~itava o~uvana napu{tena srpska imovina u Hrvatskoj, pa samo u tom slu~aju sklapani su ugovori o zameni. Jedno je moj stav, a drugo je ~iwenica: iz Srbije niko nije bio proteran. A da sam se ja zalagao za retorziju kao odmazdu prema postupcima Tu|manovog reìma, to je besprekorna ~iwenica. Tuìlac Yefri Najs: Vi ste pro~itali imena nekih od onih koji su trebali oti}i i evo sada va{eg obja{wewa {to ste zapravo napravili. Snimak: Ja u Hrtkovcima nisam prozivao Hrvate koje treba proterati, nego sam pro~itao spisak Hrvata iz Hrtkovaca koji su oti{li u Hrvatsku i sluìli u usta{kom Zboru nacionalne garde. ...to je jedna stvar. Druga stvar, {to se ti~e ovoga navode u optu`nici, oni laù i ja }u dokazati da laù, ja u Hrtkovcima nisam prozivao Hrvate koje treba proterati nego sam pro~itao spisak Hrvata iz Hrtkovaca koji su oti{li u Hrvatsku i sluìli u usta{kom Zboru nacionalne garde. Proterivawa nije bilo, a {to se ti~e mojih izjava, ja ih nisam iznosio kao ~ovek vlasti nego ~ovek opozicije. Tuìlac Yefri Najs: Jeste li vi ~itali ta imena bez obzira na to ~ija su to imena bila kako biste ohrabrili druge da odu?
725
Svedok dr Vojislav [e{eq: Nisam ja nikakva imena ~itao, ali je aktivista Srpske radikalne stranke, koji je govorio na mitingu pre mene, pro~itao nekoliko imena Hrvata koji su oti{li iz Hrtkovaca u Hrvatsku i postali pripadnici Zbora nacionalne garde. Tuìlac Yefri Najs: Vi izgleda govorite, rekli ste u ovom insertu da ste pro~itali neki spisak imena, da li jeste ili niste? Svedok dr Vojislav [e{eq: [to ste tako nestrpqivi? Nisam ja pro~itao, pro~itao je ~lan moje stranke, a to je isto kao da sam ja pro~itao, jer ja sam stajao pored wega dok je ~itao. I ja ovde, obja{wavaju}i, nemam vremena da objasnim detaqe. Me|utim, ja stojim iza tog spiska, a to je ~lan moje stranke koji je stajao pored mene i pro~itao. Mi imamo snimak mitinga iz Hrtkovaca, kompletan sadràj sam objavio u kwizi \avolov {egrt zlo~ina~ki rimski papa Jovan Pavle drugi. Va{a koleginica je imala u rukama tu kwigu, jer sam je predao mom Sudskom ve}u povodom neke druge stvari. Ima kompletan sadràj tog mitinga. Tuìlac Yefri Najs: U redu. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ali pro~itao je ~lan moje stranke, to je isto kao da sam ja pro~itao, ja stojim iza tog ~itawa. Nemam ja strpqewa novinaru da obja{wavam detaqe. Predsedavaju}i sudija Robinson: Zaustavite se. Hvala, gospodine [e{eq, ~uli smo odgovor. Tuìlac Yefri Najs: [ta se moglo o~ekivati kao konsekvenca ~itawa tih imena, da li da qudi odu ili da ostanu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ali ti qudi su ve} bili odavno oti{li ~ija su imena pro~itana. Tuìlac Yefri Najs: A-ha, shvatam. Da li je to trebalo da se izvede na civilizovan na~in, to uklawawe qudi iz Hrtkovaca u smislu u kome vi upotrebqavate taj izraz civilizovan? Svedok dr Vojislav [e{eq: Mene ~udi {to vi niste pribavili tekst ili snimak tog mitinga, pa da razgovaramo konkretno o ~iwenicama. To je predizborni miting, ja obe}avam {ta }emo uraditi, ako do|emo na vlast. Izbeglim Srbima dava}emo adrese Hrvata da im se obrate i da idu i da kaù evo na{a imovina tamo, va{a je ovde, da mewamo. Ja to kaèm u tom govoru. ûdi me da vam va{a koleginica Predsedavaju}i sudija Robinson: Usporite malo, lak{e malo, gospodine [e{eq. Tuìlac Yefri Najs: A {ta se desilo sa onima koji nisu èleli da se mewaju, da li su oni morali da odu i bez toga? Svedok dr Vojislav [e{eq: Niko nije oti{ao, a da nije mewao prethodno imovinu i sudski overio zamenu i redovno su svi Hrvati iz Srbije dobili imovinu ve}e vrednosti od one koju su ostavqali, to vam garantujem. I garantujem da nemate ni jednog jedinog Hrvata da navedete koji je proteran iz Srbije. Tuìlac Yefri Najs: âsni sude, molim da se i ovo uvrsti, imam jo{ jedan dokument na ovu istu temu.
726
Predsedavaju}i sudija Robinson: Da, to je 913. Tuìlac Yefri Najs: Pitawe, gospodine [e{eq, pogledajte sada ovaj odlomak, ta~nije insert 23 g. To je samo jedan kratak odlomak u dodatnom ispitivawu. Optuèni moè ponovo da pokrene to pitawe ako èli, ali ovaj odlomak iz kwige, va{e kwige i na strani 279, izviwavam se, na strani 280. U va{em tekstu vidimo pomiwu se Hrtkovci, civilizovana razmena stanovni{tva. Rekli ste trebalo je da se to obavi civilizovanije nego {to je zapravo ura|eno, ali u svakom slu~aju zadovoqni smo rezultatima. Hiqade srpskih porodica su na{le sme{taj u nekoj meri, dobile su stanove i ku}e u Hrtkovcima, koji se sada zovu Srbislavci. [ta je to bilo mawe civilizovano nego {to ste vi hteli? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa bilo je negde incidentnih situacija, jer velika masa srpskih izbeglica je zapqusnula Srbiju i te srpske izbeglice su najvi{e do{le u Vojvodinu i masovno su se pojavqivali u mestima gde su ìveli Hrvati. Sporadi~no su se de{avale incidentne situacije, koje smo mi osu|ivali, koje nismo prihvatali. Ali, one se u jednoj uzavreloj atmosferi nisu mogle izbe}i. Ali ja bih voleo, gospodine Najs, da se ovo pro~ita sve {to ste vi obeleìli i onda je sve jasno. Tuìlac Yefri Najs: A ko je podgrevao tu atmosferu ako ne vi? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Tuìlac Yefri Najs: A ko je onda? Svedok dr Vojislav [e{eq: Atmosferu nismo podgrevali. Tuìlac Yefri Najs: Da li jeste ili niste podgreva li situaciju svojim govorima, onakvim kakvi su bili? Svedok dr Vojislav [e{eq: Atmosferu nismo podgrevali, zalagali smo se da proterani Srbi iz Hrvatske mewaju imovinu sa Hrvatima iz Srbije i to moète iz svih mojih nastupa da vidite. Tuìlac Yefri Najs: Molim da se ovo uvrsti u spis. Svedok dr Vojislav [e{eq: Bilo je nekoliko incidenata gde je intervenisala policija i vinovnici su osu|eni, ja znam za dva slu~aja da su vinovnici osu|eni. Predsedavaju}i sudija Robinson: ûli smo va{ odgovor. Sekretar: To }e biti 914. Predsedavaju}i sudija Robinson: 914. Tuìlac Yefri Najs: Pre}i }emo sada na Srebrenicu, ne 1993. ve} 1995. godine. Podsetite nas jo{ jednom, molim vas, kakav ste vi imali poloàj u dru{tvu te godine, {ta ste tada radili? Svedok dr Vojislav [e{eq: 1995. sam bio robija{ pod vla{}u gospodina Milo{evi}a. Tuìlac Yefri Najs: Koliko dugo? Svedok dr Vojislav [e{eq: Bio sam, zatekla me Nova godina u zatvoru, ukupno ~etiri meseca, pu{ten sam 9. januara, a negde 3. juna sam ponovo uhap{en u Gwilanu sa svojim najbliìm saradnicima i opet dva meseca bio u zatvoru. Tuìlac Yefri Najs: Vi ste nam rekli {ta znate o doga|ajima u Srebrenici, je li tako? Kao zamenik predsednika Vlade, vi ste se intenzivno
727
bavili tim pitawem, je li tako? Ve} ste nam rekli da je samo 1.000 qudi ubijeno, kaèm samo 1.000 qudi i da je iza svega toga francuska obave{tajna slu`ba. I mislim da sam vas zamolio pro{le nedeqe da nam ukaète na bilo koje dokumente koji mo`da postoje, originalne dokumente i mislim da je va{ odgovor bio da to ne moète u~initi. Originalni dokumenti koji bi potkrepili tu va{u tvrdwu o francuskoj obave{tajnoj slu`bi. Svedok dr Vojislav [e{eq: Mogu vam re}i gde moète da ga prona|ete. U holandskom parlamentu je podnesen dokument u kome se, prema procenama holandskih oficira, tvrdilo da je oko 1.000 muslimanskih ratnih zarobqenika streqano. I kao potpredsednik Vlade dobio sam slu`beno takvu informaciju od na{ih nadle`nih slu`bi. Ali ja taj dokument sada nemam u rukama. Tuìlac Yefri Najs: Recite nam, molim vas, kao zamenik predsednika Vlade, osim tog dokumenta o kome ste malo~as govorili, da li je bilo nekih poku{aja da se sazna {ta se desilo u Srebrenici, po~ev od kada, ko je vr{io te istrage ili raspitivawa i kakvi su izve{taji usledili? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja ne mogu da vam govorim o radu istra`nih organa, jer u to nisam upu}en. Vi ste imali ovde jedan konkretan dokument koji se odnosio na Erdemovi}a. Ali mogu da vam kaèm {ta sam ja sa svoje strane samoinicijativno kao potpredsednik Vlade ~inio, a {ta sam ~inio i u ranijem periodu, dok jo{ nisam bio potpredsednik Vlade, da bih se {to detaqnije informisao o zbivawima u Srebrenici. Dakle, kao potpredsednik Vlade zaduèn za privredu i finansije ja nisam imao resorne nadle`nosti prema pravosu|u, tako da nisam mogao da se direktno upu{tam u wegov rad. Ali sam kao potpredsednik Vlade nastojao na sve mogu}e na~ine koji su mi bili dostupni da saznam {to vi{e detaqa o zbivawima u Srebrenici. Tuìlac Yefri Najs: Da li ste na to, izviwavam se, to ste nam ve} rekli, ja bih hteo odgovor na moje pitawe pre svega, a onda }u vam mo`da postaviti neko drugo pitawe, na koje ste ve} odgovorili ovim {to ste rekli. Ovo {to ste sada rekli nije odgovor. Kakvi su poku{aji u~iweni da se dobije informacija o Srebrenici u to vreme, ko je ~inio te napore i kakvi su izve{taji usledili? To je jednostavno pitawe za nekoga ko je bio u Vladi. Svedok dr Vojislav [e{eq: Kao potpredsednika Vlade informisala me je Slu`ba dràvne bezbednosti o svojim naporima da se sazna puna istina o Srebrenici. Imali smo u Vladi redovni sistem informisawa predsednika i potpredsednika Vlade. Imali smo dnevne informacije Slu`be dràvne bezbednosti, periodi~ne... Tuìlac Yefri Najs: To smo ~uli, sa~ekajte, upravo smo na pragu da ~ujemo odgovor, stanite malo, zna~i informisala vas je Slu`ba dràvne bezbednosti o svojim poku{ajima da sazna punu istinu. Tako je. Zna~i, koji su to napori ~iweni od strane Slu`be dràvne bezbednosti da se sazna cela istina i kakvi su izve{taji usledili ako ih je bilo? Svedok dr Vojislav [e{eq: Kakvi su napori, kako je to ra|eno, o tome nas Slu`ba dràvne bezbednosti nije informisala. Ti dnevni izve{taji su
728
bili jedna, dve, najvi{e tri strane, o raznim zbivawima. Nekada su navo|eni izvori pod {ifrom, a nekada u formi op{tih saznawa. Dakle, ja ne mogu da se upu{tam u metodologiju saznawa Slu`be dràvne bezbednosti, ali mogu u podatke kojima sam raspolagao kao potpredsednik Vlade, informisan od strane te slu`be? Tuìlac Yefri Najs: Za{to ne, za{to da ne? Svedok dr Vojislav [e{eq: Kako za{to da ne? Tuìlac Yefri Najs: Za{to ne biste, za{to vi ne moète da ulazite u metodologiju i da nam kaète {ta su oni radili. Da li èlite da vi kaète? Svedok dr Vojislav [e{eq: Nama su izve{taji Slu`be dràvne bezbednosti stizali nepotpisani, sa oznakom dràvna tajna, poverqivo, koji je stepen poverqivosti i pe~atom. I u zatvorenom kovertu nagla{eno ~im se pro~ita, da se vra}a istog dana. I ti izve{taji nisu ~uvani u Vladi nego istog dana vra}ani, kurirskom vezom. Ne mislite vaqda da je Slu`ba bila raspojasana prema svim ministrima, prema svim ~lanovima Vlade pa sve davala informacije kako ona radi. Pa kako bi onda opstala ta slu`ba? Tuìlac Yefri Najs: Moèmo li da podelimo jedan dokument koji je pod tabulatorom 119 i da se stavi na grafoskop? Ovo je jedan dokument iz na{eg ureda Tuìla{tva, iz na{e kancelarije, gde smo mi traìli, to je na engleskom, mora biti na engleskom, bojim se, mi smo traìli od Vlade Srbije i Crne Gore u novembru 1993. godine, po{to ste izru~eni, da nam pruì sve dokumente izve{taje i memorandume, kad god da su sastavqeni, koji se odnose na situaciju u samoj Srebrenici i okolini izme|u 1. aprila i 31. decembra 1995, a to ukqu~uje i one dokumente koji poti~u iz General{taba Vojske, Saveznog ministarstva odbrane, Obave{tajne slu`be vojske, RDB i RJB, ta~nije Resora javne i Dràvne bezbednosti MUP-a Republike Srbije. Po va{em svedo~ewu, ako je bilo nekih obave{tajnih izve{taja koji su pripremqeni u vezi Srebrenice, onda bi trebalo ti izve{taji da su nam dostavqeni u okviru ovog zahteva, zar ne? Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, gospodine Najs, meni nije jasno kome sam ja to izru~en i kada sam izru~en. Vi kaète da sam ja nekome izru~en. Ja nisam nikome izru~ivan. Drugo, ovi dokumenti Slu`be dràvne bezbednosti su postojali u vreme kada sam ja bio potpredsednik Vlade, kakva im je daqa sudbina, ja ne znam. Ja znam samo za jedan podatak da je ogromna koli~ina dokumenata, Slu`be dràvne bezbednosti posle 5. oktobra 2000. godine spaqena u Institutu bezbednosti u Beogradu. To je do mene do{lo. [ta je spaqeno i kako, kako bih ja to mogao znati. A uostalom, danas su na vlasti u Srbiji va{i, va{i miqenici, kako to da vam oni ne iza|u u susret. Ne mogu ja vama da odgovaram ovde da zato {to qudi koje su va{e gazde postavile na vlast u Srbiji ne}e da udovoqe va{oj voqi. [ta ja imam s tim. Tuìlac Yefri Najs: Stanite malo, gospodine [e{eq, ja èlim da znam slede}e i molim da mi date odgovor. Ako je ta~no ovo {to ste vi rekli u svedo~ewu i uz ogradu da ste rekli da je to sve spaqeno i uni{teno, ako je va{e svedo~ewe istinito onda je ovaj dokument trebalo da rezultira nekim izve{tajima, zar ne. Zato {to vi kaète da ste videli izve{taje koji vam
729
omogu}avaju da pred ovim sudom posle davawa sve~ane izjave kaète sudijama da osim 1000 ratnih zarobqenika koji su poginuli zbog delovawa jednog diverzantskog odreda, ni{ta drugo se nije desilo, a ono {to se desilo uradili su Francuzi. Zna~i, treba da postoji neki materijal u prilog tome, zar ne? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, za{to bi to zna~ilo. Da sam ja 17. novembra 2003. godine kojim slu~ajem bio predsednik Savezne vlade i da sam dobio ovo va{e pismo, ja bih vam odgovorio sa vama ne}emo da sara|ujemo i ne damo vam ni{ta. Ja bih tako odgovorio da sam bio predsednik Vlade. Sudija Bonomi: Gospodine [e{eq, vi ste nam predstavili jednu verziju doga|aja u Srebrenici i va`no je, ~ini mi se, da razmotrimo apsolutno sve {to je mogu}e na}i, a {to mo`da ide u prilog toj verziji doga|aja. Tuìlac upravo poku{ava da utvrdi kakav materijal postoji koji ide u prilog toj verziji. Zar vi ne vidite da je u sva~ijem interesu, koji je vezan za biv{u Jugoslaviju, da pruì materijal koji bi mogao da potkrepi tu verziju koju ste vi izneli? Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodine Bonomi, ali on mi postavqa pogre{na pitawa kojima vi{e provocira moj prkos i inat nego {to èli pravi odgovor. Ako on sumwa da sam ja kao potpredsednik Vlade imao ta dokumenta u rukama, onda treba da kaè da sumwa. Ako on veruje da sam ja imao ta dokumenta, ja mogu prema mom se}awu govoriti o sadràju nekih od tih dokumenata. A ja iz svoje koè ne mogu isko~iti. Ja mu obja{wavam za{to Sudija Bonomi: On poku{ava da suzi taj materijal i ja moram da kaèm da u vezi tog odgovora koji ste dali, da ste primili takve dokumente, {to je standardna terminologija vi biste rekli da ne èlite da sara|ujete i da ne}ete ni{ta da pruìte sudu. Kakva je to vrsta, kakav je to stav za jednog odgovornog politi~ara ili onog koji se takvim smatra? Svedok dr Vojislav [e{eq: To je bio kondicional, gospodine Bonomi da sam u tom trenutku bio predsednik Savezne vlade moj bio stav bio bi da je ovaj sud nelegalan i da ne}u s wim da sara|ujem. Da sam bio predsednik Vlade. Ja nisam bio, naàlost. To je jedan stav. Moèmo ga sada apstrahovati. Drugo, ja tvrdim da su se na{e slu`be bezbednosti bavile problemom Srebrenice, i da su ispitivale {ta se ta~no desilo u Srebrenici, ja to tvrdim. Vi moète da mi verujete ili da mi ne verujete, {ta ja sada mogu, iz koè da isko~im, ne znam {ta da radim. Sudija Bonomi: To razumem, ali zar ne moète da nam ukaète ni na kakav materijal do koga mi moèmo do}i svojim sredstvima koji bi i{ao u prilog onoj verziji koju ste vi ovde izneli? Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodine Bonomi, vi moète da proverite u Srbiji, dovoqno resursa Tuìla{tvo ima, imate dovoqno svojih agenata, moète da proverite da je Slu`ba dràvne bezbednosti najvi{im dràvnim funkcionerima, vrlo uskom krugu qudi, dostavqala dnevne informacije o raznoraznim svojim saznawima. To se moè proveriti da je takva vrsta komunikacije postojala. Postojali su periodi~ni izve{taji, s vremena na vreme smo dobijali i od vojne slu`be bezbednosti odre|ene informacije, ako su oni smatrali da je to zna~ajno i za Vladu Srbije. Tako smo dobili informaciju da su Mom~ilo Peri{i} i Jovica Stani{i} vrbovani da
730
rade za CIA, to smo dobili od Vojske, od vojne slu`be bezbednosti. Ja ne znam da li je to ta~no ili nije, ali sam imao u rukama papir i ~itao ga i na osnovu toga smo doneli odluku da se smeni Stani{i}. Sudija Bonomi: Sada trenutno ne razgovaramo o tome, gospodine [e{eq. Mi smo ~uli va{u pri~u, va{u verziju i ja sam primio na znawe to {to ste rekli na osnovu ~ega vi iznosite tu verziju. Ja poku{avam da utvrdim da li postoji ne{to opipqivo do ~ega se moè do}i, {to ide u prilog tome, {to bi moglo da potkrepi tu verziju. I ~ini mi se da vi upravo odgovarate da ne znate da takav materijal postoji. I pretpostavqam, a ovo je pitawe, pretpostavqam da nije bilo nikada jedne otvorene, transparentne istrage u Srbiji o doga|ajima u Srebrenici. Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodine Bonomi, po zakonima Srbije istragu sprovodi sud, a policijske slu`be razne: civilna policija, vojna policija, tajna slu`ba i tako daqe, one se bave prikupqawem informacija. Prikupqawe informacija nije istraga. Te informacije imaju razli~it stepen pouzdanosti. Pa nam nekada kaù izvor pouzdan. Pa nam kaù izvor relativno pouzdan. Pa izvor nije sasvim pouzdan i izvor nekada pouzdan nekada nije, ili izvor delimi~no pouzdan i izvor nepouzdan. To su oznake koje nosi svaka informacija. Sudija Bonomi: Koliko sam ja shvatio, kada je istraga obavqena do{lo je do promene politike i doneta je odluka da se oslobode qudi za koje vi kaète da su bili ume{ani. Zna~i, nikada nije bilo nekog otvorenog i javnog preispitivawa tog pitawa u Srbiji? Svedok dr Vojislav [e{eq: Istraga je pokrenuta negde zvani~no kada smo ve} imali ne{to u rukama, imali smo osumwi~ene poput Pelemi{a, poput ovoga Petru{i}a i tako daqe. Petorica ~ini mi se da su bila, ne mogu se ta~no setiti. Onda je istraga pokrenuta. To je negde po~etak 2000. godine, ako me se}awe dobro sluì. Tada smo ve} imali ne{to opipqivo, ta istraga je komplikovana. Neka saznawa smo objavili u javnosti. Gospodin Najs ovde ima potvrdu da sam ja o tome govorio mnogo pre saveznog ministra, o tim stvarima, ne sve detaqe, ali pone{to. On ima iz ovih kwiga to. E sada mi vodimo tu istragu i èlimo da je okon~amo do kraja, da bude kompletna i da procesuiramo. Dolazi do promene vlasti, do pu~a. Ti qudi se iznenada pu{taju iz zatvora, a izri~u im se simboli~ne kazne za bezna~ajna dela, ta~no koliko su proveli u zatvoru, da im dràva ne bi pla}ala nadoknadu. Sudija Bonomi: Nisam hteo da samo ponovite ono {to ste ve} rekli, shvatio sam. Nemam vi{e pitawa, gospodine Najs. Tuìlac Yefri Najs: Mogu li ja da zamolim da se ovom dokumentu da broj dokaznog predmeta? Sekretar: 915. Tuìlac Yefri Najs: Sada bismo podelili slede}i dokument. To je za prevodioce broj 120, tu ima nekih dokumenata u prilogu. Ovo je odgovor Ministarstva inostranih poslova Srbije i Crne Gore, tu imamo spisak devet dokumenata, izve{taj komande Prve armije, drugi izve{taj komande Prve armije, periodi~ni izve{taj komande Druge armije, izve{taj Uì~kog korpusa, informaciju Uprave za informisawe General{taba Vojske Jugosla731
vije, periodi~ni izve{taj komande Druge armije o stawu i doga|ajima na granici, dnevni izve{taj Desete kontraobave{tajne slu`be i tako daqe. Dokumenti iz Uprave bezbednosti Vojske Jugoslavije. Imamo ova dokumenta, ako èlite da ih pogledate, sada ne èlim da na to tro{imo vreme. Da li je ijedan od ovih dokumenata onaj na koje ste se pozivali kada ste rekli uvaènim sudijama svoju verziju o Srebrenici? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne verujem da je ijedan od ovih dokumenata, jer to {to smo mi dobijali nisu bili ovakvi izve{taji. Mi smo dobijali prera|ene informacije. Zna~i, informacije... Tuìlac Yefri Najs: Dobro, u redu. Svedok dr Vojislav [e{eq: Mi smo dobijali dva ili tri lista papira, pa je na pola strane jedna informacija prera|ena o odre|enom pitawu. Druga polovina strane je ve} druga informacija o sasvim Tuìlac Yefri Najs: Stanite, stanite. Svedok dr Vojislav [e{eq: A ovakva vojna dokumenta nikada nismo dobijali. Sudija Bonomi: Gospodine Najs, ovaj zahtev od novembra 1993. godine, da li je to prvi zahtev koji je kancelarija Tuìla{tva uputila da bi dobila ovaj materijal? Tuìlac Yefri Najs: Ne mogu da kaèm da li je prvi zahtev bilo koje vrste, mogu da proverim, ali to je prvi u ovoj seriji zahteva. Sudija Bonomi: Zar niste mogli ove zahteve da po{aqete ranije? Tuìlac Yefri Najs: Da, mislim da moèmo da na|emo i ranije detaqne zahteve za odre|enim dokumentima. Da li moèmo sada da pogledamo dokument 121, molim ujedno da se uvrsti prethodni dokument. To su jedini dokumenti koje je pruìla Vlada Srbije i Crne Gore. Predsedavaju}i sudija Robinson: Koja je osnova za uvr{tewe ovog dokumenta? Tuìlac Yefri Najs: Dvije osnove. Prvo, dokumenti koji dolaze od Vlade mogu se uvrstiti bez tehnikalija i svjedoka koji to treba identificirati. S vremena na vrijeme, kao dio prvog odgovora na va{e pitawe, radi se o tome da smo mi poku{avali identificirati te dokumente. Ja jednostavno èlim putem svjedoka saznati {to je od onoga {to je on spomenuo nama dostupno. Drugi dio je to, da je svjedok rekao da su wemu pokazani izvesni dokumenti. Mi poku{avamo sada putem odgovora saznati koji to dokumenti, prema wegovim tvrdwama, postoje, na temequ kojih je on formirao svoje mi{qewe o ovoj temi. On je sada pogledao indeks dokumenata i izrazio provizorni stav da dokumenti o kojima je on govorio nisu na tom indeksu. Prema tome, to je va`no, nama to daje mogu}nost da prona|emo preostale dokumente. No u svakom slu~aju ovde moèmo vidjeti {to postoji, {to je re~eno u vezi sa ovom temom u ono doba. Predsedavaju}i sudija Robinson: Nisam razumio drugi dio va{eg odgovora, gospodine Najs. Ako on kaè da ovo nisu dokumenti, kako onda to moè biti osnova za uvr{tewe? Tuìlac Yefri Najs: Mislim da se time identificira kategorija dokumenata na koje se on sada oslawa. Vidimo da se nije oslawao na ove doku732
mente, budu}i da oni ne sadrè ni{ta, ~ak ni potencijalno relevantno. Mi ovo prezentiramo kroz ovog svedoka, na {ta imamo pravo, dapa~e i obavezu, mi vam izlaèmo sliku za koju }emo kasnije najverovatnije izneti dokumente. Ili tada ni{ta nije postojalo ili... Predsedavaju}i sudija Robinson: Ja razumem {to vi poku{avate ~initi, samo zanima me ima li tu osnove. Amikus kuri Kej: Ovaj svedok bio je li{en slobode u vrijeme kada je poslan ovaj zahtev, tako da ne vidim kako bi nam on mogao biti od pomo}i. Sudija Bonomi: Ali sigurno je nemogu}e razumjeti odgovor na pitawe ukoliko nemate taj dokument. Ovo nije jedan od dokumenata koji }e biti kori{ten za ispitivawe vjerodostojnosti ili pouzdanosti ili ide u prilog tezama optu`be, nama to samo omogu}ava da vidimo kada je zahtjev postavqen, kakav je odgovor dat. Ja pretpostavqam, dakle, da je odgovornost svakog tuìoca to da, ukoliko ne{to tako postoji, da pokaè da je odgovor koji je dan odgovor u kojem se ne spomiwe ni{ta od ovoga o ~emu je govorio ovaj svedok Amikus kuri Kej: Ali ja mislim da on ovde ne moè biti ni od kakve pomo}i u vezi s time. U vezi sa odgovorom Vlade koje on tada ~ak nije bio ni ~lan. To su materijali nastali nakon {to je on ovde bio u pritvoru. Sigurno bi bilo boqe kada bismo se bavili relevantnijim materijalima, koji su nastali u vrijeme kada je on imao neku odgovornost, kada je imao neku funkciju. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, ne{to o ovoj temi. Slobodan Milo{evi}: Ovi materijali koji su poslati iz Beograda na zahtev gospodina Najsa su verovatno materijali kojima raspolaù, pre svega, izgleda iz vojnih arhiva i ovo {to gospodin Najs kaè da ovde nema ni{ta {to bi bilo potencijalno relevantno o Srebrenici nije ta~no. Jer, ovde je u ovom dokumentu, vi{e dokumenata imate, zna~i, izve{taj komande Prve armije koji obuhvata sva podru~ja, pa onda granica prema Republici Srpskoj Krajini pi{e, pa granica prema Republici Srpskoj, u kojoj se navodi aktivnost posmatra~ke misije Ujediwenih nacija alfa i tako daqe. I {ta se sve doga|a. Ali to je 1995. godina, 1995. godina april. Posle imate, ovo je jedan ozbiqan dokument redovni vojni, posle imate 7. juni, gde se tako|e pokazuju neki izve{taji {ta se vidi sa na{e teritorije, pale su neke granate na na{u teritoriju i tako daqe. Ovde se vidi iz ovoga da na{i organi uop{te nemaju uvid u ono {to se doga|a preko granice i da izve{tavaju o onome {to se doga|a na na{oj strani, jer na na{u stranu povremeno padaju neke granate. Da imaju uvid u ono {to se doga|a preko granice, oni bi to napisali. Zbog toga je to relevantno. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, da li sam vas dobro shvatio da vi nemate prigovora na to da se to uvrste u spis ovi dokumenti? Slobodan Milo{evi}: Mora da se uvrsti u spis. Pogledajte, molim vas, gospodine Robinson, imate komanda Druge armije 17.
733
Predsedavaju}i sudija Robinson: Dobro, dobro, gospodine Milo{evi}u onda je to to, onda se to uvr{tava u spis na tom osnovu. Tuìlac Yefri Najs: Evo samo da zavr{imo s ovim dokumentima. Sekretar: Ovo }e nositi broj 916. Tuìlac Yefri Najs: Hajde da sada pogledamo dodatni zahtev za pomo}, to je tabulator 121, za prevodioce ve} je podeqen. Vide}ete ako ovo pro~itate, gospodine [e{eq, da se ovde primaju na znawe prethodni odgovori, da se kaè da je prvi zahtjev bio dovoqno {irok da se obuhvati vi{e dràvnih organa i zatim se kaè da treba poduzeti napore kako bi se Tuìla{tvu dali relevantni i promotivni materijali, kaè se {to je sve Tuìla{tvo napravilo. Tuìla{tvo zatim traì da se navedu koji su dokumenti poduzeti kako bi se udovoqilo prvobitnom zahtevu. Zatim se traì da se navedu imena institucija ispitanih institucija i ako sada pre|emo na tabulator 122, vidimo da je to odgovor od 4. novembra. Predsedavaju}i sudija Robinson: Izvolite nastaviti. Tuìlac Yefri Najs: Ovaj dokument datiran je 4. novembra, tu se potvr|uje dodatni zahtev i u drugom paragrafu stoji da je Ministarstvo, postupaju}i po urgencijama Tuìla{tva, proslijedilo predmetni zahtev Ministarstvu odbrane Srbije i Crne Gore i Ministarstvu unutra{wih poslova Republike Srbije, od kojih je dobilo odgovor da navedene institucije ne raspolaù drugim saznawima u vezi sa doga|ajima oko Srebrenice osim onih koje su ve} dostavqene kancelariji za vezu tuìoca. Zatim se daqe kaè da se Komisija za Srebrenicu Vlade Republike Srpske obratila Srbiji i Crnoj Gori sa sli~nim zahtevom kao i Tuìla{tvo i da je tim povodom ovo Ministarstvo od jo{ {ireg kruga institucija zatraìlo predmetnu dokumentaciju. U odgovoru je dobijena samo dokumentacija koju smo ve} dostavili Tuìla{tvu. Dakle, to se svodi zapravo na to da onih devet dokumenata koji su te vlasti poslale uz prethodni zahtev, da je to sve {to smo dobili od tih vlasti. I moram re}i jo{ jednu stvar, kada su me suci pitali za relevantnost tih materijala, to je ne{to {to sam morao ranije re}i i zahvaqujem se gospo|i Uerc-Reclaf to kaèm sada, zakqu~ak bi suci trebalo izvu}i iz ~iwenice da su dostavqeni samo ovi dokumenti, ovih devet dokumenata, da va{a tvrdwa o tome da postoje neki drugi dokumenti jednostavno nije istinita. Da li shvatate {to kaèm? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja shvatam {ta vi kaète, mo`da oni vi{e i ne postoje, ali ja tvrdim da sam imao u rukama nekoliko vrsta dokumenata u kojima na{e slu`be bezbednosti tretiraju pitawe Srebrenice. Da li oni danas postoje ili ne, to je ve} druga stvar. Da je bilo dnevnih informacija o wihovim saznawima, da je bila periodi~na informacija, da je bila analiti~ka informacija, dakle, analiza ukupnog doga|aja to je ~iwenica. E sada, ako to vi{e ne postoji, ako vama Vuk Dra{kovi} kaè, kao ministar, da to vi{e ne postoji... Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala, u redu. Dobili smo va{ odgovor. Tuìlac Yefri Najs: Molim da se sva ova dokumenta uvrste u spis na istoj osnovi. Imamo jo{ jednu kratku temu prije nego {to zavr{imo sa radom.
734
Predsedavaju}i sudija Robinson: Ovo }emo razmotriti do sutra, jo{ jedno pitawe pre pauze. Tuìlac Yefri Najs: Jedna kratka stvar. Molim da se na grafoskop stavi jedna fotografija sa video snimke [korpiona. @elio bih da to pogledamo. Ovo je fotografija sa video snimka za kojeg je re~eno da pokazuje kako su neki mladi}i koji dolaze iz podru~ja Srebrenice odvedeni u podru~je blizu Trnova na pogubqewe. A sada pogledajte, molim vas, ovaj dokument, to je jedan od va{ih podnesaka sudu. Evo {to ste vi rekli ovom sudu u vezi sa tom video snimkom. Govorite o Nata{i Kandi} i kaète (prevod sa engleskoga) Ona je tako|e Raspravnom vije}u poznata kao osoba koja je Tuìla{tvu dostavila name{teni dvanaestominutni film sa scenama qudi u koje se puca, navodno u blizini Trnova, {to je predstavqeno kao da se odnosi na Srebrenicu. Da je snimka prikazana u cjelosti, moglo se videti kako navodne `rtve ustaju i ruke im se odvezuju. Tuìla{tvo nije u cjelosti pokazalo tu snimku i to namerno, iako dobro zna da je snimka name{tena, da su je snimali dva snimateqa na osnovu posebnog filmskog scenarija. Tuìla{tvo zna za te izmjene, budu}i da se wegovom posjedu nalazi kompletni snimak i upravo zato Tuìla{tvo nije zatraìlo da se to uvrsti u dokazni spis, jer bi to otkrilo prevaru Tuìla{tva. Gospodine [e{eq, najmawe trojica od tih qudi koji se vide kako hodaju na toj snimci su do sada identificirani od strane wihovih ro|aka. Molim vas, recite nam sada to~no na osnovu ~ega vi kaète da je ta snimka name{tena. Objasnite qudima i obiteqima tih qudi kako je to name{teno, a oni su te qude identificirali. Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, ovo je pripremio stru~ni tim koji pomaè moju odbranu. Ja sam potpisao taj dokument koji su oni poslali iz Beograda. Ciq ovog dokumenta êkajte da objasnim. Tuìlac Yefri Najs: Da li vi sada odustajete od toga {to tu pi{e? Svedok dr Vojislav [e{eq: Uop{te ne odustajem, da vidimo o ~emu se ovde radi prvo. Ovo je moj podnesak kojim obave{tavam Tuìla{tvo u skladu sa pravilom 67 Pravilnika o postupku i dokazima o nameri da iznesem posebnu odbranu. U ovom podnesku ja nastojim da vam diskvalifikujem jednog od svedoka koji nije za{ti}en, dr Zorana Stankovi}a, generala, biv{eg {efa VMA. On nije za{ti}eni svedok, prema tome, nema razloga da mu se ime ne pomene. Ja sam zaduìo ~lanove mog stru~nog tima da prona|u dokaze koji wega moralno diskredituju kao va{eg potencijalnog svedoka. Moji ~lanovi su do{li do podataka da je ovaj film montiran. Na osnovu ~ega? Ja }u vam re}i jedan argument. Ko je toliko lud da grupu muslimana uhva}enih u Srebrenici vozi u Trnovo skoro 200 kilometara od Srebrenice, i da ih tamo streqa i da snima kamerom streqawe. Znate li vi gde je Trnovo? Trnovo je tamo iza Sarajeva. Da bi se od Srebrenice stiglo do Trnova treba oti}i u Bratunac, pa u Vlasenicu, pa u Han Pijesak, pa u Sokolac, pa na Pale pa tek kod Trebevi}a zaobilaznim putem za Trnovo. Tuìlac Yefri Najs: Stanite, gospodine [e{eq. Predsedavaju}i sudija Robinson: Ja sam vam, kao i obi~no, dao dovoqno vremena da stvari stavite u kontekst. A sada, molim vas, odgovorite na pitawe.
735
Svedok dr Vojislav [e{eq: Koje pitawe? Tuìlac Yefri Najs: Kakva imate saznawa i kakve vi imate dokaze na temequ kojih ste izneli tvrdwu da je ova filmska snimka falsificirana? Svedok dr Vojislav [e{eq: Moj ~lanovi stru~nog tima imaju dokaze i ja }u ih prezentovati Tuìla{tvu kada ih dobijem. Jer oni ovo nisu napamet napisali. Tuìlac Yefri Najs: Da li vi onda, dakle, tvrdite da su ti mladi}i koji se vide na snimci jo{ uvek na ìvotu, da li èlite da qudi to veruju? Svedok dr Vojislav [e{eq: To ne znam, ali ja tvrdim da je snimawe streqawa improvizovano, to tvrdim, i da je to ura|eno za ne~ije propagandno-politi~ke potrebe, i to tvrdim. A tre}e, ja jo{ nemam privilegovanu telefonsku komunikaciju sa mojim pravnim savetnicima i ~lanovima stru~nog tima za pripremu moje odbrane. Ja jo{ ne mogu sa wima poverqive razgovore da obavqam i ja sam uskra}en za mnoge informacije. Mo`da oni imaju i kompletan ovaj snimak, mo`da su do{li u posed... Sudija Bonomi: Gospodine Najs, koji je datum tog podneska? Tuìlac Yefri Najs: Osmi septembar ove godine. Svedok dr Vojislav [e{eq: 29. avgust ove godine, a ovo mi je dostavqeno u toku jula meseca, pa po{to sam protivpravno bio blokiran, uop{te mi po{ta nije dostavqena puna dva meseca. Ovo je stiglo u Hag u toku jula. Tuìlac Yefri Najs: Gospodine [e{eq, istina je u ovome. Hteo sam da postavim dva kratka pitawa sa va{om dozvolom, nazna~i}u koja su, da odlu~ite. Prvo pitawe je: da li moè da utvrdi koji su to dokazi, da ih pruì sutra ili kaè kako ih moè dobiti, a druga stvar je: da li on ima, tako da mi moèmo da pogledamo video snimak svog govora u Hrtkovcima. Bilo bi dobro da to on ima u Hagu i ako moè da donese sutra. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja video snimak moga govora u Hrtkovcima nemam ovde, imaju ga u Beogradu ~lanovi mog stru~nog tima, a ovde imam kompletan tekst mitinga objavqen u kwizi \avolov {egrt zlo~ina~ki rimski papa Jovan Pavle drugi. A pre neki dan sam predao sli~an dokument Tuìla{tvu, u kome obra|ujem slu~aj Nata{e Kandi} i wenog prikupqawa la`nih optu`bi protiv Srba. îtav niz dokaza se tu navodi. Pa u tom kontekstu moè da se posmatra i pitawe ovog video snimka do koga je navodno ona do{la i kako je do{la. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Sada prekidamo sa radom do sutra u 9 ujutru. Slu`benik suda: Molim ustanite.

Trinaesti dan, 16. septembar 2005. godine Slu`benik suda: Molim ustanite. Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju zasjeda. Izvolite sjesti. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Najs, ho}ete li vi zavr{iti, ili {to, danas?
736
Tuìlac Yefri Najs: Ja se nadam da }e to biti slu~aj, situacija je sada ovakva, odgovori svjedoka, naravno, uzimaju mnogo vremena, uprkos mojim poku{ajima da ih ograni~imo, oni su ipak duì. Pod tim okolnostima ja nu`no moram biti selektivan kada je re~ o temama koje }emo obraditi, ali ako neko ime i ne spomenem, to ne zna~i automatski da prihva}am da ovaj svjedok o tome nije svjedo~io. U svakom slu~aju, nastoja}u ista}i na{a najva`nija osporavawa svjedo~ewa. Gospodine [e{eq, nakon ju~era{wih pitawa o Srebrenici, moète li nam sada re}i kratko i jasno koji su dokazi koji pokazuju da je video snimka koji smo mi vidjeli falsificirana? Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvi dokaz je {to je streqawe obavqeno u Trnovu, 200 kilometara od Srebrenice. U koje je svrhe jedna grupa paravojnika... Tuìlac Yefri Najs: Stanite, to nije dokaz, to smo ve} ~uli. Koji dokaz, koji dokaz vi imate da je to falsifikat? Svedok dr Vojislav [e{eq: Dokaz imaju ~lanovi stru~nog tima za moju odbranu i ja }u taj dokaz priloìti u okviru mog... Tuìlac Yefri Najs: Dobro, zna~i vi nemate dokaz. Da idemo onda daqe. Svedok dr Vojislav [e{eq: Bi}e dokaza, gospodine Najs. Tuìlac Yefri Najs: Da li nam vi moète re}i kakvi su to dokazi? [to je to? Da li je to neki svjedok, da li je to neki dokument? O ~emu se radi? Svedok dr Vojislav [e{eq: Sude}i po sadràju onog teksta, to je kompletna video traka. Tuìlac Yefri Najs: êga? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pi{e vam tamo u papiru. Traka insceniranog streqawa. Sudija Bonomi: Da li vi kaète da te `rtve nisu tada pogubqene onako kako se to vidi na video traci? Svedok dr Vojislav [e{eq: ^lanovi mog ekspertskog tima za pomagawe odbrane raspolaù podacima da `rtve tada nisu bile ubijene, da je sve odglumqeno u svrhu snimawa navodnog streqawa. Sudija Bonomi: Vidite, odgovor na to pitawe bio je DA, jer je pitawe bilo vrlo pa`qivo formulirano, ali vi uvek trebate iskoristiti nekoliko re~enica, vjerovatno samo zato da biste tro{ili vreme. Tuìlac Yefri Najs: Dobro, da vidimo. Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodine Bonomi, ja èlim samo dati iscrpan, podroban i pouzdan odgovor. Sudija Bonomi: Gospodine [e{eq, vidite, postoje dokazi o poklapawu dezoksiribonukleinske kiseline, postoje izjave roditeqa tih mladi}a, postoji izjava o tome da su oni vi|eni u Srebrenici nedugo prije nego {to su odvedeni. Mo`da }emo mi te dokaze ovde izvesti pred ovim Raspravnim vije}em prije kraja ovog su|ewa. Ukoliko vi sada kaète da je rije~ o falsifikatu, to moè i te kako uticati na va{u pouzdanost kao svedoka. Prema tome, molim vas, razmislite dobro, i recite nam da li vi zaista imate dokaze koji pokazuju da se ovdje radi o falsifikatu. Dokaze u obliku neke druge video snimke?
737
Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam vama rekao sve ~ime raspolaèm. Kqu~na stvar je gde su na|eni wihovi le{evi, ako su na|eni, jesu li le{evi na|eni u Trnovu. Jesu li le{evi posle snimawa pogubqewa opet negde voèni? Ako vi kaète da su le{evi na|eni u Trnovu i imate dokaze da su tamo na|eni, onda }u vam ja prihvatiti da su tamo zaista i streqani, {to opet ne zna~i da su ba{ tog trenutka streqani. Tuìlac Yefri Najs: Hvala. Prestanite, molim vas, vikati. Dopustite mi da vam kaèm sqede}e. Neki su se qudi vratili u Trnovo, oni su fotografirali i snimili video kamerom to~no onu lokaciju koja se moè vidjeti na video snimcima. Vi ste rekli za{to Trnovo? Ja }u vam postaviti jedno pitawe, budu}i da ste se, izgleda, vi o tome raspitivali. Zna~aj ovog filma, kao {to vi i optuèni dobro znate, je u tome {to on otkriva da su muslimani bili odvo|eni iz Srebrenice na relativno udaqene lokacije koje bi se mogle nazvati ~vori{tima i iz tih ~vori{ta oni su u mawim grupama odvo|eni na ubijawe. To je otkrilo va{e raspitivawe o toj video snimci i to pokazuje visoki nivo dugotrajne organizacije ubijawa `rtava Srebrenice. Ja sada ponavqam ono {to sam ve} rekao, da li vam je poznato da je ubijawe `rtava iz Srebrenice bilo organizirano tokom duqeg perioda i na visokom nivou? Svedok dr Vojislav [e{eq: Vi to izmi{qate, ubijawe `rtava iz Srebrenice uop{te nije organizovano od strane srpskih vlasti. Tuìlac Yefri Najs: Molim vas, odgovorite na pitawe. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ubijawe `rtava u Srebrenici organizovale su zapadne obave{tajne slu`be. Ciq je bio da se postigne ne{to {to }e uzdrmati... Tuìlac Yefri Najs: To smo ve} ~uli, stanite, molim vas. Svedok dr Vojislav [e{eq: Morate da ~ujete jo{ jednom, jer postavqate pitawe. Tuìlac Yefri Najs: To, gospodine [e{eq, stanite. Qudi koji se vide na snimci i koji su sada u pritvoru u Beogradu, qudi koji su snimqeni kako ubijaju su pripadnici [korpiona, a to je jedinica ~iji je lanac komande i{ao u Srbiju i vi i optuèni to znate. Recite nam sada da li vi prihva}ate da qudi poput Slobodana Medi}a, koji se vidi na snimci, da su to bili pripadnici [korpiona i da su oni bili pot~iweni strukturama u Srbiji odnosno SAJ? Svedok dr Vojislav [e{eq: To je va{a izmi{qotina, [korpioni nemaju nikakve veze sa Srbijom. Tuìlac Yefri Najs: Nemaju? Svedok dr Vojislav [e{eq: radnike koji su za va{e svrhe snimali propagandni materijal sa uàsnim slikama zlo~ina da biste to iskoristili protiv srpske dràve i srpskog naroda, to tvrdim. Tuìlac Yefri Najs: @elio bih razumeti va{e stawe svjesti u vezi ovog posledweg odgovora i na~in na koji vi koristite re~i va{i. Da li vi sada kaète da film koji je ovde pokazan, usput re~eno, tvrdwa da je Me|unarodnom sudu tu video snimku dala Nata{a Kandi}, nije tvrdwa koju prihva}a optu`ba. Mi }emo kasnije Vije}u pokazati da je do nas do{lo dru738
gim putem. No dakle, da li vi kaète da su u julu 1995. za svrhe ovog Me|unarodnog suda [korpioni sudjelovali u jednom propagandnom poduhvatu kada su pucali ili kada su se pravili da pucaju u te `rtve? Da li je to stvarno ono {to vi kaète? Va`no je da to znamo kako bismo prosudili va{u pouzdanost kao svedoka. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam u to ube|en. Da je to ra|eno u va{e i uop{te antisrpske svrhe. Jer koji bi to ludak pristao da ubija, svako ko je u ovom ratu ~inio zlo~ine znao je da ~ini zlo~ine, nema nijednog koji je ~inio zlo~ine, a da moè da kaè da nije znao da je to zabraweno, da su to zlo~ini. Svi zlo~ini koji su uvr{teni u Statut ovog suda postojali su kao zlo~ini u krivi~nom zakonu Jugoslavije... Tuìlac Yefri Najs: Samo trenutak. A va{i govori o rijekama krvi? Svedok dr Vojislav [e{eq: Moji... Tuìlac Yefri Najs: Stanite, stanite. To {to ste vi tvrdili da je prikladno da se po svaku cijenu povrate srpske teritorije, va{i govori o rijekama krvi, kako se to poklapa sa ovom tvrdwom ovde da su svi znali da ~ine zlo~ine? Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, to su dve apsolutno razli~ite stvari. Reke krvi su ve} u vi{e navrata prosipane za Kosovo i Metohiju i ja sam rekao po cenu novih reka krvi mi }emo braniti Kosovo i Metohiju misle}i na oruàne obra~une na bojnom poqu, a ne na ratne zlo~ine. Reke krvi su tekle na Kosovu Poqu u vi{e navrata od 1389. godine do danas, bukvalno reke krvi. Tamo su desetine hiqada qudi ginule u me|usobnim obra~unima srpskih branilaca i stranih napada~a. Tuìlac Yefri Najs: Za{to vi onda kaète, dakle, da bi zlo~ini koji su snimqeni bili zlo~ini. Kako to onda pak dovodi do va{eg zakqu~ka da je taj film falsificiran? Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, o~igledno je oni koji su stvarno streqali ili glumili da streqaju radili su za novac koji im je dao onaj ko je snimao. Po{to to nije bilo mogu}e uraditi u Srebrenici i blizini, oni su pokupili grupu muslimana i odvezli ih 200 kilometara daleko, vi nemate drugog slu~aja da su muslimanski zarobqenici daleko od Srebrenice voèni. Gde su voèni? Srebrenica, Bratunac, Zvornik, otprilike u tom podru~ju. Ovo je 200 kilometara udaqeno, treba pro}i Bratunac, Vlasenicu, Han Pijesak, Sokolac, Pale, Lukavicu pa do}i u Trnovo. Tuìlac Yefri Najs: Gospodine [e{eq, stanite. Kao {to znate, dokazi u ovom predmetu pokazuju da je ubijeno najmawe 4.000 qudi, to je najnià procjena, a mi znamo da je druga procjena nekih 7.000 do 8.000 qudi, od kojih je do sada ekshumirano tek nekoliko hiqada. Vratimo se sada. Da li je to~no da ste vi, kada ste bili u Vladi, i kao potpredsednik Vlade i putem va{ih kontakta sa ovim optuènim, da li ste vi znali da je organizacija ubijawa `rtava iz Srebrenice bila i {ira i dugotrajnija nego {to se na po~etku mislilo, {to odraàva organizirawe na visokom nivou unutar Bosne, a mo`da i unutar Srbije. Jeste li to sada otkrili? Svedok dr Vojislav [e{eq: To nije istina. Vi izmi{qate. Falsifikujete podatke o broju streqanih. Nije istina da je streqano 4.000, nemate
739
ni toliko le{eva. A me|u le{evima koji su prona|eni su i le{evi muslimana koji su ubijeni tri godine ranije. I to tvrdim. Po podacima holandskih oficira ubijeno je 1.000, mo`da i 1.200, mo`da ne{to i vi{e od toga, ali 4.000 kategori~ki tvrdim da nije streqano. I daqe kategori~ki tvrdim da je sve bilo ura|eno u organizaciji zapadnih obave{tajnih slu`bi, pre svega francuske obave{tajne slu`be. Jer je Klintonu trebao ciq za bombardovawe Predsedavaju}i sudija Robinson: To smo ve} ~uli, gospodine [e{eq. Tuìlac Yefri Najs: Usput re~eno, âsni sude, u dokumentima koje je svedok dao ju~e, u wegovim kasnijim publikacijama on na nekoliko mjesta spomiwe francusku obave{tajnu slu`bu. Imam jo{ ne{to u vezi sa tim dokumentima, me|utim, moram pri~ekati dok ne dobijem vi{e detaqa o tome. Jedina grupa o kojoj vi kaète da je bila ukqu~ena u to je Deseti diverzantski odred i vi kaète da su oni na neki na~in djelovali nezavisno. Pogledajmo sada sqede}u snimku, dolazi sa softvera senk{n. Samo da to na brzinu pogledamo, da vidimo {to se tu doga|a. Snimak: Krsti}: Borci diverzantskog odreda, srpski junaci, dozvolite mi da vas u ime pripadnika Drinskog korpusa, li~no, u ime boraca glavnoga {taba pozdravim i da vam ~estitam dan formirawa jedinice. Borci: Hvala. Krsti}: Vi ste svojim dosada{wim aktivnostima pokazali kako treba da se bori vojnik Vojske Republike Srpske. Sve zadatke ste do sada veoma uspe{no izvr{ili, bez gubitaka. To je posebna vrijednost. U situaciji smo kada aktivnosti koje vi izvodite ubudu}e moramo planirati kao operacije {irih razmera. Otuda se name}e potreba da se u jedinicama ranga korpusa Vojske Republike Srpske formiraju sli~ne jedinice kao {to je va{a, odred. U toku je formirawe diverzantskog odreda Drinskoga korpusa, gde smo malopre o tome razgovarali na Tari, kod va{eg komandanta. On kaè dobro je, sada }emo da se takmi~imo. Kaèm prihvatam to i da {to pre iza|emo na Vratilo, a vi znate gde je to. Vi ste Tuìlac Yefri Najs: Ovo je Krsti} u oktobru 1995, nakon zverstava u Srebrenici i on ovde wih smatra formalnom jedinicom, a ne pla}eni~kom. Moète li to objasniti? Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, i pla}enici koji ratuju za novac bili su formalno u jedinici. Ja nikada nisam rekao da je Deseti diverzantski odred neformalna jedinica. To je bio odred u strukturi Vojske Republike Srpske, ~inili su ga pla}enici. Drugo, vi meni dajete jedan pozdravni govor generala Krsti}a. [ta ja sa tim imam? Ja sam Krsti}a prvi put u ìvotu sreo ovde u zatvoru, i to jednom, slu~ajno, kada je imao posetu u drugom objektu, u kojem sam ja ranije bio. Tuìlac Yefri Najs: Molim vas nemojte komentirati svrhe izvo|ewa dokaza ovdje. Svedok dr Vojislav [e{eq: Su{tina odgovora na va{e pitawe je slede}a... Tuìlac Yefri Najs: êkajte, gospodine [e{eq, imamo ograni~eno vreme. Vi znate kakav je odgovor, hajde da ~ujemo taj odgovor.
740
Svedok dr Vojislav [e{eq: [to ste tako nervozni, gospodine Najs? Propala vam konstrukcija. Evo kakav je odgovor. Tuìlac Yefri Najs: Jo{ jednom vas molim da mi ne pripisujete kvalitete koje nemam. Odgovorite na pitawe, gospodine [e{eq. Svedok dr Vojislav [e{eq: Glavni qudi u tom odredu su Dominik Petru{i} i Milorad Pelemi{, oni su za va{ interes izvr{ili otmicu Stevana Todorovi}a na Zlatiboru i prebacivawe u Bosnu da bi ga tamo predali Amerikancima. Nikada niste izdali nalog za hap{ewe Milorada Pelemi{a i Dominika Petru{i}a, niti traìte da ih gone nacionalni sudovi... Tuìlac Yefri Najs: Idemo na sqede}u temu. Predsedavaju}i sudija Robinson: U redu. Sudija Bonomi: Ali meni odgovor nije uop}e jasan, jeste li vi na po~etku tog odgovora rekli da prihva}ate da je Deseti diverzantski odred formalno bio dio vojske? Svedok dr Vojislav [e{eq: Po mojim saznawima, ja to ne mogu da vam dokazujem sada, ja pretpostavqam da je formalno bio deo vojske, jer je bio u strukturi... Sudija Bonomi: Formalno, rekli ste da je formalno bio dio vojske? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pretpostavqam da je bio, ja nemam dokaze za to. Sudija Bonomi: Dobro, hvala. Tuìlac Yefri Najs: Molim da se ovo uvrsti u spis, relevantan dio ovoga. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da. Sekretar: To }e biti 917. Predsedavaju}i sudija Robinson: Izvolite, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Nije bilo jasno pitawe koje vojske. Svedok dr Vojislav [e{eq: Vojske Republike Srpske, on je tako i u zvani~nom nazivu imao, Deseti diverzantski odred Vojske Republike Srpske i nije bio u sastavu nijednog korpusa. Sudija Bonomi: Odgovor mi je bio jasan, hvala. Tuìlac Yefri Najs: Idemo daqe. Ja sam vam dao mnogo prilika i da}u vam sada posledwu priliku da nam kaète za bilo {to, {to vam je poznato, ne naga|awe ili ne{to drugo, nego bilo koji dokaz koji vam je poznat, qudi sa kojima ste govorili, dokumenti koje ste vidjeli, koji pokazuju da su vlasti u Srbiji u periodu izme|u jula 1995. i februara i marta 1996. istraìvale, raspitivale se o Srebrenici. Bilo koji dokument, bilo koji izve{taj. Svedok dr Vojislav [e{eq: Vi nemate dokaza da su vlasti u Srbiji u to vreme i znali za streqawe u Srebrenici. Saznawe o tom streqawu stizalo je kasnije, ja ne znam kada i kome. Tuìlac Yefri Najs: Stanite ovde. Da li vi stvarno kaète ili, ustvari, da li vama nije bilo poznato u kojoj je mjeri Srebrenica publicirana i o woj raspravqano u Ujediwenim nacijama, da li vi kaète da niste znali za optu`nicu protiv Mladi}a? Da li vi to ozbiqno kaète? Svedok dr Vojislav [e{eq: ûlo se za optu`nicu protiv Mladi}a i Karayi}a, ja sam u trenutku podizawa optu`nice bio ube|en da je zapravo
741
sve {to im se pripisuje u optu`nici napakovano da bi se imala na osnovu ~ega podignuti optu`nica. Ja i danas ostajem pri tome. Tuìlac Yefri Najs: Stvarno? Svedok dr Vojislav [e{eq: Politi~ki su razlozi bili za podizawe optu`nice, a moralo se stvoriti i neko konkretno utemeqewe za tu optu`nicu. I ono je ve{ta~ki stvoreno streqawem muslimanskih ratnih zarobqenika u Srebrenici. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala, gospodine [e{eq. Tuìlac Yefri Najs: Prije nego {to se vratimo na Erdemovi}a da bismo zavr{ili s time. Vi, naravno, niste u to vreme bili u Srebrenici. Isto tako, gospodine [e{eq, vi niste optuèni za Srebrenicu, tako da to {to ste vi traìli film o [korpionima, to je pomalo te{ko razumijeti. Vi ipak znate da je okolina, da je atmosfera u kojoj su po~iweni ti zlo~ini, atmosfera koju ste i vi delimi~no stvorili time {to ste {irili mr`wu me|u nedu`nim civilima. To znate, zar ne? Sudija Bonomi: Gospodine Najs, gospodine Najs, {to }emo dobiti tim pitawem ovako u unakrsnom ispitivawu, kada znamo to~no {to }e svedok odgovoriti na to. Tuìlac Yefri Najs: âsni sude, dobro, u redu, ako smatrate da to nije od pomo}i, idemo daqe. Sudija Bonomi: Mo`da se radi samo o meni, ali meni se ~ini da smo ve} toliko mnogo puta pro{li kroz to, da nema smisla jo{ jedanput to ponavqati. Tuìlac Yefri Najs: Ne èlim se sva|ati sa sudom, dozvolite mi samo da to jo{ jednom objasnim. Za optu`bu je mehanizam po~iwewa ovih zlo~ina vaàn. To je mehanizam koji, izme|u ostalog, ukqu~uje atmosferu koju su stvarali qudi poput ovog svjedoka, uz pristanak ili bez otpora od strane optuènog. To je ne{to od sredi{weg zna~aja. Zato sam se ja na tome koncentrirao. Ja sam zbog toga ovom svjedoku èlio dati mogu}nost u vezi sa ovim najteìm zlo~inom da ne{to kaè, jer }u ja kasnije iznositi argumente pred ovim sudom da wegovi odgovori nisu potpuno besmisleni nego su pakosno, zlonamjerno neiskreni. I èlio sam da znate na kojoj osnovi to govorim. No, u svakom slu~aju, moramo sada zavr{iti sa Srebrenicom i sa postupkom koji je zapo~et u proqe}e 1996. Ja tvrdim da je ta istraga, da je bila ne{to dubqa, pokazala da su vlasti stupile u akciju samo zato jer su se novinari spremali da otkriju {to im je rekao Erdemovi}. Moète li vi re}i da je to neta~no? Svedok dr Vojislav [e{eq: Po{to je sve ono {to od vas slu{amo danima, mesecima i godinama neta~no, gospodine Najs, onda sam ube|en da je i to neta~no. Ali vi od mene traìte da vam detaqno govorim o ne~emu u ~emu ja nisam u~estvovao, jer nisam ni bio na vlasti 1996. Sva moja saznawa su da je na{a policija odmah uhapsila Erdemovi}a, ~im je ~ula da je on ume{an u streqawe. îm se to, na neki na~in, saznalo. Kako se saznalo? To je stvar metodike policijskog rada. A vi sada insinuirate i traìte od mene potvrdu za va{u insinuaciju. Tuìlac Yefri Najs: Ja mislim da vi niste odgovorili na tvrdwu koju sam ja izneo. Idemo sada daqe, na Kosovo.
742
Svedok dr Vojislav [e{eq: [to se ti~e va{e tvrdwe, odmah }u odgovoriti, gospodine Najs. [to se ti~e va{e tvrdwe ona je, tako|e, krajwe izmi{qena, jer ni ja ni bilo koji drugi politi~ar iz Srbije nikada se nismo zalagali za ubijawe ratnih zarobqenika, ubijawe civila, pqa~ku, otima~inu i sve ostalo. I svako ko je u ovom ratu ~inio zlo~ine, znao je da je ~inio zlo~ine. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, moète li prokomentarisati tvrdwu gospodina Najsa da su vlasti reagovale samo zbog toga {to su znale da }e novinari uskoro otkriti ono {to im je rekao Erdemovi}? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja ne verujem u tu tvrdwu gospodina Najsa. Ja mislim da su vlasti reagovale zato {to su dobile saznawa da je jedan ~ovek ume{an u streqawe, u masovno streqawe. I da su odmah reagovale. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. ûli smo va{ odgovor. Gospodine Najs. Tuìlac Yefri Najs: Zadrà}emo se malo na [korpionima. [korpioni su imali bazu u vreme od otpo~iwawa sukoba na Kosovu u [idu, je li tako? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja za to prvi put ~ujem da su [korpioni bilo gde imali bazu u Srbiji. Ne verujem. I [korpioni na Kosovu nisu u~estvovali kao [korpioni nego su se javqali kao dobrovoqci u regularne jedinice, neki od wih, ne svi. Tuìlac Yefri Najs: Hteo sam da mi vi pomognete u vezi ovog, po{to ima jedan upis, zapis u dnevniku Stevanovi}a, gde pi{e, otprilike, kako qudi iz [ida dolaze u uniformama posebnih jedinica policije. I ho}u da mi potvrdite, ako moète, da su ti qudi iz [ida verovatno oni poznati kao [korpioni. Kaète da to ne znate? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne i ne verujem u to. Tuìlac Yefri Najs: Stvarno? Svedok dr Vojislav [e{eq: Stvarno u to ne verujem. Tuìlac Yefri Najs: U redu, slede}e pitawe onda. [to se ti~e Kosova, koliko ste vi, kao potpredsednik Vlade, bili upoznati sa svim stvarima koje se ti~u Kosova? Da li biste znali sve {to se tamo de{avalo ili ste imali pristup samo nekim informacijama? Svedok dr Vojislav [e{eq: U principu sam znao sve bitno, imao sam dnevne informacije, i to posebne dnevne informacije o ratnim dejstvima kao potpredsednik Vlade, dakle, svakog dana sam dobijao u Vladi Srbije te informacije: gde su bila borbena dejstva, kakvi su rezultati borbenih dejstava i protivni~ke i na{e strane. Tuìlac Yefri Najs: U redu. Ra~ak je slede}a stvar. Jedna stvar koja je zanimala Tuìla{tvo i ovaj sud je detaqan opis u pismenom obliku, detaqna pri~a onih koji su bili u Ra~ku, i koji su prema va{oj verziji, ubijali teroriste. Gde postoji takav izve{taj? Svedok dr Vojislav [e{eq: Taj izve{taj o akciji o Ra~ku mora postojati u MUP-u, izve{taj je podno{en. A ja sam se na dan borbe u Ra~ku zatekao u Pri{tini, na sednici Vlade Republike Srbije.
743
Tuìlac Yefri Najs: Molim vas, ne izlazite van okvira pitawa. Mi sad èlimo samo da znamo gde je izve{taj. Po{to ste toliko upoznati sa svim tim stvarima, za jedan doga|aj kao {to je Ra~ak, prema svim propisima, da li biste vi o~ekivali da stare{ine i glavni oficir koji je bio odgovoran za operaciju napi{u detaqni izve{taj o tome da je ubijeno oko trideset terorista OVK-a? Sudija Bonomi: Ve} ste ~uli odgovor da je taj izve{taj podnet, to je rekao svedok, pro{li smo ve} tu fazu. Tuìlac Yefri Najs: Pa recite nam onda gde je taj izve{taj, gospodine [e{eq? Moète li nas prosvetliti u tome? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa mo`da u mojoj }eliji u zatvoru u [eveningenu, ja besmislenije pitawe ni od vas jo{ nisam ~uo. Gde je taj izve{taj? Po na~inu rada policije bilo je sasvim normalno posle svake akcije da se napravi izve{taj. Po{to je ovo bila akcija najvi{eg zna~aja, taj izve{taj je morao da bude prosle|en sve do ministra. [to se ti~e nas, ~lanova Vlade, mi smo usmeno, ve} dok smo boravili u Pri{tini, o tome informisani. Tuìlac Yefri Najs: Radosavqevi} u istoj emisiji Smrt Jugoslavije kaè pred kamerom da je to bila zajedni~ka akcija vojske i policije. Da li nam moète ne{to re}i o u~e{}u policije, izviwavam se, o u~e{}u vojske? Svedok dr Vojislav [e{eq: Koliko ja znam, u akciji, samoj akciji u~estvovala je samo policija, a da je armija bila u blizini i da je odre|ene takti~ke poloàje zauzela u pozadini policije. To ne bih mogao ni{ta precizno da vam kaèm sada, ali po mojim saznawima iskqu~ivo je policija tu akciju izvela. Tuìlac Yefri Najs: Da li su... Prevodilac: Nismo ~uli pitawe tuìoca. Predsedavaju}i sudija Robinson: Ponovite pitawe. Tuìlac Yefri Najs: Da li je vojska ispaqivala granate u Ra~ak? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja prvi put za to ~ujem, mislim da nije. Tuìlac Yefri Najs: Vi niste videli nikakav izve{taj od vojske? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, prvi put za tako ne{to ~ujem i ne verujem u to. Tuìlac Yefri Najs: Moète li zamisliti neki razlog da predstavnici vojske i policije koji su bili na terenu pori~u u~e{}e vojske u zajedni~koj akciji kao {to je bila ova. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne postoji nijedan razlog. Jer, da je bila potrebna vojska, vojska bi bila upotrebqena. Po na{em ustavnom sistemu vojska se moè upotrebiti protiv spoqa{weg agresora i protiv unutra{wih pobuwenika i terorista. To je nesumwivo. Dakle, svaka upotreba vojske u tom smislu bi bila legalna. Ali ja sada od vas prvi put ~ujem uop{te za sumwu da je vojska u~estvovala. Tuìlac Yefri Najs: Da pre|emo na period posle po~etka bombardovawa, ~uli smo dosta svedo~ewa i dokaznog materijala u koji ne}u da ulazim detaqno pred vama, ali ~uli smo pri~e o qudima koji su bili isterivani iz svojih ku}a, ubijani, o qudima koje su izbacivale policijske i vojne snage.
744
Vi kaète da je svako takvo svedo~ewe la`no. Ili mo`da kaète da je neko zaista izbacivan iz ku}e i ubijen? [ta biste rekli? Svedok dr Vojislav [e{eq: Svedoci koje ste izvodili ovde uglavnom su svi la`ni. Nije bilo sistematskog izbacivawa albanskog stanovni{tva od strane vlasti, to kategori~ki tvrdim. Bilo je pojedina~nih zlo~ina, pojedina~nih ubistava, prebijawa i pqa~ke. Na{e vojne i policijske snage imale su striktne naloge da preduzmu odgovaraju}e mere i procesuiraju sve izvr{ioce takvih krivi~nih dela. To tvrdim. I to... Tuìlac Yefri Najs: Nastavite, izvolite. Svedok dr Vojislav [e{eq: I to je bila i politika Republi~ke vlade Srbije i Savezne vlade. Tuìlac Yefri Najs: Da li su te pri~e o zaista zna~ajnim ubijawima {irokih razmera totalno izmi{qene, da li vi to tvrdite, Suva Reka, sva ta pitawa, sve je to izmi{qeno po vama? Svedok dr Vojislav [e{eq: Nikakvih ubijawa {irih razmera nije bilo. Kada pogledate ukupne `rtve u toku tromese~nog bombardovawa i kada uporedite koliko je poginulo Albanaca, i koliko je poginulo Srba i pripadnika drugih nacionalnosti, vide}ete zapravo da pravog ubijawa u vidu represivnih mera nije bilo. Tuìlac Yefri Najs: A ti vozovi koji su organizovani da qude odvezu preko granice u Makedoniju, Albaniju, to je sve la`? Nikakvih vozova takvih nije bilo, po vama. Vi ste imali informacije kao potpredsednik Vlade. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja imam informacije kao potpredsednik Vlade da je na{a vlast na lokalnom i regionalnom nivou poku{avala da ubedi Albance da ne odlaze. Kada ih nije mogla ubediti da ne odlaze, onda im je olak{avala odlazak tako {to ih je snabdevala vodom, hlebom, i jo{ nekim potrep{tinama, eventualno medicinskim materijalom, i {to je ponegde obezbe|ivala i prevozna sredstva. To ne bih mogao da detaqi{em. Tuìlac Yefri Najs: Zna~i, kao potpredsednik Vlade vi biste to mogli znati. Organizovani su specijalni vozovi da ih odvezu tamo gde oni èle da idu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne verujem da je bilo specijalnih vozova, ali da je bilo napora vlasti da im se olak{a poloàj, bilo je. Ali nikakvih vozova kojima bi oni prinudno bili iseqavani nije bilo. I nije bilo prinudnog iseqavawa, to tvrdim. Sudija Bonomi: Gospodine [e{eq, koliko sam shvatio, vi ste bili protiv te politike da se Albanci ube|uju da ne odlaze. Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodine Bonomi, to je bila jedinstvena politika Vlade. Vi sada ovde dovodite u vezu jedan moj govor iz 1991. godine, koji bi se mogao nazvati u izvesnom smislu antialbanskim, sa mojim pona{awem u Vladi Srbije 1999. godine. Vlada je bila jedinstvena, sve tri partije u Vladi kao koalicioni partneri jedinstvene su stavove po svim kqu~nim pitawima zauzimali. Mi smo bili jedinstveno protiv toga da Albanci napu{taju Kosovo, mi smo bili da im se obezbedi za{tita da ostanu. Sudija Bonomi: Zna~i, va{a politika se promenila?
745
Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam vam rekao kakva je bila politika Srpske radikalne stranke 1991. godine. Jedna moja ekskurzija prouzrokovana odre|enim doga|ajem koji se neposredno pre toga desio nije zna~ila ni 1991. promenu generalne orijentacije stranke. Ali ovde smo posebno imali u vidu da bi masovni odlazak Albanaca bio iskori{}en od strane zapadnih sila protiv Srbije, bio bi iskori{}en kao opravdawe agresije. Zbog toga smo hteli iz petnih ìla da spre~imo masovan odlazak. Da zapadne sile ne bi imale argument protiv nas. O tome se radi. Ne}u ja vas da ube|ujem da ja volim Albance, ali poku{avam vas ubediti da smo se racionalno pona{ali sa aspekta nacionalnih interesa i sa aspekta dràvnih interesa Srbije. Interes Srbije je bio da albansko stanovni{tvo ostane na Kosovu i Metohiji. Da porazimo teroriste i da se suprotstavimo agresiji. Sudija Bonomi: Da li to zna~i da je u du{i va{a politika i va{e ube|ewe su ostali isti, da Albanci treba da odu, ali iz pragmati~nih politi~kih razloga vi ste podràli ideju da oni treba da ostanu samo zato da zapadna propaganda to ne bi iskoristila? Svedok dr Vojislav [e{eq: Moja stalna ideja i èqa je da odu albanski emigranti koji nemaju na{e dràvqanstvo, koji su najvi{e zla prouzrokovali na podru~ju Kosova i Metohije. Sudija Bonomi: Nastavite, gospodine Najs. Tuìlac Yefri Najs: Da se nadoveèm na ono {to je rekao sudija Bonomi, kratkoro~no vi biste preferirali ~ak i da ti nezakoniti emigranti jo{ od Drugog svetskog rata ostanu, kratkoro~no? Svedok dr Vojislav [e{eq: Po{to je situacija bila nesre|ena, znate, te{ko je bilo identifikovati ko je dràvqanin, ko nije. Nama je bio ciq da Albanci ostanu mirni na Kosovu, ali da ostanu na Kosovu, da se ne diù masovno na ustanak. Da ih ubedimo da ostanu da ne bismo imali dva rata. Jer NATO je koristio albanske teroriste kao svoju pe{adiju. Mi smo ube|ivali Albance i ~ak smo delili oru`je Albancima u pojedinim selima koja nisu bila naklowena teroristima da se sami brane. Vi ste imali i razgovore sa takvim qudima koji su u tome u~estvovali. Dakle, hteli smo da pridobijemo Albance i da ih ubedimo da im zapadne sile nisu prijateqi i da ih samo zloupotrebqavaju za sopstvene antisrpske interese. Sudija Bonomi: îni mi se da iz toga {to ste rekli proizilazi, da nije bilo opasnosti rata, vi biste tada 1999. godine do{li do stava da èlite da Albanci ostanu, tako izgleda iz va{eg odgovora, to mene zbuwuje. Vi kaète da svi mirni Albanci, osim terorista, treba da ostanu, tako govorite o wima, i kaète da su teroristi bili relativno malobrojni. Kako vi to razlikujete? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Ukupna politika Vlade cele 1998. godine koja je prethodila bombardovawu, bila je da sa Albancima na|emo mirno demokratsko re{ewe, da na|emo dogovor. Otuda stalne inicijative Vlade Srbije za razgovore. Znate, u tim dogovorima odustao bih ja i od stava da se emigranti vrate u Albaniju, ako to zna~i postizawe jednog mirnog i demokratskog re{ewa u kome }e biti za{ti}eni interesi drugih nacionalnosti na Kosovu. Znate, i u va{em sistemu politi~ar kada je opozicionar
746
moè prenagla{eno da zastupa odre|ene stavove, a kada do|e na vlast mnogo se vi{e realisti~ki pona{a. Ono {to je i mene preokupiralo u to vreme kao potpredsednika Vlade je mirno re{ewe za Kosovo, normalizacija situacije, normalan ìvot. I naravno Tuìlac Yefri Najs: Ovo {to vi pri~ate jednostavno nije istina. Ovo {to vi pri~ate nije istina, vi ste znali po~ev od 1998. godine najkasnije, s obzirom da vas je lord E{daun uhvatio da granatirate, da vojska granatira po ku}ama, da ste bili ume{ani u Hrvatskoj, da na nezakonit na~in tretirate kosovske Albance i svim tim da je bombardovawe {ansa da ih izbacite u ogromnim koli~inama. To je upravo ono {to ste vi uradili, zar ne? Svedok dr Vojislav [e{eq: Lord Pedi E{daun je najobi~niji laòv, a nedavno su objavqeni podaci da je sve vreme radio i kao agent britanske obave{tajne slu`be. A kao laòv se pokazao i u Bosni i Hercegovini, kao antisrpski nastrojen politi~ar koji poku{ava na sve na~ine da ukine Republiku Srpsku. I taj va{ lord Pedi E{daun kao laòv i kriminalac ne zasluùje nikakvo poverewe. Tuìlac Yefri Najs: Mi smo primili k znawu sve {to ste rekli o lordu E{daunu, ali treba jo{ uvek da zavr{imo sa temom Ra~ka, koji je bio pre bombardovawa. Vi ste dali jednu veoma uop{tenu verziju, generalizovanu. Ja sada ne}u da, nisam hteo da ulazim u detaqe, ali {to se ti~e, osim vojnog u~e{}a, moète li odgovoriti na ovo pitawe u vezi Ra~ka. Vi ste rekli da su tela preme{tena da bi to izgledalo kao pokoq. Da li imate neke dokaze, gospodine [e{eq, neki dokument, ne{to na papiru, neki snimak koji bi mogao da objasni kako to da su ve}ina qudi ubijeni tamo gde su ubijeni, gde su na|eni meci oko wih, ali na onim obalama oko wih bili su tragovi granata i preko wih je bio jedan {ator, {atorsko krilo? Svedok dr Vojislav [e{eq: Sve je to izvanredno dobro objasnio istaknuti austrijski publicista koji ìvi u Be~u, zove se Mate Ol{evski, u kwizi Rat za Kosovo. On je tamo objasnio da je i Ra~ak trebao da bude jedan triger ivent koji }e opravdati intervenciju. U svetskoj publicistici te su stvari razja{wene. Pogledajte kwigu Ol{evskog... Tuìlac Yefri Najs: Ja vas pitam ne{to vrlo konkretno. Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa vi mene pitate o tragovima granata... Tuìlac Yefri Najs: Gospodine [e{eq, da pre|emo na detaqe zbog toga {to ovaj sud ne}e svoju odluku donositi na osnovu uop{tenih izjava. Pomozite nam u vezi detaqa. Kako to da su ta sva tela pore|ana tako da se vidi da su meci pro{li kroz telo i da su u zemqi ispod tela, da su ~aure od granata oko wih, i sve to se poklapa sa verzijom, ta~nije li~i na to da su oni na vrlo pripremqen na~in ubijeni kao u egzekuciji. Objasnite nam to. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ni ekipa finskih patologa vam tu la` nije mogla potvrditi. Predsedavaju}i sudija Robinson: Samo trenutak, gospodin Milo{evi} ima ne{to da kaè. Slobodan Milo{evi}: Gospodine Robinson, gospodin Najs svesno i namerno postavqa neistinito pitawe, jer je ovde saslu{an jedan od najboqih sudskih eksperata prof. Slavi{a Dobri~anin i upravo je dokazao materi747
jalnim ~iwenicama da ovo {to tvrdi gospodin Najs nije nikako moglo da se desi. Gospodin Najs ponovo postavqa pitawe, i to postavqa svedoku koji ne moè uop{te da odgovori na to. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Najs, moram re}i da mislim da ovaj svedok ne moè puno da nam pomogne u vezi sa ovim pitawem. Tuìlac Yefri Najs: Mi imamo veoma detaqne informacije i svedo~ewa i mislim da je jasno kako stoje stvari. Moje posledwe pitawe na ovu temu za ovog svedoka je: da li ste videli ove kwige, jedna se zove Po nare|ewima, a druga se zove Kako vi|eno tako re~eno? Jedna od wih je na BHS ili kako god da se zove taj jezik. Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, ne postoji nikakav jezik koji se zove BHS i na tom jeziku BHS nikada u ìvotu ni{ta nisam ni ~itao niti razumem taj jezik. Drugo, ako me pitate za neke kwige, onda morate re}i ime autora. Tuìlac Yefri Najs: Da li ste pro~itali te kwige, ako ne, pre}i }emo na drugu temu. Jedna kwiga je pod naslovom Kako vi|eno tako re~eno, to je kwiga OEBS-a, a druga se zove Po nare|ewima, to je kwiga Human Rights Watch. Svedok dr Vojislav [e{eq: Apsolutno ne dajem nikakvo poverewe ni OEBS-u ni toj takozvanoj nevladinoj organizaciji Human Rights Watch. Gospodin Bonomi me pitao, svojevremeno, da li imam neki dokaz da su nevladine organizacije humanitarnog karaktera u~estvovale u {pijunskim subverzivnim aktivnostima. Ja u tom trenutku nisam mogao ne{to konkretno da vam kaèm, a sada mogu, gospodine Bonomi, ako vas interesuje. Nevladina organizacija Lekari bez granica jednog starca Albanca zvanog Osman je instruisala kako da da la`ne izjave za pariski Mond kako Srbi koqu Albance. Drugo, Nata{a Kandi} koja je ovde pomenuta, baratala je izmi{qenim dnevnikom izmi{qenog pukovnika Vojske Jugoslavije Anti}a i dala laè podatke novinaru lista US Today. On je to objavio, redakcija je provela istragu, ustanovila da su la`ni i taj novinar je otpu{ten sa posla. Ja sam elaborat o metodama rada Nata{e Kandi} dostavio Tuìla{tvu u okviru predmeta koji se protiv mene vodi. OEBS-ov emisar je bio Vilijam Voker. Vilijam Voker je {kolovan za {pijunsko subverzivne poslove, za prqave poslove i dokazao se na prqavim poslovima u Latinskoj Americi, u Nikaragvi, Salvadoru i jo{ nekim zemqama. Ono {to je tamo radio, radio je i na Kosovu. Tuìlac Yefri Najs: Jo{ jedno pitawe koje se ti~e podrobnosti u vezi Kosova, vezano je za zatvor Dubrava. Vi, ne vi li~no, nego cela Vlada obavezna je da se brine za te qude i wihovu bezbednost. Kao {to znate, puno qudi je poginulo u zatvoru Dubrava. Vi nama o tome jo{ ni{ta niste rekli, recite nam {ta znate o tome. Svedok dr Vojislav [e{eq: Niste me do sada ni pitali. Zatvor Dubrava je ga|ala avijacija NATO. Zatvor je pogo|en i poginuo je jedan broj qudi, ja ne znam koliko. Neki pritvorenici su ostali, a neki su iskoristili ga|awe zatvora da pobegnu. To su moja saznawa. Tuìlac Yefri Najs: I to je sve {to vi znate, je li tako?
748
Svedok dr Vojislav [e{eq: To je sve {to ja znam. Tuìlac Yefri Najs: Nikada niste videli nikakve izve{taje koje je dobijala Vlada, gde bi pisale podrobnosti o tome {to se desilo. Vidite, mi imamo dokazni materijal u pismenom obliku, to su dokumenti od kojih su neke pruìli svedoci samog optuènog, koji govore o tome da je jedna posebna grupa policije u{la u zatvor u 5,15 ~asova ujutru 22. maja i prema tom dokaznom materijalu koji postoji pred ovim sudom negde u pola {est ve}ina tih zatvorenika bila je izloèna jednom napadu i poku{aju da se oni streqaju i mnogi od wih su bili streqani. [ta znate vi, kao slu`benik Vlade u to vreme i slawu te specijalne jedinice policije u 5,15 u zatvor Dubrava. Vi znate puno o drugim stvarima, znate li ne{to o ovome? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja prvi put... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Ako svedoku koji je bio potpredsednik Vlade u to vreme gospodin Najs pomiwe dokument Vlade, onda je duàn da mu ga pokaè, a ne da izvodi konstrukcije na bazi dokumenta, i to konstrukcije koje se ne mogu izvu}i iz tog dokumenta. Neka mu pokaè dokument, neka mu traì da objasni. Neka ga pita je li video taj dokument, {ta zna o tome {to pi{e u dokumentu, ali mora da mu ga predo~i. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Najs, mislim da treba da preispitate ovu liniju ispitivawa, ne morate obja{wavati celu tezu Tuìla{tva ovom svedoku. Tuìlac Yefri Najs: Ja to i ne radim. Imam poseban razlog za{to iznosim ovu tezu i to }e postati jasno u mom slede}em pitawu. Vidite, gospodine [e{eq, u ovom trenutku imamo dokazni materijal koji pokazuje upravo ono {to sam vam rekao i taj materijal smo dobili u obliku nekoliko dokumenata od optuènog. Mo`da postoji materijal koji pokazuje, a o ovome se govorilo ve} ranije, da je ubacivawe ove grupe bilo poznato i pomo}niku ministra Stevanovi}e. To nije Obrad Stevanovi}, to je drugi pomo}nik ministra 21-og. Da li znate ne{to o u~e{}u ove policijske jedinice? Da li se o tome razgovaralo na nivou ministara 21? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja prvi put za tako ne{to ~ujem, a imaju}i u vidu koliko ste laì svih ovih dana ovde izneli, ni to vam ni{ta ne verujem. Mislim da i to izmi{qate. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, to nije prikladan odgovor, morate odgovoriti na pitawe tuìoca na drugi na~in, a ne tako da mu govorite da laè. Ve} smo govorili o ovome, on vama iznosi svoju tezu. Sudija Bonomi: Pa on je odgovorio, on ne zna ni{ta o tome. Tuìlac Yefri Najs: U redu, da pre|emo na drugu temu. âsni sude, ja }u uskoro kroz svoja pitawa da pokaèm u ~emu je na{a teza po ovom pitawu i svi }e imati priliku da se upoznaju s tim malo kasnije. Da informi{em sud malo vi{e o pitawu Velike Srbije. Ve} smo govorili o tom pitawu i vrati}emo se na wega. @elim kratke odgovore ukoliko je to mogu}e. Termin Velika Srbija u smislu u kome ga vi koristite moè se na}i u izvorima ve} u XIX veku. Je li tako?
749
Svedok dr Vojislav [e{eq: Moè se i ranije na}i, ali prvi put je to izri~ito kao termin zapisano 1803. godine u memorandumu arhimandrita pivskog manastira Arsenija Gagovi}a upu}enog ruskom caru. Godine 1804. karlova~ki mitropolit, Karlovac je u Sremu, tada je to bila Austrija, Stevan Stratimirovi} tako|e pomiwe Veliku Srbiju u memorandumu ruskom caru... Tuìlac Yefri Najs: Hvala. Evolucija koncepta Velike Srbije formalno kori{}ewe izraza Velika Srbija moè se pratiti kroz razne doga|aje i pokrete. Taj se izraz ponekad pomalo mijewa u detaqima, ali moèmo ga, recimo, prona}i u Na~ertanijama sredinom XIX veka. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. U Na~ertaniju se ne pomiwe izraz Velika Srbija. Na~ertanije je jedan akt koji se pre svega odnosi na osloba|awe ju`nih srpskih zemaqa. Ne pomiwe zapadne srpske zemqe. I Na~ertanije je Gara{anin radio pod uticajem jednog êha, jednog Poqaka, êh je taj bio Zah, koliko me se}awe sluì, koji je ìveo kao emigrant u Beogradu... Tuìlac Yefri Najs: Stanite, da li Na~ertanije podràva koncept Velike Srbije ili ne? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne u pravom smislu re~i. Tuìlac Yefri Najs: Zatim, u XX stoqe}u taj se koncept ponovo izraàva putem Crne ruke, zar ne. Zatim Balkanski ratovi... Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Vi ste presko~ili ono {to je najzna~ajnije u XIX veku, a to je veliki srpski pesnik Stevan Kni~anin i Udruèwe Velika Srbija. To Udruèwe Velika Srbija detaqno je razjasnilo {ta zna~i sam koncept. U XIX veku, od 1888. do 1993. izlazio je nedeqni list pod nazivom Velika Srbija. Mi srpski radikali smo prikupili sve brojeve toga lista i objavili kao reprint izdawe. Moète ga dobiti. Tuìlac Yefri Najs: Zatim, idemo daqe, prije Drugog svjetskog rata... Svedok dr Vojislav [e{eq: U organizaciji Crna ruka se nigde ne pomiwe Velika Srbija. Nigde u dokumentima Crne ruke, to je tajna oficirska organizacija zavereni~kog karaktera koja je dovela do smene dinastija u Srbiji koju sam pomiwao, 1903. godine, nigde se u wihovoj dokumentaciji ne pomiwe Velika Srbija. Velika Srbija se pomiwe u proglasu regenta Aleksandra Kara|or|evi}a 1914. godine na po~etku Prvog svetskog rata. A posle toga dolazi Ni{ka deklaracija. Narodna skup{tina Srbije se sastala u Ni{u i proklamovala da je ciq borbe srpskog naroda oslobo|ewe sve na{e slovenske bra}e Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala, gospodine [e{eq. Gospodine Najs, vi ste se sami uhvatili u ovo i dobili predavawe od svedoka, jer to je wegova omiqena tema. Sudija Bonomi: Molim vas, pomozite mi, gospodine Najs, koji je smisao ovoga? Tuìlac Yefri Najs: Sud je zanimala terminologija vezana za Veliku Srbiju i to je zapravo dosta va`no. Ja putem ovog svjedoka poku{avam na najsaètiji na~in izneti na{ stav {to smo ve} izweli u na{im podnescima i u dokazima koje smo izvodili.
750
Sudija Bonomi: Ali do sada je najve}i broj odgovora rekao da ste vi u krivu, ali ako mislite da tu ima ne{to korisno moète nastaviti. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Najs, zar vi ne prihva}ate da se na pragmati~niji na~in moè re}i pro{irena, uve}ana Srbija? Tuìlac Yefri Najs: Na{i podnesci i na{i dokazi sasvim jasno govore o tome i mislim da je na{ stav o tome jasan. Ali mo`da }u sada za par minuta stvari uspeti jo{ malo boqe razjasniti Vije}u. Ako mi to ne po|e za rukom to je {teta, ali èlio bih postaviti jo{ samo nekoliko pitawa o tome. Mene zanima razvoj tog koncepta do onog trenutka u kojem ste, prema va{im re~ima, vi i optuèni na{li se na ideolo{ki suprotnim stranama. Jer ste vi rekli da ste vi ideolo{ki gledano bili na suprotnim stranama. Prema tome, drugi doga|aj o kojem }u vam ja postaviti nekoliko pitawa o tome da li se oni odnose na koncept Velike Srbije na neki na~in ili ne, pisawa ûbrilovi}a neposredno prije Drugog svetskog rata, a zatim Moqevi}eve karte tokom i nakon Drugog svetskog rata. Da li se u tim dokumentima, tako|er, odraàva koncept Velike Srbije koji ste vi nasqedili? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Prvo, taj odgovor mora da bude iscrpan. Vasa ûbrilovi} je odrào predavawe u Srpskom kulturnom klubu pre Drugog svetskog rata o iseqavawu Albanaca i to je bio jedan famozni intelektualni nastup o kome je posle bilo mnogo re~i i mistifikacija, a mi smo u jednom broju Velike Srbije ~ak i objavili tekst tog wegovog predavawa. Vasa ûbrilovi} je jedan od retkih srpskih akademika koji se na skup{tini Srpske akademije nauka i umetnosti povodom famoznog Memoranduma suprotstavio piscima Memoranduma, jedan od retkih. On, Pavle Savi} i jo{ mo`da jedan ili dva, Vasa ûbrilovi}. Dakle, za Vasu ûbrilovi}a ne moè nikako da se vezuje Velika Srbija. [to se ti~e Stevana Moqevi}a, on nije spadao u srpsku intelektualnu elitu. Ja znam sve, mnogo toga o wemu, ne mogu ba{ re}i sve, ni o kome ne znam sve, ali Stevan Moqevi} nije bio me|u visokim funkcionerima ravnogorskog pokreta generala Mihailovi}a. On je imao neke svoje ideje koje su polazile od koncepta Velike Srbije, ali on im je dao i neki svoj li~ni pe~at koji za nas nije bio potpuno prihvatqiv. Stevan Moqevi} je su|en posle Drugog svetskog rata na vremensku kaznu i mogu}e da je umro u sremskomitrova~kom zatvoru. Me|utim, glavni ideolog Ravnogorskog pokreta Draè Mihailovi}a je bio ~uveni srpski kwièvnik Dragi{a Vasi}. Ravnogorski pokret Draè Mihailovi}a imao je i katolike i muslimane... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq. Svedok dr Vojislav [e{eq: Vama je o~igledno dosadna ova tema. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, naàlost, ne moèmo vam dopustiti da date tako iscrpan odgovor. Gospodine Najs. Tuìlac Yefri Najs: Dve stvari u vezi sa ovim {to ste rekli o postojawu koncepta Velike Srbije. Mi smo o postojawu koncepta Velike Srbije najvi{e ~uli od svjedoka optuènog, a ponekad i kod svedo~ewa eksperata optu`be. Karakteristika nekih od stvari koje sam spomenuo, na primer, Na~ertanije, zatim ûbrilovi}, pa ~ak i Crna ruka je to da se radilo o tajnim, bilo dokumentima, bilo idejama, bilo pokretima, zato jer se znalo
751
da se onaj koncept za koji su se oni zalagali moè ostvariti samo nasiqem, samo ubijawem. Ja ne kaèm da je Na~ertanije samo po sebi prijedlog na nasiqe, me|utim, ideje sadràne u Na~ertaniji, ideje Crne ruke i ûbrilovi}eve ideje su ideje za koje se znalo da }e za posledicu imati nasiqe, zar ne? Svedok dr Vojislav [e{eq: To nije istina. U XIX veku Udruèwe Velika Srbija je delovalo potpuno javno i legalno. Izlazio je list Velika Srbija pet godina. Po~etkom XX veka, 1903. kwièvnik Dragutin Ili} ponovo pokre}e list Velika Srbija. 1914. izlaze dva odvojena izdawa lista Velika Srbija jedan u Vaqevu, jedan u Ni{u. Na Solunskom frontu, gde se srpska vojska spremala za oslobodila~ki prodor, tri godine je izlazila Velika Srbija kao dnevni list: 1916, 1917. i 1918. Dvadesetih godina dva puta je izlazio list Velika Srbija u Beogradu. Dakle, koncept Velike Srbije nikada nije bio tajni projekat, a vi tajne organizacije koje nikada izri~ito nisu bile za Veliku Srbiju poku{avate pod to podvesti. Kod Gara{anina u Na~ertaniju nigde nemate Veliku Srbiju. I nigde u dokumentaciji oficirskog udruèwa Crna ruka nemate pomena Velike Srbije. Tuìlac Yefri Najs: Zna~aj svega ovoga je sqede}i, nakon Drugog svjetskog rata, u vreme komunizma, zastupawe stavova o Velikoj Srbiji bilo bi veoma neprihvatqivo, skoro protuzakonito. To bi bilo neprihvatqivo izme|u ostaloga zato jer se znalo da je to ne{to {to }e dovesti do nasiqa. Da li je to to~no? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. To je bilo neprihvatqivo, jer se suprotstavqalo komunisti~koj ideologiji. Komunizam nije trpeo nijedan drugi pogled na svet, bilo kakva druga ideologija bila je zabrawena. Svaki poku{aj zalagawa za vi{epartijski sistem odvodio je qude u zatvor. Svaki poku{aj zalagawa za slobodu misli i govora odvodio je qude direktno u zatvor. Komunisti su streqali desetine hiqada intelektualaca po preuzimawu vlasti da bi uspostavili svoj ideolo{ki monopol. A vi se ovde pozivate na ideolo{ku kategoriju komunisti~ke partije koja je bila po svojoj prirodi totalitarna. Predsedavaju}i sudija Robinson: Ali, gospodine [e{eq, vi se izgleda slaète sa tvrdwom gospodina Najsa da je nakon Drugog svjetskog rata ideja Velike Srbije bila neprihvatqiva, mo`da zbog razli~itih razloga. Sudija Bonomi: Ali pitawe se odnosilo konkretno na nasiqe. Svedok dr Vojislav [e{eq: Sve konkurentske ideje ideologiji komunisti~ke partije bile su zabrawene, bez obzira da li bi proizvodile nasiqe li ne. Ja imam jo{ jedan podatak posle Drugog svetskog rata, grupa srpskih intelektualaca, me|u wima je bio i pokojni akademik Miodrag Jovi~i}, ilegalno je u formi {apirografisanog biltena izdavala list Velika Srbija. Iza{lo je, koliko ja znam, 17 brojeva. Posle Drugog svetskog rata, kada se zbog toga moglo oti}i u zatvor ili na streqawe. To je grupa intelektualaca, me|u kojima je bilo i masona. Ali su svi bili demokratske orijentacije. I to nije ta~no da su komunisti zbog pretwe Predsedavaju}i sudija Robinson: ûli smo va{ odgovor. Izvolite, gospodine Najs.
752
Tuìlac Yefri Najs: Odvojeno od toga i zato je kontekst vaàn. Zasebno od onih koji su u svojim srcima nosili ideju Velike Srbije od, recimo, najmawe 1966, od uklawawa Rankovi}a, pa na daqe u biv{oj Jugoslaviji postojao je jedan pokret Srba koji su èqeli posti}i neke stvari za Srbe, ali te su stvari bile razli~ite od onih koje su sadràne u konceptu Velike Srbije. Da li je to to~no? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, to nije istina, nikakav srpski pokret nije postojao ni od pada Rankovi}a niti je Rankovi} mogao da bude simbol srpskog nacionalizma u bilo kom pogledu. Bilo je samo pojedina~nih srpskih disidenata koje je reìm hapsio, neke pomalo tolerisao, neki su navikli da idu na ivici noà, da nastupaju samo u onoj meri za koju su znali da ih ne}e odvesti u zatvor, ali nisu se usu|ivali da prekora~e, ali nikakve organizacije, tvrdim, nije bilo sve do kraja 1989. ili 1990. godine. Pod komunizmom nikakvog srpskog pokreta nije bilo u Srbiji. Jer su takve bile represivne mere reìma da apsolutno, ni sindikalnog pokreta van kontrole reìma nije moglo da bude. Tuìlac Yefri Najs: Pokreti i tendencije ne moraju u potpunosti biti organizirani. Ono {to vam ja èlim re}i je to da je pokret kojim je optuèni po~eo upravqati, ~ak mo`da i voditi 1987, a jo{ vi{e 1989, je pokret koji je zaseban od Velike Srbije, a kojem se korjeni mogu na}i jo{ 1966, pa zatim 1968, 1971, 1974. ustavne promjene koje su i{le vi{e prema konfederativnom ure|ewu Jugoslavije, zatim Plava kwiga, zatim Titova smrt, nakon toga se otvoreno moglo govoriti o stvarima i zatim dolazimo do 1986, do memoranduma SANU. To je ono o ~emu govorim i to je ne{to {to se razlikuje od pokreta ili tendencije za Veliku Srbiju. Da li prihva}ate to? Svedok dr Vojislav [e{eq: Nije istina da je uop{te tako ne{to postojalo. Plava kwiga je napravqena u rukovodstvu Saveza komunista Srbije, nije vezana ni za kakav opozicioni ili disidentski pokret. Ne mogu se dve nespojive stvari ovako ve{ta~ki spajati. Inicijativa Akademije nauka potekla je u samoj Akademiji. Akademici su bili zabrinuti stawem u dràvi. Poku{ali su da formuli{u svoje mi{qewe. Ja imam mnogo kriti~kih primedbi na sadràj Memoranduma, ali taj tekst nije ni dovr{en. Wega se do~epala policija, plasirala preko jednog dnevnog lista u Beogradu i otvorila aferu. Nikada taj tekst nije dovr{en. Objavqen je u nedovr{enoj verziji, ja imam mnogo kriti~kih primedbi prema tom tekstu. Znate, mnogi od autora su i daqe nastupali sa osnovama komunisti~ke ideologije u tom tekstu. Da je bilo nezadovoqstvo u Srbiji veliko ustavnim poloàjem Srbije to je ta~no, tu mogu da se sloìm. Ali da je bilo {ta organizovano, formalno ili neformalno, u smislu suprotstavqawa, nije ta~no. Bio je jedan disidentski krug u Beogradu, kome sam i ja neko vreme pripadao. On je imao veze sa disidentskim krugom u Zagrebu i u Qubqani. Ali to su bili qudi najrazli~itijih ideologija. Jedna jedina stvar nas je, na neki na~in, me|usobno privla~ila. To je {to smo svi bili protiv reìma i ni{ta vi{e. îm je po~elo vi{epartijsko organizovawe sve se to raspr{ilo u raznorazne partije.
753
Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala, gospodine [e{eq, moram vas zamoliti da govorite sporije, jer prevodioci traè da govorite sporije. Gospodine Najs, ~ini mi se da vidim kuda idete, vi smatrate da je to nu`no za teze optu`be. Tuìlac Yefri Najs: Vije}e je do sada ~ulo o tim stvarima u komadima, a ne u cjelini. Svjedok ne mora prihvatiti tvrdwe koje iznosim, me|utim, evo sada sam skoro do{ao do trenutka u kojem moèmo izvu}i neke zakqu~ke. Moramo i}i relativno brzo, gospodine [e{eq, zbog vremena koje tro{imo na postavqawe pitawa i slu{awe odgovora. No, prije nego {to pogledamo kakva je, prakti~no govore}i, bila razlika izme|u va{eg koncepta Velike Srbije i onoga ~emu je stremio optuèni, sigurno moèmo identificirati su{tinske razlike izme|u koncepta Velike Srbije i wegovog razmi{qawa. On, na primer, nikada nije tvrdio da postoji veza izme|u wegove politike i historijata koncepta Velike Srbije, zar ne? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne samo da nije nikada tvrdio da postoji nego nije ni postojala, su{tinski nije bilo nikakve veze. Mislim da tih osamdesetih godina gospodin Milo{evi} nije ni znao {ta u su{tini zna~i taj koncept. Da se nije bavio time, bavio se drugim stvarima, ne èlim ni wega da uvredim, ali pretpostavqam da nije ni znao {ta je to u su{tini. Tuìlac Yefri Najs: Pokret kojim je on upravqao i kojeg je vodio negde od 1987, 1988. ili 1989. u to je vrijeme za ciq imao centralizirawe vlasti na po~etku unutar Srbije, na taj na~in {to }e se oduzeti autonomija Kosovu i Vojvodini, da li je to to~no? Svedok dr Vojislav [e{eq: Nije. I naàlost, vlast gospodina Milo{evi}a nikada nije ni oduzela autonomiju Kosovu i Vojvodini. Da sam ja u to vreme do{ao na vlast mi bismo ukinuli, mi srpski radikali i jednu i drugu autonomnu pokrajinu, jer se suprotstavqamo takvom konceptu razbijawa dràve. Srpska radikalna stranka je centralisti~ka i unitaristi~ka u tom pogledu. A gospodin Milo{evi}, naàlost, nije bio pa nam je to mo`da dodatno posle stvorilo probleme. Da sam ja bio na wegovom mestu i moja partija 1990. godine, donose}i novi Ustav, mi bismo potpuno ukinuli autonomne pokrajine, jer nema nikakve svrhe wihovo postojawe. Ali bismo dali visok stepen nacionalnih prava nacionalnim mawinama. Tuìlac Yefri Najs: Stanite. On nikada nije i{ao linijom kojom ste vi i{li i koju ovdje iznosite, to jest da tvrdite da svi oni koji govore {tokavski, jedan od nekoliko dijalekata u tom dijelu sveta, da su svi ti qudi Srbi, on nikada nije zauzeo taj stav. On je prihvatio to da Hrvati postoje zasebno od Srba, zar ne? Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, gospodin Milo{evi} je krajem osamdesetih godina ne samo bio komunista, nego je bio i predsednik Saveza komunista Srbije. On je priznavao, koliko se ja se}am, i crnogorsku naciju, ~ak i crnogorsku kao posebnu naciju; priznavao muslimansku naciju; priznavao da su {tokavci katolici Hrvati, on to nikada nije dovodio u pitawe, apsolutno. âk nisam siguran ni da je danas odustao od toga da su sve ovo posebne nacije, ali nisam o tome s wim odavno razgovarao.
754
Tuìlac Yefri Najs: Moram sada relativno brzo raditi. U jednom trenutku je sudac Bonomi èlio znati da li su geografske pretenzije koncepta Velike Srbije identi~ne ili sli~ne pretenzijama koje je imao optuèni. Pretenzije su uvek bile druga~ije, jer va{a te`wa za Velikom Srbijom rigidno je fiksirana na liniji Karlobag-Virovitica s jedne strane, a sa druge strane, jo{ uvijek predvi|a obuhva}awe i dijelova Makedonije, a to nije bio stav optuènog, zar ne? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Prvo, ona ne predvi|a obuhvatawe delova Makedonije, nego cele Makedonije. Znate, izme|u dana{wih Makedonaca i Makedonaca Aleksandra Makedonskog nema apsolutno nikakve dodirne ta~ke. Tuìlac Yefri Najs: Stanite, stanite. Dakle, mene samo zanimaju razlike izme|u dviju stvari. Moèmo, ako treba gledati i kartu, ali poku{avam koristiti samo rije~i. Najbliè {to su teritorijalne pretenzije optuènog ikada se pribliìle teritorijalnim pretenzijama velikosrba je vjerojatno bilo kada je on u qeto 1991. pokrenuo beogradsku inicijativu, koja je negde po~etkom 1992. propala. Evo, da podsetim Sudsko vije}e, gospodine [e{eq, beogradska inicijativa bio je plan kojim bi se stvorila jedna jedinica koja bi obuhvatila Srbiju i Crnu Goru, Bosnu uz suglasnost i teritorije zauzete u Hrvatskoj, Knin, Vukovar, a nadalo se i Dubrovnik. Taj dio beogradske inicijative, plana ovog optuènog, bio je to~ka na kojoj su se wegove pretenzije i va{ plan sa granicom na liniji Karlobag-Virovitica najvi{e pribliìli. Da li je to otprilike to~no? Svedok dr Vojislav [e{eq: Nije. Beogradska inicijativa zasnivala se na te`wi, ako se ve} ne moè spre~iti otcepqewe Slovenije i Hrvatske da onda ostale ~etiri federalne jedinice ostanu u skra}enoj Jugoslaviji: Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Makedonija. To je bila su{tina Beogradske inicijative. [to se Srba ti~e, ne bi oni imali ni{ta protiv ni Srpska Krajina tome da se prikqu~i, ali Izetbegovi} nije bio tome sklon, a i vlast u Srbiji je o~ekivala da bi se tome suprotstavile zapadne sile. Zato je vlast u Srbiji pomagala Srbima u Srpskoj Krajini da ostvare izvestan autonomni poloàj u okviru Hrvatske, bilo federalne jedinice u Jugoslaviji bilo, ako se Hrvatska otcepi da bi wihova prava bila za{ti}ena. To je su{tina beogradske inicijative. Nikada vam Izetbegovi} ne bi pristao na Veliku Srbiju, ali Izetbegovi} je pristao na skra}enu Jugoslaviju, a onda su ga Amerikanci ubedili da naknadno razbije taj projekat i da proglasi nezavisnost, {to je izazvalo gra|anski rat. Tuìlac Yefri Najs: Stanite, stanite, nemojte se zanositi. Predsedavaju}i sudija Robinson: Izvolite, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Dokument beogradske inicijative je ovde uveden kao dokazni predmet, ja vi{e ne znam da li ga je uveo gospodin Najs ili ja, ali smatram da bi bilo dobro da se da svedoku da ga pogleda, po{to je deo karakterizovane beogradske inicijative koju je gospodin Najs u pitawu sadrào potpuno izmi{qen. Predsedavaju}i sudija Robinson: Izgleda da je svedoku to veoma dobro poznato, ako mu to treba moèmo mu pokazati.
755
Svedok dr Vojislav [e{eq: Nisam siguran da mi je to poznato, ja imam svoje mi{qewe, nemam u vidu u nikakav papir. Ja po se}awu iznosim svoje mi{qewe na ne~emu {to se de{avalo 1991, 1992. godine i da to imate u vidu, gospodine Robinson. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Najs, ukoliko èlite nastaviti govoriti o tome, mo`da najboqe da mu se pokaè dokument. Tuìlac Yefri Najs: Poku{avam postaviti samo jo{ jedno pitawe. Ja poku{avam, naime, putem svjedoka razjasniti ovde jednu stvar iako on nu`no ne prihva}a stav koji je zauzela optu`ba. Meni se ~ini, gospodine [e{eq, da posledwi odgovor u izvesnom stupwu potvr|uje ono {to sam ja rekao. Da je Bosna uz saglasnost ostala uz Srbiju, i da su Srbi u Krajini i Srbi u Vukovaru, Srbi u Dubrovniku bili u stawu organizirati se kao srpski teritorij onda, iako ne bi sve do linije Karlobag-Virovitica bilo inkorporirano u takvu jednu dràvu dosta toga bi i to bi bilo, komparativno gledano, relativno sli~no va{oj Velikoj Srbiji. Svedok dr Vojislav [e{eq: To nije istina. Vi{e puta Srbi iz Kninske Krajine, Isto~ne Slavonije, Barawe i Zapadnog Srema, i Srbi iz Zapadne Slavonije usvajaju rezolucije, proklamacije, odluke, zakone o prikqu~ewu Srbiji, o ostajawu u skra}enoj Jugoslaviji i tako daqe. Vlast na ~ijem je ~elu bio gospodin Milo{evi} neprekidno je to odbijala. Ja sam u Narodnoj skup{tini Srbije, nastupaju}i za govornicom, traìo da se prihvate te inicijative, vlast u Srbiji nije htela da prihvati, partija gospodina Milo{evi}a bila je ubedqivo ve}inska u Narodnoj skup{tini. Zapadni Srbi su to èleli, gospodin Milo{evi} to nije prihvatao. Gospodin Milo{evi} je podràvao Srbe u Krajini u pogledu za{tite wihovih egzistencijalnih prava, ukqu~uju}i pravo na konstitutivnost, ali nije prihvatao wihove inicijative da se Krajina pripaja Srbiji. Tuìlac Yefri Najs: Jo{ dva pitawa, ukoliko mi sud to dopusti, jer obi~no radimo i malo duqe od pola deset, do pola jedanaest. Dakle, jednom kada je, 1992. godine, postalo jasno da nema {ansi da se Bosna poveè sa Srbijom uz suglasnost, plan optuènog se promjenio, kaèm ja. I to od samo toga da podràva krajeve u Hrvatskoj do toga da podràva krajeve kojima Srbi mogu dominirati u Bosni. I od tog trenutka nadaqe vi{e nije bilo {anse da dràva koju je èlio optuèni se poklapa na bilo koji na~in sa bilo kojom kartom Velike Srbije zato jer ona nije mogla obuhvatiti celu Bosnu, mogla je obuhvatiti samo djelove Bosne. Da li je to to~no? Svedok dr Vojislav [e{eq: Nije ni to ta~no. Vi opet tu izmi{qate. Nije plan bio da se Bosna povezuje sa Srbijom nego da Bosna ostane u Jugoslaviji kao ravnopravna federalna jedinica i ~ak je bilo predvi|eno da Alija Izetbegovi} bude prvi predsednik te skra}ene Jugoslavije. Jedno je povezivati se sa Srbijom, a drugo je ostanak u Jugoslaviji. I u tom trenutku Jugoslavija je bila jedina legalna me|unarodno priznata dràva na svim tim prostorima. To je su{tina. A onaj ko je hteo da otcepi Bosnu i Hercegovinu od Jugoslavije mogao je unapred da zna da se to bez rata ne moè izvesti. I to je ~iwenica.
756
Tuìlac Yefri Najs: I kona~no, èlio bih da saslu{ate dve re~enice u kojoj se re~i Velika Srbija ne koriste na na~in na koji vi koristite taj izraz, nego ~isto na na~in na koji se tada to shva}alo. Evo citira}u. Da li je to~no to da, budu}i optuèni nikada nije koristio rije~i o tome da sprovodi politiku Velike Srbije, da je ono {to je on radio izme|u 1987. i 1999. de fakto predstavqalo Veliku Srbiju ili uve}anu Srbiju; nije od samog po~etka postojao to~no definirani plan nego se je plan mijewao kako su se mijewale okolnosti, naj~e{}e kao odgovor na vawske faktore. Dakle, rezimirano, da li se to poklapa sa va{im shva}awem doga|aja u stvarnosti? Dakle, on nikada nije koristio te rije~i, ono {to je on ~inio predstavqalo je planirawe jedne velike ili uve}ane Srbije, a wegov se plan mewao ovisno o vawskim faktorima. Svedok dr Vojislav [e{eq: Nikada gospodin Milo{evi} nikakav plan nije imao, ni Velike Srbije, ni uve}ane Srbije. Apsolutno nikada. Sudija Bonomi: Koji je izraz, koji je izvor tih re~enica? Tuìlac Yefri Najs: To je 98bis izjava, ja sam to pro~itao svedoku, jer se Sudsko vije}e oslawa na taj dokumenat. Mislim da sam sada do{ao, otprilike, do kraja toga. Svedok dr Vojislav [e{eq: za{to mi ne kaète. Predsedavaju}i sudija Robinson: Mislim da je pitawe prikladno, mislite na ovo {to je sada pro~itao gospodin Najs? Svedok dr Vojislav [e{eq: On je ne{to pro~itao, a ja ne znam {ta je to ~itao. Tuìlac Yefri Najs: Da, svjedok ima pravo na odgovor. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da on je sudu rekao {to je to, to je dio argumenata koje je optu`ba iznela u vezi sa pravilom 98 bis. Svedok dr Vojislav [e{eq: Koliko ja znam, gospodine Robinson, po pravilu 98 bis prikupqaju se izjave koje direktno ne terete optuènog pa se svedok ne izvodi u proces. Je li to ta~no, je li to 98 ili be{e 92, mo`da sam malo pobrkao, ne znam o ~emu se radi. Predsedavaju}i sudija Robinson: Malo ste to pome{ali. Pravilo 98bis je zahtev za osloba|awe optuènog na kraju izvo|ewa dokaza optu`be. Prema tome, ovo {to je pro~itano je dio odgovora optu`be na takav zahtev. Tuìlac Yefri Najs: âsni sude, ja imam jo{ nekoliko pitawa, ne znam da li je sada prikladan trenutak. Svedok dr Vojislav [e{eq: Nemam prevod nikakav, ni{ta ne ~ujem. Predsedavaju}i sudija Robinson: Dopustite gospodinu Najsu da zavr{i. Gospodine Najs, da li }ete zavr{iti? Tuìlac Yefri Najs: Ne, jo{ moram nakon pauze zavr{iti, samo sam èlio objasniti. Predsedavaju}i sudija Robinson: êkajte, svjedok ne ~uje prevodioca. Svedok dr Vojislav [e{eq: Sada ~ujem. Tuìlac Yefri Najs: U svetlu interesa koje je Sudsko vije}e pokazalo za pitawe Velike Srbije, imaju}i na umu ~iwenicu da to pitawe nije na jedan sveobuhvatan na~in vama ranije izloèno i u svetlu ~iwenice da je ovo svedok koji tvrdi da zna sve o Velikoj Srbiji, mislim da je prikladno da
757
prije nego {to mi na kraju su|ewa iznesemo argumente u vezi sa time, da je prikladno svjedoku dati priliku da komentira glavne teme o kojima ja nameravam izvoditi dokaze. Predsedavaju}i sudija Robinson: U redu, pauza od 20 minuta. Slu`benik suda: Molim ustanite. Posle pauze Slu`benik suda: Molim ustanite. Izvolite sesti. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Najs, izvolite. Tuìlac Yefri Najs: Jedan detaq u vezi Kosova u vezi sa kojim bih èleo va{ odgovor, gospodine [e{eq, po{to mi je te{ko da pratim va{e odgovore, a to je preme{tawe tela u Batajnicu. Pre svega, recite nam {ta se, po vama, desilo na osnovu va{ih raspitivawa i informacija? Svedok dr Vojislav [e{eq: Na osnovu mojih raspitivawa i informacija po nalogu zapadnih obave{tajnih slu`bi odre|eni policijski faktori u Srbiji su okupili jedan broj le{eva Albanaca, transportovali ih u Batajnicu, tamo zakopali da bi u pogodnom momentu, kao, bili prona|eni, da bi se javnost uàsnula i tako lak{e podnela prvo hap{ewe, a onda i isporuku gospodina Milo{evi}a Ha{kom tribunalu. Sve je bilo sra~unato u tom smislu. Tuìlac Yefri Najs: U redu. Samo jo{ jedan detaq, koji su to politi~ki faktori u Srbiji? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa ja sam rekao policijski faktori. Tuìlac Yefri Najs: A izvinite, zna~i, policijski faktori, koji? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja ne mogu da identifikujem poimeni~no, ali to su qudi me|u onima koji su u~estvovali u petooktobarskom mafija{kom pu~u i koje je nova vlast zadràla na visokim policijskim poloàjima. Ja bih vam mogao nabrojati mnogo imena policijskih funkcionera koji su zadràni na visokim poloàjima, zna~i, u koje je nova vlast imala poverewe, ali vam ne bih mogao identifikovati koji je konkretno organ... Tuìlac Yefri Najs: Gospodine [e{eq, hteo bih da budem siguran {ta vi zapravo kaète, vi ne moète da imenujete te policajce ili ne}ete? Da li znate imena tih policajaca koji su u~estvovali u tom planu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja ne mogu konkretno da imenujem te policajce, jer ne znam pouzdano wihova imena. Ja jo{ nikad nisam rekao, gospodine Najs, da ne}u da odgovorim na neko va{e pitawe, ali ovde ne mogu da budem siguran ba{ je taj. Me|u ovim qudima koji su ostali... Tuìlac Yefri Najs: U redu, u redu. Svedok dr Vojislav [e{eq: ... na visokim policijskim poloàjima posle promene vlasti sigurno su neki transportovali te le{eve, to niko drugi nije mogao da uradi. Tuìlac Yefri Najs: Dobro, koje su onda te zapadne obave{tajne slu`be koje su u to ume{ane? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam vam rekao uop{te o mojim saznawima, ne mogu ni da vam identifikujem ta~no koja slu`ba. Ali Amerikanci su iz avaksa pratili svaki pokret na svakom pedqu Srbije i sve imaju snimqeno, oni vam mogu identifikovati kad je to transportovano i kako.
758
Tuìlac Yefri Najs: I na kraju, {to se ti~e ove teme, koji je izvor va{ih informacija o ovom planu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa ja sam se raspitivao, ja sam veoma komunikativan ~ovek i nakon petooktobarskog pu~a ja sam bio i savezni i republi~ki poslanik, imao sam, dakle, dva poslani~ka statusa, ja sam se kretao u centru politi~kog ìvota. Tuìlac Yefri Najs: Gospodine [e{eq, molim vas slu{ajte pa`qivo pitawe. Ako ste govorili sa gospodinom X i gospodin X vam je to rekao, recite nam. Ako ste pro~itali neki dokument iz arhive, recite nam koji je to dokument. Koji su va{i izvori informacija o postojawu tog plana? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne bih to mogao da vam preciziram, ne zato {to ne}u nego {to zaista iskreno ne mogu. Ali ~im je objavqena u javnosti vest da su prona|eni le{evi, ja sam po~eo intenzivno da se bavim tim pitawem. U po~etku nisam ni verovao, mislio sam da su iskopali neke le{eve mo`da iz Drugog svetskog rata, pa ~ak u {aqivom tonu sam rekao mo`da iz vremena Atile Hunskog, cara iz {estog veka. Tuìlac Yefri Najs: Gospodine [e{eq, zaustavite se na trenutak, zna~i, vi ste se raspitivali. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Tuìlac Yefri Najs: Vi ste obrazovan ~ovek, vi ste napisali puno kwiga, mora da ste napravili neke bele{ke o tim va{im raspitivawima, gde su te bele{ke? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, ja te bele{ke nisam pravio. Tuìlac Yefri Najs: Izvinite {to moram ovo da kaèm, ali malo me iznena|uje {to i to niste objavili ili mo`da jeste objavili? Svedok dr Vojislav [e{eq: Nije nemogu}e da se neki detaqi mogu na}i u mojim kwigama koje su objavqene nakon mog dolaska u Hag, gde sam objavqivao neke policijske, polupolicijske informacije i tako daqe. Znate, ja sam u dva navrata formirao izvesnu obave{tajnu slu`bu, prvi put devedeset tre}e godine, okupio sam, ako èlite da vam odgovorim detaqno na ovo pitawe? Da ne oduzimam va{e vreme. Tuìlac Yefri Najs: Ne, ja zapravo samo èlim da znam da li ste bilo {ta o ovome, bilo kada objavili. Da li moèmo da pogledamo u nekoj kwizi, bilo gde, ne{to {to bi moglo da vas podseti na to? Svedok dr Vojislav [e{eq: Kao pouzdan dokument ne, ali sam objavio vi{e puta... Tuìlac Yefri Najs: U redu, u redu. Slede}e pitawe. Sudija Kvon: Gospodine [e{eq, ako su to u~inili neki policijski faktori, kao {to ste se vi izrazili, onda bi gospodin Radomir Markovi} za to znao, zar ne? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne znam da li bi znao. Znate, on nije bio poverqiv faktor nove vlasti, jeste neko vreme zadràn na funkciji, me|utim, on nije to mogao i ne bi oti{ao u zatvor da je on to radio. To je uradio neko od najve}eg poverewa nove vlasti u Srbiji, pretpostavqam sa ~inom generala, svakako. Ali ne mogu da identifikujem, jer nemam pouzdane ~iwenice. Mo`da sam ja javno i prozivao neke, znate, ali jedno je {to ja prozo759
vem javno mo`da, sam prozivao Gurija, ovoga, kako se zove, Gorana Radosavqevi}a, mo`da sam prozivao Sretena Luki}a ili koga god. Mogu}e da sam ih javno prozivao, ali jedno je moja javna prozivka i sumwi~ewe, a drugo sudsko svedo~ewe. Ja ne mogu da tvrdim da znam ko je to konkretno uradio. Da to imate u vidu, gospodin Najs mo`da ima neki moj javni govor gde ja to malo konkretnije govorim, ali to je bilo vi{e u formi naga|awa ipak. Sudija Kvon: Hvala. Tuìlac Yefri Najs: Moète li nam, molim vas, re}i kada su va{a raspitivawa otkrila da su ta tela zaista preme{tena? Prema va{im raspitivawima, kada su ona preme{tena? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa znate, ispo~etka sam sumwao da su uop{te preme{tana, mislio sam neki le{evi ko zna iz kog vremena. A posle, kad je potvr|eno da su to zaista le{evi Albanaca, kad je po~ela wihova identifikacija, kako bih vam ja to mogao precizirati kada? Promena vlasti je bila 5. oktobra 2000, a ja sam... Tuìlac Yefri Najs: Gospodine [e{eq, vi ste se raspitivali, traìli neke informacije, bilo iz qudskog izvora, da tako kaèm, ili iz dokumentarnog izvora. Jedan izvor ili oba izvora }e otkriti da su ta tela preme{tena, pod jedan, ili tokom bombardovawa i pre nego {to je Kosovo do{lo pod me|unarodnu kontrolu ili nadzor, ili posle tog vremena, kada je bilo ve} pod me|unarodnim nadzorom. Recite nam koja je od te dve mogu}nosti ta~na? [ta su otkrila va{a raspitivawa? Kada su tela preme{tena? Svedok dr Vojislav [e{eq: Mnogo je verovatnija mogu}nost da su tela preme{tena posle 5. oktobra 2000, mnogo verovatnija, a ne pouzdana. Tuìlac Yefri Najs: U redu, dobro. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne mogu da se izjasnim ta~no kada. Tuìlac Yefri Najs: Zna~i... Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne mogu, pa {ta to da kaèm? Tuìlac Yefri Najs: Ako sam dobro shvatio {ta govorite, ceo plan je bio da se posle zavr{etka sukoba premeste ta tela tako da u tome {to ste svedo~ili o bombardovawu ili nebombardovawu Batajnice nema nikakvog zna~aja, to ne pravi nikakvu razliku. Samo sam hteo da proverim, po{to ste to... Svedok dr Vojislav [e{eq: Pravi razliku, ja sam rekao da je Batajnica bombardovana svake no}i, ali lokacija gde je bila Specijalna antiteroristi~ka jedinica, takozvani SAJ, u ~ijem dvori{tu su zakopani le{evi nikad u toku rata nije ga|ana. To je smisao mog svedo~ewa. Tuìlac Yefri Najs: Upravo tako, upravo tako, vi govorite to tako kao da je to veoma zna~ajno; vi kaète da je me|unarodna zajednica ve} znala lokaciju tih novih grobova, grobnica pa ih nije bombardovala. Tu, tu nema nikakve logike zato {to se ne poklapa sa va{im svedo~ewem. Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, nije me|unarodna zajednica bombardovala, nego je bombardovao NATO. NATO nije me|unarodna zajednica iako ~esto ima kontrolu nad celom me|unarodnom zajednicom. Drugo, ja sam izneo jednu indiciju, nisam ja rekao e sigurno zbog toga nisu hteli da bombarduju i tako daqe. Ja vam upe~atqivu indiciju govorim.
760
Tuìlac Yefri Najs: Gospodine [e{eq, vidim, mi smo ovde ~uli svedo~ewe u javnoj sednici o toj hladwa~i i o istragama gospodina Karleu{e, videli smo izjavu Radeta Markovi}a, Slobodana Radosavqevi}a. Videli smo svesku, dnevnik Obrada Stevanovi}a, vide}emo kakvu }e odluku sud doneti o tome. ûli smo svedo~ewe Ili}a. Sve to pokazuje da je postojao plan u martu 1999. od strane ovog optuènog da se premeste ta tela. Da li vi kaète da je ceo taj dokazni materijal, da su sva ta svedo~ewa la`na? Ili je mo`da ta~no, gospodine [e{eq, da vas optuèni nije informisao o tome delu svog plana? Koja je od te dve stvari? Svedok dr Vojislav [e{eq: Svako ko tvrdi da je gospodin Milo{evi} imao plan da preme{ta albanske le{eve sa Kosova u unutra{wost Srbije lagao je, u to sam apsolutno siguran, mogu glavu da poloìm na paw. Ja sam vam izneo primer Albanca Dibrana Dibranija koji je poginuo na Kosovu, tamo uredno i regularno sahrawen u obeleèni grob, a onda je neko i wegov le{ iskopao da bi bio na|en. Kako se zove ono mesto na Dunavu? Ma~kov kamen, kako li se ve} zove? Dakle, ja tvrdim da gospodin Milo{evi} nije imao razloga da naredi preme{tawe albanskih le{eva sa Kosova u unutra{wost Srbije i apsolutno je neracionalno i pomisliti na tako ne{to. Za{to? Tuìlac Yefri Najs: Vidite, vi sigurno razumete da na osnovu va{eg svedo~ewa sve {to se desilo, osim ograni~enog broja nepovezanih zlo~ina i incidenata, sve {to se de{avalo na Kosovu sa strane Srba bilo je apsolutno zakonito. Ja tvrdim da potpuno i kompletno laète u tom delu i u celini svog svedo~ewa na tu temu i na druge teme po{to znate da su civili ubijani u Kosovu i znate da je optuèni organizovao prikrivawe tih zlo~ina i preme{tawe tela i zbog toga upravo dajete ovu sme{nu verziju kojom ste nas po~astili. Svedok dr Vojislav [e{eq: To apsolutno nije istina i iznosim kao dokaz za moju tezu da je sada{wa vlast sigurno imala mogu}nosti da istraì koji je ta~no policijski oficir organizovao prevoz le{eva, a sada{wa prozapadna vlast u Srbiji to nikada nije uradila. Da su oni hteli da se sazna istina, istina bi se saznala. Wima nije u interesu da se istina sazna i zato se stvar zata{kava. Le{evi su iskori{}eni u vreme isporuke gospodina Milo{evi}a, posle su identifikovani i vra}eni na Kosovo, a istraga uop{te nije ni otkrivala ko je u~estvovao u transportu. Imena qudi koji su naredili transport otkrivaju sve, prema tome, va{e su teze la`ne, a ne moje svedo~ewe. Tuìlac Yefri Najs: To je dovoqno. Posledwe pitawe u vezi detaqa. Predsedavaju}i sudija Robinson: Upravo tako je trebalo da odgovorite, sad ste dobro odgovorili va{a teza je neta~na. Nastavite, gospodine Najs. Tuìlac Yefri Najs: Imam jo{ tri pitawa u vezi jednog od mnogih qudi o kojima ste se pogrdno izraàvali. Ve} sam postavqao uop{tena pitawa o tome, ali sad }u traìti detaqe. Jedan od wih je general Vasiqevi}, o wemu ste rekli dosta negativnog ovde, jedna od tih stvari se ticala kra|e novca u Vukovaru. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da.
761
Tuìlac Yefri Najs: Vasiqevi} je tada bio pod istragom i ~ak je pritvoren u jednom trenutku. [to se ti~e te istrage, pitawe nekog novca iz Vukovara uop{te nije pokrenuto tokom te istrage. Svedok dr Vojislav [e{eq: Postupak protiv generala Vasiqevi}a zata{kavan je od strane najvi{ih komandnih struktura General{taba. Ja pouzdano znam... Tuìlac Yefri Najs: Da li je odgovor, to je bilo u ranijem periodu kada je on bio pod istragom za Vukovar u to vreme. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja se ne mogu ta~no setiti kada je on bio u zatvoru, da li 1992. ili 1993, znam da je neko vreme bio u zatvoru pod istragom. Ali znam da je posle sve splaslo i wemu je izre~ena, neka simboli~na kazna ili mo`da nije nikako izre~ena ne mogu se setiti detaqa, da bi se pokrilo ono {to je proveo u zatvoru. On je posle nekoliko godina i rehabilitovan na izvestan na~in. Tuìlac Yefri Najs: Bilo je utvr|eno, ja vam tvrdim, i wega je optuèni zaista rehabilitovao sam. U to vreme je utvr|eno da je novac oti{ao u SDK iz Vukovara i to je jedan od izvora novca koji je bio na raspolagawu ovom optuènom, tako da nije bilo nikakvog govora o istraìvawu {ta se desilo sa tim novcem. Da li se to poklapa sa va{im vi|ewem? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ta vam je teza la`na jer novac nije mogao biti odnesen u SDK s obzirom da SDK nije imao nikakve veze sa finansijskim poslovawem JNA. Novac je na regularan na~in morao biti iskqu~ivo predat vojnom servisu Narodne banke Jugoslavije. Kako su posle zata{kavana krivi~na dela generala Vasiqevi}a, koga je general Vasiqevi} kao raniji {ef vojne slu`be bezbednosti imao u {akama pa ucenio da u~estvuju u zata{kavawu ili sa kim je delio novac i tako daqe, ja u te detaqe ne bih mogao da u|em. Tuìlac Yefri Najs: U redu, zaustavite se za trenutak. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ali general Vasiqevi} je ukrao novac iz Vukovarske banke. Tuìlac Yefri Najs: A {to se ti~e va{e tvrdwe da je on ume{an u zlo~ine u Vukovaru, da li imate i najsitniji dokaz da je on bio prisutan na bilo kom mestu gde su ~iweni zlo~ini u Vukovaru? Bilo kakav dokaz, bilo ~iju izjavu, dokument? To je veoma lako pitawe, imate li? Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, vi traìte dokument, dokument te vrste je nemogu}. Ja imam pouzdana saznawa da je bio u Vukovaru u vreme zlo~ina u Ov~ari i da je bio u zapadnoj Slavoniji u vreme pada zapadne Slavonije. Tuìlac Yefri Najs: Samo trenutak, odakle to znate? Vi iznosite te uàsne tvrdwe, optu`be protiv raznih qudi isto kao {to ste lagali u propagandne svrhe. Recite nam gde su ti dokazi? Svedok dr Vojislav [e{eq: To su moja saznawa i ja ne laèm nego vi laète, gospodine Najs. A {to vi niste istraìli pitawe minirawa jevrejskog grobqa u Zagrebu i zgrade jevrejske op{tine u Zagrebu? Imate li tu dokaze da je glavni organizator general Vasiqevi}? Tuìlac Yefri Najs: Gospodine [e{eq.
762
Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, vi ste pokazali malo~as da znate koji je primeren na~in za obra}awe tuìocu kad ste rekli da je wegova teza neta~na. Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodine Robinson, malopre je i pona{awe tuìoca bilo primereno. Jedno je kad tuìlac kaè da moje svedo~ewe nije bilo ta~no ili bilo ta~no, a drugo je kad kaè da je bilo la`no. Predsedavaju}i sudija Robinson: Nije na vama da o tome odlu~ujete. Gospodine Najs, nastavite. Tuìlac Yefri Najs: Gospodine [e{eq, upravo ste me podstakli na dva pitawa, mada sam prvo nameravao da postavim samo jedno. Prvo je slede}e: ovo je samo jedan primer uàsnih optu`bi koje vi iznosite protiv svedoka koji su svedo~ili protiv ovog optuènog, a ja od vas traìm samo da nam ukaète na bilo kakav dokaz na osnovu koga poku{avate da implicirate generala Vasiqevi}a u zlo~ine u Vukovaru. Moète li nam re}i gde se nalaze ti dokazi. Koji su to dokazi? Svedok dr Vojislav [e{eq: Treba da pitate generala Mrk{i}a, treba da pitate generala Ne|u Bo{kovi}a, koji je do{ao posle Vasiqevi}a na ~elo vojne slu`be bezbednosti i tako daqe. A moja saznawa su na osnovu razgovora sa velikim brojem kompetentnih qudi. Za razliku od va{ih svedoka, koji se i posle petnaest godina precizno se}aju svakog razgovora, ja ne mogu precizno da se setim svih razgovora. Tuìlac Yefri Najs: Gospodine [e{eq, ne}e vam to tako pro}i, ja vam to ne}u dozvoliti. Molim vas, imenujte nam jednu jedinu osobu, molim vas, samo jednu osobu koja je iznela bilo {ta {to vam daje osnova za ovakve optu`be koje iznosite protiv generala Vasiqevi}a, jednu osobu koja vam je navela wega? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja ne mogu da vam sad poimeni~no navodim osobe jer to su razgovori od pre deset i petnaest godina. Ali ukupna saznawa na osnovu vi{e razgovora, a razgovarao sam i sa generalom Mrk{i}em i sa generalom Ne|om Bo{kovi}em, ~ak sam u jednom periodu bio u prisnijim, bliskijim odnosima sa generalom Bo{kovi}em 1992. godine. Ali ja ne mogu da kaèm taj i taj rekao mi to i to... Tuìlac Yefri Najs: Vi nam ne moète ni{ta dati. Svedok dr Vojislav [e{eq: To mogu samo va{i svedoci koje vi instrui{ete kako }e svedo~iti. A sad da se ja setim ko mi je konkretno {ta rekao, kako je to mogu}e? Koji to ìv ~ovek moè? Tuìlac Yefri Najs: Mislim da vi{e nemam nikakvih pitawa za ovog svedoka. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala, gospodine Najs. Gospodine Milo{evi}u, koliko dugo vam treba za dodatno ispitivawe? Slobodan Milo{evi}: Pa ja ra~unam da ne}u ba{ mo}i danas da zavr{im sa dodatnim ispitivawem. Vidim da je ostalo otprilike do ukupno jedno dva sata, to mi ne}e biti dovoqno. Predsedavaju}i sudija Robinson: Vrlo sam razo~aran {to to ~ujem, gospodine Milo{evi}u, ali po~nite.
763
Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, trudi}emo se da {tedimo i va{e i moje vreme. Ja }u vam sada postavqati samo ona pitawa koja su u vezi sa unakrsnim ispitivawem gospodina Najsa, dakle, ne}u otvarati nijednu novu temu. Negde na po~etku, ne mogu da kaèm ba{ da je to bilo jedno od prvih pitawa, ali svakako me|u prvim pitawima, gospodin Najs vam je postavio pitawe da li vi priznajete ovaj sud, pa mi sad odgovorite, da li ste vi objasnili razloge zbog kojih ste negativno odgovorili na ovo pitawe? Svedok dr Vojislav [e{eq: Nisam ih sasvim objasnio. Jo{ kad je formiran takozvani Ha{ki tribunal za procesuirawe krivi~nih zlo~ina u biv{oj Jugoslaviji, sam generalni sekretar Ujediwenih nacija u obra}awu savetu bezbednosti pismeno je priznao da se ovaj sud ne formira onako kako nalaè me|unarodno pravo. Da je ovaj sud formiran kako nalaè me|unarodno pravo onda bi bio formiran na isti na~in na koji je formiran Stalni krivi~ni tribunal sa wegovim takozvanim Rimskim statutom. Tamo je, dakle, po{tovana do kraja procedura formirawa, u ovom sudu ne. Drugo, ovaj sud je formiran kao ad hok tribunal, {to je protivno osnovnim principima krivi~nog procesnog prava. Tre}e, ovom sudu je dato u nadle`nost da procesuira zlo~ine koji su se desili pre wegovog formirawa, {to je, tako|e, protivpravno. êtvrto, ovaj sud je ve} u startu po~eo da kr{i jedan od elementarnih pravnih principa, koji glasi nullum krimen sine lege nema kazne koja nije prethodno predvi|ena zakonom kao takva i u tom iznosu. [ta to zna~i? Svaki po~inilac krivi~nog dela ratnog zlo~ina... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, vi ste to obja{wewe ve} dali, slede}e pitawe. Svedok dr Vojislav [e{eq: Nisam ovo, gospodine Robinson, a va`no je, to je zavr{no. Predsedavaju}i sudija Robinson: Dali ste nam informaciju, ~uli smo obja{wewe. Slede}e pitawe, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Dobro, gospodine Robinson. Gospodine [e{eq, vi ste, odgovaraju}i na pitawa gospodina Najsa, govorili o la`nim svedocima. Na osnovu kojih saznawa ste vi govorili o la`nim svedocima? Stavqam po strani sada niz svedoka koje sam vam citirao u glavnom ispitivawu, za koje ste vi svedo~ili da nisu govorili istinu. Na osnovu kojih saznawa ste govorili generalno o la`nim svedocima koji se ovde pojavquju? Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, na osnovu svojih li~nih saznawa, kad bi ti la`ni svedoci pomiwali moje ime, na primer Milan Babi} je u toku svog svedo~ewa pomenuo i moje ime u nekoliko navrata u sasvim la`nom kontekstu. Ja sam svestan da je to la`ni kontekst, na primer da mi je helikopter dao ministar odbrane Republike Srbije, general Marko Negovanovi}, a ja pouzdano znam da on u to vreme nije bio ministar odbrane Republike Srbije. Dakle, moje li~no iskustvo mi je bilo najdragocenije u tome. Drugo, ja sam bio o~evidac u zatvoru Ha{kog tribunala kako je Ha{ko tuìla{tvo slamalo la`nog svedoka Miroslava Derowi}a, ~ime su ga ucewivali i kako je trajao proces wegovog slamawa. Ja sam na po~etku bio sa wim u dobrim odnosima, on mi se ~ak i poveravao, pri~ao kako je uhap{en, pa ga pretukli, pa ga u bure vode strpali i tako daqe. Ovde su ga slamali, slamali
764
mesecima i nisu uspeli da ga slome dok Momir Nikoli} nije u svom svedo~ewu pred Tuìla{tvom izjavio da je Derowi} prisustvovao nekom razgovoru gde je dogovarano streqawe. E tada je Derowi} potpuno pukao i pristao da svedo~i o bilo ~emu i protiv svakoga. I tada je pristao da la`no svedo~i protiv Karayi}a, da je Karayi} govorio o streqawu zarobqenika, da ga je negde na Palama zvao na stranu pa mu to {apnuo na uvo zna{, treba oni da se streqaju i tako daqe. âk iz po~etka mi je poveravao Miroslav Derowi} da od wega traè la`no svedo~ewe i govore}i da on ne}e pristati da la`no svedo~i, ali je pristao. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, ne}emo vam dozvoliti da dajete beskona~ne odgovore, sqede}e pitawe. Sudija Bonomi: Mogu li ja pitati jednu stvar? Gdje su mu te stvari ra|ene? Svedok dr Vojislav [e{eq: Prilikom hap{ewa, on je uhap{en negde u Bratuncu iako je prethodno imao kontakte sa Ha{kim istraìteqima, razgovarao u vi{e navrata i obe}avao im, ako ga pozovu, da }e uvek do}i. Uprkos tome, oni su ga premlatili prilikom hap{ewa i u vidu pritiska na wega i zastra{ivawa potapali su ga u neko bure puno vode. Sudija Bonomi: Sve se to dogodilo gdje? Svedok dr Vojislav [e{eq: U Bratuncu, vaqda. Wega su hapsili pripadnici me|unarodnih snaga. Sudija Bonomi: Moète li biti konkretniji, zna~i vi sad kaète da su to vojnici wemu u~inili? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, kako sam ja shvatio wegovu pri~u. Sudija Bonomi: Hvala. Tuìlac Yefri Najs: âsni sude, za potrebe zapisnika, pitawe koje je dovelo do ovog odgovora je bilo jako op}enito, ja mislim da ja sam nisam postavio nikakvo pitawe o Derowi}u tokom unakrsnog ispitivawa. Predsedavaju}i sudija Robinson: Sqede}e pitawe molim. Slobodan Milo{evi}: Vi ste, odgovaraju}i na pitawa gospodina Najsa, pomiwali nagodbe, kakva su va{a saznawa o nagodbama? Da li ste vi ~itali neke dokumente ovde u zatvoru ili su samo saznawa od onoga {to ste ~uli od drugih? Predsedavaju}i sudija Robinson: Ne dobivamo prevod. Slobodan Milo{evi}: Da li da ponovim pitawe? Predsedavaju}i sudija Robinson: Da, molim. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, u odgovoru na pitawa gospodina Najsa vi ste pomenuli nagodbe. Da li moète ne{to da kaète o va{im saznawima u vezi sa tim nagodbama i na ~emu su one zasnovane? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, ja sam do sada pro~itao skoro sve presude koje je doneo Ha{ki tribunal, samo jo{ nisam pro~itao drugostepenu presudu Prijedorskoj grupi, drugostepenu presudu Dariju Kordi}u, mo`da jo{ jedna koju nisam pro~itao, sve ostale sam pro~itao. I video sam iz svega toga. Zatim, ~itao sam i neke nagodbe koje su mi qudi slu~ajno pokazivali i ja sam iz toga stekao saznawa da naj~e{}e Tuìla{tvo notorne zlo~ince, dakle, qude koji su nesumwivo zlo~inci...
765
Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, ovakva linija ispitivawa nije od pomo}i, stav ovog svjedoka o pogodbama nije vaàn. Pre|ite na sqede}e pitawe. Slobodan Milo{evi}: Gospodine Robinson, ja ne pitam za stav svedoka, nego za saznawa o tome, a moje pitawe je legitimno, jer proizlazi iz unakrsnog ispitivawa gospodina Najsa. Ja to pitawe nisam... Predsedavaju}i sudija Robinson: Na koji aspekt wegovog znawa vi mislite, {to èlite ~uti? Slobodan Milo{evi}: Pa ja èlim da ~ujem na osnovu kojih saznawa on govori o nagodbama i on je to po~eo da obja{wava, rekao je da je pro~itao niz dokumenata ovde. Predsedavaju}i sudija Robinson: Ali za{to je to relevantno za ovaj predmet? Slobodan Milo{evi}: Pa relevantno je, relevantno je s obzirom na ukupan kredibilitet druge strane i na~in na koji druga strana radi i konstrui{e optu`bu. Veoma relevantno, jer se postavqa pitawe kredibiliteta ovakvog rada. Predsedavaju}i sudija Robinson: Kredibilitet optu`be? To ovdje nije sporno pitawe u ovom predmjetu, kredibilitet optu`be ovdje nije sporno pitawe. Postavite neko drugo pitawe. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, odgovaraju}i na ova uvodna pitawa gospodina Najsa vi ste ukazali da ova institucija ovde, pored toga {to je nelegalna, ima i izrazit antisrpski karakter. Na osnovu ~ega ste zasnovali tu tvrdwu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Na osnovu broja procesuiranih Srba, Hrvata, Albanaca i tako daqe. Predsedavaju}i sudija Robinson: Stanite, molim vas, stanite. Kad ja po~nem govoriti vi morate prestati. Ja ne}u dozvoliti to pitawe, to pitawe nije relevantno. Gospodine Milo{evi}u, vi veoma dobro znate da, ako èlite va{e vreme na dodatno ispitivawe potro{iti na ovakav na~in, ja }u onda prekinuti to ispitivawe. Va{a linija ispitivawa nije prikladna, vi to koristite za svrhe koje nisu svrha ovoga su|ewa, a to ne}u dopustiti. Prema tome, vi se odlu~ite da li èlite ovako nastaviti ili ne. Postoji cijeli niz pitawa o kojima moète doli~no postavqati pitawa u dodatnom ispitivawu, ali do sada ste u potpunosti uludo potro{ili vrijeme. Slobodan Milo{evi}: Dobro, vrlo dobro, gospodine Robinson. Gospodine [e{eq, sada }emo se pozabaviti pitawima koja vam je postavqao gospodin Najs stavqaju}i pred vas odre|ena dokumenta. Vi ste izrazili èqu kada je pred vas stavqen dokument iz va{e kwige Srpski ~etni~ki pokret i gospodin Najs od vas traìo da pro~itate jednu re~enicu sa strane 346, ja se nadam da vi to imate kod sebe. Svedok dr Vojislav [e{eq: 346? Slobodan Milo{evi}: Da, da Srpski ~etni~ki pokret sa strane 346. On je traìo od vas da pro~itate jednu re~enicu. Predsedavaju}i sudija Robinson: Koji je broj dokaznog predmeta odnosno tabulatora, da mi to prona|emo?
766
Slobodan Milo{evi}: Ja nemam ovde broj tabulatora, naàlost. Gledam i engleski prevod i srpski original, ali to je na stranici 03482217 koju je gospodin... Predsedavaju}i sudija Robinson: 882. Slobodan Milo{evi}: Jeste li prona{li, gospodine [e{eq? Svedok dr Vojislav [e{eq: Naàlost, ne jo{. Slobodan Milo{evi}: Naime... Sudija Bonomi: Samo trenutak, prije nego {to pre|ete na to ja bih se èlio vratiti na ono o ~emu je govorio na po~etku unakrsnog ispitivawa, dodatnog ispitivawa, razlozi koje je gospodin [e{eq naveo zbog kojih ne priznaje ovaj sud. Gledam sada izve{taj generalnog sekretara prije osnivawa suda u kojem stoji da bi se sud mogao pravno utemeqeno osnovati na odluci Vije}a sigurnosti. Vi ste ovdje rekli da je generalni sekretar napisao da je to protivno me|unarodnom pravu, moète li mi re}i gdje }u ja prona}i tu wegovu pismenu izjavu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Prona}i }ete je u obra}awu generalnog sekretara Savetu bezbednosti, mo`da u tom istom tekstu gde on kaè da bi najprimerenije bilo da se taj sud formira tako {to }e se prvo dràve... Sudija Bonomi: Ali to nije moje pitawe, moje pitawe je gdje mogu prona}i tako eksplicitnu izjavu za koju ste vi ustvrdili, a to je da je osnivawe ovog suda protivno me|unarodnom pravu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Imate u materijalu generalnog sekretara, gde on obja{wava kako bi to u normalnim okolnostima trebalo da se obavi, a on nategnuto tuma~i da moè i na drugi na~in, pozivawem na ~lan 7 poveqe Ujediwenih nacija. Gospodine Bonomi, to imate precizno u wegovom obra}awu, gde on politi~kim razlozima obja{wava za{to da se postupi ipak ovako, a ne onako kako bi bilo najprimerenije me|unarodnom pravu. To sam ja li~no ~itao, to sigurno ima u wegovom obra}awu. Sudija Bonomi: Va{ odgovor se ne podudara sa onim {to sam ja ~itao, ako gospodin Milo{evi} to èli detaqnije razjasniti, on to moè u~initi. Slobodan Milo{evi}: Da li ste prona{li ovu stranicu, gospodine [e{eq 345, 346? Svedok dr Vojislav [e{eq: Evo imam je, imam je ovde pred sobom na monitoru, ali nisam sve ove listove poneo sa sobom, nisam ni mogao, ne mogu vi{e toliko da nosim, ali sad imam na monitoru. Slobodan Milo{evi}: Vi ste traìli, po{to je gospodin Najs citirao jednu re~enicu, vi ste traìli da pro~itate ceo govor. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: A gospodin Robinson vas je onda uputio na dodatno ispitivawe, a to moète sada da obavite. Recite mi, po{to je na strani 346 to vrlo kratko, da li to moète da pro~itate i objasnite za{to ste insistirali da pro~itate ceo, a ne samo onaj pasus koji vam je gospodin Najs... Svedok dr Vojislav [e{eq: Zato {to se iz celog mog govora na sahrani Gradimira Stojakovi}a, prvog poginulog dobrovoqca Srpske radikalne stranke vidi ukupni smisao, a ne samo na osnovu onoga {to je ovde potenci767
rao gospodin Najs. Tako da bih ja pro~itao one delove koje gospodin Najs ovde nije ~itao. Slobodan Milo{evi}: Samo izvolite. Svedok dr Vojislav [e{eq: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe... Predsedavaju}i sudija Robinson: Ne, ne, ~ekajte malo, ~ekajte malo. Samo da pogledamo govor koji planirate pro~itati, koliko je to dugo? Je li to jedna stranica? Slobodan Milo{evi}: Mawe, pola stranice samo, mo`da malo vi{e od pola stranice na 346. strani. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da pro~itam uvodni deo ovoga obeleènog dela na kome, koji je potencirao gospodin Najs, ja mislim da je dovoqno, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Pa takvo je bilo uputstvo gospodina Robinsona onda kad ste vi traìli da pro~itate ceo. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Pa to moète sad da uradite, ja vam za to dajem... Svedok dr Vojislav [e{eq: Zna~i, to je samo ovo iznad obeleènog dela. Slobodan Milo{evi}: To je tre}ina stranice. Predsedavaju}i sudija Robinson: Ja }u vam dopustiti da pro~itate, dakle, samo ovo iznad obeleènog djela. Svedok dr Vojislav [e{eq: Bi}e dovoqno, nadam se. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, danas se opra{tamo od na{eg brata Gradimira Pe{i}a koji je juna~ki pao brane}i srpsku Slavoniju. Pali su i mnogi drugi srpski sinovi. Srbija danas jau~e nad svojim `rtvama, Srbija je danas ponovo u plamenu i na{ brat Gradimir je napustio svoje selo i oti{ao u daleku Slavoniju da tamo brani srpske ku}e, srpske porodice, srpske ène, srpsku decu i pao juna~ki, pao od podmukle usta{ke ruke skidaju}i usta{ku zastavu istaknutu u srpskom selu. A evo kako je do{lo do wegove pogibije. Usta{e su no}u u{le u srpsko selo i postavile sopstvenu zastavu na silos koji se nalazi u selu. On je sutradan, kad je ta zastava vi|ena, popeo se da skine tu zastavu i usta{ki snajper ga je pogodio. Zna~i, nije bilo borbe nego snajperskim hicem, dok je poku{avao da skine tu zastavu. Pao je jo{ jedan od najhrabrijih me|u nama, najhrabriji uvek padaju, najhrabriji uvek ginu, uvek ginu oni koji najvi{e vrede. Gradimir je u Beogradu 15 dana ~ekao da ga uputimo u Slavoniju, ~ekao je svoju grupu, ~ekao je svoj put bez povratka. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, ginuli su Srbi kroz protekle vekove uvek mu{ki, uvek juna~ki, a i danas na{ brat Gradimir svojom smr}u svedo~i da srpske majke nisu prestale da ra|aju junake. Dakle, ovo je opro{tajni govor nad odrom poginulog junaka. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, da li je poenta ovoga {to vi govorite... Sudija Bonomi: Ovo je sugestivno pitawe. Slobodan Milo{evi}: Gospodine... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, preformulirajte pitawe.
768
Slobodan Milo{evi}: Dobro, preformulisa}u pitawe. Kakav je zna~aj ~iwenice da vi ovde kaète: Na{ brat Gradimir je oti{ao da brani srpske ku}e, srpske porodice, srpske ène, srpsku decu i tako daqe. Oti{ao da brani srpske ène, decu... Svedok dr Vojislav [e{eq: Smisao je u tome {to Gradimir i ostali dobrovoqci nisu i{li da napadaju, nisu i{li da tu|e ku}e robe, tu|u decu da ugroàvaju, nego da brani srpske ku}e, srpske porodice, srpske ène, srpsku decu. To je su{tina ovoga, on je oti{ao da brani svoju sabra}u koja su ugroèna, nije i{ao iz obesti i nije i{ao da druge ugwetava i druge ugroàva. Slobodan Milo{evi}: Hvala, gospodine [e{eq. Sad }u sasvim kratko pre}i preko jedne teme koja... Sudija Bonomi: Ja èlim ne{to pitati. Kako to mijewa kontekst izjave koja slijedi, a to je: Ne}e{ ostati neosvje}en? Svedok dr Vojislav [e{eq: Kad se kaè osve}en, misli se na pripadnike protivni~ke strane koji }e poginuti u borbi sa srpskim vojnicima. A nigde nema da ga treba svetiti ubijaju}i tu|e civile, ubijaju}i ratne zarobqenike i tako daqe. A u velikom broju mojih govora i gospodin Najs moè da na|e koliko sam se puta zalagao za vite{ki, {to zna~i ~astan, odnos prema civilima, prema ratnim zarobqenicima i tako daqe. Znate, kad se kaè u ratu osveta, to je u na{oj kwièvnosti uobi~ajen termin, kaè se osveta, neprijateq nam je na bojnom poqu zadao teàk udarac, slede}i put mi }emo wemu zadati teàk udarac. Sudija Bonomi: To ovisi o tome da li u to vrijeme postoji sukob, vi ste ovdje rekli: Ne}e{ ostati neosvje}en, du{mani }e osetiti kaznu srpskog naroda. Do{lo je vrijeme da izmirimo i stare ra~une, do{lo je vrijeme da osvetimo sve srpske `rtve. Svedok dr Vojislav [e{eq: A ko su du{mani, gospodine Bonomi, to je jasno iz ovoga. Du{mani su hrvatski fa{isti, odnosno usta{e. Sudija Bonomi: Meni sada ovo zvu~i kao osveta za smrt ovog mladi}a. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Sudija Bonomi: Kad se to stavi u kompletni kontekst. Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa pazite, ali za{to beàti od osvete, {ta zna~i osveta to je bitno. Osveta, ako je poginuo Gradimir, poginu}e sutra trojica, ~etvorica usta{a u sukobu sa srpskim braniocima. To zna~i osveta wegove smrti, a ne osveta nad civilima ili ratnim zarobqenicima. To nigde kod mene ne moète da na|ete, zbog toga sam smatrao da je ovo bitno da se pro~ita. Sudija Bonomi: Ono {to vi izgleda ne razumijete je to da mi onda moramo pogledati i {to se dogodilo u stvarnosti na terenu nakon ovakvih izjava, da vidimo kakav je efekat tih izjava i u ~emu je relevantnost tih izjava. Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodine Bonomi, efekte tih izjava vi morate da suzite na pona{awe dobrovoqaca Srpske radikalne stranke. A ja sam ube|en da vi te dobrovoqce ne moète nigde da prona|ete kao izvr{ioce zlo~ina. U tome je moja superiornost nad ovim Tuìla{tvom, {to sam ja iskreno u to ube|en, jer imam takva saznawa da su oni bili najdisciplinovaniji i najmoralniji u ovome ratu. Na to sam ponosan i zbog toga se
769
i personalno identifikujem sa borbom dobrovoqaca Srpske radikalne stranke. Ne moète vi meni sada zlo~in koji je neko drugi tamo negde po~inio pripisivati kao posledicu mog govora ili mog politi~kog nastojawa. E, to je nemogu}e. Jer vi znate, gospodine Bonomi, podsticawe na zlo~in mora biti neposredno ina~e, neki su poku{avali da optuè [elinga i Ni~ea za Hitlerove zlo~ine. To se u filozofiji nije odràlo. Kada pogledate kod [elinga, [openhauera, Ni~ea, moète vi na}i ne{to o ~emu se moè razgovarati. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala, gospodine [e{eq. Slobodan Milo{evi}: S obzirom da je gospodin Bonomi pokrenuo ovo pitawe osvete, da li ima neki zna~aj i vezu ovo {to ovde pi{e, {to sam ve} citirao brani srpske ku}e, decu, ène, pao od podmukle usta{ke ruke. Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa naravno, jer je sve okrenuto protiv usta{a. Usta{e su simbol zla, u celokupnoj srpskoj narodnoj svesti to je glavni simbol zla. Ve}eg zla od usta{a u srpskoj svesti nema. I srpski narod vrlo jasno identifikuje usta{e. To su hrvatski fa{isti koji provode genocid nad Srbima. Definicija usta{a je besprekorno jasna. Kao nacisti u Nema~koj. Slobodan Milo{evi}: Dobro. Svedok dr Vojislav [e{eq: Vi znate, u toku Drugog svetskog rata... Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala, sqede}e pitawe molim. Slobodan Milo{evi}: Samo kratko da pre|emo ja }u i}i, otprilike, onim redosledom kojim sam pravio bele{ke dok vas je ispitivao gospodin Najs. On se vi{e puta vra}ao na ovu jedinicu popularno nazvanu Crvene beretke. Gospodine [e{eq, da li je na{a dràva, u ovom smislu kada kaèm dràva mislim na Republiku Srbiju, imala neku paravojnu jedinicu u bilo kom periodu trajawa ratnih sukoba od 1991. godine pa do kraja svih mogu}ih sukoba, da li je na{a dràva imala neku paravojnu jedinicu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Republika Srbija nikada nije imala nikakvu paravojnu jedinicu, to kategori~ki tvrdim. Me|utim, zabuna se velika unosi, nekada namerno, nekada slu~ajno, na osnovu ~iwenice da je postojalo vi{e raznih jedinica koje su imale popularni naziv Crvene beretke. Da}u vam jo{ jedan primer koji ranije nisam pomiwao, jer i meni pomalo se}awa naviru. Negde na po~etku rata u Bosni i Hercegovini pripadnici Srpske garde, lokalni sledbenici Vuka Dra{kovi}a zauzeli su celo [ipovo i tamo uspostavili svoju samovoqu. [ipovo je negde izme|u centralne Bosne i Bosanske krajine, jedan grad gde su Srbi odvajkada ve}insko stanovni{tvo. Morao je prvi kraji{ki korpus da interveni{e da bi razoruào te qude, Dra{kovi}eve sledbenike koji su se pona{ali razulareno. I taj Prvi kraji{ki korpus imao je kao jedinicu Crvene beretke. To je moje vrlo pouzdano saznawe. Posle izvesnog vremena ta jedinica je i rasformirana ili transformisana, ja ne znam {ta je bilo. Ali tada je imao jedinicu vojne policije pod tim nazivom. Dakle, to je mogao biti interventni vod kao u Bratuna~koj brigadi odnosno izvi|a~ki vod, kako je nazivan, mogla je biti negde jedinica vojne policije i tako daqe. Zabunu unose kape koje su ti vojnici nosili.
770
Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, da li, prema svim va{im saznawima i Slu`ba dràvne bezbednosti, koja se nekada naziva tajna policija i tako daqe, tako|e ima svoja pravila, vrlo precizne norme i svoju evidenciju? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, i to je veoma striktno razra|eno, to je ~ak razra|ivano i u komunisti~kom periodu svojevremeno, a onda posebno detaqno nakon sloma komunizma. Slobodan Milo{evi}: Da li bi postojawe takve jedinice, koju gospodin Najs pripisuje Slu`bi dràvne bezbednosti, moralo da postoji u dokumentima Slu`be dràvne bezbednosti? Svedok dr Vojislav [e{eq: Kategori~ki tvrdim da bi moralo da bude u dokumentima. Nemogu}e je van dokumenata. Apsolutno nemogu}e. Slobodan Milo{evi}: A da li ste ~uli za bilo kakav dokaz ili dokument o postojawu neke takve jedinice, osim {to gospodin Najs ovde uzima kao dokument govor Frenkija Simatovi}a od 1997. godine na proslavi prve godi{wice Jedinice za specijalne operacije? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam ve} neki dan po~eo u odgovoru, poku{ao sam da se na{alim pa sam pomenuo staru skolasti~ku raspravu oko toga koliko magarac ima zuba. Ako ste se bavili filozofijom, to je jedan vrlo karakteristi~an primer. I skolasti~ari su danima i mesecima raspravqali i naga|ali, dok se jedan nije setio pa kaè da otvorimo magarcu usta i da mu izbrojimo zube. Ovde je bio Franko Simatovi} Frenki mesecima, dostupan je i daqe Tuìla{tvu, oni umesto wega da pitaju oni pitaju, qude koji apsolutno mo`da i pojma o tome nemaju. Jedinica je formirana... Predsedavaju}i sudija Robinson: Kako glasi odgovor na pitawe? Svedok dr Vojislav [e{eq: Odgovor je da se Franko Simatovi} Frenki, pomalo mo`da i hvalisavo, pozivao na svoje ratne zasluge za odbranu srpskog naroda i svojih saboraca koji su 1996. godine u{li u sastav specijalne, odnosno, Jedinice za specijalne operacije Slu`be dràvne bezbednosti Srbije. On se ponosi svojim u~e{}em u ratu. A ima i pravo na to. I ko bi u tome uop{te èleo da ga spre~i. Jedno je Frenkijevo u~e{}e u ratu, a drugo je formalno formirawe jedinice Slu`be dràvne bezbednosti Srbije. To su dve potpuno odvojene stvari. Ali i ja, znate, iako je Srpska radikalna stranka zvani~no registrovana 1991, ja se ponekad Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala, gospodine [e{eq. Hvala. Mislim da se udaqavamo od teme. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, ovde je svedo~io ~uveni srpski i evropski istori~ar akademik êdomir Popov i on je u jednom trenutku posebno skrenuo pa`wu da se istorijski doga|aji mogu tuma~iti iskqu~ivo u vremenu i okolnostima u kojima su se dogodili. Pretpostavqam da je i vama kao intelektualcu i profesoru univerziteta to pravilo dobro poznato. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja se s tim apsolutno slaèm. Znate, svaka ~iwenica, svaki akt, a i svaki govor mora da se tuma~i sa aspekta konteksta u kome se to odvijalo. Ne moète vi nijedan akt pojedina~no da posmatrate
771
apstrahuju}i druge akte u istom vremenu i prostoru. Nijedan govor od pre 15 godina apstrahuju}i druge govore Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, kako glasi va{e pitawe koje proizlazi iz toga? Slobodan Milo{evi}: Iz toga }e proiza}i prili~an broj pitawa, ali ja svakako ne}u da potro{im vreme koliko je potro{io gospodin Najs, ve} }u uzeti samo jednu op{tu definiciju onih pitawa koje je pokretao gospodin Najs. Naime, gospodine [e{eq, vama je ovde gospodin Najs izneo jednu ~itavu gomilu ili jedan veliki broj, da ne preterujem kada kaèm gomilu, citata raznih govora u kojima ste vi mene napadali. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Da li se se}ate toga? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Da ne bih tro{io vreme, ja te citate ne}u ponavqati i ne}u vam izvoditi dokument po dokument onako kako vam je gospodin Najs to izvodio. Vi ste na to odgovorili obja{wewima koja se ti~u vremena, okolnosti i sukoba u kojima ste bili sa vla{}u na ~ijem sam ~elu tada bio ja. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Gospodin Najs je od vas traìo da ukaète na tekstove iz va{ih kwiga, jer ste izme|u ostalog i to uzeli kao dokaz u kojima ste to govorili ranije, dakle, pre ovog svedo~ewa. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam mu podneo sedam, osam primera konkretnih. Slobodan Milo{evi}: Dobro, kako smo se osvedo~ili i vi i ja i svi koji ovo prate, gospodin Najs nije te primere koje je sam traìo u unakrsnom ispitivawu uop{te citirao, niti èleo da ih, o~igledno, citira, a i gospodin Bonomi je postavqao pitawa u vezi sa tim, pa }u ja da nadoknadim ono {to je gospodin Najs propustio da uradi. Naime, da li ste vi u vezi sa ovim zahtevom koji... Sudija Bonomi: Prije nego {to to u~inite ja sam mislio da }emo mi dobiti kopije tog dokumenta. Tuìlac Yefri Najs: Ispri~avam se ako nemate kopije. Sudija Bonomi: Ali to ima smisla samo ako moète prevesti, mo`da se to jo{ nije dogodilo. Tuìlac Yefri Najs: To se nije dogodilo, ja sam vas ba{ mislio obavjestiti da sam dobio informacije da se na jednom mestu koristi re~ pretjerivawe, ali poku{avao sam to staviti u kontekst i ako se dobro sje}ate, ja sam, tako|er, izneo i neke citate koji se pozivaju na francuske obave{tajne izvore, me|utim, nisam to uspeo sve zavr{iti zbog toga, jer nije bilo dovoqno vremena, a prevod ima ograni~ewa. Svedok dr Vojislav [e{eq: To su veoma kratki citati. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, ja poku{avam sada odlu~iti kako da to re{imo. Ja mislim da }e to trebati staviti na grafoskop. Slobodan Milo{evi}: Vrlo jednostavno }emo re{iti, ja sam ovo kao i
772
vi, gospodine Robinson, i kao i ostali, dobio qubazno{}u gospodina Najsa koji je preuzeo na sebe da iz onih sedam kwiga gospodina [e{eqa iskopira obeleèna mesta dakle, samo neke primere. Te primere sam dobio i ja kada i vi. Pretpostavqam da wima raspolaè i va{a slu`ba, jer ja bih voleo da ovo zadrìm kod sebe, a da slu`ba da gospodinu [e{equ... Sudija Bonomi: Mi to nemamo. Predsedavaju}i sudija Robinson: Problem je u tome da mi te kopije nismo dobili. Slobodan Milo{evi}: U redu, onda }u ja dati posluìtequ da gospodin [e{eq sam citira iz ovih svojih kwiga, ja ne znam da li }e se, nadam se... Svedok dr Vojislav [e{eq: Ako imate za mene jedan primerak, jer ja ne mogu svaki dan da nosim sedam kwiga. Slobodan Milo{evi}: Ovo je iz kwige Srbija pod ameri~kim bombama. To je jedna od kwiga koju ste vi ovde doneli. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u. Sudija Kvon: Mislim da sudski posluìteq daje dokument svjedoku kako bi on prona{ao relevantne delove. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, pretpostavqam da su to kratki ili relativno kratki pasusi. Slobodan Milo{evi}: Jesu, gospodine Robinson. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, imamo sada izvode iz kwige Srbija pod ameri~kim bombama. Slobodan Milo{evi}: Pogledajte, molim vas, to ste vi sami obeleìli na strani, samo da vidim, po{to je kopija prili~no, na strani 118... Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodine Milo{evi}u, ja samo da vam skrenem pa`wu, imate sadràj na kraju iz koga moète da vidite da su to moji javni nastupi iz 1998. godine. Svi su ovi televizijski intervjui iz 1998. godine da bi Sudsko ve}e znalo kada je to bilo, 1998. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, posebno vam se zahvaqujem na tome {to ste ukazali na vreme, jer je kod izno{ewa dokaza vrlo bitno kada je ne{to re~eno. Dakle, da li moète da pratite na strani 118. u drugom pasusu gde vas voditeq pita, ne}u uop{te da ~itam sve, pita vas da li se se}ate {ta ste pri~ali o Slobodanu Milo{evi}u i Miri Markovi}? Predsedavaju}i sudija Robinson: Samo trenutak. Svedok dr Vojislav [e{eq: To je u redu, to imamo. Predsedavaju}i sudija Robinson: Traìoci traè da kopija bude na grafoskopu. Dobro, kopija jeste na grafoskopu. Slobodan Milo{evi}: Dakle, da li se se}ate, pita vas voditeq emisije koju imate 1998. godine, to je u vezi sa ulaskom u vladu i koalicijom sa SPS-om i Jugoslovenskom levicom. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Da li se se}ate {ta ste pri~ali o Slobodanu Milo{evi}u i Miri Markovi}, nazivali ste ih lopovima i izdajnicima. Kako se zovu qudi koji se udruè sa wima. Hajde da to jednom ra{~istimo?
773
Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja se svega se}am, to je bila jedna èstoka politi~ka borba, ja sam uzvra}ao napade, oni su napadali, oni nisu ostajali du`ni, a ja sam teè prolazio, vi{e puta sam u zatvoru bio. Ta politi~ka borba, pogotovo na Balkanu uvek je bila skop~ana sa takvim varijantama sukoba. Slobodan Milo{evi}: Da li to spada u obja{wewa koja ste isto tako ovde dali ovih dana? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. A vi vidite u nastavku teksta da ima jo{ dve-tri re~enice. Slobodan Milo{evi}: Ima obeleèno daqe, u pretposledwem pasusu {to se ti~e politi~kih sukoba ni{ta od toga nismo zaboravili i tako daqe. Mislim da sve to ne moramo da pro|emo, ali pogledajte na slede}oj strani, ako okrenete slede}u stranu, negde na po~etku druge polovine, Dr [e{eq, ovde se ~ak navode i godine, {ta pi{e ovde: Cele 1993... pro~itajte sami taj pasus. Svedok dr Vojislav [e{eq: Cele 1993, 1994, 1995. i 1996. godine trajao je èstok obra~un Srpske radikalne stranke sa SPS-om, JUL-om, prethodno sa Savezom komunista pokretom za Jugoslaviju, èstok politi~ki sukob. U tom sukobu nama su re~i, jake re~i, bile jedino oru|e, a oni su nas hapsili, progonili, maltretirali. Ja sam tada vi{e puta bio osu|ivan i u zatvoru bio u nekoliko navrata i tako daqe. To je, dakle, pokazateq koliko je to bio èstok sukob. I svaki put kada bi primenili neku represivnu meru prema nama, mi smo u na{im izjavama bili sve è{}i. Uvek je moj govor na zatvorskoj kapiji po izlasku iz zatvora bio ja~i od onog govora zbog koga sam oti{ao u zatvor. Slobodan Milo{evi}: Okrenite sada slede}u stranu, gospodine [e{eq, na samom po~etku... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq i gospodine Milo{evi}u, zna~i sve ovo pokazuje da je odnos gospodina [e{eqa sa optuènim u to vreme bio odnos sukoba, ogor~enog sukoba? Svedok dr Vojislav [e{eq: To pokazuje, ali veoma zna~ajan je ovaj kratki pasus na slede}oj strani, gospodine Robinson, ja mislim da bi vam bilo vrlo interesantno da to pro~itam. Predsedavaju}i sudija Robinson: Dobro, pro~itajte. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja opet ovde obja{wavam prvo, govorio sam o tome sukobu izme|u nas i socijalista, ranijem sukobu, pa setite se ko je koga prvi po~eo da napada tim najteìm re~ima. Socijalisti nas. Setite se jo{ iz septembra 1993. godine uo~i na{eg obarawa [ainovi}eve vlade, ono saop{tewe Glavnog odbora Socijalisti~ke partije Srbije, gde su za mene rekli da sam ratni zlo~inac, da sam kriminalac, da sam ovo, da sam ono, je li tako? Od toga je po~elo i onda, to znate, uvreda uvredu stiè. I onda se jo{ takmi~im, nisam im ostajao duàn. Ali su to sve ~iwenice, niko od nas to ne krije. Ne moèmo mi da idemo i da gledamo sada ko je i {ta kome rekao, ko je gde preterivao u uvredama i ko je bio o{triji. Ja sam jo{ rekao, idem u zatvor zbog jedne uvrede, izlazim iz zatvora, izri~em jo{ teù na za774
tvorskoj kapiji. Odmah drìm govor. Okupe se qudi i sa~ekaju me pred zatvorskom kapijom, ne znam da li ste videli, ukazujem na neki televizijski snimak, ja drìm novi govor. Ja nisam poput Dra{kovi}a pisao pokajni~ka pisma iz zatvora, kumio, molio za milost i sli~no. Ulazio sam u zatvor, izlazio sam iz zatvora jo{ prkosniji nego {to sam bio. Ali to je jedna faza na{ih me|usobnih politi~kih borbi. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, stanite ovde. Vi ovde, sada ste citirali, kaète ne moèmo sada da gledamo ko je koliko preterivao u uvredama. Dakle, ovde vam je gospodin Najs citirao mnoge va{e izjave protiv mene za koje ste vi objasnili za{to ste ih davali. On vam je ~ak govorio da ste, zna~i, onda lagali, a vi ste obja{wavali da to nije la` nego politi~ka borba u kojoj se, ako se izri~u razne neistine koje svi znaju da su neistine, moè smatrati samo kao deo politi~ke borbe. Da li ovo ovde ste vi obja{wavali na isti na~in kao {to ste sada obja{wavali u svom svedo~ewu? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Na potpuno isti na~in. I to je istina. Ja sam se ovde zakleo da }u govoriti istinu i ja se drìm samo istine. Sudija Bonomi: Da li }ete nam ukazati na neki pasus koji to na taj na~in obja{wava? Jer ovo {to smo do sada pro~itali sigurno ne obja{wava to tako. Slobodan Milo{evi}: Ja ne znam {ta treba jo{ da vam objasnim, gospodine Bonomi, ako on kaè kako se preterivalo u uvredama i da se ne zna ko je bio o{triji. To je u vezi sa pitawima koja mu se postavqaju kako me je napadao. Jer pitawe pre toga glasi da me je napadao da sam najve}i kriminalac i tako daqe. I on onda obja{wava. Pitawa su ona ista koja je ovde postavqao gospodin Najs, prakti~no. Ne iste formulacije, ali iste sadrìne, a on odgovara za{to je to tada govorio. Ne zato {to je bilo istina, nego zato {to je bio u sukobu i hteo da me ocrni najvi{e {to moè. Ja {tedim vreme pa ne ~itam pitawa, pitawa su ista kao gospodina Najsa. Sudija Bonomi: Bi}e potrebno, o~igledno, vrlo pa`qivo analizirati svedo~ewe koje smo ~uli o ovome, ali postoji razlika izme|u jakih izraza u izraàvawu mi{qewa o tome da li je neko kriminalac ili ne, i {irewa dezinformacije ili zavaravaju}ih, neta~nih informacija u politi~ke ciqeve. Svedok dr Vojislav [e{eq: Gospodine Bonomi, {irewe dezinformacija je uvek bilo sredstvo propagandnog rata, od kada postoji pojam propagandnog rata. Uvek se propaganda zasniva na dezinformacijama. Nekada su to potpune dezinformacije... Sudija Bonomi: Gospodine [e{eq, ja nisam hteo da polemi{em sa vama o tome. Ja ho}u samo da pogledamo ~iwenice, a gospodin Milo{evi}, ~im pomene neku ~iwenicu, odmah zatim odrì govor. On ne treba da bude u zabludi da ve} postoji neko mi{qewe na osnovu ~iwenica koje je prezentirao. Sudija Kvon: Gospodine [e{eq, vi ste bili su|eni ili pritvarani. Koje su bile optu`be u to vreme, da li je to dezinformacija ili tako ne{to?
775
Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, ja sam èleo da me sude zbog tih uvreda i dezinformacija, da bih napravio spektakl u procesu. Me|utim, vlast je pribegavala drugim sredstvima. Pa sam prvo dobio mesec dana zatvora 1994. zbog uvrede predsednika Savezne skup{tine, ali uz la`no svedo~ewe nekih poslanika iz konkurentskih partija da sam fizi~ki nasrnuo. Zna~i, na{la se dva poslanika, jedan je bio iz partije gospodina Milo{evi}a, drugi iz Crne Gore, iz vladaju}e partije Crne Gore, koji su sudiji rekli da sam ja fizi~ki nasrnuo, {to je bila la`. I ja dobijem mesec dana zatvora. A onda spre~ava nas predsednik Savezne skup{tine da govorimo u Skup{tini, pa ga jedan poslanik iz moje partije polije vodom, skup{tinska ve}ina izglasa wegovo izbacivawe, a on ne}e da iza|e. Do|e policija da ga izbaci, a mi ga svojim telima branimo. I do|e do hrvawa sa policijom. E, zbog toga sam osu|en tri meseca. Sudija Kvon: Hvala. Svedok dr Vojislav [e{eq: Dakle, gospodin Milo{evi} nije hteo da ide na sud znaju}i {ta ja èlim. Ali qudi iz wegove partije nalazili su zaobilazne metode da me strpaju u zatvor. Gospodin Milo{evi} je ta~no procenio da ja èlim sudski spektakl i izbegao ga. Sudija Kvon: Hvala. Slobodan Milo{evi}: Dakle, gospodine [e{eq... Predsedavaju}i sudija Robinson: Mi smo spremni sada da odemo na pauzu, ve} je 12,15. Ve}e }e prihvatiti u spis dva dokumenta koje je ponudilo Tuìla{tvo, to su zahtevi za saradwu i pomo} koju je uputilo Tuìla{tvo u dokumentu koje je u odgovor na taj zahtev pruìla Srbija i Crna Gora. Tuìlac Yefri Najs: Molim brojeve. Sekretar: 918 i 919. Odgovor od Ministarstva spoqnih poslova Srbije i Crne Gore }e biti 919, a 918 zahtev. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Slu`benik suda: Molim ustanite. Posle pauze Slu`benik suda: Molim ustanite. Izvolite sesti. Predsedavaju}i sudija Robinson: Nastavite, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Dakle, gospodine [e{eq, ovaj va{ odgovor koji ste citirali na strani 183 je mnogo jasniji kada se pro~ita i pitawe koje mu prethodi, jer gledalac, po{to je o~igledno otvorena emisija, pi{e ovde: Gledalac: hteo bih da gospodinu [e{equ postavim jedno pitawe. Ja se se}am kada je dolazio u Smederevsku Palanku ovde, da je izjavio da je Slobodan Milo{evi} najve}i kriminalac i tako daqe. A onda vi kaète ovo {to ste pro~itali da 1993, 1994, 1995. i 1996, vi govorite da je to bio èstok politi~ki sukob i tako daqe. Dakle, da li je to ono {to ste i ovde obja{wavali gospodinu Najsu potpuno konzistentno sa va{im obja{wewima, za{to ste to onda govorili? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, i moj odgovor gospodinu Najsu, na sve ono {to je on potezao iz ranijih mojih napada protiv vas je da je to sve bilo neta~no {to sam iznosio. Ali to ne zna~i da sam sve sam izmislio, gospodi776
ne Milo{evi}u, jer su mnogi novinari prozapadnih medija tako|e takve stvari iznosili optuùju}i vas sa raznih strana za ovo i za ono. Nije sve samo moja ma{ta radila nego sam ja to pabir~io iz tih wihovih napada i ve{to kombinovao i mo`da najve{tiji bio u tim kombinacijama. Slobodan Milo{evi}: Imate jedan kratki insert iz kwige Mo} argumenata, nadam se da i to imate pred sobom. To je na strani 347. Vi kaète za mene: îm je promenio svoju politiku polovinom 1993. godine, to pretpostavqam da... Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, imamo to. Slobodan Milo{evi}: Mi smo krenuli u èstok obra~un sa Slobodanom Milo{evi}em i taj obra~un traje i danas, mada je u posledwe dve godine poprimio ne{to civilizovanije forme, jer su splasnule represivne mere reìma i tako daqe. Svedok dr Vojislav [e{eq: I ovde, ja mislim da je i ovo bitno. îm splasnu represivne mere, na{a retorika je sasvim druga~ija. Mi se vi{e bavimo argumentima, nego jakim re~ima, parolama ili napadamo li~nost onako u ~elo, {to bi na{ narod rekao. Zna~i, ja ipak tu potenciram da je i reìm sa svoje strane prema nama primewivao odre|ene represivne mere i pomiwao sam hap{ewe dobrovoqaca. Meni je teè padalo to hap{ewe dobrovoqaca 1993. nego bilo koje moje li~no hap{ewe. Ja teè podnosim kada se drugi qudi hapse zbog mene nego kada mene hapse. Gospodine Milo{evi}u, pa mi smo tada spevali pesme rugalice protiv vas. Kada sam bio u zatvoru 1994, 1995. ja sam provocirao zatvorske straàre pevaju}i svaki dan pesmu: Na banderi na sred Terazija visi Sloba, kuka milicija. U zatvoru sam prkosio straàrima pevaju}i tu pesmu koju su neki na{i qudi u stranci smislili kao rugalicu protiv gospodina Milo{evi}a. Dakle, smatrali smo, sva su sredstva dozvoqena u situaciji u kojoj reìm protiv nas postupa na jedan, u najmawu ruku, nekorektan na~in. Slobodan Milo{evi}: Dobro, gospodine [e{eq, ali da se razumemo... Svedok dr Vojislav [e{eq: Znam da vam se ne svi|a pesma, ne svi|a se ni meni, ali u tom trenutku mi je izgledala efektna da prkosim. Slobodan Milo{evi}: Dobro, va{ prkos je poznat, me|utim, koliko se ja se}am, ali poku{ajte da me podsetite, ja se ne se}am da ste vi ikad bili u zatvoru zato {to ste mene vre|ali ili moju suprugu ili bilo {ta. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ma ja sam to i obja{wavao tako. Ne}ete vi meni da pruìte priliku da zbog toga idem u zatvor, ali me onda va{i qudi strpaju u zatvor iz nekih drugih, ~esto izmi{qenih razloga. Na primer, general Baya, Radovan Stoj~i}, mi je inscenirao hap{ewe u Gwilanu. Policija nas je napala bez ikakvog razloga i ~ak je do{lo do pucwave. Jedan policajac je u drugog pucao iz pi{toqa i pogodio ga, a taj je imao pancir i dobio krvne podlive. Baya je smislio da se to pripi{e meni i mojim qudima. Me|utim, niko od nas nije imao oru`je i tako im je to propalo. Oni su mislili, idemo u Gwilane, na Kosovo, sigurno smo do zuba naoruàni, preti nam opasnost. A mi, kao da smo znali, niko od nas nije poneo nikakvo oru`je. Ina~e, ko zna {ta bi bilo u toj konstrukciji. Prema tome, ne mogu ja da pravdam policijske postupke tih godina protiv nas. Ni Bayine, ni Jo777
vice Stani{i}a, ni mnogih drugih. Sukob koji se u tim godinama pojavio izme|u nas i Jovice Stani{i}a ~ak smo u po~etku preneli i ovde, u zatvor [eveningen, pa je upravnik intervenisao, pa se posle malo smirilo, posle je to malo normalizovano. Ina~e, ja sam ga do~ekao prvi put kada sam ga video sa provokacijama. Predsedavaju}i sudija Robinson: Ako èlite da se to, ti dokumenti, uvrste u spis, sada je vreme. Ili moèmo samo da ih pogledamo. Slobodan Milo{evi}: Sa~ekajte da pro|em samo kroz ovih nekoliko kwiga gospodina [e{eqa, pa da ih zajedno ponudim da se uvedu u spis kao dokazni predmet da ne bih tro{io vreme. Pogledajte sada, gospodine [e{eq, ovu kwigu Vlada nacionalnog jedinstva. Ne}u ~ak ni citirati sve ovo {to ste vi obeleìli. Evo na strani 146, pri dnu, vi kaète: Ja se zahvaqujem gospodinu Drecunu {to je potkrepio moje malopre|a{we tvrdwe da niko od mene nije o{trije napadao svojevremeno Slobodana Milo{evi}a i reìm u Beogradu. I sasvim je prirodno da predsednici opozicionih stranaka napadaju reìm, kritikuju, a kad reìm primewuje represivne mere da su onda krajwe kriti~ni i da, jednostavno, ne biraju re~i kojima }e se obru{iti na reìm. To je ne{to najprirodnije. Svedok dr Vojislav [e{eq: Jo{ je jedna stvar zna~ajna, gospodine Milo{evi}u, ovo ja izjavqujem u Crnoj Gori, na crnogorskoj televiziji, u televizijskoj emisiji gde je bio i taj Drecun, funkcioner jedne od crnogorskih partija. Zna~i, ja nemam nikakve potrebe to srbijanskoj javnosti da obja{wavam, ja to kaèm i u Crnoj Gori i na svakom mestu. Slobodan Milo{evi}: Onda vas na kraju strane 351. voditeq pita: Da li jo{ uvek mislite da je Milo{evi} najve}i kriminalac?. Onda opet, niste odgovorili na to, on vam kaè: Recite mi, niste mi odgovorili na pitawe, da li jo{ uvek mislite to?, to je na slede}oj strani 351, a vi kaète: [e{eq: To je bio prkos prema reìmu i èstok napad na represivnu politiku reìma. Ako se se}ate, kada smo u{li, krajem 1993. u sukob sa socijalistima, pa onda danima je zasedala Skup{tina i tako daqe i posle kaète... Svedok dr Vojislav [e{eq: Napadali smo vladu Nikole [ainovi}a danima argumentovano, èstoko, a niko od nas nije pomiwao Slobodana Milo{evi}a. âk kada bi ga socijalisti neki put pomenuli izlazio je Tomislav Nikoli} i rekao Ne dirajte predsednika. Ovo je obra~un na{e dve parlamentarne grupe, na{e dve stranke. Obra~un Vlade i opozicije. To je, zna~i, prva faza sukoba, kada smo vas po{tedeli. A onda je do{lo do hap{ewa na{ih ~lanova, na{ih dobrovoqaca u Sremu, Somboru i jo{ nekim mestima. Tada su govorili na|eno je oru`je kod radikala, pa prikazivali razne snimke na dràvnoj televiziji, ~ak snimke oru`ja zaplewenog ko zna gde, pa pripisivali nama. E tad smo krenuli èstoko, ne biraju}i re~i. [to je reìm represivnije mere prema nama primewivao, to smo i mi bili brutalniji prema reìmu. Ogledalo te na{e brutalnosti su i oni citati iz mojih govora na koje se pozivao gospodin Najs. Ja priznajem da sam bio brutalan u obra~unu protiv vas. Vi, dodu{e, li~no niste nastupali s druge
778
strane u tim obra~unima, ali va{i qudi su tako|e bili brutalni u obra~unu s nama iz va{e partije ili iz struktura vlasti, iz policije, na primer. Slobodan Milo{evi}: A ovde daqe sledi da li to zna~i da to niste ozbiqno mislili? A vi kaète to zna~i da smo hteli da se... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, prevodioci traè da napravite kratku pauzu izme|u pitawa i odgovora. Imajte to u vidu, gospodine [e{eq. Slobodan Milo{evi}: Da li to zna~i da niste... Predsedavaju}i sudija Robinson: Samo trenutak, gospodine Milo{evi}u, izviwavam se {to vas prekidam. Prevodioci, tako|e, traè da se va{ mikrofon malo pribliì. Slobodan Milo{evi}: Dakle, voditeq kaè da li to zna~i da niste ozbiqno mislili? A vi kaète zna~i da smo hteli da èstoko uvredimo, da prkosimo, da jo{ vi{e iznerviramo, da jo{ vi{e provociramo, tako smo radili. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, bukvalno smo toliko isprovocirali reìm da su me, na kraju, 1994. godine i uhapsili. A i 1995, na kraju krajeva, kada su nam ono montirali u Gwilanu, ako se se}ate. Ja sam malo pre to pomiwao. Reìm je primewivao represivne mere prema nama i mi smo i{li brutalno prema reìmu. Tim prkosom pokazujemo snagu i odlu~nost i onda reìm u jednom momentu shvati da se ne vredi sa radikalima boriti na taj na~in. Sa Vukom Dra{kovi}em moè, wega samo uhapse, a on je prvi put kada je uhap{en, 1991. upi{ao se na licu mesta. Kad ga uhapse, odmah pi{e pokajni~ka pisma, kuka, moli za milost i tako daqe. Zna~i, oni postiù efekat. Misli se na Dra{kovi}a i wegov slu~aj. Kod radikala se ne postiè efekat. Mogu da nas ubiju, ina~e, ne vredi. E, po{to se sa radikalima ne moè na takav na~in, onda mora na neki normalniji. A kada se sa radikalima postupa na neki normalan na~in i mi postupamo sasvim normalno. Nije nama ciq da po svaku cenu nekoga uvredimo. Kada nas sateraju u neki ugao onda moramo svim sredstvima da se branimo. I ne}emo da popustimo. E to je su{tina. Zna~i, od represivnih mera reìma je zavisilo i na{e pona{awe. Ali mi smo tako isto radili i posle promene vlasti 5. oktobra. Reìm represivan prema nama, mi pravimo parlamentarnu opstrukciju, iznose nas iz Skup{tine, polivamo vodom predsednika Skup{tine i tako daqe. Sad se malo normalizovala situacija u parlamentu Srbije i radikali se sasvim druga~ije pona{aju. Kad nam brutalno i u parlamentu gase na{a prava onda mi odgovaramo na adekvatan na~in, nemamo {ta drugo. Mi smo pod novom vla{}u nosili celu nedequ dana ùte trake na rukavima, jer progon koji su prema nama primewivali mi smo na prenagla{en na~in vezivali za nacisti~ki progon Jevreja svojevremeno. Ali treba shvatiti da je to i srpski politi~ki folklor. Mo`da tako ne~eg identi~nog nema u drugim zemqama. Kod nas ima, mi smo pomalo i ponosni na taj svoj politi~ki folklor. Slobodan Milo{evi}: I onda ovde imate jo{ na strani 352 da li jo{ uvek pri~ate pri~e o porodici Milo{evi}, ili je to bilo predizborno. Vi kaète ja nikada nisam pri~ao o porodici Milo{evi}. Napadao sam pred779
sednika Socijalisti~ke partije Srbije i predsednika direkcije Jugoslovenske levice, dakle, kao politi~ke li~nosti. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, ja nikada nisam pomiwao va{eg sina, jer se on nije bavio politikom. Ja nikada nisam pomiwao va{u k}erku, jer se ona nikada nije bavila politikom. A va{a supruga je bila predsednik jedne partije. Prethodno visoki funkcioner, posle i predsednik i ona je zbog toga bila predmet mojih napada kao politi~ka li~nost, a ne prevashodno {to je va{a supruga. Te su se dve stvari podudarile, zbog toga sve ovo. A drugo, ja ovde kaèm u produètku to su uvredqivi izrazi koji su kori{}eni, i oni su koristili za mene uvredqive izraze. Mira Markovi} je mene nazivala Tur~inom i tako daqe. Znate, va{a supruga je imala neke dnevni~ke bele{ke u Dugi pa je i ona èstoko znala mene da napadne u tome. Ali, to je sve bilo u àru te velike politi~ke borbe. Vi ste bili dovoqno inteligentni da izbegnete li~no da se upustite u te sukobe i za to vam moram odati priznawe. Jer da ste se upustili, teè biste stradali. Slobodan Milo{evi}: Molim vas, gospodine [e{eq, da li sam ja u tih svih 10 godina bio o{tro napadan, ne samo od vas, nego od svih mogu}ih opozicionih politi~ara i wihovih medija? Svedok dr Vojislav [e{eq: Apsolutno nema ~ime vas nisu napadali, evo izne}u jedan konkretan primer. Kada smo bili u Vladi Srbije 2000. posle zlo~ina na Ibarskoj magistrali Vuk Dra{kovi} je pod kontrolom drào Televiziju Studio B po{to je imao gradsku vlast Beograda; tamo su iz dana u dan ponavqali optu`be nekoliko puta dnevno da ste vi organizator zlo~ina na Ibarskoj magistrali, a da sam ja li~no vozio crveni golf kojim je ubica sklowen sa mesta zlo~ina. I to je toliko bilo sna`no da je morao ministar informisawa Aleksandar Vu~i} da zavede prinudnu upravu u Studiju B da bi se to obustavilo. Mi smo, radikali, bili skloniji takvim merama nego vi, na na{u inicijativu je zavedena prinudna uprava u Studiju B, jer nam je to vi{e dosadilo. Slobodan Milo{evi}: A recite mi molim vas... Predsedavaju}i sudija Robinson: Samo trenutak, gospodine Milo{evi}u. Da, gospodine Milo{evi}u, izvolite. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, ovde ste i rekli ovo {to ste malo~as pomiwali, a ~ak i pi{e, kaète ali im decu nikada nisam dirao, a onda voditeq kaè nisu ni oni vama, vi kaète nisu, nisu, ni ja wima ni oni meni. Neki drugi to rade i tako daqe, u to ne}emo ulaziti, ali molim vas, za ovih 10 godina, od 1990. do 2000, da li je to bilo vreme kada sam ja napadan i moja supruga svim mogu}im sredstvima u svim medijima od strane opozicionih lidera? Svedok dr Vojislav [e{eq: Moji napadi na vas su bili mnogo blaì od onoga {to vas je posle sna{lo od prozapadnih politi~ara. Evo konkretan primer. Ovih dana ~itam u beogradskoj {tampi da biv{i ministar unutra{wih poslova \in|i}eve vlade Du{an Mihajlovi} izjavquje, to je koliko pre dva tri dana iza{lo u novinama, da niste... Predsedavaju}i sudija Robinson: Samo trenutak. Svedok dr Vojislav [e{eq: Izvinite, nisam ~uo.
780
Predsedavaju}i sudija Robinson: Jednom kada jedna od strana ustane da ne{to kaè vi morate prestati i dopustiti nam da ~ujete {to vam èli re}i. Tuìlac Yefri Najs: Pitawe je bilo sugestivno, bilo je gotovo prekasno da osporim, me|utim, pitawe jest bilo sugestivno i ne znam sada u kojoj je meri odgovor uop}e relevantan za ovo su|ewe. A isto tako moramo biti pa`qivi da se ovde ne rade i neke druge stvari koje nemaju veze sa ciqevima ovog su|ewa. Predsedavaju}i sudija Robinson: Izvolite, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, tih 10 godina pod kojima sam bio pod o{trim napadima, i ja i moja supruga ~esto, da li sam ikada za tih 10 godina ja demantovao i{ta od tih napada? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, nikada. Ni jedan jedini put. Ali... Slobodan Milo{evi}: Da li sam se ikada bavio tim napadima koji su bili maltene svakodnevni? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Vi li~no nikada niste odgovarali ni na jedan napad protiv vas. Ali ne{to veoma va`no, gospodine Bonomi, mislim da }ete èleti da ~ujete. Vi ste bili oduvek tolerantni ovde, ako se gospodin Robinson i gospodin Kvon sloè, imam dve re~enice da kaèm, veoma va`ne. Ako mi dozvoqavate, ako ne onda ne}u. Je li mogu, gospodine Robinson? Predsedavaju}i sudija Robinson: Dve re~enice, molim. Svedok dr Vojislav [e{eq: Pre nekoliko dana beogradska {tampa je objavila izjavu biv{eg ministra unutra{wih poslova Du{ana Mihajlovi}a iz \in|i}eve vlade da gospodin Milo{evi} nema nikakve veze sa zlo~inom na Ibarskoj magistrali i sa ubistvom Ivana Stamboli}a. A pre toga, ovo je druga re~enica, svi funkcioneri prozapadnih partija ukqu~uju}i i tog Mihajlovi}a èstoko su optuìvali gospodina Milo{evi}a upravo za te zlo~ine, za koje se ispostavilo da su ih neki drugi naru~ili, oni isti koji su oborili Milo{evi}a sa vlasti. Samo dve re~enice sam izgovorio. Malo {ire, ali dve. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, ne}u se vi{e baviti ovim va{im kwigama u kojima se vidi kako ste obja{wavali te napade, ali da vam postavim jedno direktno pitawe. Da li je, dakle, i{ta od onoga {to ste vi izgovarali protiv mene i moje supruge bilo ta~no? Svedok dr Vojislav [e{eq: Od ovoga {to je pomiwao gospodin Najs ni{ta nije bilo ta~no. Slobodan Milo{evi}: Dobro, hvala vam. Ja vas samo za to i pitam, jer se odnosi na unakrsno ispitivawe gospodina Najsa. Pogledajte sada, molim vas, va{u kwigu, molim vas da se ove tri, ovo su inserti iz tri kwige, uvedu kao dokazni predmet. Predsedavaju}i sudija Robinson: U redu. Sekretar: Ovo }e nositi jedan dokazni broj. Predsedavaju}i sudija Robinson: Koji broj? Sekretar: D 309. Predsedavaju}i sudija Robinson: I to }e biti ozna~eno za identifikaciju, budu}i da jo{ nije prevedeno.
781
Slobodan Milo{evi}: Vi imate i u ovoj kwizi Bez dlake na jeziku jedno kratko obja{wewe, gde kaète postoje, to je na strani 864 postoje ìvotne situacije u kojima ~ovek, svaki gra|anin, a posebno politi~ar, mora da pribegava takvim kvalifikacijama i onda... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, pogledajte transkript, prevodioci vas mole da usporite. Isto tako, identificirajte kwigu iz koje ~itate. Svedok dr Vojislav [e{eq: Imamo tu kwigu. Slobodan Milo{evi}: Samo ovo {to kaète postoje ìvotne situacije u kojima posebno politi~ar mora da pribegava takvim kvalifikacijama, {ta drugo da kaèm kada me bezobzirno hapsi Milo{evi}eva policija i tako daqe, onda mi svoj prkos, svoj inat, svoju odlu~nost, svoju hrabrost dokazujemo najteìm mogu}im izrazima koje koristimo u tim trenucima i tako daqe. Da se vi{e na tome ne zadràvamo, ali dakle, to je sve u istom smeru obja{wewe koje ste dali. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Sada samo u vezi sa ovih sedam kwiga na koje ste vi ukazali, iz kojih je gospodin Najs izvukao ove fotokopije, ima nekoliko citata koji se odnose na Srebrenicu, jer vas je to pitao, a vi na to ukazali. Ali vas o tome nije hteo da propituje. To je, koliko vidim, jedna je Peti otaybinski kongres... Sudija Kvon: Na optuènom je da identificira dokument. Svedok dr Vojislav [e{eq: To su fotokopije koje je gospodin Najs napravio? Slobodan Milo{evi}: Jeste, ja sam ih od wega dobio. Ali to je iz ove va{e kwige Peti otaybinski kongres. Samo da vidim da li imamo sadràj. Sudija Kvon: Da li je to jedna od onih sedam kwiga? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, me|utim, ovde su samo ~etiri, te tri fale, va{ posluìteq ima samo ~etiri koje se odnose na moje negirawe navoda iz napada. A u isto vreme je predato. Sudija Kvon: Mi to nemamo. Slobodan Milo{evi}: Ja imam ovde, evo da}u ovo gospodinu [e{equ da bi skratili vreme, da bi moglo da se stavi na grafoskop, evo, gospodine [e{eq, iz ove cele kwige Peti otaybinski kongres ja }u vas zamoliti evo ovo {to sam obeleìo plavom olovkom, a {to ste vi delimi~no ozna~ili, samo to pro~itajte. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ovde stoji, ovo je moj govor, mislim da je ovo moj govor na Petom otaybinskom kongresu Srpske radikalne stranke 23. januara 2000: Te{ko je odoleti zapadnim laìma koje se lansiraju preko instrumentalizovanih medija. Slaù da su Srbi ga|ali pijacu Markale u Sarajevu, pa se posle mesec dana sazna da je to bila velika la`. Ali nama u me|uvremenu uvedo{e zlo~ina~ke sankcije. Slagali su i mnoge druge stvari. Oni su organizovali preko svojih prijateqa iz francuske obave{tajne slu`be ubijawe oko 1.000 muslimana u Srebrenici da bi se to pripisalo Srbima. A sada znamo da su vrbovali neke srpske kriminalce, srpske zlo~ince da obave prqav posao da bi se sve svalilo na le|a srpskom narodu i
782
da bi srpski narod bio progla{en za genocidni narod u svetskoj {tampi, u svetskim medijima. Ovo je, dakle, moj govor pre nastupa ministra informisawa saveznog? Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, kako glasi pitawe koje proizilazi iz ovoga. Slobodan Milo{evi}: Dakle, gospodine [e{eq, gospodin Najs vas nije pitao da li ste ranije govorili o pozadini zlo~ina u Srebrenici i ja vam ovde prezentiram kwigu koju ste vi ovde dali, dakle, da ste o tome o ~emu ste ovde svedo~ili govorili ranije, da je to u{lo u va{e kwige, da je {tampano, objavqeno, publikovano i tako daqe. Svedok dr Vojislav [e{eq: I pre hap{ewa. Slobodan Milo{evi}: Da li je to materijalni dokaz, pretpostavqam da je kwiga javni dokument. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. I to je bilo sve pre hap{ewa grupe Pauk. Slobodan Milo{evi}: E sada, vi govorite ovde u ovoj drugoj kwizi, slede}oj kwizi, koja je tako|e me|u ovih sedam koje ste vi dali, koja se zove Dok patriote obnavqaju izdajnici razaraju. Ja vas molim da pro~itate ovaj citat koji po~iwe na 294, a zavr{ava se na 295. strani, obeleìo sam ga, a onda }u vam postaviti pitawe koliko se to razlikuje od onoga {to ste malo~as ovde u svedo~ewu, ne malo~as nego ovih dana, govorili o tim doga|ajima i hap{ewu grupe Pauk i dokumentima koje smo prezentirali. Svedok dr Vojislav [e{eq: Evo ovako. Re~ je o ovoj uhap{enoj grupi {pijuna francuske obave{tajne slu`be. Tu se vodi istraga. Raznorazne se stvari otkrivaju, pa i taj nameravani atentat. Sada istraga treba da otkrije koliko su pripreme za taj atentat napredovale, koliko je to bila samo namera, plan ili ulazak u smi{qenu akciju. Te }emo detaqe videti na su|ewu. Istraga se i daqe intenzivno vodi i svakim danom sve vi{e ~iwenica izbija na povr{inu. Ali da je u pitawu vrlo prqava rabota, to je vi{e nego o~igledno. U pitawu su qudi koji su okrvavili ruke hiqadama `rtava, i to je ~iwenica. I da su nam zapadne obave{tajne slu`be, u ovom slu~aju francuska, ali i mnoge druge, poku{avale napakovati i u Bosni i na Kosovu ratne zlo~ine, genocid i sli~no, i to je vi{e nego jasno. Pogledajte slu~aj Srebrenice, srpska vojska je krenula na Srebrenicu i Srebrenica je oslobo|ena. Zarobqeno je nekoliko hiqada muslimana, dolazi Ratko Mladi} u Srebrenicu i obe}ava svim muslimanima da }e biti otpra}eni prema Tuzli, da }e svima biti ìvot garantovan, deci deli ~okolade i tako daqe. Kome je bilo u interesu da se izdvoji nekoliko stotina muslimana i da se streqa? Je li to bilo u interesu nama Srbima? Nije. Nama je bio interes da prema tim muslimanima najlep{e postupamo, ~ak i prema onima za koje znamo da su zlo~inci, da odu sigurni u Tuzlu. Mnogi su oti{li. Najve}i broj je oti{ao. A nekoliko stotina, ja ne znam ta~an broj, je pobijeno. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, vidim da transkript prili~no kasni za vama, pa vas molim da usporite, da bi bilo ta~no interpretirano sve.
783
Svedok dr Vojislav [e{eq: Uspori}u. Nama je bio interes da svi odu. Pa je pala @epa, pa se isto postupa i u @epi. Onda bi se i Gora`de predalo. Onda bi tamo muslimani videli kako su Srbi lepo postupali. [to bi oni daqe krvarili? Opkoqeno Gora`de nema ni hleba, ni vode, nema ni{ta. Lepo bi se predali, bili bi ispra}eni prema Sarajevu i gotovo. Ciq je zapadnih obave{tajnih slu`bi bio dvostruk. Prvo, da se pobije ve}i broj muslimana kako bi se stavilo do znawa muslimanima u Gora`du {ta ih ~eka ako se predaju srpskoj vojsci. I onda su muslimani iz Gora`da bili spremni da se bore do posledweg. [to bi se neko predavao, ako zna da ga ~eka sigurna smrt. Onda se on bori do kraja. Ciq im je bio da izreìraju neke primere genocida, ratnog zlo~ina da bi se optuìo ceo srpski narod i srpsko rukovodstvo. Zamislite sada, to je jedna grupa mawa grupa qudi, takozvano Deseto diverzantsko odeqewe. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, mislim da ste pro~itali dosta. Da ~ujemo sada pitawe koje proizlazi iz toga, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Samo da zavr{i citat, molim vas, gospodine Robinson, ovo je vrlo vaàn citat, jer ho}u da gospodin [e{eq uporedi to {to je onda govorio sa onim {to je ovde svedo~io na bazi podataka za koje je on sam rekao da ih je u ono vreme dobijao, kada ih je dobijao. Svedok dr Vojislav [e{eq: Takozvano... Predsedavaju}i sudija Robinson: îni mi se da je to dosta dug citat. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ali jo{ vrlo malo je ostalo, gospodine Robinson. Predsedavaju}i sudija Robinson: Nastavite. Svedok dr Vojislav [e{eq: Takozvano Deseto diverzantsko odeqewe, tako se zvalo, u kome ima i muslimana i Hrvata, ovaj Draèn Erdemovi} je bio tako|e u toj grupi. [ta je sa wim bilo. On je bio u toj grupi, ovde je na{a policija to otkrila, uhapsila ga, a onda je on traìo da ide pred Ha{ki tribunal. I na{i ga puste da ode tamo. I tamo ga osude pet godina. Streqao toliko qudi i osude ga samo pet godina. [ta to zna~i? I koliko su mu jo{ novca obe}ali. Rekli su mu bi}e{ nekoliko godina u zatvoru, dajemo ti ove pare, ali treba{ nam sada da te iskoristimo protiv srpskog naroda i srpskih rukovodilaca. To je su{tina. Tako su isto poku{ali na Kosovu. Optuìvali nas, kaù 100.000 [iptara pobijeno. Pa onda kasnije smawili, kaù 10.000, ne mogu sada da na|u ni 1.000 le{eva. Gde su onda kada su pobijeni, nema ih. Nije ~ovek muva da nestane. Znate, ne moè se to sakriti. Bilo je [iptara koji su izginuli, ali izginuli u borbi. [ta su radile na{a vojska i policija? Sahrane ih nekada i u kolektivne grobnice, ali obeleè ih po propisima. Onda je bilo [iptara koji su poginuli i od bombardovawa, vi{e stotina. Vi{e je Srba poginulo na Kosovu od kada su u{le trupe NATO do danas, nego {to je poginulo [iptara u borbi protiv na{e vojske i policije od 24. marta do ulaska NATO. Mislim da je veoma va`no da se kaè i koji je datum ovoga govora. To je moj intervju za televiziju Kwaèvac u Srbiji od 8. decembra 1999.
784
Predsedavaju}i sudija Robinson: Kako glasi pitawe? Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, pitao vas je gospodin Najs kakvu smo istragu mi vodili. Da li smo mi i{ta znali o zlo~inu u Srebrenici do hap{ewa Erdemovi}a i uop{te do tih doga|aja prvi koji su se desili tada? Svedok dr Vojislav [e{eq: Do hap{ewa Erdemovi}a ja ne verujem da je vlast i{ta pouzdano znala. I to je vrlo kratak period, od jula 1995. negde do februara, kada je uhap{en Erdemovi}, 1996. Slobodan Milo{evi}: E pa sada vas pitam... Svedok dr Vojislav [e{eq: Pone{to se saznavalo, ali ne mogu re}i koliko. Slobodan Milo{evi}: A recite, molim vas, gospodine [e{eq, da li vam je poznato kada je zakqu~en Dejtonski sporazum? Svedok dr Vojislav [e{eq: Negde u novembru 1995, koliko me se}awe sluì. Slobodan Milo{evi}: Na Svetog Aran|ela, 21. novembra 1995. godine. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Da li znate da je posle mesec dana ve} u{ao SFOR na celu teritoriju Bosne i Hercegovine? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, odmah je u{ao. Slobodan Milo{evi}: A da li je onda du`nost bila tih snaga i vlasti Bosne i Hercegovine da to istraùju na toj svojoj teritoriji. [ta bi to Jugoslavija trebalo da istraùje, osim ako neki wen gra|anin negde nije u~estvovao? Svedok dr Vojislav [e{eq: Savezna Republika Jugoslavija nije imala nikakve pravne nadle`nosti da zlo~in u Srebrenici istraùje. To je postala nadle`nost me|unarodnih snaga i okupacionog guvernera Bosne i Hercegovine, da li tada be{e Vestendorp ili neko drugi. Obaveza je Savezne Republike Jugoslavije, ako sazna da je neki wen dràvqanin u~estvovao u takvom zlo~inu, da odmah preduzme istra`ne radwe i da ga procesuira. Ili ako sazna da je neki strani dràvqanin to uradio, a trenutno boravi na wenoj teritoriji. To je bio slu~aj sa Erdemovi}em. Slobodan Milo{evi}: [to je bio slu~aj sa Erdemovi}em, da. Svedok dr Vojislav [e{eq: To su dva slu~aja gde je jedino mogla biti Savezna Republika Jugoslavija po na{im propisima nadle`na da istraùje taj zlo~in. Slobodan Milo{evi}: A da li je do sada po va{em saznawu, a bili ste potpredsednik Vlade... Predsedavaju}i sudija Robinson: Moram vas zaustaviti opet, prevodioci vas opet mole da usporite. Isto tako morate praviti pauzu izme|u pitawa i odgovora. Gospodine Najs, jeste li vi postavqali pitawa o ustavnim ovlastima, o ovlastima sprovo|ewa istrage? Tuìlac Yefri Najs: Ako mislite jesam li ja o tome izvodio dokaze mislim da ne, nisam siguran. Ne mogu sada re}i da li je to bilo spomenuto u odgovorima ili ne. Kada je re~ o mojim pitawima, moè se smatrati da su ta pitawa proizilazila iz, proiza{la iz onoga {to je sam svjedok prili785
kom glavnog ispitivawa rekao o svojim saznawima o tim doga|ajima. Ja sam se, naime, interesirao za istrage i dokumente na kojima je on zasnovao svoje zakqu~ke. Kada je pak rije~ o onome {to se sada govori koje je telo imalo nadle`nosti da to istraùje, sasvim je jasno da se radi o ovome sudu godine 1995. Mi znamo da su u vezi s time i podignute optu`nice, no to nikoga svakako ne spre~ava niti osloba|a du`nosti da sprovodi vlastitu istragu; pogotovo u okolnostima u kojima jedna osoba koja je se na{la pred ovim sudom rekla da se nalazila u zaposlewu snaga Srbije 30-tog, 40-tog kadrovskog centra. Prema tome, ja sam ispitivawem pre{ao relativno ograni~eni krug tema i nisam siguran da ovo ispitivawe sada odgovara tome. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Najs, ovdje se u ispitivawu kaè da niti Srbija, niti Savezna Republika Jugoslavija nisu bile du`ne godine 1995. sprovoditi istrage o zlo~inu u Srebrenici. Tu kaè da je ta du`nost bila na me|unarodnim snagama. Tuìlac Yefri Najs: Da, âsni sude, ovo {to sam ja rekao mogu ponoviti. Prvo, ovaj je svjedok ispri~ao jednu pri~u o Srebrenici i mene je zanimalo na kojim informacijama je on to zasnovao. Drugo, iako to nije pitan, iako o tome nije postavqeno pitawe koje je relevantno za ovu temu, sud zna da je Srbija putem 30. i 40. kadrovskog centra imala tajni interes u zlo~ina~kom pona{awu qudi poput Mladi}a, koji se nalaze u lancu pla}awa i lancu komandirawa. Prema tome, Srbija je svakako morala sprovesti istragu o wemu. Mi }emo se i ubudu}e baviti stvarima u vezi s tim i ~iwenicom da se to nije dogodilo i da je to sadràno u dokumentaciji. Predsedavaju}i sudija Robinson: Izvolite, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Prvo, da stavim primedbu na ovo {to gospodin Najs tvrdi, po{to je to notorna neistina. Ovde je svedo~io i predsednik tada{wi Savezne Republike Jugoslavije, Zoran Lili}, a mislim da su i neki drugi svedoci vrlo jasno objasnili {ta je 30. i 40. kadrovski centar i da je re~ bila o pomo}i u platama oficirima Vojske Republike Srpske, da nikakve to nema veze sa linijom komandovawa. I to je dokazano milion puta. A to {to je neko pruào pomo} materijalnu, {to je veoma dobro obja{weno ovde, pa to bi onda zna~ilo da je svako ko je primao pomo}, a negde neki zlo~in izvr{io, povezan sa onim ko mu je pruào materijalnu pomo}. To je potpuna besmislica. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da li je tvrdwa obrane, gospodine Milo{evi}u, to da Srbija nije imala ustavne ovlasti da sprovodi istragu o zlo~inima poput onih za koje se tvrdi da su se dogodili u Srebrenici i da su nadle`nost za to imale druge organizacije, odnosno tjela? Slobodan Milo{evi}: Gospodine Robinson, to {to kaète je delimi~no ta~no. Me|utim, u to vreme 1995. godine... Predsedavaju}i sudija Robinson: Nisam ni{ta rekao, ja vam postavqam pitawe. Slobodan Milo{evi}: ... kada ima neku konkretnu informaciju o nekom svom gra|aninu, me{ala u bilo {ta {to se desilo na teritoriji bilo koje druge dràve. Posle Dejtona su tamo do{le me|unarodne snage, a ne snage iz Srbije. Pre Dejtona tamo nisu bile snage iz Jugoslavije i iz Srbi786
je. Evo postavi}u pitawe gospodinu [e{equ. Da li je do danas, molim vas, ustanovqeno da je bilo koji gra|anin Srbije u~estvovao u tome {to se desilo u Srebrenici? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Nije ni za jednog dràvqanina Savezne Republike Jugoslavije, {to zna~i, Srbije i Crne Gore, ustanovqeno da je u~estvovao u streqawu muslimanskih ratnih zarobqenika u Srebrenici. Ni jedan jedini slu~aj nije utvr|en. Slobodan Milo{evi}: A vama skre}em pa`wu, gospodine Robinson, da je u vreme kada su do{le me|unarodne snage, posle Dejtonskog sporazuma, jo{ uvek bilo potpuno nejasno {ta se desilo u Srebrenici. U Dejtonu o tome uop{te nije bilo govora. U Dejtonu je bilo govora o mirovnom sporazumu. To pitawe nije pomiwano uop{te, zato {to se o wemu nije znalo. A onda su ve} do{le me|unarodne snage, to je bilo u wihovoj nadle`nosti, {ta je Srbija imala tim da se bavi? Prvi koji je stupio na tlo Srbije za koga se saznalo da je u~estvovao u nekom ratnom zlo~inu... Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala, gospodine Milo{evi}u. Molim da pre|ete na sqede}e pitawe. Slobodan Milo{evi}: Imam jo{ jednu kwigu koju je dao gospodin [e{eq, to je Dosmanlijski zulum nad Srbijom. To je tako|e kwiga koju ste vi, gospodine [e{eq, ovde me|u ovih sedam dali. Molim vas da na|ete stranu. Svedok dr Vojislav [e{eq: Nemam ja to, naàlost, pred sobom. Slobodan Milo{evi}: Evo da}u vam onda ja, to je 345. strana, 434. strana, pa vas molim da citirate ovo {to ste vi, ovo je ista emisija. Emisija, voditeq, [e{eq, voditeq, [e{eq, evo samo pogledajte ovo. Tako|e se odnosi, koliko vidim, {to se ti~e Srebrenice, od toga po~iwe. Da li ste na{li? Predsedavaju}i sudija Robinson: Recite mi naslov kwige. Svedok dr Vojislav [e{eq: 435. strana? Slobodan Milo{evi}: 435. Svedok dr Vojislav [e{eq: Na{ao sam. Slobodan Milo{evi}: Ta~no. Dosmanlijski zulum nad Srbijom i onda vi ovde govorite o... Predsedavaju}i sudija Robinson: Pitao sam kako glasi naslov kwige. Svedok dr Vojislav [e{eq: Dosmanlijski zulum nad Srbijom. Zulum je jedan starinski izraz za zlo~in. Mo`da prevodilac ima problema. Izraz je u izvesnom smislu mo`da i turcizam. A dosmanlije, to je igra re~i, jer su nad Srbijom najve}i... Predsedavaju}i sudija Robinson: Dobro, nema veze. To nije va`no. Vi imate jednu prirodnu pedago{ku tendenciju koju trebate nastojati obuzdati, gospodine [e{eq. Ne trebam to sve znati, samo mi je trebao naslov. Hvala. Svedok dr Vojislav [e{eq: To je podrugqiv izraz za sada{wu vlast u Srbiji, odnosno... Predsedavaju}i sudija Robinson: Ne, ve} sam rekao da mi vi{e toga ne treba. Dakle, kako glasi pasus? Svedok dr Vojislav [e{eq: [to se ti~e Srebrenice, treba prvo rasvetliti sve okolnosti. Nesporno je da je veliki broj muslimana likvidi787
ran. To je ~iwenica. Ja ne znam koliki broj. Znam da je broj preuveli~avan i da su neki koji su ranije bili na spisku kao likvidirani, posle se ~ak pojavqivali na bira~kim spiskovima i glasali na izborima. Ali da li je ubijeno 1.000, 2.000 ili 3.000 qudi, ja ne mogu da licitiram, bilo bi nekorektno s moje strane da licitiram. Meni se tu prvo name}e pitawe ko je naredio da se ti zarobqeni muslimani streqaju. Prvo, ja ne znam, preska~em sad pitawe voditeqa, ja ne znam sad ko je to nare|ivao, ali onaj ko je to nare|ivao ~inio je ogromnu {tetu srpskim nacionalnim interesima. Ako je to neki Srbin radio, ili je bio te{ki ludak i psihopata, ili je radio po nalogu srpskih neprijateqa. A za{to? Srebrenica je pala gotovo bez ozbiqne borbe. Je li tako? [ta je bio osnovni srpski interes tada da svi muslimani bezbedno budu odvedeni do Tuzle. Da svi muslimanski ìvoti budu spaseni, i civila, i vojnika, i èna i dece. Za{to, zato {to bi onda sigurno palo i Gora`de. Kada bi muslimani iz Gora`da saznali kako su se Srbi korektno poneli prema muslimanima iz Srebrenice, iz @epe, ni oni vi{e ne bi imali motiva da po svaku cenu brane Gora`de. Iako ono vi{e za muslimane nema neki strate{ki interes, uvek }e biti slepo crevo. Nemogu} mu je neki privredni razvoj, nemogu}e je da se tamo normalno ìvi, je li tako? E sad... Predsedavaju}i sudija Robinson: Treba li nam jo{ toga? Samo trenutak. Treba li nam jo{ ovo, gospodine Milo{evi}u? Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, da li vi ovde govorite o tome ko je naredio likvidaciju muslimana i onda pomiwete vod vojne policije ~iji je pripadnik bio i Hrvat Erdemovi}, direktno pot~iwen francuskoj obave{tajnoj slu`bi? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pa ja mislim, gospodine Milo{evi}u, vrlo su kratka dva naredna pasusa. Do kraja ove strane i samo po~etak slede}e strane i onda je sve jasno. Slobodan Milo{evi}: Pa dobro, izvolite onda. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ako dozvoqavate. Slobodan Milo{evi}: Citirajte to. Svedok dr Vojislav [e{eq: E sad, onaj ko je vodio srpsku politiku i srpsku vojnu strategiju imao je to u vidu. Ko je mogao da naredi likvidaciju muslimana? Onaj ko je èleo da se muslimani u Gora`du brane do posledweg, po svaku cenu. Na{a vlast je imala indicija da je francuska obave{tajna slu`ba u to ume{ana i ovaj vod vojne policije koji je u~estvovao u likvidacijama, ~iji je pripadnik bio i Hrvat Erdemovi} bio je direktno pot~iwen francuskoj obave{tajnoj slu`bi. Na{a istraga je do toga do{la. I nadam se jednog dana da }e sve okolnosti oko srebreni~ke tragedije biti rasvetqene, da }e se videti. Znate, ne mogu ja da sporim ratne zlo~ine koji su po~iweni u Srebrenici. Samo jo{ dve re~enice. Ali da vidimo ko ih je naredio, ko je to organizovao i kome je bilo u interesu. Onaj ko je to naredio, trebalo je da... Predsedavaju}i sudija Robinson: Dobro, dovoqno je, gospodine [e{eq. Gospodine Milo{evi}u, koje je pitawe? Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, vi ste ovde citirali jednu re~enicu, sasvim kratku, izme|u ostalog, koju }u vam ponoviti: Na{a is788
traga je do toga do{la. Dakle, vi ste bili upoznati sa onim do ~ega je do{la istraga u vezi s grupom Pauk? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, jer ovaj intervju je bio dat posle hap{ewa grupe Pauk. Moè se ovde na}i datum. Slobodan Milo{evi}: Dobro. Upravo sam hteo da vas pitam da li se to na tu istragu odnosi. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, da. Moè se ovde ustanoviti datum, recite mi samo koja je to, be{e, kwiga. Slobodan Milo{evi}: To je Dosmanlijski zulum nad Srbijom. Svedok dr Vojislav [e{eq: Odmah }u vam re}i gde je bila ta izjava. To je moja izjava za muslimansku televiziju OBN iz Sarajeva, ~ija je novinarska ekipa 25. juna 2001. godine do{la u Beograd da sa mnom radi intervju. Slobodan Milo{evi}: E sada, gospodine [e{eq... Svedok dr Vojislav [e{eq: To je 2001. godine. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, gospodin Najs je ovde vi{e puta izneo tezu da je na{a vlast èlela da zata{ka zlo~in u Srebrenici. Mi smo ovde dali u va{im dokaznim predmetima javne dokumente koji se odnose na izjave Savezne vlade o zlo~inu u Srebrenici, koji se podudaraju sa tom istragom. E sada mi recite, po{to ste vi u~estvovali u toj Saveznoj vladi, ne vi li~no, ali va{ potpredsednik... Svedok dr Vojislav [e{eq: Srpska radikalna stranka i Tomislav Nikoli} je bio potpredsednik Savezne vlade. Slobodan Milo{evi}: Jeste. Va{ potpredsednik Tomislav Nikoli}, odnosno va{ zamenik je bio potpredsednik Savezne vlade. Da li je postojao javniji na~in da Savezna vlada saop{ti rezultate istrage o grupi Pauk i wene veze sa Srebrenicom od na~ina koji je upotrebqen? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Slobodan Milo{evi}: Zna~i, da savezni ministar informacija, portparol Savezne vlade, sazove konferenciju za novinare u ime Savezne vlade i sve to saop{ti? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, mogli su samo da nas optuè sa kontrapozicije, za{to to uop{te saop{tavamo pre sudske presude. E, tako su mogli ako su hteli da formalno pravno teraju mak na konac. Ina~e, nije bilo javnije varijante da se to iznese. Zlo~in u Srebrenici uàsnuo je celu Srbiju i nije bilo nijednog ~oveka u Srbiji koji je opravdavao taj zlo~in ili poku{ao da ga zata{ka. Bar ne javno. Slobodan Milo{evi}: Hvala, gospodine [e{eq. To je ono {to je sadràno bilo u ovih sedam kwiga koje ste doneli u odgovoru na pitawe gospodina Najsa da iznesete kad ste govorili o tome i u kojim prilikama. Pre}i }emo sad na jednu sasvim drugu temu, gospodin Najs je na po~etku... Predsedavaju}i sudija Robinson: Trenutak, gospodine Milo{evi}u. Izvolite, gospodine Najs. Tuìlac Yefri Najs: Pre nego {to pre|emo na drugu temu, imamo jedno administrativno pitawe da re{imo sa ovim svedokom, u vezi ovog svedoka koji }e se vratiti idu}e nedeqe, i ukoliko ima vremena, sada bih hteo da ga pokrenem. U vezi ovog svedoka sugeri{e se, pomenuto je da je mogu}e da u
789
wegovoj }eliji u [eveningenu postoji izve{taj o incidentu u Ra~ku. Na{ je interes da imamo najkompletniju mogu}u dokumentaciju za Ra~ak. Onda bih zamolio sud da, ukoliko on bude ovde idu}e nedeqe, kao {to je predvi|eno, da to donese. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da vas pitam, gospodine [e{eq, da li imate dokumentaciju? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sam to ironi~no izgovorio, vaqda je svima bilo jasno. Mislim da je to bilo jasno i vama i va{im kolegama. Samo gospodin... Predsedavaju}i sudija Robinson: Tako sam i mislio. Hvala. Hvala. Svedok dr Vojislav [e{eq: U }eliji ni dovoqno kiseonika nemam. Tuìlac Yefri Najs: U redu. Drugo pitawe odnosi se ne na ovog svedoka, nego na onog koji treba tek da do|e kao slede}i, ukoliko nije ve} i krenuo, treba uskoro da doputuje. To je Jani}evi} i on je svedok koji bi mogao da nam pomogne u vezi dokumentacije na temu Ra~ka. Sada smo uspeli da pregledamo dokumentaciju koju je pruìo optuèni. We nema puno. Hteli bismo da zamolimo pred sudom i preko suda ovog optuènog da organizuje da taj svedok, ukoliko èli, donese i ovde imam spisak od osam dokumenata, otprilike, ta~nije osam tema koje bismo èleli da optuèni ima u vidu i da taj svedok donese, tako|e, sve planove, sve zapisnike i sva nare|ewa SUP-a u vezi Ra~ka, sva nare|ewa MUP-a upu}ena {tabu MUP-a i {tabu SUP-a u Ra~ku, ta~nije o Ra~ku, sva nare|ewa SUP-a jedinicama koje su vodile operaciju u Ra~ku, sve izve{taje posle te operacije od SUP-a, {tabu MUP-a i Ministarstvu unutra{wih poslova, i onda, po{to smo dobili jedan izbor dnevnih izve{taja iz policijske stanice Uro{evac, zamolili bismo da taj svedok donese ostatak izve{taja, a to bi bili izve{taji za relevantni period, za dane u januaru 1999, a to su 15, 19, 23, 24, 27. i 28. januar. Zamolili bismo ga da donese izve{taje jedinice PJP i komandanta PJP za operacije u Ra~ku i izve{taje posle te operacije koji su upu}eni od strane Posebne jedinice policije, kao i dnevne izve{taje, rezervne izve{taje iz policijske stanice [timqe od 13. i 19. januara. Predsedavaju}i sudija Robinson: To je jedan neobi~an zahtev, gospodine Najs. Ali i ovaj sam predmet je neobi~an. Neobi~no je, naime, da tuìlac traì od svedoka odbrane da donese neki dokument, ali to bi zaista pomoglo da se stvari re{avaju brè i kao {to sam rekao, to jeste ve} samo po sebi neobi~an predmet. Gospodin Milo{evi} je ~uo ovaj zahtev i ukoliko bude u stawu da mu udovoqi u kojoj meri moè, sud bi mu bio zahvalan. Gospodine Milo{evi}u, vrlo kratko, po{to treba da prekinemo. Slobodan Milo{evi}: Ja se nadam da }e ovaj svedok doneti sve dokumente kojima raspolaè, ali ta antiteroristi~ka operacija u Ra~ku nije bila staqingradska bitka pa da ima sve te mogu}e izve{taje i dokumente koje je gospodin Najs nabrojao. Ja mislim da ni iskrcavawe u Normandiji nema toliko dokumenata koliko je na listi popisa gospodina Najsa. Predsedavaju}i sudija Robinson: Slede}e pitawe, gospodine Milo{evi}u, da li èlite da se uvedu u spis ove kwige koje do sada nisu uvedene?
790
Slobodan Milo{evi}: Da. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da. One }e dobiti zajedno jedan broj. Sekretar: Da, to }e biti D309. Sastoji se od sedam tabulatora i svi }e zajedni~ki imati broj D309. Sudija Kvon: Nisam siguran da li ste koristili {est ili sedam odlomaka. Vi ste citirali samo {est. Samo tih {est odlomaka }e biti uvr{teni u spis. Predsedavaju}i sudija Robinson: Prekidamo sa radom do slede}eg utorka u devet ujutru. Molim ustanite.

êtrnaesti dan, 20. septembar 2005. godine Otvorena sednica Predsedavaju}i sudija Robinson: Izvolite, gospodine Najs. Tuìlac Yefri Najs: âsni sude, pre nego po~nemo sa unakrsnim ispitivawem, traìo bih pauzu kako bih molio za ponovo unakrsno ispitivawe. Postavio bih nekoliko pitawa ovom svedoku. Da li mogu da objasnim kontekst? Sa ovakvim svedokom, to je uvek od vrlo velikog uticaja, pogotovo kada se unakrsno ispitivawe privodi kraju a treba da se donese zakqu~ak. Kao {to sam ukazao pro{le nedeqe, ~itav spektar pitawa bio je izostavqen jer nikako nismo imali vremena. U pregledu je izgledalo kao da postoje tri teme koje se mogu svesti na jedno ili po dva pitawa i verovatno bi bilo pravedno prema svedoku i Tuìla{tvo izrazi stav po svakom pitawu. Ja }u objasniti na {ta se odnose. Prvi sastanak svedoka i optuènog, pona{awe [e{eqevih qudi, za koje on kaè da su uvek bili doli~nog pona{awa, i centri za obuku u Bubaw potoku i Golupcima i na kome su oni bili dostupni. Ali svaka od ovih kratka je tema. Pre nego pozovem Ve}e da odlu~i o mojoj molbi, da li bih mogao da istaknem: ovaj svedok je napravio {irok spektar opservacija o qudima koji su ovde pro{li kao svedoci, izme|u ostalih Vasiqevi}, Dulovi}, Anastasijevi}. U nekim slu~ajevima mogu}e je ~uti reakciju ovih svedoka, ali ne svih i ne uvek upravo u interesu vremena. Moja sada{wa namera u vezi sa ovim i sa reakcijama svedoka koji bi prema pravilu 92 bis trebalo da u pisanoj formi daju iskaze. Stvari koje su ovde re~ene za Vasiqevi}a su vrlo ozbiqne, a nisu mu bile predo~ene do sada. Mo`da }e Ve}e tokom ovog procesa smatrati va`nim da se ovakav wegov iskaz na|e pred wima. Ali to je samo deo teme. Zapravo sledi prava molba a to je da se dozvoli pauza kako bi se postavilo desetak pitawa. Jedno od wih bi ukqu~ilo ise~ak iz kwige svedoka za koji sam bio uveren da sam dostavio. Me|utim, nisam. Ovo ne bi potrajalo dugo.
791
Predsedavaju}i sudija Robinson: U redu, gospodine Najs. Dozvoqeno vam je. Tuìlac Yefri Najs: Vrlo sam vam zahvalan i bi}u vrlo kratak. Ukoliko bismo mogli da podelimo dokument koji je svedok li~no pisao. Molim da svedok pogleda. Gospodine [e{eq, ovaj se dokument odnosi na va{ iskaz o va{em prvom susretu sa optuènim. Vi ste rekli da je to bilo godine 1992. Rekli ste da je to bio sasvim formalni sastanak i sada bih èlio da pogledamo ovaj odlomak iz va{e kwige Srpski bra~ni par âu{esku. To je objavqeno 1995. Sada pogledajte stranicu 158 u originalu, vidimo dva ozna~ena pasusa a na engleskom je to, da prevodioci imaju, to je 46D, dakle, vidite ova dva ozna~ena pasusa. U prvom stoji Milo{evi} je ustao i rekao: âst mi je da se sa vama upoznam. Ja sam sa svoje strane izgovorio: Po{tovawe, gospodine predsedni~e. Rukovali smo se i ja sam odmah krenuo daqe. A zatim, ne{to niè na ovoj stranici opisuje se isti taj doga|aj za koga vi kaète da se odigrao u maju 1992. i tu stoji Milo{evi} me je zamolio da mi radikali jo{ intenzivnije organizujemo slawe dobrovoqaca preko Drine, sa svoje strane obe}avaju}i adekvatnu pomo} u oru`ju, u uniformama i prevoznim sredstvima. Po tom pitawu saradwa je besprekorno funkcionisala sve do septembra 1993. Gospodine [e{eq, da li je istina da va{ prvi sastanak sa ovim optuènim nije bio tek formalni sastanak, nego da je on tada od vas zatraìo i to da {aqete dobrovoqce, a da }e on obezbediti oru`je? Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, gospodine Najs, vi niste razumeli ni sam tekst ovde. Ovde je re~ o dva susreta. Prvi je susret ovaj koji sam detaqno opisao u aprilu 1992. na sednici Narodne skup{tine kojoj je prisustvovao gospodin Milo{evi}, sedeo u prvoj klupi kada sam ja nai{ao. I to je ostalo zaista samo rukovawe. Me|utim, ovde ima jedna napomena koju ste vi izbegli da pro~itate, odmah se nastavqa u produètku ovoga {to ste pro~itali. I ~lanovi Socijalisti~ke partije Srbije, ~ak i iz najblièg rukovodstva, bili su ube|eni da se ve} odavno uveliko sastajemo i da sve politi~ke poteze povla~im u neposrednom dogovoru sa wihovim liderom. Vidite, ovde je re~ o jednoj mistifikaciji, ovo je zaista bilo mi{qewe u javnosti, na tu temu su pisale mnoge novine, uglavnom one opozicione reìmu. A svi ti zakqu~ci su izvla~eni iz jedne ~iwenice da sam ja izborom za narodnog poslanika, kao jedini poslanik Srpske radikalne stranke u Narodnoj skup{tini, bukvalno u verbalnim duelima rasturio celokupnu prozapadnu opoziciju. To je Tuìlac Yefri Najs: U redu, stanite ovde. Mi, naravno, moèmo prevesti celi taj pasus, me|utim, ~ak i ukoliko u va{im prvim susretima u aprilu ili maju, negde pi{e da je to 1991, negde 1992, ali ostanimo, dakle, kod 1992. Da li je to~no da je na glavnom sastanku, da li je to~no da je od vas zatraèno da po{aqete dobrovoqce, da }e oni dobiti uniforme, oru`je i transport?
792
Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, to nije ta~no, jer na tom sastanku smo razgovarali samo o predstoje}im saveznim izborima. Me|utim, vi ste morali Sudskom ve}u dati kompletnu informaciju. [ta predstavqa ovaj tekst? Prvo, pogledajte naslov ovoga teksta. U naslovu stoji Svaku no} sawam kako na Dediwu streqaju Slobu i Miru i kako Desimira To{i}a pro`dire divqi vepar. Ovo je tekst koji sam ja napisao u zatvoru, u Centralnom zatvoru u Beogradu u toku ~etvoromese~ne robije i ilegalno ga izneo iz zatvora i objavio u novosadskom Svetu. I, gospodo sudije, ja insistiram da se uvodni deo ovog mog teksta pro~ita pa }e sve biti jasno, to je pola strane, gospodine Robinson, ako nemate ni{ta protiv. I sve }e biti jasno. Tuìlac Yefri Najs: âsni sude, {to se mene ti~e, ja sam napravio {to sam htio a to je da ono {to ovde pi{e bude zabeleèno. Druge stvari se mo`da obraditi mogu pri ispitivawu. Ja, naravno, nemam ni{ta protiv toga da se u potpunosti prevede celi pasus na kojem svedok insistira. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, ne}ete sada to ~itati, optuèni vas moè dodatno ispitati u vezi sa time. Tuìlac Yefri Najs: Hvala. Gospodine [e{eq, druga stvar o kojoj vas èlim pitati je slede}a. U stvari, prvo da zamolim da se ovaj dokument uvrsti u spis. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da. Sekretar: To }e biti 920. Tuìlac Yefri Najs: Hvala. Druga stvar o kojoj vas èlim pitati je slede}a. Vi ste op}enito govorili o pona{awu {e{eqevaca, svedok pred ovim sudom C57, pripadnik JNA borio se zajedno sa va{im qudima i u svom iskazu je rekao slede}e ja }u to sada ukratko prepri~ati. Rekao je da oni nisu priznavali autoritet i ovla{tewa komandanata, da su bili banda, da su pqa~kali u Lu{cu, da je jedan od wih jednom zatvoreniku odsekao u{i u Lu{cu i ne{to kasnije u vezi sa Vukovarom i u vezi sa predajom skloni{ta Borovo komerca rekao je da su {e{eqevci odsecali prste na le{evima kako bi opqa~kali nakit i da su vadili zube iz usta. Isto tako, na toj lokaciji vi|eni su kako tuku druge qude. Prema tome, evo to su navodi izre~eni konkretno protiv {e{eqevaca od strane svedoka u ovom predmetu C57. Imate li neki komentar u vezi sa time? Moète li nam re}i da li su ti navodi to~ni, da li mogu biti to~ni? Svedok dr Vojislav [e{eq: To su najodvratnije izmi{qotine kojima ina~e pribegavaju mnogi va{i la`ni svedoci. Mene su ~lanovi mog stru~nog tima upozorili, po{to ja ovde na snimku nisam imao jasno pred sobom, onaj navodni vojnik JNA koji vam je davao izjavu na snimku koji je prikazivan i govorio o Karlobag, Ogulin, Karlovac, Virovitica granici, imao je burmu na levoj ruci. Tuìlac Yefri Najs: Gospodine [e{eq, pre nego {to kaète bilo {to {to bi moglo, bilo namerno bilo nenamerno drugima omogu}iti identifikaciju ovog svedoka...
793
Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, ~uli ste to, radi se o za{ti}enom svedoku, ne smete re}i ni{ta {to bi moglo otkriti wegov identitet. Odbrana: Ja mislim da svedok sada govori o video snimku od pro{log petka, snimku iz Vukovara. Svedok dr Vojislav [e{eq: Meni ne pada ni na kraj pameti da vam otkrivam te za{ti}ene svedoke, niti ja znam ime tog svedoka. Taj svedok je za mene samo {ifra i ni{ta vi{e. Ja tvrdim da je wegovo svedo~ewe la`no. To {to tvrdim da mu je la`no svedo~ewe ne zna~i odmah da }e ga cela Srbija prepoznati kao laòva i re}i to je sigurno taj, znamo ga, sve laè, najstra{nije stvari laè. Drugo, vojnik koji je ovde prikazivan ima burmu na levoj ruci. Burma je prsten koji simboli~no pokazuje da je neko u braku, èna ili mu{karac, da su oèweni ili udati. Kod pravoslavnih Srba to se uvek, u svakom slu~aju, nosi iskqu~ivo na desnoj ruci. To {to je taj vojnik nosio prsten na levoj ruci govori da nije pravoslavni Srbin, da je katolik ili ne{to tre}e. I drugo, apsolutno je nemogu}e da je neka jedinica JNA mar{irala na onaj na~in kroz Vukovar posle oslobo|ewa Vukovara, osim ako je to neko improvizovao za svrhe snimawa televizijskom kamerom. To ho}u da vam kaèm. Drugo, ako je ta~no da su nekome odse~ene u{i a taj ~ovek preìveo odse~enih u{iju, onda je najlak{e na}i tog Hrvata ili muslimana kome su navodno {e{eqevci odsekli uvo i dovesti ga u sudnicu i pokazati. I onda kaè u{i mi je odsekao taj i taj i taj. To su izmi{qotine. Da su le{evima otkidali prste. Pa znate, kada su vr{ene ekshumacije le{eva moglo se utvrditi ima li nekih le{eva, kojima prsti nedostaju. I da su vadili zube. Znate, to su sve pri~e koje datiraju iz Drugog svetskog rata. To su usta{e radile Srbima u Drugom svetskom ratu. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala, gospodine [e{eq. Isto tako prevodioci vas mole da sporije govorite zbog svih u sudnici koji slu{aju. Tuìlac Yefri Najs: Jedno razja{wewe. Kada kaète taj je ~ovek nosio burmu na levoj ruci, je li to onaj koji je govorio na engleskom ili neki od drugih? Slobodan Milo{evi}: To je onaj va{ navodni ~etnik koji je govorio engleski. âsni sude, svedok je povezao ono {to govori C57 sa onime {to smo videli na ekranu, ali nije odgovorio na moje pitawe iako sam mu dao priliku za to. Moje posledwe pitawe odnosi se na dva logora za obuku gde su, prema va{im re~ima, obu~avani va{i qudi, Bubaw potok i Golubi}. To~no je, zar ne, da Bubaw potok nikada nije bila lokacija JNA nego dràvne bezbednosti u okviru MUP-a. Golubi} u Kninu je bio logor za obuku gde je funkcionirao kapetan Dragan. Prema tome, niti jedna od tih lokacija u stvari nije logor za obuku JNA, zar ne? Svedok dr Vojislav [e{eq: To nije ta~no. Prvo, u Bubaw potoku, koliko ja znam, nikakve obuke nije ni bilo. Bubaw potok je iskqu~ivo kasarna JNA. To je bilo zborno mesto za dobrovoqce Srpske radikalne stranke. Tamo su dobrovoqci dolazili, dobijali ratni raspored, uniforme, ~esto i naoruàwe, ali ne uvek, i onda odvoèni na front gde je bilo najpotrebni794
je. A {to se ti~e logora u Golubi}u, logora za obuku, ja nikada nisam bio tamo ali mislim da to nije bilo u okviru JNA nego u okviru policije Srpske Krajine. Ali, nije mi ba{ pouzdana informacija. Jer znam da su oficiri JNA bili mnogo protiv kapetana Dragana zbog wegovih bombasti~nih izjava u javnosti, da je poku{avao da im se me{a u posao i kapetan Dragan je na zahtev oficira JNA oteran iz Knina pre nego {to su zavr{ena borbena dejstva. On se naknadno vratio u novembru mesecu da bi obarao Milana Babi}a. I odgovorio sam na va{e prvo pitawe tvrdwom da je potpuna izmi{qotina izjava va{eg svedoka, kako rekoste C65, apsolutna, gnusna izmi{qotina. Tuìlac Yefri Najs: Ja sam rekao {to sam èlio, mislim da sam izneo sve {to sam htio i sada bih èlio spomenuti samo jo{ jednu stvar. Ve}e je videlo ve}i broj inserata iz intervjua koji je ovaj svedok dao autorima emisije Smrt Jugoslavije i kao {to znate, ve}ina tih izvadaka nisu u{li u samu emisiju nego je to dio originalnog intervjua. Celi transkript razgovora sa ovim svedokom je dostupan kao i cela snimka. Mi znamo, naravno, da transkript koji su napravili autori emisije, da bi ga trebalo prevesti jo{ jednom prije nego {to bude prihvatqiv da se ovde uvrsti u spis. I budu}i da smatramo da bi to moglo biti od pomo}i Ve}u, ja traìm da se celi transkript uvrsti u spis, ali naravno, tako da ga prevede na{a prevodila~ka slu`ba ovde. Ja sam, naravno, poku{ao ukazati samo na neke konkretne stvari iz tog intervjua ali }e verovatno biti i drugih stvari u intervjuu koje nam mogu biti od vrednosti i zato smatram da bi vam to moglo koristiti i traìm da se uvrsti u spis. Slobodan Milo{evi}: Gospodine Robinson. Predsedavaju}i sudija Robinson: Izvolite, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Mislim da je ovaj zahtev neprihvatqiv. Naime, gospodin Najs je imao mogu}nost da svedoku pokaè delove koje smatra relevantnim, a svedok, i to je onda fer prema svedoku, ima mogu}nost da to objasni i da odgovore. Sada gospodin Najs traì da se uvede transkript intervjua koji nije prikazan svedoku i na koji svedok nema mogu}nost da da odgovore niti da da bilo kakvo obja{wewe. Smatram da je to neprihvatqivo. Ako gospodin Najs èli da uvodi jo{ neke delove transkripta, neka izvoli, neka ih prikaè svedoku i neka ga pita. Jer postavqa se pitawe a {to je uop{te pokazivao delove transkripta ako nije o~ekivao odgovore od svedoka. Ali wega odgovori izgleda ne zadovoqavaju, ne svi|aju mu se i onda sada poku{ava da unese transkript ne pruàju}i svedoku mogu}nost da odgovori na ono {to on pokazuje. To je krajwe nekorektno. Ja se protivim uno{ewu bilo ~ega {to nije prikazano svedoku. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, mi smatramo da imate pravo. Prema tome, odbijamo taj zahtev. Tuìlac Yefri Najs: @elio bih samo zahvaliti Ve}u {to mi je dopustilo da postavim dodatna pitawa. Predsedavaju}i sudija Robinson: U redu. Gospodine Milo{evi}u izvolite, moète nastaviti sa va{im dodatnim ispitivawem. Moram re}i, go795
spodine Milo{evi}u, da sam ja shvatio da gospodin Deli} nestrpqivo ~eka u predvorju kako bi mogao nastaviti sa svojim svedo~ewem. Slobodan Milo{evi}: Da, i ja sam to shvatio. Ja }u se truditi da budem {to ekspeditivniji. Naàlost, ja imam jo{ jedan broj pitawa koja ne mogu da zaobi|em. Gospodine [e{eq, vi ste ovih dana, ukqu~uju}i i jutros, dali obja{wewa razloga i o{trine sadrìne va{ih izjava protiv mene i moje supruge. Na to se ne}u vra}ati jer smatram da ste dovoqno objasnili. Moje pitawe glasi, imaju}i, dakle, u vidu sve te va{e izjave u svim onim godinama koje ste vi sami naveli i koje je navodio gospodin Najs, moje pitawe glasi: o kakvim se odnosima izme|u nas radi, o kakvim odnosima govore te izjave i napadi. Da li su tako zao{treni odnosi izme|u nas, o kojima je gospodin Najs ovde danima iznosio dokaze, dozvoqavali da mi budemo u bilo kakvoj vezi ili u bilo kakvoj vrsti sprege, konspiracije ili su iskqu~ivali takvu mogu}nost? Svedok dr Vojislav [e{eq: Apsolutno su iskqu~ivali takvu mogu}nost. Na{i odnosi od polovine 1993, cele 1994, 1995, 1996, 1997. godine su odnosi krajweg i otvorenog neprijateqstva i stalnih sukoba u kojima nisu birana sredstva. Naravno, vi li~no niste u~estvovali u tim sukobima, izbegavali ste to, mislim da mi nikada ni ime tih godina u javnosti niste pomenuli, ali zato su va{i qudi u~estvovali, qudi iz va{e partije, visoki funkcioneri u tom sukobu i ja sam zapravo i preko wih ga|ao vas, kao partijskog lidera i ~elnika reìma. Apsolutno je nemogu}a bilo kakva sprega izme|u nas jer se do aprila 1992. godine apsolutno nismo ni poznavali. Slobodan Milo{evi}: Vi ste malo~as citirali ovaj deo, dodatak koji gospodin Najs nije citirao, u kome se govori da su ~lanovi Socijalisti~ke partije, ~ak i najblièg rukovodstva bili ube|eni da se ve} odavno uveliko sastajemo itd. Ali niste citirali i kraj pasusa, posledwu re~enicu koja kaè, a zapravo nikakvih, ni posrednih kontakata nije bilo. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: âk ni posrednih kontakata nije bilo. Svedok dr Vojislav [e{eq: Apsolutno nikakvih kontakata. Me|utim, bila je jedna intriga 1991. godine. Tada sam ja ubedqivo pobedio na izborima, dopunskim izborima za Narodnu skup{tinu u Rakovici, osvojiv{i vi{e glasova nego svi ostali kandidati zajedno. Tu je bio kandidat iz va{e partije na drugom mestu, kandidat Demokratske stranke jedan od najve}ih srpskih kwièvnika svih vremena Borislav Peki} na tre}em mestu, kandidat Srpskog pokreta obnove na ~etvrtom mestu. I tada su moji politi~ki protivnici {irili intrigu kroz medije da je va{oj partiji odgovarala zapravo moja pobeda na rakovi~kim izborima i da joj je odgovarao moj obra~un sa prozapadnom opozicijom. Mogao je va{oj partiji odgovarati moj obra~un sa prozapadnom opozicijom, ali joj nije mogla nikako odgovarati moja ubedqiva pobeda nad va{im kandidatom. Jednostavno, niste imali kandidata protiv mene. Da ste Borisava Jovi}a kandidovali i wega bih potukao... Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala. Slobodan Milo{evi}: Dobro, gospodine [e{eq. Dakle, vrlo ste jasno odgovorili na to da li je to moglo da bude, da li su ti odnosi mogli da budu
796
osnova za bilo kakvu na{u saradwu ili naprotiv, da su iskqu~ivali takvu mogu}nost. Rekli ste iskqu~ivali su takvu mogu}nost. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, molim vas da ne iznosite komentare, jednostavno postavite svedoku pitawe. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, da li je iznose}i tokom vi{e dana ovakve va{e izjave, gospodin Najs zapravo ru{io svoju tezu o udruènom zlo~ina~kom poduhvatu izme|u nas ili je on mo`da tu tezu na taj na~in oja~ao? Predsedavaju}i sudija Robinson: Ne, prekinuo sam pitawe, vi znate razlog zbog kojeg sam vas zaustavio. Slobodan Milo{evi}: Problem je, gospodine Robinson, ne moè jare i pare i da pokazuje kako me [e{eq napada a i da dokazuje kako smo mi u nekakvoj konspiraciji. To ne moè nikako ne moè da stane u pamet nijednog ~oveka. I to najpogrdnijim re~ima! Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, pametno koristite svoje vreme. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, gospodin Najs je izneo tvrdwu da ste vi bili, kako je sam rekao, u mojoj milosti i da ste imali {irok pristup medijima. Recite, gospodine [e{eq, da li ste vi do onog va{eg pojavqivawa u svojstvu predsedni~kog kandidata na izborima 1990. godine imali neki {irok pristup medijima? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Tokom cele 1990. godine apsolutno nikakvog pristupa nisam imao nijednoj televiziji, i prvi put u predizbornoj kampawi ja uop{te gostujem na dràvnoj televiziji. Dakle, ono {to je bilo pod kontrolom vlasti meni je bilo apsolutno nedostupno. Slobodan Milo{evi}: Hvala. Dakle, vi ste se prvi put pojavili na dràvnoj televiziji kada ste u svojstvu predsedni~kog kandidata dobili vreme koje je propisano pravilima predsedni~kih izbora da dobije svaki kandidat za svoje predstavqawe? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, koje nikako dràvna televizija nije mogla izbe}i. Ali desetak dana pre toga ja izlazim iz zatvora. Ja sam se iz zatvora kandidovao za predsednika Republike. Slobodan Milo{evi}: Dobro, moje pitawe je da li su svi predsedni~ki kandidati imali jednako pravo na televizijsko predstavqawe u emisiji sli~ne vrste ili ste mo`da vi na tom planu bili privilegovani. Svedok dr Vojislav [e{eq: Svi predsedni~ki kandidati, a bilo ih je, koliko me se}awe sluì, vi{e od 20, imali su ta~no po sat vremena na dràvnoj televiziji, a redosled pojavqivawa je `rebom odre|ivan. Slobodan Milo{evi}: A da li je ve}ina bar glasa~a u Srbiji pre tog va{eg predizbornog predstavqawa uop{te imala priliku da se bliè upozna sa va{im politi~kim stavovima i programom? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Ve}ina glasa~a je mogla da ~ita u dnevnoj {tampi o nekim incidentnim situacijama koje su dovodile do mog hap{ewa. Te 1990. godine hap{en sam jedno petnaestak puta, a tri puta osu|en na kaznu zatvora.
797
Slobodan Milo{evi}: Dobro, gospodine [e{eq, na pitawe gospodina Bonomija da li ostaje pri tvrdwama iz sve tri ove tzv. optu`nice da je svaki od optuènih ili svaki od u~esnika u navodnom udruènom zlo~ina~kom poduhvatu, tom poduhvatu doprinosio deluju}i sam ili u sprezi me|usobno i sa drugim znanim i neznanim licima, gospodin Najs je rekao da ostaje pri tvrdwi da smo delovali u sprezi a ne sami, koliko sam ga ja razumeo, ako ga nisam dobro razumeo moè da me ispravi. Uostalom, postoji transkript. Dakle, ne deluju}i samo nego u deluju}i u sprezi. Svedok dr Vojislav [e{eq: To je apsolutno nemogu}e. Znate, sprega je po definiciji... Slobodan Milo{evi}: Sa~ekajte, molim vas, samo da razjasnimo jednu stvar. E sada u vezi sa tim, po{to je on odgovorio na pitawe gospodina Bonomija i rekao da on ostaje samo pri tome da smo delovali u sprezi. On pod svakim od optuènih, u optu`nici, na primer paragraf 16 kosovskoj pi{e re~ po~initi itd., da ne citiram sada, da ne gubim vreme. Pi{e: Slobodan Milo{evi}, Milan Milutinovi}, Nikola [ainovi}, Dragoqub Ojdani}, Vlajko Stojiqkovi}. Predsedavaju}i sudija Robinson: Usporite, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Po{to je, dakle, gospodin Najs navode iz ove optu`nice sveo na delovawe u sprezi, molim vas da mi kaète da li smo, po va{im saznawima, ja i preostala ~etiri navedena lica, dakle: Milutinovi}, [ainovi}, Ojdani}, Stojiqkovi}, bili u ne~emu {to bi se moglo nazvati spregom, bez obzira da li se radi o vr{ewu legalnih aktivnosti ili zlo~ina. Dakle, da u tome postupamo u vezi sa re{avawem kosovsko-metohijske krize, suprotstavqawa terorizmu i agresiji. Da li su to bile na{e funkcije i Ustavom i zakonom predvi|ena prava i obaveze ili neka konspiracija, sprega i tajni planovi? Svedok dr Vojislav [e{eq: Apsolutno je tu sprega nemogu}a. Sprega se pojavquje tamo gde se radi ne{to ilegalno ili polulegalno, ne{to gde nisu stvari sasvim moralno ~iste itd. A u ovom slu~aju nosioci najvi{ih dràvnih funkcija bili su na istim ili sli~nim zadacima i wihove funkcije su ih naterale na saradwu. Slobodan Milo{evi}: Dobro, da li vi imate neposredna saznawa o tome kako je svaki od nas, dakle, da ne nabrajam ponovo sve ove koje je nabrojao gospodin Najs, i ja, kako je svaki od nas do{ao na funkciju sa koje je postupao? Svedok dr Vojislav [e{eq: Izborima, neposrednim ili parlamentarnim. Ali svi su na funkcije do{li iskqu~ivo izborima. Slobodan Milo{evi}: Dovoqno, dobro. Koja je ovla{}ewa to jest prava i obaveze svaki od nas imao na tim funkcijama i da li je, po va{im saznawima, bilo ko od nas postupao izvan tih ovla{}ewa, da li ih je prekora~ivao, zaobilazio, koristio se wima na nedozvoqen na~in? Svedok dr Vojislav [e{eq: Apsolutno nema nijednog dokaza o prekora~ewu ovla{}ewa bilo kog od najvi{ih dràvnih funkcionera ~ija ste imena naveli. Nema nijednog dokaza da je neko svoje funkcije i ovla{}ewa
798
koristio na nezakonit na~in. I nema nijednog dokaza za eventualnu zloupotrebu ovla{}ewa. Svi ti qudi su obavqali svoje nadle`nosti u skladu sa Ustavom i zakonom i da nisu obavqali tako, ~inili bi krivi~no delo. Slobodan Milo{evi}: Dobro, pa sada, gospodine [e{eq, ako smo postupali u okvirima ustavnih i zakonskih ovla{}ewa koja su nam pripadala na funkcijama na koje smo do{li na demokratski, legalan na~in, o kakvom se zlo~ina~kom udruìvawu i sprezi moè raditi? Svedok dr Vojislav [e{eq: Po mi{qewu pisaca ove optu`nice, ako Srbi poku{avaju da brane svoju zemqu i svoj narod onda ~ine zlo~in, a wihova organizovana odbrana svoje zemqe i wenog naroda je zlo~ina~ka organizacija a priori. Tako ja to shvatam. Srbi nemaju pravo da se brane, Srbi nemaju pravo na opstanak svoje dràve, svoga naroda, nemaju pravo da se za{tite od zlo~ina i sli~no. Slobodan Milo{evi}: Recite mi sada, gospodine [e{eq, da li izraz, sada }u vrlo precizno da vam postavim pitawe o kojim se izrazima radi, da li izraz u sprezi sa kao jedan izraz i izraz u dogovoru sa, po vama, imaju isto zna~ewe na srpskom jeziku? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne. Na srpskom jeziku je veoma razli~ito zna~ewe izraza u dogovoru i izraza u sprezi. Slobodan Milo{evi}: Ja vam postavqam to pitawe zato {to verovatno znate da su ovde zvani~ni jezici engleski i francuski za autenti~ne dokumente koji se ovde daju. Ovde, dakle, u engleskom se kaè in conser with, a u francuskom se kaè de conser. Dakle, i u jednom i u drugom jeziku se to kaè. U hrvatskoj i bosanskoj optu`nici prevode izrazima u dogovoru sa, a u kosovskoj u sprezi sa. Dakle, iste re~i upotrebqene i u francuskom i u engleskom se upotrebqavaju u raznim optu`nicama kao sprega i kao dogovor. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, ovo su pitawa koja se odnose na prevod. Ja ne shvatam kako se ta pitawa mogu postaviti ovom svedoku. Takva pitawa ne treba ispitivati sa ovim svedokom. Slobodan Milo{evi}: Pa ja pitam svedoka zbog toga {to mora i meni, a i wemu kada mu postavqam pitawe, da bude jasno o ~emu se radi. On je odgovorio na pitawe da u sprezi i u dogovoru ne moè da bude isto. A sada vas pitam, dakle... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, vi se sada pribliàvate tome da svedoka po~nete pitati o pravnim pitawima. To su pitawa o kojima odlu~uje Ve}e. Vama nije dozvoqeno da svedoku postavqate pitawa na koja }e samo ve}e na kraju morati odgovoriti. Slobodan Milo{evi}: Dobro. Gospodine [e{eq, da li ste vi u~estvovali u nekom dogovarawu sa mnom i drugim licima koja se u tom papiru navode, odnosno dogovorima bilo koje vrste, a posebno onim o ostvarivawu navodnog ciqa udruènog zlo~ina~kog poduhvata? Dakle, pitawe je direktno i odnosi se na vas. Svedok dr Vojislav [e{eq: Za sve vreme rata, gospodine Milo{evi}u, imali smo skoro svakodnevne konsultacije, mo`da smo se najmawe tri puta nedeqno susretali, ali nikada predmet na{ih razgovora, konsultaci799
ja i dogovora nije bio zasnovan na nameri da se izvr{i bilo kakvo krivi~no delo. To odgovorno tvrdim. Svi na{i dogovori su bili da se oja~aju napori u ciqu odbrane zemqe, ekonomska mo} zemqe, da se za{titi socijalni standard stanovni{tva u ratnim uslovima, da se obezbedi snabdevawe strujom, vodom, da se pruà hitna medicinska pomo} itd. I sve je to vrlo dobro funkcionisalo u ratnim uslovima, to je sve mnogo boqe funkcionisalo nego u mirnodopskim, {to govori koliko je bio visok stepen na{e organizacije. Ali nikakve organizacije zlo~ina~kog karaktera nije bilo. Ja sam svedok da ste vi{e puta insistirali da se strogo po{tuju zakonski propisi, da se za{tite civili bilo kojoj nacionalnosti da pripadaju i da se spre~e bilo kakva krivi~na dela u ratnim okolnostima. I svi koji su imali sa vama kontakte tih ratnih dana jedino ovako kao ja mogu posvedo~iti, nema drugog na~ina, nema druge mogu}nosti. Slobodan Milo{evi}: Gospodine Robinson, po{to me gospodin Najs optuùje da sam delovao u sprezi ili dogovoru, na kraju krajeva da to sada apstrahujemo, sa nekim poznatim licima ~ija imena nisu navedena, on kaè znanim i neznanim, poznatim i nepoznatim, smatram da je duàn da mi obelodani o kojim se to licima radi, da bih ja znao kako da na ta pitawa odgovorim. To wemu nije te{ko, ~im kaè da su to poznata lica. A {to se ti~e nepoznatih lica koja on pomiwe, molim da mi vi objasnite kako da se branim od optu`bi ako ne samo ja da ne znam s kim sam to navodno delovao, nego o~igledno ni gospodin Najs ne zna s kim sam ja to delovao pa govori o nepoznatim licima. To obja{wewe o~ekujem od vas. A {to se ti~e onih poznatih... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, radi se o tradicionalnom na~inu sastavqawa optu`nica kada se govori o neznanim osobama. Dakle, poznatim i nepoznatim. Sve zavisi od toga {ta }e proiza}i iz dokaza, mi }emo dokaze na kraju sagledati. Slobodan Milo{evi}: Dobro. Gospodin Najs je... Predsedavaju}i sudija Robinson: Izvolite, gospodine Milo{evi}u. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, gospodin Najs je ovde ustvrdio da je termin Dubrova~ka Republika uzet iz terminologije koju su upotrebqavale srpske vlasti. A onda se pozvao na svedo~ewe Pere Poqani}a, nekada{weg gradona~elnika Dubrovnika u ~ijem transkriptu ne stoji da su to upotrebqavale srpske vlasti. Dakle, da li su ikada srpske vlasti upotrebqavale termin Dubrova~ka Republika? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ne, taj termin je pomiwala samo opozicija u èqi da do|e do obnove Dubrova~ke Republike. Nijedan funkcioner srpske vlasti nikada nigde nije izrekao te dve re~i Dubrova~ka Republika. Nikada i nigde. Slobodan Milo{evi}: Ja vama skre}em pa`wu, gospodo, da je i u saslu{awu gospodina Poqani}a on govorio o tome da je na ~elu tog odbora Dubrov~ana koji su formirali Odbor za Dubrova~ku Republiku bio ina~e Hrvat koji se zvao Aco Apolonijo i koji je bio dugo godina javni tuìlac u Dubrovniku.
800
Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja bih vas ispravio, gospodine Milo{evi}u, ja sam ube|en da je taj Aco Apolonijo bio Srbin katolik, a ne Hrvat, kao i svi stari Dubrov~ani. Sve stare dubrova~ke porodice su katoli~ke, ali srpske i ponosne na svoje srpstvo. Wima su posle hrvatstvo nametnuli na silu. Sudija Bonomi: Kada govorite o opoziciji, da su oni koristili izraz Dubrova~ka Republika da li tu mislite i na sebe odnosno na Srpsku radikalnu stranku Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, kako da ne, gospodine Bonomi. Mislim na sebe i ja sam to ve} potvrdio. Sudija Bonomi: Hvala. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ali kada ste me ve} pitali, duàn sam vam od pro{li put odgovor na jedno pitawe Sudija Bonomi: Gospodine [e{eq, ovaj odgovor mi je dovoqan, puno vam hvala. Slobodan Milo{evi}: Dakle, ovo {to je rekao gospodin Najs, Dubrovnik republika (na engleskom) nije ta~no. To ~ak nije ni Pero Poqani} rekao. Vi ste ovde govorili, gospodine [e{eq, o razlici izme|u Jedinice za specijalne operacije MUP-a Srbije, koju su nazivali Crvenim beretkama, koja je osnovana 1996. godine i drugih jedinica, koje su tako|e nazivane Crvenim beretkama, od kojih je jedna formirana u Krajini 1991. godine. Da bih proverio ono {to ste vi govorili, ja }u vam pro~itati deo transkripta sa saslu{awa svedoka Dragana Vasiqkovi}a, kapetana Dragana ovde. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, koja je svrha ~itawa tog dela, koje pitawe èlite da postavite? Slobodan Milo{evi}: @elim da postavim gospodinu [e{equ pitawe da li se wegovo obja{wewe ina~e onog citata kojim se gospodin Najs ~esto sluì, citata Franka Simatovi}a sa proslave 1997. godine poklapa sa onim obja{wewima koje je dao kapetan Dragan ovde. Mislim da je to vrlo bitno. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodin [e{eq ne moè da odgovori na tu vrstu pitawa. Slobodan Milo{evi}: Vasiqkovi} je upravo ovde u obja{wavawu rekao isto ono {to je gospodin [e{eq ovde objasnio o nasle|ivawu tradicija, o obja{wewima koja je davao, koja su wemu poznata i tako daqe. Predsedavaju}i sudija Robinson: Na ve}u je da odlu~i o tim stvarima, nije na gospodinu [e{equ. Gospodin [e{eq je ovde u svojstvu svedoka a ne u svojstvu sudije. Slobodan Milo{evi}: Ja ga upravo pitam da li se wegova saznawa poklapaju sa saznawima koja je ~ovek koji je bio tamo na licu mesta i govorio o tome i ovde izneo. Predsedavaju}i sudija Robinson: Ne, gospodine Milo{evi}u, ne}emo dozvoliti to pitawe, objasnio sam za{to. Postavite neko drugo pitawe, molim vas. Slobodan Milo{evi}: Dobro. Tokom unakrsnog ispitivawa, gospodine [e{eq, bilo je re~i o usta{kim zlo~inima. Vi ste govorili o usta{kim zlo~inima iz Drugog svetskog rata i o genocidu nad Srbima u Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj. I pitani ste ~ak i od ~lanova Ve}a da razjasnite neke
801
pojmove. Evo ja }u vam citirati navod Vizentalovog centra, koji za usta{ki koncentracioni logor Jasenovac kaè slede}e: Jasenovac je bio najve}i logor u Hrvatskoj... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, kako glasi pitawe koje èlite postaviti? Slobodan Milo{evi}: Da li je to pribli`no identi~no sa obja{wewem koje ste vi dali u unakrsnom ispitivawu gospodinu Najsu? Naime... Predsedavaju}i sudija Robinson: Ne, gospodine Milo{evi}u, sada ste na osetqivom terenu, ne obavqate dobro svoj zadatak dodatnog ispitivawa. Glavna svrha dodatnog ispitivawa je da se rehabilitira va{ svedok na onim mestima na kojima je wegovo svedo~ewe ili wegova pouzdanost naru{ena unakrsnim ispitivawem. Dodatno ispitivawe nije prilika da jo{ jedanput pro|e kroz neke stvari, da se ponovo iznesu teze odbrane. Dodatno ispitivawe mora biti direktno vezano za stvari koje proizlaze iz unakrsnog ispitivawa. Slobodan Milo{evi}: Gospodine Robinson, mislim da direktno proizlazi iz unakrsnog ispitivawa. I ono {to je pitao gospodin Najs dakle, a i ono {to ste vi postavqali u vezi sa usta{ama i definicijom usta{a. Jer je gospodin Najs u nekim svojim pitawima identifikovao usta{e i Hrvate, a gospodin [e{eq veoma jasno je postavqao razliku izme|u usta{a i Hrvata. Dakle, èlim da ga pitam da li je to pojam koji je i on ovde, to osnaùje wegovo svedo~ewe. Ako mu citiram pojam koji je sadràn u dokumentima Vizentalovog centra. Dakle, osporava ono {to govori Najs a osnaùje ono {to govori gospodin [e{eq. Tuìlac Yefri Najs: Ja ne vidim kako sada moèmo to izvoditi u ovom trenutku, to treba zaustaviti. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, ne}u dopustiti to pitawe, postavite drugo pitawe. Slobodan Milo{evi}: Dobro, gospodine Robinson, gospodin Najs je optuìo gospodina [e{eqa da je on izazivao mr`wu i da su reagovawa Srba u Krajini 1990, 1991. godine bila posledica wegovih govora ili govora sli~nih politi~ara srpskih iz Beograda, a ne realnog straha koji je tamo postojao. Prema tome, da bih mu postavio to pitawe, nadam se da to ne}ete bar osporiti, ja }u da pro~itam, po{to je gospodin [e{eq o tome govorio, {ta je ovda{wi svedok Dejvid Oven u svojoj kwizi Balkanska odiseja, koja je ovde prihva}ena kao dokazni predmet na strani 34, stav 3 naveo. Mogu li to da pro~itam ili }ete mi i to osporiti? Predsedavaju}i sudija Robinson: U koju svrhu? Slobodan Milo{evi}: U svrhu... Predsedavaju}i sudija Robinson: Kako glasi pitawe koje èlite postaviti? Slobodan Milo{evi}: [ta je proizvelo reagovawe i strah Srba u Krajini, zapadnoj Slavoniji, isto~noj Slavoniji, {ta je proizvelo taj strah? To je osporavao gospodin Najs. Gospodin Najs tvrdi da su beogradski mediji i li~no svedok neopravdano {irili mr`wu i proizvodili strah, tako da su se Srbi pobunili. To je tvrdwa optu`be.
802
Predsedavaju}i sudija Robinson: Onda jednostavno pitajte ga da li on moè re}i {to je bio uzrok tog stawa stvari. Slobodan Milo{evi}: Dobro, gospodine [e{eq, po{to mi ne dozvoqavaju da citiram ni Vizentala ni lorda Ovena, ja }u da vas pitam, evo ovako kako gospodin Robinson sugerira, {ta je bio uzrok tog stawa stvari. Svedok dr Vojislav [e{eq: Uvek su uzroci bili u pona{awu hrvatskog rukovodstva odnosno Tu|manovog reìma; bilo da je re~ o srpskim politi~kim potezima, bilo da je re~ o srpskim vojnim potezima, svi su oni bili iznu|eni Tu|manovim pona{awem. âk i zlo~ini nikada nisu vr{eni spontano sa srpske strane, uvek su oni predstavqali odgovor na neki prethodni hrvatski zlo~in. Evo, ja pred sobom imam jedan novinski tekst i mogu ga predati sudskom ve}u, gde se govori kako su u oktobru 1991. Hrvati ubili Srba... Predsedavaju}i sudija Robinson: ûli smo va{ odgovor, gospodine [e{eq. Samo trenutak jedan, dobili smo va{ odgovor na pitawe gospodina Milo{evi}a. Gospodine Milo{evi}u, tekst lorda Ovena i ona izjava koju ste spomiwali, vi }ete na to mo}i da se osvrnete u svojoj zavr{noj re~i ili zavr{nom podnesku. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, da li su strah koji je nastao od ponovnog genocida bili samo zasnovani na istorijskim doga|ajima iz Drugog svetskog rata ili i na ~iwenici da su pripadnici usta{ke emigracije, me|u kojima su na primer bili Gojko [u{ak, [arini} i ostali se vratili u Hrvatsku a postupci hrvatskih vlasti direktno povezali novi reìm u Hrvatskoj sa usta{kim? Tuìlac Yefri Najs: îni mi se da se radi o sugestivnom pitawu. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, na~in na koji ste postavili pitawe pretvara pitawe u sugestivno pitawe, budu}i da kaète ili je to bilo tako|e u vezi sa povratkom usta{ke emigracije, [arini}a i ostalih. Morate da postavite pitawe odnosno da ga preformuli{ete na na~in da ono ne bude sugestivno. Slobodan Milo{evi}: Dobro, evo, da ne bude sugestivno: da li je samo strah da se ne ponove doga|aji iz vremena Drugog svetskog rata bio uzrok reagovawa srpskog naroda u to vreme ili je bilo nekih materijalnih ~iwenica zbog kojih je do{lo do tog reagovawa? Svedok dr Vojislav [e{eq: Doga|aji iz Drugog svetskog rata predstavqali su jedno grozno kolektivno iskustvo srpskog naroda. Ali wegov strah izazivala je izjava Frawe Tu|mana da je usta{ka Nezavisna Dràva Hrvatska bila izraz povjesnih te`wi hrvatskog naroda. îwenica da su dugogodi{wi, vi{edecenijski usta{ki emigranti do{li na visoke dràvne poloàje po{to je Gojko [u{ak postao ministar odbrane Hrvatske, najpoznatiji usta{a u usta{koj fa{isti~koj emigraciji i konkretni potezi hrvatske vlasti prema Srbima, ja imam jo{ jedan podatak. Poznati zagreba~ki sociolog i demograf Svetozar Livada po zahtevu Ha{kog tribunala napravio je studiju o sudbini Srba u Hrvatskoj. Ta studija je dostavqena Tuìla{tvu Ha{kog tribunala i ono je krije. Ja imam novinski tekst o toj
803
studiji, u kojoj se vidi kako se hrvatska vlast pona{ala prema Srbima. On je ustanovio egzaktnim empirijskim metodama da je 150.000 Srba brutalno prognano iz hrvatskih gradova gde nije bilo nikakvih vojnih dejstava, apsolutno nikakvih; 25.000 stanova je Srbima brutalno oteto. Slobodan Milo{evi}: Kada? Svedok dr Vojislav [e{eq: Sve 1990. i 1991. godine pred rat. Slobodan Milo{evi}: Pa dobro, pitam kada, da bi se znalo da nije u pitawu Drugi svetski rat nego 1990. godina. Svedok dr Vojislav [e{eq: Tu studiju Ha{ko tuìla{tvo krije jer ona wegovu la`nu verziju potpuno demaskira. Po~eo sam malopre da govorim o zlo~inu u Pakra~koj poqani. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, polako dolazim do zakqu~ka da ste iscrpli sva pitawa koja bi mogla biti korisna tokom dodatnog ispitivawa. Ne vidim u kom pravcu se kre}e dodatno ispitivawe. Vi izgleda da mislite da dodatno ispitivawe mora biti odre|ene duìne. Me|utim, ja ne smatram da dodatno ispitivawe treba da traje pola sata, 40 minuta, 50 minuta i duè. Ima nekoliko pitawa o kojima treba da postavite dodatna pitawa. 50 minuta i onda treba da zavr{ite. Moja obaveza je da osiguram da se vreme koristi na jedan koristan na~in. A sada stvarno po~iwem da sumwam u to da postoje jo{ neka korisna pitawa koja biste vi mogli da postavite ovom svedoku tokom dodatnog ispitivawa. Slobodan Milo{evi}: Ima veoma korisnih pitawa. Predsedavaju}i sudija Robinson: Sada }u se konsultovati sa kolegama u vezi sa ovim. Gospodine Milo{evi}u, vi morate svedoku da postavqate pitawa koja su korisna, koja }e nama biti od koristi. Nemojte ponovo prelaziti preko onih stvari koje je svedok ve} pojasnio. Slobodan Milo{evi}: Dobro. Predsedavaju}i sudija Robinson: Ve} sam vam rekao da u zemqi iz koje ja dolazim dodatno ispitivawe traje 10 do 15 minuta, ne vi{e. Sudija Bonomi: Gospodine Najs, pretpostavqam da je ta studija obelodawena. Tuìlac Yefri Najs: Pa pretpostavqam da je odgovor da, me|utim, nisam siguran, nemam materijal tu, ne mogu sada da proverim, no u svakom slu~aju proveri}u. No, bez obzira na to, ovo nije trenutak za optuènog da poku{ava da uvede neki materijal koji je mo`da po prirodi ekspertski i pitawe je uop{te da li je taj materijal prihvatqiv. U svakom slu~aju, ja }u se raspitati i obavestiti vas o tome. Naravno, ukoliko optuèni èli odnosno ako on moè da nam kaè kada smo mi to dostavili. To }e nam pomo}i, ali niti gospo|a niti ja se sada trenutno ne moèmo toga setiti. Slobodan Milo{evi}: Poku{a}u da ustanovim kada je to dostavqeno. Mo`da gospodin [e{eq zna kada je dostavqeno ali poku{a}u da ustanovim. Svedok dr Vojislav [e{eq: Studija Svetozara Livade je iz ove godine i ona je toliko sveà da bi gospodin Najs morao znati. Slobodan Milo{evi}: Gospodine Robinson, ja potpuno uvaàvam bilo bi mi veoma drago da mogu dodatno ispitivawe da zavr{im za 10 minuta ali ja shvatam da dodatno ispitivawe mora da se osvrne na one ta~ke unakr804
snog ispitivawa koje po selekciji ne moè, naravno a sve smatram va`nim, a koje apsolutno se moraju pobiti. Predsedavaju}i sudija Robinson: Pa ne, ustvari ne. Mislim da to zavisi od toga da li vi smatrate da svedoka treba rehabilitovati. Mo`da je gre{ka u tome {to vi mislite da vi morate da odgovorite na svako pitawe koje je pokrenulo Tuìla{tvo. Jer da se ovde radi o su|ewu koje se vodi pred porotom, vi biste onda ostavqali utisak da je Tuìla{tvo u stvari odli~no obavilo svoj posao, budu}i da toliko vremena vi tro{ite na dodatno ispitivawe. To bi bio utisak koji bi porota imala. Slobodan Milo{evi}: Dobro, oni nisu profesionalci, za razliku od vas, pa taj utisak ne predstavqa opasnost kada ste vi u pitawu, pretpostavqam, gospodine Robinson. Samo nekoliko kratkih jo{ stvari da pro|emo. Ovde je gospodin Najs citirao jedan va{ tekst u kome ste se vi obra}ali panislamistima u Bosni. Gospodin Najs je tvrdio da panislamista u Bosni nije bilo na po~etku krize u Bosni i Hercegovini. Da li vam je poznato, da li je Alija Izetbegovi} bio panislamista? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Da li vam je poznato {ta je bio 1941. godine? Svedok dr Vojislav [e{eq: Pripadao je teroristi~koj organizaciji Mladi muslimani i zbog toga je u zatvoru proveo izvestan broj godina, ne znam ta~no koliko. Slobodan Milo{evi}: Da li vam je poznato da je Hanyar divizija rehabilitovana odnosno ponovo stvorena pre nego {to je po~eo rat? Ja imam ovde pred sobom... Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: ... naslovnu stranu sarajevskog ~asopisa Voks Spremna Hanyar divizija ovo je oktobar 1991. godine. Prvi sukobi su izbili, koliko se se}am, marta 1992. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Me|utim, oni posle nisu zvani~no tu jedinicu nazivali Hanyar divizijom da to ne bi bilo u javnosti lo{e shva}eno nego su je nazvali Zelenim beretkama, u okviru tzv. Patriotske lige. Zvani~an naziv te wihove paravojne formacije bio je Zelene beretke. Ali qudi koji su tu formaciju osnivali kolokvijalno me|usobno su je nazivali Hanyar divizijom. Slobodan Milo{evi}: Da li moèmo ovo da stavimo na grafoskop, gospodine Robinson, da svedok samo pro~ita datum i da vidite o ~emu se ovde radi. Predsedavaju}i sudija Robinson: Da, u redu, neka se stavi na grafoskop. Slobodan Milo{evi}: Pro~itajte samo {ta pi{e na toj naslovnoj strani ~asopisa Voks, sarajevskog i pro~itajte datum i opi{ite {ta vidite. Tuìlac Yefri Najs: Pre nego {to se nastavi s tim, ovo se sve bazira na tvrdwi da sam ja navodno tvrdio da nisu postojali nikakvi panislamisti na samom po~etku. Puno toga je re~eno tokom unakrsnog ispitivawa, bio bih zahvalan ukoliko biste mi rekli kada, u kom redu i na kojoj strani je to izre~eno, ja se mo`da ne se}am toga, mo`da sam pogre{no shva}en, mo`da
805
sam ja to iskoristio kako bih rekao ne{to sasvim drugo, mo`da je do{lo do nesporazuma. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, da li moète da nam kaète, da nam date referencu za unakrsno ispitivawe o tome? Slobodan Milo{evi}: Ne mogu. Nisam, naàlost, zabeleìo, ali sam zabeleìo ovo kao jednu, kako bih rekao, radikalnu i flagrantnu neistinu koju je izneo gospodin Najs. Tuìlac Yefri Najs: Kao {to sam ve} rekao, ja se ne se}am da sam rekao tako ne{to, niti bi to bila moja svrha, odnosno ne bi imalo svrhe tako ne{to re}i. Predsedavaju}i sudija Robinson: Evo, sudija Kvon }e izgleda prona}i taj deo. Prona{li smo jedno pitawe koje ste vi bili postavili da su bosanski panislamisti mogli da se bore protiv Srba odnosno da vode rat protiv Srba. Radi se o jednom citatu, citatu iz wegove kwige. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ali gospodin Najs je mene pitao zar je mogu}e da je ve} tada bilo panislamista u Bosni, s obzirom da su ostatak sveta oni ne{to kasnije po~eli da ugroàvaju. To je bila su{tina wegovog pitawa, ja se dobro se}am. Predsedavaju}i sudija Robinson: Dopusti}u pitawe. Slobodan Milo{evi}: Sada je citirao gospodin Robinson, da li su mogli da vode rat protiv Srba. [ta je to, koji datum kada je formirano? Svedok dr Vojislav [e{eq: Ovo je sarajevski list Voks, koji je {tampan u oktobru 1991. godine. Dakle, mnogo pre pravog rata u Bosni i Hercegovini. Na naslovnoj strani stoji Spremna Hanyar divizija a posred toga êtvrti rajh dolazi. Pa na nema~kom jeziku Vil komen dobrodo{ao. Crte` pokazuje pripadnika Hanyar divizije, SS Hanyar divizije to je SS-ovska hitlerovska jedinica, sa velikim noèm za pojasom. A pod wegovim nogama su odse~ene ~etiri srpske glave, krajwa levo je odse~ena glava Radovana Karayi}a, krajwa desno je moja odse~ena glava, ove dve glave izme|u ne bih ba{ mogao precizno ovde prepoznati. To je, dakle, objavqeno u Sarajevu {est meseci pred po~etak gra|anskog rata u Bosni i Hercegovini. Slobodan Milo{evi}: Hvala, gospodine [e{eq. Sudija Bonomi: A kakve to veze ima sa panislamistima? Svedok dr Vojislav [e{eq: Hitler je u Drugom svetskom ratu imao ambiciju da upotrebi panislamski faktor za svoje ciqeve, pa je u tu svrhu formirao u Bosni SS Hanyar diviziju, a na Kosovu i Metohiji SS diviziju Skenderbeg od Albanaca. Li~no je jerusalimski muftija... Sudija Bonomi: Gospodine [e{eq, samo trenutak jedan, molim vas. Ali te dve ideje su nekonzistentne dakle, ideja da s jedne strane budu manipulisani od strane Nemaca, a sa druge strane da postoje ambicije o panislamizmu. To ne ide jedno s drugim. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ide, gospodine Bonomi, nego vi niste obave{teni. Li~no je jerusalimski muftija El Huseini u toku Drugog svetskog rata dolazio u Bosnu i bavio se poslovima formirawa Hanyar SS divizije, Hitler je u tom trenutku smatrao da nacisti~ki faktor moè na}i save806
znika u panislamskom faktoru. To je vrlo konzistentno, ali vi nemate strpqewa da ~ujete moje detaqno obja{wewe. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, ja sam ve} ranije spomenuo va{e pedago{ke tendencije koje jednostavno moramo da obuzdavamo ovde. Gospodine Milo{evi}u. Svedok dr Vojislav [e{eq: Izraz obuzdavamo gospodine Robinson, ima negativnu konotaciju u srpskom jeziku, ja bih vas molio da ga ne koristite. Ili va{ prevodilac nije... Predsedavaju}i sudija Robinson: Pa ào mi je zbog toga, me|utim, to nema negativne konotacije u engleskom jeziku. Gospodine Milo{evi}u, dajte da ~ujemo jedno pitawe koje }e biti korisno, koje }e i}i u korist va{e odbrane, od kojeg }emo svi imati neke koristi i koje }e pokazati da dobro koristite vreme suda. U suprotnom, ozbiqno }u razmotriti mogu}nost da se okon~a va{e dodatno ispitivawe. Slobodan Milo{evi}: Dobro, sa ovom temom vi{e ne}emo nastavqati, gospodine Robinson, iako sam vam ja ovde prezentirao i zakletvu Mladih muslimana pre rata i islamsku deklaraciju Alije Izetbegovi}a koja je ponovo objavqena 1990. godine i citirao {ta ima u woj, tako da je ovo potpuno jasno {ta je. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Najs. Tuìlac Yefri Najs: Za zapisnik, hteo bih da kaèm, evo pretraìo sam u vezi panislamista i nisam na{ao moje pitawe onako kako je svedok to rezimirao. Mislim da je Ve}e bilo postavilo jedno pitawe a ina~e je svedok govorio o tome. Tako da, naàlost, imamo jedan veliki deo transkripta koji jednostavno je na odre|eni na~in potpirivao strasti, ali evo, to Ve}e treba da ima na umu. I mislim da bi ovo dodatno ispitivawe trebalo da se privede kraju. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, va{e slede}e pitawe, koje }u veoma pa`qivo pratiti. Slobodan Milo{evi}: Gospodin Najs je kao navodni izraz srpske agresivnosti citirao neku pesmu za koju ste dali obja{wewe da je potekla sa fudbalskih stadiona i ~iji sadràj niko normalan nije mogao da shvati ozbiqno. Tuìlac Yefri Najs: To nije pitawe, radi se o komentaru, evo ne}u ja sada li~no da iznosim komentar. Slobodan Milo{evi}: Dobro. Predsedavaju}i sudija Robinson: Samo da ~ujemo gospodina Najsa. Tuìlac Yefri Najs: Blesavo je da optuèni poku{ava da uvodi ovakve komentare re~i pesama koje smo ~uli, o tome treba drugi da odlu~uju a ne on. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, dajem vam jo{ jednu {ansu, postavite jo{ jedno pitawe, ako pitawe ne bude bilo korisno, Ve}e }e okon~ati dodatno ispitivawe, budu}i da gubimo vreme. Slobodan Milo{evi}: Dobro, gospodine Robinson, to zna~i ne mogu da ga pitam o tim pesmama koje je gospodin Najs postavio u unakrsnom ispitivawu?
807
Predsedavaju}i sudija Robinson: Ne, od toga ne}emo ni{ta dobiti. Slobodan Milo{evi}: Dobro. Gospodine [e{eq, ovde je vi{e puta identifikovano i neidentifikovano {ta su Hrvati, {ta su usta{e. Da li se se}ate stava osniva~a Srpske demokratske stranke prof. Ra{kovi}a, koji je rekao mi nismo protiv Hrvata nego smo protiv usta{a, da je to bio wegov bazi~ni stav na po~etku osnivawa Srpske demokratske stranke? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, i ja sam taj wegov stav citirao, mislim, prvog dana svedo~ewa. On je to neprekidno ponavqao da Srbi i Srpska demokratska stranka nemaju ni{ta protiv Hrvata, da su protiv usta{a i na tome insistirao. I to je pravilo vrlo, vrlo jasnu distinkciju. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, ovde je gospodin Najs uveo jedan broj dokumenata koje je dobio od vlade iz Beograda na svoj zahtev da se daju svi dokumenti u kojima se pomiwe ili koji su vezani za 1995. godinu i u kojima se pomiwe Srebrenica. I ja sam èleo da vi pogledate te dokumente, ja se nadam da mi moè neko ovde pomo}i da gospodin [e{eq dobije kopije. Ovo je jedan. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja imam, ako je to ovo {to je gospodin Najs dao, ja sam to sa~uvao. Slobodan Milo{evi}: Ovde ima komanda Prve armije, izve{taj od 1995. godine, oni su dobili sve od 1995. godine, je li tako? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, ja imam to. Slobodan Milo{evi}: Je li s tim po~iwe? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, da, od 13. aprila 1995, ja imam sve te dokumente, nisam ih bacio. Slobodan Milo{evi}: Odli~no, dakle. Predsedavaju}i sudija Robinson: Prevodioci pitaju koje su reference, kako bi mogli da prate. Slobodan Milo{evi}: Ovo je va{ broj 03576455, s tim po~iwe, a posle ima jo{ daqe dokumenata, gospodin Najs je dao jedan broj tih dokumenata odnosno listova. Predsedavaju}i sudija Robinson: Mo`da nam gospodin Najs moè pomo}i. Tuìlac Yefri Najs: Svedok je rekao da je sa~uvao ovaj dokument, ne znam da li je mislio da ga je sa~uvao tu na stolu jer kada se dokumenti daju svedocima, to je kako bi se koristilo u sudnici. A nije praksa da svedoci odnose dokumente sa sobom, mogu}e da se radi o nekim poverqivim dokumentima i nekima koji su pod pe~atom. Naravno, ne kaèm da wega treba kazniti ali hteo bih samo da proverim. Predsedavaju}i sudija Robinson: Mislim da gospodin [e{eq to vrlo dobro shvata. Tuìlac Yefri Najs: Radi se o dokaznom predmetu 916. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala, gospodine Najs . Svedok dr Vojislav [e{eq: Prvo, gospodine Robinson, meni niko nije rekao da moram vratiti te dokumente. Ja sam neva`ne bacao odmah posle zavr{enog svedo~ewa svakog dana a ono {to sam smatrao va`nije, ~uvao. Nisam mogao ni da nosim toliko u svojoj ta{ni. I o kakvoj kazni govori gospo808
din Najs, je li to pla{ewe svedoka? Ja sam vrlo pla{qiv ~ovek, to je poznato, i on }e mene vrlo lako upla{iti ako ovako nastavi. Meni niko nije rekao da vratim ove dokumente i ja ih ne}u vratiti ako mi to ne kaè Sudsko ve}e. Ne moè mi ih niko ni oteti osim ako vi zahtevate da se vrate, ali nigde na wima ne stoji da se oni moraju vratiti i da su za{ti}eni dokumenti Ha{kog tuìla{tva, niti su imali ikakvu oznaku tajnosti, osim oznake koja im je data u Beogradu. Predsedavaju}i sudija Robinson: Idemo daqe. Vi morate shvatiti i mislim da shvatate da vi ne moète da nosite dokumente sa sobom. Dokumenti treba da ostanu ovde na sudu, svedoci ne mogu da odnose dokumenta. Svedok dr Vojislav [e{eq: [to vi to meni prvog dana niste rekli, gospodine Robinson, niko mi to nije rekao. Ja nosim i bacam dokumenta, pravim selekciju, a sada mi kaète kada je sve zavr{eno. Zaista ne razumem. Predsedavaju}i sudija Robinson: @ao mi je {to je tako bilo, gospodine [e{eq, vi ste veoma u~en ~ovek pa sam mislio da nema potrebe. Tuìlac Yefri Najs: Radi se o tome {to bi svedok eventualno mogao, recimo, da objavi neke dokumente na svom veb sajtu i mo`da bi trebalo naloìti da treba da vrati sve kopije. Sudija Bonomi: Ja ne mogu uop{te da shvatim kako bi bilo ko mogao da pomisli, bilo koji svedok da ima pravo da iznese bilo {ta {to mu je dato ovde u sudnici. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine [e{eq, da li vi imate kod sebe dokumente koje ste izneli iz sudnice. Ako imate takve dokumente, morate da ih vratite. Svedok dr Vojislav [e{eq: Imam dokumenta koja sam nosio sa sobom sve ove dane od kada mi ih je dao gospodin Najs i to je ovaj set dokumenata koji se ti~e zahteva Beogradu, vlastima u Beogradu da se ta dokumenta dostave i ono {to su vlasti iz Beograda dostavile. I to je jedino. Dokumenta koja su fotokopije iz mojih kwiga ja sam uglavnom bacao. Ne{to sam sa~uvao, jedna mi se fotografija mnogo svidela. Ali ovo je, to zna~i {to moè imati oznaku tajnosti ali treba da se kaè. I ja ne znam ni koliko }e dana trajati moje svedo~ewe po nekom od ovih dokumenata. Predsedavaju}i sudija Robinson: U redu, gospodine [e{eq, ~uli ste ono {to sam rekao, ako ste odneli bilo koje sudske dokumente morate ih vratiti. A sada moèmo da nastavimo. Milo{evi}: Gospodine [e{eq, samo }emo pre}i preko ovoga pre nego {to pre|emo na ta dokumenta. Da li, prema va{im saznawima o stawu u na{oj zemqi u ovom trenutku i vlastima koje su tamo, se moè razumno pretpostavqati da sve {to je traìla druga strana... Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, radi se o provokativno-sugestivnom pitawu koje je potpuno neprimereno. Evo sada se pribliàvamo trenutku za pauzu i ne}e vam biti dozvoqeno da nakon pauze nastavite sa dodatnim ispitivawem. Dakle, imate jo{ dve do tri minute. Slobodan Milo{evi}: Gospodine Robinson. Predsedavaju}i sudija Robinson: O~igledno je da nemate vi{e materijala.
809
Slobodan Milo{evi}: Imam i te kako materijala, gospodine Robinson, ja sada tek imam sasvim konkretna pitawa da postavim koja je gospodin Najs propustio da postavi. Dakle, gospodine [e{eq, vidite ova dokumenta, ovde je izve{taj komande Prve armije koji se odnosi na 13. april 1995. godine. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Da li se ovde vidi stawe u zagrani~nom podru~ju? To je naslov, da li ga vidite? Pa se onda pod a) idu redom: a) granica prema Rumuniji, b) granica prema Ma|arskoj, c) granica prema Republici Srpskoj Krajini, d) granica prema Republici Hrvatskoj, e) granica prema Republici Srpskoj. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Da li ima ikakve razlike u tretmanu svih ovih granica sa stanovi{ta vojnih vlasti? Svedok dr Vojislav [e{eq: Tretman svih ovih granica sa stanovi{ta vojnih vlasti je identi~an, na isti na~in se tretiraju granice prema Republici Srpskoj kao i granice prema Rumuniji, Ma|arskoj i drugim zemqama. Slobodan Milo{evi}: [ta pi{e u posledwem pasusu pod e) granica prema Republici Srpskoj, pro~itajte. Svedok dr Vojislav [e{eq: Snage vojske Republike Srpske ne vr{e obezbe|ewe... Slobodan Milo{evi}: Ne, ne, posle, u posledwem pasusu. Svedok dr Vojislav [e{eq: Aktivnosti posmatra~ke misije Ujediwenih nacija su bile intenzivne, sa teì{tem na pokrivawu grani~nih prelaza prema Republici Srpskoj i osmatrawu reke Drine i na~inu sprovo|ewa odluke Savezne Republike Jugoslavije o zatvarawu granice prema Republici Srpskoj. Slobodan Milo{evi}: Ne}u daqe da se zadràvam na ovom dokumentu, dakle, to je vreme kada postoji posmatra~ka misija. Pogledajte sada slede}i dokument komande Prve armije od 7. juna 1995. godine. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Ovde imamo pod ta~kom jedan da su tenkovski projektili pali u rejon Malog Zvornika, dakle, to je na samoj granici i vi{e ni{ta specijalno. Najinteresantniji dokument koji je ovde dao gospodin Najs je ovaj dokument komande Druge armije, koji je od 17. jula 1995. godine, dakle, to je vreme kada su se ve} dogodili doga|aji u Srebrenici. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Presko~i}emo ovo po{to Druga armija, gospodo, onda obuhvata dole jugozapadni deo Savezne Republike Jugoslavije, dakle, ona nema granicu prema Rumuniji, nema granicu prema Hrvatskoj, ima prema Albaniji i prema Republici Srpskoj. I ovde imate stawe u zagrani~nom podru~ju prema Republici Albaniji i prema Republici Srpskoj, {ta pi{e molim vas ovo zna~i pod 1) prema Republici Albaniji gde se ukazuje samo na neki {verc i ne{to {to se ustanovqava to }emo presko~iti, {ta pi{e u ovom delu prema Republici Srpskoj?
810
Svedok dr Vojislav [e{eq: Ovde general potpukovnik Boìdar Babi} kao komandant Druge armije saop{tava General{tabu u zagrani~nom podru~ju Republike Srpske u rejonu Gora`da u drugoj polovini maja: stawe se pogor{ava, naro~ito posle povla~ewa pripadnika UNPROFOR-a sa osmatra~kih punktova, {to su iskoristile muslimanske snage i zauzele objekte jugoisto~no od Gora`da, selo Gorwe Koqevke, selo Pargani Samari, Kota 586, gde se i sada nalaze. Oko muslimanskih enklava u isto~noj Bosni u zagrani~nom podru~ju u drugoj polovini juna svakodnevno su izvo|ena borbena dejstva. Dana 26. maja 1995. godine muslimani iz enklave @epa sa pet do deset vojnika formirali su osmatra~nicu u rejonu Zibine kota 939 i Trnovac kota 989, u zagrani~nom podru~ju karaule Jago{tica i sa ovih osmatra~nica vr{ili su svakodnevno posmatrawe na{e teritorije. Slobodan Milo{evi}: Dakle, to je armija u ~ijoj je zoni odgovornosti ceo taj deo granice Drine na ~ijoj se zapadnoj strani nalaze isto~nobosanske enklave @epa, Srebrenica i ono {to se tamo doga|a. Kakva su iz ovoga saznawa, gospodine [e{eq, na{ih vojnih organa o stawu u tim enklavama i onome {to se tamo doga|a? Svedok dr Vojislav [e{eq: Na{i Tuìlac Yefri Najs: Samo trenutak jedan, mislim da nam je svedok govorio o tome kako je bio u zatvoru, pa onda nije bio u zatvoru 1995. godine i on je traìo dokumente na kojima se on oslawao vezano za, eto, ekskulpatornu pri~u u vezi sa Srebrenicom. E sada, ne znam {ta sada se poku{ava posti}i ovde, da li je ovo dodatno ispitivawe o dokumentima ili je to sada da bi on ponovio ono obja{wewe koje smo ve} ~uli, ili se pak sada radi o informacijama iz druge ruke u vezi doga|aja u Srebrenici. Koja je vrednost svega ovoga? Slobodan Milo{evi}: Ovo je iskqu~ivo ispitivawe o dokumentima koje je gospodin Najs ovde priloìo. Dakle, najautenti~niji dokument, dokument komande Druge armije, u ~ijoj je zoni odgovornosti granica prema Republici Srpskoj, sa ~ije se druge strane upravo nalaze te enklave. Prema tome, u tom dokumentu se vidi kakva su saznawa na{e vojske u to vreme o tim doga|ajima. Vidi se da nisu nikakva. Predsedavaju}i sudija Robinson: Ali je to u dokumentu, to }emo videti. Slobodan Milo{evi}: U dokumentu pi{e ono {to znaju. Komandant armije obave{tava General{tab o svim saznawima u zagrani~nom pojasu, Rumuniji, Ma|arskoj, Bugarskoj, Albaniji itd. Prema tome, o~igledno saznawa o onome {to se doga|a u Srebrenici nema, osim ovih {to se ovde navode. Tuìlac Yefri Najs: îni mi se da je ovo bio komentar, a optuèni nije shvatio poentu, bilo namerno ili slu~ajno, zato {to nije advokat. No, ovi dokumenti su bili predo~eni kako bi se pokazalo u kojoj meri su vlasti u ograni~enoj meri dostavqale odre|ene dokumente za period kada se desila Srebrenica. [to se ti~e odgovora na ovo drugo pitawe, pitam se stvarno da li ima bilo kakve svrhe... Predsedavaju}i sudija Robinson: Slaèm se sa vama, ne}emo saslu{ati odgovor. Evo, sada je 25 minuta do 11. Gospodine Milo{evi}u, ja }u se tokom
811
pauze konsultovati sa svojim kolegama u vezi sa va{im dodatnim ispitivawem. Recite mi koliko jo{ pitawa imate. Slobodan Milo{evi}: Imamo jo{ desetak pitawa koja smatram veoma va`nim. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, nastavi}emo sa radom jo{ pet minuta i onda }e to biti kraj va{eg dodatnog ispitivawa. Naravno, uz pomo} prevodilaca. Slobodan Milo{evi}: Ja ne znam, ja ne mogu da stignem da zavr{im dodatno ispitivawe za pet minuta, gospodine Robinson. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, ne}u vam dozvoliti vi{e od pet minuta, molim vas po~nite. Molim vas pogledajte slede}i dokument, gospodine [e{eq, izve{taj o radu posmatra~ke misije, komanda Uì~kog korpusa. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da Slobodan Milo{evi}: Da li ovde pi{e od izbijawa sukoba u isto~noj Bosni na prostoru biv{ih enklava Srebrenice i @epe posmatra~ka misija iz sektora Bajina Ba{ta je znatno smawila svoju aktivnost itd., i onda obja{wava {ta se Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Milo{evi}u, ovo nije korisno. Mi imamo dokument pred sobom, mi samo to moèmo da pro~itamo. To nije svrha dodatnog ispitivawa. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, da li slede}i dokument Uprave za informisawe General{taba koje daje informacije o aktivno vojnoj politi~koj i bezbednosnoj situaciji pomiwe pitawe @epe i Srebrenice i stava SRJ u vezi s tim? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, u tre}em pasusu ~ak se daje jedna ocena prema kojoj napadi zauzimawa Srebrenice i @epe mereni su samo vojnim rezultatima, a imali su velike politi~ke {tete jer su na drugoj strani. Slobodan Milo{evi}: Hvala. Na slede}oj strani tre}i pasus odozdo ukazuje se na ispravnost opredeqewa SRJ, samo to pro~itajte. Svedok dr Vojislav [e{eq: Na ispravnost opredeqewa SRJ da re{ewe sukoba definitivno usmeri na uspostavqawe trajnog i stabilnog mira uz uvaàvawe prava i interesa svih sukobqenih strana. Slobodan Milo{evi}: I slede}i pasus zbog toga. Svedok dr Vojislav [e{eq: Zbog toga je potpuno razumqivo da svi postupci i poku{aji uvla~ewa SRJ u direktan oruàni sukob vode u tragi~ne posledice prekrajawa wene teritorije i katastrofu srpskog naroda. Slobodan Milo{evi}: I na posledwoj strani pripadnici Vojske Jugoslavije ne smeju nijednim svojim postupkom ugroziti ~vrsto opredeqewe za mirno re{ewe krize na prostoru prethodne Jugoslavije. Svedok dr Vojislav [e{eq: Da. Slobodan Milo{evi}: Da li sve to pi{e u toj informaciji? Svedok dr Vojislav [e{eq: Da, to je informacija koju je potpisao general major Slavko Krivo{ija. Slobodan Milo{evi}: Onda u slede}oj informaciji opet komande Druge armije stawe na zagrani~nom pojasu ima prema Republici Albaniji i
812
prema Republici Srpskoj (samo malo sporije) 16. 10. 1995. [ta pi{e, prema Republici Srpskoj? Svedok dr Vojislav [e{eq: U zagrani~nom podru~ju Republike Srpske... Tuìlac Yefri Najs: Pa ovo je sasvim u suprotnosti sa va{im nalogom. Predsedavaju}i sudija: Gospodine Milo{evi}u, ovo nema nikakve svrhe. Va{e dodatno ispitivawe je zavr{eno. Napravi}emo pauzu od 20 minuta sada. Slobodan Milo{evi}: Molim, gospodine Robinson, ja imam da postavim gospodinu [e{equ pitawe u vezi sa dokumentom koji je dao gospodin Najs, koji se odnosi na wegovu izjavu. Vrlo va`no pitawe. Vrlo va`no pitawe. Predsedavaju}i sudija Robinson: A {to niste ranije postavili to pitawe? Slobodan Milo{evi}: Zato {to idem jednim redosledom koji sam napravio, gospodine Robinson, ja ne razumem da me ograni~avate na taj na~in. Ovde je potro{io gospodin Najs mnogo vi{e vremena citiraju}i ta~ku 25 iz ovog dokumenta Srpske radikalne stranke u vezi sa albanskim separatistima itd. Predsedavaju}i sudija Robinson: Jo{ jedno, posledwe pitawe. Posledwe pitawe i onda }emo prekinuti. Slobodan Milo{evi}: Gospodine [e{eq, molim vas uzmite dokazni predmet 911. Svedok dr Vojislav [e{eq: [ta je to? Slobodan Milo{evi}: To je va{ govor u Skup{tini 7. aprila 1992. godine i tvrdwa gospodina Najsa da je on bio uzrok da se proteruju Hrvati. Vi ste ovde objasnili da ni jedan jedini Hrvat nije proteran iz Srbije, {to je ta~no, ali on je ovo obja{wavao kao politiku koja je u to vreme vaìla u Srbiji. Svedok dr Vojislav [e{eq: Ja sada nemam pred sobom taj govor, ali ja se dobro se}am da je na taj govor reagovao predsednik Narodne skup{tine Aleksandar Bako~evi} i ogradio se od tog sadràja. Slobodan Milo{evi}: Evo, da}u vam ja govor, imate, dakle, pre toga va{ govor a onda {ta kaè predsednik Narodne skup{tine i dok vam posluìteq ovo donosi samo recite je li uobi~ajeno da predsednik Narodne skup{tine komentari{e govor narodnih poslanika. Svedok dr Vojislav [e{eq: To... Sudija Bonomi: Ovo je re~eno tokom unakrsnog ispitivawa, to je onaj deo kada govori i poku{ava nekako da opomene svedoka, i to smo ve} ~uli. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala, sudija Bonomi. Gospodine Milo{evi}u zavr{avamo dodatno ispitivawe. Pauza od 20 minuta, onda }e do}i va{ slede}i svedok. Gospodine [e{eq, hvala vam {to ste do{li i {to ste svedo~ili pred sudom. Va{e svedo~ewe je zavr{eno, vi sada moète oti}i. Molim ustanite. Pauza.
813
Posle pauze. Slu`benik suda: Molim ustanite. Izvolite sesti. Predsedavaju}i sudija Robinson: Gospodine Najs, izvolite. Tuìlac Yefri Najs: Nekoliko pitawa se pokrenulo posle svedo~ewa posledweg svedoka. Zapravo radi se o izve{taji koje je Tuìla{tvo dostavilo optuènom. Mi smo to istraìli, ime se razlikuje samo u jednom slogu. Mi bismo se setili imena ~ak i da se radi o pogre{nom izgovarawu. Radi se o Svetozaru Livadi i izjava od ovog svedoka u stvari nije uzeta od strane Milo{evi}evog tima za odbranu, niti od strane [e{eqevog tima za odbranu ve} od drugog tima. Ali mislim da sa posebnom oprezno{}u moramo da se odnosimo, na osnovu pravila 68 u celosti ili delimi~no, sa materijalima koji se dostavqaju optuènom. Slede}e pitawe koje je pokrenuto na osnovu svedo~ewa ovog svedoka je: Ve}e me je pitalo za obavezu Srbije da istraì Srebrenicu i ja sam rekao da bi Ve}e trebalo da ima na umu, a na osnovu Rezolucije Ujediwenih nacija iz 1993. povodom dokaza, a ja }u na}i i broj te rezolucije, da je svaka strana obavezna da uloì napore i istraì {ta se desilo u Srebrenici i {ta }e se de{avati. Ve}e }e se sigurno setiti da su Jovanovi}u bila postavqena pitawa povodom pisma koje je poslao Ujediwenim nacijama, u kojem on krivi Bosance za ono {to im se pripisuje, i koje je on kasnije u celosti ili u delovima poricao. I jo{ ne{to u wegovom svedo~ewu, moèmo kasnije prona}i detaqe, a verujem da Ve}e moè da se seti, u kojem je on objasnio da se oslawao na informacije koje su dolazile iz RS kako bi opravdao pisma koja je slao Ujediwenim nacijama. To predstavqa po~etak i kraj obaveza srpske strane da istraì Srebrenicu. âsni sude, pre nego se Deli} pozove za unakrsno svedo~ewe, general Deli}, dve stvari povodom wega: prvo, Ve}e }e ve} videti iz priloènih aplikacija povodom dokumenta za koje }e on mo}i da nam asistira. Naravno, ona se jo{ ne nalaze ovde. Trebalo bi.. Ve}e se konsultuje. Tuìla{tvo: Ve}e bi trebalo da bude vrlo oprezno povodom pri~e da je on zauvek zavr{io i da bi mogao da bude subjekt opoziva. I {to je jo{ va`nije, Ve}e }e se setiti da je on traìo da izvede veliki broj dokumenata koja su dokumenta tela koje se zove komisija Vojske Jugoslavije. Ve}e }e se setiti da je taj materijal, a ovo se nalazi u dokazima, da je ovo telo raspu{teno odmah po formirawu kabineta tada{weg ministra odbrane gospodina Borisa Tadi}a u prole}e 2003. godine. Ve}e }e se tako|e setiti da smo uloìli napore da dostavimo dokumenta koja su se nalazila kod srpskih vlasti, a koja se odnose na komisiju vojske Jugoslavije, posebno na formirawe, a {to je jo{ va`nije, na samo raspu{tawe komisije od strane tada{weg ministra vojnog Borisa Tadi}a. Sad, istorija je vrlo nesre}na. Zahtev, urgentni zahtev poslat jula meseca od strane glavnog tuìoca li~no pomenutom ministru odbrane, raniji odgovor koji se odnosi na ovo je bio da su dokumenta povu~ena i da }e se
814
objaviti 7. jula. Ona su bila predmet ponovnih zahteva, sa razli~itim poja{wewima ukoliko su poja{wewa prava re~, za{to su dokumenta objavqena 7. jula i za{to nisu dostavqena ovom ve}u. Situacija je pro{le nedeqe postala jasnija. Za{to ne bi bilo mogu}e da se dokumenta dostave kada je svedok ve} ovde u prilici da svedo~i o wima. Kona~no, kao odgovor na na{ ponovqeni pritisak preko na{e lokalne kancelarije i na druge na~ine, re~eno nam je da su dokumenta ju~e objavqena, da su u procesu slawa faksa ovom ve}u. Dva i po meseca je pro{lo od na{eg hitnog zahteva i kona~nog pozitivnog odgovora od strane srpskih vlasti. Tako, da }emo dokumente imati ovog jutra, popodneva, najkasnije do sutra. Nismo sigurni od kakve }e nam koristi sada biti ova dokumenta s obzirom da smo traìli pauzu kako bismo postavili dodatna pitawa svedoku. Ve}e }e se svakako setiti da dokumenta komisije Vojske Jugoslavije, dokumenta ~ije sam publikovawe ja izazvao, na temequ toga da su ranijeg datuma, i ona su dostavqena u formi potrebnoj za ovu svrhu. Dokumenta }e pokazati sastav i strukturu komisije Vojske Jugoslavije, koju je formirao, koliko se se}am Pavkovi}, s ostalim visokim zvani~nicima. Ili pred ovim Ve}em ili u nekim drugim slu~ajevima, ovo }e biti jedna od wihovih karakteristika. Stoga moram da upozorim Ve}e na dana{we unakrsno ispitivawe ovog svedoka, da }u traìti da naknadno dostavi dokumente o kojima }e svedo~iti. Predsedavaju}i sudija Robinson: Ukoliko se Ve}e sloì. Tuìlac Yefri Najs: Naravno, ukoliko se Ve}e sloì ali, ~asni sude ovo su va`na pitawa. U vezi sa aplicirawem za dostavqawem ovih dokumenata, Ve}e zna za poziciju Tuìla{tva u vezi sa saradwom koja je imala ve} poznate efekte. Savr{eno je jasno da je Deli} imao vi{e nego potpuni pristup dokumentima koja su mu dostavqena u obimu za koji je nama re~eno da nije mogu}e. Ovo su dokumenta koja }e biti centralna tema wegovog svedo~ewa. Obzirom na sve postavqa se pitawe da li bi ova dokumenta uop{te trebalo uvesti. Predsedavaju}i sudija Robinson: Hvala, gospodine Najs. Tuìla{tvo: Dokumenta }e vam biti dostavqena ~im ih dobijemo i skeniramo. Predsedavaju}i sudija Robinson: Neka svedok u|e. Slobodan Milo{evi}: Za stenogram bih èleo da uloìm snaàn prigovor na va{u odluku da prekinete unakrsno ispitivawe svedoka Vojislava [e{eqa. Nije prvi put da to radite. Isto ste uradili u u slu~aju generala Obrada Stevanovi}a, i sada ste uradili isto sa gospodinom Vojislavom [e{eqem. Imao sam ~itavu seriju pitawa da mu postavim. Predsedavaju}i sudija Robinson: I ja èlim da budem potpuno jasan, i opet }u to da uradim. Uradi}u to i u slu~aju ovog svedoka ukoliko ne budete korisno koristili vreme koje vam je sud dao. Vrlo sam uznemiren vama, i ukoliko i ovo unakrsno ispitivawe budete vodili na isti na~in, ono }e biti prekinuto.
815
Komentari povodom svedo~ewa dr Vojislava [e{eqa u emisiji Proces TV na Televiziji B 92

Emisija Proces TV redovno se emituje u pauzama su|ewa.
19. avgust 2005. godine
Gost predsednik Nacionalnog saveta za saradwu sa Ha{kim tribunalom, ministar Rasim Qaji}:
Voditeq: Dobro jutro, gledate Proces TV na Televiziji B92, ja sam Qubica Gojgi}. U Ha{kom tribunalu nastavqa se su|ewe Slobodanu Milo{evi}u i da odgovorimo na pitawe mnogih od vas koji su se javqali ju~e popodne, trebalo bi da se danas u sudnici Ha{kog tribunala pojavi novi svedok odbrane Vojislav [e{eq. Pre toga svoje svedo~ewe trebalo bi da zavr{i drugi kosovski Albanac koji se pojavio na su|ewu kao svedok odbrane, to je [aban Fazliju. Gost Procesa danas od 13 sati bi}e predsednik Nacionalnog saveta za saradwu sa Ha{kim tribunalom, ministar Rasim Qaji}. A {ta se trenutno de{ava u sudnici 1 Ha{kog tribunala re}i }e nam specijalni izve{ta~ B92 iz Haga, Milo{ Mili}. Milo{e, veliki broj gledalaca ju~e je zvao i pitao ko }e biti naredni svedok na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u, da li ti ima{ neku potvrdu te vesti koja se pojavila u svim medijima danas, da }e to biti Vojislav [e{eq? Izve{ta~: Naravno, oni koji su pa`qivo gledali Proces TV mogli su u prethodna dva, tri dana da ~uju upravo to, da kada se zavr{i svedo~ewe dva kosovska Albanca, {umara sa Kosova, u sudnicu }e na stolicu svedoka sesti Vojislav [e{eq. To koliko }e trajati svedo~ewe Vojislava [e{eqa bilo je predmet ju~era{weg razmatrawa me|u posmatra~ima ovde, pre svega zato {to je Milo{evi} za pripremu ovog svedoka, kako se saznaje u Sekretarijatu Ha{kog tribunala, potro{io oko 20 sati, a da je upravo toliko, dakle tih 20 sati, traìo i za ispitivawe svog nekada{weg koalicionog partnera, ali i politi~kog protivnika tokom devedesetih godina pro{loga veka. Vojislav [e{eq }e, dakle, sasvim sigurno svedo~iti cele idu}e radne nedeqe, nema dileme da }e ovo svedo~ewe u}i i u onu tamo, ~ini mi se da je to prva nedeqa u septembru, s obzirom na to da }e idu}e nedeqe jedan od tri radna dana na su|ewu Milo{evi}u biti posve}en administrativnim pitawima. Ako se uzme u obzir da onda sledi i unakrsno ispitivawe na koje, po ranijoj sudskoj odluci, tuìoci imaju pravo da potro{e oko 60 posto onog vremena koje je Milo{evi} potro{io, pa onda na dodatno ispitivawe na koje Milo{evi} ima pravo, za o~ekivati je da }e ovo sigurno potrajati barem dve radne nedeqe, a verovatno i duè. I [e{eq }e biti prvi svedok od prethodnih tridesetak svedoka, odnosno, gotovo 40 svedoka na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u, svedoka odbrane, koji }e iza}i iz dosada{wih okvira izvo|ewa dokaza Milo{evi}eve odbrane, on }e govoriti i o Bosni i o Kosovu, dok su sada{wih tridesetak svedoka govorili iskqu~ivo o Kosovu.
816
Ovde treba re}i i da u razgovoru sa Milo{evi}evim pravnim savetnikom, koji se trenutno nalazi u Hagu, Brankom Raki}em, moè se ~uti da su i Milo{evi} i wegovi pravni savetnici svesni jedne ~iwenice, a to je da je [e{eq, dakle, deo zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata, kako tuìoci nazivaju grupu od tridesetak vojnih i politi~kih funkcionera nekada{we Republike Srpske Krajine, Republike Srpske, odnosno Srbije i Jugoslavije, da su neke wegove izjave uvr{tene u dokazni materijal Tuìla{tva na izvo|ewu dokaza Tuìla{tva u prethodne tri godine na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u i to je ne{to na {ta i Milo{evi} i wegovi pravni savetnici ra~unaju. A kako }e ovo izgledati, kakva }e prava korist biti Milo{evi}eve odbrane u narednih dvadesetak sati, koliko je predvi|eno za ovo svedo~ewe, ostaje da se vidi. Vide}emo da li }e ova dvojica ha{kih optuènika tih dvadeset sati iskoristiti da zaista doprinesu Milo{evi}evoj odbrani ili }e iskoristiti ~iwenicu da }e pred o~ima javnosti mo}i da komuniciraju upravo toliko vremena. Voditeq: Hvala, Milo{e. Da sada kaèmo samo nekoliko re~enica o su|ewu Mom~ilu Kraji{niku koje je u toku. Ju~e si javio da je Kraji{nikova odbrana i Kraji{nik, da su zatraìli da bude oslobo|en svih optu`bi. To je standardna procedura na kraju izvo|ewa dokaza Tuìla{tva. Izve{ta~: Jeste, s tim {to ovde treba re}i da, prema najavi predsedavaju}eg sudije Orija da bi do kraja radne nedeqe, zna~i evo ve} danas, mogli da se ~uju stavovi Sudskog ve}a, po{to je zavr{ena prva faza ovog su|ewa. Ovo su|ewe je jedno od najzna~ajnijih u Ha{kom tribunalu, ali ono se samo prividno odvija u senci su|ewa Milo{evi}u i Kraji{nik je samo prividno u senci nekih od ha{kih optuènika koji se ovde nalaze u pritvoru. Optu`be protiv Mom~ila Kraji{nika su ozbiqne, u wegovoj optu`nici se nalaze i navodi za genocid u Bosni i Hercegovini i upravo su to i Kraji{nik i wegova odbrana i zatraìli, da se najpre ti navodi i definitivno ti navodi o optu`bama za genocid odbace. Naravno, tuìlac Tajger je, kao {to je o~ekivano, rekao da nema nikakvog razloga za to, te da je Tuìla{tvo u prethodnih godinu dana, koliko traje su|ewe Mom~ilu Kraji{niku, uspelo da dokaè sve navode optu`nice, da nema razloga da se od wih odustaje. Nas o~ekuje sudski stav po ovom pitawu, odnosno sudska sugestija po ovom pitawu. Sledi izvo|ewe dokaza odbrane na su|ewu Mom~ilu Kraji{niku. Ono {to ovde treba re}i je, da se podseti zapravo, da su|ewe Mom~ilu Kraji{niku prolazi kroz brojne faze i da su te faze govorile o problemima u kojima se ovo su|ewe nalazi, da sad ne detaqi{em previ{e. U svakom slu~aju, radi se o Kraji{nikovim problemima sa odbranom, o tome da wegov sudija pro{le godine nije reizabran u to tro~lano Sudsko ve}e i da je tako su|ewe bar teoretski do{lo u opasnost da bude ponovqeno, te je zahtev Kraji{nika za tako ne~im u tom trenutku odbijen. Imenovan je novi sudija, koji je sada deo tog su|ewa, tog Ve}|a. Su|ewe Kraji{niku, mi }emo mu se svakako posvetiti kad god budemo mogli zato {to je to jedno od najzna~ajnijih su|ewa pred Tribunalom. Voditeq: Milo{e, hvala ti na ovom ukqu~ewu. Bio je to specijalni izve{taj B92 iz Haga, Milo{ Mili}. Idemo sada u sudnicu 1 Ha{kog tribu817
nala, tamo se privodi kraju svedo~ewe kosovskog Albanca kao svedoka odbrane na su|ewu Milo{evi}u, a posle toga ~uli ste najavu da u sudnici bi trebalo da se pojavi Vojislav [e{eq. Ostanite uz B92, a u 13 sati na{ gost je predsednik Nacionalnog saveta za saradwu sa Tribunalom, ministar Rasim Qaji}. Voditeq: Gledate Proces TV, u Ha{kom tribunalu u toku je pauza na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u, gde se jutros pojavio novi svedok odbrane, lider Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eq. A biv{i predsednik Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, Slobodan Milo{evi}, sutra u Pritvorskoj jedinici [eveningen proslavqa 64. ro|endan. Posledwa ~etiri ro|endana Milo{evi} je proveo u Hagu. Ha{kom tribunalu je izru~en u junu 2001. godine, po{to su protiv wega podignute ~ak tri optu`nice koje ga terete za ratne zlo~ine u Hrvatskoj i na Kosovu i za genocid u Bosni. Kolega Petar Gaji}, u prilogu koji sledi, podse}a na biografiju Slobodana Milo{evi}a. Prilog: Pakao Drugog svetskog rata tek {to je zahvatio Srbiju kada je u gradu Poàrevcu na svet do{ao ~ovek koji }e biti kqu~na figura jednog budu}eg nemirnog doba na Balkanu. Slobodan Milo{evi} ro|en je 20. avgusta 1941. u siroma{noj porodici bliskoj komunisti~kim idejama. Wegovo detiwstvo i mladost u godinama posle rata bilo je obeleèno porodi~nim tragedijama, jer je rano ostao bez oca, a kasnije i bez majke. Mladi Milo{evi} zavr{io je gimnaziju u rodnom gradu i odlazi u Beograd na studije prava, a u isto vreme postaje ~lan Saveza komunista. Diplomirao je sa 23 godine, a nekoliko godina kasnije, na nagovor tada bliskog prijateqa Ivana Stamboli}a, prelazi u privredu. Postaje najpre zamenik, a potom i generalni direktor preduze}a Tehnogas, da bi potom bio postavqen za predsednika Udruène beogradske banke. Godine 1984. bila je godina u kojoj Milo{evi} ulazi u politi~ki ìvot. Najpre postaje sekretar Saveza komunista Beograda, da bi dve godine kasnije do{ao na ~elo republi~kog Centralnog komiteta. U tome mu je jo{ jednom pomogao Ivan Stamboli}, tada predsednik Predsedni{tva Srbije. U prole}e 1987. na Kosovu izbijaju nemiri i Milo{evi} po nalogu partijskog komiteta odlazi u ju`nu pokrajinu da umiri sukob izme|u Albanaca i Srba. Ti doga|aji iz aprila 1987. otpo~eli su wegov put ka vrhu. On zadobija toliku popularnost da nijedan drugi politi~ar dugo nije mogao da se uporedi sa wim. Bila je dovoqna samo jedna re~enica. Slodoban Milo{evi}: Ne sme niko da vas bije! Ne sme niko da bije! Milo{evi} nije gubio vreme, èleo je da stekne popularnost i da tu popularnost iskoristi i nekoliko meseci posle tog doga|aja na Kosovu prilika se ukazala. Na ~uvenoj Osmoj sednici on okre}e le|a Ivanu Stamboli}u, smewuje ga i ve} po~etkom 1989. preuzima mesto predsednika Predsedni{tva Srbije. Wegova ambicioznost po~ela je da pla{i Savez komunista u drugim republikama. Sa padom Berlinskog zida i ekonomskom krizom po~iwe prvi nacionalizam u Jugoslaviji. Nove politi~ke snage u Hrvatskoj optuùju Milo{evi}a za velikosrpsku politiku, on se prilago|ava novim
818
tendencijama, stvara Socijalisti~ku partiju Srbije, stranku ~iji je predsednik i danas. Ve} slede}e godine u Jugoslaviji izbija gra|anski rat, a me|unarodni predstavnici koje je poslala Evropska unija Milo{evi}a smatraju kqu~nim ~ovekom za razre{ewe ~itave krize. Evropa i Sjediwene Ameri~ke Dràve bile su sigurne da wegove mo}i daleko prevazilaze zvani~nu poziciju predsednika Srbije i da je on taj koji ima odlu~uju}i uticaj na lidere bosanskih i kraji{kih Srba. Ipak, rat u Bosni se nastavqa i traje ~itave tri godine, a Milo{evi} 1994. godine dolazi u sukob sa liderima bosanskih Srba, Radovanom Karayi}em i Ratkom Mladi}em nakon wihovog odbijawa Vens-Ovenovog mirovnog plana. Me|utim, tek slede}e godine, kada je pala Republika Srpska Krajina i nakon {to su Srbi pretrpeli te{ke poraze u zapadnoj Bosni, pregovori dobijaju {ansu, a {ansu dobija i Milo{evi} da se predstavi svetu u novom svetlu, sada kao mirotvorac. Gradi} Dejton u Ohaju bio je pogodan za wegovu novu ulogu. U novembru 1996. godine Milo{evi} trpi prvi poraz na doma}oj politi~koj sceni koalicija SPS-a i Jugoslovenske levice, stranke koju je u me|uvremenu formirala wegova supruga Mira Markovi} gubi lokalne izbore od opozicije koja se tada prvi put ujediwuje. Milo{evi} preko sudova poni{tava rezultate. U Beogradu, i mnogim drugim gradovima, po~iwu demonstracije koje traju 80 dana. Socijalisti prire|uju ~ak i kontramiting u Beogradu, dolazi do sukoba sa pristalicama opozicije u kojem je poginuo jedan ~ovek. Milo{evi} se i pored toga obratio svojim simpatizerima, a i oni wemu. Slobodan Milo{evi}: Najve}a nepravda je nasiqe i rat. Masa: Slobo, mi te volimo! Slobo, mi te volimo! Slobodan Milo{evi}: Volim i ja vas! Me|unarodni predstavnici ponovo dolaze u Srbiju, a Milo{evi} na kraju ipak priznaje rezultate lokalnih izbora. Po{to mu je istekao drugi mandat na mestu predsednika Srbije 1997, svoju vladavinu nastavqa sa mesta saveznog predsednika, ali isku{ewe koje mu je predstojalo bilo je mnogo ozbiqnije od svih prethodnih. Deset godina posle wegovog sudbonosnog obra}awa, na Kosovu po~iwe nova albanska pobuna; ovaj put mnogo ozbiqnija nego ikada ranije, uz me|unarodnu podr{ku. Milo{evi}ev reìm suo~io se sa optu`bama me|unarodne zajednice za progon i kr{ewe qudskih prava kosovskih Albanaca. Optu`be su sredinom 1998. prerasle u zahtev za stacionirawe NATO trupa na Kosovu, {to Milo{evi} odbija da prihvati. Slede neuspeli pregovori u Rambujeu, a zatim 24. marta 1999. po~iwe bombardovawe NATO-a. Vojska Jugoslavije nije imala na~ina da za{titi mostove, javne zgrade i kasarne. U toku bombardovawa tuìlac Ha{kog tribunala Luiz Arbur podiè optu`nicu protiv Milo{evi}a za ratne zlo~ine po~iwene na Kosovu, u Bosni i Hrvatskoj. Posle 78 dana predsednik SRJ prihvata da me|unarodne snage u|u na Kosovo. Ta pokrajina samo formalno ostaje deo Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. Bombardovawe i period neposredno posle sukoba sa NATO-om obeleìla su ubistva protivnika reìma. Novinar Slavko ]uruvija ubijen je aprila 1999, a u oktobru iste godine poku{an je atentat na lidera opozicije Vuka Dra{kovi}a, koji je pukim slu~ajem ostao ìv. Neposredno pred savezne izbore 2000. nekada{wi
819
predsednik Predsedni{tva Srbije, Ivan Stamboli} kidnapovan je i ubijen. Sve to nije spre~ilo opoziciju, koju je lider Demokratske stranke Zoran \in|i} napokon uspeo da ujedini. Slobodan Milo{evi} 24. septembra ubedqivo gubi od kandidata DOS-a Vojislava Ko{tunice, ali jo{ jednom ne priznaje rezultate izbora. Kraj wegove vladavine ipak se dogodio tamo gde je ta vladavina i po~ela na ulici. Slobodan Milo{evi}: Upravo sam dobio slu`benu informaciju da je Vojislav Ko{tunica pobedio na predsedni~kim izborima. Tu odluku je doneo organ koji po Ustavu na wu ima pravo i smatram da ona mora i da se po{tuje. @elim da zahvalim svima koji su mi ukazali poverewe i na ovim izborima za mene glasali, ali da se zahvalim i svima koji za mene nisu glasali, jer su mi sa du{e skinuli jedan veliki teret odgovornosti koji nosim ve} punih 10 godina. Posle pada sa vlasti, Milo{evi} poku{ava da izbegne izru~ewe Ha{kom tribunalu, ali ga nove vlasti uz veliko me|usobno neslagawe i pritisak me|unarodne zajednice ipak hapse u martu 2001. Izru~en je simboli~no na Vidovdan 28. juna iste godine. U svom prvom pojavqivawu pred sudijama Me|unarodnog tribunala za ratne zlo~ine on odbija da se izjasni o optu`nici. Sudija: Da li èlite da vam se optu`nica pro~ita ili ne? Slobodan Milo{evi}: To je va{ problem. Ipak, Milo{evi} je promenio mi{qewe i odlu~io da u potpunosti u~estvuje u procesu koji se protiv wega vodi, i to sam se brane}i od optu`nice koja ga izme|u ostalog tereti za genocid nad bo{wacima po~iwen u Srebrenici 1995. Trenutno iznosi svoju odbranu, a o~ekuje se da }e prvostepeni postupak biti zavr{en u prole}e slede}e godine. Voditeq: Videli ste prilog Petra Gaji}a, a o nekim najzanimqivijim detaqima iz biografije Slobodana Milo{evi}a, ha{kog optuènika, biv{eg predsednika Savezne Republike Jugoslavije koji sutra u Pritvorskoj jedinici u [eveningenu proslavqa 64. ro|endan. A ovog trenutka u sudnici 1 Ha{kog tribunala nastavqa se dana{wa rasprava na su|ewu Milo{evi}u i nastavqa se svedo~ewe novog svedoka odbrane Vojislava [e{eqa. Ostanite uz B92. Voditeq: Gledate Proces TV na Televiziji B92 pauza na su|ewu u Ha{kom tribunalu, a gost Procesa predsednik Nacionalnog saveta za saradwu sa Ha{kim tribunalom i ministar Rasim Qaji}. Dobar dan. Rasim Qaji}: Dobar dan. Voditeq: Dobro do{li na B92. Htela sam prvo da vas pitam ovo {to je aktuelno, a {to se ne odnosi na Ha{ki tribunal. Danas, naravno, mediji izve{tavaju o hap{ewu i ovoj proceduri izru~ewa dràvqanina Maroka Abdela Mayida Pu{ara koji je, kako tvrdi {panska policija, u~estvovao u postavqawu eksploziva u podzemnu èleznicu u Madridu. Kako je sada ta procedura zami{qena, da li }e zaista ona trajati mesec dana i kako vi komentari{ete ove navode u medijima da, ako je ve} cela stvar dràna u tajnosti na neki na~in, javnost nije obave{tavana 45 dana, da li je bilo neophodno na sva zvona i pred kamerama to izvesti ju~e, odnosno preksino}?
820
Rasim Qaji}: Da, prije svega treba re}i da javnost nije obave{tavana iz vrlo jednostavnog razloga. Tek pre ~etiri dana se saznalo da se radi o toj osobi i onda je bio potreban odre|eni vremenski period da se utvrdi wegov identitet i onog trenutka kada je on utvr|en i javnost je obave{tena. Na stranu to, ja isto li~no mislim da je iz politi~kih i svakih drugih razloga bilo daleko boqe da ~itavu stvar uradimo do kraja, a da ne prepustimo to medijima, iz vrlo prakti~nih razloga. Za{to bi iz bilo kojih razloga mi u~inili ne{to {to bi moglo da, eventualno, na{u zemqu ozna~i kao zemqu koja navla~i, zapravo, pa`wu me|unarodne javnosti, odnosno onog dela javnosti koja je ukqu~ena u ove teroristi~ke akcije. Ili da budem jo{ jasniji, mi moramo da budemo ukqu~eni u borbu protiv globalnog terorizma i tu nema nikakve dileme, ali mislim da je na{ interes u ovom trenutku bio da izru~imo Marokanca na na~in da predstavimo toj globalnoj borbi protiv terorizma na{u spremnost da damo maksimalni doprinos, ali nismo morali na ovakav na~in da se slikamo, da ovo predstavqamo sad kao na{ ogroman uspeh, iz prostog razloga da ne navu~emo bes onih koji izvode ovakve akcije. Ja ne mislim da je Srbija i Crna Gora ne{to posebno ugroèna zbog pretwi Al kaide. Prvo, mi nismo muslimanska zemqa, iako su glavne mete muslimanske zemqe, one sa prozapadnim reìmima. Drugo, mi nismo zemqa koja je ukqu~ena na bilo koji na~in u ira~ku, avganistansku ili neku drugu akciju, prema tome, ja ne verujem da smo mi na bilo koji na~in sa te pozicije interesantni, ali ipak mislim da je ovo boqe bilo dràti u tajnosti. [to se procedure ti~e, zna~i, ja sam obavestio {panske vlasti diplomatskim putem da podnesu molbu za izru~ewe koja je predvi|ena ina~e Evropskom konvencijom o ekstradiciji, to je isto u~inio i na{ Interpol. Mi o~ekujemo zahtev, odnosno molbu za izru~ewe sa kompletnom dokumentacijom vezanom za ovaj slu~aj. Nadle`ni okru`ni sud u Beogradu }e na osnovu toga doneti odluku, on ima pravo àlbe, nakon {to presuda postane pravosna`na, to re{ewe dolazi do mene i na kraju ja potpisujem kona~nu odluku, odnosno re{ewe o wegovoj ekstradiciji. Voditeq: Imate mnogo posla ovoga leta, jer su i ove ekstradicije u va{em resoru. Sad da porazgovaramo o slu~aju Mom~ila Mandi}a. Izru~en je Bosni i Hercegovini po optu`nici koja tamo postoji i kaù danas podgori~ke Vijesti na osnovu protokola o saradwi Srbije i Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Interesuje me da li se tu pita Dràvna zajednica ili je to stvar koja je zaista samo u nadle`nosti Crne Gore? Rasim Qaji}: Moram da kaèm da su poslovi ekstradicije u iskqu~ivoj nadle`nosti Dràvne zajednice, odnosno Ministarstva za qudska i mawinska prava, i mi smo do sada izvanredno sara|ivali sa predstavnicima razli~itih ministarstava, pre svega Ministarstva pravde, Ministarstva unutra{wih poslova i nadle`nim sudovima u Podgorici i nismo imali nijedan slu~aj koji bi doveo u pitawe na{u nadle`nost u tom segmentu. Ovo je prvi put da se de{ava da smo mi zaobi|eni u ~istom poslu ekstradicije koja je, opet kaèm, nadle`nost Ministarstva za qudska i mawinska prava i
821
mislim da je odluka prije politi~ki nego pravno motivisana i traìti pravne razloge i argumente za ovo naprosto je nemogu}e, potpuno je deplasirano. Protokol ne moè biti osnov za ovo, zna se {ta su me|unarodni ugovori, zna se {ta su protokoli i memorandumi o saradwi, tako da to ne moè da bude pravni osnov za ovakav akt. Za{to je to u~iweno ja zaista ne bih da spekuli{em, ali tvrdim da je odluka prije politi~ki nego pravno motivisana. Ministarstvo je u ovom poslu zaobi|eno. Ovo {to ja znam jeste da je on 1992. ili 1993. godine dobio dràvqanstvo u Crnoj Gori, ta~nije u Herceg Novom, da je za vreme akcije Sabqa, zapravo 2003. godine, Bosna i Hercegovina raspisala me|unarodnu poternicu za wim. Da je u toku akcije Sabqa traèno da on bude isporu~en Bosni i Hercegovini po toj optu`nici. Da smo mi obavestili nadle`ne organe Bosne i Hercegovine da mi ne moèmo izru~ivati na{e dràvqane i da posle toga nismo imali nikakvu drugu komunikaciju povodom ovog slu~aja sa Bosnom i Hercegovinom. Znam da smo tada traìli da se on krivi~no goni u na{oj zemqi, nismo dobili pozitivan odgovor od Bosne i Hercegovine i, kao {to sam rekao, posle je prestala bilo kakva komunikacija na tu temu Mom~ila Mandi}a. Voditeq: I tre}i u nizu, Milan Luki}, kaù jedan od pet najtraènijih ha{kih optuènika uhap{en u Bueons Airesu i sva je prilika da }e oti}i pravo u Hag, a odatle, ako bude uop{te igde i{ao, bi}e preba~en u Sarajevo. Pretpostavqam da Dràvna zajednica prihvata takvo stawe stvari s obzirom na postoje}u ha{ku optu`nicu, bez obzira {to je Luki} i ovde osu|en na 20 godina za otmicu? Rasim Qaji}: Da, on je osu|en, ali presuda nije pravosna`na i mi ga traìmo radi dovr{ewa krivi~nog postupka koji se vodi u na{oj zemqi. To je osnov koji koristimo da uputimo molbu za wegovo izru~ewe iako on nije dràvqanin Srbije i Crne Gore. Nas zakon obavezuje da to u~inimo i ja }u odmah posle ove emisije, evo predao sam dokumentaciju i o~ekujem da }e ona biti prevedena na {panski jezik {to je jedan, tako|e, od uslova da uputimo molbu argentinskim vlastima i {to se nas ti~e mi }emo na{ deo posla odraditi, ali sam vi{e puta govorio da ne o~ekujemo da }e odluka biti pozitivna da on bude izru~en Srbiji i Crnoj Gori. Tako|e, moram da primetim da postoji velika nepoznanica u samoj Argentini, oni se prvi put suo~avaju sa ovakim predmetom. Ju~e su zvali i traìli da mi napi{emo u na{em zahtevu da Ha{ki tribunal ima primat u odnosu na na{e pravosu|e. Ja kaèm: Pa kakva smo onda mi dràva da sami to napi{emo, to nije, prvo, praksa, a drugo, u Statutu Ha{kog tribunala stoji da Tribunal ima primat u odnosu na nacionalna zakonodavstva. Wihov argument je bio: Pa mi bi hteli da {to pre ovo ubrzamo. Ina~e, ako to ne stoji ni u jednom od dva zahteva Tribunala ni u na{em zahtevu, da procedura moè da traje nekoliko meseci. To je prosto neverovatno. Tako da, mi }emo sa na{e strane uraditi ono {to je do nas i o~ekujem da ta odluka bude doneta. Ne mogu da predvidim rok kada }e se to dogoditi imaju}i u vidu upravo ovo dosada{we iskustvo sa Argentinom i wihovo nesnalaèwe povodom ovog konkretnog slu~aja. Ja se nadam da ne}e trajati beskona~no dugo, zato {to ta procedura moè da bude zavr{ena za jedan do dva meseca.
822
Voditeq: E sad, to je zanimqivo. Ta situacija sa Luki}em. U vi{e navrata glavni tuìlac Ha{kog tribunala, portparol Tuìla{tva, isti~u: Mladi} u Srbiji, Karayi} Republika Srpska, Crna Gora, mewa prebivali{te, svi ostali osim Vlastimira \or|evi}a i jo{ eventualno jednog do dvojice ha{kih optuènika koji se nalaze u Rusiji, nalaze se u Srbiji. Onda dolazi situacija sa Luki}em gde se ispostavqa da se, eto, on pronalazi u Buenos Airesu. Rasim Qaji}: U periodu velikog nepoverewa u odnosima Tribunala i na{ih vlasti svi na{i argumenti su padali u vodu. âk i onda kada smo sa stopostotnom sigurno{}u tvrdili za neke optuènike da se ne nalaze na teritoriji Srbije i Crne Gore, kao {to smo tada tvrdili recimo za Dragana Zelenovi}a, za Vlastimira \or|evi}a mawe vi{e i oni su znali da je u Rusiji. Tvrdili smo i za Dragana Zelenovi}a da se nalazi u Rusiji, nije nam se verovalo. Na kraju sam Tribunal utvrdi da je on u Rusiji. Tvrdili smo za tre}eg optuènog sa spiska da nije u Srbiji i Crnoj Gori i da postoje realne, zapravo, indicije, da budem jo{ precizniji, da se nalazi u nekoj latinoameri~koj zemqi. Voditeq: Vi mislite na Luki}a? Rasim Qaji}: Da, na Luki}a. Voditeq: A vi ste imali saznawa ranije gde se on nalazi? Rasim Qaji}: To su... Pa ne mogu da govorim sada o detaqima, ali neka saznawa su govorila da se nalazi u jednoj od latinoameri~kih zemaqa. I to je tih devet meseci koje sam ja spomenuo nakon hap{ewa. U tom periodu se do{lo do nekih saznawa da se on nalazi u nekoj od tih zemaqa, ali se nije znalo ta~no gde. I na kraju se ispostavilo da je u Argentini. Ju~e me predstavnici me|unarodne zajednice pitaju za Mladi}a, da li ima {ta novo. Ja kaèm... Voditeq: [ta ste rekli? Rasim Qaji}: Pa, kaèm da nemam nikakvih novih saznawa osim onih koje sam ve} u vi{e navrata saop{tio. Imamo dnevnu, gotovo, komunikaciju tim povodom. A znate {ta je bio odgovor? Pa vi nalazite Luki}a u Argentini, hapsite najtraènijeg teroristu ovde u Beogradu, a ne moète da uhapsite Mladi}a. Tako da ovo {to smo sada sasvim pozitivno uradili u jednom i drugom slu~aju, ispa{}e ponovo kao argument da mi ne ~inimo ni{ta u slu~aju Ratka Mladi}a. Voditeq: Ja moram da vam kaèm da mene ne ~udi {to oni tako kaù, dovoqno je samo da ~itaju doma}u {tampu, pa da mogu da u woj prona|u izjave biv{ih {efova MUP-a, Dràvne bezbednosti, koji kaù jeste, krio se, pa sad licitirawe do 2001, do 2002, do 2003. Dakle, krije se i danas, {titi ga vojska, {titi ga deo vlasti, {titi ga jedan broj politi~kih stranaka na vlasti, dakle, ima osnova verovatno, ima osnova sigurno za{to vam postavqaju takva pitawa. Dakle, {ta vi nama sad tvrdite, da Mladi} nije u Srbiji ili da on ne moè da bude uhap{en? Rasim Qaji}: Ja nijednog trenutka nisam tvrdio da je on u Srbiji ni da nije u Srbiji. Zna~i, re}i sa stopostotnom sigurno{}u da Mladi} nije u Sr823
biji naprosto je neodgovorno. Zna~i, ja ne znam da li je on u Srbiji, ali vrlo odgovorno tvrdim da na onim mestima na kojima smo ga mi traìli nije ostavio nikakav trag koji bi ukazivao da se on u bilo kom periodu tu nalazio. Zna~i, svi znaju da je Mladi} do 2002. godine bio u Srbiji. Svi znaju. I tada kada smo mogli da ga hapsimo nismo smeli. Voditeq: Za{to? Rasim Qaji}: Pa nismo smeli, bila je realna opasnost da do|e do sukoba vojske i policije, on je tada bio dobro ~uvan od strane odre|enih pripadnika Vojske Jugoslavije, da li aktivnih ili pasivnih, ja ne znam, nisam se tada bavio Hagom, ali su svi znali da je Mladi} u Beogradu, znali su gde se nalazi, znali su da je on dobro ~uvan. To je bio jedan razlog. I drugi je politi~ki razlog, ja mislim, to je moja impresija, da je tada{wa vlast smatrala da }e pritisak me|unarodne zajednice popustiti nakon izru~ewa Milo{evi}a i da bi hap{ewe Mladi}a u kratkom vremenskom periodu moglo da politi~ki ugrozi tu krhku koaliciju koja je tek do{la na vlast i ra~unalo se da }emo imati odre|eni vremenski period predaje. To su dva razloga zbog kojih Mladi} tada nije hap{en. Sada, kada bi hteli Mladi}a da uhapsimo mi ne moèmo, jer ne znamo gde je. Zna~i, ja ne kaèm da on nije u Srbiji. Ne znam gde je, ali znam da se nikada ozbiqnije nije radilo na ovom slu~aju kao {to se sada radi i to odgovorno tvrdim i odgovorno tvrdim da postoji politi~ka voqa da on bude uhap{en i izru~en Tribunalu. Voditeq: Da li postoji bilo {ta {to ukazuje da se i on krije u nekoj drugoj zemqi kao {to ste imali ove naznake za Milana Luki}a? Rasim Qaji}: Ne, ne. Voditeq: Hvala {to ste bili gost Proces TV-a. Bio je ovo ministar Rasim Qaji}, predsednik Nacionalnog saveta za saradwu sa Ha{kim tribunalom. A u Ha{kom tribunalu, u sudnici, 1 trebalo bi da se nastavi su|ewe Slobodanu Milo{evi}u, dana{wa rasprava koju je obeleìlo pojavqivawe novog svedoka odbrane, tako|e ha{kog optuènika, Vojislava [e{eqa. Ostanite uz B92. Voditeq: Gledate Proces TV na televiziji B92. Bilo je ovo svedo~ewe, po~etak svedo~ewa Vojislava [e{eqa na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u. A lider Srpske radikalne stranke, ha{ki optuènik, optuèn za ratne zlo~ine u Hrvatskoj, Bosni i u Vojvodini govorio je da je Srpska radikalna stranka bila jedina stranka koja je imala koncept i viziju stvarawa Velike Srbije. Za Socijalisti~ku partiju Srbije i Slobodana Milo{evi}a [e{eq je rekao da se zalagala, kao i srpske stranke iz Krajine i Republike Srpske, da su se zalagali za o~uvawe Jugoslavije, odnosno za savez srpskih dràva kada je bilo jasno da Jugoslavija ne}e opstati. Veliki deo svedo~ewa, ~itavih pola sata na po~etku svog nastupa u Ha{kom tribunalu. [e{eq je posvetio li~noj biografiji i rekao je da je u 17. godini primqen u Savez komunista po{to se istakao na radnoj akciji Bawaluka. Rekao je, tako|e, da je vrlo brzo shvatio da je politika bila wegova sudbina i da je uvek bio pobuwenik. A govore}i o ratu na Kosovu, [e{eq je rekao da su vlasti u~inile sve da izbegnu rat, ali da se to nije moglo i da su zapadne sile, s druge strane, sve vreme pripremale za rat kosovske Albance.
824
Su|ewe Slobodanu Milo{evi}u nastavqa se u utorak, kada se nastavqa i svedo~ewe Vojislava [e{eqa, a Proces TV nastavqa se ve} od ponedeqka. U ponedeqak }ete mo}i da vidite deo rasprave sa su|ewa Mom~ilu Kraji{niku, onaj deo rasprave na kome je odbrana Mom~ila Kraji{nika posle zavr{etka dokaznog postupka Tuìla{tva zatraìla da Kraji{nik bude oslobo|en svih optu`bi, ukqu~uju}i i one za genocid u Bosni. Vidimo se, dakle, u ponedeqak u 9, 30. To bi bilo sve za danas, dovi|ewa i prijatno. 22. avgust 2005. godine
Gost emisije Aleksandra Milenov, predstavnik kancelarije Ha{kog tribunala u Beogradu:

Voditeq: Dobro jutro, ovo je Proces TV, ja sam Qubica Gojgi}, nastavqamo sa pra}ewem su|ewa u Ha{kom tribunalu. Tamo danas nema su|ewa koje pratimo od po~etka, su|ewa Slobodanu Milo{evi}u, ali }emo se baviti nekim drugim procesima, su|ewem Mom~ilu Kraji{niku, gde se zavr{ila jedna faza, faza izvo|ewa dokaza Tuìla{tva posle koje je odbrana zatraìla da Kraji{nik bude oslobo|en svih optu`bi. Podse}am, Mom~ilo Kraji{nik najvi{i je biv{i funkcioner Republike Srpske koji se nalazi u Ha{kom tribunalu i tereti se za ratne zlo~ine po~iwene nad muslimanima i Hrvatima, ukqu~uju}i i genocid. U drugom delu programa gleda}ete kako je protekla ta rasprava na kojoj je odbrana traìla da, zbog toga {to Tuìla{tvo nije ubedqivo, po wihovom mi{qewu, izvelo dokaze protiv Kraji{nika, da optuèni bude oslobo|en svih optu`bi. Sudsko ve}e je u roku od samo nekoliko dana razmatralo ovaj zahtev i odbacilo ga, a vi }ete videti u nastavku kako je izgledalo to obrazloèwe. No, emisiju po~iwemo pregledom najva`nijih vesti iz zemqe i sveta, a potom }ete videti film koji govori o tome {ta se od maja do jula 1992. godine doga|alo u Zvorniku. Tamo su po~iweni na vi{e lokacija ratni zlo~ini, ubistva, deportacije, pqa~ke muslimana po optu`nici koju je podiglo Tuìla{tvo za ratne zlo~ine, ovda{we tuìla{tvo za ratne zlo~ine, a na osnovu dokumentacije koja je stigla iz Ha{kog tribunala. Na teritoriji op{tine Zvornik u nekoliko sela ubijeno je najmawe 22 qudi, 1822 civila proterana su iz Bosne. Ne}ete verovati, ~ak je u Ma|arskoj zabeleèna pqa~ka, uni{tavawe wihove imovine, a za sve to Tuìla{tvo podigne optu`nicu protiv sedmorice, neki od wih bili su pripadnici paravojne formacije @ute ose. O @utim osama film u 10 sati i o doga|ajima u Zvorniku iz 1992. godine. A sada pregled najva`nijih vesti dana. Voditeq: Gledate Proces TV, u nastavku emisije, kao {to je najavqeno, mo}i }ete da se podsetite, da pogledate kako u Hagu te~e proces, su|ewe Mom~ilu Kraji{niku. Mom~ilo Kraji{nik, biv{i predsednik Skup{tine Republike Srpske, najvi{i biv{i funkcioner iz Republike Srpske koji se nalazi trenutno u Ha{kom tribunalu optuèn je za najteè zlo~ine ukqu~uju}i i genocid u Bosni. Ovo su|ewe od po~etka odvija se u senci, kao i sva druga su|ewa, u senci su|ewa Slobodanu Milo{evi}u, a u ovom trenutku stiglo se otprilike do polovine. Naime, odlukom Sudskog ve}a Tuìla825
{tvu je naloèno da do kraja ovog meseca, odnosno do po~etka septembra zavr{i sa izvo|ewem svih dokaza koje ima protiv Kraji{nika. I sad je usledilo ne{to {to se obi~no doga|a, to da Tuìla{tvo zavr{ava svoj dokazni postupak. Odbrana moè da iskoristi priliku i da zatraì da optuèni bude oslobo|en svih optu`bi i to je u~inila Kraji{nikova odbrana smatraju}i da navodi iz optu`nice nisu dovoqno, nisu dovoqno dobro utemeqeni. Sudsko ve}e veoma brzo je odbacilo ovakve navode odbrane i Kraji{nik, kao {to se i o~ekivalo, ne}e biti oslobo|en nijedne ta~ke optu`nice. Su|ewe }e se nastaviti, a ono {to }emo gledati u narednim mesecima bi}e izvo|ewe dokaza odbrane, Kraji{nikove odbrane, pa i samog Kraji{nika, jer pre par meseci Kraji{nik se izborio za pravo da u nekim trenucima, kao i Slobodan Milo{evi}, sam ispituje svedoke, kako Tuìla{tva, tako i sopstvene. Sudsko ve}e uvaìlo je ovaj zahtev Kraji{nika, po{to se on vi{e puta àlio da nema dobru komunikaciju britanskim braniocem Nikolasom Stjuartom, koji je preuzeo ovaj slu~aj pre ne{to vi{e od godinu dana. Ovo je, ina~e, su|ewe koje je i sa tehni~ke strane veoma te{ko i bilo je vi{e problema, dva puta su se mewali advokati, prvi put je bio ameri~kosrpski tim koji je napustio proces pre nego {to je su|ewe po~elo. Potom su su|ewe preuzeli Britanac Nikolas Stjuart i Australijanka Krisa Lukas. Ona se u me|uvremenu povukla iz procesa i Kraji{nik se konstantno àli da wegovu pripremu za odbranu pred Ha{kim tribunalom u mnogome oteàva takva situacija. U me|uvremenu, promenilo se delimi~no i Sudsko ve}e, jedan sudija je iza{ao iz Sudskog ve}a, ali je proces nastavqen posle kra}e pauze. Pogledajte sada kako je izgledala ta rasprava na kojoj je odbrana Mom~ila Kraji{nika zatraìla da on bude oslobo|en svih navoda optu`nice. Pre nego {to pogledate taj snimak, samo da vam najavim da }emo oko 13 sati ovde imati gosta, to }e biti Aleksandra Milenov iz kancelarije Ha{kog tribunala u Beogradu, i ~u}emo kako sada izgleda saradwa Ha{kog tribunala i Srbije i Crne Gore i posebno podizawa ove optu`nice protiv po~inilaca ratnih zlo~ina u Zvorniku u maju i junu 1992. godine. Pita}emo gospo|u Milenov, da li Ha{ki tribunal namerava da neke predmete, predmete u fazi istrage, ustupi doma}em pravosu|u. Ostanite uz B92. Voditeq: Gledate Proces TV na Televiziji B92, a gost Procesa danas, Aleksandra Milenov iz kancelarije Ha{kog tribunala za Srbiju i Crnu Goru. Dobar dan i dobrodo{li na B92. Aleksandra Milenov: Hvala vam. Voditeq: Zavr{ilo se leto {to se Ha{kog tribunala ti~e, pro{le nedeqe po~eli su procesi, ali je ovo leto bilo dosta zanimqivo i puno doga|aja vezanih za Ha{ki tribunal. Jedan od zna~ajnih doga|aja je pronalazak i hap{ewe Milana Luki}a u Buenos Airesu. Kada se tu pri~a razvija, jedno od pitawa je kome }e biti izru~en Milan Luki}, da li vlastima u Beogradu, s obzirom da je dràvqanin Srbije i Crne Gore, ili Ha{kom tribunalu gde je optuèn za zlo~ine, ratne zlo~ine u Vi{egradu, ili }e mo`da i}i direktno u Sarajevo koje se navodi kao jedna od mogu}nosti gde bi, zapravo, Luki}u trebalo da bude i su|eno. [to se Ha{kog tribunala ti~e, da li ostaje ono da Tribunal smatra da on treba da se na|e {to pre, i to u Hagu?
826
Aleksandra Milenov: Svakako. Mislim da qudi uop{te znaju da {to se ti~e krivi~nih postupaka gdje je negde optuèno isto lice pred Tribunalom i pred drugim zemqama, da Tribunal ima prednost. Tako da Tribunal o~ekuje, naravno, narednih dana da se sve formalnosti razre{e i da }e Milan Luki} biti preba~en u Tribunal da po~ne da odgovara, odnosno da po~ne proces wegovog odgovarawa na vrlo te{ke optu`be. Voditeq: Kako sada ide ta komunikacija? Da li je Tribunal u direktnoj vezi sa vlastima u Argentini ili se kao posrednik koriste vlasti u Srbiji i Crnoj Gori? Aleksandra Milenov: Ne, naravno da Tribunal ima direktne veze sa nadle`nim organima u Argentini i radimo sa wim da se razre{e ta tehni~ka i neka formalna pitawa da bi onda Milan Luki} bio preba~en u Tribunal u Hagu. Tu bih samo podsetila gledaoce da je on optuèn zajedno sa Sredojem Luki}em, koji je jo{ uvek u bekstvu, sad je ve} sedma godina kako ja mislim da je on u bekstvu. Optu`nica je podignuta u oktobru 1998. godine, i sa Mitrom Vasiqevi}em koji je ve} osu|en za neka od dela za koja su oni optuèni, ali ne za sve, ali jedno od dela za koja su optuèni Milan i Sredoje Luki} su takva da su oni ukrcali jedno 65 civila bosanskih muslimana u jednu ku}u u Pionirskoj ulici u Vi{egradu, da su zapalili tu ku}u, naravno, prvo zabarikadirali izlaze i da sve osobe koje su poku{ale da iza|u kroz prozore su pucali na wih. I postoji jo{ jedan sli~an incident, a u tome su ubijeni i ène i deca, ukqu~uju}i sedamnaestoro dece koji su bili mla|i od 14 godina. Voditeq: Sad znate {ta me zanima, kada su se posledwi put predsednik Ha{kog tribunala i glavni tuìlac obra}ali Savetu bezbednosti i u govoru gospodina Merona, naro~ito u govoru gospo|e Del Ponte, navodi se da se preostali ha{ki optuènici kriju, na primer Ratko Mladi} veruje se da je u Srbiji, Karayi} Republika Srpska, Crna Gora ili Srbija. Postoji par optuènika za koje se tvrdi, svega nekoliko, da se kriju u Rusiji, ali Argentina nije pomiwana kao mogu}a destinacija ha{kih optuènika. Ova ~iwenica da je jedan optuènik prona|en u Argentini, da li ipak otvara neke nove aspekte pri~e, da li postoje mo`da i neke druge lokacije gde bi se qudi prona{li ako bi se pa`wa Ha{kog tribunala usmperila i na neke druge zemqe, a ne samo na Srbiju, odnosno Republiku Srpsku, ili eventualno Hrvatsku, kada je pitawe oko toga? Aleksandra Milenov: Tu ja sad ne mogu mnogo nekih detaqa da vam dam, ali jo{ uvek postoji devet begunaca protiv kojih je Tribunal podigao optu`nicu. Veruje se da neki broj wih, zna~i ne svi, neki broj su obaveza nadle`nih organa Srbije i Crne Gore, drugi Bosne i Hercegovine, a drugi nekih drugih zemaqa, ali to su sad informacije koje se ~esto i mewaju, tako u bilo kom datom trenutku moè biti da je vi{e optuènika sa jedne strane granice, nego sa druge. Voditeq: To vas pitam ne zbog toga {to sada mislim da treba da bude smawen pritisak na vlasti u zemqama biv{e Jugoslavije, nego prosto, o~igledno je da postoje neke druge zemqe koje se ponavqaju kao potencijala uto827
~i{ta, a ne znam koju vrstu pritiska Ha{ki tribunal moè da na wih izvr{i. Dosta se pri~a o Rusiji, ali imam utisak da niko ne sme zvani~no da se obrati vlastima u Moskvi po tom pitawu. Aleksandra Milenov: Pa, ja mislim da je glavni tuìlac ~ak i spomenula, kada je ona govorila posledwi put Savetu bezbednosti, da ona jeste bila u kontaktu sa nadle`nim organima Rusije i da je ona dobila odgovor od wih da se oni staraju oko toga, da provere te informacije. Sad daqe ja ne mogu da komentari{em, ali tu ja mislim da je mo`da bitno spomenuti da je obaveza da se optuènici prebace u nadle`nost Tribunala podjednaka za sve zemqe, zna~i to nije samo obaveza Srbije i Crne Gore ili obaveza nekih drugih zemaqa sa biv{e teritorije SFRJ, nego to vaì i za sve druge zemqe koje su ~lanovi Ujediwenih nacija. Voditeq: Kada govorimo o saradwi Srbije i Crne Gore sa Ha{kim tribunalom, ju~e smo imali vest da su diplomate u Briselu preneli vlastima u Srbiji i Crnoj Gori, skrenuli pa`wu, da od usvajawa pozitivne studije o izvodqivosti nije bilo novih transvera optuènih za ratne zlo~ine u Ha{ki tribunal. Vlastima u Beogradu preneto je jo{ jednom da se ne moè ra~unati na napredak ka Evropskoj uniji dok se i ta obaveza u potpunosti ne izvr{i. Kako vi ocewujete sada saradwu Beograda sa Ha{kim tribunalom? Imali smo zaista taj pomak, 14 optuènika oti{lo je u Ha{ki tribunal, veliki broj dokumenata predat Tuìla{tvu i sudu i kako se sada, konstatacija predsednika i glavnog tuìoca da postoje pomaci u saradwi. Kako ocewujete sada saradwu? Aleksandra Milenov: Naàlost, kako ste i rekli, u su{tini nije bilo nikakvog pomaka od 25. aprila, kada je bio taj posledwi rok neki {to se ti~e napredaka ka Evropskoj uniji. Mene bi razo~aralo stvarno da jedino takvi rokovi mogu da uti~u na neku pozitivnu saradwu i ja se iskreno nadam da }emo videti jo{ begunaca u Hagu u Tribunalu i da pritisak uop{te ne bude potreban za to. Da vlasti u Srbiji i Crnoj Gori shvate da je u wihovom interesu, ne samo zbog pridruìvawa nekim me|unarodnim institucijama, nego da bi zadovoqili pravdu, da bi dali neku satisfakciju `rtvama koje ne ~ekaju sada danima ili mesecima na pravdu, nego ve} godinama, ~ak sad ve} i 13, 14 godina. Voditeq: Sada kada se govori o Ha{kom tribunalu, govori se o jednoj novoj fazi rada suda, sve optu`nice Ha{kog suda su podignute, ali sada je usledila ona faza kada ha{ko Tuìla{tvo veliku dokumentaciju poluzavr{ene, gotovo zavr{ene istrage i dokumente i dokaze iz tih istraga predaje doma}im pravosu|ima o~ekuju}i da doma}a pravosu|a nastave posao, da podignu optu`nice i da sude optuènima za ratne zlo~ine. Ovda{we tuìla{tvo podiglo je nedavno prvu optu`nicu na osnovu dokumenata koji su dobijeni iz istrage Ha{kog tribunala. Sedmorica su optuèna za ratni zlo~in po~iwen u Zvorniku 1992. godine u maju, junu i julu, ubistva najmawe 22 qudi, proterano 1.822 civila, ~ak do Ma|arske, pqa~ka, maltretirawe pritvorenih, uni{tavawe wihove imovine. Za ovu optu`nicu, kako su nam rekli u Tuìla{tvu, dobili su, za podizawe optu`nice stigle su pohvale iz
828
Ha{kog tribunala i zadovoqstvo tom vrstom saradwe. Sad mislim da je korisno da vi mo`da malo objasnite kada se ti predmeti, a predmeti su, da naglasim, u fazi istrage, ustupe doma}em pravosu|u, da li postoji obaveza da se po wima postupa, ili je to stvar procene, samo stvar procene doma}ih sudova i tuìla{tava? Aleksandra Milenov: Pa to je sad pitawe u su{tini saradwe izme|u tih kancelarija i drago mi je isto da vidim da postoji saradwa Tuìla{tva u Hrvatskoj i u Bosni i Tuìla{tva ovde u Crnoj Gori, zato {to to jeste jedan regionalni projekat. Naravno, nadle`ni organi ovde, odnosno Tuìla{tvo i istra`ni sudija imaju obavezu prema wihovom zakonu da oni provere te informacije i dokazne materijale koji dolaze, da li sada iz Haga ili iz drugih zemaqa i da oni sakupe jo{ dodatne, za koje oni smatraju da je potrebno, da bi oni podigli pravosna`nu optu`nicu po ovom zakonu. Mislim da je bitno to {to oni trebaju da rade, jer wihov ciq jeste da budu `rtve zadovoqne prvo i pre svega. I Tribunal svakako pozdravqa ovu optu`nicu i ja se isto li~no nadam da }e biti jo{ mnogih, po{to krivi~nih dela, naàlost, ima stra{no puno. Jo{ bih dodala, {to se ti~e Zvornika, da ova optu`nica u su{tini je jo{ jedan deo {to se ti~e istraìvawa u Zvorniku. Tribunal je podigao optu`nice {to se ti~e krivi~nih dela koja su tamo po~iwena i Radovan Karayi} i Ratko Mladi}, koji su jo{ uvek u bekstvu, ve} deset godina, i Mom~ilo Kraji{nik su tako|e optuèni za krivi~na dela u Zvorniku koja ukqu~uju ubistva i ubistva koja su se desila u nekoliko logora, ukqu~uju}i ubistva nekih 160 bosanskih muslimana i Hrvata u Tehni~koj {koli u Karakaju i 190 koji su ubijeni u Gerinoj klaonici i jo{ 30 koji su ubijeni u êlopeku, Dom kulture i to sve u julu mesecu 1992. godine. Voditeq: Dakle, ovi slu~ajevi za Zvornik deo su tog jednog ve}eg predmeta Zvornik? Aleksandra Milenov: Pa, da, naàlost deo su krivi~na dela koja su se desila u Zvorniku, jedan veliki deo u junu 1992. godine, a i posle isto. Voditeq: Danas, ju~e zapravo, obeleèna je trinaestogodi{wica tako|e jednog zlo~ina kojim se bavio Ha{ki tribunal. Ubistvo vi{e od 200 muslimana na planini Vla{i} kod mesta koje se zove Kori}anske stjene, prema navodima ha{ke optu`nice protiv Darka Mr|e koji je optuèn za ovaj zlo~in kao komandant Specijalne jedinice policije Republike Srpske i potom osu|en na 17 godina zatvora. Dakle, 21. avgusta 1992. godine krenula je grupa zatvorenika iz logora Keraterm, Omarska i Trnopoqe, krenuli su u navodnu razmenu, trebalo je da budu preba~eni u Travnik. Konvoj autobusa je zaustavqen na planini Vla{i} na mestu Kori}anske stijene, gde su Darko Mr|a i policajci Specijalne jedinice policije iz tog konvoja odvojili oko 200 mu{karaca. Oni su streqani i ba~eni niz liticu, to imate priliku da vidite sada na na{em ekranu, kako izgleda ta lokacija i, dakle, na tom mestu, tada u avgustu 1992. stradalo je vi{e od 200 qudi. Darko Mr|a, kada je preba~en 2002. godine u Ha{ki tribunal, najpre je govorio da nije kriv ni po jednoj ta~ki optu`nice, da bi posle priznao krivicu i posle priznawa krivice osu|en je na 17 godina zatvora. Ovo su snimci sa jednog od ranijih obeleàvawa godi{wice ovog zlo~ina.
829
Nekako sada ulazimo u period obeleàvawa godi{wica zlo~ina. Po~elo je sa obeleàvawem godi{wice masakra, genocida u Srebrenici, potom Oluja, evo sada zlo~in na planini Vla{i}. Ono {to je zanimqivo, va`no, mo`da vi{e va`no nego zanimqivo, jeste da se mnogi optuèni za navedene zlo~ine danas nalaze na slobodi. Ne za ovaj konkretno, ali za mnoge druge zlo~ine od kako su podignute optu`nice u Tribunalu. Aleksandra Milenov: Da, naàlost, jeste neki period tu`nih godi{wica, ima ih, naàlost, mnogo. Mislim da je va`no govoriti o tim zlo~inima, obeleàvati nekako te godi{wice. Naravno, zato {to oni koji su po~inili imaju svoje ime i prezime i treba nadle`ni organi da rade da se oni prona|u i da se oni privedu pred sud, ali godi{wice su i za jednu drugu svrhu, a to je da se da `rtvama wihovo ime i prezime. Mene stra{no razo~ara da, kada se ti~e `rtava, odnosno i naro~ito srpskih `rtava, da se govori tako o nekom nebuloznom kolektivitetu, da se govori a {ta su oni nama, a {ta su srpskim `rtvama, ali oni ne znaju da imenuju nijednu srpsku `rtvu. Recimo, ne znam, Marija Grubor, koja je devedesetosmogodi{wa starica koja je bila ìva spaqena u svom selu u avgustu 1995. godine. To je, ja mislim, svrha i va`nost ovih godi{wica i zbog toga ja mislim da je va`no govoriti sad o ovom masakru na Kori}anskim stjenama. Tu, ja mislim, da je posebno dirqivo svedo~anstvo jednog od preìvelih koji se zove Mukawovi}, koji je bio jedan od tih civila koji je odveden u tim konvojima ka tim stjenama i ~ovek sad u svojim svedo~anstvima kaè da se ne se}a da li je bio gurnut ili da li je on sko~io, ali glavno je to da je on pre nego {to je bio, pre nego {to su pucali na wega on je sko~io i shvatio da nije bio povre|en i pokrio se sa jednim le{em i onda je ~uo kako ubice kaù da se neko tamo mrda i onda su otvorili vatru i kaè u svom svedo~anstvu da taj ~ovek, ~ije on ime jo{ uvek do dan danas ne zna, je spasio wegov ìvot. Ja mislim eto, wegova pri~a i pri~a tog ~oveka koji je spasio wegov ìvot su vrlo va`ni da javnost zna. Voditeq: I na kraju razgovora, ako govorimo o godi{wicama, uskoro }e biti obeleèna jedna sasvim druga~ija, 60 godina osnivawa Ujediwenih nacija. Ha{ki tribunal je zna~ajan segment Ujediwenih nacija, sud koji su osnovale Ujediwene nacije kao i onaj u Ruandi, sud pred kojim se sudi po~iniocima najteìh ratnih zlo~ina. Kada je re~ o tom odnosu, Wujork sedi{te Ujediwenih nacija i Ha{ki tribunal, tu se povremeno mogu na}i pisawa u medijima da taj odnos nije tako, nije uvek sasvim dobar. Moè se pro~itati da nema vi{e razumevawa za tako dugo postojawe i trajawe Ha{kog tribunala koji je osnovan kao ad hok sud, da su smawene finansije i da postoji barem me|u nekim ~lanicama Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija, postoji ta stalna poruka Hagu zavr{ite {to pre svoj rad. Aleksandra Milenov: Mislim da je ta~no... Voditeq: Da li ste vi zadovoqni tim odnosom, da li je Ha{ki tribunal dovoqno uvaàvan, ili vi tako|e prime}ujete u Savetu bezbednosti takve glasove? Aleksandra Milenov: Pa mislim da je normalno govoriti o zavr{etku rada jednog ad hok suda i da on u periodu kada po~ne taj zavr{etak svog rada,
830
odnosno sad je okon~awe faze istrage, da se smawuju i finansije. Naravno, sad oko detaqa u normalnim profesionalnim odnosima ima nekakvih razlika, ali svakako Ujediwene nacije i Wujork, odnosno Savet bezbednosti u potpunosti podràvaju Tribunal. I mislim da, po{to je sad godi{wica, {ezdesetogodi{wica Ujediwenih nacija, da treba spomenuti da su Ujediwene nacije bile stvarno neka vrsta pionira {to se ti~e me|unarodne pravde i osnivawe Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju je bio prvi taj potez {to se ti~e svetskog poretka da se drè svi koji su odgovorni za krivi~na dela ratnih zlo~ina, ukqu~uju}i i najvi{e funkcionere, ukqu~uju}i i predsednike, da ni oni ne mogu da izbegnu pravdu. Sad, Tribunal je bio prvi jedan potez, potom je osnovan i Me|unarodni krivi~ni sud za biv{u Ruandu, potom i Specijalni sud za Sijera Lione i Ujediwene nacije su u~estvovale vrlo znatno u osnivawu Stalnog me|unarodnog krivi~nog suda koji je isto u Hagu. Voditeq: Zna~i, Ha{ki tribunal nije u sva|i sa centralom u Wujorku, sa Ujediwenim nacijama, sa Savetom bezbednosti. Nema problema u finansirawu rada suda? Aleksandra Milenov: Pa naravno da, mislim sad u ovom delu, da do zavr{etka rada, naravno da se osete neke, kako bi rekli, neke razlike {to se ti~e, mislim {to se ti~e finansija, ili {to se ti~e, to sad najvi{e uti~e na istrage i tu bi sad predstavnik Tuìla{tva mogao ne{to vi{e da vam kaè. Ali naravno da predsednik Meron konstantno izve{tava Savet bezbednosti {to se ti~e projekta finansirawa da se, naravno, vodi ra~una da pravda bude zadovoqena. Zna~i, da se ne {para {to se ti~e prava optuènika ili prava `rtava da Tuìla{tvo predstavi wihov predmet. Voditeq: A ono {to ste vi rekli jo{, {to je zanimqivo iako govorimo o zavr{nici rada Ha{kog tribunala, da je ovo neka posledwa faza, ono {to nam u toj zavr{nici predstoji su zapravo najzna~ajniji procesi. Evo samo neke da pomenemo: oktobar, po~etak oktobra, po~etak su|ewa optuènima za zlo~ine u Vukovaru. Dakle, pojavi}e se pred sudijama vukovarska trojka. Krajem godine, po~etkom slede}e godine verovatno }e se pred sudijama pojaviti i {estorica osoba, petorica funkcionera Srbije koji su optuèni za ratne zlo~ine na Kosovu. O~ekuje se dolazak, to jest ra~una se na dolazak Karayi}a i Mladi}a. O~ekuje se izlazak optuènih za Oluju... Aleksandra Milenov: Da, tu bih dodala i Ivan êrmak i Mladen Marka~ koji su optuèni za Oluju i wihov predmet. Sad predstoji pred Tribunalom tako|e predmet Slobodana Praqaka, Valentina ]ori}a, Berislava Pu{i}a i ostalih koji su najvi{i funkcioneri Hercegbosne. I to su sve zna~ajni predmeti, po{to se upravo svi vode o udruènom zlo~ina~kom poduhvatu, da se po~ine masovna krivi~na dela. Dakle, vrlo va`ni predmeti. Voditeq: E sad, po{to neka od tih su|ewa, Gotovina u bekstvu, Mladi} u bekstvu, Karayi} u bekstvu, ta neka su|ewa jo{ ne}e po~eti, spekuli{e se s tim da bi profit od toga mogao da izvu~e optuènik kao {to je Milan Luki}, koji bi u nekom drugom slu~aju bio preba~en na Sarajevo, a sada mo`da ne}e biti preba~en na Sarajevo. Mo`da }e ostati u Ha{kom tribunalu.
831
Aleksandra Milenov: Pa samo {to bih rekla {to se ti~e Milana Luki}a, zna~i, kako stoje sad stvari. On je uhap{en u Buenos Airesu, o~ekuje se wegovo prebacivawe u Hag i da on se prvo pojavi pred Tribunalom. Tuìla{tvo je pre izvesnog vremena podnelo molbu Sudskom ve}u da razmotri wegov predmet da se prebaci na su|ewe u Sarajevo. To je sad pred sudom, zna~i odluka nije doneta i jednostavno moramo da o~ekujemo {ta }e sud re{iti {to se ti~e tog predmeta. Naravno da optuènik ima pravo i tu da se izjasni. Voditeq: Treba podsetiti da je Sudsko ve}e, to posebno Sudsko ve}e, odbilo dva zahteva za prebacivawe, odnosno jedan je delimi~no, jedan je povu~en. To je slu~aj vukovarske trojke, oni ostaju u Hagu, a tako|e je oceweno da i general Dragomir Milo{evi}, optuèn za ratne zlo~ine za granatirawe Sarajeva, ipak treba da ostane pred Ha{kim tribunalom. Dakle, to ne ide, to moramo da napomenemo, to ne ide po automatizmu, da Tuìla{tvo predloì i da to zna~i da }e biti uvaèno. Aleksandra Milenov: Apsolutno, apsolutno. To je odluka suda i oni moraju da razmotre razne faktore pre nego {to oni donesu odluku i ta odluka stvarno moè biti ili da ili ne, i to stvarno zavisi od specifi~ne situacije tog predmeta i tog optuènika. Voditeq: Hvala {to ste bili gost Proces TV-a. Bila je ovo Aleksandra Milenov iz kancelarije Ha{kog tribunala u Srbiji i Crnoj Gori i ovde u Beogradu. Nastavqamo Proces TV. U prvom delu dana{we emisije videli ste kako je odbrana Mom~ila Kraji{nika obrazloìla zahtev da on posle izvo|ewa dokaza Tuìla{tva bude oslobo|en svih optu`bi, ukqu~uju}i i one za genocid u Bosni. A sada }ete videti kako je Sudsko ve}e posle trodnevnog ve}awa donelo odluku da odbaci takav zahtev odbrane. Dakle, Mom~ilo Kraji{nik mora}e da izvodi odbranu po svim ta~kama ha{ke optu`nice. Ostanite uz B92. Voditeq: Gledate Proces TV, do{li smo do kraja dana{weg izdawa emisije, videli ste deo obrazloèwa Sudskog ve}a Ha{kog tribunala koje je odbilo zahtev odbrane Mom~ila Kraji{nika da ve} posle izvo|ewa dokaza Tuìla{tva, a zbog nedovoqno dokaza, bude oslobo|en svih optu`bi i Kraji{nik }e u nastavku procesa, a dolazi vreme za izvo|ewe dokaza i svedoka odbrane, morati da odgovara na sve ta~ke ha{ke optu`nice, ukqu~uju}i i onu za genocid po~iwen u Bosni. Sutra se u Ha{kom tribunalu nastavqa su|ewe Slobodanu Milo{evi}u i svoje svedo~ewe nastavqa ha{ki optuènik i lider Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eq. [e{eq }e se u sudnici 1 Ha{kog tribunala na su|ewu Milo{evi}u zadràti najmawe jo{ dve radne nedeqe, takve su prognoze iz Ha{kog tribunala. A ja vas sada podse}am na to kako je izgledao prvi dan wegovog svedo~ewa u Hagu, a svedo~ewe je po~elo pro{log petka. Prilog: Jedina politi~ka organizacija koja se zalagala za stvarawe jedinstvene srpske dràve Velike Srbije bila je Srpska radikalna stranka, Milo{evi}ev SPS je bio za Jugoslaviju.
832
Dr Vojislav [e{eq: A koncept Velike Srbije podrazumeva jedinstvenu srpsku dràvu u koju }e biti ukqu~ene sve srpske zemqe i glavnina srpskog naroda bez obzira na veroispovest, {to zna~i bratstvo i jedinstvo Srba pravoslavaca, Srba katolika, Srba muslimana, Srba protestanata i Srba ateista. Novinar: [e{eq, koji je u vreme na koje se odnosi kosovska optu`nica bio potpredsednik Vlade Srbije, tvrdio je i da su predstavnici zapadnih sila èleli rat na Kosovu, a da se Vlada iskqu~ivo zalagala za mirno re{ewe konflikta i dijalog sa kosovskim Albancima. Prema wegovom tuma~ewu, ciq tog nametnutog rata za Zapad je bilo razme{tawe vojske na teritoriju Kosova. Svedok je ocenio da je susretom Ri~arda Holbruka sa vo|ama OVK 1998. Amerika prvi put otvoreno stala na pobuweni~ku stranu, iako ih je do tada nazivala teroristima. [e{eqeve primedbe o zna~aju ~iwenice da se ameri~ki diplomata izuo pre sastanka sa ~elnicima OVK izazvale su reakcije Sudskog ve}a. Sudija: U ~emu je zna~aj toga da je gospodin Holbruk skinuo cipele? Dr Vojislav [e{eq: Vidite, on na neki na~in wima podilazi, podilazi wihovom verskom obi~aju, na primer, on na taj na~in sugeri{e svoju intimnost s wima. Znate, kada u|ete u ne~iju ku}u, vi se drìte uobi~ajenih gra|anskih normi pona{awa. Kad ~inite ne{to vi{e od toga {to odgovara tradicionalnim obi~ajima doma}ina, vi onda ostvarujete mnogo vi{i stepen prisnosti s wim, jer da on nije skinuo cipele niko mu ne bi zamerio, u civilizovanom svetu odavno se ne skidaju cipele kada se ulazi kod nekoga u posed. On ovde sledi wihov obi~aj da dokaè vi{i stepen prisnosti. Sudija: Hvala, gospodine [e{eq. Novinar: O~ekuje se da bi biv{i potpredsednik Vlade Srbije idu}e nedeqe mogao da po~ne da govori i o ratovima u Bosni i Hrvatskoj, ~ime bi postao prvi svedok Milo{evi}eve odbrane koji daje iskaz i o tim oruànim konfliktima. Za B92 iz Haga Milo{ Mili}. Voditeq: To je bio Milo{ Mili} za B92 iz Haga pro{le nedeqe, a ove nedeqe sutra u Ha{kom tribunalu nastavqa se ovo svedo~ewe, gost Proces TV-a bi}e novinar nedeqnika NIN Qiqana Smajlovi}. To bi bilo sve za ovo izdawe, mi se vidimo ponovo sutra u pola deset. Ja vam èlim prijatan dan. 23. avgust 2005. godine
Gost emisije novinar nedeqnika NIN Qiqana Smajlovi}:

Voditeq: Dobro jutro, gledate Proces TV na Televiziji B92. Ja sam Qubica Gojgi}. U Ha{kom tribunalu nastavqaju se procesi ukqu~uju}i i su|ewe Slobodanu Milo{evi}u koje pratimo od samog po~etka, veliki broj vas gledao je prenos pro{log petka kad je u Hagu po~elo svedo~ewe dugo najavqivanog svedoka, ha{kog optuènika i lidera Srpske radikalne stranke Vojislava [e{eqa. Za brojne gledaoce koji su se javqali i pitali koliko }e to svedo~ewe trajati podse}am da je najavqeno da }e trajati bar dve nedeqe, ali o svemu tome sigurno ima vi{e informacija specijalni izve{ta~ Televizije B92 iz Haga, Milo{ Mili}.
833
Milo{e, da li je nastavqeno svedo~ewe Vojislava [e{eqa i da li se uop{te moè pretpostaviti koliko }e ono da traje? Izve{ta~: Svedo~ewe ovoga jutra nastavqeno je, i daqe se govori o Kosovu. Vojislav [e{eq sada izlaè svoje vi|ewe razloga za iseqavawe Srba sa Kosova tokom sedamdesetih i osamdesetih godina pro{loga veka. Ve} smo ne{to govorili o tome koliko bi ovo svedo~ewe moglo da traje. Procena od dvije nedeqe ~ini mi se krajwe optimisti~na, makar i zbog toga {to je Slobodan Milo{evi} za ispitivawe ovog svog svedoka zatraìo ~ak 20 radnih sati. Jedna radna nedeqa ima 12 radnih sati, s obzirom na tri radna dana koliko se radi na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u, s obzirom da nas posle ovog ispitivawa, naravno, o~ekuju unakrsna ispitivawa, potom i dodatna ispitivawa na koja Slobodan Milo{evi} ima pravo. Mislim da su u pitawu najmawe tri nedeqe, a za o~ekivati je da }e to trajati i duè, zato {to Tuìla{tvo ima pravo na 60 posto vremena od ovog vremena koje Milo{evi} koristi za svoje glavno ispitivawe, pa da, dakle, u to vreme okon~a i svoje unakrsno ispitivawe. No, ovde treba spomenuti u vezi sa trajawem su|ewa Slobodanu Milo{evi}u da je i ju~e stigla sudska odluka, nakon {to je holandski kardiolog Van Dikmen, koji je ve} ranije pregledao Slobodana Milo{evi}a poslao nov izve{taj, po zahtevu Sudskog ve}a. U tom zahtevu se kaè da Slobodan Milo{evi}, pod tada{wim radnim uslovima i okolnostima, radi na granici izdr`qivosti, te da nikako ne preporu~uje produèwe radnog vremena. Sudije su negde pred kraj letweg, odnosno prole}nog rada na su|ewu u Ha{kom tribunalu, zatraìle to od holandskog kardiologa ne bi li eventualno produìli radnu nedequ na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u. Po svemu sude}i, ono {to je sada sasvim izvesno, jeste da se to ne}e dogoditi, te da }e ovo su|ewe Slobodanu Milo{evi}u i daqe da se odvija kao i do sada, tri radna dana u nedeqi po ~etiri sata dnevno. Voditeq: Milo{e, zanimqiva rasprava, danas popodne u Ha{kom tribunalu u sudnici }emo videti i ha{kog optuènika generala Neboj{u Pavkovi}a, a verovatno i ministra pravde Zorana Stojkovi}a, rasprava o privremenom osloba|awu Neboj{e Pavkovi}a. Izve{ta~: Dakle, Neboj{a Pavkovi} je jedan od preostalih ha{kih optuènika koji se optuùju za zlo~in na Kosovu, koji se jo{ uvek nalazi ovde u pritvoru, koji se dobrovoqno predao krajem aprila ove godine. U me|uvremenu je nekoliko ha{kih optuènika sa iste liste, odnosno oni koji se terete za iste optu`be ve} pu{teno na privremenu slobodu do po~etka su|ewa. Ovde se u Hagu od ju~e nalazi ministar pravde Srbije Zoran Stojkovi} koji bi trebalo da u ime Vlade Srbije i Nacionalnog saveta za saradwu sa Ha{kim tribunalom da garancije da }e se Neboj{a Pavkovi} pojaviti na slobodi. Zoran Stojkovi} je to ve} nekoliko puta radio, svojevremeno su neki drugi predstavnici Vlade u Beogradu dolazili ovde u Hag i davali garancije za ha{ke optuènike. Neposredno pre ovog ukqu~ewa, u ovu zgradu iza mene je u{lo nekoliko branilaca ha{kih optuènika. Oni }e se svi danas na}i u sudnici, za razliku od wihovih klijenata koji se uglavnom nalaze u Beogradu i potom bi trebalo da usledi i odluka po zahtevu Neboj{e Pavkovi}a, a danas nas o~ekuje o tome rasprava.
834
Voditeq: Milo{e, hvala na ovom ukqu~ewu, bio je to specijalni izve{ta~ B92 iz Haga Milo{ Mili}, dakle danas rasprava o zahtevu generala Neboj{e Pavkovi}a da bude pu{ten na slobodu do po~etka su|ewa. Od {estorice optuènih, odnosno pet biv{ih funkcionera Srbije i Savezne Republike Jugoslavije koji su optuèni za ratne zlo~ine na Kosovu, u pritvoru, podse}am, ostaju general Pavkovi} i Sreten Luki}. Vide}emo da li }e danas rasprava biti, kako je bilo nekih indicija, pro{irena i na Sretena Luki}a, odnosno, da li }e se Sudsko ve}e baviti i wegovim zahtevom da bude pu{ten na slobodu. Idemo sad u sudnicu 1 Ha{kog tribunala, nastavak svedo~ewa svedoka odbrane koji je i sam ha{ki optuènik, Vojislava [e{eqa. U drugoj pauzi su|ewa od 13 sati ovo svedo~ewe, po~etak svedo~ewa Vojislava [e{eqa, komentarisa}emo sa Qiqanom Smajlovi} iz NIN-a. Ostanite uz B92. Voditeq: Gledate Proces TV na Televiziji B92. Pauza na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u, a gost Proces TV-a je Qiqana Smajlovi}, komentator nedeqnika NIN. Dobar dan. Qiqana Smajlovi}: Dobar dan. Voditeq: Nije kasno da vas pitam, ovo svedo~ewe koje, ovo danas je drugi dan svedo~ewa Vojislava [e{eqa, a ve} smo ~uli takve ocene s wegove, strane da parafraziram jedno mi{qewe da je ovo najboqa odbrana koju Srbija moè da dobije, ovaj dijalog Milo{evi}a i [e{eqa. Vi ste gledali prvi deo ovog drugog dana, kako vama izgleda to wegovo svedo~ewe u Hagu? Qiqana Smajlovi}: Znate, u principu nije idealna situacija da jednog ~oveka optuènog za ratne zlo~ine brani drugi ~ovek optuèn za ratne zlo~ine. A u slu~aju Vojislava [e{eqa posebno se ne moè re}i da je to najboqa odbrana Srbije, evo iz ovog razloga {to zapravo je, recimo kada je Kosovo u pitawu, a to je bila tema rasprave na dana{wem delu svedo~ewa, zapravo najve}a optu`ba srpskih vlasti, najve}a osnova za taj zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat, motiv i plan da se etni~ki o~iste Albanci, upravo je izjava Vojislava [e{eqa ako padnu NATO bombe Albanaca vi{e ne}e ovde biti. Zna~i, to je zapravo mo`da najboqe mesto na koje moè da se pozove Tuìla{tvo i da kaè evo, vi ste ovo planirali da uradite, ovo se nije desilo pod bombama. Zna~i, dovesti Vojislava [e{eqa da on onda, po mom mi{qewu, dosta neuverqivo obja{wava da je on, zapravo, time hteo da zapreti NATO-u, a da se to nije odnosilo na ne{to {to bi u~inila Vlada Srbije, odnosno Jugoslavije, to ne samo {to nije uverqivo, nego... Posebno ovaj deo, ovo [e{eqevo rezonovawe oko le{eva koji su prona|eni, albanskih le{eva koji su prona|eni u Srbiji. [e{eq je krenuo od toga koji bi bio na{ motiv da prevozimo. Zna~i, ni to nije naro~ito uverqivo. S jedne strane, tuìlac ne mora da dokaè motiv, tuìlac dokazuje delo na sudu i ko je ne{to u~inio i on nije duàn da dokazuje {ta bi bio motiv na{ih snaga. Zna~i, mislim da kada je Kosovo u pitawu, ono {to stvarno optuùje vlast u Beogradu je ta [e{eqeva re~enica, jer ona dozvoqava da se poveè motiv upravo i ono {to se posle desilo, proterivawe i iseqavawe. Prema tome, to je stvarno slaba ta~ka ovog svedo~ewa.
835
Voditeq: Danas je tek drugi dan svedo~ewa Vojislava [e{eqa. Slobodan Milo{evi} je najavio da }e mu trebati 20 radnih sati, dakle, {to je daleko, nismo ni na tre}ini tog svedo~ewa, a ipak predsedavaju}i sudija Robinson pre ove pauze rekao je ne{to da otprilike nema ni{ta u svedo~ewu Vojislava [e{eqa {to ide u korist Slobodanu Milo{evi}u, da je re~ o tek uop{tenim komentarima i tvrdwama da su navodi iz optu`nice neverovatni, pa je sudija onda jo{ i dodao pitam se da li je svedo~ewe ovakve vrste adekvatno kori{}ewe vremena suda i rekao je da }e to pokrenuti tokom ove pauze. Tako|e je predsedavaju}i sudija jo{ rekao da je o~ekivao da svedok [e{eq ima neke konkretnije dokaze i da se ne}e samo baviti, dakle, komentarisawem optu`nice. Qiqana Smajlovi}: Moram da kaèm da mi se ta re~enica sudije Robinsona u~inila pomalo nekorektnom. Ta~no je da svedok nije iznosio dokaze koji bi bili, imali teìnu sudskog dokaza, to jesu bile wegove izjave i proklamacije, ali ako se wegova izjava o ne~emu, kao {to je ova izjava, re~enica iz wegovog govora uzima kao dokaz povezuju}i sa onim {to se posle desilo, onda ne vidim za{to svedok ne bi mogao da kaè ja dok sam bio potpredsednik Vlade, de{avalo se to i to. Sudije ne moraju da u to poveruju, ali znate, bilo je jo{ svedoka pre Vojislava [e{eqa koji su na toj istoj klupi kao svedoci Tuìla{tva iznosili svoja uverewa, svoje procene. Ja podse}am da je zapadna {tampa sa velikim odobravawem propratila recimo svedo~ewe lorda E{dauna. Niko lordu E{daunu, dok je sedeo na klupi za svedoke, nije govorio moète li taj podsme{qiv izraz lica da promenite, nervira nas, a tako|e niko mu nije govorio molim vas, pa vi nam pri~ate ono {to ste videli sa brda u Albaniji, i to ono {to topografska nauka kaè da niste mogli da vidite. Voditeq: Da, ovde se [e{eq pojavquje i kao potpredsednik Vlade, u vreme rata na Kosovu i sudije su, ~ini se, o~ekivale da }e on neke svoje, neke svoje tvrdwe, potkrepiti dokazima, na{ta ih je on danas uputio na arhivu koja je wemu nedostupna, a koja sigurno postoji i moè da pokaè da nije postojao plan da se vr{e zlo~ini na Kosovu. To se ~esto doga|a, i prilikom svedo~ewa Obrada Stevanovi}a kada se kaè oni koji su po~inili ratne zlo~ine izvedeni su pred sud. Sudije obi~no na takvu izjavu kaù a gde su, gde je papir, gde su dokazi koji to potvr|uju. Qiqana Smajlovi}: To je ta~no. Ovo je momenat da podsetimo da, kad su gospodin Milo{evi} i Vojislav [e{eq u pitawu, wihov ovaj dogovor o svedo~ewu i ovo svedo~ewe koje }e da bude dugo svedo~ewe, oni nisu uvek iz procesnih razloga. I Milo{evi} i [e{eq su ovde motivisani ne~im drugim, a ne izvo|ewem sudskih dokaza. Wih su obojica dosta jasno rekli, na razli~ite na~ine, jer [e{eq priznaje sud, a Milo{evi} ga ne priznaje, a obojica su dosta jasno rekli da oni zapravo ne veruju u pravi~nost suda i da se upu{taju u ovu proceduru zato da bi u~inili ne{to u korist srpske stvari. Tako da ja mislim, ja sam retko videla sre}nijeg svedoka, ako se to moè re}i, od Vojislava [e{eqa. Ovo wemu sve pri~iwava veliku satisfakciju i ~oveku u ~iju korist on svedo~i tako|e, oni rade ne{to {to za wih nije
836
naro~ito bitno ho}e li sudije poverovati i ~ak ho}e li i zapadna javnost poverovati. Ovo se zaista ~ini kako bi doma}a javnost, ne govorim samo o glasa~ima tih stranaka, ali kako bi doma}a javnost imala neku satisfakciju, da se ~uje ne{to od ovda{wih dokumenata. I mo`da nije lo{e {to je danas [e{eq, na primer, pri~ao jer ne treba, stvarno, sve gledati negativno, to {to je [e{eq rekao. To {to je [e{eq pri~ao kako je bilo Srbima kao mawini na Kosovu, to je ne{to {to se vrlo retko ~uje bilo gde u svetu i to moè da se pravda, da zapravo, na neki na~in za srpsku stranu rata, za srpsku dràvu ima koristi da se ~uju i ti mali detaqi istorijski. Voditeq: Da, ali se vra}amo na ono pitawe, sve i da je tako, kakvu teìnu ima takva izjava kada je kaè neko ko je i sam ha{ki optuènik, optuèn za ubistvo, ako se dobro se}am, preko pet stotina qudi po komandnoj odgovornosti, dakle snage koje su bile paravojne formacije, wemu lojalne, na teritoriji Hrvatske, Bosne, Vojvodine, proterale ili ubile vi{e od 500 gra|ana na vi{e razli~itih lokacija. Qiqana Smajlovi}: Ja sam rekla u startu, zna~i, nije to neka prednost, da u korist jednog optuènog za ratne zlo~ine svedo~i drugi optuèni za ratne zlo~ine, ali to ne zna~i u startu da je to diskreditovano svedo~ewe. Naravno, tuìlac moè da se raduje tome, jer Tuìla{tvu sigurno godi taj prizor gde ova dva ~oveka se nadme}u u tome ko je bio ve}i nacionalista srpski, pa Slobodan Milo{evi} dopu{ta da [e{eq na sebe preuzima taj projekt Velike Srbije za koji je zapravo Milo{evi} optuèn. Na neki na~in to Tuìla{tvo moè da raduje i moè ~ak da raduje i one koji ne misle dobro Srbima zato {to su tu dva ~oveka, stranci mogu da kaù Boè, mi smo mislili da je ovo balkanski kasapin, a zapravo ovaj drugi, wegov svedok misli da je on bio suvi{e tolerantan, suvi{e mekan, suvi{e popustqiv, onda je te{ko odlu~iti ko je gori. Tako da u tom smislu da. Tuìla{tvo se raduje, qudi mo`da koji ne misle dobro eto nama se raduju, ali mislim da se ipak od svakog svedoka mogu ~uti stvari koje su korisne, zanimqive i nove. Mislim da je ovo ne{to sasvim novo. Ovako kao [e{eq do sada nije niko govorio. Milo{evi}evi svedoci, oni tipovi koje Milo{evi} voli, to su oni koji mu odobravaju, koji kaù da mi nismo, mi smo uvek hteli za dobrobit svih naroda i narodnosti. Tako [e{eq prvi izlazi i preuzima na sebe, ja ~ak mislim uzima sebi vi{e zasluga i vi{e tereta na sebe nego {to mu pripada, predstavqa sebe kao va`niju figuru u svim politi~kim doga|ajima, ali to baca, ipak, ja moram da kaèm, u ovom nekom smislu istorijskom i u korist za one qude koji }e nekad da ~itaju. Mislim da }e uz pomo} [e{eqevog svedo~ewa biti kompletnija slika o onome {to se kod nas de{avalo, nego da nije bilo ovog svedo~ewa. Tako da, po{to se dva optuènika ne brinu za procesnu stranu cele stvari i ne brinu koliko }e pogor{ati sebi situaciju, onda mislim da jeste izneseno ne{to vi{e elemenata na{e celokupne pri~e nego {to je pre bilo. Mada, naravno, [e{eq preuzima prili~an rizik na sebe, zato {to sve {to on govori ovde kao svedok Milo{evi}u, moè wega da tereti na wegovom procesu i sve }e ostati iskori{teno.
837
Voditeq: E sad, sadràj svedo~ewa, da podsetimo na neke detaqe, dakle su{tina, nije bilo zlo~ina, nije bilo naro~ito planiranog zlo~ina nad kosovskim Albancima. Bilo je ~ak i takvih izjava da je gra|anin u Srbiji, ukqu~uju}i i kosovskog Albanca, za vlast svetiwa. Danas smo ~uli da je situacija u gradovima na Kosovu bila, kako je rekao [e{eq, gotovo idili~na, a da je zapravo Zapad, podràvaju}i Oslobodila~ku vojsku Kosova, doveo do rata u Pokrajini. ûli smo i obja{wewe, dodu{e ne sasvim originalno, ve} smo takva obja{wewa slu{ali u sudnici, tokom izvo|ewa dokaznog postupka odbrane, da Beograd, vlast u Beogradu, nije imala nikakvog interesa da prenosi le{eve kosovskih Albanaca sa Kosova i da ih sahrawuje na vi{e lokacija u centralnoj Srbiji, i konstataciju da su Jovica Stani{i} i Mom~ilo Peri{i} bili zapravo agenti CIE. Qiqana Smajlovi}: Da, taj detaq ina~e oko Jovice Stani{i}a i moram da podsetim gledaoce, da se Tuìla{tvo trudi svim silama da sudi, da [e{eqa izvede na istu tuìla~ku klupu u istom procesu, zajedno sa Jovicom Stani{i}em i Frenkijem Simatovi}em. Jo{ nije sigurno da li }e to da im po|e za rukom, ali po meni ukazuje na jedan novi elemenat u ha{kim procesima, a to je da }e u nastavku, sada kada je dosta, dosta dokaza ve} izvedeno i na neki na~in ima taj jedan korpus dokazanih ~iwenica, mislim da sada Tuìla{tvo moè da gradi izvesnu strategiju, radi na tome kada izvede na istu klupu optuène koji se razlikuju. Gledamo [e{eqa i Milo{evi}a u sudnici, wihovi interesi su veoma, veoma sli~ni, gotovo identi~ni, zato su oni onako dobar tandem. Ali kad bi sedeo Jovica Stani{i} pored Vojislava [e{eqa na istoj optuèni~koj klupi, oni bi jedan protiv drugoga svedo~ili, to je gotovo sigurno, a to je opet idealna situacija za Tuìla{tvo, zato {to }e oni biti skloni tome da neke dokaze, stvarne dokaze, ne{to {to mogu da dokaù, da dostavqaju ili da obelodawuju u toku postupka kako bi ocrnili onu drugu stranu. Mislim da se tome Tuìla{tvo nada i kada izvodi za isti proces generale policije i generale vojske jugoslovenske, zato {to, znate da kod nas vojska tvrdi da ona nije ~inila nikakve zlo~ine, ako je ne{to bilo, to su bile paravojne, odnosno milicija, policija i moè se desiti da ti optuèni u me|usobnom poku{aju da pomognu sebi, a da prebace ve}i teret odgovornosti na druge, da oni iznose dokaze koji bi onu drugu stranu na istoj optuèni~koj klupi vi{e teretili. Voditeq: Ali, ako zanemarimo sada ha{ku realnost i efekat onoga {to je re~eno i {to }e biti re~eno u sudnici tokom svedo~ewa Vojislava [e{eqa i ako se prebacimo ovde u Srbiju, gde javnost nije zainteresovana samo za ono {to }e oni tamo re}i, a {to se odnosi na ratne zlo~ine i generalno na [e{eqa i Milo{evi}a kao politi~ke figure za koje neki tvrde da nisu, dakle, deo pro{losti. Da li mislite da i tog elementa ima da je ovo obra}awe, prozivawe aktuelnih politi~ara, u petak smo ~uli da se proziva Milo \ukanovi}, sada smo ~uli te pri~e da se sa hladwa~ama i prebacivawem tela povezuju Jovi838
ca Stani{i}, Mom~ilo Peri{i}? Povremeno se ~uje neka opaska na teret aktuelne vlasti, dakle, istorijsko svedo~ewe, ali ~ini se sa elementima aktuelnog, sa jasnim pretenzijama na nekakav uticaj. Qiqana Smajlovi}: Naravno, to je osnovni problem od samog po~etka {to on, hteo ili ne hteo, ja mislim da on to ~esto èli, on je politi~ki igra~ na na{em prostoru i do danas. Ja prvo pretpostavqam da ima jako mnogo qudi u Srbiji koji gledaju va{u televiziju, ovaj va{ prenos i klimaju glavom kad [e{eq govori, kaù ta~no je, i ovo im treba re}i i ovo se desilo. Sigurno ima i onih, sigurno nisu svi i bira~i radikalne stranke, ja pretpostavqam da je rukovodstvo Srpske radikalne stranke odu{evqeno ovom prilikom koju je dobio wihov lider da bude na pozornici. Ina~e, za Vojislava [e{eqa pretpostavqam da je jedan od wegovih motiva da se preda bio taj {to je on traìo ve}u pozornicu politi~ku od ove srpske. On je èleo da iza|e na tu svetsku pozornicu i tome su mo`da i mediji, mo`da i va{a televizija doprinela, jer ovo nije ba{ tako svetski doga|aj kao {to se kod nas sti~e dojam, mada se de{ava u svetu, a ne kod nas, ali oni su traìli tu svetsku pozornicu, a sada [e{eq svojim prista{ama deluje jo{ uve}an po zna~aju u odnosu na ono {to je bio ovde. Ja pretpostavqam da se Srpska radikalna stranka veoma raduje ovoj prilici da [e{eq dvadeset sati iznosi svoje politi~ke teze. U tom smislu su sudije verovatno u pravu, dosta ovoga su wegove ideje. Voditeq: Tim pre {to u procesu koji se vodi protiv wega postoji realna mogu}nost da mu pojavqivawe u sudnici i vreme koje }e imati da govori bude zna~ajno ograni~eno i wemu je ve} nametnut branilac, i Sudsko ve}e je odlu~ilo da u svakom trenutku kada [e{eq bude svojim pona{awem remetio red u sudnici moè biti udaqen, a posao branioca preuze}e imenovani advokat. Tako je u procesu [e{eq. Za{to mislite da se u slu~aju Milo{evi} dozvoqava, i Sudsko ve}e dozvoqava recimo, da svedo~ewe po~ne tako {to [e{eq pola sata govori o svojoj profesionalnoj biografiji? Qiqana Smajlovi}: Ovako, dva su razloga. Znate, jednim delom ja mislim da je Tuìla{tvo ve} otvorilo vrata ovoj vrsti ispitivawa. Tuìla{tvo je ~esto dozvoqavalo svojim svedocima da na sli~an na~in govore o stvarima za koje nemaju konkretne dokaze, nego da iznose procene, da opisuju situacije koje su videli iako nisu bili, je li tako, prvorazredni igra~i. To je jedna stvar, a druga je stvar, kada je Milo{evi} u pitawu stra{an teret je na Sudskom ve}u da pokaè da je ovo fer i pravi~no su|ewe. Da}emo mu priliku, on nije advokat, on se ne drì pravila igre, on ne po{tuje proceduru, ali mi }emo pokazati da mu dajemo priliku da se brani onako kako on ho}e. I ja ~ak mislim da tu ima ne{to pomalo cini~no. Znate, ovo se [e{equ ne bi dozvolilo na nekom uobi~ajenom anglosaksonskom sudu, ovo ne bi mogli da rade Milo{evi} i [e{eq. I zaista su Milo{evi}eva pitawa nedopustivo sugestivna. Milo{evi}, wemu se sudi ve} tri godine, on ta~no zna {ta je sugestivno pitawe, on i daqe to postavqa. Za [e{eqa, kao {to rekoh, ovo je prvorazredna politi~ka pozornica. On ne bi mo`da u parlamentu srpskom imao priliku da ovoliko govori ko839
liko }e da govori na su|ewu Milo{evi}u i mislim da ima nekog cinizma u tome da sud kaè evo, dozvoli}emo im da rade ovo {to nije sasvim sudska procedura, ali }emo im pokazati da smo bili fer. Voditeq: S tim {to }emo i Milo{evi}u nekoliko puta skrenuti pa`wu da i kada se zavr{i dokazni postupak... Qiqana Smajlovi}: Ta~no, ta~no. Voditeq: ...kada potro{i svoje vreme za odbranu ne}e mo}i da kaè ja sam imao jo{ toliko svedoka koje sam mogao da izvedem. Onda }e mu se re}i 20 sati ste potro{ili na svedo~ewe za koje smo vam ve} drugog dana rekli da je preop{irno i da vam ne moè pomo}i. Qiqana Smajlovi}: Moja primedba na ovo bi bila da Milo{evi} i [e{eq koriste vreme za svoju politi~ku kampawu, a da jo{ Milo{evi} nije izveo svedoke `rtve. Mi jo{ nismo videli majke policajaca poginulih na Kosovu, mi jo{ nismo videli `rtve srpske koje bi ukazivale na to da je to stvarno bila neka borba sa teroristima, da je to policija i vojska, da su bile ugroène, da je tu bila, na neki na~in, ~ak neravnopravna bitka, ne u vojnom smislu, nego u medijskom i da je te{ko ratovati sa teroristima vode}i ra~una da ne povredi{ civile i tako daqe. Zna~i, to {to je poku{avala srpska policija pre bombardovawa NATO da uradi na Kosovu, to je bila, u stvari ona vrlo komplikovana stvar, koja nije dovoqno uop{te predstavqena, pred kakvom se Jugoslavija nalazila te{ko}om u tome kako da se sa U^K bori. Milo{evi} ne koristi tu priliku, on ne izvodi `rtve. I on moè da izvede i ène silovane, i majke koje su izgubile decu i da se mo`da Yefri Najs na|e u prilici da kaè svedoku nemam ni{ta da vas pitam, ne}u vas unakrsno ispitivati, po{tujem va{u izjavu. Kao {to je Milo{evi} bio prisiqen... Voditeq: Bio primoran. Qiqana Smajlovi}: ...da uradi u par navrata na neke stra{ne pri~e albanskih i drugih `rtava. On to ne radi, on ovo koristi kao politi~ku pozornicu. Voditeq: Dobro, to je izbor biv{eg predsednika Savezne Republike Jugoslavije. Dakle, nastavqamo prenos svedo~ewa iz sudnice 1 Ha{kog tribunala, svedok odbrane Milo{evi}u Vojislav [e{eq. Ostanite uz B92. Voditeq: Gledali ste Proces TV. Do{li smo do kraja dana{we emisije. ûli ste drugi dan svedo~ewa Vojislava [e{eqa na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u. ûli ste i primedbu predsedavaju}eg sudije Patrika Robinsona da svedok o doga|ajima na Kosovu i u biv{oj Jugoslaviji govori uop{teno i da wegovo svedo~ewe ne pomaè mnogo optu`nici, ne pomaè mnogo odbrani Slobodana Milo{evi}a od navoda optu`be. S druge strane, ~uli ste i deo poznate radikalske verzije novije istorije. Imali ste priliku da ~ujete kako su stradali novinar Slavko ]uruvija, Ivan Stamboli} i ko zapravo stoji iza, po mi{qewu Vojislava [e{eqa, kome je odgovarao atentat na Vuka Dra{kovi}a. Proces TV nastavqamo sutra, vidimo se ponovo u pola deset, ja vam èlim prijatan dan.
840
24. avgust 2005. godine Gost emisije politi~ki analiti~ar Slobodan Antoni}: Voditeq: Dobro jutro, gledate Proces TV na Televiziji B92, ja sam Qubica Gojgi}. U Ha{kom tribunalu nastavqa se su|ewe Slobodanu Milo{evi}u, ve} tre}i dan svedo~i lider Srpske radikalne stranke, tako|e ha{ki optuènik, Vojislav [e{eq. Zavr{nicu ju~era{we rasprave obeleìlo je tuma~ewe [e{eqevo nekih politi~kih ubistava u Srbiji. Lider radikala, koji ju~e nije mogao da odgovori na pitawe ko je odgovoran za prebacivawe tela kosovskih Albanaca u centralnu Srbiju, imao je, s druge strane, puno dokaza o tome kome je bilo u interesu da se poku{a atentat na Vuka Dra{kovi}a, ko je ubio Ivana Stamboli}a i kakav je ~ovek bio Slavko ]uruvija. Mi }emo o tom svedo~ewu i o tome kome je ono zaista nameweno govoriti u drugoj pauzi procesa, danas od 13 sati, kada }e gost biti Slobodan Antoni}, politi~ki analiti~ar, a sada da od Milo{a Mili}a, specijalnog izve{ta~a B92, ~ujemo {ta se de{ava jutros u sudnici 1 Ha{kog tribunala, pretpostavqam da je svedo~ewe nastavqeno. Izve{ta~: Svedo~ewe je, naravno, nastavqeno, ja bih voleo da gledaoci imaju prilike da vide i sam po~etak. Vojislav [e{eq, verovali ili ne, govori o paravojnim formacijama Vojislava Ko{tunice u sudnici Ha{kog tribunala na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u, ali vrlo brzo potom Slobodan Milo{evi} prelazi i na rat u Hrvatskoj, odnosno u nekada{woj Republici Srpskoj Krajini, ~ime zapravo tek sada Vojislav [e{eq postaje svedok odbrane Slobodana Milo{evi}a, prvi koji ne govori iskqu~ivo o Kosovu. Tako bi se negde sublimiralo ovo o ~emu je [e{eq zapravo govorio na{iroko i naduga~ko i sti~e se utisak da su sudije, osim {to su zainteresovani da [e{eq daje kra}e odgovore, nisu se bavili ju~e kao, recimo, prvog dana svedo~ewa, ~iwenicom da [e{eq ~esto izlazi iz okvira onoga o ~emu se govori u optu`nici. Na kraju krajeva, i Slobodan Milo{evi} mu postavqa i pitawa koja su vezana za optu`nicu Ha{kog tribunala, odnosno za optu`be na Kosovu. Vojislav [e{eq je ju~e vi{e nego ~esto izlazio iz tih okvira, evo vide}emo da se to dogodilo i danas. Kad kaèm danas, ulazimo, bar kada je odbrana Slobodana Milo{evi}a u pitawu, u pri~u o ratu u Hrvatskoj. Voditeq: Milo{e, samo onda kratko da bismo se na vreme ukqu~ili u sudnicu jedan, zanimqiv razvoj doga|aja u slu~aju Haradinaj, koji od Ha{kog suda traì dozvolu da nastavi da se aktivno bavi politikom na Kosovu. Izve{ta~: Tako je. Ve} je bilo pri~e o tome. U odluci Sudskog ve}a kojom je Haradinaj pu{ten na privremenu slobodu do po~etka su|ewa stoji da je ovom ha{kom optuèniku, nekada{wem premijeru Kosova, u potpunosti zabraweno da se bavi politikom, ali u vremenskom roku od 90 dana, kada bi, ukoliko bude ispostavqen takav zahtev, Sudsko ve}e moglo da preispita svoju odluku. Devedeset dana od kada se Haradinaj nalazi na slobodi je pro{lo, odnosno wegova odbrana je nedavno, ~ini mi se pro{le nedeqe, zatra841
ìla da se Ramu{u Haradinaju dozvoli da se aktivno ukqu~i u kosovsku politiku. Ramu{ Haradinaj ne bi mogao da, ukoliko Sudsko ve}e u~ini presedan i dozvoli Haradinaju da se ukqu~i u politi~ki ìvot na Kosovu, on ne bi mogao da obavqa nijednu dràvnu niti politi~ku funkciju, ali mu to, svakako, ne}e smetati da se bavi politikom i da agituje u korist svoje Alijanse za budu}nost Kosova. Ina~e, u tom podnesku odbrane Ramu{a Haradinaja stoji nekoliko zanimqivih opaski i jedna od wih je da }e ovaj kosovski optuènik koji se tereti za zlo~ine prema, pre svega Srbima, ali i Albancima koji su smatrani lojalnim tada{wim vlastima Srbije, da }e on mo}i da u~estvuje u svim politi~kim aktivnostima svoje partije. Prema tuma~ewu wegove odbrane, wegovo u~e{}e i ponovno ukqu~ewe u politiku zna~ajno bi doprinelo stabilnosti kosovske politi~ke situacije i pozitivnom odnosu prema kosovskim mawinama. To bi, pretpostavqam, trebalo da zna~i da }e Haradinajevo pojavqivawe uspeti da negde stabilizuje odnose izme|u kosovskih Srba i Albanaca. Vide}emo, odluka se o~ekuje, ona je, naravno, podlo`na preispitivawima i nema, naravno, vremenskog ograni~ewa u kome bi Sudsko ve}e trebalo da donese ovakvu odluku koja bi ipak, ~ini mi se, bila presedan. Voditeq: Milo{e, hvala ti na ovom ukqu~ewu, idemo sada u sudnicu 1 Ha{kog tribunala, nastavak svedo~ewa Vojislava [e{eqa, svedoka odbrane na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u. Ostanite uz B92. Voditeq: Gledate Proces TV na Televiziji B92. Gost Procesa politi~ki analiti~ar Slobodan Antoni}. Dobar dan. Slobodan Antoni}: Dobar dan. Voditeq: Dobro do{li na B92. Gospodine Antoni}u, vi niste ekspert za Hag, ali ima mnogo qudi posle ova tri dana svedo~ewa Vojislava [e{eqa koji kaù da ono {to govori [e{eq Milo{evi}u, i obrnuto, i nema veze sa Hagom, nego ima vi{e veze sa obra}awem doma}oj javnosti, sa poku{ajem da se i iz Haga uti~e na politi~ku scenu. Da li se vama takvo tuma~ewe ~ini realnim? Slobodan Antoni}: Da. Rekao bih da nije to samo nastojawe da se uti~e na politi~ku scenu nego i da se na neki na~in podsete svoje pristalice da se na|e dodatno opravdawe za ono {to su oni politi~ki radili i za ono za {ta su, recimo, optuèni. I da se prosto, na neki na~in, oni sami ohrabre. Dakle, moète misliti da nije lako biti u zatvoru, daleko odavde i po{to je to velika psiholo{ka potpora ~oveku ako zna da ima dosta qudi koji misle kao on ili koji navijaju za wega i jedan od razloga mislim takvog nastupa jeste da se, dakle, podsete te pristalice na ono {to su, dakle, na to wihovo pristala{tvo koje je bilo tokom devedesetih godina. Voditeq: Sad samo da podsetimo na neke onako, neke citate, neke izjave o Vojislavu Ko{tunici, kako smo na po~etku svedo~ewa Vojislava [e{eqa mogli da ~ujemo na tezu Tuìla{tva kako postoje fotografije i kako se [e{eq slikao sa oru`jem, u uniformi u Hrvatskoj i Bosni. [e{eq je obja{wavao da to ni{ta, samo po sebi, ne zna~i, da se i Vojislav Ko{tu842
nica jednom prilikom slikao sa pu{kom, ali to ne zna~i da je imao paravojne formacije i da nije imao paravojne formacije. Potom smo ~uli dosta dugo izlagawe o Demokratskoj stranci, odnosno wenom nekada{wem funkcioneru Qubi{i Savi}u Mauzeru, koji je bio vo|a paravojnih formacija Crni panteri, o kojima je [e{eq sa gnu{awem govorio u sudnici. Pa smo ~uli da je Demokratska stranka bila kriminalizovana stranka, da je Zorana \in|i}a ubila mafija sa kojom je \in|i} prethodno bio u vezi, da je Tadi} mlitav kao politi~ar. ûli smo da su Ivana Stamboli}a ubili oni koji su \in|i}a doveli na vlast. [e{eq, naravno, tom prilikom ne kaè da su to pripadnici Crvenih beretki, formacije ~ijem je osnivawu prisustvovao Slobodan Milo{evi} sa kojim vodi dijalog u sudnici. Dakle, ~uli smo i da bi ubistvo, poku{aj ubistva Vuka Dra{kovi}a, odnosno likvidacija Vuka Dra{kovi}a bi najvi{e odgovarala Zoranu \in|i}u i ~uli smo da je novinar Slavko ]uruvija bio, izme|u ostalog, {pekulant i {vercer. Ko je, gospodine Antoni}u, publika kojoj moè da se proda ovakva retorika? Slobodan Antoni}: Moram da vam prvo kaèm da u onome {to pri~a gospodin [e{eq, i ono {to je govorio ju~e i ovo danas i ono {to govori zapravo od po~etka svog bavqewa politi~kom karijerom, ima odre|ene konzistencije, dakle, ima odre|enog sistema u tome i ho}u da vam kaèm da, kada je u pitawu narodwa~ki politi~ar, dakle, politi~ar koji se obra}a jednom odre|enom sloju dru{tva, ono {to je bitno jeste konzistencija, dakle, to je davno utvr|eno u psihologiji, ne, dakle, uverqivost da se ne{to slaè sa ~iwenicama, ne da ne{to ima dokaze, nego konzistentnost cele pri~e, dakle, uverqivost same pri~e. Druga stvar koju imate kod gospodina [e{eqa jeste wegova sugestivnost kada to govori. Dakle, on govori vrlo jednostavnim jezikom, lakim za razumevawe, izlaè vrlo jednostavno, vrlo razumqivo i sa velikom sugestivno{}u. Dakle, to je ono {to omogu}ava da on bude okarakterisan kao jedan vrlo talentovani narodwa~ki politi~ar koji moè da uspostavi kontakt sa masom, da tako kaèm. E sad pitate koja je wegova publika, odnosno publika koja prihvata tu vrstu obja{wewa. Ja moram da kaèm da je ta publika dosta velika, s obzirom da se nalazimo u tranziciji, a tranzicija je ~ak i po definiciji: u prvom delu imate dosta gubitnika. Dakle, govorimo o jednom periodu gde se kaè da }e biti malo pobednika, mnogo gubitnika, da }e onda tranzicija da se uspe{no zavr{i time {to }e svi na neki na~in biti dobitnici. Dakle, kada imate takvu dru{tvenu i politi~ku situaciju da jedan mali deo dru{tva, recimo 10, 15 posto ose}a nekakav boqitak, a 85 posto stanovni{tva ne ose}a nikakav dobitak, onda je zapravo publika koja je spremna da saslu{a tu vrstu narodwa~kih pri~a vrlo {iroka. Voditeq: E sad, na politi~kom nivou govore}i, ovde imamo lidere Socijalisti~ke partije i Srpske radikalne stranke. Koja stranka mislite da vi{e moè da izvu~e koristi ovog ovakvog svedo~ewa i uop{te od ovakvog odnosa [e{eqa i Milo{evi}a u sudnici kako je, ju~e smo konstatovali da nikad ozareniji Slobodan Milo{evi} prilikom pozdravqawa svedoka i
843
nikad radosniji Vojislav [e{eq u komunikaciji sa Milo{evi}em. Sad, kome ovo ide u korist, radikalima ili socijalistima. Slobodan Antoni}: Ja mislim da to pre svega ide u korist radikalima zato {to su oni trenutno najja~a stranka u tom bloku, a kada protestni glasa~, dakle, to je onaj glasa~ koji }e da glasa iz protesta, iz nezadovoqstva, iz bunta, kada bira za koga }e da glasa, on }e da glasa za najja~u stranku. Dakle, on bez obzira na to {to mo`da ima razumevawa i za Slobodana Milo{evi}a, ovoga puta }e glasati za Vojislava [e{eqa, odnosno za Srpsku radikalnu stranku. Videli ste kako je, recimo, rast Srpske radikalne stranke od 2003. godine bio istovremeno i pad glasa~a i pristalica Socijalisti~ke partije Srbije. Dakle, kada tako razumete stvari, onda su potpuno razumqiva istraìvawa javnog mwewa koja kaù da otprilike mo`da ako bi izbori bili uskoro ovde godine, da bi [e{eq mogao, odnosno Srpska radikalna stranka, mogli bi da dobiju i do 40 posto mesta u Skup{tini. Sada zamislite ukoliko izbori budu slede}e godine, kada proces nezavisnosti Kosova odmakne, istovremeno uz proces revizije Dejtonskog sporazuma. Dakle, u tom trenutku Srpska radikalna stranka bi mogla da napravi i zna~ajniji izborni uspeh. Voditeq: Ali ima na{ih kolega koji kaù da bi svedo~ewe [e{eqa moglo za Srpsku radikalnu stranku da bude ma~ sa dve o{trice, jer iako to u Srpskoj radikalnoj stranci nevoqno priznaju ili negiraju u potpunosti, postoji jedan poku{aj da se taj imiy Srpske radikalne stranke oslika malo i nekim drugim bojama. U tom smislu, ovakvo svedo~ewe, ovakvo pona{awe Vojislava [e{eqa, ponovno podse}awe na Veliku Srbiju mo`da i ne odgovara Srpskoj radikalnoj stranci. Slobodan Antoni}: Jeste, vi ste u pravu ako imate u vidu da postoji neka vrsta tvrdog jezgra bira~a Srpske radikalne stranke. Dakle, to su oni koji radikale nisu napu{tali ni onda kada je bilo recimo najteè, posle 5. oktobra, za same radikale i imate jedan deo bira~a koji se prikqu~io radikalima na odre|enim izborima i koji, dakle, nisu ono da su neki stabilni partijski privrènici. Ovo svedo~ewe na neki na~in, zapravo nastup [e{eqa posle duèg vremena je nameweno, oja~alo je, pre svega, ovo tvrdo jezgro, a {to se ti~e ovoga spoqnog jezgra, ovih glasa~a u {irem smislu te re~i na wih, po mom mi{qewu, ne}e presudno uticati, s obzirom da jo{ nema izbora. Da je ovo bio nastup koji se de{ava, recimo, dve nedeqe pred izbore onda bi mo`da to oni povezali sa glasawem i sa time da li to odgovara novom imiyu Srpske radikalne stranke. Ali po{to sad nisu izbori na vidiku, onda mislim da ovo svedo~ewe nije na {tetu sigurno Srpske radikalne stranke. Voditeq: A {ta je sa Socijalisti~kom partijom? Koliko wima koristi ovaj nastup i pre svega odnos Milo{evi}a i [e{eqa u sudnici? Slobodan Antoni}: Pa dobro, oni su imali i relativno prisan odnos i 2002. godine kada je Milo{evi}, tako da kaèm, pored ìvog kandidata SPS-a podrào gospodina [e{eqa. Ali ho}u da kaèm da je situacija u
844
Socijalisti~koj partiji Srbije ne{to sloènija, s obzirom na to da tu postoje dve frakcije, dakle, to je potpuno jasno da ima jedna frakcija koja je za to da se izvr{i daqa emancipacija u odnosu na Milo{evi}a, i druga frakcija koja smatra da je Milo{evi} prosto za{titni znak partije i da to ne treba raditi. I kad postavqate to pitawe jednostavno treba re}i da ova vrsta nastupa i sa punom popularnosti gledawa prenosa iz Haga jeste ne{to {to }e svakako oja~ati ovu frakciju koja je, tako da kaèmo, promilo{evi}evski orijentisana, onaj ko smatra da se ne moè nikako partija emancipovati u odnosu na Milo{evi}a. Ali {ta }e daqe biti sad je te{ko re}i, s obzirom na to da je partija sad u ovom trenutku relativno blizu granice cenzusa, tako da svako cepawe, ~ak ukoliko frakcija, bilo koja nije ni osobito velika, to moè dovesti do toga da prosto na slede}im izborima, ako recimo stranka ide sa dve liste: lista SPS-a, druga lista SPS Slobodana Milo{evi}a onda mo`da i ne pre|e cenzus. Ali mo`da je prerano jo{ govoriti o tome. Voditeq: Ali, Socijalisti~ka partija Srbije i weni poslanici u Skup{tini Srbije postaju sve zanimqiviji analiti~arima. Danas je objavqena ta vest da je premijer Ko{tunica zatraìo od ~lanova ôvi}eve stranke da napuste dràvne funkcije, kao i da je to prakti~no kazna za wihovo odbijawe da glasaju za Zakon o naftnoj industriji Srbije. Sada Vlada moè da ra~una na 129 poslanika u Skup{tini i sada se, pretpostavqam, pove}ava zna~aj 22 socijalista i ~etiri ~lana Srpskog pokreta obnove. Slobodan Antoni}: Da, ali sad raste zna~aj zapravo svih poslanika i Srpskog demokratskog pokreta obnove, dakle, one frakcije SPO-a. Voditeq: Slobodana Lalovi}a. Slobodan Antoni}: Naravno, svaki poslanik sada postaje posebno dragocen. Pa, vidite ono {to se de{avalo neki dan u Skup{tini jeste vrlo lo{a slika Vlade i mnogi }e nazvati zapravo brukom ono {to se desilo. Bilo je potpuno jasno da }e neke konsekvence da se dogode i ovde je sad izabrano da se na neki na~in razjasni situacija sa Srpskom demokratskom partijom. Ono {to je bitno jeste da }e tu glavna juta verovatno biti ôvi}, je li tako. Dakle, kada govorimo o tim funkcionerima koji treba da napuste svoja mesta tu se, pre svega, misli na ôvi}a. Kada imate jednog politi~ara koji je uspeo da nadìvi mnoge druge politi~are i mnoge garniture, mnogi su pro{li, a on je prosto ostajao, to }e biti zanimqivo videti kako }e se zavr{iti taj sukob, da tako razumemo, Ko{tunica ôvi}. [to se ti~e, dakle, zna~aja SPS-a on }e, naravno, dobiti na srazmeri, s obzirom na to da marginalna vrednost, takozvana dakle, tog glasa koji je bitan da se Vlada odrì na vlasti, ali to svakako ne}e doprineti stabilnosti Vlade. Dakle, po{to se smawuje ta Vladina ve}ina, onda }e Vladi sve teè biti da uspostavqa onu vrstu aran`mana koji omogu}ava da se izglasa odre|eni zakon i da se, recimo, donese novi buyet. Voditeq: Za premijera Ko{tunicu ~esto se kaè da je neodlu~an, da ostavqa takav utisak, me|utim, ovo je bila vrlo o{tra i brza reakcija.
845
Slobodan Antoni}: Da, moram da kaèm da sam u jednom trenutku ~ak pomislio da vest nije autenti~na, dakle, prosto pokazuje da je u ovom slu~aju Ko{tunica mo`da i li~no primio ovo {to se desilo pre neki dan i da je onda re{io da se ra{~iste ti odnosi sa ôvi}em. Vi se se}ate da je ôvi} imao u nekoliko navrata vrlo jednu zao{trenu retoriku prema gospodinu Ko{tunici, ali da se to na kraju opet nekako sve smirivalo. Ovoga puta izgleda da }e stvar da ide do kraja. Voditeq: Sad nam ne predstoje izbori, bar ne uskoro, ali je zanimqivo pitawe gde sad ide ôvi}. Bila su pisawa u medijima ôvi}-Kari}, ôvi}socijalisti, {ta mislite, kuda sada ide ta partija? Slobodan Antoni}: Ja mislim da je ôvi} dobro osetio da postoji mesto na levici, tako da kaèm, na politi~koj levici, mada Srbija nije ba{ dobar primer za tu vrstu razvrstavawa. Ali svejedno, postoji, dakle, odre|eno mesto i onda je nekako wegova pozicija tako|e dosledna. Dakle, ako ho}ete da budete pravi levi~ar onda ne moète biti uz Vladu koja u~estvuje u tranziciji, koja podràva privatizaciju, dakle, na neki na~in promenu odnosa dru{tvene jednakosti, kao {to za to Amerikanci imaju izreku da samo jednaki qudi umiru slobodni, da tek kad imate taj rast materijalne jednakosti onda ne moète biti politi~ar u toj Vladi koja radi na tome. Tako da je wegova pozicija mo`da ~ak i da oja~a posle ovoga, on moè sad mnogo jasnije i otvorenije da ide u tu vrstu leve politi~ke retorike. Voditeq: Hvala {to ste bili gost Proces TV-a. Bio je ovo politi~ki analiti~ar Slobodan Antoni}. A sada levi~ar i desni~ar u sudnici jedan Ha{kog tribunala. Ostanite uz B92. Voditeq: Gledate Proces TV na Televiziji B92. Do{li smo do kraja dana{we emisije. Videli ste tre}i dan svedo~ewa Vojislava [e{eqa kao svedoka odbrane na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u. [e{eq je danas potvrdio ne{to {to se nalazi i u optu`nici protiv Slobodana Milo{evi}a, a i protiv wega, da su pripadnici, simpatizeri Srpske radikalne stranke i{li kao dobrovoqci na rati{te u Hrvatsku, ali je [e{eq rekao da oni tamo nisu nastupali kao paravojna formacija, ve} da su se nalazili u sastavu Jugoslovenske narodne armije. Dobrovoqci Srpske radikalne stranke bili su vojnici Jugoslovenske narodne armije, nikakve razlike izme|u dobrovoqaca i redovnih vojnika nije bilo, rekao je [e{eq, koji je rekao da je u Hrvatsku oti{lo oko 10.000 pristalica Srpske radikalne stranke, ali da je stranka iz propagandnih razloga govorila da je re~ o 30.000 dobrovoqaca. [e{eq i Milo{evi} danas su odlu~no demantovali navode ha{kog Tuìla{tva da je Milo{evi}ev reìm poku{avao da zata{ka zlo~in u Srebrenici. [e{eq je rekao da je jedna grupa po~inilaca masovnog ubistva bosanskih muslimana uhap{ena, da je vlast Slobodana Milo{evi}a zaslu`na za to hap{ewe, ali da su oni oslobo|eni, da ih je oslobodila nova demokratska vlast posle 5. oktobra. Su|ewe Milo{evi}u i svedo~ewe Vojislava [e{eqa se nastavqa sutra, budite ponovo uz nas od 10,30, ja vam èlim prijatan dan.
846
25. avgust 2005. godine
Gost prof. @arko Trebje{anin, psiholog, profesor na Defektolo{kom fakultetu:

Voditeq: Dobro jutro, gledate Proces TV na Televiziji B92, ja sam Qubica Gojgi}. Ameri~ki ambasador za ratne zlo~ine, Pjer Ri{ar Prosper, posetio je ju~e izbegli~ki kamp u Pan~evu i tamo rekao izbeglim Srbima da saose}a sa wihovim bolom i da su Sjediwene Ameri~ke Dràve svesne ~iwenice da su i Srbi stradali u ratovima. Ali, potom je iskoristio tako|e tu priliku da ponovi da Beograd mora da ispuni sve obaveze u saradwi sa Ha{kim tribunalom, ukqu~uju}i i onu da prona|e, uhapsi i isporu~i generala Ratka Mladi}a. Pjer Ri{ar Prosper ovog trenutka razgovara sa tuìocem za ratne zlo~ine na{eg tuìla{tva za ratne zlo~ine. A u Ha{kom tribunalu nastavqa se su|ewe Slobodanu Milo{evi}u i ulazimo u ~etvrti dan svedo~ewa tako|e ha{kog optuènika, lidera Srpske radikalne stranke Vojislava [e{eqa. Pred kraj ju~era{we rasprave Milo{evi} je rekao da }e mu za glavni deo ispitivawa biti potreban sigurno jo{ dana{wi dan, a najmawe i prvi dan naredne nedeqe. Dakle, jo{ dva dana glavnog ispitivawa pre nego {to po~ne unakrsno ispitivawe ovog svedoka odbrane. [ta se ovog jutra doga|a u sudnici Ha{kog tribunala, o tome vi{e specijalni izve{ta~ B92 Milo{ Mili}. Milo{e, kako je nastavqeno ovo svedo~ewe i koje teme su danas na dnevnom redu? Izve{ta~: Pa evo, za sve one koji pa`qivo prate ova jutarwa ukqu~ewa, a potom i su|ewa Slobodanu Milo{evi}u, Vojislav [e{eq ovoga jutra govori o Hrvatskoj. Slobodan Milo{evi} kaè, na osnovu wegovih neposrednih saznawa, ali i na osnovu ~iwenice da je, kaè, stru~wak za ustavno pravo ispituje svedoka o okolnostima pod kojima se Hrvatska otcepila, o legalnosti tog otcepqewa, kao i o nekim doga|ajima koji su neposredno prethodili otcepqewu Hrvatske 1991. godine. Tu se, naravno, govori i o naoruàvawu Zbora narodne garde i o onom poznatom filmu koji je po~etkom 1991. emitovan na svim televizijama u biv{oj Jugoslaviji, a u kome se otkriva tajno naoruàwe novoformiranih oruànih formacija Republike Hrvatske. Ja bih jo{ samo kratko da podsetim da je Vojislav [e{eq tokom ju~era{weg ~etvoro~asovnog iskaza govorio o stvarawu paravojnih formacija u biv{oj Jugoslaviji. Govorio je, naravno, i o paravojnim formacijama Srpske radikalne stranke, o wegovim vezama sa qudima koji su kasnije optuèni za ratne zlo~ine i kojima se sudi u Beogradu. Re~ je, naravno, o qudima koji su po~inili zlo~in na Ov~ari. Tako|e je govorio i o stvarawu paravojnih formacija od nekih drugih, u to vreme opozicionih lidera. Tvrdio je da je ~ak i Demokratska stranka preko svojih bosanskih saveznika stvorila neke paravojne formacije, pomiwano je i ime Qubi{e Savi}a Mauzera, a tako|e se tvrdilo da je i Vuk Dra{kovi}, {to je, naravno, op{tepoznato, preko svoje Srpske garde u~estvovao u ratovima na prostorima biv{e Jugoslavije.
847
Ipak, sve ovo je, ~ini mi se, bilo mnogo mawe va`no od onog {to se ~ulo negde pred kraj ju~era{weg radnog dana, kada je Vojislav [e{eq prakti~no ponovio pri~u s kraja 1999. godine koju je javnosti otkrio tada{wi julovski ministar informisawa Goran Mati}. Re~ je o obave{tajnoj grupi Pauk koja je, kako je tada tvrdio Goran Mati}, u{la u Jugoslaviju s namerom da ubije Slobodana Milo{evi}a, ali je Mati} tada optuìo i ovu pla}eni~ku grupu koju je predvodio nekada{wi pripadnik Legije stranaca Jugoslav Dominik Petru{i} i da je zapravo jedna od najodgovornijih za ono {to se desilo u Srebrenici, za masakr vi{e od 7.000 srebreni~kih muslimana te 1995. godine. Vojislav [e{eq se pozivao i na iskaz Draèna Erdemovi}a, ha{kog optuènika, ali i veoma va`nog svedoka koji je direktno u~estvovao u egzekucijama desetine srebreni~kih muslimana, a koji je pripadao upravo tom Desetom diverzantskom odredu Vojske Republike Srpske, kako se zvani~no zvala jedinica koju je vodio Jugoslav Dominik Petru{i}. U svakom slu~aju, ovoga jutra je svedo~ewe nastavqeno, a kaèm iskazom koji se odnosi na deo optu`nice za Hrvatsku. Voditeq: Milo{e, svedo~ewe Vojislava [e{eqa izaziva veliko interesovawe ovde kod nas. Zanima me kako to izgleda na galeriji sudnice 1, da li ovo svedo~ewe prati ve}i broj novinara nego {to smo uobi~ajeno navikli i kako ti se ~ini da ono {to [e{eq govori odjekuje u u{ima Sudskog ve}a. Nekoliko puta je predsedavaju}i sudija Sudskog ve}a skretao pa`wu Milo{evi}u da mu se ne ~ini da je ono {to govori [e{eq od velike pomo}i za wegovu odbranu. Izve{ta~: Pa evo samo kratko o toj galeriji o kojoj povremeno govorimo, ovaj put je ona prazna kao da se u sudnici ni{ta zna~ajno ne de{ava, a povremeno dolaze neki gosti, a javnost, odnosno novinari koji to prate su prakti~no oni redovni ha{ki izve{ta~i, nekoliko francuskih novinara i nas nekolicina doma}ih, odnosno, srpskih izve{ta~a koji ovde prate su|ewe Milo{evi}u i ostale procese u Hagu. Kada je re~ o ovom drugom delu tog pitawa, odnosno onome kako se sa te galerije vidi kako Sudsko ve}e reaguje na svedo~ewe Vojislava [e{eqa, pa tu ima nekoliko nivoa. Reklo bi se da, nakon {to je prvo dana Sudsko ve}e, naro~ito sudija Bonomi i posebno predsedavaju}i sudija Robinson, nakon {to su ~esto preuzimali stvar u svoje ruke, grdili i korili i svedoka i ha{kog optuènika Slobodana Milo{evi}a u poku{aju da ih, da kaèm, ukrote i navedu na kra}a i konkretnija pitawa i jo{ kra}e odgovore, i nakon {to su nekoliko puta ulazili, ne bih rekao u polemiku, ali u debatu sa svedokom Vojislavom [e{eqem, bilo je najmawe interesantno gledati kako se sudija Bonomi i Vojislav [e{eq i sudija Robinson raspravqaju o tome da li je legalno izru~ivati sopstvene dràvqane drugim dràvama i stranim sudovima. Nakon tog prvog i eventualno drugog dana sudije su, zapravo u potpunosti se povukle u tom smislu. Sudija Patrik Robinson je ju~e nekoliko puta intervenisao samo kada mu se u~inilo da su odgovori predugi. âk se niekoliko puta u~inilo i da su{tinski deo odgovora svedoka treba da do|e upravo u tom delu kada ga je sudija i prekinuo, ali je o~igledno posle, mislim ~ak i desetak upozorewa,
848
svedoku da odgovori moraju da mu budu kra}i i fokusiraniji, sudije nemaju vi{e toliko strpqewa i nema toliko kontrole nad samim procesom i tokom ispitivawa. Ali ostaje da se vidi kako }e sudija sve ovo vrednovati i ja bih podsetio, oni koji pa`qivije ovo prate mogli su i to i da ~uju, da na nekoliko primedbi tuìoca Najsa izre~enih u sudnici na neke delove svedo~ewa, da je Najs tvrdio je to pri~awe o ne~emu {to nema veze sa optu`nicom i na posredno izvo|ewe dokaza, odnosno da [e{eq nije direktni svedok, sudija Robinson je rekao da je on prili~no blagonaklon i da pu{ta svedoka i optuènog da {ire govore bez kontrole o stvarima koje nemaju direktne veze sa optu`nicom. Mada traì od wih da budu pod kontrolom i da, dakle, se fokusiraju kada govore o nekim va`nim stvarima. Tako, otprilike, to izgleda ovde u sudnici i mislim da }emo, ukoliko ne bude nekih iznena|ewa preteranih, do unakrsnih ispitivawa gledati upravo ovakvo su|ewe kao ju~e, dakle, bez preteranog uplitawa tro~lanog Sudskog ve}a. Voditeq: Milo{e, dobili smo signal iz sudnice Ha{kog tribunala, zahvaqujem ti se na ovom ukqu~ewu. Bio je ovo specijalni izve{ta~ B92 iz Haga, Milo{ Mili}. Ja samo da najavim da se danas u Hagu odràva i statusna konferencija u slu~aju Milutinovi}a i ostalih, naravno, optuènih. Ve}ina su na prinudnoj slobodi, tako da }e ovo biti jedna administrativna rasprava o kojoj }ete ipak mo}i da ~ujete vi{e u sutra{wem Proces TV-u, kada }ete videti i kako je govorio ministar pravde Zoran Stojkovi} na raspravi o privremenom osloba|awu generala Pavkovi}a. Idemo sada u sudnicu 1 Ha{kog tribunala, u 13 sati gost Proces TV-a prof. @arko Trebje{anin. Ostanite sa nama. Voditeq: Gledate Proces TV na Televiziji B92, na su|ewu Milo{evi}u u toku je pauza, a pre pauze ~uli ste jedno~asovnu raspravu o Velikoj Srbiji, raspravu koja je inicirana svedo~ewem Vojislava [e{eqa, ali raspravu tokom koje je Sudsko ve}e zapravo traìlo poja{wewe od Tuìla{tva, poja{wewe na pitawe na osnovu ~ega Tuìla{tvo tereti Milo{evi}a za plan stvarawa Velike Srbije. No sada je pauza, a mi o utiscima prvim sa svedo~ewa Vojislava [e{eqa razgovaramo sa novim gostom Procesa, gost prof. @arko Trebje{anin, psiholog, profesor na Filozofskom fakultetu. Dobar dan. Prof. @arko Trebje{anin: Dobar dan. Voditeq: Dobrodo{li na Televiziju B92. Prof. @arko Trebje{anin: Ja sam profesor na Defektolo{kom. Voditeq: Na Defektolo{kom, izvinite. Prof. @arko Trebje{anin: Ni{ta, ni{ta. Voditeq: Znam da gledate ovo su|ewe, znam zato {to smo se dogovarali da do|ete da budete gost, a ~ini mi se da i ina~e pratite ovo su|ewe. Prof. @arko Trebje{anin: Da, pa... Voditeq: Kao psiholog, ili kao gledalac, ili kao gra|anin Srbije? Prof. @arko Trebje{anin: Pa sve po malo. Vi znate, uostalom mi smo pravili i ranije neke razgovore. Ja sam se bavio, da tako kaèm, Milo{e849
vi}em i wegovim psiholo{kim profilom, pisao o tome tamo negde 1992. godine, kada ba{ to nije bilo tako lako i jednostavno pisati, pogotovo objaviti. Tako da se moje zanimawe nastavilo i kasnije, a pogotovo sada, mislim da je vrlo bitno da se to vidi, da qudi mogu u Srbiji da vide i ono {to kaè Milo{evi} i ono {to zastupa, naravno, i Tuìla{tvo i naravno, i ono {to kaù i sudije i svedoci i tako daqe. îni mi se da je to jako bitno zbog toga {to, dokle god qudi ne saznaju istinu i dokle god se ne suo~e sa tom istinom, makar koliko ona bila neprijatna, ma koliko bila bolna, ne}e biti nekog istinskog napretka. I mislim da bi bila zaista velika gre{ka da se to ne prenosi nego da se samo daju izve{taji o tome. Pa vidite, svaki izve{taj, ma koliko se trudi da bude objektivan, uvek je selektivan, a ovako qudi imaju potpuno uvid u to {ta se de{ava na tom su|ewu. Naravno, neki }e to da komentari{u ovako, neki onako, kao {to se komentari{u razni politi~ki istupi, ali opet ponavqam, va`no je da se, osnovna stvar na sudu jeste da se ~uje i jedna i druga strana. Dakle, da ~ovek moè da izvu~e neke svoje zakqu~ke. Voditeq: A {ta je sa onim razmi{qawem i stavovima da su|ewe zapravo i ~iwenica da vi imate Milo{evi}a i [e{eqa za tolike dane, ovo je ve} ~etvrti dan, a Milo{evi}evo su|ewe traje ve} tri i po godine, da ih imate gotovo svakodnevno na ekranu, podiè zapravo popularnost i daje ve{ta~ko disawe dvojici politi~ara, naro~ito Milo{evi}u, koji bi u nekim drugim okolnostima i da nema tog prenosa bili davno zaboravqeni. Prof. @arko Trebje{anin: Pa ja mislim da je to jednostavno lo{ argument. Znate, ako se vi borite za demokratiju, za demokratsko dru{tvo, onda vi ne moète da kaète demokratija je sada dobra dok su moji na vlasti, stranka za koju ja navijam, a sad kad do|e neko drugi, e onda nije dobro. Za{to sada su oni tu. Dakle, isto je i ovde slu~aj, ako vi pustite da govore qudi koji svedo~e protiv Milo{evi}a, naravno da je neophodno da ~ujete i wega da biste imali potpuni uvid. Druga stvar, pazite, tu je uvek pitawe tuma~ewa, kako }e neko da se odnosi prema tome, a osim toga, za javno mwewe je jako va`no to da se komentari{e to {to se tamo zbiva, da qudi stru~ni koji su politi~ari pravnici, psiholozi ili sociolozi na neki na~in pomognu qudima da {to boqe shvate {ta se zapravo tamo zbiva. Na kraju, ja }u to opet da poveèm sa onim {to se zbiva, {to je meni blisko. Naravno, imate u sklopu psihoterapije, a imate i pogor{awa kada neko sazna istinu, znate, o sebi neprijatnu, ali bez tog pogor{awa, saznavawa, suo~avawa nema daqeg napretka. Voditeq: Rekli ste da ste pisali, da ste se bavili Milo{evi}evom li~no{}u, pa pre nego {to pre|emo na ovo svedo~ewe [e{eqa, ho}u da vas pitam, gledali ste, su|ewe traje tri i po godine, da li ne{to {to ste videli u wegovom pona{awu u Hagu mo`da odudara od slike koju ste imali o wemu ili se sve uklapa u va{u raniju procenu wegovog karaktera. Prof. @arko Trebje{anin: Pa da vam kaèm, mawe vi{e se uklapa u to, s tim {to, naravno, sada vidimo da Milo{evi}, kada treba, i te kako ume da bude i elasti~an. Dakle, mi ga se se}amo iz onog doba kada je imao apso850
lutnu vlast i kada je bilo ja nemam nameru ni{ta da mewam i ne odstupam ni za dlaku od svojih stavova, a sad, recimo, imate priliku da vidite ~oveka koji, kada mu kaè sudija molim vas to pitawe nemojte, on samo kaè dobro, idemo daqe. Zna~i, sasvim jedan, da kaèmo, drugi ~ovek u tom smislu. Opet {to je i logi~no. ôvek, kada izgubi vlast, ipak mewa donekle i svoju psihologiju, ali ne apsolutno, naravno. Voditeq: E sad, svedo~ewe Vojislava [e{eqa, kako vam izgleda wegov nastup u sudnici i {to je tako|e zanimqivo, wegov odnos sa Milo{evi}em. Oni su jedan o drugom govorili kao o osobama suprotstavqenih mi{qewa. Milo{evi} je isto govorio da mu je [e{eq najomiqeniji opozicionar, ali je [e{eq insistirao na tome da on, kako je rekao, nikada ne bi sa socijalistima ulazio u savez, a eto, bila je samo prilika kada je Kosovo bilo u pitawu onda su radikali u~inili taj ustupak jer su bili zabrinuti za sudbinu pokrajine. Dakle, zanima me taj odnos wih dvojice, kako vam je izgledao? Prof. @arko Trebje{anin: Pa, pre svega da kaèm ne{to o [e{equ. On mi jako li~i na nekoga ko dugo nije igrao, znate, igra~ koji dugo nije igrao i onda posle recimo tri ili ~etiri godine vrati se na teren. Dakle, on je takore}i utr~ao u sudnicu i jedva je do~ekao da dobije re~ i da dokaè sve {ta zna i da u ovom svom maniru starom odrì lekcije, je li. I ono {to su, naravno, mnogi primetili, on se obra}a ovoj doma}oj javnosti, wega previ{e ne zanima Sud, jer pazite, ono {to svi zaboravqaju, [e{eq je pravnik, kao {to je i Milo{evi} pravnik, ja nisam siguran da su oni ba{ toliko zaboravili pravo, nego sasvim svesno to ignori{u, jer wima je daleko va`nija ova publika u Srbiji nego Ha{ki tribunal, tako da wihova odbrana sa stanovi{ta prava verovatno moè da izgleda gotovo sme{na. Jer to se svodi na ono pitaj mog brata laòva. Zna~i, ako smo mi zajedno u ne~emu u~estvovali i sada ga ovaj pita, a da li smo mi mislili da etni~ki ~istimo Bosnu, naravno da ne. Da li je, prema va{im saznawima, bilo nasiqa nad civilima, ne znam, na Kosovu? Ne. Koja su saznawa policije, policije koja je vr{ila to? Dakle, to su prosto, realno gledano, potpuno nevalidne izjave i svedo~ewa koja ne vrede. Ali, s druge strane, wima to i nije bitno i [e{eq se opet pona{a kao veliki demagog koji se obra}a svojoj publici koja je navija~ka i koja jedva ~eka opet da ga vidi u toj poziciji, tako da ~itavo wegovo pona{awe, nije to slu~ajno {to on govori glasno. Voditeq: Da, to je bila tema nekoliko intervencija sudije Robinsona, oni su govorili da ne mogu da prate su|ewe, jer [e{eq govori povi{enim tonom. Prof. @arko Trebje{anin: On se, naravno, vadi na to da je to wegov prirodan glas, da ne ume druga~ije i naravno... Voditeq: Dodu{e i ta~no je, takvog ga se se}amo. Prof. @arko Trebje{anin: Ali pazi, on kad ho}e, i te kako moè da ublaì taj glas, {to je bio trenutak, {to je i pokazivao. On nije da ne moè da kontroli{e, nego on sasvim svesno ide na to jer on zna, ukoliko govo851
ri glasnije, da je to sugestivnije. Wemu je samo to bitno da to {to on izgovori deluje ubedqivo. Tako|e wegova gestikulacija, vi vidite, on stalno ima one pokrete, to su pokreti koji su gotovo do karikature doveli kad vidite wegove pijune koji isto tako govore kao i on iz Srpske radikalne stranke, dakle to su pokreti koji treba da pokaù da je on potpuno ube|en u to {to on govori, naravno, ako je on ube|en, onda on to prenosi i na publiku. Tako, to su bili ~isto demago{ki govori. I jo{ ne{to, on ima jako razvijenu verbalnu sposobnost, i osim toga on ima ~itave segmente, ~itave, ne samo re~enice, nego ~itave pasuse koje on jednostavno moè da izgovara jako brzo sa svim tim, ovaj, ja~inom glasa itd. i verujem da to jednom delu publike u Srbiji prosto deluje kao melem na ranu. Znate, posle svih onih ponièwa itd, {ta se ovde trpi i kako qudi shvataju taj pritisak Zapada, dolazi, eto, najzad neko da kaè pravu stvar. Voditeq: Ako Vojislav [e{eq i Slobodan Milo{evi} imaju uverewe i zaista veruju da su 1999. godine doneli, kako kaè [e{eq, malo restriktivniji Zakon o medijima, pa da je za vreme vladavine Slobodana Milo{evi}a i kasnije Vojislava [e{eqa, gra|anin za vlast bio svetiwa, da je na Kosovu 1998. godine, kako je rekao [e{eq, u {ta se li~no uverio, vladala, i to je citat vladala gotovo idili~na situacija, hajde neka to budu wihova uverewa, da kaèmo da je tako, ali kakvi smo to onda mi, koji su to gra|ani Srbije koji veruju, koji su mogli toliko da zaborave, da poveruju u takve tvrdwe? Prof. @arko Trebje{anin: Da, pa sada vidite, time dolazimo zaista u onaj psiholo{ki teren. Tu je sad pitawe jedno op{tije, za{to su qudi skloni da veruju u neke iluzije. Odgovor, naravno, je dosta sloèn i zahtevao bi dosta vremena, ali u najkra}em, qudi veruju u one iluzije koje su za wih prijatne. Dakle, ako vi nekome govorite da je lep, pametan i tako daqe ili ne znam, ~itavom narodu da je to narod juna~an koji nikada nije ~inio nikakve zlo~ine i tako daqe, da smo mi najpametniji, narod }e to daleko pre da prihvati nego da im kaète neke istine koje nisu ni malo prijatne, recimo da mi jesmo i takvi, ali da smo skloni i predrasudama i nasiqu i stereotipima i tako daqe. Voditeq: Da malo pro{irimo temu. Mnogo se govori o tom suo~avawu sa pro{lo{}u i da je neophodno pogledati i u to ru`no lice svog naroda kako bi se krenulo nekim zdravim osnovama u budu}nost. Jednom delu javnosti zamera se, i vlasti i medijima, a i gra|anima generalno, da taj proces ide jako sporo i da je to moglo, trebalo, moralo da se uradi mnogo brè, a deo javnosti odbija onu argumentaciju pogledajte koliko je to dugo trajalo u Nema~koj, pogledajte kako to u Sjediwenim Dràvama nije daleko odmaklo, ako govorimo o suo~avawu sa nekim mrqama iz pro{losti. Takav argument se ne prihvata ba{ tako. [ta vi mislite, da li je ovaj narod mogao da se boqe izbori sa pro{lo{}u? Prof. @arko Trebje{anin: Pa vidite, to je zaista jedno vrlo te{ko i sloèno pitawe, bolno pitawe suo~avawa, to nije tako lako odgovoriti, pogotovo u ovako kratkom vremenu, ali ono {to je tu za mene va`no jeste da
852
je taj proces neminovan. To je jedno, on jeste mu~an, on jeste spor i to moraju imati u vidu svi koji bi hteli da preko no}i qude osveste, ne znam, da se desi katarza, da se qudi o~iste i tako daqe, ali to ne ide tako. Jo{ ne{to tu ima va`no. Va`no je na koji na~in se to radi. Prosto re~eno, ako vi qudima gurate prst u oko i ako ho}ete da im kaète vi ste zlo~inci, maltene Srbi su genocidni narod i tako daqe, zaista je sme{no o~ekivati da }e neko to tako da prihvati. Tako da posle takvih nastupa ne}e prihvatiti ni ono {to bi mo`da prihvatio, jer jednostavno danas to moè lako, moè da iskqu~i televizor i da uop{te, kad se spomenu samo zlo~ini Srba, imaju}i to u vidu da sad neko ih optuùje kolektivno, jednostavno ne}e hteti o tome da slu{a. To je jedna stvar. Druga stvar je zaista da li je moglo brè, ja mislim da jeste moglo. Moglo je i brè, a opet kaèm da ako se to èli, zbiqa, ozbiqno onda to mora da ide sa vrha, znate. Jedno je krivica, krivica nas, sudska krivica se utvr|uje na sudu i tako daqe, ali postoji i ne{to drugo, postoji i ne{to {to je moralna odgovornost. O tome se mora razgovarati, dakle niko ne}e biti posle toga osu|en niti sudski gowen, ali ako shvati da je i on makar malo doprineo tome i ako sebi to prizna, mislim da ne samo da }e biti i wemu lak{e, nego je to prosto zdravo u tom smislu da se to vi{e ne desi ovde. Jer opet, da budem potpuno jasan, to nije neka na{a nacionalna karakteristika, to se de{ava i drugim narodima, desilo se i Nema~koj, i bio je totalitarni jedan sistem evo u Rusiji do skoro i tako daqe, to je nama blizak narod. To je ne{to {to zavisi od sticaja mnogih i socijalnih i sociolo{kih i istorijskih okolnosti i tako daqe ali ono {to je va`no jeste da se qudi suo~e sa tim, da shvate svoju odgovornost, opet kaèm, krivica je ne{to drugo i krivica se utvr|uje na sudu, ali svoj deo odgovornosti svako bi trebao, zaista da shvati, a sa druge strane morale bi i mnoge institucije da se suo~e sa tim kolika je tu bila wihova odgovornost. Taj proces je zaista mogao i trebao mnogo brè da se odvija da je izvo|en prema jednom planu i da je postojala, zbiqa, pre svega, jedna jaka politi~ka voqa da se to u~ini. Jer ako vi idete kampawski, onda te kampawe mogu samo da proizvedu kontraefekat, da imate da se qudi jo{ vi{e zatvore u one svoje odbrane. Vidite, ~ovek je, naravno, sklon da raznim mehanizmima odbrane spre~i to da sazna istinu. Dakle, tu je i projekcija, qudi su krivi, i potiskivawe, ne, nije toga bilo, to je la`, ili ne se}am se toga, itd. Mo`da je i bilo ali to je bilo u najboqoj nameri. Zna~i, nama stoji na raspolagawu bezbroj tih mehanizama odbrane. Ti mehanizmi odbrane ne mogu jednostavno da se uklone, nego moraju zaista jednim ozbiqnim radom postepeno da se uklawaju da bi ~ovek mogao da se suo~i sa tom istinom a da to ne bude pogubno po wega. Voditeq: Hvala {to ste bili gost Proces TV-a. Bio je ovo profesor @arko Trebje{anin. Sada sledi posledwi deo rasprave na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u, svedo~ewe Vojislava [e{eqa u toku. Ostanite uz B92. Voditeq: Do{li smo do kraja Proces TV-a, dana{weg izdawa emisije. Videli ste svedo~ewe Vojislava [e{eqa na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u. Mi se ponovo vidimo sutra u pola deset, a sutra }ete u okviru Pro853
ces TV-a mo}i da vidite kako je u Ha{kom tribunalu protekla rasprava o zahtevu za privremeno osloba|awe generala Neboj{e Pavkovi}a, garancije Vlade Srbije tamo je potvrdio ministar pravde Srbije, Zoran Stojkovi}. Podse}am vas da u ~etiri sata moète gledati `reb za ovogodi{wu ligu {ampiona koju, kao i prethodne dve sezone, moète pratiti samo na B92. Ostanite sa nama, vidimo se sutra u pola deset. Ja vam èlim prijatan dan. 30. avgust 2005. godine
Gosti Gvozden Gagi}, predsednik za nestala lica Saveta ministara Srbije i Crne Gore, i gospodin êdomir Mari}, predsednik Udruèwa porodica nestalih lica iz Krajine:
Voditeq: Dobar dan pratite Proces TV na Televiziji B92, ja sam Qubica Gojgi}. ... Ispitivawe Vojislava [e{eqa trebalo je da preuzme tuìlac Yefri Najs. Dakle, idemo sada slikom u sudnicu jedan Ha{kog tribunala, po~etak dana{we rasprave na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u, svedok Vojislav [e{eq. Voditeq: Gledate Proces TV na Televiziji B92, 30. avgust, dan nestalih. Verovali ili ne, 23.000 biv{ih dràvqana SFRJ i dan danas se vode kao nestali. Prema podacima Komisije za nestale Saveta ministara Srbije i Crne Gore, me|u wima je i 3.300 dràvqana Srbije i Crne Gore i jo{ preko 5.500 Srba iz Hrvatske i Bosne ~iji je nestanak prijavqen Komisiji za nestala lica Saveta ministara. Gledano po republikama biv{e SFRJ, na teritoriji Bosne i Hercegovine 100 dràvqana Srbije i Crne Gore vodi se kao nestalo, a spisku treba dodati i 3.500 nestalih Srba iz Bosne ~iji nestanak je prijavqen Komisiji u Beogradu. Kada je re~ o Hrvatskoj, na spisku nestalih dràvqana iz Srbije i Crne Gore se nalazi 500 qudi, dakle smatra se da su oni nestali u Hrvatskoj; 2.100 Srba iz Hrvatske, wihov nestanak je prijavqen Komisiji za nestala lica u Beogradu i kona~no, kada je re~ o Kosovu, na spisku nestalih nalazi se ukupno 2.700 dràvqana Srbije i Crne Gore; 1.900 su Albanci sa Kosova, 800 su Srbi i Romi i ostali nealbanci. Ovo su sve bili podaci Komisije za nestala lica koja postoji, osnovana je pri Savetu ministara Srbije i Crne Gore. A gost B92, gost Procesa bio je Gvozden Gagi}, predsednik te komisije i sada u kra}em razgovoru moète da saznate ~ime se Komisija bavi i kako u potrazi za nestalima, ili za odgovorom na pitawe kakva je sudbina ovih hiqada qudi koji se i danas vode kao nestali, kako ta komisija sara|uje sa susednim dràvama, sa sli~nim organizacijama i udruèwima porodica nestalih. Ina~e, da kaèm da je na{ izve{ta~ u ovom trenutku negde na Dediwu, jer se ka Dediwu, ka sedi{tu Ujediwenih nacija, uputila kolona koju ~ine porodice nestalih, naime udruèwa porodica nestalih iz Hrvatske, Bosne i Kosova, danas su organizovala protestnu {etwu. Ona je po~ela negde oko 10 sati ispred hotela Beograd. Kolona se zaustavila ispred hrvatske ambasade, a u ovom trenutku se nalazi na putu ka kancelariji UNMNIK-a u Beogradu, gde }e se na Dediwu i zavr{iti dana{wa protestna {etwa.
854
O~ekujem da }e predsednik Udruèwa porodica nestalih iz Hrvatske, gospodin êdomir Mari}, mo}i da stigne u na{ studio do jedan sat, pa }emo sa wim mo}i da porazgovaramo o ovoj temi. Dakle, sada najpre gost Procesa Gvozden Gagi}, predsednik Komisije za nestala lica Saveta ministara Srbije i Crne Gore, ostanite uz B92. Sudbinom nestalih lica, kako onih koji su bili dràvqani Srbije i Crne Gore, tako i onih ~iji je nestanak prijavqen u Srbiji i Crnoj Gori, a re~ je uglavnom samo o Srbima iz Bosne i Hrvatske, bavi se Komisija Saveta ministara za nestala lica. Prema re~ima Gvozdena Gagi}a, predsednika te komisije, ona sara|uje sa sli~nim komisijama u Bosni, Hrvatskoj i Kosovu, sa me|unarodnim organizacijama i sa udruèwima porodica nestalih. Gvozden Gagi}: Saradwa sa udruèwima porodica kidnapovanih je dosta razvijena, posebno sa udruèwima porodica nestalih sa Kosova i Metohije. Me|utim, postoje udruèwa porodica koja su registrovana na podru~ju Srbije i Crne Gore, ili iz bosanskog sukoba ili iz hrvatskog sukoba. Saradwu ocewujem kao dobru. Me|usobnu izmenu podataka mi preko udruèwa apsolutno dobijamo. Dolazimo do svih podataka koji su nama potrebni, posebno podataka gde se nalazi neka porodica lica ~ije smo mo`da posmrtne ostatke prona{li, a izgubili smo kontakt sa porodicom zbog protoka vremena. Zatim, pruàmo odre|enu materijalnu pomo} udruèwima, uglavnom se to sastoji u pomo}i za funkcionisawe udruèwa. Zna~i, nemamo oblike materijalne pomo}i ~lanovima udruèwa, ve} za funkcionisawe udruèwa. Pratimo ih u wihovim aktivnostima i dajemo im podr{ku kroz institucionalne vidove wihove borbe za istinom. Zna~i, organizujemo im po potrebi kontakte sa predstavnicima me|unarodnih institucija i sa doma}im institucijama. Uglavnom taj institucionalni vid wihove borbe. Voditeq: Gagi} kaè da je saradwa sa susednim zemqama dobra na nivou institucija, ali da na terenu ima problema. Gvozden Gagi}: Kada govorimo o saradwi sa institucijama, ne mogu da kaèm da je saradwa lo{a. Postoje stalni, permanentni kontakti i sa hrvatskom komisijom za nestala lica i sa dve komisije za sada. Sutra }e, nadamo se, biti osnovan Institut za nestala lica Bosne i Hercegovine koji }e obuhvatiti i Federaciju i Republiku Srpsku, tako|e i sa UNMNIK-om. Probleme u saradwi nemamo, me|utim, problema u radu imamo i to su zajedni~ki problemi u radu. Kada je Hrvatska u pitawu, imamo jedan vrlo, vrlo nedore~en stav hrvatskih vlasti, a samim tim i institucija koje se bave ovim problemom, a to je {to oni nisu hteli da u|u u zajedni~ki DNK program za celu biv{u Jugoslaviju, tako da podaci koje oni imaju nisu dostupni ostalim u~esnicima u procesu, i kao rezultat toga je negde preko 700 tela koja se nalaze ekshumiranih, obdukovanih, uzetih uzoraka za DNK, a neidentifikovanih ve} vi{e godina, za koje moèmo osnovano da pretpostavimo da se ne radi o hrvatskim dràvqanima, ve} da se radi o dràvqanima ili Bosne ili Srbije i Crne Gore, ali taj proces izmene informacija o DNK rezultatima, jednostavno Hrvatska odbija da u|e u taj program.
855
Sad je napravqen neki projekat izme|u Me|unarodne komisije za nestala lica i hrvatskih institucija, ali taj projekat jo{ uvek ne daje èqene rezultate. Drugo, krupan, pa mogu da ga nazovem i politi~ki problem, Hrvatska uporno odbija da napravi jedinstvenu listu nestalih lica sa svog podru~ja, tako da definitivno 2.500 lica nestalih prevashodno u Bqesku i Oluji se ne nalaze nigde u evidenciji, niti me|unarodnoj, niti u hrvatskoj evidenciji nestalih lica, a za to trebaju oni da daju obja{wewe. Tu bih zamerku uputio i Me|unarodnom komitetu Crvenog krsta koji je napustio podru~je Hrvatske, ukinuo svoju misiju u Hrvatskoj, a da pri tom nije uspeo da na odre|eni na~in privoli hrvatske vlasti da izdaju jedinstvenu listu nestalih kao {to je to ura|eno za Bosnu, kao {to je to ura|eno za Kosovo, gde su pripadnici svih nacionalnosti na toj listi, jer lista nestalih nije nacionalna lista. Voditeq: Pa`wa svetske javnosti, kada je re~ o potrazi za nestalima, usmerena je ka Srebrenici, prime}uje Gagi}, i dodaje da se ~esto zanemaruje rad na ostalim lokacijama i masovnim grobnicama u regionu. Gvozden Gagi}: Proces pronalaèwa masovnih grobnica i pojedina~nih grobnih mesta izuzetno je sloèn proces i to je, u stvari, najsloèniji proces, najsloèniji deo ovog procesa kompletno, identifikacije. Jer, prvo, ta tela su ubijana, potom sahrawivana u potpuno neprirodnim uslovima. Zna~i, svrha i ciq u najve}em broju slu~ajeva je da se prikriju tela, a ne da se ona lako prona|u. Nisu obeleàvana grobna mesta, nisu pravqene skice tih mesta gde su sahrawivana ta lica, i sve strane u sukobu su podjednako doprinele da nastane taj op{ti haos po pitawu locirawa tih grobnica, tako da vrlo ~esto se doga|a da se grobnica, i zbog promene vegetacije, pro{lo je u nekim slu~ajevima i po 15 godina od sukoba i do{lo do promene vegetacije, pa lica koja su u~estvovala u tom sahrawivawu nisu vi{e u stawu da prepoznaju teren gde su sahranili, tako da je to izuzetno veliki napor, a kada se ve} prona|e telo i kada se krene u proces identifikacije, onda je to jednostavnije, lak{e. Opet, na drugoj strani imamo situaciju kada je u pitawu Bosna i Hercegovina, teì{te i svi resursi, bilo nau~no-stru~ni, bilo tehni~ki, usmereni su na Srebrenicu, a ostale lokacije su zapostavqene, posebno su zapostavqene lokacije na kojima su sahraweni Srbi. I imamo isto tako problem u Hrvatskoj, da je veliki broj lica koja su locirana, preko 700 grobnih mesta, locirano na podru~ju Hrvatske koje ~ekaju na red da do|u na proces ekshumacije. Me|utim, taj red nikako da do|e i u posledwe vreme u Hrvatskoj imamo vrlo usporen taj proces, jako smawen broj ekshumacija, mo`da pre svega zbog toga {to je broj nestalih Hrvata smawen na 1.200 i da sve ostalo {to treba daqe da se radi je po pitawu pripadnika srpske nacionalnosti. Voditeq: Potraga za nestalim licima nije samo bolan, ve} i teàk i skup proces. Materijalne tro{kove procesa utvr|ivawa sudbina stradalih u ratovima pokrivaju buyeti Srbije i Srbije i Crne Gore, kao i Me|unarodna komisija za nestala lica koja finansira skupe DNK analize pomo}u kojih se vr{i identifikacija posmrtnih ostataka `rtava.
856
Gvozden Gagi}: Najve}i deo tro{kova snosi, kada su u pitawu ekshumacije, a wih je bilo, i identifikacija odnosno ekshumacija, wih je bilo oko 1.500 na podru~ju Srbije i Crne Gore i Kosova, uz prisustvo patologa Srbije i Crne Gore, snose, idu preko buyeta Republike Srbije, odnosno snosi Komisija za nestala lica. Za DNK analize u potpunosti snosi tro{kove Me|unarodna komisija za nestala lica, to je me|uvladina organizacija na svetskom nivou koja je i donirala laboratoriju za DNK na Institutu za sudsku medicinu u Beogradu i koja je u sklopu lanca laboratorija ASNP. Zna~i, kompletne tro{kove DNK metode snosi ASNP, Me|unarodna komisija za nestala lica, a sve ostale tro{kove snosi, idu preko buyeta Srbije, odnosno preko Saveta ministara i Ministarstva za qudska i mawinska prava i najve}i deo tro{kova je, u te tro{kove podrazumevamo i prenos posmrtnih ostataka, tro{kove ekshumacije, tro{kove identifikacije, i obredne tro{kove koji se nadokna|uju porodicama koje daju u jednokratnoj pomo}i prilikom preuzimawa i sahrawivawa tela, a najve}i deo tro{ka snosi dràva Srbija. Voditeq: Prema vaè}em zakonu, pet godina posle nestanka osobe porodica moè da pokrene postupak kojim bi nestali mogao biti progla{en mrtvim. Porodice, naravno, nerado pokre}u tu proceduru veruju}i do posledweg trenutka da }e se dogoditi ~udo i da }e se wihovi najbliì pojaviti ìvi. S obzirom na to da su ratovi u Hrvatskoj i Bosni zavr{eni pre vi{e od decenije, a sukobi na Kosovu pre vi{e od {est godina, {anse da je neko od nestalih jo{ uvek ìv gotovo da ne postoje. Voditeq: Gledate Proces TV na Televiziji B92. Oduìla se prva pauza na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u od jutros. Svedo~i Vojislav [e{eq, a ~ekaju}i da dobijemo signal iz sudnice jedan, podse}amo vas na jo{ jedan zanimqiv doga|aj danas iz Haga: odmah posle rasprave na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u bi}e izre~ena pravosna`na presuda admiralu biv{e Jugoslovenske narodne armije Miodragu Joki}u, koji je u dogovoru sa Tuìla{tvom priznao krivicu za granatirawe Dubrovnika 6. decembra 1991. godine. Tada je, prema navodima optu`nice, ga|an i Stari grad u Dubrovniku, tu je poginulo dvoje qudi, raweno troje, a Starom gradu pri~iwena ve}a materijalna {teta. Admiral Joki} je priznao krivicu za granatirawe tog 6. decembra, a zanimqivo je da je prvobitna optu`nica, kojom je general Joki} bio tere}en, podrazumevala mnogo vi{e doga|aja i vi{emese~nu opsadu i napade na Dubrovnik. To je bila ona po~etna optu`nica koja je teretila i generala Pavla Strugara i Vladimira Kova~evi}a zvanog Rambo, me|utim od svih doga|aja Tuìla{tvo se kona~no odlu~ilo samo za 6. decembar, tako da se slu~aj Dubrovnik u Ha{kom tribunalu odnosi samo na 6. decembar. Elem, admiral Joki} je priznao krivicu i osu|en je, prvostepenom presudom, na kaznu zatvora od sedam godina. Wegova odbrana, me|utim, smatrala je da je to preo{tra kazna i da admiral ne bi trebalo da provede u zatvoru duè od dve godine. Danas }e se o àlbi odbrane izjasniti @albeno ve}e i to }e biti pravosna`na presuda. Prva pravosna`na presuda za slu~aj Dubrovnik u Ha{kom tribunalu.
857
Ja vas sada podse}am kako je izgledalo obra}awe admirala Joki}a Sudskom ve}u i javnosti onda kada je priznao krivicu za ga|awe Dubrovnika 6. decembra 1991. godine. Sudija: Gospodine Joki}u, kako se izja{wavate? Admiral Joki}: âsni sude, kriv sam. Voditeq: Admiral biv{e Jugoslovenske narodne armije, Miodrag Joki}, biv{i komandant Devetog vojnog pomorskog sektora i jedan od komandanata u operaciji oko Dubrovnika, oti{ao je oko 12. oktobra 2001. godine u Hag, tvrde}i da je uveren u svoju nevinost. Joki} je izjavio da je pre polaska na put na koji ga je ispratio partijski drug, ministar policije Du{an Mihajlovi}, mesec dana proveo u vojnim arhivama gde se uverio da za vreme vojnih operacija na dubrova~kom rati{tu nije prekr{eno nijedno vojno pravilo. Dve godine kasnije admiral Joki} izjavio je da je kriv. Admiral Joki}: âsni sude, ja sam celog svog ìvota bio profesionalni vojnik. Kao takav rukovodio sam se oficirskom zakletvom trude}i se da sluìm na ~ast svojoj profesiji i svojoj zemqi. Zato danas stojim pred vama nadaju}i se da }e moj postupak doprineti kona~nom pomirewu i zajedni~kom ìvotu naroda na ovom podru~ju, ali i stvarawu perspektive u kojoj ne}e biti tereta krivice za moj narod i wegovu budu}nost. Voditeq: Dakle, bio je ovo govor admirala Miodraga Joki}a kada je priznao krivicu za granatirawe Dubrovnika 6. decembra 1991. godine. Mi ~ekamo signal iz Ha{kog tribunala i dok ga ne dobijemo, jedan kra}i blok reklama. Voditeq: Gledate Proces TV na Televiziji B92. ûli ste da je 30. avgust dan nestalih. Gost Proces TV je gospodin êdomir Mari}, predsednik Udruèwa porodica nestalih lica iz Krajine. Dobar dan, dobro do{li na B92. Vi dolazite pravo sa ove {etwe koju ste organizovali danas, i{li ste pored hrvatske ambasade i do sedi{ta Ujediwenih nacija, pa evo, kaìte kako ste zadovoqni, kako je to pro{lo? êdomir Mari}: Dobar dan, hvala vam {to ste omogu}ili da budem u va{em studiju. U prvom redu, mi smo ovu protestnu {etwu ponovili, jer 4. avgusta smo imali obeleàvawe desetogodi{wice stradawa srpskog naroda u Oluji. S obzirom na jedno lo{e iskustvo koje smo imali 4. avgusta, to je da niko od zvani~nika iz ambasade nije hteo da iza|e da primi spisak nestalih, samo sa jednom porukom da pomognu da i wihovi grobovi dobiju ime i prezime, mi smo danas osmislili ovu protestnu {etwu sa malo druk~ijom porukom. Voditeq: Samo da kaèm da gledaoci mogu da vide snimke tog dana{weg okupqawa, izvinite {to sam vas prekinula. êdomir Mari}: Da, mi smo hteli danas da na kro{we drve}a oka~imo papiri}e koji predstavqaju 2.627 imena, uz to smo pustili goluba pismono{u sa jednom jedinom porukom, da samo èlimo da saznamo wihove sudbine. Voditeq: Gospodine Mari}u, vi ste imali i to li~no tragi~no iskustvo, traìli ste odgovor na to {ta se dogodilo sa va{im sinom. Zanima me kako ide u toj potrazi za odgovorom na pitawe {ta se dogodilo i gde su, ako su ìvi i gde su ostaci ako su mrtvi. Da li ta potraga po~iva pre svega na
858
porodicama i koliku pomo} imate sada od obe dràve, Hrvatske, u kojoj su qudi nastradali, i Srbije i Crne Gore, u kojoj vi sada ìvite? êdomir Mari}: Pa mislim da ovde porodice ne mogu same ni{ta u~initi, tim prije {to na{e porodice prete`no ìve u Srbiji i Crnoj Gori, a wihovi nestali su na podru~ju Hrvatske. Zna~i, bez me|usobne saradwe dviju dràva i wihovih institucija ne moè se ovaj proces re{avawa sudbina odvijati. Prema tome, na{e aktivnosti su usmerene ka tim relevantnim institucijama podse}aju}i ih na obaveze koje treba da izvr{avaju u ciqu re{avawa sudbina nestalih. Pa negde na{a osnovna misija kao Udruèwa je da se mi organizujemo kao porodice u interesu re{avawa sudbine nestalih i sve ove aktivnosti koje slijede su upravo poticaj ka institucijama da doprinesu ubrzanom re{avawu sudbine nestalih. Voditeq: Jutros smo ~uli, izvinite, jutros smo ~uli predsednika Komisije za nestala lica saveta ministra Srbije i Crne Gore, koji je, govore}i o saradwi sa partnerima u Hrvatskoj i Bosni rekao i to da je sa Hrvatskom saradwa najproblemati~nija da ne postoji na nivou institucija onda na terenu jako lo{e ide. Da je Hrvatska za razliku od Bosne i Kosova jo{ nije iza{la sa zvani~nim spiskom svih nestalih. Jesu li i va{a iskustva takva? êdomir Mari}: Upravo tako. Negde za sve ove godine otkada se bavim ovim problemom nestalih, kao {to ste i sami rekli malo pre, negde i moja tragi~na sudbina u porodici nestankom sina je usmerila mene ka ovim aktivnostima, i da posvetim sve svoje slobodno vreme zajedno sa porodicama i da pomognem dele}i sa wima sudbinu i traè}i puteve ka re{avawu. Moram re}i da je jako te{ko sa hrvatskom stranom, u prvom redu {to oni ne prihvataju ~iwenicu o sveukupnom broju nestalih. Ja ~esto puta ponovim da kada govorim o broju nestalih, ja kaèm broj 2.627, a to nije samo broj, to je 2.627 imena, iza tih imena stoji 2.627 porodica. Prema tome, najmawe nama, kao porodicama, nije u interesu bilo kakva manipulacija sa brojkama. Ja ~esto puta i ponovim da mi, pokre}u}i ove aktivnosti, ne bavimo se politikom, dapa~e, mi ne èlimo politizaciju na{eg problema. Naàlost, ~esto puta budemo zloupotrebqeni u raznoraznim konotacijama dràvnika, {to je najmawe ono {to bi mi èleli i {to najmawe doprinosi re{ewu sudbina nestalih. Voditeq: Gospodine Mari}u, kao predsednik Udruèwa porodica nestalih iz Krajine, koliko ste se puta sreli sa hrvatskim zvani~nicima? Da li ste se ikada sreli sa hrvatskim ambasadorom u Beogradu i koliko vas je puta primio neko od zvani~nika u Srbiji? êdomir Mari}: Od zvani~nika Hrvatske ne, osim nekih redovnih susreta na regionalnim konferencijama koje organizuje Me|unarodna komisija za nestala lica, to su susreti sa predsednikom hrvatske Komisije za nestala lica, ili eventualno neko drugi koji bude u sastavu delegacije. Direktni neki, iako smo traìli, upu}ivali pismo i predsedniku Republike, premijeru, nismo imali ni odgovora, dakle, poku{ali smo iskoristiti i wihove dolaske u Beograd, da budemo primqeni kao predstavnici Udruèwa porodica i udruèwa drugih nestalih koji su optere}eni problemima
859
povratka i drugim pitawima. Naàlost, nismo dobili niti odgovor na na{a pisma. [to se ti~e ovog drugog pitawa, kontakta sa na{im dràvnim predstavnicima, mogu re}i, mogu izneti jednu pozitivnu konstataciju, da i predsednik Republike nas je primio pre dolaska, uo~i dolaska predsednika Mesi}a, jednostavno je hteo da ~uje od nas o svim problemima, da bi imao jednu potpunu informaciju, jedan potpuni pregled o svim problemima o kojima moè razgovarati sa gospodinom Mesi}em. Voditeq: Danas bi trebalo da vas primi premijer? êdomir Mari}: Samo da kaèm, isto smo imali kod premijera Ko{tunice, istim tim povodom i moram re}i da smo veoma zadovoqni na wihovom razumevawu i {to se potvrdilo u saop{tewima da, ipak, pitawe nestalih u razgovorima je nametnuto, {to je nama veoma drago da se po~ne, jer ono {to mi èlimo da postignemo da svi kontakti negde upu}uju, èlimo uputiti da pitawe svih pitawa me|u dràvnicima bude upravo problem nestalih. Voditeq: Kaìte, posle ovog razgovora ili danas popodne trebalo bi da vas primi i premijer, tako je barem bilo planirano. Da li }ete imati taj sastanak sa Ko{tunicom? êdomir Mari}: Da, svakako. Mi smo ovu aktivnost krunisali danas, aktivnost povodom me|unarodnog Dana nestalih. Ona traje ve} deset dana prikupqawem potpisa za peticiju. Mi smo prikupili negde blizu deset hiqada potpisa. Danas treba da odemo kod premijera Republike Srbije da uru~imo potpise sa peticijom koja se svodi na dva osnovna pitawa, a to je da traìmo da u svim kontaktima na{i dràvni predstavnici sa predstavnicima vlasti Republike Hrvatske i Bosne i Hercegovine name}u ovaj problem nestalih, i kao drugo pitawe da se ostala prava porodica koje jako te{ko ostvaruju, da se na neki na~in pomogne, da se ubrzaju. Voditeq: Konkretno {ta, gospodine Mari}u? êdomir Mari}: Vidite, vi ste spomenuli malopre moj slu~aj. Ja sam posle osam godina uspeo rije{iti sudbinu nestalog sina, zna~i, pre dve godine smo ga sahranili, zna~i vratili, na neki na~in, ime na wegov grob. To jeste bolno, suo~avawe sa jednom takvom istinom, me|utim, ja poku{avam sa porodicama da radim, nastavio sam da radim sa porodicama da vratim, da pomognem, da bez obzira {to je to bolno, da se pripreme na taj, na suo~avawe sa tom istinom. Mi odràvamo aktivnost, to je takozvani rad sa ostatkom porodice koje mi, jedno je re{avawe sudbine, gde mi puno ne moèmo uticati. Mi smo negde neka logistika u pripremawu podataka, ali je drugo {to mi kao udruèwe moèmo i radimo, a to je rad sa ostatkom porodice. Iz tih razloga mi ~esto puta, normalno, zahvaquju}i me|unarodnim organizacijama, organizujemo razne radionice psiho-socijalne podr{ke, okupqawe porodice, èlimo da ona negde oseti da nije sama, da nije napu{tena. Voditeq: Tu bi vam pomo} dobrodo{la. êdomir Mari}: Jeste. Tu svaka pomo} je jako dobra. Ja ne èlim sada potencirati niz drugih pitawa socijalnih i tako daqe, nezbrinutosti po860
rodica koje je jako, jako goru}e pitawe, ali negde ono {to je najbitnije, a to je borba da porodica ostaje na okupu, borba da porodica ostaje zdrava, da vlada sa razumom, jer te{ko je u godinama koje su iza nas, sa svim problemima kroz koje smo pro{li sa~uvati razum i ostati zdrav. Voditeq: Gospodine Mari}u, hvala vam {to ste bili gost Televizije B92. Znam da ovaj program gleda veliki broj gledalaca i ako neko èli da pomogne, da iskoristim priliku da kaèm da se va{e Udruèwe nalazi u Lominoj broj 4 i ako se slaète, da pro~itam onaj telefon 361-86-36. Javite se, pomozite ako moète. Bio je ovo êdomir Mari}, predsednik Udruèwa porodica nestalih lica iz Krajine. Mi se sada vra}amo u sudnicu jedan Ha{kog tribunala, nastavak su|ewa Slobodanu Milo{evi}u, svedok odbrane Vojislav [e{eq. 31. avgust. 2005. godine
Gost vojni analiti~ar Aleksandar Radi}:

Voditeq: Dobro jutro, gledate Proces TV na Televiziji B92, ja sam Qubica Gojgi}. U Ha{kom tribunalu nastavqa se su|ewe Slobodanu Milo{evi}u i nastavqa se prenos na Televiziji B92. Pre nego {to se ukqu~imo u sudnicu jedan Ha{kog tribunala, gde se ovoga jutra nastavqa svedo~ewe, vi{enedeqno svedo~ewe Vojislava [e{eqa, da vas podsetim da je ju~e u Ha{kom tribunalu doneta prva pravosna`na presuda protiv, u slu~aju Miodraga Joki}a, admirala biv{e Jugoslovenske narodne armije. Admiral Joki} osu|en je sada i pravosna`no na sedam godina zatvora, po{to je u dogovoru sa Tuìla{tvom priznao u~e{}e u napadu, u granatirawu Dubrovnika 6. decembra 1991. godine. @albeno ve}e, kome se odbrana admirala Joki}a àlila smatraju}i da je prvostepena presuda od sedam godina previsoka i da admiral ne bi trebalo da bude osu|en na kaznu duù od dve godine, odbacilo je sve navode iz àlbe ukqu~uju}i i onu da sud i prvostepeno Sudsko ve}e nisu u dovoqnoj meri vrednovali svedo~ewe admirala Joki}a kao svedoka Tuìla{tva na su|ewu generalu Pavlu Strugaru koji je, tako|e, osu|en za granatirawe Dubrovnika pravosna`nom presudom na osam godina. Dakle, potvr|eno je da je prvostepena presuda @albenog ve}a pravosna`na. Ono {to }e uslediti je izbor zemqe u kojoj }e admiral Joki} odsluìti ostatak kazne od sedam godina. Tuìlac koji vodi postupak kosovskih Albanaca, biv{ih komandanata logora Lapu{nik kod Glogovca u kome su zatvarani, mu~eni i ubijani kosovski Srbi, Albanci i Romi, predloìo je da Fatmir Limaj bude osu|en na zatvorsku kaznu od dvadeset godina, da Haradinu Baqi bude izre~ena zatvorska kazna od osamnaest, a Isaku Musliju kazna od petnaest godina. To je sve re~eno tokom zavr{ne re~i Tuìla{tva u ovom procesu. Detaqe te zavr{ne re~i ima}ete prilike da vidite u petak u okviru Proces TV i, kona~no, posle vi{ednevnog naga|awa iz Rusije, ta~nije iz Sibira, stigla je zvani~na potvrda da je bosanski Srbin, jedan od komandanata logora u Fo~i, Dragan Zelenovi}, uhap{en u Sibiru, da je tamo radio vi{e godina na jednoj, kao gra|evinski radnik, pod la`nim imenom, ali da
861
je prona|en, da su ga prona{li ha{ki istraìteqi i da je uhap{en i ono {to se o~ekuje verovatno je wegovo izru~ewe Ha{kom tribunalu. Vojislav [e{eq nastavqa da svedo~i u sudnici jedan Ha{kog tribunala. Ju~e je bilo dosta pri~e o tome da li je bilo bilo kakvog u~e{}a policije iz Srbije u sukobima u Hrvatskoj i Bosni. [e{eq je odlu~no negirao da su organizovane policijske jedinice prelazile u Hrvatsku, ali je rekao da ostavqa mogu}nost da su policajci kao dobrovoqci odlazili da se pridruè snagama Srba u Hrvatskoj. [e{eq je ju~e rekao da mu je Radovan Karayi} tokom razgovora u jednom mestu kod Pala u junu 1996. godine rekao da je u Srebrenici streqano 1.000 muslimana, ali da ta egzekucija nije bila nare|ena i da je izvr{ena bez odobrewa. [e{eq je pitao Karayi}a, podsetio ga je da se u javnosti pri~a da je stradalo mnogo vi{e muslimana, ~ak 8.000, na {ta je Karayi} navodno objasnio da je 1.000 streqano, a da je cifra preuveli~ana i da su kao `rtve srebreni~kog masakra navedeni i bosanski muslimani koji su poginuli u poku{aju proboja fronta, neki koji su stradali u me|usobnim obra~unima, kao da su spisku `rtava dodata i imena qudi koji su stradali u uniformama Armije Bosne i Hercegovine tokom 1992, 1993. i 1994. godine. To su, ~ini mi se, bili najzanimqiviji detaqi ju~era{weg svedo~ewa, ono se danas nastavqa, nastavqa se glavno ispitivawe Slobodana Milo{evi}a, koje }e, kako je najavio Milo{evi}, trajati cele ove nedeqe. Ostanite uz B92, idemo slikom, sudnica jedan Ha{kog tribunala. Voditeq: Gledate Proces TV, pauza na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u. I daqe svedo~i Vojislav [e{eq, a za komentar sam danas zamolila Aleksandra Radi}a, vojnog analiti~ara. Mnogo smo pro{le nedeqe pri~ali o tom nekom politi~kom aspektu svedo~ewa Vojislava [e{eqa i mnogim gledaocima se nije dopala ta konstatacija koja, verujem, nije samo konstatacija studija, da je veliki deo onoga {to se govori u sudnici usmeren doma}oj publici. Evo sada da govorimo o nekim navodima, o nekim izjavama Vojislava [e{eqa u sudnici koje se ti~u rata u Hrvatskoj, za sada samo u Hrvatskoj, mawe se govorilo o Bosni. I danas je bilo re~i o tome kako su pristalice Srpske radikalne stranke odlazile u Hrvatsku. Vojislav [e{eq ne spori da su se oni tamo nalazili, pri tom, kaè da ne zna ni za jedan zlo~in koji se moè staviti na teret dobrovoqcima Srpske radikalne stranke. Ali se pomiwe ne{to {to se pomiwe i u optu`nici Ha{kog tuìla{tva, ona pri~a o dobrovoqcima koje regrutuje Srpska radikalna stranka, koji odlaze u Bubaw potok i koji se prakti~no od tog trenutka stavqaju pod komandu Jugoslovenske narodne armije. Ako su ta~ne te teze Vojislava [e{eqa, onda otpada ona pri~a koja se mogla ~uti od nekih oficira Jugoslovenske narodne armije, biv{e, da oni nisu imali veze sa qudima kao {to su bile pristalice Srpske radikalne stranke. Aleksandar Radi}: Svedo~ewe pred Ha{kim tribunalom, do sada se pojavio problem razlike izme|u formalnog i stvarnog. To se sada ponavqa u slu~aju pitawa radikalskih dobrovoqaca. S jedne strane, [e{eq je izneo niz ~iwenica koje su nepobitne: za razliku od nekih drugih partija koje su
862
imale organizovane paravojne grupe koje su po nekoj drugoj liniji komandovawa tako|e boravile na terenu, mimo federalnih oruànih snaga, Srpska radikalna stranka je svoje qude nastojala da, koliko god je to mogu}e, uputi u jednu proceduru prijema dobrovoqaca u skladu sa tada{wim propisima JNA. Zakon o op{tenarodnoj odbrani ne predvi|a angaòvawe dobrovoqaca. U septembru 1991. godine na nivou Sekretarijata za narodnu odbranu gradskog {taba se donose dokumenti koji su pomogli da se to formalizuje i dobrovoqci su prihva}eni u nastalim centrima, prvenstveno u Bubaw potoku, ali i u jo{ nekoliko centara na podru~ju Vojvodine, recimo u Somboru i tako daqe, i odatle su upu}ivani i raspore|ivani u jedinice na rati{tu. S jedne, strane vojsci je to odgovaralo, jer mobilizacija je dospela u veliku krizu, pre svega zbog velikih razlika u stavovima oko toga {ta se de{ava na rati{tu izme|u vojske, koja je re{avala prakti~no problem pred kojim se nalazila, i Slobodana Milo{evi}a, koji je iz svojih politi~kih motiva napravio nekoliko poteza posredstvom Ministarstva odbrane Srbije, odnosno generala Tomislava Simovi}a, koji su napravili konfuziju oko angaòvawa rezervista. Godine 1991, u letwim mesecima, rezervisti su pozivani pa su otpu{tani iz jedinica. Onda je data jedna vrlo nezgrapna garancija, s obzirom da ste zaista bili u ratu bez obzira {to to nije tako i kvalifikovano od strane dràvne vlasti, o limitirnom boravku rezervista u jedinicama. Kad krenete u rat, ne moète to pretvarati u vikend-boravak u uniformi, morate biti u jedinici dok se situacija zbog koje ste do{li i pozvani, ne razre{i. Ali ta ideja da se na 45 dana limitira boravak dovela je vojsku do situacije u kojoj je imala sve mawe qudi, naro~ito u podru~ju centralne Srbije, od koga se o~ekivalo mnogo, podru~ja s najve}om koncetracijom qudstva, potpuno se omanulo u razvoju ratnih jedinica, i [e{eqevi dobrovoqci su bili dobrodo{li. Voditeq: Da li verujete da ih je bilo? Vojislav [e{eq kaè da ih je bilo oko 10.000, mada se za medijske potrebe govorilo da ih je bilo ~ak i 30.000. Aleksandar Radi}: Upravo zbog toga {to su stupali u JNA, a ne u neke paravojne jedinice, jako je te{ko proceniti koliki je ta~an broj qudi koji su do{li preko Srpske radikalne stranke, jer u to vreme mogli ste i direktno da se pojavite kao dobrovoqac, ali, recimo, motivisani propagandom Vojislava [e{eqa i srpskih radikala. I kako onda da kvalifikujete tog ~oveka, da li je on dobrovoqac Srpske radikalne stranke ili ne, tako da [e{eq tu ima jako veliki me|uprostor jer, pre svega radikali su imali snaàn uticaj u medijima, sna`no su uticali na preparaciju javnog mwewa za rat i, svakako, mo`da je ta cifra ~ak i ve}a, ako govorimo o 10.000, ako govorimo o qudima koji su posebno bili motivisani da se pojave u uniformi, ali ako to svodimo na broj qudi koji su se pojavili preko partijske organizacije srpskih radikala u nastavnim centrima JNA, onda to, naravno, moèmo da svedemo na red veli~ina
863
vi{e hiqada. U svakom slu~aju, oni su se borili u sastavu JNA, bili su fragmentirani u raznim jedinicama kvalitetne fakti~ki kontrole na rati{tu. Bilo je pojava da se pojedine grupe pona{aju autonomno, to zna~i, bez obzira na to {to su logisti~ki oslowene na JNA, funkcioni{u pod vo|stvom nekog lokalnog lidera i predstavqaju se prvenstveno kao radikali, zna~i, identifikuju se sa partijom, a ne sa vojskom, kojoj su u tom trenutku pripadali. Voditeq: E sad, to je ono pitawe da li vi smatrate da se i posle ovog svedo~ewa moè re}i da pristalice, pripadnici i simpatizeri Srpske radikalne stranke nisu bili paravojska, da govorimo sada o Hrvatskoj? Aleksandar Radi}: Formalno, bili su u sastavu JNA, prema tome, nema govora o paravojnim formacijama. Svi dobrovoqci su bili pripadnici vojske, ali u stvarnosti bilo je mnogo me|uprostora za razne manipulacije i za samovoqu. To se de{avalo i u okviru regularnih oruànih snaga, zna~i, moglo se desiti i u okviru Srpske radikalne stranke, i to je sad pitawe, ako se dogodio neki ratni zlo~in, kome treba pripisati odgovornost. Ali, time se bavi Ha{ki tribunal. Voditeq: O tome je danas govorio Vojislav [e{eq i rekao je da ima dosta, da je on ~uo za neke jedinice u Bosni, ~ak i u delovima Bosne gde, po wegovim saznawima, nije bilo ~lanova Srpske radikalne stranke koji su sebe nazivali {e{eqevcima identifikuju}i se sa programom Srpske radikalne stranke u Srbiji. Me|utim, sad da se vratim na ovo, ako se, dakle, sad da prihvatimo to da su, bar {to se Srpske radikalne stranke ti~e, weni pripadnici bili pod komandom i kontrolom Jugoslovenske narodne armije, prosto je pitawe da li to olak{ava ìvot Milo{evi}u pred Ha{kim tribunalom ili oteàva, a posebno je pitawe da li olak{ava ìvot pripadnicima Jugoslovenske narodne armije optuènima za zlo~ine u Vukovaru, dakle [qivan~aninu, Radi}u i Mrk{i}u, jer se u toj optu`nici navodi, jer se u nekim obja{wewima odbrane trojice navodilo da su zlo~in po~inili teritorijalci, paravojska i {e{eqevci. Aleksandar Radi}: Kao posmatra~, mislim da }e to bitno oteàti status svih dràvnih institucija i na federalnom i na srpskom nivou, zato {to im se direktno pripisuju zlo~ini koje su po~inili qudi koje je, da kaèmo, u to vreme bilo te{ko kontrolisati, bez obzira {to su nosili uniformu. Oni, recimo, u velikoj ve}ini slu~ajeva nisu prihvatali da nose obele`ja vojske kojoj pripadaju i to ve} pokazuje kakvu su distancu imali prema organizaciji u koju su stupali. Naravno, [e{eq je tad shvatao realnost, on nije mogao da organizuje paravojne partijske formacije, jer to bi bio previ{e veliki izazov Milo{evi}u i naravno da bi do{lo do jedne odlu~ne reakcije i da bi tako ne{to bilo spre~eno, ali on je svoje politi~ke ambicije ostvarivao kroz JNA i sada to moè da predstavqa dodatni teret Milo{evi}u i generalima koji su u to vreme rukovodili borbenim dejstvima na podru~ju Hrvatske, jer oni }e morati da odgovaraju na pitawa {ta se de{avalo na rati{tu i da li su o
864
tome bili informisani, jer su imali utvr|enu proceduru po kojoj su morali da znaju i morali da prate {ta se de{avalo na rati{tu. Voditeq: Jo{ jedna zanimqiva tema je tema Crvenih beretki koja se provla~i kroz vi{e svedo~ewa u Ha{kom tribunalu. [e{eqevo svedo~ewe kaè: beretke su osnovane 1996. godine. To je u suprotnosti, to je u skladu sa onim {to tvrdi i Slobodan Milo{evi}, ali je u suprotnosti sa onim {to tvrdi Tuìla{tvo i u suprotnosti je sa filmom koji je prikazan sa jedne od proslava dana Crvenih beretki kada smo mogli da vidimo komandanta Franka Simatovi}a, koji se obra}a direktno Milo{evi}u i koji kaè da su Crvene beretke bile angaòvane na desetinama lokacija u Hrvatskoj i Bosni, nekoliko hiqada pripadnika i ono {to je bilo zanimqivo iz tog govora, da smo zbog pritiska me|unarodne javnosti to morali da krijemo, te aktivnosti. Sada se tvrdi da je jedinica osnovana tek 1996. godine, {to zna~i da ne moè biti govora o nekim zlo~inima iz perioda pre toga koji bi se mogli povezati sa policijom u Srbiji. Aleksandar Radi}: [e{eq drsko manipuli{e ~iwenicama, jer Jedinica za specijalne operacije jeste formirana 1996. godine, i u to vreme su weni pripadnici pro{li kroz proceduru formalnog prijema u stalni radni odnos u Ministarstvu unutra{wih poslova Srbije, Resoru dràvne bezbednosti, ali jo{ od 1991. godine postoje jedinice koje kontroli{e Dràvna bezbednost i JSO nastavqa wihove tradicije. Zna~i, to {to se promenio naziv neke jedinice ne zna~i da ona u to vreme nije postojala, jer JSO predstavqa direktnog naslednika svih onih paravojnih jedinica koje su djelovale 1991. i 1992. u Hrvatskoj i 1992. pa na daqe u Bosni i Hercegovini i u Republici Srpskoj Krajini. Ste strane postoje dve linije direktnog djelovawa Milo{evi}a na rati{tu u prvom periodu rata. Jedna je vodila kroz Dràvnu bezbednost, odnosno wihov segment zaduèn za specijalne operacije. Jedinica je mewala imena, ali je re~ o jednom fluidnom sastavu u kome, zapravo, je najva`nije identifikovati lidere, qude koji su odlazili na rati{te i oko sebe okupqali potreban broj qudi. Ti qudi nisu imali definisan status u okviru Ministarstva unutra{wih poslova. Oni su ~esto mogli ~ak i formalno da pripadaju regrutnim oruànim snagama, bilo JNA, bilo, {to je kasniji slu~aj, Republike Srpske Krajine i VRS i naprosto su, uslovno re~eno, pozajmqivani u trenutku kada su bili potrebni za izvr{avawe nekog konkretnog zadatka. I to je, zapravo, u tom ratnom haosu i nedostatku ~vrstog mehanizma discipline u oru`nim snagama i stvorilo priliku da se, zna~i, kasnije poku{ava sa manipulacijom oko pitawa odgovornosti, zna~i da neko poku{ava sa sebe da skine odgovornost za wihovo postojawe. Voditeq: Izvinite samo, ako govorite o tom haosu, to smo ~uli prilikom ovog svedo~ewa, bilo je zaista dosta formacija koje su nosile Crvene beretke, bilo je dosta razli~itih formacija koje su se nazivale ili koje su stanovnici nazivali Crvenim beretkama, ali se ne moè pouzdano tvrditi da su svi zaista bili prete~}a Jedinice za specijalne operacije, odno865
sno utvr|ivawe ko je za {ta odgovoran i ko je u kom trenutku bio pod ~ijom komandom nije nimalo lak posao. Aleksandar Radi}: Crvena beretka nije dokaz pripadnosti nekoj jedinici. Kao {to sam malopre rekao, i radikali su bili pripadnici JNA pa nisu èleli u mnogo slu~ajeva da nose petokraku na svojim kapama. Zna~i, to nije kriterijum na osnovu koga mogu da se istraùju zbivawa oko angaòvawa Dràvne bezbednosti na rati{tu. Tu je mnogo va`nije svedo~ewe svakog od komandanata jedinice na terenu, zna~i, qudi koji su dobijali nare|ewa od Franka Simatovi}a ili od nekog drugog u mehanizmu Dràvne bezbednosti, i onda su oko sebe okupqali qude koji su ulazili u borbena dejstva. Zna~i, moè da se prati samo kriterijum koji je opipqiv, koji je u domenu, zna~i, Dràvne bezbednosti, a to kako je ko sebe nazivao, Boè moj, to zaista nije relevantno. Voditeq: Kako vam zvu~i ona izjava Vojislava [e{eqa, onaj prepri~ani razgovor sa Radovanom Karayi}em iz juna meseca 1996. godine, to smo ~uli ju~e tokom svedo~ewa? [e{eq kaè da mu je Radovan Karayi} rekao da mu je poznato da je u Srebrenici, posle zauzimawa Srebrenice streqano 1.000 muslimana, da nalog za to streqawe i naredba za to streqawe nije do{la iz vojnog i politi~kog vrha Republike Srpske i da su, po wegovim saznawima, po Karayi}evim saznawima, u tu celu operaciju bile ume{ane strane obave{tajne slu`be. Aleksandar Radi}: Postoji ta teorija zavere koju poku{ava Milo{evi} da eksploati{e, po kojoj je zapravo Srebrenica trebala da bude instrument zapadnih sila u kona~nom kompromitovawu Slobodana Milo{evi}a, ali bojim se da ~iwenice govore druga~ije. Srebrenica se dogodila, Srebrenica je, naàlost, bila organizovana i jedino o ~emu moèmo da razgovaramo jeste pitawe odgovornosti, koliko su civilne vlasti, odnosno Radovan Karayi} i wegovi saradnici mogli da znaju o tome {ta }e da se desi na tom podru~ju. Voditeq: I Slobodan Milo{evi}. Aleksandar Radi}: Da, da, da, ali to je opet druga linija, zato {to onda uspostavqate direktnu vezu izme|u Karayi}a, Milo{evi}a i Vojske Republike Srpske i drugih jedinica koje su se nalazile na terenu, ukqu~uju}i i one koje su u to vreme odgovarale Resoru dràvne bezbednosti Republike Srbije. Ne èlim da branim Karayi}a u toj situaciji, ali mislim da ako izdate nare|ewe jednoj organizovanoj jedinici da puca na nekoga, bez obzira da li je to zlo~in ili ne, trebate ipak postaviti pitawe o tome {ta se desilo onome ko je izdao nare|ewe, a ne politi~kom svedoku zbivawa. I s te strane mislim da linija komandovawa koja je bila odlu~uju}a u Srebrenici vodi ka Vojsci Republike Srpske, i ne od Vojske Republike Srpske ka Karayi}u, nego ka Milo{evi}u, a to je zapravo ne{to {to }e Ha{ki tribunal biti u velikoj neprilici da dokaè, jer takvo saznawe je problem kako da u praksi potkrepite konkretnim dokazima, jer ~iwenica da su oficiri Vojske Republike Srpske u to vreme bili podre|eni, u to vreme su imali svoje dosijee u Tridesetom kadrovskom centru, nego dokazuju da su oni bili u lancu komandovawa Vojske Jugoslavije. Nare|ewa za doga|aje 1995.
866
godine na rati{tu za sva borbena dejstva koja su vo|ena mogla su da do|u usmeno, i ako se to odvijalo izme|u svega par qudi, onda morate da se pouzdate iskqu~ivo u wihovo svedo~ewe. Voditeq: Da, i vi sami, vi ste izvukli zakqu~ak, vi verujete da se moè povu}i veza izme|u, dakle, vojnog vrha Republike Srpske i Slobodana Milo{evi}a. To je ne{to {to Ha{ki tribunal ima, ha{ko Tuìla{tvo ima te{ko}e da dokaè, i ni posle zavr{etka dokaznog postupka Tuìla{tva nije sasvim jasna ta veza {to se Srebrenice ti~e. Aleksandar Radi}: Mislim da nikada ne}e ni prona}i dovoqno uverqive dokaze za tako ne{to, jer oni su poku{avali da previ{e aduta poloè u problem formalnog vo|ewa jedinica, a tu zapravo nema tragova koji mogu da ukaù na uticaj Beograda na Vojsku Republike Srpske. Jer, bez obzira na ~iwenicu da su plate i sve ostale finansijske prinadle`nosti i statusna pitawa re{avani u Beogradu kroz Trideseti kadrovski centar, nije re~ o komandi nego o administrativnim organima koji su koordinirali socijalni status. Voditeq: Ali ima ona ameri~ka izreka gde je novac, onaj ko te pla}a taj ti je i... Aleksandar Radi}: Zna~i, nedostaje svjedok koji }e da kaè: da, primio sam nare|ewe i bio sam svedok trenutka kad je neko izdao usmeno nare|ewe da se to uradi. Voditeq: Ali postoji dosije tridesetog i ~etrdesetog kadrovskog... Aleksandar Radi}: To dokazuje da su svi ti qudi, koji su bili angaòvani na rati{tu primali, kao {to sam ve} rekao, platu iz Beograda. Da, to je potpuno ta~no, ali jo{ uvek niste rekonstruisali komandni lanac koji je tamo funkcionisao. Vojska Republike Srpske nije bila podre|ena Vojsci Jugoslavije. Voditeq: Vi ne mislite da je to automatski na~elnik General{taba Vojske Jugoslavije Mom~ilo Peri{i}. Aleksandar Radi}: Ni u kom slu~aju. Upravo je u tome problem. Nare|ewa su mogla do}i jedino neformalnim kanalima, a to je zapravo situacija koja je najteà za dokazivawe. Voditeq: I sad samo da se vratimo, da idemo jednu deceniju unapred, Srbija danas, Srbija i Crna Gora, situacija sa ministrom odbrane. Kako vam izgleda ta teza, evo danas ve} sve novine pi{u, da }e se posti}i dogovor o smenama, ali da }e, ako bude odlazaka, u paketu oti}i i Davini} i Paska{? Aleksandar Radi}: Naàlost, Vojska Srbije i Crne Gore se sad nalazi u najlo{ijoj situaciji od po~etka raspada Jugoslavije. Ako izuzmemo samu teìnu borbenih dejstava, do sada nikada se nije desilo da vojska bude u tako nekoj konfuznoj situaciji kada je u pitawu weno politi~ko vo|ewe i kada je u pitawu wena budu}nost. Jer, bez obzira na to {to je Davini}eva administracija vrlo autoritarno poku{avala da predstavi reforme kao ne{to {to su nepobitno uspeli da pokrenu, ~iwenice govore druga~ije. Reforme se pretvaraju u degradaciju vojske, u rasformirawe velikog broja jedinica, u puko broj~ano smawewe.
867
Su{tinski problemni vojske nisu re{eni, mi jo{ uvek ne znamo ~ija }e to vojska biti za svega nekoliko meseci i u ovom trenutku sve va`ne odluke, kao {to je to slu~aj jo{ od 2003. godine, od stvarawa Srbije i Crne Gore, donose se u nizu politi~kih nagodbi izme|u Beograda i Podgorice. To stvara crnogorskom delu vo|stva jednu nesrazmernu mo} u odlu~ivawu u odnosu na finansijsku participaciju u odràvawu oruànih snaga i odlazak Davini}a, prije svega, zbog toga je jako sloèn, jer ga podrazumeva konsenzus nekoliko politi~kih struja, koje imaju razli~ite interese u budu}em razvoju prilika. Naàlost... Voditeq: Taj interes je slede}i: Crna Gora èli da na~elnik General{taba bude smewen zbog situacije sa postavqawem crkve na Rumiji, zbog podr{ke vladiki Anfilohiju Radovi}u, a za uzvrat }e dati podr{ku smeni ministra Davini}a. Je li vama deluje to kao mogu}i dogovor? Aleksandar Radi}: Mislim da su Crnogorci mnogo pragmati~niji i da poku{avaju da zadovoqe neke interese koji su realniji nego poku{aj ideolo{ke borbe protiv vojske. îwenica je da je ta vojska u jednom momentu mogla da bude Milo{evi}u pritisak na Crnu Goru, u vreme krize 1999. i 2000. godine, ali u ovom trenutku smena Paska{a zbog saradwe sa Srpskom pravoslavnom crkvom bi bila jako {tetna i, pre svega, podigla bi dodatnu tenziju u Crnoj Gori. U situaciji gde se odbrojavaju meseci pred izbore, mislim da crnogorskim vlastima nije u interesu da daqe zao{travaju odnose prema onom delu crnogorske populacije i glasa~ke ma{inerije koji nije za samostalnost Crne Gore. Ali ako to svedemo na nivo politi~ke trgovine, svakako Crnogorci, ako prihvate odlazak Davini}a, to }e zna~iti i jedan niz ustupaka koji }e o~ekivati da napravi prema wima Srbija. Ali mislim da }e oni biti pre svega u finansijskoj sferi, ne toliko u re{avawu nekih kadrovskih pitawa, jer oni imaju dovoqnu mo} da bilo u kom trenutku nametnu promenu i na~elnika General{taba i bilo kog drugog na najvi{im funkcijama i mislim da u ovom trenutku ~ak ni funkcija na~elnika General{taba i du`nost koju proizvodi vi{e nije od te teìne koju je imala do nedavno, prije reorganizacije odnosa Ministarstva odbrane i General{taba. Voditeq: Hvala {to ste bili gost Proces TV. Bio je ovo Aleksandar Radi}, vojni analiti~ar. Vra}amo se sada u sudnicu jedan Ha{kog tribunala, posledwa, tre}a sednica na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u, svedok Vojislav [e{eq. Ostanite uz B92. 1. septembar 2005. godine
Gost glavni urednik nedeqnika Vreme Dragoqub @arkovi}:

Voditeq: Dobro jutro, gledate Proces TV na Televiziji B92, ja sam Qubica Gojgi}, u Ha{kom tribunalu nastavqa se su|ewe Slobodanu Milo{evi}u i ve} vi{ednevno, dvoiponedeqno, tronedeqno svedo~ewe Vojislava [e{eqa. Jo{ uvek govorimo o glavnom ispitivawu, a bar kako je Slobodan Milo{evi} najavio, do kraja ove nedeqe, mislim to zna~i do kraja dana{weg dana traja}e glavno ispitivawe. To zna~i da bi slede}e nedeqe trebalo da
868
ovog svedoka odbrane preuzme tuìlac Yefri Najs, koji }e sigurno potro{iti nekoliko dana na unakrsno ispitivawe. Tokom ju~era{we rasprave Vojislav [e{eq izjavio je da su se vlasti u Jugoslaviji i Srbiji zalagale za o~uvawe Jugoslovenske narodne armije i biv{e zajedni~ke dràve, kao i da nije ~uo ni za jedan zlo~in koji su po~inili sledbenici, simpatizeri Srpske radikalne stranke ili ~lanovi te stranke koji su se kao dobrovoqci na{li u Hrvatskoj. [e{eq je i ju~e ponovio da su dobrovoqci koji su odlazili u Hrvatsku tamo bili pod iskqu~ivom komandom Jugoslovenske narodne armije. Vide}emo kojim se temama danas bavi Slobodan Milo{evi} sa svedokom Vojislavom [e{eqem iako, kako je bilo najavqeno, jo{ uvek se nije, ili se vrlo malo govorilo o Bosni. Podse}am, posle one izjave da je [e{eq u junu 1996. godine od Radovana Karayi}a ~uo da je u Srebrenici streqano 1.000 muslimana, ali da je to ura|eno bez nare|ewa vrha vojne i politi~ke vlasti i kako se sumwalo uz u~estvovawe stranih obave{tajnih slu`bi, nismo ~uli mnogo drugih detaqa o drugim rati{tima na teritoriji Bosne i Hercegovine, osim {to smo ~uli [e{eqa koji je rekao da se dobrovoqci Srpske radikalne stranke nisu borili u Bosanskoj Krajini, iako su tamo postojale grupe lokalnih Srba koje su sebe nazivale {e{eqevcima. Sada }emo se za neki trenutak ukqu~iti u sudnicu jedan Ha{kog tribunala, a ne znam da li se se}ate i danas svedoka odbrane Koste Bulatovi}a. To je svedok koji je odbio da svedo~i u trenutku kada je Slobodan Milo{evi} zbog bolesti bio odsutan iz sudnice. Kosta Bulatovi} je prvostepenom presudom osu|en na ~etiri meseca zatvora, uslovno na dve godine, dakle, ne}e sluìti tu kaznu u [eveningenu, niti u bilo kom drugom zatvoru, ali se wegova odbrana àlila, smatraju}i da svedok nije, odbijaju}i da svedo~i, uvredio sud, ve} je jednostavno sledio onu sudsku odluku da nema su|ewa, zapravo, da nejasno}u Sudskog ve}a, nedore~enost Sudskog ve}a, koje nikada nije odlu~ilo da li se moè voditi postupak u trenutku kada se optuèni ne nalazi u sudnici. Me|utim, @albeno ve}e odbilo je àlbene navode branilaca Koste Bulatovi}a. Ina~e, to je preuzeo Stefan Burgon, kanadski advokat. @albeno ve}e je potvrdilo presudu Prvostepenog ve}a, tako da je Kosta Bulatovi} svedok koji je sada i pravosna`nom presudom osu|en na ~etiri meseca zatvora, odnosno dve godine uslovno. To su vesti koje smo dobili izme|u dva izdawa Proces TV-a, a sada, ~ini mi se da moèmo da se preselimo slikom u Hag. Sudnica jedan Ha{kog tribunala, nastavak svedo~ewa Vojislava [e{eqa u drugoj pauzi oko jedan sat, su|ewe i ovo svedo~ewe sa nama }e komentarisati glavni urednik nedeqnika Vreme Dragoqub @arkovi}. Ostanite uz B92. Voditeq: Gledate Proces TV, gost Procesa danas Dragoqub @arkovi}, glavni urednik nedeqnika Vreme. Dobar dan. Dragoqub @arkovi}: Dobar dan. Voditeq: Pravi gost, reklo bi se, s obzirom da ste, da su va{e kolege, novinari nedeqnika Vreme, ve} dva dana u ìì interesovawa, odnosno wihovim biografijama i izjavama pred Ha{kim tribunalom bave se intenzivno Slobodan Milo{evi} i Vojislav [e{eq. Pa, evo da vas zamolim za
869
komentar na po~etku. Vi ste ~uli, to je ona retorika, novinari su saradnici slu`bi... Dragoqub @arkovi}: Da, da, samo èleo bih na po~etku, pre nego {to odgovorim na pitawe kako ocewujem to {to sam ~uo ovih dana u Tribunalu, da kaèm da je moje prisustvo ovde dogovoreno pre nego {to su... Voditeq: Da. Dragoqub @arkovi}: Pre nego {to je [e{eq po~eo da blati tu dvojicu qudi, dakle nisam ovde u smislu ni da ih branim, ni da branim Vreme, ni da branim... Voditeq: Ali se sad to name}e kao tema. Dragoqub @arkovi}: Ali se, prosto kad sam ve} tu... Pa, znate {ta, gospodin [e{eq je sam za sebe rekao da je najponosniji na titulu cirkuskog majstora i ja mislim da on nastavqa da se pona{a u skladu sa tom titulom koja je wemu draga. Te optu`be da su Dulovi} i Anastasijevi} {pijuni, a da je Vreme neko {pijunsko leglo, stare su koliko i svedo~ewe te dvojice qudi. Dakle, pre jedno tri godine, kada su prvi put svedo~ili, i wihovo obnavqawe sada ne vidim ni kako pomaè Slobodanu Milo{evi}u, ni kako pomaè [e{equ. Mislim, to mlatarawe tim nekim poluinformacijama, to verovatno uti~e i na to da razgovor te dvojice gospodara rata, rekao bih, na ovim prostorima postaje sve mawe verodostojan. Oni se ubi{e bave}i se teorijama zavere i ja mislim da je normalnom svetu ve} muka od toga. Te Vatikan je kriv za ovo, te Amerika je kriva za ono, te zlo~in u Srebrenici po~inila je francuska kontraobave{tajna slu`ba, ovaj o ovom, onaj o onom, ko su qudi koji su proizvodili u Bijeqini tajno oru`je lipton u vezi sa nekim Rusima. Prosto, onako, prosto jedan polusvet koji je zajahao i ovo je posledwe wihovo kasawe na na{im le|ima. Svako ~udo za dvadeset dana, pa i ovo svedo~ewe koje }e toliko da traje. Voditeq: Ta etiketa izdajnik, saradnik Slu`be, {pijun, to je ne{to na {ta je, ~ini mi se, svet ovde oguglao, ali u Hagu jeste bila tema u jednom trenutku, ne u slu~aju Milo{evi}, nego u jednom drugom, da li novinari treba da svedo~e pred Tribunalom. Jedan od argumenata, ako se dobro se}am, bio je da je dovoqno ono {to su napisali, i da novinari, da bi izbegli mo`da i neku ovakvu situaciju, jer su ipak javne li~nosti, nekog prozivawa, da je dovoqno to {to su napisali i da ne bi trebalo da se pojavquju vi{e pred sudom. Epilog svedo~ewa va{ih novinara da li govori u prilog ili protiv te teze? Dragoqub @arkovi}: Pa, vidite, ja sam savetovao novinarima Vremena da ne svedo~e. Ja, da sam bio u toj poziciji, ja bih odbio da svedo~im. Mislim da je novinar svedok u onome {to je saop{tio javnosti i da je to vrh wegovog u~e{}a u tim stvarima. Ali, ako su qudi imali unutra{wih motiva i potrebu da o nekim saznawima kaù ne{to vi{e, u smislu isterivawa pravde, onda su i moja ovla{}ewa bila nedovoqna da ih spre~im u tome. Oni su odrasli, ozbiqni qudi, svesni mogu}nih posledica u jednom, rekao bih, pretpoliti~kom dru{tvu kao {to je Srbija takvim ~inom, dakle
870
svedo~ewa, ali ja li~no mislim da su novinari vrlo nepouzdani svedoci u ovakvim stvarima, da oni nemaju nikakva specifi~na saznawa i da je to jedno tuìla~ko mlatarawe karijerama qudi bez neke velike potrebe. Ono {to su oni videli, {to su procenili kao autenti~no, oni su imali priliku i da objave. Voditeq: Sad, ovde nije sporno, gledaocima mo`da to treba i objasniti, nije sporno to {to Slobodan Milo{evi} postavqa pitawe Vojislavu [e{equ, pozivaju}i se na svedo~ewe Jovana Dulovi}a i Dejana Anastasijevi}a, jer su to svedoci koji su pomiwali Vojislava [e{eqa i ta procedura je legitimna. Pitawe je, naravno, koliko je, na ono {to su govorili Anastasijevi} i Dulovi}, dobar odgovor: Ma, zanemarite sve, oni su strani {pijuni. U tom smislu je... Dragoqub @arkovi}: Pa, ja mislim da wima, Milo{evi}u sigurno, a ni [e{equ verovatno, do neke odbrane u smislu proceduralnom i isterivawu nekih ~iwenica nije mnogo ni stalo, ja bih rekao da je ovo jedna vrsta testamentalnog politi~kog susreta wih dvojice, gde preti opasnost da gledamo reprizu ovoga kad [e{eq pozove Milo{evi}a za svedoka, i oni u stvari prave neka svoja sabrana dela televizijska, video-zapisi }e ostati, oni tuma~e svoje vi|ewe istorije. îwenica je da to onako, za ve}inu qudi ovde ve} je davna pro{lost, neki doga|aji iz 1990, 1991. Mislim da èqa je qudi da ìve normalno, da po~nu da ostvaruju neke, ono, da im deca lepo idu u {kolu, da mogu da letuju, da voze boqi automobil, da do|u do nekog kredita da kupe stan pobe|uje tu vrstu pri~e o ~udu, krvi, politi~kim intrigama, zaverama, Vatikanima, ne znam ko je sve bio ume{an u to raspadawe Jugoslavije, i tako, oni meni li~e na dva ~oveka koji su iza{li iz nekog muzeja i dobili priliku da imaju izlo`bu koja }e trajati odre|eni broj nedeqa. Voditeq: Me|utim, moram da vam kaèm da se veliki broj gledalaca, vi{e nego uobi~ajeno, javqao meni sa kritikama da sa svojim gostima poku{avam da minimiziram ~ak globalni zna~aj ovog svedo~ewa. Pa evo, da, zameralo mi se na nekim sugestivnim pitawima pa evo vas da pitam, da potpuno obrnemo, {ta je dobro u svedo~ewu Vojislava [e{eqa, da ne bude da sugeri{em u tom pravcu, da li mislite da iz ovog, onoliko koliko ste pratili, da iz ovog testamentarnog susreta moè i neka korist da se izvu~e? Dragoqub @arkovi}: Pa ne verujem, ne vidim kako, ne vidim. âk, vidite, ja pokazujem duboku vrstu saàqewa prema sudbini porodice Milo{evi}, to je jedna rasturena porodica po raznim belosvetskim meridijanima i onako, prosto, negde ono qudsko u meni govori da bi tom ~oveku neka vrsta pobede bila potrebna, prosto radi ohrabrewa. Nikog ne treba stalno, celog ìvota ka`wavati, ali ne vidim kakav mu je to svedok [e{eq koji moè da ulep{a Milo{evi}ev lik i u wegovim o~ima i u o~ima javnosti. Oni, to je jedan koloplet tih, ono, ja moram da priznam da nisam od onih koji ujutru skuvaju kafu, dignu noge na tabure i sednu da gledaju, prosto, imam posla, dakle, imam drugih obaveza, ali ono {to dopire do mene, a dopire podosta, jer sticajem okolnosti posao mi je takav da moram da znam {ta
871
se doga|a, ja ne vidim tu nikakvo neko veliko olak{awe, ne vidim da je tu pokrenuto neko veliko, krupno pitawe koje }e uneti neko novo svetlo u mi{qewe, presude ili predrasude koje qudi imaju o raspadu biv{e Jugoslavije. Ne verujem da }e oni bilo koga uveriti u ne{to {to sam ve} na veruje, ovo meni li~i na epilog jedne lo{e kwige, pa sad, ko ima ìvaca da pro~ita i epilog, neka pro~ita. Voditeq: E sad, dok Vojislav [e{eq svedo~i u Ha{kom tribunalu, na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u, u [vajcarskoj se odràva skup posve}en jugoisto~noj Evropi, godi{wi skup koji organizuje Ministarstvo inostranih poslova [vajcarske. Jutros oko 11 sati govorila je glavni tuìlac Ha{kog tribunala Karla del Ponte i govorila o pojavi da u celom regionu, dakle u svim dràvama biv{e Jugoslavije postoji negirawe zlo~ina i postoji nespremnost da se dru{tva suo~e sa onim {to se dogodilo. Kao primer navodi se slu~aj Srebrenica i slu~aj video-trake koja je emitovana, onaj zapis gde [korpioni ubijaju muslimane dovedene iz Srebrenice. Kaè Karla del Ponte da je posle toga usledila dobro organizovana masovna kampawa negirawa i da se, umesto o Srebrenici, odmah pre{lo na drugi teren. Da, stradali su i Srbi. Ja, sa ove televizije i vi, iz nedeqnika Vreme sad mislim da moèmo malo da progovorimo o tome. Jeste li vi primetili tu masovnu, dobro organizovanu kampawu nacionalisti~kih krugova kojom je minimiziran zlo~in u Srebrenici i cela pri~a okrenuta na glavu kako sugeri{e glavni tuìlac? Dragoqub @arkovi}: Mislim da je gospo|a Karla del Ponte sklona preterivawu, da je jedan od primera ovo. Koliko se ja se}am, osim radikala, koji su priredili projekciju nekih filmova, ~ujem od qudi koji su to gledali dosta mu~nih, po brutalnim scenama, i vrlo korektnog pra}ewa u medijima, tog poku{aja politi~ke komunikacije sa javno{}u stranke koja je osvojila, u su{tini, pojedina~no najvi{e glasova pa je negde i red da beleìmo i wihove aktivnosti, nisam primetio da su tu neki nacionalisti~ki krugovi preoteli medijski prostor i relativizovali zna~aj Srebrenice i nametnuli neke druge teme kao relevantne u tom periodu. Prema tome, mislim da je to, onako, dràwe Srbije na jednom duga~kom {tapu, daqe, upozoravawe neke javnosti koja se tamo okupqa, a o nespremnosti da se tamo otvorenije, direktnije, iskrenije i sa vi{e detaqa govori o zlo~inima negde je i razumqivo. Mislim, nema, ma i da Nemcima nije nametnut bio onaj model, uop{te ne èlim da poredim slu~aj nacisti~ke Nema~ke i Srbije, daleko od toga, da im nije nametnut model denacifikacije, pod direktnom okupacijom, mislim, svih drugih, ne bi ni tamo izvr{ena bila na na~in na koji je izvr{ena. To je prirodna potreba nacionalnog bi}a, kao organizma, da se odbrani od najcrwih, najteìh vesti. Qudi su èqni te relaksacije, pa ne moète zlo~inac neprestano biti, prosto. Verovatno }e neka katarzi~na ta~ka, to neko olak{awe do}i, kad se ta lista tih optuènih, kad se oni privedu pravdi, kad se to stavi u
872
neku vrstu, u neku vrstu procedure pred tim Ha{kim tribunalom, kad po~nu, ~ujem, dosta masovna su|ewa pred doma}im Specijalnim sudom za ratne zlo~ine i do}i }e do uravnoteèwa scene. Vi vidite sad taj jedan pomak u srpskoj eliti, vi{e nema onih surevwivih koji tvrde da smo mi jedino `rtve, da nikakav zlo~in Srbi nisu napravili. Stvar je do{la dotle da kaè: da, zlo~ina je bilo, ali ne moè ceo narod biti... Voditeq: Da, ali glavni tuìlac tvrdi upravo suprotno, da je procenat onih koji se, kako ona kaè, usu|uju da govore o zlo~inima, i zlo~inima Srba, a da tu temu pokrenu u Srbiji, je zanemarqiv. Dragoqub @arkovi}: Pa, to je, recimo ta~no, ali ne bih upotrebio re~ usu|uju. Voditeq: To je re~ koju citiram. Dragoqub @arkovi}: Da, mislim ovde nema, objektivno, ne postoji vi{e ta vrsta straha da ~ovek govori o tome, mora biti svestan da }e nai}i na odbijawe, da }e nai}i na protivqewe, da moè i da ima neprijatnosti zbog toga, i tako daqe, ali to spada u korpus tih legitimnih politi~kih prava, da ~ovek insistira na tome. Dakle, ne bih rekao tu re~ usu|uju. Qudi, mislim, ovako mala inverzija, mo`da je nezgodna za televiziju, imaju potrebu da ne govore o tome, malo im je dosta toga, taj pritisak pod kojim se ìvi oko te teme, a da mi shvatamo da nam realno, da taj boqi ìvot, neka o~ekivawa o nekoj vi{oj pravdi, vi{e dostojanstva, vi{e napretka, vi{e porodi~ne i druge sre}e, da ne govorim da izmi~e negde. [ta je, {ta je narod ujedinilo 2000. godine, u onoj iskazanoj, masovnoj èqi da vidimo le|a jednom reìmu, ne samo odlazak tog reìma koji je, onako pred kraj potpuno izgubio svaki smisao, nego èqa da se promeni tema, subjekt, {to bi rekli, dru{tveni. I sad, svi se gr~evito bore za to. Te promene, naravno, ne idu, neki su o~ekivali da }e to ne{to preko no}i nama dobro da se dogodi. Preko no}i se ni{ta ne doga|a, kad doma}in upropa{tava gazdinstvo petnaest godina, napije se pa zapostavi stoku, ne ore wivu, treba mu barem petnaest-dvadeset godina da se povrati. I nama treba jedan dug period. Ali, ne moèmo stalno biti vra}ani na taj po~etak, niti iko moè o~ekivati tu vrstu, kako da kaèm, energije koja je bila uloèna u ru{ewe Milo{evi}a u onom takozvanom evolutivnom tranzicionom periodu, gube se niti potrebe da se o tome javno, demonstrativno i naprasno o tome, tako, govori. Prosto, mislim da se teì{te polako izme{ta, mewa. To sad {to Karla del Ponte nas neprestano podse}a da o tim zlo~inima treba da govorimo, to je u redu, ona, èna lovi dvojicu, ja bih rekao kapitalaca sa te wene liste, i to je oblik jednog tako|e politi~kog pritiska, po{to govori jugoisto~noj Evropi, da u|emo svi u taj proces, vaqda, zatvarawa tih lista hap{ewem Gotovine, Karayi}a, Mladi}a. Voditeq: Ali vidite ovo sad, po~etak, ona kaè da, naàlost, Savet bezbednosti nije mogao da joj da i magi~ne mo}i kada je imenovao za glavnog tuìoca, a da ona ne moè da u svoj tim zaposli Hari Potera, to je de~ak iz {estog dela kwige o de~aku koji ima natprirodne mo}i. Sada smo do{li, da873
kle, na teren da verujemo da samo ~udo moè dovesti, ona kaè u suprotnom Karayi} i Mladi} bili bi ve} u Hagu, dakle do{li smo sada na teren da samo ~udo moè... Dragoqub @arkovi}: Mislim da to {to drìte u rukama, da je to wen govor, i vidim da je to sa po~etka, taj takozvani anglosaksonski manir da se po~ne po{alicom, prosto, ona se, èna, kao tobo` {ali, a ja bih rekao da ona sre}om... Voditeq: Da nije ovo bez ogor~enosti? Dragoqub @arkovi}: Ne, nije, ona kaè naàlost da nije dobila, a ja kaèm da sre}om nije dobila. Zamislite bilo koga, pa i gospo|u Del Ponte, o kojoj ja mogu da mislim i ovo i ono, koja ima neke magi~ne sposobnosti da ìvotom upravqa na na~in koji se woj ~ini pravilnim. To, prosto, to se u teoriji politi~koj zove dosta neprijatno, ne bih to pomiwao. Mislim da tu stvar ide dosta dobro i da tu postoji neka vrsta procedure; ako ja mogu ne{to da naslutim iz ovih u~estalih i neo~ekivanih obra}awa oko sudbine Karayi}a, ta stvar se bliì kraju. Voditeq: Mislite? Dragoqub @arkovi}: Pa mislim, ja mislim da Amfilohije Radovi} ne bi bez razloga, e sad mogu biti razli~iti razlozi, mogu}no je da je gospodin Karayi} bolestan i da u uslovima u kojima se krije ne moè da mu bude pruèna adekvatna medicinska nega, pa se sad vaga, prosto da li je boqe da ga negde le~e a da on, ne znam, ne{to drugo. Mislim da, to su stvari koje }e biti... Voditeq: Dobro, ako je krenulo po{alicom, hajde da se sloìmo oko toga, ipak, zavr{etak tog obra}awa {vajcarskim diplomatama u Bernu je sasvim ozbiqan. Karla del Ponte se, naime, boji oko Evropske unije, pregovori o stabilizaciji i pridruìvawu sa Srbijom i Crnom Gorom koji su najavqeni za oktobar simboli~no, da 5. oktobra po~nu, a ona kaè ako Ratko Mladi} i daqe bude na slobodi, onda postoji realna opasnost da se zna~ajno smawi uop{te mogu}nost da Mladi} bude uhap{en i ona daqe navodi da su Bawaluka, Podgorica i Beograd ti koji mogu da lociraju Karayi}a, a da ona ne veruje da su to NATO i SFOR u Bosni. Dragoqub @arkovi}: Pa, ja mislim sve obrnuto. Mislim da po~etak pregovora ubrzava pozitivne procese, da ulaèwe Srbije u te evropske tokove prosto prisiqava druge institucije da rade na drugi na~in, da dru{tvo postaje transparentnije, da ulaskom u bilo koju evropsku grupaciju ili u to Partnerstvo za mir, da se dràve odri~u odre|ene vrste suvereniteta i postaju mnogostruko infrastrukturalne. Zamislite sad vi, zamiliste sad da se Mladi} krije u Francuskoj koja je ~lanica Evropske unije. Mislim da bi lak{e bio tamo prona|en nego u Srbiji koja je daleko van tog toka. Uslovqavawe po~etka pregovora to je onako, toga sam se nagledao 1990. godine, svakome kome padne ne{to na pamet da ima neki interes ne~im uslovqava. Po~etak pregovora uslovqavan je i dono{ewem Ustava, po~etkom razgovora o Ustavu; on se uslovqava definisawem odnosa sa Crnom Gorom, pa sa Mladi}em, sa ovim Karayi}em. Prosto i to, to bi negde imalo smisla, kada Evropa, a Evropa u su{tini je izra~unala da je mnogo jeftinije da nas prikqu~i nego da nas drì ovako...
874
Voditeq: Mislite? Dragoqub @arkovi}: Da, ja mislim da je izra~unala, ali hajde da je to o~ajni~ki poku{aj pacifikovawa celog regiona. Ne znaju ni oni {ta }e s Kosovom, pogledajte, mi nismo umeli, a oni te{ko da }e umeti. I mislim da }e oni poku{ati u jednom velikom paketu, koji }e mo`da imati neku, ne}e ba{ biti mo`da najevropskija roba, ali ne{to, neki modifikovan na~in }e na}i, poku{a}e prosto da preko para uliju i jednu novu vrstu energije koja }e jedan veliki deo grani~nog sveta pravoslavqa, katoli~anstva, islama, razli~itih tradicija, kulture, probati negde da objedini oko, strate{ki oko nekih novih ciqeva. Mislim da je postavkom novih dru{tvenih ciqeva lak{e prona}i Karayi}a i Mladi}a. Prosto, oni }e izgledati kao atavizam, gde se zna red vo`we vozovima, gde se zna da prvog septembra po~iwe {kolska godina, izgleda}e kao {to izgleda sada Starac Vujadin iz narodne pesme. Voditeq: A ova teza Beograd, Podgorica, to je novi momenat, Bawaluka, da mogu da lociraju Karayi}a? Kako se to uklapa u onu va{u pri~u o tome da mitropolit Amfilohije ne bi govorio onako kao {to je govorio? Dragoqub @arkovi}: Pa dobro, mogu}e je da se Podgorica spomenula ba{ zbog Amfilohija. Koliko se ja se}am, Amfilohije je vrlo mudro iskqu~io mogu}nost da je Karayi} kod wega, ali jeste na nekom crkvenom dobru, ne{to tu postoji, on jeste negde, to je sigurno. Tako da ne bih ja pridavao veliki zna~aj tome. Ne mislim da je taj govor ne{to posebno referentan, da donosi neku novu su{tinu. Voditeq: Ali, dobro, pro{lo je leto, svi smo se odmorili, onda je do{ao ambasador Prosper, rekao o~ekujem ih do jeseni. Sada Karla del Ponte prvo obra}awe posve}uje wima posle pauze. Mislim, logi~no je o~ekivati da }e septembar da bude mesec kada }emo ~uti dosta ovakvih izjava i da se od novih vlasti nekakva akcija o~ekuje. Dragoqub @arkovi}: Po~iwe ta lavina, isto kao {to treba o~ekivati da, kao {to je donet Zakon o NIS-u, pa sad imenovan privatizacioni savet, pa bi}e, pa u}i }e se u proces za Elektroprivredu Srbije, juri}emo Mladi}a i Karayi}a. To je deo, kako da kaèm, deo na{ih programa. Voditeq: Hvala {to ste bili gost Proces TV-a, Dragoqub @arkovi}, glavni i odgovorni urednik nedeqnika Vreme. Vra}amo se u sudnicu jedan Ha{kog tribunala, svedok odbrane na su|ewu Milo{evi}u, Vojislav [e{eq. Ostanite uz B92. Voditeq: Do{li smo do kraja dana{weg izdawa Proces TV-a. Jo{ jednom napomena da }ete preostalih 10 minuta su|ewa, kao i preostalih 10 minuta su|ewa od ju~e i prekju~e mo}i da vidite sutra u okviru Proces TVa. Sutra nema su|ewa Milo{evi}u, pa koristimo to vreme da emitujemo tridesetak minuta koje niste videli u utorak, sredu i ~etvrtak. A emitova}emo i tridesetak minuta rasprave koju niste mogli da vidite u sredu zbog problema koje smo imali, onih kratkotrajnih problema koje imamo i mi, a i Ha{ki tribunal u prenosu od kako je po~eo ovaj jesewi deo rasprave. Dakle, onim {to }ete videti sutra, re~ je o oko sat vremena materijala, bi}e
875
vam omogu}eno prakti~no da vidite ceo snimak ovonedeqnog svedo~ewa Vojislava [e{eqa. Su|ewe Slobodanu Milo{evi}u nastavqa se slede}e nedeqe, a osim odloènog snimka ovih delova koje niste videli na raspravi Slobodanu Milo{evi}u, vide}ete i kako je u Ha{kom tribunalu izre~ena i pravosna`na presuda, prva pravosna`na presuda za granatirawe Dubrovnika, i vide}ete sa kojim obrazloèwem je general, admiral biv{i Jugoslovenske narodne armije Joki} osu|en na sedam godina zatvora. Tako|e }ete videti i kako je ha{ko Tuìla{tvo zatraìlo od Sudskog ve}a na kraju rasprave u slu~aju Limaj, Musliju i Baja da se trojica kosovskih Albanaca koji su optuèni za ratne zlo~ine nad Srbima, Albancima i Romima u logoru Lapu{nik kod Glogovca 1998. godine osude na zatvorske kazne od 20, 15 i 18 godina. Gost Proces TV-a sutra bi}e gospo|a Sanda Ra{kovi} Ivi}, novi predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju. Budite s nama od sutra u 9,30, to je sve za danas, ja vam èlim prijatan dan. 5. septembar 2005. godine Voditeq: Do{li smo do kraja Proces TV-a, moram da kaèm za gledaoce koji se javqaju, koji su u nedoumici kada se nastavqa su|ewe Slobodanu Milo{evi}u i da pitaju za{to nema direktnog prenosa danas. Su|ewe Slobodanu Milo{evi}u je zavr{eno za ovu nedequ, sud je dao pauzu za ovu nedequ, po{to su sude}i dani bili slede}i ponedeqak, utorak i sreda. A su|ewe se nastavqa u slede}u sredu, kada se nastavqa i direktan prenos na Televiziji B92. U me|uvremenu gledajte Proces TV. Ako budete gledali Proces TV, sutra }ete mo}i da vidite kako je u Hagu protekla rasprava u àlbenom postupku protiv biv{eg generala Jugoslovenske narodne armije Pavla Strugara, koji je optuèn prvostepenom presudom za granatirawe Dubrovnika, a tako|e, ~ini mi se da je zanimqiva rasprava koja je bila pred po~etak su|ewa optuènim oficirima JNA Miletu Mrk{i}u, Veselinu [qivan~aninu, i Raidi}u. Ovo su|ewe trebalo bi da po~ne posle 4. oktobra, a sutra }ete da vidite kako su branioci, i za{to, traìli da se po~etak procesa odloì i kako su obrazloìli taj zahtev. Sve to }ete videti sutra u Proces TV-u, a dugujemo vam nekih 20 minuta rasprave svedo~ewa Vojislava [e{eqa od ju~e i prekju~e, to je onaj deo rasprave koji ne moète da vidite zbog programske {eme i vesti, jer su|ewe traje 15 minuta duè od Proces TV-a. U svakom slu~aju, vidimo se sutra uz pregled ostalih ha{kih procesa i uz zanimqive goste u studiju. Ostanite uz B92, toliko od mene za danas, vidimo se ponovo sutra na istom kanalu. 6. septembar 2005. godine
Gost @eqko Vukovi}, urednik Ve~erwih novosti:

Voditeq: Gledate Proces TV, pauza na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u i kao {to se i pretpostavqalo, zanimqiv deo svedo~ewa Vojislava [e{eqa na su|ewu Milo{evi}u tek predstoji po~etkom unakrsnog ispitivawa. O su|ewu Milo{evi}u i svedo~ewu ovog svedoka danas razgovaram sa @eqkom Vukovi}em, urednikom u Ve~erwim novostima. Dobar dan.
876
@eqko Vukovi}: Dobar dan. Voditeq: Dobrodo{li na B92. Vi ste se u Ve~erwim novostima bavili ovim svedo~ewem, odnosno pozvali ste ~itaoce i posetioce sajta Ve~erwih novosti da se izjasne o ovom svedo~ewu i mo`da ste, sad smo u pripremi za po~etak ovog razgovora, razgovarali smo o tome da je mo`da prerano, da ste mo`da prerano objavili danas rezultate u dana{wim Ve~erwim novostima, mo`da je trebalo sa~ekati da pro|e i ovaj dijalog u sudnici, ali, dobro, nikad nije kasno za jo{ jednu anketu. Da prokomentari{emo, @eqko, prvo ove rezultate do kojih su do{li istraìva~i Ve~erwih novosti. Dakle, tema kako ocewujete [e{eqevo svedo~ewe pred Ha{kim tribunalom i evo, 19 odsto onih koji su u~estvovali u anketi odgovara da }e ovo svedo~ewe pomo}i Slobodanu Milo{evi}u da se odbrani, 19,1 odsto ili 387 od 2.027 qudi koji su u~estvovali u anketi; daqe 704 osobe ili 34,7 odsto kaè da je veliki uspeh {to je [e{eq naterao Sudsko ve}e da Yefrija Najsa propituje o Velikoj Srbiji; 21 odsto smatra da [e{eq nije pomogao ni Srbiji, ni sebi, ni Milo{evi}u, dakle 21 odsto ili 424, 5,87 odsto smatra da je [e{eq vi{e branio sebe nego Srbiju i Milo{evi}a i 19,33 odsto smatra, kaè da ne gleda prenos iz Haga, niti ga taj prenos interesuje, to je 393 u~esnika ankete. Jeste li vi komentarisali ovu anketu u redakciji i kako vam se ~ine rezultati? @eqko Vukovi}: Nismo ne{to posebno, jedino na{ta smo ra~unali da }e drugi deo svedo~ewa, odnosno unakrsno ispitivawe Najsovo, verovatno natjerati [e{eqa da primjeni neku drugu strategiju i svoje odbrane i svedo~ewa i marketinga, ve} {ta on radi. Ovaj prvi deo da }e svakako biti mirniji, na to se jednostavno ra~unalo. A rezultati ove ankete, kada se pogledaju zbirno, otprilike su svi pogodili ono {to se zaista nekako i desilo tamo. îtava rasprava o tome da li je [e{eq pomogao ili odmogao i tako daqe, je nekako, zamagquje stvar. On je svakom pomogao i svakom odmogao, svi su imali koristi i malo {tete. Niko nije ovde pro{ao skroz lo{e, ili skroz dobro. Jednostavno, tako su stvari postavqene u Ha{kom tribunalu, a da je ova ve}ina na{ih ~italaca zapravo pogodila onu najva`niju stvar da se desila u svedo~ewu, to jeste taj govor o Velikoj Srbiji. Velika Srbija jeste va`na ta~ka optu`nice, nije svejedno da li je neko optuèn za Veliku Srbiju ili za Srbiju sa pro{irenim teritorijama. Voditeq: To je ono {to je zaista bilo, {to je [e{eqevo prisustvo u sudnici iniciralo, a to je zapravo bila rasprava izme|u tuìoca Milo{evi}evog i Sudskog ve}a, sa velikim anga`manom Sudskog ve}a koje zapravo, dvojica od trojice sudija su se iznenadila kada su ~uli da tuìlac Najs zapravo kaè da on ne pripisuje Milo{evi}u ideju o Velikoj Srbiji. @eqko Vukovi}: Da, mada mu stoji u optu`nici na nekoliko mesta. Ono {to jeste iznena|ewe... Voditeq: Preformulisano u tezu svi Srbi u jednoj dràvi. @eqko Vukovi}: Jeste, ako vi kaète, ako u optu`nici daqe egzistira Velika Srbija, onda to zna~i jedan plan koji egzistira vjekovima i tako da877
qe, to neku namjeru apriornu podrazumeva, dakle, mi smo ti koji smo planirali i tako daqe. Ali kad kaète Srbija sa pro{irenim teritorijama, to je ve}, moè da bude neki plan u datim okolnostima i to je vrlo razli~ito. Jer Velika Srbija pretpostavqa generalnu krivicu apriornu, preuzimawe celog uzroka na svoja le|a. Ova formulacija koju je sad Najs dao, ona je, moè biti u toku raspada Jugoslavije do{lo je do programa koji se zove, recimo, Srbija sa pro{irenim teritorijama. Voditeq: Svi Srbi u jednoj dràvi. @eqko Vukovi}: Jeste, {to je Milo{evi} kasnije i objasnio i tako daqe. Ali razja{wavawe tog pitawa, na~in na koji je razja{weno u svakom slu~aju je bilo porazno za optu`nicu, a vrlo korisno za Milo{evi}a, u krajwoj liniji korisno za sve ako uzmemo, za svakog onog koji ho}e da zna istinu ono je korisno, bez obzira na kojoj se strani nalazi. Voditeq: @eqko, htela sam da vas pitam, dosta se, naravno, u javnosti govori o svedo~ewu, novine svakodnevno izve{tavaju o raspravi, sad tu postoji podela, ekstremi su da je svedo~ewe brilijantno, da je rasturena optu`nica, da je zadat veliki udarac Tuìla{tvu, do onih da je to jedna predstava bez ikakvog efekta na postupak, ili ako ima nekakvog efekta onda svakako ne}e biti pozitivan po Slobodana Milo{evi}a. Videla sam da su i neki va{i komentatori, qudi koje ste pitali za mi{qewe, indentifikovali taj, da je zapravo taj dijalog Milo{evi}a i [e{eqa u sudnici, kao da je vi{e bio usmeren ovda{woj javnosti nego Sudskom ve}u, jer je veliki broj tema pokretan koji se ne ti~e ni optu`nice, a za koje, imena su pomiwana koja neki od sudija, a to su i pokazivali, nisu ni ~uli niti znaju za datume kojima se baratalo. @eqko Vukovi}: Ne znam, meni je vrlo te{ko u nekoj analizi sada re}i {ta je to u nekom pitawu koje èli da izazove reakciju na doma}oj politi~koj sceni, a {ta u Hagu. Na nekim primerima se moè re}i da sve te va`ne stvari prilikom svedo~ewa [e{eqevog se ti~u u Haga i ove doma}e scene. Na primer, kada su u pitawu paravojne jedinice, za Hag je veoma bitno, i za sve qude koji gledaju Hag, da znaju, da recimo, {ta ja znam, strana~ka vojska, paravojska Srpskog pokreta obnove, nema je nigde, za wu se niko ne optuùje, ali se optuùju recimo za neku drugu. To govori o radu tuìoca, dakle to je i te kako bitno za Ha{ki tribunal, ali istovremeno veoma je va`no to i za politi~ku scenu u Srbiji. Jer, sad se Srbi pitaju kako je mogu}e da je Srpski pokret obnove amnestiran od te odgovornosti, a istovremeno se drugi prozivaju, tako da, ja nisam sklon da mislim da su imali neka ekstra pitawa samo za politi~ku scenu Srbije. Sve je nekako to pome{ano, a zasluge za to snosi Sudsko ve}e. Ja mislim da, koliko ja pratim proces Slobodanu Milo{evi}u, ono {to je meni bilo iznena|ewe jeste stepen uvaènosti Vojislava [e{eqa kao svjedoka. Sudsko ve}e ga je zaista uvaìlo. Na svaku wegovu bitnu primedbu ili iskaz oni su se krajwe ozbiqno odnosili prema tome. Ta wihova ozbiqnost, ili uvaàvawe [e{eqa, stvorilo je jedan vidqivi jaz izme|u
878
Najsa i Sudskog ve}a, to se prvi put ovako videlo. U ovom svedo~ewu stekao se utisak, po prvi put da Sudsko ve}e zaista èli istinu i zaista to dokazuje u tome, zna~i, neva`no je da li to govori ovaj ili onaj, mi èlimo, jednako su ko~ili i jednu i drugu stranu, jednako nisu dozvolili da iz nekih razloga ne do|e neki sporni iskaz do kraja da se objasni. Voditeq: Ali tome je dosta doprineo i sam [e{eq, koji je, u{av{i u sudnicu, prihvatio da se pona{a onako kako se pona{aju svedoci i napravio ustupak rekav{i da }e ustajati kada ulazi ovo Sudsko ve}e, jer èli da uvaì trojicu sudija koje je, dodu{e povremeno, podsetio da ga sudska uniforma podse}a na inkviziciju, ali je to bilo u mnogo sveop{tijoj formi nego {to on obi~no radi kada su wegove statusne konferencije u pitawu i sada je pitawe da li }e taj nivo uvaàvawa me|usobnog ostati i po{to po~ne unakrsno ispitivawe. Danas smo imali priliku da ~ujemo nekih pola sata [e{eqevo razmi{qawe o predsedniku suda kao ~oveku odgovornom za genocid i o glavnoj tuìteqici koja je nazvana kurvom, i imali smo priliku da ~ujemo i neke delove prepiske [e{eqa sa institucijama suda koja nije za citirawe, ali ~uli su gledaoci i sad je ono, bilo kla|ewe da }e se prava atmosfera, pravo lice i svedoka, i optuènog, i Tuìla{tva, i Sudskog ve}a pokazati tek u ovoj fazi. @eqko Vukovi}: Ja li~no mislim da vulgarni re~nik prosto ne moè biti od pomo}i. âk i kod najdobronamernijih sudija ili, govorim sada o reakcijama prvo na Zapadu, dakle s one strane, ta komunikacija a priori odbija, ona sama po sebi reducira zna~aj onog koji govori, {to kaù, stvara se jedan druga~iji profil li~nosti zbog upotrebe takvog jezika. Stra{an nesrazmer izme|u uticaja, zna~aja koji se sam sebi daje i svi ostali. Ja zaista ne razumem jer, naro~ito nakon prvog dela u kome je uspostavio odli~an odnos sa Sudskim ve}em, ovakvim na~inom suprotstavqawa Najsu prosto se taj most koji je uspostavqen, ru{i. Mislim da [e{eq tu gre{i. Tako|e, takav na~in opho|ewa ru{i mu mostove i prema Srbiji. Voditeq: Mislite? @eqko Vukovi}: Pa postoji, naravno, jedan deo publike koji vole taj tip kafanskog obra~una i neke prostote, ali ta neka prostota uvek umawuje argument, nema potrebe. Mislim da je [e{eq morao biti jako zadovoqan koliko je porazio, da kaèm, Najsa u prvom delu, sa ovim psovawem, to Najsu ide u korist. Voditeq: Da pojasnimo gledaocima, ako ima ko to nije video, psovawe su zapravo citati. Ve} je opsovao, ne moè to da popravi, jer su to citati iz wegovih pisama obra}awa sudu. Kako vam izgleda teza, tvrdwa Vojislava [e{eqa, da je za sve zlo~ine koji se wemu stavqaju na teret zapravo kriv papa? @eqko Vukovi}: To je stara teza koju on, sad kad mi gledamo iz drugog ugla, sad gde god zareète u istoriji na{li bi nekog krivca koji generira odre|enu situaciju, ali u ovoj raspravi ja mislim da ta teza je sama po sebi suvi{na, ona moè da sluì u nekim kwigama i tako, ali u politi~koj upo879
trebi ta teza je prosto neupotrebqiva, nema nikakvog zna~aja, ma koliko mi mogli da govorimo da je potpuna istina i Vatikan je taj koji je odlu~no uticao na priznavawe Hrvatske i Slovenije, dakle i te kako Vatikan je upetqan u raspad Jugoslavije. Onda uticaj Vatikana na doga|aje u Bosni, u zapadnoj Hercegovini i u Hrvatskoj, tako da to ima, ali izno{ewem tako radikalne teze, onda se stvarna uloga Vatikana nekako izgubi jer qudima je jako te{ko da prihvate, naro~ito na Zapadu, odjednom da mu kaè{ da je Vatikan za sve kriv. Voditeq: Vi ste danas u novinama objavili izve{taj sa ju~era{weg svedo~ewa koje na{i gledaoci nisu mogli da vide, a [e{eq je pomenuo da nije bilo prenosa ju~e, a prenosa nije bilo jer je rasprava i{la u popodnevnim satima, {to su izuzetni slu~ajevi, i tu raspravu }ete u celini videti u ~etvrtak, a tokom te ju~era{we rasprave re~eno je da je [e{eq rekao stajao sam iznad Sarajeva i da, ga|ao sam Sarajevo, pa jo{ rekao da se nada da je, ako se desilo da je pogodio nekog muslimana, da bi ga to obradovalo. @eqko Vukovi}: Ja moram priznati da ne razumem za{to je [e{eq to rekao, za{to je imao to obrazloèwe. Ne samo zato {to je pro{lo deset godina posle rata, deset godina posle rata re}i da ti je drago {to si ubio nekoga vojnika zato {to je bio pripadnik, i to, mislim da je to potpuno sebi naneo najve}u {tetu to govore}i. Ja razumem wegovu poziciju iz koje on govori, rat je rat, tu~em ovoga, onoga, mene tuku i tako daqe. Me|utim, oti{ao je korak daqe. Ako je Srbin doveden, nije on kriv, kriv je onaj koji ga je doveo i tako daqe, nekako hladno se govori, ~ak recimo posle Drugog svetskog rata vi nigde niste imali da kaè saveznici ovi, drago nam je ba{ smo pobili ... Voditeq: Mo`da je ~ovek jednostavno iskren. [ta mislite o tome? @eqko Vukovi}: Mogu}e je i to da je potpuno iskren, ali vratio se ili ga drì ose}aj od pre deset godina, {to je onda samo po sebi vrlo problemati~no, ako vas to zadovoqstvo, ono kako sam ja rat doìveo i doìvqavam, mislim da qudi posle rata jednostavno ne mogu na}i zadovoqstvo u se}awu na ubijawe, ma koga da ste ubili, osim ako se ne radi o atentatima, pa ste fanatik pa ta~no znate i tako daqe. Svaki vojnik, {to kaù, svaka vojska je narod obu~en u uniformu, bez obzira {to on puca na vas, vi na wega, na neki na~in uvek... Voditeq: I samo za kraj da vas pitam, postoje i ovakva razmi{qawa da je, ukoliko je Milo{evi} èleo da se vrati na tezu sa po~etka procesa, na ono ~ime je po~elo wegovo pojavqivawe u Ha{kom tribunalu, to je va{ problem, radite kako ho}ete, ja ne priznajem ovaj sud, od ~ega je kasnije u mnogome odustao, onda je Vojislav [e{eq pravi svedok da se pred jedan sud, koji se smatra politi~kim, antisrpskim kako je [e{eq rekao, dovede svedok koji }e tako i nastupiti, ali da je to onda u suprotnosti sa mnogim drugim svedo~ewima i sa nastupima qudi koji su ozbiqno, sa dokumentima, poput, recimo, generala Deli}a, govorili o nekim konkretnim doga|ajima na terenu. @eqko Vukovi}: Ono {to Milo{evi}u omogu}ava manevarski prostor od jednog apsolutnog negirawa, u stilu ne priznajem ovaj sud, i tako daqe, do
880
ovamo, jeste {to je vremenom sve o~iglednije da optu`nica po~iva na nekim elementima koji su izrazito politi~ki, tako|e po~iva na nekim gre{kama koje se tuma~e kao politi~ke, recimo ti datumi, gre{ke u datumu u istoj optu`nici, dva razli~ita datuma za istu stvar, jedna neserioznost te optu`nice i to se polako otkriva. Mislim da Milo{evi} kao neko ko je iskusan, on shvata da mu Najs nije ba{ toliko dorastao protivnik, da ovo Ve}e postaje malo vi{e sklonije da ga saslu{a nego {to je to bilo na po~etku su|ewa u onoj politi~koj atmosferi koja je bila stvorena oko Ha{kog tribunala, i sada Milo{evi} je jednostavno u ulozi, ~ini ~itav tok su|ewa na neki na~in normalno, normalizuje ga i mi kao prisustvujemo jednom normalnom, naizgled, su|ewu. On mewa strategiju, zato je Vojislav [e{eq u stvari wegov odli~an izbor da ga dovede. Mi smo, recimo, i ranije znali da je Najs, pre nego {to je postao tuìlac, uterivao kazne za saobra}ajne prekr{aje, bio advokat i tako daqe. To bi u Srbiji bilo iznena|ewe kad bi nekog advokata tog tipa postavili za glavnog tuìoca. Voditeq: To je tuma~ewe. Radio je i druge stvari. @eqko Vukovi}: Jeste, ali to je su{tina, a ovaj to zna, ili vi imate, kako Montgomeri kaè pre par meseci, da je glavni problem Ha{kog tribunala Karla del Ponte, i nabroji joj ta~no wene... Onda je to stvarawe jednog procepa neo~ekivanog sa druge strane koji Milo{evi}u, o~ito ga je navelo da zaista poku{a iskreno na ovom sudu da ostvari ono {to ho}e. Voditeq: Ali to je onda, ne odbrana od optu`nice, nego atak na sud, dakle to je onda ona prvobitna strategija Slobodana Milo{evi}a. @eqko Vukovi}: Jeste, ratifikovana malo, ali on se we jako drì. Voditeq: Dobro, @eqko Vukovi}, urednik u Ve~erwim novostima, prati}emo kako }e se ~itaoci Ve~erwih novosti, mo`da i gledaoci Proces TV-a sada oglasiti kada otvorite ponovo sajt za komentare na unakrsno ispitivawe Vojislava [e{eqa, a kad je o komentarima re~, moète da ih po{aqete i na sajt devedeset dvojke. Ostanite uz B92, sledi tre}a, posledwa sednica na dana{wem su|ewu Slobodanu Milo{evi}u. Voditeq: Gledate Proces TV, do{li smo do kraja dana{weg izdawa, znate da je praksa da preostalih sedam, osam minuta koja ne moèmo da emitujemo zbog programske {eme i zbog toga {to slede vesti, moète da vidite u pregledu koji }emo emitovati u petak. Dakle, zavr{en je jo{ jedan dan na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u, po~elo je unakrsno ispitivawe svedoka odbrane Vojislava [e{eqa, a unakrsno ispitivawe nastavqa se i sutra. Mi se ponovo vidimo sutra u pola deset, a sutra }emo o su|ewu razgovarati sa \or|em Vukadinovi}em, politi~kim analiti~arem. Ostanite uz B92, toliko u Procesu, ja vam èlim prijatan dan. 7. septembar 2005. godine
Gost \or|e Vukadinovi}, politi~ki analiti~ar i urednik ~asopisa Nova srpska politi~ka misao:
Voditeq: Dobro jutro, ja sam Qubica Gojgi}, vi gledate Proces TV na Televiziji B92. U Ha{kom tribunalu danas se nastavqa su|ewe Slobodanu
881
Milo{evi}u. Dana{wu raspravu gledate u direktnom prenosu, a sutra }ete, da podsetim i na to, mo}i da pogledate snimak, celokupni snimak, rasprave od ponedeqka, one rasprave koju nismo emitovali zbog toga {to se su|ewe odvijalo u popodnevnim satima. To su izuzeci, to nije pravilo, ali kada se to dogodi mi ne moèmo da emitujemo raspravu u direktnom prenosu ali }ete, kaèm, videti ceo snimak u ~etvrtak. Danas se nastavqa svedo~ewe Vojislava [e{eqa na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u, oni koji su pratili na{ program ju~e znaju da je po~elo unakrsno ispitivawe, i to je sada taj susret tuìoca Yefri Najsa i svedoka odbrane Vojislava [e{eqa. Kao {to je i o~ekivano, tuìlac Najs po~eo je unakrsno ispitivawe poku{avaju}i da ospori kredibilitet ovog svedoka i to citiraju}i neke [e{eqeve izjave, tekstove pa i obra}awe Sudskom ve}u, odnosno Sekretarijatu suda, pardon, od kad je do{ao u Ha{ki tribunal, a povodom jednog sukoba oko imenovawa pravnih savetnika. No, vi{e o svemu specijalni izve{ta~ B92 iz Haga Milo{ Mili}. Milo{e, pretpostavqam da je su|ewe jutros nastavqeno. Koje su teme pokrenute od jutros? Milo{ Mili}: Da, su|ewe je nastavqeno, ne{to od ovog {to si ti rekla de{ava se i ovoga jutra, a o~ekuje se svakako, da }e unakrsno ispitivawe, koje }e potrajati narednih nekoliko dana, sigurno da se ove nedeqe ono ne}e zavr{iti. Od wega se svakako o~ekuje ipak ne{to vi{e od onoga {to smo ~uli tokom glavnog ispitivawa. Danas nije onako, uslovno re~eno, uzbudqivo kao ju~e, kada je tuìlac Yefri Najs naterao Vojislava [e{eqa da pro~ita taj podnesak sudu u kome se ~elnici Tuìla{tva i Tribunala nazivaju vulgarnim i uvredqivim imenima, ali je nastavqeno na onoj liniji kako je to ju~e i zapo~eto. Dakle, i daqe se osporava kredibilitet svedoka i [e{eqeve pisane izjave i pisane radove sa po~etka devedesetih godina i po~etka izbijawa oruànih konflikata na prostoru biv{e Jugoslavije i daqe se citiraju u sudnici. Ipak, sve je po~elo malim pravosudnim ~asom koji je sudija Patrik Robinson odrào Vojislavu [e{equ. Naime, ukoliko se se}ate, Vojislav [e{eq se ju~e u sudnici poàlio da ga tuìlac Yefri Najs ispituje previ{e grubo, da ga vre|a svojim nastupom, a sudija Robinson je tada obe}ao da }e [e{equ danas na po~etku rasprave objasniti su{tinu tog unakrsnog ispitivawa, pa je to ovoga jutra i uradio. Ja se nadam da }e gledaoci imati priliku da to i vide, to se de{ava prakti~no na samom po~etku ove jutro{we rasprave. Voditeq: Dobro Milo{e, onda da bismo se ukqu~ili na po~etak rasprave, samo kratko da podsetimo na jednu statusnu konferenciju koja }e danas biti odràna, verovatno posledwa pred po~etak su|ewa vukovarskoj trojci. Milo{ Mili}: Tako je, danas }e se posledwi put u predraspravnom postupku u sudnici Ha{kog tribunala na}i predstavnici Tuìla{tva, optuèni i pripadnici, odnosno nekada{wi oficiri Jugoslovenske narodne armije i wihovi advokati. To su|ewe treba da po~ne 4. oktobra 2005. U ne882
formalnom razgovoru sa advokatima odbrane ~uje se da je mawe-vi{e sve spremno za ovaj postupak, koji je, podseti}u i to, trebalo da bude ustupqen nekom od lokalnih pravosu|a ili Hrvatske ili Srbije i Crne Gore; mnogi su o~ekivali da to bude upravo Specijalni sud u Beogradu, mesto gde }e se suditi pripadnicima vukovarske trojke, no naknadno je do{lo do obrta koji je ovaj predmet ostavio ovde u H{akom tribunalu. Neformalno se svojevremeno moglo ~uti da bi predstavnici Ha{kog tribunala najvi{e voleli da ovde ostane to su|ewe, ne samo zato {to je za taj zlo~in, za zlo~in na Ov~ari da su zapravo ova tri oficira, da su osu|ena zapravo po komandnoj strukturi i na najvi{im mogu}im pozicijama pa kao takvi, eventualno i odgovaraju za procesuirawe, tako je i ostalo i evo ovo su|ewe trebalo bi da po~ne 4. oktobra 2005. Danas nas o~ekuje pripremna konferencija uo~i po~etka su|ewa. Voditeq: Hvala ti, Milo{e. Bio je ovo specijalni izve{ta~ B92 iz Haga Milo{ Mili}. Idemo sada u sudnicu jedan, uz podse}awe da }ete snimak statusne konferencije u slu~aju vukovarske trojke mo}i da vidite u petak, kao i snimak statusne u àlbenom postupku generala Pavla Strugara, a u jedan sat gost Proces TV-a politi~ki analiti~ar \or|e Vukadinovi}, ostanite uz B92. Voditeq: Gost Proces TV-a politi~ki analiti~ar, urednik ~asopisa Nova srpska politi~ka misao. Dobar dan, dobro do{li ponovo na B92. \or|e Vukadinovi}: Dobar dan. Voditeq: Gospodine Vukadinovi}u, vi ste na internet stranicama va{eg ~asopisa tako|e dali mogu}nost ~itaocima da glasaju i qudi koji ~itaju Novu srpsku politi~ku misao kako su odgovorili na pitawe kako }e [e{eqevo svedo~ewe uticati na rejting Srpske radikalne stranke: 56,2 odsto odgovara da }e uticati pozitivno, 27,1 odsto odgovara da }e uticati negativno i 16,7 odsto odgovara da ne}e uticati. Pre nego {to prokomentari{ete cifre, zanima me za{to ste ovaj aspekt su|ewa, za{to ste ovako formulisali pitawe. Je li to najva`nije, kako }e uticati na rejting Srpske radikalne stranke ili je va`no {ta }e [e{eq da kaè, kako }e da odgovori na optu`be za zlo~ine u Hrvatskoj, Bosni koje sad stavqaju na teret i wemu i Milo{evi}u? \or|e Vukadinovi}: Pa vidite, sve je va`no, a mi smo morali da se opredelimo za jedno pitawe. Drugo, da smo mi specijalizovani za pravnu teoriju i praksu, onda bi verovatno i pitawe bilo druga~ije. Po{to smo mi, dakle, ~asopis koji se bavi politi~kim analizama, politi~kom teorijom, dru{tvenom teorijom, onda je nas zanimao ovaj, ako mogu da kaèm, unutra{wi, doma}i, unutra{wi politi~ki aspekt te pri~e. Ja mislim, naravno, da su i ovi drugi va`ni i tu tako|e ima dosta pojednostavqivawa, mogu da kaèm, oko toga kome je nameweno svedo~ewe Vojislava [e{eqa, da li prvenstveno doma}oj publici, to je ono {to se i vi se ~esto pitate, vidim i mediji se time bave. Naravno da je nameweno i doma}oj javnosti, mo`da prevashodno doma}oj javnosti. Ja mislim da ono ima vrlo jasan i pravni, pazite pravni, ali i tako|e i spoqnopoliti~ki aspekt.
883
Tako ja mislim da se, pogotovo gospodin Milo{evi} obra}a podjednako i svetskoj javnosti i doma}oj naro~ito istoriji, ja mislim da on u velikoj meri ovde, zapravo najvi{e i najpre ra~una na neki sud istorije i da mu je do toga stalo, bogami i Sudskom ve}u. Iako ja, naravno, nisam, niti èlim da pretendujem na to da ocewujem koliko sad ovo svedo~ewe u procesnom smislu pomaè Milo{evi}u, ja mogu da kaèm, moje je mi{qewe da pomaè, dakle on i te kako pomaè Milo{evi}u. Druga je stvar u krajwem zbiru da li }e i kakav efekat imati. On je preuzeo odgovornost za niz stvari, kada je, pre svega, re~ o Velikoj Srbiji, zatim je dosta uverqivo uspeo da relativizuje pri~u o zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu, udruèwu i tome sli~no. Dakle, on i procesno pomaè Milo{evi}a, a rekao bih da mu i spoqnopoliti~ki i u unutra{woj politici pomaè utoliko {to, otprilike on radi ono {to je Milo{evi} èleo zbog ~ega je negovao i podràvao [e{eqa devedesetih godina: spram [e{eqevog svedo~ewa onda je Milo{evi} devojka, jedan ozbiqan, odgovoran, odmeren i umeren politi~ar i to je upravo ono lice Milo{evi}a koje je on sredinom devedesetih i poku{avao da predstavi svetskoj javnosti. Voditeq: U ovu polemiku o efektima [e{eqevog svedo~ewa na neki na~in se ukqu~uje i sam tuìlac kroz pitawa. On je rekao ju~e vrlo jasno: va{e svedo~ewe usmereno je, ima dva zadatka. Jedno je obra}awe pristalicama i Srbiji, a drugo je, vi ho}ete ovde da diskreditujete sve qude koji su se suprotstavqali Milo{evi}u, sve wegove politi~ke oponente bilo da se oni nalaze tako|e u pritvoru u Hagu ili da vi{e nisu me|u ìvima ili da su u Srbiji. \or|e Vukadinovi}: Pa sigurno da to postoji, ali kaèm, postoji i ovaj i jo{ tu neki aspekti i svi su dovoqno va`ni. [e{eq je to, rekao bih, radio dosta uspe{no i dosta brutalno, kao {to radi i kao {to je radio dok je bio u Srbiji, dok je bio na slobodi, dakle u obra~unu sa svojim politi~kim protivnicima on ne bira sredstva i kaèm u tome je tako instrumentalno, tehnolo{ki gledano dosta uspe{an i mislim da je, za mene li~no, a i za neke moje kolege koji se vi{e bave, vi{e razumeju, da je bio neo~ekivano koristan i kao svedok Milo{evi}u u tom nekom uèm, striktnijem smislu. Koliko je pomagao, time je odmogao svojoj optu`nici mislim da je u unakrsnom ispitivawu to dosta va`no. Mislim da je pomogao sebi utoliko {to, dakle, mislim da je Najs, tuìlac Najs je morao da baci sve na sto, dakle sve bitno {to je ~uvao ili imao, {to je mo`da, {to je ra~unao u samom procesu [e{equ, da iskoristi protiv wega, sada je morao da upotrebi da bi ga diskvalifikovao. Prakti~no ne verujem da tu ima sada jo{ nekog yokera koje }e Tuìla{tvo mo}i da iskoristi i protiv samog [e{eqa, dakle i Najs je to, rekao bih, vrlo dobro sve {to mu je stajalo na raspolagawu bacio u vatru i sada [e{eq otprilike zna {ta imaju protiv wega. Dakle, u tom smislu ~ak sebi nije odmogao. Drugo, u ovim najspecifi~nijim, najva`nijim, kada je re~ o dana{wem danu, jeste ovaj demanti, odnosno ovo priznawe da je ve}i deo onih kompromitantnih, skandaloznih izjava, pretpostavqam da ste to hteli da pitate, da je to bilo re~eno u polemi~ke svrhe, u kontekstu politi~884
ke borbe i to je [e{eq zapravo, ~ini mi se da je to jedino {to je mogao da u~ini. Voditeq: Ali, hajde sada da analiziramo tu izjavu, kao, sve {to sam govorio kada sam kritikovao Milo{evi}a, seti}e se gledaoci niza izjava, od one da je Milo{evi} najve}i kriminalac u Srbiji, {to je izgovorio izlaze}i iz Centralnog zatvora, do raznih kritika dugogodi{wih, do polemike sa Mirom Markovi} i JUL-om, sada Sudskom ve}u obja{wava kako je to sve deo politi~kog folklora u Srbiji. \or|e Vukadinovi}: Pazite sad, {to je najgore, i jeste u velikoj meri. Drugo, nije problem, ne predstavqaju [e{equ problem ovde na sudu te izjave Mira ve{tica, najve}i kriminalac u Srbiji i tome sli~no. Ono {to wemu jeste problem i ono na ~emu je Najs insistirao, to su ove izjave koje, kako bih rekao, malo genocidno zvu~e, koje brutalno zvu~e i naro~ito ovo {to je sada danas u ovim filmovima, odnosno u insertima pomenuto, odnosno navedeno, a to je izjava u ovom ~uvenom serijalu, [e{eqeva izjava da je saradwa, zna~i, i{la preko dràvnih organa, zna~i preko Ministarstva unutra{wih poslova, tako su slati dobrovoqci i da su beleìli uspehe, pobede. To je ne{to {to wega direktno u ovoj stvari i u wegovom budu}em procesu ka~i i on je to morao da demantuje na ovakav na~in. U tom svetlu je neva`no {to on zbog toga kako }e delovati u o~ima Tuìla{tva, pa ~ak i doma}e javnosti, to je bio kondicio sine kvan non wegove odbrane. On }e to morati da poliè, mora}e da demantuje, mora}e da kaè da je to re~eno u te propagandne svrhe i kaèm, {to je to najveselije i najtu`nije, {to to jeste bilo. Te izjave u trenutku kada su davane kada smo gledali taj film, svima nam je bilo jasno da on time, dakle, delom optuùje sebe, a zapravo delom Milo{evi}a. Voditeq: Ali ovde postoji jedna procedura... \or|e Vukadinovi}: On je sam sad objasnio, i rekao -- ja sam bio qut, on je mene uhapsio, mi smo bili politi~ki protivnici, zna~i, time se on predstavqao, ono {to sam rekao kao bezobziran, beskurpulozan politi~ki protivnik spreman da u~ini sve, doslovno sve, ako je to proceweno da mu je u politi~kom interesu. To mo`da ne govori o wemu dobro kao o nekoj moralnoj li~nosti, ali u ovoj stvari i stvari procesa i su|ewa mislim da ~ini najboqe {to moè i Milo{evi}u i sebi. Voditeq: Vrlo je va`no da mu Sudsko ve}e poveruje. Ovde tuìlac u nekoliko navrata govori, a skrenuo je pa`wu sudija Bonomi, ~ini mi se i sudija Robinson, to je sad pitawe kredibiliteta. Ako ste lagali onda iz nekog razloga, kako da vam sada verujemo da ne radite isto iz nekog drugog razloga. To je, mislim, treba mo`da gledaocima, ali pretpostavqam da je to jasno i jasno je i za{to se tuìlac Najs odlu~io da citatima iz [e{eqevih nastupa razgovara sa wim u sudnici, jer se ustanovqava, zapravo utvr|uje se kredibilitet svedoka. \or|e Vukadinovi}: Da, pa tu se vidi da on, kako je rekao, nije preterano kredibilan, odnosno da najvi{e protiv sebe, odnosno najvi{e dokaza Tu885
ìla{tvu protiv sebe [e{eq je dao sam. Ali i tu ako pratite, ali to su sad nijanse, ako mo`da vas ne zanimaju, va{e i na{e gledaoce, i tu [e{eq ima jednu mawe vidqivu liniju odbrane. On, dakle, neke stvari priznaje koje su tako|e kompromitantne po wega, stvari koje nisu direktno pomenute, poput one pri~e o bombardovawu Sarajeva i tako daqe, ne bi li, kao i ovo nagla{avawe pri~e o Velikoj Srbiji, daqe preuzimaju}i na sebe odgovornost, otprilike poku{avaju}i da kaè -- evo vidite, ja se ne branim po svaku cenu, ja ovde govorim istinu i samo istinu (mo`da mu je to interes u politi~kom i nekom drugom, mo`da se on obra}a ili misli da se obra}a sudu istorije, vi{e neko Ha{kom sudu i Sudskom ve}u) i zbog toga mi je u interesu da govorim istinu, a to potvr|ujem izme|u ostalog time {to kaèm neke stvari koje mi ne idu u prilog, ne idu mi procesno u prilog, a u su{tini nisu ni tako zna~ajne. Time poku{ava da povrati i stekne kredibilitet u nekim drugim stvarima. Zato odgovara, pogotovo sudiji Bonomiju, koji vrlo precizno, vrlo iskreno, koliko se to moè u takvim uslovima, i naravno da on nije, zna~i, niti papa, po{to je papa zli junak u wegovoj terminologiji, nije ni patrijarh Pavle ~asna sestra, svi znamo Vojislava [e{eqa vi{e ili mawe, ali u ovoj stvari iz wega mislim da }e, po{to }e imati jo{ prilike, Milo{evi} izvu}i sve {to se moè u korist, zna~i svoju korist. [to se politi~kog aspekta ti~e, a time smo po~eli zapravo ovu pri~u koja je mo`da politi~ki najrelevantnija, dakle ko iz toga izvla~i korist. To je sad interesantno. Voditeq: Da li se vi slaète sa svojom anketom? \or|e Vukadinovi}: Ne u potpunosti, to je mi{qewe na{ih posetilaca, ~italaca i tako daqe. Zanimqivo je {to u tih 55 odsto koji misle da }e koristiti Srpskoj radikalnoj stranci, ne zna~i da su to sve pristalice Srpske radikalne stranke. To je zanimqivo. Ja mislim da tu ima bar polovina onih koji se pla{e da }e koristiti svedo~ewe Srpskoj radikalnoj stranci, ba{ kao {to i me|u onima {to kaù da }e da {kodi, odnosno da }e negativno uticati na wihov rejting imate i onih koji su simpatizeri pa se pla{e da }e da {kodi. Dakle, u ovoj stvari ja bih bio pristalica mawinske {kole, bar kada je re~ o na{im anketama na na{em sajtu, a vidim, i u javnosti je bilo sli~nih. Dakle, ja mislim da ne}e ni pomo}i ni odmo}i, ali to sada zahteva malo obja{wewe. Dakle, ne da ne}e pomo}i ni odmo}i u tom smislu {to nije va`no, ne, vrlo je va`no, to je centralni politi~ki doga|aj. Ovo su|ewe, ovo svedo~ewe ta~nije je centralni politi~ki doga|aj u Srbiji i ovih dana i da ne kaèm ovih nedeqa, apsolutno, da imamo vremena i to }u objasniti i u svakom pogledu, u svakom slu~aju va`nije od onoga {to je ispuwavalo stranice na{ih medija i na kraju krajeva va{a stanica, tu je optu`nica protiv Marka Milo{evi}a i sli~ne gluposti. Voditeq: Afera u vojsci. \or|e Vukadinovi}: Afera u vojsci je vrlo va`na ali, kako bih rekao, nema to tu politi~ku teìnu. Ovo je isto va`no, to onda ne moè da uti~e na rejtinge samo Srpske radikalne nego i drugih stranaka. Ali ja mislim da se u zbiru, ja mislim da }e taj efekat da }e biti, da }e se potrti, pozitiv886
nih i negativnih aspekata. Delom }e koristiti, u kom smislu. Svedo~ewe [e{eqa, wegova samouverenost, wegova i ve{tina i bahatost, pa i vulgarnost, s vremena na vreme i racionalnost tako|e jaka racionalnost i kontrola moè da pomogne u smislu u~vr{}ivawa mobilizacije pristalica. Dakle, oni koji su ve} malo zaboravili i oni koji su glasali za wega podràvali ga devedesetih godina ili po~etkom 2002. ili 2001. godine na tim predsedni~kom izborima, na primer, bi}e ohrabreni i osokoqeni, Voja je u formi, vidite {ta im radi, kako ih pravi sme{nima, {ta im je rekao i tako daqe. S druge strane, ja mislim ne{to od toga {to sam pobrojao, ta brutalnost, ta vulgarnost i te kako }e obeshrabriti neke potencijalne latentne simpatizere Srpske radikalne stranke. Oni koji su tu vi{e pri{li, recimo iz redova DSS-a koji su nekada glasali za Ko{tunicu, nekad jo{ ranije za Milo{evi}a i onda pomalo iz protesta iz socijalnih razloga ili neke nacionalne frustracije bili skloni da podrè radikale, pogotovo sada u ovom pakovawu, ako tako moèmo da kaèmo, u ovom izdawu koje nudi uz sve kontroverze i Tomislav Nikoli}, Aleksandar Vu~i}, Maja Gojkovi} i tome sli~no. Dakle, na te neke, ali potencijalne simpatizere bez kojih radikali ne mogu da juri{aju na onu ~uvenu kotu 40 koja wih zanima i koja bi ih u~inila ipak gospodarima politi~ke situacije u Srbiji na nekim budu}im izborima. Dakle, u tom juri{u, to sam negde ve} izjavio, ovo svedo~ewe im ne}e pomo}i. Dakle, ono }e u~vrstiti, mobilisati, podi}i moral tako da kaèm, osokoliti one tvrde pristalice radikala, one tradicionalne, onih 800.000, 900.000 na koje oni uvek mogu ra~unati, ali im ne}e pomo}i u onih 500.000 potencijalnih latentnih glasa~a. E i wima, to je prelazak na ovo va{e drugo pitawe, na na{u drugu temu, ja mislim da }e wima vi{e pomo}i, odnosno radikalima u toj stvari vi{e pomaù ovakve afere poput ove sa Davini}em i Dinki}em, nego svedo~ewe Vojislava [e{eqa. Voditeq: Tu ho}u da iskoristim va{ dolazak na B92 da vas pitam, danas jedne dnevne novine na naslovnoj strani najavile da Davini} pada ta~no u podne, o~ekuju}i da }e danas biti odràna sednica Vrhovnog saveta odbrane. Ona je otkazana i to na zahtev predsednika Srbije Borisa Tadi}a koji je zatraìo da se odloì sednica, jer istraga u vezi sa spornim ugovorima je po~ela, nije zavr{ena. Da li je re~ ovde, gospodine Vukadinovi}u, o nekakvom obrtu, jer se koliko 2. septembra 2005. godine iz kabineta predsednika Tadi}a, odnosno posle sastanka u Vladi sa premijerom Ko{tunicom moglo ~uti da je Davini} objektivno kriv i zatraèna je wegova ostavka. Kako komentari{ete ovo dana{we otkazivawe sednice Vrhovnog saveta odbrane? \or|e Vukadinovi}: Jedno je politi~ka procena da je neko kriv i da snosi politi~ku odgovornost, objektivnu, komandnu kako se to kaè u ovom procesu, a drugo je krivi~no-sudska, istra`na potvrda takvih sumwi. Dakle, za smenu ili ostavku dovoqno je i ono prvo, ali po{to o~igledno nema politi~ke voqe, ne samo kod gospodina Davini}a, nego izgleda ni kod nekih drugih politi~kih faktora, da se ta stvar tako lako re{i nekim kompro887
misom ili nekim dogovorom koji bi ukqu~ivao, on bi sigurno morao ukqu~iti ostavku ministra Davini}a, onda se na ovaj na~in dobija u vremenu. Ne, za smenu i ostavku nije neophodno da istra`ni organi zavr{e svoj posao, vi ste to s pravom uo~ili, nije to obrt, dakle daleko od toga da je to obrt. Mislim da ni Boris Tadi}, i da ho}e ne moè, pogotovo Vlada Srbije, pogotovo Mla|an Dinki} ne mogu da odstupe od onoga {to je re~eno, dakle oni to ne mogu da opovrgnu niti da demantuju i ne o~ekujem tu vrstu preokreta, ali neka vrsta pozicione borbe, rata svim politi~kim i medijskim sredstvima, tako|e je ne{to {to se ve} de{ava i {to }e se de{avati narednih dana. Ukratko re~eno, mislim da se ovde ne radi o ministru Davini}u, ovde se radi, rekao bih, o zajednici, o dràvnoj zajednici, i radi se o predsedniku Marovi}u koji je, rekao bih, dosta upleten u ~itavu pri~u i wegova makar komandna, odnosno objektivna politi~ka odgovornost te{ko se tu moè zaobi}i. Najzad i Saveta ministara koji je, ako je zbiqa bilo te telefonske sednice i telefonskog pristanka. Drugo, postoji jasan poku{aj da se u ~itavu pri~u uvu~e General{tab, odnosno da se ako pada, u politi~kom smislu pada Davini}eva glava, da se povu~e i general Paska{ zajedno sa wime. Voditeq: To je trebalo da bude, Filip Vujanovi} je to najavio kao ta~ku dnevnog reda. \or|e Vukadinovi}: Mislim da je procrnogorski vrh u tom smislu poku{ao da napravi paket, ako ide Davini}, daj da poku{amo da izvu~emo neki politi~i profit, dakle prosto crnogorski vrh zna da, ja ne verujem da je to u nekom naro~itom interesu da o~uva samo poziciju i fotequ ministra Davini}a, ja mislim da je ona politi~ki neodrìva, {ta god se desilo u toj ... Voditeq: Ukoliko nisu ta~ne tvrdwe ministra Dinki}a da su Crnogorci upleteni u taj finansijski aran`man. \or|e Vukadinovi}: I tad. Mislim da se ne radi o tome da li odlazi ministar Davini} ili ne, ovde se radi da li }e se napraviti kompromis u smislu da se ne talasa previ{e, da istraga ne ide suvi{e daleko i da se sa~uvaju crnogorski kadrovi u Ministarstvu na primer, ili da se ne ide daqe prema Marovi}u, zna~i vi{e u tom komandnom lancu. To je ono oko ~ega se u ovom trenutku vode, ja bih rekao, politi~ka borba i politi~ki pregovori i o~ekujem tu vrstu dila. Kada taj sporazum, taj dil bude postignut, onda }e verovatno i to biti raspleteno. Dakle, radi se o li~nosti, o kandidatu za li~nost novog ministra. Tu tako|e ima sva~ijih interesa, radi se o odgovornosti postoje}ih kadrova i dràvnoj zajednici, napokon, radi se o ubirawu politi~kih poena, pre svega, na crnogorskoj sceni oko toga. Ja mislim da je crnogorski vrh, Milo \ukanovi}, ovde dobio, osim ukoliko nekako ne moè do wega da se dovede, a te{ko, ako neke druge afere nisu uspele da wega nedvosmisleno poveù sa nekim skandalima, te{ko da }e ovo uspeti. Dakle, u toj pri~i se ne meri time da li odlazi ili ostaje, va`nost je u stvari u tome kakve }e biti politi~ke pozicije Marovi}a, crnogorskog vrha i srpske vlasti nakon ove afere. Voditeq: Ali, ako pozicije i daqe ostanu ovakve kakve su sada, dakle, koalicioni partneri u Srbiji za smenu Davini}a, Marovi} na neki na~in, a mnogo jasnije Milo \ukanovi}, Filip Vujanovi} protiv i sad me zanima
888
tu potez premijera Ko{tunice. Kome sada, on vi{e pretpostavqam u Srbiji ne moè da sa koalicionim partnerima ulazi u neki sukob, da li on mora ostati uz Dinki}a po cenu produbqivawa krize sa Crnom Gorom? \or|e Vukadinovi}: Mora. Po mojoj proceni mora, hteo ne hteo, ali mislim da u ovoj stvari nema ni dilemu. Oko nekih drugih stvari verovatno ima. Iskreno re~eno, nemojte zaboraviti, ili nemojmo smetnuti s uma da je ova afera zapravo ne{to {to je, i to ve} ne prvi put, zna~i, politi~ka afera koja nastaje usled sukoba interesa ili kadrova unutar G17 plus. Ne{to sli~no smo imali u vreme Kwaz Milo{a, u aferi Kwaz Milo{, sada ovde. Dakle, wihovi kadrovski, politi~ki ili neki interesni sukobi pre ili posle rezultiraju aferom u koju ~itava dràva i zajednica Srbija i Crna Gora bude uvu~ena. Premijer Ko{tunica, dakle, u ovoj stvari mora da sledi generalno, a mislim da, kaèm, i nije te{ko, bar sada u ovoj stvari, sledi Dinki}a i tu nema mnogo manevarskog prostora. Ali to upravo pove}ava politi~ke pozicije, dakle, crnogorskog vrha koji onda moè ili da bude kooperativan pa da kaè dobro, evo, mi }emo sloìti se, ali dajte da razgovaramo o li~nosti drugog, novog ministra, pa na taj na~in da za{tite svoje interese ili da za{tite svoje kadrove, kao {to sam rekao u Dràvnoj zajednici, koji su mo`da upleteni u aferu. Ili da, opet principijelno zateù i kaù ne, napad na institucije Dràvne zajednice i da paradoksalno do|u u situaciju da sada oni brane integritet Dràvne zajednice i wenih institucija, a da Srbija kojoj je na~elno, pogotovo Vojislavu Ko{tunici, do o~uvawa te zajednice, sada mora da ih na neki na~in ru{i. Zbog toga je to jedna dosta politi~ki osetqiva situacija iz koje svako moè po ne{to da izvu~e. I G17 plus, Mla|an Dinki} pogotovo, crnogorski vrh tako|e, a jedino, rekao bih nesumwivo, {to {tete ima sama Dràvna zajedica i Vojislav Ko{tunica kao premijer. Voditeq: Hvala {to ste bili gost Proces TV-a. Bio je ovo \or|e Vukadinovi}, urednik Nove srpske politi~ke misli, posetite sajt, glasajte, izjasnite se o svedo~ewu Vojislava [e{eqa na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u, a tre}a, posledwa sednica upravo po~iwe. Voditeq: ...kako je najavqeno, ve} da se omogu}i odlagawe od ~etiri do {est nedeqa. U nastavku Proces TV-a vide}ete jo{ preostalih dvadesetak minuta sa svedo~ewa Vojislava [e{eqa na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u. To su oni momenti kada prekidamo direktan prenos iz Haga zbog programske {eme i zbog toga su|ewa traju malo duè nego {to traje na{ Proces. Proteklu nedequ, kada je re~ o su|ewu Slobodanu Milo{evi}u, obeleìlo je suo~avawe tuìoca Yefri Najsa i svedoka odbrane Vojislava [e{eqa. Videli ste da se u sudnici govorilo nebiranim re~nikom, rekla bih, a ono {to je svakako obeleìlo ovu nedequ jeste i onaj deo unakrsnog ispitivawa kada je Vojislavu [e{equ prikazan insert iz filma, dokumentarnog filma Bi-Bi-Sija Smrt Jugoslavije. U tom filmu [e{eq je novinarima rekao da su dobrovoqci Srpske radikalne stranke dobijali oru`je od Milo{evi}eve policije, prvo od ministra unutra{wih poslova Radmila
889
Bogdanovi}a, a onda i od wegovog naslednika, sve je to bilo apsolutno s Milo{evi}evim znawem. Kqu~ni qudi sa kojima smo u policiji imali saradwu bili su Radmilo Bogdanovi}, Mihaq Kertes i Franko Simatovi} Frenki koji je komandovao Crvenim beretkama. U General{tabu JNA to je bio general Domazetovi}, rekao je [e{eq tada u toj emisiji Bi-Bi-Sija. U sudnici je, me|utim, rekao da je ta izjava novinarima Bi-Bi-Sija samo delimi~no ta~na i da je on tada iz razloga politi~ke propagande u celu pri~u ubacio Milo{evi}a i Bogdanovi}a èle}i ne da kaè istinu, nego èle}i da izazove wihov bes i nekontrolisanu politi~ku reakciju. Ono {to sam u ovoj emisiji rekao nije ta~no, a kazao sam to u okviru kampawe Srpske radikalne stranke protiv Milo{evi}a. To je bio jedan od, ~ini mi se, najzanimqivijih momenata prethodne nedeqe, a pogledajte jo{ ovih dvadesetak minuta rasprave koju niste mogli da vidite u direktnom prenosu. Voditeq: Tako je to izgledalo danas u sudnici jedan Ha{kog tribunala na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u, gde ve} ~etvrtu nedequ svedo~i svedok odbrane Vojislav [e{eq, a u Beogradu je boravio specijalni savetnik generalnog sekretara Ujediwenih nacija za spre~avawe genocida argentinski advokat Huan Mendens. On je rekao da u dru{tvima u tranziciji proces pravde ko~e pripadnici biv{ih reìma koji ostaju na vlasti. Mendens je i predsednik Me|unarodnog centra za tranzicionu pravdu, a u Beogradu je odrào predavawe na tu temu u organizaciji Fonda za humanitarno pravo. Sa Huanom Mendesom razgovarao je moj kolega \or|e Askovi}. Voditeq: Do{li smo do kraja Proces TV-a, videli ste kako je protekao drugi dan unakrsnog ispitivawa Vojislava [e{eqa. Nema sumwe, ovo svedo~ewe gleda}emo i slede}e nedeqe, a sutra }ete u Proces TV-a imati priliku da vidite celokupan snimak svedo~ewa Vojislava [e{eqa od ponedeqka. Podse}am, u ponedeqak je rasprava vo|ena po podne i zbog toga nije mogla da bude prikazana u direktnom prenosu u okviru Proces TV-a, ali }ete sutra videti taj snimak. A tada, u ponedeqak, [e{eqa je jo{ uvek ispitivao Milo{evi} i ~u}ete, dakle, obja{wewe uz izjavu koju su citirali svi mediji, uz [e{eqevu potvrdu da je u~estvovao u granatirawu Sarajeva, odnosno da je sa brda pucao po poloàjima bosanskih muslimana u Sarajevu. û}ete kako je u sudnici obja{wen taj doga|aj. Dakle, sutra odloèni celokupan snimak svedo~ewa Vojislava [e{eqa od ponedeqka, a u petak }ete mo}i da u okviru Proces TV-a vidite kako su protekle statusne konferencije u slu~aju generala Pavla Strugar,a koji se àlio na prvostepenu presudu Sudskog ve}a kojim je osu|en na osam godina zatvora zbog granatirawa Dubrovnika i, {to je mo`da jo{ zanimqivije, vide}ete posledwu statusnu konferenciju u procesu koji se vodi protiv pripadnika takozvane vukovarske trojke. Posledwa statusna konferencija, jer ve} slede}i put kada Mileta Mrk{i}a, Veselina [qivan~anina i Miroslava Radi}a budemo videli u sudnici Ha{kog tribunala, to }e biti na po~etku su|ewa. Su|ewe treba da po~ne 4. oktobra, time je ova statusna, koju }ete gledati u petak, zanimqivija.
890
To je sve u Procesu za danas, ja vam èlim prijatan dan i vidimo se ponovo sutra u pola deset. 14. septembar 2005. godine
U emisiji nije bilo gosta, emitovani su samo komentari voditeqa

Voditeq: Dobro jutro, vi gledate Proces TV, ja sam Qubica Gojgi}. U Ha{kom tribunalu danas se nastavqa su|ewe Slobodanu Milo{evi}u i nastavqa se vi{enedeqno svedo~ewe svedoka odbrane Vojislava [e{eqa. Tokom pro{le nedeqe imali ste prilike da vidite kako je po~elo unakrsno ispitivawe ovog svedoka i, kao {to se o~ekivalo, tuìlac se najpre bavio kredibilitetom samog svedoka. On ga je, kao {to ste videli, pitao za neke wegove ranije izjave, odnosno za izjave po~ev od po~etka devedesetih godina pa sve do nedavnog obra}awa Sekretarijatu i pisma koja je [e{eq uputio, nezadovoqan odlukom Sekretarijata da ne imenuje pravne savetnike koje je on traìo. Unakrsno ispitivawe nastavqa se danas, verovatno i cele ove nedeqe, a su|ewe Milo{evi}u ove nedeqe od srede, od danas, do petka, tako }emo ga i pratiti u direktnom prenosu iz sudnice jedan Ha{kog tribunala. Pre nego {to se ukqu~imo, i dok ~ekamo signal iz te sudnice, da vas podsetim na vesti koje su stigle izme|u dva izdawa Proces TV-a, a koje se ti~u ha{kih optuènika. Naime, u Vladi Srbije potvr|eno je da se dobrovoqno predao ha{ki optuènik Sredoje Luki}. Ta predaja je rezultat saradwe Slu`be bezbednosti Republike Srpske i Republike Srbije, a Sredoje Luki} }e iz Republike Srpske oti}i u Hag. Sredoje Luki} brat je Milana Luki}a i zajedno sa wim optuèn je pred Ha{kim tribunalom za ratne zlo~ine po~iwene u Vi{egradu. On se tereti za istrebqewe, progone na politi~koj, rasnoj i verskoj osnovi, ubistvo, ne~ove~na dela, kao i za nasiqe i okrutno postupawe. Podse}am vas da je Milan Luki} lociran i uhap{en u Argentini, da i on o~ekuje izru~ewe Ha{kom tribunalu, tako da }e se dvojica Luki}a verovatno vrlo brzo sresti u Pritvorskoj jedinici u [eveningenu. Tre}i Luki}, policijski general Sreten Luki}, nalazi se ve} u [eveningenu, ali je wegova odbrana podnela zahtev da on privremeno bude pu{ten na slobodu do po~etka su|ewa. Razmatraju}i ovaj zahtev generala Luki}a, kako saznaje B92, Sudsko ve}e zatraìlo je od Vlade Srbije da razjasni neke momente oko garancija za Sretena Luki}a. Naime, Ve}e od vlasti u Beogradu traì odgovor na pitawe da li }e, u slu~aju da policijski general Sreten Luki} bude pu{ten na slobodu do po~etka su|ewa, biti osiguran wegov povratak u Hag. Sudije traè odgovor na pitawe da li vlasti iskqu~uju mogu}nost da Luki}ev status ponovo bude progla{en pitawem od nacionalnog interesa, kako je ve} bilo u~iweno jednom, za vreme Vlade Zorana @ivkovi}a, zbog ~ega Luki} nije bio isporu~en Ha{kom tribunalu po podizawu optu`nice. Kako saznajemo, Vlada u Beogradu ima sedam dana rok da razjasni ovo pitawe, posle ~ega }e biti doneta odluka da li }e Sreten Luki}, a i general Neboj{a Pavkovi} se pridruìti ostalim optuènim za ratne zlo~ine za Kosovo, pridruìti se u Beogra891
du. Podse}am, ostali: [ainovi}, Ojdani} i Milutinovi} pu{teni su na slobodu do po~etka su|ewa. Prema najavama Sudskog ve}a, su|ewe je trebalo da po~ne po~etkom slede}e godine, ali kako prognoziraju advokati, branioci optuènih, te{ko da }e to su|ewe mo}i da po~ne za godinu dana. Sada bi trebalo da se preselimo u sudnicu jedan Ha{kog tribunala, nadam se da imamo signal iz ha{ke sudnice, nastavak svedo~ewa Vojislava [e{eqa na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u. Podse}awe, u 13 sati }ete ~uti ministra prosvete Slobodana Vuksanovi}a, za{to prosvetari {trajkuju, kada }e {trajk biti okon~an i kada }e se deca vratiti u {kolu. To su samo neka pitawa na koja ministar Vuksanovi} odgovara u jutro{wem izdawu Kaìprsta. Ko to propusti na radiju B92, moè da pogleda snimak na televiziji od 13 sati. Ostanite uz nas. Voditeq: Pauza na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u, videli ste kako su protekle prve dve sednice svedo~ewa Vojislava [e{eqa. Unakrsno ispitivawe bliì se kraju, a strategija tuìoca Yefri Najsa, kao {to ste mogli da vidite, ostaje ista, dakle, suo~avaju}i, podse}aju}i svedoka na wegove ranije izjave tuìlac Najs ru{i, poku{ava da ru{i kredibilitet ovog svedoka Slobodana Milo{evi}a. ûli smo [e{eqa da je mnoge stvari koje je govorio po~etkom devedesetih i kasnije, naro~ito one izjave u kojima je o{tro kritikovao reìm Slobodana Milo{evi}a, pa je govorio o tome kako Slobodan Milo{evi}, odnosno Dràvna bezbednost direktno snabdevaju oru`jem, ili su angaòvani na prostoru Hrvatske i Bosne, da je, dakle, mnoge od tih izjava dao u àru politi~ke borbe protiv Socijalisti~ke partije Srbije i samog Milo{evi}a, da mu je namera bila da tim izjavama isprovocira nekontrolisanu politi~ku i policijsku reakciju. Zainteresovali su se za ovo tuma~ewe neke sudije, naro~ito sudija Ian Bonomi, koji je rekao da ne moè ba{ sasvim da prihvati takvo obja{wewe svedoka da se jednostavno moè prihvatiti obja{wewe da sve {to je nekada govorio da nije bilo istina, a da sada tuma~ewe koje daje je ispravno. Vide}emo kako }e ovo unakrsno ispitivawe da se daqe odvija, trebalo bi da bude zavr{eno do kraja sutra{weg radnog dana. A jutros je gost B92, gost radija, bio ministar prosvete Slobodan Vuksanovi} i, naravno, govorilo se o aktuelnoj temi, {trajku dela prosvetnih radnika. Kada }e se |aci u Srbiji vratiti u {kole, bilo je jedno od prvih pitawa koje je moja koleginica Danica Vu~eni} pitala ministra Vuksanovi}a. Pogledajte kako je taj razgovor izgledao jutros u Kaìprstu Radija B92. Voditeq: Da, tako je danas izgledalo svedo~ewe Vojislava [e{eqa na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u, unakrsno ispitivawe tuìoca Yefri Najsa koje }e, kako je danas re~eno, kako je danas planirano, biti zavr{eno sutra. Vi znate da posle unakrsnog ispitivawa optuèni dobija jo{ izvesno vreme za dodatno ispitivawe ovog svedoka odbrane koji preti da potu~e rekorde, dosada{wi rekorderi po broju dana provedenih u sudnici su Milan Babi} i Obrad Stevanovi}, ali i Vojislav [e{eq se primi~e tom rekordu. Ina~e, posle Vojislava [e{eqa u ha{koj sudnici ponovo }e se pojaviti, kako saznajemo, general Boìdar Deli}. To je general Vojske Jugoslavije koji je bio komandant vojnika Vojske Jugoslavije u rejonu Prizrena
892
i koji je govorio o operacijama Vojske i koji je govorio o aktivnostima OVK u tom regionu. Vojislav [e{eq, ~uli ste, i danas je govorio da nije bio marioneta Slobodana Milo{evi}a, da ga Slobodan Milo{evi} nije koristio za svoje politi~ke svrhe, da je sve vreme svog politi~kog anga`mana zastupao iste ideje, ideje koje je zastupao i pre nego {to je Slobodan Milo{evi} do{ao na vlast u Srbiji i zbog kojih je, kako je rekao [e{eq, bio progawan od komunisti~kog reìma. Zanimqivo je tuma~ewe [e{eqevo kada ga je tuìlac pitao o nekim izjavama koje je davao tokom devedesetih godina, a u kojima je govorio o tome da je Slobodan Milo{evi} naoruàvao Srbe iz Hrvatske, pomagao u naoruàvawu dobrovoqaca, da su pripadnici Dràvne bezbednosti, Stani{i} i Simatovi}, u~estvovali u sukobima u Hrvatskoj i Bosni. [e{eq je rekao da mnoge od tih stvari nisu bile ta~ne i da je takve izjave davao jer je sve to bilo u funkciji politi~ke borbe. [e{eq je poku{ao da Sudskom ve}u, sudijama i tuìocu objasni da su takve prilike u Srbiji normalne, da se ne govori uvek istina kada je politi~ka borba u pitawu. Vide}emo kako }e izgledati finale ovog unakrsnog ispitivawa. Prenos iz Ha{kog tribunala nastavqamo sutra od pola deset. Toliko za danas, ja vam èlim prijatan dan. 15. septembar 2005. godine
Gost prof. Radoslav Stojanovi}, glavni pravni zastupnik Srbije i Crne Gore pred Me|unarodnim sudom pravde u Hagu:
Voditeq: Dobro jutro, vi gledate Proces TV, ja sam Qubica Gojgi}. U Ha{kom tribunalu nastavqa se su|ewe Slobodanu Milo{evi}u i svedo~ewe svedoka odbrane Vojislava [e{eqa, ali i oko Ha{kog tribunala, nevezano za sudnicu jedan, zanimqivosti. Ha{ki optuènik i begunac Sredoje Luki} predao se najpre vlastima u Beogradu, ali }e iz Bawaluke oti}i u Ha{ki tribunal. A u ekskluzivnoj izjavi na{em specijalnom izve{ta~u Milo{u Mili}u Karla del Ponte je poru~ila da dolazi u Beograd 29. septembra i da }e proveriti da li }e vlasti u Beogradu ispuniti obe}awe koje su joj dali u julu da }e Ratka Mladi}a isporu~iti Ha{kom tribunalu pre 5. oktobra. Taj ekskluzivni intervju sa Karlom Del Ponte mo}i }ete da vidite slede}e nedeqe u okviru Proces TV-a, a kada je re~ o ova dva doga|aja, u Ha{kom tribunalu je doneta odluka o prebacivawu jo{ jednog predmeta na doma}e pravosu|e. O tome specijalni izve{ta~ B92, Milo{ Mili}. Milo{e, da po~nemo od ovog su|ewa koje pratimo. Dakle, pretpostavqam da jo{ traje svedo~ewe Vojislava [e{eqa, ali da li su potvr|ene one najave tuìoca Najsa da bi mogao danas da zavr{i unakrsno ispitivawe? Izve{ta~: Tuìlac Yefri Najs je to ju~e obe}ao Sudskom ve}u, me|utim, vide}emo {ta }e se do kraja dana tu dogoditi. Ono {to mislim da interesuje gledaoce, da ih ni danas ne o~ekuje ni{ta bitno na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u, potpuno druga~ije, kada je re~ o unakrsnom ispitivawu, od onoga {to prate od 6. septembra, kada je to unakrsno ispitivawe i po~elo. Dakle, tuìlac Yefri Najs na osnovu obimnih kwiga koje je Vojislav [e{eq objavio u posledwih desetak godina suo~ava svedoka odbrane Slo893
bodana Milo{evi}a sa brojnim izjavama, citatima i sli~nim re~enicama u kojima Vojislav [e{eq optuùje Slobodana Milo{evi}a ili bar otkriva wegove veze i wegov uticaj na rukovodstvo biv{e Republike Srpske Krajine i Republike Srpske. Ono {to je ju~e obeleìlo dan, a ta pri~a se pro{irila i na sam po~etak dana{weg dana su|ewa Slobodanu Milo{evi}u, jeste rasprava o svojevremenoj izjavi Vojislava [e{eqa stranim novinarima. Kada je upitan da li strahuje da }e ga Milo{evi} uputiti u Hag, Ha{ki tribunal, on je rekao da ra~una da }e jedna stolica biti rezervisana za wega, ali i za wegove bliske saradnike. Pomenuo je tada Franka Simatovi}a, Radmila Bogdanovi}a, Mihaqa Kertesa i jo{ nekoliko biv{ih saveznika i saradnika Slobodana Milo{evi}a. Kao i na sva ostala sli~na pitawa, Vojislav [e{eq je i ovoga jutra u sudnici poku{ao da objasni da se radilo o politi~koj borbi koja je karakteristi~na za srpsku politi~ku scenu. Dakle, Vojislav [e{eq je izmi{qao ne bi li uspeo da denuncira i da jednostavno napadne Slobodana Milo{evi}a putem javnosti. On tvrdi da je u to vreme to i uspeo, a da je najve}i deo javnosti zapravo i znao da je re~ o izmi{qotinama. Na kraju ju~era{we rasprave sudija Robinson je upozorio [e{eqa da }e Sudsko ve}e imati u vidu sve ove wegove izjave kada uop{te bude razmi{qalo i o vrednosti wegovog svedo~ewa. Na to je dana{wi svedok, odnosno, ve} vi{enedeqni svedok odbrane Slobodana Milo{evi}a uzvratio da wega interesuje sud istorije, a ne sudije Ha{kog tribunala. Voditeq: Milo{e, ju~e je doneta odluka da optuèni Rahim Ademi i Mirko Norac i definitivno ostanu pred pravosu|em u Hrvatskoj. Dakle, wima se ne}e suditi za ratne zlo~ine po~iwene nad Srbima u Hagu. Dakle, ne}e im se suditi u Hagu, ve} }e se time baviti doma}e pravosu|e. Izve{ta~: Ovo, Qubice, nije neo~ekivana odluka, me|utim, ono {to ovde treba podvu}i je da zapravo svi oni ostali predmeti, a ima ih jo{, ~ini mi se sedam ili osam, koje je Tuìla{tvo namenilo lokalnim pravosu|ima u biv{oj Jugoslaviji, najverovatnije }e i}i u ruke pravosu|a Bosne i Hercegovine. Hrvatska je ju~e upravo dobila svoj jedini ha{ki slu~aj, re~ je o postupku protiv generala hrvatske vojske Rahima Ademija i Mirka Norca. Oni su optuèni za zlo~ine koji su u jesen 1993. godine po~iweni nad Srbima i srpskim civilima u Meda~kom yepu. Ju~e je Vanraspravno ve}e koje treba da odlu~i o transferu predmeta ka lokalnim pravosu|ima saop{tilo da smatra da je Hrvatska sposobna da procesuira Norca i Ademija, ali i da Tuìla{tvu Ha{kog tribunala mora da podnosi izve{taj o tome kako se ovaj postupak zapravo sprovodi. Ti izve{taji }e u po~etku biti {to ~e{}i, a kasnije }e to biti na svaka tri meseca. Ha{ko Tuìla{tvo ima pravo da u svakom trenutku zatraì da se taj predmet vrati u nadle`nost Ha{kog tribunala. Hrvatska je ju~e dobila svoj prvi i sigurno jedini slu~aj iz Haga. Po svemu sude}i, Beograd potpuno ostaje bez takvih predmeta, iako treba ista}i da su odbrane nekih ha{kih optuènika iz Bosne, odnosno iz Republike Srpske zatraìli da se umesto
894
u Bosni wihovim zatvorenicima sudi u Beogradu, tako da se pred tim vanraspravnim ve}em, kada je re~ o nekim dugim optuènicima, osim zahteva Tuìla{tva, da se ti predmeti daju Bosni i Hercegovini, nalaze i kontrazahtevi i kontraargumenti odbrane da bi ti procesi trebalo da budu procesuirani u Beogradu. U svakom slu~aju, sve je mawe ovde predmeta u Hagu i ha{ko Tuìla{tvo se na osnovu ranijih instrukcija Saveta bezbednosti polako osloba|a takozvanih mawe bitnih predmeta, odnosno onih optuènika koji su bili na nièm rangu. Voditeq: Milo{e, samo jo{ trenutak, kako smo ve} najavili, B92 dobija intervju posle tri i po godine upornog zahtevawa, od Karle del Ponte. Ti si ju~e razgovarao sa glavnim tuìocem Ha{kog tribunala. I mo`da samo da ponovimo za gledaoce ne{to {to }emo videti u izjavi u prvoj pauzi dakle, najavqena poseta za 29. i podse}awe na jedno obe}awe koje je Del Ponteova dobila, kako kaè, od vlasti u Beogradu u junu. Izve{ta~: Da, samo da kaèm kratko da je re~ o 5. oktobru, da je Del Ponteova rekla da joj je sam premijer Ko{tunica tokom wene posledwe posete Beogradu pomenuo taj rok kao rok do koga bi Beograd trebalo da ispuni i verovatno najva`niju obavezu u posledwih nekoliko godina prema Ha{kom tribunalu, a to je izru~ewe Ratka Mladi}a. Na pitawe, da li prijem, odnosno pregovori o stabilizaciji i pridruìvawu sa Evropskom unijom koji upravo treba da po~nu 5. oktobra, da li }e oni po~eti, s obzirom da se i wen stav u svemu tome ra~una i da je ona po pozivu ministara Evropske unije obavezna da preporu~i, odnosno da da svoju sugestiju kada su ti pregovori u pitawu. A ona je rekla,dosta neodre|eno, ali je rekla da smatra da ti mehanizmi i ti mehanizmi pritiska i daqe ostaju woj veoma vredni za ispuwavawe te takozvane zavr{ne, odnosno izlazne strategije Ha{kog tribunala i da bez takvih mehanizama ona ne}e biti zapravo u mogu}nosti da ispuni obaveze koje joj je 2003. nametnuo Savet bezbednosti Ujediwenih nacija, a osim Beograda, Karla del Ponte }e obi}i i Podgoricu i Zagreb krajem septembra. Voditeq: Milo{e, hvala lepo na ovom ukqu~ewu. Bio je ovo specijalni izve{ta~ B92 iz Haga, Milo{ Mili}. Sada se selimo u sudnicu 1 Ha{kog tribunala. U prvoj pauzi vide}ete, dakle, izjavu Karle del Ponte, ali razmi{qamo i o nekim ìvotnim pitawima, vide}ete komentar jutro{weg sagovornika Kaìprsta Boìdara \eli}a o penzijama i o tome o ~emu da vodite ra~una kada se odlu~ujete da uzimate kredit za stan. A u drugoj pauzi od jedan sat ponovo se vra}amo ha{kim pitawima. Gost Procesa prof. Radoslav Stojanovi}, glavni pravni zastupnik Srbije i Crne Gore pred Me|unarodnim sudom pravde u Hagu. û}ete da li gleda su|ewe Milo{evi}u, svedo~ewe Vojislava [e{eqa, kako ga komentari{e i ~u}ete kako su se neke izjave Vojislava [e{eqa na{le ne samo pred Ha{kim tribunalom nego i u slu~ajevima koji se vode protiv Srbije i Crne Gore pred Me|unarodnim sudom pravde. Ostanite uz B92. Voditeq: Gledate Proces TV, u Hagu se nastavqa su|ewe Slobodanu Milo{evi}u i nastavqa se vi{enedeqno svedo~ewe Vojislava [e{eqa.
895
Ve} smo govorili o tome kako dijalog Milo{evi}a i [e{eqa, a potom sada i dijalog tuìoca i [e{eqa uti~e na doma}e politi~ke prilike, da li pomaè ili ne pomaè Slobodanu Milo{evi}u pred Ha{kim tribunalom, koliko oteàva situaciju samog [e{eqa pred Ha{kim tribunalom. Danas }emo malo razgovarati koliko u nekom {irem, da ne kaèm, globalnom smislu ovo svedo~ewe moè da ima posledice i kakve. Gost Proces TV-a prof. Radoslav Stojanovi}, glavni pravni zastupnik Srbije i Crne Gore pred Me|unarodnim sudom pravde u Hagu, a uskoro i ambasador Srbije i Crne Gore u Holandiji, opet sa sedi{tem u Hagu. Dobar dan, dobrodo{li na B92. Prof. Radoslav Stojanovi}: Dobar dan, hvala. Voditeq: Profesore, vi ste, razgovarali smo malo pre ulaska u studio, vi ste pratili ovo svedo~ewe koliko ste mogli i zaista se postavqa to pitawe, ~ak i u nekim anketama nekih na{ih dnevnih listova je bilo i to pitawe, da li ovo svedo~ewe pomaè Srbiji ili odmaè? Prof. Radoslav Stojanovi}: Pa, znate, ni u kom pogledu ne pomaè, jer pazite, ono {to treba prihvatiti kao takvo, Srbija ima lo{ imiy u svetu. A kako je to rekao engleski biv{i ambasador u Beogradu Kraford, naàlost, Srbi nisu svesni toga da imamo lo{ imiy u svetu. Gledaju}i te vulgarnosti, te najniè, da tako kaèmo, fraze koje se mogu pojaviti u razgovoru me|u pristojnim qudima, ja sam pomislio upravo na to da to jednostavno doprinosi odràvawu lo{eg imiya u Srbiji, jer taj govor koji je [e{eq promovisao pred sudom u Hagu, jeste govor koji moète da ~ujete od kafanskih, uli~nih pijandura, i onda se, znate, sasvim ozbiqno postavqa pitawe, kakva smo mi to onda dràva stvarno bili, ako su na vlasti u toj dràvi bili qudi na nivou uli~nih i kafanskih pijandura. Prema tome, to je samo jo{ jedan teg na lo{u stranu ina~e lo{eg imiya Srbije koji uìva u svetu. Ono {to je mnogo gore od ovoga... Voditeq: Pravni deo pri~e. Prof. Radoslav Stojanovi}: Jeste. To je pitawe koje sam ~uo kao obja{wewe da [e{eq svojim svedo~ewem ne brani ni sebe, ni Milo{evi}a, da brani dràvu. Ja moram tu da primetim da je jedan od ozbiqnih dokaza bosanske tu`be protiv na{e zemqe za genocid, kojom nas optuùju za genocid, opis onoga {to govori [e{eq u svojim intervjuima ili javnim izjavama je ono {to se wemu pripisuje da je radio u Bosni, u jednoj izjavi koja je data u tu`bi onako in ekstenzo na ~itavoj jednoj strani sitno pisanog teksta u svom intervjuu Koriere de la Sera, i drugom jednom tekstu za Bi-Bi-Si, gde on izri~ito kaè da su svim dobrovoqcima, odnosno paravojnim jedinicama u Bosni i Hercegovini direktno upravqali iz Beograda i da oni ni{ta nisu radili mimo nare|ewa General{taba u Beogradu. To je, znate, upravo optu`ba od koje se mi branimo da je na{a zemqa kriva za u~iwen po bosanskoj tu`bi genocid. To je druga stvar {to ja smatram da nije bilo genocida, ali to je optu`nica za koju je ovakva izjava Vojislava [e{eqa upravo najozbiqniji, jedan od najozbiqnijih dokaza, sa kojim }emo vrlo te{ko iza}i na kraj, mada mi imamo odbranu za to, jer znate, ovo nije krivi~ni sud, ovo nije krivi~na procedura da sada moète da izvodite dokaze, da je sada recimo [e{eq neura~unqiv.
896
To ovaj sud nije, ovde se utvr|uje gra|anska odgovornost na{e dràve iz koje moè da proizai|e velika {teta za na{u zemqu, ne samo materijalna, nego i, po mom uverewu, moralna {teta, jer biti, znate, osu|eni za genocid, mi bismo bili prva dràva i jedina dràva u svetu koja je osu|ena za genocid. I nad tim treba ozbiqno da se zamislimo. Voditeq: Sad, da vas pitam, samo da pomenem neke teze, dakle, dobrovoqci, [e{eq ne pomiwe samo da su samo simpatizeri ili ~lanovi Srpske radikalne stranke odlazili u Hrvatsku, ali on kaè, to su bili dobrovoqci, Srpska radikalna stranka ih je okupila i odmah ih predala u Bubaw potok, tamo su obu~eni i stavqeni pod komandu vojske. Potom govori u ~esto citiranom filmu Smrt Jugoslavije, te inserte gledamo dok traje svedo~ewe [e{eqa, govori o akciji na Zvornik, kako su pripadnici Srpske radikalne stranke, kako su dobrovoqci u~estvovali u operacijama u Zvorniku i opet povezuje Dràvnu bezbednost i Milo{evi}a, i potom u sudnici on kaè ~ekajte, ja sam imao neke informacije, ali sam u celu pri~u uplitao Milo{evi}a, Jovicu Stani{i}a, Dràvnu bezbednost la`no, èle}i da ih isprovociram, èle}i da Milo{evi}a isprovociram, da izazovem neku nekontrolisanu reakciju i onda jo{ kaè to je folklor u Srbiji. E sad, i kao pravnika vas molim da kaète koliko takva argumentacija prolazi pred jednim sudom? Prof. Radoslav Stojanovi}: Pa ~ujte, on kaè da kada je ove izjave davao u tom smislu, da je on hteo da ru{i prakti~no Milo{evi}a. Ali pazite, svedok pred sudom jeste, da tako kaèm, ozbiqan dokaz za ono {to sud treba da utvrdi. Prema tome, ako jedan svedok kaè da je on lagao u jednom trenutku kada je ne{to rekao, onda sud sam po sebi zakqu~uje i to se ~ak i otvoreno na sudu i kaè, da li onda i sada laète, jer on onda jednostavno gubi svaki, da tako kaèmo, kredibilitet pred sudom i on onda vi{e jednostavno ni{ta ne moè. Zato ja kaèm, on ne brani nikoga ovim svojim nastupom, naprotiv, on samo optuùje ovu zemqu, za koju se, ja slobodno kaèm, veruje, pazite to su|ewe ide u svetsko javno mwewe, to je citirano u {tampi, na televizijskim izve{tajima i tako daqe. Prema tome, dobija se jedna predstava u Srbiji, da su u woj na vlasti qudi koji su, kaèm, na nivou uli~nih pijandura. E sada idemo na drugu stranu, ako [e{eq ho}e time sebe da predstavi kao opozicionara Milo{evi}evog, da je on govorio to kako bi potkopao vlast Milo{evi}a, onda, znate, postavqa se pitawe shvatawa vi{epartijskog sistema. Ako vi u opoziciji prema vladi i kao takav iznesete u javnost jedan, recimo, dokument koji je tajna dràvna, onda izvinite, to vi{e se ne radi o vi{epartijskom odnosu, to je naru{avawe nacionalnog interesa dràve, a to opozicija nema pravo da radi niti bilo ko drugi. Dakle, on izlazi u opozicionu borbu sa otkrivawem dràvnih tajni i na taj na~in uru{ava, da se razumemo, sposobnost te dràve da komunicira u svetu, ako ima takve politi~are koji se predstavqaju u wegovom izlagawu. Voditeq: Profesore Stojanovi}u, mnogo se govorilo od po~etka su|ewa Milo{evi}u, da bez obzira {to se u Hagu koristi individualna odgo897
vornost, kada utvr|ujete individualnu odgovornost predsednika dràve, onda je nemogu}e ne pro{iriti celu pri~u na jedan vi{i nivo i jedan deo analiti~ara je od po~etka su|ewa govorio su|ewe: Milo{evi}u, ono {to se bude ~ulo na tom su|ewu i te kako, a pogotovo presuda, ima}e uticaja i na proces koji se vodi pred ovim drugim sudom, pred Me|unarodnim sudom Ujediwenih nacija, a kako sada, evo pro{le su tri i po godine i da li sada, evo i ovo svedo~ewe [e{eqa, potvr|uje da su ti qudi koji su to govorili bili u pravu? Prof. Radoslav Stojanovi}: Pa vidite, da vam kaèm, iz svega toga moè da se izvede odgovornost dràve za dela koja se pripisuju pojedincima, znate, jer vi ne moète krivi~no dràvu osuditi da je po~inila genocid po{to se traì namera, ali pojedinci koji to mogu da u~ine, recimo {ef dràve Slobodan Milo{evi}, jer ako se wemu takva namera pripi{e ili [e{equ ili jo{ nekom drugom i tako daqe, onda se stvara op{ta slika o odgovornosti dràve za ~iwewe onih koji su tu dràvu vodili. Ali ja bih hteo da tu dodam i ovo, jer ako vi imate ovakvo svedo~ewe Vojislava [e{eqa koji na{u dràvu, zaista, umawuje joj bilo kakav zna~aj, onda morate da postavite pitawe, ako je to tako, onda je on bio uzurpator vlasti. Me|utim, on ima veliki broj pristalica, a za{to ima. Pa ~ujte, ja sam skoro u jednoj va{oj emisiji Utisak nedeqe slu{ao kada ovaj Mile Dragi}, ~uven po ovom ugovoru s Vojskom, izjavquje da je to svedo~ewe [e{eqevo, te vulgarnosti, ti prostakluci, da je to hrabrost [e{eqeva. Verujte, do tog trenutka da kao pravnik ja sam celu tu aferu posmatrao tako {to se jednostavno taj Dragi} ili bilo ko ne moè optuìvati za nepo{tene ugovore i tako daqe, dok se to sudski ne utvrdi. Kada je on to rekao, da je to hrabrost, onda sam u wemu video ~oveka koji ne moè da shvati {ta zna~i nepo{ten ugovor, a {ta je to po{ten ugovor. Dakle, to se sve povezuje u jednu celinu koja onda ~itavu dràvu predstavqa kao jedan, da tako kaèmo, entitet u kome je mogu}e da se to u~ini. Me|utim, mi imamo ovde odbranu, o kojoj ne}u da govorim, protiv takvih, jel, zakqu~aka, ali moramo voditi ra~una da jednostavno mora u na{oj javnosti da se najzad pokaè. Ja sam [e{equ jo{ u jednom duelu na televiziji 1992. godine, mislim, rekao da on treba da se povu~e iz javnog ìvota, jer on obmawuje narod. On smatra da je la` u politici legitimna. On je obmawivao deceniju ~itavu narod da je Srbija po Londonskom ugovoru iz 1915. godine dobila granicu Karlobag-Virovitica. Dakle, ~ujte, ako ti provla~i{ jednu la` neprekidno, a s druge strane nema{ adekvatan odgovor, onda naravno da takva ideja promi~e i ulazi u javno mwewe i zato vidite da on ima toliko glasova, to jest wegova stranka ima toliko glasova, a oni koji vode tu stranku, da se razumemo, nose beyeve na reveru sa wegovom slikom i znate, ono ~ega se pametan stidi, time se ovaj drugi ponosi. Voditeq: Da iskoristim sada va{e prisustvo ovde, kad ve} pomiwete Me|unarodni sud pravde i taj proces koji bi trebalo, ako ne bude dogovora van suda, a na tome insistirate i vi i vlasti u Beogradu, trebalo da po~ne u februaru 2006. godine.
898
Prof. Radoslav Stojanovi}: 27. februara 2006. godine. Voditeq: Kako tu stojite sada, da li postoji mogu}nost da se, sada smo se ve} pribliìli tom datumu, da se postigne neki dogovor? Do sada je iz Beograda bilo ponuda da se sedne i da se stvar razre{i van suda, ali su u Sarajevu mi{qewa da o tome nema govora? Prof. Radoslav Stojanovi}: Pa ~ujte, da vam kaèm, mislim da ni sa na{e strane ni sa strane vlasti u Sarajevu nije u~iweno ono {to treba da se u~ini, jer mi ponavqamo to vi{e puta na raznim nivoima, ~ak i pred Me|unarodnim sudom pravde; ja sam govorio pred Me|unarodnim sudom pravde da treba da pre|emo na diplomatsko re{ewe, a ne na sudsko, jer diplomatsko re{ewe dovodi do jednog sporazuma, a ne do presude kojom nikada ne}e biti zadovoqena ni jedna ni druga strana. Stvori}e se, da tako kaèmo, parni~ni sindrom, to jest posle parnice ~ak i izme|u dva ro|ena brata vi{e nema bratskih odnosa. A mi treba da gledamo u budu}nost kako }emo razvijati dobrosusedske odnose sa Bosnom i Hercegovinom, razvijati saradwu. Prema tome, na{i predlozi moraju da budu formalizovani, to jest da na{a vlada predloì zvani~no Vladi Bosne i Hercegovine da se pre|e sa sudskog na diplomatsko re{ewe, a sada posledwih desetak dana je iz Bosne stigla, da tako kaèmo, vest, izjava predsednika Predsedni{tva Bosne i Hercegovine, Jovi}a, da }e se na jednom sastanku koji }e se odràti ovde u Beogradu, to je sastanak izme|u bosanskih organa i Vlade Srbije i drugih faktora Vlade Srbije i Crne Gore o me|usobnoj saradwi. Na tom sastanku Jovi} je rekao da }e oni pokrenuti to pitawe diplomatskog re{ewa i to bi bio, to bi svaki ~ovek, pa i ja u na{oj zemqi uop{te i u Bosni trebalo da prihvati kao dobru vest, jer je va`no dobrim, mirnim putem re{avati stari, jer, pazite, parni~ewe jeste nastavak sukoba. Sukob je bio oruàni, sada se parni~imo oko toga, vi{e nije oruàni, ali je i daqe sukob. Prema tome, mi treba da iza|emo iz tog sukoba kako bismo uop{te mogli da pokrenemo proces pomirewa bez koga, da se razumemo, nema saradwe u budu}nosti, nema dobrosusedskih odnosa, a ako neko misli da je to u interesu bilo koje strane, onda se on vara, jer jedino {to u me|unarodnim odnosima uop{te jeste plodonosno, to je saradwa. îm se u|e u sukob, onda nijedna strana ne dobija. Voditeq: U Sarajevu kaù da su i oni spremni za razgovor, ali prvo }emo prepustiti sudu da utvrdi da li je bilo genocida, da li je Srbija izvr{ila genocid, a oni misle da jeste, pa }emo se mo`da onda dogovoriti oko te nadoknade, od{tete. Tu postoji prostor za dogovor, ali prvo ho}emo da imamo presudu Me|unarodnog suda da je Savezna Republika Jugoslavija i Srbija u woj po~inila genocid u Bosni. Prof. Radoslav Stojanovi}: E pa ~ujte, da vam kaèm, to je, znate, jedna iluzija da se tako stvari mogu re{avati. Onog trenutka ako bi Srbija bila osu|ena za genocid, tog trenutka, po mom dubokom uverewu, nastupa jedna ~iwenica da u Srbiji ekstremne politi~ke snage dobijaju jo{ ve}u injekciju adrenalina za nastavak svojih stavova. A dozvoli}ete da esktremizam nika899
da nije vodio saradwi. Kako se moè uop{te razgovarati, kad si osu|en za genocid da razgovaramo za naknadu {tete. Znate, naknada {tete je izvedena stvar i ako ste vi osu|eni za genocid onda se postavqa pitawe naknade materijalne {tete, ali naknada materijalne {tete mora da bude recipro~no postavqena, da vidimo koliko je o{te}ena i jedna i druga strana, pa onda iz toga da izvla~imo neke zakqu~ke, tako da bi se, recimo po mom poznavawu stvari, naknada {tete svela na prakti~no jedno izjedna~avawe, eventualno neke mawe kompenzacije, jer koliko sam ja prou~io pitawe, koliko je Srba o{te}eno u tome ratu, ni{ta zna~ajnije ve}i broj muslimana ili Hrvata nije o{te}en. Prema tome, kad se napravi, da tako kaèmo, taj recipro~ni pregled onda se postavqa pitawe ko }e kome da plati. Dakle, naknada materijalne {tete je konkretno navedeno {ta je materijalno uni{teno. Vi imate, recimo, ovakav podatak. U bosanskoj tu`bi pi{e da je ubijeno 244.000 muslimana. A imate podatak ovog Centra za dokumentaciju u Sarajevu koji je do{ao do ovog trenutka do 91.000 i ne}e pre}i mnogo ili }e ostati to 100.000 i {to je najva`nije 100.000 svih, i Srba i Hrvata i muslimana. Dakle, {ta je sa ove 244.000 koje se navode u bosanskoj tu`bi? Dakle, ima puno tu stvari koje se sasvim druga~ije onda postavqaju. Ali, znate, ako se Srbija osudi za genocid, {to ja mislim da to nije mogu}e, onda }e se u Srbiji de{avati stvari koje nikako ne mogu imati povoqan tok za budu}i razvoj i same Srbije, a samim tim i za razvoj dobrosusedskih odnosa sa na{im susedima. Voditeq: Hvala {to ste bili gost Proces TV-a. Prof. Radoslav Stojanovi}, glavni pravni zastupnik Srbije i Crne Gore pred Me|unarodnim sudom pravde u Hagu, rekla sam od januara i ambasador u Hagu. Odjavila sam vas, ali samo da vas pitam, ne mogu da odolim, kad odete da budete ambasador u Hagu, onda Ha{ki tribunal spada u va{ rejon, {to bi se reklo. Da li }ete mewati ne{to u politici ambasade prema su|ewima? Prof. Radoslav Stojanovi}: Pa, znate {ta, ne bi bilo korektno s moje strane, naime, diplomatski obi~aji nalaù da se objavquje da je neko postavqen za ambasadora tek kada dobije agreman od dràve u kojoj treba da bude. Voditeq: Dobro, ali ako biste bili, da li bi mewali ne{to? Prof. Radoslav Stojanovi}: Da postavimo to kondicionalno onda. Voditeq: Hajde, vaì. Prof. Radoslav Stojanovi}: Po mome, ambasada u Hagu treba da ima tri glavna posla. To su sudovi me|unarodni, prvo, da ne govorimo o drugima, ima tri me|unarodna suda u Hagu. I ambasada mora da uspostavi {to je bliè mogu}e odnose sa tim sudovima, tu spada i Ha{ki tribunal, i Me|unarodni sud pravde, i Me|unarodni krivi~ni sud. Prema tome, ne moè biti napu{ten nijedan od wih, mora da se nastavi da se sara|uje sa drugim, a uobi~ajeno je, ina~e ~est slu~aj, da pravni zastupnik dràve pred Me|unarodnim sudom pravde bude ambasador u toj zemqi, to jest u Holandiji. Voditeq: To vas pitam zbog toga {to Hrvatska najavquje, kada se bude sudilo generalima hrvatske vojske, da }e Hrvatska traìti aktivno u~e{}e
900
u tim procesima. To do sada nismo imali, mada smo imali posmatra~e, qude iz ambasada koji su pratili su|ewe Milo{evi}u, ali prosto mi je palo na pamet da }ete vi mo`da da uvedete neku novinu. Dr Radoslav Stojanovi}: Pa ja vam kaèm, mislim da treba pred Ha{kim tribunalom, kao i pred drugim sudovima da postupamo ozbiqnije nego do sada, da vodimo ra~una na prvom mestu o ugledu na{e zemqe i mislim da tu ima puno posla da se uradi i ja kao pravnik }u sa zadovoqstvom taj posao da radim. Voditeq: Hvala vam {to ste bili gost Proces TV-a. Nastavqa se svedo~ewe Vojislava [e{eqa, posledwa dana{wa sednica. Ostanite uz B92. Voditeq: Do{li smo do kraja Proces TV-a, moramo da se~emo ovih 10 minuta, to nalaè programska {ema, nastavqa se svedo~ewe Vojislava [e{eqa sutra, vide}emo da li }e se zavr{iti unakrsno ispitivawe i da li }e Slobodan Milo{evi} dobiti vreme koje mu sleduje za dodatno ispitivawe ovog svog svedoka odbrane. Toliko od mene za danas, vidimo se ponovo u Proces TV-u sutra u pola deset. Ja vam èlim prijatan dan. 16. septembar 2005. godine
Gost Vojin Dimitrijevi}, profesor me|unarodnog prava i ~lan Venecijanske komisije:

Voditeq: Dobro jutro, gledate Proces TV na Televiziji B92, ja sam Qubica Gojgi}. Do{li smo do skoro samog kraja jo{ jedne radne nedeqe, ali sticajem okolnosti su|ewa se ove nedeqe, su|ewe Milo{evi}u je tako raspore|eno na sredu, ~etvrtak i petak, pa }ete i danas mo}i da gledate prenos iz sudnice jedan Ha{kog tribunala, gde se polako privodi kraju vi{enedeqno svedo~ewe Vojislava [e{eqa, svedoka odbrane na su|ewu Milo{evi}u. [e{eq je do sada zavr{io glavno ispitivawe, odgovarao na unakrsno, pitawa iz unakrsnog ispitivawa tuìoca, o~ekuje se da bi taj dijalog uskoro trebalo da se zavr{i i onda Slobodan Milo{evi} ima ono, kao {to znate, kratko dodatno vreme za takozvano dodatno ispitivawe. Vide}emo koja }e pitawa pokrenuti u tom dodatnom ispitivawu sa svojim svedokom. Mi }emo se danas u Proces TV-u baviti samitom na najvi{em nivou u Wujorku povodom {ezdesetogodi{wice osnivawa Ujediwenih nacija. [ta je tamo rekao ministar inostranih poslova Vuk Dra{kovi}, da li je trebalo da samitu prisustvuje i {ef dràve Svetozar Marovi}, i uop{te gde su danas Ujediwene nacije i koji je zna~aj te organizacije, pravi zna~aj te organizacije u svetu. Razgovara}emo o tome danas, gost Proces TV-a od jedan sat bi}e prof. Vojin Dimitrijevi}. A sada da vidimo da li je sve u redu u Ha{kom tribunalu i da li je po~elo su|ewe u sudnici jedan, odnosno da li je nastavqeno svedo~ewe Vojislava [e{eqa. O svemu tome sa lica mesta specijalni izve{ta~ B92, Milo{ Mili}. Milo{e, gu`va iza tebe, ne znam da li ima veze sa svedo~ewem Vojislava [e{eqa ili je to redovna poseta turisti~ka Ha{kom tribunalu? U svakom slu~aju...
901
Izve{ta~: Dakle, da objasnim, turisti~ka poseta, kao {to se to relativno ~esto de{ava ovde u Ha{kom tribunalu, koja izaziva prili~nu pometwu kod obezbe|ewa ove zgrade Ujediwenih nacija ovde u Hagu. No, nevezano za celu tu pri~u su|ewe Slobodanu Milo{evi}u se i daqe odvija, ovi gosti koje vidite iza mene }e verovatno posetiti i su|ewe Slobodanu Milo{evi}u, ono je uvek atrakcija za bilo koga ko do|e ovde u zgradu Ha{kog tribunala. Na tom su|ewu Vojislav [e{eq bi trebalo da zavr{i davawe izjave na unakrsna pitawa tuìoca Yefri Najsa, bar je Yefri Najs danas tako obe}ao Sudskom ve}u. Dodu{e, isto je to u~inio i ju~e, a evo, sve se produìlo i na dana{wi dan. Gledaoci Proces TV-a ju~e nisu bili u prilici da vide samu zavr{nicu ju~era{weg dana, kada je tuìlac poku{ao, odnosno u{ao sa [e{eqem u prili~no o{tre duele koji se odnose na sadrìnu i verodostojnost video snimka koji je u junu ove godine prikazan, a koji pokazuje egzekuciju {estorice Srebreni~ana u mestu Trnovo jula 1995. godine, koju su po~inili pripadnici jedinice [korpioni. Podseti}u da je taj snimak prvi put, odnosno premijerno i prikazan na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u ovde u junu, a ju~e se tuìlac Najs pozvao na jedan podnesak koji je Vojislav [e{eq u funkciji optuènog ovde podneo Ha{kom tribunalu u kome stru~ni tim koji pomaè odbranu Vojislava [e{eqa, a to su uglavnom funkcioneri Srpske radikalne stranke tvrdi da je re~ o name{tenom snimku ~iji je ciq bio da se pokaè da su snage iz Srbije u~estvovale u egzekuciji vi{e hiqada muslimana u Srebrenici 1995. godine. Vojislav [e{eq je rekao da se svi ti dokazi nalaze u tom podnesku i da je tuìlac Najs mogao da o tome pro~ita i da se obavesti, me|utim, sve se na kraju svelo na tu raspravu o tome koje zapravo konkretno i formalno dokaze Vojislav [e{eq ima za tu tvrdwu da je taj snimak name{ten. Ta je rasprava ne{to {to je obeleìlo prvih dvadesetak minuta, odnosno, sam po~etak jutro{weg su|ewa Slobodanu Milo{evi}u, Najs je obe}ao da }e poku{ati {to vi{e od onih stvari o kojima je Vojislav [e{eq govorio u prethodnih desetak dana na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u kao svedok wegove odbrane, da }e poku{ati da pre|e do kraja dana{weg dana. U svakom slu~aju, to nije kraj boravka Vojislava [e{eqa u sudnici, jer }e idu}e nedeqe Slobodan Milo{evi} imati priliku za dodatno ispitivawe. Dakle, i idu}e nedeqe, barem jedan deo te trodnevne radne nedeqe na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u, gleda}emo na stolici za svedoke Vojislava [e{eqa. Voditeq: Milo{e, samo pre nego {to pre|emo na jo{ jednu temu da kaèmo na{im gledaocima da }e snimak tih 15 minuta koje nisu mogli da vide ju~e mo}i da vide u prvoj pauzi danas od 11 sati. A tebe molim da podseti{ na jo{ dva zanimqiva slu~aja iz Ha{kih sudnica, statusna konferencija u slu~aju Marti} i u slu~aju Haradinaj. Izve{ta~: Kada je re~ o procesu protiv biv{eg predsednika Republike Srpske Krajine i biv{eg ministra unutra{wih poslova Krajine, Mila902
na Marti}a, ju~e je odràna statusna konferencija na kojoj se Milan Marti} poàlio da }e uskoro postati ha{ki optuènih koji najduè u ha{kom pritvoru ~eka na po~etak su|ewa. Mislim da se za tu neslavnu titulu bori sa biv{im liderom bosanskih Srba Mom~ilom Kraji{nikom, koji je pune ~etiri godine ~ekao u pritvoru da po~ne wegov slu~aj i da mu po~ne su|ewe. Milan Marti} je optuèn za granatirawe Zagreba 1991. godine, ali i za zlo~ine koje su vojnici i policajci Republike Srpske Krajine, naime, po~inili od 1991. do 1995. godine nad nesrpskim stanovni{tvom, na prostoru koji je kontrolisala Republika Srpska Krajina u to vreme. Ju~e se na toj statusnoj konferenciji pomenulo ne{to od onih pitawa o kojima je ve} bilo re~i na pripremnim sastancima za su|ewe Milanu Marti}u. Naime, odbrana se ponovo poàlila da nema dovoqno sredstava da se upusti u pripremu odbrane Milana Marti}a. No, interesantno je da je pretpretresni sudija Kanival rekao da takvu tvrdwu odbrane on ne}e uvaìti, jer on ima uvid u podatke koji govore da je za ovakav predmet, predmet ovakvog ranga navodno dato i vi{e novca nego {to je to planirano, te da je odbrana morala sama pametnije i pravilnije da rasporedi taj novac. U svakom slu~aju, ovde se o~ekuje, bar se tako najavquje, a ha{ko vreme je prili~no rastegqivo, da su|ewe po~ne negde idu}e godine ukoliko Marti} ostane sam na optu`nici. No, ukoliko, kao {to se to najavquje, Tuìla{tvo dobije dozvolu da spoji predmet protiv Stani{i}a, Simatovi}a, [e{eqa i Marti}a u jednu optu`nicu onda }e to, kada je Marti} u pitawu, prolongirati na ne zna se koliko meseci, zna~i, da Milana Marti}a jo{ ~eka i{~ekivawe su|ewa u Ha{kom tribunalu. Kada je o ovom drugom procesu re~ koji si pomenula, su|ewe Ramu{u Haradinaju, mislim da je jo{ dok si ti ovde bila u Hagu, bilo re~i da ono ne}e po~eti pre 2007. godine. Ramu{ Haradinaj se nalazi na privremenoj slobodi i wegova odbrana je uo~i isteka tromese~nog perioda od kada se on nalazi na toj privremenoj slobodi podnela zahtev da se Haradinaju odobri da se privremeno, odnosno da se ograni~eno bavi politikom. Pitawe je da li }e danas na statusnoj konferenciji o tome biti re~i. U svakom slu~aju, Sudsko ve}e je u odluci o privremenom pu{tawu na slobodu Haradinaju zabranilo da se u roku od tri meseca, po~etna tri meseca bavi politikom, najavquju}i da }e,ukoliko se podnese takav zahtev, ono preispitati tu svoju odluku. Zahtev je, naravno, kao {to se to i o~ekivalo, ispostavqen tom Sudskom ve}u i mi o~ekujemo da bi uskoro Sudsko ve}e moglo da donese odluku i o tom pitawu. U svakom slu~aju, danas }e biti odràna statusna konferencija u slu~aju Haradinaja i jo{ dvojice kosovskih Albanaca koji se terete za zlo~ine nad Srbima 1998. godine i tu bi mo`da mogli da ~ujemo da li postoji makar okvirni datum za po~etak su|ewa Ramu{u Haradinaju i wegovim saborcima iz OVK. Voditeq: Milo{e, hvala ti. Bio je ovo specijalni izve{ta~ B92 iz Haga, Milo{ Mili}, a sada sudnica jedan Ha{kog tribunala, nastavak svedo~ewa Vojislava [e{eqa na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u. Ostanite uz B92.
903
Voditeq: Gledate Proces TV. Danas, kao {to sam najavila, govorimo o velikom samitu na najvi{em nivou u Wujorku, obeleàvawe {ezdesete godi{wice Ujediwenih nacija, mnogo tema i na globalnom nivou, a i na lokalnom, tema o kojoj govorimo nekoliko dana, za{to Srbija i Crna Gora nisu u Wujork oti{le, sportski da se izrazim, u najja~em sastavu. U komentarima }e mi pomo}i moj dana{wi gost profesor Vojin Dimitrijevi}, profesor me|unarodnog prava, ~lan Venecijanske komisije. Dobar dan. Prof. Vojin Dimitrijevi}: Dobar dan. Voditeq: Dobro nam do{li na B92. Profesore, da krenemo od lokalnog. Nekoliko dana ve} pitawe za{to se u Wujorku nije pojavio predsednik Dràvne zajednice Svetozar Marovi} ako su se tamo pojavili predsednici, premijer, kraqevi, dakle, politi~ka elita sveta? Prof. Vojin Dimitrijevi}: Znate {ta, ja tome ne bih pridavao toliki zna~aj, to je formalno pitawe, pitawe je za{to je na{ poloàj u Ujediwenim nacijama tako slab, za{to je na{a uloga u me|unarodnim odnosima takva, tako mala i drugo tako provincijalna, regionalna, tako da nas ne bi izvukao tamo da ode ne znam kako blistav govornik, a znam da naro~ito qudi kojima su potrebna prevo|ewa ne ostave tako neki veliki utisak i to je veran refleks na{eg stawa. Meni je vi{e ào kad vidim koje su {anse i koji ugled je imala Jugoslavija ranije, zato {to je bila u jednoj grupi uticajnih zemaqa, vodila je neku boqu spoqnu politiku sada je spala na to da i kad se pojavi tamo govori samo o ovim problemima koji se we ti~u neposredno, a ipak ovaj skup nije neka kwiga àlbi da svako prijavi {ta mu smeta, nego je skup o nekim bitnim, vrlo va`nim pitawima, apstraktnim, koja su i nas na neki na~in poga|ala, te{ko}e oko toga {ta da se u~ini sa masovnim kr{ewem qudskih prava i tako daqe, to je i nas poga|alo. Mi smo se zavukli u sebe. Ako se vi ne se}ate, ja se dobro se}am da do pre jedno petnaestak godina, da su ovde ozbiqni qudi predlagali da iza|emo iz Ujediwenih nacija, da osnujemo sa Kinezima i Severnokoreancima kontra Ujediwenih nacija. Jedan od zagovornika toga je sada na programu, a to je profesor [e{eq, tako da ako smo oti{li u tu krajnost iz te krajnosti se te{ko vra}amo i ne znam, sem nekih pretpostavki, ko se zbog ~ega izvla~io, ne znam {ta je to nama bitno na{kodilo jer mi taj ugled ne moèmo da popravimo pomo}u neke osobe i neke reprezentacije tamo. Voditeq: A samo .... Prof. Vojin Dimitrijevi}: Mada kulturno-politi~ki nije red ne oti}i, a ne dati zato nikakve jasne razloge kao {to mislim neko, Todor @ivkov je rekao da je svako pla}en za neki posao, {ef dràve ima du`nost da ide negde i da zastupa dràvu. Voditeq: Realnost, ako je uop{te potrebno podse}ati da misija Ujediwenih nacija na Kosovu, na teritoriji koja je po Rezoluciji 1244 i daqe u sastavu Srbije i Crne Gore, Ha{ki tribunal, Tribunal Ujediwenih nacija je svakodnevna tema.
904
Me|unarodni sud Ujediwenih nacija opet je za nas bitan zato {to se tamo vode sporovi po tu`bi Bosne i Hrvatske, dakle, svi su razlozi da ova dràva bude jako zainteresovana za Ujediwene nacije. Prof. Vojin Dimitrijevi}: Tu ste potpuno u pravu. Mi smo, da ne upotrebim neki grub izraz, mada su takvi izrazi po{teni i legitimni, mi smo na onoj strani koja prima udarce, na onoj strani koja trpi, a nismo na strani koja odlu~uje i nikako da shvatimo da mi ne moèmo da promenimo neke stvari u odnosu na nas ako ne uti~emo da se te stvari na nekom vi{em nivou promene, izmene, adaptiraju, a opet, to je ono ve~ito pitawe u spoqnoj politici, u me|unarodnoj politici za svaku stvar koju ho}ete da postignete potrebni su vam saveznici. Voditeq: Ve}ina govornika u ovih nekoliko dana bavi se nekim, kao {to kaète, globalnim pitawima. Ministar, {ef diplomatije Vuk Dra{kovi} govorio je o konkretnom problemu, o situaciji na Kosovu, o ugroènosti srpske mawine na Kosovu. Da li je to ono {to, na {ta je trebalo skrenuti pa`wu ili je mo`da bilo boqe da smo se... Prof. Vojin Dimitrijevi}: Ja mislim da tu ima dva nastupa. Ovaj prvi, op{ti nastup je da tu treba provu}i te teme, tu treba provu}i temu terorizma, temu nebezbednosti, reformu Saveta bezbednosti i tako daqe, pa da se tu postigne neki utisak. Da kaèm prijavqivati samo svoje àlbe, prvo, to nije wegova krivica, cela na{a politika je takva, nije dobro u prvom nastupu, nisu se, to se zove samit, to {to su tu svi mogu}i kraqevi, predsednici, nisu oni tu do{li da slu{aju sva~ije prigovore nego su do{li da slu{aju ne{to o reformi Ujediwenih nacija. Drugo, ima jedna stvar, a treba prosto biti svestan toga da ve}ina govora koji se drè u Ujediwenim nacijama, ne samo na{ih, wih prenose i slu{aju samo doma}e novine i oni zapravo nisu upu}eni tamo prisutnima, nego su upu}eni svom sopstvenom stanovni{tvu. Tako da svaki politi~ar mora da dokaè da radi ne{to {to se doma}oj javnosti svi|a. Po{to se doma}oj javnosti najvi{e svi|a da se àlimo na tretman na Kosovu i tako daqe, onda se i to radi. Mada je to vrlo va`no pitawe, ipak ga treba staviti u neki kontekst. Voditeq: Kao da ste savetovali ministra Crne Gore gospodina Vlahovi}a koji je, danas vidim u novinama, trideset bilateralnih susreta i najavio je da }e iskoristiti priliku da sve diplomate, zvani~nike sa kojima se bude video upozna sa idejom o nezavisnosti Crne Gore i kako napreduje referendum. Prof. Vojin Dimitrijevi}: To je isto, samo malo druga~ije. Jedno je dràti govor, a drugo je, u to vreme kad su svi koncentrisani na ne{to op{tije, u to vreme obilaziti, i}i na bilateralne susrete i wima re}i da, ono {to na{i seqaci kaù lekari, ovde me sti{}e, ìga, probada, pa to je ipak trenutak. Mislim da je to uàsno provincijalno i da to prosto ostavqa, varaju se oni koji misle da }e Crna Gora boqe da pro|e ako ponizi Srbiju i obrnuto, to izgleda nekako drugorazredno, piqari~ki, privatno. Voditeq: E sad samit veoma zanimqiv, {ezdeset godina Ujediwenih nacija i pitawe koje je postavqeno i pre ove godi{wice, koji je zna~aj Ujedi905
wenih nacija i da li je to institucija koja se udaqila od one izvorne ideje i ~iji uticaj u svetu ni slu~ajno nije onako veliki kako je zami{qeno da bi trebalo da bude. Prof. Vojin Dimitrijevi}: Pa znate, svaka stvar koja traje {ezdeset godina, pa i ~ovek koji traje {ezdeset godina, o tome ja mogu ne{to da vam kaèm, ona po~iwe da slabi, da se mewa, da se kvari i woj je potrebna nekakva reforma. Naravno, Ujediwene nacije su onakve kakve su zami{qene i stvorene 1945. godine i mo`da je najboqa paralela to {to je zgrada u kojoj su sada Ujediwene nacije, koja je bila remek delo arhitekture onog Oskara Rimera koji je napravio Braziliju, ta zgrada je 1954. godine bila jedna od najbriqantnijih zgrada na svetu. Sada je to sve oronulo, taj erkondi{n je onaj {to bruji i zuji, dugo nije bilo erkondi{na. Mnogo }e ko{tati da se ona dotera. Tako ima neka druga op{ta logika koja ne vaì samo za me|unarodne organizacije, to su velike birokratske institucije i birokratija vremenom po~iwe da ometa onaj posao za koji je pozvana. Naro~ito se u woj skupqa ono {to Englezi zovu mrtvo drvo, puno qudi koje bi trebalo ukloniti, a koje niko nema snage da ukloni, to moète pogledati po na{im ministarstvima i tako daqe, tako da je i tu tako. Drugo, teme su se izmenile, a tre}e, realnost se izmenila, pa kad pogledate Savet bezbednosti, u Savetu bezbednosti pravo veta ima Francuska koja ~ak ni onda nije bila velika sila nego je to dug koji je vra}en De Golu kad je okrenuo Francusku u Drugom svetskom ratu u drugom pravcu, tako da mnogo {to{ta tu mora da se promeni. Me|utim, ne moè se lakomisleno odbacivati jedina do sada efikasna, onoliko koliko je to mogu}e univerzalna me|unarodna organizacija. Vi imate zemaqa, drugo su evropske integracije, pa ~ak i latinoameri~ke, imate puno zemaqa vanevropske Latinske Amerike koje ne pripadaju nikakvoj me|unarodnoj organizaciji, kojima se ne mogu na}i ni forumi da ne{to kaù, ne mogu se pozvati ni na odgovornost. Ne primaju se dràve u me|unarodne organizacije samo zato {to su dobre, nego da se drè pod nekom kontrolom i da im se da prilika da ne{to kaù. Tako da ne bi brzao sa takvom osudom, ali reforme su potrebne. Voditeq: îni se da je, ne da se ~ini nego je danima uo~i po~etka ovog samita svetska {tampa govorila o tome kako }e deklaracija koja bude usvojena, i niz dokumenata koji bude ustrojen, razvodwen i kako su, kako je jasna podela po interesima. Vode}e svetske zemqe, pre svega, Sjediwene Ameri~ke Dràve uz podr{ku Velike Britanije sa Rusijom na svojoj strani name}u temu koja je najzna~ajnija za te zemqe, terorizam, dok jedan veliki broj zemaqa bi vi{e voleo da se ostvare oni milenijumski ciqevi Ujediwenih nacija, a to je borba protiv siroma{tva. Tu je, u jednim novinama vidim naslov, Kao rogovi u vre}i, tu nije postignut balans, nije postignuta saglasnost kada je re~ o onom odvajawu nekog minimuma bruto dru{tvenog proizvoda velikih razvijenih zemaqa za pomo} siroma{nima. Prof. Vojin Dimitrijevi}: Znate {ta, ako pogledate, mi smo se malo odvikli od tog pluralisti~kog odlu~ivawa i o tome da dràve mogu besramno da stoje iza svojih interesa, dok skupine mawe od dràve kao {to su po906
liti~ke stranke, interesne grupe, one moraju to vi{e da.... Pa pogledajte sad tamo neku debatu i na{em parlamentu, pogledajte NIS, ko je za privatizaciju, ko nije za privatizaciju, svi oni imaju neka velika na~ela, zna se ko {ta vu~e i ho}e. I ovde imate dràve koje pla}aju, a ona koja pla}a ~etvrtinu buyeta, kao Sjediwene Ameri~ke Dràve, naravno ima i nekog uticaja. Imate dràva koje imaju, koje se bore za demokratiju na me|unarodnom nivou, za ravnopravnost naroda, za ravnopravnosti dràva, a unutra su uàsne diktature. Sad gledate kako Robert Mugabe, koji je upropastio svoju dràvu, soli pamet Ujediwenim nacijama. To su pregovori me|unarodni, vrlo te{ki i tu treba imati dobre pripreme i veliku upornost. Me|utim, ~ini mi se da je Kofi Anan bio ovoga puta indisponiran zato {to je i on, na neki na~in zaka~en ovim skandalom, koji je opet odraz te birokratije Ujediwenih nacija i odraz nekakve selekcije, znate. Svaka dràva insistira da dobije nekog visokog slu`benika u Ujediwenim nacijama. Ti visoki slu`benici su odli~no pla}eni u odnosu na situaciju u nerazvijenim dràvama, ali i lo{e pla}eni u odnosu na recimo Britance, Francuze, Amerikance i onda se de{ava ne{to {to se de{avalo i u jugoslovenskoj federaciji. Jugoslovenska federacija je svojevremeno recimo Slovencima morala da daje neke doplate onima koji ho}e da rade u Beogradu, a naravno, svi iz pasivnih krajeva su dolazili tu da rade. Tako da i ta, i to je elemenat koji kvari i tu sad nastaje to {to mora... Voditeq: I to je ono {to mora, da se kontroli{e buyet, da se kontroli{e tro{ewe novca. Prof. Vojin Dimitrijevi}: Ali to mora da se desi zato {to te se stvari neminovno korumpiraju, ali ako svaki predsednik, i da svaki predsednik neke zemqe èli da mu ro|ak radi u Ujediwenim nacijama i tako daqe, toga ima, taj ro|ak je ~esto nesposoban, onda se ta velika birokratska krila kvare. Voditeq: A to je ipak onaj, da kaèm tehni~ki deo, a prave stvari su pri~a o terorizmu. Kako vama zvu~i poziv Tonija Blera Ujediwenim nacijama da se pona{aju u skladu sa vremenom i da se, da budu saveznik u borbi protiv terorizma i da razumeju, da pokaù razumevawe za globalnu politiku? Prof. Vojin Dimitrijevi}: Pa, znate, Toni Bler je tu i imao i neke fraze kao da su to ideologije koje su nastale hiqadama miqa van na{ih granica, {to je opet neka aluzija na islam i tako daqe. Naravno, oko terorizma }e se svi veliki na}i. Vidite da se Rusiji prave ogromne koncesije u odnosu na ê~eniju upravo zbog borbe protiv terorizma, ali terorizam je nemogu}e definisati do tog nivoa. I svako }e podrazumevati. Mislim da je ono {to bi trebalo iskoristiti vi{e i na}i neko inteligentno re{ewe, jeste grià savesti koja vlada u Ujediwenim nacijama oko uàsne tragedije u Ruandi. Tamo je ipak ubijeno 800.000 qudi i to ne samo Tursija, nego i umerenih Hutua. Svakome savetujem da gleda ovaj film Hotel Ruanda, a Ujediwene nacije su se povukle i ~ekaju. Sad kad je bio Darfuk, to je opet jedan uàs u dràvi ~iji je predstavnik jedno vreme predsedavao Komisijom za me|unarodno pravo, i onda je na907
stala velika diskusija da li je to genocid ili nije genocid, pa je sad poku{aj da se kod tih situacija, koje o~igledno pokazuju surovo pona{awe vlade prema svom sopstvenom stanovni{tvu, da se moè ne{to uraditi tako {to bi, recimo Savetu bezbednosti, u Savetu bezbednosti jedna dràva ne bi mogla da upotrebi veto da to spre~i. Dakle, ima nekakvih ideja koje su dobre, ali nisu one, one se ne mogu prepri~ati samo formom kao {to je promena sastava Saveta bezbednosti nego nabrajawem problema koje treba re{iti. Znate, nije to reorganizacija, organizacija, naravno, i to, ali videti u ~ije ime. Ve}i je skandal {to velike dràve slo`no, vide}ete, to je kao na{i poslanici kad do|u oko plate, tu se sloè velike sile, slo`ni su da se i{ta uradi sa razoruàwem. Voditeq: Ali ako glavna tema {ezdesetog samita Ujediwenih nacija postane borba protiv terorizma, da li je to onda podre|ivawe organizacije i ideje o Ujediwenim nacijama, interesu jednog maweg broja, dodu{e najmo}nijih zemaqa. Prof. Vojin Dimitrijevi}: Pa znate, da li je to ako ga tako shvatate. Pa dobro, i mi se borimo protiv terorizma, sva~iji je interes da se terorizam ukine. Drugo, ako nemate, recimo Toni Bler je dobro rekao, ne, Putin je to rekao da su to nastavqa~i, teroristi nastavqa~i Hitlera. Tu je on ta~no znao {ta misli. Ujediwene nacije su stvorene u otporu na agresiju koja dolazi iz drugih dràva, u otporu od se}awa na Drugi svetski rat, gde su dràve sprovodile program masovnog uni{tavawa, zastra{ivawa i tako daqe, i sada to se promenilo, za {ezdeset godina. To nije oli~eno u dràvi, ali u nekakvoj snazi s kojom je te{ko poneti se i dràve su tu nekako kao slonovi protiv komaraca, tako da to i jeste tema, ali ja nemam utisak da je to jedina tema. Bilo je, tu mora da postoji balans izme|u toga i naravno, onda dolazi do ovog te{kog problema zato {to se misli da, ako Putin kaè da je protiv terorizma, ako Bu{ kaè da je protiv terorizma, Bler protiv terorizma, da je to jedna stvar i da onda moraju da ustanu drugi i da kaù, ~ekajte ali mi smo protiv, mi razumemo te qude, oni su borci za slobodu, a mi smo protiv terora velikih dràva i tako daqe, ali mora da se... Voditeq: Vra}amo se na pitawe definicije terora. Prof. Vojin Dimitrijevi}: Naravno da je te{ko definisati, vrlo ga je te{ko definisati i pravno jeste definisan samo ne znam na jednom mestu u onoj konvenciji o finansirawu terorizma, ali dok god postoji, i sad govorim jednu ofucanu stvar, dok god je moj terorista tvoj borac za slobodu, i gde god postoji puno ovih amatera koji stalno govore, koji ne razmi{qaju o terorizmu kao lo{em, kriminalnom metodu, nego stalno pronalaze neke razloge za{to su oni do{li u to stawe i tako daqe, malo bave}i se nekom amaterskom psihijatrijom na me|unarodnom nivou, dotle }e to te{ko i}i. Voditeq: Da li vas na kraju ~udi {to je bilo te{ko ili nemogu}e posti}i dogovor o pitawu qudskih prava i Komisije za qudska prava? Prof. Vojin Dimitrijevi}: Ja mislim bi}e to odloèno, da se svi slaù da je ta Komisija za qudska prava pokazala, ali pazite, i to je jedan, to je iz nekog vremena kad se mislilo da ne moè ni{ta bez dràva, kad je posto908
jala averzija prema qudima koji nastupaju u svoje sopstveno ime. Od kad postoji, recimo, Evropski sud za qudska prava koji nisu dràve nego pojedinci, ako postoje komiteti Ujediwenih nacija koji su sastavni deo, ili individua, koji svi rade, i to dobro, onda se pokazalo da jedan mora da bude sastavqen od predstavnika dràva, {to je onda bilo jedino zamislivo da on to ne moè da radi i ta Komisija za qudska prava je postala sme{na, bez obzira da li se ja tu poklapam u mi{qewu sa nekim ili ne. âk je bio taj paradoks da su predsedavali komisijom predsednici dràva, notorni kr{iteqi qudskih prava. To je Sudan, na primer, Kuba jedno vreme i tako, tako da je ta zamisao da se to zameni ne jednom komisijom gde }e se birati po politi~kim sklonostima dràva, nego jednom komisijom koja }e imati vi{e karakter ne~eg vi{e ekspertskog i stalnog, to nije lo{a ideja, ali sad treba na}i kako }e se birati. Voditeq: I ta ideja ima kriti~are, kaù, ako }e onda biti predsedavaju}i Amerikanci ili Britanci, zemqe u kojima se uvode patriotski zakoni, kojima se ograni~avaju qudska prava, da li }e to biti dobro re{ewe. Prof. Vojin Dimitrijevi}: Pazite, ima uvek jedno re{ewe. Koliko god da zemqa mo`da ima neku lo{u reputacijuk u woj jo{ uvek ìve neki ugledni qudi pa se to malo premesti u svojstvo ~oveka koji ima ogromnu notu. Niko nije, pazite, ovaj komitet koji je na{ao da je bilo velike korupcije u programu Nafta za hranu, pa je wegov predsednik bio taj Pol Volter, Amerikanac, niko nije prigovorio toj li~nosti, jer ta li~nost ima ogroman autoritet. To sa qudskim pravima mnogo je boqe raditi tako nego birati pa onda geografski. Sad imate i taj sistem, isto bi trebalo da se mewa, recimo mi jo{ uvek spadamo u Isto~nu Evropu zajedno sa nekim zemqama koje nisu vi{e, jer smo tada gurnuti kao pripadnici isto~nog bloka i to treba razbiti i onda na svakoga do|e red i onda kaè, evo ti, Sudane, ti nisi jo{ bio u komisiji za qudska prava, predsedavaj malo, {to stra{no iritira ove faktore me|unarodne, nevladine koji su tu postali mnogo ja~i, koji su danas mnogo ja~i, od 1945. godine ima ta evolucija na koju moraju Ujediwene nacije da reaguju. Me|utim, naravno, to sve mora da se desi kao {to mi ne moèmo, evo vidite mi ne znamo kako da promenimo Ustav Milo{evi}ev, jer moramo da mewamo po Milo{evi}evim pravilima. @ene ne mogu u arapskim zemqama da dobiju glasove, jer mu{karci to treba da izglasaju. Tako i ovde moraju da se sloè velike sile ~lanice Saveta bezbednosti i umawe svoje privilegije, {to te{ko ide. Voditeq: Ima komentara, ako je terorizam prioritet onda qudska prava su u koliziji sa tim prioritetom, zna~i, qudska prava }e uvek imati neku... Prof. Vojin Dimitrijevi}: Nisam, ja mislim da ste vi suvi{e impresionirani tom pri~om o terorizmu, nije jedini prioritet, to je jedan od prioriteta. Terorizam je sam po sebi jedno od najve}ih kr{ewa qudskih prava {to kr{i moje i va{e pravo na ìvot. Me|utim, terorizam je uvek bio jedno veliko pokri}e, jedna velika podvala za represivne vlade da ukidaju prava qudi navodno bore}i se protiv terorizma i to su za qudska pra909
va najteè situacije kad svet dobrovoqno, kao Amerikanci posle 9. septembra, pristane da im se ograni~e prava da se bore protiv terorizma. Terorizam je jedna velika podvala i izgovor, ali ne moèmo re}i da, ako neko izi|e iz ~ista mira zbog nekog svog luda~kog ciqa, ubije nekoga, nekoliko hiqada qudi, i da taj dibidus ne kr{i qudska prava. Samo mislim da bi trebalo imati u vidu da su tu na programu, na toj agendi mnogi problemi i da oni treba da stoje u nekom balansu. Ne znam na {ta }e to da iza|e. Ne{to se, dràve tu ne{to odlaù i tako, te se stvari na tom nivou zemqe ne mewaju tako lako. Voditeq: Ne mogu da odolim, a da vas ne pitam, nema veze sa Ujediwenim nacijama, odnosno ima daleke veze, da li ste posmatrali svedo~ewe Vojislava [e{eqa i kako vam je ono izgledalo, protekle ~etiri nedeqe? Prof. Vojin Dimitrijevi}: Pa, ovaj, ja sam ga jednog dana gledao ne{to duè, jer sam hteo da vidim {ta to ho}e, po{to sam pravnik pa znam {ta tu, {ta to ho}e Yefri Najs da postigne i tako do te mere da mu dozvoqava, da ga ~ak poziva da koristi re~nik zbog koga bi bio ka`wen u svakom sudu na svetu, ali ne moè niko da ga kazni, jer su ga pozvali da to pro~ita. Pa ja mislim da je to, ne bih ulazio u tu debatu da li je to dobro da se vidi ili da se ne vidi, za mene je to, ovo {to vi ~inite, vrlo korisno za qude koji umeju sami da rasu|uju, a ovima kojima se takvi vicevi svi|aju, ja sam ju~e bio na jednom mestu gde se qudi grohotom smeju kad-god on napravi neki vic, kao zeznuo ih je i tako daqe. Ja bih rekao, ima ona stara izreka na{a inayijska, to je sve inat ili neko ume da pobegne, neko kaè pa ja }u to da uradim pa }u da ga odrobijam. Ovde ne}e [e{eq da odrobija nego }emo mi [e{eqa i Milo{evi}a i sli~ne da odrobijamo, jer ovo {to, ja mislim da je to profesor Stojanovi} ju~e rekao, tu se potpuno slaèm, mi mislimo da }emo se izvu}i iz nekih me|udràvnih sporova, tako {to tvrdimo da to narod nije hteo, nego je to htela vlada. Me|utim, ako se dokaè da je vlada htela, onda je to jo{ gore, zato {to u me|unarodnom pravu ste odgovorni za sve {to je ~inila dràva, a to {to ti mo`da intimno nisi bio za to, kao {to moramo i Titove dugove da pla}amo, ili da prihvatimo da je Tito oprostio nekome dugove, iako su oni {to su najvi{e voleli Tita sad kao vi{e nisu za wega. Dràva je dràva, i ono {to je ta bratija uradila na vrhu dràve, kao vlada, po Ustavu, koji smo mi bar tolerisali, a mnogi i glasali za wega, onda }e se svaliti na dràvu. Tako da, prema tome, meni to, taj deo na{eg mentaliteta, da ga neko kao zezne, da neko ne{to kaè, dobro je da se qudi smeju pa posle }emo da vidimo, taj mi se ne svi|a, to moè ~ovek da radi na svoj ra~un, ali nije dobro kad ga radi na ra~un cele zajednice. Voditeq: Hvala vam {to ste bili gost Proces TV-a. Prof. Vojin Dimitrijevi}: Molim. Voditeq: Profesor Vojin Dimitrijevi}, a nastavqamo sada, tre}a, posledwa sednica na dana{woj raspravi na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u, svedok Vojislav [e{eq. Voditeq: Do{li smo do kraja ovonedeqnog izdawa Proces TV-a i du`na sam vam informaciju da se su|ewe Slobodanu Milo{evi}u nastavqa u
910
utorak, i nastavqa se tada direktan prenos iz sudnice jedan Ha{kog tribunala, ali ima jedna novina kada je Proces TV u pitawu. Program Televizije B92 postaje sve bogatiji, pa tako moramo da ustupimo vreme i prostor i nekim drugim kolegama koji pripremaju zanimqive sadràje. Videli ste verovatno da politi~ki intervju moète gledati svakog dana, Poligraf i moj kolega Jugoslav ]osi}. Bi}e zanimqiv i onaj popodnevni program Kao kod ku}e, bi}e novih filmova, i mislim da je to za vas zanimqiva informacija da }ete imati priliku da reprizno vidite fenomenalnu emisiju Zaharija Trnav~evi}a, oni koji se nedeqom ujutru ne probude rano da gledaju Znawe na poklon mo}i }e ponedeqkom da pogledaju reprizu te izuzetno korisne i dobre emisije. Sve ovo pri~am zbog toga, kao jedan uvod u pri~u da }e Proces TV morati malo da se suzi i da se skupi u programskoj {emi Televizije B92. Druì}emo se utorkom, sredom i ~etvrtkom po novoj programskoj {emi, u starom terminu od 9 i 30 do 14 sati, a petkom }emo se videti u jednoj kra}oj formi od 9 i 30 do 11 i 30. Dakle, utorak, sreda, ~etvrtak, stalni termini na{i, a petkom jedna skra}ena verzija Proces TV-a. Ne}emo se druìti ponedeqkom, kao {to vidite, ali }ete ponedeqkom gledati, a to ste ve} navikli, reprizu Utiska nedeqe i Zaharija Trnav~evi}a u repriznom terminu. Odmah da umirim gledaoce koji }e pomisliti da zbog ovih promena u programskoj {emi Televizije B92 ne}e biti vi{e direktnih prenosa iz Haga. Ho}e, sednice na su|ewu Milo{evi}u uglavnom su u terminu utorak, sreda, ~etvrtak, a kada ne bude tako, onda }emo prilago|avati Proces TV. U svakom slu~aju, vide}ete sve do posledweg minuta na su|ewu Milo{evi}u onako kako ste navikli i onako kako prikazujemo ve} vi{e od tri i po godine. Dakle, ja vas sada pozdravqam, pozivam vas da od ponedeqka pratite i vi{e nego do sada program Televizije B92, novi zanimqivi sadràji, u okviru wih i Proces TV, ali vam naredni susret zakazujem ne za ponedeqak, nego za utorak. Vidimo se u utorak u pola deset, tada }e biti nastavqeno i su|ewe Slobodanu Milo{evi}u, a slede}e nedeqe vide}ete intervju sa glavnim tuìocem Ha{kog tribunala Karlom del Ponte i vide}ete kako je protekla statusna konferencija u slu~aju Milana Marti}a i Ramu{a Haradinaja. Ostanite uz B92, prijatan vikend i do gledawa. 20. septembar 2005. godine
Intervju sa Karlom del Ponte

Voditeq: Dobro jutro, vi gledate Proces TV. Od ove nedeqe, kao {to je najavqeno, Proces TV u okviru nove jesewe programske {eme Televizije B92. Izgubili smo, uslovno re~eno, malo prostora, ali ne}ete biti uskra}eni ni za jednu va`nu informaciju iz Ha{kog tribunala, ukqu~uju}i i su|ewe Slobodanu Milo{evi}u koje nastavqamo da prenosimo u celini. To je informacija koju moram da dam onim gledaocima koji su se tokom vikenda i ju~e javqali da pitaju za{to nema Procesa. Ima Procesa utorkom, sredom, ~etvrtkom u starom terminu od 9 i 30 do 14, a petkom u jednom skra}enom izdawu od 9 i 30 do 11 i 30. Su|ewe Slobodanu Milo{evi}u danas se
911
nastavqa i bi}e ove nedeqe zavr{eno, sva je prilika, svedo~ewe Vojislava [e{eqa. Krajem pro{le nedeqe po~elo je ono takozvano dodatno ispitivawe, to je vreme koje Slobodan Milo{evi} ima na raspolagawu da postavi [e{equ dodatno neka pitawa koja je propustio tokom glavnog ispitivawa ili na koja je pa`wu usmerio tuìlac Najs tokom unakrsnog ispitivawa. Da kaèm i to da }ete danas od 11 sati na Televiziji B92 mo}i da vidite ekskluzivni intervju sa glavnim tuìocem Ha{kog tribunala Karlom del Ponte. Posle tri i po godine upornih zahteva ovaj intervju dobio je specijalni izve{ta~ B92 iz Haga, Milo{ Mili}. A Milo{ Mili} re}i }e nam i da li se u Hagu nastavqa su|ewe i ima li sad neke, da li ima{ neku predstavu kada }e biti zavr{eno svedo~ewe Vojislava [e{eqa? Izve{ta~: Pa, krajem pro{le nedeqe ne{to smo govorili o tome najavquju}i da bi danas to moglo da bude zavr{eno. Me|utim, na samom po~etku dana{we rasprave tuìlac Yefri Najs je zatraìo i dobio dodatno vreme za unakrsno ispitivawe koje je dobio i zapo~elo odmah na po~etku jutro{we rasprave. Naime, tuìlac Yefri Najs je, kako sam kaè, tokom vikenda analizirao neke odgovore Vojislava [e{eqa i konstatovao da bi Sudskom ve}u mogao da predo~i neke nove momente, a koji se iskqu~ivo odnose na ono {to je Vojislav [e{eq izgovorio u sudnici pro{le nedeqe. Naime, ja }u podsetiti da je Vojislav [e{eq uputio nekoliko o{trih kritika istovremeno osporavaju}i kredibilitet mnogih svedoka Tuìla{tva na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u, a pro{le nedeqe posebno i generala i biv{eg na~elnika Obave{tajne slu`be Vojske Jugoslavije, generala Aleksandra Vasiqevi}a. To je samo jedna od tema koju }e, kako je najavio tuìlac Najs, pokrenuti u toku ovog, ako tako moè da se kaè, dodatnog unakrsnog ispitivawa, tako da to o~ekivawe da }e Vojislav [e{eq danas zavr{iti svedo~ewe nakon ovog {to se danas dogodilo u sudnici i nije izvesno. Kada bi Najs zavr{io ovo vremenski neodre|eno, odnosno neograni~eno ispitivawe, koje ne}e dugo trajati, barem je tako obe}ao tuìlac, ali nije ni dobio nikakvo vremensko ograni~ewe od sudije za to, kada se to zavr{i Milo{evi} dovr{ava svoje dodatno ispitivawe, a onda bi u sudnici trebalo da se pojavi novi svedok. Ovde u Hagu se saznaje da }e to biti Bogoqub Jani}evi}, policijski inspektor iz Uro{evca, zapravo na~elnik SUP-a Uro{evac u vreme na koje se odnosi optu`nica, a posebno u vreme kada je do{lo do sukoba u Ra~ku, 15. januara 1999. godine. Jani}evi} je pomiwan ve} u sudnici tokom ispitivawa Milo{evi}evih svedoka, mnogi svedoci odbrane su se pozivali na wega opisuju}i zbivawa u Ra~ku i {ta se samog 15. januara dogodilo u Ra~ku i wegovoj okolini. Dakle, Slobodan Milo{evi} se danas vra}a svojoj, reklo bi se omiqenoj temi, kosovskom delu optu`nice. I kada [e{eq zavr{i svoje svedo~ewe, najverovatnije danas, Jani}evi} bi trebalo da se pojavi u sudnici. Voditeq: Milo{e, samo kratko, danas je trebalo po prvi put da se pojavi ha{ki optuènik, donedavno na listi begunaca, Sredoje Luki}.
912
Izve{ta~: Sredoje Luki}, kao i svi optuènici koji se prvi put pojavquju pred sudijama, ima pravo da zatraì odlagawe izja{wavawa o krivici, a optu`nica Ha{kog tribunala ga tereti za ratne i zlo~ine protiv ~ove~nosti koje je kao pripadnik jedinica Beli orlovi i Osvetnici zajedno sa Milanom Luki}em i svojim saborcima po~inio nad bo{wa~kim civilnim stanovni{tvom tokom 1992. godine. Bez obzira na to kako }e se on izjasniti, ako se izjasni, kako se to o~ekuje, da nije kriv, on }e na su|ewe jo{ dosta ~ekati, s obzirom da se wegov suoptuènik Milan Luki} trenutno nalazi u pritvoru u Argentini i ~eka izru~ewe, zapravo ta procedura je, kao {to je gledaocima poznato, u toku. Kada se Sredoje Luki} izjasni o krivici, tek tada slede pripreme za dolazak Milana Luki}a. Kada Milan Luki} do|e, mo}i }e ne{to vi{e da se kaè i o tome kada bi su|ewe trebalo da po~ne, a najavquje se da bi ovaj proces mogao da bude transferisan i u neki od lokalnih sudova u Bosni ili u Srbiji i Crnoj Gori. Voditeq: Milo{e, hvala ti. Specijalni izve{ta~ B92 iz Haga Milo{ Mili}, idemo sada u sudnicu 1, nastavak su|ewa Slobodanu Milo{evi}u i nastavak svedo~ewa Vojislava [e{eqa, od 11 sati u prvoj pauzi ekskluzivni intervju sa glavnim tuìocem Ha{kog tribunala, Karlom del Ponte. Ostanite uz B92. Voditeq: Gledate Proces TV, pauza na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u. Danas ovo svedo~ewe bi trebalo da zavr{i Vojislav [e{eq, a kako saznaje B92, posle wega u sudnici }e se ponovo pojaviti svedok koga se verovatno se}ate, general Boìdar Deli}. General Boìdar Deli} komandovao je jedinicama Vojske Jugoslavije u Prizrenu i okolini. Imao je vi{e hiqada vojnika pod svojom komandom u to vreme i vi{e nedeqa, vi{e dana svedo~io je kao svedok odbrane na su|ewu Milo{evi}u negiraju}i da je vojska planski ~inila zlo~ine na Kosovu. Se}ate se da je ostalo da se general Deli} vrati da odgovori na jo{ neka pitawa Slobodana Milo{evi}a i to }e se, kako smo obave{teni, dogoditi ~im svoje svedo~ewe zavr{i Vojislav [e{eq. A tri i po godine posle po~etka su|ewa Slobodanu Milo{evi}u i Televizija B92 dobila je intervju od glavnog tuìoca Ha{kog tribunala Karle del Ponte. Sa wom je u Hagu razgovarao specijalni izve{ta~ B92 Milo{ Mili}, a u tom razgovoru glavni tuìlac koja, podse}am, dolazi u Beograd 29. septembra, dakle, za nekih devet dana, izjavila je da o~ekuje da }e vlasti u Beogradu ispuniti obe}awe koje su joj dale u junu, odnosno da }e Ratka Mladi}a izru~iti Tribunalu pre 5. oktobra. U prvom delu razgovora koji }ete sada gledati, jer intervju smo podelili na dva dela, dakle prvi deo u prvoj pauzi, drugi deo u drugoj pauzi su|ewa, ~u}ete i kakvi su odnosi glavnog tuìoca Karle del Ponte i premijera Srbije Vojislava Ko{tunice. Ostanite uz B92. Novinar: Sredoje Luki} preba~en je u Hag, a verovatno }e se i Milan Luki} uskoro na}i u pritvoru Ha{kog tribunala, ne znamo ta~no kada. Ipak, hap{ewa Radovana Karayi}a, Ratka Mladi}a i Ante Gotovine se jo{ i{~ekuju. Vi dosta govorite o ovim optuènicima, tako|e ~esto tvrdite da
913
imate ili ste imali ta~ne podatke o wihovom kretawu, odnosno mestu boravka. Ispostavilo se da vlade u regionu negiraju te tvrdwe i ta~nost va{ih podataka. Kako dobijate te informacije, od koga? Dajte nam, molim vas, {to je vi{e detaqa mogu}e, pretpostavqam da gledaoce ovog intervjua to veoma zanima. Karla del Ponte: Pre svega ho}u da vam kaèm da, ako govorimo na primer o Mladi}u, pre 2001. sam govorila da je on u Srbiji i da ga vojska {titi i kona~no sada vlasti u Beogradu potvr|uju ove moje informacije, vi{e niko ne pori~e da je Mladi} zaista u Srbiji, pod za{titom Vojske Srbije i Crne Gore. Moram da vam kaèm da informacije koje ja dobijam su bile i ostale ta~ne i kredibilne. [to se ti~e Gotovine, za wega nemam podatke o mestu boravka. Sada ~ujem da je u Hrvatskoj ili u Hercegovini. O Karayi}u mislim da vi{e niko ne pori~e da je u regionu, {to zna~i u Republici Srpskoj, da se kre}e ka Crnoj Gori i Srbiji. To nije tajna i mislim da je apsolutno prihva}eno, da je javnost prihvatila ~iwenicu gde se oni nalaze. Me|utim, ne}u otkriti svoje... Novinar: Izvore? Karla del Ponte: Tako je. Novinar: Na drugoj strani, ono {to nas o~ekuje je va{a poseta Beogradu 29. septembra, kao i ostatku regiona. Da li }ete ~iwenicu da su Mladi} i ostali i daqe na slobodi predo~iti ministrima Evropske unije koji treba da odlu~e da li da po~nu pregovore sa Srbijom i Crnom Gorom o stabilizaciji i pridruìvawu? Te pregovore o~ekuje i Hrvatska, u koju tako|e idete krajem meseca. Karla del Ponte: Ono {to }u pokrenuti kao temu razgovora je hap{ewe i, naravno, transfer begunaca, kojih u ovom trenutku ima sedam. Ja idem u redovnu posetu regionu i idem kako bih razgovarala o hap{ewu begunaca. U Beogradu }u, naravno, morati posebno da pokrenem pitawe Mladi}a i wegovog hap{ewa, ali ne samo wega, ve} i Tolimira, Hayi}a i @upqanina, jer do ovog trenutka u saradwi sa Beogradom dobili smo nekoliko begunaca, {to je posledica takozvane politike dobrovoqnih predaja, ali to nisu bili optuènici najvi{eg ranga. Oni koji su obavqali najodgovornije politi~ke i vojne du`nosti su jo{ na slobodi, mislim na Karayi}a, na primer. U Beograd dolazim kako bih od vlasti saznala {ta ~ine kako bi uhapsili optuène i da li Mladi}, Tolimir i ostali dolaze u Hag, jer znate, posledwi put sam u Srbiji i Crnoj Gori bila u junu. Tada sam dobila uveravawe od vlasti da }e Mladi}, posebno je o wemu govoreno, biti izru~en Hagu do 5. oktobra. Novinar: [to je za samo tri nedeqe. Karla del Ponte: Tako je. Obe}ali su da }e do 5. oktobra biti u stawu to da u~ine, a ja verujem vlastima kada to govore. Novinar: @elim da to poveèm sa predstoje}im pregovorima o stabilizaciji i pridruìvawu kojima se nadaju Beograd i Zagreb. Va{e mi{qewe se ipak ra~una po tom pitawu. Pa, kakva }e biti va{a preporuka ministrima?
914
Karla del Ponte: Znate, meni je neophodna podr{ka Evropske unije i cele Me|unarodne zajednice. Ona je, kao {to znate, veoma va`na i ja sam veoma zahvalna {to je Evropska unija traìla od mene da dam mi{qewe o saradwi sa Tuìla{tvom, a glavni ciq te saradwe trenutno je hap{ewe i izru~ewe begunaca. O~ekujem da Evropska unija nastavi da nas podràva, a naravno po~etak pregovora o stabilizaciji i pridruìvawu je dobar podsticaj za hap{ewe i prebacivawe u Hag svih preostalih begunaca. Novinar: Zna~i, od toga da li je re{eno pitawe Mladi}a zavisi}e i pregovori? Karla del Ponte: Znate, ja se ne me{am u politiku, odluka o pregovorima je politi~ka. Moja briga su begunci i wihovo prebacivawe u Hag, ali i da nas Evropska unija i daqe podràva da to postignemo. Novinar: Gardijan je svojevremeno objavio da Nema~ka zastupa stav kako Evropska unija ne sme biti talac Karle del Ponte. Da li vam je to otvoreno re~eno ili mislite da tako ne{to nije ta~no? Karla del Ponte: Nisam ~ula za tako ne{to. Prvi put od vas ~ujem za to, za takav na~in razmi{qawa. Ono {to jeste, ja sam pozvana od Saveta ministara Evropske unije da do|em u Brisel i da podnesem izve{taj. Moja je obaveza, moj zadatak je da to uradim. Politi~ke rasprave, politi~ke odluke koje }e potom da uslede izvan su moje mo}i. Ali, ja sam zahvalna {to me je Evropska unija pozvala da dam svoje mi{qewe i da podnesem izve{taj o saradwi. Novinar: Ponovo }ete se videti sa gospodinom Ko{tunicom. Godine 2001, kad ste se prvi put, sreli on je rekao da je Ha{ki tribunal antisrpska institucija koju kontroli{u Sjediwene Dràve. U me|uvremenu, ~ini se da se ne{to promenilo. S wim ste razgovarali nekoliko puta. [ta mislite, {ta je uticalo da se wegov stav promeni? [ta se dogodilo za ~etiri godine? Karla del Ponte: Prvo moram da vam kaèm da sam se sa Ko{tunicom srela dva puta. Novinar: Zaista, samo dva puta? Karla del Ponte: Dva ili tri puta, ali naravno, prvi put nije bilo dobrog pristupa, ali u me|uvremenu velika se promena dogodila i premijer Ko{tunica, posebno tokom posledweg susreta, dao je garancije da }e begunci biti u Hagu i obe}ao je punu saradwu. Ako to do sada nije postignuto, ja se nadam da oni rade na tome i da }e mo}i da ispune svoja obe}awa. Novinar: Bilo bi interesantno znati kakvi su ti razgovori. Da li su oni neprijatni? Karla del Ponte: Ne, za{to? Ne, apsolutno ne. Novinar: Da li bi se moglo re}i da se radi o dijalogu? Karla del Ponte: Sada jeste dijalog. Od po~etka ove godine jeste dijalog. To je bila velika promena u stavu Vlade Srbije i ja moram da kaèm da nemam nikakvih posebnih problema. Mi smo stalno u kontaktu. Ti kontakti su redovni i o~ekujemo konkretne rezultate veoma, veoma uskoro, nadam se. Novinar: Evropska unija i NATO pomiwu godi{wicu Dejtonskog sporazuma u novembru kao novi termin za izru~ewe, vi govorite o 5. oktobru.
915
Karla del Ponte: Da, ja govorim o 5. oktobru, jer su to rekle vlasti u Beogradu i predsednik Dràvne zajednice, premijer Srbije, svi zvani~nici, {ef diplomatije. Svi sa kojima sam se u junu srela dali su mi to obe}awe, posebno je premijer Vojislav Ko{tunica govorio o tom krajwem roku. Novinar: On je rekao 5. oktobar? Karla del Ponte: Da, on je pomenuo 5. oktobar kao zna~ajan dan i dobila sam eksplicitno uveravawe da }e do tog datuma Mladi} biti preba~en u Hag. Istina da visoki predstavnik Evropske unije Solana i generalni sekretar NATO-a Shefer posledwih dana pomiwu godi{wicu Dejtonskog sporazuma kao novi krajwi rok. Novinar: To je ko zna koji po redu krajwi rok za izru~ewe u posledwih nekoliko godina. Karla del Ponte: Da, ali uvek moète postavqati nove datume i rokove. Vreme isti~e, a po mom prora~unu, ako èlimo da ispo{tujemo izlaznu strategiju Tribunala, svi begunci moraju biti u pritvoru do kraja ove godine. U suprotnom, izlazna strategija }e se raspasti i ne}e biti mogu}e po{tovati Rezoluciju Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija. Novinar: Da li ste zadovoqni na~inom na koji se odvija su|ewe Slobodanu Milo{evi}u? Kriti~ari kaù da je to su|ewe dalo argumente ne samo nacionalistima u Srbiji, ve} i zapadnim diplomatama i generalima u Pentagonu koji se protive bilo kakvoj ideji postojawa me|unarodne pravde. Karla del Ponte: Milo{evi}evo su|ewe je duga~ko, jer smo u obavezi da dokazujemo deset godina dugu krivi~nu odgovornost. Novinar: Jednom ste ~ak rekli da je to su|ewe postalo rutina. Karla del Ponte: Ne, rekla sam da je rutinsko, u smislu jer imamo pravilnik po kojem postupamo u sudnici i nakon {to smo mi predstavili svoje dokaze, sada odbrana iznosi svoje argumente i optuènom, gospodinu Milo{evi}u je dozvoqeno da sam vodi svoju odbranu. Znate, ovo je duga~ko su|ewe jer, kao {to sam rekla, radi se o dugom periodu na koji se odnosi wegova krivi~na odgovornost. Ali imamo mnogo drugih su|ewa koja su u toku ili se o~ekuju presude. Na primer, o~ekujemo presudu u predmetu Limaj, gde je optuèni sa Kosova, kosovski Albanac. Za{to se baviti samo Milo{evi}evim su|ewem? Naravno, Milo{evi} je bio predsednik. Novinar: Zato {to je bio na najvi{em poloàju u dràvi. Karla del Ponte: Da, tako je, ali ne zaboravite da ima mnogo drugih su|ewa, ima mnogo drugih optu`nica, optuènih sa svih strana, svih nacionalnosti, bo{waka, Srba, Albanaca, Hrvata. Nepravedno je fokusirati se samo na Milo{evi}a. Sa pravne ta~ke gledi{ta mi ispuwavamo na{ zadatak pod mandatom Saveta bezbednosti. Novinar: Da ste danas ponovo u poziciji da potpi{ete optu`nicu protiv Milo{evi}a, da li biste ne{to promenili? Karla del Ponte: Kakvo pitawe. Radim sa onim ~ime raspolaèm i mislim da su tri optu`nice sasvim dobro dokazane u sudnici, tako da sada o~ekujemo da zavr{imo taj proces i sa~ekamo presudu Raspravnog ve}a. Novinar: Na su|ewu Milo{evi}u, tokom svedo~ewa Vojislava [e{eqa do{lo je do nesporazuma kada je svedok pomenuo termin Velika Srbija.
916
Ispostavilo se da su sudije od tuìoca Najsa traìle da tri i po godine od po~etka procesa kona~no razjasni da li je Milo{evi} optuèn za poku{aj stvarawa Velike Srbije. Da li vi moète da nam objasnite tu misteriju? Karla del Ponte: Znate, ne bih se bavila ne~im {to je teku}a rasprava u sudnici. Takve rasprave i treba da se odràvaju u sudnici u prisustvu sudija, a ja ne mogu o tome javno da govorim. Ipak, ako pa`qivo prou~ite ono {to je re~eno u sudnici, dobi}ete jasan i ta~an odgovor na to pitawe. Voditeq: Nastavqamo Proces TV, pauza na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u, a u sudnici 1, kao {to se videli, smenili su se svedoci. Posle 14 radnih dana svedo~ewa, a prevedeno na realno vreme, to je pet nedeqa, svedok Vojislav [e{eq je zavr{io svoje svedo~ewe i vratio se u Pritvorsku jedinicu u [eveningen. A u sudnici je ponovo svedok penzionisani oficir general Boìdar Deli}, koji govori o doga|ajima na Kosovu i to u sektoru Prizrena. Se}ate se ovog svedoka koji je, tako|e, vi{e nedeqa svedo~io pre letwe pauze u Ha{kom tribunalu i potvrdio da vojnici Vojske Jugoslavije nisu po~inili zlo~ine, a svakako nije bilo planskih zlo~ina protiv albanskog stanovni{tva. Najzanimqiviji delovi wegovog svedo~ewa, svakako su bili oni kojima je osporavao izjavu svedoka Tuìla{tva, Pedija E{dauna. E{daun je tvrdio da je stoje}i u jednom selu blizu albanske granice video kroz dvogled kako srpski vojnici napadaju, granatiraju ku}e i ubijaju albansko stanovni{tvo. Deli} je, bavio se dosta kartografijom, i tvrdio da, sa mesta sa koga je rekao da je stajao, lord E{daun nije mogao videti ono o ~emu je svedo~io. Deo te pri~e mogli ste da ~ujete i danas. Ovo svedo~ewe generala Deli}a trebalo bi da traje kratko, ovo je zapravo dodatno ispitivawe, zna~i onaj kratak vremenski period koji Milo{evi} ima na raspolagawu da razjasni neke od tema koje je pokrenulo Tuìla{tvo tokom unakrsnog ispitivawa, kada zavr{i svedo~ewe general Deli} u sudnici }e se pojaviti Bogoqub Jani}evi}, komandant policijske stanice Uro{evac, tako|e svedok nekoliko puta pomiwan, najvi{e u vezi sa operacijom Ra~ak, {ta je policija radila u Ra~ku, da li je re~ o ubistvu civila ili obra~unu sa Oslobodila~kom vojskom Kosova. To je tema kojom }e se baviti ovaj naredni svedok odbrane. A ono {to sledi u ovoj pauzi jeste drugi deo razgovora, ekskluzivnog razgovora sa glavnim tuìocem Ha{kog tribunala Karlom del Ponte. Del Ponteova dolazi 29. septembra u Beograd, a dala je tim povodom intervju specijalnom izve{ta~u B92 iz Haga, Milo{u Mili}u. Pogledajte kako je Del Ponteova protuma~ila teze Tuìla{tva o Velikoj Srbiji, i da li se u Ha{kom tribunalu, po wenoj oceni, pi{e istorija ili utvr|uje individualna odgovornost optuènih. Ostanite uz B92. Novinar: Gospodin Najs se jako trudio da to objasni i optuènom i Sudskom ve}u, ali je to ostalo sporno pitawe. Ipak, mi jo{ uvek ~ekamo da Tuìla{tvo uspostavi direktnu vezu izme|u snimka brutalne egzekucije {estorice Srebreni~ana koje su u blizini mesta Trnovo u Bosni po~inili [korpioni, i samog Milo{evi}a. Va{ ured je zatraìo da u dodatnom izvo|ewu dokaza pozovete svedoke koji }e dati dodatne dokaze o tome. Kako
917
nameravate da ubedite sudije da postoji direktna veza izme|u [korpiona i policije? Karla del Ponte: U svakom predmetu, nakon {to odbrana predstavi svoje dokaze, tuìlac ima mogu}nost da predstavi jo{ dokaza u tzv. revan{ fazi su|ewa. Tako }emo se time baviti verovatno tek kada Milo{evi} zavr{i izvo|ewe svojih dokaza. O~ekujemo da }emo mo}i da dokaèmo tu vezu. Podse}am da }emo na kraju ove faze morati da procewujemo {ta zapravo zasluùje da bude ponovo potkrepqeno dokazima u sudnici, jer ne èlimo da ponavqamo sve dokaze. Pretpostavqam da su na{i dokazi dovoqno jaki da ne}emo morati da ih posebno poja~avamo na kraju su|ewa. Na kraju, mislim da }e idu}e godine biti zavr{en proces protiv Slobodana Milo{evi}a. Novinar: Mislite li na kraj celog su|ewa ili samo na ovaj deo gde Milo{evi} iznosi odbranu? Karla del Ponte: Slede}e godine }e Sudsko ve}e, nadam se, mo}i da okon~a ovaj predmet i izrekne prvostepenu presudu. Novinar: Pomenuli smo video snimak ubistva {estorice Srebreni~ana 1995. godine. Karla del Ponte: Da. Novinar: Taj snimak je sigurno dosta toga promenio u Srbiji. Puno qudi je kona~no shvatilo {ta se dogodilo u Srebrenici tog leta. Vi ste, me|utim, nedavno pomenuli u Bernu tvrdwu da se stvari u Srbiji po tom pitawu vra}aju na staro. Karla del Ponte: Ne ba{ sasvim tako. Rekla sam da, uprkos tome, kao {to ste i vi rekli, prikazivawe tog video zapisa je bilo veoma, veoma pozitivno. Ali, uprkos toj negativnoj strani, imali ste i negativne reakcije. To me je zaista iznenadilo. Mislim da to nije dobro za va{u zemqu, jer je re~ o nepoznavawu neposredne pro{losti. Ponovo izlazite u javnost sa izjavama da je u Srebrenici ubijeno tri hiqade Srba. To je, jednostavno, neistina. Ta~no je da su Srbi ginuli u Srebrenici i okolini, ali to je bilo u oruànom sukobu izvan Srebrenice, a od toga je bilo oko dve hiqade vojnika. To je sukob, to je rat. Ja sam uvek jako nezadovoqna kada do|e do ovakvog dezinformisawa javnosti. Mi ovde poku{avamo da ustanovimo ~iwenice, {ta se zapravo dogodilo tokom rata, istinu o tome. Na svaki na~in se mora izbe}i da javnost dobije neta~ne podatke o tome. Novinar: Nevladini krugovi i organizacije koji su povezivani u Srbiji sa ovim snimkom bili su i jesu brutalno napadani, ~ak i fizi~ki, zbog svoje podr{ke va{em radu i radu Tribunala uop{te. Wih napadaju nacionalisti i ultradesne politi~ke snage. Bilo bi interesantno ~uti od vas kakve su zapravo veze Tuìla{tva i tih krugova qudi. Mo`da bi bilo od pomo}i da se to razjasni, jer su oni bukvalno razapeti na krst zbog svog rada, poput Nata{e Kandi}. Karla del Ponte: Da, ali znate, ne smete zaboraviti da sam ja tuìlac ovog Tribunala. Moji kontakti sa nevladinim organizacijama, sa razli~itim institucijama, iskqu~ivo su u funkciji saradwe sa nama, jer smo mi u
918
obavezi da prikupqamo dokaze, neophodan nam je pristup svedocima i sl. I to je to. Ne mislim da treba posebno da radim ni{ta, osim onoga {to mi je kao zadatak nametnuo Savet bezbednosti Ujediwenih nacija. Novinar: Znate, ima mnogo qudi koji podràvaju rad Tribunala i oni se ba{ zbog toga ne nalaze u sjajnoj poziciji u Srbiji. Ponekad im je ~ak i ìvot ugroèn. Karla del Ponte: Da, mnogi su ugroèni zbog takvog opasnog pona{awa protivnika Tribunala. Ali mislim da je va`no ostati na dobrom kursu i na pravoj strani, uprkos pretwama i svemu ostalom. Novinar: Svojevremeno ste javno saop{tili da, ukoliko neko ne bude sara|ivao sa Tribunalom, da Beograd ne}e dobiti nijedan predmet iz Haga u svoju nadle`nost. Me|utim, ono {to se dogodilo jeste da Beograd ne}e dobiti nijedno su|ewe iz Tribunala uprkos ~iwenici da je u proteklih devet meseci u pritvor u [eveningenu stigao ve}i broj optuènika u nadle`nosti Vlade Srbije. Predstavnici vlasti u Beogradu, ~lanovi Nacionalnog saveta za saradwu sa Ha{kim tribunalom i Specijalnog tuìla{tva za ratne zlo~ine su zaista o~ekivali da dobiju predmet protiv vukovarske trojke u svoju nadle`nost. [ta je zapravo uticalo na vas da promenite mi{qewe i da odustanete od prebacivawa tog slu~aja u nadle`nost lokalnih pravosu|a? Karla del Ponte: Ono {to ho}u da vam kaèm je da je namera bila da se to su|ewe prebaci u lokalnu jurisdikciju. Sudsko ve}e o tome odlu~uje, tako da to nije moja odluka. Novinar: Ali odustali ste od prvobitne namere da se [qivan~aninu, Mrk{i}u i Radi}u sudi u Beogradu, ili u Zagrebu? Karla del Ponte: A da, vukovarska trojka, ali, ko zna, ko zna. Imamo predmete koji jo{ nisu do{li do optu`nice jer smo suspendovali sve istrage koje smo vodili. Te slu~ajeve smo spremni da prebacimo u lokalnu nadle`nost Beograda i da u potpunosti sara|ujemo sa Tuìla{tvom za ratne zlo~ine u Beogradu. Vi govorite samo o slu~ajevima za koje je ve} podignuta optu`nica i za koje do sada nije bilo nikakvih odluka po pravilu 11 bis, po kojem je dozvoqen transfer su|ewa. Ali, kaèm, ko zna, imamo druge zahteve o kojima mora da se donese odluka. Ja se i nadam i èlim da Beograd dobije neke od wih, jer na{a procena, s obzirom na dosada{we iskustvo, jeste da je rad tuìoca u Beogradu apsolutno pozitivan. Novinar: Ovo pitam zbog toga {to je odluka da se trojki ipak sudi u Hagu lo{a, makar zato {to je to bio na~in da se qudi u Srbiji makar boqe upoznaju i suo~e sa onim {to se doga|alo u vezi sa ratom u biv{oj Jugoslaviji. Karla del Ponte: Da, ali to ipak nije bilo mogu}e. Mogu da kaèm samo da }e Beograd imati i druge mogu}nosti za tako ne{to. Novinar: Jedan od proklamovanih ciqeva Tribunala je, naravno, pravda. Ako se setimo da je Milo{evi} izru~en samo zbog donatorske konferencije, a da je hrvatski general Bla{ki} preba~en u pritvor Tribunala da bi Hrvatska dobila ameri~ki kredit, reklo bi se da nije ostalo mnogo prostora za pri~u o pravdi. Vidite li to kao problem?
919
Karla del Ponte: Ne razumem va{e pitawe, moj problem je kako posti}i pravdu. Ja imam jasan mandat Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija i mislim da sam ga sprovela i ispunila jer svi oni koji su po svojoj funkciji, poloàju mogli da budu odgovorni za te{ka kr{ewa @enevske konvencije me|unarodnog humanitarnog prava, ukqu~uju}i tu i genocid, svi oni su ve} u Hagu, oni ili o~ekuju presude, ili im je u toku su|ewe, a neki ve} sluè kaznu. Naravno, jo{ uvek je otvoreno pitawe Karayi}a i Mladi}a, jer bez wih dvojice u pritvoru, i daqe imamo problem. Ali, ja sam jo{ uvek optimista da }emo to uspeti da postignemo. Novinar: Va{a kancelarija je promovisala tezu o postojawu tzv. zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata. Da li je i nakon nekoliko su|ewa i za to delo ta pravna konstrukcija, po va{em mi{qewu, izdràla test vremena? Karla del Ponte: Pre svega, moja kancelarija nije autor teze o zajedni~kom zlo~ina~kom poduhvatu. Ta definicija postoji u nacionalnim pravnim sistemima. Ona dolazi iz kriminalnih aktivnosti optuènika i javqa se kao vid organizovanog kriminala. Ali da, tako je, zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat je, kao krivi~ni element, bio razra|en posebno u svrhu zlo~ina za koje se sudi u Ha{kom tribunalu za ratne zlo~ine i zlo~ine protiv ~ove~nosti. I sada imamo i nadle`nost nad tim. Vide}emo u presudama koje o~ekujemo, vide}emo da li smo osnaìli svoju tezu o postojawu poduhvata i da li smo je dokazali. Ali mislim da smo na dobrom putu. Novinar: Za proteklih 12 godina Tuìla{tvo je napisalo 90 optu`nica, Tribunal je izrekao desetine presuda. Da li je to stvarno dovoqno da bi Tribunal ispunio svoju du`nost? A jedna od tih du`nosti je uspostavqawe pomirewa u regionu. Karla del Ponte: Prvo, mislim da ima vi{e optu`nica nego {to ste rekli. Mislim 162. Ako me pitate da li su te optu`nice koje smo napisali dovoqne za pravdu, ili ~ak za pomirewe naroda na prostoru biv{e Jugoslavije, odgovor je ne. Za pomirewe je potrebno da se i drugi za to potrebni elementi efikasno iskoriste kako bi se ono postiglo, ili ~ak pravda. Tribunal se bavi optuènicima na najvi{em politi~kom i vojnom nivou, ali vi imate po~inioce te{kih zlo~ina na sredwem i nièm nivou odgovornosti koji tako|e moraju da se suo~e sa onim {ta su u~inili i wima moraju suditi nacionalna pravosu|a. Sada je veoma va`no da Sarajevo, Zagreb, Beograd i wihovi tuìoci za ratne zlo~ine zavr{e svoje istrage i naravno, za pomirewe je va`no ne samo posti}i pravdu, {to je va`no, ali ne i jedino bitno. Jedan od elemenata su i `rtve i podr{ka koju oni traè. Re~ je o zajedni~kom poslu na kome se nalaze Tribunal, nacionalna pravosu|a, ali i politi~ari. Novinar: Dva mlada bo{waka, od kojih je jedan ~ak radio u Tribunalu, napravili su film pod nazivom Slepa pravda. Osnovna poruka tog filma je da nema istinske pravde za `rtve bez obzira na wihovu nacionalnost i da su za to odgovorni i sam Tribunal, ali i Tuìla{tvo u Hagu. Slaète li se s tim?
920
Karla del Ponte: Nisam videla taj film, pa ne mogu da sudim. Me|utim, kada razgovaram sa `rtvama, mogu da zakqu~im da je pravda postignuta. Ona je postignuta samo delimi~no, naravno, jer mi smo sud, a ne komisija za utvr|ivawe zlo~ina i pravda je nepotpuna. Ali va`no je znati {ta mi ovde radimo, {ta moraju da urade nacionalna pravosu|a u biv{oj Jugoslaviji i, naravno, ponekad je to nemogu}e uraditi preko no}i. Potrebno je mnogo vi{e vremena. Novinar: Moja televizija prenosi su|ewe iz Haga, i to ne samo su|ewe Milo{evi}u, ve} i druge procese koji se odvijaju u Tribunalu. Vi ste govorili o nekima od wih. Mi to radimo vi{e od tri i po godine, tako|e smo napadani od nacionalista, ali i od prozapadnih krugova koji kaù i tvrde da to nije u ciqu suo~avawa sa istinom ili zbog pomirewa. [ta vi mislite o takvom na~inu suo~avawa sa zlo~inima? Karla del Ponte: Nisam u mogu}nosti da vam dam svoje mi{qewe, pre svega {to nisam u mogu}nosti da pratim taj program, a i ne govorim va{ jezik. Da imam vremena, verovatno bih to u~inila. Tako da ne pratim ono {to radite. Novinar: U su{tini, mi prenosimo su|ewa pred Ha{kim tribunalom. Karla del Ponte: To je, naravno, pozitivno, ali te{ko je prenositi su|ewa ako to ne radite na vreme, dok ona traju. Jer vi moète da napravite izbor. Ipak, znate, moje mi{qewe je da je to pozitivno i da morate da nastavite to da radite. U sudnicama moète zaista da ~ujete {ta se dogodilo. Novinar: Da li se ose}ate kao neko ko pi{e istoriju raspada biv{e Jugoslavije? Karla del Ponte: Oprostite. Ne, apsolutno ne. Ja sam samo tuìlac i poku{avam da uradim ono {to mi je Savet bezbednosti naloìo. Ne bih mogla ni da zamislim tako ne{to. Mi smo samo mali deo ma{ine koja poku{ava da postigne mir i pomirewe u regionu. Vide}emo. Novinar: Hvala vam. Karla del Ponte: Hvala vama.
Odjeci svedo~ewa dr [e{eqa u srpskoj javnosti

Nikad ne}e{ izgubiti pravi put, bude{ li delovao prema ose}awu i savesti. (Gete) Ne sudite, da vam se ne sudi. Jer kakovijem sudom sudite, onakovijem }e vam suditi... (Matej 7.102) Danas podràvati gospodina Vojislava [e{eqa u wegovom suprotstavqawu Ha{kom tribunalu nije pitawe politike. To je pitawe borbe srpskog naroda protiv strane okupacije. Dakle, za svakog srpskog rodoquba to je pitawe ~asti.
921
Srpski narod je pod okupacijom NATO-a. To ne priznaje i ne vidi samo onaj ko ne misli svojom glavom ili je pla}en da ne vidi. Ukidawe Republike Srpske, otimawe Kosova i Metohije, odvajawe Crne Gore, razarawe srpske proizvodwe, razarawe vojske, uru{avawe ugleda svih dràvnih institucija da bi onda lak{e mogle da budu ispostava imperijalne voqe zapadnih diplomata, medijska okupacija od strane propagandno-obave{tajnih agencija NATO-a maskiranih u prozapadne NVO, problematizovawe statusa Vojvodine, Ra{ke oblasti i jugoisto~ne Srbije, progon srpske crkve van Srbije i haranga protiv we u Srbiji sve su to jasni elementi okupacionog mozaika koji pritiska srpski narod u ovom vremenu. I povrh toga uàsno licemerje kojim se zapadne sile i wihovi diplomati prikazuju kao prijateqi ovog naroda, koji dolaze da ga uvedu u vrli novi svet, da ga modernizuju i da pomognu moralnu katarzu suo~avawa sa pro{lo{}u i u~iwenim ratnim zlo~inima. I tu upiru prstom u Ha{ki tribunal kao sredstvo tog pro~i{}ewa koje na nepristrastan na~in i nezavisno sudi optuènima za ratne zlo~ine na prostorima biv{e SFRJ. Jednom re~ju sudi onako kako prili~i svakom pravom sudu objektivno. Posle svih velikih imena svetske i doma}e pravne nauke, besmisleno je analizirati i dokazivati koliko Ha{ki tribunal nije i nikada ne}e biti verodostojan sud. Besmisleno je po{to su svi navedeni stru~waci vrlo utemeqeno pokazali da je Ha{ki tribunal obi~na pravna farsa i privid suda. Ali, u medijsko-propagandnom ratu koji se protiv srpskog naroda i daqe vodi, ove stru~ne analize nemaju {ansu i javnosti se prodaje magla da je Ha{ki tribunal pravi pravcati sud. Zato je tako bitno da se pojavi neko ko je sposoban da ih raskrinka na najneposredniji na~in. I naravno taj posao dostojan najve}e drskosti i nekonvencionalnosti prihvatio je gospodin Vojislav [e{eq. Hrabrost dobrovoqnog odlaska u Hag (u vreme kada nije ni postojala strategija Vlade Republike Srbije o dobrovoqnom odlasku ha{kih optuènika) ima u ovom slu~aju onaj mitski zn~aj kada se ustanik predaje okupatoru da zbog wega ne bi stradao ~itav narod. Drskost kojom gospodin Vojislav [e{eq ne priznaje taj sud, grubost u opho|ewu sa predstavnicima wihovog Tuìla{tva, koja ponekad ide do nivoa psovke, nije ni{ta drugo nego onaj model hajdu~kog pona{awa kada bi se bespomo}ni na{li u rukama osvaja~kih najamnika. I sve uz ~esto {aqiv ton u opho|ewu sa sudijama koji govori o vedrini duha ~oveka svesnog situacije u kojoj se nalazi i koju je sam prihvatio iako izgleda da mu je nametnuta. Zbir svih ovih poteza i poza, daje stav ~oveka re{enog da svojim primerom, svojom `rtvom razori la`nu fasadu Ha{kog tribunala i dokaè da to nije nikakav me|unarodni sud ve} samo deo NATO propagandno-policijskog aparata okupacije Balkana i srpskog naroda, kao najnepokornijeg ~inioca ovog va`nog geopoliti~kog prostora. I jo{ jedne bitne stvari je svestan gospodin Vojislav [e{eq. On zna da ìvimo u vreme globalno isprepletane informati~ke civilizacije u kojoj se ratovi gube ili dobijaju i pre nego {to stvarno po~nu. To se obavqa informativnom pripremom i medijskim manipulacijama. U takvoj civili922
zaciji informacija nije samo puko obave{tewe ve} je i mo}no oru`je kojim se neprijateq obara. Zato gospodin [e{eq, svestan i siguran u istinitost pozicije sa koje nastupa, tako ve{to manipuli{e informacijama kojima ga|a neosnovanost optu`nice tuìoca Najsa. Bez obzira na ishod postupka koji Hag vodi protiv wega, gospodin [e{eq vodi bitku na nivou budu}ih ratova, budu}ih srpskih ustanaka protiv okupatora koji }e mo}i da se dese samo ako Srbi ne budu imali iluzija o tome da su sada pod okupacijom i da im okupatori ne mogu biti partneri, a kamoli prijateqi. Tako wegove informacije kao meci poga|aju tuìoca Najsa i svla~e ga do nivoa obi~nog imperijalnog podoficira da bi se zatim ti informacioni meci rasprskavali u prostoru svetske i srpske javnosti pripremaju}i teren za budu}u pobunu. Slu{aju}i nastupe pred Ha{kim tribunalom gospodina [e{eqa i ~esto se zabavqaju}i wegovim dosetkama, posmatra~u se moè desiti da mu, pored subverzivnosti za novi poredak, promakne jo{ jedna bitna ~iwenica o akciji Vojislava [e{eqa. To je ~iwenica da je on svojim postupawem pred Hagom, i u odnosu na wega, o~itao lekciju i svim ostalim na{im ratnim vo|ama iz vremena ratova za srpski opstanak s kraja pro{log veka, kao i sada{wim vo|ama i politi~koj eliti. Prvima je pokazao da onaj ko je mogao da odlu~uje o glavama hiqada mladih i ~estitih srpskih vojnika nije smeo u tu akciju da se upu{ta ako nije bio svestan da je i wegova glava ulog. Da su svi koje je Hag obeleìo imali hrabrost Vojislava [e{eqa, su|ewe pred Ha{kim tribunalom je moglo da preraste u pravi, vite{ki, posledwi juri{ srpskih vo|a koji su izgubili rat, ali ne i ~ast, i koji tako celom srpstvu daju primer kako se za slobodu bori i `rtvuje. [to se ti~e sada{wih vlastodràca, gospodin [e{eq im je poslao poruku da nikakve li~ne privilegije, vlast ili kukavi~luk nisu opravdawe za saradwu sa okupatorom, osim ako se to radi u interesu opstanka naroda. Ali, onda se po cenu progona od strane okupatora, mora uvek svedo~iti istina i narod upozoravati da ovi mo}ni stranci koji nas danas pohode nisu tu da bi radili u na{u korist ve} da opqa~kaju {to vi{e i porobe {to neprimetnije, tj. da rade isto {to su i wihovi dedovi nekada radili. Tek tako probu|en narod mo}i }e da se pribere u nekom budu}em ~asu i oslobodi jarma. Tako dr Vojislav [e{eq postaje jedan od retkih primera vo|e koji je na nivou zadatka. Tako, danas u Srbiji, mnogi politi~ki neistomi{qenici gospodina [e{eqa podràvaju wegovo dràwe u Hagu, smatraju}i da to prestaje da bude wegova li~na borba i prerasta u borbu za srpsku stvar. Nevin ~ovek ne pla{i se suda, ali sud treba da se pla{i nevinih qudi, ~ijom osudom sebe uvaquje u zlo~in. Olivera Miletovi} Odbrana dostojanstva nacije Su|ewe u Hagu, na kojem je kao svedok u~estvovao gospodin Vojislav [e{eq, nisam imao mogu}nosti da pratim u celini, ali sam u vi{e navrata bio u prilici da vidim i ~ujem delove tog procesa.
923
[e{eq je ostavio utisak ~oveka koji ima savr{eno pam}ewe. On je dobro obave{ten, vispren, ve{t i duhovit. Pokazao je da je u svojim nacionalnim i politi~kim stavovima postojan, da od wih ne odustaje i ne povija se prema trenutnim prilikama. Za razliku od nekih optuènika kojima su ve} izre~ene presude, a koji su se dràli kukavi~ki i snishodqivo, gospodin [e{eq je pokazao da ima gra|anske hrabrosti i gra|anskog morala, da je spreman da za svoje postupke, ako su za osudu, odgovara, a ne da baca krivicu na druge da bi sebe opravdao. Uvek razloàn i brz u reakcijama na unakrsna ispitivawa, gospodin [e{eq je, koliko god su mu to dozvoqavali uslovi u kojima se nalazio, branio svoje dostojanstvo, dostojanstvo nacije kojoj pripada i dràve ~iji je podanik. Imponovali su wegovi odgovori na provokativna pitawa i drske opaske tuìoca Najsa, s kojim je, u verbalnim duelima, pokazao svoju vi{estruku superiornost. Sa stavovima i ocenama gospodina [e{eqa ne moramo se sagla{avati, ali moramo re}i da je to ~ovek koji ima rasko{na znawa i ne male sposobnosti da bude lider stranke i respektabilan politi~ar. Vasilije Kresti}, akademik [e{eq i ha{ka maskarada Ha{ki tribunal se moè uporediti sa sudom inkvizicije; kriv je svako ko se ne pokorava najve}oj sili i wenim krsta{ima, kao Torkvemadinim potomcima. Sud nije ustanovqen da zadovoqi pravdu, nego da u~vrsti nepravdu i zlo~in opravda kao humano ubistvo, zarad pouke neposlu{nima. Jedan jeretik je prozreo tu pedagogiju bandit-demokratije i odlu~io da razobli~i wen krvavi giwol, igraju}i svoju igru. Vojislav [e{eq je gotovo sa zadovoqstvom preuzeo ponu|enu ulogu protagoniste i, poput Hamleta, u svom igrokazu upu}uje gledali{tu svoje poruke. Ono {to gledamo li~i na dramu u drami. Optuèni ve{tac, prema literarnom modelu, travestira tragi~nu ha{ku predstavu. Tribunal nije mogao izabrati nezahvalnijeg negativca, ni [e{eq boqu pozornicu. Izvo|ewe dokaza, presli{avawe svedoka sve su to samo peripetije. Kao u pri~i o naslednoj krivici, epilog je unapred poznat. Svi znaju kako }e se zavr{iti ova sudska dramatizacija balkanske, prevashodno srpske istorije. Najpre je doneta presuda, potom osnovan Tribunal i podignute optu`nice. I [e{equ je sve jasno. Ali, on odbija ulogu `rtvenog jarca. Ne zato {to uìva u inatu, niti {to veruje da }e biti {to biti ne moè. On je zato~enik srpske romanti~ke tradicije, vojvoda koji svoju sudbinu izjedna~ava sa sudbinom naroda i, prema svom vite{kom kodeksu, brane}i se, brani svoje pleme. Na{a predaja i povest pamte mu~enike koji, nabijeni na kolac, umiru}i, psuju i pquju svoje ubice. I [e{eq je od tog soja. Kao ro|eni optimist, on se tu~e i kad su izgledi slabi. Kao da veruje u svoju magijsku mo}, u li~nu legendu. Ta autosugestija je ponekad tako sna`na da ne dopu{ta potpunu racionalizaciju postupka, ali instikti nikad ne pomra~uju wegov razum. Nije re~ o prepla{enom detetu koje peva da rastera strah. [e{eq se ne boji, on je ube|en da }e i vezanih ruku pobediti.
924
Ovaj psiholo{ki paradoks uo~qiv je u na{oj epskoj tradiciji. Junaci se smeju i u najteìm mukama, gotovo nikad se ne àle na usud, i nikad ne gube nadu. [e{equ je, ipak, bliì David [trbac, folklorni {eret ra~vastog jezika, nego hajduk Lazar Pecirep koji mirno pu{i na kocu. On koristi epske obrasce samo da bi uspe{nije parodirao i paradirao na sceni. [e{eq se brani kao komedijant koji i ma~evawe otrovanim ma~evima shvata kao igru, i svaku dramu pretvara u komediju. Kad tragi~no zbivawe doseè najve}u tenziju, on osmehnut izaziva sudbinu. [e{eq nikada nije briàn. On se podsmeva, ironi{e, ujeda, koristi grimase i gegove, mewa maske, ali ne mewa ciq. Ne da reìseru da uozbiqi radwu, ne da gledaocu da poveruje u iluziju, ne da sudijama da simuliraju pravdu. Ne dopu{ta da se jedna perfidna politi~ka igra razre{ava u sudu kao kriminalni ~in. Uzalud tolike perike i toge, [e{eq razotkriva ~aroliju. Baca crnu zavesu i otkriva duge prste i crne konce koji upravqaju lutanimaglumcima na sceni. Wegovo komedijawe, sudijama se moè u~initi sme{nim, a poruga, osionost i nipoda{tavawe rituala moè li~iti na bezumno batrgawe zveri u zamci, ali wegovi argumenti, demonstracija pravne ve{tine, uterivawe tuìoca u stupicu, suo~ava ih sa nevoqama koje scenario nije predvideo, {to ovaj sudski proces pretvara u veliku blamaù pred o~ima celog sveta. Pokazuju}i da je Tribunal sramotna politi~ka maskarada, [e{eq destruira najve}u svetsku la`, ~ija je `rtva obe|eni srpski narod. Gojko \ogo, akademik Politi~ki sud U vi{ednevnom svedo~ewu pred Me|unarodnim tribunalom u [eveningenu prof. dr Vojislav [e{eq jo{ jednom je pokazao svoje izvanredno poznavawe i razumevawe me|unarodnog okvira gra|anskih ratova krajem dvadesetog veka na podru~ju biv{e Jugoslavije. Pokazao je, isto tako, i dobro poznavawe dubqih istorijskih, geopoliti~kih i verskih korena, krvavih obra~una etni~ki vrlo srodnih ili bliskih naroda. O~igledno svestan ~iwenice da }e wegovo svedo~ewe, kao i sva ogromna gra|a sa su|ewa biv{em predsedniku Srbije i Jugoslavije Slobodanu Milo{evi}u, jednog dana biti vaàn izvor za {iroke istorijske analize doga|aja i li~nosti, [e{eq je iskoristio priliku da pored mno{tva preciznih podataka o pojedinim konkretnim doga|ajima i li~nostima tokom devedesetih godina, iznese i niz originalnih i pouzdanih sudova o me|unarodnim procesima posledwih decenija dvadesetog veka i o li~nostima koje su presudno uticale na te procese. Wegovi sudovi su pri tome i jezgroviti, lucidni, duhoviti, a ponekad i vrlo o{tri. Polaze}i od uverewa da je u pitawu politi~ki sud i da su|ewe ima sva obele`ja politi~kog procesa, kao {to uostalom tvrdi i nobelovac Harold Pinter, [e{eq je svoje svedo~ewe shvatio i kao priliku da saop{ti istinu o ideolo{koj i politi~koj pozadini procesa. Ceo sistem tzv. me|unarodne pravde koji se sprovodi na na~in koji smo videli na primeru Me|unarodnog tribunala u [eveningenu ima za ciq da, su|ewem vode}im poli925
ti~kim i vojnim liderima Srba u Republici Srpskoj Krajini, Republici Srpskoj, Republici Srbiji i SR Jugoslaviji, amnestira glavne i osnovne krivce za razbijawe jugoslovenske dràve i za krvave posledice gra|anskog rata. Istovremeno, su|ewem vode}im srpskim liderima sa prostora biv{e Jugoslavije, idejni tvorci ovog procesa imaju nameru da kompromituju pred me|unarodnim javnim mwewem ne samo li~nosti i politi~ke ciqeve ovih kojima se sudi, nego i da ospore smisao oslobodila~kih te`wi Srba tokom prethodnih vekova svode}i svu veliku politi~ku i kulturnu borbu Srba za oslobo|ewe i ujediwewe na fantom Velike Srbije. Na taj na~in se traì moralno opravdawe pred svetom za sve radikalne i stra{ne mere koje su preduzete protiv Srba tokom dvadesetog veka, od koncetracionih logora za Srbe tokom Prvog svetskog rata, preko istih takvih logora i genocida tokom Drugog svetskog rata, do zlo~ina tokom devedesetih godina dvadesetog veka ~iji vrhunac je bilo bombardovawe Srbije i SR Jugoslavije. Smatram da je [e{eq dobro spojio svoja velika stru~na znawa sa iskustvima i saznawima svedoka i u~esnika doga|aja. Objektivno je identifikovao glavne nosioce akcije razbijawa jugoslovenske dràve i razbijawa srpskog etni~kog i dràvnog prostora. Dr Slavenko Terzi}, istori~ar Va`no je biti u pravu Iako mu se moè ponekad zameriti na tvrdoj re~i, [e{eq u stvari insistira na Verbsterovoj misli da je uvek boqe biti vulgarno u pravu, nego u~tivo gre{iti. Na taj na~in on upravo dokazuje ono {to je davno nagovestio Halil Yubran koji su to me|u qudima (politi~arima i vladama) koji su ubice, a jo{ nisu prolili krv, koji su pak lopovi, a nisu ni{ta ukrali i laòvi koji su do sada govorili istinu i ne samo to, ve} i ko je stvarno prolio krv, ko je krao i ko je lagao. Takve stvari se, naàlost, ne mogu uvek saop{titi uz po{tovawe vrline u~tivosti. Otuda, budu}i da nije u~inio ni{ta protivzakonito u pro{losti, [e{equ se, kao nekada Draì i sada ve}ini ha{kih su`weva sudi iskqu~ivo radi politi~ke sada{wosti i budu}nosti. Prof. dr Oliver Anti} Doktorati srpskog jeretika Danas je u Ha{kom tribunalu nastavqeno su|ewe Slobodanu Milo{evi}u unakrsnim ispitivawem Vojislava [e{eqa... tako su sredinom septembra po~iwale vesti iz sveta. Po~iwale i takore}i zavr{avale. Prost ~ovek, onaj {to zna ono {to zna, dakle iz medija, jedva da je mogao saznati {ta i o ~emu dr Vojislav [e{eq svedo~i. Vest je, dabome, imala i svoj nastavak u vidu razrade ko }e da pu{i ono {to se ne pu{i, a ko da jede ono {to se ne jede, ali to ne mewa stvar. ôveku se tih dana ~inilo, a svakako da se ~ini i sada, da je popu{ila Srbija, ovakva kakva jeste, jer to o ~emu je svedo~io Vojislav, u Srbiji je, on to svakako zna i time gore po wega, pepeo kojim se posipa kukavna i kukavi~ka vlast pred me|unarodnim sekretarima i podsekretarima, ubicama i bomba{ima, babama i tuìbabama.
926
Da }e dr [e{eq umeti da izdrì unakrsno ispitivawe, bilo je vaqda jasno svakom onom Srbinu koji zna da je [e{eq izdrào i unakrsnu vatru muslimanskih fundamentalista i hrvatskih usta{a, bilo u Bosni ili Hrvatskoj, koje upravo zastupa onaj |avo tuìlac Najs, koji [e{eqa ovde unakrsno ispituje. Slu{aju}i ono {to optuèni svedok izlaè i kako izlaè, ~ovek se nije mogao oteti utisku da s mawe znawa izlaze doktoranti pred ispitne komisije na ~uvenim i hvaqenim zapadnim univerzitetima. Ili da nepopravqivo mawe znaju oni koji pred sudom pravde u Hagu, recimo suklepina {to se predstavqa pseudonimom Radoslav Stojanovi}, zastupaju ovu crkavicu srpske dràve optuènu od trabanata velike zapadne zemqe koja naprosto guta svetske narode. Dr [e{eq je u Hagu za celih nedequ dana zaradio bar jo{ dva doktorata koja mu tamo ne}e priznati, a Boga mi ni ovde u Srbiji. Ako! Neka se makar zna. Gledaju}i dva ovda{wa ~oveka u Hagu onog koji kao optuèni pita onog koji kao optuèni svedok odgovara na{em ~oveku se ~inilo da tamo, u zatvoru, i u tim qudima, ima vi{e slobode nego ovde. Gleda{ i slu{a{ dvojicu qudi i ose}a{ da ti se zgaèno dostojanstvo vra}a odonud odakle ga nisi o~ekivao iz zatvora u Hagu. Eh, {to re~e onaj, da mi se Haga do~epati! Da mi je, proteranom i osramo}enom, da se skrasim kao svoj na svome, svoj me|u svojima, slobodan me|u slobodnima. Tih dana, ~ini mi se, srpski deo Srbije nije tupo gledao u onu jednu ta~ku u koju gleda od onog nesre}nog petog oktobra koji je ve} {estog otkobra bio pokraden od istih. Znamo mi, a to se vidi, da }e [e{eq izdràti, ali ne}e izdràti Srbija, kao {to se tako|e vidi. Sa onom Srbijom koju ima u sebi lep{e je i u Hagu, nego u Srbiji. Miroslav Tohoq, pisac Superiorno svedo~ewe istine Ne tako davno, u jednoj izjavi za NIN, rekao sam da je Slobodan Milo{evi} pred Ha{kim tribunalom pozitivna istorijska li~nost, jer na dokumentovan i impresivan na~in internacionalizuje istinu o svom narodu. Ako je to u Milo{evi}evom slu~aju ne{to bitno novo, neko post festum izlaèwe iz wegovog po zapadne Srbe fatalnog ideologizatorstva, svedo~ewe prof. dr Vojislava [e{eqa u korist glavnog ha{kog optuènika samo je jo{ jedna potvrda wegove istorijske svesti, koju je on na svoj na~in opetovano manifestovao i u svom partijsko-politi~kom radu i u neobi~no bogatoj publicisti~koj produkciji. Vrednost wegovih kwiga dovode u pitawe samo kriti~arski ~istunci, oni koji ne vide da u egzistencijalnim situacijama naroda, dru{tvene nauke i na wihovoj osnovi zasnovana publicistika imaju dru{tveni smisao ako dobiju onu operacionalizaciju koja je u funkciji opstanka naroda i wegovog izlaska iz nevoqa. Svedo~ewe pred Ha{kim tribunalom [e{eq je shvatio kao bogomdanu priliku, kao nestrpqivo o~ekivanu me|unarodnu pozornicu za artikulaciju onih istina o svome narodu koje su antiteza celokupnoj na propagandisti~kim podvalama zasnovanoj zapadnoj politici. Taj smisao pokaza}e svaka analiza o jugoslovenskoj krizi, polaznih osnova zapadnih lidera i wiho927
vih rusko-kozirjevskih ekspozitura u zapadnoj deceniji XX stole}a. U wima su Srbi krivi za sva evropska zla, ~ak i za Prvi svetski rat, u wima su razbija~i Jugoslavije oni od kojih se Srbi brane, `rtve velikosrpske hegemonije, u wima su albanski zulum}ari nedu`ni sirotani, uz to kao potomci drevnih Ilira, `rtve nasilnika koji ho}e da ih proteraju sa wihovih drevnih prostora. U wima su predvodnici srpskog otpora tirani podlo`ni komandnoj odgovornosti. O~igledno je da je na velikom istorijskom ispitu omanula logika egzistencijalnih situacija u kojima nu`nost samoodbrane i spasewa stavqa u prvi plan funkciju ose}awa i htewa kolektiviteta. Na ovakvim obmanama umnogome su zasnovane sve ha{ke optu`nice protiv srpskih narodnih predvodnika, pa se [e{eqeve argumentacije pokazuju kao wihova temeqna demistifikacija i diskreditacija. Kao istori~ar u svim ovim inkriminacijama prepoznavao sam i konce titovske-hrvatske propagande, koja je, o~igledno, preko zagreba~kih purgera i klerikalnih kanala decenijama ubacivana u savremenu ameri~ku i evropsku politiku. Ube|en sam, stoga, da su inkriminacije uperene protiv mog antititoisti~kog saborca spravqene u nekoj hrvatskoj alhemi~arskoj radionici. Prof. dr Vojislav [e{eq temeqno je diskreditovao tuìla~ki sistem o komandnoj odgovornosti, uspostavqaju}i time prirodan odnos izme|u uzroka i posledica, vinovnika i `rtava. Pokazao je da su pokreta~i gra|anskog rata 1991-1995. bili zapadni pokroviteqi doma}ih hrvatskih, albanskih, muslimansko-fundamentalisti~kih i drugih separatista, te da je i NATO agresija 1999. protiv srpskog naroda bila najvi{i domet upotrebe zapadnih demokratija na liniji retrogradnih snaga. Stoga je o~ekivati velika preispitivawa i bitne korekcije zapadnih politika. U Rusiji su se one ve} zbile: balast sluganstva ~ije su `rtve bili odba~eni Srbi. Ako se to desi i u Hagu inkrimisani }e biti mnogi srpski tuìteqi, a velika sudska trojka u}i }e u istoriju pravde i dostojanstva. Ako se to desi bi}e uklowene mnoge po Srbe fatalne posledice, na svoja ogwi{ta i u autonomnu sigurnost vrati}e se narod RSK. [e{eq zaista nema za {ta da odgovara, kao ni drugi srpski osu|enici i zato~enici. Wegova tzv. verbalna odgovornost samo je u Hagu ozbiqno primqena, jer svi Srbi znaju da je to bila preventiva uperena protiv onih koji su ve} o{trili od svojih o~eva i dedova iz Drugog svetskog rata nasle|ene koqa~ke noève. Ako na{a Evropa sazna istinu i vrati se izvori{tima svog humanizma (koji su na Kosovu i Metohiju skoro presahli), vrati}e svoje dostojanstvo. Ako Ha{ki tribunal primi k znawu ose}awa i htewa i srpskog naroda iza}i }e iz opsena laì i manipulacije. Evropa ne treba da uvaàva one koji kooperativnost nazivaju politi~kim realizmom, bez saznawa da time samo vode politiku stabilizacije srpskih razvalina. Ako pobedi pravda i istina, prof. dr Vojislav [e{eq odmah }e se na}i na slobodi. Dr Veselin \ureti}, istori~ar
928
Ha{ka mantra Taman kada su hitri `reci na{e demokrature poverovali da }e bezakonom isporukom jedne skupe i ostalih skupih glava ha{ku a`daju nadostiti, a`daji su izrasle nove nezasite glave. Na HBS jeziku traè: jo{, jo{, jo{. U postdejtonskoj i postmodernoj reviziji i proizvodwi istorije, se~a knezova traje pa traje. Nekada smo se te{ili da je Kara|or|eva glava, koju je Milo{ poslao caru u Stambol, bila zalog stvarawa novije dràve. Dvesto godina potom, ovi koji ha{koj nemani isporu~uju ìve glave onih koji su zemqu branili, razgra|uju i ovo malo dràve {to nam je ostanulo. Se~i knezova najve}ma se raduje na{a doma}a fukara. Da se dodvore Pilatu i Kajafi, ~ujete li kako kli~u: raspni ga, raspni. Ima u Solèwicinovom Gulagu i ovakav razgovor. Pitaju osu|enici tek prispelog na koliko je godina osu|en. Na osam. Za{to? Niza{to. Drugima ti to pri~aj bratac. Mora da si ipak ne{to skrivio. Niza{to se deset dobija. U brozomori pro{loga veka, godine 1984, Vojislav [e{eq je na osam godinica osu|en. Koga rebnu osam godina u KP dom Zenica, taj je pravi hayija. Niza{to se u SRBiH (Samostalnoj Radwi Branka i Hamdije) toliko dobijalo. Iz Zenice su uglavnom izlazili slomqeni qudi. Ali ne i Vojislav [e{eq. U Andri}evoj, i na{oj, Prokletoj avliji upravnik zatvora Kara|oz kiwi jednog takvog ni krivog ni du`nog. Jer u avliji nema nevinih. Jer svak je ne{to skrivio. Pa ma to bilo i u snu. Ako ni{ta drugo, majka mu je, kada ga je nosila, ne{to r|avo pomislila: [ta veli{, ni kriv ni duàn nisi? Ih, kud mi to kaza ba{ sad, ~ove~e. Phi, phi, phiii! Da si rekao da si kriv, jo{ sam mogao da te pustim, jer krivih ovde ima mnogo. Svi su krivi. Ali ba{ nam jedan nevin treba. Naslu{ali smo se i nagledali, i jo{ }emo, na koliko niza{ta osu|uju ha{ki Kara|ozi. Prema wima je onaj Andri}ev jedan topao, porodi~an, upravo ro|a~ki lik. U udruènom zlo~ina~kom poduhvatu planetarne paliku}e prvo su u na{oj ku}i poàr podmetnuli. Na nama je napravqen me|unarodni presedan. (Istina, tome poàru smo i mi svoj impresivan doprinos dali). Ali, da se nismo ~etiri godine, a onda i 78 no}i i 78 dana osamnaestoglavoj a`daji intenzivno opirali, zar bismo bili Srbi. Kad nas je milosrdni an|eo bombama usre}ivao, sebe se nismo odrekli. Onda su poslali vatrogasce. Kad gase, da pale. Na vrhuncu te franken{tajnske invencije, u na{oj ka`weni~koj koloniji, u pun pogon je pu{tena ha{ka nakaza. Kao nagradu za isporu~ene glave, slu`benici mo}ne lihvarske imperije danas studenim mrakom dave na{u sirotiwu po Kosovu i Metohiji. Kad nagoveste da }e u tvojoj ku}i tvoju struju najzad ukqu~iti, u jo{ nekolika sela je iskqu~e. Osam hiqada Srba, sarajevskih civila, u pitomome multietni~kom, a iznutra tvrdo blokiranom gradu, umoreno je na najrazli~nije na~ine. To nikoga ne zanima. Te `rtve se ne uklapaju u ha{ku pravdu.
929
U vapiju}oj nepravdi, a u dobroj srpskoj tradiciji, Vojislav [e{eq je dobrovoqno oti{ao u Hag. Da tamo tog Minotaura, koga je Milo{evi} na~eo, istinom zadavi. Osvedo~ene hrabrosti, nesustale energije, zapawuju}e memorije i, ponekad, zdepastog humora, on je danas u raqama ha{koga ~udovi{ta. Ne daju mu mikrofon. Sa Milo{evi}em su se jednom, a mo`da i fatalno, prevarili. Sa [e{eqem bi im bilo preko jego. Tome se opet ponajvi{e raduje ovaj, svetski a na{, doma}i ba{ibozuk. Ovi {to ìvnu dok tuku svezane. Ovi koji su zarobili sebe u tu|ina. Ovi {to ih samo rane tu|eg roda bole. Mo`da bi im, ipak, bilo boqe da u tome ne preteruju. Jer, ko je god makar i prelistao {est novih [e{eqevih tomova, ovu zapawuju}u {e{eqevsku gigantografiju, mogao je uvideti da }e se tu, u op{toj istoriji be{~a{}a, mnogi na stubu srama prona}i. Ako Srbi i u ovome polomu preteknu, ho}e li biti paradoks da su nam najslobodniji koji su tamo robovali. I da je [e{eq istorijski ta~no predvi|ao kada je sumanuto ponavqao: Samo da mi se Haga do~epati! Nije zgorega da i hitri i spori `reci na{e demokrature najzad naizust nau~e inverzivnu ha{ku mantru: Ma {ta mi ovde u~inili, oni tamo nam nikada ne}e oprostiti zlo~ine koje su nad nama po~inili. Rajko Petrov Nogo, pisac Sud koji nije vredan po{tovawa I psovka ponekad vaqa. Zapravo, [e{eqeve re~i Karli del Ponte i Yefriju Najsu jedini su nama dostupan na~in da se odgovori nesojluku, nepravdi i podmeta~ini Ha{kog tribunala. Jer, tu`no je videti neke doskora{we srpske prvake da se tom cangaroo court obra}aju sa ~asni sude! U anglosaksonskom pravu, istina, me|u najka`wivijim delima stoji nepo{tovawe suda, ali, na Zapadu odavno bez vere u pravdu, takva za{tita forme ne mora obavezivati i nas. [to bi se ijedan Srbin obazirao na jedan ad hok politi~ki tribunal, osnovan da su{tinu odnosa izme|u namere, dela, posledice i odgovornosti zameni jo{ jednim igrokazom pogodnim za televiziju? [e{eq, sre}om, sud ne po{tuje, jer nije vredan po{tovawa, budu}i da je izvrgao ruglu i posuvratio sve postavke i pravnog poretka iz koga je potekao: od habeas corpusa do prava na su|ewe by ones peers. Jer, ako je [e{eq grub i neotesan, sudije Ha{kog suda su nedou~ene (Mej), neupoznate sa evropskom i balkanskom sredinom (Robinson i drugi), u sukobu interesa (predsednik suda Meron), i nesposobne da procewuju istorijske tokove naspram kojih su i [e{eq i Milo{evi} neva`ni. Naàlost, Vojislav [e{eq je prethodno najve}u {tetu naneo srpskom narodu, uklapaju}i se u antropolo{ku sliku Srbina po zapadnoj propagandnoj {emi. Pitawe je i kome vaqaju wegove izjave da je najve}i srpski nacionalista, ili jedini merodavni zastupnik zamisli o Velikoj Srbiji. Mada u pravu u odnosu na Milo{evi}a, budu}i da se taj ni zakulisno nije zalagao za Srbiju u wenim etni~kim granicama, zato~nika prave Srbije me|u Srbima ima jo{, i vreme }e pokazati koji je bio najdelotvorniji. U Hagu, me|utim, [e{eq je `rtva, i to politi~ara i zame{ateqa odavde. Ma ko da ga je pustio u promet i podràvao kao srpskog nacionalistu po meri
930
marksisti~kih ideologa, igraju}i svoju igru bespo{tedno [e{eq se uzdigao iznad sopstvenog karaktera. I po merilima zapadwaka, neube|enih u postojawe li~nosti (All the worlds but a stage, and all men merely players), [e{eqeva gluma postaje sudbinska. [ta }e ona Srbima doneti, vide}e se. Najgore bi bilo da prihvatimo wegovo ube|ewe u nadmo} ciqa nad sredstvima i da se kao narod li{imo ~ojstva, Marku Miqanovu osobine koja nas odequje od Turaka, tako|e juna~nih. Mom~ilo Seli}, pisac Srbofobija oslobo|ewa od komandne odgovornosti U sudnici Tribunala u Hagu, pre Vojislava [e{eqa, nikada se nije pojavio svedok koji je doslednije potvr|ivao {ta misli o ovom ad hok osnovanom prekom sudu. Da je re~ o programiranoj pravnoj aberaciji svedo~e ne samo ~iwenice da je Tribunal, u ime sile, pregazio evropsko kontinentalno pravo promovi{u}i pravo velikobritanskog Komonvola, ve} i neobi~na, a obi~ajna, praksa da se sopstvena procedura mewa od slu~aja do slu~aja ({to se, na primer, desilo dvadeset puta od 1994. do 1997. godine). [tavi{e, iako je osnovan dubioznom odlukom Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija, Tribunal ne finansiraju Ujediwene nacije. Ovaj jedinstveni sud (koji je smi{qeno sme{ten u Hag gde zaseda Me|unarodni sud pravde koji, izme|u ostalih, SAD ne priznaju) ima regularne jedinice za hvatawe optuènih, komandose za transfer, zatvor, portparola, slu`be za kontakt (dou{nike i {pijune), lobije, medijsko pokri}e, tajne svedoke, prisilne svedoke, tajne optu`nice i stru~ne supervizore nepravnog obrazovawa ili saradnike-svedoke ka`wivog moralnog integriteta. Teè}i da prikriju neototalitaristi~ku ideologiju i katastrofalne gre{ke sopstvene politi~ke administracije (nadasve u odnosu na muslimanski svet), Amerika je Tribunal smislila kao ponovqeni Nirnber{ki sud. Srbi su odabrani za deùrnog istorijskog krivca u drugoj polovini XX veka, pa su prvo satanizovani, a onda i optuèni kao narod sklon sprovo|ewu genocidne politike. Razumqivo, interes i kolonijalne biografije evroatlantske alijanse su tako do{le u sukob sa logikom i istorijom. Naprosto, Srbi ne samo {to nisu uzro~nici nikakvog svetskog rata, niti zagovornici neonacizma, ve} pre svega o~ita `rtva jedne patopoliti~ke ideologije globalizma, ~iji su predstavnici izvr{ili raspar~avawe druge Jugoslavije i tom prilikom, pedantno, sproveli etni~ko ~i{}ewe Srba. Zato lice pravde nije lice Haga, u kome Tribunal uporno poku{ava da prikrije istinu, s obzirom na to da predstavqa produènu ruku ameri~kog nacionalnog interesa(!) i na Balkanu. U stvari, Tribunal revnuje interesu one zemqe za koju je Bertrand Rasel davno konstatovao: Qubav prema istini pomra~ena je u Americi, duhom trgovine. Kao svedok odbrane u procesu protiv Slobodana Milo{evi}a koji sprovodi Tribunal u Hagu, Vojislav [e{eq je pravno vaqano i politi~ki transparentno ukazao na zlo~ina~ko udruèwe dela evroatlantske oligarhije, i to na svim vaè}im nivoima. 1. [iptari su upotrebqeni za politi~ku nestabilnost Srbije da bi slabqewem srpskog uticaja otpo~eo dirigovani raspad druge Jugoslavije,
931
pa im za nagradu (posle etni~kog ~i{}ewa Srba na Kosovu i Metohiji) Amerikanci pripremaju izdvajawe iz Srbije, i nezavisnost. Politi~ki infantilnu, insceniranu pri~u o srpskoj agresiji na sopstvenu teritoriju (ju`na regija republike, Kosovo i Metohija) i progonu [iptara bezuspe{no je demonstrirala Karla del Ponte tvrde}i, 1999. godine, da na Kosovu ima 529 skupnih grobnica [iptara, nad kojima su Srbi po~inili genocid. Tih 529 grobnica okupatorske snage u pokrajini Kosova i Metohije nisu uspele da prona|u. 2. Vi{e nije mogu}e niti ijednim politi~kim i humanitarnim trikom (pa ni programiranim papinim enciklikama o qubavi i miru me|u qudima) prikriti podatak da su penzionisani ameri~ki oficiri iz firme Bektel i MPRI (Military Professional Resources Inc.), na ~elu sa generalom Yoryom Galvinom (biv{i komandant Ju`nog krila NATO), obu~avali hrvatske oruàne snage. Na ~elu kompanije MPRI (koja funkcioni{e pod kontrolom Pentagona) nalazi se biv{i {ef ameri~kog general{taba Karl Vuono, general. Da ovu i sli~ne korporacije iznajmquju Cija i Stejt department, pokazuje i na~in na koji se preporu~uju: Mi sluìmo potrebama ameri~ke vlade... uz najvi{e standarde i najracionalnija re{ewa. I vi{e od toga: ameri~ki ambasador u Hrvatskoj, Piter Galbrajt, predvodio je najve}i egzodus jednog naroda u posthitlerovskoj Evropi. Bez da je Amerika i{ta u~inila za za{titu Srba, wen ambasador je, 1995. godine, golgotsku kolonu od oko 300.000 prognanih Srba ispratio iz Hrvatske. 3. Rat u Bosni je mogao biti spre~en Lisabonskim sporazumom (18. mart 1992. godine) da ga SAD nisu poni{tile tako {to su gurnule Izetbegovi}a u antihri{}anski pohod protiv Srba. Za tu priliku su i omogu}ile uvoz oko 10.000 muyahedina, najvi{e iz Pakistana. [est godina kasnije, ameri~ka firma Bektel donosi planove za izgradwu strate{kog autoputa Zagreb-Biha}-Glamo~ poqe, prema Albaniji, i otpo~iwe sa detaqisawem planirane izgradwe vojnog poligona od 1.800 km2 izme|u Livawskog i Glamo~kog poqa. Nema sumwe, ser Alfred [erman je u pravu: Rat u Bosni je bio rat Amerike u svakom smislu... Vlada SAD se pobrinula za wegov po~etak, za wegov nastavak i spre~ila wegov preurawen kraj. 4. Paponarcizam crkve-dràve (koja zbog dovo|ewa Hitlera na vlast nije bila podvrgnuta denacifikaciji) snosi vode}u odgovornost za etni~ki i konfesionalni obra~un svih vrsta protiv pravoslavnih Srba. Papa je podstrekavao i podràvao prvi rat ujediwene Evrope, rat u biv{oj Jugoslaviji, koja je wegov savetnik za pitawa izbeglica, S. Tomaz, jo{ 1992. godine okarakterisao kao sukob sa Srbima nacistima. Militantno papstvo, koje je uvek bilo na strani kolonijalne oligarhije, potvrdio je i papa Vojtila sa~iniv{i Regan-Vojtilin plan 1984. godine. Eksponent ameri~kog kvazi-hri{}anskog fundamentalizma, Jovan Pavle II, papa, sa bankovnih ra~una Vatikana skida partije za pomo} neousta{kog ideologa Frawu Tu|mana, savetuje Klintona (Trebalo bi da bombardujete Srbe) i poziva Memorandumom, od 24. decembra 1991. godine, sve potpisnike Helsin{kog sporazuma da priznaju secesionizam Slovenije i Hrvatske. Kako su i ranije pape odlikovali rasizam, oblapornost i pravoslavnofobi~nost, fanatizovano podràvawe fa{izma i nacizma (Vatikan je ~ak obezbedio uglednim na932
cistima put u SAD te {irom ameri~kog kontinenta) tako ni papi Vojtili nije smetalo {to NATO bombarduje Srbe zabrawenim uranijumskim projektilima i kasetnim bombama. 5. Nema~ka je izda{no podràvala sve strane u sukobu protiv Srba, pa je ~ak tokom ovog procesa prona{la prijateqe u OUN i traìla mesto u Savetu bezbednosti, iako su UN osnovane zbog germanocentrizma. Dok je Kol, tokom rata, isticao istorijsko prijateqstvo (?) sa Hrvatima, premijer Hrvatske, Ivo Sanader, u mirnu jesen 2005. godine, hvali istorijsko prijateqstvo sa Austrijom (koja ucewuje EU {to usporava pridruìvawe Hrvatske velikoj familiji evropskih naroda). Nema~ka je glavna operativna snaga u ru{ewu Jugoslavije i posledwem obra~unu sa Srbima; odràvala je kampove za hrvatske usta{e i [iptare, bila poligon za transfer pla}enih ubica na jugoslovensko rati{te, pokrenula povampireni nacizam i ratovala, mimo svog ustava, sa NATO protiv Srba. Posthitlerovska Nema~ka je, u stvari, ameri~ki gaulajter kome je starateq bio veoma naklowen: Amerikanci su podràli Adenauerovu vladu u ~ijoj politi~koj administraciji su bile 272 li~nosti sa nacisti~kom pro{lo{}u, ~ak je dràvni sekretar Hans Globke bio visoko rangiran (pod brojem 101) na listi ratnih zlo~inaca. Germanocentrizam, kao pretwu Evropi, SAD su forsirale i u Austriji, dovode}i Kurta Valdhajma na ~elo UN, iako im je bila poznata wegova satrapska biografija. Ali UN nisu bile sinekura samo za ovog nacisti~kog pukovnika ve} i za li~nosti sli~nih biografija. Nije li, uostalom, svoju penziju u OUN stekao i jedan od najpoznatijih nacisti~kih {pijuna, Josef Egelseder. Najzad, treba s pravom o~ekivati da }e Vojislav [e{eq tek u svom procesu pred Tribunalom (ako mu to dozvole uslu`ne sudije koje su zalutale u pravnu nauku i koje boluju od moralne lenosti) detaqno obrazloìti zlodela krivaca za anihilaciju Srba. Optuèn za verbalni delikt (iako mu je 3. oktobra 2005. uru~ena pro{irena optu`nica da je svojim govorom mr`we ne samo podsticao, nego i fizi~ki po~inio progone, deportaciju i prisilna preme{tawa...), Vojislav [e{eq }e imati priliku da, kao pravnik, razloì anatomiju la`nog morala, humanizma i sloboda zapadnog totalitarizma. Tim pre, [e{eq je u situaciji da uporedi svoju navodnu verbalnu krivicu sa stvarnim ogre{ewem o nacionalno i me|unarodno pravo zlo~ina~kog udruèwa dela evroatlantske oligarhije. îne}i to na sivm vaè}im nivoima, {to je ukazao i kao svedok odbrane Slobodana Milo{evi}a, posebnu pa`wu }e Vojislav [e{eq posvetiti zlo}udnom papocezarizmu. Tim ~inom, isticawem politi~ke izopa~enosti svetog ~udovi{ta, [e{eq se pridruùje najodgovornijem evropskom intelektualnom duhu od Eriugene, Jana Husa, Martina Lutera i Voltera do Leopolda Rankea, Avre Menhatna, Edmonda Parisa i Karlhajnca De{nera. Predrag R. Dragi} Kijuk, pisac Sram te bilo, Evropo! Pred svetom se svakodnevno odigrava gran(d)giwolski performans razarawa ili destrukcija ~ove~nosti i zatomwewa svake istine o vremenu u
933
kome ìvimo ili, boqe re~eno, u kome postepeno izumiremo kao bi}a sazdana da svoje postojawe ugradimo u dobrobit svetske zajednice. Samo retki pojedinci sebe `rtvuju i spaquju se kao Jan Palah da bi osvetlili ovu nakazu koja se zove Evropa. Goja, Domije, Hijeronimus Bo{, Direr i jo{ poneki od Arhangela istinoqubivosti uspeli su da ocrtaju svu nakaznost i smrad evropeizacije sveta i wene ubita~ne nagone za uni{tavawem ~ove~anstva. Kolonizacija drugih kontinenata i silovawe bezbroj naroda i religija doprinelo je da se stvori takvo jezgro zla i nastani u Den Hagu kao prestonoj dvorani satanista i uni{titeqa svakog puta ka istini. Pohvalom ludilu, koju je izrekao u svom svedo~ewu, Vojislav [e{eq prelazi u sfere odbrane i svedo~ewa da jo{ postoje pojedinci koji }e sebe `rtvovati zarad takvog ~ina. [e{eq otkriva sve koordinate u kojima se ogleda neprekidni staqinisti~ki proces koji traje pogubno ve} vekovima na evropskom tlu. Pre Zolinog Optuùjem, od Platonovih Gozbi do dana dana{weg odvija se proces u kome je Torkvemada nespretni amater u pore|ewu sa Najsom i Robinsonom. Wihova bezo~nost u spre~avawu da se istraì pravo lice zlo~ina osta}e zabeleèna i upore|ivana sa najezdom konkvistadora i anglosaksonaca na ameri~ki kontinent. Osiono i bez skrupula da bi dokazali teze svojih naredbodavaca oni su zaustavqali, ometali, na svaki na~in, kad se pojavqivao i tra~ak mogu}nosti da se otkrije wihova zluradost da trijumfuje ve} pripremqena wihova la`. Vojislav [e{eq svesno sebe `rtvuje na oltar Srpstva. To mu niko ne moè da oprosti, jer ~ove~anstvo je uglavnom sastavqeno od kukavica i kompromisera. Ono èli da ìvi bilo kako. Takvi qudi i narodi mu smetaju. Srbima je dojadilo da budu `rtve i stalno klani od svojih dobrosuseda. Postalo im je ogavno da se hvale svojim brojem izginulih za slobodu. Poku{ali su da se odbrane, a to je neoprostivo. Dosta im je bilo da ~ekaju na ku}nom pragu sa svojom neja~i da ih rad pro{irewa katoli~ke imperije i muslimanske pohotnosti za novim teritorijama ubijaju i sadisti~ki mu~e iznedrena bra}a koja su im ukrala i jezik (srpski). To je deo onih Srba koji se danas nazivaju mirovwacima, pa da bi dokazali svoju privrènost toj firmi, oni gledaju da {to vi{e pobiju Srba, optuè ih za sve i sva{ta, kako bi izgledao {to opravdaniji wihov prebeg u nesrbe i {to opravdaniji wihovi zlo~ini nad Srbima. A oni koji su u Srbiji, sebe su sakrili kao picajzle na mlohavim mudima (testisima) evrope u nevladinim organizacijama. Wihova neurasteni~na dreka za mir trebalo je da skrene pa`wu sa osnovnih qudskih obaveza da kad je otaybina u opasnosti onda svi moraju da je brane. Nisu oni izdajnici jer nisu ni Srbi. Ne mogu oni da izdaju ono {to nemaju domovinu. Oni su bednici i bezemqa{i koji su se prodali za {aku dolara. Holandija se polako pretvorila u teroristi~ku turisti~ku zemqu nepravde i su|ewa. Kod protestanata je najva`niji novac. Turizam politike od Bilderberga pa naovamo, veoma je probita~an. Govore grleno H, jer im podsvest de{ifruje da su duboko pod vodom. Grgqaju. Kazna stiè ne kao uragan Ketrin, ve} kao postepeno otapawe severnog pola. Neumitno. Pola Evrope bi}e pod morem. Mo`da je zato bio potreban svaki rat da bi se Balkan
934
istrebio od Srba i Balkanaca, a oni nastanili. Jedan od pomora je i epidemija mondijalisti~ke zaraze, jer svi smo isti, samo su nesrbi istiji od Srba. Vojislav [e{eq je sagledato tu kataklizmu, nije mu te{ka nijedna `rtva. Na wegovom plamenu, kao u ogledalu, ogleda se sva bestidnost Evrope i evropejaca. Evropa koju ja po{tujem je Evropa pojedinaca, ne naroda i granica. [e{eq se rugao granicama nabrajaju}i ih, ali sku~eni mozgovi nisu ni mogli da pojme wegovu ironiju. I kako druga~ije da zavr{im nego: Sram te bilo Evropo! Boda Markovi}, reìser Psiholo{ka slika svedo~ewa Budu}i da smatram da politi~ka demokratija, kako god da je shvatimo, ne bi trebalo da poremeti prirodnu hijerarhiju me|u qudskim bi}ima kada je re~ o moralnom sklopu li~nosti, umnim sposobnostima i ste~enom znawu, odnosno odbrani od kultivisanog {arlatanizma koji u svojoj posledici uvek i nu`no vodi nepravni, a budu}i da je o pravnom provizorijumu suda za prostor biv{e Jugoslavije ve} dosta toga re~eno i obja{weno, ja ne}u ulaziti na ovu teritoriju. Poku{a}u da sagledam dru{tveni, politi~ki, psiholo{ki i psihopatolo{ki kontekst praga XXI veka u kome se svedo~ewa u Hagu, a posebno svedo~ewe predsednika Srpske radikalne stranke, odvijaju. Politi~ki sud u Hagu kao simptom merkantilne, hamiltonovske, antievropske demokratije U osvitu novog veka Ujediwene nacije nisu vi{e ono {to su bile, a qudsko upravqawe sudbinom i ìvotima, posle trnovitog puta istorije i ve~itih `rtvenih eksperimenta, svelo se u jednom delu sveta na poraz hri{}anskog duha i na merkantilisti~ki oblik ograni~avawa ~ovekovih prava i sloboda. U svetu u kome je boqe biti kriv i bogat nego nevin, a siroma{an, politi~ke slobode povezuju se iskqu~ivo sa finansijskom mo}i ili nemo}i `rtve. Vojna sila koja ostatku planete name}e ratni turbo-kapitalizam (Lutvak) i ve~ne ekonomske ratove na tu|im teritorijama, odnosno zara}ene etni~ke grupe kao ekonomske varijable u profitnom obrtu novca od vojno-ratno-naftne industrije, u slobodnoj, staroj i novoj degolisti~koj Evropi, odavno je dijagnostifikovana ~iwenica. Ova Evropa, koja se ne pla{i da kaè da ni{ta nije stawe, ve} je sve promena i proces, danas se odnekud vra}a, a pravi Evropqani govore, samo ih Balkan jo{ dovoqno dobro ne ~uje. Pierre-Marie Gallois, Jean-Pierre Chevenman, Peter Handke, Peter Sloterdak, Henri de Grossouvre, John Laugland, George Gallowey, Ugo Gaudenzi, Aleksandar Dugin, Jean Parvulesco, Michel Chossoudovski, Ernesto Milla, Patrick Bariot, Pierre-Henri Bunel, Yves Bataille... Ili dana{wi francuski premijer, probu|eni degolista Dominique De Villepin. Svet bolestan od Amerike, izvanredna kwiga francuskog analiti~ara Filipa Grasea (Philippe Grasset), jedna je u nizu onih koje o izdajstvu qudskih nada iskreno i mo}no svedo~e. Ve} je Yefersonovo pismo Va{ingtonu 1792. godine ozna~avalo kraj optimizma i po~etak obra~una veterana revolucije i Torijevih finansijera. Rodio se, odnosno kr{ten je tada svet zakonski utemeqene hamiltonovske (Aleksander Hamilton) korupcije, klan935
skog podmi}ivawa, oligarhijskih pogodbi i ve~nih ekonomskih ratova na tu|im plemenskim teritorijama. Tipi~na dràva prava, ali bez pravde dijagnostifikovao je Severnu Ameriku (i Englesku) Filip Grase. Neuspeh kakav svet nije video svedo~io je o Americi Volt Vitman. A pesimizam na{ih prijateqa, otpadnika velikog carstva, Edgara Poa i Marka Tvena, najranije su i upozoravaju}e dijagnoze koje su stizale kao poruka u boci, sa novog, a ve} zaraènog kontinenta. Politi~ki sud u Hagu kao izraz disimulacije stvarnih problema ~ove~anstva sa zlo~inima iz kaste nedodirqivih Prikazivawe filma o ubistvima pored Srebrenice posluìlo je u rodnoj Srbiji jednoj vrsti otre`wewa du{a posle duge, vi{egodi{we no}i ko{mara i po~etku prihvatawa te{ke ratne auto-rane. Ovo premeditirano suo~avawe sa uàsom, psiholo{ko averzivno uslovqavawe i averzivna terapija, izazivawe ga|ewa, straha i otpora, posle nesvesnog impulsnog okida~a, budi se u vi{im sferama qudske svesti, prvo u emotivnoj, a zatim u slojevima kognitivnog neprihvatawa zlo~ina porodice i plemena. U najvi{em sloju samoponirawa ra|a se moralna osuda spornog sadràja koja u psihi efikasno raskida zacementirani, vekovni incestuozni moral. To je domen psihoterapije nas samih, odnosno ono {to politi~ari i pravnici ostvaruju lustracijom, ali {to je psiholo{ki daleko sloènije nego {to bi ovi racionalni i utilitarni qudi ikada mogli da zamisle. Sva demokratska dru{tva danas pribegavaju vrsti direktne, vizuelne autoterapije, koja deluje brzo i na najop{tijem podsvesnom nivou ikone. Pravdu u tom slu~aju ne treba beskona~no obrazlagati, jer jedna slika vredi i govori deset hiqada re~i. Velika je sre}a, naravno, kada ta slika nije la`no montirana ({to je i najve}i problem ovakvih dokaza), kakve smo mi Srbi iz rasejawa gledali u svetskim medijima u vremenu smrti na Balkanu. Montaèri u to doba ponekad nisu dobro razlikovali uniforme zara}enih. Francuska je objektivno, kada god je to trebalo, osudila zlo~ine svoje istorije i svoje sada{wosti. Od vremena onih koji su za {aku ekua prodali svetu Jovanku Orleanku, do vremena mar{ala Petena (prikazuju}i ga sa okupatorom), iako je isti taj Peten bio pobednik Verdenske bitke... Posle alìrskog rata, dràvni mediji pribegli su psihoterapijskoj metodi za narod, pokazuju}i populaciji kakvu su nepravdu od francuskih vlasti doìveli verni Alìrci, koji su mnoge Francuze spasavali od islamskih fundamentalista iz àri{ta alìrskog pokoqa, tzv. Arkiji. S obe strane nema~kog zida, posle Drugog svetskog rata, napravqeno je veliko medijsko mea culpa. Gotovo sve biv{e komunisti~ke zemqe obavile su, na ovaj ili onaj na~in, sli~an tranzicioni, vizuelni, medijski terapijski samoosvrt. Jedino zemqe koje ceo svet u~e demokratiji, a najglasnije su u tim povikama, zemqe koje, direktno ili indirektno, rukovode politi~kim Ha{kim sudom nikada nisu pre{le ovu granicu dràvne hrabrosti. Nikada ameri~ki dràvni mediji nisu pokazali na televiziji prave zlo~ine ameri~kih vojnika, ~ak ni u onim dokumentima za koje se zna da su apsolutno pouzdani (osim, mo`da, Hiro{ime nekoliko decenija kasnije). Ne treba ni pomiwa936
ti da je veliki Levijatan posle 11. septembra zvani~no izglasao zabranu prikazivawa svega {to bi uznemiravalo uspokojene ameri~ke gra|ane. Tamnice tipa Abu Graib i Gvantanamo otkrivene su zahvaquju}i hrabrosti pojedinaca, ali do elektronskih medija nikada nisu stigle. Nekoliko dobrih filmova snimqenih o vijetnamskom ratu spadaju delom u individualnu hrabrost, a delom u izreìranu ameri~ku potvrdu demokratije u, od establi{menta pla}enom filmu da kritikuje ratnu politiku SAD, ali po mogu}stvu {armantno i blago, i, podrazumeva se, tek posle duèg istorijskog perioda! Nikada u toku samih doga|aja ili u razumnom vremenu posle wih! Se}a li se iko prodornog Nelsonovog filma Plavi vojnik, koji, sa dodu{e ogromnom vremenskom daqinom, obja{wava su{tinu severnoameri~ke istorije? Hamiltonove utopije i Yefersonovog idealizma? Zar pomenuto Yefersonovo pismo Va{ingtonu, od 23. maja 1792. godine, ve} nije ozna~ilo kraj velikog nadawa? Nikada mrtvi civili, nikakve slu~ajne `rtve bombardovawa Jugoslavije u ameri~kim medijima nisu vi|eni. Vi|ene su samo televizijske i video igre sastavqene od tri elementa: meta, bombarder i dim. Mi, Srbi dijaspore, slu{ali smo kako ameri~ka televizija na slepo opravdava nevidqive kolateralne pokojnike. Danas, 2005. godine, post mortem, najmawe jedan vek kasnije ~ujemo da }e se ameri~ki Senat izviniti za istorijski lin~, odnosno praksu lin~ovawa qudi druge boje koè! Nikada folklandski obra~un, u kome su svi pobuwenici zaklani hladnim oru`jem u rekordnom vremenu, nije ni verbalno ni vizuelno dokumentovan, niti je i{ta svedo~eno o wemu u britanskim slobodnim medijima. Engleska, zemqa koja de fakto vodi Ha{ki tribunal (iako su ga osnovale Ujediwene nacije) za prostor biv{e Jugoslavije, nikada nije sprovela suo~avawe sa sopstvenom politi~kom pravdom. Uprkos tome, Sjediwene Ameri~ke Dràve i Engleska, koje sebe smatraju najracionalnijim i vode}im industrijskim vagonima u svetskoj demokratiji, zemqe soft staqinizma, kako ih zove Filip Grase, u pesimisti~koj sumwi naslednik Marka Tvena (What is man? 1898.), zgranute su kada Kina ne pri~a o masakrima iz pro{losti, kada ruski predsednik (u antiteroristi~kom ratu) ne pu{ta u medije obra~une sa ê~enima, ali nisu kada bliskoisto~ne televizije ne obra}aju pa`wu na najmawe deset su`weva upokojenih svaki dan po~ev{i od 1967. godine, ili kada srpske vlasti prikazuju masakre nad Srbima na Kosmetu. SAD i Engleska zgranute su i kada ha{ki optuènik Vojislav [e{eq, u samom srcu besmisla, u [eveningenu, postavqa pitawe dubinskog motiva velike ha{ke jame. Elementarni psiholo{ki zakon jeste da psiholo{ki (i eti~ki) kredit imamo jedino ako smo operaciju izvr{ili na samome sebi. To vaì i za pojedince, i za dràve, i za institucije. Iako su ga osnovale Ujediwene nacije, ha{ki politi~ki sud nije prvo odbeglo dete svoga tvorca u krilo vojno najja~e sile sveta. Heteronomna psihologija straha od velikih sila, ~ije je zlo~ine zabraweno osu|ivati, uvek stvara jake mentalne otpore kod svih drugih, malih i slabih, kada je potrebno da isti osude sopstveno zlo. Psiho937
lo{ka istina da moralna osuda deluje samo ako je univerzalno primewena (jer jedino u moralnoj osudi nema ni malih, ni velikih, ni mo}nih, ni slabih), vi{e je nego evidentna ba{ u srpskoj posleratnoj eri. Osu|ene su vo|e srpskih stranaka i vo|e kraji{kih i bosanskih Srba, ali nisu komande bombardovawa jugoslovenskih civila, niti vo|e masakra nad Palestincima. Srebrenica je mesto smrti. Ipak, za razliku od Karayi}a, bliskoisto~ni Arijel [aron, direktno je naredio masakr u [atili, zbog koga je u svojoj zemqi i su|en, pa zatim, uz podr{ku ameri~kog Levijatana, oslobo|en. Prvi je danas prokleti ha{ki hajduk u {umama, nevidqivi uskok u meandrama planinske tajne, grobar razvoja reformske Srbije, a drugi legitimni USA pregovara~ pred kojim se razvija crveni diplomatski, a ne onaj napalmski i uranijumski tepih bombi. Nikakav sud za vi{e od trideset godina bliskoisto~nog rata nikada nije osnovan. Ve} pomiwani inèwer upravo grupe za mir i prevenciju kriza u svetu i danas najve}i lobista za nezavisno Kosovo na Balkanu, Morton Abramovi~, li~no je naredio izru~ewe pet stotina mirnodopskih stinger raketa protiv sovjetskih trupa u Avganistanu. A komandu Klintonove administracije u Oluji ni dan danas, posle svih lamenata nad Srbima iz Krajine i postavqawa buketa ruà ispred hrvatske ambasade, niko od dràvnih funkcionera ne sme javno da optuì. Komandne i direktne zlo~ince istorijskih revolucija i totalitarnih reìma ne treba ni pomiwati, jer ih svi znamo i sawamo. Ali, interesantni su oni povla{}eni, nedodirqivi zlo~inci demokratskih zemaqa ili zemaqa saveznika najve}e vojne sile. Sve vo|e foklandskog, vijetnamskog, za{ti}ene vo|e bliskoisto~nog, avganistanskog, somalijskog, ira~kog, balkanskog pokoqa... Ju`noameri~ki tamni vilajet da i ne pomiwemo... Verovatno je ovo enigma najja~eg dubinskog uzroka uàsnog otpora (i polarizacije na ekstremima: submisivnost-inat) koji prema politi~kom ha{kom sudu postoji na svim zara}enim stranama sa prostora biv{e Jugoslavije. Koliko god da sve ove strane moraju da dokazuju ratne ~iwenice jedne protiv drugih, sve su one o~igledno svesne ove globalne prisile i ~iwenice, odnosno postojawa Damoklovog ma~a podignutog i nao{trenog iznad vi{e istovremeno osu|enih balkanskih glava. Ha{ki dobrovoqac Vojislav [e{eq svojim svedo~ewem u Hagu, s onu stranu pravne procedure, koja na jednom vi{em nivou ni nema nikakvog smisla, svakom prilikom podse}a na ovaj globalni apsurd. On time ne moè da promeni egzistenciju Ha{kog suda, wegova pravila, proceduru, trajawe (mo`da ~ak ni presudu), kao ni ostale svetovne kategorije. Ali, to ovom svedo~ewu o~igledno nije ni ciq. Ono {to ono moè da u~ini jeste da nekonformisti~kim stavom, s onu stranu krivice i pravde, stalnim povezivawem svakog detaqa sa uzro~nim lancem vi{eg zla, razvija daqu psiholo{ku averziju prema instituciji koja to u osnovi nije (i zaboravila je Ujediwene nacije), te tako otre`wuje sve one koji zbuweno gledaju teatralnu pravdu tipi~nog kolonijalnog anglosaksonskog posleratnog uve`banog u~vr{}ivawa prokuratorske vlasti.
938
Psihologija apsurda: svedo~ewe Vojislava [e{eqa kao preostali dokaz apsolutne slobode pojedinca u apsolutnoj politi~koj neslobodi interesne institucije S onu stranu pravne procedure, psiholo{ki gledano, i pored o~igledne opse`ne i metodi~ne pripreme, svedo~ewe ha{kog dobrovoqca Vojislava [e{eqa, pre svega je izraz posledwe, preostale racionalnosti `rtve u iracionalnoj situaciji prinude, apsurda i logike sile. Svesno iskakawe iz stega nametnute discipline, konformizma i arogantnih anglosaksonskih pravnih i jezi~kih obi~aja suda u kome su biv{i poslu{ni sitni penalni nadozrnici tre}e i ~etvrte kategorije postali va`ne, u sve~anoj odori, kolonijalne, politi~ke sudije velikog Carstva, posledwe je pribeì{te i odbrana (krivog ili nevinog, svejedno) slobodnog ~oveka u sukobu sa sistemom koji mu sudi. On u takvim uslovima ne brani sebe, ve} napada sam ovaj sistem, jer iz wegove logike druga~ije ne moè da iskora~i. Optuènik svedok kontrira, voli i namerno nagla{ava sve ono {to veliki sistem mrzi: partikularne obi~aje, jak temperament, otvoreni govor odbacivawa ha{kih besmislica, bu~no reagovawe, vra}awe optu`bama bumerang argumenta o komandnoj odgovornosti, obja{wavawe tradicijskih srpskih i balkanskih detaqa za potrebe svedo~ewa (a koje sud smatra irelevantnim), moralne, psiholo{ke i estetske primedbe na ra~un samog suda i wegovih ~inovnika... Naravno da ovakva odbrana ili ovakvo svedo~ewe, i pored sasvim izvesne intelektualne superiornosti svedoka, nisu potpuno racionalni i da oni pobu|uju cinizam ustajalih sudija. Taj jeftini funkcionerski cinizam koji s divqewem do~ekuju mazohisti~ki, submisivni i politi~ki korektni komentatori u Srbiji, sa stanovi{ta dobrovoqca Vojislava [e{eqa i wegove uloge |avoqeg advokata, u ovom slu~aju potpuno je nebitan. Cinizam sudija dolazi iz jednog drugog sveta koji ne uvaàva onaj svet kome sudi. Re~ je, dakle, o me|usobnom nepriznavawu i u gluvom razgovoru u sudaru sa politi~kom i vojnom paranoidnom prinudom XXI veka, koja kroz [eveningen uzalud proizvodi kolektivnu halucinaciju pravednog prava, u obliku nekada{weg, na evropskom tlu naopa~ke reaktiviranog Makartizma. Duh Ha{kog suda, anglosaksonski juridisti~ki hegemoni~ni redukcionizam, koji je odavno zaboravio Ujediwene nacije i koji u svom postulatu prezire istoriju i argument istorije, prezire narode, specifi~nosti, razlike i antibentamovski, neutilitarni (u osnovi Kantov) moral i stav, izraz je izgona i usmr}ivawa politike kao qudske discipline u pravom smislu re~i. Ovaj izgon vr{i se u korist ~iste trgovine i neprincipijelnog dogovora, hamiltonovskog korupciona{kog lobirawa, ekonomije i politi~kog profi-mana u bilo kojoj ravni sistema (ustanovqenog i nametnutog Evropi od pobedni~ke 1945. godine). Pitawe za{to? sistem je odmah zamenio pitawem kako?, a pitawe kako? pitawem koliko?, how much?. Ha{ki sud, to par~e Burgiwonske teritorije iz vremena Jovanke Orleanke, kao bolesni simptom jedne ideolo{ke i nov~ane paradigme, uop{te nije antisrpski sud u onom smislu u kome se to za wega emotivno tvrdi. On je prosto antidemokratski, antiantropolo{ki i antiistorijski sud, ali sa doslednim elementima sinhroniciteta, zakona, prava i procedure. Sve je
939
sinhrono pravo, istorije nigde nema, osim one koju amaterski ispisuje najve}a vojna sila. Psiholo{ki gledano, ovaj sud predstavqa izraz moralnog sadizma fizi~ki ja~ih presuditeqa (na tu tvrdwu ukazuje sve, od motiva osnivawa institucije za selektivna podru~ja, neobazirawa na pravne improvizacije, do sudskog rituala i tempa rada), odnosno finansijskih zastupnika vojnih pobednika koji ostatku planete uporno name}u svoju sliku sveta, pomeraju}i pravi uzrok zla i pravi fitiq ratova na ple}a `rtve na zara}ena plemena. Tim pobe|enim plemenima jasno se stavqa do znawa da je do{ao trenutak da otpo~nu odbrojavawe obostranih mrtvih, ako èle da postanu uìvaoci odavno spremnog Mar{alovog plana. Kolonijalnim ~inovnicima velikog sistema, qudima bez svojstva (Muzil) vezivawe za vojnu i ekonomsku silu pobednika donelo je novi status sudski mo}nih lica. Ona po indirektnom nalogu centrale u Pentagonu sude pobe|enim provincijama Carstva, bez ikakvog poznavawa (niti èqe za tim) istorije, tradicije, etni~kih grupa, obi~aja i mentaliteta zara}enih i optuènih. âk ni pravi uzrok zlo~ina ih ne zanima, zanima ih samo simptom i politi~ko-administrativni efekat. Pravo na pro{lost, pravo na se}awe, istoriju i genezu i iz we proistekli psiholo{ki identitet pojedinca i naroda, u ovoj slici sveta jednostavno ne ulaze u teoriju qudskih prava, iako su `rtve koje svedo~e i moralno i intelektualno superiorne nad onima koji ih optuùju i ispituju. U toj slici Neba i Zemqe ~ovek nije doìvqen u istorijskom vremenu, ve} je prosto lokalizovan u sinhronom trenutku T u kome je kao rob obeleèn, tj. porobqen. Vrhunac tehnokratskog sadizma je to {to svesni qudi (krivi ili nevini) ovaj i ovakav partikularni sud, koga pla}aju partikularni lobiji, moraju da oslovqavaju sa ~asni. Za razliku od staqinisti~kog psiholo{kog slamawa optuènih li~nosti putem dubokih emocija, biv{e qubavi i vernosti ideji, traèwem samokorigovawa, samooptuìvawa, samoprezira i priznawa, u Hagu je sve naizgled racionalno i hladno odmereno. Hag ne li~i na afektivnu, ve} na zale|enu, mrzila~ku i ubila~ku paranoju, koju tridesetih godina pro{log veka opisuje Minkovski. U pozadini tog racionalnog privida ustanovqen je dogovorni, falsifikatorski rezon, kojim se na jedan druga~iji na~in slama identitet i mo} odluke usamqenog pojedinca. Ostale psiholo{ke metode oslawaju se uglavnom na tehniku rada: iscrpquju}e seanse, afektivna i politi~ka izolacija optuènih, optu`be zasnovane na govorima i re~enicama koji su istrgnuti iz konteksta, obja{wewa sa preina~enim zna~ewima, zahtev da se u toku saslu{avawa i svedo~ewa gotovo {apu}e kako bi se (podsvesno) oborio psihi~ki tonus optuènih lica, iskqu~ivawe mikrofona na polovini iskaza `rtve i stalno prekidawe saslu{avanih... Vojislav [e{eq, u ulozi ha{kog svedoka ili optuènog, nalazi se danas, u su{tini, u potpuno kamijevskoj situaciji apsurda. On je u Hagu prosto stranac, jer se doti~nom sudu i prijavio kao stranac. Sam je u Hag oti{ao kao stranac i osta}e stranac u [eveningenu do kraja. Ve} je u~inio sve da ga osude na smrt, a onda je poèleo da ìvi, da bi ìveo kao antiteza besmislu i svojim besmislenim tuìocima. Taj Kamijev lik je ~as gnevan, ~as eufori~an, ali on zate~enim stawem svedo~i o jedino mogu}em egzistenci940
jalnom statusu `rtve u programiranom svetu prinude, bezna~ajnih qudskih brojki, statistika i despotskog civilizacijskog egocentrizma. U asimetri~nom, krsta{kom, gluvonemom i nasilni~kom projektu utilitarnih pogodbi, uvijenih u racionalne, industrijske tehnike, pogre{no primewene u svetu gde jo{ ima jakih li~nosti koje su uspe{no zavr{ile edipalnu fazu, odnosno moralnih qudi. Gde ni{ta ne stoji, ve} sve te~e. Jer, bi}e i drugih sudova, drugih nacija i drugih ujediwewa. Zar se galama u Evropi nije dizala i oko propalog Nacrta evropskog tehnokratskog Ustava? Ko tom Nacrtu sme da se suprotstavi kada ga je Ujediwena Evropa predloìla? Ko sme da kaè da to nije stawe nego proces i da moè da bude i pravednije? A onda su se digli robovi i preneli francusko ujediweno i slobodno ne, koje je probudilo i druge narode. Odjednom su svi videli da se na tehnokratiju ne mora uvek i nu`no pristajati. Odjednom su svi opet postali Ujediwene nacije u jednoj vi{oj i korigovanoj ideji. Ova sudbina, verovatno, jednog dana ~eka i politi~ke sudove namewene malim narodima. Zato, slobodna `rtva, optuènik ili svedok, u ovakvom sada{wem besmislu sudske procedure, u odbrambenom psiholo{kom napadu, optu`bu vra}a nazad tuìocu, ne osvr}u}i se na zna~aj neravnopravnosti na sudu dodeqenih uloga. Jer, u svetovima koji jedan drugoga uop{te ne prihvataju (svet tuìoca Najsa i svet ha{kog dobrovoqca Vojislava [e{eqa), ravnopravnost uloga vi{e nije bitna. Ona je tek tada, po sili prirode, totalna, tj. potpuna. I od Jovanke Orelanke sudije su traìle da odgovara na pravno-religijske optu`be, a ona je, iako dovoqno inteligentna i intiuitivna, ne ulaze}i ni u kakav poku{aj organizovane odbrane, namontiranom sredwovekovnom sudu, uz moralno nadahnute iskaze gluve na postavqena pitawa, na kraju samo jednostavno i histeri~no viknula: Jednoga dana, odgovara}ete svi vi! S onu stranu istine, logike, prava i tehnike, osnovna poruka optuènika Vojislava [e{eqa, kroz wegov nastup na svedo~ewu u Hagu, u osnovi je, izgleda, upravo to. Dr Mila Ale~kovi} Nikoli}, predsednik Srpsko-evropskog Novodegolisti~kog pokreta Moralna ~vrstina Istinito, argumentovano, ubedqivo, superiorno, i pre svega hrabro. Ovako bi se najkra}e re~eno moglo opisati svedo~ewe dr Vojislava [e{eqa, predsednika Srpske radikalne stranke, u procesu protiv biv{eg predsednika Srbije Slobodana Milo{evi}a pred Ha{kim tribunalom. Za mene je najja~i utisak ostavilo to {to Vojislav [e{eq za vreme svedo~ewa i unakrsnog ispitivawa nije branio sebe, ve} srpsku dràvu, srpsku ideju, nacionalne i dràvne interese. Jo{ ranije sam uo~io da je Vojislav [e{eq jedan od retkih politi~ara koji je spreman da za svoja politi~ka i nacionalna uverewa podnese velike `rtve. Dobrovoqnim odlaskom u Hag i odbranom pred Tribunalom, ova wegova vrlina je do{la do punog izraàja. Istorija srpskog naroda je istorija `rtvovawa. Danas su Srbi sve mawe spremni ne samo na `rtvu, ve} na bilo kakvo odricawe od li~nog komfora.
941
Spremnost da zarad nacionalnih uverewa i ideala izdrì dugogodi{wu zatvorsku kaznu, pored Vojislava [e{eqa, u novijoj sprskoj istoriji ispoqio je jo{ jedino Nikola Kavaja (iako se, naravno, wegov postupak otmica aviona, ne moè pravdati). Pri~a o moralnoj ~vrstini Vojislava [e{eqa je va`na jer se u Hagu ne sudi samo optuènima, ve} i srpskoj dràvi koju su oni izbornom voqom predstavqali. Ciq je ne samo osuditi visoke dràvne, vojne i policijske funkcionere Srbije, i na osnovu tih presuda, preduzeti odre|ene mere prema srpskoj dràvi i wenim nacionalnim interesima, ve} i demoralisati weno stanovni{tvo. U Tuìla{tvu bi sigurno prièqkivali da optuèni Srbi, kao u staqinisti~kim procesima, moralno slomqeni, prihvate nametnutu krivicu, {to bi se nesumwivo negativno odrazilo na motivaciju i moral obi~nih qudi. U tom smislu [e{eqava nedvosmislena i hrabra odbrana, u~vrstila je obi~ne Srbe u uverewu da je ono {to oni intimno ose}aju ispravno. Srbija je kao dràva i po me|unarodnom i po moralnom pravu imala prava da se brani od NATO agresije, kao {to je weno legitimno pravo da se pona{a i deluje kao {to to, uostalom, ~ine i druge dràve sveta u skladu sa svojim nacionalnim interesima, pogotovo zbog interesa svojih sunarodnika koji su do po~etka ratnih sukoba ìveli u jednoj me|unarodno priznatoj dràvi. U toku tih sukoba bilo je ratnih zlo~ina na svim, pa i na srpskoj strani. Oni su za osudu i delo su pojedinaca, a ne nekakvog zavereni~kog genocidnog plana dràve Srbije, kao {to to neuspe{no poku{ava da dokaè tuìla{tvo Ha{kog tribunala. Kada Ha{ki tribunal sudi visokim funkcionerima Srbije za period od marta do juna 1999. godine, a odbije da pokrene istragu protiv izvr{ilaca i nalogodavaca iz NATO-a koji su bombama pobili novinare iz RTS-a, to nije samo drasti~no ogre{ewe o Srbe i elementarnu pravdu, ve} direktno devalvirawe i nepo{tovawe me|unarodnog ratnog prava. Me|unarodno ratno pravo je jedna od najvi{ih civilizacijskih tekovina. Jedna od prvih dràva inicijatora, jo{ u prvoj polovini 19. veka, za zabranu upotrebe municije odre|enog kalibra bila je carska Rusija, jer je ideja bila da se hri{}anske, vite{ke norme, preto~e u zakonsku praksu. Ratno pravo se u Prvom i Drugom svetskom ratu uglavnom po{tovalo, i u tim velikim sukobima nisu onako svesno i kukavi~ki ubijeni novinari kao {to je to bilo u prole}e 1999. godine. Iskustvo je pokazalo da ratno pravo moè da se primewuje, kao u vreme oba svetska rata, samo u uslovima kada postoji ravnoteà snaga u svetu, kada su velike zara}ene strane po{tovale i primewivale ratno pravo prema ratnim zarobqenicima motivisane ne samo zakonom, ve} i brigom za svoje vojnike koje je zarobila protivni~ka strana. Kada nema ravnoteè snaga u svetu, praksa je pokazala, da se ratno pravo ne samo ne po{tuje nego se razli~ito i selektivno tuma~i. Kao i da za neke zemqe, kao {to su SAD, koje zahtevaju da budu izuzete od nadle`nosti Me|unarodnog suda za ratne zlo~ine u Rimu, ono ne vaì. Zbog toga sam svojevremeno podrào ideju da Srbija potpi{e Sporazum sa SAD o neizru~ewu ameri~kih dràvqana, smatraju}i da je i to boqe od podr{ke Me|una942
rodnom krivi~nom sudu, a time i Ha{kom tribunalu, i uop{te globalnom sudskom intervencionizmu, koji svojom politi~kom motivisano{}u i selektivno{}u samo devalvira, ponavqam jednu od najvi{ih hri{}anskih i civilizacijskih tekovina me|unarodno ratno pravo. Srbija je zbog ratnih zlo~ina i nametnutih pritisaka povodom toga imala u posledwih petnaest godina toliko problema koji su zadirali u wene najvitalnije nacionalne interese, da iz toga mora izvu}i odre|ene pouke. U na{e oruàne snage moraju se uvesti vojni sve{tenici, mora se zao{triti duhovna i vojni~ka disciplina po ovom pitawu, kako ubudu}e neki pojedinci sa patolo{ko-kriminalnim sklonostima ne bi sebi na du{u, a dràvi na teret, stavqali te{ko breme (kao {to smo, naàlost, imali slu~aj) i time samo posluìli kao povod drugim dràvama da preko pitawa ratnih zlo~ina ostvaruju svoje interese na {tetu srpskih dràvnih i nacionalnih interesa. Slobodan Eri}, glavni i odgovorni urednik Geopolitike Argumentovani prikaz razbijawa Jugoslavije Premda nisam bio u mogu}nosti da pratim kompletno svedo~ewe dr Vojislava [e{eqa pred Sudskim ve}em Ha{kog tribunala, vezano za optu`nicu Slobodana Milo{evi}a pod nazivom udruèni zlo~ina~ki poduhvat, moram re}i da sam bio impresioniran argumentovanim svedo~ewem i hrabrim dràwem dr Vojislava [e{eqa. Kad je re~ o Srbima iz Krajine, koji se ve} punih deset godina nalaze u izbegli{tvu, oni su u velikom broju sa nestrpqewem o~ekivali svedo~ewe dr Vojislava [e{eqa. Nakon wegovog maratonskog svedo~ewa, me|u kraji{kim Srbima, kojima i sam pripadam, vlada op{te uverewe da su [e{eq i Milo{evi} pred Tribunalom, prezentuju}i na argumentovan i istinit na~in doga|aje koji su prethodili razbijawu Jugoslavije i izbijawu gra|anskog rata u Hrvatskoj 1991. godine, potpuno razobli~ili politi~ki montiranu optu`nicu protiv Milo{evi}a i drugih visokih funkcionera Srbije i generala Vojske Jugoslavije pod nazivom udruèni zlo~ina~ki poduhvat. Najupe~atqiviji deo svedo~ewa dr Vojislava [e{eqa, kad je re~ o doga|ajima u Hrvatskoj 1990-1991. godine, kako za mene koji sam dobar poznavalac politi~ko-bezbedonosnih prilika u Hrvatskoj, tako i za Srbe iz Krajine, bio je [e{eqev prikaz politi~kih i bezbedonosnih zbivawa koja su se odvijala za vreme i nakon prvih vi{estrana~kih izbora u Hrvatskoj 1990. godine. Izme|u ostalog, [e{eq je ukazao na ~iwenicu da je u Hrvatskoj na prvim vi{estrana~kim izborima pobedila Hrvatska demokratska zajednica, ~iji je program bio zasnovan na ideologiji NDH-a i Ante Paveli}a. Uz prethodnu nepobitnu ~iwenicu, dr [e{eq je izneo podatak da je HDZ, kao neofa{isti~ka stranka, osnovana polovinom 1989. godine, kada u Hrvatskoj nije bio jo{ donesen zakon o vi{estrana~kom sistemu. S druge strane, SDS je osnovan polovinom februara 1990. godine u Kninu, u samo predve~erje prvih vi{estrana~kih izbora u Hrvatskoj. Dr Vojislav [e{eq je na veoma argumentovan na~in opisao doga|aje u hrvatskoj Krajini nakon konstituisawa nove hrvatske neofa{isti~ke vla943
sti, krajem maja 1990. godine, kada je u koalicione odnose sa HDZ-om u{ao Ra~anov SKH-SDP i na taj na~in izvr{io klasi~nu izdaju srpskog bira~kog tela, budu}i da je preko 90 posto Srba u Hrvatskoj glasalo za Ra~anov SKH. Osnovni razlog zbog kojeg su Srbi u Hrvatskoj glasali za SKH Ivice Ra~ana, bio je program te stranke u kome je stajalo da Srbi u Hrvatskoj i daqe ostaju konstitutivan i dràvotvoran narod, a da Hrvatska kao federalna jedinica, ostaje u sastavu SFRJ. Me|utim, nakon izdaje srpskog bira~kog tela od strana Ra~anovog SKH, Srbi u Krajini su masovno pristupili SDS Jovana Ra{kovi}a. [e{eq je na argumentovan na~in dokazao da Srbi u Krajini nisu traìli Veliku Srbiju, nego su se zalagali za kulturnu autonomiju, da Hrvatska ostane u sastavu Jugoslavije, a da Srbi u Hrvatskoj ostanu konstitutivan narod. O tome su se izjasnili na referendumu u jesen 1990. godine. Kada je hrvatski sabor, 22. 12. 1990. godine, izbacio Srbe iz Ustava Hrvatske, Srbi iz Krajine su u Kninu konstituisali SAO Krajinu, a kada je Hrvatska, po~etkom maja 1991. godine, iza{la iz sastava SFRJ, Srbi iz Krajine su na referendumu odlu~ili da ostanu u Jugoslaviji. Po mi{qewu gospodina [e{eqa, ove ~iwenice bile su kqu~ni razlog zbog ~ega je hrvatsko dràvno rukovodstvo, na ~elu sa Tu|manom, uputilo, u prole}e 1991. godine, svoje nelegalne vojne i policijske snage u mesta sa ve}inskim srpskim stanovni{tvom: Pakrac, Plitvice i Borovo Selo. Ciq je bio da se Srbi pokore, a kad u tome nisu uspeli, onda su pred me|unarodnom zajednicom optuìli kraji{ke Srbe da se bore za Veliku Srbiju. Na ovom konceptu hrvatsko dràvno vojno rukovodstvo je izazvalo gra|anski rat u Hrvatskoj 1991. godine. Vojislav [e{eq je tako|e veoma temeqito objasnio mirovni plan Ujediwenih nacija za podru~je RSK i tzv. Vensov plan, koji su Srbi u Krajini po{tovali, za razliku od Hrvatske. Kao dobar poznavalac politi~ko-bezbedonosne situacije u Hrvatskoj i Krajini iz perioda 1990-1991. godine i kao biv{i premijer Vlade RSK, èlim da naglasim da se sa svim ocenama Vojislava [e{eqa slaèm, i da mu se istovremeno zahvalim za sve ono {to je ~inio i ~ini za nas Srbe bez ogwi{ta i bez sre}e. Borislav Mikeli}, biv{i premijer Vlade RSK Vojislav [e{eq u areni ha{kog cirkusa Pre svega, iako po ko zna koji put, moram napomenuti da Ha{ki tribunal smatram takozvanom, od NATO agresora (~itaj: SAD) Srbima osvetni~ki nametnutom, nikako ozbiqnom institucijom, koja povremeno zaista biva cirkuska arena, u kojoj glavne uloge imaju ha{ki tuìteqi i ve}ina wihovih svedoka. Istovremeno, ogor~ena sam, jer sam duboko svesna da taj cirkus ve} ima tragi~ne svekolike posledice po srpski narod, ma gde se nalazio, posebno u Republici Srpskoj i Srbiji i Crnoj Gori. Moja zabrinutost za budu}nost srpskog naroda i na{ih dràva, vezana za ulogu ha{kog cirkusa, utoliko je ve}a i sve vi{e raste, zbog svih saznawa o paklenim planovima osniva~a ovog tribunala, koji se zaklawaju iza nadmo}nog pojma demokratije.
944
Naravno, Slobodan Milo{evi} je uspeo, na onaj svoj neprikosnoveni na~in, da izoluje i izdigne sebe i svoje saveznike u odbrani istine o stradawu srpskog i drugih naroda na Balkanu protekle decenije, iznad onih koji su ga priveli u {eveningensku stakleno-metalnu cirkusku {atru. Sa specifi~nom zainteresovano{}u i radoznalo{}u primila sam vest da je Milo{evi} pozvao za svedoka odbrane i Vojislava [e{eqa, svog qutog protivnika, ~ak te{kog, najneprijatnijeg i najnemilosrdnijeg od svih neprijateqa, iz vremena kada se nalazio na vlasti. [e{eqa, ~oveka ~iji javni nastupi, po mom mi{qewu, odudaraju od wegovog privatnog, li~nog, porodi~nog vaspitawa. Koliko sam bila u prilici da ga upoznam, ìvim u ube|ewu da je Vojislav [e{eq privatno gotovo stidqiv, vrlo patrijarhalno vaspitan. Zato, wegove ne~uveno grube izjave, koje koristi u svojim javnim nastupima, ili tekstovima, obru{avaju}i se na one koji ho}e, sa razlogom, da ponizi, raskrinka, razbije koliko god bile ~este uvek me ponovo iznenade i ne li~e mi na wega. Ja ne verujem da se on tako obra}a bilo kome u svom privatnom ìvotu, naro~ito ne u porodici. Naprotiv, mislim da je strog i netolerantan prema psovkama i ru`nim re~ima. Naravno, ne pada mi na pamet da ga branim od wega samog. To je tek posledwe {to bi mu od bilo koga pripadalo. U ha{kom staklencu pojavio se Vojislav [e{eq o~igledno nabijen eruptivnom energijom i do kraja svedo~ewa nadmeno je ukazivao ha{kim cirkusantima da on i Milo{evi} stoje iznad i izvan wih. Sudije, tuìoci i svi oni silni wima klawaju}i bili su zaprepa{}eni sopstvenim naglim sunovratom u nemilosrdnu realnost. Bilo mi je drago {to je Slobodan Milo{evi} izveo Vojislava [e{eqa iz samnovawa i apsolutne izolacije, u koju su ga bacili vlasnici ha{kog bezakowa. Pre nekog vremena srela sam [e{eqevu suprugu i majku wegove dece, Jadranku, na skupu posve}enom istini o stradawu srpskog naroda, koji se odràvao u Sava centru, u organizaciji Srpske radikalne stranke. (Povod je bila agresivna kampawa ozlogla{enih tzv. nevladinih organizacija u Srbiji oko iznenada objavqenog video zapisa o zlo~inu neke paravojne jedinice [korpioni, kojom je trebalo da pred Hagom definitivno overe navodno zlo~ina~ko i genocidno dejstvo Srba u Bosni i Hercegovini.) Tada mi je Jadranka rekla da su deca vrlo uznemirena zato {to ve} predugo ne mogu da vide svoga oca. I sama je bila nesre}na i tu`na zbog toga. Kada sam ih ugledala u o~iglednom savezni~kom i saradni~kom odnosu, prva mi je misao bila: kakva li bi sudbina Srbije bila da su se [e{eq i Milo{evi} po~etkom devedesetih udruìli u svojim sli~nostima i razli~itostima, kao {to su to u~inili onako demonstrativno javno pred ~itavim svetom, i to sve u direktnom TV prenosu nikoga drugog, nego te nesre}ne medijsko-politi~ke tvorevine, ozna~ene kao jednog od najve}ih neprijateqa srpskog naroda i srpske dràve B92! Sa zadovoqstvom sam slu{ala Vojislava kako izlaè svoju biografiju, iako sam je znala. Ali je bilo dobro da i svet i sudije, pred onim pajacem, {arenih ~arapa, {to se zove Karlin zamenik, izloì detaqe svojih intelektualnih i politi~kih dostignu}a i programskih namera. Malo je qudi
945
koji se mogu pohvaliti takvom biografijom. Ali, Vojislav je znao i za{to i kome je direktno i op{irno govorio. Uvre|en do besa od wihovog nipoda{tavawa, ve} u samim naslovima nekih od svojih brojnih kwiga, svoju genijalnost oblikuje u najprimitivnije psovke i uvrede namewene Ha{kom tuìla{tvu, koje u su{tini ogoquju su{tinu krastavog brloga u koji osniva~i ha{ke tvorevine poku{avaju da strpaju sve Srbe sa Balkana, koji su patriotizmom, hrabro{}u, drsko{}u i ponosom branili ~ast svoga naroda od wih. Zato je, po mome, osnivawe tzv. Ha{kog tribunala osvetni~ki akt me|unarodnih sileyija prema pobedni~koj filozofiji Srba. Pratila sam govore istinitog svedo~ewa Vojislava [e{eqa, katkad naizgled samoponi{tavaju}eg, u ha{koj sudnici, koliko god sam bila u mogu}nosti. Wegov doprinos spoznaji o montiranom svedo~ewu dva beogradska novinara primila sam sa dubokom zahvalno{}u. Jer je to samo on i mogao da uradi, da bi se skinula qaga sa ~asti nesre}nog beogradskog novinara, ratnog izve{ta~a pred doma}om publikom. Wima, naravno, to nije {kodilo, jer su ve} dovoqno naplatili svoje naknadne laì i dobili medijsku za{titu na beogradskoj medijsko-politi~koj sceni. Oni i wihovi za{titnici su poku{ali da u svoju korist okrenu [e{eqevu domi{qatost, kada su bile u pitawu neke wegove izmi{qotine, kojima se sluìo protiv Milo{evi}a u predizbornim kampawama. Iako su neuporedive wihove naknadno sro~ene laì, kojima su dodali dokumentarne elemente optu`nice, kojom se blati ~itav narod preko wegovih najè{}ih i najhrabrijih boraca i to tamo gde se gradi najteè gubili{te za budu}nost Srba i Srbije. [e{eq je lagano, strpqivo, korak po korak dokazao da su obojica la`qivci, koji su zakasnili da budu autori teksta ha{ke optu`nice protiv Milo{evi}a, dok je jo{ pisana u Beogradu, pa su se potrudili da naknadno daju svoj poseban doprinos, da bi pripali krugu demokratskih i nezavisnih novinara beogradskih. @ao mi je {to Vojislav o~igledno nije raspolagao jo{ nekim detaqima iz biografija ovih novinara, koji bi dali definitivnu eti~ku sliku ovih svedoka, koji su se prikqu~ili kampawi do sada nepoznatoj u svetskoj istoriji protiv jednog naroda. Naàlost, svog naroda. Zate~ena u jednom drugom poslu, kome sam se studiozno posvetila, ne odolev{i pozivu prijateqa iz Srpske radikalne stranke, odabrala sam za ovu priliku samo ove napomene. Smatram da je svedo~ewe optuènog dr Vojislava [e{eqa u odbrani Slobodana Milo{evi}a, u situaciji i ambijentu ustanove u kojoj su se ova dva sna`na lika na{li, kao i gest glavnog optuènog da [e{eqa uvrsti u red svojih probranih svedoka, apsolutno izuzetna tema za razmi{qawe i prosu|ivawe o vremenu u kome ìvimo, na ~ije tokove imamo sve mawe uticaja, koji nas vode u sunovrat i u politi~ku, sociolo{ku, psiholo{ku, ekonomsku kataklizmu. Oni koji su izabrani, obu~eni i pla}eni da se bore protiv tzv. reìma Slobodana Milo{evi}a i protiv Srpske radikalne stranke, sve u ime pobede novog demokratskog dru{tva, odmah su pokazali svoje grdno lice i prqave namere: u Srbiji vladaju pqa~kama, ubistvima, sabqama, laìma,
946
otima~inom, poniàvawem starih, bolesnih i nemo}nih... Bogate se, uzajamno se optuùju}i. U to ime, oni su, dakle, prodali Milo{evi}a, prognali [e{eqa, poveli u Hag desetine generala srpske vojske i sada krckaju dividende od ulizi~kih obe}awa da }e, u ovom ili onom sve~anom roku, pribaviti Ratka ili Radovana i priloìti ih onom grdilu od bi}a Karli del Ponte! Simbolu prqav{tine i zla u ~itava dva veka Zato se radujem svakoj re~i istine o sudbini srpskog naroda i naroda na Balkanu uop{te, makar to bilo i u, najprqavijoj na svetu, areni pod cirkuskom {atrom Ha{kog tribunala. Zato i sa zadovoqstvom dajem ovaj svoj prilog toj istini. Vojislav [e{eq dao je svoj specifi~ni, istorijski doprinos saznavawu istine i razobli~avawu su{tine la`qivih tuìlaca i wihovih svedoka. A sve bih da se tiho nadam da su oni {to se zovu sudije pone{to razumeli i zapamtili u korist dostojanstva budu}nosti srpskog naroda... Me|utim, najnovije vesti iz Haga me otre`wuju grubo: sudije su zauzvrat Vojislavu pro{irile optu`nicu... Qiqana Bulatovi}, publicista Posle Haga, ni{ta novo Pojavqivawe doktora Vojislava [e{eqa kao svedoka odbrane u procesu protiv Slobodana Milo{evi}a u Hagu izazvalo je veliko interesovawe javnosti, {to je i razumqivo s obzirom da se radi o predsedniku najja~e parlamentarne stranke u Srbiji, ~oveku koji je sam oti{ao u Hag sa najavom da }e pobediti wegovu ma{ineriju, zato~eniku koji je vi{e od dve godine potpuno izolovan od spoqweg sveta i intelektualcu sa atipi~nim na~inom govora i politi~kog delovawa. Svedo~ewe je uzburkalo doma}u javnost a posebno su se uznemirili po{tovaoci, idolopoklonici i saradnici Ha{kog tribunala koji nisu nau~ili da se u zatvorenom krugu antisrbizma sa centrom u Hagu pojavquju druga~ija mi{qewa, stavovi i ~iwenice od onih u optu`nicama. Zbog toga, bez obzira na obrazlo`we odluke, prekid [e{eqevog svedo~ewa nije nikog, ko je pa`qivo pratio wegov tok, iznenadio. Sve vreme je lebdelo pitawe kada }e se to desiti. Verovatno je birokratizovanim mo}nim pseudorevolucionim centrima trebalo mnogo vremena da procene i zakqu~e da ono uru{ava sliku dehumanizovanog srpskog naroda stvaranu dugo, izme|u ostalog i u ha{kim sudnicama. Sigurno je da svedo~ewe Vojislava [e{eqa ne}e odbraniti Slobodana Milo{evi}a niti druge ha{ke zato~enike, me|u kojima je i on, od osude. Kako stvari stoje, izgleda da je krivica unapred odre|ena, a presude napisane, samo {to do kraja treba odigrati sve predstave u Hagu pre wihovog saop{tavawa. Me|utim, ono je kao istinito zna~ajno za budu}nost kao primer otpora scenariju bestijalizacije ~itavog naroda i wegovog pretvarawa u podani~ku masu bez identiteta. Vi{ednevni [e{eqev verbalni duel sa zamenikom glavnog tuìoca i sudijama treba analizirati sa vi{e aspekata. Za profesionalne vojnike i one koji su to nekada bili svakako je najzna~ajniji deo svedo~ewa o uzrocima oruànih sukoba na prostoru biv{e Jugoslavije, mestu, ulozi i pona{a947
wu vojske, kao jedino legitimne oruàne sile u tom trenutku, i karakteru sukoba. Naime, posle zavr{etka procesa pred Tribunalom, legitimnom me|unarodnom sudu, po tu`bama Hrvatske, presude u Tribunalu treba budu polazi{te i osnova za postupke pred ovim drugim sudom, a scenario za takav sled ponovne upotrebe vojne sile zape~a}ena sudbina. Hrvatska je u svojoj tu`bi zatraìla ratnu od{tetu za ono {to je u~iweno u toku teroristi~ke pobune i nasilne secesije u prvom periodu i gra|anskog rata, etni~kog ~i{}ewa i proterivawa srpskog stanovni{tva sa vekovnih ogwi{ta u dugom periodu. Bez obzira na sadràj tu`be i dokazni materijal nekoliko ~iwenica ukazuju na celu apsurdnost o ~emu oni koji bi trebalo da brane dràvni i nacionalni interes }ute. U prvom periodu, kao dràve nisu postojale ni Hrvatska niti Savezna Republika Jugoslavija da bi mogle da u|u u me|usobni oruàni konflikt, u kome bi SRJ bila agresor, a nije postojala ni srpska ili crnogorska ili srpskocrnogorska vojska koja bi kao takva bila izvr{ilac agresije i po~inilac ratne {tete. Tada je legitimna armija, jo{ uvek postoje}e dràve SFRJ, u{la, na osnovu ustavnih i zakonskih ovla{}ewa i odluka dràvnog rukovodstva, u sukob sa hrvatskim paravojnim teroristi~kim formacijama ~iji je ciq bio razbijawe dràve i nasilno otcepqewe. Zbog toga je pri~a o agresiji armije na sopstveni deo teritorije sme{na. U drugom periodu, Hrvatska je, kao me|unarodno priznata dràva, vodila rat protiv svojih gra|ana srpske nacionalnosti a epilog je wihovo proterivawe i izbegli{tvo {irom sveta. [to se ti~e tu`be Bosne i Hercegovine ona je jo{ besmislenija jer se radi o gra|anskom ratu izme|u tri naroda koga su ve{to podstrekivale velike sile uz periodi~no aktivno u~e{}e u wemu, uglavnom na strani protivnika srpskog naroda. Iako je mnogo vremena utro{io na obja{wavawe istorijskih aspekata oruànih sukoba, Vojislav [e{eq je sa neverovatnom precizno{}u dao tuma~ewe oruànih sukoba u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini i besmislenosti ove optu`nice. Za pripadnike vojske, taj deo svedo~ewa je izuzetno zna~ajan jer predstavqa istinu o mestu i ulozi organizacije kojoj su pripadali, koja je zbog podani{tva vlasti, agresivne antisrpske kampawe i kukavi~ke }utwe tada{weg vojnog rukovodstva, bila sasvim potisnuta. Me|utim, sa vojne ta~ke gledi{ta, najupe~atiqviji i najzna~ajniji deo svedo~ewa Vojislava [e{eqa je bio onaj o protivteroristi~koj borbi na{ih snaga bezbednosti na Kosovu i Metohiji, savezni{tvu {iptarske teroristi~ke organizacije sa najzna~ajnijim dràvama zapadnog vojno-politi~kog saveza i agresiji NATO na SRJ. Obja{wavaju}i precizno vertikalu odnosa najvi{ih dràvnih organa i vojske, u~inio je sme{nom tezu o zlo~ina~kom udruìvawu, istovremeno negiraju}i ove laì o pona{awu vojske suprotno pravilima ratovawa. Nekim ~udom, a verovatno i zbog slabe procene Tuìla{tva, wegovo svedo~ewe, preklopqeno sa iskazom generala Deli}a, ratnog komandanta iz Pri{tinskog korpusa, zasenilo je sve laì dugo pripremane i konstruisane u mo}nim propagandnim laboratorijama Zapada. Naàlost, ono je jo{ jednom ukazalo na projektovane ciqeve u vezi sa ju`nom srpskom pokrajinom koju jo{ nisu realizovali, ali se na tome in948
tenzivno radi. Ukoliko podstakne srpski narod na aktivirawe odbrambenih mehanizama i suprotstavqawe otimawu nacionalnih teritorija, svedo~ewe }e biti dovoqan doprinos vi{egodi{weg su`wa iz ha{kog kazamata, suo~enog i sa sopstvenom odbranom, vi{e radi istorije i istine nego wega samog. Prilikom analize svedo~ewa Vojislava [e{eqa zna~ajno je ista}i ~iwenicu da }e ono biti podsticaj za svedoke koji }e se pojaviti pred Tribunalom u narednom periodu. Po{to }e me|u wima biti veliki broj oficira, neposrednih u~esnika doga|aja, veoma je bitno da ga dobro prou~e, ako to ve} nisu u~inili, vi{e radi spoznaje do sada primewivane metodologije diskreditacije qudi nego radi samog iskaza. Oficiri znaju da je istina mo}no oru`je i moraju se potruditi da je iznesu uprkos preprekama. Ako se nisu pla{ili teroristi~ke falange i mo}ne natovske ma{inerije onda ne smeju da ih zastra{e hajka~i i lovci na qudske glave, ratnici antisrpske pseudoevolucione kampawe, li~ne pretwe i izgled ha{kih sudnica i qudi u wima. Dakle, posle svedo~ewa Vojislava [e{eqa, u Hagu ne}e biti ni{ta isto kao pre, barem {to se ti~e vojske i ha{kih zato~enika iz wenih redova. Milen Simi}, general u penziji Srpski heroj pred ha{kom inkvizicijom Da je Ha{ki tribunal jedan nelegitimni i ~isto politi~ki sud pokazuje ~itav tok su|ewa Sobodanu Milo{evi}u koji je bukvalno razbucao optu`nicu podignutu protiv wega od strane tog pseudosuda. Svedo~ewe doktora Vojislava [e{eqa (kojem se sudi zapravo zbog takozvanog verbalnog delikta, odnosno, delikta mi{qewa) pak ne samo {to je do kraja razgolitilo la`nost i neutemeqenost te optu`nice, nego je jasno pokazalo i to da su ha{ka su|ewa najobi~naija sudska farsa. Svojim dràwem, briqantnim, intelektualnim i odva`nim, [e{eq je pokazao da ne priznaje taj sramni sud koji ima ambicije da bude nekakav novi Nirnberg, a zapravo je bedna i groteskna repriza Nirnber{kog procesa, koju izda{no finansiraju SAD, EU, SORO[ i sli~ni. [e{eq je svojom odbranom Milo{evi}a ostvario nekoliko zna~ajnih ciqeva: 1. Izloìo je ubedqivu i argumentovanu genezu rata na prostoru biv{e Jugoslavije, kao i prave uzroke wenog raspada, osvetlio je u tim procesima ulogu SAD i Evropske zajednice koje su se, kako se sjajno izrazio francuski teoreti~ar @erar Bodson, prilikom razbijawa Jugoslavije pona{ale kao Titov testamentarni izvr{ilac. 2. Dokazao je da je takozvana Velika Srbija istorijski utemeqen projekat koji nipo{to nije istovetan sa projektima Velike Hrvatske, Velike Ma|arske, Velike Albanije ili Velike Bugarske, koji pretpostavqaju osvajawe i otimawe tu|ih teritorija Velika Srbija je ideal nacionalnog oslobo|ewa i ujediwewa svih srpskih zemaqa od Karlovca do \ev|elije, ideal za koji se Srbi bore, ginu i podnose neizmerna stradawa od 1804. godine pa sve do danas. Zato mislim da to nije najsre}niji termin daleko bi bio prikladniji Sjediwene srpske zemqe/dràve sintagma koja sugeri949
{e pravo srpskog naroda da ìvi u jednoj dràvi koja obuhvata sve istorijski i etni~ki osvedo~ene srpske prostore, u dràvnoj tvorevini koja bi jedino bila u stawu da kona~no re{i srpsko nacionalno pitawe i ostvari mir na Balkanu. 3. [e{eq je vratio samopouzdawe srpskom narodu, okupiranom, opqa~kanom, oja|enom i poniènom, izdatom od strane sopstvene pseudoelite koja lakejski izvr{ava naloge Va{ingtona, Brisela i Haga, ulio mu je svest o tome da Velika Srbija nije nikakva magijska sintagma, istorijski bauk kojim ga svi srpski neprijateqi od Vatikana i Kominterne, preko Velike Britanije i masonerije, pa sve do SAD, NATO i EU neprestano zastra{uju kao te`wom ka velikosrpskom hegemonizmu svaki put kad poèli da ostvari svoj nacionalni program. [e{eq je razbio tu mantru ~iji je ciq da nam usadi kolektivno ose}awe krivice, izazove samooptuìvawe, samodemonizaciju i na kraju, samouni{tewe u bratoubila~kom ratu, bezna|u, o~aju i moralnom slomu. Svojim tuma~ewem na{e novije krivice, izazove samooptuìvawe, samodemonizaciju i, istorije [e{eq je razbio i otrcanu ideolo{ku frazu o Srbima levi~arima i dokazao da su u svojoj najdubqoj osnovi Srbi istinski desni~ari; da rat na prostoru biv{e Jugoslavije nije bio etni~ki rat, nego sukob zasnovan na dubokim religiozno-kulturno-istorijskim podelama ~iji su uzrok politika velikih sila, kao i geopoliti~ka kataklizma izazvana poreme}ajem odnosa snaga u svetu, te gubitkom spasonosne ravnoteè oli~ene u bipolarnosti. 4. Svojom tvrdwom da je projekat Velike Srbije tvorevina Srpske radikalne stranke, a ne dràve, [e{eq je izbio glavni argument iz ruku Yefrija Najsa i doveo ga u nepriliku pred sudijama Tribunala. [e{eqev hrabri nastup predstavqa onaj sjajan spoj tradicionalnog srpskog hajduka i obrazovanog srpskog intelektualca, vrlinu koju ne poseduju mnogi na{i slugerawski intelektualci ~ija }e imena biti ìgosana u istoriji srama i be{~a{}a. I tu nema mesta ni za kakva malogra|anska prenemagawa i zgraàvawa povodom [e{eqevih psovki i uvreda (na{ kulturni prostor je ionako preplavqen svakojakim prostaklukom): za razliku od nekih drugih, koji se svojim mu~iteqima obra}aju poniznom frazom ~asni sude, [e{eq svojim neprijateqima jasno i otvoreno stavqa do znawa da predstavqaju skup belosvetskog olo{a, pla}enog da sudi srpskoj istoriji i srpskoj nacionalnoj ideji. Jer Ha{ki tribunal i jeste tipi~na tvorevina globalizma i mondijalizma sa zadatkom da ka`wava neposlu{ne i nepokorne narode koji odbijaju da se uklope u novi svetski poredak, i zato }e biti zabeleèn kao jedan od najne~asnijih sudova u istoriji. Zoran Buqugi}, profesor i prevodilac Odbrana od nasiqa Sumirawe rezultata doga|aja u HH veku mogu polako otpo~eti. Postavqa se pitawe da li je potrebna neka ve}a vremenska distanca da bi se izvukli pravi i pravilni istorijski zakqu~ci, od ovih nekoliko godina novog veka. U ranijim periodima i sli~nim istorijskim poku{ajima na kraju minulih vekova, za ~istu istorijsku vizuru bile su potrebne decenije, a ponekad i naredni vekovi. Me|utim imaju}i u vidu ubrzawe istorijskih tokova
950
u dana{wem periodu, o~igledno je da kada bi se iskqu~ila mogu}nost propagandne manipulacije ~iwenicama, sumirawe rezultata odre|enih doga|aja bi moglo otpo~eti odmah nakon wihovog okon~awa. Dvadeseti vek u Evropi su obeleìla po dva svetska i balkanska rata. Svakako, sva ova ~etiri qudska stradwa i istorijska ~istili{ta, nisu mogla (posebno imaju}i u vidu prostor na kome su se de{avali) mimoi}i srpski narod. Ogromna stradawa srpskog naroda u jednom balkanskom i dva svetska rata su stvorila privid da su Srbi slavodobitnici i pobednici. Naravno, bilo je i druga~ijih mi{qewa koja su upozoravala da sve {to su Srbi dobili ogromnim `rtvama, je dràvno i pravno sklepano na taj na~in da se preko no}i moè razoriti i od Srba napraviti najve}i gubitnici HH veka na prostoru Evrope. Naàlost, to se i dogodilo krajem HH i po~etkom XXI veka. Srbi su proterani sa mnogih prostora biv{e Jugoslavije, po kojima su ostavili vekovna ogwi{ta, grobove i posrbili mnoge jame po Balkanu. Po ko zna koji put suprotstaviv{i se nasiqu nad pravdom, me|unarodnim pravom i zdravim razumom, Srbi su stradali. Ali, ~ini se kao nikad ranije. Sada sa posledicama koje se istorijski mogu sanirati. Jedna od pojava u repertoaru svetskih kroja~a istine, koje }e na wihovim makazama ostati kao najve}a mrqa je nesre}ni i nesre}no oformqeni Ha{ki tribunal. Wegov zadatak je nesumwivo da prekrajawem istorijskih istina, izvrtawem ~iwenica iz posledweg balkanskog rata, Srbe proglasili najve}im krivcima za sve nesre}e koje su zadesile narode biv{e Jugoslavije i destabilizovale Balkan i Evropu. Ko }e stati iza genocidnog naroda koji zarad jedne ideje izvedene u krivi~no-pravnu nakazu zvanu zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat i definisane kao projekat Velike Srbije pali i ubija sve {to nije srpsko!? Ko su predstavnici takvog naroda koji }e imati kuraì da posle ovakve istine iza|u pred svetsku javnost i kaù: Gospodo, ovo je la`? Nasuprot ovakvim pojavama stoji prototip Srbina XXI veka, upla{ene i u samooptuìvawu izgubqene poluhumane individue pripremqene da na sebe i svoj narod prihvati sve {to se od wega bude traìlo. U stawu bez dràve, granica, bez zakona, pravde i morala, bez hrabrosti da se uzdigne, tumara srpski narod obe{~a{}en i obezglavqen. I upravo u takvom istorijskom trenutku vi{ednevno svedo~ewe velikog Srbina i autenti~nog zagovornika ideje Velike Srbije, Vojislava [e{eqa predstavqa ohrabrewe Srbima i otvarawe o~iju onima koji ho}e da ih otvore. Stotine hiqada podataka i istorijskih ~iwenica koje je Vojislav [e{eq izneo pred svetskom javno{}u bez obzira na to kako }e one biti vrednovane pred Ha{kim tribunalom, predstavqaju svakako veliki doprinos istorijskoj istini o ulozi srpskog naroda u doga|ajima nastalim razbijawem biv{e Jugoslavije. Pored ovoga, Vojislav [e{eq je svojim stavom prema Ha{kom tribunalu izazvao, da na videlo iza|u svi deformiteti i procesnog i materijalnog prava koje se pred Ha{kim tribunalom primewuje. U istoriji sudovawa }e ostati zabeleèna nezamisliva kr{ewa procesnih prava kako optuènih tako i svedoka koji nisu govorili u korist optu`be.
951
Wegovo svedo~ewe je ogolilo nameru Ha{kog tribunala da su svi Srbi koji se pojave u Hagu unapred osu|eni samim tim {to su Srbi i {to su na tom mestu. I pored poku{aja Tuìla{tva i Tribunala (~itaj kadija i kadija), da se banalizovawem i vulgarizovawem pojedinih revoltnih trenutaka [e{eqa kao optuènog, izazvanih grubim kr{ewem wegovih procesnih i penalnih prava, on kao svedok diskredituje a ono o ~emu on govori obezvredi nisu u tome uspeli. U tom smislu, ~itavo svedo~ewe Vojislava [e{eqa pred Ha{kim tribunalom osta}e u istoriji zabeleèno kao primer odbrane od nasiqa nad pravom i za{tite istorijskih ~iwenica ~ija je istinitost na~eta politi~kim potrebama istorijskog trenutka i, naàlost, svedo~ewima pojedinih sumwivih predstavnika srpskog naroda. Goran Petronijevi}, advokat Priredila: Olivera Miletovi} Demonstracija intelektualne nadmo}i Iskreno, hrabro i sna`no svedo~ewe, koje je povremeno prelazilo u argumentovano imenovawe i optuìvawe pravih krivaca za razbijawe Jugoslavije. Istovremeno, bio je to i javni ~as istorije, me|unarodnog i ustavnog prava, koji ni sudije ni Tuìla{tvo nije ostavio ravnodu{nim. Jednom re~ju, svedo~ewe dr Vojislava [e{eqa u}i }e u antologiju sudskih procesa i primera pravog patriotskog odnosa porema svojoj zemqi i svom narodu. Moma Rai~evi}, advokat [to se ti~e svedo~ewa profesora dr Vojislava [e{eqa, u predmetu odbrane predsednika Milo{evi}a, smatram da je ono u celini izneto kao jedno faktografsko stawe i politi~ke i de fakto stvarnosti, u periodu od izbijawa krize, raspada zemqe, pa sve do agresije na na{u zemqu. Nekoliko je aspekata zna~ajno za to svedo~ewe. Prvi se ogleda u tome {to je prof. dr Vojislav [e{eq, kao opozicioni lider tada, a kasnije i kao potpredsednik Vlade, imao saznawa, imao odre|ene ~iwenice, u~estvovao u odre|enoj politici vezano za krizu u biv{oj Jugoslaviji, i on potpuno autenti~no svedo~i o tome. To dokazuje dve stvari. Prvo, da je politi~ka scena bila potpuno autonomna, da su odre|eni politi~ki lideri donosili svoje samostalne odluke u pogledu odre|enih stvari, zauzimali svoj stav, a, sa druge strane, politi~ki je principijelno sve vreme kritikovao nasilno i protivustavno rastakawe biv{e Jugoslavije. U pogledu onog dela u kome je svedo~io u vezi sa Kosovom i Metohijom, kao potpredsednik Vlade, u potpunosti je stao iza svih onih ispravnih odluka Vlade Republike Srbije kada je bila u pitawu kriza na Kosovu i Metohiji i posebno naglasio da je Vlada Republike Srbije bezbroj puta poku{avala da postigne mirno re{ewe te politi~ke krize na Kosovu i Metohiji i da je kroz to pokazao da je politika Republike Srbije prema Kosovu i Metohiji bila jedinstvena, da nije bilo nikakvog zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata, nego da je to naprotiv bila politika mira i razre{ewa svih spornih pitawa Kosova i Metohije mirnim sredstvima. Dragoqub Toma{evi}, advokat
952
Prate}i svedo~ewe dr Vojislava [e{eqa, kao svedoka odbrane u procesu protiv predsednika Slobodana Milo{evi}a, utisak koji je sve vreme bio prisutan u meni jeste da je on svedo~io sve vreme objektivno, nepristrasno i iskreno. Pitawa koje mu je predsednik Milo{evi} postavqao i podaci koje je on u svojim odgovorima iznosio dali su sliku o jednom izuzetno te{kom i kompleksnom, u istorijskom kontekstu posmatraju}i, periodu u kome se srpski narod na{ao na sprostoru biv{e Jugoslavije, u trenutku kada je ta Jugoslavija nasilno razbijena od stranih sila i elemenata koji su bili prisutni i u na{oj zemqi. Oni su odgovorni za izbijawe te{kog gra|anskog rata koji je buktao na tim prostorima. Posle prvog dana svedo~ewa dr [e{eqa jednoj svojoj prijateqici sam poslala poruku: Danas su Srbi ponovo ponosan narod. Sneàna Aleksi}, potpredsednik Skup{tine Udruèwa Sloboda Sapunica zvana Ha{ki tribunal Su|ewe dr Vojislavu [e{equ za delikt mi{qewa verovatno je najsramnija epizoda sapunice zvane Ha{ki tribunal. Odlagawe po~etka su|ewa, naknadno pro{irivawe optu`nice i stalne zabrane komunicirawa sa najbliìma vrsta su najteè psiholo{ke torture, stvarawe ose}awa neizvesnosti i bezna|a sa istim efektom kao mu~ewe putem spre~avawa sna. Ipak, [e{eqev san o dostojanstvenoj Srbiji nisu uspeli da razveju. Tako|e, wegov duh nisu uspeli da slome. Borba dr Vojislava [e{eqa za istinu o Srbiji, povodom svedo~ewa na su|ewu biv{em predsedniku SRJ Slobodanu Milo{evi}u, zasluùje najve}u ocenu iz patriotizma. Moèmo imati rezerve prema wegovom stilu, ne slagati se sa wegovim ideolo{kim pogledima, ali, svojim nastupom, dr [e{eq je antipod snagama na javnoj sceni, oli~enim pre svega u nevladinom sektoru i najve}em delu na{e politi~ke elite, koji svojim delovawem nanose neprocewivu {tetu srpskim nacionalnim interesima i razaraju najdubqe temeqe na{eg etosa. Prof. dr Sa{a B. Bovan, vanredni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Krvavi ratni talas Svako osvaja~ko mewawe lica Evrope, donosilo je tragediju na Balkan, metodom podela, ne bez razloga u srpskoj varijanti zavadi pa vladaj. Kada se svet smirivao, a front udaqavao sa Balkana, stabilizacija se postizala udruìvawem. I nije ~udo, da je ba{ u Britaniji, bar dva veka urowenoj u balkanske ratne intrige, kroz usta Gledstona artikulisana re~enica Balkan balkanskim narodima. Jugoslavija, jedina realizovana balkanska integracija, ~uvala je stabilnost regiona i slobodu naroda koji su je ~inili, dok je postojala. Krvavi ratni talas je posledwih godina ponovo protutwao Balkanom i oti{ao na Istok. Na dana{wem globalnom popri{tu jo{ nije definisan pobednik, sva je prilika da i ne}e biti definisan na na~in kao u dva svetska rata, pa zato velike sile nemaju jasnu formulu za stabilizaciju Balkana. Imamo priliku i obavezu da zvawem, duhovno{}u i odlu~no{}u izgradimo uspe{nu formulu i tako pomognemo sebi, Evropi i svetu. Mati~ni korpus srpskog naroda ìveo je u jednoj dràvi Jugoslaviji, a danas je, kao posledica rata, podeqen. Pakleni plan prikazivawa `rtve
953
kao krivca, kojim je na {tetu svih, razbijena Jugoslavija, uz podsticawe nacionalnih i verskih podela, ekstremizma, separatizma i terorizma, plan koji je kao obrazac pona{awa primewen i drugde, naneo veliku {tetu mnogim narodima, ali i samoj Americi, ~ija ga je prethodna administracija razvila, uvode}i i sada{wu u bezizgledne i beskorisne ratne avanture, zapo~eo je naredbom konferencije u Hagu, 1991. godine, jugoslovenskim republikama da zatraè me|unarodno priznawe, a trebalo je da se zavr{i osudom Milo{evi}a i ~itavog dràvnog i vojnog vrha Srbije i srpskog naroda, opet u Hagu, pred Tribunalom potpuno zavisnim od organizacija i fondacija najangaòvanijih na razbijawu Jugoslavije i satanizaciji srpskog naroda. Takva osuda trebalo bi da utemeqi vi{edecenijsku podelu srpskog naroda (poput nema~kog i korejskog), a time i dugotrajnu nestabilnost na Balkanu koja danas nikome nije potrebna. Nama Srbima potrebna je, ne velika, ve} jedna Srbija, na koju imamo pravo, jer smo kao narod koji je ìveo u jednoj dràvi, nasilno podeqeni. Istovremeno, treba nam grupisawe tesno istorijski i geografski povezanih balkanskih naroda. Formula koja je jedina garantuje trajnu stabilnost regiona. Za sve ovo, kao i za garantovawe mawinskih prava Srba u drugim dràvama regiona, kqu~ je u Beogradu. Srbija mora imati vladu kompetentnu i sposobnu za vo|ewe politike, uz razumevawe sveta i istorije. Sa takvom vladom i politikom, jedino se moè o~ekivati napredak, u re{avawu pitawa Kosova i Metohije, kao i odnosa sa Crnom Gorom. Ha{ka dimenzija zavere protiv Srba je ve} u za sebe nepodno{qivom poloàju, izme|u obaveze da presudi protiv istine i pobedonosne borbe za istinu Slobodana Milo{evi}a udruènog sa najistaknutijim srpskim (i mnogim svetskim) politi~arima, intelektualcima i generalima. Od posebne je va`nosti insistirawe i obja{wewe dr Vojislava [e{eqa da je ideja o stvarawu tzv. Velike Srbije u osnovi Programa Srpske radikalne stranke, a ne zamisao Slobodana Milo{evi}a i dràvno-politi~kog vrha Srbije. Time je i pala osnova ove apsurdne optu`nice koja se upravo i temeqila na konstrukciji da je Slobodan Milo{evi} sa grupom najbliìh saradnika nameravao da stvori tzv. Veliku Srbiju, odnosno okupi sve Srbe u jedinstvenoj srpskoj dràvi. Bez dlake na jeziku, kako na{ narod kaè, sa puno dokaza, dr Vojislav [e{eq je izneo i neke mawe poznate detaqe a u vezi sa doga|ajima koji su obeleìli istoriju na{eg naroda posledwe decenije 20. veka. Tim iskazom baca se novo i druga~ije, objektivnije svetlo na tada{we doga|aje koji su, naàlost, do sada jednostrano predstavqani na{oj, ali {to je jo{ va`nije, i svetskoj javnosti. Dr Aleksandar Rastovi}, nau~ni saradnik istorijskog instituta SANU ôvek brze misli U relativizaciji istine i pravde, shodno privremenosti svog postojawa, najdaqe mogu da odlutaju me|unarodne ad hok institucije i organizacije, pa je takav slu~aj i sa Ha{kim tribunalom.
954
Upoznao sam do sada mnogo qudi, ali jo{ nisam upoznao ~oveka brèg mi{qewa od dr Vojislava [e{eqa. A ve} ~etvrt veka tragam i ~eprkam po tajnama qudskih mi{qewa i psiha. U~inio bi on i mnogo sofisticiranijeg ~oveka od Najsa, tj. lepog sme{nim, pa mu za ovakvog i nije ni bilo mnogo te{ko. Volim Ameriku, iskreno i pomalo prezirem Evropu. To znaju svi koji mene znaju. Amerika u mome srcu je ona akademska i liberalna, Amerika znawa, istraìvawa i obrazovawa. Amerika koja moè i treba da predvodi na{u civilizaciju. Takva Amerika bi odmah zatvorila Ha{ki tribunal, i prepustila doma}im sudovima da sami presu|uju, pred ~itavom svetskom javno{}u. Ako ni zbog ~ega onda zbog svih problema sa jezikom komunikacije. Ako ni zbog ~ega ono zbog tro{kova. Jer sve bi se to moglo mnogo lep{e i mnogo mawe sme{no u~initi. Mogla se ta milijarda dolara utro{iti na napredak u istraìvawu raka, na primer. Verujem da tek dolazi dan te Amerike. Prof. dr Mom~ilo Babi}, redovni profesor Univerziteta u Beogradu Tribunal na sudu istorije Svedo~ewe prof. dr Vojislava [e{eqa na su|ewu predsedniku Slobodanu Milo{evi}u je rasvetlilo mnoge dileme i nepoznanice koje su se pojavile tokom su|ewa. Pomenute dileme i nepoznanice su proiza{le ne{to iz razloga sloènosti doga|aja, a ~esto i iz kontroverzne i na neta~nim ~iwenicama zasnovane optu`nice. Precizne, jasne i detaqne izjave, koje je profesor [e{eq davao na su|ewu, svakom korektnom sudu mogle su da budu od velike koristi u sagledavawu i utvr|ivawu istine u pojedinim ta~kama optu`nice. Kako }e to Tribunal ceniti, koliko }e ovo svedo~ewe koje je odbacilo i razotkrilo neke ta~ke optu`nice i montirane dokaze, uzeti u obzir, i u kojoj meri, ostaje da se vidi. Uostalom, na Tribunalu je da sudi sada, a na nauci i istoriji je da svoj sud donese (i sudi) o wemu kada zavr{i sa radom i bude raspu{ten. Wegov rad, optu`nice, odbrana, Tuìla{tvo, optuèni i li~nosti koje su bile akteri u procesu stole}a, bi}e dugo posle wegovog zatvarawa predmet rasprava, analiza, zakqu~aka i dono{ewa sudova o prvom me|unarodnom sudu za ratne zlo~ine (ako se izuzmu Nirnber{ki i Tokijski sudovi koji nisu isto {to i ovaj tribunal) i wegovim presudama na kraju 20. i na po~etku 21. veka. Tada }e Tribunal biti na sudu istorije. U toku svedo~ewa prof. dr Vojislava [e{eqa pokazale su se mnoge ve} prime}ene slabosti Tribunala. Prvo, jezi~ka barijera je, uz sve preduzete mere, pokazala da su optuèni u nezavidnom poloàju, iako neki od wih, kao predsednik Milo{evi} i prof. [e{eq, dobro poznaju slu`beni jezik Tribunala. Sudije i tuìoci govore svojim materwim jezkom, koji je i slu`beni jezik Tribunala. Prevo|ewe je u toku su|ewa predsedniku Milo{evi}u ~esto bilo neprecizno i neta~no, na {to je on ~esto upozoravao i nekoliko puta dolazio u raspravu i sa sudijama koje su, iz ko zna kojih sve razloga, uzi955
male u odbranu prevodioce. Profesor [e{eq je u toku svog svedo~ewa vi{e puta morao tako|e da upozorava sudije i prevodioce na neprecizno prevo|ewe. Drugo, Tribunal radi na osnovu Statuta Tribunala koji je me{avina evropskog i anglosaksonskog sistema prava. Sudi se optuènima koji su iz zemaqa u kojima je zastupqen evropski sistem prava, u dràvi koja tako|e pripada evropskom sistemu, sa sudijama i dobrim delom Tuìla{tva koje je iz anglosaksonskog sistema prava. Mo`da bi ovako skrpqeno me|unarodno krivi~no pravo imalo svoju civilizacijsku prednost, ali se u toku rada Tribunala pokazalo da je to lo{a kombinacija koja moè doneti pre nepravdu, nego pravdu. Na velike nepreciznosti, praznine i nepotpunosti Statuta Ha{kog tribunala kao i neodrìvost nekih ta~aka optu`nice u procesu protiv Slobodana Milo{evi}a ukazano je vi{e puta u toku procesa. U toku ovog svedo~ewa je to posebno do{lo do izraàja. Svedo~ewe prof. dr Vojislava [e{eqa je svojom otvoreno{}u, inteligencijom, o{trinom i sa beskompromisnim i argumentovanim pravni~kim jezikom u velikoj meri doprinelo utvr|ivawu istine. Sudijama je predo~ena neosnovanost optu`nice, a Tuìla{tvu neodrìvost pojedinih dokaza predo~enih sudu. Svedo~ewe je otvorilo i niz pitawa po{tovawa qudskih prava koja je Sudsko ve}e Tribunala moralo da respektuje. Kako ina~e tuma~iti o{trinu re~i koje su me|usobno razmenili tuìlac Yefri Najs i prof. [e{eq, nego prihvatawem prava svedoka da na cini~nu i u pojedinim trenucima uvredqivu retoriku predstavnika Tuìla{tva odgovori istom merom. Naravno, predsedavaju}i Sudskog ve}a Tribunala, sudija Robinson, morao je da u interesu o~uvawa ugleda suda reaguje i umiruje svedoka i pomo}nika glavnog tuìoca Tribunala, da smawuje tenzije i povremeno upozorava svedoka. Optuèni eks predsednik Slobodan Milo{evi} je pozivawem Vojislava [e{eqa kao svedoka odbrane pokazao spremnost i veru u istinitost svojih dokaza, neosnovanost optu`nice i iskrenost svog doju~era{weg politi~kog protivnika. Korektnim i istinitim svedo~ewem u ciqu utvr|ivawa istine, a u prilog odbrane, svedok odbrane, profesor [e{eq je ~ak i u slu~aju, kada je u pitawu politi~ki rival, biv{i predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milo{evi}, pokazao da su pravda i pravi~nost nezaobilazne kategorije kojih se pravnici moraju dràti, da istina ima prednost nad svim politi~kim, idejnim i drugim razlikama koje su postojale (ili postoje) izme|u wih i da je interes zemqe iznad svega. Prof. dr Vladan Jan~i}, vanredni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Svaka ~ast Vojislavu [e{equ Svedo~ewe dr Vojislava [e{eqa mo`da ne}e koristiti Slobodanu Milo{evi}u kao svedo~ewa nekih drugih svedoka. Uostalom, moje je mi{qewe da ni Milo{evi} nije pozvao [e{eqa kao svedoka kako bi mu on direktno pomogao.
956
Ovo svedo~ewe dr Vojislava [e{eqa je potpuno razotkrilo svu apsurdnost osnivawa i postojawa institucije Ha{kog tribunala, koja je osnovana sa zadatkom da promovi{e naru~enu istinu NATO alijanse i zapadnih mo}nika, a potpuno satanizuje srpske zemqe i ~itav srpski narod. Protivnici [e{eqa i neprijateqi Srbije re}i }e da je to svedo~ewe bilo ispod svakog nivoa, a da je najmawe bilo na akademskom nivou. Ali, svaka ~ast Vojislavu [e{equ! Jer, to {to je on u pojedinim trenucima izgovarao na ra~un onih koji se poigravaju wegovom sudbinom i ìvotom je blaga vodica prema tome {ta su to oni zasluìli nequdskim odnosom prema wemu u zatvoru u [eveningenu. Kriti~ari svedo~ewa dr Vojislava [e{eqa mogu da pi{u i pri~aju {ta god ho}e, ali ni najve}i wegovi protivnici ne mogu da poreknu hrabrost i patriotizam Vojislava [e{eqa. Takvo svedo~ewe prili~i samo patriotama i junacima. Prof. dr Vuka{in Andri}, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici Priredio: Uro{ [uvakovi} Istina koja ne odgovara Zapadu Moj stav o Ha{kom tribunalu je da je to politi~ka institucija, a ne pravna. Zna~i, samim tim, nisam do sada imao priliku, kao pravnik, da uo~im takozvane pravne elemente u optu`nici [e{eqa i ostalih optuènika u Ha{kom tribunalu, onda jednostavno nemam neko definisano mi{qewe ko kako i koliko }e stajati iza Ha{kog tribunala, koje }e biti reperkusije samog su|ewa i samog statusa Tribunala uop{te. To je, dakle, meni nepoznato. O~igledno je da se radi o nekim politi~kim strukturama, me|unarodnim politi~kim strukturama, koje stoje iza svega toga i koje èle na jedan prqavi i politi~ki na~in, za sva zla koja su se desila na prostorima biv{e Jugoslavije, da okrive i osude upravo srpski narod i to su|ewe tretiram kao su|ewe jednoj dràvi, su|ewe jednom narodu, su|ewe koje ima iskqu~ivo politi~ku konotaciju. A {to se prava ti~e, na osnovu svih informacija i podataka koje imam, nisam nai{ao na osnovu pravnu problematiku ve} na politi~ku. Kad je u pitawu svedo~ewe gospodina [e{eqa, da bih mogao da dam neki kvalitetniji odgovor, trebalo bi da imam tu optu`benicu, da znam pravne osnove po kojima se optuùje on i gospodin Milo{evi} i svi ostali pred Ha{kim tribunalom, da bih malo stru~nije i malo kompetentnije odgovorio na to pitawe. Ali, u svakom slu~aju, gledaju}i odnos Ha{kog tibunala prema gospodinu [e{equ, odnosno prema svedo~ewu gospodina [e{eqa, mogu da kaèm upravo ono {to sam rekao nema nikakvog pravnog osnova, radi se o jednom politi~kom procesu. Dakle, govorimo o me|unarodnoj politici koja snosi direktnu odgovornost i za raspad biv{e Jugoslavije i za sve ovo {to se de{ava sa Srbijom, trenutno i sa teritorijom Kosova i Metohije, jer mi smo, o~igledno, svedoci te politike prema srpskom narodu. Upravo iz tog razloga ne mogu direktno da odgovorim na pitawe o svedo~ewu gospodina [e{eqa, ve} samo indirektno. @ivorad Lazi}, diplomirani pravnik iz Ugqara kod Kosova
957
Mesto mu nije tamo [e{eq je kao svedok pokazao da je neustra{iv i lud. Da uop{te ne misli na sebe i na ono {to je najsvetije jednom ~oveku, a to je porodica. Uostalom, da je u politi~koj (prethodnoj) karijeri imao kra}i jezik, ne bi bio gde je sada. Karla verovatno mrzi sebe {to ga ima u Hagu, ali o tom potom. Na kraju krajeva, otkud mi znamo da on dokaze ne ~uva za wegovo su|ewe, koga o~ito ne}e biti u skorije vreme. Definitivno smatram da mu mesto nije tamo i da sud nema nikakve dokaze protiv wega, tako da je verovatno uklowen zbog politi~kih prilika u Srbiji. S druge strane, wegovi politi~ki naslednici Aleksandar Vu~i}, Maja Gojkovi} i Toma rade svoj posao mnogo boqe od wega, a posebno od Aleksandra i Maje moèmo o~ekivati mnogo vi{e. Wihovi stavovi i rad su pravilni, ispravni i dosledni. Pogledajte samo Maju... [to se suda ti~e, sama organizacija, s pravne strane, jako je dobra! Kombinacija anglosaksonskog prava sa prijateqima suda i drugim telima pro{la bi jako dobro, da uz to ne postoji politi~ka nota! To je o~ito politi~ki sud koji sluì za razna uslovqavawa dràva biv{e Jugoslavije, a posebno Srbije! Kada bi taj sud radio kako vaqa i po pravoj nameni, rezultati bi bili vidqivi. Kriminalaca mawe, a pravde vi{e! Du{an Stamenkovi}, selo Devet Jugovi}a U Hagu zaslugom DOS-a Hag je politi~ka i nelegalna institucija koju ja, kao Srbin, ne priznajem. [e{eqevo svedo~ewe ne mogu da komentari{em, jer sve dok je dosovska vlast omogu}ila javni prenos pratio sam. Me|utim, onog momenta kada je dosovska vlast shvatila da ne treba da se ~uje re~ gospodina Milo{evi}a, od tada nisam imao mogu}nosti da pratim, jer ìvim u Obili}u. [to se [e{eqa ti~e, mislim da ne postoje nikakvi opravdani razlozi zbog kojih se on nalazi u Hagu. On je tamo da bi se eliminisao kao politi~ka li~nost u Srbiji. I smatram da i [e{eq i Milo{evi} u Hagu prvenstveno brane Srbiju i srpski narod pa onda sebe. Novica Stoli}, direktor Osnovne {kole u Prilu`ju Nevin dok se ne dokaè [e{eq je lakrdija{ koji je veseqe iz Skup{tine Srbije preneo u sudnicu Ha{kog tribunala. Skup{tina Srbije, naàlost, nije mnogo dobila na ozbiqnosti nakon wegovog odlaska. Doktorat u pubertetskim godinama je ostavio duboke tragove na karakter i li~nost, usu|ujem se da kaèm, jo{ uvek mla|anog [e{eqa. [to se Me|unarodnog suda za ratne zlo~ine ti~e on treba da postoji. Ruka pravde je mo`da spora, ali ja verujem da je ipak dosti`na. Mada bi ovakve dugotrajne procese trebalo izbe}i. Iako me|unarodni standardi qudskih prava moraju da budu po{tovani, ipak bi trebalo ne{to da se promeni i omogu}i kra}i proces. Bez obzira {to je neko optuèn, nevin je dok se ne dokaè. Mislim da optu`nica kojom Ha{ki tribunal tereti eks predsednika Srbije, treba da se preina~i u optu`nicu kojom }e da se tereti za neodobreni projekat implantacije kolektivnog ludila. Mustafa Skenderi, zaposlen u OSCE-u u Pri{tini
958
Verujem dr Vojislavu [e{equ [to se ti~e [e{eqevog svedo~ewa na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u, mislim da je govorio samo istinu. Ta istina, naàlost, ne odgovara velikim svetskim silama i wihovim vo|ama koji su najve}i krivci za izazivawe ratnih sukoba na ~itavom prostoru biv{e Jugoslavije. To su, pre svega, Gen{er, Robin Kuk, Toni Bler, Ri~ard Holbruk, Medlin Olbrajt, Bil Klinton i ostali svetski mo}nici. Naàlost, zahvaquju}i ovim qudima, istina koju je Vojislav [e{eq izneo na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u nije iza{la u svet koji je bombardovan vestima u kojima su Srbi predstavqani kao jedini krivci za sve ratove koji su se de{avali na na{im prostorima. Ja potpuno verujem onome {to je dr. Vojislav [e{eq rekao na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u. Bogoqub Stevanovi}, radnik iz Gora`devaca Realnost dvostrukih ar{ina [to se ti~e svedo~ewa Vojislava [e{eqa, mislim da je on jednostavno svoju koncepciju sveo na to da kompromituje Ha{ki tribunal {to nije ba{ dobro, mislim da u kona~nom ishodu ne}e dobiti ni{ta od toga. To je uglavnom nameweno doma}oj javnoj politi~koj sceni, i u tom smislu je prili~no uspe{an. Kada je Ha{ki tribunal u pitawu, taj sud se od samog po~etka nije postavio kao sudska instanca. Me|utim, to je jednostavno realnost i mi tu realnost ne moèmo da zanemarujemo. Mislim da Ha{ki tribunal nije imao principijelan stav pa je za Srbe uvek bilo mesta i dovoqno dokaza, ali nisam siguran da se isti takav princip primewuje i prema Albancima, jer jednostavno neko od Albanaca mora biti kriv za proterivawe 250.000 Srba, za ubistva vi{e od hiqadu i isto toliko kidnapovanih Srba, za paqewe ku}a i sve ono {to se lo{e dogodilo prema Srbima i ostalim nealbancima 1998. i 1999. godine, sve do dana{weg dana. Takav pristup nije bio i mislim da je to dvostruki ar{in. Me|utim, to je realnost i mi moramo shvatiti da je Srbija izgubila svoje pozicije mnogo ranije i da }e trebati puno vremena da se vratimo na one pozicije koje smo imali pre ratova na prostorima biv{e Jugoslavije. Ono na ~emu insistiram je da se, po principu komandne odgovornosti, jednostavno u Hag po{aqu komandanti koji su odgovorni za zlo~ine u svojim zonama odgovornosti, koji su se dogodili nad Srbima, jer ako je komandna odgovornost bila za srpske generale i politi~are mislim da bi morala biti i za politi~are sa Kosova i Metohije. Oliver Ivanovi}, nosilac Srpske liste za Kosovo i Metohiju Gorka pilula [to se ti~e [e{eqevog svedo~ewa na su|ewu Milo{evi}u, mislim da je u mnogome prikazan jedan necivilizovan odnos i mislim da je to svedo~ewe vi{e nanelo {tete nego koristi ne samo Slobodanu Milo{evi}u ve} i partijama kojima pripadaju i [e{eq i Milo{evi}. Kakav }e daqi tok su|ewa biti ostaje da vidimo, ali mislim da je bilo mnogo kontroverznih navo|ewa ~iwenica i upravo te kontroverzne ~iwenice su vi{e optu`be nego odbrana. Kada je u pitawu Ha{ki tribunal, moram da kaèm da je to me|unarodna obaveza preuzeta mnogo ranije nego {to je sada aktuelizovana, za959
pravo ona je preuzeta jo{ u Dejtonu kada se sklapao mir na tlu biv{ih republika SFRJ i mislim da je to ~iwenica koja je vrlo bitna pre svega za one koji poku{avaju da Ha{ki tribunal osporavaju. Osporavaju ga oni ~iji su lideri tada bili za dejtonski sporazum i tim sporazumom preuzeli jednu takvu obavezu i normalno je, kako god da se mewaju vlasti, te me|unarodne obaveze ostaju, jer je to obaveza koja je nasle|ena i koja mora da se sprovede do kraja. Znam da je to gorka pilula ali ukoliko ho}e Srbija i Crna Gora da u|e u Evropsku uniju, ukoliko ho}e da brane i odbrane Kosovo na adekvatan na~in, onda moraju da ispune svoje me|unarodne obaveze. Ran|el Nojki}, poslanik u Skup{tini Kosova Podigao rejting srpskim radikalima Prvo pojavqivawe lidera radikala u Ha{kom tribunalu, i wegovo svedo~ewe u procesu protiv Slobodana Milo{evi}a, podiglo je rejting Srpske radikalne stranke i pove}alo rejting samog Vojislava [e{eqa, koji je, moram priznati, pao malo u zaborav otkad se predao pomenutom sudu. Koliko sam mogao da primetim, kratkim pra}ewem svedo~ewa [e{eqa, on se veoma dobro pripremio za odbranu Milo{evi}a i mogu samo da pretpostavim da }e wegov proces, za koji se nadam da }e {to pre po~eti, biti jo{ boqe pripremqen i da }e Tuìla{tvo imati ba{ veliki posao da dokaè krivicu Vojislava [e{eqa. Veoma je interesantno i to {to jo{ ne zapo~iwe proces protiv [e{eqa, uz obrazloèwe da je prikupqawe dokaza u toku, a ne pu{taju ga da po~etak su|ewa do~eka sa slobode, iako se on dobrovoqno predao, {to me nagoni na pomisao da je on tamo samo iz razloga da ne bi bio u Beogradu i da ne bi bio politi~ki aktivan. [to se ti~e samog Ha{kog suda mislim da je legitimitet neosporan, ali da ima dosta mana u wegovom radu, a ovom prilikom èlim da ukaèm samo na jednu, koju sam ve} spomenuo, a to je da ne po~iwe su|ewe [e{equ ve} vi{e od dve godine a ne pu{taju ga da bude na slobodi do po~etka su|ewa. Bojan Mladenovi}, direktor RTV HERC iz [trpca Sa~uvao je obraz Neosporno je da je Ha{ki tribunal politi~ka institucija koju su formirali svetski mo}nici sa ciqem da prevaspitavaju i vaspitavaju neposlu{ne narode, kao {to je srpski narod, koji se drznuo da brani svoju dràvu od razarawa i uni{tewa tih istih svetskih mo}nika. Zadatak Ha{kog tribunala je da ponizi srpski narod tako {to }e suditi i osuditi najpopularnije srpske politi~are i najsposobnije srpske oficire, kako bi stvorili novu politi~ku elitu politi~kih poslu{nika, i oficirski kadar kome zakletva ne bi bila svetiwa. Svetski mo}nici Ha{kim tribunalom pokazuju ostatku sveta stazu kojom treba i}i, da ne bi zalutali kao Srbi pa do{li pod jurisdikciju nekog novog tribunala. Krivica Slobodana Milo{evi}a je ta {to je preuzeo da vodi srpski narod i dràvu a nije bio kadar i}i stazom koju je srpski narod prièqkivao. Jedina odgovornost Slobodana Milo{evi}a je odgovornost prema srpskoj dràvi i srpskom narodu. Dr Vojislav [e{eq, znaju}i za krivicu i odgovornost Slobodana Milo{evi}a, kao svedok odbrane na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u, sa~uvao je obraz i
960
~ast srpskog naroda i pokazao individualnu ali i kolektivnu hrabrost srpskog naroda. Svedo~ewem dr Vojislava [e{eqa ozbiqno su uzdrmani temeqi Ha{kog tribunala. On je pokazao svetu da je |avo ume{ao prste pri formirawu Ha{kog tribunala. Da je Ha{ki tribunal |avoqa rabota dokazuje i to da ni posle dve godine dr Vojislavu [e{equ ne po~iwe su|ewe. Dr Vojislav [e{eq je uvek bio tamo gde je bitka za srpstvo bila najè{}a, tako da svesno ostavqaju}i svoju porodicu bez doma}ina, hranioca i za{titnika, na duè vreme odlazi u ha{ki logor, pokazuju}i hrabrost i sposobnost u odbrani srpskog naroda i time upisuje svoje ime u svetle strane srpske istorije. Radovan Ni~i}, istori~ar iz âglavice Za Srbe rat nije zavr{en Srbija je u pro{loj deceniji bila `rtva jedne globalne politike najve}e svetske sile, potpomognute poltrona{kom i udvara~kom politikom razvijenih zapadnoevropskih zemaqa, pre svih Velike Britanije. Srbija je jednostavno nespremna stala na put jednoj hobotnici koja bi svugde da pusti svoje pipke. Scenario je bio ve} proveren: izazvati krizu u regionu ( {to naravno nije bilo te{ko, s obzirom na raznoliku srukturu stanovni{tva), poslati svoje trupe u region, odnosno kontrolisati jo{ jednu teritoriju vi{e na kugli zemaqskoj. Srbija je morala da brani svoj narod u Hrvatskoj i Bosni, pogotovu na Kosovu. Da li zbog prejakog ponosa ili zbog jednostavno proste ~iwenice da dràva brani svoj narod, Srbija nije znala, a tada{wa vlast nije mnogo marila, za propagandni rat. Propagandna ma{inerija je u~inila svoje. Iskrivqena slika o Srbima kao genocidnom narodu i danas kruì svetom po principu da sto puta izgovorena la` postaje istina. SRJ je rasturena Amerikanci su tu. Na Balkanu. Opet im je Srbija trn u oku pa su udarili u srce Srbije Kosovo. Otvoreno su pomagali teroriste i proverene zlikovce podràvali su {iptarske secesioniste, a pod izgovorom humanitarne katastrofe [iptara pretili Srbiji bombardovawem. Toliko su bili samouvereni u svojim namerama da, da li zbog svoje snage ili mo`da straha, komandant NATO snaga Vesli Klark tada izjavquje ,,da Srbija preti da }e da se brani. U sramnom bombardovawu ubijani su deca, ène, starci pa ~ak i ameri~ki klijenti [iptari, ru{ene {kole, porodili{ta. Svet je }utao pred sileyijom. Rat je zavr{en za sve, osim za Srbe. La`ne optu`nice protiv Srba re|aju se kao na traci. Treba opravdati invaziju NATO snaga, pa je osnovan Ha{ki tribunal u kojem se sudi uglavnom Srbima. To je ~isto politi~ki sud, u kome sudije i tuìoci nose odore kao u satanisti~kim obredima, u dana{we vreme sme{nim. Montiranim optu`bama i la`nim svedocima, bezrazlo`no dele srpskim politi~arima i srpskim generalima visoke kazne. Istorijski proces protiv biv{eg predsednika SRJ Slobodana Milo{evi}a pokazao je svo licemerje zapadnih sila. Jasni dokazi i pouzdani svedoci odbrane, ~esto i o~evici doga|aja, poku{avaju da skinu etiketu prilepqenu Srbiji da je dràva koja je po~inila genocid.
961
Prof. dr Vojislav [e{eq je sigurno jedan od najmarkantnijih svedoka u odbrani Slobodana Milo{evi}a. Dobro potkovan znawem istorijskih ~iwenica, politi~ke situacije u ono vreme, o me|unarodnom pravu da i ne govorimo, sam o~evidac i u~esnik mnogih spornih doga|aja, on se naprosto poigravao sa tuìocem Najsom. Ponekad kontroverzan, ponekad komi~an, ponekad drzak ne libi se da tuìocu Najsu uzvrati uvredu. I sam optuèn, dobrovoqnom predajom jasno je pokazao da sme da se suo~i sa stra{nim optu`bama. Wegov proces tapka u mestu zbog nedostatka dokaza, uskra}ena su mu sva prava jednog zatvorenika, pa ~ak i kontakti sa porodicom. Kao svedok odbrane Milo{evi}u do~ekao je da i on ne{to kaè. Jasna svedo~ewa izgovorena u jednom dahu, samo potkrepquju moja li~na znawa o tom ratu. S obzirom da sam ìteq Kosova i Metohije, meni je sve jasno. Jasno mi je da smo mi Srbi krivi {to smo branili svoje ìvote i domove od terorizma. To je jasno danas svima na Kosovu, siguran sam da je jasno i me|unarodnoj zajednici. Treba samo priznati gre{ku. [e{eq provodi zatvorske dane bez ikakvih razloga. Bi}e mu su|eno kad se javi neki ,,o~evidac koji je video wegov zlo~in. Ne verujem da je neko video wegov zlo~in i ne verujem da }e ,,o~evidac biti iskren. Goran Jovanovi}, dipl. in`. gra|evine iz [trpca Priredio: Budimir Ni~i} [e{eq Srbiji vratio nadu Redovno sam i pa`qivo pratio svedo~ewe dr Vojislava [e{eqa u procesu koji Ha{ki tribunal vodi protiv nekada{weg predsednika Srbije i Jugoslavije Slobodana Milo{evi}a. Mislim da je ono {to je [e{eq izneo prevazi{lo okvire ove optu`nice i ima}e reperkusije i na ostale procese koje Tribunal vodi protiv Srba zato~enih u {eveningenskom zatvoru. Upravo je ovo svedo~ewe bilo krunski dokaz za moj novi rukopis, koji treba uskoro da iza|e iz {tampe pod naslovom Neokorteksna i emotivna dejstva protiv ha{kih zatvorenika, u kojoj opisujem i analiziram manipulacije tuìla{tva sa zato~enicima. Da se vratim na [e{eqevo svedo~ewe: mislim da je bio odli~an, da je pogodio metu. Najva`nije {to je postigao je da je uspeo da razobli~i optu`bu za genocid jednog, srpskog naroda, nad drugim nacijama u minulom ratu. Zna~i, uspeo je da se dve tri ta~ke optu`nice prakti~no neutrali{u i u daqem toku su|ewa ne uzimaju u obzir. Raskrinkao je politikanske namere Tribunala da jedan narod kolektivno proglasi krivcem za rat, navodni genocid, i odredi mu kaznu za delo koje, kako je lider srpskih radikala dokazao, nije po~inio ili oni ne mogu da javnosti relevantno dokaù. Uspeo je i da iz igre izuzme jednog pristrasnog sudiju, Nemca, ~ini mi se, {to je na ovom mestu presedan. Uspe}e, kako stvari stoje, da ih privede i me|unarodnom pravu i zakonu, jer je ismejao pravo onih sa unapred sro~enom krivicom, bez pravog sudskog postupka i razumevawa konteksta, da sude i odlu~uju o tu|im sudbinama i budu}nosti jednog naroda.
962
Da se razumemo, nisam [e{eqev poklonik da ga hvalim, ali smatram da je prvi i do sada jedini ha{ki zatvorenik, obdaren takvom inteligencijom da prozre sve manipulacije jednog politi~ki instruisanog suda. Zahvaquju}i snazi duha, on je odoleo te{kim isku{ewima na koje su stavqeni svi, te{koj psihi~koj torturi, kako stara narodna kaè: Prema svecu i tropar, [e{eq je, ~ini se, stavqen na najteè muke. Klasi~na ha{ka tortura u wegovom slu~aju poja~ana je izolacijom od ostalih zatvorenika, samicom i zabranom poseta porodice. U takvim uslovima je jedino wemu uspelo da uspe{no parira zlo~ina~kom sudu koji bi trebalo da sudi zlo~incima! Tuìla{tvo se u procesima koristi priznawima nekoliko optuènika, koje uzima kao jedino relevantno svedo~ewe, dato, izme|u ostalog u robija{kim uslovima i atmosferi [eveningena, koja je ne{to, ~ini se, posebno i bi}e predmet pa`we mnogih u budu}nosti.[e{eq joj nije podlegao, nije se upecao u tu zamku, nadvisio je slabosti svojih sapatnika. Nije optuìo nijednog Srbina, ni na koga prevalio krivicu, jer mu je brat svetiwa. Wegovo svedo~ewe je sasvim osmi{qeno, ima ciq i on ga nije samo pogodio u metu, ve}, kao {to je i obe}ao kad je polazio u Holandiju sa sur~inskog aerodroma razbucao Ha{ki tribunal. Sla|an Mijaqevi}, sektolog, predsednik Udruèwa Istina Fijasko pravni~kog vokabulara Bez obzira na politi~ku situaciju i tenzije u dràvnoj zajednici, u ~lanici koju mnogi progla{avaju samo formalno delom zajedni~ke dràve, ovo svedo~ewe je, ~ini mi se, izuzetno pa`qivo propra}eno. To, naravno, pokazuje i ono {to zvani~nicima ne bi ba{ bilo milo da priznaju, da je zajedni{tvo izme|u Srbije i Crne Gore organsko i te{ko raskidivo bez velikih muka i napora, a za wega se, izme|u ostalih borio i zalagao i lider srpskih radikala. Ali, da se vratim svedo~ewu. Pratio sam ga sporadi~no, ali kao medijski poslenik ~e{}e je bilo prilike da se sre}em sa komentarima. Iz fragmenata koje sam pratio, stekao sam utisak da je sve ono {to je lider Srpske radikalne stranke izrekao u sudnici, imalo izuzetnu teìnu, neumoqivu snagu ~iwenica i dokaza i korisno je za interese Srbije i srpskog naroda. Razobli~io je sve ono {to je Tuìla{tvo poku{alo da odoma}i u svom nazovi pravni~kom vokabularu i postavio neke stvari na noge, doveo u pitawe osnovne postulate, ~iji je ciq bio obeleìti nepravednom osudom ceo jedan narod i u wemu `rtvovati wegove najboqe izdanke. [e{eq je rasklimao gra|evinu i toj farsi se, ako ima razuma, i jo{ zdrave doma}e i me|unarodne javnosti, zahvaquju}i wemu, moè nazreti kraj. Ono {to kod ovog velikog borca pleni jeste svakako nepokolebqiv ose}aj za istinu, koji se na kratke staze, ~ini kao iskrenost koja li~no wemu moè da na{kodi. Ali, on onda krene da obja{wava finese, stavqaju}i ih u kontekst doga|aja, navode}i na zakqu~ak da se druga~ije nije moglo i da ih je diktirala situacija i vreme. [e{eq je metodolo{ki razloìo svaki doga|aj za sebe, daju}i mu pragmati~no zna~ewe u odre|enom trenutku, i wegova obja{wewa bacaju snaàn reflektor na odluke o kojima je javnost saznavala kad su ve} bile donete, a
963
mo`da su izazivale ~u|ewe. Svakoj nepristrasnoj poroti, izuzev, izgleda, ha{koj, ova argumentacija i stil kojim se izlaè, a to je iskrenost do daske, promenila bi pogled na jednu situaciju. Duboko sam uveren da se neke od krupnijih oma{ki u optu`nici protiv Milo{evi}a, koje je [e{eq definitivno rasvetlio i prikazao u punoj istini, ako pretenduju na iole ozbiqan sud u Hagu, u nastavku procesa ne}e pomiwati. A to je mnogo, to je naprslina u konstrukciji, koja moè sru{iti celu ovu gra|evinu. Danilo Vukovi}, pomo}nik glavnog i odgovornog urednika podgori~kog dnevnog lista Dan Velika ujdurma protiv Srba Nisam stigao da uredno pratim svedo~ewe dr Vojislava [e{eqa, ali proces Slobodanu Milo{evi}u gledam ~esto i kad mi god prilike dozvole. Smatram da je ha{ki tribunal velika ujdurma uperena protiv srpskog naroda. Smatram da on ne}e doprineti pomirewu na Balkanu. Smatram da je na tom tribunalu mesto optuènika na prvom mestu Klintonu, Klarku i Evropskoj zajednici. [e{eq je, ~ini mi se, u mnogome uspeo da doprinese o~iglednosti te tri istine. Stevo @igon, doajen srpskog glumi{ta Zato~enici sude svojim kadijama Za ovu jadnu i napa}enu Srbiju ima nade dok ima sinove koji je brane najpre srcem, umom, i najzad istinom, jer je istina nepobediva i nema tog suda ni sudije koji je moè premetnuti u la`. Dok je woj {e{eqevskih, nesavitqivih duhova, niko joj ni{ta ne moè, iako se po pravilu protiv takvih urote svi zlikovci. Naravno da sam pratio wegovo svedo~ewe iz dana u dan. Smatram da ne pratiti proces nekada{wem predsedniku dràve, koji se vodi pred Ha{kim tribunalom, zna~i propustiti mo`da najva`nije momente srpske istorije, jer se danas u Hagu vodi odsudna bitka za opstanak srpstva. Iz [e{eqevog svedo~ewa sam saznao mo`da i pone{to u {ta nisam bio sasvim siguran, ali {to se jednom, a ispostavilo se da je su|ewe predsedniku Savezne Republike Jugoslavije ta ~emerna prilika i sudnica u Hagu s wim i [e{eqem sveto mesto, moralo glasno i jasno izre}i. Ukrstile su kopqa istina i la` i ova je, kao i uvek, ostala kratkih rukava. Postalo je jasno da optuènici i zato~enici u stvari sude svojim kadijama. Dvojac Milo{evi} [e{eq prakti~no je izveo na optuèni~ku klupu Tuìla{tvo Ha{kog tribunala za neznawe i elementarno razumevawe predmeta kojim se bave. Postideli su jedan politi~ki, pristrasan sud pred javno{}u sveta i Srbije, koji bi da sudi na osnovu falsifikata i iz zlovoqe prema jednom ~estitom, vi{e puta u svojoj istoriji na pravdi Boga i po èqi svetskih vladara èqnih sile i na{ih prostora, satanizovanom narodu. Neke sile Zapada, ~iji se novi svetski poredak {iri na na{u zemqu, zahvaquju}i kvazi-demokratskom reìmu instaliranom iz stranih centara mo}i, mora}e da se u}ute na neko vreme, dok se sramota u~iwena Srbiji ne zaboravi. One su htele da osude `rtvu i amnestiraju vi{ekratne zlo~ince. [e{eq im je u lice o~itao i dokazao da je po sredi namera da se uloge zamene.
964
Dokazao je da ovaj politi~ki sud ima jedan ar{in prema optuènima za zlo~ine iz nesrpskih naroda, drugi za Srbe. Najsuroviji za Srbe. U odnosu na nekada{weg predsednika dràve, vicepremijera srpske Vlade i predsednika danas najja~e partije u Srbiji, ali i vojne komandante i srpske borce, Ramu{ Haradinaj, osvedo~eni terorista, a premijer Kosovske vlade uìva u Hagu tretman po~asnog gosta! Ta pravda je toliko rogobatna da vre|a zdrav razum. Sve je ovo po ko zna koji put Vojislav [e{eq ponovio, ne daju}i im pauzu. Mislim da ga nikada ne}e pozvati na optuèni~ku klupu i da mu se ne}e ni suditi, jer ne smeju da se ka~e s wim. Uvek ih obruka. Mislim da nema cene koju ne bi platili samo da ga se oslobode, jer ih je sve u tribunalu ismejao kao niko drugi. Kad je kao svedok istinu preokrenuo na noge, {ta }e tek biti ako probaju da mu sude za sve one besmislice koje su mu, navodno, pri{ili. Tako se ova farsa moderne inkvizicije meteorskom brzinom bliì kraju. Neprijateqi srpstva ispucali su sav svoj arsenal, a Milo{evi} i [e{eq stoi~ki odbili napade u samo srce Srbije. Opusto{enu, pokradenu i rasprodatu kadijama koji bi da je osude ne bi li je gurnuli u raku, oni dokazuju da je ho}e disciplinovanu, poslu{nu, ropsku, a ne modernu i na demokratskim principima ustrojenu. U suprotnom ne bi spre~avali da vladaju oni koje narod ho}e i bira, ve} name{tenici Zapada. U suprotnom, sudili bi ha{kim optuènicima po pravu i dokazima, a ne nalozima svojih mo}nih mecena. U suprotnom, Srbiji bi bila nadokna|ena {teta koju je pretrpela u ni~im izazvanom NATO bombardovawu, milion Srba prognanih sa svojih pradedovskih ogwi{ta iz dràva nastalih na pepelu takozvane Velike Jugoslavije vratilo bi se bez straha u svoje domove, ne bi se raspravqalo o statusu srpskog Kosova i Metohije. [e{eqa u svim sporovima koje bi Srbija trebalo da vodi za u~iwene nepravde vidima kao glavnog i kompetentnog tuìoca. Kad Srbiju ovako brani kao svedok, kako bi je tek vratio u ìvot bore}i se protiv zlikovaca za wenu uskra}enu pravdu pred sudom! Sini{a Vukovi}, slikar, rodona~elnik Medijale Da svi budemo kao [e{eq Prvo ose}awe koje mi se name}e je ponos {to sam ~lan Srpske radikalne stranke i {to za predsednika imamo takvog ~oveka, takvu li~nost kao {to je doktor Vojislav [e{eq. Uvek je bilo te{ko imati sebe, svoju li~nost, zasnivati svaku re~ na ~iwenicama, potkrepiti ih svim mogu}im dokazima, baviti se time i `rtvovati svoj ìvot za to, pogotovo danas. [e{eq je ~ovek za koga mislim da je od ro|ewa znao {ta ho}e, imao svoj ciq, stav, mi{qewe, a na takvoga se moramo ugledati svi ako èlimo da nam zemqa krene u nekom pravcu, ja ne znam da li je to Zapad ili kako se zove, ali je va`no da humanizuje svoj narod, da on povrati sve ono {to mu je Bog dao: du{u, ose}aje, po{tovawe svoje tradicije, qubav i veru u srpstvo. Da ne budemo prodane du{e, i da budemo svi kao dr Vojislav [e{eq.
965
Svi ovi doga|aji u Hagu treba da nas u~ine sre}nim {to imamo [e{eqa koji onako brani svoj narod, pame}u, obrazovawem, {irinom, humano{}u, svim onim {to bi trebalo da pleni svakog na{eg gra|anina. Lidija Vuki}evi}, glumica Javni ~as istorije i prava Pratio sam svedo~ewe dr Vojislava [e{eqa u Hagu sa zadovoqstvom, jer je to bio javni ~as istorije, javni ~as me|unarodnog prava, javni ~as me|unarodnog krivi~nog prava, me|unarodnih konvencija, javni ~as etike, javni ~as morala, i mislim da je prvak srpskih radikala ispisao novu stranicu srpske istorije na ovom javnom ~asu koji }e se, kad-tad, u~iti u {kolama. Du{an Miti}, urednik i voditeq novosadske TV Most [e{eq pravni~ki brani interes svakog Srbina Po prirodi posla i privatno pratim doga|aje u Hagu. ^lan sam i Nacionalne komisije za saradwu sa Ha{kim tribunalom. Bez obzira na politi~ka neslagawa, moram re}i da [e{eq pravni~ki brani interes svakog Srbina, svoje zemqe i na{eg nekada{weg predsednika. Radi ono {to misli i treba da radi, mora da se brani i da sara|uje u procesima. Vi{e puta smo nudili garancije, ali su razlozi wegovog odbijawa poznati, tako da }u se uzdràti od bilo kog politi~kog, izuzev pravni~kog komentara. I tuìla{tvo i odbrana rade svoje. Koliko je to realnost, a koliko predstava, pokaza}e presude. Zoran Lon~ar, ministar za lokalnu samoupravu u Vladi Srbije Mnoge nove istine Otkako su po~ela su|ewa u Hagu, pratim sve procese koje vodi Ha{ki tribunal. Jednostavno zato {to mislim da je to istorija, a ona se, ako je dostupna, ne preska~e. Ako radim, prekinem sa radom i obavezama, da bih bila tu, uz televizijski ekran, a pratim i sve komentare koji se mogu ~uti i pro~itati. Hag ima posebno mesto u mom ìvotu. [to se [e{eqa ti~e, onakav je kakav je uvek bio. U wegovom svedo~ewu u procesu koji tribunal vodi protiv Slobodana Milo{evi}a pojavile su se mnoge nove istine. Pravnici su ukrstili kopqa sa Tuìla{tvom i bitka je stra{na i simobli~na. [e{eq je doktor prava, Milo{evi} pravnik, ona se mogla i o~ekivati. îni mi se da je su|ewe ve} krenulo novim tokom, jer je tuìla{tvo poseglo za zatvorenim sednicama, {to zna~i da ih je [e{eq tako dobro iskompromitovao da beè od javnosti. U svakom slu~aju, su|ewe Milo{evi}u nije obi~an, ve} proces 21. veka, novog veka. Oqa Ivawicki, slikar Nisam redovno pratio [e{eqevo svedo~ewe nije imalo preteranog odjeka me|u kosovskim Srbima. Oni su zabavqeni svojim mukama. Li~no sam od wega o~ekivao mnogo vi{e, a ne ve} vi|eno. Smatram da ono {to je izrekao u sudnici Ha{kog tribunala ne}e biti u korist srpskih nacionalnih interesa. Zbog objektivnih okolnosti i obaveza nisam uspeo da redovno pratim ovaj deo procesa Milo{evi}u. Mom~ilo Trajkovi}, lider SPOT-a
966
Iskqu~ivo politi~ki sud [to se ti~e Ha{kog tribunala za mene je to iskqu~ivo politi~ki sud, oformqen da svu krivicu za rat u biv{oj SFRJ prenese na srpski narod. Dr Vojislav [e{eq svoju energiju tro{i na odbranu srpskog naroda od katoli~anstva i muslimanizacije pomiwu}i u tom negativnom kontekstu biv{eg papu Jovana Pavla II i sada{weg papu Benedikta. Tako|e pomiwe i zlo~ina~ku organizaciju nazvanu NATO koja takve sumanute ideje poku{ava da sprovede u delo zlo~ina~kim bombardovawem jednog od najstarijih i najdemokratskijih naroda u Evropi. Napasti jednu slobodarsku zemqu to sve govori o wima samima. Hag ne sudi po pravdi, Bogu i istini ve} po tome kom narodu pripada{. Sla|an Nikol~evi}, ma{inski inèwer iz [trpca Kaja}e se {to su optuìli [e{eqa Ceo svet bi tebao da zna da je Vojislav [e{eq u Ha{kom tribunalu na su|ewu Milo{evi}u branio qudska prava, ne samo srpska nego celog Balkana i cele Evrope. Vreme }e pokazati koji su ti ratni zlo~inci poput Bila Klintona, Medlin Olbrajt, Tonija Blera....Nadam se da }e se ovim svedo~ewem dokazati da Srbi nisu yelati i da Srbi nisu ono {to Ha{ki tribunal govori. Zar svetskim mo}nicima nije dovoqna ~iwenica {to je gospodin [e{eq nekoliko puta uhvatio tuìoca Yefrija Najsa da laè. Tek su se sada pokajali {to su uop{te podizali optu`nicu protiv [e{eqa i jedva ~ekam da po~ne wegovo su|ewe da gledam kako }e u parampar~ad rasturiti taj Ha{ki sud, o~igledno namewen samo Srbima. Mislim da su pravi krivci Vatikan, Tu|man, Alija Izetbegovi} i ostala zlo~ina~ka ma{inerija koja je vi{e od dva meseca bombardovala na{u zemqu. Dragi{a Kosti}, radnik iz Obili}a Zna da brani sebe i druge Politi~ki se [e{eq i ja nismo uop{te slagali, ali to ne zna~i da nemam moralnu obavezu da o drugim situacijama sudim nepristrasno. On ima svoje tuma~ewe i dokaze za ~iwenice za koje terete Milo{evi}a u tribunalu, a najmawe {to moèmo je da ga barem sada ne sapli}emo u pravu da brani pred sudom sebe i druge. To nam nalaè elementarna ~iwenica da se situacija promenila: on vi{e nije na slobodi, nego u zatvoru. O [e{eqevom svedo~ewu u Hagu sam se informisao uglavnom iz druge ruke, ali to ne uzimam zdravo za gotovo. Ja jednostavno verujem da on najboqe zna da brani i sebe i druge. Da li je izneo ~iwenice, neke nove nepoznate istine, kao {to kaù, ne znam, nisam bio akter, nisam dovoqno bio upu}en u mehanizme vladawa i odlu~ivawa, ali mu priznajem legitimno pravo da se onim {to mu je korisno na sudu sluì i poku{a da opravda i odbrani. Boìdar \eli}, biv{i ministar finansija u Vladi DOS-a Priredila: @ana @ivaqevi} Raspad ha{kog sistema mo}i Pratio sam su|ewe vrlo pa`qivo, ali naàlost, ne u celini, pa ipak sasvim dovoqno da steknem neke za mene bitne zakqu~ke. Pre svega, potvr967
dilo se, ovaj put vrlo ubedqivo da je Ha{ki tribunal neuverqiva, i ~ak bqutava predstava, ~iji reìseri nemaju ni snage, ni znawa, ni {lifa da makar ome|e, ako ve} ne mogu da amortizuju [e{eqeve na ~iwenicama utemeqene iskaze. Li~no mi je drago {to me [e{eq nije razo~arao i moram priznati da sam uhvatio sebe kako uìvam u nemo}i sudija, a naro~ito Tuìla{tva. Delovali su jadno, pa ~ak i tu`no u bezuspe{nim poku{ajima da odglume svoje uloge sudija i tuìoca. Ako ni{ta drugo, i bez obzira na unapred zami{qen ishod su|ewa, ostaje za istoriju jedno blistavo svedo~ewe koje je, ~ak u svakom detaqu razbilo u parampar~ad svaki navod optu`nice. Ukratko, bio je to melem za du{u ovog napa}enog naroda i svakog misle}eg i zabrinutog Srbina. Mr Slobodan Igwatovi}, biv{i Savezni ministar za informisawe Impresionira verom u ideje Iz onoga {to sam video i ~uo tokom svedo~ewa prof. dr Vojislava [e{eqa, za sebe sam izvukao, pre svega, neke fenomenolo{ke utiske. Na mene je kao, ne toliko zainteresovanog posmatra~a, politi~kih zbivawa svedo~ewe profesora [e{eqa, prema mom razumevawu, odslikalo jedno sna`no verovawe radikalskog vo|e u ideje koje zastupa. Da dodam, da ne delim do kraja sve radikalske ideje, ali me impresionira [e{eqeva gotovo nevina ube|enost u te ideje. Vaqda iz tog uverewa proizlaze i iskreni iskazi koji ponekad mogu zazvu~ati i naivno, mada sam li~no uveren da [e{eq, s obrzirom na wegovu inteligenciju nije naivan ~ovek, a pogotovo politi~ar. Ali, i kao ~ovek i kao politi~ar i kao svedok maestralno je odigrao ulogu ceremonijal majstora u predstavi zvanoj sprda~ina od ha{kog tuìla{tva. Du{an Milovanovi}, kustos Muzeja primewenih umetnosti Izdajni~ki mediji na delu Zbog svojih profesionalnih obaveza nisam temeqito pratio ha{ki proces, ali sam preko informativnih emisija gledao najzanimqivije inserte, pre svega svedo~ewe prof. dr Vojislava [e{eqa u svojstvu svedoka odbrane Slobodana Milo{evi}a. Sa pravne ta~ke gledi{ta, [e{eq je osporio uverqivo i van svake razumne sumwe o~iglednu tendencioznost optu`nice protiv Milo{evi}a. Ne ulaze}i u briqantne politi~ke opservacije, koje su, ma {ta se o wima mislilo, ipak, sastavni deo argumentacije, [e{eq je, pre svega, pravni~kom logikom i nepobitnim ~iwenicama doveo u pitawe sam smisao ovog i ostalih su|ewa. Za mene, kao gra|anina Srbije i zainteresovanog posmatra~a, naro~ito je zanimqivo, da makar i povr{no, uporedim izve{tavawe pojedinih beogradskih listova i TV stanica, kako bi se uverio u ne{to, u {ta je ve}ina Srba odavno uverena. A to je, da bez ikakve patetike u ovoj zemqi zaista postoji ogroman broj izdajni~kih novina i TV stanica, poput, B 92, i odista jedan vrlo mali broj medija, koji znaju, razumeju i uvaàvaju srpski nacionalni interes. Trifun A{kovi}, advokat
968
Soro{ev B 92 opravdava agresiju Ha{ki politi~ki pozori{ni podijum je u epicentru moje novinarske karijere. Svedo~ewem prof. dr Vojislava [e{eqa, kao svedoka Slobodana Milo{evi}a, uverena sam, kao i svi, da Srbija ima svetlu budu}nost. Jo{ ne{to vredno je pomenuti sa ovog istorijskog su|ewa, koje }e, zasigurno u}i, ne samo u pravosudne anale, ve} i u uybenike. To je i argumentovan iskaz dr [e{eqa o tzv. Me|unarodnom sudu pravde u Hagu. On je govorio istinu, zapravo nas podsetio na zbivawa od 1990. godine, ali i pre. Nas podsetio, a mla|ima do~arao minulo vreme. Prenosilac procesa u HaguSoro{ev B 92 je tokom pauza angaòvao tzv. eksperte i analiti~are, zaduène da nam objasne ono {to smo ~ulom sluha i ~ulom vida sami percepirali. Niko od pomenutih nije se ni usudio da u|e u su{tinu [e{eqevog kazivawa, pa makar se s tim kazivawem i ne slagao. Tokom procesa u Hagu, ovih dana, eksplicitno je iskazano da ni tuìlac u stvari ne zna za {ta je zapravo Slobodan Milo{evi} i optuèn. To je izri~ito do{lo do izraàja prilikom iracionalno-racionalne rasprave o tome {ta je to Velika Srbija. Milo{evi} je ~ak naveo re~i tuìoca Najsa da odustaje od optu`be da se Milo{evi} zalagao za Veliku Srbiju. Me|utim, prilikom [e{eqevog svedo~ewa on je ba{ insistirao na toj sintagmi. Uostalom, Vojislav [e{eq i daqe slovi kao svedok Milo{evi}a, pa eto prilike analiti~arima i ekspertima da doku~e kome se zapravo obra}ao. Do tada ostaje neoboriv zakqu~ak da je Srbija imala i da ima vrhunske qude svetskog dràvni~kog formata. Posle svedo~ewa najamnici Milosrdnog an|ela treba da znaju da je srpski narod prozreo wihove namere. Ana Andri}, novinar-komentator Histeri~no urlawe srbomrzaca Svedo~ewem prof. dr Vojislava [e{eqa, a i pitawima Slobodana Milo{evi}a koja mu je postavqao uveren sam da je pravda spora, ali ipak dosti`na. Gledaju}i prenos iz Haga osetio sam da je istina tako jasno letela po sudnici, da je prosto sledila zaprepa{}ena lica Najsa i Robinsona. Govore}i kao umetnik koji je video dalekog sveta , ponosan sam na obojicu, jer su neumorno raskrinkavali stvarne razloge, namere i ciqeve onih, koji su ih utamni~ili. Narod to vidi i ose}a u du{i. Zato re~i [e{eqa i Milo{evi}a polako krune, ionako mlitav autoritet tribunala me|u rodoqubivim Srbima. Zbog svega toga, bez obzira na svakojaka histeri~na urlawa srbomrzaca kojih je, na na{u àlost, najvi{e u Beogradu, [e{eqevo veoma glasno izgovarawe i dokazivawe ~iwenica o pravoj prirodi perioda kroz koji jo{ uvek prolazimo deluje kao lekovit {apat i melem na ranu. Dakle, srpski narod se, zahvaquju}i prenosu ha{kog procesa, koji sve vi{e li~i na aferu Drajfus (nevino osu|enog mislioca) polako budi iz omamqenosti la`qivih politi~ara i wihovih manipulacija tipa evropske integracije nemaju alternativu, a narod sve bedniji, wihovi yepovi sve debqi, a kriminalne afere u vrhu vlasti sve è{}e. Miroqub Filipovi}-Filimir, akademski slikar Priredio: Aleksandar R. Qubi~i}
969
Anglosaksonski rasisti ni{ta ne razumeju Hag je jedno ilegalno sudstvo, jedan pravosudni presedan u svetskim razmerama, gde se sudi celom jednom narodu, i to samo zato {to je hteo da bude ono {to jeste! Ono {to je dozvoqeno svim drugim evropskim narodima nije dozvoqeno Srbima, i to je jedan rasisti~ki pristup zapadne Evrope, (rigidne, rimokatoli~ke i protestantske), prema pravoslavnim narodima. Kao istori~ar mogu da kaèm da je gospodin [e{eq postavio jednu vertikalu, i da je upravo pokrenuo tu na{u oslobodila~ku ideju, da je upoznao Evropqane sa na{om oslobodila~kom idejom, idejom rekonkviste! Sa tom idejom Evropa }e morati, htela to ili ne, ubudu}e da se suo~ava, jer se realizacija te ideje mora, ovako ili onako desiti! Nacionalni programi ne traju deset-petnaest godina, oni traju vekovima! Mi smo imali tu nesre}u da smo se u ~etrnaestom veku sukobili sa jednim azijatskim osvaja~ima, koji su mogli, zahvaquju}i fanatizovanom islamu da mobili{u ogromne snage naroda iz Azije (i to nisu bili samo Turci, ve} je u tim vojskama bilo svega i sva~ega, i kada bi izginula jedna vojna postava, dovo|ena je druga sastavqena od drugog naroda), i da ih usmere prema Evropi i Vizantiji. Posebno moram pomenuti tzv. jani~arsku vojsku, koja je bila najkrvavija vojska u turskoj vojnoj armadi. Uprkos turskoj okupaciji, Srbi nisu prekinuli svoju dràvnu tradiciju, prvenstveno zahvaquju}i svetosavqu! Svetosavqe je dalo nama duhovnu snagu da istrajemo, da izdrìmo i da se borimo kad i gde god moèmo. Okupqeni oko duha svetog Save (po{to se on prvi zavetovao Bogorodici, odnosno zavetovao je ceo srpski narod Bogorodici) kao i oko usekovawa glave Cara Lazara (jer se knez Lazar drugi zavetovao Bogorodici) tako da smo mi narod dvotrukog zaveta, i to je nama davalo snagu da izdrìmo i da se obnovimo, kao i da obnovimo na{e nacionalne institucije. Jer, zavet kneza Lazara nije bio zavet srpskim vojnicima da se `rtvuju, da izginu i da se presele na nebo, ve} je to bio zavet da se wihove `rtve iskoriste za obnovu srpskog naroda i za obnovu wegove dràve. To je su{tina kosovskog zaveta, a ne ono {to nam pripisuju nepismeni novinari, polupismeni intelektualci brozovske edukacije, kao i oni jadni doktori nauka koji sa ironijom govore o nebeskom narodu. Oni ne znaju da se taj zavet odnosi, i da on povezuje, i prvog ro|enog Srbina, i onog posledweg koji }e se roditi, kao i sve one {to su ro|eni u me|uvremenu, i da ih taj zavet drì okupqene oko wihove nacionalne vertikale. Eto, u tom duhu govori dr Vojislav [e{eq, i ja smatram da je to jedna prekretnica u tom su|ewu. Pitawe je, me|utim, koliko su te ha{ke sudije, koji su anglosaksonski rasisti, sposobne da to razumeju, i da li }e to prihvatiti kao validnu argumentaciju, kao i to da li su oni uop{te ne{to razumeli od onoga {to im je [e{eq rekao. A bojim se da je o tome re~ da to oni uop{te ne razumeju, {to je o~igledan dokaz wihove retardiranosti. Jo{ jedan zanimqiv svedok je bio u Hagu, a to je akademik êdomir Popov, koji je jasno i glasno rekao {ta je Srbija, i koje su to srpske zemqe. [e970
{eq samo to obnavqa i samo nagla{ava tu ideju o istorijskom pravu Srba da ìve na onim teritorijama na kojima ìve vekovima, i na kojima su izgradili svoju dràvu. Tu [e{eqevu ideju mi }emo sigurno ostvariti, i nije uop{te bitno da li }e se do dogoditi za deset dvadeset ili ne znam za koliko godina... Mi moramo sa tom idejom da ìvimo. I tu nije re~ ni o kakvoj Velikoj Srbiji, ve} je re~ o Srbiji, i o granicama Srbije, koje idu linijom Kralobag-Ogulin-Virovitica... tamo gde se nalaze srpske zemqe! I jo{ samo da dodam i ovo: mi nismo narod u odlasku (kako to pesimisti govore) mi smo narod pred obnovom! Nama predstoji obnova, jer smo dospeli na samo dno na{eg nacionalnog sunovrata, i vi{e padawa nema. Samo nam predstoje uspon i obnova. Ova tiranija koja se sprovodi nad Srbima u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Makedoniji, Federaciji BiH, ne}e mo}i jo{ dugo da traje. Toj tiraniji uskoro }e se stati za vrat, kako peva narodni pesnik, i Srbi }e ponovo biti stabilan i vaàn evropski narod. Veliku prepreku ka brèm oporavku srpskog nacionalnog korpusa i wegovih nacionalnih institucija predstavqaju politi~ke snage koje su zajahale Srbiju 2000. godine, na ~elu sa Zoranom \in|i}em. Ja otvoreno kaèm da taj tip nije razumero ni samog sebe, kao {to nije razumeo ni {ta radi, i da je on bio ~ist improvizator i hoh{tapler, koji je trasirao put srpskoj nesre}i i posrnu}u srpskog naroda. Od 2000. godine krenuo je masovni odliv mladih qudi iz Srbije u inostranstvo (mnogo vi{e nego u najgore Milo{evi}evo doba, kao i u doba sankcija) zbog ~ega je Srbija danas jedna od dràva sa najstarijim stanovni{tvom, dok je perfidno i sistematsko uni{tavawe privrede, i pqa~kawe nacionalnog bogatstva samo ubrzalo na{ sveukupni pad u provaliju i u bezna|e. Naravno, tome je do{ao kraj, i ve} uskoro }e Srbiju preuzeti prave patriotske snage, na ~elu sa Srpskom radikalnom strankom, kao i drugim politi~kim i dru{tvenim snagama, (recimo sa SNP Svetozar Mileti} ~iji sam i ja ~lan). Jovan Pejin, savetnik u Arhivu Srbije Pravi Srbin od glave do pete Ha{ki sud je promi{qena inkvizicija, jer je ra|en i pripreman ve} unaprijed na oduzimawu svih prava onih koji se na|u pred wim (to se prije svega, u tom sudu, odnosi samo na jednu stranu i to na Srbe, svi ostali su pred tim sudom u daleko povla{}enijem poloàju ili su ~ak i povla{}eni) jer on u stvari èli, da kroz su|ewe, promi{qeno ubije srpski narod, i bukvalno dovede u pitawe wegov biolo{ki opstanak. O ovom sudu je general Pjer Mari Galoa, rekao slede}e ocjene: Ha{ki sud je oru`je rata, kao {to moè da bude bombardovawe ili ekonomska blokada. Bjelosvetski hoh{tapleri, mafija{i i ubice su protiv Srba upotrijebili sve oblike ratnog napada i ratne agresije. Gebelsovska propaganda, prepuna laì i podmetawa, nehumana i ne~uvena ekonomska izolacija Srbije i Srba, podsticawe i vrbovawe unutrasrpske izdajni~ke pete kolone, {pijunsko rovarewe po Srbiji, zlo~ina~ko bombardovawe gradova i sela Srbije, sa hiqadama ubijenih staraca, dece i nedu`nih gra|ana Srbije, i ko971
na~no formirawe Ha{kog suda, kao vrhunca cinizma, bile su samo neke od primewenih zlo~ina~kih akcija koje su jaha~i apokalipse upotrebili prema Srbiji i prema Srbima. Hag je najobi~nija sudska lakrdija. Za tu lakrdiju veliku zaslugu imaju i predstavnici DOS-ovske kolacije koja je, 2000. godine, prigrabila presto vlasti i jo{ uvek ga ne napu{ta, uprkos promenama koje su se dogodile na posledwim parlamentarnim izborima od pre nepune dvije godine. Tada je umesto Kurte, u sedlo vlasti uzjahao Murta. Ova bulumenta je srpski narod izvrgla najve}em ruglu i potsmijehu, koji do sada ni u jednoj zemqi na planeti nije zabiqeèn! Ti strani pla}enici, koji su na izborima osvojili vlast i koji ve} nekoliko godina rasprodaju zemqu, koji uni{tavaju srpski narod i koji vr{e duhovni genocid nad vlastitim rodom, najgori su olo{ koji se moè zamisliti. Oni su direktno odgovorni za sve ono {to }e, kao nesre}a, zadesiti srpski narod, a {to }e biti posqedica ovih sudanija u Ha{koj tamnici. Me|utim, ni~ija nije do zore gorjela, pa ne}e ni wihova. O wima, kad odu sa vlasti, ne smijem ni da mislim...Neka im je mili Bog na pomo}i, i neka wihova djeca imaju snage da istrpe stra{ne grijehe svojih roditeqa. Hag je velika tragedija srpskog naroda, koju }e on, uz boìju pomo}, kao i uz pomo} velikih junaka, poput Vojvode [e{eqa, savladati i preìvjeti. A {to se ti~e moga brata i moga prijateqa, dr Vojislava [e{eqa, onda vam mogu re}i slede}e. Poznajem dugo dr Vojislava [e{eqa. On je jedan od onih politi~ara i rodoquba koga sam od najmla|ih dana pratio. Znao sam mnoga wegova vojevawa protiv nesre}a koje su pratile na{ narod, i znam da je uvijek bio uz svoj narod. Nikad nije ni trepnuo dok je govorio istinu, zbog koje je hap{en, zlostavqan, progawan...itd. On je najavqivao, jo{ odavno, zla vremena i upozoravao srpski narod na nesre}u koja mu se sprema, zbog ~ega su ga hapsili i lomili na razne na~ine. Mogao si da se i ne sloì{ sa nekim wegovim stavom, sa nekom idejom, ali si uvijek mogao biti siguran da je dr [e{eq bio nepokolebqivi privrènik srpskom rodu, uvijek se borio za wega, uvijek ga je {titio i uvijek je ~inio sve da srpskom narodu ulije vjeru u borbi za opstanak, i da mu ulije nadu u mirnije i slobodnije sutra. U tome je ostao dosqedan do kraja, zbog ~ega i mogu re}i da je dr Vojislav [e{eq pravi Srbin od glave do pete! Narod ga je uvijek volio, kao {to ga i sada voli. Sje}am se jednog na{eg zajedni~kog odlaska u jedno malo kraji{ko selo Baqci u RSK. Puca sa svih strana. Na{i borci brane poloàje od usta{ke armade, a mi banusmo me|u wih u jeku bitke. Oni, borci, traìli su da ih obi|e dr [e{eq, i kad su ga vidjeli u rovu, oni su htjeli da polude od ushi}ewa i od sre}e! Svi su htjeli da ga ne{to pitaju, da sa wim porazgovaraju, da sa wim podijele posqedwi komad hqeba, a wihove ko{~ate ruke nisu se skidale sa wegovih ramena. Wegov glas je lije~io, a wegova svaka rije~, skovana bez ikakve ta{tine, bila je jasna i iskrena. Sje}am se da je tada, jedan malo razbaru{en srpski borac, ogromne visine, ~ak vi{i od Voje za dvije glave, sa licem otvrdlim od sunca i vjetra, rekao [e{equ slede}e rije~i:
972
Vojvodo, niko ne zna kako }e ovo da se zavr{i, ali boriti se protiv zla, sveta je du`nost svakog Srbina! Na{e muke su velike, ima nas svakakvih, ali na{a }e borba biti te{ka i mukotrpna. Duga, duga, te{ka... Pogledam [e{eqa i vidim kako blago i pronicqivo, uz smije{ak, gleda na srpskog borca. Pogledi su im se sreli i sve je bilo jasno. Znao je Vojo ve} odavno da su rije~i koje je izgovorio borac prava istina. I ta borba srpskog naroda za svoju slobodu, jo{ uvijek traje. I traja}e sve dok Srbi ne postanu ravnopravan narod ostalim evropskim narodima, i dok ne budu imali pravo na iste one institucije, i ista ona dràvna i nacionalna prava koja imaju i ostali evropski narodi. Ko nije poznavao dr Vojislava [e{eqa, koga sam ja iz milo{te zvao [eki, taj nije poznavao ni ~ovjeka. Ko nije poznavao [ekija, nije znao {ta je hrabrost, niti je znao {ta je rodoqubqe. Ko nije znao [ekija, nije znao {ta je ~ast, niti je znao {ta zna~i rije~ sloboda! Ko nije znao dr Vojislava [e{eqa-[ekija, taj nikada ne}e upoznati ~ovjeka! Ispratio sam ga sa suprugom i sinovima u Hag. Nije moglo da mi se ne skotrqa suza iz o~iju. Zamislite u Hagu: srpsku slobodu, ~ast, rodoqubqe, istinu, pravdu, qubav, o~instvo, i na{u Veliku Srbiju? To se prosto ne moè zamisliti, ali to se, naàlost, dogodilo. Dogodilo se jer je Srbija dopala u ruke mafija{a, lopova, debila i imbecila koji sluè stranim okupatorima. U borbu protiv wih, moj i na{ [eki, upustio se hrabro, odva`no i mu{ki, i to na wihovom terenu, i pod wihovim okrutnim uslovima borbe. On je oti{ao dobrovoqno da tom Hagu pogleda u o~i i da mu kaè da ga se ne boji! Jednom se ìvi, jednom se mre. Majko Danice, Vojo ti se imao ra{ta i roditi. Neka vam je na obraz i diku {to ste rodili sina heroja! Redovno sam gledao prenose su|ewa u Hagu i svjedo~ewe dr Vojislava [e{eqa, u predmetu protiv Slobodana Milo{evi}a. Ja sam znao kako }e se Vojo braniti, jer ga veoma dobro poznajem, a znam i wegove nacionalne i ideolo{ke stavove o srpskom nacionalizmu, o uzrocima raspada SFRJ, o zavjeri Vatikana...itd. On, u stvari, u Hagu radi ono {to bi radio i na svakom drugom mjestu, s tim {to je sada oti{ao u okupatorsku ku}u, da im tamo u lice sve skre{e i sve saop{ti! Sigurno je da je wemu Hag posebna inspiracija, da je to mjesto na kojem je on u stawu da potpuno iskaè sav svoj talenat fantasti~nog govornika, kao i da bjelosvjetskom anglosaksonskom pravnom sistemu pokaè svu superiornost srpske politi~ke, istorijske i pravne pameti. Hag je za wega jedan izazov o kome }e svjedo~iti vrijeme ispred nas, to je velika pravna istorija, i on se ovdje pona{a herojski! Ne mislim, pri tome, da se on u Hagu pona{a ne{to spektakularno, da pravi neki yumbus i sl. Ve} je spektakularno to da se on pona{a obi~no i normalno, mirno i sre|eno, da iznosi neoborive ~iwenice, da nikome ne ostaje duàn, i da ta wegova superiornost u li~nom nastupu, kao i superiornost istine koju iznosi, djeluju spektakularno na sve one koji imaju barem malo po{tewa i ~estitosti!
973
Najtragi~nije u cijeloj ovoj stvari jeste to, da tu [e{eqevu istinu i taj wegov hrabri nastup u odbrani cijelog srpskog naroda, ovi tu`ni upravqa~i u Srbiji, cijela vlada i svi ministri, interpretiraju na potpuno druga~iji na~in? I to je na{a velika nacionalna àlost i tragedija, ta vlast i takvi Srbi! I jo{ ne{to, mislim da je veli~ina [e{eqeve odbrane u Hagu ta {to je on te qude, te sudije, doveo u ~istu pat poziciju, ta~nije on ih je doveo u {ah-mat poziciju, i u totalno izgubqenu poziciju za wih i za wihovu optu`bu! I to je uradio uz kori{}ewe ~istih i jasnih pravnih, istorijskih, kulturolo{kih, ekonomskih i politi~kih ~iwenica i argumenata. On je najboqe pokazao koliko su kadrovi u Ha{kom tribunalu nedorasli na{oj vrhunskoj pameti, koja je oli~ena u dr Vojislavu [e{equ, koji je jedan briqantan i vrstan pravnik, politi~ar i teoreti~ar. Oni su za wega mala djeca... Mislim da je [eki, ovim svojim svjedo~ewem, definitivno sru{io Ha{ki tribunal, da ga je razobli~io i da ga je potpuno ogolio, kao jednu vje{ta~ku i primitivnu pravnu lakrdiju, koju su svjetski mo}nici nabrzinu sklepali, da bi razbili bilo kakavu srpsku dràvu i da bi uni{tili jedan ponosni i hrabri narod, kakav je srpski narod! I ja se jedino pla{im da }e oni [e{eqa dràti sve dotle dok se ne sprovede ovaj pakleni plan uni{tewa Srpstva! Momir Lazi}, kwièvnik, publicista Ba{ êlik Bio sam Gavro{ na barikadama Republike Srpske i Srpske Krajine. Odatle sam pohodio one svjetske i bjelosvjetske krajeve, kontinente i dràve, u kojima arbajtuju Srbi (rade, sluè, bogate se, pla~u i sawaju svoj srpski zavi~aj). Bio sam u svim zapadnoevropskim zemqama, u Americi, Kanadi, Australiji... Jedino nisam bio u Kini. To mi je èqa, jer jedino me|u Kinezima ne bih bio mali Baja, ve} veliki dasa! Posebna mi je èqa da odem do Haga, da i tamo koju otpjevam za Mom~ila, za Slobu, za mnoge zato~ene srpske junake, ali najvi{e za vojvodu Vojislava [e{eqa! Nas dvojica smo bili najomiqeniji gosti u domu pokojnog vojvode Mom~ila \uji}a. Ja kao ratni muzi~ar, a on kao veliki politi~ar i veliki ratnik. îtav dan sam bio wegov gost, a on, veoma bolestan i uz velike napore, neprekidno mi je uga|ao, teto{io me i mazio. Kao da mi je bio |ed ro|eni? A, i jeste! Ne samo meni ve} i svim pravim Srbima! A naro~ito Voji [e{equ, kojem je i dodijelio titulu vojvode, vide}i u wemu svog jedinog istinskog nasqednika! Tuga mi je, i u srcu, i u du{i, dok sam gledao Voju u ha{koj sudnici. Jeste on briqirao, jeste im pokazao {ta zna~i biti Srbin, ali upravo zbog toga, zbog te wegove superiornosti i tog wegovog veli~anstvenog nastupa, kao i znawa koje je enciklopedijsko, meni je bilo sasvim te{ko da ga gledam, jer znam da je sve to iza stotinu ~eli~nih brava i da je on okovan, kao Prometej, ili kao Ba{ êlik!
974
Tolika snaga, tolika hrabrost, tolika pamet, a utamni~ena? Eto, to je ono {to me boli, i {to mi mrzne srce i unosi ~emer u moju du{u. Voji i Radovanu ispjevao sam nekoliko pjesama, za koje mislim da su solidne, i da bi ih narod rado slu{ao, samo kad bi ovi na{i dupelisci, {to vladaju medijima, i muzi~kom industrijom smjeli da te pjesme pu{taju u narod. To tvoje pitawe o Hagu za mene je djelimi~no va`no, jer ja u cijeloj zemqi srpskoj vidim da su svi Srbi (i ti, i ja, kao i na{a djeca...) u pravom pravcatom zatvoru i tamnici! Srbija je, od strane ove izdajni~ke vlasti, ovih kloniranih i prirodno nasqednih komuwara, postala robija za sve rodoqube i sve patriote, kao i za svu srpsku sirotiwu! Moj zavi~aj, Republika Srpska Krajina je opusto{ena, poharana i iz we su protjerani svi Srbi. Ostala su pusta sela, pusti gradovi, puste wive, i pusti snovi da }emo se uskoro tamo vratiti. Republika Srpska je pod otvorenim namjesni{tvom onog engleskog {pijuna pedera E{dauna, a Crno Gora je u rukama doma}e kriminalne fukare, koja je zadala kobni udarac u istorijsko srce Crnogorstva, kao vite{kog Srpstva. Eto, u takvim tamnicama danas ìve Srbi. I Voja, i Slobo, i Mom~ilo, i ja, i ti, i svi drugi... Mirko Paj~in Baja mali Kninya, estradni umetnik Da se {to pre vrati ku}i Poznajem dr Vojislava [e{eqa iz wegovih sarajevskih dana. Nismo se posebno druìli, ali sam imao priliku da ga vi|am u mojoj izdava~koj ku}i, Veselin Masle{a, u kojoj sam bio zaposlen kao urednik. Bio je markantna pojava, onako visok i tanak, sa pronicqivim plavim o~ima i sa nagla{enom znatièqom za sva na{a istorijska i politi~ka izdawa. Sje}am se da smo se smijali wegovim duhovitostima i àokama koje je sipao na ra~un komunisti~kog reìma, posebno na ra~un bosanskih komunisti~kih velmoà, kakvi su bili Pozderci, Kurtovi}i, Mikuli}i, Bijedi}i, Filipovi}i...i ostali. Bio je izuzetno duhovit, i stalno je sipao neke politi~ke viceve. Veoma brzo, on, Rajko Nogo, kao i Vojislav Lubarda, postali su najpoznatiji disidenti me|u srpskim intelektualcima u Sarajevu. Odgovor tamo{weg titoisti~kog reìma je bio o~ekivan, i potpuno primeren wihovom poimawu druga~ijeg mi{qewa i prava na slobodu govora. Nogo je morao da utekne u Beograd, a dva Vojislava [e{eq i Lubarda su dopali robije... Dr Vojislava [e{eqa sam ponovo susreo, ovdje u Beogradu, gdje sam se i ja skrasio ve} na po~etku gra|anskog rata u Bosni. Sreo sam ga na Sajmu kwiga, kada je sa sinom posjetio na{ {tand. On je ve} bio ìva legenda Srpstva, i najpoznatija politi~ka figura srpskog nacionalizma. Sje}am se da su se oko wega okupqali posjetioci sajma, i da je bio pravi magnet za publiku. Wegov sin je uzeo jednu od izloènih kwiga, i rekao je Voji da bi volio da je kupi. [e{eq je pogledao naslov kwige, i odmah sa odobravawem prihvatio sinovqev izbor. Zatim je, sa nepogre{ivom intuicijom velikog qubiteqa kwige, pogledao ostala izdawa, i uvijek je u ruke uzimao one najvrijednije i najboqe.
975
U neko doba je podigao pogled i odmah me prepoznao. \e si Stevo, juna~e? Od kada se nismo vidjeli? Mora da ima dobrih desetak godina? Zatim smo nastavili razgovor o Sarajevu, o zajedni~kim poznanicima... A kada sam htio da wemu i sinu poklonim po jednu kwigu, on je to, sa osmijehom odbio, uzeo je kwige, ali ih je i platio! Razmijenili smo i telefone, ali ga kasnije nisam zvao, niti smo se sretali. Poslije je bilo ono {to je bilo. [e{eq je dobrovoqno oti{ao u Hag, u namjeri da se na licu mjesta susretne sa opakom nemani, koja je nasrnula na svekoliko Srpstvo, i na sve {to nosi srpsko obiqe`je. U~inio je to u maniru najistaknutijih predstavnika srpskog juna{tva, bez straha i hrabro, sa uvjerewem da je zvijer najrawavija u svome leglu, i da je tamo treba tu}i... Ono {to, vjerovatno, nije znao, jeste da se ta bjelosvjetska neman, ~ak ni na svom pragu, i na svom ogwi{tu, ne kani tu}i sa srpskim junakom, niti mu na megdan iza}i! Objeru~ke su prihvatili wegovu predaju, ali su izbjegli, i jo{ uvijek to ~ine, da mu odgovore na wegovu ba~enu rukavicu, i da mu iza|u na dvoboj. Ne, ne}e oni da se sa wim bore, jer oni ne vole borbu! Oni samo znaju da kukavi~ki, iz zasjede, i sa stopostotne bezbjedonosne razdaqine, tuku po neja~i, po starima i po bolesnima, kao i po svemu {to je neza{ti}eno! Tako su radili, i jo{ uvijek to ~ine i po nama Srbima, ali i po Arapima, po Persiji, i svuda po kugli zemaqskoj, gdje su se namera~ili da uspostave svoju diktaruru i svoju tiraniju! Zato sam se istinski obradovao kada se [e{eq pojavio u slu~aju Slobodana Milo{evi}a, kao wegov glavni svjedok odbrane. Nije [e{eq Milo{evi}ev ideolo{ki istomi{qenik, ve} je on jedini nosilac autenti~ne ideje srpskog nacionalizma, koja se, sasvim pogre{no, pripisuje Milo{evi}u, a {to je glavni argument Ha{kog tuìla{tva protiv Milo{evi}a. Milo{evi} je obi~ni birokratizovani komunisti~ki apart~ik, i on nikada nije zastupao srpsku ideju, ve} je uvijek bio eksponent nekakvog jugoslovenstva i bratstva i jedinstva, a dr [e{eq je od po~etka, jo{ od pomenutih sarajevskih dana, iz osamdesetih godina pro{log vijeka, bio pobornik ideje cjelovitog Srpstva i jedinstvene srpske dràve. [e{eqevo svjedo~ewe pratio sam, prili~no detaqno, i mogu vam re}i da je na mene ostavilo veoma snaàn utisak. Odmah mi je palo u o~i, da je Voja jo{ precizniji i jo{ potkovaniji u svom istorijskom, teorijskom i stru~nom vokabularu, kao i to da su mu ideje jo{ jasnije i konzistentnije od onih koje sam ranije od wega slu{ao. Vidi se da je definitivno usvojio sve {to je potrebno da bude najmarkantnija politi~ka li~nost me|u Srbima u ovoj prvoj deceniji dvadeset prvog vijeka. Mislim da to znaju i bjelosvetski vladari, i da im je namjera da Voju {to duè drè izvan Srbije i izvan srpskih zemaqa, u ha{kom zato~eni{tvu, i to sve dotle dok se Srbija ne rasturi u parampar~ad, i dok se potpuno ne obesmisli svaki patriotski i nacionalni srpski politi~ki program! To je wihova namjera prema dr Vojislavu [e{equ i naàlost, mislim da }e je sprovesti u djelo! Jedina utje{na stvar jeste da je [e{eq jo{ uvijek relativno mlad ~ovjek, kao i da je to osoba sa nevjerovatno velikom mentalnom snagom, za ko976
ju ne postoje sli~ni primjeri za pore|ewe, sa kojom }e on svakako uspjeti da do~eka slobodu i da se vrati srpskom rodu (ako od tog roda ne{to pretekne, nakon ove pusto{i koju nam slugani Zapada, prire|uju, u svim dijelovima srpskog dru{tva...) kao wegov prirodni vo|a! Ja se molim Bogu da tako bude! Stevo ]osovi}, urednik izdava~ke ku}e Svet kwige Priredio: Momir Vasiqevi} [e{eq junak na{ih dana Svedo~ewem Vojislava [e{eqa Ha{ki tribunal je dobio to {to je i zasluìo. Kako kaè ona narodna poslovica prema svecu i tropar. Vojislav [e{eq se dobro drào. Dobro je govorio. Apsolutno podràvam svaku wegovu re~ koju je tamo izgovorio. Kazao je ono {to treba da se zna, da srpski narod nije ovca za klawe niti moè da bude uvek deùrni krivac kako to neko èli. Srpski nastrojen i dobro raspoloèn, [e{eq je svojim nastupom pokazao izuzetnu hrabrost. Kao i uvek, govorio je kao borac za slobodu srpskog naroda. Mogu jedino da mu ~estitam. Dopalo mi se i kako fizi~ki izgleda. Samo [e{eqevo pojavqivawe kao svedoka odbrane pomoglo je Milo{evi}u po{to je on sa wim bio u koaliciji u najteè vreme za srpski narod. [e{eq je, kada je taj narod bio bombardovan, bio uz wega. Delio je sa narodom i dobro i zlo. Pomogao je ne samo Milo{evi}u, ve} i Srbiji. Na Ha{kom tribunalu je da li }e da se pona{a po onoj crkvenoj pjesmi: U{i ima a ne ~uje, o~i ima a ne vidi, ili }e [e{eqevo izlagawe primiti ka svom saznawu. Ono {to je rekao Vojislav [e{eq ~ula je {ira javnost. ûla su nebesa da je govorio istinu. Jednoga dana sigurno }e do~ekati slobodu, ako Bog da i Voja i Slobodan i ostali na{i ha{ki mu~enici koji su u zatvoru. Istina je na wihovoj strani. Oni koji druga~ije rade i govore, nek se pitaju gde }e biti. Jer istina je jedna. Ne mogu biti dve istine. Ne moè istina biti kod Nata{e Kandi}, Olivere Vu~o ili Sowe Biserko i drugih ~uda. Istina je kod Boga i drugih pa}enika i na{ih mu~enika u Ha{kom tribunalu. Wegovo preosve{tenstvo episkop Filaret Apsolutna pristrastnost sudija Vojislav [e{eq je svedo~ewem razobli~io politi~ki karakter tvorevine koja se naziva Ha{ki tribunal ukazuju}i da je to pre svega institucija koja zastupa interese NATO-a. Poquqao je ugled te tvorevine ne samo u srpskoj javnosti i intelektualnim evropskim krugovima, ve} i kod onih koji su pored svega verovali da se radi o nekoj sudskoj instanci. Svedo~ewem je doveo u pitawe sve ta~ke Milo{evi}eve optu`nice. [e{eq je dokazao apsolutnu pristrasnost sudija u korist tu`be i nepo{tovawe osnovnog principa pravde ~ujmo i drugu stranu. Sudije su ~estim prekidima i intervencijama onemogu}avale [e{eqa da iznosi ~iwenice i svoja saznawa dok su u isto vreme dozvoqavale Tuìla{tvu da neprekidno koristi politi~ke kvalifikacije kako bi tu`ba dovela u pitawe kredibilitet svedoka i poquqala dokaze. [e{eq je iako dugogodi{wi Milo{evi}ev politi~ki protivnik, pokazao da dràva i dràvne institu977
cije Srbije i Savezne Republike Jugoslavije nisu bile involvirane ni u kakve zlo~ine. Potpuno je jasno da je [e{eqevo i Milo{evi}evo istupawe inspirisano dràvnim i nacionalnim kriterijumima. Zna~aj tog dela procesa je taj {to se za ve~ita vremena dokumentuje deo istine o zbivawima na Balkanu, na prostoru prethodne Jugoslavije i vremenima separatisti~kih i teroristi~kih divqawa na prostoru Kosova i Metohije. @ivorad Jovanovi}, biv{i ministar inostranih poslova SRJ Mi{qewe biv{eg Srbina Svojom odbrambenom retorikom u Ha{kom tribunalu gospodin Vojislav [e{eq iskazuje se kao vrhunski takti~ar na prostoru popularizacije radikalne stranke ~iji je predsednik i kao proma{eni strateg na planu interesa Srbije i srpskog naroda kao celine. Novak Kilibarda, predsednik Narodne sloge Melem na ranu Svedo~ewe doktora Vojislava [e{eqa, kao svedoka odbrane na procesu protiv Slobodana Milo{evi}a, u avgustu i septembru 2005. godine, zna~ajno je po vi{e osnova. Svedo~ewe ima istorijsku, pravnu i moralnu vrednost.U ~emu je istorijski zna~aj ovog svedo~ewa? U sada{wem trenutku, na{em napa}enom i demoralisanom narodu, ono je do{lo kao melem na ranu. Videlo se da nisu svi na{i politi~ari beski~mewaci koji po svaku cenu povla|uju Zapadu. Doktor [e{eq je pokazao {ta je doslednost i hrabrost kao produkt uverewa, o ~emu je pisao Jovan Du~i} u kwizi Gradovi i himere. Svedo~ewe }e biti primer i na{im potomcima, deci i unucima. Oni }e crpeti nacionalnu i duhovnu snagu iz wega narednih 50-100 godina (kao nekada{we generacije iz dràwa Gavrila Principa pred austrijskim sudom). Ogromno obrazovawe i svestranost doktora [e{eqa su do{li do izraàja kada je Tuìla{tvo poku{alo da tuma~i takozvani istorijski kontekst su|ewa. Istorijski podaci, koje je izneo doktor [e{eq, o ideji Velike Srbije su u parampar~ad razbili primitivni poku{aj da se ceo srpski narod proglasi za zlo~ina~ki. Tako su na posredan na~in, svedo~ewem odbraweni i na{i preci. Dakle, svedo~ewe je imalo ogromnu vrednost zbog na{e pro{losti, sada{wosti i budu}nosti. Jasno je da }e doktor Vojislav [e{eq nastaviti svoju odbranu srpskih nacionalnih interesa i kada po~ne wegovo su|ewe. Svedo~ewe je po~etak. Zato je Ha{ko tuìla{tvo nehotice bilo u pravu kada je u septembru 2003. godine konstatovalo da }e su|ewe doktoru [e{equ biti od istorijskog zna~aja. Sigurno }e biti, ali ne na na~in koji su u Ha{kom tuìla{tvu zami{qali, ve} na suprotan, od kojega su se pribojavali. Svedo~ewe doktora [e{eqa je imalo veliki zna~aj i za pravnu nauku. Kao vrhunski pravnik, on je sa lako}om razbio nebuloznu konstrukciju o nekakvom udruènom zlo~ina~kom poduhvatu. Studioznim prou~avawem svih presuda Ha{kog tribunala, doktor [e{eq je otkrio vi{e slu~ajeva nedoslednog i neprofesionalnog rada Tuìla{tva (ono na osnovu poluistina i naga|awa gradi svoje optu`nice). Na primer, u slu~aju takozvanih Crvenih beretki i posrednih svedo~ewa iz druge ruke.
978
Tako je doktor [e{eq pokazao svim pravnicima da se presude i rad Ha{kog tribunala moraju prou~avati uz pomo} nau~nog metoda i zdrave logike (legere et non intellegere est tamuquam non legere, odnosno ~itati a ne razumeti je isto {to i ne ~itati), a ne uz pomo} dogmatsko-ostra{}enog metoda koji primewuju ovda{wi zagovornici Ha{kog tribunala po slu`benoj du`nosti. Svedo~ewe doktora [e{eqa ima veliki zna~aj i u moralnom smislu. Poznato je da Ha{ki tribunal primewuje najstroìji reìm upravo prema wemu. Izolaciju, nehumane uslove, zabranu kontakata sa bli`wima. Ali, doktor Vojislav [e{eq je svojim svedo~ewem potvrdio da kao {to pi{e Wego{ u Gorskom vjencu prekaqena isku{ewem du{a, hrani tjelo ogwem elektrizma. Svedo~ewem je ulio optimizam i snagu svima nama ali i zato~enicima u Hagu. To se odmah videlo na primeru Milo{evi}a. Doktor [e{eq je pokazao duhovnu snagu onda kada je najteè, i to je posebna vrednost svedo~ewa, jer kao {to pi{e Vladika Nikolaj Velimirovi}: Optimizam u sre}i je jeftina stvar, jer je obi~na. Ja cenim optimizam na muci. Sve ove ~iwenice govore da se radi o izuzetnom i velikom ~oveku. Doktor Vojislav [e{eq je spojio u sebi osobine koje se i pojedina~no retko sre}u kod drugih intelektualaca. Te osobine su pravednost, vrhunsko obrazovawe i hrabrost. Zato je wegovo svedo~ewe ulilo patriotizam i snagu svim slojevima na{eg dru{tva. Po tome je doktor Vojislav [e{eq sli~an jednom drugom velikom ~oveku iz vremena stare Gr~ke. I on je pomo}u obrazovawa, moralnosti i hrabrosti uspeo da pokrene ono {to je najplemenitije kod qudi. Kao {to je Platon u svojoj kwizi Odbrana Sokratova napisao da ovaj filozof qude ~ini boqima isto se danas moè re}i i za doktora Vojislava [e{eqa. Dejan Mirovi}, magistar pravnih nauka Dobro uigran tandem Svedo~ewe Vojislava [e{eqa na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u posmatrala sam direktno iz Ha{ke sudnice. Po{to holandski mediji gotovo u potpunosti ignori{u Ha{ki tribunal i veoma malo prostora posve}uju onome {to se de{ava u sudnici, sem ako nisu u pitawu neke informacije koje idu na {tetu glavnim pritvorenicima, pre svega Milo{evi}u i [e{equ. Informativna barijera u Holandiji je velika. Zbog druga~ijeg mi{qewa, i poku{aja da se ~uje i srpska strana pri~e, posledwih godina izgubila sam mnogo prijateqa pa i posao. Radila sam na jednom ovda{wem fakultetu a otkaz sam dobila uz obrazloèwe da sam postala tehnolo{ki vi{ak, a zapravo dekan mi je rekao da mogu da ostanem ukoliko odustanem od svog politi~kog rada. Tada sam, zajedno sa svojim suprugom koji je bio Srbin iz Beograda, radila na propagirawu istine o ratnim doga|ajima na ovda{wem prostoru i zlo~inima po~iwenim nad Srbima. Nakon wegove smrti nastavila sam da radim na toj ideji. Interesantno je da sam 1961. godine po~ela da radim na kompjuterima u jednoj zgradi osiguravaju}eg zavoda u Hagu, a nakon toliko godina ponovo
979
sam se vratila u tu istu zgradu, ovog puta kao posmatra~ su|ewa Slobodanu Milo{evi}u. Kada sam do{la u Tribunal mislila sam da se on nalazi u Palati mira me|utim, onda sam videla da je to jedna obi~na institucija. Kad god mi vreme dozvoqava prisustvujem su|ewu. Moram da istaknem da sam ovaj deo su|ewa posmatrala vrlo pa`qivo. Potpuno druga~iji utisak steknete kada ste na licu mesta nego kada su|ewe posmatrate putem interneta, po{to je nama u Holandiji jedino to dostupno. Zbog toga me ~udi kako novinari mogu sebi da dozvole da umesto da izve{tavaju iz sudnice sede ispred kompjutera i na osnovu tako ste~enog utiska pi{u svoje izve{taje. [e{eq i Milo{evi} su zajedno funkcionisali kao jedan dobro uigran tandem. Kako su wihove dosko~ice i dijalozi delovali na sudije i Tuìla{tvo, mogla sam vrlo lepo da vidim po izrazu wihovog lica, {to, pretpostavqam, televizijska kamera nije zabeleìla, jer bi to za wih bilo porazno. Wih dvojica su dominirala ha{kom sudnicom delovali su vrlo dobro i uigrano dok je Najs delovao kao poraèn igra~. [e{eq je u svojim odgovorima bio vrlo direktan. Nije dozvoqavao da ga Najs isprovocira. Ovo su|ewe je tako|e pokazalo koliko Tuìla{tvo i sudije Ha{kog tribunala nisu upoznati sa mentalitetom qudi sa ovih va{ih prostora. Bio je to sukob dva mentaliteta. Sukob dve istorije. Sudija Bonami je delovao veoma zbuweno i vrlo ~esto zate~en [e{eqevim odgovorima, pa smo ~esto mogli da ~ujemo, kako pita da li je dobro razumeo to i to. De{avalo se da Milo{evi} postavi neko pitawe a Bonami kaè pa to smo ve} imali. Mo`da je Milo{evi} postavio sli~no pitawe ali ne isto, i sigurno ga je postavio sa nekim ciqem me|utim, sudijama je to bilo te{ko razumqivo. Smatram da upravo zbog sukoba razli~itih mentaliteta, razli~itih prostora ìvqewa, odrastawa, razli~itog poimawa stvari su|ewe nikako ne moè biti fer duel. Gospodin Milo{evi} je [e{eqevim svedo~ewem mnogo dobio, jedino {to se to tako na Zapadu ne prikazuje. Govori se jedino o lo{im stvarima. Kada je bilo obeleàvawe desetogodi{wice Srebrenice mediji su u udarnim vestima i na naslovnim stranicama prikazivali kako [korpioni ubijaju muslimane. Jednostavno plasiraju se informacije koje odgovaraju politici zapadnih zemaqa. [e{eq je u svojim odgovorima bio iskren i direktan. Na sebe je preuzeo veliki deo odgovornosti. Kristina Grbi}-Banduk, osniva~ Srpskog informativno-kulturnog centra u Holandiji Pokazao je kako se sila pobe|uje [e{eqevo svedo~ewe je davawe primera kako argumentacijom i hrabro{}u moèmo sve te qude u Ha{kom tribunalu, prema kojima neki ose}aju strahopo{tovawe, dovesti u pat poziciju nemo}i u odnosu na dominantnu po~etnu poziciju koju im je omogu}avala sila i mo}. [e{eq ih je spustio sa pozicije mo}i i sile na ravan argumenata gde vi{e nisu mogli da se kriju iza raznih paravana i naterao ih da pokaù svoje pravo, nemo}no lice obi~nih qudi.
980
Svojom hrabro{}u i ve{tinom u komunikaciji pokazao je kako treba razgovarati i postupati sa takvim qudima. [e{eqevi argumenti bili su toliko sna`ni da ih je spustio na nivo obi~nih sagovornika. Pokazao je kako se sila pobe|uje argumentima ne pla{e}i se i ne prezaju}i od eventualnih posledica. Zoran Lukovi}, kapetan MUP-a i sektolog iz Beograda Dobro je da se narod podseti Vojislav [e{eq je dao jedno fenomenalno svedo~ewe koje ide u prilog Slobodanu Milio{evi}u, ~ak je na sebe preuzeo neke stvari, koje mogu da mu idu na {tetu. Milo{evi} nije mogao da ima boqeg svedoka. Tokom svog svedo~ewa uspeo je da mnoge stvari pojasni javnosti a, pre svega, objasni da je Srpska radikalna stranka imala ideju Velike Srbije a da je Slobodan Milo{evi}, na neki na~in, bio pristalica o~uvawa Jugoslavije. Iako je [e{eq nekada sara|ivao sa Milo{evi}em, zajedno su bili u vladi, on se ovim svedo~ewem distancirao od ove partije, tvrdwama da su politike radikala i socijalista ipak dve razli~ite politike koje su jednog trenutka delovale zajedno zarad narodnog jedinstva i o~uvawa nacionalnih interesa. Tokom svedo~ewa, [e{eq je uspeo da ukaè i na u~e{}e nekih drugih stranaka u ratnim doga|ajima, pre svega na delovawe Demokratske stranke tih godina. Interesantno je bilo wegovo podse}awe na delovawe Mauzera, visokog funkcionera Demokratske stranke i nekih drugih qudi koji su povezivani sa ratnim zlo~nima. Tako|e, smatram vrlo va`nim to {to je Tribunal i javnost podsetio na zaboravqene hu{ka~ke govore funkcionera Demokratske stranke. Narod je zaboravio da su vi{e ratnih govora dràle stranke koje sebe sada nazivaju demokratskim nego {to je to radila Srpska radikalna stranka ili Socijalisti~ka partija Srbije. Dobro je da se narod podsetio i na govore Vuka Dra{kovi}a i Mila \ukanovi}a. Zna~i, ne treba politi~ka odgovornost za doga|aje u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini da se vezuje samo za Milo{evi}a i [e{eqa, radikale i socijaliste, ve} mo`da ~ak i u ve}oj meri i za Demokratsku stranku, Srpski pokret obnove i stranku Mila \ukanovi}a i neke ekstremiste iz Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. [e{eq je, tako|e, uspeo da pokaè kako je rat na prostoru RS i RSK bio odbrambeni i da su na tom podru~ju nad Srbima izvr{eni mnogi zlo~ini. Tako da smo tokom wegovog izlagawa mogli da saznamo da je u okolini Srebrenice poubijano vi{e Srba nego muslimana, ba{ tog leta 1995. godine, za {ta nas optuùju. Na neki na~in, [e{eq je odbranio i sada{we institucije Srbije, jer je u svom svedo~ewu uspeo da poveè neke paravojne jedinice sa kriminalcima, biznismenima i za vojsku RS i RSK. Tako|e, napravio je wihovo razgrani~ewe sa Vojskom Jugoslavije i MUP-om Srbije. Samim tim je pripomogao i kod odbrane nekih drugih Srba koji su optuèni u Ha{kom tribunalu. Verujem da Milo{evi} od svih svedoka koje je do sada imao najvi{e moè da bude zahvalan [e{equ. [e{eq je ovim svedo~ewem u stvari pokazao svoje pravo lice. Pokazao je da nije ko neki drugi politi~ari, i to mu je mo`da mana {to nije toliko
981
namazan i qigav kao neki politi~ari, ve} je uvek otvoren i iskren i nikada ne}e na osnovu tu|e muke sebi da olak{a situaciju. Tako je tokom svedo~ewa neke stvari mogao da svali direktno na Milo{evi}a, i da do|e u i te kako olak{avaju}u poziciju, me|utim, on se odlu~io za jednu drugu taktiku, taktiku istine. [e{eq je zaigrao na kartu istine i za sada mu odli~no ide, ali je problem {to je Ha{ki tribunal, verovatno, ve} osudio obojicu i verujem da sada razmi{qa jedino koji }e u kojoj dràvi da sluì kaznu a ne o tome koji je {ta govorio. Ugqe{a Mrdi}, novinar dnevnog lista Nacional Atmosfera iz arena Su|ewe sam pratila svaki dan i moram da vam kaèm da mi je svedo~ewe Vojislava [e{eqa bilo jako zanimqivo. U Srpskoj radikalnoj stranci sam od samog wenog osnivawa. To je jedna na{a porodi~na tradicija. Da se u~lanimo privukao nas je sam [e{eq, kao jedan vrlo pametan i vispren ~ovek. Sa nestrpqewem sam ~ekala da ga vidim i slu{am na televiziji. Moja majka i ja smo proplakale mnogo suza zbog nepravde koja mu se ~ini. Mnogo me boli ta nepravda, jer po{tewe i istina su uvek bili na prvom mestu ne samo Vojislavu [e{equ ve} celokupnoj stranci. Me|utim, isto tako ponosna sam {to je oti{ao jer znam da je oti{ao da odbrani Srbiju i wene gra|ane i da dokaè istinu. Smatram da }e u tome uspeti i èlim mu mnogo sre}e. Wegovo pojavqivawe na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u, kao i wegov odlazak u Hag, pokazali su da je on jedan od najhrabrijih qudi ne samo ovde kod nas u Srbiji ve} i {ire. Nisam videla hrabrijeg ~oveka od wega. Smatram da }e wegovo svedo~ewe dosta pomo}i Slobodanu Milo{evi}u. Situacija u sudnici za vreme wegovog svedo~ewa podse}ala je na atmosferu iz nekih arena, jedino {to je [e{eq u ovom slu~aju vodio rovovsku bitku za istinu. Potpuno je u pravu za sve {to je rekao. To nije samo moje mi{qewe ve} smatram i ve}ine nas koji ìvimo na ovim prostorima. Istinu je, me|utim, jako te{ko dokazati pogotovo ako si na tom poqu usamqeni borac. S druge strane, ni Tuìla{tvo ni sudije u Ha{kom tribunalu nisu upoznati sa doga|ajima na ovim prostorima. [e{eq je uspeo da ih navede da to u nekoliko navrata indirektno priznaju. Tako|e, ako i znaju ne{to o pojedinim doga|ajima, onda ih u potpunosti izokrenu i prevrnu naglava~ke, jer im samo tako idu u prilog. Ne{to tako se de{ava sa pri~om kako je [e{eq svojim govorima {irio me|unacionalnu mr`wu, kako je radio protiv drugih naroda. Ja sam Slovakiwa i ào mi je {to nemam prilike tom Najsu da skre{em u lice kako ni{ta od toga nije ta~no. Nikada se nijednog trenutka ni zbog ~ije ideologije ili politike nisam osetila ugroènom, pogotovo ne ideologijom Srpske radikalne stranke i wenog predsednika dr Vojislava [e{eqa. Qudi moraju da postanu svesni da su to samo re~i onih iz Ha{kog tribunala koji poku{avaju da ga tim laìma optuè. Marija Kavicki, nezaposlena iz Stare Pazove Fascinantna doslednost Zbog posla su|ewe sam gledao samo delimi~no ali smatram da sam uspeo da vidim dosta toga da bi mogao da izvu~em neke zakqu~ke o ovom doga|aju. Pre svega, moram da kaèm da je na mene najve}i ustisak ostavilo hrabro dr982
àwe Vojislava [e{eqa i, na drugoj strani, zlonameran stav samog Tribunala prema wemu kao i prema Srbiji u ve}ini. Qudi iz Ha{kog tribunala o doga|ajima na ovim prodstorima upoznati su samo delimi~no i to onako kako im odgovara. Rekonstruisali su jednu sliku koju èle da plasiraju a koja je u sklopu interesa wihovih dràva. [e{eq je izuzetno bio dosledan u obja{wavawu {ta se zapravo doga|alo za vreme gra|anskog rata na prostoru biv{e Jugoslavije, a zatim i na Kosovu i Metohiji ali delimi~no je nai{ao, u tom svom obja{wavawu, na gluve u{i Ha{kog tribunala. Wegovo svedo~ewe bi moglo da promeni i ispravi neku lo{u sliku o Srbiji kao jedinom krivcu ali jedino u slu~aju da Ha{ki tribunal, odnosno sudije, svemu tome pristupe na jedan objektivan i po{ten na~in. Me|utim, vidim da su i daqe vi{e subjektivni nego objektivni. Ne èle}i da uzlazim u stru~ni deo pri~e o svedo~ewu, jer za to nisam kompetentan, mogu da kaèm da me je [e{eq fascinirao svojom dosledno{}u u svom dràwu i opho|ewu prema Tribunalu. [e{eq nije raspirivao nacionalnu mr`wu ve} je radio iskqu~ivo u korist Srbije. Ina~e ja, kao pripadnik nacionalne mawine ni najmawe se ne ose}am ugroènim u Srbiji. U wegovom dràwu vi{e vidim za{titni~ki stav prema svim gra|anima Srbije nego prema ovom drugom. Ja sam u Srpskoj radikalnoj stranci jer sam gra|anin Srbije i gledam interes Srbije u celini. [imo Balo{, magistar veterine iz Zrewanina Svedo~ewe, veliki kapital ovog naroda Svedo~ewe prof. dr Vojislava [e{eqa bila je zapravo odbrana ovog naroda, dràve i wihovog dostojanstva. Ono nikako ne moè da se posmatra kao odbrana jednog ~oveka ve} naroda i dokazivawe istine. Slaèm se sa procenama stu~waka da Tuìla{tvo, odnosno sudije u Ha{kom tribunalu, ne}e mo}i da opovrgnu wegovo svedo~ewe bez obzira na sve {to se pakuje i fabrikuje. Jedva ~ekam da po~we su|ewe Vojislavu [e{equ i kao gra|anin ove dràve duboko sam pogo|en ~iwenicom da se po~etak tog procesa odlaè u nedogled, iako je [e{eq u Hag oti{ao dobrovoqno. Oti{ao je tamo da svedo~i, odnosno da brani ono {to se desilo nama i na{im narodima na ovim prostorima i {ire. Svedo~ewe moè da pomogne Milo{evi}u, mo`da ne u ovom trenutku, ali ìvot nije samo ono {to je danas i ono {to }e se zavr{iti sa Ha{kim tribunalom, da li 2007. ili 2008. godine, ve} ne{to mnogo vi{e od toga. Smatram da [e{eqevo svedo~ewe predstavqa veliki kapital ovom narodu u budu}nosti, odnosno za neke generacije koje dolaze. To je wegova svesna `rtva da bi na{a deca, ako ne mi, ìvela boqe. Wegovi napori da skine tu neku nametnutu hipoteku kako je ovoj narod genocidan zasluùju svako divqewe. Jer Srbi nisu genocidan narod. To govorim stalno, kao Slovak, koji ìvi u Vojvodini, odnosno ~iji su preci do{li na ove prostore u 18 veku. Nigde na kugli zemaqskoj pripadnici slova~kog naroda nisu toliko toga stvorili koliko mi ovde u Srbiji. Mnogi za nas kaù da smo fenomen. Ako je srpski narod po ne~ijim procenama i budala{tinama genocidan, pa kako sam ja kao Slovak, odnosno moji preci tokom toliko stole}a mogli ov983
de da ìvimo u miru, gradimo, {kolujemo se, odràvamo svoju kulturu i tradiciju. Moje dve devoj~ice ìve ovde i da ih pitate isto bi vam rekle. Ako je taj srpski narod genocidan kako oni èle da prikaù kroz su|ewa Milo{evi}u i ostalim Srbima koji su branili ne samo svoje ve} i na{e ovde, kako smo mi onda kao nacionalna mawina mogli da sve to preìvimo i opstanemo. Bez obzira {to je sve u Hagu i oko Haga montirano, a toga je naravno svestan i [e{eq, Tuìla{tvu }e biti veoma te{ko da opovrgne wegove re~i kao svedoka svih tih doga|aja. Smatram da }e se jednog dana stvari promeniti u korist na{e zemqe i onda }e mnogi na to su|ewe gledati na sasvim druga~iji na~in. Re}i }e bio je u pravu. Jaroslav Qitavski, predsednik KUD a Janko ^melik Razotkrio la`ne svedoke Slobodan Milo{evi} i wegov najboqi svedok Vojislav [e{eq herojski su se dràli. [e{eq je junak na{ih dana. Brani i narod i dràvu. Vojislav [e{eq sigurno }e ostati upisan u analima ovog sudskog procesa kao neko ko je ulogu svedoka maestralnim nastupom uspeo da zameni ulogom tuìoca. [e{eq je bezrezervno i argumentovano uspeo da optuì Ha{ki tribunal i politi~ke globalisti~ke snage, koje su ga stvorile, da èle da osude ceo srpski narod kao jedinog krivca za zlo~ine po~iwene na prostoru biv{e Jugoslavije. Ukazao je da je istina na na{oj strani. Da je na perfidan na~in pripreman genocid nad srpskim narodom i svim drugim gra|anima koji imaju patriotska ose}awa. Wegovo svedo~ewe u}i }e u istoriju sudskih procesa, ravno onim koji su u pro{lim vekovima vo|eni protiv Georgija Dimitrova i nekih drugih. Ovo je su|ewe koje pokazuje nali~je dana{we globalisti~ke civilizacije. Vojislav [e{eq se na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u dokazao i kao pravnik i kao politi~ar. Wegov govor je bio sjajan. Upu{tao se u takve dijaloge sa sudijama i Tuìla{tvom kakvih do sada nije bilo. Bio je argumentovano superioran iznad wih. Wegova superiornost u psiholo{kom smislu porazila je celokupni Ha{ki sud, sudije i Tuìla{tvo ponaosob. Kako je su|ewe odmicalo stekao sam utisak da su ga sudije sve vi{e respektovali i vrlo boja`qivo mu postavqali neka pitawa. On je svojim svedo~ewem razbio osnovne konture optu`nice za genocid, kr{ewe obi~aja rata i za delovawe protiv ~ove~nosti. Tako|e razotkrio je mnoge Najsove la`ne svedoke, koji su o~igledno uceweni i pritisnuti da svedo~e protiv Milo{evi}a. [e{eq je ukazao na niz nelogi~nosti u wihovim iskazima. Posebno je zanimqivo bilo raskrinkavawe delovawa Pedija E{dauna. Svetska javnost je sa posebnim interesovawem propratila wegovo svedo~ewe a pojedini mediji su prosto bili impresionirani wegovim nastupom. Mi{el Kon, urednik belgijskog lista Rusoar okarakterisao je [e{eqevo su|ewe kao novu fazu u prosecu protiv Slobodana Milo{evi}a, koja u param~ad razbija wegovu optu`nicu. Pomenuti deo procesa pokazao je da je i optu`nica protiv Vojislav [e{eq na klimavim nogama, da je iskonstruisana na la`nim podacima. Jednom re~ju ako bismo traìli junaka na{ih dana onda bi to definitivno bio Vojislav [e{eq.
984
Verujem u pozitivni ishod svedo~ewa ali i su|ewa Slobodanu Milo{evi}u i Vojislavu [e{equ i ostalima koji nevini ~ame u [eveningenu. Pavel Domowi, biv{i sekretar Pokrajinskog sekretarijata za prava nacionalnih mawina Deklasiran Tribunal [e{eq se odli~no drào na su|ewu. Svojim izkazima odbacio je sve optu`be ne samo na ra~un Slobodana Milo{evi}a ve} pre svega Srbije i srpskog naroda. Dokazao je da Srbija nije izazvala rat niti ga je èlela ve} da joj je on nametnut. [e{eq je vrlo inteligentan i vispren ~ovek. Bez nekog velikog taktizirawa otvoreno je govorio o svemu, iznose}i istinu na sunce, pa se neretko de{avalo da zbuni ne samo ve}i deo neobave{tene javnosti ve} i same sudije koje su ipak morale da budu upoznate sa tim stvarima. Predsednik Srpske radikalne stranke izneo je na videlo sasvim druge argumente o ratnim doga|ajima od onih koje iznosi Zapad, a koje koristi Tuìla{tvo. Nakon wegovog nastupa moèmo da kaèmo da je Tribunal deklasiran i potu~en a to je tek po~etak jer o~ekuje nas wegovo su|ewe. Tuìla{tvo upravo zbog ~iwenice da ne zna kako sa [e{eqom da iza|e na kraj, a svesno da nema nikavih dokaza protiv wega, odugovla~i sa po~etkom wegovog su|ewa. [e{eq nije ni za {ta kriv. Uostalom to se moè videti i iz wegovog svedo~ewa tokom kojeg nijednog trenutka nije branio i pravdao sebe ve} je {titio Srbiju koju mnogi èle da osude na propast. Ikanovi} Mujo, radnik iz Loznice [e{eq nas u~i jednakosti Nisam propustio nijedan dan su|ewa Slobodanu Milo{evi}u tako ni onaj deo u kome je svedo~io Vojislav [e{eq. Kada sam ~uo da on treba da se pojavi kao svedok sa velikim nestrpqewem sam ~ekao taj dan. Sada, nakon zavr{etka, mogu da kaèm da je to bio nastup dva na{a najpametnija ~oveka. [e{eq je dobio ovu bitku, ovog puta kao svedok, a zatim }e je dobiti i na svom su|ewu. [e{eq sigurno pobe|uje Ha{ki tribunal. U suprotno sada vi{e niko ne moè da me uveri. Verovao sam u to i pre wegovog pojavqivawa ali sada sam jo{ sigurniji. Iz Ha{kog tribunala svaki dan slu{amo razne laì i podmeta~ine ali da iza|ete sada na ulicu i pitate narod da li im veruje dobili bi negativan odgovor. Narod veruje Milo{evi}u i [e{equ zbog toga {to su apsolutno u pravu. S druge strane, i na{a dràva vr{i propagandu protiv wih. A ja mogu da kaèm da sam se tokom ratnih godina ose}ao daleko slobodniji nego sada bez obzira {to sam musliman. [e{eq nas je nau~io da smo svi jednaki i da niko ne sme da nas dira zbog toga {to smo muslimani. Imamo jednu dràvu Srbiju svi smo mi weni ravnopravni gra|ani. Sada nas ova vlast deli na one dobre i lo{e. Na one koji joj odgovaraju i one koji druga~ije misle. Vi~u nam vi ste {e{eqevci. Pa {ta ako smo? Zar smo mi mawe vredni od ostalih? Pravo da vam kaèm sada se mnogi busaju u prsa da su veliki Srbi, pitam ja wih gde su bili tokom rata. Pa i ja sam Srbin samo druga~ije veroisposvesti, moj je sin tako|e bio
985
na rati{tu na Vukovaru i Baniji. Koga je branio tamo ako nije Srbiju? Zar oni da nemaju ista prava kao ostali, samo zbog toga {to su pripadnici radikalne stranke? To nema nigde u svetu. @ivim u nasequ koje je iskqu~ivo nastaweno muslimanima i moram da vam kaèm da je iz svake ku}e barem jedan mu{karac i{ao u rat. Ponegde su majke ispra}ale na rati{te i po trojicu sinova. Mi nemamo drugu dràvu. Mi smo qudi od jedne iste krvi. Ne moè Vojislav [e{eq da bude izuzetak. Pravo da vam kaèm mnogo me boli kada slu{am za {ta ga sve optuùju. Mi muslimani ne bi se prihvatili Srpske radikalne stranke da je [e{eq bio druga~iji, onakav kakvim ga oni predstavqaju. La` je da je [e{eq raspirivao me|unacionalnu mr`wu. Najboqe bi bilo da [e{eqa puste. Nemaju {ta da mu natovare. Propaganda je jako prqava stvar. Nakon svih pri~a pitao sam sina, koji je bio na rati{tu, da mi kaè istinu a on mi kaè: tata nemaju oni pojma. Znam da je [e{eq pomagao qude. Mirio ih. To {to ga optuùju to je glupost sto posto. [e{eq je svojim svedo~ewem mnogo uspeo da pomogne Milo{evi}u, pa ne mogu vaqda oni u Tribunalu da znaju boqe od wega {ta se to i kako de{avalo za vreme rata. [e{eq nema potrebu da laè jer on se nikoga ne pla{i pa tako ni eventualnih posledica koje mogu da nastanu nakon izno{ewa istine. On je jednostavno takav ~ovek.ôvek koji uvek govori istinu i u tome ide do samog kraja, svi|alo se to nekome ili ne. Kao {to nemaju konkretnih dokaza protiv Milo{evi}a tako nemaju konkretnih dokaza ni protiv [e{eqa. Po mom mi{qewu sve je to velika name{taqka i to od koga od ove nove vlasti. Optu`nica je pisana u Beogradu. Morali su da ga sklone. [ta }e wima pametan ~ovek kada su oni svi ludi. Najboqe bi bilo da ove lopuè odu sa vlasti. Narod bi onda boqe ìveo. Radikali su najpo{teniji qudi. Vidimo to i po na{em poslaniku Sulejmanu Spahu, koji nam dosta pomaè. Avdi} Osman, penzioner iz Loznice Srpski radikali brane muslimane Svedo~ewe Vojislava [e{eqa pokazalo je da je veliki broj qudi uz wega. O wegovom svedo~ewu danima se pri~alo. Qudi su se ponovo prise}ali {ta je sve u~inio za nas muslimane. Bio sam iznena|en kako su to svedo~ewe propratili mladi qudi. Oni kao i ja bili su relativno mladi da bi aktivno u~estvovali u tim ratnim doga|ajima, ali naprosto su gutali svaku [e{eqevu re~. Moram da priznam da [e{eq i Srpska radikalna stranka imaju veliki broj simpatizera me|u mladom populacijom koja jo{ nije ni stasala za glasawe i nema bira~ko pravo. Da se [e{eq sada vrati u Srbiju ni{ta ne bi moglo da ga zaustavi da postane predsednik. [e{eq svojim svedo~ewem nije branio samo Milo{evi}a ve} sve gra|ane Srbije. Svaka wegova re~ je odbrana svih nas, bez obzira na na{u nacionalnu i versku pripadnost. Tokom svedo~ewa se jo{ jednom pokazalo da je Hag zapravo jedna politi~ka igrarija mo}nih sila zapada. S druge strane, on i te kako za svoje delovawe ima podr{ku ovda{we vlasti. Tako je i [e{eq sklowen jer je postao opasnost za sve wih.
986
[e{eq se pokazao kao Milo{evi}ev najja~i advokat. Nakon wegovog svedo~ewa, smatram da nemaju na~ina da optuè ni Milo{evi}a a kamoli [e{eqa. Protiv [e{eqa nemaju nikave dokaze, to {to stalno ne{to dodaju wegovoj optu`nici je van svake pameti. Sme{no je to {to ga optuùju za verbalni delikt i to {to kaù da je {irio nacionalnu mr`wu. Ho}e da ga predstave kao nekog Hitlera. Mogu da kaù {ta god ho}e ali svi u Srbiji znaju da to nije ta~no. Takve optu`be izlaze iz usta samo onih tamo u Hagu i ovda{wih [e{eqevih protivnika. Jedni rade zbog toga {to je to interes wihovih dràva a drugi zbog toga {to u tome vide na~in da se ulaguju tim istim dràvama. Da nije bilo Srpske radikalne stranke, nas muslimana u Loznici ne bi bilo. Kad god je bio neki problem u gradu qudi iz radikalne stranke su nas branili. Ja sam postao ~lan srpskih radikala zbog [e{eqa. On mi je delovao kao najja~a politi~ka li~nost na ovim prostorima. Nisam se nikada zbog svoje odluke pokajao. Mi}a Ikanovi}, ugostiteq iz Loznice Li~ni sukobi nisu me|unacionalni Ha{ki tribunal je ve{ta~ka tvorevina da se sudi qudima sa ovih na{ih prostora. [e{eq i Milo{evi} su okrivqeni za ne{to {to nisu po~inili.U borbi argumentima matirali su sve u Ha{kom tribunalu. Ha{ko tuìla{tvo nema konkretne dokaze. [e{eq je objektivan. Po{to je to ~ovek koji ne trpi neistine, ponekad je i vulgaran i banalan, ali to je zbog toga {to ga sve to iritira. îwenica je, kao {to on kaè, da su za sve doga|aje na ovim prostorima krivi Amerika, Nema~ka i Vatikan. Druga je stvar {to to mnogi znaju ali ne smeju da kaù. Svi|a mi se {to je iskren i eksplozivan u svojim nastupima. On je izuzetno pametna li~nost, uostalom bio je najmla|i, doktor nauka. S druge strane, wegovi nastupi i izlagawa su vrlo zanimqivi. On argumentovano pri~a bez straha da ga neko moè u toj pri~i zaustaviti jer zna da niko protiv wega ni{ta nema. Nijedan ~lan ili funkcioner Srpske radikalne stranke nije kompromitovan. Niko nije optuèn da je ne{to proneverio ili slagao i to donosi jednu posebnu vrstu dopadqivosti. Sramota je ~oveka vi{e od dve godine dràti u pritvoru a ne zapo~iwati proces. To za {ta ga optuùju nema nikakvog smisla. Ko je mogao da natera Ma|are da se isele iz Vojvodine i traè azil u Ma|arskoj. To je ve{ta~ki izazvano. Kod nas u Loznici tako|e je bilo pojedinaca koji su proturali glasine kako je [e{eq pripremio autobuse da se iselimo iz Loznice. To su podmeta~ine pojedinaca koji èle neku la`nu reputaciju. Kod nas se ta netrpeqivost nikada nije osetila, sem tih nekih sistnih incidenata i to me|u mladima, a i to nema veze sa politikom. Pogre{no je da se sukobi na li~noj osnovi predstavqaju kao me|unacionalni sukobi. Devedesete godine su bile nemirne godine, i sva{ta smo preko svoje glave preturili. Me|utim niko od nas starosedealca nije pomi{qao da ode odavde. U Hagu vrlo dobro znaju da se [e{eq vrati ovi ovde ne bi imali nikave {anse. Garantujem da bi ga na aerodromu sa~ekalo milion qudi. Ja to ose}am i ovde u Loznici gde ìvi veliki broj muslimana. Karaparevi} Re|o, u~iteq u penziji iz Loznice
987
Romi saose}aju sa [e{eqem Su|ewe Slobodanu Milo{evi}u, u kome je Vojislav [e{eq nastupio kao svedok odbrane, jo{ jednom je pokazalo da je Ha{ki tribunal politi~ka tvorevina i institucija formirana van svih zakona i institucija savremenog doba, sa ulogom inkvizitora usmerenog na srpsku naciju. Ha{ki Tribunal optuùje ve}inom Srbe, bez validnih dokaza, i drì dr Vojislava [e{eqa ve} dve godine bez su|ewa, kr{e}i sve me|unarodne zakone o qudskim pravima, tako {to mu uskra}uje mogu}nost da se vidi i ~uje sa svojom porodicom, trude}i se pri tome da mu pogor{aju uslove i tretman boravka u zatvoru, primoravaju}i ga da prihvati ne{to {to ne èli, branioca. Sramno je {to jedna svetska pravna institucija, kakvom se prikazuje Ha{ki tribunal, posle dogovora sa pojedinim zlo~incima, wih pu{ta ku}i (kao {to je Ramu{ Haradinaj, kome su dokazana ubistva i zlo~ini nad srpskim narodom), dok dr Vojislava [e{eqa ne pu{taju da se brani sa slobode, nego mu ugroàvaju sam ìvot. Mi Romi u svojoj istoriji preìvqavali smo progone i nepravde tako da duboko saose}amo sa dr Vojislavom [e{eqom. Toma Lakato{, koordinator za romska pitawa u Op{tini Kikinda Priredila: Marina Toman Prkosno i smelo [e{eq je bio fantasti~an i u mnogome je doprineo da se optu`nica protiv Slobodana Milo{evi}a sru{i kao kula od karata. Ako tuìlac posle tri godine procesa do|e do zakqu~ka da projekta Velike Srbije nije ni bilo, a to je su{tina optu`nice protiv Milo{evi}a, onda vam je sve jasno. ôvek ~ak nije umeo da objasni ni da li je to isto sa projektom svi Srbi u jednoj dràvi, a generalno, potvrdio je da nijednog od tih projekata zapravo nikada nije ni bilo i da je to plod ma{te tuìlaca. [tavi{e, tuìlac Najs je i same sudije doveo u nevi|enu konfuziju, a [e{eq mu je u tome zaista puno pomogao. Dr Branko Raki}, profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu Zauvek upam}en I [e{eq, i Milo{evi}, su daleko slobodniji od nas koji ìvimo u okupiranoj Srbiji. Zato mogu da iznose slobodno sve ono {to iznose u Hagu. [e{eq je kroz tu slobodu izneo dovoqno toga da zauvek ostane upam}en kao neko ko je na najboqi mogu}i na~in odbranio srpski narod. Brana Crn~evi}, kwièvnik Nemam mnogo toga da kaèm osim ~estitam! Svaka ~ast Voji [e{equ. Danilo Lazovi}, glumac Maestralno [e{eqevo svedo~ewe je veliki prilog istini. Optu`nica protiv Milo{evi}a je pala na svim poqima, a vidim da i sudija razmi{qa da pojedine stavke iz optu`nice povu~e. Zaista je bilo odli~no i maestralno. Milorad Vu~eli}, potpredsednik SPS
988
Vrhunska odbrana srpskih interesa Mislim da je Vojislav [e{eq izabrao vrlo dobar na~in svedo~ewa, jer je Ha{ki tribunal politi~ka institucija i sama optu`nica protiv Milo{evi}a je politi~ka, a ne pravna. Zato je [e{eqev na~in politi~ke odbrane srpskog naroda i srpskih nacionalnih interesa u Tribunalu bio na vrhuncu. Sve ono {to je srpskom narodu osporavano kroz period proteklih ratova od strane pojedinih me|unarodnih krugova, [e{eq je uspeo da pokaè u Tribunalu i da odbrani srpske nacionalne interese. Dragoqub Koj~i}, narodni poslanik DSS @uti o Velikoj Srbiji Wegovo svedo~ewe je u maniru politike koju je ovde vodio i uop{te me ne iznena|uje. Takva politika nas je dovela dovde gde smo sada. Ipak, izneo je nekoliko neospornih ~iwenica, a to je da se Srpska radikalna stranka zalaè za Veliku Srbiju, pa bi bilo dobro da funkcioneri Srpske radikalne stranke objasne bira~ima u narednoj kampawi na koji na~in, osim ratom, èle da to ostvare. Ho}emo li opet ratovati zarad suludih ciqeva koji su u programu te stranke? Tako|e, [e{eq je izneo tokom svedo~ewa da je manipulacija bila osnovni wegov politi~ki manir, a to je i manir cele Srpske radikalne stranke. Prema tome, su{tina delovawa Srpske radikalne stranke je manipulisawe gra|anima, {to je veoma lo{e. Du{an Petrovi}, potpredsednik DS Dva ratna druga, [e{eq i Milo{evi}, apsolutno su van mojih interesovawa. [ta su tamo izjavqivali uop{te me ne interesuje. Miloqub Albijani}, G17 plus @u}kasto razmi{qawe Svedo~ewe Vojislava [e{eqa je samog Milo{evi}a pretvorilo u epizodistu na wegovom sopstvenom procesu. [to se ti~e izvedenih dokaza tokom svedo~ewa, po meni nije problem ono {to je [e{eq izjavio, ve} ono {to je dràvna televizija svojevremeno prenela sa Bi-Bi-Sijeve emisije, gde Vojislav [e{eq govori kako mu je Milo{evi} omogu}io da dobrovoqci SRS koriste kasarnu u Bubaw potoku i da su dobili 30.000 uniformi. Tako|e, pri~ao je i o naoruàvawu dobrovoqaca SRS. [e{eqev poku{aj balansirawa tog snimka na mene je ostavio lo{ utisak. On je izjavio da tada nije govorio istinu i to je veoma lo{e. Mislim da je sa nekoliko svojih izjava tokom tog svedo~ewa sahranio Milo{evi}a. \or|e Mamula (DSS) Razja{wena ideja Velike Srbije Svedo~ewe je izvedeno u wegovom stilu i generalno gledano mislim da je u mnogo ~emu pomogao Milo{evi}u. Pre svega ideju Velike Srbije predstavio je iskqu~ivo kao svoju i kao ideju stranke ~iji je predsednik. Preko te ideje Milo{evi}a su optuìli da je izazvao ratove, naredio zlo~ine i mnoge druge stvari. [e{eq mu je skinuo taj teret sa le|a. Tako|e, [e{eq je izneo niz va`nih ~iwenica oko u~e{}a dobrovoqaca u ratu, pona{awa JNA, ali i neospornih ~iwenica oko zapo~iwawa ratova na prostoru biv{e SFRJ. Globalno gledano, dosta je pomogao Milo{evi}u. Prof. dr Velimir Simonovi} (DSS)
989
Ugroèn narod u svim ratovima Vojislav [e{eq je ideju Velike Srbije predstavio iskqu~ivo kao politi~ko-strana~ki program SRS. Na tu ideju apsolutni monopol ima samo SRS, a ne SPS ~iji je Milo{evi} i danas predsednik. Rano je danas zakqu~ivati koliko je ta ideja opravdana, ali se nesumwivo moè zakqu~iti da ideja Velike Srbije nema nikakve veze sa Slobodanom Milo{evi}em. âk je neosporna i ~iwenica da se rat vodio na onim prostorima gde su Srbi oduvek ~inili etni~ku ve}inu, {to samim tim pokazuje da su oni tokom pro{lih ratova bili ugroèn narod. Jasno distancirawe Milo{evi}a od ideje Velike Srbije koje je [e{eq napravio u mnogome je pomoglo Milo{evi}u. Dr Dejan Mikavica Priredio: Vladimir \ukanovi} Velikosrpstvo i istorijske srpske zemqe Najimpresivniji dio svjedo~ewa prof. dr Vojislava [e{eqa, u ha{kom sudskom procesu protiv Slobodana Milo{evi}a, odnosi se na odbranu istorijske istine o stvarnom porijeklu Hrvata, na odbranu zapadnih srpskih narodnih granica i srpskih istorijskih zemaqa. Kona~no se dogodilo da neko javno progovori o vjersko-nacionalnim kategorijama Srba rimokatolika i Srba islamske (mohamedanske) vjere. Ovakvo svjedo~ewe dr Vojislava [e{eqa vrlo je bitno za odbranu srpskih nacionalnih interesa, odnosno za ocjenu opravdane borbe kraji{kih Srba za svoju zemqu, po{to u Hagu ina~e i dominiraju optu`be tuìteqstva o tzv. velikosrpstvu i velikosrpskoj hegemonisti~koj politici srpskih intelektualaca, kraqeva i dràvnika. Po optu`nicama Tuìteqstva Ha{kog tribunala, velikosrpska krivica polazi od pisanog Gara{aninovog famoznog Na~ertanija iz sredine XIX vijeka (kada su Srbi pored Slovenaca predstavqali jedini brojniji ju`noslavenski narod) pa ide do Memoranduma srpskih akademika koji je izva|en kao nedovr{eni nacionalni projekt iz fioke akademijinog kancelarijskog stola. Posqedwih petnaestak godina, u ratnom i poratnom dobu, u nau~noj i politi~koj javnosti aktuelan je pojam tzv. Velike Srbije i s wim povezano pitawe teritorijalnog rasprostirawa Srba, odnosno wihovih vjerskih (rimokatoli~kih) antipoda Hrvata. Upotreba, odnosno zloupotreba pojma tzv. velikosrpstva od strane kqu~nih ideologija i politika mnogo je starijeg datuma i traje od kraja XIX vijeka pa do dana{wih dana. Kraj XIX vijeka je upravo i vrijeme kada se po~iwe stvarati i {iriti pojam tzv. velikosrpstva. Tvorci tog pojma su Vatikan i habsbur{ki dràvotvorci, da bi ga sa protokom vremena po~eli eksploatisati, izme|u dva svjetska rata, evropski revizionisti okupqeni oko fa{isti~ke Italije, Kominterna i komunisti, nacifa{isti i u najnovije (savremeno) doba elita zapadne liberalne demokratije. Habzbur{ko-vatikanska imperijalna misija potiskivawa pravoslavnog srpstva imala je u svojoj osnovi pragmati~ni ciq {irewa vatikanskog rimokatolicizma, preko hrvatstva, i sa wim usko savezni~ki povezanog habzbur{kog carskog dràvotvorstva.
990
Dakle, tokom XIX vijeka stvara se nova nacija od rimokatolika jugoistoka Evrope koja je imala misiju {irewa rimske vjere i austrijske carevine. Uvezenom (importovanom) hrvatstvu u srpskim zemqama (Istra, Primorje sa kvarnerskim otocima, Dalmacija sa otocima, Gorski kotar, Lika, Kordun Banija, Slavonija, Srem, Bosna, Hercegovina, Crna Gora) prethodila je faza stvarawa i {irewa hrvatstva u mitolo{koj formi, u drugoj polovini XIX vijeka, od strane politi~ara, biskupa, kanonika i istori~ara, apologeta hrvatstva (koji su uglavnom bili stranog porijekla), i to u formi tzv. bijelog i crvenog dukqanskog hrvatstva. Treba ista}i ~iwenicu da se do kraja XIX vijeka pojam Velike Srbije nije ni mogao stvarati po{to su prostori biv{e Jugoslavije i ve}eg dijela Balkana bili i naseqeni Srbima pravoslavne, rimokatoli~ke i islamske vjere. Dakle, u XIX vijeku tzv. velikosrpstvo, gledano iz tada{weg narodnosnog broj~anog odnosa, bilo je realno stawe na prostorima jugoistoka Evrope zbog velike brojnosti i {iroke rasprostrawenosti Srba. U dijelu srpske istoriografije i publicistike i dan danas pomen pojmova Srba rimokatolika i Srba islamske vjere izaziva podsmjeh i saàqewe prema istori~aru, publicisti ili nacionalnom politi~aru, kakav je Vojislav [e{eq, koji su izgovorili ili napisali takve, za wih, nebulozne falsifikate. Branioci istine ili ~uvari socrealisti~ke istoriografske dogme bratstva i jedinstva bez srpstva su istori~ari anacionalnog mondijalnog usmjerewa koji se za svoje istoriografsko mi{qewe pitaju u odre|enim inostranim krugovima. Tuma~i nau~ne istoriografije u svom stalnom medijskom anacionalnom bdewu u Vremenu, Danas-u, televizijskom studiju B92, nastoje narodu protuma~iti pravu istorijsku istinu li{enu srpskog guslarskog i palana~kog primitivnog nacionalizma i {ovinizma. U televizijskim emisijama studija B92, posve}enim su|ewu Slobodanu Milo{evi}u i svjedo~ewu Vojislava [e{eqa, na krajwe neprofesionalan i proizvoqan na~in anacionalni nau~nici humanisti~kih i dru{tvenih nauka ~esto komentari{u pojmove Velika Srbija, Srbi rimokatolici i Srbi islamske vjere. O Srbima se pred kamerama ~esto govori kao o jednom ratni~ki nastrojenom agresivnom narodu, maltene ku`nom nevaqalom narodu sa kojim niko ne}e u istu dràvnu zajednicu. Separatizam okolnih naroda, koji su proistekli iz srpskog biolo{kog tkiva, i koji su nastali konvertirskim putem (rimokatoli~ewem ili islamizacijom) ili putem kominterninog projektovawa nacija (na{e socijalisti~ke nacije Crnogorci, muslimani, Makedonci), posmatra se kao potpuno legitimna opravdana nacionalna borba za ostvarewe liberalno-demokratskog i kominterninog na~ela narodnog samoopredeqewa (samoodre|ewa) do otcepqewa. Pri tome, takvo pravo, po wima, nije vaìlo za Srbe diqem biv{ih srpskih zemaqa. Za istorijske izraze Srbi rimokatolici i Srbi islamske vjere, koje u posqedwe vreme ~esto upotrebqava prof. dr Vojislav [e{eq, oni kaù da predstavqaju primjer kvazi-nau~nog {arlatanstva i da su naprosto smije{ni i neozbiqni sa nau~nog stanovi{ta, a da je pritom Vojislav [e{eq improvizator i neozbiqni cirkusant koji ho}e nenau~ne fantasti~ne teze da promovi{e u ~istu nauku.
991
Sa ovakvim svojim tvrdwama anacionalni beogradski istori~ari indirektno ugroàvaju i moj istoriografski kredibilitet po{to se ve} dvadesetak godina, izme|u ostalog, bavim i pojmom Srba rimokatolika, fenomenom hrvatstva i stvarawem konvertitske hrvatske nacije. U svojim kwigama (Rimokatoli~ka crkva i hrvatstvo od ilirske ideje do velikohrvatske realizacije, Beograd, 1997; Kraji{ki sokoli sokoli Srpske krajine 1903-1991, Beograd, 1998) i brojnim ~lancima, do{ao sam do zakqu~ka da je hrvatska nacija nastajala tokom druge polovine XIX i kroz cijeli XX vijek zbog vatikansko-austrijskih pragmati~nih razloga {irewa (misije), preko hrvatstva, rimokatoli~ke vjere i habzbur{ke carevine. Pri tom sam do{ao do rezultata da su Hrvati u najmawu ruku 80 odsto porimokatoli~eni Srbi, dok su ostali rimokatolici stranci (Nijemci, êsi, Ma|ari, Slovaci, Italijani, Rusini i drugi), koji su zbog vatikanske strategije sa Prvog hrvatskog katoli~kog sastanka iz 1900. godine (svi rimokatolici Balkana Hrvati) s vremenom prihvatili hrvatsko ime kao svoje prastaro narodnosno odre|ewe. Prema narodnom rasporedu stanovni{tva na jugoistoku Evrope sredinom XIX vijeka, popularne nacionalne zapadne granice Srpstva koje idu [e{eqevom linijom Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica moraju se zbog potpune istorijske istine pomjeriti na zapad na liniju Peroj (severna Istra)-Gomirje (Gorski Kotar)-Karlovac-Virovitica. Ove moje tvrdwe mnogima }e izgledati kao fantasti~ne tvrdwe velikosrpskog nacionalnog zanesewaka koji nebuloznim pisawem ~ak i Istru i Kvarnersko oto~je pogla{ava srpskom istorijskom zemqom. Moje tvrdwe mnogima }e izgledati kao fantasti~ne i zbog ~iwenice {to se mitolo{ko hrvatstvo te{ko zaboravqa u srpskoj javnosti, pa ~ak i me|u srpskim intelektualcima, pojedinim srpskim akademicima, profesorima fakulteta i {kola i to zahvaquju}i utemeqenosti takve fantasti~ne istine preko {kolskih sistema gra|anske monarhisti~ke i republikanske socijalisti~ke Jugoslavije. âk se i srpski nacionalisti ne mogu odre}i dugo godina stvaranog mi{qewa da je ipak prije XIX vijeka postojao nekakav maleni hrvatski narod, koji je nestao sa turskim osvajawima ili da su Hrvati, pod uticajem mi{qewa filologa iz XIX vijeka, samo ~akavci iz Istre, Kvarnera i Primorja. Moje tvrdwe da su Srbi svi i svuda (~uvena sentenca Vuka Karayi}a) zasnivam na dokumentaciji iz sredine XIX vijeka koja je provenijencijom iz austrijskih i ma|arskih arhiva. Prema tim dokumentima, na podru~ju austrijskih carskih i kraqevskih zemaqa (u kojoj u to vrijeme nije bila Bosna i Hercegovina) narodnosno stawe je slijede}e: u Istri i Kvarnerskim otocima, uz Italijane i Slovence, ìvjelo je oko 140.000 Srba rimokatoli~ke i pravoslavne vjere, u Dalmaciji (sa Dubrovnikom i Bokom) uz strance i latinski element (Italijane) ìvjeli su Srbi rimokatolici (oko 330.000) i Srbi pravoslavni (oko 70.000). U Slavoniji i Srijemu su, uz strance po gradovima, uglavnom ìvjeli Srbi pravoslavne i rimokatoli~ke vjere ([okci), u Ba~koj i Barawi (pored Wemaca, Ma|ara i drugih stranaca) Srbi pravoslavni i Srbi rimokatoli~ke vjere Buwevci i [okci,
992
dok su u Banatu ìvjeli Srbi pravoslavni i Srbi rimokatolici (Kara{ovani, Kra{ovani) koji su ìvjeli a i danas ìve uglavnom kao Hrvati u dana{wem rumuwskom dijelu Banata. U ma|arskim dokumentima iz sredine XIX vijeka za Buwevce i [okce precizno se kaè da su Srbi rimokatoli~ke vjere. Dakle, iz austrijske demografske statistike, {to }e, kako sam ve} istakao, za mnoge ~itaoce izgledati senzacionalno otkri}e, uo~qivo je da Hrvata sredinom XIX veka uop}e nema u tzv. hrvatskim zemqama, odnosno u Slavoniji, Sremu, Dalmaciji i Istri. Treba zakqu~iti da prema ovim egzaktnim statisti~kim podacima nacionalno-vjerski pojam Srba katolika tzv. Hrvata, koji upotrebqava prof. dr Vojislav [e{eq prilikom svjedo~ewa u procesu koji se vodi protiv Slobodana Milo{evi}a, ima potpuno egzaktno istorijsko utemeqewe, uz napomenu da je dobar broj stranaca rimokatolika u tzv. hrvatskim zemqama prihvatio hrvatsko ime. Daqe, velikosrpske granice dr Vojislava [e{eqa su skromnijeg obima u odnosu na zaboravqeno etni~ko stawe iz sredine XIX vijeka. Na kraju, mi{qewa sam, na osnovu svega napisanog, da pojam Velika Srbija zbog srpskih nacionalnih interesa treba zaboraviti, jer je to termin {tetan za srpske nacionalne interese jer je iz zlih namjera satirawa srpstva nastao u austrijskim politi~kim i istografskim radionicama. Kako bi izgledalo da neko u sada{wem trenutku proglasi Wema~ku kao velikowema~ku dràvnu tvorevinu, jer je ona hegemonisti~kom politikom u svoj dràvni okvir stavila brojne Luì~ke Srbe, Pruse, Poqake, êhe i druge narode. O Austrougarskoj monarhiji, koja je izmislila pojam Velike Srbije i velikosrpstva, ne treba ni govoriti jer su u woj Germani ~inili veliku mawinu u odnosu na ogromnu slavensku i romansku ve}inu. Zato predlaèm redakciji Velike Srbije da zbog srpskih nacionalnih interesa izmjeni naziv lista prema realnim istorijskim ~iwenicama u Srpske zemqe ili Istorijske srpske zemqe. Nikola @uti}, nau~ni savjetnik, Institut za savremenu istoriju Jezik je odre|uju}i ~inilac nacije Svedo~ewe dr Vojislava [e{eqa izmi~e stru~noj i intelektualnoj snazi tuìoca Yefri Najsa, a ono je (i pojmovno) nedoku~ivo slaba{nijom intelektualnom i stru~nom ume}u Najsove {efice, gospo|e Karle del Ponte. Tuìla{tvo u Hagu nije jedino koje }e oboriti glavu pred onim {to je obja{wavao dr [e{eq, svedo~e}i u odbrani Slobodana Milo{evi}a. U~ini}e to istori~ari i filolozi (i srpski). Dr [e{eq je, u ono malo vremena predvi|enog za kratke odgovore na pitawa optuènog i tuìoca, osvetlio sakrivene ~iwenice istorije Ju`nih Slovena, iznose}i i istinu da je u Republici Hrvatskoj u slu`benoj upotrebi srpski, a ne hrvatski jezik. Svedo~ewe dr [e{eqa prevazilazi zna~aj Me|unarodnog suda za ratne zlo~ine u Hagu, jer se ono, kad je re~ o istoriji i filologiji, ti~e svih evropskih dràva. One su preuzele obavezu da otklone posledice secioni993
sti~kih ratova u Jugoslaviji (1990-1995), pa su obavezne da utvrde dràvne korene i rasprostrawenost jezika srpske i hrvatske etni~ke zajednice u biv{oj jugoslovenskoj federalnoj jedinici Hrvatskoj. Govore}i o oba korena (dràvnom i jezi~kom), dr Vojislav [e{eq nije ostavio sudijama i tuìocima ni najmawu mogu}nost da ga ospore. To ne mogu da u~ine ni zvani~ni istori~ari i filolozi s prostora biv{e Jugoslavije, a ni oni s istorijskih katedri evropskih univerziteta. Sve je bilo potkrepqeno dokumentima, koja se, iz nekog razloga, ne nalaze u obrazovnoj literaturi i dostupna su samo istrajnim tragaocima za nau~nom istinom. Dr [e{eq je pokazao da je me|u tim istraìva~ima, jer je ostavqao utisak da vlada istorijom i filologijom kao i pravom koje mu je profesija. Odbijaju}i navode optu`be da su Srbi agresori u Hrvatskoj, dr [e{eq je obavestio Sudsko ve}e da je Austrija bila mo}na i vi{enacionalna dràva, a da su u woj Srbi Kraji{nici imali dràvotvorni status od 1630. godina. Te godine je austrijski car Leopold Prvi potpisao Srpski ustav (Statuta Valahorum), prema kojem su Srbi imali sopstvene organe vlasti, sudstvo i vojnu organizaciju. Primera radi, Srbi su imali op{tinski i vrhovni sud i u odluke tih sudova se nisu mogli me{ati austrijski sudski i vladini organi. To je mogao ~initi, eventualno, samo car. Kako vidimo, ova srpska dràvnost je starija od one u Dalmaciji (1682), Crnoj Gori (1687), i u Srbiji (1804). Kad smo, na po~etku ovog ~lanka, naveli da }e pred iznetim ~iwenicama dr [e{eqa, da obore glavu i istori~ari, imali smo u vidu da Srpski ustav nije bio preveden na srpski jezik i na jugoslovenskim univerzitetima je bilo na srpskom jeziku samo prevedenih privilegija pravnih akata koja su dopuwavala ili mewala pojedine odredbe Srpskog ustava. Tako se srpska istorijska nauka te{ko ogre{ila o interese svoga naroda i svojih dràva. Srpski ustav s latinskog jezika, prvi put je preveden kod nas, na srpski i engleski jezik, 1997. godine. To je u~inila Izdava~ka ku}a Miroslav iz Zemuna, objaviv{i ga u ~asopisu Sardonija (izlazi periodi~no u îkagu i Beogradu). Dr Vojislav [e{eq je, obja{wavaju}i radi ~ega granice Srbije treba da budu na liniji Karlobag Karlovac Virovitica, rekao da se do tih granica govori samo srpski jezik i da na podru~jima Krajine nikad niko nije govorio hrvatski. Takve jezi~ke prilike su zabeleène, dodao je dr [e{eq, u frana~kom dokumentu Ajnhardovom letopisu iz 822. godine. U wemu je zapisano da je Lika i tada bila naseqena Srbima. Zna~i, nije bilo turskog gowewa Hrvata iz Krajine i turskog dovo|ewa u Krajinu Srba iz Srbije i Crne Gore. Pored istori~ara, za ovakve falsifikate, treba prozvati i srpske filologe. Oni su napravili zbrku pojmova u filologiji, jer su oduzeli srpskom jeziku status jezika i proglasili su ga {tokavskim dijalektom. Isto su to u~inili i hrvatskom jeziku proglasiv{i ga kajkavskim dijalektom. A onda su mudro uneli u uybenike da su kajkavski i {tokavski dijalekti istog jezika. Potpuno nakaradna tvrdwa jer su hrvatski i srpski jezik udaqeni jedan od drugog kao i bilo koja druga dva slovenska jezika. Recimo, bugarski je srpskom bliì nego hrvatski.
994
Dr [e{eq je razlo`no svedo~io da je jezik odre|uju}i ~inilac svake nacije, pa je normalno da srpskoj naciji pripadaju svi oni kojima je srpski jezik materwi. Tako je zakqu~io da su svi pravoslavni, katolici i muslimani Srbi, jer govore srpskim jezikom. Hrvatski se nikad nije govorio, u krugu nijedne porodicae, na podru~ju koje oivi~ava linija Karlobag-Karlovac-Virovitica. Kad smo rekli da se ovi istorijski i filolo{ki zakqu~ci dr [e{eqa ti~u i svih dràva Evrope (ne samo Sudskog ve}a u Tribunalu), imali smo pravo, jer bi bilo porazno za ~lanice Evropske unije da i daqe istrajavaju na dràvnom inìweringu velikih sila iz pro{losti kojim su one uspele (zajedno s Vatikanom) otu|iti muslimane i katolike Srbe od Srba pravoslavne vere. Slobodan Jar~evi},biv{i ministar spoqnih poslova Republike Srpske Krajine Ostavio utisak i na strance U svakom slu~aju mogu da kaèm da je svedo~ewe dr [e{eqa, kako za mene tako i za ve}inu nacije, apsolutno fascinantno. Po{to imam dosta kontakata sa strancima znam da je ostavilo utisak kod stranaca, koliko wegovom elokvencijom, toliko i erudicijom, ali toliko i ~iwenicama, koje tamo nikome nisu jasne, nego se prave blesavi. Tako da mogu da kaèm, {to se mene ti~e, iako sam veliki protivnik odlaska u Hag i prva sam napisala roman protiv Haga, kad je ve} tamo, dr Vojislav [e{eq stvarno je uradio maestralno {ta je mogao. Da kaèm i da u svemu tome ima velikog udela i wegov humor, koji ga je odrào u tako te{koj situaciji. Isidora Bjelica, kwièvnica Pravi Srbin od glave do pete Politi~ari i pravnici su svakako sa nestrpqewem o~ekivali svedo~ewe dr Vojislava [e{eqa u Hagu, jer je bilo izvesno da }e ovu priliku dr [e{eq iskoristiti ne samo za odbranu srpskih nacionalnih interesa, ve} i za demontirawe sopstvene optu`nice. Svedo~ewe je bilo kombinacija politi~kih i pravni~kih argumenata, uz izno{ewe obiqa ~iwenica i dokaza, pa je u pojedinim slu~ajevima bilo o~igledno da Tuìla{tvo ne moè da prati briqantan nastup svedoka. Moè se postaviti pitawe za{to je svedok koristio istorijsko-politi~ki pristup. To je bilo nu`no, jer se kao prejudicijarno pitawe postavila pravna utemeqenost samog suda. îwenica da sud nema utemeqewa u Poveqi Ujediwenih nacija, ukazuje na wegovu politi~ku pozadinu. Zatim i same optu`nice protiv lidera srpskog naroda zasnovane su na politici. U situaciji kada kao osnov optu`nice figuriraju ~ak i Na~ertanije Ilije Gara{anina, neformalni stavovi Srpske akademije nauka i izjave srpskih intelektualaca, na takve argumente Tuìla{tva jedino je bilo mogu}e odgovoriti politi~kom odbranom sa izraènom istorijskom argumentacijom, u ~emu se dr [e{eq izuzetno dobro snalazio i postepeno se od svedoka pretvarao u tuìoca.
995
Svedo~ewe sa pravne strane tako|e je bilo izuzetno dobro postavqeno. Optuùju}i Milo{evi}a za popustqivost i sklonost ka kompromisima, svedok je napravio odli~nu odbranu optuènom. Takvoj strategiji se Tuìla{tvo o~igledno nije nadalo, a kada je svedok ve{tim manipulacijama re~i i obiqem dokaza ukazao na mawkavost optu`nice i na protivre~ne stavove samog Tuìla{tva, Sudsko ve}e je dovedeno u neprijatnu situaciju da od tuìoca traì poja{wewe stavova optu`nice, kako bi bilo jasno za {ta je Milo{evi} uop{te optuèn. Svedo~ewe }e ostati zabeleèno i po doslednosti i hrabrosti dr [e{eqa, po samouverenosti i pravnoj utemeqenosti, po odbrani srpskih nacionalnih interesa i po borbi za istinu i pravdu. Od wega se to moglo i o~ekivati jer je uvek postavqao nacionalne interese iznad li~nih. Prof. dr Ivan ûkalovi}, redovni profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu Misli dobro svom narodu Zbog obaveza prema izdava~u, gospodin Sekuli} nije imao vremena za iscrpniji komentar. Me|utim, svoje vi|ewe svedo~ewa dr Vojislava [e{eqa pred Ha{kim tribunalom izrekao je u jednoj re~enici, koja sve govori: Samo je moglo biti tako da imponuje onome ko je slu{ao, a misli dobro svome narodu. Momir Sekuli}, kwièvnik iz Podgorice Veoma ~astan ~ovek Ja, naime, nisam pratio cio tok svjedo~ewa Vojislava [e{eqa, tako da ne mogu dati neku cijelovitu ocjenu, ali na osnovu nekoliko dana koje sam vidio stekao sam utisak da Vojislav [e{eq, zapravo, èli na sebe da preuzme odre|eni dio onog tereta, odnosno krivice, koji se stavqa na teret Slobodanu Milo{evi}u. Sa stanovi{ta tog, u tom dijelu, dakle, moram priznati da on, kao ~ovijek koji je u jednom trenutku bio u ~vrstoj koaliciji sa Milo{evi}em, iako je pri~ao da je imao dosta razilaèwa u prethodnom periodu, pa se u tom kontekstu moè smatrati veoma, veoma ~asnim. Dakle, nije poput nekih drugih koji su bili s Milo{evi}em, oprali ruke, pa kaù: eto, ja sa tim nemam ni{ta. To je ono {to je svakako za pozdraviti. Sa drugog stanovi{ta, odnosa wegovog svjedo~ewa i politike Srpske radikalne stranke, vjerojatno da je tu na izvestan na~in u jednom delu i{lo u prilog Srpske radikalne stranke. A imamo i onaj tre}i dio, sa stanovi{ta pravno-sudske prakse, ja bih bio veoma, veoma rezervisan da li je svjedo~ewem, odnosno u tom dijelu koji sam ja pratio, dakle postoji ograni~ewe zbog kojeg ne mogu dati cijelovitu ocijenu svega toga, nisam siguran da je to, {to je radio gospodin [e{eq, sa pravno-sudskog stanovi{ta ne{to {to }e prvo pomo}i Milo{evi}u, sa jedne strane, a sa druge, bojim se da }e ovakve stvari uvesti na{u zemqu u ozbiqne neprijatnosti. Predrag Popovi}, predsednik Narodne stranke Crne Gore Narod je najboqi sudija Mnogo poznanika me je tih dana susretalo, odu{evqenih svedo~ewem dr Vojislava [e{eqa. Mislim da je najboqi komentar ~iwenica, da sam kod
996
velikog broja qudi, na wihovim mobilnim telefonima, ~uo snimqene segmente svedo~ewa Vojislava [e{eqa. Narod je najboqi i najpravedniji sudija, a stvari poput takve sve govore. Smatram da je dr Vojislav [e{eq svojim svedo~ewe ujedno odbranio i Republiku Srpsku Krajinu, koja je moj zavi~aj i u kojoj se nadam da }u uskoro biti. Mirko Devetak, nosilac ordena za hrabrost Priredio: Vuk Fati} Neponovqivi ~as anatomije Vi{e od mjesec dana sva pravdoqubiva i rodoqubiva javnost u Srbiji i Crnoj Gori imala je priliku da, kao rijetko kada prije, prisustvuje trijumfu znawa, voqe, hrabrosti i intelektualne drskosti nad blijedom i neubjedqivom ma{inerijom Ha{kog tribunala, ~ija jedina snaga, sada je to o~igledno i slijepima, leì u topuzu. Neponovqivi ~as anatomije, na kojem je dr Vojislav [e{eq, krajwe nemilosrdno i nadasve po{teno, razobli~io i do srì ogolio svu bijedu sile oli~ene u sudu koji po svemu podsje}a na sudove inkvizicije, osta}e zabiqeèn kao veli~anstven trijumf istine nad isfabrikovanim laìma kojima se jedan narod, wegova dràva i weni ~elnici poku{avaju proglasiti zlo~incima i vinovcima svekolikog zla koje su upravo tuìteqi posijali prostorom biv{e SFRJ. Bez obzira na strana~ki i li~ni stav prema svjedoku, dr Vojislavu [e{equ, objektivan posmatra~, elementarno po{ten prema istini i savjesti, mora, prije svega, da pozdravi hrabrost kojom je dr [e{eq u{ao u dijalog sa tuìocem Najsom. Svjestan da istina o zbivawima krvavih ratnih godina nije rado vi|en gost u Tribunalu koji je unaprijed optuìo, dokazao i presudio da su Srbi za sve krivi i od `rtava ih pretvorio u yelate, uvjeren da }e to samo dodatno pogor{ati wegovu li~nu poziciju i usporiti proces koji mu predstoji, dr [e{eq je, kao u uvijek u svojoj bogatoj politi~koj i ìvotnoj karijeri, izabrao istinu kao jedino sredstvo i jedini put. Put trnovit, ali put koji koji jedino vodi na svijetle stranice istorije srpskog roda. Iako je svjedo~io u korist ~ovjeka koji mu je dugi niz godina bio ekstremni politi~ki protivnik, ~ija ga je vlast progawala i zatvarala, dr [e{eq je jo{ jednom potvrdio da mu je istina milija od svega. On nije branio predsjednika Milo{evi}a, jo{ mawe wegov reìm i postupke, naprotiv. Brane}i istinu, branio je Srbiju i srpski narod, najve}u `rtvu ratnog pogroma kojim je ubijena i raskomadana jedna dràva. Najve}i dio onoga za {ta je optuèn Milo{evi} (projekat Velike Srbije, i pomagawe ratnih operacija u Hrvatskoj i BiH...), dr [e{eq je hrabro i po{teno preuzeo na svoja le|a i na svoj ra~un. Gledaju}i pravo u o~i sudiji, sudu i svjetskoj javnosti, a otvoreno preziru}i tuìoca i wegovu nemu{tu i la`nu optu`bu, dr [e{eq je, otvoreno i bez ostataka, iznio svoj i politi~ka program Srpske radikalne stranke u ~ijem su sredi{tu patriotizam i za{tita srpskog naroda, gdje god da je. ^vrstinu i ubjedqivost wegovog iskaza nijesu mogle da poremete ni ~este, krajwe nekorektne a naj~e{}e nesuvisle, upadice tuìoca Najsa koji je u su~eqavawu sa dr Vojislavom [e{eqom doìvio apsolutni li~ni i pravni~ki fijasko. Britak na jeziku i dokazani polemi~ar, dr Vojislav [e{eq je
997
doslovce ponizio Najsa, izvrgao ga, i kao li~nost i kao tuìoca, podsmijehu i direktnoj ironiji. Svi tuìo~evi poku{aji da dr [e{eqa uhvati u zamku nedosqednosti, razbili su se o wegov nepokolebqivi stav da je sve ono {to su Srbija i weno rukovodstvo radili tih ratnih godina bilo motivisano patriotizmom i ni~im drugim. Dr [e{eq je, {to je najvi{e imponovalo tokom wegovog svjedo~ewa, za razliku od mnogih koja su prodefilovali kao svjedoci, a pogotovo za razliku od tuìoca, imao dovoqno, snage i qudske ~vrstine da jasno razlu~i svoje djelovawe i izjave kada je nastupao kao opozicionar kome je sve dozvoqeno, a ~ak i da konstrui{e i izmi{qa, od onoga {to je bilo, jeste i osta}e kao istina. Ni pogled tiranina put pretwe, niti besni Auster koji diè buru na Jadranu, niti mo}na Jupiterova ruka koja baca gromove, ne moè da uzdrma wegovu ~vrstinu (Horacije Ode), sentenca je kojom bi se, u najkra}em, mogao opisati utisak koji je ostao po{to je dr Vojislav [e{eq zavr{io svoje svjedo~ewe. Nakon {to se uti{ao wegov gromki glas, koji je stra{no i{ao na nerve feminiziranom tuìocu Najsu, svi iskreni rodoqubi i Srbi, bez obzira na strana~ke boje i dresove, mogli su da osjete samo ponos i da se ohrabre, nadaju}i se da }e wegov primjer postati nauk za budu}nost. Ono {to je ve} sada izvjesno, bez obzira na o~ekivani ishod procesa Slobodanu Milo{evi}u i dr Vojislavu [e{equ, jeste ~iwenica da su wih dvojica, nastavqaju}i svoj hod stazama patriotizma, pravde i istine, ve} upisali sebe u vje~nu kwigu postawa srpskog naroda i postavili obrazac i mjeru kojima }e se mjerati i ozna~avati najvi{e qudske i patriotske vrijednosti. ôvjek za ìvota ne moè sebi podi}i ve}i i veli~anstveniji spomenik niti ostaviti dubqi trag o svom trajawu u jednom vremenu, jednom rije~ju veli~anstveno. Emilo Labudovi}, Narodna socijalisti~ka stranka Crne Gore Priredio: Du{ko Sekuli}
998
Sadràj
Druga izmewena optu`nica protiv Slobodana Milo{evi}a..................... Kosovska optu`nica.................................................................................................... Hrvatska optu`nica.................................................................................................... Bosansko-hercegova~ka optu`nica....................................................................... 3 5 45 81
Svedok odbrane dr Vojislav [e{eq na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u u ha{kom procesu.......................................................... 113 Prvi dan, 19. avgust 2005. godine................................................................................. 113 Drugi dan, 23. avgust 2005. godine............................................................................. Tre}i dan, 24. avgust 2005. godine............................................................................. 155 213
êtvrti dan, 25. avgust 2005. godine......................................................................... 274 Peti dan, 30. avgust 2005. godine................................................................................ 327 [esti dan, 31. avgust 2005. godine............................................................................. 382 Sedmi dan, 1. septembar 2005. godine....................................................................... 433 Osmi dan, 5. septembar 2005. godine......................................................................... 481 Deveti dan, 6. septembar 2005. godine.................................................................... Deseti dan, 7.septembar 2005. godine...................................................................... Jedanaesti dan, 14. septembar 2005. godine.......................................................... Dvanaesti dan, 15. septembar 2005. godine........................................................... êtrnaesti dan, 20. septembar 2005. godine......................................................... 531 582 634 685 791
Trinaesti dan, 16. septembar 2005. godine............................................................ 736
Komentari povodom svedo~ewa dr Vojislava [e{eqa u emisiji Proces TV na Televiziji B 92................................................................. 816 Odjeci svedo~ewa dr [e{eqa u srpskoj javnosti............................ 921
999
Sabrana dela prof. dr Vojislava [e{eqa

1. Vreme preispitivawa 2. Hajka na jeretika 3. Fenomenologija balkanskog despotizma 4. Veleizdajni~ki proces 5. Narkomanija Vuka manitoga 6. Politika kao izazov savesti 7. Milan Pani} mora pasti 8. Na me|unarodnoj sceni 9. Su~eqavawe sa sedmom silom 10. Narodni tribun 11. Poslani~ke besede 12. Filipike ~etni~kog vojvode 13. Pali, àri, dediwski dizdare 14. Crveni tiranin sa Dediwa 15. Da sve srpsko bude kao zemunsko 16. Promene po voqi naroda 17. Bez dlake na jeziku 18. Mo} argumenata 19. Falsifikovana voqa naroda 20. Vlada nacionalnog jedinstva 21. Srbija pod ameri~kim bombama 22. Dok patriote obnavqaju izdajnici razaraju 23. Radikali se nisu obrukali 24. Pakleni planovi Zapada 25. Kontrarevolucionar u buldoèr revoluciji 26. Dosmanlijski zulum nad Srbijom 27. Kontinuitet radikalske doslednosti 28. Glavni Milo{evi}ev politi~ki robija{ 29. Ubistvo ministra odbrane Pavla Bulatovi}a 30. Dosmanlijski sejmeni na Pravnom fakultetu 31. Glogov kolac u dosovskom srcu 32. Dosmanlije kao novi jawi~ari 33. êtni~ka sabqa nad dosmanlijskom glavom 1000 34. 35. 36. 37. 38. 39. 40. 41. 42. 43. 44. 45. 46. 47. 48. 49. 50. 51. 52. 53. 54. 55. 56. 57. 58. 59. 60. 61. 62. Na juna~kim rukama kroz srpsku Boku Kora od banane Srpski ~etni~ki pokret Srpska radikalna stranka Peti otaybinski kongres Sudanije nepokornog vojvode Ideologija srpskog nacionalizma Afirmacija parlamentarizma Slom savezne dràve @igosawe dosmanlijskog be{~a{}a êli~ni vojvoda Stazom slave, u slu`bi otaybine Hrabrost i savesnost u istorijskim lomovima Uporna odbrana srpstva Stanko Suboti} Cane @abac, kraq duvanske mafije Mafija{ka pudlica Neboj{a ôvi} Cijin major Grujica Spasovi} êtni~ki vojvoda pred Ha{kim tribunalom Suo~avawe sa ha{kim inkvizitorima Ha{ki dosije nabe|enog ratnog zlo~inca Pocepana ha{ka inkvizitorska ode`da U ~equstima kurve Del Ponte Genocidni izraelski diplomata Teodor Meron \avolov {egrt zlo~ina~ki rimski papa Jovan Pavle Drugi Va{ingtonski seksualni manijak Bil Klinton Ha{ko bajramsko prase La`qiva ha{ka peder~ina Yefri Najs Svedok odbrane Slobodana Milo{evi}a u ha{kom procesu Engleski pederski isprdak Toni Bler

СВЕДОК ОДБРАНЕ СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА У ХАШКОМ ПРОЦЕСУ - ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЉ

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

СВЕДОК ОДБРАНЕ СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА У ХАШКОМ ПРОЦЕСУ - ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЉ

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Dr Vojislav [e{eq

SVEDOK ODBRANE SLOBODANA MILO[EVI]A U HA[KOM PROCESU

Srpska radikalna stranka Beograd 2005.

SVEDOK ODBRANE SLOBODANA MILO[EVI]A U HA[KOM PROCESU

ME\UNARODNI KRIVI^NI SUD ZA BIV[U JUGOSLAVIJU PREDMET BR. IT-99-37-PT

ME\UNARODNI KRIVI^NI SUD ZA BIV[U JUGOSLAVIJU PREDMET BR. IT-02-54-T

TU@ILAC ME\UNARODNOG SUDA PROTIV SLOBODANA MILO[EVI]A

/potpis na originalu/ Carla del Ponte, tu`ilac

ME\UNARODNI KRIVI^NI SUD ZA BIV[U JUGOSLAVIJU Predmet br. IT-02-54-T

TU@ILAC ME\UNARODNOG SUDA PROTIV SLOBODANA MILO[EVI]A

74. 75. 76. 77. 78.

Svedok odbrane dr Vojislav [e{eq na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u u ha{kom procesu

Svedok odbrane dr Vojislav [e{eq na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u u ha{kom procesu

Svedok odbrane dr Vojislav [e{eq na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u u ha{kom procesu

Svedok odbrane dr Vojislav [e{eq na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u u ha{kom procesu

Svedok odbrane dr Vojislav [e{eq na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u u ha{kom procesu

Svedok odbrane dr Vojislav [e{eq na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u u ha{kom procesu

Svedok odbrane dr Vojislav [e{eq na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u u ha{kom procesu

Svedok odbrane dr Vojislav [e{eq na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u u ha{kom procesu

Svedok odbrane dr Vojislav [e{eq na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u u ha{kom procesu

Svedok odbrane dr Vojislav [e{eq na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u u ha{kom procesu

Svedok odbrane dr Vojislav [e{eq na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u u ha{kom procesu

Svedok odbrane dr Vojislav [e{eq na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u u ha{kom procesu

Svedok odbrane dr Vojislav [e{eq na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u u ha{kom procesu

Svedok odbrane dr Vojislav [e{eq na su|ewu Slobodanu Milo{evi}u u ha{kom procesu

Komentari povodom svedo~ewa dr Vojislava [e{eqa u emisiji Proces TV na Televiziji B 92

Gost emisije Aleksandra Milenov, predstavnik kancelarije Ha{kog tribunala u Beogradu:

Gost emisije novinar nedeqnika NIN Qiqana Smajlovi}:

25. avgust 2005. godine

Gost prof. @arko Trebje{anin, psiholog, profesor na Defektolo{kom fakultetu:

Gost vojni analiti~ar Aleksandar Radi}:

Gost glavni urednik nedeqnika Vreme Dragoqub @arkovi}:

Gost @eqko Vukovi}, urednik Ve~erwih novosti:

U emisiji nije bilo gosta, emitovani su samo komentari voditeqa

Gost Vojin Dimitrijevi}, profesor me|unarodnog prava i ~lan Venecijanske komisije:

Intervju sa Karlom del Ponte

Odjeci svedo~ewa dr [e{eqa u srpskoj javnosti

Trinaesti dan, 16. septembar 2005. godine............................................................ 736

Sabrana dela prof. dr Vojislava [e{eqa

You might also like