Sa dna uske, stepenaste, krive ulice, koja podsjea na stare marokanske kazbe,

uri se mali crni fratri. Konventualac. Jedan od onih skruenih prolaznika koji
smjerno obaraju pogled apui ponizno pa kad tako smjerno oborenih oiju
ugledaju crva na zemlji protisnu kroz zube "no, ipak ja nisam ti!" i zgaze ga s
najveim prezirom. iroko se razmahao fratri, pa onako malen i smijean sam
sebi daje vanosti tim uurbanim zaposlenim hodom, "eto me, sad sam ja tamo."
Zastaje kod svake stepenice da pridigne sutanu, koja mu je preduga, preiroka i
uope pregolema za to malo mravo tijelo na kome visi kao da je (to bi rekao
Tolstoj) vilama na njega nabacana.

HR:

___________________________________________________________

________________________________________________________________
________________________________________________________________
________________________________________________________________
________________________________________________________________
________________________________________________________________
________________________________________________________________
________________________________________________________________
________________________________________________________________

IPA: ____________________________________________________________
________________________________________________________________
________________________________________________________________
________________________________________________________________
________________________________________________________________
________________________________________________________________
________________________________________________________________

________________________________________________________________
________________________________________________________________

Fratri je ostao na mjestu kao iukan. Osramoen i osumnjien javno, pred

samim presvijetlim biskupom doveden u neasnu vezu s onim enskim
stvorenjem! Nije mogao dovoljno da isplae svoj gorki stid i ponienje. Izvadi
crno obrubljen rupi iz rukava i obrie blijedo patniko lice, koje su neprestano
natapale tihe pritajene suze pokajnika koji je odluio da danas ne prigrize ni
zalogaja hrane, za pokoru.

HR: ____________________________________________________________
________________________________________________________________
________________________________________________________________
________________________________________________________________
________________________________________________________________
________________________________________________________________

IPA: ____________________________________________________________
________________________________________________________________
________________________________________________________________
________________________________________________________________
________________________________________________________________
________________________________________________________________