Drugi cin Lazar: Srbija se, u vreme cara Dusana, ogledala u vodama tri mora, da se, posle Dusanove

smrti, sa tri mora na tri Morave vrati. Od tri mora osta nam Pomoravlje! A Murat hoce i Pomoravlje da pomori! Spiridon: Najbolje bi bilo, kneze Lazare, kad bi se ovo Muratovo pismo moglo spaliti i zaboraviti! Lazar: Nije to pismo nasa jedina nevolja! Nasa najveca nevolja je nasa nesloga! Da smo slozni, onda se ne bismo plasili Murata, nego bi se Murat plasio nas! Da smo slozni. Muratu tesko da bi na pamet palo da trazi da mu se, kako ovde pise, pokorimo, da trazi da priznamo njegovu vrhovnu vlast, da trazi da mu predamo kljuceve gradova, da dajemo vojsku, da placamo harac! Ovako nesto se od jedne drzave ne trazi! I na ovako nesto jedna drzava ne pristaje! ------------------------------------------------------------------------------------Milica: A s kim ces da je branis? (Srbiju) Lazar: Branicu je, ako treba, i sam! Milica: Sam nemas snage, a nad snagama drugih nemas vlasti! Pogledaj kako se Srbija pocepala! Pogledaj sta rade srpski velikasi! Pre bi zbog vlasti pristali da se potrurce, nego da udare s tobom po Turcima! Sta da saberes, kad se sve rasipa? Obican celnik, kao da je car, sklapa ugovore s drugim drzavama! Carevu carinu naplacuje carev konjusar! Kesaros kuje novac sa svojim likom! Svako zeli da bude neki kralj, da na praznu glavu stavi krunu! Nek je mala ko naprstak, al nek je kruna! Nek nema ni veslo, ni silo, ni iglu, nek je dva ara, al nek je kraljevina! Svako selo je postalo prestonica! Svaka catmara dvor! Danas je vise kraljeva, nego seljaka! Trgovci postaju protovestijari!

Ko je do juce nosio mast i noz, i opasivao mesarsku kecelju, danas ogrce kraljevski plast, i uzima skiptar! Uskoro nece imati ko da seje, ko da zanje, da kuje, da kuva! I onaj ko ne ume ni budak da nasadi, hoce da vlada! ------------------------------------------------------------------------------------Lazar: Bolje je da nas unuci mrtve pamte, nego da nas sinovi zive zaborave! ------------------------------------------------------------------------------------Cetvrti cin (Dok vojska Vuka Brankovica pretresa i muci srpskog vidara, za kojeg misle da je turski uhoda - samo zato sto je govorio da je Srbija neslozna i da ce Turci na Kosovu iseci Srbe - nailazi Milos Obilic.) Obilic: Ej, sta to radite? Zasto ga vezujete? Paramunac: (strazar) Uhvatili sm turskog uhodu, gospodine! Obilic: Otkud znas da je uhoda? Paramunac: Prica da ce nam Turci na Kosovu prosipati creva, seci glave... Obilic: A zar nece? Paramunac: Kaze da je srpska carevina propala... Obilic: A zar nije? Paramunac: Kaze da su je raskomadali velikasi... Obilic: A zar nisu? Paramunac: Nezgodna su vam ta pitanja, gospodine! Obilic: Imate li vi nekih jacih dokaza protic ovog coveka, ili nemate? Jedina njegova kr ivica je, izgleda, u tome sto vidi da je carevina propala, sto ne zna zbog koga je propala, i sto je dovoljno posten, ili dovoljno hrabar, ili dovoljno lud, da kaze sta misli! Zbog takve krivice, i mene biste mogli da bacite u Zvecan! -------------------------------------------------------------------------------------

Sedmi cin (Dvor Vuka Brankovica, na Gradini, brdu iznad crkve Samodreze, u kome knez Lazar , uoci bitke, priredjuje veceru za svoje velikase i vitezove. U pocetku, na scen i su knezevi sestrici, braca Lazar i Stevam Music, i velikasi Levcanin i Tamnava c) .... Levcanin: Ja, braco Musici, nisam dosao ovde da se preganjam s knezevim sestricima! Dosao sam da razgovaram s Lazarem! Dosao sam da probam da ga urazumim da ne unistava Srbe i Srbiju, da se ne tuce, vec da pregovara, da se ne protivi jacem, da se pokori, da ne ginemo ludo i bez potrebe! Dosta nam je one klanice na Marici! Lazar: Prvo, Levcanine, o glavi mozda i moze da se pregovara! Ali o obrazu, ko ima obrza, ne moze! ... ------------------------------------------------------------------------------------Lazar: Dakle, gospodo, izvestaje sa Kosova smo culi. Turci su takvi kakvi su, i to su sto su. I bilo da su ovakvi ili onakvi, beli ili crni, levente ili gazije, kakvi su da su, moramo da se borimo! Sad je najvaznije da vidimo kakvi smo mi!------------------------------------------------------------------------------------Molitva kneza Lazara nad kosovskom trpezom Nek nemamo nista, do jedno zrno soli! Al nek sve bude njime osoljeno! I kad nam sve odnesu vode i vatre, to jedno zrno nek nam bude sve! ------------------------------------------------------------------------------------(Vuk Brankovic optuzuje Obilica da je izdajnik. Obilic se zaklinje da ce ubiti M urata, a onda progovara: Vuce Brankovicu, sutra ce se sveciji put, i tvoj i moj, pokazati na Kosovu ko u snegu! Ko je ko, videce se na Vidovdan! A tebi, kneze Lazare, i onom ko me je optuzio pred tobom, i vama, gospodo srpski vitezovi, zelim da kazem samo jednu rec: kakvi budemo sutra, bicemo doveka!

Drugi deo, treci cin Turski tabor. Murat: Ja sam osvojio mnoge kraljevine, mnoge knezevine, i mnoge despotovine, ali sam mnoge od tih knezeva i kraljeva ostavio da vladaju po Rumeliji, kao i pre. Jakub: Zasto si onda protiv njih ratovao? Murat: Najlakse je, al nije najpametnije, kralju koga pobedis odseci glavu! Jer ta glava moze da ti posluzi! Jakub: Zasta? Murat: Onome ko je na glavu stavio krunu, vise je stalo do krune, nego do glave! Pa ce za svoju krunu dati i glavu - i glavu i narod, i zemlju i veru!a krunu nece dati ni za obraz! Njegova je pamet opasana, okruzena, i ogranicena, krunom! On se ne greje na suncu, nego na kruni! Moglo bi da se kaze da mu je glava ulovljena u kruni! Kruna je neka vrsta mislovovke! Pa, da bi na glavi sacuvali tu svoju kraljevsku ili knezevsku misolovku, u koju im je glava ulovljena, i koja im od nase milosti zavisi, oni srcanije no nase age i begovi u svojim hriscanskim drzavama brane prava nase islamske zemlje i vere! A mi, ne stavljajuci ruku u vatru, jedemo kestenje!

Drugi deo, cetvrti cin (Milos Obilic je rasporio Murata, koji ga zove sebi pred sator) Murat: Kazi mi... zar si toliko lud, da poverujes...

da ce ovo... sto si ucinio sa mnom... odluciti bitku? Obilic: Mozda i nece. Al ako ne odluci ovu mozda ce odluciti neku bitku sutra! Srbin Hamza: (poturica) O kakvim ti sutrasnjim bitkama govoris? Ni ovom danu neces videti kraja! Murat: Polako, Hamza!... Pusti ga neka govori! Obilic: Od danas ce znati, ko nije znao, da Srbija nije cilim iz Usaka, na kome se drema i srkuce serbet! Da Kosovo nije svileni jastuk iz Bruse! Od danas ce znati, ko nije znao, da Srbi znaju za nesto skuplje od glave! ... Srbija nije saka zobi, da je pozoba svaka vrana koju donese vetar! Murat: Pusti sada, Obilicu, vrane i zob! Sta je to, kazi mi, tako skupo... skuplje od glave? Zasta ti danas dajes svoju glavu. Obilic: Ja danas svoju glavu, cestiti care, zalazem i dajem za svoju rec! Murat: Boze... sto ne smem da se nasmejem! To sto ti glavom placas svoju rec ne mora da znaci da je tvoja rec skupa, vec da je tvoja glava jevtina! ... Koliko mora da bude prazna glava koja se daje za jednu puku rec? Obilic: Bolje da se upitas koliko je vredna ta rec za koju se polaze ljudska glava! Da nije te reci, sta bismo imali? Sta bi nas delilo od skakavaca i stonoga? ------------------------------------------------------------------------------------Mustafa: (odgovara Obilicu na pitanje:"Ko je onaj sto me tukao vezanog?") Srbin Hamza! Obilic: Zato on, znaci, udara i kad ne treba! Mustafa: Poturici niko ne veruje! Ako je Turcin krvav do lakata,

poturica mora da bude do ramena! ------------------------------------------------------------------------------------Sledeci dijalog je, po meni, najbolji. Srbin Hamza: Jesi li spreman Bogu na istinu? Obilic: Nemamo sad vremena za bazilikon! (lijek kojeg je za Obilica spremio Mustafa heci m) Srbin Hamza: Alah je milostiv, mozda ce da ti pomogne! Obilic: Ako zasluzujem, meni ce pomoci Bog koga se nisam odrekao! Srbin Hamza: Ako si zivot proziveo kao nevernik, bar bi mogao da umres u pravoj veri! Obilic: A ima li prave vere za prevericu? Srbin Hamza: Da si pametan, kao sto nisi, ne bi odbijao ruku koja se pruza da ti pomogne. Obilic: Zar da spustim medj bundeve i svinje metu koju smo danas na Kosovu postavili gore u oblake? Srbin Hamza: Posle ovog zaletanja u oblake, sad vam je mesto u zemunicama! Uludo, Obilicu, danas prolivas krv! Obilic: Ja mojom krvlju, Hamza, upisujem granicu! Srbin Hamza: Koju granicu? Obilic: Izmedju mene i tebe!

Drugi deo, cetvrti cin (Lazar su uhvatili turski vojnici i dovode ga pred Bajazita, koji je prethodno z

adavio brata) Bajazit: Sinoc u zlatu, u svili i kadifi, a jutros krvav i blatnjav, u dzeveru gvozdju! Sinoc na prestolu, a jutros u medvedjoj jami! Jedna je istina uvece, druga ujutru! Sinoc se ovom nakitu nisi nadao? Lazar: I ovo je, Bajazite, od Boga! Bajazit: Da si sinoc znao sta znas jutros, nebi se jutros nasao na ovom putu! Ti znas kud on vodi? I dokle ide? Lazar: Znam. Znao sam i sinoc. Bajazit: A sta si to znao? Lazar: Znao sam sta ovim stradanjem kupujem. Bajazit: Cuo sam kako vi to zovete:visnji zivot! Kakav visnji zivot? Tebe, Lazare, ceka ovaj panj! Lazar: ovo, sto je za tebe panj, za mene je prag! Bajazit: Pa ces s tog praga pravo u oblake? Glava ce ti s panja pasti u prasinu! Tu, u prasinu, gde su ti sada cizme! Pa je li tu, u prasini, pod nogama, taj visnji zivot? Tvoj zivot ne vredi ni zizljiva graska! Lazar: Zivot coveku vredi onoliko koliko je spreman da ga plati. Bajazit: A ti si spreman da ga platis glavom? Zar vi sve sto kupujete placate glavom? Ja to nikako ne mogu da razumem! Ako je cena tvog zivota tvoja smrt, sta ti mrtav, kazi, mozes da imas od tako skupo placenog zivota? Mozes li mrtav da jedes? Mrtav da pijes? Lazar: Kad bi ti znao koliko je skupa i jedna nevidljiva truncica prasine, u zivotu koji se glavom placa!

U tom zivotu i varnica koja se gasi, i pahulja koja se topi, vrede vise nego kruna u tvom. Bajazit: Ostavi ti te varnice i pahuljice! I cinjenicama pogledaj u oci! A cinjenice, ocigledne i opipljive, cinjenice bez glave, cinjenice bez nogu i ruku, leze u krvi po celom Kosovu! Lazar: A zar ti ne pada na pamet da se upitas sta smo to danas platili tako skupo? Bajazit: Sta je da je, nije vam se isplatilo! Lazar: Ovo ce se dugo isplacivati, Bajazite! Mozda je ovo nasa najveca pobeda! Bajazit: Pobeda? Ovo pobeda? Kakva pobeda? Pogledaj okolo, oko sebe, po Kosovu! Pa zar je ovo, Lazate, tvoja pobeda? Lici li ovo, Lazare, na pobedu? Kako li mora da izgleda tvoj poraz, ako ti pobeda izgleda ovako! jesu li iva trupla po Labu i Sitnici tela pobednika? Ove odsecene ruke, i slomljene noge, jesu li ruke i noge pobednika? (pokazuje mu Obilicevu odsecenu glavu, nabijenu na koplje) Ova glava, sto s koplja gleda na zemlji sopstvenu trupinu, da nije i ovo glava pobednika? Lazar: Jeste, Bajazite! I pogledaj je dobro, da je upamtis! Ne radja se ovakva glava svaki dan! Ova se glava ne polaze u grob, nego u temelj! Ova glava nebu i zemlji pokazuje koju smo metu i cenu postavili! ------------------------------------------------------------------------------------naravno, treba zapamtiti i ove Lazareve rijeci: Ja ne odlucujem da li cu ici u borbu po tome kolika je sila koja mi preti, nego po tome koliku svetinju branim! i

Ja ne odlucujem da li cu ici u borbu po tome kolika je sila koja me prati, nego po tome koliku svetinju branim!