MORFOLOGIJA I FIZIOLOGIJA MLENE LEZDE

MORFOLOGIJA MLENE LEZDE

Mlena lezda(glandula lactifera mamma, uber, mastos) je sloena tubuloalveolarna kona lezda i pripada redu lezda apokrinog tipa sekrecije. Karakteristina je za rod sisara i primarna joj je uloga u ishrani novoroenadi. Kod mujaka mlena lezda (mamma masculine) ostaje rudimentirana tokom itavog ivota , a kod enki dostie pun razvoj u toku graviditeta i perioda laktacije.

Mlena lezda se sastoji iz: 1. Parenhima (lezdani deo) 2. Intersticijuma (kanalni deo) Ventralni deo lezdanog tkiva se smanjuje i zavrava u vidu izboine na koju se nastavlja sisa(papilla mammae).

Anatomija mlene lezde kod krava

Vime krava je veoma dobro razvijeno i smeteno je u ingvinalnoj regiji Fiksirano je za trbuni zid pomou:

Koe Fascija Ligamentum suspensorium mammae

Povrinska fascija (fascia superficialis) lei neposredno ispod koe sa kojom se i spaja, a duboka (fascia profunda) odvaja se od duboke fascije trupa (fascia flavae), u blizini bele linije i obavija vime ispod povrinske fascije. Ispod duboke fascije smetena je kapsula koja sadri elastina vlakna i dosta masnog tkiva.Od kapsule polaze vezivno tkivni nastavci u parenhim vimena i dele ga na renjeve (lobuse) i renjie (lobuluse).Ti nastavci predstavljaju intersticijum vimena u kome lee krvni sudovi, nervi i odvodni kanali mlene lezde(ducti lactiferi)

Izmeu intersticijuma se nalazi parenhim vimena, koji se sastoji iz sitnih razgranatih kanalia koji se proiruju u sekretorne mekove, alveole.Zid alveola se sastoji od epitela koji je okruen bazalnom membranom i mioepitelnim elijama (imaju kontraktilnu ulogu).Kontrakcije ovih elija nastaju pod uticajem oksitocina i dovode do luenja mleka iz

Epitel mlenih alveola je niskoprizmatian u neaktivnim acinusima, odnosno visokoprizmatian u toku aktivne sinteze mleka (epitel je u toj fazi i do 10 puta vii) pri emu apikalna povrina citoplazme tri u lumen alveola.Mleko iz alveola biva transportovano kroz kanalie (ductuli lactiferi) koji se udruuju u vee kanale preko kojih se mleko izliva u mlenu cisternu(sinus lactiferi).
Sinus lactiferi( mlena cisterna) je najiri deo mamarnog kompleksa koji slui kao rezervoar za skupljanje mleka. Mlena cisterna se nalazi u lezdanom delu i sisi, i u njoj se mogu razlikovati: lezdani deo i sisni deo

Sisni kanal (ductus papillaris) se nalazi na vrhu sise i predstavlja krajnji izvodni deo kanala sisnog mamarnog kompleksa.Ovaj kanal je relativno kratak (kod krava od 0,8 do 1,2 cm) i uzak.Spoljni otvor ovog kanala (ostium papillare) nalazi se na vrhu same sise.Sisni kanal je obloen kutanom sluzokoom, koja obrazuje nabore i na spoljanjem otvoru prelazi u kou.Nabor sluzokoe u sisnom kanalu kod krava naziva se Fistenbergerova rozeta i ima ulogu da potpuno zatvori sisni kanal izmeu dve mue.U zidu ovog kanala nalazi se kruni sistem miinih elija i elastinih vlakana (m.sphincter papillae). Vime je dobro snabdeveno krvlju.Krv dovodi a.pudenda externa koja ulazi duboko u vime i daje ogranke za bazalne delove vimena(a.basalis cranialis et caudalis).

Popreni presek vimena

Graa mlene lezde

I limfne vorove, ovi ogranci idu po osnovi vimena. Posle ulaska u parenhim vimena, a.pudenda externa deli se na dva ogranka: A.mammaria caudalis A.mammaria cranialis Najzad sve sinusne arterije se skupljaju oko proksimalnog dela svake cisterne stvarajui obru iz kojeg idu ogranci za sise, a to su: A.papilaris cranialis et caudalis Venski sistem je mnogo bolje razvijen nego arterijski, pored vena koje odgovaraju arterijama, znatan deo krvi odlazi putem v.subcutaneae abdominis. Regionalni limfni vorovi krave se mogu podeliti na povrinske i duboke. Svi se oni ulivaju u supramamarne limfne vorove i mogu se palpirati na bazi zadnjih etvrti vimena. Mlena lezda je inervisana granama n.spermaticus externus ili ingvinalisa, a u njoj se nalaze i vlakna n.simpaticusa.

Vaskularizacija mlene lezde

Vime domaih ivotinja

Tetramast (krava) Bimasti (kobila, ovca, koza)

Polimasti (krmaa, kuja, maka)

Vime krave se sastoji iz etiri mlena kompleksa. Ovi mamarni kompleksi meusobno ne komuniciraju, tako da se zapaljensku proces desnog kompleksa ne moe preneti na levi. Kobila, bimast ije su polovine podeljene na etvrti. Na svakoj sisi ima dva otvora koji vode u posebne etvrti vimena

Ovca, dve polovine vimena, sise veoma kratke (13 cm). Postojanje ingvinalne torbe Koza, dve polovine vimena, sise duge i do 15 cm. Krmaa, polimast sa 8 mamarnih kompleksa, na vrhu svake sise dva otvora Kuja, polimast sa 5 mamarnih kompleksa, a na vrhu svake sise izmeu 8-20 otvora Maka, polimast sa 4 mamarna kompleksa, a na vrhu sise izmeu 4-8 otvora

Fiziologija mlene lezde

Faktori koji utiu na razvie mlene lezde u toku intrauterinog perioda jo nisu potpuno poznati,ali izgleda da se poetni deo odvija bez uticaja hormona, a kasnija faza razvia se odvija pod uticajem hormona. Do puberteta ml.lezda pokazuje neznatnu aktivnost, a kasnije sa polnom zrelou se razvija i ml.lezda i to pod uticajem hormona ovarijalnog ciklusa: Estrogena Progesterona to dovodi do strukturnih promena u vidu izduavanja i rasprostiranja primarnih mlenih kanala.U graviditetu poinje buran razvoj mlene lezde u organ za laktaciju. Kod goveda ve u 4 mesecu graviditeta poinje razvoj alveolarnog sistema.Razvoj kanalikularnog sistema zavisi od estrogena, a za razvoj parenhima potreban je progesteron.U evoluciji ml.lezde, primarna i vodea uloga ipak pripada hipofizi, jer njeno otklanjanje oduzima estrogenu i progesteronu svaku stimulativnu akciju.

Prema za sada poznatim injenicama prolaktin ima najjai mamogeni efekat koji je potpomognut dejstvom somatotropina, koji je samostalno neaktivan.ovek vetaki produava laktaciju kod krava preko fiziolokih granica, zbog toga samo vime ima malo vremena da se potpuno obnovi i pripremi za novi laktacioni period.Utvreno je da je za razvoj potpune funkcionalnosti ml.lezde dovoljno 6 nedelja.

Najjai mehaniki efekat na mlenu lezdu ima oksitocin, koji izaziva kontrakcije mioepitela oko mlenih kanalia i dovodi do sputanja mleka.
Nadraaj za aktivnu ejekciju mleka javlja se aktom sisanja ili mue, nadraaj se dalje prenosi preko srednjeg lemiskusa i nucleus supraopticusa i paraventricularisa u hipotalamus pa do hipofize. Oksitocin je akumuliran u zadnjem renju hipofize, i njegovo delovanje traje samo nekoliko minuta.

Fiziologija imunosti mlene lezde

U nespecifine odbrambene mehanizme moemo svrstati prirodnu barijeru vimena to se jo naziva prva linija odbrane, koju ine:

Anatomski pravilno razvijeno vime i sisa, epitel sisnog kanala, Fistenbergova rozeta, kao i faktori rezistencije itavog organizma(kondicija, konstitucija).
Druga linija odbrane mlene lezde se sastoji od : Somatske elije u mleku, lizozim, laktoferin, komplement (nazvani jednim imenom LAKTENINI i imunoglobulini koji su odgovorni za specifian imunoloki odgovor. Prirodni odbrambeni sistem u mlenoj lezdi se bazira na 4 mehanizma: 1. fizika zatita koji ini intaktna koa vimena 2. fiziko-hemijska zatita koju ini keratin sa svojim antibakterijskim dejstvom 3. nespecifini imuni odgovor sa aktivacijom zapaljenske reakcije 4. specifini imuni odgovor koji ukljuuje aktivaciju imunocita

Jedan od faktora koji doprinosi snienju rizika od bakterijske kontaminacije vimena je svakako zdrava i neoteena koa vimena, a posebno na papilama-sisama.Stratum corneum zdrave koe vimena je barijera za prodor vode sa povrine prema unutra, kao i za gubitak tenosti iz tkiva.Utvreno je da ako procenat vode u oroalom epitelu opadne ispod 10% dolazi do njegovog pucanja i tada moe da doe do gubljenja zatitnih kiselih materija koe (mlena kiselina, slobodne masne kiseline i aminokiseline).Ove promene pogoduju razmnoavanju patogenih bakterija (S.aureus) na papilama, a time i mogunost nastanka intramamarne infekcije. Smatra se da anatomski pravilno razvijeno vime i sise smanjuju mogunost pojave mastitisa. Pod tim se podrazumeva pravilan oblik vimena kao i veliina sisa i sisnog kanala. Sisni kanal je proseno dugaak oko 10mm (3-18mm), a prenik mu iznosi oko 2mm. Sisni kanal je iznutra obloen vieslojnim epitelom (str.granulosum, str.corneum) koji je relativno deblji u odnosu na ostale delove koe goveda. Str.corneum odgovara sloju keratina koji zatvara lumen kanala izmeu dve mue.

Koliina keratina u sisnom kanalu se kree u proseku oko 7 mg (2-14 mg).Keratin predstavlja mehaniku barijeru u sisnom kanalu posebno u periodu zasuenja.Iz keratina su izolovani katjonski proteini kao to je ubikvitin koji inhibira rast Streptococcus agalactiae i Staphylococcus aureus. Smatra se da se ovaj protein koji je pozitivno naelektrisan vezuje za negativno naelektrisan zid mikroorganizma i dovodi do poremeaja u osmotskoj regulaciji sa pojavom prodora tenosti i citolize. Laktenini:supstance koje deluju inhibitorno na sakupljanje i razmnoavanje mikroorganizama i nalaze se u mleku.U laktenine ubrajamo:

Komplement
Lizozim Laktoferin Laktoperoksidazu 1. Komplement je sistem koji se sastoji od proteinskih komponenti (C1C9) i zajedno sa antitelima predstavlja element humoralnog imunolokog sistema. Predstavlja nespecifian faktor imunoloke odbrane i njegova aktivnost je usmerena na bioloke membrane, to ima za krajnji cilj njihovo oteenje.

Pored toga aktivisanje komponenti komplementa pobuuje neke vrste elija (mastocite) da izluuju boloki aktivne supstance (histamin), a hemotaksinim uticajem privlae fagocite, omoguavaju opsonizaciju, deluju flogistino. 2. Lizozim-pored mleka nalazi se jo i u pljuvaci, na povrini nosne sluzokoe, sluzokoe vagine.To je bazni protein, a svoje baktericidno dejstvo ispoljava tako to cepa veze izmeu N-acetil muraminske kiseline i N-acetil glukozamina u kompleksu mukoproteina elijskog zida bakterija. Koncentrtacija lizozima je u mleku niska (0,13mg/100ml) ali se poveava u toku infekcije. Krave sa niskom koncetracijom lizozima u mleku oboljevaju u veem procentu od mastitisa Na lizozim su osetljivije gram+ bakterije, zato to imaju mnogo jednostavniji elijski zid, koji sadri vie od 90 % peptidoglukana.

Neke bakterije, kao npr. Stafilokoke, sadre tajhonsku kiselinu i druge komponente koje vezuju lizozim i spreavaju difuziju do njegovog supstrata.

3. Laktoferin-glikoprotein mleka koji konkurie bakterijama vezujui za sebe gvoe, i tako ga ini nedostupnim za bakterije kojima je ono jedan od osnovnih elemenata za metabolizam i razmnoavanje. Sintetiu ga neutrofili i epitelne elije vimena. Koncetracija poinje da mu raste 2-4 dana od prestanka mue i linearno se poveava u toku perioda zasuenja.

4. Laktoperoksidaza i joni tiocijanata (SCN) - nalaze se u mleku u visokim koncetracijama, u prosustvu egzogenog vodonikperoksida laktoperoksidaza moe da oksiduje SCN do bakteriostatskih proizvoda kao to je oksid jona tiocijanata (OSCN).
Somatske elije u mleku krava U mleku krava u fiziolokim uslovima se stalno nalaze razliiti tipovi elija: Neutrofilni granulociti (polimorfonuklearni granulociti) Limfociti

Eozinofili

Makrofagi
Epitelne elije Broj im se kree kod zdravih krava od 160-450x10/ml, a granina vrednost im je 500x10/ml.Na poetku laktacije broj moe da im se kree i do 2.500.000 elija u 1 ml. U mleku zdravih ervrti najvie ima polimorfonukleara, zatim makrofaga i limfocita. U toku procesa involucije broj somatskih elija se poveava i do 1.000.000 elija/ml, verovatmo kao posledica prestanka mue. U toku zasuenja najei tip elija u mleku su makrofagi, dok kolostrum pokazuje porast polimorfonukleara kao i kod svih infekcija mlene lezde. Polimorfonukleari-neutrofilni granulociti su najee elije koje se mogu nai u mleku, sa jedrima od 2-5 segmenata.Mleko sadri najvie neutrofilnih granulocita, a zatim eozinofilnih i najmanje bazofilnih granulocita. Epitelne elije potiu iz kanalnog sistema mlene lezde.Veoma esto se mogu nai tesno priljubljene jedna uz drugu ili u grupi.

Vrsta i broj elija u mleku se menjaju u zavisnosti od vie faktora:

fiziolokog stanja organizma:

Laktacija-kolostrum sadri vie miliona elija Estrus-broj elija takoe raste Nepotpuna mua Promena vremena Nain dranja i ishrana, kao i mnogi drugi inioci.

CITOKINI- supstance proteinske prirode koje imaju funkciju slinu hormonima, reguliu lokalnu zapaljensku reakciju, a putem cirkulacije mogu dospeti do udaljenih organa i izazvati sistemsku reakciju.
Citokine lue makrofagi, a to su:

Interferon (IFN- )

SVI SE ONI OSLOBAAJU IZ STIM ULIRAJUIH MAKROFAGA Interleukini- IL-1, IL-6, IL-8 U KASKADNOJ REAKCIJI ODGO Tumor nekrotini faktor alfa- TNF- VORA AKUTNE FAZE

Limfociti u mleku i tkivu mlene lezde su druga linija odbrane imunskog sistema vimena.
B-limfociti su nosioci humoralne imunoloke reakcije. Oni poseduju receptore koji su po prirodi imunoglobulini i nalaze se u membrani.Najpre se pojavljuju Blimfociti sa receptorima koji nose IgM, zatim IgG i na kraju IgA.

T-limfociti su nosioci elijske imunoloke reakcije (oni sazrevaju u timusu).Prema funkciji moemo razlikovati nekoliko subpopulacija, koje se dele na:
Efektorske Regulatorske

Najzastupljeniji u populaciji T-limfocita su citotoksini CD8.

Veina imunoglobulina mleka potie iz seruma, dok sr sekretorni IgA i IgM sintetiu u samoj mlenoj lezdi i prelaze u mleko zajedno sa IgG ( IgG1 IgG2) antitelima. Koncetracija antitela u normalnom mleku je niska i zavisi od vaskularne propustljivosti barijere krv-mleko. Kada je ova barijera naruena tokom zapaljenske reakcije , koncetracija At dostie 50-80 mg/ml u kolostrumu i sekretu inficiranog vimena.

 Glavna funkcija antitela je opsonizacija mikroorganizama. Kako bi bili lake fagocitovani.

U mlenoj lezdi se sintetie IgA u maloj koliini, a ima ulogu u spreavanju adherencije mikroorganizama. Za povrinu epitela Smatra se da je mala koncetracija IgA u mlenoj lezdi jedan od uzroka uspene adherencije stafilokoka za epitel kanala mlene lezde

EU standard za broj SCC u mleku

br.89/362/EEC(1) i 92/46/EEC(2,3).
Broj somatskih elija vei od 400 000 u ml mleka, ukazuje da je mastitis prisutan. Za mleko koje sadri do200 000 somatskih elija u ml, proizvoa dobija premiju 3-5% na regularnu cenu; za mleko koje sadri od 250 000 400 000 somatskih elija u ml, dobija 5-10% manje od normalne cene mleka; za mleko koje sadri vie od 400 000 somatskih elija u ml, dobija samo 40% od normalne cene mleka.

Prva odbrana mlene lezde od mikroorganizama

Dijagnoza mastitisa
Adspekcija Palpacija Probno izmuzanje Brze talske probe Bakterioloki nalaz

Mastitis
Simetrija vimena asimetrija vimena

Monitoring klinikih i subklinikih mastitisa izazvanih sa S.aureus

Dosadanji nain praenja i kontrole klinikih i subklinikih mastitisa svodio se na primenu brzih talskih metoda. Kliniki mastitisi u dijagnostikovanju nisu problem, zbog postojanja jasno kliniki ispoljenih simptoma, ali veliki problem predstavljaju subkliniki mastitisi. Najee metode koje se koriste u dijagnostici ovih mastitisa su Whiteside test i CMT test ( Kalifornija mastitis test, almov test). 1. Whiteside test- se zasniva na reakciji natrijum-hidroksida i nukleinske kiseline leukocita, pri emu se stvara natrijumova so nukleinske kiseline. Proba se izvodi tako to se na mikroskopsku plou stavi pet kapi mleka i dve kapi mmol/l rastvora NaOH, a zatim staklenim tapiem dobro izmea tenost na povrini u preniku 3 cm. Ako mleko potie iz zdravog vimena, tenost ostaje homogeno zamuena, dok u mleku sa poveanim brojem eljja za nekoliko sekundi do pola minuta izdvoje se sitne ili krupne pahuljice u bistroj tenosti. Kod jako pozitivne reakcije obrazuje se gusta sluzava masa. Na osnovu ovog testa moe se priblino odrediti broj leukocita u 1ml mleka.

Obeleavanje nalaza se vri prema jaini reakcije: Homogeno zamuenje Sitne pahuljice, do milion leukocita Krupnije pahuljice, od 2 do 5 miliona leukocita Krupne pahuljice, do 7 miliona leukocita Sluzava masa, preko 10 miliona leukocita + ++ +++ ++++

2. Kalifornija mastitis test- zasniva se na dejstvu povrinski aktivne materije ( alkil-arilsulfonat) na DNK polimer iz leukocita u mleku. Pri tome se odvaja DNK, a proteinski deo spontano prelazi u gel. Za ovu reakciju je potrebno prisustvo ivih leukocita u kojima je DNK sposobna da reaguje sa povrinski aktivnom materijom. Ovo je razlog to reakcija izostaje posle dueg stajanja, kao i u hladnom mleku. Stoga je ovaj test iskljuivo talska proba.

Mleko se izmuze iz svake etvrti u odgovarajui odeljak, posuda se nagne skoro uspravno da se viak mleka odlije i u odeljcima ostane potrebna koliina mleka koja iznozi oko 2 ml. Zatim se pipetom doda oko 2 ml reagensa, dobro izmea i oita se broj leukocita u 1 ml na osnovu date eme: Negativna Sumnjiva Slabo pozitivna Izrazito pozitivna Jako pozitivna + ++ ispod 200.000 leukocita, bez promena u konzistenciji do 550.000 Le, neznatna promena u konzistenciji do 800.000 Le, postepeno zgruavanje mleka do 1.000.000 Le, odmah zgrunjavanje mleka

+++ preko 1.000.000.Le, stvara se elatinozna masa

Ove brze talske metode jo uvek su najei nain dijagnostikovanja subklinikih mastitisa, mada sve ee u literaturi nalazimo radove u kojima je praenje subklinikih mastitisa vreno pomou ELISA testa. Primenom imuno ELISA testa mogu se izmeriti antigeni direktnom ELISA-om (sendvi metod) ili antitela (indirektni ili kompetitivni test). U ELISA testu se najee koriste enzimi alkalnafosfataza ili peroksidaza

CMT test

CMT Score N (negative)

Average Somatic Count (Cells per milliliter) 100,000

Description of reaction No thickening, homogeneous.

T (trace)
1 2 3

300,000
900,000 2,700,000 8,100,000

Slight thickening. Reaction disappears in 10 seconds.

Distinct thickening, no gel formation. Thickens immediately, begins to gel, levels in the bottom of cup. Gel is formed, surface elevates, with a central peak above the mass.

Uzimanje mleka za bakterioloki pregled

ienje i dezinfekcija vrhova sisa i otvora sisnog kanala vrena je tako da je palcem i savijenim kaiprstom leve ruke prihvatana sisa blizu vrha, stezana i povlaena da bi isteklo nekoliko kapi mleka u tankom mlazu, a zatim vrh sise brisan sa tamponom vate natopljenim 96% alkoholom. Dezinfekcija je vrena metodom ka sebi dok je uzimanje uzorka vreno metodom od sebe. Epruvete su postavljene gotovo u horizontalni poloaj i iz svake etvrti izmuzano je nekoliko mililitara mleka. Uzorci mleka su u runom friideru dopremani u laboratoriju.

CAMP test

Camp test
mikroorganizam S.agalactiae S.dysgalactiae S.uberis CAMP + eskulin +

Mastitisi i njihova podela

Zapaljenje vimena ili mastitis kod krava je akutna ili hronina upala izvodnih kanala, parenhima ili intersticijuma jedne ili vie mlenih lezda koje grade vime krava. Mastitis predstavlja veliki zdravstveni i
ekonomski problem u zapatima visokomlenih krava.Danas se mastitis definie kao odgovor mlene lezde na prisustvo m.o. Ovaj odgovor moe da bude izraen u klinikoj formi (kliniki mastitis) sa rairenou 1-3% i u subklinnikoj formi (subkliniki mastitis) sa rairenou vie od 30%. Dijagnostika klinikih mastitisa ne predstavlja problem budui da u tim sluajevima dolazi do otoka, temperiranosti, bola i induracije u mlenoj lezdi, kao i promena u mleku.Mleko se moe promeniti u konzistenciji i boji, tada se u mleku primeuje prisustvo:

Krpica, tragova gnoja, krvi ili boja mleka odgovara boji piva A dijagnoza se postavlja-palpacijom i pregledom prvih mlazeva mleka.

U sluajevima subklinikih mastitisa ne zapaaju se kliniki vidljive promene na mlenoj lezdi, ve samo u mleku.Tako da se za otkrivanje subklinikih mastitisa koriste metode zasnovane na merenju promena u mleku, a to su najee metode koje odreuju broj leukocita u mleku. Mastitise po toku moemo podeliti na: Perakutne Akutne Subakutne Hronine Kataralne(zapaljenjem zahvaeni sisni kanal i cisterna) Intersticijalne(zahvaeno vezivno tkivo mlene lezde) Parenhimatozne(zahvaen lezdani deo vimena)

Na osnovu kliniko-patoloke slike toka oboljenja delimo ih na:

Mastitise jo moemo podeliti i na osnovu mikroorganizam koji izazivaju zapaljenski proces i koji se nalaze u mleku, odnosno na osnovu izazivaa mastitisa-etiologije: 1. SPECIFINI specifino patogeni: Staphylococcus aureus,albus,citreus Streptococcus agalactiae,dysgalactiae,uberis Koliformni m.o.-E.coli, Proteus sp.,Klebsiella sp. Arcanobacter pyogenes

Pseudomonas aeruginosa
uslovno saprofitski: Corynobacterium bovis Nehemolitine mikrokoke

3. NESPECIFINI: Aktinomikoza, botriomikoza, tuberkuloza, nagaz, Listeria sp, Leptospira sp., Pneumococcus sp., Brucella sp., Candida albicans, Criptococcus neoformans, mikoplazme, alge-Prothoteca sp., rikecije, mikoplazme

Imajui u vidu znaaj mastitisa, kako sa gledita zdravlja ivotinja, tako i sa ekonomskog aspekta govedarske proizvodnje, Narodna Skuptina Republike Srbije donela je Zakon o zdravstvenoj zatiti ivotinja (Sl. glasnik R.S. Broj 37/92, 50/92, 33/93, 52/93, 53/93, 67/93, 48/94, 53/95 i 52/96) u kome se meu 28 zaraznih i parazitarnih bolesti, nalazi infektivno zapaljenje vimena krava mastitis infectiosa bovum (streptokokni i stafilokokni mastitisi), kao i kontagiozna agalakcija ovaca i koza. Na predlog Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede Republike Srbije, sektora za veterinarstvo, Skuptina Srbije je donela Program mera zdravstvene atite u Republici Srbiji. Na osnovu tog programa veterinarska sluba Republike Srbije je obavezna da prati, otkriva suzbija i kontrolie infektivno zapaljenje mlene lezde izazvano stafilokokom ili streptokokom.

Akutni kataralni mastitisi (mastitis catarrhalis acuta)- ree su praeni poremeajem opteg zdravstvenog stanja:

Sekrecija mleka je smanjena, a mleko moe da sadri primese gnoja Epitel sluzokoe cisterne je zadebljao

Delimino deskvamisan, i infiltrovan seroznom tenou

Sise su bolne i ivotinja se opire mui

Najei prouzrokovai ovog mastitisa su streptokoke (Str. Agalactiae, disgalactiae i Str. uberis) ree drugi mikroorganizmi Javlja se neposredno posle teljenja u periodu najvee mlenosti.Mleko je obino promenjeno u prvim i poslednjim mlazevima, jer su streptokoke stanovnici izvodnih kanala u kojima je i glavno mesto njihovog patolokog delovanja.

Ovi mikroorganizmi tokom vremena dovode do prestanka sinteze mleka odnosno do agalakcije, to je poznato kao ZARAZNO PRESUENJE VIMENA ili UTI GALT. -Akutne mastitise u mnogo blaoj formi izaziva Str. dysgalactiae , ali se veoma lako prenose sisanjem teleta iz jedne u drugu etvrt, zbog ega se naziva sisajui mastitis. Na farmama moe biti prisutan od 7 do 75% ukupnih mastitisa. Prisustvo ove bakterije naeno je u ranama na sisama 61 do 81%, a moe preiveti niske i visoke temperature na raznim talskim alatkama, mainama i po nekoliko nedelja. Kao rezervoar streptokoka moe biti koa krave, jer m.o. moe da preivi od 1 do 26 dana.

- Hronini kataralni mastitis ( mastitis catarrhalis chronica) proe najee nezapaen i veoma esto prouzrokuje zadebljanja tkiva. Makroskopski sekrecija uglavnom nije promenjena ali mleko sadri povean broj somatskih elija i ima specifian ukus soli. Smanjuje se sekrecija mleka, a moe i sasvim da prestane. Kod hroninih kataralnih mastitisa veoma esto se stvaraju intralobularne ciste, koje se palpiraju kao vrsti vorii, ponekad pokretni, odmah ispod koe. Zbog dugog trajanja procesa kod hroninih mastitisa mogu se formirati i pseudokonkrementi (corpora amylacea) u mleku. Najee se ne mogu uoiti pa prolaze kao latentne ili subklinike infekcije. Izazivai hroninog mastitisa preteno su m.o. Iz roda Streptococcus, ree Staphylococcus, Micrococcus i Pseudomonas.

Gangrenozni mastitisi izazvani S.aureus-om

Stafilokoke mogu u akutnoj formi da izazovu teke maligne mastitise u vidu granulomatoznih promena. Koa je cijanotina, zaarena, a u parenhimu se javljaju nekrotina arita. Krvni sudovi u akutnoj formi stafilokoknog mastitisa esto tromboziraju. Javlja se visoka temperatura 4142C, ubrzan puls, gubitak apetita, prestanak preivanja, a zahvaena etvrt je tvrda, bolna i zacrvenjena. Tokom 24h moe doi do gangrenoznog zapaljenja vimena, koje postaje modro i tamno. Ovaj stadijum bolesti esto prati toksemija. Mleko je promenjene boje i veoma esto sadri krvne ugruke.
-Hronine forme stafilokoknog mastitisa uglavnom esto prolaze i kao subkliniki oblici oboljenja mlene lezde. Zahvaene etvrti obino prati vezivno-tkivna induracija lezdanih acinusa , kao i atrofija etvrti sa polipoznim zadebljanjima sluzokoe cisterne. Mleko uglavnom nije promenjeno, a produkcija je smanjena.

Akutne kataralne mastitise i galaktoforitise moe izazvati i m.o. Iz roda Pseudomonas sp ( P.aeruginosa) sa pojavom krpica gnoja u mleku i induracijom etvrti. Ponekad Pseudomonas moe izazvati teke akutne mastitise koji ugroavaju ivot ivotinji zbog pojave hiperemije i nekroze tkiva. Limfni vorovi u tom sluaju su uvek poveani i bolni. -Piogeni mastitisi (mastitis apostematosa), Letnji mastitis, Holtajska zaraza vimena, najee su izazvani Arcanobacter pyogenes-om, ree Spherophorus necrophorus. Smatra se da infekcija nastala nakon povreda sisa ili vimena koje su nastale kao posledica ujeda insekata na pai. Oboljenje se javlja najee leti, dok su ivotinje na pai i usled poveanog broja insekata. Na vimenu se uoavaju vrste tvorevine, razliite veliine i broja, koje se mogu lako palpirati. Limfni vorovi su najee poveani, ali opte stanje ivotinje ne mora biti promenjeno. Mogue je spontano otvaranje apscesa iz koga se cedi gnojno-nekrotina masa. Zbog specifinosti m.o. mogue su metastaze na jetri, bubrezima, tetivama i zglobovima

Grafikon pojave letnjeg mastitisa tokom godine

-Flegmonozni mastitis (mastitis phlegmonosa), paralitini mastitis,

jo se naziva i KOLI mastitis zbog injenice da je najei prouzrokova ovog mastitisa E.coli,ree drugi koliformni m.o. Kao to su Proteus i Klebsiella. Predisponirajui faktori su:

Poroaj
Zadana posteljica Neisti i neispravni aparati za muu Visoka mlenost Ovi uzronici su normalni stanovnici okolne sredine, digestivnog trakta, koe, i spadaju u ubikvitarne bakterije, a postaju patogeni kad se narui odnos mikro i makroorganizma. Kliniki koliformni mastitisi nastaju obino u laktaciji, a retko u zasuenju.

-Perakutni koliformni mastitis je teko oboljenje koje se javlja naglo sa izraenom toksemijom, gubitkom apetita, depresijom, groznicom i povienom telesnom temperaturom od 40-42C. ivotinje najee lee, rad srca je ubrzan i prisutna je indigestija. Obolele etvrti su bolne, tople, jae ili slabije oteene, a menja se i izgled mleka od vodenastog sekreta do retke ukaste tenosti (boje piva) sa pahuljicama. Ponekad mogu da se jave pareze ili paralize zadnjeg dela tela, pa se ovaj mastitis jo naziva i mastitis paralytica. Tok perakutnog mastitisa je brz, tako da kod nekih ivotinja moe da doe i do letalnog ishoda u toku 24-48 sati od pojave prvih simptoma. Akutni i hronini tok ovog mastitisa protie sa mnogo blaim simptomima, jer je otok vimena manji, a telesna temperatura nije poveana. Mleko je promenjeno kao i u perakutnom toku.

Granulomatozni mastitis (mastitis granulomatosa), odnosno gljivini mastitisi se javljaju veoma retko, obino posle dugotrajne terapije antibioticima ili kortikosteroidima. Uzronici su uglavnom iz roda Candida ili Criptococcus. Mastitisi se manifestuju uveanjem etvrti vimena, koje postaju tvrde konzistencije, kao i pojavom sluzavog, sivo-belog, rastegljivog sekreta u mleku. Koliina mleka moe biti smanjena.

Profilaksa i terapija mastitisa

I. Profilaksa mastitisa kod krava podrazumeva niz aktivnosti koje treba preduzeti da ne doe do pojave mastitisa. Obavezna je svakodnevna kontrola vimena, kao i ispunjenje osnovnih zoohigijenskih i zootehnikih uslova. Pranje vimena pre svake mue, pravilna runa i mainska mua, kao i potapanje sisa u dezinficijens, predstavljaju nezaobilazne inioce u suzbijanju mastitisa. Runa mua sa savijenim palcem kod meko muznih krava dovodi do oteenja sfinktera sisnog kanala, te omoguava nesmetan prodor m.o. u vime.

Za spreavanje irenja infekcije vimena u zapatima muznih krava, kao i za spreavanje kolonizacije sisnog kanala, obavlja se: -dezinfekcija vimena pre mue -dezinfekcija sisnih aa izmeu dve mue -dezinfekcija papila posle mue Za dezinfekciju papila posle mue koriste se dezinficijensi koji u sebi sadre i repelente protiv ujeda insekata, a da pri tome ne oteuju kou papila, potpomau saniranje lezija, unitavaju m.o i odbijaju insekte, a ne utiu na

zdravstvenu ispravnost mleka. Danas su u upotrebi preparati koji ispunjavaju ove zahteve i pripadaju grupi jodofornih preparata, hipohloridnih i hlor-heksidnih preparata. Dezinfekcija preparata za muu i sisnih aura ili aa obavlja se tako to se sisne aure potope u dezinficijens. Povratno ispiranje vodom pri temperaturi od 85C u trajanju od 5 sekundi smanjuje kontaminaciju sisnih aura bakterijama i pogodna je za izmuzita tipa riblje kosti.

Terapija mlene lezde u zasuenju podrazumeva lokalnu aplikaciju antibiotika posle poslednje mue. Ovaj postupak se moe smatrati i preventivnim, s obzirom da u narednoj laktaciji treba da obezbedi to dui period neinficiranosti vimena.
Obzirom da se u subklinikom toku bolesti obavezno u laktaciji lee infekcije vimena izazvane sa Streptococcus agalactiae i Staphylococcus aureus, dok se ostali uzronici samo identifikuju, kada treba uraditi antibiogram i za ostale uzronike, kako bi se u zasuenom periodu leili odgovarajuim antibiotikom. Preparati koji se koriste u zasuenom periodu su posebno obeleeni za korienje u tom periodu, a pokrivaju kompletnu antibiotsku paletu lekova. Pravilno izvedena terapija u zasuenju spreava nastajanje novih infekcija u zasuenom periodu i smanjuje broj starih infekcija vimena. Treba napomenuti da se u ovom periodu izlei oko 80% krava obolelih od mastitisa izazvanih sa St.aureus-om u odnosu na oko 40% izleenja u laktaciji. ak do 90% streptokoknih mastitisa se izlei u ovom periodu u odnosu na 70% izleenja u laktaciji.

Terapija mastitisa
Terapija akutnog i hroninog kataralnog mastitisa sprovodi se lokalno (intracisternalno) i parenteralno.

-Lokalna terapija se sastoji u tome da obolele krave treba odvojiti i izmuzati nakon zdravih ivotinja. Najei prouzrokovai ovog mastitisa su bakterije iz roda Streptococcus (Str.agalactiae, dysgalactiae, uberis). Kod klinike forme mastitisa potrebno je aplikovati visoku dozu penicilina G (2-4 miliona/po etvrti/po aplikaciji), ili polusintetskog penicilina. Ree se koriste drugi antibiotici iz razloga to su streptokoke osetljive na penicilinske preparate koji su lek izbora za ove mastitise.
Ako dijagnoza nije sigurna ili potvrena, treba koristiti lokalnu intracisternalnu aplikaciju antibiotika irokog spektra (500mg ampicilina, 200-300mg cefalosporina ili 500mg tetraciklina, pri emu treba biti oprezan jer drae vime). Mogue su i razne kombinacije antibiotika u cilju proirenja spektra npr. Gentamicin+penicilin (300mg+ 1-3 miliona i.j.) i sl. Pre tretmana ivotinji treba dati oksitocin 20 i.j. Intravenski, dobro je izmusti, a obolelu etvrt treba dobro isprati fiziolokim rastvorom. Terapiju ponavljati na svakih 12-24h.

U tim sluajevima je indikovano davanje pentamat-hidrohlorpenicilina (5-10 miliona i.j. i makrolidnih antibiotika 3-5 g eritromicina, tilozin). Ako se sumnja da su izazivai iz roda Staphylococcus, u praksi su se dobro pokazali antibiotici koji nisu osetljivi na enzim penicilinazu (oksicilin 400-1000 mg/po etvrti) koju sintetiu ove bakterije. Kod stafilokoknog mastitisa mogu se koristiti i cefalosporini, makrolidi u gore navedenim dozama kao i tetraciklini (400 mg).

-Terapija piogenog mastitisa moe se sprovesti lokalno i parenteralno. Najei uzronici ovog mastitisa su Arcanobacter pyogenes, ree Staphylococcus aureus, a retko Spherophorus necrophorus i ostali. Leenje je mogue samo kod pojedinanih, dobro kapsuliranih apscesa, koji su blizu povrine, nakon njihovog pucanja i otvaranja. Leenje apscesa ili amputacija obolele etvrti moe se sprovesti kod visoko vrednih grla, kao to su bikovske majke ili visoko mlene rekorderke. Kod febrilnih stanja indikovano je davanje antibiotika irokog spektra, a parenteralna terapija traje dok je ivotinja febrilna. Obolelu etvrt treba tokom dana to ee izmuzati i uvee ubaciti antibiotik. Terapija ne spreava pojavu bolesti i njeno irenje, pa je profilaksa jedini pravi nain borbe protiv ovog mastitisa. Profilaksa se sastoji u upotrebi insekticida, bilo u vidu zapraivanja ivotinje ili upotrebom unih markica koje su natopljene repelentima protiv insekata.

-Terapija flegmonoznog mastitisa sastoji se od lokalne i parenteralne terapije Najei uzronik flegmonoznog mastitisa jeste E.coli i drugi koliformni m.o.. Preporuuje se parenteralna upotreba antibiotika irokog spektra, i to gentamicina, tetraciklina i sl.. Kod perakutnih stanja indikovano je intravensko davanje antibiotika, oksitocina u dozi od 30 i.j. Intravenski, kao i velike koliine dnevne kontinuirane intravenske infuzije( do 100 ml/kg telesne mase). Primenjuje se i davanje diuretika u cilju eliminacije toksina iz krvi. -Terapija granulomatoznog mastitisa sprovodi se uglavnom samo lokalno. Na osnovu veterinarskih propisa do sada korieni antimikotici ( Nystatin, Clotrimazol) se ne mogu vie koristiti kod goveda. Leenje se sprovodi upotrebom Natamacina, i to u koliini od 1g ( 100mg aktivne supstance) koja se rastvori u 500 ml fiziolokog rastvora i aplikuje se u cisternu vimena. Obavezno je temeljno izmuzanje i ispiranje vimena.

Imunoprofilaksa mastitisa
Polivalentne vakcine nisu se pokazale uspenim u imunprofilaksi mastitisa, za razliku od monovakcina koje su dale mnogo bolje rezultate. Eksperimentalne vakcine protiv mastitisa su monovalentne i sadre inaktivisane elije m.o Staphylococcus aureus-a. Veliki broj radova ukazuje na to da vakcina koja je pripremljena od inaktivisane bakterije smanjuje pojavu klinikih i subklinikih mastitisa. Stafilokoke i streptokoke su veoma slabi imunogeni, to dovodi do toga da efikasna vakcina protiv ovih m.o jo nije pronaena. Veoma dobar imunogen je E.coli, za razliku od prethodnih m.o, to olakava i pojednostavljuje pripremu efikasne vakcine. Veoma dobre rezultate postigla je vakcina protiv koliformnih m.o, tj. E.coli, vakcina po imenu J5, koja je proizvedena od tzv. Core-antigena ili J5 bakterina. U ovom trenutku je to jedina visoko efikasna vakcina, koja daje zatitu, ne samo protiv razliitih sojeva E.coli ve i protiv drugih koliformnih m.o. Takoe i vakcina proizvedena od ivih m.o Mycoplasmae bovis pokazala je dobre rezultate, poveavajui nivo At u serumu (IgG i IgM) i smanjujui broj klinikih i subklinikih mastitisa izazvanih mikoplazmama.

Akutno zapaljenje vimena ovce

Aplikacija mamarnih injektora

Sastav mleka krave obolele od mastitsa Constituent Normal High SCC % 99 91 90 99 82 162 350 500 600 184 161 91 33

Solids-Not-Fat Fat Lactose Total Protein Total Casein Whey Protein Serum Albumin Lactoferrin Immunoglobulins Sodium Chloride Potassium Calcium

8.9 8.8 3.5 3.2 4.9 4.4 3.61 3.56 2.8 2.3 0.8 1.3 0.02 0.07 0.02 0.10 0.10 0.60 0.057 0.105 0.091 0.147 0 .173 0.157 0.12 0 .04

Mastitis kod kuje

mastitis kobile