NATA[A MILI]EVI]

Institut za noviju istoriju Srbije

RAZVLA[]IVAWE GRA\ANSTVA: SLU^AJ MIQKA PETROVI]A RI@E, INDUSTRIJALCA IZ KRAQEVA

Apstrakt: U radu se, na osnovu arhivske gra|e i literature, prati kako se proces razvla{}ivawa gra|anstva posle Drugog svetskog rata odrazio na pripadnike lokalne gra|anske elite. Za primer je uzet Miqko Petrovi} Ri`a, industrijalac iz Kraqeva, ~ija je li~na i porodi~na sudbina imala kako op{te tako i specifi~ne odlike procesa kojim se razgra|ivalo staro gra|ansko dru{tvo i oblikovalo novo. Kqu~ne re~i: razvla{}ivawe, gra|anstvo, Miqko Petrovi} Ri`a, Kraqevo, industrijalac, sud ~asti, konfiskacija U prvim godinama posle Drugog svetskog rata na `ivot srpskog gra|anstva, pored osiroma{ewa, najve}i uticaj imala je duboka podela u srpskom dru{tvu tokom okupacije, a posebno revolucionarna smena vlasti posle oslobo|ewa. Revolucionarne snage, predvo|ene komunistima, posle pobede u ratu i revoluciji, istakle su kao osnovnu te`wu stvarawe novog dru{tva i novog ~oveka. Novo dru{tvo gra|eno je na radikalnom raskidu sa starim gra|anskim dru{tvom. U wemu nije bilo mesta za gra|anstvo i wegove ideale, vi|ewa i poglede, wegov na~in `ivota. Gra|anin je sagledavan kao egoista, spreman da radi privatnog interesa `rtvuje javni, narodni interes, da prevari, ukrade ili izda domovinu.1 Za revolucionarnu vlast je, nasuprot vrednosti koju su privatna svojina i posedovawe imovine imali za gra|anstvo, najvi{a vrednost bila sadr`ana u dr`avnom vlasni{tvu nad sredstvima za proizvodwu. To je gra|anstvo dovelo u te{ku situaciju. Posedovawe imovine, odnosno bogatstva, predstavqalo je prednost u gra|anskom dru{tvu i nosilo je sa sobom, kako je to isticao u svojim se}awima Dimitrije \or|evi}, uva`avawe i sigurnost2. U novom dru{tvenom okru`ewu posle rata ono je, zbog izmewenog pogleda na privatnu svojinu, uticalo na druga~iji tretman pripadnika gra|anstva, pa se tako nekada{wa prednost pretvorila u manu, koja je, pored gubitka imovine, povla~ila i mnoge druge neprijatnosti. Vlast je, zbog brojnih unutra{wih i me|unarodnih razloga, ekonomsko razvla{}ivawe srpskog gra|anstva sprovodila u tri kruga. Svaki od wih je obuhvatao raznovrsne mere kojima je postepeno mewan sistem svojinskih odnosa i izmewen polo`aj pripadnika gra|anstva. Prvi krug ekonomskog razvla{}ivawa, koji su ~inile mere koje su sankcionisale politi~ko, privredno, kao i kulturno delovawe gra|anstva pod okupacijom, bio je najzna~ajniji. U wega su spadale konfiskacija, sekvestar i ratna dobit.3 Me|u wima je posebno va`na bila mera konfiskacije, koja se redovno javqala kao sporedna kazna u ukupnom ka`wavawu gra|anskih pripadnika za wihovo pona{awe u ratu. Ona je bila i prva mera koju je jugoslovenska vlast primenila u ciqu ekonomskog razvla{}ivawa gra|anstva. Svoje za~etke konfiskacija je imala u ratu, ali je u periodu od 1944. do kraja 1946. godine bila glavni oblik ekonomskog razvla{}ivawa. Dovoqno je pomenuti da je na taj na~in obrazovano preko 80% dr`avnog vlasni{tva.4 S gubitkom imovine gra|anske porodice su gubile ekonomsku mo} i dru{tvenu poziciju, a time i dotada{wi na~in `ivota. Oni kojima je imovina oduzimana smatrali su to narodnooslobodila~kom pqa~kom i otima~inom.5 Pod udar
Srpska kraqevina u doba prvih Nemawi}a

UDK: 323.32-058.13(497.11)1945/1947 ID: 173163788

1 O tome se na direktan na~in govorilo i na zasedawu Velike antifa{isti~ke skup{tine narodnog oslobo|ewa Srbije. Posebno izri~ito je to re~eno u obja{wewu odluke o obrazovawu Suda za su|ewe zlo~ina i prestupa protiv srpske nacionalne ~asti, koji je bio direktno usmeren protiv srpskog gra|anstva i, shodno tome, gra|anske porodice. U obja{wewu se, pored ostalog, ka`e da se putem te mere osu|uju u srpskom narodu oni kapitulanti i izrodi koji su, bilo iz li~ne ili socijalne sebi~nosti, bilo iz kukavi~luka, na ovaj ili onaj na~in sara|ivali sa okupatorom, slu`ili u wegovom aparatu ili mu ~inili usluge raznih oblika. Na taj na~in oni su izdali svoj narod i ukaqali svoje nacionalno ime i ~ast (Velika antifa{isti~ka skup{tina narodnog oslobo|ewa Srbije (912. 11. 1944), Beograd 1945, 185). 2 Dimitrije \or|evi}, O`iqci i opomene I, Beograd 1994, 1122. 3 Za razliku od prvog, drugi krug je obuhvatao mere koje su ure|ivale poslovawe privrednika posle rata i dobrim delom su predstavqale put za sre|ivawe stawa u privredi. Wega su ~inile mere poput zamene okupacionog novca, borba protiv {pekulacije i sabota`e, uvo|ewe progresivnog oporezivawa i drugo. Tre}i krug ekonomskog razvla{}ivawa sadr`avao je

125

mere nacionalizacije. On je trebalo da omogu}i izgra|ivawe socijalisti~kih odnosa i planski razvoj privrede prevladavawem dr`avnog sektora. O tome vi{e u: Nata{a Mili}evi}, Jugoslovenska vlast i srpsko gra|anstvo 19441950, Beograd 2009, 129235.
4

Mom~ilo Mitrovi}, Izgubqene iluzije: prilozi za dru{tvenu istoriju Srbije 19441952, Beograd 1997, 73.

5 Ugqe{a Krsti}, Najlep{i poziv na svetu: zabele{ke jednog izdava~a I, Beograd 1994, 12. 6

Zorica M. Petrovi}, ^ovek zvani Ri`a, Kraqevo 2007.

Miqko Petrovi} Ri`a, ta{ta Milunka, svastika Stanimirka i deca Dragutin, Verica i Milomir

mera iz prvog kruga ekonomskog razvla{}ivawa do{li su naro~ito bogatiji pripadnici srpskog gra|anstva (na primer, industrijalci, krupni trgovci ili bankari). Za vlast je to bilo va`no i zbog toga {to je preuzimawe wihove imovine omogu}avalo ozbiqnije pove}awe dr`avne svojine. Me|u pomenutim bogatijim pripadnicima gra|anstva nalazio se i Miqko Petrovi} Ri`a, industrijalac iz Kraqeva. Wegova li~na i porodi~na sudbina posle rata pokazivala je dramu pripadnika lokalne gra|anske elite u sudaru s revolucionarnom vla{}u, ali je predstavqala i svojevrsno svedo~anstvo o isku{ewima kroz koja je pro{lo srpsko gra|anstvo posle Drugog svetskog rata. Ko je bio Miqko Petrovi} Ri`a? Podaci o wegovom `ivotu i radu su veoma oskudni i dosta jednostrani. Ovo posebno va`i za period do kraja Drugog svetskog rata. Se}awa wegove }erke Zorice M. Petrovi} su najva`niji izvori iz kojeg su crpena saznawa6. Na osnovu wih moglo bi se za Miqka Petrovi}a Ri`u re}i da je bio li~nost koja je objediwavala sve najva`nije osobine neophod126
Nata{a Mili}evi}

ne za uspon u svetu srpskog preduzetni{tva izme|u dva svetska rata. Me|u wima posebno su zna~ajne bile {tedqivost, spremnost za rizik, inovativnost i sposobnost da se uhvati korak s vremenom. One su mu omogu}ile da se, u relativno kratkom periodu, uzdigne od obi~nog siroma{nog {umarskog radnika rabaxije do jednog od najbogatijih qudi u Kraqevu. Ve}inu od pomenutih osobina Miqko Petrovi} Ri`a je ispoqio ve} u ranim dvadesetim godina svoga `ivota. Tome su doprinele kako porodi~ne tako i privredne okolnosti u prvoj, a naro~ito u drugoj deceniji postojawa jugoslovenske dr`ave. Miqko Petrovi} Ri`a je ro|en 1902. godine u selu Dragosiwci, udaqenom desetak kilometara od Kraqeva. Poticao je iz imu}ne seqa~ke porodice, koja svoj imetak nije gradila na zemqoradwi ve} na razvijawu razli~itih poslova, kao {to su izgradwa vodenice poto~are, u kojoj se mlelo `ito, vaqaonice za sukno ili kafane, u ~ijem sklopu je poslovao i du}an, u kome su se snabdevali seqaci iz okolnih sela i radnici zaposleni na eksploataciji drveta iz go~kih {uma.7 Ve} je Ri`in otac, Igwat, pripadao novom tipu preduzetnika, koji se pojavio dvadesetih godina 20. veka, u vreme inflatorne kowukture, kada je prvi put i u poqoprivredi porasla investiciona kvota. Pored trgovaca, i seqaci su sve vi{e svoj kapital ulagali u industrijsku proizvodwu. Oni su na svojim imawima podizali zgrade, kupovali stare ma{ine i zapo~iwali posao. Ta proizvodwa je u po~etku bila dosta primitivna. Naj~e{}e je obuhvatala jednostavnije i pristupa~nije poslove u kojima nisu bile potrebne zna~ajnije kvalifikacije.8 Ni Miqko Petrovi}, poput svoga oca, nije pokazao ve}e zanimawe za zemqoradwu. Interesovale su ga sasvim druge stvari. Ve} je u ranoj mladosti, iako sa tek dva razreda osnovne {kole, pokazivao zavidnu spretnost i inovativnost, posebno kada je re~ o tehni~kim poboq{awima na postoje}im porodi~nim objektima. Ostalo je zabele`eno da je znao da napravi sve {to okom vidi, da je stalno ne{to pravio i prepravqao. Tako je u porodi~nu vodenicu poto~aru, koja je, ina~e, imala peraja i vertikalno vreteno, ugradio sistem koRazvla{}ivawe gra|anstva: slu~aj Miqka Petrovi}a Ri`e, industrijalca iz Kraqeva

Miqko Petrovi} Ri`a, kum na ven~awu Slavke Kovijani}

Isto, 98.

Mari-@anin ^ali}, Socijalna istorija Srbije 18251941, Beograd 2004, 212213.

127

Miqko Petrovi} Ri`a, na stepenicama hotela Nacional u Kraqevu

Miqko Petrovi} Ri`a, na sve~anosti Fabrike aviona u Kraqevu

Z. M. Petrovi}, nav. delo, 102.

Miqko Petrovi} se o`enio u devetnaestoj godini, dve godine mla|om devojkom Stevkom Kamixorac, iz obli`weg sela Meqanica. Po{to su porodi~ni poslovi krenuli lo{e, sujeverni otac i bra}a su razlog na{li u snaji. ^inilo im se da je ona baksuzna (Isto, 102103).
11 Vodenu ri`u sa~iwavale su tri daske {irine 3040 cm i debqine 4 cm, trapezasto spojene u obliku korita. Korita, koja su me|usobno povezivana, obrazovala su drveni kanal. Isto, 105108, 112123. 12

10

Isto, 124125.

ji je podse}ao na dolap. Ta vodenica je, za razliku od ostalih, mogla da radi i u slu~aju niskog vodostaja.9 Pored, toga, Miqko Petrovi} je relativno rano pokazao odlu~nost i spremnost za rizik. On je, posle `enidbe, koja je izazvala nezadovoqstvo porodice, odlu~io da napusti porodi~nu zadrugu i zapo~ne sopstveni posao. Taj put je bio mukotrpan i neizvestan, obele`en danono}nim radom, padovima i usponima, ali mu je na kraju omogu}io da stegne veliki kapital. M. Petrovi} je najpre, uz pomo} tasta, zakupio zapu{tenu strugaru u Ceroviku, vlasni{tvo tada{weg bogata{a i gradskog prvaka, radikala i poslanika, kasnije senatora, Petra Bogavca, u kojoj je i sam radio kao rabaxija. Wu je ne samo obnovio, nego je kasnije i kupio. Prvobitna dobit koju je na taj na~in sticao nije bila velika.10 Prelomni trenutak u wegovom poslovawu na putu do bogatog i uglednog ~oveka bio je uspostavqawe poslovnih veza sa izvesnim gr~kim trgovcem Dimom, koji je otkupqivao svu gra|u proizvedenu na pomenutoj strugari u Ceroviku. Me|utim, Miqko Petrovi} se nije tu zaustavio. Posao je pro{irio gradwom novih strugara na ogromnim {umskim kompleksima Go~a i ^emerna. Razre{io je i glavni problem koji se javqao prilikom eksploatacije {uma: transport gra|e i drveta iz nepristupa~nih predela do `elezni~ke stanice Dobre strane, koja se nalazila na pruzi KraqevoRa{ka. Originalno re{ewe, po kome je postao poznat i koje mu je obezbedilo nadimak, sastojalo se u izgradwi tzv. vodene ri`e, kojom je, koriste}i snagu vode, prebacivao drvo i gra|u do `elezni~ke stanice.11 Gradwa ri`e je bila riskantna i skupa investicija, ali je omogu}avala lak, brz i jeftin transport drva. Zbog toga je i cena gra|e bila znatno ni`a, pa je to Petrovi}u davalo monopolski polo`aj na tr`i{tu drveta u Kraqevu.12 Sedi{te preduze}a, koje je bilo registrovano kao Industrija gra|e i drveta za ogrev Miqko Petrovi}, smestio je 1935. godine u Kraqevo. Tokom tridesetih godina 20. veka Miqko Petrovi} Ri`a je nastavio da investira u pro{irewe postoje}ih kapaciteta svoje industrije drveta i u wenu modernizaciju. Tako je 1940. godine podigao modernu strugaru na parni pogon, opremqenu sa tri gatera, ~etiri cirkulara, bansekom, ruba~ima i postrojewem za parewe bu128 Nata{a Mili}evi}

Miqko Petrovi} Ri`a, na sve~anosti Fabrike aviona u Kraqevu

kovog drveta.13 Prema nekim podacima, neposredno pred rat wegovo preduze}e je zapo{qavalo oko tri hiqade radnika.14 Poput najve}eg broja predratnih preduzetnika i Miqko Petrovi} je ste~eni kapital ulagao u nekretnine, placeve i lokale u gradu Kraqevu, ali i {umske komplekse i wive u wegovoj okolini. Posedovao je, osim preduze}a, petnaestak ku}a, dva hotela (hotel Nacional i hotel Jugoslavija), tri lokala u glavnoj ulici i plac od dva hektara u strogom centru Kraqeva. Imao je i veliki udeo akcija u Privilegovanoj agrarnoj banci u Beogradu i u Privrednoj banci u Kraqevu itd.15 Poslovni uspeh, koji neminovno prati bogatstvo i ugled, otvorio je, tokom druge polovine tridesetih godina, Miqku Petrovi}u Ri`i i vrata politike. Na op{tinskim izborima 1936. godine izabran je za predsednika op{tine Kameni~ke, dok je, na parlamentarnim izborima krajem 1938. godine, kao kandidat na listi Jugoslovenske radikalne zajednice, izabran za poslanika. Me|utim, zanimqivo je da nije imao dobar izborni rezultat u Kraqevu. To pokazuje, kako su to zakqu~ili istra`iva~i, da ga stanovnici Kraqeva nisu prihvatali kao svog, ve} su ga do`ivqavali kao skorojevi}a i seoskog gazdu.16 Miqko Petrovi} je, i pored velikog bogatstva, `iveo relativno skromno. To je zahtevao i od svoje ~etvoro dece (dve }erke i dva sina). Kao veliki nedostatak do`ivqavao je sopstvenu neobrazovanost, jer mu je ona smetala u napredovawu na socijalnoj lestvici. Zbog toga je, kako se se}ala wegova }erka Zorica, zahtevao da deca dobiju dobro obrazovawe, pa su ona, izme|u ostalog, poha|ala privatne ~asove nema~kog i francuskog jezika, kao i ~asove klavira.17 Ve} neposredno posle po~etka rata i okupacije Kraqeva aprila 1941. godine, za wega i wegovu porodicu, kao i za ostale pripadnike gra|anstva, nastupila su velika isku{ewa. Nemci su ga, zato {to je izbegao na planinu Go~, proglasili masonom i jednim od organizatora napada na Kraqevo. Zbog toga mu je bio ugro`en i `ivot. ^ak su, na izvesno vreme, kao taoca, sa brojnim stanovnicima grada, zatvorili wegovu suprugu, a ne{to kasnije i wega. Konfiskovali su mu celokupnu nepokretnu imovinu. Zahvaquju}i, u velikoj meri sre}nim okolnostima, ali i predratnim politi~kim vezama, bio je oslobo|en, a imovina mu je vra}ena, s tim da sve svoje proizvodne kapacitete stavi u slu`bu Vlade Milana Nedi}a.18 129 Razvla{}ivawe gra|anstva: slu~aj Miqka Petrovi}a Ri`e, industrijalca iz Kraqeva

Vladan Virijevi}, Kraqevo, grad u Srbiji 19181941, Kraqevo 2006, 358.

14

13

Z. M. Petrovi}, nav. delo, 145.

15 Isto.
16

V. Virijevi}, nav. delo, 164167, 359. Z. M. Petrovi}, nav. delo, 152. V. Virijevi}, nav. delo, 360.

17

18

Miqko Petrovi} Ri`a, kum na kr{tewu kod porodice Kolarevi} u Mrsa}u

19 Arhiv Jugoslavije, Dr`avne komisije za utvr|ivawe zlo~ina okupatora i wihovih pomaga~a, 11087126, Odluka Dr`avne komisije za utvr|ivawe zlo~ina okupatora i wihovih pomaga~a o ogla{avawu Miqka Petrovi}a za zlo~inca. 20

Istorijski arhiv Kraqevo (IAK), Okru`ni sud Kraqevo 19451962, k-46, Zapisnik o saslu{awu Miqka Petrovi}a, 10. januar 1945.

21 IAK, Okru`ni sud Kraqevo 19451962, k-46, Presuda Suda za su|ewe zlo~ina i prestupa protiv srpske nacionalne ~asti za Miqka Petrovi}a, C. br. 124/45, 2. jun 1945.

U zatvoru Ozne u ^a~ku posetio ga je i Slobodan Penezi} Krcun, koji ga je upitao da li je on Ri`a a kad mu je ovaj potvrdio, rekao je: Ne boj se (Navedeno prema: Zorica M. Petrovi}, nav. delo, Kraqevo 2007, 217218).

22

Oslobo|ewe Kraqeva u jesen 1944. godine Miqko Petrovi} Ri`a i wegova porodica su do~ekali sa ose}awem olak{awa i neizvesnosti. Uostalom, kao i najve}i broj pripadnika srpskog gra|anstva. Ubrzo su se ta ose}awa pretvorila u strah. Skoro svako je morao da dokazuje kako je pod okupacijom bio nacionalno ispravan. Va`no je ista}i da jugoslovenski komunisti, ni u ratu a ni posle wega, nisu razvla{}ivali gra|anstvo u otvorenom klasnom obra~unu, ve} u borbi protiv ostataka fa{izma i u procesu ~i{}ewa dru{tva od saradnika okupatora, protivnika nove vlasti i protivnika izgradwe novog dru{tva zasnovanog na socijalnoj pravdi i jednakosti. Zbog toga je, a u skladu sa ideolo{kim vi|ewima gra|anstva izre~enim na po~etku ovog rada, nova revolucionarna vlast Miqka Petrovi}a proglasila za ratnog zlo~inca i neprijateqa.19 On je dobro shvataju}i da revolucionarno vreme obiluje raznim paradoksima, u kojima je mogao da bude i `rtva iz li~ne mr`we i raznih intriga prve mesece oslobo|ewa pre`iveo skrivaju}i se po selima oko Kraqeva. Sam se predao novim vlastima tek kada je ~uo da su obrazovani narodni sudovi.20 Prvo je bio u istra`nom zatvoru Ozne u Kraqevu (od 29. marta do 2. aprila 1945), a onda u zatvoru Ozne u ^a~ku, sve do su|ewa pred Sudom za su|ewe zlo~ina i prestupa protiv srpske nacionalne ~asti, 2. juna 1945. godine.21 Zahvaquju}i vi{emese~nom skrivawu i, ~ini se, jo{ vi{e, neo~ekivanoj pomo}i jednog od visokih predstavnika nove vlasti, izbegao je su|ewe pred Vojnim sudom. Naime, prema nekim podacima, Miqko Petrovi} Ri`a je izgleda krajem 1941. godine spasao iz zatvora u Kraqevu Slobodana Penezi}a Krcuna, {to mu nije zaboravqeno posle oslobo|ewa, pa mu je, umesto Vojnog prekog suda, sudio Sud ~asti.22 To je va`no zbog ~iwenice da su kazne koje je izricao Vojni sud bile znatno te`e.23 Me|utim, pred optu`eni~ku klupu nije ga odvela samo optu`ba za privrednu saradwu sa okupatorom; glavnu ulogu odigralo je to {to se zamerio pojedinim qudima, a naro~ito Dragutinu [o{i}u, koji su bili spremni na poratno namirivawe ranijih ra~una. Dragutin [o{i} je bio zaqubqen u wegovu k}er a rat je zavr{io 130
Nata{a Mili}evi}

Vodena ri`a preko reke Dubo~ice, vlasni{tvo Miqka Petrovi}a Ri`e

kao kapetan Narodnooslobodila~ke vojske Jugoslavije. Wega je Miqko Petrovi} juna 1943. godine prijavio okupacionim vlastima kako bi spasao k}er, koju je ovaj nameravao da otme; posle prijave, [o{i} je uhap{en i poslat na prinudni rad u Nema~ku. Sa oslobo|ewem, uloge su se promenile, pa je Dragutin
Razvla{}ivawe gra|anstva: slu~aj Miqka Petrovi}a Ri`e, industrijalca iz Kraqeva

23 O tome vi{e u: N. Mili}evi}, Jugoslovenska vlast i srpsko gra|anstvo 19441950, Beograd 2009, 249252, 287.

131

24 IAK, Okru`ni sud Kraqevo 19451962, k-46, Tu`ba Dragutina [o{i}a, 12. mart 1945. Tu`ba @ivote Miqkovi}a, Radmile ^amilovi} i Danice Tomi}, 13. mart 1945. 25

Isto.

26 IAK, Okru`ni sud Kraqevo 19451962, k-46. Vi{e od 20 uverewa i izjava izdali su op{tinski Narodnooslobodila~ki odbori, kao organi vlasti u periodu od januara do juna 1945. godine, a na molbu Miqka Petrovi}a i wegovog oca Igwata Petrovi}a. Isto tako, vi{e izjava o ispravnom pona{awu pod okupacijom dala su i privatna lica. 27 Isto, Presuda Suda za su|ewe zlo~ina i prestupa protiv srpske nacionalne ~asti, C. br. 124/45, 2. jun 1945. 28 B. N., Nacionalna ~ast se ne kupuje, Glas, 6. mart 1945, 5. 29

Isto.

30 Po{to je mobilisan u jesen 1944. godine, Dragutin Petrovi} je, vodio pismenu evidenciju prispelih regruta i wihov daqi raspored u tzv. Dopunskoj komandi u ^a~ku. Kada je do{ao red na wega, poku{ao je da izbegne odlazak na front. Dezertirao je i proveo nekoliko dana u zatvoru Ozne u ^a~ku. Posle toga je poslat na rati{te i u~estvovao je u borbama sve do kraja rata. Po povratku u Srbiju upu}en je na odslu`ewe vojnog roka u Kragujevac. Tek tada su za wega nastupili ozbiqni problemi. Nekoliko wegovih drugova vojnika je planiralo bekstvo iz vojske i zemqe i pitali su ga da im se pridru`i. On ih jeste odbio, ali mu to nije pomoglo da ostane neka`wen kada je grupa otkrivena. Posle su|ewa slu`io je kaznu u Zabeli (Z. M. Petrovi}, nav. delo, 155171). 31

Veru Petrovi} je, kao i brojne druge mlade qude, nova ideologija u po~etku privukla, ali ju je upotreba represivnih mera prema porodici odvela u nezadovoqstvo i podstakla na aktivan otpor. Na saslu{awu u Ozni u Kraqevu, izjavila je: Po oslobo|ewu Kraqeva u prvo vreme NOP mi se svi|ao. Same prilike u mojoj porodici izbrisale su moje pravilno mi{qewe o NOP-u. Zatvarawem moga oca, wegovom osu-

[o{i} prijavo Petrovi}a.24 Da bi prijava imala ve}u snagu, protiv wega je podneta jo{ jedna, koju su potpisali @ivota Miqkovi}, Radmila ^amilovi} i Danica Tomi}. Oni su isticali, kako bi osna`ili svoju poziciju poziciju svedoka i poja~ali krivicu Miqka Petrovi}a, da im je wegov rad poznat do tan~ina. Optu`ivali su ga da je u Beogradu nosio javno oru`je sa nema~kom dozvolom, da je po dozvoli Nemaca dobijao svu tekstilnu i kolonijalnu robu za svoje radnike, ali da je nije davao radnicima ili je to jednim malim delom ~inio, a ostalo je prodavao na crnoj berzi i davao svojim prijateqima, da je u aprilu 1944. godine, uz pomo} agenata specijalne policije, li~no uhapsio dva lica, kao komuniste, da je pretio pojedinim licima antifa{istima, da je u svojoj ku}i ve~eravao sa Nemcima i sl.25 Nije sporno da je Petrovi} imao kontakte s Nemcima, niti je sporno da je preduze}e, iako s minimalnim kapacitetom, radilo pod okupacijom. On to nije ni negirao. Me|utim, insistirao je na tome da je dobar deo zarade odlazio na pomo} brojnim siroma{nim stanovnicima Kraqeva i okoline, {to su svojim pisanim uverewima i izjavama (bilo ih je na desetine) posvedo~ili kako lokalni organi vlasti tako i pojedinci i grupe qudi na su|ewu 2. juna 1945. godine. Uz to, M. Petrovi} je iza{ao u susret izvesnom broju radnika i fiktivno ih zaposlio, samo da ne bi morali da odlaze na prinudni rad u Borski rudnik.26 Na saslu{awu i na su|ewu M. Petrovi} je potvrdio ve}inu navoda iz optu`nice. Ali je va`no da uka`emo da je sve ono {to je tokom prethodnih godina stekao ili u~inio bilo sagledavano izvrnuto, kao u ogledalu. Kako god bilo, on je osu|en na trajan gubitak srpske nacionalne ~asti, ukqu~uju}i tu i gubitak gra|anske ~asti, na sedam godina te{kog prisilnog rada i na konfiskaciju celokupne imovine.27 Slu~aj M. Petrovi}a, kao i neki drugi slu~ajevi, omogu}ava da se izvede nekoliko zakqu~aka: prvo, kod gra|ana je postojala svest da se u prvim danima oslobo|ewa treba skloniti; drugo, ukoliko je postojao mo}an za{titnik, oni su uspevali da sa~uvaju `ivot i izbegnu te{ke kazne koje su donosili vojni sudovi; tre}e, iza optu`be nalazila su se neretko i li~na zamerawa u toku (a i pre) rata; ~etvrto, sadr`aj optu`be je u zna~ajnoj meri odlikovala ta~nost (kao i u ve}ini slu~ajeva), {to je nosilo sa sobom i odre|eni stepen krivice; peto, nasuprot optu`bi koja je uglavnom jednostrana, postojali su brojni dokazi da su ugledni pojedinci pru`ali pomo} i podr{ku siroma{nim slojevima stanovni{tva (a neretko i pojedinim vojnim i ideolo{kim protivnicima okupatora) i omogu}avali im da pre`ive neprilike okupacije. Me|utim, za takvo pona{awe privrednika pod okupacijom nova vlast nije imala a ni htela da ima razumevawa. Ona je u takvoj vrsti pomo}i siroma{nim slojevima videla poku{aj da, kako se to isticalo, novcem otkupe svoju izdaju i plate svedoke svoje nacionalne ispravnosti.28 Wegova namera nije shva}ena kao plemenit i dobronameran ~in ve} kao na~in da se privredni rad pod okupacijom zamaskira, opravda, ali i ponudi lojalnost novim vlastima.29 Usled toga, prilikom su|ewa ostajala su bez ve}eg uticaja i zna~aja sva ona uverewa koje su pojedini predstavnici poslovnog gra|anstva uspeli da pribave o svom dobro~instvu u ratu. Me|utim, porodica Miqka Petrovi}a nije bila pogo|ena samo osudom oca, konfiskovawem imovine i ostajawem bez hraniteqa. Niti je, kao u nekim drugim gra|anskim porodicama, posebno te`ak trenutak nastupao pojavom konfiskacionih komisija, kada su porodice gubile sve ono {to su decenijama stvarale. U ovoj porodici sabralo se jo{ nekoliko dramati~nih doga|aja. Ona je ostala gotovo istovremeno bez jo{ dva ~lana. Sin Dragutin je bio osu|en na godinu i po dana zatvora zbog organizovawa bekstva iz Jugoslovenske armije i neprijateqsku propagandu30, a }erka Verica je, zbog organizovawa ilegalne antikomunisti~ke organizacije, bila osu|ena na pet godina li{ewa slobode s prinudnim radom.31 Tako se desilo da su se u isto vreme otac, sin i }erka nalazili u zatvorima {irom Srbije. Mo`da mo`emo zakqu~iti da je majka Stevka bila u najgorem polo`aju. Ostav{i bez imovine, sa dva mala deteta, ona je bila prinu|ena da preuzme brigu o porodici i da bude wen glavni oslonac. Stevka Petrovi} je, kao i ostale gra|anske `ene, trpela najmawe dvostruko optere}ewe: pripadala je gra|anskom sloju i bila supruga narodnog neprijateqa.32 Za wu je posebno te{ko bilo pitawe 132
Nata{a Mili}evi}

ostvarivawa radnog prava, a time i obezbe|ewa materijalne sigurnosti porodice. Svakog meseca nosila je pakete na tri razli~ite strane: suprugu u rudnik kamenog ugqa u Jarandolu (Ra{ka), }erki u Po`arevac, a sinu u Zabelu. Zbog toga je bila prinu|ena da, u toj krajwe te{koj porodi~noj situaciji, obavqa poslove koji su za wu bili poni`ajaju}i. Osim heklawem i pletewem, izdr`avala je porodicu i zaposlewem na mestu ~ista~ice u biv{oj fabrici svoga mu`a, gde su je `ene svakodnevno vre|ale.33 Posebno je zanimqivo pitawe sa kojim se sve problemima suo~avala porodica posle izlaska svojih ~lanova iz zatvora, a svi su pomilovawem pu{teni ranije (do sredine 1947). Miqko Petrovi} je, s jedne strane, nalazio zaposlewe prihvataju}i poslove koji su imali veze sa wegovim ranijim interesovawima, a koje niko nije hteo da radi. On je tako, na primer, sredinom pedesetih godina radio na organizaciji eksploatacije {uma u Crnoj Gori. Me|utim, posao mu je ubrzo oduzet, po{to se iskazao kao poslovno ume{an. ^ak se zbog toga sudio nekoliko godina, ali bez ikakvog rezultata. S druge strane, poku{avao je, do kraja `ivota, iako bez uspeha, da dobije pomilovawe i da mu se poni{ti pomenuta osuda, kako bi mogao da se uvrsti u ~asne i po{tene gra|ane i kako bi mogao da tra`i priznawe radnog sta`a.34 Za wega nisu va`ile, kao u brojnim drugim slu~ajevima, ~iwenice da je od rata pro{lo vi{e od petnaest godina i da su se dru{tvene i politi~ke prilike znatno izmenile. A u skladu s tim ni ona ~iwenica koja je posebno zna~ajna u posleratnoj kaznenoj politici, da on vi{e ne predstavqa dru{tvenu opasnost, a koja se javqala ve} posle dve godine od kraja rata u slu~ajevima onih li~nosti koje su pod okupacijom imale visok politi~ki polo`aj.35 Da li se tu radilo o stro`em tretmanu pripadnika predratne lokalne gra|anske elite ili o druga~ijoj percepciji lokalnih partijsko-politi~kih mo}nika prema biv{em industrijalcu i bur`uju? Mo`emo se zapitati i zbog ~ega su tako `ilavo opstajale predstave o wemu kao neprijatequ postoje}eg poretka? Kako god, Miqko Petrovi} je umro 1968. godine, ne do~ekav{i da povrati svoja prava. Wegova deca su zavr{ila fakultete i nisu, kako svedo~i }erka Zorica, imala ve}ih problema u poslovnom napredovawu.36

dom, konfiskacijom imovine ja sam promenila mi{qewe o NOP-u. Samom osudom moga oca nisam bila zadovoqna, te sam zbog toga i postala konkretan neprijateq NOP-a. Dakle, ona je, ogor~ena prilikama u kojima se na{la wena porodica, poku{ala da oformi grupu istomi{qenika pod nazivom Organizacija ravnogorske omladine ili ORO, koja bi se borila protiv postoje}eg stawa. Pored we, aktivnost grupe usmeravala je i Julka Smiqani}. Tokom prole}a i leta 1945. godine wih dve su pisale letke protiv vlasti sa sadr`ajem poput: Smrt fa{izmu i komunizmu, Zar je to sloboda gde su apse pune i gde su toliki grobovi i crne marame ili Da se dana{wi ~etnici bore za slobodu naroda. Potom su ih rasturale po dvori{tima funkcionera i qudi na vlasti u Kraqevu, smatraju}i da }e ih tako iznervirati, ali i pomo}i odr`awu morala kod reakcionarnih elemenata. Grupa je po~etkom avgusta 1945. godine otkrivena, a Vera je uhap{ena. Potom je usledilo dugotrajno saslu{awe, najpre u kraqeva~koj a onda u ~a~anskoj Ozni, gde je islednik insistirao i na ne~asnim radwama. Osu|ena je u oktobru 1945. godine na pet godina li{ewa slobode s prinudnim radom i sprovedena na izdr`avawe kazne u Po`arevac. Posle `albe na presudu i vi{e molbi Prezidijumu Narodne skup{tine Srbije, kazna joj je, 24. februara 1947, godine delimi~no opro{tena i pu{tena je na slobodu (IAK, Okru`ni sud Kraqevo 19451962, k-47, Saslu{awe Petrovi} Vere u Ozni u Kraqevu, 4. avgust 1945. godine; isto, Optu`nica protiv Vere Petrovi} i Julke Smiqani}, k-453/1945, 10. oktobar 1945; Arhiv Srbije, Vrhovni sud Socijalisti~ke Republike Srbije 19451955, K`f-1, Presuda Vrhovnog suda Srbije na `albu optu`ene Vere Verice Petrovi} i Julke Smiqani}, K`. 343/45, 27. novembar 1945; razgovor sa Zoricom M. Petrovi} vo|en 27. jula 2003. godine u Beogradu; Zorica M. Petrovi}, nav. delo, 8296; Nata{a Mili}evi}, Jugoslovenska vlast i srpsko gra|anstvo, 443444).
32

Nata{a Mili}evi}, Privatni `ivot gra|anske porodice posle 1945, u: Privatni `ivot kod Srba u dvadesetom veku

Razvla{}ivawe gra|anstva: slu~aj Miqka Petrovi}a Ri`e, industrijalca iz Kraqeva

133

(priredio M. Ristovi}), Beograd 2007, 449.

33

Nata{a Mili}evi} STRIPPING THE MIDDLE CLASS OF POWER: THE CASE OF MILJKO PETROVI] RI@A, AN INDUSTRIALIST FROM KRALJEVO
Summary
The paper analyzes how the process of stripping the middle class of power after the Second World War reflected on those belonging to the local middle class elite. The case of Miljko Petrovi} Ri`a, an industrialist from Kraljevo, is very illustrative in that sense. His personal and familys fate can be observed from several different levels. At the first level, there is a broader drama, a drama of the middle class layer which disappears under the pressure of the revolution. A dual drama develops at the second level: a drama of a man who, by his hard work and capability, succeeded, in a quarter of a century, in rising from a poor worker to one of the richest Kraljevo people, but also a drama of a man who, under the pressure of political and social circumstances, had to return to the previous level. And not only that, he fell even lower on the social ladder: he did not lose only his property by confiscation, he lost his national honour and his civil rights. It meant that by the sentence excluded from the rest of society he became deprived of his right. Miljko Petrovi} did not, because of the sentence to his life-time loss of national honour, succeed in restoring some of his rights, although most persons sentenced by the courts of honour could work after the expiration of the sentence and even restore some of their previous positions. It happened neither with the time distance from the event nor with changed social and political circumstances, and nothing was changed by the fact that Petrovi} stopped being dangerous to society. The third level reflects the fate of middle class children in revolutionary events. Miljko Petrovi}s children suffered consequences of the action, i.e. of sentencing their father as the national enemy. The uncertainty regarding property is perhaps the smallest or mildest consequence. The more severe one resulted from the non-acceptance of the circumstances in which they found themselves and it ended in imprisonment. Thus was the case with, for example, the daughter of Miljko Petrovi} Ri`a. The fourth level refers to the change of role experienced by a middle class wife. Miljko Petrovi}s wife was forced to take over several family roles: in addition to her role of a mother, she had, in the absence of the male head of the family, to take over the care for the family, to be its main support and the one to maintain it, which reflected very heavily on her life as a woman.

Z. M. Petrovi}, nav. delo, 59.

34

Odbijen je na osnovu mi{qewa na~elnika ministarstva unutra{wih poslova Slobodana Paji}a iz Kraqeva. Prema wegovom mi{qewu, Miqko Petrovi}, nije bio lo{eg dr`awa posle odslu`ene kazne, ali je pokazivao nezainteresovanost prema novom dru{tvenom ure|ewu. A onda je dodao da, zbog toga {to nije ~lan SSSRN niti je radio u ma kojoj masovnoj i dru{tvenoj organizaciji, niti se interesovao za rad ovih organizacija, smatra da je imenovani jo{ uvek neprijateqski raspolo`en prema na{em novom dr`avnom i dru{tvenom ure|ewu (IAK, Okru`ni sud Kraqevo 19451962, k-46, Mi{qewe Sekretarijata unutra{wih poslova Kraqeva o dr`awu Miqka Petrovi}a, br. 7510/61, 10. jul 1961).

35 O tome vi{e u: N. Mili}evi}, Jugoslovenska vlast i srpsko gra|anstvo, 308309. 36

Sinovi su zavr{ili Gra|evinski, a }erke Filozofski fakultet (Z. M. Petrovi}, nav. delo, 36).

134

Nata{a Mili}evi}