169270PRORAČUN I DIMENZIONISANJE INDUSTRIJSKOG POSTROJENJA ZA OTPRAŠIVANJE I PREČIŠĆAVANJE VAZDUHA068-Proracunbayervstdfcvsdtvcsvdftbvcvtbvcsvtbvseryt Nbumnysndbys

UNIVERZITET U BEOGRADU
MAINSKI FAKULTET - BEOGRAD

Grupa za procesnu tehniku
Predmet : MEHANIKI I HIDROMEHANIKI APARATI I MAINE
Tehnika dokumentacija:
PROJEKAT INDUSTRIJSKOG POSTROJENJA ZA

ODSISAVANJE I PREIAVANJE VAZDUHA
Predmetni nastavnik : prof. Dr Martin Bogner
Predmetni asistent:
dipl. ing. Pavle Andri
Izradio :
Ivan Vasiljevi
Broj indeksa : 415 / 97
BEOGRAD, Februar 2003. godine
MEHANIKI I HIDROMEHANIKI APARATI I MAINE
Strana
1 / 17
SADRAJ
1. PROJEKTNI ZADATAK ........................................................................................................... I
2. PRORAUN ............................................................................................................................ 2
2.1 ULAZNI PODACI ...................................................................................................................... 2
2.2 DIMENZIONISANJE CIKLONA .................................................................................................... 2
2.2.1 Izbor ciklona .................................................................................................................. 2
2.2.2 Odreivanje prenika ciklona ........................................................................................ 2
2.2.3 Ostale mere ciklona ...................................................................................................... 3
2.3 PRENIK HIPOTETIKOG ZRNA ................................................................................................ 3
2.4 FRAKCIONA EFIKASNOST CIKLONA I TOTALNI STEPEN ODVAJANJA ............................................... 4
2.5 PAD PRITISKA PRI PROLASKU VAZDUHA KROZ CIKLON ................................................................ 5
2.6 DIMENZIONISANJE CEVNE MREE ............................................................................................ 6
2.6.1 Brzina taloenja najveih estica .................................................................................. 6
2.6.2 Prenici cevi i brzine ..................................................................................................... 6
2.6.3 Lokalni otpori ................................................................................................................ 8
2.6.4 Koeficijent otpora trenja na pravolinijskom delu cevovoda po deonicama .................... 9
2.6.5 Duine deonica ........................................................................................................... 10
2.6.6 Suma lokalnih otpora po deonicama......................................................................... 100
2.6.7 Pad pritiska pri strujanju vazduha po deonicama ..................................................... 100
2.6.6 Koncentracije vrste faze po deonicama .................................................................... 11
2.6.7 Faktor poveanja pritiska usled postojanja estice vrste faze u struji vazduha......... 11
2.6.8 Pad pritiska usled postojanja estice vrste faze u struji vazduha po deonicama .... 111
2.6.9 Pad pritiska usled postojanja geodezijske visine po deonicama ................................. 12
2.6.10 Kritina brzina strujanja vazduha po deonicama ....................................................... 12
2.6.11 Ukupan pad pritiska po deonicama ........................................................................ 122
2.6.12 Ukupan pad pritiska u cevovodu ............................................................................. 122
2.7 PRORAUNSKA TABELA ........................................................................................................ 13
2.8 URAVNOTEAVANJE CEVNE MREE ......................................... ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED.
2.9 IZBOR VENTILATORA I ELEKTROMOTORA ................................................................................. 14
2.9.1 Napor ventilatora ........................................................................................................ 14
2.9.2 Protok koji treba da ostvari ventilator .......................................................................... 14
2.9.3 Potrebna snaga na vratilu ventilatora ....................................................................... 144
2.9.4 Snaga elektromotora za pogon ventilatora ............................................................... 144
2.9.5 Standardizacija ........................................................................................................... 15
3. PREDMER I PREDRAUN ................................................................................................. 166
4. LITERATURA ..................................................................................................................... 177
5. GRAFIKA DOKUMENTACIJA
1. Aksonometrijska ema postrojenja .......................................................... br. crtea 01.00.00
2. Ciklon ...................................................................................................... br. crtea 01.01.00
3 Ind. postrojenje za otsisavanje i preiavanje vazduha boni pogled . br. crtea 01.02.00
4. Dispozicija temelja ................................................................................... br. crtea 01.03.00
______
Ukupno 23
MAINSKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU
IVAN VASILJEVI 415/97
Strana
2 / 17
2. Proraun
2.1 Ulazni podaci
Zapreminski protok vazduha na ulazu :
3
V 1 = 1000 m /h
3
V 2 = 1500 m /h
= 2000 m3/h
V
Masena koncentracija estica u vazduhu :
M1 = 0.07 kg/kgv
M2 = 0.10 kg/kgv
M3 = 0.12 kg/kgv
Pad pritiska na haubi :
ph1 = 15 Pa
ph2 = 20 Pa
ph3 = 30 Pa
Tip ciklona : SDK CN 33

Gustina estica vrste faze u vazduhu = 2000 kg/m .
3
Granulometrijski sastav :
0 ... 15 m
15 ... 50 m
50 ... 85 m
85 ... 130 m
130 ... 175 m
175 ... 200 m
10 %
16 %
24 %
22 %
12 %
16 %
2.2 Dimenzionisanje ciklona

2.2.1 Izbor ciklona
Usvaja se SDK CN 33 .
2.2.2 Odreivanje prenika ciklona
4 V
4 4500
D
0.89 m usvaja se D 890 mm .

vo
2 3600
Gde su :
m3
- ukupni protok kroz ciklon
V V1 V2 V3 1000 1500 2000 4500
h
vo 2
m
- preporuena brzina u najveem poprenom preseku za tip SDK CN 33 [1] str. 48.
s

2.2.3 Ostale mere ciklona
Strana
[1] Tab. P.6.7. str. 124.

Visina :
ulaznog otvora
a = ( 0.535 ) ,
a = 0.535D = 0.535890 = 476 mm
izlaznog cilindra
hi = 0.535D ,
hi = 0.535890 = 476.15 mm = 476 mm
cilindrinog dela
Hc = 0.535 D ,
Hc = 0.535 890 = 476.15 mm = 476 mm
konusnog dela
Hk = 3 D ,
Hk = 3 890 = 2670 mm
celog ciklona
Ht = 3.8 D ,
Ht = 3.8 890 = 3382 mm .
Unutranji prenik :
izlazne cevi
Di = 0.334 D = 0.334 890 = 297 mm ,
otvora za izbacivanje praine
di = 0.334 D = 0.334 890 = 297 mm.
irina ulaznog otvora
Duina ulaznog otvora
Ostale mere [3] :
b = 0.264 D ,
b = 0.264 890 = 235 mm .
l = 0.6 D = 0.6 890 = 534 mm .
D1 = 1.5 D =1.5 890 = 1335 mm ,

0.8 D1 = 0.8 1335 = 1068 mm ,
( 0.2 ... 0.5 ) D1 = 0.3 1335 = 400 mm ,
0.1 D = 0.1 890 = 89 mm ,
= 60
Slika 2.1 Ciklon
2.3 Prenik hipotetikog zrna

Povrina kontakta sa meavinom
S f D H t hi D H k H c 0.89 2.67 0.476 4 m 2 .

Ulazna povrina
Su a b 0.476 0.235 0.1118 m 2 .

D b 890 235
Cf Sf
ro
0.01 4
2 3.78 0.96 [3]
0.71 ,
2 2 2
Di
297
2 Su
2 0.1118
ri
2
2
Gde je : C f 0. 01 - koeficijent trenja za elik [3] .
V
4500
m
Brzina na ulazu u ciklon vu
.
11.17
a b 0.476 0.235 3600
s
3 / 17

Prva metoda
Strana
4 / 17
r
V i f
9
ro
H k 0.1 D 2 vu2
d 50% 1
4500 1
18.1 106
3600
3
.
78
d 50% 1
5.37 106 m 5.37 m .
2000 2.670 0.1 0.890 0.962 11.172
9
Druga metoda
r
V i f
9
ro
2 H k H c hi 2 vu2
d 50% 2
4500 1
18.1 106
9
3600
3
.
78
3.73 106 m 3.73 m .

2 2000 2.670 0.476 0.476 0.962 11.172
d 50% 2
Trea metoda
d 50% n
d 50
Dn f ,n vo
D ,n f v o ,n
d 50% n
1.5
890 2670 18.1 106 2
3 106 m 3 m .
300 2000 17.3 106 2
Prenik hipotetikog zrna
d 50%
d 50% 1 d 50% 2 d 50% n
Gde su :
d50 = 1.5 m
D = 300 mm
3
= 2670 kg/m
-6
f = 17.3 10 Pa s
vo = 2 m/s
5.37 3.73 3
4 m .
3
prenik hipotetikog zrna eksperimentalnog ciklona
tipa SDK CN 33 [1] Slika P.6.3 str. 124.
prenik eksperimentalnog ciklona [1] Slika P.6.3 str. 124.
gustina kvarcne praine [1] Slika P.6.3 str. 124.
dinamika viskoznost vazduha za eksperimentalni ciklon
brzina u najveem preseku ciklona [1] str. 48.
2.4 Frakciona efikasnost ciklona i totalni stepen odvajanja

Ciklon SDK CN 33 , D = 890 mm
Tabela 2.1 Frakcione efikasnosti
Interval veliine
Srednji prenik
estice
estice
d [m]
dsr [m]
0 ... 15
15 ... 50
50 ... 85
85 ... 130
130 ... 175
175 ... 200
7.5
32.5
67.5
107.5
152.5
187.5
Udeo
intervala
[%]
10
16
24
22
12
16
100
Frakciona
efikasnost
Ei [%]
94
99.8
100
100.0
100.0
100.0
Strana
5 / 17
E i Ei 0.1 94 0.16 99.8 0.24 100

i 1
0.22 100 0.12 100 0.16 100 99.44%
Dijagram 2.1 Frakcione efikasnosti za SDK CN 33
2.5 Pad pritiska pri prolasku vazduha kroz ciklon

Prva metoda
pC,1 1 f
gde je :
v 2to
10.722
18.3381.205
1267 Pa
2
2
koeficijent lokalnog otpora ,
ro
S
1 2 u
rm
Si
1 1 2 2
0.5625
0.1118
1 2 0.962
1 2
18.338
0.0742
0.06928
izlazna povrina ,
Si
Di 2
4
0.2972
4
0.06928 m 2
srednji poluprenik ,
Di 0.297
D b 0.89 0.235
rm 2 2 0.0742 m , ro
0.5625 m
2
2
2 2
2
2
gustina vazduha ( t = 20 C , p = 1.01325 bar ) [2] Tab. 3.10 str. 29.

f = 1.205
brzina ,
kg
m3
vto
0.96
vu
vto 0.96 vu 0.96 11.17 10.72
m
s

Druga metoda
pC ,2 2 f
gde je :
Strana
6 / 17
vto2
10.722
20.27 1.205
1403 Pa
2
2
koeficijent lokalnog otpora
2 4
Su
0.1118
4
20.27
Si
0.06928
Trea metoda
pC ,3 3 f
gde je :
vo2
22
6001.205 1446 Pa
2
2
koeficijent lokalnog otpora

3 c 600 za ciklon tip SDK CN 33 [1] Tab. 6.3 str. 51.
Usvaja se pad pritiska pC = min (pC,1 ; pC,2 ; pC,3 ) = pC,1 = 1267 Pa .
2.6 Dimenzionisanje cevne mree

Deonica Oznaka
H1-A
H2-A
H3-B
A-B
B-C
D-E
Slika 2.2 ema postrojenja

2.6.1 Brzina taloenja najveih estica
g d 3 f 9.81 200 106 2000 1.205
574 84000
2
f
1.205
15,06 106 2
3
Ar
0.715
0.715
Ar
574
Re
14.3
13.9
13.9
Re 14.3 15.06 106
m
vt
1.07
d
200 106
s
gde je :
prenik najveih estica praine d = 200 m .
2.6.2 Prenici cevi i brzine

Preporuena brzina strujanja vazduha je v = 10 20 m/s [3] te se usvaja
brzina vazduha do ciklona v = 15 m/s i
brzina strujanja vazduha iza ciklona v = 11 m/s .

DEONICA 1 ( H1 A )
Strana
4 V 1
4 1000
m3
m
0.153 m 153 mm
, v 2 15
, d1
v1
15 3600
s
h
V 1 1000
Usvaja se cevovod prenika 150 mm .
v1,st
4 V 1
4 1000
m
15.71
d12 0.1502 3600
s
DEONICA 2 ( H2 A )
m3
m
, v 2 15
, d2
V 2 1500
s
h
4 V 2
4 1500
0.188 m 188 mm
v2
15 3600
4 V 2
4 1500
m
15.84
d 22 0.1832 3600
s
v2,st
DEONICA 3 ( H3 B )
m
m3
, v 3 15
, d3
s
h
V 3 2000
4 V 3
4 2000
0.217 m 217 mm
v3
15 3600
v3,st
4 V 3
4 2000
m
16.5
d 32 0.2072 3600
s
DEONICA 4 ( A B )
V4 V 1 V 2 1000 1500 2500
m
m3
, v 4 15
s
h
4 V4
4 2500
0.242 m 242 mm
v4
15 3600
d4
v4,st
4 V4
4 2500
m
13.7
d 42 0.2542 3600
s
DEONICA 5 ( B C )
V V 1 V 2 V 3 1000 1500 2000 4500
m
m3
, v5 15
s
h
4 V
4 4500
0.325 m 325 mm
v5
15 3600
d5
v5,st
4 V
4 4500
m
16.5
d 52 0.3102
s
DEONICA 6 ( D E )
V V 1 V 2 V 3 1000 1500 2000 4500
m
m3
, v6 11
s
h
7 / 17
Strana
8 / 17
d5
4 V
4 4500
0.380 m 380 mm
v6
11 3600
v5,st
4 V
4 4500
m
10.57
2
2
d 5 0.388
s
2.6.3 Lokalni otpori

Koleno :
= 90 , R = 1D , k = 0.23 za sve deonice [1] Tab. P.11.10.8 str. 170.
Manja rava : = 30 [1] Tab. P.11.10.10 str. 171.
x R1
2,d2, S2
V
,d, S
V
254 183
400 mm
10
2 tg
2
2
3,d3, S3
V
SP d2
183

0.52
S
d
254
4
1,d1, S1
V
S B1 d 1
150

0.34
S
254
d4
x1
Slika 2.3 Rava
QB1 V1 1000
0.4 ;
Q
V4 2500
S p S B1 QB1
,
,
BT1 0.8 , PT1 0.15
S S Q
310 254
Veca rava : = 30 [1] Tab. P.11.10.10 str. 171. x R 2
500 mm
7
2 tg
2
2
za
Sp/S = (d4/d5) = (254/310) = 0.67
SB/S = (d3/d5) = (207/310) = 0.44
S p S B2 QB 2
QB 2 V3 2000
,
,
BT2 0.8 , PT2 0.1
0.44 ; za
S S Q
Q
V5 4500
Difuzor 1:
na ulazu u ciklon [1] Tab. P.11.10.1 str. 167. kvadratni
xi
Slika 2.4 Difuzor
xi
Slika 2.5 Konfuzor
S2 a b 476 235
1.48 usvaja se n 1.5 i 30 dif ,1 0.19

S1 0.25 d 52 0.25 3102
476 310
x D1
300 mm
30
2 tg
2

Difuzor 2: posle izlaska iz ciklona [1] Tab. P.11.10.1 str. 167. okrugli
d
S2
3882
( 6 )2
1.7 usvaja se 30 dif , 2 0.15
S1
Di
2972
Difuzor 3:
Strana
xD2
9 / 17
388 297
170 mm
30
2 tg
2
na izlazu iz ventilatora ( potisni deo ) [1] Tab. P.11.11 str. 177. za tip 36.050 / T
[1] Tab. P.11.10.1 str. 167. kvadratni
d 62
3882
S
4
n 2 4
1.6 usvaja se 30 dif ,3 0.14
S1 FA FB 205 361
388 205
xD3
340 mm
30
2 tg
2
Difuzor 4:
sa zatitnom kapom [1] Tab. P.11.10.3 str. 167.

usvaja se
l
1 dif ,4 0.6
D
Slika 2.6 Difuzor sa zatitnom kapom
Konfuzori 1, 2, 3 : haube ( usisnici ) H1 , H2 , H3 [1] Tab. P.11.10.5 str. 169.

usvaja se
lk
1 i 45 konf,123 0.09
D
Konfuzor 4: na ulazu u vetilator ( usisni deo ) [1] Tab. P.11.11 str. 177. za tip 36.050 / T
[1] Tab. P.11.10.6 str. 169
2
xK 4
S1 d 6
388

1.45 usvaja se 20 i za n 2 konf , 4 0.047

S 2 R A
322
388 322
190 mm .
20
2 tg
2
2
2.6.4 Koeficijent otpora trenja na pravolinijskom delu cevovoda po deonicama
0.001
0.001
0.013
0.019
d1
0.150
0.001
0.001
0.013
0.013
0.018
d2
0.183
0.001
0.001
0.013
0.013
0.017
d3
0.207
0.001
0.001
0.013
0.013
0.016
d4
0.254
0.001
0.001
0.013
0.013
0.016
d5
0.310
0.001
0.001
0.013
0.013
0.015
d6
0.388
1 0.013
2
3
4
5
6

2.6.5 Duine deonica
Saglasno kotama na crtezu 01.00.00 Aksonometrijski prikaz postrojenja
2
l
i 1
2
1,i
l
l
i 1
2
1.817m + 1.817m = 3.63m
3,i
1.793m + 1.465m = 3.26m
l
i 1
4
4 ,i
0.846m + 3.246m = 4.09m
5,i
1.19m + 2.38m + 1.88m + 1.19m = 6.64m
6,i
0.476m + 1.224m + 1.612m + 2.25m + 3.612m = 9.17m
l
i 1
6
l
i 1
1.35m + 1.6m = 2.95m
2 ,i
i 1
2
Strana
2.6.6 Suma lokalnih otpora po deonicama

3
1,i
konf ,123 k BT 1 0.09 0.23 0.8 1.12
2 ,i
konf ,123 k PT 1 0.09 0.23 0.15 0.47
3,i
konf ,123 k BT 2 0.09 0.23 0.8 1.12
4 ,i
k PT 2 0.23 0.1 0.33
5,i
3 k dif ,1 3 0.23 0.19 0.88
5,i
4 k dif , 2 konf ,4 dif ,3 dif ,4 4 0.23 0.15 0.047 0.14 0.6 1.86
i 1
3
i 1
3
i 1
2
i 1
4
i 1
8
i 1
2.6.7 Pad pritiska pri strujanju vazduha po deonicama

2
2
f
p v ,1 1 l1,i 1,i
i 1
d 1 i 1
2
2 2
f
pv ,2 l2,i 2,i
i 1
d 2 i 1
v12, st
2
v22,st
2
0.019
1.205 15.71
2.95 1.12
222 Pa
2
0.150
0.018
1.205 15.84
3.63 0.47
125 Pa
2
0.183
f v3,st 0.017
1.205 16.5
pv ,3 3 l3,i 3,i
3.26 1.12
228 Pa
2
2
0.207
i 1
d 3 i 1
2
2
2
2
f v4,st 0.016
1.205 13.7
pv ,4 4 l4,i 4,i
4.09 0.33
67 Pa
2
2
0.254
i 1
d 4 i 1
2
2
7
f v 5, st 0.016
1.205 16.5
5,i
6.64 0.88
200 Pa
2
2
0.310
i 1
p v ,5 5
d5
p v ,6 5
d5
2
2
7
f v 5, st 0.015
1.205 10.57
9
.
17
1
.
86
150 Pa
5, i
5, i
2
2
0.388
i 1
i 1
i 1
5, i
10 / 17

2.6.6 Koncentracije vrste faze po deonicama
Strana
kg
kg
kg
, M 2 0.10
, M 3 0.12
,
kg v
kg v
kg v
kg
M V M 2 V2 0.07 1000 0.10 1500
M4 1 1
0.088 ,
1000 1500
kg v
V1 V2
M 4 V4 M 3 V3 0.088 2500 0.12 2000
kg
M5
0.102
V V
2500 2000
kg
M 1 0.07
kg
M 6 M 5 1 - E 0.11 1 - 0.9944 0.00067 .
kg v
2.6.7 Faktor poveanja pritiska usled postojanja estice vrste faze u struji vazduha [1] str.105.
1 0.02
v12,st
d1
cos
2
v22,st
0.02
d
g 2 cos
2
v32,st
0.02
d
g 3 cos
2
v42,st
0.02
d
g 4 cos
2
v52,st
0.02
d
g 5 cos
2
v52,st
0.02
d
g 5 cos
2
g
15.712
6.7 1 k1 1.4
0.150
9.81
cos 0
2
15.842
0.02
5.6 1 k 2 1.4
0.183
9.81
cos 0
2
16.52
0.02
5.3 1 k 3 1.4
0.207
9.81
cos 0
2
13.7 2
0.02
3 1 k 4 1.4
0.254
9.81
cos 0
2
16.52
0.02
3.5 1 k5 1.4
0.310
9.81
cos 0
2
10.572
0.02
1.17 1 k 6 1.4
0.388
9.81
cos 0
2
0.02
2.6.8 Pad pritiska usled postojanja estice vrste faze u struji vazduha po cevnim deonicama
p ,1 pv ,1 1 k1 M 1 222 1 1.4 0.07 244 Pa

p ,2 pv ,2 1 k2 M 2 125 1 1.4 0.10 143 Pa
p ,3 pv ,3 1 k3 M 3 228 1 1.4 0.12 266 Pa
p ,4 pv ,4 1 k4 M 4 67 1 1.4 0.088 75 Pa
p ,5 pv ,5 1 k5 M 5 200 1 1.4 0.102 228 Pa
p ,6 pv ,6 1 k6 M 6 150 1 1.4 0.00067 150 Pa
11 / 17

2.6.9 Pad pritiska usled postojanja geodezijske visine po cevnim deonicama
Strana
v1,st
15.71
1.5 9.81 1.205 0.07
1.33 Pa
v1,st vt
15.71 1.07
v2,st
15.84
hg , 2 g f M 2
2 9.81 1.205 0.10
2.53 Pa
v2,st vt
15.84 1.07
v3,st
16.5
hg , 3 g f M 3
2 9.81 1.205 0.12
3 Pa
v3,st vt
16.5 1.07
p g ,1 hg ,1 g f M 1
p g ,2
p g ,3
pg,4 0 Pa
pg ,5 0 Pa
p g ,6 hg ,6 g f M 6
v6,st
10.57
0.97 9.81 1.205 0.00067
0.008 Pa
v6,st vt
10.57 1.07
2.6.10 Kritina brzina strujanja vazduha po deonicama
vkr ,1 0.3 M 1 g d1
2000
m
0.3 0.07 9.81 0.150
4
f
1.205
s
vkr , 2 0.3 M 2 g d 2
2000
m
0.3 0.10 9.81 0.183
5.17
f
1.205
s
vkr ,3 0.3 M 3 g d 3
2000
m
0.3 0.12 9.81 0.207
6.03
f
1.205
s
vkr , 4 0.3 M 4 g d 4
2000
m
0.3 0.088 9.81 0.254
5.7
f
1.205
s
vkr ,5 0.3 M 5 g d 5
2000
m
0.3 0.102 9.81 0.310
6.8
f
1.205
s
vkr ,6 0.3 M 6 g d 6
2000
m
0.3 0.00067 9.81 0.388
0.6
f
1.205
s
2.6.11 Ukupan pad pritiska po deonicama
p1 p ,1 pH ,1 pg ,1 244 15 1.33 260.33 Pa
p2 p ,2 pH ,2 pg ,2 143 20 2.53 165.53 Pa

p3 p ,3 pH ,3 pg ,3 266 30 3 299 Pa
p4 p ,4 75 Pa
p5 p ,5 228 Pa
p6 p ,6 pg ,6 pC 150 0.008 1267 1417Pa
2.6.12 Ukupan pad pritiska u cevovodu
pu p1 p4 p5 p6 260.33 75 228 1417 1980.33 Pa
12 / 17
Strana
13 / 17
2.7 Proraunska tabela

Tabela 2.7.1 Proraunski rezultati
Redni
broj
Deonica
1
2
3
4
5
6
H1 A
H2 A
H3 A
AB
B -- C
C -- E
l
[m]
2.95
3.63
3.26
4.09
6.64
9.17
1.12
0.47
1.12
0.33
0.88
1.86
V3
[m /h]
1000
1500
2000
2500
4500
4500
Tabela 2.7.1 Proraunski rezultati ( nastavak )

Redni
vkr
M
k
broj
[m/s]
[kg /kgv]
1
4
1.4
0.07
2
5.17
1.4
0.10
3
6.03
1.4
0.12
4
5.7
1.4
0.088
5
6.8
1.4
0.102
6
0.6
1.4
0.00067
d
[mm]
v
[m/s]
/d
-1
[m ]
pv
[Pa]
150
183
207
254
310
388
15.71
15.84
16.5
13.7
16.5
10.57
0.126
0.098
0.082
0.062
0.051
0.038
222
125
228
67
200
150
p
[Pa]
244
143
266
75
228
150
pg
[Pa]
1.33
2.53
3
0
0
0.008
pH
[Pa]
15
20
30
p
[Pa]
260.33
165.53
299
75
228
1267
1417
Ukupno :
1980.33Pa
2.8 Uravnoteavanje cevne mree

S obzirom na postojanje razliitih padova pritisaka u p1 , p2 i p3 potrebno je izraunati razliku p u
pravolinijskom i bonom delu rave :
deonica H1 A i H2 A :
p D 2 p1 p2 260.33 165.33 95 Pa .
Kako je p1 > p2 to se blenda ugrauje u deonicu 2 ( H2 A ) .

Zatim se odreuje koeficijent lokalnog otpora koji pri datim uslovima stvara pad pritiska za pD = 95 Pa :
2 p D
2 95
0.627 .
2
f v2,st 1.205 15.842
Usvaja se blenda sa centralno postavljenim otvorom :
D 0.64
Otvor blende
1 S2
d
0.75
n S1
D
[1] Tab. P.11.10.11. str. 176.
d D3 0.75 183 0.75 158.5 mm
deonica H3 A i H1 B :
gde je
D3 = 183 mm .
pD3 (p4 p1 ) p3 260.33 75 299 36.33 Pa .
Kako je p1 +p4 > p3 to se blenda ugrauje u deonicu 3 ( H3 B ) .

Zatim se odreuje koeficijent lokalnog otpora koji pri datim uslovima stvara pad pritiska za pD3 = 36.33 Pa :
2 p D
2 36.33
0.22 .
2
f v3,st 1.205 16.52
Usvaja se blenda sa centralno postavljenim otvorom :
D 0.22
Otvor blende
1 S2
d
0.85
n S1
D
[1] Tab. P.11.10.11. str. 176.
d D3 0.85 207 0.75 190.8 mm
gde je
D3 = 207 mm .
Strana
14 / 17
2.9 Izbor ventilatora i elektromotora

2.9.1 Napor ventilatora
H v 1.1 H M 1 H C H P H i H PP 1.1 () 1980.33 () () 50 2030.33 Pa

gde je :
HC = 1980.33 Pa
Hp = (1267) Pa
- gubitak pritiska u prvoj maini magistralnog cevovoda sa koje se vri aspiracija je

ve uraunat u deonici H1 A
- ukupan gubitak pritiska u cevovodu
- gubitak pritiska u preistau ( ciklonu ) je ve uraunat
H i i
- pad pritiska na izlazu i = dif,3 = 0.6 vec je uracunat u Hc
HM1 = (15) Pa
f vi2
2
- preporueni maksimalni podpritisak u pogonu zbog spreavanja izlaska praine

van pogona i smanjenja gubitaka toplote u hladnim danima
Hpp = 50 Pa
2.9.2 Protok koji treba da ostvari ventilator

3
i 1
11
QV QM ,i Q N ,i 4500 375 4875

Gde je :
m3
h
ukupna korisna koliina vazduha koju treba otsisati sa maina

3
Q
i 1
M ,i
QM ,1 QM , 2 QM ,3 1000 1500 2000 4500
m3
,
h
koliina vazduha koji ue kroz nezaptivena mesta na cevovodu i aparatu

3
Q
i 1
N ,i
Q N ,1 Q N , 2 QN ,3 225 150 0 375
m3
,
h
koliina vazduha koji ue kroz nezaptivene delove cevovoda je 5% od ukupne korisne

koliine vazduha koju treba odsisati sa maina
3
Q N ,1 0.05 QM ,i 0.05 4500 225

i 1
m3
,
h
koliina vazduha koji ulazi u ciklon kroz nezaptivene delove zvezdastog dozatora
Q N ,2 150
m3
,
h
koliina vazduha koji ulazi kroz filter, kada bi stajao umesto ciklona
Q N ,3 0
m3
.
h
2.9.3 Potrebna snaga na vratilu ventilatora
QV HV
4875 2030.33
3.35 kW
1000 V 3600 1000 0.82
Gde je koeficijent korisnog dejstva ventilatora V 0.65 0.85 , usvaja se V = 0.82
NVR
[1] Slika P.11.12.4 str. 182.

2.9.4 Snaga elektromotora za pogon ventilatora
NM k
Gde je :
NVR
1 2
1.15
3.35
4 kW
0.97 0.97
koeficijent koji uzima u obzir gubitke u leajevima
1 0.97 ,
koeficijent korisnog dejstva za prenos klinastim (trapeznim) kaiem

usvaja se
2 0.96 0.98 ,
2 0.97 ,
koeficijent sigurnosti za snage od 2 do 5 kW
k = 1.15 [1] str. 112.
Strana
15 / 17
2.9.5 Standardizacija
Iz kataloga proizvoaa [1] P.11.12.4 str. 182. usvaja se centrifugalni ventilator tipa 36.050 / T sledeih
karakteristika :
protok
napor
broj obrtaja
stepen korisnosti
snaga elektromotora
snaga na vratilu ventilatora
Q = 4875 m /h ,
H = 2500 Pa ,
n = 2240 o/min ,
= 0.82 ,
NM = 7.5 kW ,
NVR = 5 kW .
Dijagram 2.2 Karakteristika centrifugalnog visokopritisnog

ventilatora tip 36.050 / T [1]

3. PREDMER I PREDRAUN
Strana
16 / 17
Strana
4. LITERATURA
1. M. Bogner, D. Vukovi : Problemi iz mehanikih i hidromehanikih operacija,
Mainski fakultet, Beograd, 1991.
2. . Kozi, B. Vasiljevi, V. Bekavac : Prirunik iz termodinamike,
Mainski fakultet, Beograd, 1991.
3. D. Vukovi : Predavanja iz Mehanikih i hidromehanikih aparta
4. M. Bogner : "Mehanike operacije", Nauna knjiga, Beograd, 1987.
17 / 17
Strana
18 / 17
Comment [MJ1]: Page: 32

169270PRORAČUN I DIMENZIONISANJE INDUSTRIJSKOG POSTROJENJA ZA OTPRAŠIVANJE I PREČIŠĆAVANJE VAZDUHA068-Proracunbayervstdfcvsdtvcsvdftbvcvtbvcsvtbvseryt Nbumnysndbys

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

169270PRORAČUN I DIMENZIONISANJE INDUSTRIJSKOG POSTROJENJA ZA OTPRAŠIVANJE I PREČIŠĆAVANJE VAZDUHA068-Proracunbayervstdfcvsdtvcsvdftbvcvtbvcsvtbvseryt Nbumnysndbys

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET U BEOGRADU

MAINSKI FAKULTET - BEOGRAD

Predmet : MEHANIKI I HIDROMEHANIKI APARATI I MAINE

PROJEKAT INDUSTRIJSKOG POSTROJENJA ZA

Predmetni nastavnik : prof. Dr Martin Bogner

dipl. ing. Pavle Andri

BEOGRAD, Februar 2003. godine

MEHANIKI I HIDROMEHANIKI APARATI I MAINE

MAINSKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU

IVAN VASILJEVI 415/97

MEHANIKI I HIDROMEHANIKI APARATI I MAINE

Masena koncentracija estica u vazduhu :

Pad pritiska na haubi :

Tip ciklona : SDK CN 33

2.2 Dimenzionisanje ciklona

0.89 m usvaja se D 890 mm .

MAINSKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU

IVAN VASILJEVI 415/97

MEHANIKI I HIDROMEHANIKI APARATI I MAINE

[1] Tab. P.6.7. str. 124.

D1 = 1.5 D =1.5 890 = 1335 mm ,

Slika 2.1 Ciklon

2.3 Prenik hipotetikog zrna

S f D H t hi D H k H c 0.89 2.67 0.476 4 m 2 .

Su a b 0.476 0.235 0.1118 m 2 .

MAINSKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU

IVAN VASILJEVI 415/97

MEHANIKI I HIDROMEHANIKI APARATI I MAINE

3.73 106 m 3.73 m .

890 2670 18.1 106 2

Prenik hipotetikog zrna

d 50% 1 d 50% 2 d 50% n

2.4 Frakciona efikasnost ciklona i totalni stepen odvajanja

MAINSKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU

IVAN VASILJEVI 415/97

MEHANIKI I HIDROMEHANIKI APARATI I MAINE

E i Ei 0.1 94 0.16 99.8 0.24 100

0.22 100 0.12 100 0.16 100 99.44%

Dijagram 2.1 Frakcione efikasnosti za SDK CN 33

2.5 Pad pritiska pri prolasku vazduha kroz ciklon

koeficijent lokalnog otpora ,

gustina vazduha ( t = 20 C , p = 1.01325 bar ) [2] Tab. 3.10 str. 29.

vto 0.96 vu 0.96 11.17 10.72

MAINSKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU

IVAN VASILJEVI 415/97

MEHANIKI I HIDROMEHANIKI APARATI I MAINE

koeficijent lokalnog otpora

koeficijent lokalnog otpora

Usvaja se pad pritiska pC = min (pC,1 ; pC,2 ; pC,3 ) = pC,1 = 1267 Pa .

2.6 Dimenzionisanje cevne mree

Slika 2.2 ema postrojenja

g d 3 f 9.81 200 106 2000 1.205

prenik najveih estica praine d = 200 m .

2.6.2 Prenici cevi i brzine

MAINSKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU

IVAN VASILJEVI 415/97

MEHANIKI I HIDROMEHANIKI APARATI I MAINE

Usvaja se cevovod prenika 150 mm .

Usvaja se cevovod prenika 183 mm .

Usvaja se cevovod prenika 207 mm .

V4 V 1 V 2 1000 1500 2500

Usvaja se cevovod prenika 254 mm .

V V 1 V 2 V 3 1000 1500 2000 4500