Nauka + Praksa Broj 14 PDF

14 / 2011
GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK

Prof. dr Slavia Trajkovi, dipl. in. gra.
REDAKCIONI ODBOR
Prof. dr Dragoslav Stoji, dipl. in. gra. Prof. dr Nikola Ceki, dipl. in. arh. Prof. dr ore orevi, dipl. in. el. Prof. dr Zoran Grdi, dipl. in. gra. Docent dr Branko Turnek, dipl. in. gra. Asistent mr Marina Trajkovi, dipl. in. gra.
TEHNIKI UREDNIK
mr Milan Goci, dipl. in. el.
AUTOR NASLOVNE STRANE

Vladan Nikoli, dipl. in. arh.
TEHNIKA OBRADA
mr Milan Goci, dipl. in. el. Mladen Milanovi, dipl. in. gra.
Nauka + Praksa
asopis Instituta za graevinarstvo i arhitekturu Graevinsko-arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Niu Broj 14, 2011., ISSN 1451-8341 IZDAVA GRAEVINSKO-ARHITEKTONSKI FAKULTET UNIVERZITET U NIU tampa M KOPS CENTAR Tira: 200 primeraka
Predgovor
Jedan od vanih segmenata rada nastavnika i saradnika Graevinsko-arhitektonskog fakulteta u Niu je reavanje praktinih zadataka iz razliitih oblasti graevinarstva i arhitekture. Ta aktivnost se na Fakultetu odvija preko posebne organizacione jedinice, Instituta za graevinarstvo i arhitekturu, izradom raznih projekata, studija, ekspertiza, tehnikih kontrola, laboratorijskih ispitivanja, naunoistraivakih projekata, itd. U reavanju konkretnih praktinih zadataka, s obzirom na osnovnu vokaciju uesnika u tom poslu, pored strunog znanja koriste se i steena nauna saznanja, te rezultat tog rada predstavlja svojevrsnu sintezu nauke i prakse. Reavanje nekog strunog zadatka esto nije samo reenje nekog konkretnog problema ve ima i iri znaaj i sadraj. Zbog toga je 1992. godine, na tridesetogodinjicu postojanja Instituta za graevinarstvo i arhitekturu Fakultet odluio da rezultate svog strunog i naunog rada uini dostupnim iroj javnosti i poeo sa objavljivanjem asopisa Nauka + Praksa. Najpre je u kontinuitetu, jednom godinje objavljeno pet brojeva, da bi se posle pauze od sedam godina, nastavilo sa objavljivanjem po jednog broja asopisa svake godine. Inae, koncepcija asopisa se nije promenila. Ovaj etrnaesti broj asopisa sadri etrnaest radova iz oblasti arhitektonskog projektovanja, urbanizma, enterijera, arhitektonskog konstrukterstva. Pored arhitekata, autori i koautori nekih radovasu i nastavnici i saradnici graevinske struke kao i strunjaci iz drugih institucija. Nadamo se da e itaoci ovog asopisa pored informativne imati i ire strune i naune koristi. Koristim ovu priliku da se zahvalim svim autorima i koautorima radova, recenzentima, kao i nastavnicima i saradnicima angaovanim na tehnikoj pripremi ovog broja asopisa.
Dekan, Prof. dr Dragan Aranelovi
SADRAJ
1. Borislava Blagojevi, Milica Vujisi, Olivera Poti ............................................................
IZLOENOST SUAMA, POPLAVAMA I EROZIJI NA PODRUJU NIAVSKOG, PIROTSKOG I TOPLIKOG UPRAVNOG OKRUGA
2. Dubravka Jovanovi, Danijela uri-Mijovi .............................................................. 9
INTEGRACIJA FOTONAPONSKIH MODULA U FASADNI OMOTA ZGRADE

3. Biljana Matejevi ............................................................................................................. 15
ANALIZA IZRADE I PRAENJA DINAMIKIH PLANOVA

4. Aleksandar Milojkovi, Marko Nikoli ............................................................................. 25
ARHITEKTONSKO REENJE I MEDICINSKOG FAKULTETA U NIU
REALIZACIJA
ANEKSA
31
5. Aleksandar Milojkovi, Marko Nikoli .............................................................................
ARHITEKTONSKO REENJE I REALIZACIJA HOTELA VISOKE KATEGORIJE BEST WESTERN HOTEL MY PLACE U NIU
6. Danka Milojkovi, Neboja Stojkovi ............................................................................... 37
UPRAVLJANJE PROJEKTNIM CIKLUSOM (PCM) PRIMER PROJEKTA POSTROJENJE ZA TRETMAN OTPADNIH VODA
7. Slobodan Mirkovi ........................................................................................................... 41
SAVREMENE METODE ISTRAIVANJA I UPRAVLJANJA TOKOVIMA GRAENJA PUTNIH SAOBRAAJNICA

8. Biserka Mitrovi ............................................................................................................... 47
(NE)ODRIVO LOKALNO PLANIRANJE U ELJUSTIMA TRANZICIJE: SUDBINA SPORTSKIH I REKREATIVNIH POVRINA U PRAKSI PLANIRANJA U BEOGRADU
9. Biserka Mitrovi ................................................................................................................ 51
PRILOG ISTRAIVANJU KRITERIJUMA I INDIKATORA RAZVOJA JAVNIH SLUBI U SEOSKIM PODRUJIMA U SRBIJI
10. Olivera Nikoli, Vladan Nikoli, Sonja Krasi...................................................................
55
STAMBENI I POSLOVNI OBJEKTI ELEZNICE U NIU IZ DRUGE POLOVINE 19. VEKA

11. Petar Peji, Vojislav Nikoli ............................................................................................ 63
PRIKAZ PROJEKTA STAMBENOG NASELJA UZ REKU NIAVU

12. Marija Stamenkovi, Aleksandar Kekovi ....................................................................... 69
ANALIZA ENTERIJERA KROZ POVEZIVANJE UNUTRANJEG PROSTORA SA SPOLJANJOM SREDINOM

13. Slavko Zdravkovi, Dragana Turni, Sandra akovi, Marija Spasojevi urdilovi, Milan Gligorijevi ........................................................... 75
STABILNOST KONSTRUKCIJA
14. Slavko Zdravkovi, Biljana Mladenovi, Mirza Hadimujovi ........................................ 83
SIGURNOST KONSTRUKCIJA
Graevinsko-arhitektonski fakultet
Nauka + Praksa 14/2011
IZLOENOST SUAMA, POPLAVAMA I EROZIJI NA PODRUJU NIAVSKOG, PIROTSKOG I TOPLIKOG UPRAVNOG OKRUGA
Borislava Blagojevi1, Milica Vujisi2, Olivera Poti3
Rezime: Rad predstavlja rezultate prikupljanja, obrade, analize podataka i primene naunih dostignua za potrebe izrade Regionalnog prostornog plana Niavskog, Pirotskog i Toplikog Upravnog okruga. Izneti prikaz tie se ekstremnih hidrolokih situacija-poplava i sua, kao i erozije tla. Ekstremne sue i poplave prikazane na kartama podruja imaju velike povratne periode (77 do 1000 godina). U pogledu poplava, dat je jo i grubi prikaz potencijalno plavnih povrina i rangiranje optina prema izloenosti poplavama. Na slian nain su prikazane i rangirane optine prema izloenosti ekcesivnoj i jakoj eroziji, a dinamika procesa je ilustrovana stanjem u vremenskom opsegu od pre 30 godina do danas. Na kraju su naglaene zakonske obaveze i mere u domenu odbrane od poplava i zatite od erozije. Kljune rei: hidroloka sua, poplava, erozija tla, regionalni prostorni plan Abstract: The paper presents results of data acquisition, processing, and analyses as well as application of scientific achievements for the purpose of the Nisava, Pirot and Toplica County Regional spatial plan composition. The presented review concerns extreme hydrological situations floods and droughts, as well as soil erosion. Extreme droughts and floods of high return periods (77 to 1000 years) are mapped. In addition a brief table review of potentially flooded area is given and municipalities exposure to floods is ranked accordingly. Similarly, municipalities are shown and ranked according to their exposure to excessive and strong erosion, while the process dynamics is illustrated by figures showing 30 year process time range up till now. At the end, legal obligations and measures in the domain of flood control and soil erosion control are given. Key words: Hydrologic drought, Flood, Soil erosion, Regional spatial plan
1 2
dr, dipl. in. gra., asistent, b.blagojevic@eunet.rs, Graevinsko-arhitektonski fakultet Univerziteta u Niu dipl. in. gra. 3 Prof. dr, dipl. in. gra., redovni profesor, olivera_p@yahoo.com, Graevinsko-arhitektonski fakultet Univerziteta u Niu Nauka + Praksa 14/2011 1
1 UVOD
U okviru izrade hidrolokih podloga za Regionalni prostorni plan Niavskog, Pirotskog i Toplikog Upravnog okruga (RPP) [1], deo koji direktno omoguava preispitivanje planiranih reenja u oblasti vodoprivrede, odnosi se na ekstremne hidroloke situacije i eroziju zemljita. Situacija koja se utvrdjuje u ovim oblastima, a prikazana je u radu, bitna je i sa stanovita odbrane od prirodnih nepogoda. Prostorne i vremenske specifinosti hidrolokih podloga uvaene u procesu izrade RPP, objanjene su u radu [2], dok su okviri hidroloke analize prikazani kroz vodni bilans, izbor karakteristinih profila reka, unutargodinju raspodelu oticaja i reim voda [3].
donjih izuzetaka u serijama minimalnih proticaja i gornjih izuzetaka u serijama maksimalnih proticaja. Za identifikaciju izuzetaka u hidrolokim serijama korien je test Pilot-Harvi [4]. Kao pokazatelj poplava korieni su gornji izuzeci u podacima o maksimalnim godinjim proticajima, a za sue donji izuzeci u serijama apsolutno minimalnih godinjih proticaja i minimalnih srednjednevnih proticaja trajanja 30 dana [5].
2.1 PODRUJA UGROENA POPLAVAMA Prema rezultatima sprovedene analize, u Srbiji se do sada pojavilo 14 znaajnih poplava registrovanih u profilima HS u periodu rada, sa povratnim periodima 77 do 1000 godina. Od ovog broja, 3 poplave su se javile na teritoriji RPP [5]. Na podruju RPP postoji vie stotina vodotokova bujinog karaktera, sa povremenim i stalnim proticajem i skoro svaki od njih predstavlja potencijalnog uzronika poplava. Veliki i esti uzronici poplava jesu reka Niava, Toplica, Juna Morava, Moravica, koje u periodu velikih kia ili topljenja snega, predstavljaju opasnost po obradive povrine i okolna naselja. Na podruju RPP podzemne vode u dolini veih reka nalaze se na veoma maloj dubini, to u periodima visokog vodostaja reka, prouzrokuje plavljenje obradivih povrina i naselja u blizini reka.
2 IDENTIFIKACIJA PODRUJA UGROENIH EKSTREMNIM HIDROLOKIM SITUACIJAMA: POPLAVAMA I SUAMA

Podruja ugroena ekstremnim hidrolokim pojavama: poplavama i suama, prikazuju Slika 1 i Slika 3. Na slikama su kartirane povrine slivova HS u ijim je profilima vren proraun, to ne podrazumeva da su se ekstremne hidroloke pojave ostvarile na celoj slivnoj povrini. Kartirana podruja dobijena su na osnovu analize pojave
Slika 1 - Podruja izloena ekstremnim poplavama na teritoriji RPP 2 Nauka + Praksa 14/2011
Slika 2- Potencijalno plavne povrine na teritoriji RPP
Izrada karata potencijalno plavnih povrina je drugi nain za prikaz podruja neposredno ugroenog od poplava. Postojea karta iz Vodoprivredne osnove Republike Srbije (VOS) [6] je aurirana povrinama iz dokumentacije novijeg datuma [7] (Studija JM) i dopunjena na bazi informacija iz Upitnika koje su dostavljale optine sa teritorije obuhvaene RPP (Slika 2). Naglaava se da je Upitnike o stanju u oblasti vodoprivrede predao mali broj optina, te da prikazana slika nije potpuna, kada su u pitanju vodotokovi lokalnog karaktera. Potencijalno plavne povrine nalaze se u dolinama veih reka: Niava, Toplica, Juna Morava, Moravica i Svrljiki Timok. Procentualna izloenost poplavama u odnosu na povrinu teritorije optine, prikazana je tabelarno (Tabela 1), a optine su rangirane prema tako odreenom stepenu izloenosti poplavama, prema raspoloivim informacijama. Ovo je orijentacioni prikaz, dok je za dalju analizu stanja potrebno uporediti sadraj tabelarnog priloga i ilustracije sa spiskom izvrenih regulacionih radova. Napominje se da je ovo grubi prikaz povrina ugroenih plavljenjem i ne predstavlja preliminarnu procenu ugroenosti od poplava u smislu Zakona o vodama [8], l. 47. Kartu ugroenosti i kartu rizika od poplava izrauje javno vodoprivredno preduzee ([8],
48). Granice poplavnih podruja unose se i u prostorne i urbanistike planove, a katastarske parcele u tim zonama vode se u vodnom informacionom sistemu ([8], l. 48).
Tabela 1- Optine rangirane prema udelu potencijalno plavnih povrina u ukupnoj povrini optine
optina Doljevac Ni Aleksinac itoraa Bela Palanka Svrljig Prokuplje Gadin Han Meroina Kurumlija Pirot Dimitrovgrad Blace % povrine ugroene plavljenjem 37 16 13 10 7 5 3 3 2 1 1 1 0
2.2 PODRUJA UGROENA SUAMA Pod terminom sua, ovde se tretira hidroloka sua, koja predstavlja znaajno smanjenje proticaja u odnosu na normalno stanje u vodotoku, to se razlikuje od pojma meteoroloke sue, koja podrazumeva nedostatak padavina i poljoprivredne sue, koja se vezuje za smanjenu koliinu zemljine vlage. Sa gledita minimalnih godinjih proticaja, na teritoriji Srbije registrovano je 26 znaajnih sua (7 na teritoriji RPP), sa povratnim periodima 80 do 1500 godina a sa stanovita minimalnih tridesetodnevnih proticaja, ukupno 20 znaajnih sua (11 na teritoriji RPP) sa slinim vrednostima povratnih perioda [5].
spada u najizrazitija eroziona podruja Srbije. U tom pogledu posebno se istiu pojedini delovi ovog podruja slivova Niave i Vlasine, to je znaajno zbog sliva Lunice-desne pritoke reke Vlasine [9]. U slivu June Morave zastupljena su oba glavna tipa vodne erozije - povrinski i dubinski. Imajui u vidu veliinu sliva, raznolikost i podlonost geoloke podloge eroziji, klimatske karakteristike (koje odgovaraju razvoju vodne erozije) i nain iskoriavanja zemljita u slivu, razumljivi su raznolikost, raspostranjenost i intenzitet erozionih procesa. Povrinska erozija zastupljena je u celom slivu, sa razliitim intenzitetom. Veliki intenzitet povrinske erozije uoava se na podruju RPP u izvorinim
Slika 3- Podruja izloena ekstremnim hidrolokim suama na teritoriji RPP
3 IDENTIFIKACIJA PODRUJA UGROENIH EROZIJOM

U sistemu odbrane i zatite od poplava zbog povezanosti poplava od bujinih voda i vodne erozije zemljita, razmatra se stanje razvoja procesa erozije. Sa aspekta erozije, junomoravski region spada u najznaajnije delove teritorije Srbije. Sliv June Morave, zbog svojih geomorfolokih karakteristika,
4
delovima sliva reke Toplice, desnoj padini reke Visoice (u njenom srednjem toku), kao i u slivu reke Vlasine [7, 9]. Dinamika procesa erozije oigledna je poreenjem erozionih povrina zahvaenih ekcesivnom (I kategorija) i jakom erozijom (II kategorija), koje su rangirane prema udelu u povrini optina (Tabela 2 i Tabela 3).
Tabela 2 -Optine rangirane prema udelu erozionih povrina kategorija I i II u ukupnoj povrini optine, prema Karti erozije SR Srbije iz 1983. godine [10].
Karta erozije Optina Babunica Gadin Han Ni Bela Palanka Pirot Aleksinac Dimitrovgrad Meroina Raanj Svrljig Doljevac Blace Kurumlija Prokuplje itoraa na ukupnoj povrini RPP I kategorija % 2 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 II kategorija % 53 50 29 29 25 21 17 16 16 15 14 13 10 7 1 21 I+II; ukupno % 55 50 29 29 25 21 17 16 16 15 14 13 10 7 1 22
Tabela 3- Optine rangirane prema udelu erozionih povrina kategorija I i II u ukupnoj povrini optine, prema Studiji JM [7] koja odgovara trenutnom stanju. Optine ije povrine nisu obuhvaene u celini (delovi povrine van sliva June Morave) ispisane su kurzivom
Studija JM Optina Kurumlija itoraa Prokuplje Gadin Han Blace Pirot Bela Palanka Ni Dimitrovgrad Meroina Aleksinac Babunica Doljevac Raanj Svrljig na ukupnoj povrini RPP u slivu June Morave I kategorija % 9 10 8 10 10 2 5 2 1 2 1 0 0 0 1 II kategorija % 21 17 19 16 14 11 6 7 8 6 6 6 5 3 1 I+II; ukupno % 30 27 27 26 24 13 11 9 9 8 7 6 5 3 2
11
15
U periodu od oko 30 godina, situacija je poboljana u optinama Babunica, Gadin Han, Ni i Bela Palanka, a drastino pogorana u optinama u slivu Toplice. Takoe zabrinjava udeo ekcesivne erozije na ukupnoj povrini RPP u odnosu na prethodni period.
Od procesa dubinske erozije najznaajnija su klizita, brazdasta i jaruasta erozija. Klizita se na podruju RPP ne javljaju u velikoj meri. Jaruasta i brazdasta erozija javljaju se u slivu Toplice, Visoice, Jerme i dr. Pored toga, u celom slivu June Morave javljaju se procesi fluvijalne erozije, kako u malim brdskim vodotocima i povremenim tokovima, tako i u veim rekama (Juna Morava, Niava i dr.). Intenzivni procesi erozije (ekscesivna i jaka erozija) uglavnom se javljaju u istonim delovima sliva June Morave. Zapadni delovi sliva (zapadni delovi podruja RPP) nizvodno od Jablanice pa sve do sastava sa Zapadnom Moravom uglavnom su napadnuti osrednjom, slabom i vrlo slabom erozijom (osim nekih povrina u slivu Toplice i u blizini Aleksinca). Procesi vrlo jake (ekscesivne) erozije postoje na sledeim lokalitetima u okvru RPP u slivu: du reke Jerme (od granice sa Bugarskom do sela Vlasi); manja povrina na desnoj padini reke Niave izmeu Bele Palanke i Nia. Kao to se vidi (Slika 4 i Slika 5), procesi ekscesivne erozije zauzimaju relativno malu povrinu sliva June Morave i to uglavnom u desnim pritokama June Morave. Procesi vrlo jake erozije uglavnom se javljaju u u slivu Jerme (izvorini deo pre ulaska Jerme u Bugarsku); u slivovima desnih pritoka i na padinama June Morave na potezu GrdelicaNi; u delovima sliva Niave na potezu PirotNi; u slivu Toplice uzvodno od budue akumulacije Selova; u slivu Moravice i u levim pritokama June Morave na sektoru od ua Niave do Stalaa. Veliki deo podruja RPP nalazi se u brdskoplaninskom podruju, gde je zemljite, osim prirodne ugroenosti, izloeno i antropogenom uticaju, usled ega se javljaju opisani erozioni procesi razliitih formi i inteziteta. Kao posledica tih procesa javljaju se spiranje plodnog zemljita, transport erozionog materijala i polutanata u hidrografsku mreu, pojava bujinog nadolaska voda itd. Na nagibima se mora odvijati kompleksno korienje zemljita (sa pozitivnim ekonomskim efektima, uz istovremenu zatitu od erozije i gubitka plodnosti) to podrazumeva primenu sistema agrotehnikih mera poznatih kao agro-umarstvo, koji se primenjuje do nivoa katastarskih parcela. Sistem se primenjuje kroz propisane obaveze (konturno oranje, pretvaranje degragiranih njiva u livade, melioracije degradiranih panjaka....) i administrativne zabrane (gajenje okopavina na nagibima, oranje i ista sea niz nagib, ispaa na degradiranim panjacima i kresanje lisnika za ishranu stoke...)
Slika 4- Povrine pod erozijom kategorije I i II (ekcesivna i jaka erozija) na osnovu karte erozije iz 1983. godine
Na padinama u neposrdnom okruenju akumulacija za vodosnabdevanje, kao deo ovog sistema mera trebalo bi da bude i izgradnja ilofilterskih pojaseva (naizmenini pojasevi travne i drvenasto-bunske vegetacije). Anterozioni radovi su obavljeni na poumljivanju i zatravljivanju erozjom ugroenih povrina. Izvedeni su u manjem obimu i uglavnom na lokacijama u blizini naselja. Odluku o primeni administrativnih mera donose skuptine optina na osnovu Usvojenih planova o proglaenju erozionih podruja na teritoriji optina [8]. Determinisanje kritinih deonica u zoni bujinih vodotokova, nivoa rizika kao i izdvajanje plavnih zona, obavlja se na osnovu Plana odbrane od bujinih poplava na vodotokovima van sistema redovne odbrane [8].
4 ZAKLJUAK
Prema prikazanim podrujima pod uticajem registrovanih ekstremenih sua na razmatranoj teritoriji, poloaj postojeih i planiranih akumulacija trebalo bi da dovede do ublaavanja negativnih posledica hidroloke sue merama oplemenjivanja malih voda. Kod odbrane i zatite od poplava, prema registrovanim ekstremnim poplavama, zavretak akumulacija u slivu Toplice trebalo bi da dovede do poboljanja situacije, dok podruje Babunice ostaje naizgled i dalje izloeno i poplavama i suama. Medjutim, na slikama su kartirane povrine slivova HS u ijim je profilima vren proraun, to ne podrazumeva da su se ekstremne hidroloke pojave ostvarile na celoj slivnoj povrini. U sistemu odbrane i zatite od poplava zbog povezanosti poplava od bujinih voda i vodne erozije zemljita, razmotreno je stanje razvoja procesa erozije.
Opisani erozioni procesi u slivu June Morave su uslovljeni interakcijom prirodnih i antropogenih faktora. Prirodni uslovi u slivu pogoduju razvoju erozionih procesa. Jedini faktor koji te procese usporava ili zaustavlja je vegetacioni pokriva (pre svega uma). Negativni antropogeni uticaji su najvie bili prisutni na kraju XIX veka, i u prvoj polovini XX veka, kada su unitavanjem uma stvoreni povoljni uslovi za razvoj erozije. Zbog toga se moe zakljuiti da su erozioni procesi u slivu June Morave uglavnom antropogenog porekla.
LITERATURA
[1] Regionalni prostorni plan za podruje Niavskog, Pirotskog i Toplikog Upravnog okruga-Nacrt plana, Zavod za urbanizam, Ni, 2011 [2] Hidroloki pristup analizama za potrebe prostornog planiranja, Blagojevi B., Milievi D., Poti O., Zbornik radova Gradjevinsko-arhitektonskog fakulteta br. 26 (u tampi), Ni, 2011 [3] Hidroloka analiza podruja za potrebere gionalnog prostornog plana, Blagojevi B., Vujisi M., Poti O., Zbornik radova Gradjevinsko-arhitektonskog fakulteta br. 26 (u tampi), Ni, 2011 [4] Interrelation of droughts and floods through outlier identification in Serbia, Blagojevi B., Ili A., Prohaska S.,
Slika 5 Karta erozije u slivu June Morave sa oznaenom granicom RPP (modifikovano iz [7].)
ZAHVALNOST Rezultati istraivanja prikazani u radu delom su finansirani u okviru projekta Ministarstva za nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije br. 37003 Razvoj hidroinformacionog sistema za praenje i ranu najavu sua.
Proceedings of BALWOIS 2010 conference, Vol. II Conference epapers, Ohrid, 2010 http://www.balwois.com/balwois/administration/full_paper/ffp1634.pdf [5] Nova metoda za proraun uslovnih verovatnoa pojave katastrofalnih poplava i sua, Prohaska S., Ili A., Blagojevi B., Vodoprivreda 0350-0519, 42 (2010) 246-248, str. 149-156, 2010 [6] Vodoprivredna osnova Republike Srbije, Institut za Vodoprivredu Jaroslav erni RJ Zavod za uredjenje vodnih tokova, Beograd, 1996 [7] Generalni projekt sa prethodnom studijom opravdanosti ureenja June Morave od Grdelice do sastava sa Zapadnom
Moravom, Institut za vodoprivredu Jaroslav erni Beograd, 2005 [8] Zakon o vodama, Slubeni glasnik RS br. 30/2010, Beograd, 2010 [9] Projekat hitnih radova za smanjenje teta od erozije i bujinih poplava u slivovima reka Vlasine i Niave, Institut za vodoprivredu ''Jaroslav erni'' AD, Beograd, 2008 [10] -, Karta erozije SR Srbije (R=1:500 000) i pripadajui Tuma, Institut za umarstvo i drvnu industriju, Odeljenje za eroziju i melioracije, Beograd, (1983)
INTEGRACIJA FOTONAPONSKIH MODULA U FASADNI OMOTA ZGRADE

Dubravka Jovanovi1, Danijela uri-Mijovi2
Rezime: Fotonaponski (FN) modul predstavlja veliku inovaciju 20-tog veka. Usavravanje naina izrade dovodi do sve ee implementacije u arhitekturi i podstie razvoj i upotrebu obnovljivih izvora energije. U ovom radu dat je prikaz razliitih vrsta modula i konstrukcijskih karakteristika panela koji se mogu koristiti na fasadama objekata. Kljune rei: Fotonaponski modul, paneli, fasada, energija, svetlost. Abstract: Photovoltaic (PV) module is a great innovation of the 20th century. The improvement of construction method leads to a more frequent implementation in architecture and encourages the development and use of renewable energy sources. The paper gives an overview of different types of modules and structural characteristics of panels that can be used on the facades. Key words: Photovoltaic panels, facade, energy, light.
1 2
Inenjer arhitekture, BSc, Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu, Srbija Asistent, Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu, Srbija Nauka + Praksa 14/2011 9
1 UVOD
Za oblaganje savremenih objekata pored tradicionalnih materijala [1] koji se koriste od davnina, sve ee je fasadni omota izraen od materijala visoke tehnologije. Takvi su i fotonaponski (FN) moduli odnosno FN paneli, koji se mogu koristiti za oblaganje dela fasade ali i celokupnih fasadnih i krovnih povrina. Arhitektonska, konstrukcijska i estetska integracija FN panela u objekte (eng. BIPV- Building Integrated Photovoltaic) jedna je od rastuih grana industrije obnovljivih izvora energije. Budunost je u nastojanju da se solarna energija utka u objekte svakodnevne upotrebe kao to su stambeni objekti, kole i kancelarije. Proizvodnja elektrine energije uz pomo fotonaponskih elija ima daleko manji uticaj na ivotnu sredinu nego tradicionalni metodi kojima se ona proizvodi (termo elektrane, nuklearne elektrane). Za vreme funkcionisanja, FN elije ne koriste nijedno drugo gorivo izuzev suneve svetlosti, ne isputaju nijedan zagadjiva atmosfere ili vode, i ne zahtevaju hladjenje vodom. Za razliku od fosilnih goriva (uglja, nafte, prirodnog gasa) kojima se snabdevaju elektrane, foto elije ne doprinose globalnom zagrevanju ili kiselim kiama. Jedini negativan uticaj na sredinu koji foto elije mogu imati, jeste u procesu njihove proizvodnje kada se koriste pojedini otrovni elementi kao i velike povrine zemljita koje se koristi za njihovo masovnije instaliranje [2]. Solarni moduli mogu biti integrisani u omota zgrade u takozvanim "zid zavesama", strukturalnim ili polustrukturalnim fasadama, dvostrukim fasadama [3] (sl. 1), itd. Moduli mogu zameniti tradicionalne matrijale za oblaganje povrina (mermer, granit) ali i prozorska stakla. Za tu namenu proizvode se kao laminirana stakla (sa amorfnim elijama i kistalinom) i dvostruka stakla sa izolacionim termalnim i akustinim osobinama. Razvodna kutija i instalacije se nalaze unutar ili iza ramova prozora [4]. Primena fotonaponskih izvora elektrine energije mogua je nezavisno od broja sunanih dana u godini u primorskim i u kontinentalnim krajevima.
a)
b)
c)
d)
Slika 1- a) monokristalne elije na ramu, b) polikristalne elije, c, d) tankoslojna folija - amorfne elije
Sama re fotonaponski (eng. Photovoltaic - PV) se sastoji od dva termina: foto to znai svetlo i napon od rei voltaic, koja oznaava jedinicu za merenje elektrinog potencijala u datom trenutku. Ovi solarni sistemi koriste elije za pretvaranje suneve svetlosti u elektrinu struju, za razliku od solarnih toplotnih panela, gde sistem generie svetlost i proizvodi toplotu koja se moe koristiti za grejanje vode ili vazduha. Oba koriste sunevo zraenje iako je tehnologija potpuno drugaija (sl. 2). Fotonaponska tehnologija je originalno razvijena u Bell-ovoj laboratoriji u SAD sredinom pedesetih godina dvadesetog veka. Sve do sredine sedamdesetih godina, osnovna primena fotonaponskih elija bila je na satelitima i objektima u udaljenim podrujima bez pristupa mreama elektrine energije (polarne stanice, brodovi, jahte, vikendice). Baziranost na istoj tehnologiji koja se koristi u tranzistorima i kompjuterskim ipovima, kao i poboljanja postignuta poslednjih dvadesetak godina dovela su do toga da se cena FN elija spusti i do 20 puta, to omoguava iru primenu ovog sistema. Tada nastaju fotonaponski moduli specijalno
dizajnirani da budu integrisani u fasade objekata i kao takvi postaju komercijalno dostupni.
10
a)
b)
Slika 3- a) panel od polikristalnih elija, b) izgled tankoslojne folije
Slika 2 - Poreenje FN i solarnih toplotnih kolektora
2 VRSTE FN MODULA
Osnovni element FN modula je solarna elija koja moe biti napravljena od razliitih poluprovodnikih materijala, najee silicijuma. Boja i izgled FN modula zavisi od sastava elija [5]. Postoje dve osnovne vrste FN modula: moduli napravljeni od elija silicijuma kristalne strukture (monokristalne i polikristalne) i od elija amorfnog silicijuma (a-Si). Monokristalne, predstavljaju prvu generaciju solarnih elija, veoma su efikasne ali i skupe. Mogu se prepoznati po crnoj boji. Polikristalne zahtevaju nie trokove proizvodnje ali su manje efikasne i imaju plavu, sjajnu boju [5]. Mogu biti polu-transparentne i neprozirne (sl. 3a). Amorfne elije su najmodernije i najmanje delotvorne. Prepoznaju se po braon polutransparentnoj boji ali mogu biti i netransparentne. Najeci materijali koji se upotrebljavaju kod tankih folija su a-Si (amorfni silicijum), CIS (bakar indijum diselenid) i CdTe (kadmijum telurid). Posebnom tehnikom se vrlo tanki slojevi amorfnog silicijuma (0,3 do 1 mikrona u odnosu na 500 mikrona za druge vrste) nanose na fleksibilne plastine povrine to ih ini posebno unapreenim povrinama jer ne postoji opasnost od sakupljanja prljavtine na ivicama rama, pa su pogodni za pokrivanje krovova (sl.3b). Upotrebom antireflektjuih premaza mogu se dobiti razliite boje zlatna, elino plava, tamno plava, roze, zelena, pruajui arhitektama fleksibilnost u izboru i uklapanju u okruenje.
Standardne komponente fotonaponskih sistema su fotonaponski moduli, kontroleri punjenja akumulatora, akumulatori, provodnici i nosei sistemi (sl. 4). Za dobijanje napona od 220 volti koristi se ureaj koji se zove invertor i koji pretvara jednosmernu struju iz akumulatora u naizmeninu odgovarajueg napona. Broj modula i kapacitet akumulatora se odreuju prema potrebama potroaa koji e se prikljuiti na fotonaponski sistem. U zavisnosti od naina rada postoje dve vrste FN sistema. To su: samostalni, za iji rad mrea nije potrebna i mreni, spojeni na elektrinu mreu.
Slika 4- Komponente FN sistema
Samostalni sistemi ne zahtevaju povezivanje sa elektro mreom. To ih ini pogodnim za upotrebu u udaljenim ili izolovanim oblastima. Mreni se dele na pasivne i aktivne. Pasivni sistemi elektrinu mreu koriste u razdobljima kada moduli ne mogu da proizvedu dovoljnu koliinu energije ili nou kada su akumulatori prazni. Aktivni ili interaktivni sistemi uzimaju struju u sluaju veih potreba ili je predaju mrei u sluaju prekomerne proizvodnje.
11
3 PROJEKTOVANJE FN SISTEMA
U fazi projektovanja, pri dimenzionisanju sistema, sa ciljem da se postigne najvea mogua iskorienost kapaciteta FN panela, moraju se razmotriti razliiti faktori. Dva najvanija su klimatski uslovi odnosno koliina sunevog zraenja i koliina potrebne energije odnosno izlazne snage.
4 PRIMERI U SVETSKOJ PRAKSI

Dva dobra primera solarnih fasada se mogu nai u Manesteru u Velikoj Britaniji. Zgrada drutva za osiguranje je toranj visok 118 m (sl. 5a), prvobitno izgraen 1960. , ali 2005. god. dobija kompletnu rekonstrukciju, ukljuujui i najvei svetski vertikalno integrisan FN sistem. Instaliran je od strane Solarcentury kompanije koristei module od 80 vati firme arp (Sharps 80W). Ovi solarni paneli godinje stvaraju dovoljno elektrine energije potrebne za napajanje 60 kua za narednih 305 godina i na taj nain smanjuje isputanje preko 100 tona ugljendioksida godinje,. Uspeh ovog projekta uticao je i na biblioteku kampusa na Koledu za umetnost i tehnologiju (MANCAT) u Manesteru (sl.5b), gde su fotonaponski paneli integrisani u fasadu objekta. Na vanost ovakvih investicija u odrivi razvoj skrenuta je panja javnosti dodelom nagrade britanskog Kraljevskog drutva arhitekata za najbolju zgradu 2006. godine[7].
3.1 INSOLACIJA U zavisnosti od strukture silicijumovih kristala odreuje se koliina i kvalitet svetla koji e uticati na izlaznu snagu sistema. Tankoslojne folije primenljive su na fasadama i krovovima orijentisanim prema severu ili istoku. Amorfne elije koje se koriste kod tankoslojnih folija bolje generiu difuzno svetlo kada je oblano, u sumrak ili u senci, dok je direktno svetlo potrebno modulima od polikristalnih ili monokristalnih elija koji se optimalno orijentiu u pravcu jug-jugoistokjugozapad. Nijednom od njih ne odgovara pregrejavanje pa se u tu svrhu moduli prave sa provetrenom pregradom.
3.2 ELEKTRINE KARAKTERISTIKE MODULA Elektrine karakteristike vane za FN module su saete u odnosu izmeu struje elektrona i izlaznog napona. Koliina i intenzitet insolacije kontroliu struju (I), temperatura solarnih elija utie na napon (V) FN modula. Model I-V krive (dat u katalogu proizvoaa) projektantima obezbedjuje informacije potrebne za odabir kapaciteta sistema u odnosu na potrebe potroaa. Dimenzionisanje fotonaponskih izvora elektrine energije zavisi od specifinih potreba potroaa. Pri dimenzionisanju treba izraunati potronju tako to snagu pojedinih potroaa pomnoimo sa dnevnim vremenom upotrebe odnosno brojem sati. Tako se dobija ukupna koliina elektrine energije potrebna za odreeni objekat [6]. Jedan fotonaponski modul je sastavljen od vie elija i najee obezbeuje napon od 12 ili 24 volta a jedna elija uvek daje napon od oko 0.5 volta, a dimenzija je 100x100 mm [5].
a)
b) Slika 5 a) Solarna obloga na kuli u Manesteru, b) Biblioteka koleda u Manesteru
Primer stadiona u Tajvanu (sl. 6) podie stvari na potpuno nov nivo. Tajvan je uloio 152 miliona dolara u Nacionalni stadion, koji je bio domain Svetskih igara 2009. godine. Za manje od mesec dana pre otvaranja, izgradnja arene arhitekte Tojo Itoa je zavrena postavljanjem obloge od 8.844 fotonaponskih panela. Pri optimalnom osunanju, solarni paneli pokrivaju oko 75 odsto energetskih potreba stadiona, a danima kada je objekat van upotrebe, generisana elektrina energija se
12
jednostavno unosi u elektrinu mreu u cilju pomoi lokalnoj zajednici [8].
FN panelnim sistemima, gde su koriene silicijumove elije, ali i tankoslojne folije [7].
Slika 6- Stadion na Tajvanu sa 14 155 m2 krova pokrivenog FN panelima
Slika 8 - Solarni svetlarnik na stepenitu Ma Van kole u Hong Kongu
Na Lehrter eleznikoj stanici u Berlinu (sl. 7a) ugraeni su moduli od polikristalina proizvoaa ojten Solar (Scheuten Solar). Zbog zakrivljenog oblika, svaki od modula je morao da bude izraen po meri da bi se smestio u elini okvir nadstrenice. Na primeru stanice u Nujorku (sl. 7b) na zakrivljenom krovu su koriene tankoslojne folije koje su pogodnije za upotrebu na ovakvim povrinama.
Nedostatak je nizak stepen iskorienja koji iznosi od 10% do 25%. Drugi je tzv. niska energetska isplativost. Naime, izrada silicijumskih elija zahteva veliki utroak skupih materijala (Al, Si, Cu) tako da je vreme vraanja uloenih sredstava oko 20 godina. Fotonaponski paneli se proizvode po meri, tako da ih projektanti naruuju prema potrebi objekta, a osim dimenzije mogue je izabrati raspored elija, transparentnost, pa i boju. FN paneli mogu biti sastavni deo fasadnog omotaa novoizgradjenih objekata, mogu se integrisati u omota prilikom rekonstrukcije postojeih objekata [9] ali se mogu primeniti i kod objekata kulturnog naslea kao to su dvorci, utvrenja (slika 9), itd.
a)
b)
Slika 7 a) Polikristalni moduli na eleznikoj stanici Lehrter u Berlin, b) Fotonaponske elije u obliku tankoslojne folije na krovu renovirane Stilluell stanice u Njujorku
Zahvaljujui modularnim merama silicijumovih modula i njihovom rasporedu na FN panelima, moe se postii razliita transparentnost fasadne obloge, i projektovati se tako da proputa manje ili vie svetlosti. I dok gui raspored poveava generisanje elektrine energije po jedinici povrine (to ih ini veoma skupim) vei razmak izmeu elija smanjuje cenu po kvadratnom metru. Ovo predstavlja znaajnu karakteristiku jer se mogu upotrebiti uz ne tako velike finansijske investicije i kod manjih objekata kojima se prua prilika da uestvuju u svetskoj trci za to veom i celokupnijom upotrebom obnovljivih izvora energije. Takav primer je Ma Van kola u Hong Kongu (sl.8). Ovde su elije polikristala rasporeene tako da se omogui 65%-tna transparentnost a are na ivicama modula pruaju atraktivan izgled. Pored solarnog krova, Ma Van kola ima jo povrina sa montiranim
Slika 9 Utvrenje Castello Doria, Porto Venere, Italija
5 ZAKLJUAK
Zgrade se smatraju najveim potroaima elektrine energije sa ueem u potronji od preko 40 % od ukupne proizvodnje. Iz tog razloga se arhitekte i investitori sve vie odluuju za energiju proizvedenu na ekoloki odgovoran nain. Fotonaponska
13
tehnologija predstavlja perspektivan sistem transformiui sunevo zraenje u elektrinu energiju i povezujui je na mreu za masovno korienje. Sa FN modulima, novoizgraeni ali postojei objekti dobijaju i znaajnu dodatnu vrednost, to ini svako ulaganje u ovu tehnologiju isplativim. Jo uvek se razliiti oblici fotonaponskih panela koriste uglavnom na prestinim objektima, tako da dizajn sistema varira u zavisnosti od potreba tih klijenata. Jedan od vanijih ciljeva u narednih nekoliko godina bie da se primena FN modula sa oblasti prestinih objekata proiri i na komercijalne i stambene objekte.
[3] Dvostruke fasade kao korak ka energetski odrivim objektima, V. Miloevi, D..-Mijovi, Nauka+Praksa, br. 13, Graevinsko-arhitektonski fakultet, Ni, 2010., str. 8184 [4] http://www.onyxsolar.com/ [5] Design and Construction Possibilities for Photovoltaic Integration in Envelopes of New and Existing Buildings, A. Krsti, Spatium, br. 15-16, 2007., Beograd, str. 37-43 [6]http://www.solarna-tehnologija.com/suncevaenergija/proracun-fotonapona/ [7] Renewable energy world, A.Cameron, PV`s progress: Growth and potential in the BIPV industry, 2007. [8] http://www.focusoft.biz/2009/05/21/taiwans-nationalstadium-gets-solar-panel-roof-hug-from-ma-earth [9] Preoblikovanje fasada postojeih objekata sa stanovita odrivog razvoja, J. Savi, D. Milanovi, Nauka+Praksa, br. 13, Graevinsko-arhitektonski fakultet, Ni, 2010., str. 121-124
Slika 10 - Instalacija FN panela koji se koriste za napajanje LED monitora, Kina
a)
b)
Slika 11 a) Dvostruka fasada sa FN modulima promenljive zatamnjenosti, Hong Kong, b) Fasada zgrade Doxford international
LITERATURA
[1] Tradicionalni materijali u projektovanju savremenih fasada, J. Prolovi, Zbornik radova Graevinskoarhitektonskog fakulteta, Ni, 2008., br. 23, str. 311-321 [2] Solarna arhitektura, Mirjana Luki, Nauna knjiga, 1994. 14 Nauka + Praksa 14/2011
ANALIZA IZRADE I PRAENJA DINAMIKIH PLANOVA

Biljana Matejevi1
Rezime: U ovom radu analizirano je praenje radova na izgradnji stambenih objekata S-IV i S-V u ul. Studenika u Niu. Pored opisa objekata, data je tehnologija izvoenja radova, kao i postupak izrade i auriranja dinamikih planova. Prikazani su dobijeni rezultati, analizirani nedostaci koji su dovodili do kanjenja radova i pomeranja rokova i date su neke smernice za eliminisanje uoenih nedostataka. Kljune rei: planiranje, dinamiki plan, kontrola, praenje radova, auriranje plana. Abstract: In this paper the tracking of the works on housing buildings S-IV and S-V in Studenika street in Nis has been analyzed. In addition to the description of constructions, a technology of works realization has been given, the processes of creating and updating of dynamics plans have been described. The obtained results have been presented, and the deficiencies causing delay of works and breaching of deadlines have been analyzed. Also, some guidelines are given for eliminating identified deficiencies. Key words: planning, dynamic plan, control, tracking of works, updating of plan.
mr, asistent, Graevinsko-arhitektonski fakultet Univerziteta u Niu Nauka + Praksa 14/2011 15
1 UVOD 2 OPIS OBJEKATA

Dobrim planiranjem i organizovanjem radova, sa dobrim odabirom ciljeva, postie se raspored aktivnosti u funkciji zadovoljenja vremenskih rokova, trokova i korienja resursa, a eventualni rizici i nepovoljni dogaaji svode se na minimalnu meru. Razumljivo je da su izmene planova u graevinarstvu esto neizbene, ali u tom sluaju poetni plan je neophodan kao osnova za odreivanje odstupanja, ispitivanje uzroka uoenih smetnji i analiziranje uinka nastalih promena. Korist koju planovi potencijalno mogu pruiti proporcionalna je trudu i znanju uloenom u njihovu izradu. Ipak, planovi su samo informacije na papiru ili ekranu i za uspenost odgovoran je odnos ljudi koji sprovode njihovo izvrenje, odnosno nastojanje da se graenje zaista sprovede predvienim putem. U ovom radu prikazan je postupak praenja radova na izgradnji stambenih objekata, kao i postupak auriranja dinamikih planova. Uraeni su operativni dinamiki planovi izvoenja radova na izgradnji stambenih objekata u ul. Studenika u naselju Pantelej u Niu. Investitor i izvoa radova je Vagres ing. doo., Lalinac, Svrljig. Predviena je izgradnja stambenog naselja od 13 (S-IS-XIII) stambenih vieporodinih objekata, spratnosti Po+Ppr+3. Objekti S-I i S-II izgraeni su tokom 2008. godine, objekat S-III zapoet je u 2008. a zavren je 2009. godine. Izgradnja objekta S-IV, koji se obrauje u ovom radu, poela je 26.10.2008. godine. Radovi su izvoeni kontinualno do 26.12.2008. godine, kada je izvreno betoniranje meuspratne konstrukcije iznad podruma, a zatim je usledio prekid radova u periodu od 26.12.2008. do 27.07.2009. godine, zbod nekih nesuglasica u vezi sa dobijanjem dozvole. Radovi na izgradnji objekta S-V, koji se takoe, razmatra u ovom radu, poeli su 31.08.2009. godine. Grube graevinske radove (zidarske, tesarske, armirake i betonske) i zavrne - stolarske radove izvodio je Vagres, dok zemljane radove i sve graevinsko-zanatske, zanatske i instalaterske radove, izvodili su odgovarajui podizvoai koje angauje Vagres. Za izradu dinamikih planova koriene su sledee podloge: glavni arhitektonski projekti objekata, projekati vodovoda i kanalizacije, projekti elektroinstalacija, statiki prorauni, detalji armature, situacija, usvojena tehnologija izvrenja radova, raspoloiva mehanizacija, radna snaga i finansijska sredstva, predmer i predraun radova.
16
Objekati se sastoje od podruma, prizemlja, tri sprata i tavanskog prostora. U podrumu su predviene pojedinane garae sa ulazima sa podune, odnosno, jugoistone strane objekata, prostorija sa postrojenjem za povienje pritiska vode, prostorija merno regulacionog seta za gas, dvonamenski objekat dopunske zatite kapaciteta za 50 lica, samo u objektu S-IV i ostave stanara. Do garaa se silazi rampom uz objekat iz dvorita parcele. U prizemlju projektovano je osam stanova, u lameli S-IV i sedam stanova u lameli S-V, prostorija za MRO i glavni ulaz sa ulice. Na spratovima se nalazi po osam (S-IV), odnosno, sedam (S-V) stanova, sa pripadajuim stanarskim ostavama u podrumskom prostoru zgrade. Objekat S-IV svojom severoistonom stranom stoji uz susednu lamelu S-V, a svojom jugozapadnom stranom stoji uz lamelu S-III, dok objekat S-V svojom jugozapadnom stranom stoji uz lamelu S-IV. Trakasti temelji su od armiranog betona MB 30 izraeni na podlozi od mravog betona d=5 cm i tamponu od ljunka d=10 cm kako bi se obezbedio pravilan poloaj armature. Meusobno su povezani armirano-betonskim serklaima, kao horizontalno ukruenje. Temelj ispod sklonita je kontra ploa od armiranog betona MB 30, d=40 cm. Ispod kontra ploe uraena je hidroizolacija 3+4, sa zatitnim slojem, d=5.0 cm na betonskoj podlozi, d=5.0 cm preko tampon sloja ljunka d=10 cm. Objekti se izvode klasinim nainom graenja u zidanom sistemu. Nosei zidovi izvedeni su od noseih giter blokova d=25 cm u produnom malteru razmere 1:3:9, sa horizontalnim i vertikalnim serklaima dimenzilja 25/25 cm koji slue da ukrute objekat, kako u horizontalnom, tako i u vertikalnom smislu. Nosei zidovi podruma su od nabijenog betona d=25 cm, a zidovi sklonita od armiranog betona MB 30, d=30 cm. Na spoljanjim zidovima podruma uraena je hidroizolacija koja je zatiena cementim malterom d=3.0 cm i punom opekom d=12 cm. Pregradni zidovi objekta su od upljeg bloka 4 d=12 cm zidani u produnom malteru razmere 1:2:6 sa armirano-betonskim serklaima 12/20 cm na visini od 2.10 m po celoj duini, sa ankerovanjem u nosei zid. Terase kao konzolne armirano-betonske ploe d=12 cm, armirane su prema statikom proraunu. Stepenite u objektu S-IV je jednokrako, a u objektu S-V dvokrako, liveno na licu mesta betonom MB 30 i projektovano kao kolenasta kosa ploa d=14 cm.
Meuspratna konstrukcija je polumontana armiranobetonska konstrukcija tipa fert 16+4 cm, dok je meuspratna konstrukcija iznad sklonita armirano betonska ploa MB 30, d=30cm. Drvena krovna konstrukcija od zdrave i suve amove grae, nagiba 30, sa krovnim pokrivaem - crepom na daanoj podlozi d=2.4 cm odgovarajue vlanosti preko koje se postavlja ter-hartija i vri dvostruko letvisanje letvama 3/5 cm. Plafoni se malteriu, posle ega se radi gletovanje, a onda bojenje polikolorom u beloj boji. Zidovi se obrauju prema nameni prostorija, odnosno svi zidovi se malteriu, sem zidova u mokrim vorovima i kuhinji gde se postavljaju keramike ploice. Podovi se obrauju u zavisnosti od namene prostorija. U svim prostorijama stanova predvien je pod od laminata, sem u kuhinji i mokrim vorovima, gde su predviene keramike ploice. U stepeninom prostoru i na tersama su, takoe, predviene keramike ploice kao podna obloga. Spoljna obrada objekta je krenosilikatna opeka i demit fasada.
Spravljanje betona za tampon sloj vri se u mealici za beton, zapremine bubnja 500 l, na samom gradilitu i prevoz do mesta ugraivanja runim kolicima. Posle izrade podloge ispod temelja, vri se montaa oplate i armature temeljnih stopa, temeljnih greda i ankera za stubove. Betoniranje temelja je predvieno autobetonskom pumpom kapaciteta 40 m3/h, uz sinhronizovani dovoz betona autobetonskim mealicama kapaciteta 6-10 m3, iz fabrike betona Put inenjering. Demontaa oplate temelja mogua je sledeeg dana nakon betoniranja. Zbog ograniene koliine oplate za betoniranje podrumskih zidova (na objektu S-V), radovi na ovoj poziciji se izvode u tri etape. Svaka etapa podrazumeva montau oplate za podrumske zidove (slika 2), montau oplate i armature za vertikalne serklae i betoniranje podrumskih zidova sa vertikalnim serklaima. Koliina radova po etapi priiblino je jedna treina ukupne koliine podrumskih zidova. Na taj nain bi se vrila montaa oplate i armature vertikalnih serklaa prvog dela podrumskih zidova u trajanju od 5 dana, posle ega sledi njihovo betoniranje.
3 OPIS TEHNOLOGIJE IZVOENJA RADOVA

iroki iskop za podrum i iskop za temeljne trake vri se bagerom sa dubinskom kaikom zapremine 0.5 m3, a odvoz iskopane zemlje kiperima zapremine koa 10 m3, na deponiju koja je udaljena od gradilita 2 km. Posle iskopa razastire se sloj ljunka kao tampon ispod temelja (sl. 1), preko koga se radi sloj mravog betona. ljunak se prevozi, od skladita na gradilitu do temelja, runim kolicima, razastire se u temeljne jame i vri zbijanje vibro-nabijaima.
Slika 2 - Oplata podrumskih zidova
Slika 1 - Razastiranje sloja ljunka
Sledeeg dana treba poeti sa demontaom ove oplate i ujedno sa njenom montaom na drugom delu podrumskih zidova. Posle izrade svih podrumskih noseih zidova, radi se oplata i armatura podvlaka i horizontalnih serklaa, meuspratne konstrukcije tipa fert i stepenita. Betoniranje meuspratne konstrukcije, podvlaka, horizontalnih serklaa i stepenita vri se u istom danu, pomou autobetonske pumpe. Izrada tampona i betonskog poda u podrumu vri se posle skidanja podupiraa (po betoniranju ploe iznad I sprata). Pre poetka radova na prizemlju objekta S-IV treba montirati toranjski kran, dometa 20 m, za prenos materijala. Kasnije, kada svi grubi graevinski radovi budu zavreni na ovom objektu, treba demontirati toranjski kran i pre poetka radova
17
na prizemlju objekta S-V, izvriti njegovu montau za potrebe izgradnje ovog objekta. Nakon zavretka ploe iznad podruma, pristupa se zidanju noseih zidova prizemlja i dimnjakih i ventilacionih kanala (slika 3). Spravljanje maltera, za potrebe zidanja, vri se na gradilitu mealicama zapremine 50 i 150 l. Ove mealice, kao i privremena skladita materijala potrebnog za spravljanje maltera, nalaze se na delu objekta gde se i vri zidanje, zbog skraenja vremena transporta (slika 4). Blokovi se prenose u paletama, toranjskim kranom, od skladita na gradilitu do mesta zidanja. Istog dana sa poetkom zidanja, ili 1-2 dana kasnije, treba otpoeti sa montaom armature i oplate za vertikalne serklae. Koristi se daana oplata od dasaka debljine 24 mm.
odgovarajue nadvratnici.
visine,
rade
se
nadprozornici
Slika 5 - Spravljanje betona na gradilitu
Slika 3 - Zidanje noseih zidova
Slika 6 - Prenos materijala (toranjski kran i konzolna dizalica)
Montaa oplate podvlaka, horizontalnih serklaa, stepenita i terasa (daska debljine 24 mm), i meuspratne konstrukcije (metalni i drveni podupirai, fetne i metalni reetkasti hiko nosai, kao na slici 7), otpoinje nakon kompletno ozidanog dela objekta (oko dve treine povrine).
Slika 4- Spravljanje maltera
Betoniranje vertikalnih serklaa vri se betonom spravljenim u mealici za beton, kapaciteta 500 l (slika 5), na samom gradilitu. Za prenos betona slui toranjski kran, ili konzolna dizalica, u sluaju preoptereenja ili kvara krana (slika 6). Betoniranje se vri kada vertikalni serklai budu pripremljeni (nametena oplata i armatura) na celom objektu ili jednom njegovom delu, npr. treina ili polovina objekta. Demontaa olate sa vertikalnih serklaa se vri sledeeg dana. Kada su zidovi zavreni do
Slika 7 Hiko nosai kao oplata za izradu MK
Posle nekoliko dana poinje se sa montaom armature i fert gredica i fert ispune, preko kojih se postavlja mreasta armatura. Betoniranje meuspratne konstrukcije, podvlaka, horizontalnih serklaa, terasa i
18
stepenita vri se istog dana pomou autobetonske pumpe (sl. 8) kapaciteta 40 m3/h. Beton se dovozi iz fabrike betona Put inenjering, ili iloprom, mikserima kapaciteta 6-10m3, u sinhronizovanom radu sa autopumpom. Sledeeg dana poinje zidanje naredne etae, i svi radovi se izvravaju na isti nain. Posle betoniranja meuspratne konstrukcije iznad ove etae, poinje
Po zavretku keramike u kupatilima i kuhinjama (slika 10), keramiari prelaze na izradu keramike stepenita, hodnika, a terasa tek po zavretku fasade. Nakon bojenja zidova, radi se montaa sanitarija u kupatilima, fina montaa elektroinstalacija, izrada laminata i bravarski radovi. Posle betoniranja meuspratne konstrukcije i greda na tavanu, vri se izrada krovne konstrukcije, njeno podaavanje (slika 12), polaganje ter papira, dvostruko letvisanje, montaa horizontalnih oluka i pokrivanje krova.
Slika 8 - Betoniranje MK autobetonskom pumpom
zidanje na sledeoj, a demontaa oplate na prethodnoj etai, ime se otvara prostor za zidanje pregradnih zidova, izradu vodovoda, kanalizacije, elektroinstalacija, montau stolarije i obradu podova i zidova. Spravljanje maltera za zidanje pregradnih zidova, kao i betona za izradu horizontalnih serklaa u visini nadvratnika, vri se mealicama koje se nalaze u prostorijama ve formiranih stanova. Kada se ova aktivnost zavri na polovini objekta, poinje se sa grubim radovima na izradi vodovoda, kanalizacije i elektroinstalacija. Malterisanje zidova i plafona moe da otpone nakon ozidanih pregradnih zidova u potpunosti, s tim to se prvo malteriu kupatila kako bi se omoguila izrada hidroizolacije i postavljanje keramike. Spravljanje maltera za potrebe malterisanja, vri se u mealicama koje su ve u objektu. Posle malterisanja (omalterisani zidovi treba da budu suvi), sledi gletovanje zidova i plafona, zatim montaa unutranje i spoljanje stolarije (sl. 9), izrada cementne kouljice i bojenje zidova i plafona.
Slika 10 - Keramika u kuhinji
Slika 11 - Dimnjak u tavanskom prostoru
Slika 12 - Podaavanje krovne konstrukcije Slika 9 - Spoljna stolarija Nauka + Praksa 14/2011 19
Fasadnu skelu treba montirati po zavretku meuspratne konstrukcije iznad treeg sprata. Oblaganje fasade fasadnom kreno-silikatnom opekom (slika 13) sa jednovremenom izradom termike izolacije od mineralne vune, treba poeti od prizemlja na vie, nakon monae odgovarajueg dela skele. Izrada demit fasade (slika 14) poinje lepljenjem i tiplovanjem stiropora i mreice i to od poslednjeg sprata na nie. Nakon postavljenog stiropora na odreenom delu fasade, poinje zavrno bojenje akrilom u beloj i bordo boji. Vertikalni oluci postavljaju se posle zavrene fasade na delu objekta gde je njihov poloaj projektovan. Fasadna skela moe da se demontira po delovima, kako se zavrava fasada i nakon njene potpune demontae rade se trotoari oko objekta i ureenje ulaza u objekat.
Slika 15- Severozapadna fasada
4 POSTUPAK IZRADE DINAMIKIH PLANOVA

Dinamiki planovi izvoenja radova izraeni su kao posebne celine za objekte S-IV i S-V. Na osnovu tehnike dokumentacije, tehnologije izvoenja radova i raspoloivih resursa, formirane su aktivnosti dinamikog plana. Zatim je izraen predmer radova za grube graevinske, graevinsko-zanatske i zanatske radove. Predmer radova prilagoen je potrebama operativnog dinamikog plana, izraunavanjem koliine radova za svaku aktivnost. Na osnovu tih koliina i izvrenog normiranja, odreeno je trajanje svake aktivnosti, kao i koliina odgovarajuih resursa u tabeli radnika-dana i maino-dana. Mreni dinamiki planovi izvoenja radova izraen su u programskom paketu MS Project 2007. Izrada dinamikih planova putem MS Project-a obuhvatila je: Formiranje kalendara odvijanja radova i kalendara resursa za rad u jednoj smeni sa trajanjem od 10 sati, tokom est radnih dana (ponedeljak-subota) u toku nedelje, sa neradnim danima (nedelja i vaei praznici), Unoenje spiska aktivnosti; Grupisanje aktivnosti po spratovima: Podrum, Prizemlje, I sprat, II sprat, III sprat, tavan i krov; Unoenje odgovarajuih veza izmeu aktivnosti; Definisanje vrste aktivnosti (normal, milestone); Unoenje trajanja aktivnosti; Formiranje liste resursa; Unoenje koliine odgovarajuih resursa.
Slika 13 - Oblaganje fasade fasadnom opekom
Slika 14 - Izrada demit fasade
20
5 POSTUPAK PRAENJA DINAMIKIH PLANOVA

Praeni su radovi snimanjem stanja na gradilitu na poetku svake radne nedelje (svakog ponedeljka u 8:00 sati), za proteklu nedelju. Snimljeno stanje, preko procenta izvrenja, stvarnog datuma poetka i zavretka posmatranih aktivnosti, kao i njihovog stvarnog trajanja, ulazni je podatak za izradu preseka i auriranje aktuelnog plana. Snimljeni podaci za jedan presek prikazani su u tabeli 1. Dinamiki plan izvoenja radova, izraen pre poetka radova, formiran je kao prvobitni - osnovni (baseline) plan. Sa poetkom realizacije radova, snimljeni podaci unoeni su u ovaj plan. U tabelu za praenje (Tracking Table), u ogdovarajue kolone: procenat izvrenja (% complete) unoene su vrednosti procenta realizacije aktivnosti, stvarnog poetka (Actual Start) i stvarnog zavretka (Actual Finish) unoeni su odgovarajui datumi, a u kolonu stvarnog trajanja (Actual Duration), broj dana koji je bio potreban da se izvri neka aktivnost. Na bazi ovih vrednosti, program proraunava preostalo trajanje aktivnosti koje se prikazuje u koloni preostalo trajanje (Remaining Duration). U planu za praenje (Tracking Gantt), prikazane su aktivnosti prema prvobitnom
Planirano zavretak (datum) 01.12. 08.12. 02.12. 08.12. 25.12. 23.11. 28.11. 08.12. 24.12. 10.12. 12.12. 22.12. 07.12. 08.12. 18.12. 24.12.
planu i prema stvarnom odvijanju radova. Mogu se uoiti odstupanja stvarnog izvrenja radova od planiranog, tj.da li se neka aktivnost odvija po planu, kasni, ili je njena realizacija pre planirane, kao i da li je njeno izvravanje u kontinuitetu ili sa prekidima. Posle unosa opisanih vrednosti, vri se snimanje meufaznog (interim) plana, gde se u kolonama Start i Finish za odgovarajui presek, prikazuju stvarni datumi poetaka i zavretaka aktivnosti, kao i planirani novi poeci aktivnosti koje nisu zapoele svoju realizaciju. Posle snimanja meufaznog plana, vri se njegovo auriranje, tako to se sve neizvrene aktivnosti ili njihovi delovi, pomeraju u odnosu na datum za koji se radi meufaza. Nakon svake meufaze dobija se novi rok, odnosno, novo ukupno i preostalo trajanje radova. Svaki meufazni plan sadri onoliki broj preseka (meufaza), koliko ih bude do izvrenja neke kljune aktivnosti, kada se radi novi bazisni plan (baseline1, baseline2, ...). Kao kljune aktivnosti, uzete su: Betoniranje temelja i Betoniranje meuspratne konstrukcije iznad svake etae. Odstupanje izvravanja radova moe se porediti, kako sa prvobitnim planom, tako i sa svakim narednim bazisnim planom. Radi lakeg uoavanja stanja plana, mogu se dodati linije progresa (Progress Lines), koje povezuju one aktivnosti koje su u toku izvravanja i aktivnosti koje je trebalo da ponu.
Ostvareno Zavretak (datum) Procenat izvrenja (%) 93 13 06.11. 14.11. 09.12. 08.12. 13 4 100 100 88 05.12. 14.11. 08.12. 4 50 100 92 72 14.11. 08.12. 4 100 92 04.12. 07.12. 14.11. 08.12. 4 08.12. 3 100 63 100
Tabela 1-Presek 14.12.2009.

r. br.
Naziv aktivnosti Malterisanje unutranjih zidova i plafona Gletovanje zidova i plafona Izrada keramike u kupatilu i kuhinji Izrada keramike na terasama Zavrno bojenje fasade akrilom Gletovanje zidova i plafona Izrada keramike na terasama Zavrno bojenje fasade akrilom Izrada keramike u kupatilu i kuhinji Izrada keramike na terasama Zavrno bojenje fasade akrilom Hidroizolacija zidova i podova Izrada keramike u kupatilu i kuhinji Izrada keramike na terasama
Poetak (datum)
Trajanje (dan) 10 6 10 2 4 6 2 6 10 2 4 3 10 2
Poetak (datum)
Trajanje (dan)
III sprat
II sprat
I sprat
Prizemlje
Podr um
21
Zavrno bojenje fasade akrilom Malterisanje unutranjih zidova i plafona Montaa vertikalnih oluka Demontaa fasadne skele
17.12. 10.12. 28.12. 31.12.
4 10 2 4
85 95 50 50
Tavan i krov
Slika 16 Deo dinamikog plana posle preseka 23.11.2009.
Otri uglovi ovih linija ulevo predstavljaju aktivnosti koje kasne, a otri uglovi nacrtani udesno predstavljaju aktivnosti koje su ispred plana. Na slici 16 prikazan je deo dinamikog plana posle preseka stanja na gradilitu 23.11.2009.
6 REZULTATI PRAENJA DINAMIKIH PLANOVA

Na osnovu sprovedenih analiza praenja izvoenja radova na objektima S-IV i S-V, moe se konstatovati sledee: Objekat S-IV Grubi graevinski radovi izvoeni su uglavnom po planu; Ako je dolo do zakanjenja iz nekog razloga, u sledeem periodu radovi su intezivirani, tako da se nastalo zakanjenje eliminie; Sa poetkom zanatskih radova koje izvode podizvoai, ukupno trajanje radova rapidno se poveava od preseka do preseka;
22
Izvoenje radova na malterisanju, gletovanju, bojenju zidova i plafona, kao i fasade, pogodilo se u kasnu jesen kada su este padavine, tako da se ovi radovi izvode sporije ili se uopte ne mogu otpoeti. Objekat S-V Grubi graevinski radovi izvoeni su po planu, to se tie trajanja aktivnosti; Dolazilo je do estih prekida usled vremenskih uticaja (kia, sneg); Dolazilo je do estih prekida zbog premetanja svih radnika na objekat S-IV. Uzroci koji su doveli do kasnijih poetaka, ili dueg trajanja pojedinih aktivnosti: Vremenski uslovi; esto premetanje radnika sa jednog objekta na drugi; Veina radnika rade kao univerzalni radnici (zidari, tesari, armirai, po potrebi); Veina radnika uopte nije graevinske struke (radnici razliitih kvalifikacija koji su ostajali bez posla, konobari, pravnici, mainci, itd, a
pritom nisu prekvalifikovani u graevinske radnike, tako da je njihova norma znatno manja); esto otputanje i primanje novih radnika; Sporovi izmeu podizvoaa i investitora; Promena podizvoaa dok su radovi u toku; Neblagovremen odaziv podizvoaa; este oscilacije u broju radnika, tako da intezitet radova nije konstantan; Mali broj prijavljenih radnika kod pojedinih podizvoaa; Kvar toranjskog krana; Nestruna montaa toranjskog krana (zbog koje je kran demontiran, pa ponovo montiran); Neblagovremena doprema materijala; Ljudski faktor.
vei broj objekata na istom gradilitu, dinamiki planovi za svaki objekat, kao zasebne celine, moraju biti u meusobnoj zavisnosti, ime je omoguena pravilna raspodela i iskorienje resursa. U radu su prikazani uoeni propusti i nedostaci pri izvoenju radova, koji su doveli do produenja njihovog trajanja. Takoe, date su preporuke za otklanjanje nedostataka pri planiranju izvrenja radova na slinim objektima.
LITERATURA
[1] Struktura i sadraj projekta organizacije graenja, Flaar, A. Izgradnja 51 (1997) 1, Beograd, 1997, str. 41-46 [2] Organizacija i tehnologija graevinskih radova sa reenim problemima, Ivkovi, B., Arizanovi, D. Nauka, Beograd, 1990. [3] Primena dinamikih planova u graevinarstvu, Matejevi, B. magistarski rad, Graevinsko-arhitektonski fakultet, Ni, 2010. [4] Model kontrole realizacije projekta u odnosu na rok gradnje i kljune resurse sa stanovita izvoaa radova, Marinkovi, D. magistarski rad, Graevinski fakultet, Beograd, 1998. [5] Normativi i standardi rada u graevinarstvu visokogradnja, knjiga 1, 2 i 3, Graevinska knjiga, Beograd, 2006. [6] Projekat organizacije i tehnologije graenja Praevi, ., Izgradnja 51 (1997) 8, Beograd, 1997, str. 341-344 [7] Vremensko planiranje predrasude i realne mogunosti, Vidakovi, D. Graevinar, 7-8 (2004) 11, HDGI, Zagreb, 2004.
U cilju izvoenja radova po planu i smanjenja ili eliminisanja kanjenja i dueg trajanja aktivnosti, treba obezbediti: Odgovarajui broj radnika; Radnike potrebnih kvalifikacija; Pouzdane podizvoae radova; Pravovremenu dopremu materijala; Vei broj maina; Veu koliinu potrebne oplate; Materijal boljeg kvaliteta; Izvoenje unutranjih radova nezavisno od vremenskih uticaja; Planiranje radova na nivou celog gradilita; Bolju organizaciju radova; eu kontrolu izvoenja radova; Detaljniju evidenciju radova.
7 ZAKLJUAK
Prikazana je analiza praenja radova na izgradnji objekata S-IV i S-V u Studenikoj ulici u Niu. Za praenje radova i airiranje dinamikih planova, primenjen je terminirani mreni plan gantogram, koji je izraen u programskom paketu MS Project. Ovim je omogueno jednostavno praenje toka radova, korigovanje i modifikovanje dinamikog plana, unoenjem odgovarajuih i pravovremenih tanih informacija. Na eventualno kanjenje pojedinih radova i produetak rokova, mogue je na vreme uticati intervencijom na kritinim aktivnostima, ime se smanjuje nastalo kanjenje ili se rok vraa na prvobitno planirani. Vano je istai, da kada se radi
23
24
ARHITEKTONSKO REENJE I REALIZACIJA ANEKSA MEDICINSKOG FAKULTETA U NIU

Aleksandar Milojkovi1, Marko Nikoli2
Rezime: Projektovanje dogradnje uvek sa sobom nosi niz sloenih zahteva i tekih odluka, pre svega u pogledu odnosa prema postojeam objektu i njegovog tretmana u ukupnoj novoj kompoziciji. Uz finansijska ogranienja koje namee drutvo u tranziciji, koje favorizuje brzo projektovanje i jeftinu gradnju, realizacija kvalitetnog objekta predstavlja pravi izazov za arhitektu. U radu se prikazuje projekat i realizacija Aneksa Medicinskog fakulteta u Niu, kao primera, po miljenju strune javnosti, uspenog odgovora na zahteve koje pred projektanta stavlja savremeno drutvo. Kljune rei: projektovanje dogradnje, obrazovne institucije, javne zgrade Abstract:To design addition to an already existing object is always a challenging task, above all considering newly established relations and autonomy of annex building. Moreover, with financial limitations imposed by a society in transition, which favors a quick design and cheap construction, realization of respectable buildings becomes a demanding task for every architect. In this paper, one successful example of addition design is discussed the Annex of Medical Faculty in Ni, which won the Annual Prize of Serbian Architects Society for 2010. Key words: architectural design of addition to the existing building, public buildings, educational buildings
1 2
asistent, Graevinsko-arhitektonski fakultet Univerziteta u Niu asistent, Graevinsko-arhitektonski fakultet Univerziteta u Niu Nauka + Praksa 14/2011 25
1 UVOD
Kako projektovati dogradnju? Kako da ona bude gotovo potpuno autonomna, a da u isto vreme bude u svakom smislu povezana sa postojeim objektom? Kako da nova zgrada bude dostupna javnosti, a da se pri tom obezbedi mir neophodan korisnicima za sprovoenje njihove primarne aktivnosti? Kako oblikovati novu zgradu, koja e stajati uz postojeu, najblae reeno skromnu arhitekturu, a da rezultat ne lii na dva nevezana objekta koja su se sluajno tu sudarila (Brolin, 1988). I kako da sve to ne bude skupo, a da se tokom realizacije ne naprave kompromisi koji bi devalvirali prvobitnu projektantsku ideju?
Relativna skuenost dela parcele namenjenog izgradnji aneksa, dispozicija postojeih objekata, graenih u razliitim periodima, kao i obimni program, onemoguavali su slobodnije razvijanje i reavanje osnove. U tom smislu, projektanti su se opredelili za dvodelnu kompoziciju korpus koji se nadovezuje na postojei objekat, prati njegovu dubinu (irinu), kao i graevinsku liniju, i nii korpus, postavljen upravno na njega, koji prodire u dubinu lokacije i u kome su smeteni amfiteatri. Ukupna bruto povrina objekta iznosi Pbr=2491,06m2, a neto povrina objekta je 2021,07m2.
3 ARHITEKTONSKO REENJE I KONCEPCIJA OBJEKTA

3.1 FUNKCIJA OBJEKTA
2 URBANISTIKO REENJE
Na osnovu urbanistikih uslova, funkcionalnih potreba i projektnog zadatka, projektovan je aneks Medicinskog fakulteta spratnosti Su+P+3+Pk, za potrebe Medicinskog fakulteta Univerziteta u Niu. Objekat se sa jugoistone strane vezuje na postojei objekat na istoj parceli. Peaki prilaz parceli i objektu obezbeen je sa Bulevara dr Zorana inia sa jugozapadne strane. Kolski prilaz mogu je takoe sa Bulevara dr Zorana inia, kao i servisnom saobraajnicom iz ulice Velikotrnovske. Obezbeen je i potreban proj novih mesta za parkiranje vozila u okviru parcele. Glavni ulaz u objekat je sa jugo-zapadne strane, sa bulevara Zorana inia. Projektovan je kao reprezentativni ulaz i natkriven dubokom nadstrenicom koja pokriva i ulazno stepenite, budui da je prizemlje objekta izdignuto u odnosu na kotu pristupnog platoa za 2.65cm. Pristup hendikepiranim osobama omoguen je preko natkrivene rampe odgovarajueg nagiba i posebnog ulaza u suterenu, takoe natkrivenog meupodestom ulaznog stepenita. Predvien je i pomoni ulaz u objekat u suterenu, sa severozapadne strane. Projektovane spratne visine - suteren 3.55m, prizemlje i I sprat 3.90m, II i III sprat 3.50m identine su spratnim visinama postojeeg objekta, tako da je komunikacija izmeu njega i aneksa omoguena na svim nivoima. Veza je ostvarena u zoni novoprojektovanih vertikalnih komunikacija, dvokrakog stepenita irine 150cm i lifta nosivisti Q=1000kg (13 osoba). U suterenu objekta projektovan je centar za biomedicinska istraivanja sa odgovarajuim rasporedom prostorija, opreme i instalacija, mainska prostorija u okviru koje su predviene klima komora i podstanica grejanja, tehnika prostorija za nadzor i upravljanje, kao i glavni sanitarni vor, ije korienje je omogueno i osobama sa invaliditetom.
Slika 1 Situacioni plan 26 Nauka + Praksa 14/2011
Slika 2 Osnova suterena: 1. Ulaz; 2. Pomoni ulaz; 3. Hol; 4. Studentski parlament; 5. Centar za biomedicinska istraivanja; 6. Sanitarni vor 7. Toplotna podstanica klima komora; 8. Kancelarija
Slika 4 Ulazni hol
Centralna sadrina aneksa je amfiteatar A sa 200 mesta, koji se prostire kroz dva nivoa, a glavni ulazi, sa predpostorima, predvieni su iz hola smetenog u prizemlju objekta. Treba napomenuti, da je osim za redovno odvijanje nastave, amfiteatar predvien i opremljen i za odravanje razliitih nacionalnih i meunarodnih naunih skupova.
Na I spratu se nalaze hol, sluaonica sa 72 mesta, sa garderobom i prostorijom za pripremu nastave, sanitarni vorovi i 2 ulaza u glavni amfiteatar sa odgovarajuim predprostorima.
Slika 5 Osnova I sprata: 1. Hol; 2. Kabinet; 3. Sanitarni vor; 4. Sluaonica B; 5. Amfiteatar A
Slika 3 Osnova prizemlja: 1. Glavni ulaz; 2. Hol; 3. Informacije; 4. Garderoba; 5. Amfiteatar A
Pomenuti hol, projektovan je kao centralni komunikacioni i drutveni prostor, povezan sa svim organizaciono-funkcionalnim grupama itavog objekta. Unutar hola projektovan je prostor za odlaganje garderobe, kao i pult za prijem i informacije, sa kog se obezbeuje potpuna kontrola ulaza i vertikalnih komunikacija, a koji u zaleu sadri monitore putem kojih je mogue pratiti trenutna zbivanja u prostorijama za odravanje nastave.
II sprat sadri hol, amfiteatar A1 i amfiteatar A2, sa po 72 mesta i prostorijama za pripremu nastave, dve manje sluaonice sa po 36 mesta, garderobe, kao i sanitarne vorove.
Slika 6 Osnova II sprata: 1. Hol; 2. Kabinet/Priprema; 3. Sanitarni vor; 4. Sluaonica C; 5. Sluaonica D; 6. Amfiteatar A1; 7. Amfiteatar A2; 8. Ostava
27
Na III spratu su projektovane prostorije dekanata Medicinskog fakulteta: prijemni hol, 5 kancelarija, sala za sastanke, ajna kuhinja i potrebni sanitarni vorovi.
osnovnim akustikim zahtevima bilo neophodno obezbediti odgovarajui oblik, u smislu povoljnog odnosa strana, kao i odgovarajuu zapreminu u odnosu na broj slualaca. Meuspratna konstrukcija je monolitna armiranobetonska ploa debljine d=20cm, livena na licu mesta, prema optereenjima propisanim za ovu vrstu objekta. U delu objekta gde je predvien denivelisan pod (veliki amfiteatar i dva mala amfiteatra na II spratu), meuspratna konstrukcija je kosa kolenasta AB ploa debljine d=20cm, livena na licu mesta. Fundiranje objekta vri se na armirano-betonskoj temeljnoj ploi debljine d=50cm, u skladu sa geotehnikim uslovima.
Slika 7 Osnova III sprata: 1. Hol; 2. Sanitarni vor; 3. Dekan; 4. Konferencijska sala; 5. Kancelarija
3.3
PRISTUP OBLIKOVANJU ANEKSA
Na potkrovlju je smeteno pet kabineta za nastavnike i saradnike, potrebni sanitarni vorovi, kao i dva apartmana za boravak gostujuih profesora.
3.2
KONSTRUKTIVNO REENJE
Konstruktivni sistem je projektovan kao armiranobetonska konstrukcija sa AB stubovima, gredama i zidovima za ukruenje u oba pravca. Stubovi su razliitih dimenzija, a rasponi 690cm, odnosno 13.80cm u jednom i 750cm, odnosno 360cm u drugom pravcu.
Funkcionalna organizacija, kao odgovor na sloene zahteve investitora, reperkutovala se i na oblikovanje objekta. Jasno definisane programske celine smetene su u odvojenim korpusima. U veem, belom, koji se preko ostakljene stepenine vertikale (uvuene u odnosu na graevinsku liniju) sa severozapadne strane nadovezuje na postojei objekat i prati irinu njegovog gabarita, smeteni su prostrani ulazni hol, sluaonice i kabineti za nastavnike i saradnike. U niem, tamno sivom volumenu, koji prodire u dubinu lokacije nalaze se centar za biomedicinska istraivanja i amfiteatri. Tamni i svetli korpus su povezani/odvojeni transparentnim partijama iza kojih se nalaze predprostori, holovi i vertikalne komunikacije.
Slika 8 Popreni presek
Slika 9 Izgled jugoistok
Izbor konstruktivnih modula rezultat je potrebe za razliitim geometrijama pojedinih prostorija, kako sluaonica sa ravnim podom, tako i amfiteatara, kod kojih je osim potrebnog broja mesta, u skladu sa
28
Stakleni omota prizemlja doprinosi olakanju kompaktne mase korpusa i izdizanju u odnosu na pristupni trg, istovremeno omoguujui generisanje novih fokusa interesa u okolnom prostoru.
Slika 12 Amfiteatar A Slika 10 Izgled objekta
Drvene obloge, upotrebljene kao akustiki element, bez obzira na deliminu unificiranost, oblikovane su i kao dekorativni inilac enterijera, kao i paleta tekstura i boja koju nude kombinacije monolitnih i raster sputenih plafona, prirodnog kamena, granitne keramike u frekventnim holovima i odgovarajuih vinilnih obloga u ostalim prostorijama, detalji od inoxa i stakla.
Slika 11 Izgled objekta
3.4
ENTERIJER ANEKSA
Slika 13 Amfiteatar A1
Reenje enterijera itavog objekta proisteklo je iz koncepta primenjenog u reavanju prostorija za odravanje nastave, kako u smislu zadovoljavanja osnovnih akustikih zahteva, tako i u pogledu njihovog estetskog izraza.
Sve to, uz paljivo izabranu rasvetu i gotovo u celini projektovanu opremu, doprinosi stvaranju integrisane likovne celine, koja bi kod korisnika trebalo da probudi oseaj pripadnosti i udobnosti. Realizacija ovog enterijera, u kome su svi upotrebljeni elementi tretirani kao sinteza upotrebnog i dekorativnog jo jedna je manifestacija onog segmenta stavova autora koji se odnosi na imperativ korienja dragocenosti materijala u svim moguim relacijama.
29
4 ZAKLJUAK
Aneks Medicinskog fakulteta u Niu, otvoren u oktobru 2010. godine povodom proslave 50 godina rada tog fakulteta, u funkciji je tano godinu dana. ini se da su autori ponudili zadovoljavajue odgovore na brojna pitanja postavljena u uvodu u ovaj tekst. Kvalitet objekta prepoznao je i iri Godinje ngrde Svez rhitekt Srbije, koji je na osnovu vrednovanja po uspostavljenim kriterijumima - Objekt u drutvenom kontekstu; Objekt u prostornom kontekstu te njegov grdogrditeljski potencijl; Arhitektonski progrm objekt i relcije u prostornom kontekstu; Arhitektonski progrm i tem objekt; Arhitektonski progrm i prostornost objekt; Tem objekt i izbrn sredstv relizcije; Konsekventnost mterijlizcije i rhitektonskih detlj autorima Aneksa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Niu dodelio Nagradu Svez Arhitekt Srbije z njuspenije delo iz oblsti rhitekture z 2010.
LITERATURA
[1] A design Manual Research and Techology Buildings, Braun H., Groemling D. Birkhuser, Basel 2005. [2] Architectural Thought: the design process and the expectant eye, Brawne M. Architectural Press, Oxford, 2003. [3] Akustika za arhitekte, Kurtovi H., Akademska misao, Beograd, 2002. [4] University Builders, Pearce M., Wiley-Academy, GB, 2001. [4] The Architects Handbook, Pickard Q. (ed), Blackwell, Oxford, 2003. [5] Graevinska fizika - Projektovanje i primena ild E., Kaselman H. F., Damen G., Polenc R., Graevinska knjiga, Beograd, 1985. [6] Building Types Basics for Research Laboratories, Watch D., John Wiley & Sons, New York, 2001.
30
ARHITEKTONSKO REENJE I REALIZACIJA HOTELA VISOKE KATEGORIJE BEST WESTERN HOTEL MY PLACE U NIU
Aleksandar Milojkovi1, Marko Nikoli2
Rezime: Nedostatak funkcionalnih i modernih smetajnih i ugostiteljskih kapaciteta je jedan od znaajnih nedostataka u turistikoj ponudi Nia, naroito neposrednog gradskog jezgra. Kao rezultat analize ovakvog stanja, nastao je projektni zadatak i zahtev investitora za izradu projekta hotela My place, koji bi ispunjavao uslove predviene za hotel kategorije 4 zvezdice. U radu se diskutuje arhitektonski projekat i funkcije ovog hotelskog objekta, kao i projekat enterijera, nastalog u cilju zadovoljenja optimuma kriterijuma postavljenih zakonskim regulativama za izgradnju hotela visoke kategorije. Kljune rei: projektovanje hotela sa 4 zvezdice, projektovanje enterijera hotela, funkcija hotela Abstract: Obvious lack of adequate accomadation and hotel facilities in the city of Ni is a problem which has been continually present for decades. The existing hotel buildings are either too old or can not fulfill demands of modern tourists. These facts have motivated the intention to design and build a hotel optimized as a 4 star hotel, My place, in Ni city center, on the left bank of the river Niava. Exterior design, interior design details and functional aspects of this hotel are discussed in this paper. Key words: 4 star hotel design, hotel interior design, hotel building functions
1 2
asistent, Graevinsko-arhitektonski fakultet Univerziteta u Niu asistent, Graevinsko-arhitektonski fakultet Univerziteta u Niu Nauka + Praksa 14/2011 31
1 UVOD
Hotel je arhitektonski tip relativno dobro poznat i esto analitiki sagledavan u naoj sredini. Ipak, do sada korieni modeli su nestandardni, esto obiluju nedostacima i uglavnom nisu primenljivi u smislu ogranienja, ali i zahteva koje namee drutvo u tranziciji. Nedostatak funkcionalnih i modernih smetajnih i ugostiteljskih kapaciteta je jedan od znaajnih nedostataka u turistikoj ponudi Nia, naroito neposrednog gradskog jezgra. Veliki deo postojeih hotelskih i drugih objekata za smetaj turista, iako su mnogi od njih graeni u sasvim druge svrhe, a neki vie decenija bez adekvatnog odravanja i osavremenjavanja, radi punim kapacitetom. Kao plod ove analize, da su gradu, u smislu zadovoljavanja savremenih potreba smetaja i turizma, neophodni odgovarajui objekti - hoteli, nastao je projektni zadatak i zahtev investitora za izradu projekta hotela, koji bi prema Pravilniku o razvrstavanju, minimalnim uslovima i kategorizaiji ugostiteljskih objekata (Slubeni glasnik RS, br. 66/94) ispunjavao uslove predviene za hotel kategorije 4 zvezdice i bio u graevinsko-infrastrukturnom smislu obraen najsavremenijim materijalima i opremljen najnovijim ureajima za grejanje, klimatizaciju, komunikaciju i dr. U tom smislu, predviene su sve neophodne sadrine koje su prostorno i funkcionalno tretirane tako da zadovolje optimum postavljenih kriterijuma.
Slika 1 Situacioni plan
Spratnost objekta je Su+P+4+Pk. Objekat zahvata povrinu od Pbrp=283.45m2 (bruto povrina prizemlja). Ukupna povrina etaa (graevinka bruto povrina) iznosi Pbr=2087.80m2. Korisna povrina objekta iznosi Pk=1746.85m2. Parking prostor je predvien na delu keja ispred objekta, za parkiranje vozila pod uglom, sa direktnim prilazom iz ulice Kej 29. decembar. Kapacitet parkinga je 20 putnikih vozila.
3 ARHITEKTONSKO REENJE I KONCEPCIJA OBJEKTA

3.1 FUNKCIJA OBJEKTA
2 URBANISTIKO REENJE
Hotel se nalazi u ulici Kej 29. decembar u Niu, na lokaciji povrine 480 m2. Ispred objekta se nalazi novoizgraena ureena parkovska povrina u sklopu peake komunikacije du niavskog keja. Objekat je postavljen na graevinskoj liniji ulice Kej 29. decembar, u pravcu istokzapad. Kolski i peaki prilazi su predvieni iz ulice Kej 29. decembar.
Glavni ulaz u objekat je sa severne strane, iz ulice Kej 29. decembar. Projektovan je kao reprezentativni ulaz za goste i natkriven je nadstrenicom. Kako je prizemlje hotela izdignuto u odnosu na kotu trotoara za 1.20m na ulazu je projektovano stepenite i rampa za pristup hendikepiranih lica. Ekonomski ulaz je projektovan sa istone strane, iz dvorita, gde je predvien i pristup za teretna vozila i ulaz/izlaz osoblja hotela, kao i prijem ivotnih namirnica i druge robe. Vertikalni transport gostiju, uslunog osoblja i prtljaga obavlja se stepenitima ili putem liftova. U tu svrhu projektovana su dva stepenita, dva putnika lifta i jedan lift za hranu. Vertikalne i horizontalne komunikacije su projektovane i dimenzionisane u skladu sa Pravilnikom o razvrstavanju, minimalnim uslovima i kategorizaciji ugostiteljskih objekata. Liftovi su nosivosti Q=630kg (8 osoba) i saobraaju od podrumske do etae potkrovlja (sa stanicom na svakoj
32
etai). Lift za hranu povezuje podrum (magacine hrane i pia), prizemlje (office i kuhinju) i potkrovlje (office i kuhinju). U prizemlju hotela projektovan je hotelski hol, kao centralni komunikacioni i drutveni prostor hotela. Hol je povezan sa svim funkcionalnim grupama hotela. Unutar hola projektovan je pult za recepciju i informativnu slubu sa kog se obezbeuje potpuna kontrola hola, liftov i ulaza. U samom holu projektovan je aperitiv bar (direktno povezan sa office-om i restoranom-salom), praen grupacijom niskog sedenja, kao predprostor sali za obedovanje restoranu za 40-ak gostiju. Sala je povezana preko dvokrilnih vrata sa uslunim officeom za serviranje hrane, napitaka i drugih konzumacija, koji se neposredno povezuje sa kuhinjom. Office je (a preko office-a i kuhinja) pomonim stepenitem, kao i liftom za hranu, direktno povezan sa pomonim prostorijama u podrumu i ekonomskim ulazom. U kuhinji se vri priprema svih obroka, kao i pranje posua.
gosta. Sve sobe i apartmani imaju povrinu veu od minimalne propisane za odgovarajuu kategoriju ugostiteljskih objekata. Svaka soba ima zasebno kupatilo opremljeno najsavremenijim sanitarnim ureejima (hidromasana kada i sl.) i pretprostor sa garderobom. Apartmani imaju, pored spavae sobe i kupatila, i dnevni boravak, ajnu kuhinju i WC. Sve sobe i apartmani opremljeni su namenski projektovanom opremom i najsavremenijim tehnikim ureajima (LCD TV prijemnicima, DVD tunerima, mini barovima i sl.). Na svakoj od 4 stambene etae predviena je po jedna ostava povrine 2.0m2 za odlaganje potrebnog pribora i istog hotelskog rublja.
Slika 3 Osnova I i II sprata
Slika 2 Osnova prizemlja
U podrumskoj etai hotela pored glavnog sanitarnog vora za goste restorana, centralnog magacina i drugih neophodnih tehnikih prostorija (kotlarnica, klima komora, hidrofor), projektovan je prostor za fitness, sa potrebnom garderobom i sanitarnim vorom, salon za masau, sauna sa tuem i mali frizerski salon. U organizaciji osnova stambenih spratova, uz odreena variranja fasadne ravni, primenjena je uobiajena hotelska ema centralnog koridora i dva trakta sa sobama. Hotel ima 2 jednokrevetne, 24 dvokrevetne sobe, 2 studija i 4 apartmana. Ukupan kapacitet hotela je 62
U potkrovlju hotela projektovan je salon za 50-ak gostiju, sa direktnim pristupom preko centralnog stepenita ili liftovima. Salon ima svoj bar pult, kao i prirunu kuhinju, koja je liftom za hranu povezana sa kuhinjom u prizemlju i sa magacinima hrane i pia u podrumu. U sveanim prilikama salon slui za koktel partije. U okviru salona, a neposredno na izlasku iz stepeninog prostora i iz liftova, projektovana je garderoba za goste, a za potrebe salona projektovan je sanitarni vor. Na etai potkrovlja projektovana je hotelska terasa povrine 120m2. Izlaz na terasu predvien je iz salona, sa kojim je i funkcionalno povezana. Deo terase je natkriven pergolom, kao zatitom od sunca.
33
debljine d=20cm, a na delovima objekta (stepenini prostor) d=16cm. Fundiranje objekta vri se na armirano-betonskoj temeljnoj ploi, u skladu sa geotehnikim uslovima, debljine d=50cm.
3.3
PRISTUP OBLIKOVANJU HOTELA
Kombinacijom pokrenutih i smirenih arhitektonskih elemenata primarne plastike, njihovim meusobnim proimanjem i upotrebom razliitih tipova otvora dobijena je sloena i dinamina volumenska kompozicija, a odgovarajui izbor materijala regulie perceptualni balans masa.
Slika 4 Osnova potkrovlja
3.2
KONSTRUKTIVNO REENJE
Konstruktivni sistem je projektovan kao armiranobetonska okvirna konstrukcija sa AB zidovima. Dimenzije stubova su 40/40cm, 40/67cm, 60/67cm i 70/70cm, sa rasponima 660cm u jednom, i 360cm i 640cm u drugom pravcu.
Slika 6 Izgled objekta
Slika 5 Popreni presek
Mirne partije obraene su ploama od prirodnog kamena. Ulazna partija je posebno naglaena nadstrenicom i velikim portalom, umetnutim izmeu masivno obraenih zidova. Vei erker na ulinoj fasadi, zaobljenim delom orijentisan ka slobodnom delu parcele i obavijen staklenom membranom implicira odreene koncepcijske i funkcionalne nedostatake, ali kao dominantni volumen u komunikaciji sa urbanim okruenjem potencira ekskluzivnost arhitekture koja je imajui u vidu namenu objekta - imperativ. Manji erker na ulinoj fasadi je zaobljenim delom orijentisan tako da su iz soba omoguene vizure ka Tvravi.
Debljina armirano-betonskih zidova je d=20cm. Meuspratna konstrukcija je monolitna armiranobetonska ploa, livena na licu mesta, prema optereenjima propisanim za ovu vrstu objekta,
34
kojima se esto u poslednje vreme projektanti sa zakanjenjem vraaju.
Slika 7 Erkeri na ulinoj fasadi
Fasadna ravan u potkrovlju je veim delom povuena od regulacione linije za 4.20m, tako da se ne remeti vertikalna regulacija ulice. Prostor u potkrovlju, sa prostranom krovnom terasom, predvien je za boravak gostiju. Projektovan je gotovo u potpunosti u staklu, to omoguuje otvaranje vizura ka reci i ka Tvravi i doprinosi utisku spajanja i proimanja enterijera i eksterijera.
Slika 9 Multifunkcionalnost hotelskog hola
U smetajnim jedinicama, pet standardnih elemenata hotelske sobe svedeno je na dva vienamenska, to je rezultovalo vikom slobodnog prostora i komfora. Ovakav pristup, konsekventno je sproveden u svim segmentima, sa jasnom namerom da se u prostor unese minimalna (neophodna) koliina paljivo odabrane, ili namenski dizajnirane opreme, kako bi, uz naglaene tehnoloke punktove za opsluivanje, ostalo puno praznog prostora za posetioce koji predstavljaju stvarni dekor, uvek drugaiji i neponovljiv.
Slika 8 Detalj eone fasade
3.4
ENTERIJER HOTELA
Slika 10 Smetajna jedinica
Enterijer, prostudirane funkcionalnosti i preienog izraza, reen je jasnim potezima, snano i jednostavno, upotrebom kvalitetnih materijala, kolorita svedenog na minimum i bez nepotrebne dekoracije. Razradom i najsitnijih detalja, uinjen je pokuaj da se u javnom delu kreira fleksibilan prostor, zanimljiv ambijent, kao okvir za razliita deavanja, sa namerom da se publici ponudi koncept potpuno drugaiji od iivljenih dekorativnih kvazi stilova
4 ZAKLJUAK
Brojni su elementi koji znaajno utiu na percepciju razliitih sadraja savremenog hotela, a koje projektanti treba da imaju u vidu. S druge strane, klijentela, zbog koje sve poinje i zavrava se, uglavnom je nepoznanica za arhitektu u fazi
35
nastajanja projekta. Hoteli irom sveta preplavljeni su gostima koji ele da tokom svog kratkog boravka iskorae iz svakodnevice i odsednu u glamuroznim objektima visoke kategorije uivajui u kraljevskim ambijentima, prostorima ispunjenim stilskim mobilijarom, dekoracijom, pozlatom. Dodatni sadraji i nivo opreme odreuju kategoriju hotela, ali je vrlo teko povui jasnu granicu izmeu luksuza i istinskog ugoaja, izmeu svesnog, vetog i prosenom korisniku ugodnog koketiranja sa kiom i potpunog provladavanja istog. Posebno kada je re o enterijeru. Zbog prihvatanja imperativa privlanog i dopadljivog ambijenta, autori esto prilagoavaju sopstveni, autentini izraz odreenim pretpostavkama i izmatanim eljama korisnika, pri emu koncepcija enterijera, pa i celog objekta esto postaje stvar programsko-komercijalne orijentacije i odluke investitora, a sve ree kreativan odgovor projektanata i dizajnera na postavljeni zadatak. U konkretnom sluaju, opredeljujui se za projektantski tim ustaljenog stilskog izraza, investitor je dobio ono to je i oekivao. Realizovani objekat je veoma povoljno ocenjen od strane brojnih korisnika hotela, menadmenta kompanije Best Western, kao i od strane strune javnosti, a rezultat toga je i nagrada u kategoriji ARHITEKTONSKI PROJEKTI REALIZACIJE, na manifestaciji TRIJENALE ARHITEKTURE NI 2006 koju je iri dodelio na osnovu vrednovanja po utvenim kriterijumima: autentinost i savremenost dela; reprezentativnost dela; kontinuitet arhitektonskih vrednosti; lokalno-regionalni identitet rada. Ovakva odluka obrazloena je od strane irija, izmeu ostalog, reima: Proporcijskim odnosima, ritmom fasadnih ravni i sugestivnom likovnou na atraktivnoj lokaciji, objekat predstavlja sintezu kreativnosti i sloenih funkcionalnih zahteva.
LITERATURA
[1] Architectural Thought: the design process and the expectant eye, Brawne M. Architectural Press, Oxford, 2003. [2] Niko Trijenale Arhitekture, prva decenija, Kekovi A., Marui D. (ed), Drutvo arhitekata Nia, Ni, 2010. [3] Hotelijerstvo. Teorija i praksa, Kosar Lj.,Via hotelijerska kola, Beograd, 2002. [4] Small hotels & rural hotels, Minguet J. M. (ed), Monsa, Barcelona, 2009.
36
UPRAVLJANJE PROJEKTNIM CIKLUSOM (PCM) PRIMER PROJEKTA POSTROJENJE ZA TRETMAN OTPADNIH VODA
Danka Milojkovi1, Neboja Stojkovi2
Rezime: Korienje zajednikih alata i standarda za projektovanje i upravljanje graevinskim projektima. Slinost strukture PCM modela sa modelom nabavke u privatnom i javnom sektoru sa ekonomskog aspekta. Analiza principa PCM modela sa makro i mikro nivoa. Primenljivost PCM na projekte javnog i privatnog sektora. Prikaz liste potrebne dokumentacije za PCM proces za EHCIP projekat - Program kapitalnog ulaganja u zatitu ivotne sredine; projekat zatite ivotne sredine u Turskoj finansiran iz EU granta. Integralni pristup PCM i LFA/LFM. Kljune rei: projekat, investicija, otpadne vode, EU grant, PCM, LFA/LFM Abstract: Using of the common tools and standards for designing and managing of construction projects. From economical side, structure of the PCM model is similar to the purchasing model of private or public sector. Analysis of macro and micro level of the PCM model principles. Applying of the PCM on projects of public and private sector. Showing the list of necessary documentation for the PCM process for EHCIP project - Environmental Heavy Cost Investment Program; the EU grant financed environmental project in Turkey. Integral aproach of PCM and LFA/LFM. Key words: project, investment, wastewater, EU grant, PCM, LFA/LFM
1 2
mr, LEDIB program, Niavski okrug, Srbija prof. dr, Ekonomski fakultet u Niu Nauka + Praksa 14/2011 37
1 UVOD
Razvoj projekta je kontinuirani proces od rane projektne ideje i programiranja do fizikog zavretka i predaje klijentu. To je kompleksan, inovativan i vremenski zahevan proces, najkorisniji za sve strane koje uestvuju u njemu. Kada govorimo o projektima u okviru profesije kao to je graevinski sektor, veoma je vano da se meusobno komunicira istim jezikom, tj. da se koriste zajedniki alati i standardi za osmiljavanje projekata i njihovo upravljanje, naroito u projektima finansiranim od strane EU, gde je upotreba jedinstvenih standarda obavezna u svim komunikacijama. to je transparentniji projektni proces koji se odvija meu zainteresovanim stranama, vee su anse za kreiranje i finansiranje uspenog projekta i projekta koji e biti referentan model za sve ukljuene strane.
Sa velikim brojem zainteresovanih strana, ukljuenih insitucija i partnera, u potrazi za konsenzusom u razliitim fazama, vremenski okvir moe biti i 5 -10 godina. Ipak, kreui se ka operativnom mikro nivou projekta, uobiajeno je da se jedan investicioni projektni plan realizuje u periodu od 3 - 5 godina, u zavisnosti od upravljanja, posveenosti, veliine projekta i tehnike i finansijske sloenosti projekta. S obzirom da je PCM primenljiv na projekte javnog i privatnog sektora, glavna razlika je u efikasnosti korienja ovog modela. Kod projekata privatnog sektora, sa ogranienijim brojem zainteresovanih strana i institucija od kojih se trai konsenzus i posveenost, vreme je novac kao takav, projekti privatnog sektora su preteno efikasnije razvijeni / sprovedeni sa direktnom odgovornou za ukljuene osobe.
2 STRUKTURA PCM
Projektni proces moe biti definisan projektnim ciklusom (PCM) sledei osnovnu struktuiranu logiku i disciplinu tradicionalnog projektnog upravljanja, gde lanac logike ne moe biti prekinut. Osnovna struktura PCM modela u ekonomskom smislu ima slinosti sa modelom nabavke u privatnom ili javnom sektoru. Odreivanje aktivnosti koje treba preduzeti za uspeno sprovoenje projekta postaje jednostavnije ukoliko je proces podeljen u specifine faze. Stoga se planiranje i sprovoenje projekta posmatraju kao uzastopne faze.
4 MIKRO NIVO POSTROJENJE ZA TRETMAN ODPADNIH VODA (WWTP) SPROVEDEN U TOKATU VLASNITVO GRADA U TURSKOJ 2004.-2007.
Sledei primer3 se odnosi na WWTP u Tokatu, Turska na infrastrukturnom projektu, pod EHCIP sa investicionim budetom od: Usluge: EUR 3 milliona od IFI-a / lokalno kofinansiranje od 100/0%. Radovi: EUR 18 milliona od IFI-a / lokalno kofinansiranje od 75/25%. Mikro nivo Primer Potrebna dokumenta za PCM proces za EHCIP projekat Program kapitalnog investiranja u zatitu ivotne sredine; Projekat zatite ivotne sredine u Turskoj finansiran iz EU granta: I. Programiranje & sveobuhvatni dravni dokument / strateki dokument Prioriteti, ira lista, ua lista
IFI je u ovom sluaju bio 75% grant od strane EU sa 25% lokalnog ko-finansiranja od strane Optine Tokat (Radovi). Termini Usluge, Radovi i Nabavka se koriste u PRAG-u. Nauka + Praksa 14/2011
3
3 PRIMENA PCM NA MAKRO I MIKRO NIVOU

PCM disciplina moe biti primenjena na projekte na makro i mikro nivou. Principi PCM-a su isti za oba nivoa. Na makro nivou ili dravnom nivou projektni plan koji sledi PCM moe trajati dui niz godina usled tekue politike situacije, dravne strategije, dugoronog planiranja, prioritizacije projekata, npr. veliki infrastrukturni projekti.
38
Projektni predlozi Projektni zadatak (TOR) & Strateka procena ivotne sredine (SEA) II. Identifikacija & razvoj investicionih paketa, projekti modela ivotne sredine TOR & sagledavanje injenica u Optinama TOR & pred-studija izvodljivosti TOR & procena uticaja na ivotnu sredinu (EIA) Izvetaj iz poetne faze Izvetaj definisanja kriterijuma (WWTP, tehniki) Izrada nacrta Izrada nacrta finansijskog predloga Priprema saetka projekta III. Procena projektnog saetka Finalna studija izvodljivosti Finansijski predlog IV. Finansiranje & Finansijski sporazum Ko-finansiranje Odluka o finansiranju Finansijski Sporazum V. Sprovoenje & izrada tenderske dokumentacije / zavretak PRAG/FIDIC Raspisivanje tendera, ugovaranje, izgradnja Nadgledanje, praenje Tehnika pomo (TA) & Trening programi VI. Evaluacija & Revizija TOR & izvetaji o oceni (evaluaciji) Odrivost & Procena uticaja Iskustva za budue programe Primer mikro nivoa ilustruje sve preduzete potrebne korake i neophodno donoenje odluka i sprovoenje faze po faze za sve strane koje uestvuju. Najee je potrebno profesionalno konsultovanje za Usluge tehnike pomoi (TA) da bi se podrali / nadgledali / pratili lokalni partneri u veini faza PCMa i da bi se istovremeno vrila izgradnja kapaciteta institucija. Projekat bi trebalo uvek da odrava fleksibilnost i dinamiku potrebne u praktinom procesu razvoja projekta na mikro nivou na kraju dva koraka napred, jedan korak nazad doprinosei da se projekat pokrene i sprovodi.
5 PREPORUKE ZA UPOTREBU PCM

Zvanini prirunici Evropske Komisije za PCM su aurirani tokom vremena od strane TA / konsultanata i planera, obrazlaui detalje PCM-a i Pristupa logikog okvira (LFA) i njihovu optu primenu. Svaki EU projekat, koji je razvijen i sproveden za zemlje koje su u procesu pristupanja EU ali i drugde, prikupljao je i dodavao ovom iskustvu koje je sticano vie od 20 godina. Kod upotrebe PCM-a preporuuje se sledee: 1. Ne zapoinjati naredni korak dok se ne zavri onaj prethodni 2. Oni koji su odgovorni za donoenje odluka, moraju definisati kriterijume i metode donoenja odluka za svaki od koraka 3. Glavne zainteresovane strane (stejkholderi) moraju biti konsultovani na prvom koraku i mora se obezbediti njihovo kontinuirano uee u procesima donoenja odluka 4. Mora se obezbediti dosledan i analitiki pristup pri projektnom kreiranju i upravljanju 5. Cilj projekta mora biti definisan na jasan nain i prepoznat kao taka fokusa, a neophodni mehanizmi se moraju ustanoviti kako bi pruili odrivost koristi dobijenih iz projekta 6. Integrisani pristup i standardizacija dokumenata mora biti obezbeena korienjem Pristupa logikog okvira. Kombinovanje PCM-a i LFA/ Matrice logikog okvira (LFM) predstavlja doprinos uspenoj realizaciji projekta. PCM definie razliite faze u ivotu projekta sa dobro definisanim upravljakim aktivnostima i procedurama za donoenje odluka. LFA/LFM - Metodologija za planiranje, upravljanje i evaluaciju programa / projekta, koristei alate za poboljanje aktivnog uea i transparentnosti kako bi se unapredila orijentacija prema ciljevima
39
Projektni ciklus tok glavnih dokumenta i odluka
LITERATURA
[1] Central Finance and Contracts Unit, Ref.: Contract TR/0203.03/001, Ministry of Environment and Forest, Technical Assistance for Environmental Heavy-Cost Investment Planning, Turkey, Tokat Wastewater, Treatment Plant Project Inception Report, October 2004 [2] EUROPEAN COMMISSION Europe Aid Cooperation Office General Affairs, Evaluation Project Cycle Management Handbook, PARTICIP GmbH Germany & FTP International Ltd. Finland & Prospect C&S Belgium & South Research Belgium, Version 2.0, March 2002 [3] EU-IPA Environmental Heavy Cost Investment Program EHCIP, Turkey (2006) [4] http://ec.europa.eu/europeaid/multimedia/publications/public ations/manuals-tools/t101_en.htm
40
SAVREMENE METODE ISTRAIVANJA I UPRAVLJANJA TOKOVIMA GRAENJA PUTNIH SAOBRAAJNICA

Slobodan Mirkovi1
Rezime: U radu se opisuje jedna od savremenih metoda za brzo istraivanje tokova gradjenja putnih saobraajnica, a menadmentu gradilita (odgovornom rukovodiocu) daje mogunost da pored ostvarenih rezultata brzo ustanovi: dominatne faktore koji su imali pozitivan i negativan uticaj na postignute proizvodne rezultate; stepen i intenzitet iskorienja proizvodnih kapaciteta (mehanizacije radne snage); racionalnost i ekonominost utroka materijalnoenergetskih i finansijskih resursa itd. Primenom ove metode, obezbedjuje se precizno i efikasno sakupljanje kvalitetne informacije u dovoljnom obimu, za kvalitetno donoenje operativnih ali i korektivnih odluka, kojima se prevazilaze pojavljena odstupanja od planom predvidjenih rokova, koliina i ritmova odvijanja gradjevinske proizvodnje odnosno tokova gradjenja putnih saobraajnica. Predloena metoda na osnovu usvojene metodologije, raspoloivih koraka i obimne primene raunara i raunarskih programa omoguava brzo: definisanje i redefinisanje ciljeva; sistematizovanje dobijenih podataka i izdvajanje relevantnih informacija od znaaja za donoenje kvalitetnih odluka; definisanje stanja proizvodnog sistema i stanja radova na gradjenju; specificiranje relevantnih faktora od znaaja za ubrzanje proizvodnih tokova; izvrenje kvantitativne i kvalitativne viefaktorne analize, formulisanje matematikih modela, koji odgovaraju postojeim uslovima, ugovorenim, tehnikim, tehnolokim i drugim zahtevima, kao i projektovanje i usvajanje najadekvatnije eme upravljanja i rukovodjenja gradilitem ili izvodjakim privrednim drutvom. Kljune rei: graevinska proizvodnja, donosioci odluke, menadment gradilita
Abstract: In the paper is given one of the contemporary methods for quick assessment of building construction in progress, and the construction site management is given the possibility to determine (apart from the accomplished results) the dominant factors which positively or negatively influenced those results; degree and intensity of utilization of production resources (machinery, work force); cost-efficiency of material, energy and finances expenditure. Through application of this method a precise and efficient collection of sufficient and quality information is provided, for the purpose of good operative and corrective decision making, which serve to overcome occurrence of deviations from the planned deadlines, quantities and rhythms of the construction process. The proposed method, through the adopted methodology, available procedures and wide application of computers and computer software ensures quick definition and redefinition of goals; systematization of obtained data and distinguishing of relevant information for quality decision making; definition of the production system status and completed construction work status; specification of relevant factors for acceleration of production processes; execution of multi-factor analysis in qualitative and quantitative terms, formulation of mathematical models corresponding to the existing conditions and contracted technical, technological and other requirements; designing and adoption of most adequate construction site or contracting company management pattern. Key words: building construction, decision makers, construction site management
prof. dr, Graevinsko-arhitektonski fakultet Univerziteta u Niu Nauka + Praksa 14/2011 41
1 UVOD
Odluka Vlade Republike Srbije da prioritetno do 2012 u potpunosti izgradi autoputeve na pravcima Granica Madjarska-Subotica-Novi Sad-Beograd-Ni, Skoplje-Atina i Ni-Dimitrovgrad-Sofija Istanbul i time se ostvari kvalitetno ukljuivanje u autoputnu mreu Evrope, postavlja pred Javno preduzee Putevi Srbije i izvodjaka putarska privredna drutva ozbiljne zadatke da iznadju najoptimalniju tehnologiju, organizaciju i sistem upravljanja kojom e uspeno ispuniti ovako postavljeni cilj. Pri ovome se objektivno oekuje iroko ukljuenje naunoistraivakih institucija, koje e novim i inoviranim tehnolokim i organizacijskim procesima gradjenja, kao i savremenim metodologijama istraivanja i upravljanja tokovima gradjenja, doprineti poveanju efikasnosti, ekonominosti i kvalitetu gradjenja.
ekonominosti utroka materijalno-energetskih, finansijskih i ostalih resursa. Nesumnjivo da su najznaajniji koraci ovakvih metoda vezani za: sagledavanje osnovnih ciljeva istraivanja; beleenje i sistematizovanje relevatne informacije o ostvarenim proizvodnim rezultatima i uslovima pod kojima se dolo do njih; izbor i usvajanje optimalnih metoda istraivanja i utvrdjivanja postojeeg stanja pojedinih radova ili celokupnog procesa gradjenja; sakupljanje i sistematizaciju dobijene informacije; kvalitativnu i kvantitativnu analizu sistematizovane informacije i formulisanje matematikih modela koji su u saglasnosti sa ugovorenim, tehnikim, tehnolokim i drugim mogunostima izvodjaa ali i prognoziranih uslova izvrenja gradjevinske proizvodnje, kao i za projektovanje u usvajanje adekvatne eme upravljanja i rukovodjenja gradilitem ili celokupnim izvodjakim privrednim drutvom.
2 OSNOVNO O SAVREMENIM METODAMA ISTRAIVANJA I SISTEMATIZACIJE INFORMACIJE OD ZNAAJA ZA DONOENJE RELEVANTNE ODLUKE
Savremene metode istraivanja, beleenja i sistematizovanja informacije od znaaja za donoenje relevantnih tekuih i korektivnih odluka, kao i od znaaja za same procese donoenja odluka najee sebaziraju na metodologijama koje u svom sastavu imaju korake vezane za definisanje cilja istraivanja; za utvrdjivanje stvarnih-realnih, ali i za proveru prognoziranih uslova rada na lokaciji, sektoru ili deonici gradjenja; za utvrdjivanje ostvarenih rezultata, produktivnosti, ekonominosti, stvarnih utroaka svih resursa u istraivanom periodu odvijanja gradjevinske proizvodnje; za utvrdjivanje postojeeg stanja istraivanog gradjevinskog sistema; za odredjivanje vrste i potrebnog obima snimanja tokova gradjevinskih radova; za analizu raspoloive (postojee u gradjevinskoj dokumentaciji) i nove informacije (dobijene istraivanjem u okviru prethodninih, pripremnih, glavnih ili zavrnih radova izvravanih tokom perioda istraivanja); za formulisanje matematikih modela za razliite scenarije varijanata rada sa predlogom mera za prevazilaenje postojeeg stanja; za ocenu predloenih varijanata sa aspekta ugovorenih, tehnikih, tehnolokih i drugih mogunosti i uslova izvrenja kao i jednog koraka za usvajanje optimalne eme upravljanja i rukovodjenja ili definisanja
Slika 1 - Panevropski koridori autoputeva koji prolaze preko teritorije Republike Srbije
Savremene metode istraivanja sa svojim metodologijama za istraivanje ostvarenih rezultata gradjevinske proizvodnje i sistematizovanje dobijenih informacija u oblicima, koji obezbedjuju laku primenu viefaktorne i viekriterijumske analize, a jednovremreno i jednostavno formulisanje matematikih modela i relevantnih ogranienja, najee u svom sastavu imaju korake, ijim se sukcesivnim izvravanjem brzo dolazi do: utvrdjivanja ostvarnenih rezultata u istraivanom vremenskom periodu; sagledavanja dominantnih faktora sa pozitivnim i negativnim uticajem na ostvarene proizvodne rezultate; utvrdjivanja intenziteta i stepena iskorienja proizvodnih kapaciteta (mehanizacije radne snage); odnosno do preciznog utvrdjivanja racionalnosti, produktivnosti i
42
najadekvatnijeg strukturno-organizacionog modela gradilita i privrednog drutva. U ovom smislu ovakve savremene metode omoguavaju da se tokom definisanja ciljeva tano sagledaju faze istraivanja i naini obrade parcijano dobijenih rezultata. Pored toga pruaju mogunost da se definie i ono to e se smatrati suvinim i nepoeljnim za istraivanje. Ovakve metode omoguavaju stvaranje prognozirajuih modela buduih uslova rada na osnovu podataka koji su dobijeni tokom prethodnih istraivanja za potrebe izrade glavnog ili idejnog projekta objekta koji se gradi. Isto tako ovakve metode ukazuju na potrebna dodatna istraivanja, ukoliko se ustanovi da raspoloivi podaci iz prethodnih istraivanja nisu kvantitativno ili kvalitativno dobri ili dovoljni. Logino da se u poetku stvaranja: prognozirajuih modela klimatsko meteorolokih uslova oslanjaju na precizne ili interpolovane podatke klimatsko-meteorolokih stanica koje gravitiraju lokaciji ili deonici gradjenja; topografskih modela-podaci dobijeni iz vaeih generaltabnih karata, avionskih ili satelitskih snimaka terena ali i podaci nastali tokom obeleavanja putnih saobraajnica ili drugih objekata; geomehanikih i geolokih modela-podaci dobijeni iz geolokih i geomehanikih karata i iz sondanih buotina i jama uradjenih specijalno za potrebe gradjenja objekta ili izvrenja radova na iskopu dubokih useka odnosno na izradi nasipa na slabonosivim zemljitima; hidrolokih modela-podaci beleeni hidrolokim, odnosno vodomernim stanicama ili podaci dobijeni mernim profilima za otvorene nadzemne vodotokove ili podaci dobijeni kopanjem novih sondanih jama, a odnose se na oscilacije dubine podzemnih voda i njihovu agresivnost na temeljne i druge elemente objekata koji se grade. Razmatrane metode istraivanja, beleenja i sistematizovanja informacije od znaaja za donoenje relevantnih tekuih i korektivnih odluka, omoguavaju posebnim korakom, kvalitetno analiziranje i kompariranje podataka o proizvodnim rezultatima i postojeim uslovima, dobijenih prouavanjem raspoloive gradiline dokumentacije i materijala stvorenog ekspertskiim istraivanjem i snimanjem na mestu odvijanja gradjevinske proizvodnje. Obim ekspertskih istraivanja se procenjuje imajui u vidu kadrovske, tehnike, tehnoloke, organizacijske ali i ekonomske mogunosti gradilita odnosno privrednog drutva. Obim i kvalitet dobijene informacije o stvarnom stanju napredovanja radova u istraivanom periodu ima veliki uticaj na valjanost i svrsishodnost odluke za
brzo prevazilaenje postojeeg proizvodnog stanja i njegovo prevodjenje u manje ili vie mobilno stanje. Danas se uglavnom najvei obim informacija od znaaja za korektivno planiranje i donoenje korektivnih odluka dobija prouavanjem tehnike dokumentacije glavnog projekta, projekta za gradjenje objekta, gradjevinske knjige i dvenika rada. Tehnika dokumenatcija-projekti daju najpreciznije podatke o objektima koji se grade, na primer kada je re o linijskim objektima, podatke o temenima, projektovanim pravcima, krivinama, nagibima nivelete, podunim i poprenim i nagibima, dimenzijama poprenih profila na razliitim stacionanim takama; dimenzionim i drugim tehnikim karakteristikama cevastih propusta, potpornih zidova i drugih objekata za savladjivanje prirodnih ili vetakih prepreka; dimenzionim i ostalim tehnikim karakteristikama objekata za odvodnjavanje, elemenata donjeg i gornjeg stroja, kolovozne konstrukcije, kao i dimenzionim i ostalim karakteristikama uredjenja putnog pojasa. Pored toga zahvaljujui sastavnim elementima kao to su predmeri i predrauni daju i podatke o projektantskim koliinama za izvrenje, projetktanskim cenama, primenjenim tehnikim normativima, primenjenim standardima i ostalim detaljima i elementima za gradjenje itd. ili statikim proraunima-podatke o statikim sistemima i dimenzijama strukturnih elemenata naprimer objekata za savladjivanje prepreka itd. Pored toga glavni projekti, treba da sadre i projektantske projekte za gradjenje objekata iz kojih mogu da se sagledaju podaci o normalnom projektantski odredjenom vremenu izvrenja radova i projektanski definisanim potrebama radnih, mainskih, materijalno-energetskih i finansijskih resursa. Izvodjaki projekti za gradjenje objekta koje, treba da urade slube tehnike pripreme privrednog drutva-izvodjaa radova treba da daju konkretno planirane radne zadatke, sa oroenim rokovima i utrocima materijalno-energetskih i kapacitetnih resursa. Ovom prilikom se napominje da gradjevinske knjige daju najpouzdanije podatke o stvarno izvrenim koliinama radova pozicija, koje su se realizovale tokom istraivanog perioda vremena. Gradjevinski dnevnici, pored toga to belee istorijat gradjenja objekta treba da daju pouzdane podatke o radovima koji su se izvravali tokom istraivanog perioda, zatim o beleenoj temperaturi vazduha tokom gradjenja; o broju i vrsti maina koje su koriene, kao i o radnoj snazi koja je radila tokom istraivanog perioda. Do informacija o ekstremno devijantnim parametrima klime, topografije, geologije, geomehanike, hidrdologije (na pr.: velike kine padavine, pojava
43
kliita, pojava slabonosivog tla-tresetita, nagla pojava podzemnih voda, nailazak poplavnog talasa, zemljotresa, poara), a koje nisu unete u gradjevinske dnevnike moe se doi anketama, intervjuima i razgovorima sa ljudima koji su zadueni za njihovo permanentno praenje. Informacije o nekim nunim promenama u tehnologiji i organizaciji rada, koje su bile uzrokovane uslovima rada, a imale su znaajan odraz na produktivnost rada, proveravaju se modelskim studijama tehnolokog procesa, uradjenih fotopregleda sa hronometranim merenjima ili adekvatnim snimanjima na licu mesta. Analiza raspoloive (postojee u gradjevinskoj dokumentaciji) i nove informacije (dobijene istraivanjem u okviru prethodnih radova ili tokom periodu istraivanja), kao i predloga odgovarajuih varijanata za prevazilaenje postojeeg stanja smatra se korakom izuzetne vanosti za pravilan izbor i formulaciju matematikih modela kojim se simuliraju budue upravljake i radne aktivnosti, od znaaja za odklanjanje anomalija, tehnikog, tehnolokog, organizacijskog ili kapacitenog karaktera, konstatovane pre i za vreme istraivanog perioda. U ovom smislu posebno je vano, da dobijene informacije treba tako sistematizovati da one omoguavaju kvaltetne viekriterijuimske analize i stvaranje kvaltetnih matematikih modela viekriterijumske optimizacije. Treba podvui da tokom formulacije matematikih modela treba imati u vidu i postojee tipove modela iz sfere linearnog programiranja, dinamikog programiranja (danas pored deterministikih i itav niz stohastikih), kao i matematikih modela masovnog opsluivanja. Logino je zakljuiti da prednost treba dati modelima koji uzimaju aktivno uee donosioca odluke (menadera najvieg, srednjeg ili operativnog nivoa), u konkretnom sluaju tehnikog direktora privrednog drutva ili odgovornog rukovodioca radova (efa gradilita) u donoenju odluka strategijskog ili operativnog karaktera. Napominje se ovom prilikom da matematiki modeli viekriterijmske optimizacije mogu biti formalizovani za donoenje optimizacionih odluka pre njihovog sprovodjenja (modeli budunosti); za donoenje optimizacionih odluka u toku sprovodjenja prethodnih optimizacionih odluka (modeli sadanjosti) i matematiki modeli za donoenje odluka posle sprovodjenja prethodnih optimizacionih odluka (modeli prolosti). Objektivno je oekivati, da e se tokom ovog koraka detaljno analizirati i ocenjivati oekivana efikasnosti svake odluke pre svega sa aspekta skraenja vremena izvrenja ili auriranja i uklapanja u ugovorene rokove okonanja gradjenja, sa aspakta
44
poboljanja kvaliteta gradjenja, sa aspekta racionalnosti u korienju resursa tehnikog kadrovskog tehnolokog ili finansijskog karaktera, kao i sa aspekta odraza na postojei strukturnoorganizacijski model gradilita ili privrednog drutva. Sasvim je logino da odluke zavisno od prioriteta mogu da izazovu i uslove manje ili vee promene organizaciono-strukturnog modela gradilita. Tako na primer ako je za normalni intenzitet odvijanja gradjevinske proizvodnje predvidjen organizacionostrukturni model sa jednim efom gradilita i jednim poslovodjom, to e u uslovima izvrenja radova sa veim brojem aktivnosti biti i vie: poslovodja (jedan za zemljane radove, drugi za betonske radove; trei za asfalterske radove itd); maina, u sastavu vie kompleksnih sastava ima vie rukovaoca glavne maine (jedan za zemljane radove; drugi za betonske, trei za asfalterske); radnika, a time i vea potreba za brigadirima, smetajnim kapcitetima i objektima drutvenog standarda, magacionera i transpotnih radnika, a time i vee potrebe za magacinskim i skladinim kapacitetima; transportnih radnika i sredstava, a time i vee potrebe za parkiranjem i novim transportnim reimima; rukovaoca maina i njihovih pomonika a time i vei radioniki prostor za popravke i pranje maina.
3 OSTVERENI REZULTATI PRAKTINOM PRIMENOM SAVREMENIH METODA ISTRAIVANJA GRAEVINSKE PROIZVODNJE I DONOENJEA RELEVANTNIH ODLUKA U PROCESU NJENOG ODVIJANJA
Saglasno zahtevima savremenih metoda istraivanja, prvim korakom je definisan osnovni cilj istraivanja, kojim se trailo organizovanje istraivanja i detaljnog prouavanja primenjene tehnologije i organizacije gradjenja jedne deonice autoputa na koridoru 10. Od istraivanja se oekuje da po njihovom zavretku daju odgovor na vie pitanja od kojih su najvanija: da li se istraivana gradjevinska proizvodnja odvija u saglasnosti sa planiranim rokovima, utrocima materijalnoenergetskih, radnih, mainskih i finansijskih resursa i prognoziranim uslovima izvrenja, sa usvojenim strategijskim pravcima i intenzitetom koji garantuje zavretak gradjenja u ugovoreno vreme; da li su primenjena tehnologija, organizacija, kapacitetni i materijalno-energetski resursi u saglasnosti sa vaeim savremenim standardima za gradjenje autoputskih saobraajnica; da li su ostvareni
proizvodni rezultati u saglasnosti sa raspoloivim proizvodnim kapacitetima i uslovima pod koji se gradjevinska proizvodnja odvijala; da li je primenjena strategija izbora pravaca delovanja po sektorima bila u funkciji ostvarivanja kvalitetne, produktivne i ekonomine i rentabilne proizvodnje; da li su evidentirani i proueni uticajni faktori i mere vezane za njih, najznaajniji za poveanje intenziteta, produktivnosti i kvaliteta izvravanih radova u realnim uslovima.
Slika 2 - Izgled savremenog autoputa
Drugim korakom uporeivane su veliine prognoziranih i istraivanjima utvrdjenih klimatskometeorolokih, topografskih, geolokogeomehanikih, hidrolokih, saobraajnih tehnoekonomskih paramatara uslova i snage reona gradjenja navedene deonice autoputa. Treim korakom uporedjivane su planirane koliine pozicije radova koje su izvravane i koje e se izvravati tokom istraivanog perioda, sa stvarno izvrenim koliinama, na primer za pozicije radovasabijanje podtla na delu nasipa; iskop zemlje III i IV kategorije iz pozajmita i izrada nasipa; izrada posteljice-uniformnog sloja; planiranje i valjanje posteljice; izrada tamponskog sloja od ljunkovitopeskovitog materijala; izrada gornje podloge od drobljenog kamenog materijala i izrada bituminiziranog noseeg sloja BNS032 korienjem podataka iz glavnog projekta. Stvarne koliine izvrenja pozicija radova u ranijem periodu istraivanja odredjene su na osnovu podataka iz gradjevinske knjige, odnosno eme realizacije radova. U daljem toku za sve pozicije radova kao aktivnosti, odredjeno je potrebno vreme za izvrenje koristei normativne, ostvarive i praktine uinke. Formiranjem odnosa izmedju vremena izvrenja pozicija dobijenog posredstvom normi i vremena dobijenog posredstvom ostvarenog uinka odredjeni su koeficijenti produktivnost rada. Posebnu panju tokom istraivanja i analize zahtevala je pozicija-iskop
zemlje III i IV kategorije iz pozajmita i izrada nasipa, poto se ona na deonici, izvravala sa tri razliita sastava kompleksne mehanizacije i to sa bagerom kao glavnom vodeom mainom; sa buldozerom i utovarivaem kao glavno-vodeim mainama, kao i sa buldozerom kao glavno-vodeom mainom. Za ovu poziciju su radjeni posebni tehnoloki ali i organizacioni modeli. Na kraju za sve pozicije radova uradjeni su statiki planovi materijalno-energetskih resursa, statiki planovi radne snage, statiki planovi mehanizacije i finasijskih sredstava. U narednom koraku ostvarena je sistematizacija i grupisanje raspoloive i novostvorene informacije, odnosno svih dobijenih rezultata iz statikih i dinamikih planova u tabele za grupu materijalnoenergetskih resursa; u tabele za grupuradnih resursa, u tabele za grupumainskih resursa i tabele za grupufinansijskih sredstava, u kojima su pored naziva resursa date specifine ili ukupne koliine resursa po metru ili km sektora autoputa koji se gradi. Ovako sistematizovana informacija se sada jednostavno analizira i koristi za formulisanje matematikih modela linearnog programiranja, dinamikog programiranja, viekriterijumske optimizacije ili matematikih modela masovnog opsluivanja. Analiza raspoloive (postojee u gradjevinskoj dokumentaciji) i nove informacije (dobijene istraivanjem u okviru prethodnih radova i poetnog perioda istraivanja) i predlozi varijanata za prevazilaenje postojeeg stanja je korak od izuzetne vanosti za pravilan izbor modela kojim treba simulirati odvijanje buduih upravljakih i radnih aktivnosti u toku narednog perioda, kako bi se otklonile anomalije koje su konstatovane u prethodnom periodu. U ovom smislu je posebno vano informaciju tako sistematizovati da ona omoguava lako korienje za viekriterijuimske analize i viekriterijumske optimizacije. Treba podvui da je u ove svhe mogua primena matematikih modela linearnog programiranja, dinamikog programiranja (danas pored deterministikih i itav niz stohastikih), kao i matematikih modela masovnog opsluivanja. Logino je da prednost treba dati modelima koji uzimaju aktivno uee donosioca odluke, u konkretnom sluaju tehnikog direktora privrednog drutva ili odgovornog rukovodioca radova (efa gradilita) u donoenju strategijskih odluka. Napominje se, da se danas koriste: modeli donoenja optimizacionih odluka pre njihovog sprovodjenja; modeli donoenja optimizacionih odluka u toku sprovodjenja prethodnih optimizacionih odluka i
45
modeli u kome se donoenje odluka vri posle sprovodjenja prethodnih optimizacionih odluka. Ovom prilikom se posebno vodi rauna o realnoj oceni njene efikasnosti na: skraenje vremena izvrenja ili ugovorenih rokova, kao i na racionalno korienje resursa tehnikog kadrovskog tehnolokog ili finansijskog potencijala karaktera. Na kraju se, na osnovu sveobuhvatne analize daje predlog promene i organizaciono-strukturnog modela gradilita ili putarskog privrednog drutva, kako bi se efikasnost i operativnost gradjenja bitno poboljala.
[3] Graevinska mehanizacija, Mirkovi, S., Graevinska knjiga, Beograd, 2000
4 ZAKLJUAK
Na osnovu svega do sada reenog mogu se izdvojiti sledei osnovi zakljuci: 1. Uspeno zavravanje autoputeva u okviru koridora 10 do kraja 2012 godine, trai bitno poboljanje sistema finansiranja, primenu savremene tehnologije, tehnike (posebno iz sfere inteligentne mehanizacije) i organizacije gradjenja sa fleksibilnim strukturno-organizacionim modelima gradilita i putarskih privrednih drutava, ali i intenziviranije ukljuenja nauno-istraivakih institucija na polju usavravanja gradjevinskih i upravljakih procesa; 2. Navedene savremene metode daju ogroman doprinos u brzom donoenju mera za ubrzanje procesa gradjenja i prevazilaenje brojnih problema nastalih tokom gradjenja, ali i brzom prestruktuiranju gradilita ili privrednih drutava novim organizaciono-strukturnim modelima; 3. Primena navedenih metoda doprinosi znaajnom poveanju efikasnosti realizacije i upravljanja gradjevinskom proizvodnjom u svim fazama njenog odvijanja, odnosno poveanju produktivnosti, ekonominosti i kvaliteta izvravanja svih gradjevinskih radova koji su obuhvaeni gradjenjem putnih saobraajnica svih vrsta. LITERATURA
[1] Odrivi razvoj dravnih puteva (Razvoj mree autoputeva, Savremeno odravanje autoputeva), Kuzovi, LJ. i dr., Jugoslovenska inenjerska akademija, Divibare, 2008 [2] Organizacija i ekonomika graenja, Mirkovi, S., GAF, Ni, 1999
46
(NE)ODRIVO LOKALNO PLANIRANJE U ELJUSTIMA TRANZICIJE: SUDBINA SPORTSKIH I REKREATIVNIH POVRINA U PRAKSI PLANIRANJA U BEOGRADU
Biserka Mitrovi1
Rezime: Pojam javnog interesa se jednako vezuje za (gradsko gradjevinsko) zemljite, namenu od opteg / javnog interesa, ili pak aktivnosti od javnog interesa, kao to je sluaj sa aktivnostima vezanim za zatitu ivotne sredine ili zatitu kulturnih dobara. U periodu tranzicije javni interes, u situaciji fleksibilne interpretacije planova, aktuelnog zakonodavnog konteksta, arbitrarnog tretmana od strane brojnih institucija i pritiska kapitala sve vie gubi na znaaju. Ovakve pojave u suprotnosti su sa osnovnim premisama odrivog razvoja grada, koje operacionalizacijom treba da se iskazuju najmanje kroz: Socijalnu odrivost i primenu principa jednakosti kroz stvaranje prostornih uslova za minimiziranje socijalnih razlika odnosno favorizovanje socijalne i prostorne kohezije. Odrivo urbanistiko planiranje - strategije lokalnog planiranja koje se razvijaju tako da uzimaju u obzir dobrobit lokalne privrede i stanovnitva; Odrivo korienje zemljita; Institucionalnu odrivost, koja podrazumeva unapredjenje procedura i institucionalnih aranmana to doprinosi uvodjenju integrativnog pristupa. Sledei pristup uenja na grekama, ukazujemo na primer tretmana nekih sportskih i rekreativnih povrina u Beogradu u aktuelnoj domaoj praksi, diskutujui koliko se ovakav tretman moe smatrati odrivim kao i da li struka moe da se odupire navedenim tranzicionim trendovima. Kljune rei: javni servisi, odrivo planiranje, tranzicija Abstract: The concept of public interest is equally related to the (public construction) land, the land use of general / public interest or public interest activities, such as activities related to environment and protection of cultural heritage. In the period of transition, public interest, in the situation of a flexible interpretation of the plans, the current legislative context, arbitrary treatment by the various institutions and pressures of the capital is increasingly losing its significance. Such phenomena are in conflict with the basic premises of sustainable development of the city, which is to be measured through operationalization at least by: Social sustainability and the application of the principle of equality through the creation of physical conditions for the minimization of social differences and favoring of social and spatial cohesion. Sustainable urban planning - local planning strategies that are developed to take into account the welfare of the local economy and population; Sustainable land use; Institutional sustainability, which includes the improvement of procedures and institutional arrangements that contribute to the introduction of an integrated approach. Following the approach learning from mistakes, the paper presents an example of treatment of sports and recreational areas in Belgrade in the current local practice, discussing if this treatment can be sustainable, and whether the profession should resist the above transition trends. Key words: public services, sustainable planning, transition
1
mr, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, Bulevar kralja Aleksandra 73/II; tel.: 064 2715779, e-mail: biserkamitrovic@gmail.com Nauka + Praksa 14/2011 47
1 UVOD
Kako odrediti dobru meru intervencije na tritu u korist javnog sektora, kada iskustva drugih nisu u potpunosti optimalna niti prenosiva? Da li je javni sektor arhaina kategorija prolih vremena koja treba da bude postepeno, u najveoj meri, zamenjena? Pitanja su brojna i umesto da se dobijaju odgovori, otvaraju se nova pitanja koja proistiu iz prethodnih. Ovaj tekst nudi odgovore na neka od pitanja, vezujui se pre svega za prostor pojedinih sportskorekreativnih kompleksa Beograda, nemajui pri tome ambicije da to istovremeno budu konani odgovori, ve pre da budu konstruktivna provokacija. tavie, postavljanje pravih pitanja na koje e nadamo se budunost Beograda, ali i drugih gradova u Srbiji dati odgovor jeste takodje zadatak koji pred sebe postavljamo. U radu je dat osvrt na iskustvo autora u odnosu na esto, mada ne jedino mogue ponaanje investitora u Srbiji, sa jedne strane, i na ponaanje lokalnih zajednica u Srbiji, sa druge strane, koje esto tee da izadju u susret investitorima, shvatajui da je ovakav nain jedini put oivljavanja lokalne ekonomije. Podrazumeva se da se ovakva ocena ne odnosi na sve situacije u teoriji i praksi planiranja u Srbiji. Sumirajui, u radu se ukazuje na potrebu za praktinom primenom principa koji, pored ekoloke, daju jednak znaaj i institucionalnoj, socijalnoj i ekonomskoj odrivosti i time stvaraju uslove za realistian razvoj lokalne zajednice na osnovama domainskog ouvanja resursa.
JAVNI INTERES, JAVNE POVRINE I ODRIVOST
Polazimo od stava da je javni interes vrednosna kategorija i da ima razliito razumevanje, obuhvat i znaaj u svakoj drutveno-politikoj sredini. Pojam javnog interesa se jednako vezuje za (gradsko gradjevinsko) zemljite na kome se ispoljava, namenu (saobraaj, infrastruktura, ili rekreativne povrine) ili pak aktivnosti od javnog interesa, kao to je sluaj sa aktivnostima vezanim za zatitu i unapredjenje ivotne sredine ili zatitu kulturnih dobara. Javni interes u situaciji fleksibilne interpretacije planova, aktuelnog zakonodavnog konteksta, arbitrarnog
tretmana od strane brojnih institucija i pritiska kapitala sve vie gubi na znaaju. Koren razumevanja pojma javnog interesa je vezan za pojam javnog dobra javno dobro predstavlja prostor ili aktivnost ijim se korienjem od strane pojedinca ili grupe ne umanjuje mogunost korienja od strane drugog pojedinca ili grupe i za koju privatni kapital (preteno) nije zainteresovan. Za socijalno uravnoteen grad od vitalnog je znaaja drutveni konsenzus oko definicije, obuhvata i zatite javnog interesa. Budui da grad Beograd ima znaajno naslee u domenu javnog interesa, javlja se potreba za redefinisanjem na prostorima /namenama/ aktivnostima koje imaju ili su imale atribut javnog. Sa druge strane, najvanija odrednica odrivog razvoja jeste da on poiva na ekonomskoj, ekolokoj i socijalnoj koheziji, a odrivi gradovi slede integrativni razvoj koji ne dovodi u pitanje razvoj buduih generacija. Medju najbitnijim karakteristikama razvoja odrivih gradova je i socijalni progres odnosno jaanje socijalnog drutva. Odrivi razvoj grada danas poiva i na kvalitetu ivota kao najznaajnijoj vrednosti, ouvanju socijalnih resursa, socijalnoj jednakosti2, itd. U tom svetlu, u ovom radu se naglaava socijalna komponenta odrivosti. Teiste koncepta je na optimalnom razvoju socijalnih/javnih servisa koji su obuhvaeni obaveznom drutvenom brigom i preteno nisu tretirani kao profitabilni, kao to su: obrazovanje, zdravstvena zatita, socijalna i deja zatita, kultura, fizika kultura (sport)3. Koncept socijalne kohezije je zasnovan na obezbedjenju uslova za ostvarivanje potreba razliitih grupa stanovnitva grada, bez obzira na njihovu politiku, ekonomsku ili drutvenu mo, te u tom smislu manifestuje brigu i za neproizvodne grupacije stanovnitva, kao to su deca, omladina, stare osobe, osobe sa posebnim potrebama itd. Ukljuivanje ireg kruga aktera ima strateki karakter jer prevazilazi kratkorone efekte aktivnosti u gradskom prostoru koje su reakcija na trendove, nekontrolisane procese privatizacije, dominaciju slobodno-trinog ponaanja u prostoru u obliku pojedinanih inicijativa preduzetnika i sl4.
Izvor: Stockholm Environment Institute Zakon o javnim slubama (Sl. glasnik RS, 42/91, 71/94.) (l. 3., stav 1.). 4 Mitrovi, B., Grad socijalne ravnotee, poglavlje u monografiji: V.Mili i V. Djoki (ur.): Prestonica Beograd, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, Berlage Institute, Rotterdam, Fakultat fur Architektur der RWTH Aachen, 2006.
3
48
Kroz ujednaavanje prostornog razvoja postie se konzistentnost gradske teritorije, umanjivanje razlika izmedju centra i periferije, razvoj sekundarnih centara i optimalno ujednaavanje kvaliteta ivota u gradu i doprinosi socijalnoj i prostornoj koheziji5. Operacionalizacija principa socijalno odrivog razvoja grada, treba da se iskazuje najmanje kroz socijalnu odrivost i primenu principa jednakosti kroz stvaranje prostornih uslova za minimiziranje socijalnih razlika odnosno favorizovanje socijalne i prostorne kohezije.
se zahtevi praktino izjednaavaju sa profitabilnou i ekonomskom isplativou i u uglavnom se ne mogu smatrati odrivim.
TRETMAN NEKIH SPORTSKIH I REKREATIVNIH POVRINA U BEOGRADU U KONTEKSTU TRANZICIJE I ODRIVOG RAZVOJA
TRANZICIJA I MOGUE POSLEDICE PO JAVNI PROSTOR
Vlasnika transformacija, odnosno privatizacija javnih preduzea i javnih slubi, privatni reim korienja gradjevinskog zemljita u reimu javnog ili zajednikog, tenja ka izjednaavanju javnog i privatnog sektora u pogledu prava na prostor, zakonodavna podrka uvodjenju privatnog vlasnitva nad gradskim gradjevinskim zemljitem, samo su neki od aktuelnih problema i pojava u periodu tranzicije. U ekonomskom smislu, cilj tranzicije trebalo bi da bude obezbedjenje uslova za uvodjenje uredjenih trinih odnosa i zdravu konkurenciju u okviru drave blagostanja. U uredjenim sredinama sa dugom tradicijom trinih odnosa potuju se pravila koja uredjuju odnos privatnog i javnog, odnosno meru intervencije drave i lokalne vlasti na tritu po utvrdjenim kriterijumima (iako se ne moe rei da su ovi odnosi sasvim definisani i jednoznani). Sutinski problem nastaje u odsustvu ovih kriterijuma kada se reenje veine situacija u prostoru na relaciji javnoprivatno preputa arbitrarnom i ad hoc odluivanju. Situacija u naoj zemlji, iako proces tranzicije odavno traje, ukazuje na nepostojanje kriterijuma i merila, odnosno nedostatak jasne politike i strategije razvoja pojedinih (javnih) sektora, kao i propozicija pod kojima se oni mogu transformisati u procesu tranzicije. U ovakvom kontekstu, odrivo planiranje i trini zahtevi u aktuelnoj urbanistikoj praksi u Srbiji po pravilu su posmatrani kao suprotstavljeni koncepti koji se najveim delom meusobno iskljuuju. esta je situacija u praksi izrade urbanistikih planova da odriva reenja uglavnom nisu interesantna tritu iji
5 Kazepov, Y.(ed.): Cities of Europe, changing contexts, local arrangements and the challenge to urban cohesion, Blackwell Publishing, 2005.
Sledei pristup uenja na grekama, ukazujemo na primer tretmana nekih sportskih i rekreativnih povrina u Beogradu u aktuelnoj domaoj praksi, diskutujui koliko se ovakav tretman moe smatrati odrivim kao i da li treba da se opiremo navedenim tranzicionim trendovima. Svedoci smo promena namene i transformacija brojnih objekata u domenu javnih slubi u skladu sa trisnim trendovima a odluke se donose pojedinano i krajnje arbitrarno, bez prethodno sagledane koncepcije razvoja ili strateke orijentacije. Pri tome, zanemaruje se injenica da se radi o izuzetno znaajnom resursu razgranate mree javnih objekata i povrina, nasledstvu iz drugaijih drutveno-politikih odnosa, kakvim ne raspolau mnoge zemlje u razvoju. Ova mrea je esto oprtereena problemima vezanim za investiciono odravanje objekata. Ono to zabrinjava jeste drutveno odobravanje ovih modela ponaanja u prostoru, pravdajui ga veom efikasnou, potrebom za racionalizacijom pojedinih slubi i sl. Objektima javnih slubi menja se namena, privatizuju se, uvode se komercijalni sadraji, a neretko se i ne privedu novoj nameni. Prenebregava se injenica da se ivotni standard stanovnitva, koji je tesno vezan za kvalitet i prostornu distribuciju javnih slubi bitno ugroava, i to u situaciji kada i iz drugih razloga pada. Takodje se izostavlja iz vida sutinska povezanost razvijenosti mree i kvaliteta objekata javnih slubi sa konceptom socijalne kohezije i uopte socijalne odrivosti. Beograd poseduje nekoliko sportskih objekata i kompleksa nacionalog i medjunarodnog znaaja, koji su namenjeni za odvijanje tzv. vrhunskog sporta, kao i vie desetina sportskih objekata i kompleksa gradskog i rejonskog znaaja. Priblino svaka od 16 gradskih optina raspolae sa bar jednim ovakvim centrom. Pored toga, postoji vie stotina sportskih i dejih igralita na teritoriji grada, relativno pravilno disperzovanih. Svi ovi sadraji bili su u obuhvatu javnog gradskog gradjevinskog zemljita, koji je obavezivao je na staranje preteno od strane gradskih institucija. Iz toga je dalje prozilazila finansijska
49
obaveza o izgradnji, opremanju i odravanju iz budetskih sredstava grada, posredstvom Direkcije za gradsko gradjevinsko zemljite, kao i neposredno od strane gradskog Sekretarijata za sport i omladinu, odnosno Ministarstva za obrazovanje i sport (Uprave za sport). Sa tim u vezi je i injenica da je Direkcija za gradjevinsko zemljite Beograda glavni naruilac planova detaljne regulacije kojima bi trebalo da se planski, u skladu sa politikom razvoja sektora sporta, definiu pravila ponaanja u prostoru ali i vlasniki odnosi (jer se PDR-om, kao i GP-om Beograda odredjivala kategorija javnog, odnos ostalog zemljita, u skladu sa prethodnim Zakonom o planiranju i izgradnji, 2003.). U uslovima nedostatka sredstava, Grad je posegnuo ohrabrivanjem privatne inicijative i za ad hoc reenjima. Medjutim, da bi se omoguilo finansiranje sportskih objekata i kompleksa od strane privatnih lica i firmi, status zemljita je morao da bude promenjen. Tako je zemljite sa kompleksima sa velikim potencijalima, kao to su stadioni Crvene zvezde i Partizana, dobilo status ostalog gradjevinskog zemljita (to sutinski predstavlja privatni reim korienja i gazdovanja zemljitem). Gradski budet i uprava su ostvarili znaajan benefit ovom tranfsormacijom (posmatrano kratkorono), ali su nepovratno izgubili deo znaajnog gradskog resursa. Slian trend se uspostavio i u odnosu na lokalne sportske centre i javila se potreba da se status zemljita na kome se nalaze ovakvi kompleksi promeni iz javnog gradjevinskog u ostalo. Kao primer navodimo sportsko-rekreativni centar Olimp na teritoriji beogradske optine Zvezdara. Obzirom na manju atraktivnost ovih lokacija i zemljita, ne vlada veliko interesovanje za mogunosti privatizacije, pa je stoga dnevna politika na stanovitu da neki od ovih kompleksa treba da se zadre na javnom gradskom gradjevinskom zemljitu. Stanovnici u okruenju SRC Olimp i uprava optine Zvezdara izvrili su veliki uticaj na plansko reenje u dugotrajnom i kontroverznom procesu izrade Plana detaljne regulacije ovog podruja svojim zalaganjem i stavom u toku procedure javnog uvida ovog plana da SRC Olimp zadri status javnog kompleksa, to je uprava optine Zvezdara podrala i potvrdila svojom naknadnom odlukom. U naoj sredini ovaj primer predstavlja neobian i izuzetan postupak jer su retki primeri jasne, svrsishodne, pravovremene i proceduralno korektne ukljuenosti gradjana kod nas u proces planiranja.
Dugorono posmatrano, posledice ovog neinjenja su povoljnije po razvoj grada nego u prvom sluaju. Meutim, neusaglaenost i odsustvo komunikacije izmedju razliitih nivoa institucija ini njihovo delanje sasvim neodrivim.
ZAKLJUNA RAZMATRANJA
Moemo da zakljuimo da se moraju prepoznati potencijali, problemi i ogranienja u postojeem stanju razvoja javnog sektora i da ukaemo na neke pravce reenja, koja se svakako se moraju zasnivati na ciljevima koji se odnose i na: (1)Dostupnost javnih servisa za sve gradjane; (2)Prostornu distribuciju javnih servisa u funkciji ravnopravnog ostvarivanja potreba stanovnitva; (3)Minimiziranje prostornih razlika u razvoju grada koje proistiu iz socijalnih razlika odnosno postizanje konzistentnosti i ravnomernog razvoja gradske teritorije; (4)Prevazilaenje institucionalne podvojenosti upravljanja/planiranja/finansiranja / realizacije u domenu javnih servisa na relaciji: centralni-gradskilokalni nivo. Sastavni deo reenja treba da budu kriterijumi kvalitativne i vlasnike transformacije javnih servisa, bez kojih e dalje delovanje u prostoru u ovom domenu ostaviti trajne posledice koje mogu naruiti kvalitet ivota postojeeg budueg stanovnitva.
LITERATURA
[1] Cities of Europe - changhing contexts, local arrangements, and chalenge to urban cohesion, Kazepov, Y. (ed.), Blackwell Publishing, 2005, UK [2] Grad socijalne ravnotee, Mitrovi, B., u: V.Mili i V. Djoki (ur.): Prestonica Beograd, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, Berlage Institute, Rotterdam, Fakultat fur Architektur der RWTH Aachen, 2006. [3]Plan detaljne regulacije podruja Bulevara Kralja Aleksandra - blokova D7-D12 (SC Olimp), CEP, Beograd, 2004. [4] Plan detaljne regulacije kompleksa Stadion Partizan, CEP, 2004. Beograd [5] Ekonomija javnog sektora, Stiglic, J., Ekonomski fakultet, 2004, Beograd. [6] Planiranje u postsocijalistikoj politikoj i ekonomskoj tranzicji, Vujoevi M., IAUS, 2003, Beograd
50
PRILOG ISTRAIVANJU KRITERIJUMA I INDIKATORA RAZVOJA JAVNIH SLUBI U SEOSKIM PODRUJIMA U SRBIJI
Biserka Mitrovi1
Rezime: Planiranje razvoja seoskih podruja je i dalje aktuelna tema u naoj sredini budui da struka jo uvek trai odgovore, dok istovremeno nema znaajnih pozitivnih pomaka u ivotu na selu. Stoga je od velikog znaaja paljivo odabran, primeren pristup planiranju ovih podruja. U ovom radu se razmatra pristup koji bi ponudio reenja bliska sredini za koju se planira. Naglasak je na istraivanju lokalnih karakteristika, potreba i mogunosti podruja znaajnih za oblast javnih slubi koje predstavljaju vaan oslonac u razvoju seoskih podruja. Konkretniji rezultat bi se odnosio na definisanje liste kriterijuma i indikatora koji nedvosmisleno odraavaju lokalne karakteristike seoskog podruja i time ga ine posebnim u smislu odreivanja strategije razvoja. Ovakva lista kriterijuma i indikatora odnosila bi se na prostorno-fiziki i funkcionalno zaokrueno podruje kao to je regionalna celina, odnosno lokalna zajednica. Istovremeno, ovakav pristup omoguio bi neposrednije ukljuivanje lokalne zajednice, odnosno lokalnog nivoa planiranja i upravljanja u donoenju odluka vezanih za razvoj sela. Kljune rei: kriterijum, indikator, javne slube, rurano podruje Abstract: Rural development planning is still a topical issue in our country since the profession is still seeking the right answers, while life in rural areas has not significantly improved. Therefore carefully selected, appropriate approach to planning of these areas is of great importance. This paper discusses the concept which would offer solutions closely related to the context. The emphasis is on research of local characteristics, needs and opportunities of areas, significant for public services planning which are important pillars in the development of rural areas. Practical results will be related to the definition of criteria and indicators which clearly reflect the local characteristics of rural areas and thus make it special in terms of defining of development strategies. This list of criteria and indicators will be related to the spatially-physically and functionally defined area as a regional entity, or as a local community. At the same time, this approach would allow a more direct participation of local community and local-level planning and management in making decisions related to rural development. Key words: criterion, indicator, public services, rural area
mr, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, Bulevar kralja Aleksandra 73/II; tel.: 064 2715779, e-mail: biserkamitrovic@gmail.com Nauka + Praksa 14/2011 51
1 UVOD
Rad je zasnovan na pretpostavci da je za razvoj ruralnih podruja znaajno uee javnih slubi2 koje direktno utiu na kvalitet ivota na selu. Posmatrajui potrebe na nivou pojedinanog seoskog naselja, moemo konstatovati da u veini sluajeva postojea opremljenost objektima javnih slubi nije zadovoljavajua, nekompletna je ili nedovoljno kvalitetna, itd. Stoga je potrebno dosadanje pristupe upotpuniti paljivim izoborom lokalnih karasteristika koje moraju biti ugraene u koncept planiranja na odgovarajuem lokalnom nivou, tavie predstavljati njegov glavni oslonac. Ove lokalne karakteristike bi bile izraene kroz izabrane kriterijume i indikatore koji mogu biti primenjeni u urbanistikim/prostornom planovima. Ovde se najpre misli na javne slube koje imaju najveu disperziju i izraenost u prostoru, najzastupljenije su i imaju najveu frekvenciju korienja, te je stoga (prostorni, urbanistiki) plan instrument koji moe urediti njihovu prostornu organizaciju i koordinaciju na najbolji nain.
se zaposli u profesionalno atraktivnijem naselju, obimne migracije i emigracije u ove centre uz naputanje seoskih naselja, i drugi negativni efekti. Posebno je teka situacija u prigradskim selima koja trpe slabu opremljenost javnim slubama i ostale razvojne probleme ba zbog blizine velikog centra.
3 IZBOR I UTICAJ ASPEKATA I KRITERIJUMA

Na osnovni zadatak je izbor aspekata relevantnih za istraivanje i definisanje razvojnih kriterijuma i indikatora u seoskim podrujima, u relaciji prema javnim slubama, kako bi se ostvario povoljniji prostorni raspored javnih slubi ime bi se poboljao kvalitet ivota na selu. Pretpostavka je da prostornofiziki aspekt sagledan na odgovarajuem lokalnom nivou treba da predstavlja okvir u kome se istrauju uticaji ostalih aspekata - funkcionalnog/ ekonomskog i demografskog. Izdvajanjem elemenata prostornih i drugih specifinosti prostora dolazi se do zaokruenog podruja. Izabrane specifinosti inile bi ovo podruje homogenim, i istovremeno razliitim u odnosu na druga podruja. Prostorna analiza treba da sadri najmanje sledee elemente: karakteristike tipova i mree naselja, karakteristike mree saobraajnica i topografske karakteristike i njihov meusobni uticaj. Relativno nepromenljive prostorne i demografske karakteristike mree naselja utiu na koncept planiranja javnih slubi - na primer, razuena mrea veoma malih i brojnih naselja (koja opstaje uprkos idejama o "kondenzaciji" naselja, i sl.) zahteva drugaiju mreu javnih slubi nego to je sluaj kod mree veih malobrojnih naselja. Jo uvek znatan broj stanovnika ivi u veoma malim naseljima, sa slabim izgledima za razvoj privrede i javnih slubi, bez posebnih podsticaja (izvan podruja) i specifinog planiranja. To se odnosi na oko 4000 sela u centralnoj Srbiji, od kojih su vie od 40% mala sela sa manje od 500 stanovnika. Najveem broju ovih naselja nedostaju brojne funkcije, te nemaju osnovu za privlaenje novih aktivnosti i bolju opremljenost. Ova podruja karakterie ostarelo stanovnitvo, sela bez komunalnog standarda i bez odgovarajuih saobraajnih veza. Ukoliko za jedan od glavnih kriterijuma organizacije javnih slubi uzmemo demografsku veliinu, kod malih naselja se javlja problem jer ne mogu da preuzmu ulogu centra zajednice naselja
2 SISTEM PLANIRANJA JAVNIH SLUBI I POSLEDICE PO SEOSKA PODRUJA

Teko se moe govoriti o jedinstvenom sistemu planiranja javnih slubi u Srbiji, osim u okviru urbanistikih i prostornih planova, ali bez ustanovljene metodologije rada. To znai da sa jedne strane imamo sistem urbanistikog i prostornog planiranja, a sa druge vie naina i pristupa planiranju javnih slubi, sektorski podeljenih i neusaglaenih. Na ovaj nain se gube zajednike komponente i potrebe koje dolaze do izraaja naroito kod prostorne organizacije javnih slubi, koja je izrazito zanemarena. Kao rezultat imamo situaciju brojnih nedovoljno iskorienih kapaciteta pojedinih slubi ili u sluaju racionalizovanih slubi nedovoljnu pristupanost, veliku udaljenost, itd. Centralna mesta nieg ranga imaju izvestan stepen koncentracije javnih slubi, ali njihova pozicija esto nije centralna, tako da ponovo nije ostvarena pristupanost. U sluaju veih naselja i gradova neretko se javlja prevelika koncentracija slubi to proizvodi veliki pritisak gravitacionog stanovnitva na ta naselja, pritisak strunog osoblja da
Ovde se posebno misli na sledee: obrazovanje, zdravstvenu zatitu, deju i socijalnu zatitu. 52
2
poto nemaju potreban broj stanovnika i ostale uslove za racionalno organizovanje nekih funkcija. Uobiajeno je miljenje da se kao eventualni nosioci razvoja mogu posmatrati naselja iznad 10000 stanovnika, to u uslovima brdsko-planinske naseljske mree daje suvie udaljene centre koji gube vezu sa svojim zaleem. Istraivanje moe pokazati da se i meu naseljima "nieg reda" mogu nai inicijatori zaustavljanja negativnih kretanja, odnosno centri nieg nivoa sa nekim vidovima javnih slubi. U funkcionalnom smislu, odreeni obrazac organizacije i hijerarhije aktivnosti javnih slubi moe uticati na hijerarhijsku strukturu naselja. Tipologija seoskih naselja prema poloaju u sistemu seoskih naselja istie stepen razvijenosti javne slube sela kao bitnu odrednicu za njegovu poziciju u hijerarhiji naselja.Uravnoteena mrea javnih slubi, usklaena sa lokalnim potrebama i specifinostima, uticae pozitivno na sistem seoskih naselja; na primer, moe uticati na preraspodelu centralnih mesta izazvanu drugaijom distribucijom funkcija izmeu naselja, redefinisati veze izmeu naselja, intenzivirati ih, uvrstiti naselja u sistem. Ovakav koncept ne mora nuno znaiti totalnu disperziju objekata javnih slubi, ve moe ukljuiti neke organizacione promene, uvoenje novih formi rada tamo gde je to optimalno (na primer, mobilnih zdravstvenih slubi), ili uvodjenje drugaijeg koncepta, kao to je koncept kolektivne opsluenosti. Tako dolazimo do potrebe za jednovremenim razmatranjem prostornog i organizacionog/ funkcionalnog aspekta i ukljuivanjem uzajamno povoljnih uticaja. Fiziografske odlike obezbeuju elemente fizike homogenosti i granice regiona, pa tako imaju uticaj na koncept planiranja seoskih podruja i javnih slubi. Lokalni prirodni uslovi od veeg su znaaja za seoska podruja nego za gradske centre, kod kojih dominiraju opti geografski, istorijski i ekonomski uticaji. Pored topografskih, bitni su i drugi elementi prirodne sredine: lokalna klima, vegetacija, geoloke, hidroloke i hidrogeoloke posebnosti (od znaaja za izgradnju), prirodne vrednosti od znaaja za razvoj odreenih aktivnosti u naseljima i na podruju (poljoprivreda, turizam, i sl.), prirodna ogranienja i sl. Zastupljena su ravniarska, brdsko-planinska i planinska sela. Dominantno je uee terena sa nagibom veim od 15%, to je nepovoljno za izgradnju naselja, poljoprivredu i druge delatnosti. Zastupljenost tipova sela je slina kao kod prethodnog, obzirom da se prostor sa nadmorskom visinom do 200m i teren sa nagibom do 15% uglavnom poklapaju. Kao povoljan nagib terena za izgradnju naselja i poljoprivrednu proizvodnju smatra
se nagib od 0-15%. Od ukupne povrine centralne Srbije, ravniarski tereni sa nadmorskom visinom do 200m zauzimaju oko 15,6% teritorije, obuhvataju oko 627 sela (15,2%), gotovo sva vea gradska naselja i najvanije saobraajnice centralne Srbije. Na prostoru Srbije brojno su najzastupljenija razbijena i zbijena naselja (oko 70%), meu kojima znaajno uestvuju mala naselja do 500 stanovnika, koja se uglavnom nalaze u brdsko-planinskom i planinskom podruju. Iako su u savremenim okolnostima prirodne nepovoljnosti lokacija naselja u mnogome su ublaene, posebno razvojem saobraaja koji je od vitalnog znaaja za ukljuivanje perifernih seoskih podruja u razvojne tokove, ostaje injenica da odlike prirodne sredine znaajno poveavaju cenu razvoja, a neretko i odreuju njegov pravac. Prirodni inioci, razvijenost mree saobraajnica i naselja daju nam zajedno informaciju o stanju i mogunostima razvijenosti sistema naselja. Osim uobiajenih informacija o opremljenosti, potrebno je stei uvid u fizike veze kao faktor integrisanosti naselja, kao i korelaciju saobraajne povezanosti i funkcionalne kompleksnosti naselja, odnosno kombinovati/ uporeivati kriterijume i indikatore disperzije i veliine naselja sa pokazateljima saobraajne opremljenosti - obimom, kvalitetom i gustinom mree, prostornim rasporedom odreenih kategorija saobraajnica, mogunou povezivanja naselja na istom hijerarhijskom nivou, naroito kada su u pitanju naselja nieg funkcionalnog ranga. Prirodni uslovi znatno poveavaju potrebna sredstva za unapreenje mree saobraajnica. Karakteristike reljefa i raspored vodotokova odreuju duinu i kvalitet (kategoriju) saobraajnice i smanjuju mogunost direktnih veza izmeu naselja; kvalitet terena za izgradnju (nosivost, stabilnost, stanje podemnih voda) i uslovi koji otuda potiu su najvei faktor poveanja trokova kod izgradnje saobraajnica. Zemljite sa nagibom veim od 70 izloena su eroziji, dok ono sa nagibom 7-150 ima znatno vea ogranienja. Za saobraajnice ogranienje predstavlja nagib vei od 6-70, a sa izgradnju naselja nagib vei od 80. Povoljnost uticaja lokalnog regionalnog puta na razvoj je u pojasu od oko 10km, a kada su u pitanju magistralni putevi, povoljan uticaj je u pojasu od 20km. Od svih fizikih veza, za razvoj javnih slubi u seoskim podrujima najznaajnija je putna mrea poto je razuenija, ima veu gustinu i moe da opsluuje manje kapacitete u disperziji. R. Malobabi navodi da je za selo prioritetna lokalna putna mrea, pa je utoliko loija situacija kada vie od 60% lokalnih puteva centralne Srbije nema savremeni kolovoz, ve
53
su u pitanju nekategorisani putevi sezonskog karaktera. Kvalitet saobraajne opremljenosti svakako utie na ocenu ukupnog ivotnog stadarda. On utie posredno, preko mogunosti obrazovanja, zadovoljavanja zdravstvenih i drugih usluga, itd. Izolovanost i nerazvijenost pojedinih podruja potie u velikoj meri upravo od loih saobraajnih uslova. U sluaju loe opremljenosti naselja javnim slubama i upuenosti na udaljenije gradove, jo je vanija kvalitetna saobraajna povezanost. Ako se podrava koncept komplementarnosti funkcija u vie naselja, saobraajna povezanost je neophodan uslov. Brdsko-planinska podruja imaju izraen problem saobraajnih komunikacija, i to najvie na lokalnom nivou-mrea je nezadovoljavajueg kvaliteta ili nepotpuna, slaba je povezanost naselja istog hijerarhijskoh nivoa. Povezanost je dobra sa naseljima vieg reda - gradovima-centrima, te tako oni ispunjavaju jo jedan uslov dalje koncentracije aktivnosti. Najvie zbog ogranienja saobraajne pristupanosti planina, seoska naselja su dostupna do visine od 1000m, a preteno razbijena sela zahtevaju visoke trokove komunalne opreme. Sa druge strane, upravo ova podruja imaju visoke prirodne potencijale sa stanovita razvoja turizma, poljoprivrede, posebno proizvodnje zdrave hrane, itd. Analiza povezanosti naselja treba da obuhvati i ekonomske tokove (proizvodne veze i tokovi); tehnoloke i socijalne veze; politiko-administrativne (organizacija, odluivanje, kontrola), koji daju kvalitativne odrednice povezanosti. Izbor kriterijuma i indikatora prostornog aspekta uslovljen je generalnim razvojnim opredeljenjem, odnosno usvojenim vrednostima i principimadisperziji, linearnom razvoju, koncentraciji itd. Kriterijumi za planiranje javne slube u razliitim pristupima e se razlikovati, ili e imati razliit znaaj /vanost. Ako se radi o podruju razuene mree veoma malih i brojnih naselja (koja opstaje), sa izraenom disperzijom, prioritetna bi bila pitanja vezana za broj naselja, njihovu fiziku povezanost i distancu, a u sluaju koncentracije, kod mree malog broja veih naselja na malom rastojanju, prioritetni bi bili kriterijumi vezani za broj gravitirajuih stanovnika.
kree u irokom rasponu od politikog i ekonomskog konteksta do specifinih lokalnih prostornih, prirodnih i geografskih prilika.U ruralnim podrujima moraju se upoznati posebne karakteristike u prostornoj, ekonomskoj, socijalnoj i demografskoj sferi, na nivou operativnih elemenata- kriterijuma i indikatora. Dobro polazite u izboru inilaca prostornog aspekta se dobija ako se posmatra vie elemenata istovremeno i ispituje meusobni uticaj i eventualni "sinergini efekti" tri grupe informacija: prirodnih inilaca, saobraajnih veza, mree naselja i mree javnih slubi. U radu je posebno naglaena (zapostavljena) prostorna dimenzija razvoja seoskih podruja i javnih slubi. Kljuni kriterijumi se odnose na razvoj lokalne saobraajne mree i mree seoskih naselja, bez kojih se ne moe opredeliti pouzdan pravac razvoja javnih slubi niti seoskih podruja. Relacije ovih parametara daju okvir za dimenzionisanje javnih slubi i prema buduim korisnicima, njihovom broju, promeni u strukturi, itd., a ne samo prema trenutnim potrebama, to u primeni daje veu fleksibilnost pristupu. U procesu reavanja ovako sloenog zadatka treba imati u vidu razliite aktere. Naroito je potrebno detaljno poznavanje potreba i mogunosti samih korisnika javnih slubi, odnosno stanovnika sela to bi omoguilo neposrednije ukljuivanje lokalne zajednice, odnosno lokalnog nivoa planiranja i upravljanja u donoenju odluka vezanih za razvoj sela.
LITERATURA
[1] Naselja u prostornom razvoju u nerazvijenim podrujima, Baji-Brkovi M., Lazarevi-Bajec N., u: Mihaljevi G.(ur.) :Procesi urbanizacije, 1993., AF, Beograd. [4] Ogranienja i konflikti odrivog razvoja planinskih seoskih podruja,Dabi D., Miliji S.,u: Spasi N.(ur.): Korienje resursa, odrivi razvoj i ureenje prostora, 1999., IAUS, Beograd [5] Perspektive razvoja seoskih naselja u ravniarskim podrujima sredinje Srbije, Malobabi R.,u: Spasi N.(ur.): Korienje resursa, odrivi razvoj i ureenje prostora, 1999., IAUS, Beograd [6] Metodoloke osnove planiranja drutvene infrastrukture u urbanistikom i prostornom planiranju u Srbiji, Mitrovi, B.: magistarska teza, 2003.,Arhitektonski fakultet, Beograd
4 ZAKLJUAK
Poznajui lokalne karakteristike seoskih podruja moemo biti u stanju da formuliemo strategije koje e biti primenljive. Celovito sagledan lokalni okvir se
54
STAMBENI I POSLOVNI OBJEKTI ELEZNICE U NIU IZ DRUGE POLOVINE 19. VEKA

Olivera Nikoli1, Vladan Nikoli2, Sonja Krasi3
Rezime: U ovom radu predstavljeni su rezultati istraivanja na polju stambenih i poslovnih objekata eleznice, sagraenih u Niu u drugoj polovini devetnaestog veka. O arhitekturi objekata eleznice ima vrlo malo naunih radova usled nedostatka istorijskih pisanih i grafikih dokumenta. Istorijskom metodom i analizom dolo se do bitnih podataka o arhitekturi objekata eleznice koji imaju znaaj u ouvanju batine. Cilj rada bio je ukazivanje na arhitekturu koja je nastala kao posledica izgradnje pruge kroz Ni, to je u datom trenutku predstavljalo prekretnicu u razvoju grada i regiona, ime je i arhitektura grada dobila na znaaju. Takoe, radom se skree panja na potrebe zatite graditeljskog naslea i predstavlja osnov za neka dalja istraivanja u okviru postavljene teme. Kljune rei: arhitektura, eleznica, elezniki terminal, stambeni objekti, poslovni objekti, batina, devetnaesti vek Abstract: This paper presents the results of the field research of the railway residential and commercial properties, built in Nis in the second half of the nineteenth century. There are few scientific papers about architecture of railway facilities due to a lack of written historical documents and graphics. Historical method and the analysis resulted in the significant data on the architecture of railway facilities, which are important in preserving the heritage. The aim of this study was to point out the architecture that was created as a result of railroad construction in Nis, which was at that time represented a milestone in the development of the city and the region, by which the architecture of the city gained in importance. Also, work to draw attention to the need to protect building heritage is the basis for some further researches of this topic. Key words: architecture, railways, railway terminal, residential buildings, office buildings, heritage, nineteenth century
1 2
Dipl. in. arh., saradnik u nastavi, Graevinskoarhitektonski fakultet Univerziteta u Niu Dipl. in. arh., asistent, Graevinskoarhitektonski fakultet Univerziteta u Niu 3 Dr, docent, Graevinskoarhitektonski fakultet Univerziteta u Niu Nauka + Praksa 14/2011 55
1 UVOD
Drugu polovinu devetnaestog veka u Srbiji obeleilo je osloboenje od Turaka, sticanje nezavisnosti i pomeranje dotadnjih granica. Do tada vazalna drava pod sizerenstvom sulatana, Srbija postaje Kneevina. Meutim, da bi nezavisnost Kneevine bila verifikovana od strane evropskih, velikih sila, Srbija je morala da ispuni uslov o izgradnji pruge od Beograda do Nia i Vranja. Nakon brojnih afera, nedostatka sredstava, potpisivanja i raskidanja ugovora o koncesiji, Skuptina je veinom glasova usvojila konvenciju o izgradnji pruge i ozakonila je 3. juna 1880. godine Zakonom o potvrivanju konvencije. Na kraju su stvoreni uslovi da tada jo uvek knjaz Milan Obrenovi srebrnim budakom 3. jula 1881. godine udari temelj srpskim dravnim eleznicama. 4 Ni je osloboen od Turaka 11. januara 1878. godine, nakon dugih borbi. Od tog vremena Ni prestaje da bude orijentalna kasaba i dolazi do naglog razvoja. Dobijanjem statusa druge prestonice, varo od 12.801 stanovnika, prema popisu sa poetka 1878 godine5, poinje da se izgrauje i unapreuje kulturno i politiki. U maju 1878. austrijski arhitekta Franc Vinter izradio je Projekat za regulaciju varoi Nia. Prema svedoenju Feliksa Kanica Regulacija grada po austrijskom uzoru nametala se kao neminovna nunost. Na mesto uklonjenih damija, minareta i krivudavih sokaka svuda su nicali inpozantni trgovi i prave ulice. 6 Izgradnjom pruge Beograd Ni, sa daljim trasama ka Vranju i Pirotu, odnosno ka Turskoj i Bugarskoj, grad se naao na vanom putnom pravcu izmeu istoka i zapada, te je time njegov dalji razvoj ubrzan. Izgradnjom eleznice, dolo je do promena u ureenju grada Nia, u opremi stanova i radnji, u nainu ivota Nilija, u njihovom odevanju, obrazovanju, politiko-duhovnom ivotu i privredi.3 Paralelno sa izgradnjom mree eleznikih puteva, na svim buduim stajalitima gradili su se elezniki terminali, pomoni objekti i objekti za boravak i rad inenjera, upravnika i njihovih porodica. Arhitektura objekata eleznice bila je novina za Srbiju, time i za
eleznice Srbije, M. Gruji, Z. Bundalo, Beograd, 2004. 125 godina Vojne bolnice u Niu, Sreten Milenkovi, Milorad Dimi, Ni, 2004. 6 Srbija - zemlja i stanovnitvo : od rimskog doba do kraja XIX veka / Feliks Kanic , [preveo Gligorije Ernjakovi], Beograd : Srpska knjievna zadruga Rad , 1985.
5 4
Ni. Izgradnjom eleznikog termnala i dva poslovno stambena objekta u periodu od 1883. do 1903. godine, Ni je dobio nove kapije grada, a njihova arhitektura i dananja vrednost sa aspekta graditeljskog naslea su tema ovog rada. Na slikama 1 i 2 prikazana je lokacija pomenutih objekata u dananjoj ulici Dimitrija Tucovia, nekada Prizrenska ulica.
Slika 1 Ni 1893. god
2 5
1 3 4
1. 2. 3. 4. 5.
Poloaj starog eleznikog terminala Novi objekat eleznike stanice Stambeno-poslovni objekat br. 14 Stambeno-poslovni objekat br. 8 Stambeni objekat br. 24
Slika 2 Ni, ul. Dimitrija Tucovia, Poloaj prikazanih objekata, 2010. Godina
O ARHITEKTURI OBJEKATA
ISTORIJATU
2.1 STARI ELEZNIKI TERMINAL

Lokacija: Ni, ulica Dimitrija Tucovia Godina izgradnje: od 1883. do 1884. godine Projektant: nepoznat
56
Zgrada eleznike stanice u Niu graena je po uzoru na austrijske eleznike terminale tog vremena. Ne postoje podaci o tome ko je projektovao objekat, a takoe u arhivima Srbije ne postoje arhitektonski planovi ovog objekta. Ono to se moe zakljuiti iz starih fotografija i svedoenja je da je projektovana kao jednospratna graevina, duga oko 70m i iroka oko 20m. Deo projektne dokumentacije staninog kompleksa uva se u Fondu starina i arhivu Nacionalne kole za mostove i puteve7. U dodatku ovog rada dati su delovi projektne dokumentacije pomonih objekata i nadstrenica. Glavni ulaz u objekat eleznike stanice je bio postavljen centralno i orjentisan ka dananjoj ulici Dimitrija Tucovia. Postojala su i dva sporedna ulaza sa istom orijentacijom na blago isturenim krilima. Prolaskom kroz vetrobran ulazilo se u prostoriju sa alterima, za kupovinu karat i kasetama za odlaganje prtljaga, iz koje se izlazilo na perone. Levo od vetrobrana, hodnikom se pristupalo ekaonicama prve i druge klase, koje su takoe imale izlaze na perone, a desno kancelarijama. Kraj sporednih ulaza nalazilo se stepenite kojim se pristupalo spratu, na kome su se nalazile stambene jedinice. Priloena osnova prizemlja eleznike stanice prve klase u Maarskoj (sl. 3), sa veoma slinom osnovom objekta u Niu.
trougaonim i lunim timpanonima, a ostali profilisanim gredicama. U drugom svetskom ratu zgrada je bila delimino poruena. Objekat je u potpunosti uklonjen 1982. godine, zbog izgradnje nove stanine zgrade u neposrednoj blizini. Jedino to je od ovog zdanja sauvano je prizemni objekat koji se nastavljao na nadstrenicu, sa desne strane u odnosu na glavni ulaz i u kome su se nalazili lokali. Stanje u kome se danas naliza kao i funkcija magacinskog prostora, svedoi o nemarnosti i nebrizi kada je u pitanju zatita graditeljskog naslaa.
Slika 4 Prva zgrada glavne eleznike stanice u Niu, izgled sa perona
a. vetrobran b. biletarnica i prtljag c. kancelarije d. stanovanje e. ekaonice Slika 3 Osnova prizemlja zgrade eleznike stanice prve klase u Maarskoj Slika 5 Prva zgrada glavne eleznike stanice u Niu, izgled sa ulice
Du itave fasade orjentisane ka peronima pruala se nadstrenica iju su konstrukciju inili blago ukraeni elini stubovi i reetkasti nosai. Spoljanja obrada izvedena je u stilu akademizma i neoklasicizma. Sokla je naglaena rustinim, tamnim kamenim ploama. Sva istaknuta zidna platna zatvorena su na stranama kamenim kvadrima. Prizemni otvori uokvireni su profilisanim gredicama. Otvori na spratu, na isputenim krilima nadvieni su
Fonds Ancien et Archives, Ecole Nationale des Ponts et Chaussees Nauka + Praksa 14/2011
Objekat stare eleznike stanice u Niu predstavljao je tipian primer eleznikih terminala graenih u drugoj polovini devetnaestog veka u Evropi i u gradovima te veliine. Njegov poseban znaaj ogleda se u tome da je graen u vreme izgradnje prve pruge u Srbiji i da je bio reprezent razvoja Srbije kao moderne evropske zemlje. Poloaj novog objekta eleznike stanice je pored starog, uklonjenog, a njegovim ruenjem se samo formirala zelena povrina ispred glavnog ulaza u novi objekat. Ovakvim pristupom ne samo da je uklonjen spomenik kulture od izuzetnog znaaja, ve je proputena
57
mogunost da se novom objektu da poseban kvalitet u kulturolokom i estetskom smislu. Ouvanjem starog objekta eleznike stanice i njegovom prenamenom, uz izgradnju novog, bila bi snano potencirana tradicija eleznica u Srbiji. Njegovo postojanje potpuno bi izmenilo dananji bezlian karakter ire lokacije, a mogunosti buduih unapreenja bile bi znaajno poveane. Uklanjanje ovog objekta primer je olakog odricanja mogunosti da se jedan grad unapreuje oslanjajui se na postojea kulturna dobra, uz naravno izgradnju novih objekata koji ne negiraju kvalitetne postojee, ve funkcioniu u sadejstvu u svakom smislu te rei.
trpezariju, levo u salon, a desno u sobu. Na trepezariju se sa leve strane nadovezivao hodnik oko koga su bile organizovane ostava, kuhinja, toaleti, kupatilo i soba za decu, a desno jo jedna spavaa soba. Stanovi su bili namenjeni visokim inovnicima eleznice i njihovim porodicama.
2.2 STAMBENO POSLOVNI OBJEKAT U ULICI DIMITRIJA TUCOVIA BR. 14

Lokacija: Ni, ulica Dimitrija Tucovia broj 14 Godina izgradnje: od 1883. do 1903. godine Projektant: arh. Sreko Kraji
Prema origanalnoj projektnoj dokumentaciji, jednospratni stambeno-poslovni objekat projektovan za potrebe eleznice delo je nikog arhitekte Sreka Krajia. Tana godina projektovanja i izgradnje nije poznata. Pretpostavlja se da je izgraen u periodu od 1883. do 1903. godine, jer se konture zgrade naziru u pozadini na fotografiji eleznike stanice datirane na navedeni period (slika 6). Projektovan je za potrebe 4. sekcije ZOP-a.
Slika 7 Osnova podruma (originalni projekat)
Slika 6 Zgrade i koloseci stanice Ni, 1884-1903
U osnovi zgrada je kvadratnog oblika dimenzija priblino 22x22m, sa poluotvorenim unutranjim dvoritom. Glavni ulaz orjentisan je ka ulici Dimitrija Tucovia i iz njega se preko izduenog vetrobranskog hola pristupa centralnom holu sa stepenitem. Na slici 7 data je originalna osnova podruma. U prizemlju zgrade (slika 8) projektovana su dva prostrana troiposobna salonska stana, sa ulazima na bonim fasadama. Stanovi su iz zadnjeg dvorita imali i ekonomski ulaz direktno povezan sa kuhinjom i ostavama. Iz prostranog predsoblja ulazilo se u
58
Slika 8 Osnova prizemlja (originalni projekat)
Sprat (slika 9) je projektovan kao poslovni prostor. Sa stepenita se levo i desno pristupalo u predsoblja oko kojih su bile organizovane kancelarije inenjerskog, tehnikog, meterijalnog,
raunovodstvenog i administrativnog odseka, kancelarija efa i kancelarija za sastanke. Ka zadnjem dvoritu sa obe strane vodili su hodnici sa kojih se pristupalo kuhinji, sobi sluitelja, ostavama, toaeletima i dvema rezervnim sobama.
a prostor sprata za est, etiri dvosobna, jedan dvoiposoban i jedan jednosoban stan. Nimalo komforni i funkcionalni stanovi su predati na korienje radnicima Jugoslovenskih eleznica. Na slikama 10 i 11 date su osnove prizemlja i sprata sa trenutnim stanjem, gde su za razliku od prvobitne prenamene vidljive i naknadne intervencije samih stanara u smislu proirenja stanova na raun dela zajednikih komunikacija.
Slika 9 Osnova sprata (originalni projekat)
Konstruktivni sistem je masivni zidani. Spoljanji zidovi u podrumu su debljine 60cm, a u prizemlju i na spratu 45cm. Nosai meuspratne konstrukcije su elini I profili. Spratna visina prizemlja i sprata je 3.84m. Izraena simetrija uoljiva je podjednako u enterijeru i eksterijeru. Fasade su u potpunosti oiena od suvinih ornamenata, gotovo skromne. Sva dinamika postignuta je rasporedom i dimenzijama otvora. Krajevi prednje fasade naglaeni su polukrunim niama, na kojima se istiu po tri vertikalno izduena prozora. Centralno postavljen glavni ulaz istaknut je zaobljenim ulaznim stepenitem i balkonom na spratu. Prvobitna boja fasade bila je uta.Do 2. svetskog rata objekat je korien u projektovane svrhe, da bi za vreme rata korien za kancelarije Gestapoa u Niu. Nakon rata objekat je dat na korienje Jugoslovenskim eleznicama. Pedesetih godina prolog veka izvrena je prenamena prostora u iskljuivo stambeni. Bez naruavanja izgleda fasada i centralnog hodnika, prostor prizemlja adaptiran je za potrebe pet stambenih jedinica, tri dvosobna i dva trosobna stana,
Slika 10 Osnova prizemlja nakon prenamene
Slika 11 Osnova sprata nakon prenamene
estdeset godina poluprivatnog i privatnog vlasnitva doveli su objekat u stanje kakavo je danas, slika 12. Na slici su vidljivi preostali originalni
59
elementi u entrijeru stepeninog prostora. Slika zaputenosti vidljiva je unutar objekta, podjednako koliko i spolja. Pored oronule fasade, problem su zastarele elektroinstalacije, neispravna vodovodna i kanalizaciona mrea, vlaga u podrumu, dotrajala krovna konstrukcija. Zbog istorijskog znaaja i arhitektonske vanosti objekat bi se trebao nai pod zatitom Zavoda za zatitu spomenika kulture.
Slika 13 Izgled objekta trenutno stanje
Trenutno stanje objekta je malo bolje od objekta na broju 14, ali je propadanje fadsade znaajno i zahteva to hitniju konzervaciju. Kako je kao i prethodni, objekat u privatnom vlasnitvu, jedina realna i trenutno izvodljiva mera zatite je sreivanje fasade objekta i njeno vraanje u prvobitno stanje. Ova intervencija ne bi naruila trenutnu namenu objekta jer je poloaj otvora nepromenjen, a nije bilo ni drastinih naknadnih intervencija na fasadi.
2.3 STAMBENO - POSLOVNI OBJEKAT U ULICI DIMITRIJA TUCOVIA BR. 8

Lokacija: Ni, ulica Dimitrija Tucovia broj 8 Godina izgradnje: od 1883. do 1903. godine Projektant: arh. Sreko Kraji
2.4 STAMBENI OBJEKAT U ULICI DIMITRIJA TUCOVIA BR. 24

Lokacija: Ni, ulica Dimitrija Tucovia broj 24 Godina izgradnje: 1921. godina Projektant: nepoznat
Zgrada u ulici Dimitrija Tucovia br.8, po svim aspektima nalikuje zgradi u broju 14. Kao i prethodno opisanu, projektovao ju je arhitekta Sreko Kraji za potrebe V sekcije ZOP-a i imala je istu namenu i raspored prostorija. Izgraena je neto kasnije, takoe u periodu od 1883. do 1903. godine. Bitna razlika ipak postoji i ogleda se u obradi fasadnih ravni. Krajevi prednje fasade u nivou krova naglaeni su gotovo baroknim zabatnim zidovima proelja. Takoe, ovaj objekat ima bogatiju fasadnu plastiku.
Stambeni objekat u ulici Dimitrija Tucovia 24 sagraen je za potrebe stanovanja zaposlenih na eleznici 1921. godine, o emu svedoi Zapisnik o valorizaciji stana u 1959 godini. Objekat je spratnosti Po+P+1, pravougaonog gabarita, dimenzija 40h10m. Posmatrano u osnovi prizemlja, postoje tri zasebna ulaza sa stepeninim prostorom u svakom, oko kog su organizovane po dve stambene jednice. Strukturu stanova u prizemlju, a takoe i na spratu ine dva trosobna, dva dvosobna i dva jednosobna stana. Od ulaza jedan stepenini krak vodi ka podrumu, a drugi ka stanovima koji su na
60
prvom podestu. Na sledeem podestu, levo i desno od stepenita nalaze se prostorije dimenzija 120h90cm, koje su projektovane kao kupatila koja nisu u sladu sa dananjim poimanjem i standardom kupatila. U samo nekim od stanova, njima se pristupa iz stana, u najveem broju sluajeva pristupa im se sa stepenita. U stanovima ne postoje jasno definisane ulazne partije, obino se ulazi u prostoriju koja je kuhinja sa trpezarijom, a iz nje u ostale prostorije. Konstruktivni sistem je masivni zidani. Spoljanji zidovi u podrumu su debljine 60cm, a u prizemlju i na spratu 45cm. Nosai meuspratne konstrukcije su elini I profili. Spratna visina prizemlja i sprata je 3.40m. Fasade su jednostavne, osloboene svih detalja i ornamenata. Dva ispusta na fasadi orjentisanoj ka ulici ispraena su i ispustom u krovu. Isti princip postizanja fasadne plastike primenjen je i na dvorinoj fasadi.
na posmatraa. Kako nema gotovo nikakvu arhitektonsku, kao ni istorijsku vrednost, a pritom zaklanja vizure na okolne savremenije objekte sa kojima ne korespondira, njeno uklanjanje doprinelo bi boljoj sagledivosti okolnog prostora.
ZAKLJUAK
Slika 13 Osnova sprata prema originalnom projektu
Razvoj eleznica u Srbiji u drugoj polovini 19. veka doprineo je i razvoju arhitekture i graevinarstva i evropeizaciji zemlje. Ovo je posebno uoljivo u junoj Srbiji s'obzirom da je tu preovladavala arhitektura zasnovana na uzorima turske arhitekture i urbanizma. Objekti eleznice projektovani su od strane arhitekata iz Francuske i Austrije a po uzoru na objekte iste namene u tim zemljama. Postojao je veliki broj pomonih objekata razliite arhitektonske i istorijska vrednosti. Mnogi od njih ostali su neprimetni strunoj javnosti i kao takvi izloeni propadanju i estetskoj i funkcionalnoj devastaciji. Ovi objekti su ee bili uklanjani, ali se u niu desilo upravo suprotno. Uklonjen je glavni objekat eleznike stanice, koji je ujedno imao i najveu arhitektonsku i istorijsku vrednost. Kroz sagledavanje arhitekture, istorije i trenutnog stanja postojeih objekata dati su komentari i sugestieje, ali je i ostavljena mogunost da se o njihovoj sudbini povede ira struna rasprava. Vie od jednog veka njihovog postojanja obavezuje Grad Ni i Zavod za zatitu spomenika da pristupi njihovoj istorijskoj valorizaciji i adekvatnom tretmanu, posebno ako imamo u vidu nepromiljeno uklanjanje glavnog objekta. U dodatku ovog rada dati su jo neki prilozi neophodni za sagledavanje izloenih podataka u ovom radu.
LITERATURA
[1] 125 godina Vojne bolnice u Niu, S. Milenkovi; M. Dimi, Ni, 2004. [2] Na skretnici milemijuma 1 i 2, monografija,Grupa autora, Preduzee za elezniku izdavako-novinsku delatnost, Beograd, 2000. [3] Poseta barona Herdera Srbiji i prvi plan za izgradnju eleznice, M. Samardi, Istraivanja br. 18, str. 135-145, 2007.
Oskudan dizajn spoljanjosti, ne ba ispravno projektovana unutranjost, primena jeftinih materijala, neumenost pri izvoenju objekta, logino objanjenje i opravdanje mogu nai samo u injenici da je zgrada sagraena nakon prvog svetskog rata, dakle u vreme prazne dravne i eleznike kase. Oronulost, zaputenost i nemarnost su utisci koje zgrada ostavlja
61
[4] Spomenici Nia: zatiena kulturna dobra od izuzetnog i od velikog znaaja, B. Andrejevi, Prosveta, Ni, 1996. [5] Srbija - zemlja i stanovnitvo : od rimskog doba do kraja XIX vek, F. Kanic, Srpska knjievna zadruga Rad, Beograd, 1985. [6] eleznice u Srbiji 18841958, J. Raievi, Privredna hronika, sveska VI, Beograd, 1959 [7] eleznice Srbije, monografija, M. Gruji, Z. Bundalo, Preduzee za elezniku izdavako-novinsku delatnost, Beograd, 2004. ILUSTRACIJE 1. Istorijski arhiv Grada Nia 2. Privatna arhiva Andreje Filipovia, Ni 3. Privatna arhiva Duana Stojakovia, Ni 4. www.skyscrapercity.com - preuzeto do marta 2010. 5. www.gis.ni.rs - preuzeto avgusta 2010. 6. Fonds Ancien et Archives, Ecole Nationale des Ponts et Chaussees, Paris www.enpc.fr
62
PRIKAZ PROJEKTA STAMBENOG NASELJA UZ REKU NIAVU

Petar Peji1, Vojislav Nikoli2
Rezime: U ovom radu dat je prikaz idejnog urbanistiko-arhitektonskog reenja stambenog naselja uz reku Niavu autorskog tima u sastavu: Milan Stevanovi, Stefan ivkovi, Sran Sakan, Vojislav Nikoli i Petar Peji. Ovaj projekat predstavlja prvonagraeni konkursni rad za dela iz oblasti arhitekture za 2010. godinu asopisa Arhitekton. Kljune rei: master plan, stambeno naselje, vieporodino stanovanje, zelena arhitektura, konkursni rad Abstract: This paper describes the urban and architectural design of housing estate along the Nisava river, the designing team consisting of: Milan Stevanovic, Stefan Zivkovic Srdjan Sakan, Vojislav Nikolic and Petar Pejic. This design is the winning project at the open competition for works of architecture 2010 of the Arhitekton magazine. Keywords: master plan, housing estate, multi-family housing, green architecture, competition work
1 2
Inenjer arhitekture (BSc. Arch.) Inenjer arhitekture (BSc. Arch.) Nauka + Praksa 14/2011 63
1 UVOD
U ovom radu dat je prikaz idejnog urbanistiko arhitektonskog reenja stambenog naselja uz reku Niavu autorskog tima u sastavu: Milan Stevanovi, Stefan ivkovi, Sran Sakan, Vojislav Nikoli i Petar Peji. Ovaj projekat predstavlja prvonagraeni konkursni rad za dela iz oblasti arhitekture za 2010. godinu asopisa Arhitekton. Rad je raen u okviru predmeta Studio stambene zgrade na diplomskim akademskim studijama Graevinsko arhitektonskog fakulteta u Niu.
ostatkom grada. Ove ulice i njihov sadanji i budui intenzitet saobraaja za posledicu imaju veliko zagaenje od tetnih emanacija - izduvnih gasova i buke. Sa june strane podruja, uz reku, na kojoj su predvieni sportski sadraji i velike parkovske povrine nema negativnih uticaja.
ANALIZA LOKACIJE
Lokacija se nalazi u severnom delu Nia na desnoj obali Niave. Sa june strane ograniena je buduim kejom na reci, sa zapadne strane industrijskim kompleksom Niteks, sa severa ulicom Knjaevaka i sa istoka ulicom Vase Pelagia. Postojeim peakim mostom preko reke Niave podruje je povezano sa sadrajima na drugoj obali reke, dok je u produetku ulice Vase Pelagia predviena izgradnja novog kolskog mosta.
Slika 2, 3 Analiza uticaja saobraaja
Slika 1 Poloaj lokacije u odnosu na bitne repere
Ulica Knjaevaka predstavlja veoma frekfentnu saobraajnicu i vezu naselja sa centrom grada, dok e ulica Vase Pelagia sa novoizgraenim mostom biti znaajno vie saobraajno optereena i obezbedie bolju povezanost novoprojektovanog naselja sa
Slika 4 Analiza uticaja buke
64
STAMBENO NIAVU
NASELJE
UZ
REKU
povrine sa ciljem otvaranja naselja i drugim korisnicima za dolazak do peakog mosta, obale reke i rekreativnih sadraja uz reku.
3.1 KONCEPT NASELJA

Polazni koncept je zasnovan na diferencijaciji i potpunom odvajanju kolskog od peakog saobraaja u podruju. Radi odranja kontinuiteta peakog kretanja sa druge strane Niave kao produetak pravca peakog mosta podruje je preseeno parkovskom povrinom. Park ine etiri paralelne peake staze koje svojom talasastom formom treba da simboliu talase oblinje vode reke Niave. Staze u svom podunom preseku naizmenino menjaju visinu od kote terena do kote +4.00m na taj nain stvarajui vidikovce ali i nadkrivene prostore za okupljanje.
Slika 6 Raspored stambenih objekata
Zbog atraktivnih vizura ka reci i buduem sportskom kompleksu i povoljne june orjentacije, unutar podruja se stambenim objektima smanjuje spratnost od severa ka jugu. Kreui se od severa ka jugu projektovani slobodnostojei objekti su spratnosti P+5, P+3 i P+2, rasporeeni na najoptimalniji nain kako bi svi stanovnici dobijali to vie prirodnog svetla tokom cele godine.
Slika 5 Situacioni prikaz
Kako bi lokacija bila zatiena od buke i zagaenja izgraena je masivna barijera u vidu stambeno poslovnog objekta spratnosti P+7 uz frekventne ulice. Ideja za izgled ovog objekta proistekla je iz silueta planina sa severa Nia koje se prepoznaju u pozadinskoj panorami podruja. Poslovno stambeni objekat uz Knjaevaku ulicu je koridorskog tipa, gde su poslovni sadraji predvieni u prizemlju i na prvom spratu dok su ostalih est etaa predviene za stanovanje. Uz ulicu Vase Pelagia objekat je terasastog tipa i stepenasto se sputa ka obali reke Niave kako bi se juna insolacija to bolje iskoristila [1]. Kontinuitet objekta uz Knjaevaku ulicu se prekida na mestu prodora centralne parkovske
Slika 7 Solarna analiza
65
3.2 ZELENA ARHITEKTURA

Zbog bolje povezanosti sa prirodnim okruenjem reke i njene zelene obale i uticajem na sve vea zagaenja u gradovima, podruje je projektovano sa velikim zelenim povrinama. Pored uobiajnih parkovskih i dvorinih zelenih povrina planirano je da svaki od objekata sadri zelene terase i zelene krovove [3]. Projektovanjem objekata po bioklimatskim i ekolokim principima, adekvatnim pozicioniranjem objekata u odnosu na strane sveta, korienjem zelenih krovova, koji predstavljaju veoma efikasnu izolaciju, kao i korienjem savremenih sistema za preradu kinice isplanirana je velika uteda energije i odrivost stambenog naselja.
razloga u gradskim sredinama najzastupljenije je vieporodino stanovanje. Stoga je projektovanje stanova u vieporodinom objektu poseban izazov za projektante, jer se oekuje da se stambeni komfor koji nudi vieporodini objekat priblii uslovima ivota u kui [11] i [12].
Slika 8 Osnova parking prostora Slika 9 Koncept zeleene arhitekture
3.3 STACIONARNI SAOBRAAJ

Planiranje stacionarnog saobraaja je veoma bitno u stvaranju kvalitetnog ivotnog ambijenta, jer danas moderna porodica poseduje minimum i sve ee vie od jednog automobila [2]. Pri projektovanju prezentovanog naselja uzete su u obzir ove tvrdnje i isplaniran je dovoljan broj parking mesta. Najsevernija grupacija slobodnostojeih objekata spratnosti P+5 lei na zelenim platoima ispod kojih se nalazi parking prostor namenjen za automobile stanovnika iz ovih objekata ali i za automobile stanovnika i zaposljenih iz susedne stambeno poslovne zgrade. Ostali objekti parking prostore imaju predviene u svojim prizemnim etaama i dvoritima.
INDIVIDUALIZACIJA
Savremene tendencije ivljenja tee za jednoporodinim stanovanjem, ali iz ekonominih
Kako bi se stvorilo naselje sa to vie zelenih i slobodnih prostora, a u isto vreme postigao odreeni indeks izgraenosti i zauzetosti na ovoj lokaciji projektovani su vieporodini objekti.[8] I to pet objekata sa planirane dve stambene jedinice, tri sa tri stambene jedinice, pet sa osam stambenih jedinica i jedan poslovno stambeni objekat sa 150 stambenih jedinica. Pri projektovanju i planiranju naselja vodilo se rauna o poveanju kvaliteta ivljenja individualizacijom u najekonominijem vieporodinom stanovanju. To se postiglo na nivou urbanog i arhitektonskog sklopa. Na nivou urbanog sklopa: grupisanjem objekata u takasti tip arhitektonskog sklopa obezbeivanjem dovoljanog broja parking mesta- predvianjem zajednike podzemne garae ispod objekta. Na nivou arhitektoskog sklopa: stvaranjem sopstvenih dvorita za stanove viih etaa na ravnim zelenim krovovima vizuelnom prepoznatljivou stambenih jedinica u sklopu, koje su koncipirane kao living box sistemi, i spratnou sklopova sa malim brojem stanova po etai.
66
ZAKLJUAK
Prikazani rad je na konkursu za dela iz oblasti arhitekture za 2010. godinu asopisa Arhitekton osvojio prvu nagradu, u konkurenciji od 30 radova sa Balkana koji su uli u ui izbor. Ovaj rad predstavlja veoma napredan i realistian pristup arhitektonskim zahtevima dananjice i kao takav se istakao u odnosu na ostale pristigle radove.
Slika 13 Izgled zelene krovne terase
Slika 14, 15 Izgled peakih staza unutar naselja
LITERATURA
[1] Uticaj mikroklime i orjentacije na energetske potrebe zgrada, Bogdanovi I., Zbornik radova Graevinsko arhitektonskog fakulteta broj 21, Ni, 2006., str. 195-204. [2] Urbanistiko arhitektonski tretman slobodnih prostora u neposrednoj okolini stana kod vieporodinog stanovanja, Dini M., Zbornik radova Graevinsko arhitektonskog fakulteta broj 21, Ni, 2006., str. 169-182.
Slika 10, 11, 12 3D prikaz stambenog naselja
67
[3] Zelena arhitektura kao vid ekoloki prijateljske izgradnje, Grubi N., Nauka + Praksa, Ni, 2010. str. 25-28 [4] Prktvnj stmbnih zgrd 1, Ili D., rgnizci stn, Univrzitt u Niu, 1991. [5] Fleksibilnost na nivou sklopa sprata stambenih zgrada, vnvi G., Stilkvi B., Stanimirovi M., Nauka + Praksa, Ni, 2010., str. 33-36. [6] Fleksibilnost funkcije stambene jedinice u odnosu na grupisanje instalacija, Kubet V., Cari O., Hiel K., Zbornik radova Graevinsko arhitektonskog fakulteta broj 25, Ni, 2010., str. 143-150. [7] Projektovanje 2 - Vieporodino stanovanje, radni materijal, sveska 3, 4, 5, 6 i 8, Marui D., Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2001. [8] Slobodni i rekreativni prostori kao esencijalni sadraji stambene zone sa osvrtom na stanje u Niu, Mitkovi P., Bogdanovi I., Zbornik radova Graevinsko arhitektonskog fakulteta broj 20, Ni, 2004., str. 171-180. [9] Arhitektonsko projektovanje, Nojfert E., Graevinska knjiga, Beograd, 1996. [10] Fleksibilnost stanova namenjenih tritu, Stilkvi B., Zbornik radova Graevinsko arhitektonskog fakulteta broj 20, Ni, 2004., str. 31-46. [11] dlitti individulizci rhitktur viprding stnvnj, Stilkvi B., vnvi G., Intrncinlni nun-struni skup Grvinrstv - nuk i prks, blk, 2010. [12] Savremene tendencije u stambenoj arhitekturi, Stilkvi B., vnvi G., Zbornik radova Graevinsko arhitektonskog fakulteta broj 25, Ni, 2010., str. 223-230.
68
ANALIZA ENTERIJERA KROZ POVEZIVANJE UNUTRANJEG PROSTORA SA SPOLJANJOM SREDINOM

Marija Stamenkovi1, Aleksandar Kekovi2
Rezime: Tema rada je analiza enterijera objekata komercijalnog sadraja kroz definisanje granice ureenog unutranjeg prostora i spoljanjeg okruenja, odnosno povezanost prostora razliitih namena. Izvrena je klasifikacija naina ostvarivanja veza enterijera sa spoljanjom sredinom, i utvreno je da se veza ostvaruje prvenstveno preko otvora na fasadama, a dodatni efekti se postiu modelovanjem i materijalizacijom ulaznog fronta, kao i isticanjem elemenata u enterijeru bojama i osvetljenjem. Cilj rada je ukazivanje na znaaj modelovanja poluotvorenih struktura, prezentovanje enterijera i njegovo pribliavanje korisnicima radi ostvarivanja viestrukih interakcija izmeu posetioca, objekta i spoljanje sredine. Kljune rei: enterijer, spoljanje okruenje, granica, povezanost, prezentovanje unutranjeg sadraja Abstract. The topic of the paper is the analysis of commercial buildings interiors by defining boundaries between interior and exterior, concerned with connection of spaces with different purposes. The ways of connecting interior and exterior are classified, and it is determined that the connection is primarily provided through facade apertures, and additional effects are provided by front entrance modeling and materialization, as well as by emphasizing the interior content by colors and lighting. The aim of the paper is to indicate the importance of semi-open structures, presentation of the interior and familiarization of users to it in order to achieve multiple interactions between visitor, building and exterior. Key words: interior, exterior, boundary, connection, presentation of interior content
1 2
dipl. in. arh., student doktorskih studija, Graevinsko arhitektonski fakultet u Niu Docent dr, Graevinsko arhitektonski fakultet Univerziteta u Niu Nauka + Praksa 14/2011 69
1 UVOD
Enterijer kao funkicionalno i estetski ureen unutranji prostor definisan je kroz njegovu povezanost sa spoljanjim okruenjem, kao i kroz mogunosti i naine na koje se ta veza ostvaruje. U radu je razmatrano o granicama enterijera prema spoljanjoj sredini sa pokuajem da se odgovori na pitanja da li one moraju da budu jasno i strogo utvrene ili se nekad ne mogu precizno utvrditi i predstavljaju zamuenje izmeu spoljanjosti i unutranjosti. Analizom primera enterijera objekata komercijalnog sadraja, ukazuje se na znaaj modelovanja poluotvorenih struktura sa ciljem ostvarivanja jake vizuelne veze sa neposrednim okruenjem i postizanja oseaja boravka u prostranijim unutranjim prostorima i irem okruenju. Interakcije koje se ostvaruju na vie nivoa: interakcija na relaciji posetilac objekat, objekat spoljanja sredina i posetilac posetilac, postiu se projektovanjem enterijera kao produetka nastavka javnog prostora u unutranjost objekta.
2 TUMAENJE ENTERIJERA
Kroz pojam enterijera razmatran je znaaj povezivanja unutranjih prostora sa spoljanjim okruenjem. Enterijer kao unutranji ureeni prostor, odreuju i aktivnosti koje ljudi sprovode u njemu. Dimenzionisanje i funkcionalno ureenje sprovode se prema oveku i po meri oveka, sa ciljem postizanja oseaja ugodnosti boravka u datom okruenju. Shvatanje enterijera kao konanog unutranjeg prostora, sa jasno utvrenim granicama koje dele untranjost od spoljanjosti, odnosi se na kreiranje i ureenje pojedinanih struktura, koje same za sebe predstavljaju svetove. Ljudi prelaze iz jednog u drugi svet, bez utvrenog naina, puta i povezanosti sa drugim strukturama, kao kretanje iz jednog postojanja u drugo [2]. Pojedinano ureenje delova prostora ne daje potpunu sliku i odnos oveka sa prostorom i arhitekturom. Ove prepreke se mogu prevazii redefinisanjem unutranjeg prostora povezivanjem sa drugim strukturama preko spoljanjeg okruenja. Predstavljanje ideje o enterijeru izvan njegove funkcije i prostornog odreenja, je kroz shvatanje arihtekture kao omotaa koji omoguava prelaz iz
70
jednog prostora u drugi, pre nego sadraj objekta i funkcionalno ureenje, gde je svaka stvar postavljena na odgovarajue mesto. Graevine ne bi trebalo posmatrati kao gotove, zavrene objekte, ve kroz prostorni proces komunikacije i interakcije. Na taj nain, enterijer je shvaen kao moderator protoka volumen bez kontura [4], koji posreduje u vezi oveka i sa objektom i sa spoljanjom sredinom. Iz tog razloga treba razmotriti naine povezivanja fiziki odreenog unutranjeg prostora i njegovog okruenja, koje ine javni prostori, koji privlae veliki broj posetilaca zahvaljujui dobroj vizuelnoj i fizikoj protonosti [3]. Vano je napomenuti da posetilac kao obian posmatra ima najznaajniju ulogu u ostvarivanju vizuelne povezanosti objekta sa okruenjem koja ide u prilog uspenosti sprovedenog arhitektonskog dela [1]. Javni objekti, koji imaju za cilj da privuku posetioce i korisnike, preko javnih prostora, skreu panju najpre fasadom ili ulaznim portalom, a onda unutranjim sadrajem. Kako bi se put od opaanja do pristupa u objekat skratio, potrebno je u prvi plan istai uvid u enterijer. Odgovor na ovakav zahtev je projekat muzeja Tokyo Guggenheim, delo arhitektonskog studija Zaha Hadid Architects [5], koji predstavlja poluotvorenu strukturu slobodne forme, povrine 116 m2. Prazan prostor izlobenog paviljona se ne bazira na materijalnim postavkama, ve na prezentacijama na multimedijalnim ekranima, ukupne povrine 600 m2, koji su ugraeni u naspramne unutranje zidove inei svojevrsnu oblogu zidova sainjenu od heksagonalnih ekrana, kako bi se poboljao kvalitet slike u odnosu na klasine ekrane kvadratnog oblika. Naglaena ulazna fasada je potpuno otvorena, i na taj nain, posetioci iz neposrednog okruenja mogu videti enterijer (sl.1). Naspramna fasada je cela u staklu, to takoe omoguava uvid u postavke na mutimedijalnim ekranima. Spoljanji omota objekta je isprekidan poljima u vidu svetlosnih kutija (light-boxes), to se moe videti na slici 1, preko kojih dnevna svetlost dodatno ispunjava prostor, dok nou predstavljaju svetlosne izvore koji istiu spoljanji izgled objekta i osvetljavaju unutranjost. Prazan unutranji prostor je u cilju postizanja komfora objekta ovakve namene, na zahtavanoj maloj povrini, koja je svega 116 m2. Iako je objekat samo digitalno modelovan, njegov znaaj se ogleda u tome to moe posluiti kao model za projektovanje i ureenje objekata sline namene, sa ciljem isticanja enterijera i ostvarivanja bolje interakcije na relaciji posetilac objekat.
Drugi primer predstavlja graevinu sa nepravilnom geometrijom otvora, kod koje su prostorni efekti stvoreni ne pojedinanim otvorima, ve sintezom strukture objekta, svetlou i senkama. Na slici 3 dat je ematski prikaz nepravilne geometrije otvora na fasadama.
Slika 1 3D prikaz muzeja Guggenheim (Tokyo) ulazna fasada [5]
Slika 2 Pravilan i Slika 3 Nepravilan oblik otvora na fasadama objekata [6]
3 NAINI OSTVARIVANJA VEZE ENTERIJERA SA SPOLJANJIM OKRUENJEM
Objekat Zollverein School of Managenent and Design u Nemakoj (sl.4), izveden od strane arhitektonskog studija SANAA Sejima and Nishizawa iz Tokija [6] je u formi kocke, sa pravilnom geometrijom otvora, kvadratnog oblika.
3.1 POVEZIVENJE ENTERIJERA SA SPOLJANJIM OKRUENJEM VIZUELNIM PUTEM PREKO OTVORA NA FASADAMA
Enterijeri javnih objekata namenjeni eksploatisanju od strane korisnika posetilaca, imaju za cilj da privuku panju svojim reprezentativnim karakterom. Kako bi se naglasila namena i unutranji sadraj objekta, neophodno je elemente unutranjeg ureenja prostora povezati sa spoljanjim okruenjem. Nain na koji se to prvenstveno postie je vizuelnim putem, preko otvora na fasadama. Primarno i direktno povezivanje unutranjosti objekta sa spoljanjom sredinom je preko ulaza u objekat. Kod komercijalnih objekata (prodavnica, butika, salona, izlobenih paviljona, itd.) to nije dovoljno, ve je neophodno formirati izloge i vee otvorene ili zastakljene povrine kako bi korisnici imali uvid u unutranji sadraj i opredelili se za posetu i boravak u konkretnom prostoru, to je i cilj enterijera, da privue i uvue posetioce u prostor. Svaki unutranji prostor definisan je podom, zidovima, plafonom, pozicijom i vrstom otvora. U odnosu na geometriju i pozicioniranje otvora, u prvom primeru je prikazan objekat kod koga raspored otvora na fasadi pravilnog oblika i oni se nalaze unutar polja zidova (sl.2).
Slika 4 Nepravilan oblik otvora na fasadama objekata [6]
Ono po emu se izdvaja ovaj objekat po spoljanjem izgledu, kao i unutranjem prostoru je nepravilan raspored i razliite veliine otvora na fasadi. Oni omoguavaju prodor velike koliine dnevne svetlosti, to je znaajno zato to cela povrina objekta na prvoj, drugoj, etvrtoj i petoj etai predstavlja jedinstven prostor. Kroz velike i brojne otvore objekat je, kao fiziki ograniena i definisana struktura, povezan sa spoljanjim okruenjem i deavanjima u njemu. Broj, raspored i veliina otvora u ovom objektu, omoguena je skeletnim konstruktivnim sistemom, u kome su otvori rasporeeni izmeu noseih stubova. Pravilnoj formi objekta Serpentine Gallegy Pavilion, u Londonu, iz 2002. godine, dela japanskog arhitekte Toyo Ito (sl.5) [6], suprotstavljeni su nepravilni oblici otvora, nastali usled rasporeda nosee betonske konstrukcije koja ini nepravilnu
71
mreu u kojoj se smenjuju elementi punog i praznog. Na taj nain, kroz zastakljene otvore, u objekat ulazi dnevna svetlost i stvara dinamino okruenje igrom svetlosti i senke.
Slika 7 Deo enterijera pogled sa ulaza [9]
Slika 5 Enterijer galerije[6]
3.2 POVEZIVANJE ENTERIJERA SA SPOLJANJIM OKRUENJEM MODELOVANJEM PRISTUPNE ZONE

Projektovanje enterijera kao nastaka javnog prostora u unutranjost objekta moe se postii modelovanjem ulazne fasade, tako da usmerava posetioca da se kree ka ulazu. Ovakav pristup je znaajan za trgovake i ugostiteljske objekte. Minimalistika prodavnica obue Camper Store u Tokiju, delo projektantskog tima Hayon Studio [9], istie se po obradi glavne fasade, koja se ne nalazi u jednoj ravni u prizemnom delu, ve je ulaz zakoen, i nastavlja se izlogom paralelnim osnovnoj ravni fasade (sl.6). Otrim ivicama i uglovima u obradi fasade i izloga suprotstavljaju se zakrivljene forme u enterijeru (sl.7), to se nagovetava ulaznim portalom. Ceo izlog je u staklu, nasuprot punim vratima koja su otvorena kada prodavnica radi, a ulaz ostaje naglaen zakrivljenim metalnim ramom krunog poprenog preseka, kao granica izmeu unutranjeg i spoljanjeg prostora i uvodi posetioce u istraivanje enterijera.
3.3 POVEZIVANJE ENTERIJERA SA SPOLJANJIM OKRUENJEM KROZ MATERIJALIZACIJU KOJA SE PRENOSI U JAVNI PROSTOR
Materijalizacija u enterijeru preneta na obradu fasade predstavlja fiziki nain povezivanja unutranjeg ureenog prostora sa izgledom objekta, a samim tim i sa okruenjem, u cilju pribliavanja enterijera korisnicima i nagovetavanja unutranjeg sadraja. Na primeru muzeja savremene umetnosti Carree d'art u Nimu (Francuska) koji je projektovao britanski arhitekta Norman Foster [10], analizirana je veza unutranjeg i spoljanjeg prostora. Skeletni sistem gradnje omoguio je formiranje staklene fasade zid zavese, ime je ostvarena prvenstveno vizuelna veza izmeu dva okruenja. Materijali korieni u izgradnji objekta i projektovanju enterijera su beton, elik i staklo, i njihovom kombinacijom unutranji prostor postaje neodvojivi deo spoljanjeg izgleda objekta. Preko fasade u staklu, i odraza monumentalnih graevina iz neposrednog okruenja u starom gradskom jezgru, muzej savremene gradnje je na dobar nain uklopljen u sredinu (sl.8). Element koji se javlja na ulaznoj fasadi u vidu nadstranice, natkriva pristupno stepenite i deo trga, i oslonjen je na pet stubova u polju. Stubovi kao konstruktivni elementi javljaju se kao slobodnostojei i unutar objekta, i na taj nain, nastavljanjem niza stubova u spoljanje okruenje, ostvaruje se veza sa enterijerom muzeja. Plato ispred glavnog ulaza se preko rotirajuih vrata nastavlja u hol, kao produetak javnog prostora u unutranjost objekta i stvara se utisak preslikavanja jednog prostora u drugi (sl.9).
Slika 6 Ulazna fasada objeka [9]
72
Slika 8 Muzej primenjene umetnosti Carree dart u Nimu, Francuska [10]
Slika 10 Osnova kozmetikog studija Qiora Store & Spa, Njujork, SAD [7]; Slika 11 Ulazna fasada [7]
Slika 9 Hol muzeja [10]
3.4 UTICAJ BOJE I OSVETLJENJA U ENTERIJERU NA POVEZIVANJE UNUTRANJEG PROSTORA SA SPOLJANJOM SREDINOM
Povezivanje enterijera komercijalnih sadraja sa korisnicima, preko javnog prostora, postie se otvorima na fasadi. U sluaju i kada je cela ulazna fasada transparentna u staklu, pribegava se vizuelnim efiktima isticanjem boje (ili boja) u enterijeru i naglaenim osvetljenjem. U enterijeru kozmetikog brenda Shiseido Cosmetics Qiora Store & Spa, u Njujorku (SAD), delu arhitektonskog studija Architecture Research Office [7], predstavljena je inovativna upotreba svetla i materijala. Na slici 10 je prikazana osnova objekta i funkcionalno reenje. Ulazna fasada je cela u staklu to doprinosi prezentaciji enterijera (sl.11). Ui fasadni front, u odnosu na dubinu prostora, naglaen je vertikalnim zakrivljenim transparentnim panelima koji emituju svetlost, i rasporeeni su unutar celog salona. Preko dana, boja enterijera je bela, a nou paneli svetle u plavoj boji, i na taj nain istiu objekat, njegovu dubinu i utiu na posetioce da istrae takav zagonetni unutranji prostor.
Na osnovu navedenih primera moe se zakljuiti da se unutranji ureeni prostor povezuje sa okolinom prvenstveno preko otvora na fasadi, a dodatni efekti se postiu modelovanjem i materijalizacijom ulaznog fronta, kao i isticanjem elemenata u enterijeru bojom i osvetljenjem. Kombinacija naina ostvarivanja veze enterijera i spoljanjeg okruenja doprinosi prezentovanju enterijera i njegovom pribliavanju korisnocima u cilju istraivanja prostora i ostvarivanja interakcije na relaciji korisnik objekat.
4 UTVRIVANJE GRANICA IZMEU UNUTRANJEG I SPOLJANJEG PROSTORA

Unutranji prostor je odreen omotaem, funkcijom i aktivnostima korisnika u njemu [8]. Kako svaki unutranji prostor ima odreenu namenu, neophodno je utvrditi granice u odnosu na spoljanjost, i tako obezbediti komfor i atmosferu u unutranjem okruenju, to se postie arhitektonskim projektovanjem. Zidovi, pod i plafon fiziki odreuju prostor, kao i otvori u vidu vrata i prozora, preko kojih se ostvaruje povezanost sa spoljanjim okruenjem. esto je granica izmeu unutranjosti i spoljanjosti jasna a nekad nije strogo definisana, i enterijer objekta zalazi u javni prostor i obrnuto. Umetnika galerija Storefront Gallery u Njujorku (SAD), koju je projektovao Steven Holl [6], predstavlja zatvorenu strukturu, sa mogunou otvaranja pokretnih zidnih panela (sl.12). Paneli se
73
otvaraju rotiranjem oko vertikalne ili horizontalne ose, ka ulici i unutranjem prostoru, i sama funkcija galerije se prenosi na objekat, i on biva izloen spoljanjem okruenju. Na taj nain privlai vei broj posetilaca i opravdava razlog svog postojanja. Kada su paneli u otvorenom poloaju, ne moe se tano i precizno utvditi granica odakle poinje enterijer objekta, jer su postavke izloene i na panelima koji zalaze u javni prostor. I javni prostor na ovaj nain zalazi u unutranjost objekta, tako da granica, u ovom sluaju ne predstavlja ravan, kao kad je objekat skroz zatvoren, ve zonu oko oko te ravni kad je objekat otvoren.
spoljanje sredine povezivanje sa drugim prostorima, u cilju svakodnevne komunikacije ljudi i interakcije sa objektima. Oblik, veliina otvora, kao i izloenost enterijera zavisi od funkcije unutranjeg prostora. to se tie objekata komercijalnog sadraja, enterijeri su vie izloeni, fasade su u staklu, i pribegava se to boljoj prezentaciji i ostvarivanju veze sa spoljanjim okruenjem kako bi se privukli posetioci. Kroz ogranaavanje unutranjeg ureenog prostora uva se njegov identitet, a kroz povezivanje sa drugim prostorima preko spoljanje sredine opravdava njegova namena.
LITERATURA
[1] Phenomenology of perception ond memorizing contemporary architectural forms, R. Alihodi, N. K. Foli, Facta Universitatis, 2010, vol. 8, no. 4, pp. 425-439. [2] Inside out: Speculating on the Interior, C. Smith, IDEA Journal, 2004. [3] Urbanistiko-arhitektonski tretman slobodnih prostora u neposrednoj okolini stana kod viespratnog stanovanja, M. Dini, Zbornik radova Graevinsko-arhitektonskog fakulteta, Ni, 2006, br. 21, str. 169-182. [4] At the In Side of the Limit: Redefining the Architecture and Interior Design Relationship, J. Franz, Proceeding LIMITS: Proceeding from the 21st Annual Conference of the Society of Architectural Historians Australia & New Zealand, 2004., Australia, pp. 167 171. [5] 4dspace: Interactive Architecture, L. Bullivant, Wiley Academy, The University of Michigan, 2005., Michigan, United States. [6] Open I Close, A. Hochberg, J. H. Hafke, J. Raab, Birkhauser Verlag AG, 2009. [7] Significant Interiors, D. M. H. Brenner, A. Chu, The American Institute of Architects, Images Publishing, 2008. [8] Time for space: A narrative review of research on organizational spaces, S. Taylor, A Spicer, International Journal of Management Review, 2007. [9] htpp://www.decorir.com [10] htpp://unique-wonders.blogspot.com
Slika 12 Izgled objekta kada su paneli otvoreni [6]
Izlaganje postavki na pokretnim panelima uvodi posetioce u enterijer galerije, u kojoj su postavke izloene na fiksnim panelima unutranjim zidovima. Mogunost postavljanja panela u razliite poloaje doprinosi formiranju raznovrsnih formi fasade, to ujedno ovaj objekat ini interesantnim za istraivanje njegovog enterijera koji je podloan promenama, kako postavki, tako i forme.
5 ZAKLJUAK
Odreenje prostora se odnosi na definisanje posebnog dela okruenja uspostavljanjem fizikih granica zidovi, pod i plafon, i utvrivanjem namene i funkcije prostora. Granice meusobno odvajaju prostore razliitih funkcija, kao i unutranjost od prirodne sredine. Istovremeno, u smislu arhitektonskog projektovanja, moraju obezbediti i harmoniju izmeu razliitih prostora i ugodan boravak u okruenju. To se postie otvorima u graninim elementima unutranjeg prostora, koji omoguavaju prolaz ljudi, prirodno osvetljenje i ventiliranje, i preko
74
STABILNOST KONSTRUKCIJA
Slavko Zdravkovi1, Dragana Turni2, Marija Spasojevi urdilovi3, Milan Gligorijevi3, Sandra akovi4
Rezime: U radu se prikazuje ispitivanje stabilnosti inenjerskih konstrukcija, tj. uslovi koji moraju biti zadovoljeni da bi one ostale u stabilnom ravnotenom poloaju. Pri proveri kriterijuma stabilnosti, odnosno u procesu utvrivanja graninog stanja stabilnosti koriste se eksperimentalne i analitike metode. Analitike metode se zasnivaju na statikom, dinamikom i energetskom principu. Mi, u stvari, traimo najmanju vrednost optereenja, koje nazivamo kritino optereenje, pri kojem prvobitno stabilan ravnoteni poloaj postaje nestabilan. Koncept stabilnosti nazvan statiki je verovatno najlake razumljiv, mada ne uzima u obzir ubrzanje izazvano izvoenjem sistema iz ravnotenog poloaja, to se moe nadoknaditi primenom DAlanbert-ovog principa dodavanjem inercijalnih sila koje deluju na mase sistema. Na jedinstvenom numerikom primeru pokazano je odreivanje parametra kritinog optereenja. Kljune rei: stabilnost konstrukcije, statiki, dinamiki i energetski princip, kritino optereenje
Abstract: This paper presents the investigation of engineering structures stability, i.e. conditions that must be met so that they remain in stable equilibrium position. The experimental and analytical methods are used in checking the criteria of stability, or in the process of determining the limit state of stability. Analytical methods are based on static, dynamic and energetic principle. We, in fact, are looking for the lowest value of the load, called the critical load at which the original stable equilibrium position becomes unstable. Stability concept called as static is probably the easiest to understand, but does not take into account the acceleration caused by taking the system out of balance, which can be compensated by applying DAlanberts principle by adding the inertial forces acting on the masses of the system. The determination of critical load parameter is shown on the unique numerical example. Key words: stability of structure, static, dynamic, energetic principle, critical load
dr, redovni professor, Ekspert Saveznog ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj, Graevinsko-arhitektonski fakultet Univerziteta u Niu, ul. Aleksandra Medvedeva 14, 18000 Ni 2 dipl.gra.in., student doktorskih studija na Graevinsko-arhitektonskom fakultetu u Niu, ul. Al. Medvedeva 14, 18000 Ni 3 mr, asistent, Graevinsko-arhitektonski fakultet Univerziteta u Niu, ul. Aleksandra Medvedeva 14, 18000 Ni 4 gra. in., Visoka tehnika kola, ul. Aleksandra Medvedeva 20, 18000 Ni Nauka + Praksa 14/2011 75
1 UVOD
Problem provere stabilnosti konstruktivnih sistema ve vie od dva milenijuma pobuuje interesovanje naunika i graditelja. Od Herona Aleksandrijskog do naeg vremena, mnoga slavna imena nauke, meu njima se posebno istiu Leonardo Da Vini u XV, Musschenbroek i Euler u XVIII, Young, Konsidere I Engesser u XIX i teoretiari u XX veku, bavili su se ovim problemom i dolazili do teorijskih i praktinih reenja. Savremeno konstruisanje graevinskih konstrukcija, kako je to propisano u najnovijim Evropskim standardima, bazirano je na zadovoljenju sledea etiri kriterijuma: kriterijumu vrstoe, kriterijumu upotrebljivosti, kriterijumu stabilnosti i kriterijumu trajnosti. Trei kriterijum odnosi se na proveru svih aspekata lokalne i globalne stabilnosti konstrukcije. Kriterijum se proverava poreenjem stvarnih optereenja sa nivoom optereenja koja definiu granina stanja stabilnosti koja u klasinoj nomenklaturi nazivamo kritina optereenja. Kako je u pitanju neuravnoteen i metodoloki neadekvatan tretman sva etiri kriterijuma, to ima za rezultat trajnost koja je dva do tri puta kraa od adekvatne. Bez istovremenog zadovoljenja sva etiri kriterijuma ne moe se obezbediti propisana sigurnost i trajnost objekta. Procena kriterijuma stabilnosti moe se izvriti na osnovu eksperimenata i utvrditi da sistem poseduje odreen koeficient sigurnosti samo ako smo pri ispitivanju stvarno i dostigli propisani nivo optereenja. Odnosno, stvarni koeficient sigurnosti utvruje se na osnovu utvrivanja nivoa kritinog optereenja pri kome je nastupio gubitak stabilnosti. Ovo stvara objektivnu potekou ako vrimo in situ ispitivanje pri kome nije doputena destrukcija sistema. Zbog toga je pogrean zakljuak zasnovan na eksploataciji rezultata eksperimentalnih ispitivanja kojima nije dostignuto granino stanje stabilnosti. Pojam stabilnosti je svakodnevan fiziki pojam ije elementarno tumaenje emo dati na sledeem primeru. Na sl.1. prikazani su razliiti poloaji glatke kuglice na podlozi bez trenja ija povrina ima oblike oznaene kao: a) b) i c). Ako kuglicu, u sluaju konkavne povrine, pomerimo do naznaenog poloaja ona e nastaviti kretanje do sredinjeg poloaja sve do ponovnog vraanja u njega. Zbog toga sluaj a) moemo okarakterisati kao stabilnu ravnoteu. Istovremeno kuglica izvedena iz srednjeg poloaja kod konveksne povrine ne moe da se vrati
u taj poloaj, te sluaj b) definiemo kao nestabilnu ravnoteu. Konano, u sluaju ravne povrine podloge kuglica zadrava bilo koji poloaj, te ga karakteriemo kao neutralna (indiferentna) ravnotea. Pri proveri kriterijuma stabilnosti, odnosno u procesu utvrivanja graninog stanja stabilnosti, moemo koristiti analitike i eksperimentalne metode. Analitike metode se zasnivaju na statikom, dinamikom i energetskom principu.
Slika 1- Razliiti sluajevi ravnotee glatke kuglice na podlozi bez trenja
STATIKI, DINAMIKI I ENERGETSKI KRITERIJUMI STABILNOSTI
Analitike metode se zasnivaju na statikom, dinamikom i energetskom pristupu. Statikim pristupom se moe reiti ogranien broj problema stabilnosti na bazi pretpostavke o izvijenoj formi karakteristinu za gubitak stabilnosti za koju pretpostavljamo odgovarajue jednaine ravnotee. Dinamiki pristup je znatno sloeniji u odnosu na statiki, pre svega zbog ukljuivanja i parametara vremena kao nezavisne promenljive. Energetski pristup je fiziki najprimereniji analizama stabilnosti, jer je pitanje stabilnosti sistema u stvari pitanje odnosa spoljanje energije sistema koji uzrokuje poremeaj sa tendencijom gubitka stabilnosti i unutranje energije samog sistema koja je toj tendenciji suprotstavljena. Za praktine potrebe niz aktuelnih analitikih procedura odreivanja stabilnosti bazirano je na rezultatima eksperimentalnih istraivanja. 2.1 STATIKI KRITERIJUMI STABILNOSTI
Kao prvo potrebno je da definiemo pojam stabilne ravnotee i kako je moemo najlake ostvariti. U ovom delu rada neemo se baviti matematikom analizom stabilnosti nekog sistema za razne nivoe
76
optereenja (zbog ogranienog obima rada). Procena stabilnog stanja ravnotee, zavisno od prirode dinamikog odziva sistema je u odnosu na spoljanje poremeaje. Konstrukcije su u stanju stabilnog stanja ravnotee ako pri delovanju nekog spoljnjeg poremeaja imaju osobinu da se po prestanku tog poremeaja vrate u prvobitno stanje koje je bilo pre dejstva tog poremeaja. Konstrukcije su u stanju nestabilnog stanja ravnotee ako pri delovanju nekog spoljanjeg poremeaja imaju osobinu da se po prestanku tog poremeaja ne vrate u prvobitno stanje. Koncept stabilnosti nazvan statiki je verovatno najlake razumljiv. Njime se razmatraju statike sile u konstrukciji, nastale kao rezultat malih pomeranja konstrukcije od njenog ravnotenog stanja. Ako takve statike sile, koje, dakle, deluju na sistem kao posledica malih pomeranja sistema oko njegovog ravnotenog poloaja, nastoje da vrate sistem u njegov prvobitni poloaj ravnotee, takav prvobitni poloaj sistema nazivamo poloaj stabilne ravnotee. Meutim, ako su statike sile takve da remete sistem, onda prvobitan poloaj sistema nazivamo nestabilnim ravnotenim stanjem. Kritino stanje ove vrste ponekad oznaavaju uslov neutralne ravnotee. Naime, stanje kritine ravnotee moe biti stabilno, neutralno ili nestabilno, dok je stanje neutralne stabilnosti, koje sa praktinog stanovita nije znaajno, specijalan sluaj stanja kritine ravnotee.
se dejstvo ukloni, na sledei nain: Ako su frekvence tzv. malih vibracija oko ravnotenog stanja realne ( 2 > 0, pri emu oznaava krunu frekvenciju slobodnih oscilacija), tada se analizirani sistem nalazi u stanju stabilne ravnotee. Ako je makar jedna frekvencija malih vibracija sistema imaginarna ( 2 < 0 ), tada se sistem nalazi u stanju nestabilne ravnotee. I na kraju, ako je bilo koja frekvencija malih vibracija sistema jednaka nuli ( 2 = 0 ), tada se sistem nalazi u stanju kritine ravnotee. Procena stabilnosti za kritino stanje ravnotee zahteva analizu nelinearnih vibracija. Ovde moemo samo konstatovati da se ne tvrdi da konstrukcija optereena takvim optereenjem, za koje je 2 = 0, ne moe biti u stanju stabilne ravnotee usled spomenutih dinamikih poremeaja.
2.3
ENERGETSKI KRITERIJUM STABILNOSTI
Energetski kriterijum stabilnosti zasnovan je na analizi totalne potencijalne energije sistema, koja e biti obeleena sa P, a data je sledeim izrazom:
2.2
DINAMIKI KRITERIJUM STABILNOSTI
P = A +U (1) gde je: A potencijalna energija deformacije sistema od izotropnog linearno elastinog materjala, dok U predstavlja elastini potencijal konzervativnih sila:
A=
U primeni statikog kriterijuma stabilnosti proizilaze izvesne potekoe, koje su, pre svega, rezultat ne uzimanja u obzir ubrzanja, stvorenog (prema Drugom Njutnovom zakonu) posle izvoenja sistema iz ravnotenog poloaja. Mnoge potekoe u primeni statikog sistema stabilnosti, pre svega u primeni ovog kriterijuma kod kontinualnih sistema, otklanjaju se ako umesto da sistem analiziramo sa statikog stanovita, razmatramo dinamika pomeranja sistema. Primenom DAlambert-ovog principa moemo stvoreno dinamiko stanje zameniti statikim stanjem, pri emu se u daljoj analizi tretiraju i dodatne inercijalne sile koje deluju na mase sistema. Rezultati analize mogu potvrditi zakljuke u kojima je definisan statiki kriterijum stabilnosti. Ovde dobijene rezultate moemo da generalizujemo i na kompeksnije sisteme sa vie stepeni slobode, pobuenih malim poremeajima tako da efekti pobude brzo iseznu kad
1 ij ij dV 2 v
(2)
U = Fiui dV
v
SE
p u dV
i i
(3)
Ovde je izrazima ij predstavljen tenzor napona, a
ij tenzor deformacije, dok su Fi, ui i pi vektor

zapreminskih sila, pomeranja i povrinskih sila. Korienjem Lagrange-ovog principa virtualnih pomeranja, po kojem je zbir radova unutranjih i spoljanjih sila i sila veze na svakom virtuelnom pomeranju sistema u sluaju ravnotee sistema jednak nuli, dolazimo do sledeeg varijacionog izraza, (4) P = 0 kojim se zahteva da je promena totalne potencijalne energije celokupnog sistema pri svakom njegovom odstupanju od ravnotene konfiguracije jednaka nuli,
77
to moemo protumaiti kao uslov da totalna potencijalna energija P, izraena u funkciji pomeranja, ima u ravnotenoj konfiguraciji razmatranog sistema ekstremnu vrednost. Ako totalna potencijalna energija P sistema poraste kada sistem pretrpi virtualno pomeranje, treba pokazati da je tada ravnotena konfiguracija sistema okarakterisana kao stabilna. Kada je: P > 0 (5) ravnotena konfiguracija sistema definie se kao stabilna. Ako totalna potencijalna energija sistema P opadne pri virtualnim pomeranjima sistema, ravnotena konfiguracija takvog sistema se definie kao nestabilna.
Diferencijalna jednaina elastine linije pravog tapa po teoriji drugog reda glasi:
t ( ``)`` k 2 ( f `)`= p(x ) t `` EI c h
(6)
gde je: k 2 = S / EI c , E je modul elastinosti, ( x ) i inercije, odnosno optereenje tapa du njegove ose, Ic i S su unapred izabrane konstante. Gornji znak vai za sluaj pritisnutog a donji za sluaj zategnutog tapa. Razmatramo tap konstantnog poprenog preseka ( = 1) optereenog samo aksijalnom silom pritiska (f=1), pa homogena diferencijalna jednaina glasi:
f (x ) su funkcije koje definiu promenu momenata
3 POJAM KRITINOG OPTEREENJA

U teoriji konstrukcija ispitujemo stabilnost inenjerskih konstrukcija, tj. Uslove koji moraju da budu zadovoljeni da bi one ostale u stabilnom ravnotenom poloaju. Stabilni ravnoteni poloaj emo definisati na tri naina, primenjujui statiki, dinamiki i energetski kriterijum stabilnosti. Mi, ustvari, traimo najmanju vrednost optereenja, koje nazivamo kritino optereenje, pri kojem prvobitno stabilan ravnoteni poloaj postaje nestabilan. Polazei od statikog kriterijuma stabilnosti, moemo iskazati statiku definiciju kritinog optereenja na nain kako je to uinio Euler: Kritino optereenje je najmanje optereenje konstrukcije pri kojem pored njenog osnovnog ravnotenog poloaja postoji barem jedan drugi ravnoteni poloaj. Polazei od dinamikog kriterijuma stabilnosti, moemo iskazati i dinamiku definiciju kritinog optereenja kako je to uinio M. uri [1]: Kritino optereenje konstrukcije, pri kojem odgovarajui poremeaji izazivaju kretanje (vibracije) konstrukcije koje nije ogranieno na neposrednu okolinu osnovnog ravnotenog poloaja konstrukcije. Mi emo se u nastavku sluiti jednostavnijim statikim kriterijumom stabilnosti (odnosno statikom definicijom kritinog optereenja), koje je za elastine sisteme optereene konzervativnim silama (a takvo optereenje u praksi je najee) ekvivalentan dinamikom kriterijumu. Analitika formulacija kritinog optereenja prema M. uriu [1] glasi: Kritino optereenje je najmanja vrednost optereenja pri kome homogen sistem linearnih jednaina ima barem jedno reenje razliito od trivijalnog.
v IV + k 2v``= 0
ije reenje ima sledei oblik:
(7)
vh = C1 + C2 kx + C3 sin kx + C4 cos kx
(8)
gde su C1, C2, C3 i C4 integracione konstante koje nemaju odreeno fiziko znaenje ali im se moe dati, a odreuju se iz graninih uslova na poetku tapa (za x=0), dok je kx bezdimenzionalna veliina. Prema tome, zadatak odreivanja kritinog optereenja bie identian isto matemartikom zadatku odreivanja sopstvenih vrednosti sistema homogenih diferencijalnih jednaina (7). Svakoj od ovih sopstvenih vrednosti parametara optereenja odgovara jedna odreena funkcija v(x) koja zadovaljava kako diferencijalnu jednainu problema tako i granine uslove. Ove funkcije nazivamo sopstvene ili svojstvene funkcije problema. Sopstvene funkcije imaju vanu osobinu ortogonalnosti kao i osobine ortogonalnosti prvih i drugih izvoda sopstvenih funkcija.
REENJE PROBLEMA STABILNOSTI SISTEMA PRAVIH TAPOVA PRIMENOM METODE DEFORMACIJE
Kritino optereenje definiemo kao najmanju vrednost optereenja pri kojem homogen sistem jednaina linearizovane teorije drugog reda ima barem jedno reenje osim trivijalnog. Homogen problem teorije drugog reda, slino kao u linearnoj teoriji, dat je sistemom od m jednaina obrtanja i n jednaina pomeranja [2]
78
Aiii + Aik k + Bij j = 0 , (i=1, 2, ..., m) (9)

k j =1
B + C
i =1 ` ji i l =1
jl
l = 0 (j=1,2,...,n)
gde su uvedena obeleavanja:
prvog reda, dok sutinska razlika postoji, s obzirom da konstante: aik, bik, cik, dig i eis zavise od normalnih sila u tapovima nosaa samo u teoriji drugog reda, dok su u teoriji prvog reda konstantne veliine. Treba napomenuti i naglasiti da se na ovaj nain moe reavati ogranien broj zadataka odreivanja kritinog optereenja sistema tapova, kada su vektori (slobodni lanovi) A0 i C0 jednaki nuli.
Aii = aik + d ig + eis ,

k g s
(10)
A01 = mik + mig + mis = 0 ,

k g s
2 ab
(13)
+ ab, c ) ab, j R j ( p ) = 0
Aik = bik ,
ik
C0 j = (mik + mki ) ik , j mig ig , j m EIc

ik ig ab
L`ab
ab , t
Bij = B `ji = cik ik , j dig ig , j ,

k g
Gde: mik, mki, mig i mis predstavljaju tkz. poetne momente, a ik i ig ugao obrtanja tapa.
2 ab ` ab
C jl = (cik + cki ) ik , j ik ,l + d ig ig , j ig ,l EI c
ik ig ab
ab, j ab, l ,
ili u matrinoj formi, izraeno preko blok matrica i jednaine
A B B ` C = 0 ,
(11)
U poslednjoj jednaini (10) gornji predznak se odnosi na zategnute a donji na pritisnute tapove, dok oznaava zbir po tapovima tipa k, tipa g i obostrano zglavkasto vezanim tapovima. Kritino optereenje odreujemo iz uslova da je determinanta sistema (11) jednaka nuli:
To znai da za nanoenje kritinog optereenja, za koje e doi do kritine ravnotene konfiguracije sistema tapova, ti tapovi ne mogu biti optereeni ni transverzalnim optereenjem, ni temperaturnim promenama, kao ni temperaturnim razlikama, ni sleganjem oslonaca ve samo silama u pravcu osa tapova. Iz jednaine (11) se uoava da sistem tapova i primenjeno optereenje, za koje se trai kritina vrednost, moraju zadovoljiti uslov da rad takvog optereenja pri svakom od parametara pomeranja j = 1 , primenjenog na reetki sistema, mora biti jednak nuli, R j ( p ) = 0 . To dovodi do ogranienja kako tipova konfiguracije sistema tapova koji se primenom ovog postupka mogu reavati, tako i rasporeda sila du osa pojedinih tapova sistema. U sluaju kada je A00 i C00, takoe moemo primeniti ovaj postupak nalaenja kritinog optereenja sistema tapova, pri emu moramo biti svesni da dobijeno kritino optereenje ima neto manju vrednost od tane vrednosti, to ima za posledicu manje dimenzije tapova (pri njihovom dimenzionisanju) od stvarno potrebnih dimenzija, pri emu, znai, nismo na strani sigurnosti.
A B det ` = 0, B C
(12)
Blok matrica A je kvadratna matrica sa m vrsta i m kolona. Blok matrica C je takoe kvadratna sa n vrsta i n kolona. Blok matrica B je pravougaona sa n vrsta i m kolona, dok je blok matrica B transponovana matrica matrice B. Izraz (12) predstavlja jednainu stabilnosti sistema na osnovu koje se, obzirom da se radi o problemu svojstvenih vrdnosti moe odrediti niz a samim tim i niz vrednosti parametara kritinog optereenja. Od najveeg praktinog znaaja je najmanja vrednost kojom je odreena najmanja vrednost parametara optereenja. Koeficijenti u matrinoj jednaini (11) jesu isti koeficijenti iz uslovnih jednaina za odreivanje deformacijski neodreenih veliina po teoriji drugog reda. Uslovne jednaine teorije po teoriji drugog reda samo su po svojoj formi iste kao jednaine teorije
NUMERIKI PRIMER
Odrediti kritino optereenje za sistem prikazan na sl.2. Normalne sile u tapovima odrediti iz reetke sistema [2].
79
Sika 2 - Sistem sa kritinim optereenjem
Deformacijski neodreene veliine su: 1, 2 i 1.
N10 = N16 = P ,
N 34 = 2 P ,
10 = 16 = 3
P = , EI
34 = 6
2P = 2 , 12 = 23 = 25 = 0 2 EI
Posle iznalaenja koeficijena uslovnih jednaina determinanta stabilnosti glasi:

1,2765 + 0,3333a16 + 0,3333e10 D= 0,6379 0,3333c16 0,6379 0,3333c16 2,6201 0,3906 =0 0,3906 0,6667c16 0,66672 + 0,2441
Zadatak reavamo metodom probanja: Za 16=10==0 je: D=17,4161.
Za 16=10==1,20 je: D=0,9625. Za 16=10==1,25 je: D= -0,005. Iz prethodnih sledi: kr=1,25 pa za kritino optereenje dobija se:
kr 1,25 Pkr = EI = 0,1736 EI EI = l 3 kr

6 ZAKLJUAK
Procena kriterijuma stabilnosti moe se izvriti na osnovu eksperimenata i utvrditi da sistem poseduje odreen koeficijent sigurnosti samo ako smo pri ispitivanju dostigli propisani nivo optereenja. Ovo stvara objektivnu tekou ako vrimo in situ ispitivanje pri kome nije doputena destrukcija sistema. Zbog toga je pogrean zakljuak zasnovan na eksploataciji rezultata eksperimentalnih ispitivanja
kojima nije dostignuto granino stanje stabilnosti. Pri proveri kriterijuma stabilnosti, odnosno u procesu utvrivanja graninog stanja, pored eksperimentalnih ee koristimo analitike metode koje se zasnivaju na statikom, dinamikom i energetskom principu. Kao prvo potrebno je definisati pojam stabilne ravnotee. Konstrukcije su u stanju stabilnog stanja ravnotee ako pri delovanju nekog spoljnog poremeaja imaju osobinu da se po prestanku tog poremeaja vrate u prvobitno stanje koje je bilo pre dejstva tog poremeaja. Koncept stabilnosti nazvan statiki je verovatno najlake razumljiv, ali proizilaze izvesne tekoe koje su pre svega rezultat ne uzimanja u obzir ubrzanja, stvorenog posle izvoenja sistema iz ravnotenog poloaja. Primenom DAlambert-ovog principa moemo stvoreno dinamiko stanje zameniti statikim, pri emu se u daljoj analizi tretiraju i dodatne inercijalne sile koje deluju na mase sistema. Energetski pak kriterijum stabilnosti zasnovan je na analizi totalne potencijalne energije sistema koja se sastoji iz potencijalne energije deformacije sistema od izotropnog linearno elastinog materjala i elastinog potencijala konzervativnih sila. U teoriji konstrukcija ispitujemo stabilnost inenjerskih konstrukcija, tj. uslove koji moraju da budu zadovoljeni da bi one ostale u stabilnom ravnotenom poloaju. Mi se najee sluimo statikim kriterijumom stabilnosti (odnosno statikom definicijom kritinog optereenja) koje je za elastine sisteme optereene konzervativnim silama (a takvo optereenje je u praksi najee) ekvivalentan dinamikom kriterijumu. Analitika formulacija kritinog optereenja glasi: Kritino optereenje definiemo kao najmanju vrednost optereenja pri kojem homogen sistem jednaina linearizovane teorije drugog reda ima barem jedno reenje osim trivijalnog. Zadatak odreivanja kritinog optereenja bie identian isto matematikom zadatku odreivanja sopstvenih vrednosti sistema homogenih diferencijalnih jednaina. Homogen problem teorije drugog reda, slino kao u linearnoj teoriji, dat je sistemom od m jednaina obrtanja vorova i n jednaina pomeranja. Uslovne jednaine teorije drugog reda samo su po svojoj formi iste kao jednaine prvog reda, dok sutinska razlika postoji, s obzirom da konstante: aik, bik, cik, dig i eis zavise od normalnih sila u tapovima nosaa samo u teoriji drugog reda, dok su u teoriji prvog reda konstantne veliine, a tapovi mogu biti optereeni samo u pravcu svoje ose. Na kraju je na jednostavnom numerikom primeru prikazano odreivanje parametara kritinog optereenja.
80
ZAHVALNOST Ovo istraivanje je sprovedeno u okviru programa istraivanja u oblasti tehnolokog razvoja za period 2011-2014, u oblasti Saobraaj, urbanizam i graevinarstvo, projekat br. 36016, pod nazivom Eksperimentalno i teorijsko istraivanje linijskih i povrinskih sistema sa polukrutim vezama sa aspekta teorije drugog reda i stabilnosti.
LITERATURA
[1] Stabilnost i dinamika konstrukcija, uri M. Graevinski fakultet u Beogradu, 1977. [2] Statika i stabilnost konstrukcija po teoriji drugog reda, auevi M., Zdravkovi S.IP Svetlost Sarajevo, 1992. [3] Stabilnost metalnih konstrukcija, Kisin S. Graevinska knjiga Beograd, 1997. [4] Stabilnost konstrukcija-zbirka reenih zadataka sa izvodima iz teorije, Zdravkovi S, Uni. u Niu, 1984. [5] Jugoslovenskog drutva konstruktera, Portoro, 1969. [6] Stability Design of Structures with Semi-Rigid Connections, Igi T., Zdravkovi S., Zlatkov D., ivkovi S., Stoji N. Facta Universitatis, Series: Arch. And C. Enginee., Vol 8, N2, 2010., Uni. of Nis, pp.261- 275. [7] Stabilnost koloseka od DT pod uticajem letnjih temperatura, Radivojevi G., iri P., Kosti A., Milovanovi V. Nauka+Praksa Institut za graevinarstvo i arhitekturu Ni, br.13., 2010, Ni, str. 109-112. [8] Stabilnost ramova, Popovi B., Zbornik Radova Graevinskog fakulteta, Ni, br. 3, 1982, str. 125-134.
81
82
SIGURNOST KONSTRUKCIJA
Slavko Zdravkovi1, Biljana Mladenovi2, Mirza Hadimujovi3
Rezime: U radu se prikazuju metode koje se primenjuju radi obezbeenja tehnike sigurnosti, kao i dodatne sigurnosti uslovljene javnim i socijalnim razlozima. Razmatra se funkcionalno oteenje i lom, kao i pojam veka trajanja konstrukcije pri projektovanju. Gledano sa tehnikog aspekta, mogue je graditi graevinsku konstrukciju koja je izloena optereenjima unutar raunskih granica, tano prema projektu sa svim materijalima odreene vrstoe i sa ispravnim analizama i pretpostavkama prorauna, pa nee biti potrebno preduzimanje nekih dodatnih mera radi obezbeenja sigurnosti. Ustvari, svi su ovi faktori varijabilni, mada se neki od njih mogu tano predvideti. Da bismo se obezbedili i u odnosu na one koji su neizvesni, poveavamo vrstou konstrukcije. Ova poviena vrstoa obezbeuje do izvesnog stepena sigurnost i u odnosu na ekstremne uslove promenljivih faktora. Konaan stepen sigurnosti sastoji se iz dela za obezbeenje u odnosu na tehnike i socijalne posledice ruenja objekta. Kljune rei: stepen sigurnosti, konstrukcija, zatita, posledice, vek trajanja konstrukcije Abstract: The paper presents methods that are used to provide technical safety, as well as additional security due to public and social reasons. It is considered the functional damage and failure, as well as the concept of life of structure in the design. From the technical point of view, it is possible to construct a building that is exposed to the loads within the computational limits, using materials of specific strength, exactly according to the project based on the correct analysis and assumptions of the design and it will not be necessary to take some additional measures to ensure safety. In fact, all these factors are variable, although some of them can be accurately predicted. In order to ensure the structure against those factors which are uncertain, we increase the strength of the structure. This increased strength provides security to a certain degree, regarding the extreme conditions of variable factors as well. The final level of security consists of parts related to the technical and the social consequences of the structure failure. Key words: stability of structure, static, dynamic, energetic principle, critical load.
dr, redovni professor, Ekspert Saveznog ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj, Graevinsko-arhitektonski fakultet Univerziteta u Niu, ul. Aleksandra Medvedeva 14, 18000 Ni 2 dipl.gra.in., asistent, Graevinsko-arhitektonski fakultet Univerziteta u Niu, ul. Aleksandra Medvedeva 14, 18000 Ni
3
asistent, Departman za graevinarstvo, Dravni Univerzitet u Novom Pazaru Nauka + Praksa 14/2011 83
1 UVOD
Moemo graditi konstrukcije razliitih stepena sigurnosti. Usvojeni stepen u mnogome zavisi od koliine raspoloivih finansijskih sredstava. Sa porastom sigurnosti raste i cena kotanja konstrukcije, jer da bi se obezbedila poveana vrstoa potrebne su poveane dimenzije sa pojaanim temeljima, ili jai i skuplji materijali. I pored svega nije mogue izgraditi konstrukciju kod koje nee doi do ruenja jer je, na primer, nepoznato optereenje za vreme dejstva zemljotresa za koje treba vriti proraun konstrukcije. Obzirom da je pri dejstvu zemljotresa nepoznato i vreme, mesto i intenzitet zemljotresa, nije mogue dati potpuno taan, ve optimalan i ekonomski prihvatljiv proraun. U praksi je uobiajena tenja investitora da stepen sigurnosti bude nii, zbog ega postoje propisi koji obezbeuju potreban stepen sigurnosti. Metode odreivanja sigurnosti moraju dati zadovoljavajue reenje i sa tehnikog i sa socijalnog aspekta. Inenjerske konstrukcije otkazuju usled loma ili usled funkcionalnih nedostataka. Lom nastupa kada optereenje prekorai mogunost konstrukcije da ga u kritinom trenutku primi i prenese na tlo. Ovakva situacija nastaje, pre svega, usled nemogunosti da se pri proraunu odrede stvarna optereenja i nosivost konstrukcije, ili usled neke greke u konstrukciji. Funkcionalni nedostaci nastaju kada neki uslovi ograniavaju upotrebljivost konstrukcije za proraunata optereenja, kao to je rezonanca, ugib ili deformacija. Reenje tehnikog problema zahteva adekvatne metode pri odreivanju elemenata koji ograniavaju mogunost ruenja konstrukcije. Kao dopunski faktor pri odreivanju stepena sigurnosti javlja se i socijalni moment. Reenje sa tog aspekta zahteva unoenje dodatnog stepena sigurnosti u odnosu na onaj koji zahtevaju tehnika razmatranja.
sa dva stanovita: u projektovanju je dominantna sigurnost elemenata ili jednog dela, dok je u eksploataciji od osnovnog znaaja sigurnost cele konstrukcije. Danas zasluuju panju nastojanja da se itava konstrukcija posmatra sa stanovita sigurnosti (metod konanih elemenata i slino). Rad na projektovanju obuhvata tretiranje konstrukcije sa odreenim stepenom sigurnosti i minimumom kotanja. Ovde postoje sledee faze: 1. odreivanje projektnih optereenja; 2. odreivanje otpornosti konstrukcije; 3. odreivanje kvantitativnih vrednosti sigurnosti. Zbog neadekvatnog poznavanja faze 1 i 2, faza 3 ukljuuje i izvesni traeni socijalni stepen sigurnosti. Projektno optereenje je najslabiji deo projektovanja, pa se ine napori da se to adekvatnije odrede intenziteti optereenja, eme optereenja, uestalost dogaaja i trajanja.
3 TEHNIKE METODE I SOCIJALNE POSLEDICE OTEENJA

Metodama odreivanja sigurnosti sa tehnikog aspekta pokuava se da se izbegnu optereenja koja bi prekoraila nosivost konstrukcije. Pokuaji da se odredi sigurnost za tipine krive (Sl.1 i Sl.2) mogu biti uinjeni podeavanjem: 1. da odnos S1/L1, poznat pod imenom faktor sigurnosti, bude minimalan. lanom L1 je predvieno maksimalno optereenje kakvo se moe oekivati pod eksploatacionim uslovima, a S1 je nosivost konstrukcije dobijena izborom promenljivih u proraunu, 2. da verovatnoa bude maksimalna, 3. da faktor sigurnosti vezan sa maksimalnom verovatnoom oteenja bude minimalan. Podeavanje samog faktora sigurnosti ne definie verovatnou oteenja (Sl.1). Na Sl.1a) su optereenja i otpornost precizno odreeni, te je verovatnoa oteenja mala. Na Sl.1b) je obrnut sluaj. Sa istim faktorom sigurnosti uslov na Sl.1a) ima manju verovatnou oteenja nego na Sl.1b).
relativna uestanost dogaaja
2 KONSTRUKCIJA, PROJEKAT I ZATITA OD RUENJA

Konstrukciju moemo definisati kao element ili kao sloene elemente podeene i dimenzionisane tako da izdre odreeno optereenje i da su funkcionalno pogodni. Iako svi elementi i delovi konstrukcije moraju ostvariti graninu i funkcionalnu otpornost, tendencija u projektovanju je ta da se dejstvo na sve delove to tanije odredi iako je to teko ili gotovo nemogue, kao na primer zemljotresno optereenje. Do nedavno je prema tome sigurnost bila posmatrana
S L
faktor sigurnosti S1/L1
a)
L1 S1
b)
L1 S1
Slika 1 - Veliina optereenja i sigurnosti
84
Vrednosti koje su specifine za funkcionalno oteenje i lom variraju, a ovde je prihvaen vei rizik kod funkcionalnog oteenja nego kod loma. Primena dodatne sigurnosti, vee od one koju zahtevaju tehniki razlozi, koja obezbeuje od socijalnih posledica usled funkcionalnih oteenja ili loma, odreena je variranjem nekih vrednosti (odnos S1/L1, verovatnoa, odnos S1/L1 i verovatnoa). Porast u stepenu sigurnosti moemo primeniti na celu konstrukciju ili na pojedine delove, ili samo kod odreenih metoda reavanja. A.L.L.Baker tvrdi da je nelogino imati razliite stepene sigurnosti za lom elika i betona u armiranom betonu, prema tome za jednu konstrukciju koristi se samo jedan stepen sigurnosti, i taj treba da bude konstantan za sve delove i celu konstrukciju. Takav stav je prihvatljiv sa inenjerskog stanovita. Meutim, zbog socijalnih razloga mogu postojati razliite varijacije u stepenu sigurnosti konstrukcije. U naelu, konstrukcija moe imati materijale sa razliitim dijagramima optereenje-deformacija, kao to je prikazano na Sl.2. Na Sl.2a) je krti materijal koji se ponaa po Hookeovom zakonu. Na Sl.2b) prikazan je ilavi materijal koji je kod take teenja sa trajnom deformacijom i sa malim porastom optereenja. Na Sl.2c je ilavi materijal sa ogranienom linearnom karakteristikom odnosa optereenje-ugib pokazuje porast ugiba pri porastu optereenja.
4 SMANJIVANJE FAKTORA SIGURNOSTI U OPTEREENJIMA RAZLIITOG POREKLA

Tradicionalna metoda u primenjivanju stepena sigurnosti je metoda odnosa. Do XIX veka sastojala se sigurnost konstrukcija u uspenom ponaanju konstrukcije u eksploataciji. Odnos poznat pod imenom faktor sigurnosti Y definisan je kao odnos nosivosti konstrukcije S1 i projektnog optereenja L1. U faktoru napona je S1 vrednost maksimalnog napona u kritinom preseku kod ruenja, a u faktoru optereenja je L1 optereenje potrebno upravo da izazove ruenje. U faktoru napona je S1 maksimalni napon izazvan projektnim optereenjem u kritinom preseku, dok je faktor optereenja L1 projektno optereenje. Projektno optereenje je uopte najvee predvieno optereenje, tj. optereenje u eksploataciji. Meutim, vrednost L1 moemo odrediti u ma kom poloaju na krivoj L na Sl.1. Otpornost S1 je uopte najnia oekivana prihvatljiva otpornost konstrukcije i moemo je odrediti u ma kom poloaju na krivoj S Sl.1.
Y= S1 1 za sigurnost L1
(1)
optereenje
optereenje
optereenje
Ako L1 pomnoimo nekim faktorom koji varira, saglasno poznavanju i celishodnosti podataka o optereenju, a S1 podelimo nekim faktorom j koji varira, onda je S1/j otpornost potrebna da odri i L1. Tada je
iL1 = S1 j
(2.a) (2.b) (2.c)
ugib
ugib
ugib
S1 = i, j L1
a)
b)
c)
Slika 2- Dijagrami ugib-optereenje za razliite materijale
Y1 = i, j
Pri savijanju proste grede, ruenje usled zatezanja u armaturi dogaa se uz simptome poputanja, dok je u betonu usled pritiska ruenje naglo. U tom sluaju ovi kritini elementi zahtevaju vii stepen sigurnosti nego drugi. U viespratnim zgradama ruenje jedne grede nije tako tragino kao ruenje stuba, pa je prema tome sa socijalnog stanovita razumno da stub ima vii stepen sigurnosti od grede. Kao najracionalnije pokazuje se doslednost stava, a projektna otpornost, primenjena u konstrukciji mora biti takva da je procenat rezultata u opitima nii od odabrane projektne vrednosti, i da bude isti za sve materijale.
gde je Y tehniki faktor sigurnosti. Socijalni faktor sigurnosti je zadovoljen poveanjem otpornosti S1 pomou nekog faktora k, pa je S1 jk otpornost potrebna da odri ravnoteu i L. Tada je Y2 = i j k (3) gde je Y2 konani faktor sigurnosti. Vrednosti i, j, k su 1 za normalan izbor prihvatljivih oteenja i otpornosti (na primer kod dejstva zemljotresa). U jednaini (1) mogu se vrednosti za S1 i L1 varirati. Otpornost konstrukcije je zavisna od vremena. Za vreme njenog veka trajanja e zamor, korozija, puenje, troenje i smanjenje kapaciteta optereenja s vremenom smanjiti otpornost konstrukcije, dok e poveanje otpornosti materijala s vremenom poveati otpornost konstrukcije. To znai
85
da se za razliite epizode u ivotu konstrukcije mogu odabrati razliite vrednosti za S1, to se retko ini za L1 jer optereenja potiu iz razliitih izvora. Jedino korisno optereenje na konstrukciji je pokretno optereenje, ali i nepokretno optereenje mora takoe itavo vreme biti noeno. Ovo se zajedno naziva eksploataciono optereenje. Ni ostala optereenja koja nisu korisna, treba da budu prihvaena, kao zemljotres, vetar, sneg, elementarna poplava i deformacija tla, ili ljudskog porekla, kao razaranje bombama. Povremena optereenja nemaju neki veliki uticaj na zamor konstrukcije, a trajna deformacija konstrukcije moe se ograniiti ako moemo predvideti broj i intenzitet dogaaja tokom veka trajanja konstrukcije. Ako su P1, P2, P3, ..., Pn posebne verovatnoe za nastupanje nekih optereenja, tada je verovatnoa P da e svi nastupiti istovremeno P=P (4) 1P 2P 3 ...P n Smanjivanjem vrednosti Z prema vrsti koja daje najmanju tetu moemo se unapred obezbediti od rezultata razliitih tetnih uticaja optereenja. Ya (La + Lb ) = S1 (5a)
Yb (La + Lc ) = S1
(5b)
gde je Ya > Yb i La je manje tetno od Lc, a La je nepokretno optereenje. Sa kombinacijom optereenja iz vie izvora je Yc (La + Lb + Lc + Ld ) = S1 , (6a) Yd (La + Lb + Lc + Ld ) = S1 . (6a) Vrednost i utie na Y na isti nain. Tada je Ye La + Y f Lb + Yg Lc = S1 (7) Ovde Ye, Yf i Yg ne moraju biti iste, ve su za svako optereenje zavisne od i.
podatke tretirati statistiki da bi se oni najkorisnije primenili. Uspenost ma koje metode zavisi od raspoloivih podataka. Podaci treba da budu sreeni tako da je ma koja odluka o optereenju ili otpornosti doneta na bazi odgovarajue evidencije. I kod faktora napona i kod faktora optereenja mogu se primenjivati promene faktora sigurnosti, jer je svrha da se kod projektnih optereenja odri elastini karakter konstrukcije (to pri seizmikom proraunu nije sluaj). Uopte za funkcionalno oteenje treba da se koristi usvojeno razmatranje vezano za vie metoda i lom. Otpornost vezana za funkcionalno oteenje obino je optereenje ili napon kod koga nastupa teenje u eliku. Kriterijum kod armiranog betona je optereenje ili napon u armaturi vezano sa tetnim prslinama, ili pak neki usvojeni iznos neelastine deformacije. Kod konstrukcija sa nelinearnim odnosom napona i deformacije kriterijum je napon ili optereenje koje izaziva neki usvojeni iznos neelastine deformacije, i u sluajevima gde su one usvojene racionalno, koriste se analize pomou metode faktora optereenja. Druga metoda za obezbeivanje stepena sigurnosti od funkcionalnog oteenja ukljuuje odreivanje odreenih granica za ugib, ubrzanje i druge karakteristike, a kada bi bile prekoraene, mogle bi da izazovu ogranienu upotrebljivost konstrukcije. Na primer da bi se spreilo prskanje gipsa kod gipsanih plafona ograniava se ugib grede na 1/325 raspona.
6 VEK TRAJANJA KONSTRUKCIJE

Uticaj zamora, troenja i korozije uslovljava konstrukciji odreeni vek trajanja. Kod konstrukcija sa pokretnim optereenjem i konstrukcija sa pulsirajuim optereenjem nije teko proceniti pojam ogranienog veka trajanja. Kod konstrukcija sa pokretnim optereenjem tendencija je da se kod projektovanja posmatra planirana upotreba i korisni vek trajanja. Kod statikog rada konstrukcije postoji tendencija da se projektuje na monumentalnoj osnovi. Ranijih vekova bilo je to i opravdano, jer se svrsishodnost konstrukcije nije menjala od veka do veka. Danas, naroito zbog prevage optereenja ljudima nad nepokretnim teretom, konstrukcije mogu u roku od deset godina postati necelishodne. Ako je, meutim, konstrukcija bila projektovana na monumentalnoj osnovi, sa visokim stepenom sigurnosti, i prema tome skupa, tada je verovatno da e ona biti zadrana iako se pokae da je necelishodna pri upotrbi. Ako je predvieno da konstrukcija postoji dui period vremena, tada e ona postati spomenik i
5 VREDNOSTI STEPENA SIGURNOSTI I FUNKCIONALNO OTEENJE

U odluivanju o optem stepenu sigurnosti moemo faktor sigurnosti posmatrati zajedno sa verovatnoom ruenja, tj.
PF = PR (R )dR
0
(8)
gde je verovatnoa da se otpornost nalazi izmeu RYL Li i (RYL L1 ) jednaka p = f (R )R , a PR je prethodno dato. To se pokazuje kao opravdan put za dobijanje vrednosti sa adekvatno predvienim podacima. Za ma koji prihvatljiv postupak odreivanja sigurnosti bitno je imati adekvatne podatke o optereenju i otpornosti konstrukcije, i ove
86
bie cenjena zbog svoje starosti. Prema tome, ako je kotanje ove nezamenljivosti dodato konstrukciji, moe biti ekonominije usvojiti nii stepen sigurnosti, izgraditi jeftiniju konstrukciju i zameniti je kad postane necelishodna. Pri projektovanju se obino obezbeuje da stepen sigurnosti postoji sve do kraja upotrebnog veka-ivota konstrukcije. Ako je predvieni vek trajanja poznat, tada se pri odabiranju dimenzija mogu sa sigurnou prihvatiti kao poznati uticaji kvarenja, istroenosti i zamora. Ako predvieni vek trajanja nije poznat, onda se zbog neodreenog veka trajanja u uslovima jaeg troenja moraju obezbediti jae-vee dimenzije, posebni detalji i trajni materijali. To je prihvatljivo kada se planiraju monumentalne ali ne i potpuno funkcionalne graevine. Ovi momenti ukazuju na potrebu donoenja odluke o predvienom veku trajanja konstrukcije. To je mogue na nacionalnoj osnovi: na primer, ako se projektuje za ogranieno trajanje pri izboru stepena sigurnosti moe da se primeni planirani vek trajanja kod konstrukcije mostova. Ako je, pak, potrebno da se ono produi, tada se moe dati neko pogodno konstruktivno reenje za dodatni posao koji je potreban da bi se obezbedio ovaj vanredni vek trajanja. esto je odluka o planiranom veku trajanja nemogua, te se projekat mora izvesti na monumentalnoj osnovi. Ako se propisano optereenje povea, to bi znailo poskupljenje konstrukcije i zamena postojeih mostova koji bi pali ispod standarda, kao i velike trokove za njihovo odravanje. S toga je preporueno da je razumnije zadrati postojea propisana optereenja, a zakonom ograniiti teinu vozila. Ovakav argument moemo primeniti za gotovo sve tipove konstrukcija. U jednom sluaju je argument taj da se projektuje za neogranieno vreme i da se tada konstrukcija zamenjuje; u drugom sluaju projektuje se na monumentalnoj osnovi a ograniava se optereenje. Problem moemo reiti postojanjem optimalnih dimenzija koje znae najekonominije reenje za zajednicu. Kod mostova se to postie planiranjem puteva sa razliitim kapacitetom optereenja.
konstrukciju ini neupotrebljivom, dok u drugim sluajevima ona moe da bude skoro tako velika kao i granina otpornost. Saglasno svakom od ovih sluajeva, kao i meusluajevima, postoje granini naponi koji se ne smeju prekoraiti. Pretpostavljajui da su doputene pogodne interakcione formule primenljive na sluajeve kao to je savijanje kombinovano s aksijalnim naprezanjem, moe se proraun i analiza izvesti saglasno sa pojmom granine otpornosti. U drugom sluaju mora se raun sprovesti s obzirom na deformacije koje mogu konstrukciju uiniti neupotrebljivom. Da bismo u stadijumu prorauna mogli oceniti otpornost konstrukcije, potrebno je da se imaju statistiki podaci o vezi postojee otpornosti, donjoj taki teenja i otpornosti na zamor materijala slinog onom koji e biti korien. Ovi podaci e se sastojati preteno od rezultata velikog broja ispitivanja i treba da budu u takvom obliku da se za svaki primenjeni materijal mogu odrediti i pripremiti sledee veliine i grafikoni: medijana i srednja otpornost, koeficijent varijacija, najnie i najvie vrednosti pri ispitivanju, histogrami i kumulativni nomogrami uestalosti koji prikazuju statistiku raspodelu rezultata ispitivanja. Na primer na Sl.3. prikazani su takvi podaci za beton i armirani beton. Ordinate histograma, crtane kao stepenice svetlijim linijama prikazuju relativnu uestanost rezultata ispitivanja koja nastupaju unutar irine stepenice oznaenih apscisama na njihovim osnovama, kao neko verovatno odstupanje saglasno Gauss-Laplace-ovim zakonom normalne distribucije, dok su grafikoni u funkciji procenta. Otpornost fc' betona prikazana na Sl.3. koja je koriena u proraunu konstrukcija gde se primenjivao beton. Samo 10% rezultata ispitivanja je bilo ispod poslednje crte i takva kontrola se moe karakterisati kao dobra.
7 FAKTORI SIGURNOSTI I VEROVATNOA OTEENJA

Faktor sigurnosti i faktor upotrebljivosti mogu se posmatrati kao faktor optereenja kojim mnoimo srednji raunski efekat optereenja da bi se izjednaio sa srednjom izraunatom otpornou, koja u nekim sluajevima moe odgovarati tako da bude ograniena relativno malom deformacijom koja
Nauka + Praksa 14/2011 87
Slika 3 - Histogram i kriva verovatnoe otpornosti betona na pritisak u uslovima dobre kontrole
Iako je uinjen veliki napredak na ovom polju, potrebno je jo da se radi na odreivanju faktora sigurnosti i odgovarajuih veliina na naunoj i ekonomskoj osnovi jer se neprekidno pronalaze novi materijali za koje je potrebno dati adekvatne odgovore.
8 ZAKLJUAK
Na osnovu reenog mogu se graditi konstrukcije sa razliitim stepenom sigurnosti, a usvojeni stepen sigurnosti u mnogome zavisi od finansijskih sredstava. Sa porastom sigurnosti konstrukcije raste i cena kotanja zbog obezbeivanja veih dimenzija ili jaeg materijala. Apsolutnu ili stopostotnu sigurnost konstrukcije, tj. stopostotni stepen sigurnosti nije mogue obezbediti jer nam nisu svi parametri poznati. Na primer nijednu graevinsku konstrukciju nije mogue obezbediti sa potpunom sigurnou zato to se optereenje, tj.oslobaanje seizmike energije dogaa na velikoj dubini u zemlji pa je nepoznato optereenje na koje treba proraunati konstrukciju. Inenjerske konstrukcije otkazuju usled loma ili usled funkcionalnih nedostataka. Tendencija pri projektovanju je da se to tanije odredi optereenje na koje se konstrukcija dimenzionie, kao i karakteristike materijala od kojih je izgraena. Konstrukcija se projektuje sa odreenim stepenom
sigurnosti i minimalnom cenom kotanja. Vrednosti za lom i funkcionalno oteenje variraju i esto je vei rizik od funkcionalnog oteenja, zbog ljudskih rtava, pa se dodatna sigurnost obezbeuje iz tih razloga. U viespratnim zgradama ruenje grede nije tako opasno kao ruenje stuba, to bi bilo logino da stub ima vei stepen sigurnosti. Odnos poznat pod imenom faktor sigurnosti Y definisan je odnosom nosivosti konstrukcije S prema vrednosti maksimalnog napona L u kritinom preseku (Y>1). Ovaj koeficijent moe biti tehniki i funkcionalni, tj. prihvatljiv s aspekta sa kog se posmatra i mora da zadovolji pri eksploatacionom optereenju. I kod faktora napona i kod faktora optereenja mogu se primeniti razliiti faktori sigurnosti, ali ne smeju da budu na raun sigurnosti i bezbednosti ljudi. I kod nelinearnog rada konstrukcije mora biti obezbeena sigurnost konstrukcije. Uticaj zamora, troenja i korizije uslovljavaju konstrukciji odreeni vek trajanja. Treba biti usaglaen eksploatacioni vek trajanja i koeficijent sigurnosti konstrukcije, kao i cena kotanja iste. Dakle, ekonominost, trajanje i sigurnost svake konstrukcije moraju biti obezbeeni u optimalnoj meri. esto puta vek trajanja konstrukcije kao i drugi parametri nisu dovoljno tano definisani to dovodi do nepouzdanog prorauna. Iz tih razloga faktor sigurnosti i faktor upotrebljivosti mogu se posmatrati sa vie aspekata a proraun sprovoditi sa najznaajnijih aspekata. Zbog toga je esto potrebno vriti eksperimentalna istraivanja, bilo na modelima ili na objektima u prirodnoj veliini da bi se dobili najpouzdaniji podaci za proraun i sigurnost konstrukcije. Savremeno projektovane graevinske konstrukcije kako je to propisano i najnovijim evropskim standardima bazirano je na zadovoljenju sledea etiri kriterijuma: vrstoe, upotrebljivosti, stabilnosti i trajnosti. Bez istovremenog zadovoljenja sva etiri kriterijuma ne moe se obezbediti propisana sigurnost i trajnost objekta. Na osnovu eksperimenata moemo tvrdidti da sistem poseduje odreeni koeficijent sigurnosti samo ako smo pri ispitivanju stvarno i dostigli propisani nivo optereenja, odnosno stvarni koeficijent sigurnosti utvruje se na osnovu nivoa kritinog optereenja pri kom je nastupio gubitak stabilnosti. ZAHVALNOST Ovo istraivanje je sprovedeno u okviru programa istraivanja u oblasti tehnolokog razvoja za period
88
2011-2014, u oblasti Saobraaj, urbanizam i graevinarstvo, projekat br. 36016, pod nazivom Eksperimentalno i teorijsko istraivanje linijskih i povrinskih sistema sa polukrutim vezama sa aspekta teorije drugog reda i stabilnosti. LITERATURA
[1] Obezbeenje zgrada od seizmikih razaranja, S. Zdravkovi, V nauni skup ovek i radna sredina, FZNR, Ni, 1986, str.17-26. [2] Conceprts of structural safety, C. B. Brovn, proceedings of the American Society of Civil Engineering, Vol.86 No 13, 1960. [3] Seizmiki rizik i mikrorejonizacija graevinske povrine za objekat sportska dvorana u Pirotu, S.Zdravkovic, D. Zlatkov, Geotehniki aspekti graevinarstva, III Naunostruno savetovanje, Zlatibor, 2009, str 377-382. [4] Synopsis of first progress report of committee on factors of safety,, Oliver G. Julian,. M. ASCE (Pros.paper 1316), Inc., Engineers, Boston, Mass. SAD, 1957. [5] Proraun vitkih elemenata prema graninoj nosivosti, S. Zdravkovic, Savetovanje-Beton, komponente betona i granina stanja betonskih konstrukcija, Graevinski fakultet, Ni, 1989, str.260-272. [6] Tomii-Torlakovi M., Stefanovi S., Railway Noise and Vibration-Current European Logistation and Research and Measurements on Serbian Railway, Facta Universitatis, Series: Architecture and Civil Engineering, Vol 8, N2, 2010., University of Nis, pp. 145-153. [7] Nikoli O., Nikoli V., Principi videoekologije i njihova primena u praksi, Nauka+Praksa Institut za graevinarstvo i arhitekturu Ni, br.13., 2010, Ni, str. 93-96. [8] Stefanovi B., Stavretovi N., Bioloka zatita kosina puteva, Zbornik Radova Graevinsko-arhitektonskog fakulteta, Ni, br. 25, 2010, str. 215-222.
89
90
CIP - , 624 + 72 NAUKA + praksa : asopis Instituta za graevinarstvo i arhitekturu Graevinsko-arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Niu / glavni i odgovorni urednik Slavia Trajkovi. 1993, br. 1- . Ni : Graevinsko-arhitektonski fakultet, 1993 (Ni : M Kops centar). - 24 cm Godinje ISSN 1451-8341 = Nauka + praksa (Ni. 1993) COBISS.SR-ID 48721676

Nauka + Praksa Broj 14 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Nauka + Praksa Broj 14 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

14 / 2011

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK

AUTOR NASLOVNE STRANE

Dekan, Prof. dr Dragan Aranelovi

1. Borislava Blagojevi, Milica Vujisi, Olivera Poti ............................................................

INTEGRACIJA FOTONAPONSKIH MODULA U FASADNI OMOTA ZGRADE

ANALIZA IZRADE I PRAENJA DINAMIKIH PLANOVA

ARHITEKTONSKO REENJE I MEDICINSKOG FAKULTETA U NIU

5. Aleksandar Milojkovi, Marko Nikoli .............................................................................

SAVREMENE METODE ISTRAIVANJA I UPRAVLJANJA TOKOVIMA GRAENJA PUTNIH SAOBRAAJNICA

10. Olivera Nikoli, Vladan Nikoli, Sonja Krasi...................................................................

STAMBENI I POSLOVNI OBJEKTI ELEZNICE U NIU IZ DRUGE POLOVINE 19. VEKA

PRIKAZ PROJEKTA STAMBENOG NASELJA UZ REKU NIAVU

ANALIZA ENTERIJERA KROZ POVEZIVANJE UNUTRANJEG PROSTORA SA SPOLJANJOM SREDINOM

Nauka + Praksa 14/2011

Nauka + Praksa 14/2011

2 IDENTIFIKACIJA PODRUJA UGROENIH EKSTREMNIM HIDROLOKIM SITUACIJAMA: POPLAVAMA I SUAMA

Nauka + Praksa 14/2011

Slika 2- Potencijalno plavne povrine na teritoriji RPP

Nauka + Praksa 14/2011

Slika 3- Podruja izloena ekstremnim hidrolokim suama na teritoriji RPP

3 IDENTIFIKACIJA PODRUJA UGROENIH EROZIJOM

Nauka + Praksa 14/2011

Nauka + Praksa 14/2011

Nauka + Praksa 14/2011

Nauka + Praksa 14/2011

Nauka + Praksa 14/2011

Nauka + Praksa 14/2011

Nauka + Praksa 14/2011

Nauka + Praksa 14/2011

Nauka + Praksa 14/2011

Nauka + Praksa 14/2011

INTEGRACIJA FOTONAPONSKIH MODULA U FASADNI OMOTA ZGRADE

Nauka + Praksa 14/2011

Nauka + Praksa 14/2011

Nauka + Praksa 14/2011

Slika 2 - Poreenje FN i solarnih toplotnih kolektora

Slika 4- Komponente FN sistema

Nauka + Praksa 14/2011

Nauka + Praksa 14/2011

4 PRIMERI U SVETSKOJ PRAKSI

b) Slika 5 a) Solarna obloga na kuli u Manesteru, b) Biblioteka koleda u Manesteru

Nauka + Praksa 14/2011

Nauka + Praksa 14/2011

jednostavno unosi u elektrinu mreu u cilju pomoi lokalnoj zajednici [8].

Slika 6- Stadion na Tajvanu sa 14 155 m2 krova pokrivenog FN panelima

Slika 8 - Solarni svetlarnik na stepenitu Ma Van kole u Hong Kongu

Slika 9 Utvrenje Castello Doria, Porto Venere, Italija

Nauka + Praksa 14/2011

Nauka + Praksa 14/2011

Slika 10 - Instalacija FN panela koji se koriste za napajanje LED monitora, Kina

Nauka + Praksa 14/2011

ANALIZA IZRADE I PRAENJA DINAMIKIH PLANOVA

mr, asistent, Graevinsko-arhitektonski fakultet Univerziteta u Niu Nauka + Praksa 14/2011 15

Nauka + Praksa 14/2011

1 UVOD 2 OPIS OBJEKATA

Nauka + Praksa 14/2011

Nauka + Praksa 14/2011

3 OPIS TEHNOLOGIJE IZVOENJA RADOVA

Slika 2 - Oplata podrumskih zidova

Slika 1 - Razastiranje sloja ljunka

Nauka + Praksa 14/2011

Nauka + Praksa 14/2011