PSIHOANALIZA I FILM

Sra Zlopaa1 Olivera Vukovi1,2 Bojana Dunji-Kosti1 Aleksandar Damjanovi1,2

UDK: 615.851.1:791

Kratak sadraj
U radu se razmatra meusobna isprepletanost filma i psihoanalize. injenica da su film i psihoanaliza odrasli zajedno na prelazu u XX vek, dodatno jaa ovu povezanost. Posebna poglavlja ine psihoanalitika hermeneutika filma, uz analizu nekoliko odabranih primera, kao i psihoanalitika transkripcija umetnosti suspensa kod Alfreda Hikoka. Svaki od ova dva umetniko-nauna pravca su delovala samostalno, na svoj nain, ali svoju pravu snagu i kulturoloku prominentnost pokazuju upravo kada deluju zajedno sa svim svojim originalnim i prepliuim fenomenima. Kljune rei: film, psihoanaliza, Frojd, Hikok

1 2

Klinika za psihijatriju, Kliniki centar Srbije, Beograd, Srbija Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija

Piter Konrad

UVOD
Film, iako prevashodno umetnost vizuelnog, poseduje niz psiholokih referenci, kako u formi tako i u sadraju. injenica da su film i psihoanaliza odrasli zajedno na prelazu u XX vek, dodatno jaa ovu povezanost. Frojd je skovao termin psihoanaliza u priblino isto vreme kada je prikazan i prvi film. Moda moemo i da se zapitamo, da li bi Frojdovo delo Tumaenje snova steklo takvu slavu i uticaj, da se knjiga nije pojavila u isto vreme kada je i film bio u zaetku. Filmovi su prikazivali sanjive scene u mraku, ba kao to iz-

gleda i pravi san. Ova koincidencija je sigurno pomogla Frojdovoj teoriji da stekne prednost u ozbiljnim krugovima, a i onim manje ozbiljnim koji su prosto uivali u projektovanim scenama na platnu. tavie, film je nauni izum, a i Frojd je svoje inovativno tumaenje snova smatrao naunim. Kada je 1927. godine nastao zvuni film, i zamenio preterano emotivnu glumu nemog filma, svet je bio spreman za terapiju razgovorom. Poto se psihoanaliza pojavljivala tako esto u filmovima, javnost je mislila da je ona zlatni standard za psihijatrijsko leenje. Teko je zamisliti da bi psihoanaliza

61

Engrami vol. 33 oktobar-decembar 2011. br. 4

Poput Frojda, Hikok dijagnostikuje nezadovoljstvo koje besni i nagriza masku civilizovane uljudnosti modernog oveka. Poput Pikasa ili Dalija, on registruje fenomenoloku pretnju naglo modernizovanog sveta.

odravala toliko dugo svoj uticaj, da nije bilo filma. Leenje na kauu se i dan danas reciklira u komedijama (Analiziraj ovo). U stvari, u XXI veku, psihoanaliza se uglavnom pojavljuje kao parodija, a parodija najee ukazuje na poslednje faze umiranja jedne ideje. Psihoanaliza je prve filmove inila zanimljivijim i modernijim. Moglo bi se rei da su film i psihologija percepcije dali skelet, psihoanaliza dodala meso, dajui filmovima vie dimenzija. Frojd se nije bavio analizom filma, ali je smatrao da umetnost i psihoanaliza imaju iste osnove, te da se i umetnici i psihoanalitiari bave nesvesnim, fantazijom, snovima i igrom. U novije vreme razvija se psihoanalitika filmska kritika, posebno u Americi. Metoda uenja psihoanalize putem analize filma vrlo je korisna i za laike, ali i za psihoanalitiare pruajui prvima da steknu osnovna znanja iz psihoanalize a drugima da obogate i proire svoja iskustva jednim novim oblikom psihoanalitike prakse putem psihoanalitiki fundirane filmske kritike [1]. Psihoanalitiku filmsku kritiku oekuje interesantna i vrlo plodotvorna budunost, jer je tek 1986. godine u SAD osnovan "Forum za psihoanalitiku teoriju filma", a njegov je inicijator i osniva uvaeni kliniar i profesor Roj Has. On smatra da e upravo psihoanalitika filmska kritika izgraditi mostove izmeu kliniara i akademika, ali i pribliiti psihoanalizu laicima. Ipak, Frojd nije bio ljubitelj filmova. U svom ivotu je video samo jedan film, tokom posete Americi 1909. godine. U pitanju je bio vestern, sutinski ameriki anr. Pogledao je ovaj film vie iz zainteresovanosti za Ameriku, ne-

Engrami vol. 33 oktobar-decembar 2011. br. 4

go iz zainteresovanosti za film. Ironije radi, nakon Drugog svetskog rata, vestern je razvio jedan podanr poznat kao Frojdovski vestern. Frojdovski vesterni su poeli sa Hoksovom Crvenom rekom (1948), u kojoj je glumio Don Vejn (najpopularnija filmska zvezda ikada), kao i Montgomeri Klift. Frojdovski vesterni se pojavljuju onda kada je psihoanaliza bila na vrhuncu uticaja na film (kao i na ameriku kulturu uopte) i doprineo je da psihoanalitika introspekcija i refleksivnost postanu privlaniji mao vojnicima koji su se vraali kui iz rata. U filmu Tajne due (1926) nemaki reiser G. Pabst je dramatizovao Frojdovu psihoanalitiku teoriju uz pomo dva Frojdova asistenta, Abrahama i Saksa slikajui sekvence snova sa multiplim slojevima superimpozicije (postignuti posredstvom ponovnog premotavanja filma i multiplim ekspozicijama). Frojd nije eleo da se njegovo ime pominje u vezi sa ovim projektom. U pismu Karlu Abrahamu on istie: Moja glavna primedba filmu je da nisam dovoljno zadovoljan kako on prikazuje plastinost naih apstrakcija i fantazija. Frojd je zadrao u odnosu na filmsku umetnost, ovakav skeptian stav do kraja ivota [1].

PSIHOANALITIKA HERMENEUTIKA FILMA -NEKOLIKO ODABRANIH PRIMERA

U filmskoj verziji arobnjak iz Oza, Doroti pati od potresa usled tornada, i ulazi u stanje sna koje je vodi do ute staze, u potragu za arobnjakom (itaj: analitiarem) koji ivi u mitskom Ozu. Kada se Doroti i njeni prijatelji najzad

62

sretnu sa misterioznim arobnjakom, saznaju da ve poseduju linu snagu koju su oekivali da e arobnjak na njih da prenese. Bio im je potreban neko ko bi istraio njihovo nesvesno, osveio im seanje, i uverio ih da su ve pokazali iste one sposobnosti koje su smatrali da im nedostaju. Sa druge strane, moemo rei da ovaj film umanjuje i razotkriva uticaj Frojda, s obzirom da je arobnjak u stvari prevarant koji se krije iza platna (itaj: kaua). Talentovani Fric Lang, 1931. godine reira film M, samo dve godine nakon to je Hitler postao kancelar Nemake. U ovom psiholokom trileru o serijskom ubici, zapaenu ulogu odigrao je Piter Lore. Film M je moda i poetak uvek popularnog filmskog anra psiholoki triler. Sam Piter Lore, deceniju kasnije, glumio je u filmu Stranac na treem spratu (1940), koji predstavlja prvi film noir. Lore je odigrao jo jednog izotipalnog ubicu iji je identitet otkriven psihoanalitikom interpretacijom snova. Jedan od najpoznatijih filmova SF anra je Blejd raner (1982) koji takodje poseduje niz psihoanalitikih intertekstualnosti. U ovom filmu, ono to razlikuje ljude od maina su snovi. Androidi koji sanjaju su ljudi, i ne mogu biti uniteni kao to je planirano. Zahvaljujui Frojdovom naglasku na svest i snove, XX vek je poeo da veruje u Sanjam, dakle postojim. Dekartov koncept Mislim, dakle postojim je uniten. Filmovi Dejvida Lina su, uzvieni objekt psihoanalitikih tumaenja: u njegovim se filmovima prepliu planovi svesnog i nesvesnog, elja silovito izbija ispod naslaga konvencija, a fantazam ulazi u neprozirne igre sa realnim.

Ili, kako kae Tod Mekgauen [2]: U filmu Bulevar zvezda (Mulholland Drive), Dejvid Lin pravi filmsku podelu izmeu iskustva elje i iskustva fantazma, i pritom otkriva da nam fantazam, istovremeno kada prikriva Realno, takoe nudi povlaen put u Realno. Problem se pojavljuje kada jedna od ove dve strukture - fantazam, odnosno realno - nadvlada. Prvi deo filma je logian (...), relativno jasan i jednostavan", ali tome uprkos postoji fantazmatska aura koja okruuje poetni deo filma. Spajajui smisao sa strukturom fantazma, Lin prvi deo Bulevara zvezda koristi za istraivanje uloge koju fantazam ima u logikoj strukturaciji i osmiljavanju iskustva." No, nastavlja Mekgauen, fantazam kao kategoriju ne smemo suprotstavljati realnosti jer fantazam odrava ono to doivljavamo kao realnost. Ta ideja - da fantazam podupire na oseaj za realnost vidljiva je u prethodnom Linovom filmu Izgubljeni autoput, ali Bulevar zvezda ide korak dalje u odnosu na Izgubljeni autoput utoliko to naglaava kako fantazam ne samo da nudi reenje za potpunu blokadu elje ve i to da fantazam otvara put za insceniranje susreta sa traumom i autentinim iskustvom gubitka, susreta koji bi bez njega bio nemogu. Na taj nain, Bulevar zvezda slavi fantazmatsku dimenziju holivudske kinematografije, njenu posveenost istraivanju fantazma. Kontroverzni danski autor, Lars fon Trir, poznat i kao rodonaelnik filmskog manifesta, Dogma 95, u kome su definisana krajnje nekonvencionalna pravila filmske estetike, kao to su, na primer: snimanje kamerom iz ruke bez korienja stalka, prirodno osvetljenje, ogoljena scenografija i dr., svo-

63

Engrami vol. 33 oktobar-decembar 2011. br. 4

jim je naslovima do sada pokazivao otvoreno zgraavanje prema svim vrstama represija koje se vre prema oveku. Njegov pretposlednji film Antihrist se obraa sutinskim traumama pojedinca i pokuava da deifruje konflikte unutar slojevitosti ljudskog bia i njegovih ontolokih dilema. Sadrinu filma ini napor psihoterapeuta (Vilijam Defo) da pomogne svojoj supruzi (arlot Geinsbur ) u prevazilaenju tekog psihikog stanja koje se javlja kao posttraumatsko iskustvo nakon smrti sina. Antihrist se moe slobodno obuhvatiti terminom linovski, jer i kod njega, kao to je to sluaj i sa filmovima Dejvida Lina, svaki pokuaj analize nije mogue izvesti do kraja. Ako poemo od najosnovnijeg predmeta prouavanja koji ini psihoanaliza, a to su nesaznatljive oblasti ljudske podsvesti iji izvor Frojd naziva Id, odmah se moe uoiti odreena analogija sa filmom. Naime, Idn je naziv ume u filmu, u koju odlazi brani par kako bi se supruga to bolje suoila sa svojom alou pri emu simbolika postaje jasnija. I dok kroz film pratimo terapiju supruge praenu fantazmagorinim scenama seksa, ivotinja iz ume i kiom, Lars fon Trir polako otkriva samu inherentnost i esencijalnost zle ljudske prirode (poput Frojda), naglaavajui nemogunost njegovog potpunog objanjenja. S druge strane, ime ume Idn aludira na Eden, rajski vrt iz koga je Bog proterao prvog oveka i enu zbog prvorodnog greha, pri emu sam odlazak branog para u umu pokazuje da povratak harmonije izmeu ljudi kroz prirodu nije vie mogu, ve da je ovek kanjen veitim zlom koje danas poprima oblike duevnih bolesti kao i sve vea

patoloka posesivnost koja se javlja izmeu partnera. Takoe, mu u filmu primenjuje poznati Frojdov metod slobodnih asocijacija i analizu snova koji imaju za cilj da duboko podsvesne konflikte, neshvatljive i samom pacijentu, donekle, uine jasnijim. Veoma divlje scene seksa, gotovo bez cenzure, deluju preterano napadno na ula gledalaca i u tom delu je scenario moda trebalo korigovati i uiniti podnoljivijim film koji je i bez toga ispunjen metaforinim slikama i teak za gledanje. injenica je da postmoderna namee filmskim umetnicima tezu da je neophodno okirati i to vie isprovocirati kategoriju (pseudo) moralnosti kod gledalaca. Meutim, i pored toga, Antihrist zadire u seksualnost oveka koja je, sudei po filmu, u dananje vreme svedena na sirovo zadovoljenje seksualnog nagona. On je postao, a ne bi trebalo, jo jedan od naina potiskivanja duevnih problema koji onemoguavaju svaki zdravi odnos, konkretno u filmu, izmeu branih partnera. Prema Antihrist-u, podsvest je tamna, hladna i zlokobna uma gde vlada haos koji se moe nazreti jedino kroz duevnu patnju. I dok se kroz film sve vie osvetljava mrana hladnoa izmeu partnera, zaeta, ini se, jo mnogo pre smrti sina, ena postaje sve vie opsednuta saznanjem o zloj prirodi koju ak naziva i sataninom crkvom. Razvoj dogaaja, pokrenut eninom bolesnom opsesijom pomeanom sa patolokim strahom da je mu ne napusti, sve vie, i jednog i drugog, baca u stanje jo vee patnje, bola i oaja sa traginim ishodom. Da li je mogue oveku da izae iz ovakve ume u koju se upleo, a da izbegne tri prosjaka (patnja, bol, oaj). Kakav god odgovor da

Engrami vol. 33 oktobar-decembar 2011. br. 4 64

ALFRED HIKOK (1899-1980) PSIHOANALITIKA TRANSKRIPCIJA UMETNOSTI SUSPENSA

Imamo nekoga ko ima neuobiajeno velik, neurotian strah od nereda. Odatle izvire Hikokova umetnost. On posmatra ljude same u stanju nereda. Svi ti ljudi misle da kontroliu situaciju, misle da su moni, misle da su sreeni a u jednom trenutku on naglo izvlai tepih ispod njihovih nogu samo da bi video njihove reakcije. Dru Kasper

Frojdove koncepcije utkane u Hikokove filmove Potiskivanje

Frojd je smatrao da traumatska, destruktivna seanja iz detinjstva, bivaju potisnuta iz svesnog u nesvesno, gde postaju izvor za neuroze ili psihoze. Cilj psihoanalize je da klarifikuje ta po-

65

Engrami vol. 33 oktobar-decembar 2011. br. 4

se krije u Antihrist-u, nije ga mogue nai dokle god pojedinac besomuno uveava svoje duevne konflikte hranei ove prosjake raznim lekovima i psihoanalizama koje jo vie otkrivaju zastraujui sadraj podsvesti pri emu ne nude nikada potpuno razreenje. Ako patnja, bol i oaj ine antihrista koji e, pre ili kasnije, odvesti oveka u najmuniju smrt, jasno je da se stalna i nikad okonana borba izmeu ljudske due i zle prirode vlastitog tela jedino moe voditi pod zastavom svetog trojstva koju ine vera, ljubav, nada. Analiza granice spoljanjih i unutarnjih ego - granica (Federnov koncept) otvara itav psihoanalitiki spektar pitanja i bilo bi zanimljivo videti analizu jo jednog kultnog ostvarenja, Strava u ulici brestova Vesa Krejvena, u kojem je upravo san taka prodora realnog u prostor prividne stvarnosti, gde se trauma iz prolosti reifikuje. Na slian nain mogla bi se otvoriti i paralela izmeu filmova Stvar i Elien, kultnih filmova anra naune fantastike, takoe iz perspektive otuenja i kapitalizma.

Hikok je postao kultni reiser, originalni stilist, izvor inspiracije kako kreativnih tako i netalentovanih filmskih i umetnikih epigona. Karakteristike njegovih filmova su sklonost specifinoj (za to vreme posebno) montai ili pokretima kamere, crni humor, ironija i cinizam, napetost i ok, cirkulacija kominih i traginih elemenata. Atraktivna, uzbudljiva i napeta fabula njegovih filmova zapravo predstavlja svojevrsnu maska za dublju, misaonu podlogu stvaralatva [3]. Za vreme Hikokove karijere, osnovna 'nauna' objanjenja za ljudsko ponaanje proizilazila su iz teorija Sigmunda Frojda. Mada je bio skeptian prema psihoanalizi kao to je bio skeptian prema svim pokuajima da se objasni ljudsko ponaanje, ipak se u mnogim filmovima koristio psiohanalizom. Na primer Zaarani (Spellbound - gde su glavni likovi psihoanalitiari), Psiho (na kraju imamo dugi i prilino edukativni pledoaje psihijatra), Marni. Psihoanalitiki koncepti vani su i u filmovima Vertigo (Vrtoglavica), Frenzy, The Wrong Man (Pogrean ovek), Shadow of a Doubt (Senka sumnje), Rope (Konopac), Rear Window (prevedeno kod nas kao Prozor u dvoritu).

Engrami vol. 33 oktobar-decembar 2011. br. 4

tisnuta seanja kako bi ih se pacijent oslobodio i postigao zadovoljavajui kvalitet ivota. Prema Frojdu, veina potisnutih seanja u odnosu je sa seksualnou. Na primer, tzv. "primalna scena", kada su deca svedoci roditeljskog seksa, potiskuje se. U filmu Psiho, za Normana Bejtsa psihijatar kae da je ubio svoju majku i njenog ljubavnika nakon to ih je zatekao zajedno. Slino u filmu Marni, heroinino neurotino ponaanje objanjeno je svedoenjem o zlostavljanju u detinjstvu, tj. vodi do potisnutog seanja na svoju majku prostitutku koju je zlostavljao njen seksualni partner. Neurotine epizode mogu biti izazvane dogaajima ili simbolima u svakodnevnom ivotu osobe, iako osoba ne mora da shvati njihovu povezanost. U filmu Zaarani, psiholoki trigger su paralelne linije na svetloj pozadini. Kroz psihoanalitiki tretman vraaju se seanja na analizantovo detinjstvo, kada je akcidentalno izazvao smrt koja ima veze sa elinom ogradom (zbog toga su paralelne linije).

Edipov kompleks
Najpoznatija Frojdova teorija o deijoj seksualnosti nazvana je po mitolokom kralju Edipu, koji je ubio svog oca i oenio sopstvenu majku [4]. Frojd opisuje kako svakog mladog deaka privlai njegova majka, to rezultira eljom za ubistvom oca i posedovanjem majke. Ta zabranjena elja je potisnuta, osim to se vraa kasnije u razliitim formama ispoljavanja neurotinih simptoma. Majke esto nesvesno ohrabruju Edipov kompleks, posesiv-

nim ili zavodnikim ponaanjem prema sinovima. Norman Bejts govori Marion Krejn "deaku je najbolji prijatelj njegova majka" (ili "sin je loa zamena za ljubavnika"). U filmu Psiho, psihijatar kae za Normanovu majku da je "zahtevna ena koja dri sina vrsto uz sebe (cling = prilepiti se), i godinama su njih dvoje iveli u svojevrsnoj patolokoj simbiozi. Tada ona sree mukarca i Normanu se ini da ga je odbacila (napustila) zbog tog mukarca. To ga je iniciralo da pree granicu i on ih oboje ubija ". "Mamizam" je miljenje da je majka odgovorna za destruktivno ponaanje svojih sinova - sve od nezrelog ponaanja do ubistva . Stadijumi psihoseksualnog razvoja Frojd globalno identifikuje tri stadijuma psihoseksualnog razvoja: oralni, analni i genitalni. Normalno, individua prolazi kroz prva dva stadijuma do genitalne zrelosti. Mogua je meutim, fiksacija na nekom od ranijih stadijuma. U oralnom stadijumu dete doivljava svet kroz usta: sisanjem, vakanjem, inkorporacijom. U filmu Psiho, Norman Bejts esto jede bombone. Jedenje je uvek asocirano sa seksualnou u Hikokovim filmovima. Analni stadijum je fokusiran na trening kontrole sfinktera, kada dete ui da kontrolie telesne funkcije i te aktivnosti moraju biti diskretne. Analno fiksirani odrasli su asocirani sa ekscesivnim ienjem, iritabilnou, izbirljivou, urednou [3]. Hikok je u jednom intervjuu rekao Fransoa Trifou: "Kada se kupam sve uredno nazad vratim na mesto. Moja strast za redom ide ruku pod ruku sa velikim gnua-

66

njem prema komplikacijama [3]. Sve do filma Psiho, ni jedan ameriki film koji pripada glavnoj struji (trendu) vie od 50 godina nije prikazao toalet (WC), sugeriui da je naa kultura analno fiksirana. Hikok je sa zadovoljstvom detronizovao taj tabu.

Analiza snova
Kroz analizu snova dolazi se do nesvesnih sadraja koji po Frojdu tematizuju potisnutu traumu ili elju, uvek u simbolinoj formi. Psihoanalitika terapija ohrabruje pacijenta da opie i interpretira sadraje svojih snova. Mnoge od Hikokovih slika koje se ponavljaju oi, padanje, suzdravanje, ogledala, senke vane su u Frojdovoj interpretaciji snova. Dva znaajna Hikokova filma sadre sekvence snova koji imaju veze sa junakovim emocionalnim traumama. Sekvence snova u filmu Zaarani bazirane su na dizajnu Salvadora Dalija. Slike ukljuuju oi, mutilacije, proganjanje (od divovskih krila), padanje sve blisko Frojdovoj interpretaciji snova. Sekvenca iz filma Vertigo ukljuuje sliku padanja i otvorenih grobova. Dvostruka, disocirana linost U ekstremnim sluajevima, mogu je razvoj alternativnog identiteta. Ta alternativna specifinost moe izraziti potisnute enje ili elje a da "normalna" osoba toga nije svesna. U filmu Psiho psihijatar objanjava: "Kada se realnost priblii, kada opasnost ili enja zapreti toj iluziji, on se oblai, ak stavlja i jeftinu periku koju je kupio. Tada bi etao kuom, sedeo bi na njenoj stolici, govorio njenim gla-

som. On nikad nije bio itav Norman, ali je esto bio samo Majka". U literaturi i analizi snova, ogledala su esto asocirana sa drugim selfom ili skrivenim aspektima individualnosti. Slomljeno ogledalo u filmu Pogrean ovek simbolizuje eninu psihotinu dekompenzaciju. Doppelganger = doubleganger = sablasni dvojnik ili kopija ive osobe Nekad se u literaturi zamisao o alternativnom selfu manifestuje kao odvojeni karakter, ili Doppelganger ("double walker", dvostruki eta). Dvostruki karakter se interpretira kao premetanje verzije sebe, koji predstavlja ili izraava individuine potisnute elje. Ideja o dvostrukom karakteru, naroito je snana u filmu Stranac u vozu, ukrta se kod Hikoka sa vie teoloki baziranom idejom o zameni krivice. Doppelganger je dvostruki ili drugi self. U literaturi, analizi snova ili u jungijanskom arhetipskom simbolizmu, esto figurira kao blizanac, senka ili refleksivna (lakanovski stadijum ogledala) slika protagonista (ili predstavlja blizanca ... ili se prikazuje kao blizanac...). Karakteristino je za Dvojnika da se javlja kao identian (ili vrlo slian) protagonisti, ponekad protagonist i Dvojnik imaju isto ime. Primeri iz literature su Poov "Villijam Vilson", Stivensonov "Dr Dekil i Mister Hajd", Konradov "The Secret Sharer", Dvojnik Dostojevskog, kao i roman ak Pahlanjuka Borilaki klub. Vana literarna forma koja ukljuuje motiv dvojnika je psychomachia, originalno nastala od grkog pesnika Pru-

67

Engrami vol. 33 oktobar-decembar 2011. br. 4

Engrami vol. 33 oktobar-decembar 2011. br. 4

detiusa koji jasno prikazuje "konflikt unutar due" ili borbu izmeu vrline i poroka unutar individue. Psychomachia je bila naroito vana u srednjovekovnoj umetnosti i dramama, gde odvojeni karakteri (likovi) predstavljaju razliite aspekte iste linosti, pa konflikt u drami ocrtava borbu savesti ili potrebu za integracijom linosti. Danas, pod uticajem Frojda, dvojnik reprezentuje skriveni ili potisnuti aspekt linosti protagonista. Izraeno Frojdovim terminima, dolazak dvojnika predstavlja povratak potisnutog. Protagonisti moraju da prepoznaju ta dvojnik predstavlja, dok se istovremeno bore protiv toga. Karakteristino za prie o dvojnicima je da je dramatini vrhunac nihova konfrontacija, obino s borbom do smrti. Smrt dvojnika predstavlja uspenu represiju opasnih impulsa, ali borba ostavlja protagonistu tunijim i mudrijim u odnosu na koncept humanosti ili sopstvene samospoznaje i samoostvarenje. Motiv dvojnika nalazimo u Hikokovim filmovima Senka sumnje i Stranac u vozu. U filmu Vrtoglavica motiv

transformacije ene u pokojnu dvojnicu javlja se dva puta (udvostruen je). Psiho koristi slian motiv rascepa linosti i dve fiziki sline muke figure. Norman Bejtsova rascepljena individualnost prikazana je njegovom refleksijom u prozorskom staklu. Kasnije Norman se konfrontira sa Semom Lumisom - kritiari su bili u veini saglasni o fizikoj slinosti meu glumcima pri dodeli te dve uloge.

UMESTO ZAKLJUKA
Psihoanaliza i filmska umetnost pripadaju istoj kulturnoj klimi, dele takoe iste socijalne brige. Reflektuju iste intelektualne argumente i nauna dostignua, ali i komentariu iste politike konflikte koji su uvek u aktuelnom aritu svoga doba. Psihoanaliza i film utiu jedno na drugo, proimajui se od samog poetka. Svaki od ova dva umetniko-nauna pravca su delovale samostalno, na svoj nain, ali svoju pravu snagu i kulturoloku prominentnost pokazuju upravo kada deluju zajedno sa svim svojim originalnim i prepliuim fenomenima.

68

PSYCHOANALYSIS AND MOVIES

Srdja Zlopaa1 Olivera Vukovi1,2 Bojana Dunji-Kosti1 Aleksandar Damjanovi1,2

Summary
The link between psychoanalysis and movies is discussed in the paper. The fact that the movies and the psychoanalysis grew up together at the verge of the 20th century additionally reinforces their bond. Separate parts of the paper are devoted to psychoanalytic hermeneutics of the movies, together with the analysis of few selected examples, and psychoanalytic transcription of the art of suspenseby Alfred Hitchcock. Each of the two directions in art and science acted independently, in their own way. However, they show their real strength and cultural prominence acting together, in all their originality and interplay of the phenomena. Key words: movie, psychoanalysis, Freud, Hitchcock

1 2

Clinic for Psychiatry, Clinical Center of Serbia, Belgrade, Serbia School of medicine, University of Belgrade, Belgrade, Serbia

1. Damjanovi A. Rastua senka tame. Beograd. Deko Art; 2006. 2. Mekgaune T. Izgubljeni na Malholand Drajvu: Vodi kroz Linov hvalospev Holivudu. Trei program radio Beograda, 2010. 3. Trifo F (editor). Hikok. Beograd. Institut za film; 1987. 4. Rubinesko E, Plon M (editors). Renik psihoanalize. Novi Sad. Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Sremski Karlovci; 2002.

Aleksandar Damjanovi Klinika za psihijatriju, Kliniki centar Srbije Pasterova 2, 11000 Beograd E-mail: damal64@yahoo.com

69

Engrami vol. 33 oktobar-decembar 2011. br. 4

Literatura: