Projekat Iz HCI

DRAVNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU
DEPARTMAN: TEHNIKE NAUKE

SMER: RAUNARSKA TEHNIKA
PROJEKAT
E-SHOP: ONE STOP SHOP
PREDMET: INTERAKCIJA OVEK-RAUNAR
Tim:
Nerma orovi
Abida Gani
Demil Brnianin
Haris Bronja
Mentor:
prof. dr Ljubomir Lazi
Asistent:
Denan Avdi
NOVI PAZAR
2011. godine
SADRAJ
SADRAJ................................................................................................................................................................2
UVOD......................................................................................................................................................................5
1.1. MODELI PRIHVATANJA VIRTUALNIH PRODAVNICA....................................................................................6
1.1.1.Bazni model prihvatanja virtualnih prodavnica od strane potroaa........................................................................................6
1.1.2.Teoretski model prihvatanja virtualnih prodavnica od strane potroaa..................................................................................7
1.2.Virtuelna prodavnica u odnosu na tradicionalnu.........................................................................................................8

1.3.PODELA POSLOVNIH SISTEMA............................................................................................................................9
1.4.O KOMPANIJI.........................................................................................................................................................10
1.5.VANI FAKTORI USPEHA....................................................................................................................................10
1.6.STRATEGIJA ZADRAVANjA KUPACA............................................................................................................12
1.7. MARKETING U E-TRGOVINI..............................................................................................................................12
1.7.STRATEGIJE MAMACA ZA PRIVLAENJE KUPACA......................................................................................13
1.8. LOJALNOST KUPACA..........................................................................................................................................14
1.9. OSNOVNE STRATEGIJE ZADRAVANjA KUPACA........................................................................................15
1.10. DIZAJNIRANjE SAJTA KOJI JE PRILAGOEN KUPCIMA............................................................................15
1.11. PUSH TEHNOLOGIJE.........................................................................................................................................15
1.12. PERSONALIZACIJA SAJTA...............................................................................................................................15
1.13. USLUGE KUPCU.................................................................................................................................................16
1.14. PRAVLjENjE TAKVIH POSETA DA SVAKA BUDE NOVO ISKUSTVO.......................................................16
1.15.CILjEVI.................................................................................................................................................................. 16
1.16.MISIJA...................................................................................................................................................................17
1.17.VIZIJA.................................................................................................................................................................... 17
1.18.OSNOVNI POJMOVI VEZANI ZA PROJEKAT..................................................................................................18
2.ARHITEKTURA I HARDVERSKA PODRKA..............................................................................................19

3.PRIMERI REALIZOVANIH REENJA...........................................................................................................20
Tim#2
Prof. dr Ljubomir Lazi

3.1.iShop ONLINE PRODAJA.......................................................................................................................................20

3.1.1.PREDNOSTI I MANE...........................................................................................................................................................20
3.2. AMAZON................................................................................................................................................................ 22
3.2.1. Prednosti i mane....................................................................................................................................................................22
3.3.ONE STOP SHOP INDIA .......................................................................................................................................24

3.3.1.Prednosti i mane......................................................................................................................................................................24
3.4. NIELSONOVI PRINCIPI........................................................................................................................................27
4.DEFINISANJE I ANALIZA ZAHTEVA..........................................................................................................31

4.3.Prikupljanje ZaHTEVA............................................................................................................................................31
4.4.DEFINICIJA ZAHTEVA.........................................................................................................................................34
4.5.STUDIJA IZVODLjIVOSTI.....................................................................................................................................34
5.TABELA AKTIVNOSTI...................................................................................................................................38
6. GRAFIKI PRIKAZ FUNKCIJA IZVRAVANJA........................................................................................42
42
7. DIJAGRAMI I SLUAJEVI KORIENJA...................................................................................................45
7.1. DIJAGRAMI OSNOVNIH AKTIVNOSTI............................................................................................................45
7.1.1. DIJAGRAM OSNOVNIH AKTIVNOSTI KORISNIKA.....................................................................................................45
7.1.2. DIJAGRAM OSNOVNIH AKTIVNOSTI KUPCA/FIRME................................................................................................45
7.1.3. DIJAGRAM OSNOVNIH AKTIVNOSTI PRI KUPOVINI................................................................................................46
7.1.4. DIJAGRAM OSNOVNIH AKTIVNOSTI DOSTAVE PROIZVODA................................................................................46
7.2. SLUAJEVI KORIENjA...................................................................................................................................51

7.2.1. OPTI SLUAJ KORIENjA............................................................................................................................................51
7.2.2. PROCES REGISTRACIJE KREIRANjE NALOGA.........................................................................................................53
7.2.3. IZLAGANjE PROIZVODA..................................................................................................................................................54
7.2.4. KUPOVINA PROIZVODA...................................................................................................................................................55
7.2.5. DOSTAVA PROIZVODA....................................................................................................................................................56
7.2.6. NAINI OBAVETAVANJA KORISNIKA......................................................................................................................57
7.2.7. RAZMENA ISKUSTAVA PREKO KOMENTARA (ISPOD PROIZVODA)...................................................................58
Tim#2

7.2.8. OSTVARIVANjE POPUSTA ZA STALNE KORISNIKE..................................................................................................59

7.2.9. BRISANjE NALOGA............................................................................................................................................................60
7.2.10. ODOBRENjE NARUDBE.................................................................................................................................................61
7.2.11. SKLAPANjE UGOVORA (IZMEU PRODAVCA I E-SHOPA)....................................................................................62
7.3. DIJAGRAM SEKVENCI........................................................................................................................................63
8. GRAFIKI DIZAJN........................................................................................................................................64
8.1. UTICAJ BOJA NA RAD MOZGA.........................................................................................................................64
8.2. BOJE U DIZAJNIRANJU VEB SAJTA..................................................................................................................65
8.3. UPOTREBA FOTOGRAFIJA U VEB DIZAJNU...................................................................................................67
8.4. NAVIGACIJA HORIZONTALNA ILI VERTIKALNA......................................................................................70
8.5. LOGO WEB SAJTA................................................................................................................................................72
8.6. MOGUI LOGO DIZAJNI ZA NA ONE STOP SHOP.......................................................................................73
8.7. SLOBODA ILI OGRANIENJE U GRAFIKOM DIZAJNU PREVIE SVEGA JE LOE.............................74
9. FIZIKI DIZAJN..............................................................................................................................................75
9.1. IZGLED GLAVNE STRANICE..............................................................................................................................75
9.2. IZGLED STRANICE ZA NAPREDNU PRETRAGU............................................................................................88
9.3. IZGLED PROZORA PROIZVODA........................................................................................................................90
10. TESTIRANJE..................................................................................................................................................92
10.1.UPOTREBLJIVOST I KLASIFIKACIJA KORISNIKA ......................................................................................93
10.2. PODELA METODA EVALUACIJE.....................................................................................................................95
10.2.1. USABILITY TESTING METODE...........................................................................................................95

10.2.2.ISPITIVANJE UPOTREBLJIVOSTI........................................................................................................95
10.2.3.METODE UPITA.......................................................................................................................................95
10.2.1.1. METODA PODUAVANjA.........................................................................................................................................96
10.2.1.2. METODA MILjENjA NAGLAS...................................................................................................................................97
10.2.1.3. METODA UENJA PREKO OTKRIVANJA.................................................................................................................98
10.2.1.4. UDALjENO TESTIRANjE..............................................................................................................................................99
Tim#2

10.2.1.5. RETROSPEKTIVNO TESTIRANjE

100
10.2.1.6. MERENjE PERFORMANSI SISTEMA........................................................................................................................101
10.3. GOMS (Goals Operators Methods Selection)......................................................................................................103

10.3.1.PRIMER ZA GOMS - KLM (Keystroke Level Model).....................................................................................................103
10.4.Usability testing (Jacob Neilsen principles)..........................................................................................................105

10.4.1.Heuristika Evaluacija - Sistem Lista za proveru...............................................................................................................105
10.5. FUNKCIONALNO TESTIRANJE POMOU XUAN(EXTENDED USER ACTION) NOTACIJE.................112

10.5.1.Logovanje korisnika na One stop shop...............................................................................................................................112
10.5.2. Proces odabira i naruivanja proizvoda na One stop shop...........................................................................................114
10.5.3.Registracija korisnika..........................................................................................................................................................116
10.6.EKSPERTSKA REVIZIJA ..................................................................................................................................123

10.7.BITNOST TESTIRANjA UPOTREBLjIVOSTI...................................................................................................................123
11. DODATAK....................................................................................................................................................124
11.1. iShop ONLINE PRODAJA.................................................................................................................................124
11.1.2. PREDNOSTI I MANE......................................................................................................................................................134
11.2. AMAZON...........................................................................................................................................................136
11.2.2. PREDNOSTI I MANE.......................................................................................................................................................143
11.3. ONE stop SHOP India.........................................................................................................................................145

11.3.2. PREDNOSTI I MANE.......................................................................................................................................................151
11.4. NIELSONOVI PRINCIPI...................................................................................................................................153
UVOD
U dananje vreme sve vee konkurencije, upravo je kvalitet usluge skrivena prilika i izvor konkurentske
prednosti za sva preduzea. Mnogi se slau da upravo izvrsna usluga kupcima predstavlja klju za vei broj
kupaca, veu prodaju i profit, a time i temelj za dugoroni uspeh. Zbog toga je neophodno posvetiti posebnu
panju upravo odnosima prema kupcima.
Uslovi na tritu se brzo menjaju, potroai trae raznovrsnije proizvode, a kupci zahtevaju da im pruene
usluge budu na to viem nivou. U ivom i dinaminom okruenju, neprestano procenjujemo nain na koji
poslujemo teei da postignemo profitabilan i odriv rast. Jedno od moguih reenja je upravo korienje
savremene tehnologije.
Tim#2

Rast World Wide Web-a (WWW) i njegovo prihvatanje meu potroaima je poploalo put za uspon
elektronske trgovine (EC). Nova elektronska sredina je kreirala prilike za kompanije od malih poetnih
kompanija, pa do bogatijih kompanija. Jedna od najvidljivijih poslovnih koristi od korienja Interneta je
prodaja potroaima. Prodavai irom svijeta uspostavljaju virtualne prodavnice, koje postoje u cyberspace-u i
nude robu i usluge putem elektronskog kanala do njihovih kupaca.
Kompanije mogu izabrati razliite naine ukljuivanja u EC, a zajednika stvar svim virtualnim prodavnicama
je u tome to u velikom zavise od tehnolokih informacija da bi postigli organizacione ciljeve i predmete, a
mnoge od njih su ve uvidele koristi od EC u oblasti smanjivanja trokova, globalne ekspanzije, ukupne
vrednosti proizvoda i potroakih usluga.
Glavni problem su faktori koji odreuju prihvatanje i korienje virtualnih prodavnica od strane potroaa.
Raena je studija sa kojom se razvio vrst teoretski model da bi se objasnilo i predvidelo prihvatanje virtualnih
prodavnica od strane potroaa i prepoznale liste vanih operativnih faktora uspjeha (CSF) virtualnih
prodavnica a samim tim da bi i one uspele u kompetitivnom poslovnom okruenju. Prepoznavanje determinanti
potroaevog prihvatanja virtualnih prodavnica zahteva sastavnu teoretsku paradigmu koja e uspeno podrati
veliki spektar tehnikih, poslovnih i potroakih posticaja. Da bi se postigao ovaj cilj ispituju se neke od
najuticajnijih teorija potroaevog prihvatanja. Teoretski model prihvatanja virtualnih prodavnica od strane
potroaa je nastao prihvatanjem i irenjem ve postojeih teorija prihvatanja.
1.1. MODELI PRIHVATANJA VIRTUALNIH PRODAVNICA

Postoje sledei modeli prihvatanja virtualnih prodavnica:
Bazni model prihvatanja virtualnih prodavnica od strane potroaa
Teoretski model prihvatanja virtualnih prodavnica od strane potroaa
1.1.1.
Bazni model prihvatanja virtualnih prodavnica od strane potroaa
Tim#2

Slika 1.1.1. Bazni model prihvatanja virtualnih prodavnica od strane potroaa

Bazni model prihvatanja virtualnih prodavnica od strane potroaa je utemeljen na Modelu prihvatanja
tehnologije (TAM) i Teoriji irenja inovacija (IDT). TAM je dizajniran da objasni determinante potroaevog
prihvatanja velikog broja kompjuterskih tehnologija za krajnjeg potroaa. IDT objanjava, izmeu ostalih
stvari, proces donoenja odluka o inovaciji, determinante obima prihvatanja i mnoge druge kategorije
prihvatanja, te pomae u predvianju verovatnoe i obima prihvatanja inovacije. Ukljuujui kompatibilnost (C)
IDT-a, model je u mogunosti da odredi socijalni kontekst u kojem se odvija online prodaja. C se odreuje tako
to se ispituje kompatibilnost inovacije u okviru postojeih vrednosti i uverenja. Kao i PEOU, C ima znaajan
uticaj na PU.
Pretpostavka je sledea: ako potroa smatra korienje virtualnih prodavnica kompatibilnim sa njegovim ili
njenim potrebama i stilom ivota, potroa e smatrati virtualne prodavnice korisnima. Nakon toga potroa
odluuje o nameri korienja te prodavnice i prelazi na stvarnu upotrebu.
Bazni model ima slabost nasleenu iz TAM-a. Dok je TAM bio jako uspean u predvianju potencijalnog
korisnikovog prihvatanja, on obezbjeuje malu pomo pri dizajniranju i razvoju sistema sa visokim nivoom
prihvatanja. Lek za ovu slabost je da se identifikaciji determinante PU, PEOU i A, te da se dizajnerima sistema
prue znaajnija reenja.
1.1.2.
Teoretski model prihvatanja virtualnih prodavnica od strane potroaa
Tim#2

Slika 1.1.2. Teoretski model prihvatanja virtualnih prodavnica od strane potroaa

U bazni model, prikazan na slici 1.2. , ukljueno je 5 potencijalnih CSFs. Ova studija nastoji da razvije teoretski
model da bi se objasnilo i predvidelo potroaevo prihvatanje virtualnih prodavnica. Njegova hipoteza je da se
stvarna upotreba virtualne prodavnice (USE) direktno odreuje potroaevom namerom korienja na osnovu
ponaanja (BI), koja je pod uticajem potroaevog odnosa prema korienju (A). Model predlae da PU,
PEOU, C, SQ i T oblikuju potroaev odnos prema virtualnim prodavnicama. Potroai koriste virtualne
prodavnice za kupovinu proizvoda ili potragu za informacijama o proizvodu. Zbog toga, sposobnost virtualne
prodavnice da nude proizvode koji zadovoljavaju potroaeve potrebe i daju korisne informacije da bi pomogli
potroaima pri kupovini i pri donoenju odluka, doprinosi PU virtualne prodavnice. PEOU je odreen
potroaevom efikasnou na raunarima i objektivnim korienjem sistema.
1.2. VIRTUELNA PRODAVNICA U ODNOSU NA TRADICIONALNU

Virtuelne prodavnice su postale vie nego ozbiljna konkurencija tradicionalnim prodavnicama, pa ak i
supermarketima. Jedini problem koji se ovde javlja jeste manje trite, jer je manji broj ljudi koji koriste
Internet. Meutim, uzimajui u obzir brisanje vremenskog i prostornog ogranienja, pomenuti problem gubi na
Tim#2

znaaju. Sem toga, postoji niz drugih prednosti koje nudi virtuelna prodavnica i online prodaja. Naveemo
najosnovnije:
1. Manji kapital za osnivanje prodavnice. Virtuelna prodavnica zahteva daleko manje kapitala, jer nema
izgradnje objekata i velikih ulaganja u inventar. Sem toga, manji je i broj zaposlenih. Danas je veliki broj
servisa koji nude usluge online naplate i drugih korisnih servisa koji uzimaju proviziju od obrta. To je jo jedna
u nizu prednosti osnivanja virtuelne prodavnice sa veoma malim poetnim kapitalom.
2. Nema ogranienog radnog vremena. Nije potrebna nova postava radnika za svaku smenu, niti radno vreme
non-stop zahteva neke dodatne velike trokove. Neogranieno radno vreme omoguuje bilo kome u bilo koje
doba dana da obavi kupovinu.
3. Vei potencijalni promet virtuelne prodavnice. Ovo je uslovno pravilo i zavisi od jaine promocije i
kvaliteta same virtuelne prodavnice. Populacija koja ima mogunost kupovine u virtuelnoj prodavnici mnogo je
vea i rasuta je po celom svetu. U zavisnosti od toga koliko se ulae u promociju i kvalitet sajta (ukljuujui
posebno pitanje jezikih varijanti), zavisi i veliina populacije koja e kupovati u virtuelnoj prodavnici.
4. Ovo je nov biznis model koji je jo uvek u ekspanziji i iji se vrhunac tek oekuje. Poreenjem vrednosti
nekih najpoznatijih virtuelnih prodavnica i velikih korporacija dobija se prava slika: Amazon.com (online
prodaja knjiga) je vredniji od veoma poznate amerike kompanije Sears, koja obuhvata lanac robnih kua. Ovaj
primer pokazuje prednosti virtuelne prodavnice u najboljem svetlu.
Ovo su najosnovnije prednosti koje nudi online prodaja. Ne samo da sve ovo deluje kao veliki motivator ve e
i kretanja koja se deavaju u smislu sve veeg broja online prodaja, vee populacije koja koristi Internet i sl.
podstai mnoge da pokrenu svoju virtuelnu prodavnicu.
1.3. PODELA POSLOVNIH SISTEMA

Poslovni sistemi se dns mogu podeliti u tri grupe, prem online prisustvu n tritu:
Tim#2

cigl-i-mlter (eng. brick-and-mortar) je metfor z sisteme koji koriste iskljuivo trdicionlne

metode prodje i distribucije i trdicionlne komunikcione medije;
cigl-i-klik (eng. brick-and-click) predstvljju poslovne sisteme koji klsine knle prodje i
komunikcije iroko podupiru Internet servisim (nbvke, prodj, komunikcij);
dot-com su poslovni sistemi koji kompletno poslovnje vre u virtuelnom svetu Internet i elektornse
trgovine (e-trgovina).
1.4. O KOMPANIJI
Naa kompanija #1 STOP SHOP se upravo bazira na radu sa
principima poslednjeg poslovnog sistema dot-com jer je
njegova glavna karakteristika kako smo gore naveli kompletno
poslovanje u virtuelnom svetu Interneta i e-trgovine. Radom na
projekatu E-SHOP : ONE STOP SHOP naa kompanija e se
truditi da u potpunosti zadovolji sve zahteve klijenta i realizuje online prodavnicu jer to nije samo na cilj ve o stvaralaki izazov,
ostvarenje zajednike misije (kompanije i klijenta).
Virtualne prodavnice moraju savladati prepreke koje sprijeavaju
potroaevu motivaciju za online kupovinom. Te prepreke u teoriji
su poznate kao faktori uspjeha i naa kompanija se trudi da na to
efikasniji nain rei tih prepreka ne zabiolazei ih ve
pronalaenjem reenja koji se u datom momentu uini najboljim i
najpogodnijim za uklanjanje pomenutih.
1.5. VANI FAKTORI USPEHA

Postoji 5 FAKTORA USPEHA, a to su:
ponuda proizvoda
bogatstvo informacija
korienje virtualnog izloga (storefront)
zapaeni kvalitet usluga i
zapaeno poverenje
1. Ponuda proizvoda
Potroaeva percepcija proizvoda je jedna od glavnih determinanti kupovine kod odreenog prodavaa.
Efikasnost ponude proizvoda je jedan od tri kriterijuma: irina izbora proizvoda, strategije cena i pogodnost
kanala trgovine proizvodom. Kombinacija ova tri faktora oblikuje potroaevu percepciju proizvoda, to utie
Tim#2
10
na virtualne prodavnice. Raznolikost proizvoda je takoer jedan od vanih faktora koji su pod pokroviteljstvom
trgovine. Iako virtualne prodavnice esto tvrde da nude vee pogodnosti i vei izbor proizvoda potroaima,
ipak cena e ostati jedan od glavnih faktora pri izboru prodavnice. Odgovarajue vrste proizvoda koje nude
virtualne prodavnice mogu kreirati trokovnu prednost i privui potroae. Kako ne postoje pravila koja
odreuju koji e se proizvodi uspeno prodavati na Web-u, virtualne prodavnice moraju paljivo procenjivati
pogodnost kanala prodaje proizvoda i prilagoavati se ponudi proizvoda shodno tome.
2. Bogatstvo informacija
Bogatstvo informacije igra veliku ulogu pri oblikovanju potroaeve odluke o kupovini putem virtualnih
prodavnica. Na osnovu Teorije o bogatstvu informacija, bogatstvo informacije se definie kao ''sposobnost
promene razumevanja informacije u odreenom vremenskom periodu''. Informacija koja omoguuje svom
korisniku da jasno odredi dvosmislenost i povea razumevanje posticaja u odreenom vremenu, smatra se da je
bogata. Potroa prolazi kroz tipine dve faze potrage za informacijama da bi odredio dvosmislenost proizvoda i
smanjio nesigurnost. U prvoj fazi, potroa obavlja internu potragu da bi nabavio informacije o proizvodu koje
su smetene u memoriji. Ako su te informacije nedovoljne, potroa tada obavlja vanjsku potragu za dodatnim
informacijama iz vanjskih izvora, to u sutini predstavlja drugu fazu. Kvalitet i korisnost informacije su
odreeni stepenom do kojeg potroai mogu koristiti informaciju da bi predvideli njihovo zadovoljenje
proizvodom pre stvarne kupovine. Da bi to tanije predvideli zadovoljenje proizvodima pre kupovine, online
potroai mogu oekivati bogatu informaciju o proizvodu i snanu komparaciju funkcija proizvoda od strane
virtualnih prodavnica.
3. Korisnost Virtualnih izloga (Storefront-a)

Storefront virtualne prodavnice je njena Web stranica. Slabo dizajniran storefront ima obrnut uticaj na online
potroaevo iskustvo u kupovini. Zbog toga interface poticaji vezani za upravljanje, potragu i proces
naruivanja moraju imati specijalnu panju. Studija korisnosti se esto koristi prilikom vrednovanja dizajna
Web stranica e-trgovine. Ona razmatra izgradnju Web stranice, upravljanje, dizajn i vanjski izgled da bi
predvidila koliko Web stranica mora biti lagana potroaima za upravljanje i da bi nali ono to trae. Zbog
toga, korisnost storefront-a je vana determinanta potroaevog prihvatanja virtualnih prodavnica.
4. Zapaeni kvalitet usluge
Za virtualne prodavnice kvalitet usluge je vaan za njihov uspeh. Zapaeni kvalitet usluge se definira kao
vrednost izmeu onog ta potroa oekuje i onog ta dobije. Postoji 5 dimenzija koje koriste potroai da bi
procenili kvalitet usluge, a to su:
Dodirljivost: Fizike prednosti omoguene od strane virtualnih prodavnica (prikaz virtualne prodavnice,
postojanje online i offline prednosti usluga potroau).
Pouzdanost: Sposobnost virtualne prodavnice da izvri obeanu radnju pouzdano i tano (tana isporuka i
isporuka na vreme).
11
Tim#2

Odgovornost: Voljnost virtualne prodavnice da ponudi pomo njenim potroaima na vreme (brzi e-mail
odgovori na korisnikove potrebe).
Sigurnost: Sposobnost virtualne prodavnice da potakne pouzdanje i poverenje.
Empatija: Individualna panja prema potroaima od strane virtualnih prodavnica (individualna sugestije
proizvoda).
Kako se poveava konkurencija izmeu virtualnih prodavnica, samo one koje nude vei kvalitet usluge e imati
ansu da preive. Zbog toga, zapaeni kvalitet usluge je vana karakteristika potroaevog stava prema
korienju virtualnih prodavnica.
5. Zapaeno poverenje korisnika

Veliki broj studija predlae da je razlog zato mnogi ljudi nisu jo izvrili online kupovinu taj to nemaju
poverenja u online poslove. Poverenje se definie kao oseaj sigurnosti prilikom oslanjanja na neto. Ranija
istraivanja predlau da se poverenje moe izgraditi kroz interakcije. U kontekstu online kupovine, uticajni
faktori za potroaev nedostatak poverenja u virtualne prodavnice su privatnost linih informacija i zabrinutost
za sigurnost podataka. Potroaev nedostatak poverenja je takoe uzrokovan i njihovom zabrinutou za
sigurnost podataka. Informacija koja se poalje putem interneta putuje preko mnogih nesigurnih kompjuterskih
sistema, te postoji rizik od presretanja i zloupotrebe. Mnogi potroai jo oklevaju prilikom davanja linih
informacija, posebno finansijskih informacija, putem ove otvorene elektronske mree. Potroaevo poverenje
moe biti poveano ako je rizik vezan za online kupovinu sveden na nivo koji je prihvatljiv potroau.
1.6. STRATEGIJA ZADRAVANjA KUPACA

Razvijanje strategije elektronskog poslovanja zahteva sjedinjavanje postojeih pristupa oslovanju i
razvoja strategije informacionih sistema. Da bi se stekla konkurentska prednost neophodno je pridodati
inovativne tehnike tradicionalnim strategijskim pristupima. 4 nivoa modela strategijskog procesa:
1. Strategijska evaluacija
2. Strategijski ciljevi
3. Definisanje strategije
4. Implementacija strategije
Za svaku strategiju od ovih komponenata strategije razmatraju se upravljake akcije sa naglaskom na razvoj
strategije elektronskog poslovanja.
1.7. MARKETING U E-TRGOVINI

Prilikom izrade website-a za podrku prodajnoj strani e-trgovine, razvijen je model od 5 faza:
12
Tim#2

1.Imid i informacije o proizvodima

2.Prikupljanje informacija
3.Podrka i usluge za potroae
4.Interna podrka i usluge
5.Transakcije
Razmatrajui isti aspekt e-trgovine Chaffey navodi da postoji est mogunosti za kompaniju koja razmatra
marketinke usluge koje e da ponudi online:
0. nivo: Bez web sajta i prisustva na mrei
1. nivo: Osnovno prisustvo na web-u. Kompanija otvara samo ulaz na web sajt, navodei ime
kompanije, kako bi ljude koji pretrauju mreu uinila svesnim postojanja kompanije i njenih proizvoda
- web sajt jo uvek ne postoji
2. nivo: Jednostavan statini informativni web sajt. Sadri osnovne informacije o kompaniji i
proizvodima, ponekad u formi broure.
3. nivo: Jednostavan interaktivni sajt. Korisnici mogu da pretrauju sajt i prave upite kako bi doli do
informacija kao to su dostupnost proizvoda i cenovnik.
4. nivo: Interaktivan sajt koji podrava transakcije sa korisnicima. Ponuene mogunosti e se
razlikovati u zavisnosti od kompanije uglavnom online kupovina.
5. nivo: Potpuno interaktivan sajt koji podrava itav proces kupovine.
Razmatrajui aspekt kupovine u e-trgovini, odgovarajui nivoi aplikacija za nabavljanje proizvoda su sledei:
1. nivo: Bez upotrebe web-a za nabavljanje proizvoda i bez elektronskog povezivanja
sa dobavljaima.
2. nivo: Pregled i izbor dobavljaa uz pomo posrednikih web sajtova, B2B razmena i
web sajtova dobavljaa. Porudbine se obavljaju konvencionalnim putem.
3. nivo: Porudbine se alju elektronski, putem EDI servisa, posrednikih sajtova, razmene ili sajtova
dobavljaa. Bez integracije izmeu sistema organizacije i sistema dobavljaa
4. nivo: Porudbine se alju elektronski uz integraciju sa sistemom nabavke u kompaniji.
5. nivo: Porudbine se alju elektronski, uz punu integraciju sistema nabavke, planiranja
proizvodnje i kontrole zaliha u organizaciji.
1.7. STRATEGIJE MAMACA ZA PRIVLAENJE KUPACA

Danas u svetu se sprovode mnoga istraivanja iji je osnovni cilj kako potencijalni kupci otkrivaju
specifine Web sajteve. Neke od najece korienih stretegija putem kojih dolazi do privlaenja kupaca na
sajtu su:
1. Maine za istraivanje i on-line direktorijume
2. Reklamne zastavice
3. On-line klasifikovano reklamiranje
4. Oglasne table
5. Registrovanje korisnika i slanje e-mail poruka
6. Povezivanje na druge Web sajteve
7. Novinarske grupe
8. Liste za diskusiju
9. Tradicionalne medije
13
Tim#2

10. Odjave
11. Trgovake marke i markiranje
Maine za istraivanje i on-line direktorijume predstavlja jednu od najpopularnijih strategija.
Funkcionise u vidu lista sa obuhvaenim sadajem sajta poslovanja dotine kompanije. Maine za
istraivanje kreiraju svoje liste uz minimalno angaovanje ljudskih resursa. Svi obuhvaeni podaci se
sakupljaju i prikazuju kroz odredjenu strukturu, pri emu svaki potencijalni posetilac sajta moze pogledati
svaki proizvod na prezentiranoj listi. Direktorijumi zahtevaju definisanje formi koje obuhvataju kljune reci
sa kojima se opisuje sajt kompanije. Potencijalni korisnik unosi lozinku za traenje nakon cega direktorijum
lista i pristupa istraivanju(yahoo je jedan od najpopularnijih).
Reklamne zastavice sluze za preskakanje na nove Web sajtove. Zahvaljujui zastavici kupac pristupa
sajtu i povezuje se na odredjeni sajt e-trgovine. Istraivanja pokazuju da zastavice efikasno obavljaju
funkciju reklamiranja, isto kao i televizijska reklamiranja.
On-line klasifikovano reklamiranje je zastupljeno kod mnogih maina za istraivanje. Medju
najpoznatijima je Yahoo. On obezbedjuje besplatan smetaj proizvoda koje eli neka kompanija da ponudi
na tritu u cilju prodaje.
Oglasne table putem njih dolazi do definisanja specijalnih interesnih grupa kao sto su oboavaoci
kunih ljubimaca, kuvari, itd
Registrovanje korisnika i slanje e-mail poruka treba da obezbedi listu posetilaca i kupaca koji su
ostavili svoje e-mail adrese sto cini veoma vredan resurs za buduce slanje e-mail poruka o prodaji novih
proizvoda ili informacija o njima. E-mail porukama se stvara medijum za kreiranje ponovnog poslovanja i
ono cini medijum za reklamiranje ciljne email poruke. Primljena e-mail poruka od strane kupca predstavlja
pozitivno iskustvo medjutim ako je ona ucestala veoma cesto dovodi do negativnog iskustva.
Povezivanje na druge Web sajteve predstavlja jedno od bitnih podrucja koje treba razmotriti kako bi se
dobile informacije gde odlaze kupci kada pretrazuju Web sajteve. Mnoge kompanije pristupaju postavljanju
svojih sajteva na sajteve drugih kompanija.
Novinske grupe su veoma zastupljene na internetu. Neophodno je ukljuciti fajl listing potpisa i prelistati
adrese jedinstvenog lokatora resursa.
Liste za diskusiju obezbedjuju razmenu informacija vezanih za pojedina pitanja.
Tradicionalni mediji koriste mnogobrojne velike i male kompanije kako bi privukle kupce na njihov
sajt.
Odjave kroz njih treba razviti razloge za ponovne posete sajtu. Odjave se mogu poslati u on-line
casopise, poslovne casopise i sl.
Trgovacka marka i markiranje predstavlja snazan alat u elektonskom poslovanju. U poslednje vreme
istrazivanja pokazuju da se ulaze veliki novac u izgradnju on-line marki, cime kompanije zele da privuku
kupce na svoje sajteve. Medju najvecima su: Amazon.com , BarnesandNoble.com , Cdnow, itd..
1.8. LOJALNOST KUPACA

Lojalnost kupaca predstavlja vezivanje kupca za odredjenog prodavca ili odredjenu marku proizvoda. Krajem
prosle dekade bio je opadajuci trend lojalnosti kupaca, sto jos vise dolazi do izrazaja razvojem elektronske
trgovine. Sada kupci mogu da kupe, uporede, promene prodavca na veoma brz i lak nacin, te zbog toga sve vecu
ulogu imaju strategije zadrzavanja kupaca.
Kompanije su danas suocene sa opadanjem lojalnosti potrosaca, sto je rezultat invazije
14
Tim#2

konkurentskih akcija. U takvim uslovima , moraju se traziti strategije za povecavanje stepena zadrzavanja
kupaca. Kako je vec poznato, pet puta vise kosta da se pridobiju novi kupci, nego da se zadrze postojeci. Vecina
preduzeca godicnje gubi oko 25 % svojih potrosaca iz razloga pogresne strategije, pojacane konkurentske
akcije, ili zbog cestih promena navika i potreba potrosaca.
Lojalnost kupaca moze biti povecana kroz povecanje zadovoljstva kupca ispunjenjem njegovih potreba. Zbog
toga kompanija mora da istrazuje i da dolazi do informacija o potencijalnim potrebama kupaca i da svoj
proizvod i svoje usluge tome prilagodjavaju. Ukoliko kupac bude zadovoljan to ce predstavljati veliku prednost
za elektronsku trgovinu i sigurno je da ce kupac ponovo posetiti taj sajt.
1.9. OSNOVNE STRATEGIJE ZADRAVANjA KUPACA

Nakon obavljenog privlaenja na sajt, postavlja se pitanje kako zadrati kupca da kupi odredjeni proizvod ili
uslugu. Dosadanja iskustva I istraivanja ukazuju da je to najece kroz sledee aktivnosti:
1. Dizajniranje sajta koji je prilagodjen kupcima
2. Push tehnologije
3. Personalizacija sajtova
4. Usluge kupcima
5. Pravljenje takvih poseta da svaka nova bude kao novo iskustvo
1.10. DIZAJNIRANjE SAJTA KOJI JE PRILAGOEN KUPCIMA

Da bi se kupac lako informisao o proizvodu, ali i da bi dobio povratnu informaciju o njemu, dizajn sajta mora
da bude prilagodjen kupcu. Da bi se ovo omoguilo na vrhu stranice neophodno je postaviti odredjene
navigacione opcije koje ce omoguciti kupcu lake usmeravanje ka odredjenim adresama. Iskustva pokazuju da
ne treba zahtevati od kupaca da se registruju pre kupovine, jer to najee predstavlja barijeru za ulazak na sajt.
Znai, da bi sajt bio dominantan treba upotrebljavati jednostavne i efikasne navigacione elemente.
1.11. PUSH TEHNOLOGIJE

Push tehnologije omogucuju priliv velikog broja informacija na Web sajt kupca. Radi se o marketing
informacijama vezanim za prodaju, proizvode, cene i slino. Time kupci dobijaju aurirane aktuelne informacije
vezane za snienje proizvoda, nove proizvode, specijalne promocije proizvoda itd. Ovakva tehnologija
komuniciranja ima ogroman znaaj za elektronsku trgovinu i to kako za B2B tako i za B2C model.
1.12. PERSONALIZACIJA SAJTA

Personalizacija sajta treba da usmeri kupca do njemu potrebnih informacija uz minimalne napore. Tu se opet
dovodi u pitanje i dizajn sajta. Naime, kupac treba da ima oseaj kao da je u prodajnom objektu, kao da je tu
prodajno osoblje koje ga usluuje u klasinim sistemima prodaje. Kupac treba da bude odveden na pravo mesto
za kupovinu, to zahteva adekvatno kreiranje on-line prodajnog prostora.
15
Tim#2

1.13. USLUGE KUPCU

Usluge kupcu usmerene su na slanje e-mail poruka nakon obavljene kupovine, jer je mnogo efikasnije zadrati
postojee kupce, nego privui novog kupca. U tom cilju, mnoge kompanije primenjuju personalne kontakte
kroz politiku zahvalnosti i podrke telefonom ili elektronskom potom.
1.14. PRAVLjENjE TAKVIH POSETA DA SVAKA BUDE NOVO

ISKUSTVO
Ova strategija podrazumeva stalno auriranje proizvoda, specijalnih ponuda proizvoda, nove promocije
proizvoda i sl., da bi se ponudile takve informacije koje bi ponovo privukle kupca. Zbog toga mnoge
kompanije da bi unapredile svoju prodaju dodaju i mnoge igre, stalno auriraju nove vesti, kako bi se kupovina
na sajtu uinila to zabavnijom i interesantnijom.
1.15. CILjEVI
Projektovanjem informacionog sistema za elektronsku kupovinu (e-shop), elimo ostvariti sledee ciljeve:
* Poboljanje funkcionalnosti online kupovine
Nabavka svi proizvoda na jednom mestu ime bi se pojednostavio sistem kupovine, smanjili ukupni trokovi i
vreme nabavke.
Npr. ljudi nee troiti novac na gradski prevoz ili novac za kupovinu goriva za svoje vozilo, ve samo i direktno
na proizvode, a samim tim e utedeti i vreme za koje bi inae otiao u supermarket i traio neophodne
proizvode to je povoljno za poslovne ljude ali i na ljude koji vie vremena ele da provedu sa lanovima svoje
porodice, recimo majke sa malom decom.
-
* Poboljanje efikasnost ponude proizvoda

Omoguiti irinu izbora proizvoda
Omoguiti strategiju cena npr. kupovina proizvoda na akcijama, smanjenje trokova dostave, razliite
povoljnosti, poput popusta i bonusa
Omoguiti pogodnost kanala trgovine proizvodom.
Omoguiti vidljivost svih proizvoda, njihovih povoljnosti i osobina, kako bi korisnici znali ta kupuju, to e
16
Tim#2

imati pozitivan uticaj, jer e se malo razlikovati od kupovine u supermarketu.
* Dizajniranje Web stranice i time posii jednostavnost koja e privui ljude internet kupovini
- Omoguiti Web stranicu one stop shop-a koja e biti pogona i lagana za korienje razliitim ciljnim grupama
korisnika. Samim time je olakana kupovina svakom korisniku koji eli iskoristit pogodnosti one stop shop-a.
* Oguiti online kupovinu bez rizika
- Omogui korisniku da plaa robu i usluge putem interneta bez kreditnih kartica i bankovnih rauna.
*
Osposobiti korisnike za upotrebu ovog informacionog sistema
1.16.
MISIJA
One stop shop e zadovoljiti potrebe korisnika u unapreenju njihovog naina

kupovine. Oni e biti u mogunosti da utede vreme, za razliku od kupovine u
supermarketu. Takoe, moi e da utede novac, koji bi utroili za gorivo, taksi, kao i
posebna uteda preko popusta i bonusa, a i relativno niih cena. Svi korisnici e, bez
ikakvih spoljanjih ometanja moi da na miru pregledaju sadraje i cene, i na taj nain
efikasnije odaberu potrebne proizvode za kupovinu.
Na sistem e efikasno doprineti modernizaciji ivota naih korisnika, utedi vremena i
novca, kao i informisanju korisnika o proizvodima i proizvoaima.
1.17. VIZIJA
Vizija kojoj teimo je da u narednim godinama one stop shop bude jedan od vodeih informacionih sistema
za kupovinu. Teimo da obogaujemo i olakavamo ivot ljudi, omoguavajui im globalnu povezanost i bru
kupovinu, kao regionalni lider u elektronskoj kupovini. Vrednosti na kojima temeljimo na uspeh su kvalitet,
uslunost, inovativnost i razumevanje potreba naih kupaca.
Naa vizija je takoe da postignemo poverenje naih korisnika, kako bi nastavili sa upotrebom naih usluga, a
samim time i privukli nove. Takoe, nameravamo da razvijemo na posao, poboljamo funkcije i ojaamo vezu
sa naim klijentima kako bi poveali potencijal zarade.
17
Tim#2

1.18. OSNOVNI POJMOVI VEZANI ZA PROJEKAT

Elektronsk trgovin (ili e-trgovin) primrno se sstoji od distribuirnj, kupovine, prodje, mrketing, i
servisirnj proizvod i uslug putem elektronskih sistem ko to je Internet i druge kompjuterske mree.
Tkoe ukljuuje i elektronski trnsfer novc, uprvljnje lncem snbdevnj, e-mrketing, elektronsku
rzmenu podtk, i utomtske sisteme z skupljnje podtk. U ispunjvnju svojih zdtk koristi
elektronske komunikcione tehnologije ko Internet, ekstrnet, elektronsk pot, e-knjige, bze podtk, i
mobilne telefone.
On-line prodavnice (Virtuelne prodavnice) su osnovni poslovni model elektronskog poslovanja. One
predstavljaju mesto gde kupci mogu da kupuju 24 sata na dan, ne naputajui svoj dom ili radno mesto.
Osnova on-line prodavnica su: katalog roba i usluga. Nivoe on-line prodavnica ine:
jednostavne prezentacije statikih kataloga,

prikazi proizvoda sa njihovim karakteristikama,
kada se roba elektronski isporuuje,
besplatno preuzimanje uzoraka,
praenje lista isporuke i
prikazi iskustava ranijih kupaca.
Kao to je poznato, tehnologija se razvija sve bre, pa je i potranja trita sve zahtevnija. Zato i postoje one
stop shop online prodavnice koje e prodavcima na internetu omoguiti da imaju svoju stranicu gde e
predstaviti svoju kompletnu ponudu proizvoda sa cenama, a posetiocima interneta i potencijalnim kupcima
nain da odu u kupovinu, a da ne izau iz svojih domova.
U ponudi one stop shop-a nisu
odea, obua, stvari za decu, bebe,
kuni aparati, kompjuteri... sve ono
centru kad krenete u kupovinu. Na taj
vreme i novac, a klijentima, koji svoje
stranice nudi mnotvo mogunosti i
18
samo sitnice vezane za raunare ve i

kune ljubimce, knjige, bela tehnika,
to moete videti i u pravom trnom
nain, potencijalnim kupcima se tedi
proizvode postavljaju na one stop shop
uvodi ih u jedan moderan vid trgovine.
Tim#2

2.
ARHITEKTURA I HARDVERSKA PODRKA
Za realizaciju naeg projekta sa hardverskog aspekta nije potrebno puno podrke. Potrebno je samo obezbediti
jak server koji e moi da opslui sve korisnike koji se trenutno nalaze na sajtu i veoma brzu bazu podataka.
Performanse servera i baze e se poveavati sa razvijanjem sajta i brojem poseta i narudbina. Sajt se smeta na
stabilan i brz server odakle se vri celo upravljanje. Administrator odrava sistem i vremenom unapreuje
odreene module u zavisnosti od zahteva kupaca i prodavaca tj. od trita poslovanja.
to se tie korisnikog pristupa sajtu potreban je ureaj koji poseduje web brauzer sa flash animacijama.
Primeri ureaja koji mogu da pristupe internetu su dati na slici. Ureaj potrauje podatke sa servera o stranici
One STOP shop a server opsluuje ureaj koristei bazu podataka.
One STOP shop

Server
Baza
podataka
Baza
podataka
PC
Tablet raunar
Mobilni
telefon
Laptop
toptop
Slika 2.1 Pristup One STOP shop-u
19
Tim#2

3.
PRIMERI REALIZOVANIH REENJA

3.1. iShop ONLINE PRODAJA
3.1.1. PREDNOSTI I MANE
1.
Nielsonovo pravilo Slaganje sistema sa realnim svetom

Pravilo je veinom zadovoljeno. Nedostatak je to je onemoguen o drag&drop dugme, kao i audio tip
povratnih informacija koje bi puno znaile pri kupovini.
PRIMER: Postojanje scroll bara.
2.
Nielsonovo pravilo Konzistentnost i standardi

Kompatibilne operacije se izvravaju na slian nain. Dugme escape moe puno pomoi pri zumiranju
proizvoda, dugmetom enter izlazimo iz detaljnog prikaza, meutim fali jo moguih preica. Definitivno
je potrebno obezbediti preicu za ubaci u ui izbor i za zumiranje. Metafore u interfejsu su jasne i dobre,
to na dodatan nain olakava rukovanje ovim sajtom. Termini u okviru ovog sistema su nazivani istim
imenima, to je takoe jedno od bitnih stvari za ovo pravilo.
PRIMER: Pri zumiranju proizvoda moe se samo koristiti preica za izlazak, dok ostala dugmad ne
obezbeuju nikakve opcije.
3.
Nielsonovo pravilo Pomo i dokumentacija

Sistem za pomo treba da omogui pretraivanje, prepoznavanje sadraja, orijentisano prema zadacima,
konkretno, kratko. Veb sajt je vrlo jednostavan, na poetnoj strani data je opcija pretraivanja. Uputstvo je
dato kao opcija, vrlo je kratko i jasno. Moe se rei da je ovo pravilo delimino zadovoljeno, jer ne postoji
adekvatna pomo ili natpis koji bi nam pomogao pri kupovini.
PRIMER: Pojanjenja ispod dugmadi poput Izaberite opciju sa leve strane, Moete odabrati proizvode na
akciji, itd., mogu vidno olakati upotrebu korisniku.
4.
Nielsonovo pravilo Kontrola korisnika i slobode

Potrebno je omoguiti slobodu korisnika, kao i omoguiti opciju undo, duge operacije moraju imati
mogunost prekida i svi dijalozi moraju imati dugme cancel. Na posmatranom sajtu moe se otkazati
svaka porudbina, kao i uklanjanja proizvoda iz korpe. Na sajtu nema operacija koje bi trajale dugo. Ovo
pravilo je zadovoljeno.
20
Tim#2

PRIMER: Izbacivanje iz korpe, ili iz ueg izbora, omogueno je brzo, kao i pri naruivanju proizvoda, gde
se ista moe vie puta otkazati.
5.
Nielsonovo pravilo Vidljivost statusa sistema

U svakom trenutku se jasno vidi stanje sistema, kao i zadatih naredbi.
PRIMER: Vidljivost sistema u vidu peanog sata na kursoru.
6.
Nielsonovo pravilo Fleksibilnost i efikasnost

Omoguene su preice koje se lako pamte za operacije koje se esto koriste.
PRIMER: Korpa za ubacivanje u korpu, preica je ista na svim mestima na kojim se pojavljuje.
7.
Nielsonovo pravilo Prevencija greaka

Sve dok se korisniku daje mogunost greke, ona e se deavati, zato je potrebno ograniiti opcije u kojima
se moe desiti greka, kako bi se ista spreila. Jedna od mogunosti je da su data samo mogua reenja, a
ovde je to postignuto kod registracije, tanije mesta, pote, ali nisu kod ostalih polja, kod kojih ak nema
ogranienja u unosu karaktera, to je velika mana ovog sajta.
PRIMER: Mogunosti poput broja cifara nisu primenjene pri unosu broja telefona, adrese u toku
registracije.
8.
Nielsonovo pravilo Prepoznavanje preko podseanja

Ovo pravilo je takoe potpuno postignuto, jer iako su ikone male, jako su prepoznatljive i lako dostupne
korisniku.
PRIMER: Korpa je simbol za kupovinu, tanije za ubacivanje u korpu.
9.
Nielsonovo pravilo Izvetaj, dijagnoza i popravka greaka

Pri registraciji ili upisu dodatnih podataka za narudbinu, sistem javlja ukoliko se javi greka i kako je
ispraviti, npr. Kako uneti broj, adresu, itd, ali potrebno je puno vremena da bi sistem shvatio da je uopte
dolo do greke (ukoliko unesemo pogrenu adresu, telefon, proi e dani dok nas operatori o tome
obaveste, ako uopte to budu mogli uiniti). Pravilo nije zadovoljeno.
PRIMER: Ako se preko naloga koji je registrovan na neispravnim podacima izvri naruivanje, ne postoji
nikakvo obavetenje u vidu poruke na mailu ak ni u toku nekoliko dana.
10.
Nielsonovo pravilo Estetski i minimalistiki dizajn

Manje je vie definitivno moe biti slogan ovog sajta. Korieno je nekoliko dobro izbalansiranih boja i
fontova. Korien je koncizan jezik i labele su paljivo odabrane.
PRIMER: Boje koje su koriene su narandasta, bela i svetlo siva, kao i fontovi koji su jasni i vidljivi.
21
Tim#2

3.2. AMAZON
1.
Nielsonovo pravilo - Slaganje sistema sa realnim svetom

Pravilo je skoro u potpunosti primenjeno, izuzev audio povratnih informacija.
PRIMER: Pri prelasku kursorom preko menija otvaraju se podmeniji to predstavlja vizuelne povratne
informacije.
2.
Nielsonovo pravilo - Konzistentnost i standardi

to se tie drugog pravila ono je samo delimino primenjeno. Kompatibilne operacije se izvravaju na
slian nain, termini u okviru ovog sistema su nazivani istim imenima, to su dobre strane ovog
interfejsa.
PRIMER: Vrlo malo je preica koje se mogu primenjivati u toku pregledavanja, to se kosi sa drugim
Nielsonovim pravilom.
3.
Nielsonovo pravilo - Pomo i dokumentacija

Pravilo je u potponusti zadovoljeno. Opcija pretraivanja je jako dobro implementirana, jer je konkretna
i tana, a i omoguava odvojenu pretragu po kategorijama, kao i pretragu u svim modulima istovremeno.
PRIMER: Dugme help se nalazi u desnom gornjem uglu i pruza zaista korisne informacije o svim
modulima prodavnice.
4.
Nielsonovo pravilo - Kontrola korisnika i slobode

Ovo pravilo je zadovoljeno, jer je jasno definisana kontrola korisnika i nisu prisutne duge operacije.
Takoe je zadovoljen uslov undo funkcije, na taj nain to u svakom trenutku imamo pristup potroakoj
korpi i lako je moemo editovati.
PRIMER: Proizdvod se ne moze poruiti bez registracije.
5.
Nielsonovo pravilo - Vidljivost statusa sistema

Ovo pravilo je u potpunosti zadovoljeno. U svakom trenutku je poznato stanje sistema, implementiran je
prelaz preko hiperlinka, obeleavanje i sl.
PRIMER: Ako se kursor zadri na nekom proizvodu pojavie se kratak tekst sa opisom proizvoda.
6.
Nielsonovo pravilo - Fleksibilnost i efikasnost
22
Tim#2

Nakon logovanja u prodavnicu, interfejs nam jasno daje do znanja istoriju nae kupovine i pretrage.
Omoguene su i preice najee korienih operacija. Dakle, pravilo je zadovoljeno.
PRIMER: Sa leve strane se nalaze preice koje se lako pamte.
7.
Nielsonovo pravilo - Prevencija greaka

Pravilo je prilino zadovoljeno, jer nam sam interfejs ne doputa da pravimo greke. Zapaene su
opisne greke, iji je uzrok blaga prenatrpanost interfejsa, kao na primer kod porudbine, gde postoji
vie opcija add to cart, koje se znatno razlkuju.
PRIMER: Prilikom registracije i porudbine interfejs nam ne dozvoljava da pravimo greke.
8.
Nielsonovo pravilo - Prepoznavanje preko priseanja

Ovo pravilo nije zadovoljeno, jer skoro da ne postoje funkcijske ikonice koje bi ukazivale na neku
funkciju, ve su veinom korieni natpisi sa jasnim znaenjem.
PRIMER: Veina linkova koji bi trebali da vre neku opciju na sajtu je realizovana samo pomou teksta.
9.
Nielsonovo pravilo - Izvetaj, dijagnoza i popravka greaka

Ovo pravilo je zadovoljeno, jer sistem jako brzo utvruje da li je dolo do greke, ukazuje nam gde smo
je napravili i kako je moemo ispraviti.
PRIMER: Ukoliko pri registraciji unesemo pogrene podatke sistem e nas obavestiti da je dolo do
greke.
10.
Nelsonovo pravilo - Estetski i minimalistiki dizajn

to se ovog pravila tie, ono je istovremeno i zadovoljeno i ne. Naime, izgled stranice prodavnice u
svakom trenutku je minimalistian, ali ukoliko odluimo da malo scroll-ujemo stranicu na dole, malo
emo se za trenutak zbuniti, jer nailazimo na zaista dosta informacija, koje su, ako malo bolje
pogledamo ipak vrlo korisne, jer one predstavljaju istoriju pretrage, akcijske ponude i sl. Koriene su
lako uoljive boje i fontovi, koncizan jezik i labele su paljivo odabrane.
PRIMER: Poetna stranica ima minimalistiki dizajn i omoguava korisniku dobru snalaljivost.
23
Tim#2

3.3. ONE STOP SHOP INDIA

3.3.1.
1.
PREDNOSTI I MANE
Veina uslova prvog Nielsonovog principa nije zadovoljena. Meu zadovoljenim uslovima su
scrollbars, push button i vizuelne povratne informacije. to se tie drag&drop, audio povratnih
informacija i prenosa ula dodira, nisu realizovani. Ovo pravilo nije ispotovano u potpunosti pa na
neki nain moe predstavljati manu ovog sajta.
PRIMER: Scrollbars moemo zapaziti ukoliko kliknemo na link Hotel.
2.
Pravilo konzistentnosti i standarda je zadovoljeno tj. drugi Nielsonov princip. Sve tri vrste
konzistentnosti (interna, eksterna i metaforika) su zastupljene. Metaforika konzistentnost je
posebno naglaena to olakava korienje e-shopa. Termini su usaglaeni i nazvani istim imenima.
PRIMER: Na poetnoj strani se nalaze slike koje daju jasnu metaforu onoga emu slii link.
3.
Ovo pravilo nije ispotovano. Osim mogunosti pretraivanja (koje je na sajtu realizovano ali ne
radi) svi ostali uslovi ovog pravila su zadovoljeni. Prepoznavanje sadraja je jasno, orijentisano
prema zadacima, konkretno i saeto. Zbog nepostojanja pretrage po sajtu koja predstavlja jedan od
veoma vanih faktora ovo pravilo nije zadovoljeno.
PRIMER: Pri unosu rei za pretragu kada se klikne search sajt se samo ponovo uita, ali ne izbacuje
rezultate pretrage.
24
Tim#2

4.
Kontrola korisnika je realizovana, za razliku od slobode korisnika koja nije realizovana jer korisnik
ne moe videti ponudu usluga sve dok se ne postane korisnik e-shopa. Ne postoje operacije koje bi
trajale predugo.
PRIMER: Kada korisnik sajta pokua da vidi ponudu HEALTH & GYM trai se od njega da unese
podatke pre nego je video cenu ponude i uslove.
5.
Sistem je jasno definisan i u svakom trenutku se vidi stanje sistema.
PRIMER: Pri kliku na link Services sistem odmah reaguje.
6.
Postoji veliki broj preica koje se lako pamte . Sistem je efikasan i fleksibilan.
PRIMER: Link Air predstavlja odlinu preicu do koje bi inae doli pomou tri klika.
7.
Korisnici sajta su skloni grekama a zadatak sajta jeste da ih na svaki mogui nacin ublai i omogui
njihovo ispravljanje. Ako pokuamo uneti pogrene podatke unos nee biti zabranjen ali e se
kasnije pojaviti prozor sa porukom da je pogreno unet podatak to ipak predstavlja prevenciju
greke. Prevencija nije realizovana bas na najbolji nain.
25
Tim#2

PRIMER: Pri registraciji korisnika u polju Mobile No. nije omoguen unos dovoljnog broja cifara,
ukoliko se radi o nekom kupcu iz strane zemlje.
8.
Rad sa memorijom je smanjen na minimum. Umesto komandnog jezika se koriste meniji i

pokazivai tako da potpuno olakavaju korisniku pristup i korienje.
PRIMER: Kretanje po sajtu se vri brzo i jednostavno pomou kursora.
9.
Pri pojavi greaka poruke su utive i blage, bez rei kao sto su fatal error ili illegal. Poruke se
pojavljuju u novom prozoru i nude kratko objasnjenje za oporavak od greke. Pravilo je u potpunosti
ispotovano.
PRIMER: Ako pri registraciji zaboravimo da unesemo ime pojavie se poruka: Please enter name.
10.
Estetika i dizajn sajta su odlino odraeni. Ovo pravilo je ispotovano do kraja i slobodno moemo
rei da e, ako nita drugo, estetika sajta i fino uklopljena dugmad ostaviti snaan utisak na
korisnika.
PRIMER: Na poetnoj strani se jasno zapaa estetski i minimalistiki dizajn.
26
Tim#2

3.4. NIELSONOVI PRINCIPI
27
Tim#2

28
Tim#2

NIELSONOVI
PRINCIPI
1. iShop
2. Amazon
3. India shop
1)
2)
3)
4)
5)
6)
7)
8)
9)
10)
29
Tim#2

Tabela 3.4.1. Nielsonovi principi u sva tri analizirana primera
Nielsonovi principi:
1.
Slaganje sistema sa realnim svetom

2. Konzistentnost i standardi
3. Pomo i dokumentacija
4. Kontrola korisnika i slobode
5. Vidljivost statusa sistema
6. Fleksibilnost i efikasnost korisnika
7. Prevencija greaka
8. Prepoznavanje preko podseanja
30
Tim#2

9.
Izvetaj, dijagnoza i popravka greaka

10. Estetski i minimalistiki dizajn
* Vie o ovoj analizi pogledati u dodatku na kraju rada.
4. DEFINISANJE I ANALIZA ZAHTEVA

4.3. PRIKUPLJANJE ZAHTEVA
Na osnovu informacija koje smo dobili u razgovoru sa naruiocem projekta i ispitivanjem nekih od
potencijalnih korisnika one stop shop-a potrudili smo se da definiemo zahteve na osnovu kojih emo
realizovati ovaj projekat, a sve u cilji da one stop shop bude mesto onlajn kupovine na kome e se
distribuirati proizvodi za razliite namene u korist korisnika a i samog naruioca projekta.
Jedan od osnovnih zahteva za projektanate je da sajt bude jednostavan i lak za korienje, a samim tim
dostupniji iroj masa ljudi tj. razliitim ciljnim grupama bez obzira na pol , godine i status samih korisnika.
Slika 4.1. 1. Zahtevi projekta

Nakon obavljenog intervjua sastavili smo anketu(Tabela 4.1.1.) koju smo podelili korisnicima hiper marketa u
toku jednog dana.
ANONIMNA ANKETA ZA KORISNIKE HIPER MARKETA

Koliko imate godina?
Pol:
M
31
15-20
21-30
31-40
Tim#2
41-50
51-60
61- ..

Koliko esto idete u kupovinu?

a) Jednom dnevno
b) Vie puta nedeljno
c) Jednom nedeljno
ta najee kupujete?
a) Hranu
b) Proizvodi za kuu
c) Kozmetiku
d) Odeu i obuu
e) Nametaj
f) Belu tehniku
g) Knjige
h) Drugo
Koliko vremena potroite u kupovini?
a) Vie od dva sata
b) Jedan sat ili vie
c) Manje od jednog sata
Da li obraate panju na snienja i akcije?
a) Da
b) Ne
Koje je vae najee platno sredstvo?
a) Ke
b) Kreditna kartica
c) ekovi
d) Drugo
Da li preferirate kupovinu domaih proizvoda?
a) Da
b) Ne
Da li preferirate markirane proizvode?
a) Da
b) Ne
Da li ste ikad kupovali preko interneta?
a) Da
b) Ne
32
Tim#2

Da li biste sve proizvode koje inae kupujete u prodavnici, kupili preko interneta?
a) Da
b) Ne
Da li kupovina preko interneta ima vie prednosti od kupovine u supermarketu?
a) Da
b) Ne
Va predlog(zahtev) za online prodavnicu:
Tabela 4.1.1. Anonimna anketa

Anketu smo testirali na 200 ispitanika. Podaci dobijeni anketiranjem:
80% ena od 15-30 godina je reklo da najee kupuje kozmetiku i knjige, a ostale najee troe pare
na hranu i potreptine za kuu.
57% mukaraca svih dobi kupuje tehnike ureaje.
71.7% ispitanika e svoju kupovinu zavriti za manje od jednog sata, dok e 5% od njih ostati preko
dva sata.
85% ispitanika obraa panju na snienja i akcije, tj. pri kupovini e pre uzeti proizvod na akciji nego
one koji nisu.
80% ispitanika plaa svoju robu keom, 15% karticom, a 5% na ekove.
Neto vie od 70% ispitanika obraa panju na domae proizvode, i pri svakoj kupovini bira iste.
Oko 53% ispitanika kupuje iskljuivo markiranu odeu, dok ostalima to nije prioritet.
Kupovinu preko interneta ve je obavilo 62% ispitanika, i to veinom ispod 30 godina starosti.
86% njih bi kupilo iste proizvode koje inae kupuje u prodavnici, preko interneta.
64% ispitanika ima pozitivan stav o kupovini onlajn, i smatra da ona ima vie prednosti u odnosu na
kupovinu u supermarketu.
Neki od predloga ispitanika:
1) Moj predlog je da veb stranica bude to jednostavnija za korienje, kako bi svaki ovek mogao
jednostavno da kupuje.
2) Ja mislim da bi stranica trebala da bude pregledna i vedrih boja, koje e podstai korisnike da kupuju .
3) Trebalo bi da se uvede popust stalnim korisnicima one stop shop-a, kako bi ljudi bili podstaknuti da
kupuju proizvode, a i da se jo vie zainteresuju za kupovinu na internetu.
4) Moje iskustvo sa kupovinom na internetu mi je pokazalo da je bolje kad je sajt jednostavniji, nego da je
pretrpan informacijama i mogunostima. Potrudite se da nama, buduim korisnicima vaeg one stop
shop-a obezbedite jednostavnu, laku kupovinu, sa puno mogunosti za utedu vremena i novca.
Posebna povoljnost su mnoga snienja i akcije, koji e nam dodatno olakati kupovinu.
33
Tim#2

4.4. DEFINICIJA ZAHTEVA

Nakon obavljanja anonimne ankete meu potencijalnim korisnicima one stop shop-a, konsultovanja sa
naruiocem projekta i detaljnom analizom tri data primera realizovanih reenja dobili smo konanu verziju
zahteva ds izvrenim dopunama i izmenama.
Pouzdan i jednostavan informacioni sistem za kupovinu, u kojem e biti omoguene opcije push buttons,
drag&drop, scroll bars, vizuelne i audio povratne informacije, koje e bitno uticati na kvalitet ovog sajta.
Sistem u kom e biti mogue preice na tastaturi za odreene funkcije, a informacije o njima bie date u
padajuem meniju ili sa strane prozora, radi laleg podseanja na njih. Npr. stavljanje u korpu, brisanje
iz korpe, stavljanje u ui izbor, zumiranje, itd.
Obavezna mogunost odabira jezika, bar Srpski/Engleski.
Za Srpski jezik dostupnost irilice i Latinice.
Kod bitnih opcija(ubacivanje u korpu, plaanja, otkazivanje porudbine) data je pomo u vidu kratkih,
jasnih i vidljivih reenica ili sintagmi, i uputstvo za korienje iste. Npr. ispod opcije otkai stoji
natpis ovime ete otkazati porudbinu!.
Mogunost brzog pristupa kao i funkcija koje e olakati korisniku kupovinu, poput undo, kao i opcije
otkazivanja u svakom trenutku.
Korisnik moe uvati svoje liste proizvoda za estu kupovinu, kako bi mogao da brzo narui istu, ili je
modifikuje po svojoj elji. Isto tako, u ovom sistemu bie omoguen prikaz liste kupovine drugih
kupaca koji su kupovali proizvode sline onima koji se u tom trenutku posmatraju.
Pri registraciji ili unosu podataka potrebnih za naruivanje, korisniku treba dati to manje mogunosti,
to e dodatno spreiti pojavu greke. Npr. ograniavanje cifara u broju telefona, ponueni potanski
broj, kao i naziv grada i optine, itd. Takoe, potrebno je omoguiti efikasno popravljanje greaka,
ukoliko do njih doe.
U ovom sistemu bie kreirane vidljive opcije koje e asocirati i podseati korisnika na funkcije koje e
dobiti klikom na njih. Npr. dugme za dobijanje proizvoda koji su na akciji, na popustu, itd.
Takoe, sve funkcije na sistemu e biti minimalizovane, radi lakeg korienja. Npr. u glavnom
prozoru, nai emo sve to je potrebno za pretragu, kupovinu, ali data je mogunost (preko scroll bar-a)
korisniku za detaljniji prikaz vie informacija.
4.5. STUDIJA IZVODLjIVOSTI
34
Tim#2

Kriterijumi
izvodljivosti
Udeo u
%
One stop shop ishop
One stop shop amazon
One stop shop india
Operaciona
izvodljivost
35%
Sistem za internet
kupovinu ishop
poseduje
minimalistki i
jednostavan dizajn,
meutim, nije
prilagoen korisniku
sa svojim opcijama i
mogunostima.
Neretko opcijama
nedostaje objanjenje,
to moe oteati
korisnicima koji prvi
put kupuju preko
interneta, ili na ovom
sajtu.

na prvi pogled izgleda
prilino optereeno
razliitim opcijama, ali
radi se o vrlo
jednostavnim i korisnim
opcijama koje korisniku
omoguavaju
jednostavnost upotrebe,
a ovom sistemu daju
epitet sadrajnog i jasno
definisanog portala za
kupovinu. Sistem ne
omoguava
prepoznatljive preice
koje bi u mnogome
pojednostavile upotrebu
ovog interfejsa.
Sistem je na prvi
pogled jednostavan, ali
je nepristupaan i
nepraktian za
korisnika koji prvi put
kupuje na internetu. Za
osnovne opcije
pretrage trae se vrlo
detaljne informacije,
to se kosi sa mnogim
principima
projektovanja sistema
za kupovinu.
75
91
52
Opisati koliko dobro

e reenje
funkcionisati u
organizaciji. Kao i
kako e ljudi
doivljavati taj
projekat.
Score:
Tabela 4.3.1. Operaciona izvodljivost, analiza tri reenja
Kriterijumi
izvodljivosti
35
Udeo u
%
One stop shop ishop
Tim#2
One stop shop india

Tehnika
izvodljivost
35%
Praktinost
specifinog
tehnikog reenja,
i raspoloivost
tehnikih resursa
Score:
Sistem ishop je
dinamiki web sajt,
kod koga se u
zavisnosti od
podataka menjaju
informacije. Ovaj
sistem kao osnovne
alate za
funkcionisanje
upotrebljava web
domen, server
manipulaciju
podacima, web
prostor za upload
potrebnih podataka.
Amazon shop je takoe

dinamiki web sajt, kod
kog se u zavisnosti od
podataka menjaju
informacije. Ovaj sistem
kao osnovne alate za
funkcionisanje
upotrebljava web
domen, server
manipulaciju podacima,
web prostor za upload
potrebnih podataka.
India one stop shop je

statiki web sajt, kod
koga se podaci ne
menjaju i ne
osveavaju due
vreme, i stalno ima iste
ponude i usluge. Ovaj
sistem kao osnovne
alate za funkcionisanje
upotrebljava web
domen, server
manipulaciju
podacima, web prostor
za upload potrebnih
podataka.
85
95
80
Tabela 4.3.2. Tehnika izvodljivost, analiza tri reenja
Kriterijumi
36
Udeo u
One stop shop ishop
Tim#2
One stop shop india

izvodljivosti
Ekonomska
izvodljivost
20%
Pripreme i radove
potrebne za izgradnju
ovog sistema kotae
oko 11.000
Odnos trokova i
projekta
Pripreme i radove
ovog sistema kotae
oko 80.000
80
Pripreme i radove
ovog sistema kotae
oko 30.000
95
70
Score:
Tabela 4.3.3. Ekonomska izvodljivost, analiza tri reenja
Kriterijumi
izvodljivosti
Udeo u
%
One stop shop ishop
One stop shop india
Izvodljivost plana
10%
Za realizaciju
projekta potrebno je
6 meseci
Za realizaciju projekta
potrebno je
12 meseci
Za realizaciju projekta
potrebno je
7 meseci
85
95
85
Realnost rokova u
projektu
Score:
Tabela 4.3.4. Izvodljivost plana, analiza tri reenja
37
Tim#2

Kriterijum
II
III
Operaciona izvodljivost
75
91
52
Tehnika izvodljivost
85
95
80
Ekonomska izvodljivost
80
95
70
Izvodljivost plana
85
95
85
81,25
94
71,73
Konana ocena (%)
Tabela 4.3.5. Konana ocena sva tri reenja
Konana ocena izraunata na osnovu Tabele 4.3.5. za sva tri reenja data je na Grafiku 3.1.
Grafik 4.1. Konana ocena izvodljivosti sva tri reenja
5. TABELA AKTIVNOSTI
38
Tim#2

Dogaaj
Neophodno
1.
Pravljenje
korisninog
naloga
Ispunjavanje
neophodnih
polja u
registracionom
obrascu
2.
Modifikacija
korisninog
naloga broja
telefona, emaila, imena,
itd.
39
Korisnik
Odziv
Odredite
Odobren nalog
uspeno
kreiranje
Korisnik
Registracija/Login Korisnik
Uspeno
modifikovan
korisniki nalog
Korisnik
Ispunjavanje dva
Korisnik
polja za login
Uspeno
logovanje na
sistem,
mogunost
kupovine i
ostalih opcija za
registrovane
korisnike
Korisnik
Ispunjavanje
zahteva za
saradnju sa web
prodavnicom
Prodavac/firma
Prijem zahteva,
nakon ega se
vre neophodne
radnje radi
detaljnijih
informacija
Operater web
prodavnice/sistem
Prodavac/firma
Prijem zahteva,
nakon ije
potvrde se
Operater web
uklanjaju
prodavnice
proizvodi sa web
sajta
Korisnik/Prodavac
Lista svih
proizvoda ili
traenih od
strane korisnika
3.
Prijavljivanje
korisnika na
sistem za
kupovinu
4.
Prodavac ili
firma ele da
zaponu
prodaju svojih
proizvoda na
internetu
5.
Prodavac ili
firma ele da
otkau
saradnju sa
web
prodavnicom
Slanje zahteva
za ponitenje
saradnje sa web
prodavnicom
Pretraga
proizvoda
Pristupanje veb
stranici bez
registracije
6.
Podnosilac
zahteva
Tim#2
Korisnik/Prodavac

Sve informacije
o datom
proizvodu
Korisnik
Proizvod je dodat
u ui izbor radi
kasnijeg
pregledavanja, ili
u korpu/Proizvod
je uklonjen iz
ueg izbora ili
korpe
Korisnik
Korisnik ulaskom
u korpu/ui izbor
moe promeniti
odreene
karakteristike
porudbine
Korisnik
Korisnik
obustavlja
kupovinu, pri
emu moe
sauvati listu
proizvoda koje je
pre toga odabrao
Obavetenje
korisnika o
11.
prijemu
porudbine
Slanje porudbine
od strane
korisnika
Sistem
Korisnik e dobiti
e-mail, nakon
ega i potvrdu
preko broja
telefona o
porudbini
Korisnik
Obavetenje
korisniku da
12.
poiljka nije
primljena
Neprihvatanje
porudbenog
paketa od strane
korisnika koji
plaa pouzeem
Sistem
Korisnik e dobiti
SMS poruku, kao
i obavetenje da je
porudbina u poti
Korisnik
Sistem
Plaanje
proizvoda od
strane korisnika
Korisnik - Kupac
7.
8.
Dodati proizvod
u ui izbor ili u
korpu/ Ukloniti
proizvod iz ueg
izbora ili korpe
9.
Modifikacija
koliine, boje
proizvoda koji
su u uem
izboru/korpi
10.
13.
40
Detaljno
informisanje o
proizvodima
Obustavljanje
kupovine
Plaanje
proizvoda
Pristupanje web
stranici bez
registracije
Korisnik Kupac
plaa pouzeem,
karticom ili
novcem
Korisnik
Tim#2
Korisnik

Zamena
14. kupljenog
proizvoda
Kupac je platio
proizvod koji mu
ne odgovara
Vraanje
15. kupljenog
proizvoda
Kupac je platio
proizvod koji eli
da vrati
Povraaj novca
16.
kupcu
Kupac je vratio
kupljeni proizvod
Brisanje
17. korisnikog
naloga
Kupac
Podnoenje
zahteva za
zamenu proizvoda
Kupac
Kupac
Podnoenje
zahteva za
vraanje
proizvoda
Kupac
Sistem
Primanje zahteva
od strane
korisnika za
povraaj novca
Kupac
Brisanje u
opcijama pri
korisnikom
nalogu
Korisnik
Tabela 5.1. Osnovne aktivnosti
41
Tim#2

6.
GRAFIKI PRIKAZ FUNKCIJA IZVRAVANjA
Slika 6.1. Prikaz izvravanja funkcije naruivanja izmeu korisnika i kompanije
Kupac
Pregled, narudba
eShop
Auriranje proizvoda
Prodavac
Slika 6.2. Kontekst dijagram
42
Tim#2

Slika 6.3. Sta treba pruiti da bi se privukla panja korisnika one stop shop-a
Slika 6.4.. Prikaz funkcija koje korisnik moe da obavlja a da pritom nije registrovan
43
Tim#2

Slika 6.5.. Prikaz funkcija koje obavlja registrovani korisnik
44
Tim#2

7. DIJAGRAMI I SLUAJEVI KORIENjA

7.1. DIJAGRAMI OSNOVNIH AKTIVNOSTI
Dijagram aktivnosti prikazuje sekvencijalne i konkurentne korake u procesu obrade. Slui da slikovito opie
skup koraka kroz koje prolazi korisnik kako bi doao do eljenog cilja. Aktivnosti koje se najee izvravaju su
kupovina proizvoda i dostava proizvoda. Ovde emo ukratko opisati po jedan primer korienja sajta za
kupovinu i dostavu proizvoda.
7.1.1. DIJAGRAM OSNOVNIH AKTIVNOSTI KORISNIKA
Nakon pristupa sajtu, registrovani korisnik e pristupiti logovanju, a neregistrovani korisnik e imati dve
mogunosti, registraciju, kao i pretragu proizvoda i detaljnije informisanje bez logovanja na sistem. Nakon
informisanja o proizvodima, ukoliko se odlui za kupovinu, korisnik e se registrovati, a zatim pristupiti kao
registrovani korisnik, ili e zavriti svoje aktivnosti izlaskom sa web sajta.
Nakon logovanja, korisnik moe modifikovati svoj nalog (informacije o sebi), nakon ega e pristupiti pregledu
proizvoda i informisanju o njima. Ukoliko se odlui za kupovinu, nakon to odabere eljene proizvode, poslae
porudbinu sistemu. Potvrda porudbine stie u vidu e-maila ili SMS poruke ukoliko korisnik to izabere. Nakon
toga sledi povratna informacija o vremenskom periodu nakon kojeg e porudbina biti isporuena.
7.1.2. DIJAGRAM OSNOVNIH AKTIVNOSTI KUPCA/FIRME
Prodavac koji se odlui da svoje proizvode prodaje na web stranici one stop shop-a, poslae zahtev, tanije
formular koji se nalazi na stranici, i moe se ispuniti bez registracije. U zahtevu se specificiraju adresa, telefon,
vrsta proizvoda, itd. U narednih dva dana, stie potvrda zahteva e-mailom kao i preko telefona. Nakon toga,
prodavac dostavlja informacije o proizvodima koje eli da prodaje preko e maila administratoru sistema.
Proizvodi se postavljaju i prodaja poinje (u ovom periodu administrator e postaviti reklame proizvoda, kako
bi bili primeeni od strane korisnika). Skopljeni ugovor se obnavlja na svaku godinu ili dve, u zavisnosti ta je
prodavac odabrao. Ukoliko nije zadovoljan prodajom, raskinue ugovor posle odreenog roka, ime se prodaja
obustavlja, u suprotnom, prodavac e produiti ugovor *.
*Trajanje ugovora se moe produiti od strane prodavca, a ugovorom od dve godine i vie, on e stei vei
procenat zarade, tanije, imae privilegije u plaanju usluge administratoru. Sve to je u cilju ouvanja
stabilnosti i trajnosti prodaje na one stop shop-u.
45
Tim#2

7.1.3. DIJAGRAM OSNOVNIH AKTIVNOSTI PRI KUPOVINI
Kada odlui da kupi proizvod/e, kupac alje porudbinu preko svog naloga, u kojoj e odabrati nain plaanja.
Kupac e izabrati eljeni nain plaanja, vauerom ili pouzeem. Pri plaanju pouzeem, korisnik moe platiti
novcem ili karticom. Nakon toga, on e potvrditi svoju porudbinu i dobiti informacije od sistema (cena, vreme
u kom e proizvod/i biti isporueni, itd.). Ukoliko se izabere plaanje vauerom, ono e biti izvreno pre
pouzea.* Administrator e poto primi narudbinu poslati listu proizvoda prodavcu jedne ili vie firmi**, u
zavisnosti ta je korisnik naruio. Prodavac e u dogovorenom vremenu ( do 7 dana) poslati proizvode preko
dostavljaa. Narueni proizvodi stii e do korisnika za 7 10 dana. Korisnik e preuzeti proizvode nakon
plaanja.
*Plaanje vauerom je povoljnost one stop shopa. Korisnik e dati broj svog iro rauna, sa kojeg e se plaati
iznos za kupovinu. Pri ovakvom nainu plaanja, korisnik e plaati manji iznos potarine, imati povoljnosti i
posebne popuste.
**Kada kupac narui vie proizvoda koji su iz razliitih prodavnica, dostavlja e skupiti sve proizvode iz
prodavnica, a zatim ih poslati kupcu(bie obaveten od strane administratora da se radi o ovakvoj vrsti
narudbe, to je i najei sluaj). Iz ovog razloga za svaku prodavnicu kupac plaa dodatnu potarinu.
7.1.4. DIJAGRAM OSNOVNIH AKTIVNOSTI DOSTAVE PROIZVODA
Dijagram aktivnosti dostave proizvoda (Slika .) Sistem svakih 5 minuta proverava da li u listi proizvoda koji
ekaju da budu isporueni ima novih porudbina. Ukoliko se javi nova porudbina administrator obavetava
prodavca odreenog proizvoda da je poruen njegov proizvod i dostavlja mu dokumentaciju o kupcu.
Dokumentacija se sastoji od imena, prezimena, adrese i telefona kupca kao i nainu plaanja proizvoda.
Prodavac na osnovu dobijene dokumentacije alje robu kurirskom slubom gde se na osnovu dokumentacije o
porudbini popunjava podatak da li je roba plaena ili se plaa pouzeem. Na osnovu toga roba se dostavlja
prodavcu a prodavac plaa pouzeem ukoliko se opredelio za taj nain plaanja. Kurirska sluba naplauje
svoju uslugu zajedno sa cenom proizvoda. Kasnije kurirska sluba vraa novac kupcu u iznosu cene proizvoda.
46
Tim#2

Slika 7.1.1.1. Dijagram osnovnih aktivnosti korisnika
47
Tim#2

Slika 7.1.2.1. Dijagram osnovnih aktivnosti prodavca/firme
48
Tim#2

Slika 7.1.1.1. Dijagram osnovnih ativnosti pri kupovini
49
Tim#2

Slika 7.1.4.1. Dijagram osnovnih aktivnosti dostave proizvoda
50
Tim#2

7.2. SLUAJEVI KORIENjA

Sluajevi korienja slue za opis ponaanja,odnosno definisanje funkcije sistema sa take korisnika sistema,pri
emu se ne razmatra interna struktura sistema. Sluaj korienja definie niz akcija koje sistem izvrava na
zahtev spoljnjeg korisnika u cilju ostvarivanja odredjene funkcionalnosti sistema i rezultat vraa spoljnjem
korisniku.
7.2.1. OPTI SLUAJ KORIENjA
Slika 7.2.1. 1. Opti sluaj korienja
51
Tim#2

Administrator (sistem) vri funkcije
unosa novih proizvoda, koje ce mu proslediti prodavac,
brisanje proizvoda, kada proizvod nije vie dostupan ili kada prodavac otkae saradnju,
Auriranje proizvoda promena rasporeda proizvoda na sajtu,
Obavetavanje preko e-maila o popustima i akcijama,
Kreiranje naloga korisnika,
Brisanje naloga korisnika,
Naplaivanje proizvoda pri odobravanju porudbine administrator e korisniku dati tanu cenu koju
treba da plati, nakon ega e dostavlja naplatiti proizvod
Odobrenje narudbe koju korisnik poalje,
Modifikacija informacija o proizvodu cena, snienje, akcije ili popusti vezani za proizvod.
Korisnik (kupac) koji je registrovan na sistemu:
Informisanje o proizvodima,
Naruivanje proizvoda,
Popust za stalne korisnike,
Stavljanje proizvoda u ui izbor nakon ega e izabrati proizvode za korpu,
Razmena iskustava i itanje istih preko komentara ispod svakog proizvoda ( kada se klikne na odreeni
proizvod ),
Plaanje naruenih proizvoda (vauerom ili pouzeem).
Prodavac (firma) koji je u saradnji sa one stop shop-om:
Slanje proizvoda koje eli da prodaje administratoru,
Naplaivanje proizvoda posredstvom dostavljaa,
Ponuda prodavca,
Dobija listu proizvoda koje je korisnik naruio.
Dostavlja :
52
Tim#2

Dobija listu naruenih proizvoda koje preuzima,
Dostavlja proizvode na kunu adresu,
Vri uplatu pouzeem (novcem ili karticom).
7.2.2. PROCES REGISTRACIJE KREIRANjE NALOGA
Kratak opis: Kreiranje naloga za kupca i prodavca
Uesnici: Kupac,Prodavac Administrator
Kupac i prodavac popunjavaju odreeni forumular. Administrator prima taj formular i stavlja ga u bazu
podataka i kreira kandidatov nalog.Izuzetak je ukoliko kupac i prodavac unesu pogrean podatak tada im se
vraa formular da ga opet popune. Ne postoje uslovi koji moraju biti zadovojleni pre izvrenja. Uslov koji mora
biti zadovoljen posle zavrenja jeste da Administrator unosi podatke u dosije i formira dosije kupca i prodavca
koji se uvaju u bazu podataka.
53
Tim#2

Slika 7.2.2.1. Sluaj korienja : Proces registracije
7.2.3. IZLAGANjE PROIZVODA
Kratak opis:Prodavac izlaze svoj proizvod na sajtu.
Uesnici: Prodavac,Administrator
Prodavac vrsi ponudu svoga proizvoda gde administrator vrsi postavljanje proizvoda na platformi.Izuzetak je
ukoliko prodavac ponudi proizvod koji nije za prodaju.Gde ce biti obaveten o vrsti artikala koji su za
ponudu,kao i to kako da vri ponudu imae uputstva.
Prodavac mora imati raun u odgovarajuoj banci to je jedini uslov pre izvrenja. Uslov koji mora biti
zadovoljen posle zavrenja je da Administrator vri izlaganje proizvoda na web-u i opis tok proizvoda.Naravno
prodavac ce biti obaveten da li je postavljanje proizvoda na sajtu uspeno obavljeno.
54
Tim#2

Slika 7.2.3.1. Ponuda proizvoda
7.2.4. KUPOVINA PROIZVODA
Kratak opis: Kupovina proizvoda pomou One Stop shop.

Uesnici: Kupac, administrator, prodavac
Kupac nakon odabira proizvoda za kupovinu alje zahtev za kupovinu pomou e shopa. Administrator prima
zahtev i proverava da li je kupac ulogovan. Ako kupac nije ulogovan zahteva registraciju i logovanje. Ako je
kupac ulogovan administrator zahteva da kupac izabere nain plaanja proizvoda. Nakon to kupac odabere
nain plaanja administrator kupcu prosleuje poruku da je proizvod kupljen, ubacuje u njegov dosije podatak
da je obavljena kupovina a prodavcu alje podatke o narudbini, adresu kupca kao i nainu plaanja proizvoda.
Uslovi za izvravanje: Kupac mora posedovati nalog da bi mogao da obavi kupovinu. Kupac mora imati
dovoljno novca na vaueru ukoliko se opredeli za kupovinu preko vauera.
55
Tim#2

Slika 7.2.4.1. Kupovina proizvoda
7.2.5. DOSTAVA PROIZVODA
Kratak opis: Dostava proizvoda

Uesnici: Kupac, administrator, prodavac, dostavlja.
Opis:Nakon to kupac izvri kupovinu ona se smeta u bazu podataka gde eka na red za dostavljanje podataka
prodavcu. Administrator alje prodavcu dokumentaciju o kupcu u koju spada: Ime, prezime, adresa, kontakt
telefon, nain plaanja i vrsta dostave proizvoda. Prodavac alje robu preko neke kurirske slube.
Uslovi za izvravanje: Prodavac mora posedovati informacije o adresi i nainu plaanja proizvoda (plaeno
vauerom/plaa se pouzeem). Kupac telefonom/e-mailom potvruje kupovinu proizvoda.
56
Tim#2

Slika 7.2.5.1. Dostava proizvoda

7.2.6. NAINI OBAVETAVANJA KORISNIKA
Kratak opis: Obavetavanje korisnika o pojedinim deavanjima

Uesnici: Korisnik, Administrator
Naine obavetavanja e odabrati korisnik prilikom registracije, kao i prilikom naruivanja proizvoda. Ukoliko
to izabere, bie obavetavan o najnovijim akcijama, popustima i nagradnim igrama, to e u svakom sluaju biti
istaknuto na web sajtu. Kada je neophodno obavestiti korisnika o poiljci koja nije preuzeta, obavetenje e stii
na mail, a SMS poruka ili poziv operatera ukoliko korisnik to izabere. Nepreuzeta poiljka se vraa prodavcu
nakon 7 dana.
57
Tim#2

Slika 7.2.6.1. Naini obavetavanja korisnika
7.2.7. RAZMENA ISKUSTAVA PREKO KOMENTARA (ISPOD PROIZVODA)
Kratak opis: Razmena iskustava o nekom proizvodu u vidu komentara ispod njega
Uesnici: Registrovani korisnici
Jedna od prednosti naeg e-shopa je i razmena iskustava meu korisnicima koja se odvija preko komentara
ispod svakog proizvoda. Ovu mogunost imaju samo registrovani korisnici. Kada se otvori proizvod (pri
otvaranju kod koga imaju detaljnije informacije, ne u glavnoj stranici), postoji dugme koje omoguava
otvaranje postojeih komentara za dati proizvod. Korisnik ih moe proitati, i na taj nain se okoristiti i
informisati o proizvodu, njegovom kvalitetu i funkcijama, a moe i postaviti pitanje u vidu svog komentara.
58
Tim#2

Ukoliko neko odgovori na njegov komentar, notifikacija e mu stii na mail. Neregistrovani korisnici mogu
samo itati komentare.
Slika 7.2.7. 1. Razmena iskustava preko komentara (ispod proizvoda)
7.2.8. OSTVARIVANjE POPUSTA ZA STALNE KORISNIKE
Kratak opis: Korisnici koji su aktivni u kupovini na sajtu imae prednost popusta u narednim kupovinama
Ostvarivanje popusta za stalne korisnike je jedna od dobrih ideja za ouvanje kupaca, ali i za pridobijanje novih,
jer u svakom sluaju prua pogodnosti korisnicima koji su stalni kupci na ovom portalu. Registrovani korisnik,
koji je u poslednje dve godine bio aktivan u kupovini (kupovina na najmanje dva meseca u iznosu iznad 2.000
dinara), imae popust na odreene proizvode. Procenat popusta zavisi od njegove prisutnosti na sajtu (koliko
59
Tim#2

dugo je registrovan), uestalosti kupovine i od proizvoda na koji e ostvariti proizvod. Kree se od 5, pa do

20%.
Slika 7.2.8. 1. Ostvarivanje popusta za stalne korisnike
7.2.9. BRISANjE NALOGA
Kratak opis: Brisanje naloga korisnika

Ukoliko se korisnik odlui da izbrie svoj nalog, moe to uiniti tako to e ui u svoj nalog, a potom izabrati
opciju brisanje naloga kojom on alje zahtev administratoru. Ukoliko se korisnik ne predomisli u roku od 7
dana, nalog i svi podaci sa njega bie izbrisani od strane administratora sajta.
60
Tim#2

Slika 7.2.9. 1. Brisanje naloga korisnika
7.2.10. ODOBRENjE NARUDBE
Kratak opis: Povratna informacija od strane administratora da je narudba prihvaena

Kada korisnik koji eli da narui robu poalje svoju narudbu administratoru, pri tome e mu se dati jo
nekoliko opcija. Moe promeniti svoje podatke koje je dao pri registraciji (u sluaju da se promenila adresa,
broj telefona, itd.), a potrebno je dati informacije o plaanju i pouzeu. Nakon to ispuni ove formulare, korisnik
alje svoju narudbu. Potvrda narudbe e stii u formi koju takoe bira korisnik (e mail ili telefon). Naravno,
61
Tim#2

uslovi su da su podaci koje je korisnik dao tani. Notifikacija da je narudba odobrena dolazi nakon korisnikove
potvrde iste, preko telefona ili e maila.
7.2.10. 0. Odobrenje narudbe korisnika
7.2.11. SKLAPANjE UGOVORA (IZMEU PRODAVCA I E-SHOPA)
Kratak opis: Sklapanje ugovora kao poetak saradnje prodavca/firme i e-shopa

Uesnici: Prodavac/firma, Administrator
Kada prodavac odlui da eli da distribuira svoje proizvode na e-shopu, poslae popunjen zahtev koji se nalazi
na stranici i ne zahteva registraciju korisnika. Administrator e obavestiti prodavca/firmu da je zahtev primljen
putem e-maila i telefona, nakon ega e prodavac dostaviti listu proizvoda koje eli da prodaje na internetu, kao
62
Tim#2

i detaljnije informacije o njima. U roku od 7 dana sklapa se ugovor izmeu prodavca i e shopa, na godinu ili
dve, u zavisnosti od odabira prodavca, s tim da ukoliko je ugovor na dui period, prodavcu e se pruiti neke
povoljnosti (smanjeni trokovi, popusti na odreene usluge od strane e shopa), u cilju odravanja veze sa tim
prodavcem.
7.2.11. 0. Sklapanje ugovora
7.3. DIJAGRAM SEKVENCI

Koriste se za predstavljanje sekvenci medjusobne interakcije objekata. Uglavnom predstavljaju niz razmene
poruka izmeu objekata, pri emu je redosled i vremenski tok slanja i primanja poruka jasno naznaen.
UML dijagram sekvenci predstavlja vremenski poredak interakcija.Na slici je prikazan sekvencijalni dijagram
prilikom kupovine proizvoda na nasem portalu.
63
Tim#2

Slika 7.3.1. Sekvencijalni dijagram za naruivanje putem interneta
8. GRAFIKI DIZAJN
8.1. UTICAJ BOJA NA RAD MOZGA
Boja je deo irokog elektromagnetskog spektra koji ukljuuje i mikrotalase i svetlost. Pre izvesnog vremena
avio kompanije otkrile su da unutranjost aviona obojena u plavo poveava teskobu kod putnika koji se boje
letenja, pa su promenili boje da bi se putnici oseali sigurnije.
64
Tim#2

Bolnice su tradicionalno imale belu unutranjost, ali su poslednjih godina i one uveliko poele da
eksperimentiu sa uticajem boja na pacijente. Crvena boja moe delovati podsticajno i pokrenuti mozak, ali
preterano izlaganje crvenoj boji moe izazvati promene u pulsu, a moe izazvati i agresivnost. Plava i zelena
uglavnom deluju smirujue i podstiu razvoj novih ideja. uta privlai oko i u manjim koliinama deluje
stimulativno,
ali
preterano
izlaganje
utoj
boji
moe
stvoriti
nervozu.
Vrlo esto boje na ljudsku psihu deluju i putem asocijacija. Tada uticaj postaje individualan, zavisno od
iskustva pojedinca i asocijacijama vezanim za odreene boje. Ispitujui uticaj boja na mentalne sposobnosti, u
Nemakoj su jednu grupu dece pustili da se igraju u jarko obojenim sobama, a drugu u sobama okreenim u
belo, crno i braon. Otkrili su da su deca koja su se igrala u obojenim sobama odmah pokazala porast
koeficijenta inteligencije, dok je kod dece smetene u neobojenim sobama zabeleen pad. Ispitivanja
pamenja rei i boja pokazala su da ljudi mnogo bolje pamte boje nego rei.
Crveni segment spektruma boja deluje aktivirajue, dok plavi segmet deluje reaktivirajue. Ovo psiholoko
dejstvo je merivo. U crvenim ili plavim prostorijama su merene frekvencija disanja, krvni pritisak, puls, reakcije
na koi i tok modanih funkcija: Crvena boja je delovala aktivirajue, izazvala je rast adrenalina, krvni pritisak
je porastao, otkucaji srca i disanje su bili ubrzani. Plava je boja je, meutim, izazvala ba suprotnu reakciju.
Boje samim tim kod vas izazivaju reakcije i psiho-somatska stanja, na koja bi uvek trebali obraati panju: od
oblaenja do ureivanja stana.
8.2. BOJE U DIZAJNIRANJU VEB SAJTA

Boje mogu - i trebale bi - da imaju znaajnu ulogu u dizajniranju veb sajta. Postoji mnogo jednostavnih pravila
o nainu kako odabrati prave kominacije boja, a gotovo sva se zasnivaju na tome kako boje utiu na psihu i koje
emocije
bude.
Na primer, pri prodaji nekih proizvoda preko interneta, trebalo bi da uzeti u obzir ulogu boja u on-line
marketingu. Crvena nas podstie na akciju, budi odreenu dozu agresivnosti i uzbuenja, a u kombinaciji sa
sivom podstie impulsivnost. Kod on-line prodaje, senke crvene (Slika 8.2.4.), plave (Slika 8.2.2.) i braon
(Slika 8.2.1.) su se pokazale kao "najsigurnije". Bela (Slika 8.2.2.) se na poslovnom sajtovima smatra
profesionalnom, kao uostalom i kod dizajniranja vizit karti. Boja je ta koja ostavlja prvi utisak. Kada su u
pitanju raspored i upotrebljene boje narandasta moe biti veoma jaka i efektna boja to predstavlja izazov za
dizajnere da je koriste na najbolji mogui nain (Slika 8.3.2.). Zelena boja je veoma koriena i popularna u
web dizajnu i slae se sa dosta boja (Slika 8.3.3.). Crna boja preovladava na veb sajtovima na kojim se prodaju
luksuzni proizvodi (Slika 8.3.4.). Takoe, neretko se koriste i runo raene skice ili crtei nalik vrljotinama.
(Slika 8.3.5.)
65
Tim#2

Slika 8.2. 1. Primer veb sajta braon boje

Takoe, teksture mogu da poslue kao istaknuti element u dizajnu ili da suptilno daju karakter dizajnu bez
privlaenja prevelike panje. Moemo slobodno rei da su neke od najefektnijih upotreba tekstura veoma
suptilne. Dok su teke i naglaene teksture popularne u grand stilu dizajniranj, meke teksture vienamenske i
mogu da se upotrebe za bilo koji tip dizajna.
Slika 8.2.2. Primer veb sajta plave i bele boje
66
Tim#2

Slika 8.2.3. Primer veb sajta ute i crne boje
Slika 8.2.4. Primer veb sajta crvene boje u kombinaciji sa sivom i belom
8.3. UPOTREBA FOTOGRAFIJA U VEB DIZAJNU

Upotreba fotografija preko cele pozadine web sajta nije novina u web dizajnu ali se dizajneri trude da smisle
nove naine kako da to inventivnije i zanimljivije implementiraju velike fotografije u dizajn na kojem rade.
Ponekad sama fotografija koja iskoriena u dizajnu moe da vam kae neto o sadraju web sajta dok u drugim
situacijama ta fotografija je tu da inspirie i privue korisnika na web sajt.
67
Tim#2

Slika 8.3.1. Primer veb sajta sa fotografijom u pozadini
Slika 8.3.2. Primer veb sajta u narandastoj boji
68
Tim#2

Slika 8.3.3. Primer veb sajta zelene boje
Slika 8.3.4. Primer veb sajta sa pozadinom crne boje
69
Tim#2

Slika 8.3.5. Primer veb sajta sa runo raenim skicama
8.4. NAVIGACIJA HORIZONTALNA ILI VERTIKALNA

Navigacija (navigacioni meni) je veoma mala stvar koja znaajno utie na ukupne performanse web sajta. Treba
imati na umu da precizno postavljen element moe da ima veliki uticaj celokupni dizajn. Navigacija sa strane
koristi dosta prostora, a kako dananji web sajtovi prikazuju dosta reklamnog materijala teko je odluiti se koja
tehnika je bolja. Veinu vremena prostor sa strane je rezervisan za reklame i videte.
Veb sajtovi koji obiluju kategorijama i opcijama ee koriste navigaciju sa strane, jer bi sve te opcije u vrhu
strane zbunile korisnika, ili mu u najmanju ruku oteale rukovanje sajtom.
70
Tim#2

Slika 8.4.1. Primer sajta sa horizontalnom navigacijom
Jedan od primera horizontalne navigacije je i Yahoo, koji takoe ima mnogo opcija, kategorija, vesti, itd.
Slika 8.4.2. Primer sajta sa vertikalnom navigacijom
71
Tim#2

Pozicioniranje navigacije u vrhu strane ili odmah ispod logoa treba paljivo da promisliti, ne samo zbog
trenutnog dizajna ve zbog buduih proirenja na sajtu. I ovde koristimo primer Yahoo-a, koji se sa godinama
menjao, s tim to su dodavali i oduzimali menije bez menjanja izgleda cele strane. To je malo tee postii na
sajtovima gde je navigacija u vrhu. Navigacija u vrhu je inae tee itljiva dok je vertikalna navigacija
primetnija i lake se uoava.
8.5. LOGO WEB SAJTA

Logo je mala grafika, slika, ili tekst koji predstavlje Vau kompaniju. To je poput lica preduzea koje gleda celi
svet. Sa marketinke take gledita, vano je imati logo, jer on pomae u pozicioniranju preduzea u svesti
potroaa. Logo identifikuje firmu i pomae potroaima da se lake odlue za odreeni proizvod.
Posedovanje kvalitetnog i inventivnog logoa je vrlo bitno i doprinosi boljitku firme. Logo ne bi trebao da bude
samo neki nasumini simbol, ve bi trebao da predstavlja i reflektuje firmu i njen karakter.
Slika 8.5.1. Logo web sajta amazon

Ovo je poznati logo koji je ist i jednostavan gde strela koja povezuje slovo a i z simbolizuje da amazon.com
ima sve od a do z to je prvo i poslednje slovo alfabeta.
Slika 8.5.2. Logo firme ED

Dizajner ED logoa - Elettro Domestici, je promenio koncepte tradicionalnog dizajniranja logoa. Dizajner je
odlino iskoristion negativni prostor da prikae slova "E" i "D" koji izgledaju kao utinica, to je i delatnost ove
firme.
72
Tim#2

Slika 8.5.3. Logo firme FedEx

Ovaj logo koji su mnogi videli simbolie brzinu, pravac i pouzdanost sa strelom izmeu slova "E" i "X".
Takoe, u novije vreme su popularni 3D logo dizajni, koji se sve vie koriste na web sajtovima.
8.6. MOGUI LOGO DIZAJNI ZA NA ONE STOP SHOP
Slika 8.6.1. Prva mogunost izgleda logoa za one stop shop
Slika 8.6.2. Druga i trea mogunost izgleda logoa za one stop shop
73
Tim#2

8.7. SLOBODA ILI OGRANIENJE U GRAFIKOM DIZAJNU PREVIE

SVEGA JE LOE
Vreme - Sloboda u grafikom Dizajnu daje priliku da istraujete nove i jedinstvene trendove, ali takoe,
moe traiti vreme. Manjak pravila i ogranienja omoguava dizajneru da smilja sve novije i novije
koncepte. to vie koncepata smisli, vie e mogunosti imati na raspolaganju. Vie mogunosti,
iscrpljuje rad na projektu. Nekada sloboda u grafikom dizajnu postaje tetna, ukoliko imate odreene
rokove.
Kad misli lutaju - polje grafikog dizajna je toliko raznoliko, da preterano smiljanje o konceptu
dizajna moe rezultirati u udaljavanju od samog projekta. Jednostavno, kada dizajner krene da
konceptualizuje dizajn jedna ideja krene da sustie drugu. Na ovaj nain on se udaljava od glavne teme i
gubi se u procesu.
Nefleksibilnost stvara dosadu - dizajner kome su data ogranienja je kao lav u kavezu. Preteran rad u
ogranienjima stvara dosadu i otupelost, a grafiki dizajn to nije nikako. Rad u ogranienjima moe
postati previe monoton i dosadan.
Nema raznolikosti kako bi bilo da svi dizajneri rade po istim principima dizajna i da su ogranieni
jednakim preprekama. U tom sluaju meu njima ne bi bilo razlike. Iako su linost dizajnera raznolike,
bili bi u granicama odreenim svojim poslom. Na taj nain bi se dizajner onesposobio da istrauje svoje
jedinstvene vetine, ve bi bio veito dran na osnovama.
Nema razmiljanja van okvira - najbolji deo grafikog dizajna je u tome to daje mogunost
eksperimentisanja sa novim trendovima i tehnikama. Kad ste ogranieni odreenim pravilima ne moete
da razmiljate u irinu. Da bi napravio neto primetno, ovek mora da ima inovativne i revolucionarne
ideje. To je teko postii kada nemate vie slobode.
74
Tim#2

9. FIZIKI DIZAJN
9.1. IZGLED GLAVNE STRANICE
Slika 9.1.1. Prototip glavne stranice
75
Tim#2

Slika 9.1.2. Izgled gornjeg dela glavne stranice

DETALJAN OPIS SLIKE 9.1.2. U gornjem levom uglu nalazi se logo one stop shop-a. Ispod njega se nalaze
dugmad za odabir kategorije, kada se predje miom preko njih otvara se horizontalno padajui meni gde je
mogue odabrati eljenu podkategoriju proizvoda, isto vai i za podkategoriju (Slika 9.1.3.).
Slika 9.1.3. Padajui meni za klase i podklase
76
Tim#2

Na sredini stranice se vidi poruka, u ovom sluaju Dobro doli!.

U istoj ravni se nalaze i dugmad za odabir jezika, engleskog i srpskog. Za srpski jezik je mogue odabrati
pismo, latinino ili irilino pismo (Slika 9.1.4.).
Slika 9.1.4. Padajui meni za odabir pisma
Ispod se nalaze dugmad poreana u horizontalnu ravan sledeim redosledom (Slika 9.1.5.):
O NAMA- daje potrebne informacije o sajtu i kompanijama;
INFORMACIJE- dobijanje eljene informacije, jedna od mogunosti je pozivanjem CALL CENTAR-a
korienjem Skype-a;
KONTAKT- informacije koje su potrebne da bi se stupilo u kontakt sa eljenom prodavnicom;
REGISTRACIJA- formular za registraciju novih korisnika;
UPIS- prijava korisnika.
Slika 9.1.5 Horizontalni meni
Sika 9.1.6. Prozor za upis korisnika
77
Tim#2

Slika 9.1.7. Obavestenje ukoliko korisnik nije uneo svoju e-mail adresu.
Slika 9.1.8. Nepravilan unos e-mail adrese i unos kratke lozinke
78
Tim#2

Slika 9.1.9. Prozor za registraciju korisnika
79
Tim#2

Slika 9.1.10. Upozorenje kod polja za registraciju
80
Tim#2

Slika 9.1.11. Obavestenje o nepopunjenim poljima registracije

Zatim dugmad koja omoguavaju pretragu (Slika 9.1.12.):
NAPREDNA PRETRAGA- Prikaz proizvoda na osnovu odreenog kriterijuma (cena, proizvodi sa
popustom, proizvodi na akciji...);
PADAJUI MENI ZA PRETRAGU- Pretraga proizvoda po kategorijama;
PPRETRAGA PREKO ODREENOG POJMA- Unoenjem eljenog pojma, vri se pretraga i prikaz
proizvoda;
Slik 9.1.12. Dugmad za pretragu poreana u horizontalnu ravan

Na sredini se nalazi prezentacija (slideshow) kojim se predstavljaju najnoviji proizvodi, proizvodi na
akciji ili sa popustom. Mogue je promeniti na sledei prikaz pomou dugmadi poreanih horizontalno
koja onoguavaju da se ide na sledei ili prethodni prikaz ili da se vrati na prvi prikaz ili ode na zadnji
prikaz prezentacije, slideshow-a (Slika 9.1.13.).
81
Tim#2

Slika 9.1.13. Prezentacija odreenih proizvoda

Sa desne strane se nalazi ikona u obliku korpe (Slika 9.1.14.a)), klikanjem na nju se otvara novi prozor
na kojem se vidi lista proizvoda za kupovinu, za koji postoji mogunost brisanja proizvoda kao i neke
druge opcije (Slika 9.1.14.b)).
Slika 9.1.14 a) Ikona za kupovinu
82
Tim#2

Slika 9.1.14.b) Prozor za kupovinu

Do ikonice u obliku korpe nalazi se ikona za VA UI IZBOR, klikanjem na nju se takoe otvara novi
prozor na kojem se nalaze proizvodi koji su uzeti u razmatranje, jer nismo bili sigurni da li elimo da ih
kupimo.
83
Tim#2

Slika 9.1.15.a) Ikonica za ui izbor
Slika 9.1.15.b) Prozor za ui izbor

Ispod ovih ikonica nalazi se prostor za reklame.
84
Tim#2

Slika 9.1.16. predstavlja prikaz glavne stranice kada se odabere napredna pretraga. Mogue je
pretraivanje proizvoda po kategorijama i njenim podkategorijama, po opsegu cene, novi proizvodi,
proizvodi na akciji, proizvodi sa popustom.
Slika 9.1.16. Izgled gornjeg dela glavne stranice sa otvorenim menijem napredne pretrage
Slika 9.1.17. Izgled napredne pretrage
85
Tim#2

Slika 9.1.18. Izgled donjeg dela glavne stranice
86
Tim#2

Na Slika 9.1.18. je prikazan izgled donjeg dela glavne stranice. Sa leve strane se nalazi prikaz broja
registrovanih korisnika i broj trenutno upisanih (logovanih) korisnika.
Slika 9.1.19. Broj trenutno upisanih korisnika

Ispod se nalazi anketa, koja je vezana za na one stop shop i koja nam ujedno u ovom sluaju daje uvid koliko
puta nedeljno nai korisnici koriste na one stop shop.
Slika 9.1.11. Anketa

Na sredini se nalaze sluajni proizvodi na osnovnu nekih kategorija. Pa tako su prikazani proizvodi koji se
preporuuju korisnicima, zatim neki proizvodi na akciji, proizvodi sa popustom. Prikazuju se i neki od
proizvodi sa najveim brojem pregleda kao i neki proizvodi koje trenutno pregledaju neki od korisnika.
87
Tim#2

Za svaki proizvod se nalazi slika u naradastom okviru, ispod se nalazi ikona za smetanje proizvoda u ui
izbor, kupovinu proizvoda i uveliavanje slike proizvoda. Ispod ovih ikonica nalazi se i informacije o nazivu i
ceni proizvoda koje su smetene u unutranjsto plavog okvira.
Slika 9.1.21. Izgled ponuenog proizvoda

Sa desne strane se nalaze reklame.
9.2. IZGLED STRANICE ZA NAPREDNU PRETRAGU

Na Slici 9.2.1. je prikazan izgled stranice koja se otvori kao rezultat napredne pretrage. Kao i kod glavne
stranice ostaje u gornjem levom uglu logo one stop shop-a. Ispod njega se nalaze se dugmat za odabir
kategorije, kada se predje miom preko njih otvara se horizontalno padajui meni gde je mogue odabrati
eljenu podkategoriju proizvoda. Ispod se nalazi meni za naprednu pretragu u sluaju da elimo da se ona izvri
na osnovu nekog drugog kriterijuma ali bez nepotrebnog vraanja na glavnu stranicu.
Na sredini stranice se vidi poruka, u ovom sluaju Napredna pretraga. Rezultat.. U istoj ravni se i nalaze
dugmad za odabir jezika, engleskog i srpskog. Za srpski jezik je mogue odabrati pismo, latinino ili irilino
pismo.. Ispod se nalaze dugmat poreana u horizontalnu ravan sledeim redosledom:O NAMA,
INFORMACIJE, KONTAKT, REGISTRACIJA, UPIS (vie informacija o njima u selekciji 9.1. Izgled glavne
stranice). Zatim dugmat koja omoguavaju pretragu: NAPREDNA PRETRAGA, PADAJUI MENI ZA
PRETRAGU,PPRETRAGA PREKO ODREENOG POJMA (vie informacija o njima u selekciji 9.1. Izgled
glavne stranice).
Na sredini se nalaze proizvodi koji zadovoljavaju kriterijum na osnovu kojeg je vrena napredna pretraga. Za
svaki proizvod se nalazi slika u naradastom okviru, ispod se nalazi ikona za smetanje proizvoda u ui izbor,
kupovinu proizvoda i uveliavanje slike proizvoda. Ispod ovih ikonica nalazi se i informacije o nazivu i ceni
proizvoda koje su smetene u unutranjsto plavog okvira. Sa desne strane se nalaze reklame.
88
Tim#2

Slika 9.2.1. Izgled stranice koja se otvori za naprednu pretragu
89
Tim#2

9.3. IZGLED PROZORA PROIZVODA
Slika 9.3.1.. Izgled prozora eljenog proizvoda

Na Slici 9.3.1. prikazan je izgled prozora koji se otvara kada se klikne na eljeni proizvod. Sa leve strane se
nalazi velika slika proizvoda koja se moe uveati ili smanjiti, takoe postoji i dugme za reset uveanja ili
umanjenja.
Ispod se nalaze slike proizvoda slikane iz drugih uglova.
Slika 9.3.2. Prikaz slika proizvoda iz vie uglova
90
Tim#2

Klikom na plavo dugme se otvara novi prozor sa komentarima proizvoda. Komentari su napisani od strane
drugih korisnika.
Slika 9.3.3. Dugme za otvaranje prozora za komentare

Sa desne strane nalaze se informacije o proizvodu, naziv artikla i cena. Ispod se nalazi okvir u kojem su
napisane dodatne informacije o proizvodu. Ispod okvira se nalaze nazivi prodavnice koja prodaje ovaj proizvod
i naziv brenda (firme) samog proizvoda. Do njih se nalazi ikona slovo I u sivom okviru (Slika 9.3.2.) sa kojom
se otvara manji prozor sa dodatnim informacijama o prodavnici i brendu. Zatim ispod se nalaze ikonice korpe i
va ui izbor kojim se omoguuje korisniku (kupcu) da kupi ili stavi u ui izbor proizvod za koji je otvoren ovaj
prozor.
Slika 9.3.4. Ikona kojom se prikazuje vie informacija
91
Tim#2

10. TESTIRANjE
Krajnji cilj kreiranja interaktivnog multimedijalnog softvera je da isti bude prihvaen i upotrebljiv u praksi, tj.
treba da bude efikasan, lak za memorisanje, bez greaka i da je korisnik zadovoljan njegovom eksploatacijom.
Sistematizovani kriterijumi treba da pomognu u kvalitetnom odabiru ponuenih softvera, ali nakon toga treba
odreenu panju posvetiti njihovoj upotrebljivosti.
Pet atributa upotrebljivosti, po Nielsen-u, su:
1. Mogunost uenja: za odabrane korisnike - poetnike meri se vreme izvravanja odreenih
zadataka. Potrebno je napraviti razliku izmeu korisnika sa odreenim iskustvom u koritenju
raunara i korisnika koji ne poseduju takvo iskustvo.
2. Efikasnost: odreuje se definicija strunosti, zatim se vri odabir uzorka korisnika - eksperata (to
nije lagan zadatak), i na kraju se meri vreme izvravanja tipinih zadataka.
3. Lakoa memorisanja: odabira se uzorak povremenih korisnika (koji ne rade konstatno na sistemu) i
meri se vreme izvoenja tipinih zadataka.
4. Greke: broje se manje i katastrofalne greke napravljene od strane korisnika za vrijeme izvoenja
odreenog zadatka.
5. Zadovoljstvo korisnika: anketiranje subjektivnog miljenja korisnika nakon izvravanja stvarnih
zadataka na sistemu.
Shneiderman (1998), identifikovao je 8 zlatnih pravila za dizajn interfejsa. Tih 8 pravila su:
1. Ouvanje konzistentnosti (Za sline situacije koristiti sline sekvence akcija, koristiti jedinstvenu
terminologiju kod menija i help ekrana, koristiti za iste akcije iste komande kroz ceo softver i sl.)
2. Omoguiti frekventnim korisnicima da koriste preice ( u cilju poveanja brzine rada, imajui u
vidu da npr. funkcijske tipke, makroi i slino, su od velike pomoi u radu eksperata)
3. Obezbediti povratnu informaciju (za svaku akciju-operaciju, pri emu se mogu razlikovati dva tipa
povratne informacije: za akcije koje se mnogo puta ponavljaju i za retke akcije)
4. Dizajniranje dijaloga koji omoguuju nastavak ili izlazak iz programa (Organizovanje sekvenci
akcija u grupe sa poetkom, sredinom i krajem. Povratna informacija kada je grupa aktivnosti
kompletirana i informacija o mogunosti prelaska na novu sekvencu, kada je prethodna izvrena)
5. Spreiti greke (Sistem treba da bude tako dizajniran da korisnik ne moe generisati seriju greaka.
Ako je greka napravljena, sistem mora biti u mogunosti da je detektuje i na to jednostavniji nain da
omogui oporavak od greke. Tj. koliko god je to mogue, svaku greku propratiti informacijom o tipu
greke i eventualnim postupcima za njeno ispravljanje)
6. Dozvoliti korisnicima vraanje unazad (u stvari, ponitavanje akcija, jer se time smanjuje strah
korisnika od greaka prilikom izvoenja odreenih akcija)
92
Tim#2

7. Podrka (unutranjoj) kontroli. (Korienje iskustvom potvrenih operatora koji obezbeuju

kontrolu sistema pri emu sistem odgovora na njihove akcije. Dizajnirati sistem tako da korisnici
postanu inicijatori akcija pre nego oni koji samo odgovaraju na akcije.
8.
Skraenje trajanja memorijskog uitavanja (punjenja).(Prikazi na ekranu treba da
budu jednostavni, a dodeljeno vreme (za trening) dovoljno za kodiranje, sekvence akcija i sl.)
10.1. UPOTREBLJIVOST I KLASIFIKACIJA KORISNIKA

Korisnici se mogu klasifikovati prema njihovom iskustvu, stepenu obrazovanja, starosti, prethodnim obukama,
itd. Pri tome, iskustvo korisnika se moe posmatrati kroz tri dimenzije, kako je to prikazano na Slici 13.1.
Slika 10. 1.1. Tri osnovne dimenzije u kojima varira iskustvo korisnika: iskustvo u optem
poznavanju raunara, razumevanje domena zadatka i strunost u korienju specifinog sistema
Neki sistemi su tako dizajnirani da imaju fokus na jednostavnosti ovladavanja sistemom, dok drugi naglaavaju
efikasnost za napredne korisnike. Neki sistemi podravaju jednostavnost uenja, ali i "ekspertni reim" (npr.
bogatiji meniji i dijalozi, ali istovremeno i postojanje interfejsa sa komandnom linijom ili jezika za pisanje
skripti). Time se pokuava ostati uvek na gornjoj od dve krivulje prikazane na Slici 13.2.
93
Tim#2

Slika 10.1. 2. Krive uenja za hipotetike sisteme koji se fokusiraju na poetnike (lako se ovlada sistemom, ali
je smanjena efikasnost) i sisteme koji se fokusiraju na eksperte (tee se naue, ali su onda visoke efikasnosti)
Nivo iskustva korisnika raunarskog softvera, kao i druge distribucije populacija, prate klasinu statistiku Bellovu krivu. U kontekstu koritenja softvera, Bell-ova kriva predstavlja zamrznutu sliku u vremenu:
- Poetnici ne ostaju dugo poetnici.
- Tekoa odravanja visoke strunosti znai da eksperti vremenom "blede".
- Tokom vremena, veina korisnika tei ka srednjem nivou strunosti.
Dakle, veina korisnika nisu ni poetnici ni ekspreti, tj. konstantno se tei sredini odnosno ka prosenosti.
94
Tim#2

10.2. PODELA METODA EVALUACIJE

10.2.1.
USABILITY TESTING METODE
Pri pristupu Usability Testing-u, reprezentativni korisnici rade tipine zadatke koristei sistem (ili prototip) i
evaluatori koriste rezultate da bi videli koliko interfejs podrava korisnike i omoguava im izvrenje tih
zadataka (radnji). Postoje razliite metode testiranja. Neke od njih su:
Metoda poduavanja
Metoda uenja preko otkrivanja
Merenje performansi sistema
Protokol postavljanja pitanja
Udaljeno testiranje
Retrospektivno testiranje
Protokol razmiljanja naglas
10.2.2. ISPITIVANjE UPOTREBLjIVOSTI

U pristupu ispitivanja upotrebljivosti, specijalisti upotrebljivosti - a ponekad i softvera, korisnici, i drugi
strunjaci ispituju aspekte upotrebljivosti korisnikog interfejsa. esto koriene metode ispitivanje su:
Kognitivni prolazak kroz proceduru
Ispitivanje svojstava ( interfejsa )
Heuristika evaluacija
Pluralistiki prolazak kroz proceduru
Ispitivanje bazirano na perspektivi
10.2.3.
METODE UPITA
Ovde evaluatori upotrebljivosti dobijaju informacije o onome to se korisniku svia ili ne, potrebe i
razumevanje sistema kroz razgovor sa njima, posmatrajui ih koritenjem sistema u realnom radu ( ne i za svrhe
testiranja upotrebljivosti ), ili doputajuci im da odgovore na pitanja usmeno ili u pisanoj formi. Metode upita
obuhvataju :
Polje posmatranja
Fokus grupe
95
Tim#2

Intervjui
Logovanje u stvarnoj upotrebi
Proaktivno polje studija
Upitnici
10.2.1.1. METODA PODUAVANjA

J. Nielsen "Usability Engineering", pp.199-200, Academic Press, 1993.
Karakteristike:
Primenljive faze: dizajn, kodiranje, testiranje, i razvoj.
Potrebno osoblja za evaluaciju:
Eksperti za evaluaciju:
1
Programera:
0
Korisnika:
4
Obuhvaena pitanja upotrebljivosti:
Moe biti sprovedeno na daljinu: Ne
Mogu se dobiti kvantitativni podaci: Ne
Efektivnost: Da
Efikasnost:
Ne
Zadovoljstvo: Da
PREGLED METODE:
Ova tehnika se moe koristiti za testiranje upotrebljivosti, gde uesnici mogu da postavljaju bilo koji sistem
vezanih za pitanja strunom treneru koji ce odgovarati na najbolji moguci nain njegove sposobnosti. Obino
evaluator (korisnik koji testira interfejs) slui kao trener. Jedna od varijanti metoda ukljuuje posebnog
strunjaka korisnika koji slui kao trener, dok evaluator posmatra kako se odvija interakcija izmeu uesnika i
raunara, a i interakcija izmeu uesnika i trenera.
Cilj ove tehnike je da se otkrije informacija za potrebe korisnika u cilju pruanja bolje obuke i dokumentacije,
kao i moguci redizajn interfejsa da bi se izbegne potreba za pitanjima. Kada se strunjak korisnik koristi kao
trener, mentalni model ekspert - korisnika sistema moe se takoe analizirati od strane evaluatora (onog koji
testira produkt).
Evaluator takoe moe da kontrolie odgovore na odreene prethodno utvrene informacije. U opirnoj seriji
eksperimenata, odgovori na razliita pitanja se mogu menjati, to pomae u saznavanju informacija koje bi
najvie pomogle korisnicima. Ali, to zahteva kvalifikovane trenere, jer im je potrebno da komponuju vie
odgovora u trenutku, a pitanja korisnika esto mogu biti nepredvidiva.
96
Tim#2

10.2.1.2. METODA MILjENjA NAGLAS

J. Nielsen "Usability Engineering", pp 195-198, Academic Press, 1993
Karakteristike:
1
Programera:
0
Korisnika:
4
Mogu se dobiti kvantitativni podaci: Ne
Efektivnost: Da
Efikasnost:
Ne
Zadovoljstvo: Da
PREGLED METODE
U toku trajanja ovog testa upotrebljivosti, korisnici koji testiraju softver treba da verbalizuju svoja razmiljanja,
oseanja i miljenja dok su u interakciji sa sistemom. Ovo je vrlo korisno u kreiranju irokog spektra kognitivne
aktivnosti. Dve varijacije metode razmiljanja naglas su:
Kritiki odgovor. Ovo zahteva od korisnika da bude vokalan u toku izvrenja odreenih,
unapred utvrenih radnji.
Periodini izvetaj. Ovo se koristi kada je radnja kompleksna i zahtevna za korisnika da naglas
razmilja u toku njenog izvrenja. Korisnik se zato izraava reima u prethodno utvrenim
intervalima vremena i opisuje ta u datom trenutku radi. Duina intervala zavisi od
kompleksnosti zadatka/radnje. Ova tehnika zahteva mnogo vremena, tako da je preporueno da
se podele zadaci kada se ona izvodi.
PROCEDURA
Obezbedite korisnicima produkt koji treba da se testira (ili prototip interfejsa) i postavite zadatke koje treba da
izvedu. Traite od korisnika da izvode odreene zadatke i objanjavaju ta misle o njima u trenutku kada rade sa
interfejsom vaeg proizvoda.
97
Tim#2

Razmiljanje naglas omoguava shvatanje i razumevanje pristupa korisnika interfejsu, kao i razmatranja koja
korisnik ima u vidu dok koristi isti. Ako korisnik misli da je sekvenca koraka koju omoguava interfejs
drugaija od onoga to su zamiljali, moda je on i previe sloen.
Iako je glavna korist od ovog metoda bolje razumevanje korisnikog mentalnog modela i interakcije sa
interfejson, postoje jo mnoge koristi. Na primer, terminologija koju korisnik koristi pri izraavanju ideje ili
funkcije bi trebala da bude pripojena samom dizajnu produkta, ili makar njegovoj dokumentaciji.
10.2.1.3. METODA UENJA PREKO OTKRIVANJA

1. J. Nielsen "Usability Engineering" p.198, Academic Press, 1993.
2. Dumas and Redish, A Practical Guide to Usability Testing, Ablex Publishing. p. 31, "Co-discovery".
3. Rubin, J. Handbook of Usability Testing. John Wiley & Sons. p. 240, "Testing two participants at a
time.
Karakteristike:
Eksperti za evaluaciju: 1
Programera:
0
Korisnika:
6

Efektivnost: Da
Efikasnost: Ne
Zadovoljstvo: Da
Moe biti sprovedeno na daljinu: Ne Mogu se dobiti kvantitativni podaci: Ne
PREGLED METODE
Tokom testa upotrebljivosti, dva test korisnika su posmatrana dok pokuavaju da izvre zadatke zajedno. Oni su
tu da pomognu jedni drugima kao to bi to uradili da zajedno da ostvaruju zajedniki cilj da koristei produkt
(interfejs). Treba ih ohrabriti da objasne ono to oni misle o tome dok rade na zadatim zadacima. U odnosu na
protokol glasnog razmiljanja, ova tehnika je prirodnija za testiranje korisnika da verbalizuju svoje misli tokom
testa. Ova tehnika se moe koristiti u sledecim fazama razvoja: projektovanje, kod, testiranje i primenu.
PROCEDURA
Uparite korisnike testa u grupe od po dvoje. Preferirano je da se upare dva korisnika koji poznaju jedni druge u
jednu grupu, tako da se oni nece osecati neprijatno dok rade zajedno. Obezbedite korisnicima proveru proizvoda
koji se testira (ili prototip njegovog interfejsa) i scenario zadataka koji e obaviti. Zamolite ih da obavljaju
98
Tim#2

zadatke koricenjem proizvoda, kao i nain na koje oni razmiljaju o toku rada sa interfejsom proizvoda. Neka
pomau jedni drugima na isti nain kao to bi to radili da su zajedno kako bi ostvarili zajedniki cilj koristei
proizvod.
10.2.1.4. UDALjENO TESTIRANjE
H. Rex Hartson et. al., Remote Evaluation: The Network as an Extension of the Usability Laboratory, in CHI96
Conference Proceedings
Karakteristike:
Eksperti za evaluaciju: 1
Programera:
0
Korisnika:
5

Efektivnost:
Da
Efikasnost:
Da
Zadovoljstvo: Da
Moe biti sprovedeno na daljinu: Da
Mogu se dobiti kvantitativni podaci: Da
PREGLED METODE
Udaljeno testiranje upotrebljivosti se koristi kada su evaluator(i) razdvojeni u prostoru i / ili vremenu od
uesnika. To znai da evaluator(i) ne mogu posmatrati proces testiranja neposredno i da uesnici obino nisu u
formalnoj laboratoriji upotrebljivosti. Postoje razliite vrste udaljenog(daljinskog) testiranja. Jedan od njih je
isto - vreme, ali na razliitim mestima, gde evaluator moe da posmatra ekran test - korisnika kroz raunarsku
mreu, i moe biti u stanju da uje ta test - korisnik kae tokom testa kroz zvunik telefona. Drugi je razliita
vremena i razliita mesta za testiranje.
PROCEDURA
Alati:
Raunarska mrea kroz koju uesnici mogu poslati rezultate testa evaluatoru,
Aplikacije kao Look@me koje omoguavaju evaluatoru posmatranje ekrana uesnika tokom samog
testa,
Aplikacije kao Lotus Videocam koje mogu snimati i emitovati snimljeni sadraj sa ekrana
Telefonski zvunik ukoliko uesnik ne moe priati naglas ili komunicirati sa evaluatorem
Snimanje glasa kako bi se arhivirale verbalne aktivnosti tokom testa
99
Tim#2

Dnevnik softvera za usmeravanje i prijavljivanje sesije testa upotrebljivosti.
10.2.1.5.
RETROSPEKTIVNO TESTIRANjE
Karakteristike:
1
Programera:
0
Korisnika:
4
Efektivnost: Da
Efikasnost:
Da
Zadovoljstvo: Da
PREGLED METODE
Ako je video snimak napravljen od serije testa upotrebljivosti, evaluator(i) mogu skupiti vie informacija tako
to e opet pregledati video traku zajedno sa uesnicima, i pitati ih odreena pitanja uzimajui u obzir njihovo
ponaanje tokom testa. Ova tehnika bi trebala biti upotrebljena zajedno sa ostalim tehnikama, posebno sa onima
gde je interakcija izmeu evaluatora i uesnika ograniena. No, korienje ove tehnike znai da e svaki test
trajati bar dvostruko due (od drugih). Drugi neophodan uslov za korienje ove tehnike je da se interakcija
korisnika sa raunarom mora snimiti i pregledati.
PROCEDURA
Pregledajte snimljene serije testiranja upotrebljivosti. Postavite pitanja korisniku i pustite ga da opie ta on /
ona radi i zato.
100
Tim#2

10.2.1.6. MERENjE PERFORMANSI SISTEMA

1.
2.
N. Soken, B. Reinhart, P. Vora, & S. Metz "Methods for Evaluating Usability" (Section 5B), Honeywell,
Dec. 1993.
Karakteristike:
1
Programera:
0
Korisnika:
6
Efektivnost: Da
Efikasnost:
Da
Zadovoljstvo: Ne
PREGLED METODE
Ova tehnika se koristi za dobijanje kvantitativnih podataka o performansama uesnika u testiranju i to pri
obavljanju zadataka za vreme testa upotrebljivosti. To ce generalno zabraniti interakciju izmeu uesnika i
evaluatora tokom testa koji ce uticati na kvantitativne podatke o performansama sistema. Trebala bi biti
sprovedena u formalnim laboratorijama upotrebljivosti, tako da podaci mogu biti precizno prikupljeni, tako da
je broj mogucih neoekivanih smetnji sveden na minimum. Kvantitativni podaci su najkorisniji u uporednom
testiranju. Da biste dobili pouzdane rezultate, potrebno je najmanje 5 uesnika, dok bi 8 ili vie uesnika bilo
vie poeljno. Tehnika se moe koristiti u kombinaciji sa retrospektivnim ispitivanjem, posle intervjua ili
upitnika, tako da se dobijaju i kvantitativni i kvalitativni podaci. Tehnika se moe koristiti u sledecim fazama
razvoja: kodiranje, testiranje i primenu.
PROCEDURA
DEFINIITE CILjEVE
Definiite ciljeve za test upotrebljivosti u smislu upotrebljivosti atributa (npr. lak za uenje, efikasan za
upotrebu, lak za pamenje, itd.)
101
Tim#2

Napravite balans izmeu komponenti ciljeva i definiite njihovu relativnu vanost.
Kvantifikujte ova pitanja upotrebljivosti odreenim merama:
Quantify these usability issues by measurements such as those given below:
Vreme koje korisnicima treba za kompletiranje odreenog zadatka.
Broj zadataka razliitih vrsta koji mogu biti izvreni u datom intervalu vremena.
Odnos izmeu uspene interakcije i greke.
Vreme koje se utroi na popravljanje greaka.
Broj greaka korisnika.
Broj komandi koje koisnik nikada nee koristiti.
Broj sistemskih odlika koje korisnik moe zapamtiti tokom debrifinga nakon testa.
Frekvencija korienja uputstva i/ili pomoi sistema i vreme koje se provede u korienju istih.
Proporcija korisnika koji kau da bi preferirali upotrebu ovog sistema umesto nekog drugog,
konkurentnog sistema.
Proporcija korisnika koji koriste efikasne strategije rada u sluaju da postoji vie naina za
izvoenje zadatka.
SPROVOENJE TESTA
Uverite se da nece biti neoekivanih prekida u toku testa. Sprovedite probni test da se uverite da i alati i tehnike
za prikupljanje podataka rade. Kada je to moguce, test treba biti snimljen kao vide za podrku prikupljanje
podataka, tako da neki podaci budu prikupljeni ili overeni posle testa pregledom video snimka. Iako ova tehnika
ima za cilj da prikuplja kvantitativne podatke, valja primetiti da je veoma vano da prikuplja kvalitativne
podatke da bi otkrili mentalne procese korisnika i druge informacije iza kvantitativnih podataka i da ih uzme u
obzir tokom donoenja zakljuaka.
ANALIZIRAJTE PODATKE ZA DONOENjE ZAKLJUAKA

Za uporeivanje sa merilom vrednosti (za redni broj, interval, ili odnos podataka), moe se izraunati srednja
vrednost ili medijana, zajedno sa standardnom devijacijom, standardnom grekom srednje vrednosti, a i
intervali poverenja. Za uporeivanje podataka iz razliitih korisnikih interfejsa, moe se izvriti neka vrsta
testa zakljune statistike.
102
Tim#2

10.3. GOMS (Goals Operators Methods Selection)

Stuart Card, Thomas P. Moran & Allen Newell su 1983. godine napisali knjigu The Psychology of Human
Computer Interaction, u kojoj su dali prediktivne teorije za sve nivoe modelovanja interaktivnih sistema.
Pratei ove poetne korake razvila se cela familija ininjerskog modelovanja. GOMS (Goals Operators Methods
Selection) oznaava Ciljeve, Opreacije, Metode i Odabir. Koristi elementarne akcije kao okvir, nazvane
Keystroke-Level Model (KLM), za prouavanje interfejsa. GOALS korisnikov cilj, ta namerava da uradi.
OPERATORS osnovne akcije koje korisnik mora da uradi kako bi koristio sistem (pritisni X ili proitaj
dijalog). METHODS podzadaci koje moe da zavrava po razliitim putanjama (jedna putanja predstavlja
zavren zadatak). SELECTION mehanizam za izbor putanje zavretka zadatka, a i za definisanje pravila
(rules) razliitim korisnicima. Varijante GOMS-a:
CMN - GOMS
KLM - GOMS
NGOMSL
CMP GOMS
Primetan je problem da GOMS modeli previe pojednostavljuju ljudsko ponaanje, to moe da ima uticaja na
dobijanje realnog reenja.
10.3.1.
PRIMER ZA GOMS - KLM (Keystroke Level Model)
KLM je uproena verzija CMN-GOMS varijacije. Eliminisala je GOALS, metode i selektovana pravila
ostavljajui jedino primitivne operacije. Samo est operacija su predviene u osnovnoj teoriji:
1) pritisak tastera,
2) pomeranje pointerskog ureaja na odreenu lokaciju,
3) zaustavljanje i pritiskanje pointerskog ureaja,
4) mentalna priprema,
5) pomeranje ruke na odreenu lokaciju i
6) ekanje da raunar izvri komandu.
Vreme za svih est operacija je empirijski odreeno. Operacije su organizovane u serijske nizove, a ukupno
vreme izvrenja zadatka se jednostavno izraunava.
Vri se komparacija reenja tokom izvrenja na nivou motorike. Postie se operatorima za modelovanje,
tipa motorni, mentalni i odgovor sistema:
103
Tim#2

K - pritisak na dati taster tastature,

B - pritisak na taster mia,
P - pointiranje, pomeranje pointer ureaja na cilj,
H - homing, premetanje ruke sa/na tastature na/sa mia,
D - crtanje linije pomou pointer ureaja,
M - mentalna priprema za fiziku akciju,
R - reakcija sistema, moe se ignorisati ako korisnik ne eka.
Standardne vrednosti KLM operatora:
Operator
Napomena
Vreme(s)
dobar (90 r/m) srednji (40 r/m)

poetnik
0,12 0,28 1,20
dole ili gore klik
0,10 0,20
Fitt-ov zakon 0,1 proseno

pointiranje
log2((rastojanje/veliina cilja)
+0,5) 1,10
na/sa tastature
0,40
crtanje
mentalna priprema
1,35
reakcija sistema
Postaviti efekat nad objektom tipa tekst, tako da se tekst pojavljuje re po re!
104
Tim#2

10.4.
10.4.1.
Usability testing (Jacob Neilsen principles)

Heuristika Evaluacija - Sistem Lista za proveru

Sistem treba uvek da nas obavetava o tome ta se dogaa, kroz odgovarajue povratne informacije, u
razumnom roku.
Pregled Kontrolna lista
1.1
1.2
DA
NE
N/A
Da li svaka stranica poinje sa naslovom ili zaglavljem koje opisuje sadraj na ekranu?
Da li postoji konzistentan dizajna ikone, eme i stilskih tretman u
Komentari
sistemu?
1.3
To je jedna odabrana ikona, jasno vidljiva kada je okruzena neodabranim ikonama
1.4
Da li meni instrukcije, uputstva, i poruke o grekama se pojavljuju na istom mestu

(a) na svakom meniju?
1.5
U viestranim ekranima za unos podataka, da li je svaka stranica oznacena da pokaze

medjusobnu relaciju?
1.6
Da li postoji neki oblik sistema povratne informacije za svaku akciju operatera?
1.7
Nakon to korisnik izvri neku radnju (ili grupu aktivnosti), da li povratne

informacije ukazuju na to koje sledee grupe aktivnosti e da se pokrenu?
1.8
Ako se vie opcija moe izabrati u meniju ili dijalog, da li postoji vizuelna povratna
informacija o tome koje su opcije ve izabrane?
1.9
Da li je trenutni status ikone jasno naznaen?
105
Tim#2

2. Trka izmeu sistema i realnog sveta

Sistem treba da govori jezikom korisnika, sa reima, frazama i pojmovima poznatog korisnika,
a ne sistem orijentisan uslovima. Pratite realan svetkonvencijama, inei informacije se pojavljuju
u prirodnom i loginom redosledu.
#
DA NE N/A
2.1
Da li su ikone konkretne i poznate?
2.2
Da li se povezana i medjuzavisna polja pojavljuju na istom ekranu?
2.3
Da li odabrane boje odgovaraju zajednikih oekivanja boja

kodova?
2.4
Na ekranu za unos podataka su opisani zadaci u terminologiji poznato

korisnicima?
2.5
U pitanja i odgovori interfejsu, da li su pitanja postavljena u jasnom,

jednostavnom jeziku?
2.6
Da li se meni izbor uklapa u logiku kategoriju ije e brzo shvatiti znaenje?
2.7
Da li su naslovi gramaticki paralelni?
2.8
Da li komandni jezici koriste argon korisnika i izbegavaju argon raunara?
2.9
Da li sistem automatski unese znak za dolar i decimalne monetarne stavke?
Komentari
3. Korisnik: kontrola i sloboda

Korisnici treba da budu slobodni da izaberu i redosled zadataka (kada je to potrebno),
pre nego to sistem uradi za njih. Korisnici esto odluuju funkcionie sistem grekom i da
se morati jasno obeleen "Ekit vanredno stanje" da napuste neeljeno stanje, bez potrebe da idu kroz
proireni dijalog.Korisnici bi trebalo da donose sopstvene odluke (uz jasne informacije) u
vezitrokova izlaska dosadanjem radu. Sistem treba da podrava Undo i Redo.
#
3.1
106

U sistemima koji koriste preklopne prozore, da li je lako korisnicima da prebace
izmeu prozora?
Tim#2
DA NE
N/A
Komentari

3.2
Kada je korisnikov zadatak zavrsen, da li sistem ceka na

korisnikov signal pre obrade?
3.3
Da li postoji ponisti funkcija na nivou jedne radnje, unos

podatka, I kompletna grupa radnji?
3.4
Mogu li korisnici otkazati operacije u toku?
3.5
Da li su izmene slova dozvoljene u komandama?
3.6
Mogu li korisnici umanjiti vreme unosa podatka kopirajuci I

modifikujuci postojece podatke?
3.7
Da li su izmene karaktera dozvoljen unos podataka u poljima?
3.8
Ako sistem koristi funkciju misa, da li korisnici imaju opciju da

kliknu na polja menija ili da koriste skracenicu na tastaturi?
3.9
Ako korisnici mogu da idu u predhodni meni, mogu li da

promene predhodni izbor menija?
3.10
Korisnici mogu lako preokrenuti svoje postupke?
4. Doslednost i standardi
Korisnici ne treba da se pitaju da li razliite rei, situacije, ili akcije imaju isto znaenje. Pratite konvencije
platformi.
#
DA NE
N/A
4.1
Da li su ikone obelezene?
4.2
Da li ima od dvanaest do dvadeset tipova ikonica?
4.3
Da li svaki prozor ima naslov?
4.4
Da li je moguce vertikalno i horizontalno skrolanje u svakom prozoru?
4.5
Da li su labele polja dosledne od jednog do drugog ekrana za unosa

podataka?
4.6
Da li su tehnike privlacenja paznje koriscene sa paznjom?
4.7
Intezitet: samo dva nivoa
4.8
Velicina: do 4 velicine
4.9
Font: do 3
4.10
Treptaj: dva do cetiri herca
4.11
Boja: do cetiri (dodatne boje za povremeno koriscenje)
Komentari
5. Pomae korisnicima da prepoznaju dijagnozu, i oporave od greaka

Poruke o grekama treba da budu iskazane jednostavnim jezikom (NE kodovima).
#
107
Tim#2
DA
NE
N/A
Komentari

5.1
Da li se zvuk koristi za obavestavanje greske?
5.2
Da li su se koriste humoristicke poruke, da li su prikladne i

nenapadne populaciji korisnika?
5.3
Da li su poruke gresaka gramaticki ispravne?
5.4
Da li poruke gresaka izbegavaju koriscenje nasilnih i

neprijateljskih reci?
5.5
Da li poruke gresaka predlazu uzrok problema?
6. Greka Prevencija
ak i bolje od dobre poruke o greci je paljiv dizajn koji je spreava problem koji se javlja na prvom mestu.
#
DA NE
N/A
6.1
Ako baza podataka ukljucuje grupu podataka, da li korisnici

mogu uci u vise od jedne grupe na jednom ekranu?
6.2
Da li su izbori menija logicki, prepoznatljivi i uzajamno

iskljucivi?
6.3
Da li je koriscenje kvalifikacionih kljuceva minimizovano?
6.4
Da li sistem sprecava korisnike da prave greske kad god je to

moguce?
Komentari
7. Priznanje radije nego Podsetimo

Napravite objekte, akcije, i opcijama vidljivim. Korisnik ne bi trebao da pamti informacije iz jednog dela
dijaloga za drugi. Uputstvo za koricenje sistema treba da bude vidljivo i lako pronalaenje.
#
DA NE
N/A
7.1
Da li prikaz podataka pocinje u gornjem levom uglu ekrana?
7.2
Da li tekst polja imaju prostor za disanje ?
7.3
Da li su zone siroke ne vise od dvanaest do cetrnaest karaktera i

visoke od sest do sedam linija?
7.4
Da li su zone odvojene razmacima, linijama, bojom, slovima,

masnim naslovima, lenjir linijama, ili osencenim poljima?
7.5
Da li su polja opcijonalnih unosnih podataka jasno markirana?
108
Tim#2
Komentari

7.6
Da li se ista boja koristi za povezane grupne elemente?
7.7
Da li je kodiranje boje dosledno kroz sistem?
7.8
Da li su kodovi unosnih podataka karakteristicni?
7.9
Da li su neaktivne stavke menija posivljene ili izostavljene?
7.10
Da li su funkcioni kljucevi organizovani u logicke grupe?
8. Fleksibilnost i minimalistiki dizajn

Neki od novajlija korisnika esto moe ubrzati interakciju za strune korisnike tako da sistem mogu razumeti i
neiskusni i iskusni korisnici. Dozvoli korisnicima da prilagode este akcije. Obezbediti alternativne naine
pristupa i rada za korisnike koji se razlikuju od "prosenog" korisnika (na primer, fizikog ili kognitivne
sposobnosti, kulturu, jezik, itd)
#
DA NE
N/A
8.1
Mogu li korisnici da definisu svoje sinonime za komande?
8.2
Da li ekspertni korisnici imaju opciju da pristupe

visenamenskim komandama u jednom nizu?
8.3
Da li sistem omogucava funkcione kljuceve za visoko

frekventne komande?
8.4
Da li sistem automatski koristi vodece nule?
Komentari

Dijalozi ne smeju da sadre informacije koje su irelevantne ili retko potrebno. Svaka jedinica dodatne
informacije u dijalog takmii sa relevantnim jedinicama informacija i smanjuje se njihova relativna vidljivost.
#
DA
NE
N/A
9.1
Da li su sve ikone u setu vizualno i konceptivno razlicite?
9.2
Da li veliki objekti imaju, masne linije, i da li su jednostavna

polja koriscena razlicitim ikonama?
9.3
Da li svaka ikona odstupa od pozadine?
9.4
Da li su znacajne grupe stavki odvojene belim poljem?
9.5
Da li su naslovi menija kratki, ali dovoljno dugacki da

komuniciraju?
109
Tim#2
Komentari


Iako je bolje ako sistem moe da se koristi bez dokumentacije, moe biti neophodno da se obezbedi pomoc i
dokumentacia. Takve informacije treba da budu lake za pretragu, fokusirane na zadatak korisnika, na listu
konkretnih koraka da se izvri, a da ne budu suvie velike.
#
DA
NE
N/A
10.1
Ako korisnici rade sa tvrdih kopija, da li delovi tvrde kopije

koji idu on-lajn obeleeni?
10.2
Da li su on-lajn instrukcije vizualno razliite?
10.3
Da li instrukcije prate redosled korisnikih akcija?
10.4
Ako su izbori u meniju dvosmisleni, da li sistem obezbeuje

dodatne obavetajne informacije kada je stavka odabrana?
10.5
Da li ekrani za unos podataka i dijaloga podravaju

navigaciju i zavrne instrukcije?
10.6
Da li je funkcija pomo vidljiva, na primer, taster oznaen

pomo ili poseban meni?
10.7
Navigacija: Da li je informacije lako nai?
10.8
Prezentacija: Da li je vizuelni izgled dobro dizajniran?
Komentari
11. Sposobnosti
Sistem treba da podri, proiri, dopuni ili pobolja sposobnosti korisnika, pozadina znanje i strunost.
110
Tim#2

DA
NE
N/A
11.1
Korisnici mogu da biraju izmeu ikona i teksta prikazivanje

informacija?
11.2
Da li su windows operacije lake za uenje i korienje?
11.3
Da li sistem automatski kodira boje, sa malo ili bez napora

korisnika?
11.4
Da li su korisnici inicijatori akcije, a ne reaguju?
11.5
Da li sistem vri prevoenje podataka za korisnike?
11.6
Da li korisnici mogu da se krecu napred i nazad unutar polja?
11.7
Da li izabrani ulazni ureaj slae sa sposobnostima korisnika?
11.8
Da li su vani tasteri (na primer, Enter, Tab) veci u odnosu na

druge tastere?
Komentari
12. Zadovoljstvo i potovanje interakcije sa korisnikom

Interakcija korisnika sa sistemom trebalo bi da pobolja kvalitet svog rada ili njegovog ivota. Korisnika treba
tretirati sa potovanjem. Dizajn treba da bude estetski-sa umetnikom, kao i funkcionalnom vrednou.
#
DA NE
N/A
12.1
Da li se izbeglo korienje previe detalja u dizajnu

ikonice?
12.2
Korisnici mogu da iskljuite automatsko kodiranje boja

ukoliko je to potrebno?
Komentari
13. Privatnost
Sistem bi trebalo da pomogne korisniku za zatitu linih ili privatnih informacija koja pripadaju korisniku ili
njegovom / njenom klijentu.
#
DA
NE
N/A
13.1
Da li su potpuno zaticena podruja nedostupna?
13.2
Da li je ovaj oblik efikasan i uspean?
Komentari
Koliko na informacioni sistem ispunjava pitanja ek liste

to se tie rezultata na ovoj Checklisti moemo rei da na informacioni sistem zadovoljava veliki broj zahteva
kao i odgovara na pitanja koja su postavljena od strane strunjaka.Od mnogo gore navedenih pitanja kao to su
pitanja koja se tiu na samo dizajna i funkcionalnosti ve i sigurnosti jednostavnosti na informacioni sistem
odgovara na veinu pitanja.
111
Tim#2

Postoje neka pitanja gde nas informacioni sistem nije mogao da da odgovor iz vie razloga kao to su
nemogunost ostvarivanja u naem mestu i nezastupljenost tih vetina na naim prostorima.
Generalno gledano sa aspekta informacionih nauka i uzimajui u obzir rezultate ove ek liste i poziciju koju
zauzima na informacioni sistem ispunjava veliki broj uslova i zahteva.
10.5. FUNKCIONALNO TESTIRANJE POMOU XUAN(EXTENDED

USER ACTION) NOTACIJE
XUAN oznaava produenu korisnik akcionu notaciju,. predstavlja se tabelarno i daje hronoloki pregled
stanja interfejsa, kroz vidljive i unutranje akcije, kako korisnika tako i raunara.
Primeniemo XUAN metodu za modelovanje interakcije logovanja na na sajt, kao i primera kupovine
nekog proizvoda.
10.5.1.
Logovanje korisnika na One stop shop
KORISNIK
Unutranja
akcija
Vidljiva
akcija
RAUNAR
Stanje
interfejsa
Otvoren
Glavni prozor,
poetna str
pretraivaa
Vidljiva
akcija
Unutranja
akcija
Lociranje
address bara
Kucanje
adrese one
-stop shopa
112
Prihvatanje
simbola sa
tastature
Prikaz simbola
Tim#2

Lociranje
tastera
ENTER
Pritisak na
taster ENTER
Otvaranje onestop shop sajta

Otvoren one stop
shop-home page
Lociranje
ikonice upis
Otvaranje
prozora za
logovanje
Levi klik na
ikonicu upis
Prikazan
formular
za
logovanje
Lociranje
polja user
name
Levi klik
mia na
polje user
name
Trepui
pointer u polju
user name,za
kucanje
simbola
Unos simbola
koji ine user
name
Prihvatanje
unetih simbola
sa tastature
Prikaz unetih
simbola
Lociranje polja
password
113
Tim#2

Levi klik na
polje
password
Trepui
pointer u polju
passsword
Unos simbola
koji ine
password
Prihvatanje
unetih simbola
sa tastature
Prikaz zvezdica
(onoliko koliko
ima unetih
simbola)
Lociran
je
ikonice
LOGIN
Obrada
unetih
informac
ija
Levi klik na
ikonicu
LOGIN
Informacija o
uspenom ili
neuspenom
logovanju
10.5.2.
Proces odabira i naruivanja proizvoda na One stop shop

Primer kupovine auto cd/mp3 uredjaja pioneer deh-2020ub
KORISNIK
Unutranja
akcija
Vidljiva
akcija
RAUNAR
Stanje
interfejsa
Otvorena
poetna
stranica
one stop
shop-a
Vidlji
va
Unutranja
akcija
Lociranje polja
za pretragu
114
Tim#2

Trepui
pointer
u polju
Levi klik na
polje sa lupom
Kucanje naziva
artikla
Prihvatanje simbola sa
tastature
Prikaz
unetih
simbola
Lociranje tastera
ENTER
Pretraivanje baze naeg
sajta
Pritisak na
taster ENTER
Prikazani rezultati
Lociranje
eljenog
proizvoda iz liste
dobijenih
rezultata
Levi klik na
eljeni proizvod
Identifikacija klika mia

Pokretanje
procesa
prikazivanja
detalja
Prikazani detalji
odabranog
proizvoda
Lociranje
korpa
ikonice
115
Tim#2

Levi klik mia

na ikonicu za
kupovinu
Idetifikacija klika mia

Smetanje u
korpu za
kupovinu
Izgled stranice sa
odabranim
proizvodima za
kupovinu
Lociranje
ikonice za
finalizaciju
procesa
naruivanja
(PORUI)
Identifikacija klika mia
Levi klik na
ikonicu porui
Otvaranje
nove
stranice
Prikaz
informacije o
uspenosti
naruivanja
10.5.3.
Registracija korisnika
KORISNIK
Unutranja
akcija
116
Vidljiva
akcija
RAUNAR
Stanje
interfejsa
Vidljiva akcija
Tim#2
Unutranja
akcija
Otvorena
poetna stranica
'one stop shop''
Lociranje
ikone za
registraciju
Levi klik na
ikonicu
registracija
Identifikacija klika
mia
Uitavanje nove
stranice
Otvorena nova
stranica.
formular za
popunjavanje radi
registracije
Pregled svih
polja koja se
popunjavaju
Lociranje polja
za unos e-mail
adrese
Levi klik na
polje e-mail
Trepui pointer u polju

e-mail
Prihvatanje unetih
simbola
sa tastature
Kucanje e-mail
adrese u polju email
117
Tim#2

Lociranje polja
za kreiranje
lozinke
Levi klik mia
na polje
kreiranje
lozinke

kreiranje lozinke
Prihvatanje unetih
simbola
sa tastature
Kucanje
simbola koji e
initi lozinku
Prikaz zvezdica(onoliko
koliko ima unetih
simbola za pass)
Selektovanje
zeljenog
sigurnosnog
pitanja levim
klikom mia
Prihvatanje
odabranog pitanja iz
polja sigurnosno
pitanje
Prikaz odabranog
pitanja u polju
sigurnosno pitanje
Lociranje polja
za unos
odgovora na
sigurnosno
pitanje
Levi klik mia
na polje
odgovor

odgovor
Kucanje
odgovora
pomou tastature
118
tastature
Tim#2

Prikaz otkucanih
simbola u polju odgovor
Lociranje polja
koji se tiu
linih podataka
neophodnih za
registraciju
Levi klik na
polje ime

ime
Prihvatanje simbola
sa tastature
Kucanje imena
Prikaz unetih simbola u

polju ime
Kucanje
prezimena
tastature
Prikaz unetih simbola u

polju prezime
Lociranje
padajueg
menija za mesec
Levi klik na
ikonicu za
otvaranje meseca
119
Prikazan padajui meni

sa ponudjenim
mesecima
Tim#2

Levi klik na
odgovarajui
ponudjeni
odgovor
Zatvaranje
padajuegmenija i
prikaz odabranog
meseca
Levi klik na
ikonicu za
otvaranje datuma

sa ponudjenim
datumima
Levi klik na
odgovarajui
datum
Zatvaranje padajueg
menija i prikaz
odabranog datuma
Levi klik na
ikonicu za
otvaranje godina

sa ponudjenim
godinama
Levi klik na
odgovarajuu
godinu
Zatvaranje padajueg
menija i prikaz odabrane
godine
Levi klik na
polje telefon

telefon
Lociranje
padajueg
menija za datum
Lociranje polja
za unos broja
mobilnog
telefona
Prihvatanje
brojeva unetih sa
tatsature
Kucanje broja
telefona na
tastaturi
120
Tim#2

Prikaz unetih brojeva u

polju telefon
Lociranje polja
za ekiranje pola
osobe koja se
registruje
Levi kljik na
polje
odgovarajueg
pola
Izabrano polje je
ekirano
Levi klik na
ikonicu polja
koje nudi
gradove u
srbiji(za odabir
mesta
prebivalita
osobe koja se
registruje)
Otvaranje padajueg
menija sa ponudjenim
gradovima
Levi klik na
zeljeni grad
Zatvaranje padajueg
menija i prikaz
odabranog grada
Levi klik na
polje pota
Otvaranje padajueg
menija sa izborom
potanskih brojeva
Lociranje polja
za unos adrese
osobe koja se
registruje
Lociranje polja
pota za unos
potanskog broja
121
Tim#2

Zatvaranje padajueg
menija i prikaz
izabranog potanskog
broja
Levi klik na
odgovarajui
potanski broj
Lociranje polja
za unos adrese
stanovanja osobe
koja se registruje

adresa
Levi klik na
polje adresa
tastature
Kucanje adrese
stanovanja
Prikaz unete adrese
Lociranje
ikonice za
finiiranje
procesa
registracije
Prihvatanje levog
klika mia
Levi klik na
ikoinicu ok
Obrada unetih podataka

i otvaranje nove stranice
Informacija o
uspenosti
registracije
122
Tim#2

10.6.
EKSPERTSKA REVIZIJA
Ekspertska revizija predstavlja vrenje ekspertize u user-interface ili aplikacionom domenu. Sprovode je stalni
lanovi tima ili konsultanti u ranim ili kasnim fazama evaluacije programa. Sadri formalne izvetaje sa
identifikovanim problemima i preporukama za izmene. Projektantima se ostavlja da tragaju za reenjem
problema. Izvrenje ekspertske revizje traje od pola dana do jedne nedelje to zavisi od domena zadatka i
operativnih procedura. Dobro je imati rezultate to sveije ekspertize kako projekat napreduje. Metode
ekspertske revizije:
HEURISTIKA EVALUACIJA (inspekcija utlitarnosti) - Predstavlja odreivanje slaganje sa
kratkom listom projektantskih heuristika (npr. 8 zlatnih pravila). Poeljno je da eksperti poznaju
heuristike i da su u stanju da ih interpretiraju i primene. Sprovodi se u timu od 3-5 lanova, jedan lan
otkrije do 35%, a 5 lanova i do 75% greaka. Vreme potrebno za heuristiku evaluaciju jednostavnog
interfejsa traje oko 1h.
REVIZIJA PO SMERNICAMA - Odreivanje slaganja sa dokumentom smernica organizacione ili
neke druge prirode. Revizija je vremenski zahtevna i traje do par nedelja za velike sisteme.
INSPEKCIJA KONZISTENTNOSTI - Odreivanje konzistentnosti izmeu vie interfejsa, materijala
za obuku i sistema pomoi (korienih terminologija, boja, lejauta, ulaznih i izlaznih formata...)
COGNITIVE WALKTHROUGH - Eksperti su korisnici u tipinom (ali i kritinom) zadatku.
Karakteristian je samostalni explore walkthrough, a kasnije i javni sa ostalim ekspertima, projektantima
i korisnicima radi projekcije novih walkthroughs i provociranja reakcije.
FORMALNA INSPEKCIJA UTILITARNOSTI - Imamo courtroom-style sastanaka sa moderatorom
kao sudijom, za predstavljanje interfejsa, radi diskutovanja o prednostima i slabostima aplikacije. Ovde
projektanti iznose dokaze o problemima. Edukativno je za poetnike u projektovanju i menadmentu.
Potrebno je puno vremena za pripremu i vie ljudi nego u drugim metodama.
10.7. BITNOST TESTIRANjA UPOTREBLjIVOSTI
123
Tim#2

Upotrebljivost je multidimenzioni koncept. O upotrebljivosti se mora voditi rauna u svim aspektima dizajna, tj.
pri definisanju potreba korisnika za koje se dizajnira interfejs, kreiranju prototipova, dizajniranju samog
interfejsa i njegove evaluacije.
Evaluacija korisnikog interfejsa je kljuna da bi se dobio upotrebljiv korisniki interfejs. ak i ako se
evaluacija sprovede po svim planiranim fazama tokom ivotnog ciklusa interfejsa i ispitaju se svi mogui
aspekti dizajna, neizvesnost uvek postoji. Zato i postoji mnotvo metoda za evaluaciju korisnikog interfejsa
koje mogu da ispitaju detaljno svaku fazu korisnikog interfejsa, kao i tip i potrebe korisnika softvera za koji se
kreira korisniki interfejs, i razliite situacije u kojima se softver moe koristiti.
11. DODATAK
PRIMERI REALIZOVANIH REENjA
11.1. iShop ONLINE PRODAJA
124
Tim#2

Dananje vreme zahteva od oveka da sve radnje u svom svakodnevnom ivotu ubrza i prilagodi svom nainu
ivota. Tako se, zajedno sa ubrzavanjem tempa ivota savremenog oveka, pomeraju granice do kojih mu se
svakodnevni poslovi mogu prilagoditi. Ali i pored toga, svi tee da utede vreme, koje nam postaje preko
potrebno. Jer, ako uspemo da utedimo vreme, uspeemo da ga iskoristimo onde gde nam je zaista neophodno,
kao i u stvarima koje nas ispunjavaju. Svaki ovek eli da to vie vremena provede sa svojim bliima, bavei
se stvarima koje voli i u kojima uiva.
iShop online prodaja omoguie korisnicima da na jednostavan nain utede vreme, a i novac, kupujui preko
interneta. Ova firma, koja posluje u Srbiji, nudi svojim korisnicima sve ono to mogu videti i u stvarnom svetu,
samo to je ovde re o kupovini preko interneta. iShop prodaje proizvode od oko 200 prodavnica irom Srbije,
i posao se i dalje razvija.
Na ovom sajtu moemo nai sve, odeu, obuu, kune aparate, stvari za decu, bebe, kune ljubimce, knjige,
raunare, ukrase za kuu. Svojim jednostavnim interfejsom privlai nove korisnike, a i u svoju listu prodavnica
svakodnevno uvruje nove. Firma ima mnogo potencijala koje uspeno koristi u poslovanju u celoj zemlji.
Da bi pokazali primer upotrebe iShop stranice iz padajueg menija polja Kategorije koje se nalazi na desnoj
strani izabrali smo bebe & deca (Koraci 1,2 i 3).
1. korak
125
2. korak
Tim#2
3. korak
Slika 11.1.1. Izbor kategorija
Vrlo jednostavno se moe izabrati eljena prodavnica, kategorija, (polja Pretraga, Prodavnica i Kategorija
mogu videti na slici 2.1. na kojoj je prikazan korak 1.) a i eljeni opseg cena u kojem e se vriti pretraga.
Slika 11.1.2. Polja za unos korisnikih zahteva
Unos korisnikih zahteva za raspon cena, akciju, online prodaju, popust na odreene proizvode, zahtev za
prikaz artikala i broj koliko proizoda ispunjava date uslove.
(Sledea polja se odnose na sliku 11.2.) Polje br. 1. je minimalni iznos novca a polje br. 2. je maksimalan iznos
novca koji unosimo kao raspon cene artikla za koji izdvojiti odreenu sumu novca, sto nam znatno olakava
pretragu.
Takoe, postoje opcije kojima moemo izabrati proizvode koji su na akciji polje Akcija - broj 3., kao i samo
one do kojih moemo doi kupovinom online polje Online - br. 4. (neki proizvodi se ne mogu kupiti, ve se
samo reklamiraju). Polje oznaneno simbolom % je polje br. 5. koji nam jasno daje na znanje da se radi o
proizvodima koji imaju popust tj. sniene cene. Funkcija polja Prikaite br. 6. je da prikae sve artikle koji
zadovoljavaju nae zahteve. Br. 7. pokazuje broj artikala koji su zadovoljili nae zahteve koji su navedeni u
ovim poljima. Mogunost ostavljanja praznih polja je dozvoljena.
Nakon ispunjavanja polja za zadovoljenje zahteva koje smo sami odredili, pojavili su se eljeni rezultati (Slika
11.3.).
126
Tim#2

Slika 11.1.3. Prikaz artikala koji zadovoljavaju uslove

Slike proizvoda se nalaze u pravougaonim okvirima jedva vidljive sive boje, ija veliina omoguava korisniku
dobru preglednost proizvoda. Slika proizvoda ima belu pozadinu to omoguava jasno vidljiv izgled odreenog
proizvoda koji se nalazi na datoj slici.
Slika 11.1.4. Prikaz jednog od proizvoda

Ispod slike proizvoda (sa leve strane) nalaze se cena u dinarima, naziv brenda i naziv prodavnice. Sa desne
strane nalazi se ikona korpe, koja je preica za ubaci u korpu, ikona u obliku cveta kojom dati proizvod
stavljamo u ui izbor, i lupa za uveavanje proizvoda, kojom emo dobiti proizvod u novom prozoru, vidno
127
Tim#2

uvean. Klikom na odreeni proizvod dobiemo vie detalja o njemu kao i uvean prikaz samog proizvoda na
kome su detalji znatno jasniji (Slika 11.1.5).
Slika 11.1.5. Uvean i detaljan prikaz eljenog proizvoda
Uoavamo kategoriju (bebe & deca>garderoba>jakna) u narandastom polju sa belim slovima u gornjem levom
uglu. Iznad izabranog proizvoda se nalazi vie prethodnih proizvoda (crveni okvir br. 1) i sledeih proizvoda
(crveni okvir br. 2) iste kategorije. Ispod naziva proizvoda (zeleni okvir br. 3.) nalazi se ifra proizvoda, a ispod
nje nalazi se cena, iznos proizvoda u dinarima (RSD).
Opcija Ubaci u korpu se nalazi sa desne strane izabrane slike, polje je narandaste bojom to ga ini
upadljivim (br.4.).
Pre nego to se funkcija ovog polja obavi, neophodno je izabrati veliinu i koliinu proizvoda u suprotnom se
funkcija nece izvriti. Imamo obavetenje (Slika 11.6.) u sluaju da nismo odabrali vrednosti za koliinu koja je
u rasponu od 1-9 i veliinu koja je u ovom sluaju broj godina deteta.
128
Tim#2

Slika 11.1.6. Obavetenje

Ispod dugmeta koji slui za ubacivanje u korpu, nalazi se naziv prodavnice iz koje se distribuira dati proizvod.
Klikom na polje prodavnica br. 5. prikazae se proizvodi iz odabrane kategorije iz date prodavnice, to
predstavlja preicu i mogunost odabiranja prodavnice za koju se korisnik moe u tom trenutku zainteresovati.
Ispod ovog, nalazi se polje prodajna mesta obelezeno sa slikom kuice, koje nam daje detaljne informacije o
mestima na kojima se distribuiraju proizvodi datog brenda, adresu (ili vie njih) na kojoj se nalazi prodavnica,
kao i broj telefona distributera ( Slika 11.7. a ) sa padajuim menijem koji daje mogunosti kontaktiranja preko
interneta, skype-a ( Slika 11.7. b ).
a)
b)
Slika 11.1.7. Kontaktiranje preko Interneta
129
Tim#2

Naredno polje brend br. 7. daje informaciju o brendu, kao i za polje prodavnica prikazae se proizvodi iz
odabrane kategorije tj. bredna.
Poslednje polje materijal br. 8. u ovom prozoru daje informaciju o fizikom sastavu proizvoda.
Takoe, data je mogunost slanja, objavljivanja proizvoda na stranici socijalnih mreama Facebook i Twitter.
Ikone se u donjem desnom uglu ( Ljubiasta elipsa).
Ikone za smetanje proizvoda u ui izbor (ikona u obliku cveta) i uveanja slike proizvoda otvaranjem u novi
prozor (ikona u obliku lupe) nalaze se u donjem levom uglu ( Plava elipsa). Isto funkcija uveanja slike se moze
postii ako se jo jednom klikne na sliku proizvoda.
Slika 11.1.8. Prozor funkcije Ispraznite korpu
Nakon to smo kliknuli na ubaci u korpu, otvara se prozor (Slika 11.1.8.) sa svim proizvodima koji se nalaze
u korpi. Specificirana je koliina, veliina, cena, ifra, prodavnica i brend. U donjem desnom uglu nalazi se
130
Tim#2

konana cena sa putnim trokovima(vrednost, dostava, za plaanje ukupno), kao i informacija da e nakon
porudbine operater kontaktirati korisnika radi potvrde porudbine, radnim danom od 08:00 16:00.
Kupovina se moe nastaviti, u sluaju da korisnik eli da narui jo neto, ili se dati proizvod moe odmah
naruiti. Proizvod se moe eliminisati iz korpe jednostavnim klikom na x u gornjem desnom uglu prozora.
Slika 11.1.9. Prozor funkcije Ispraznite ui izbor

U gornjem desnom uglu glavnog prozora (Slika 11.1.10, crveni okvir br. 1.) nalaze se proizvodi koji su
stavljeni u korpu (ikona korpe) i koji su odabrane za ui izbor (ikona cveta). Klikom na jednu od ove dve
ikone, dobija se lista proizvoda koji se nalaze u korpi (Slika 11.1.8) ili uem izboru(Slika 11.1.9), kao i
informacije o njima(cena, brend, prodavnica) .
131
Tim#2

Ispod ove dve ikone su dugmad za upis i registraciju. Za registraciju je neophodno popunjavanje formulara sa
vie detalja (e-mail, lini podaci, adresa za isporuku) (Slika 11.11.), koji e biti neophodni radi isporuke
poiljke, kada se narui. Sa desne strane glevnog prozora (Slika 11.1.10) nalazi se prostor za reklame (zeleni
okvir br. 2).
Slika 11.1.10. Glavni, poetni prozor
132
Tim#2

Slika 11.1.11. Izgled formulara za registraciju korisnika

Princip naruivanja robe na ishop-u.
Da bi korisnik mogao da porui, mora da bude registrovan. (Registracija je prethodno opisana) Nakon to u
registraciji ostavi sve potrebne podatke, ubaci eljene proizvode u korpu, korisnik e kliknuti na dugme
porui(dugme nas napominje ukoliko nismo registrovani!). U toku od jednog dana na ostavljeni broj telefona
stii e sms poruka od servisa ishop-a za potvrdu porudbine sms porukom sadraja PORUCUJEM_IME I
PREZIME (adresa je specificirana u podacima koji su dati pri registraciji).
Za svaku razliitu prodavnicu iz koje korisnik naruuje proizvode potarina se uveava za 220 dinara, kao i za
robu koja prelazi 15kg cena se uveava za isti iznos. Korisniku je za sva pitanja data mogunost kontaktiranja
mailom ili telefonom. Takoe, za svaku prodavnicu se moe posebno informisati (o nama lokacije ponuda
galerija kontakt promocije - firma). Nakon poruivanja sms-om, korisnik e dobiti poziv operatera u kojem
e dati detaljnije informacije o uplati i preuzimanju proizvoda. Uplata se moe izvriti vauerom, online, ili pri
pouzeu novcem ili platnom karticom. Korisnik e izabrati koji e nain koristiti. Takoe, korisnik e izabrati
kako e preuzeti proizvode, lino ili u poti.
133
Tim#2


Pravilo je veinom zadovoljeno. Nedostatak je to je onemoguen o drag&drop dugme, kao i audio tip
povratnih informacija koje bi puno znaile pri kupovini.
PRIMER: Postojanje scroll bara.

Kompatibilne operacije se izvravaju na slian nain. Dugme escape moe puno pomoi pri zumiranju
proizvoda, dugmetom enter izlazimo iz detaljnog prikaza, meutim fali jo moguih preica. Definitivno
je potrebno obezbediti preicu za ubaci u ui izbor i za zumiranje. Metafore u interfejsu su jasne i dobre,
to na dodatan nain olakava rukovanje ovim sajtom. Termini u okviru ovog sistema su nazivani istim
imenima, to je takoe jedno od bitnih stvari za ovo pravilo.
PRIMER: Pri zumiranju proizvoda moe se samo koristiti preica za izlazak, dok ostala dugmad ne
obezbeuju nikakve opcije.

Sistem za pomo treba da omogui pretraivanje, prepoznavanje sadraja, orijentisano prema zadacima,
konkretno, kratko. Veb sajt je vrlo jednostavan, na poetnoj strani data je opcija pretraivanja. Uputstvo je
dato kao opcija, vrlo je kratko i jasno. Moe se rei da je ovo pravilo delimino zadovoljeno, jer ne postoji
adekvatna pomo ili natpis koji bi nam pomogao pri kupovini.
PRIMER: Pojanjenja ispod dugmadi poput Izaberite opciju sa leve strane, Moete odabrati proizvode na
akciji, itd., mogu vidno olakati upotrebu korisniku.

Potrebno je omoguiti slobodu korisnika, kao i omoguiti opciju undo, duge operacije moraju imati
mogunost prekida i svi dijalozi moraju imati dugme cancel. Na posmatranom sajtu moe se otkazati
svaka porudbina, kao i uklanjanja proizvoda iz korpe. Na sajtu nema operacija koje bi trajale dugo. Ovo
pravilo je zadovoljeno.
PRIMER: Izbacivanje iz korpe, ili iz ueg izbora, omogueno je brzo, kao i pri naruivanju proizvoda, gde
se ista moe vie puta otkazati.

U svakom trenutku se jasno vidi stanje sistema, kao i zadatih naredbi.
PRIMER: Vidljivost sistema u vidu peanog sata na kursoru.
134
Tim#2


Omoguene su preice koje se lako pamte za operacije koje se esto koriste.
PRIMER: Korpa za ubacivanje u korpu, preica je ista na svim mestima na kojim se pojavljuje.

Sve dok se korisniku daje mogunost greke, ona e se deavati, zato je potrebno ograniiti opcije u kojima
se moe desiti greka, kako bi se ista spreila. Jedna od mogunosti je da su data samo mogua reenja, a
ovde je to postignuto kod registracije, tanije mesta, pote, ali nisu kod ostalih polja, kod kojih ak nema
ogranienja u unosu karaktera, to je velika mana ovog sajta.
PRIMER: Mogunosti poput broja cifara nisu primenjene pri unosu broja telefona, adrese u toku
registracije.

Ovo pravilo je takoe potpuno postignuto, jer iako su ikone male, jako su prepoznatljive i lako dostupne
korisniku.
PRIMER: Korpa je simbol za kupovinu, tanije za ubacivanje u korpu.

Pri registraciji ili upisu dodatnih podataka za narudbinu, sistem javlja ukoliko se javi greka i kako je
ispraviti, npr. Kako uneti broj, adresu, itd, ali potrebno je puno vremena da bi sistem shvatio da je uopte
dolo do greke (ukoliko unesemo pogrenu adresu, telefon, proi e dani dok nas operatori o tome
obaveste, ako uopte to budu mogli uiniti). Pravilo nije zadovoljeno.
PRIMER: Ako se preko naloga koji je registrovan na neispravnim podacima izvri naruivanje, ne postoji
nikakvo obavetenje u vidu poruke na mailu ak ni u toku nekoliko dana.

Manje je vie definitivno moe biti slogan ovog sajta. Korieno je nekoliko dobro izbalansiranih boja i
fontova. Korien je koncizan jezik i labele su paljivo odabrane.
PRIMER: Boje koje su koriene su narandasta, bela i svetlo siva, kao i fontovi koji su jasni i vidljivi.
135
Tim#2

11.2. AMAZON
Slika 11.2.1. Poetna stranica

Amazon - online shoping centar je sajt/prodavnica gde korisnici irom sveta mogu nai mnotvo proizvoda
vodeih brendova. Amazon predstavlja vitruelnu prodavnicu u pravom smislu te rei, jer svaki proizvod koji
ovde vidimo je zapravo na lager listi prodavnice i ukoliko zelimo da ga kupimo, sve moemo odraditi u par
koraka, sto zapravo predstavlja glavnu prednost u odnosu na primere 1 i 2 (nee nas upuivati na prodavnicu
gde se taj proizvod moze kupiti, ve emo obaviti online kupovinu u pravom smislu te rei).
Da bi pokazali kako funkcionie amazon shop, krenimo od poetka. Izgled HOME stranice prikazan je na slici
11.2.1. U levom gornjem uglu zapaamo ime sajta, to je u stvari preica pomou koje se vraamo na poetnu
stranu (home page). Na levoj strani zapaamo padajui meni glavih kategorija, a primicanjem kursora na neku
od njih, automatski se otvaraju podkategorije koje selektovana kategorija sadri (prikazano na slici 11.2.2)
136
Tim#2

Slika 11.2.2. Kategorija i podkategorije

U gornjem delu, desno od kategorija, nalazi se polje za pretragu odreene kategorije, u kojoj je takoe
omoguen izbor pretrage svih kategorija, radi lakeg snalaenja (prikazano na slici 11.2.3).
Slika 11.2.3. Opcija pretraivanja Search

Konkretnu primenu prodavnice pokazaemo na primeru kupovine LCD televizora. Sa slike 11.2.2, u izboru
kategorija, izabraemo electronics and computers, zatim e nam se automatski otvoriti meni podkategorija,
gde biramotv & video. Otvorie se stranica prikazana na slici 11.2.4.
137
Tim#2

Slika 11.2.4. Izgled prozora potkategorije TV & VIDEOS

Na levoj strani moemo primetiti uokvireno polje browse hd tv&video,koje e nam omoguuti lake
snalaenje. Naime u ovom polju imamo kategorije kao to su vrste televizora, mogunost odabira opsega cena,
kao i odabir brenda. Na ovaj nain emo znatno suziti nau pretragu, samim tim emo izgubiti znatno manje
vremena nego kada bi traili ono to nas interesuje meu svim proizvodima.
Ukoliko kliknemo na lcd HDtv opciju, otvara nam se novi prozor,gde u samom vrhu stranice zapaamo veoma
zanimljivo polje, koje nam nudi da odaberemo veliinu dijagonale, to je za nas zaista bitna stavka pri kupovini
televizora (sl 11.2.5).
Slika 11.2.5. Izbor veliine ekrana
138
Tim#2

Takoe zapazamo da ispod svakog polja stoji broj (uokviren na slici 11.2.5), koji nam pokazuje koliko
proizvoda te veliine imamo u ponudi.
Takoe, sa leve strane i dalje imamo opcije koje nam slue prvenstveno za suavanje izbora, ali isto tako i kao
navigator u odabiru i prikazu proizvoda sa razliitim performansama. Sada su opcije jo opirnije, kao na
primer: radna frekvencija, internet opcija, Smart TV opcija i slino. Nakon klika na bilo koju od ponuenih
opcija, sistem veoma brzo daje odgovor, to se manifestuje promenom izgleda stranice, odnosno ponude
proizvoda.
Zapazimo na slici 11.2.5, u gornjem levom uglu stoji poruka showing 1-24 of 1,589 results. Ova poruka nam
ukazuje na to da postoji 1589 proizvoda iz kategorije LCD TV. Sada emo kliknuti na neku od opcija sa leve
strane. Neka to bude polje sa brendovima, gde emo izabrati brend PANASONIC. Sada imamo znatno manju
ponudu proizvoda i na taj nain emo biti efikasniji u kupovini.(slika2.2.6).
Slika 11.2.6. Izgled stranice nakon definisanja zahteva

Na desnoj strani stranice, nalazi se opcija pomou koje vrimo sortiranje proizvoda koji nam se nude. Opcija
sort by omoguuje 4 vrste sortiranja i to: po ceni - od najskupljeg do najjeftinijeg, kao i obrnuto, zatim
najpopularniji i na kraju preporueni od strane kupaca (sl 11.2.7).
Slika 2.2.7. Padajui meni opcije Sort by

Najzad, odluili smo se za jedan od modela i stranica sad izgleda ovako (sl 11.2.8).
139
Tim#2

Slika 11.2.8. Izgled stranice nakon odabira proizvoda
Odluili smo se za model Panasonic VIERA TC-L42U30 42-Inch 1080p 120Hz LCD HDTV. Ispod slike
ureaja imamo opciju zoom, nakon klika na nju otvara se novi prozor sa slikama ureaja iz vie uglova, kao i
mogunou uveliavanja detalja.
Ukoliko pomerimo stranicu na dole, mozemo zapaziti niz korisnih stavki, kao to su:
Detalji i opis samog ureaja, testovi u odnosu na druge modele, zatim uvid u informaciju ta su drugi korisnici
koji su kupovali ovakav ureaj jos gledali, kao i ta su kupovali od dodatne opreme i slino.
Na desnoj strani slike 11.2.9 nalaze se opcije add to cart i add to wish list, to u prevodu znai ubaci u
korpu, odnosno dodaj u listu zelja (sl. 11.2.9).
140
Tim#2

Slika 11.2.9. Prozor za kupovinu proizvoda
Nakon klika na add to cart dobijamo sledeu sliku kao povratnu informaciju (sl 11.2.10):
Slika 11.2.10. Prozor opcije Sing in
Dakle, potrebno je registrovati se da bi se porudbina zavrila. Registraciju emo izvriti tako to emo kliknuti
na polje (no, I am new customer) sa slike 11.2.10, a zatim na sign in using our secure server. Onda nailazimo
na sledei obrazac (sl. 11.2.11).
141
Tim#2

Slika 11.2.11. Prozor za registraciju

Popunjavanjem navedenih polja polja izvriemo registraciju. Nakon registracije moemo nastaviti kupovinu.
Moramo uneti potrebne podatke, koji se odnose pre svega na adresu na koju e stii naa poiljka (sl.11.2.12).
Slika 11.2.12. Prozor za unos podataka
142
Tim#2


1.
Nielsonovo pravilo - Slaganje sistema sa realnim svetom

Pravilo je skoro u potpunosti primenjeno, izuzev audio povratnih informacija.
PRIMER: Pri prelasku kursorom preko menija otvaraju se podmeniji to predstavlja vizuelne povratne
informacije.
2.
Nielsonovo pravilo - Konzistentnost i standardi

to se tie drugog pravila ono je samo delimino primenjeno. Kompatibilne operacije se izvravaju na
slian nain, termini u okviru ovog sistema su nazivani istim imenima, to su dobre strane ovog
interfejsa.
PRIMER: Vrlo malo je preica koje se mogu primenjivati u toku pregledavanja, to se kosi sa drugim
Nielsonovim pravilom.
3.
Nielsonovo pravilo - Pomo i dokumentacija

Pravilo je u potponusti zadovoljeno. Opcija pretraivanja je jako dobro implementirana, jer je konkretna
i tana, a i omoguava odvojenu pretragu po kategorijama, kao i pretragu u svim modulima istovremeno.
PRIMER: Dugme help se nalazi u desnom gornjem uglu i pruza zaista korisne informacije o svim
modulima prodavnice.
4.
Nielsonovo pravilo - Kontrola korisnika i slobode

Ovo pravilo je zadovoljeno, jer je jasno definisana kontrola korisnika i nisu prisutne duge operacije.
Takoe je zadovoljen uslov undo funkcije, na taj nain to u svakom trenutku imamo pristup potroakoj
korpi i lako je moemo editovati.
PRIMER: Proizdvod se ne moze poruiti bez registracije.
5.
Nielsonovo pravilo - Vidljivost statusa sistema

Ovo pravilo je u potpunosti zadovoljeno. U svakom trenutku je poznato stanje sistema, implementiran je
prelaz preko hiperlinka, obeleavanje i sl.
PRIMER: Ako se kursor zadri na nekom proizvodu pojavie se kratak tekst sa opisom proizvoda.
6.
Nielsonovo pravilo - Fleksibilnost i efikasnost

Nakon logovanja u prodavnicu, interfejs nam jasno daje do znanja istoriju nae kupovine i pretrage.
Omoguene su i preice najee korienih operacija. Dakle, pravilo je zadovoljeno.
PRIMER: Sa leve strane se nalaze preice koje se lako pamte.
143
Tim#2

7.
Nielsonovo pravilo - Prevencija greaka

Pravilo je prilino zadovoljeno, jer nam sam interfejs ne doputa da pravimo greke. Zapaene su
opisne greke, iji je uzrok blaga prenatrpanost interfejsa, kao na primer kod porudbine, gde postoji
vie opcija add to cart, koje se znatno razlkuju.
PRIMER: Prilikom registracije i porudbine interfejs nam ne dozvoljava da pravimo greke.
8.
Nielsonovo pravilo - Prepoznavanje preko priseanja

Ovo pravilo nije zadovoljeno, jer skoro da ne postoje funkcijske ikonice koje bi ukazivale na neku
funkciju, ve su veinom korieni natpisi sa jasnim znaenjem.
PRIMER: Veina linkova koji bi trebali da vre neku opciju na sajtu je realizovana samo pomou teksta.
9.
Nielsonovo pravilo - Izvetaj, dijagnoza i popravka greaka

Ovo pravilo je zadovoljeno, jer sistem jako brzo utvruje da li je dolo do greke, ukazuje nam gde smo
je napravili i kako je moemo ispraviti.
PRIMER: Ukoliko pri registraciji unesemo pogrene podatke sistem e nas obavestiti da je dolo do
greke.
Nelsonovo pravilo - Estetski i minimalistiki dizajn

to se ovog pravila tie, ono je istovremeno i zadovoljeno i ne. Naime, izgled stranice prodavnice u
svakom trenutku je minimalistian, ali ukoliko odluimo da malo scroll-ujemo stranicu na dole, malo
emo se za trenutak zbuniti, jer nailazimo na zaista dosta informacija, koje su, ako malo bolje
pogledamo ipak vrlo korisne, jer one predstavljaju istoriju pretrage, akcijske ponude i sl. Koriene su
lako uoljive boje i fontovi, koncizan jezik i labele su paljivo odabrane.
PRIMER: Poetna stranica ima minimalistiki dizajn i omoguava korisniku dobru snalaljivost.
144
Tim#2

11.3. ONE stop SHOP India
Na web prezentaciji ONE stop SHOP India moemo nai veliki broj usluga kao to su rezervacija karata za
avion, autobus ili voz, plaanje hotela, transfer novca, bolniku pomo ili zakup termina za teretanu. Svojim
dizajnom i stilom sajt e na prvi pogled prijatno iznenaditi korisnika. To slobodno moemo istai kao veliku
prednost sajta. Blago lo utisak ostavlja velika brzina rotiranja sliica sa raznim uslugama koja se nalazi na dnu
sajta. Sliice moemo videti na Slici 11.3.1.
Sl
ika 11.3.1. Izbor eljene oblasti
Kako bi istakli sve prednosti i mane ovog sajta objasniemo postupak rezervacije karte za avion i termina za
teretanu. Za rezervaciju karte za avion na glavnom sajtu kliknemo na ikonicu Air. Ikonica sadri sliku aviona i
re Air koja e nas asocirati na airport to je jako bitno. Na novo otvorenoj stranici dobijamo mogunost da
odaberemo let. Unos podataka o letu je veoma jednostavan i prikazan je na Slici 11.3.2.
145
Tim#2

Slika 11.3.2. Prozor za unos podataka o letu

U polju br. 1. (na slici oznaeno crvenom bojom) se unosi da li e let biti u jednom pravcu ili u oba.
U poljima br. 2 i 3 se unose destinacije leta tj. odakle polee avion i gde treba da sleti. Pri kliku miem na unos
datuma (polja broj 4. i 5.) padajui meni e izbaciti kalendar kako bi korisnik lake mogao da izabere datum
odlaska i dolaska.
Ovaj padajui prozor utedee puno vremena jer korisnik sajta ne mora da kuca tano odreeni format datuma
to predstavlja veliki problem kod nekih sajtova gde se unosi datum i esto dolazi do greke pri unosu jer se
korisnik ne snae odmah pri prvom pokusaju da unese datum. 6. polje nam nudi mogunost odabira klase,
ekonomske ili poslovne.
Slika 11.3.3. Unos datuma polaska i povratka
146
Tim#2

U polju br. 7. se unosi broj odraslih osoba koje putuju. Dobru orijentaciju za korisnika predstavlja broj u
zagradijer odmah asocira korisnika da 12+ znai da se osoba smatra odraslom ako ima 12 ili vie godina
Polje br. 8. predstavlja polje za upis broja dece koja putuju. Takoe ima asocijaciju 2-12 koja nas podsea da se
putnik smatra detetom ukoliko ima izmeu 2. i 12. godina. I na kraju, polje br. 9 oznaava broj beba koje
putuju, kao i prethodna dva polja sa asocijacijom na broj godina.
Vano je primetiti da ako pri unosu neko polje izostavimo, npr. datum poletanja aviona, pri kliku na dugme
CHECK BEST FARE pojavie se poruka upozorenja koja nam saoptava da smo zaboravili da unesemo
odgovarajui podatak (Slika 11.3.4.).
Slika 11.3.4. Upozorenje

Kada popunimo ova polja kliknemo na dugme CHECK BEST FARE koje se nalazi na dnu okvira
SEARCH FLIGHT (Slika 11.3.2). Prilino neprijatno iznenaenje e nas doekati pri kliku na ovo dugme.
Jedna od velikih mana ovog sajta jeste to to pri bilo kojoj rezervaciji ili pokuaju poslovanja sa sajtom morate
postati korisnik sajta tj. postati njihov lan. Tako e pri kliku na dugme CHECK BEST FARE korisnika
iznenaditi podatak o prijavi na sajt umesto oekivane liste letova (Slika 11.3.5.).
Slika 11.3.5. Prozor za prijavu na sajt
147
Tim#2

Za korisnike koji ne rezerviu karte za avion tako esto, ovo moe predstavljati apsurdan korak jer ne postoji
potreba za tim ukoliko se rezervacija vri jednom u 3-4 meseca. S druge strane, ukoliko korisnik karte rezervie
esto, podaci o korisniku se mogu uvati i pri sledeoj prijavi i unoenju podataka korisniku se moe ponuditi
sugestija za let tj. destinaciju, vrstu klase, broj osoba i ostalo.
Za rezervaciju termina u teretani potrebno je da na baznom sajtu (http://www.onestopshop.in/) na dnu stranice

iz rotirajueg menija (Slika 11.3.1.) odaberemo HEALTH & GYM. Neuobiajeno je da se odmah pri odabiru
usluge od korisnika trae podaci korisnika (Slika 11.3.6.) pre nego je video ponudu teretane za koju eli da se
opredeli, uslove korienja i cenu. Ova karakteristika web prodavnice ostavlja lo utisak na kupca o kome emo
detaljnije u delu zahtevi korisnika. Dalje neemo ii u opisivanje rezervacije teretane jer e zbog loeg koncepta
sajta u veini sluajeva korisnik odustati od rezervacije koja zahteva unos podataka pre nego je informisan o
samoj usluzi. Ovo nam moe posluiti kao odlian primer kako naa web prodavnica ne bi smela da izgleda.
Ukoliko na glavnom sajtu odaberemo opciju services otvara nam se stranica na kojoj dobijamo listu usluga koje
nudi ovaj e-shop (Slika 11.3.7.). Na poetku novootvorene stranice dobijamo kratko objanjenje o uslugama u
kome se kae da se nudi irok spektar usluga (polje br. 1.). Kao to vidimo u polju br. 2. usluge su razvrstane
prema oblastima to ostavlja lep utisak sreenog sajta i jednostavnost pri upotrebi. Jo jedna od prednosti sajta i
sjajna ideja jeste ikonica new (polje br. 3.) koje korisnicima sajta na neobian nain saoptava koje nove usluge
nudi ovaj e-shop. Bilo koju uslugu da odaberemo dobiemo kratak opis usluge ali se opet javlja problem jer se
kod veine usluga trae podaci korisnika.
Osim gore navedenih nedostataka moramo istai i jedan koji spada u nepisano pravilo pri izradi web
prezentacija. Radi se o tome da ukoliko se korisnik nalazi na bilo kom delu web prezentacije pri kliku na logo
otvara se poetna strana to nije sluaj kod ONE stop SHOP India.
148
Tim#2

Slika 11.3.6. Prozor sa poljima za unos podataka o korisniku
149
Tim#2

Slika 11.3.7. Lista usluga koje nude e-shop
150
Tim#2


1. Nielsonovo pravilo Slaganje sistema sa realnim svetom
Veina uslova prvog Nielsonovog principa nije zadovoljena. Meu zadovoljenim uslovima su
scrollbars, push button i vizuelne povratne informacije. to se tie drag&drop, audio povratnih
informacija i prenosa ula dodira, nisu realizovani. Ovo pravilo nije ispotovano u potpunosti pa na
neki nain moe predstavljati manu ovog sajta.
PRIMER: Scrollbars moemo zapaziti ukoliko kliknemo na link Hotel.
2. Nielsonovo pravilo Konzistentnost i standardi
Pravilo konzistentnosti i standarda je zadovoljeno tj. drugi Nielsonov princip. Sve tri vrste
konzistentnosti (interna, eksterna i metaforika) su zastupljene. Metaforika konzistentnost je
posebno naglaena to olakava korienje e-shopa. Termini su usaglaeni i nazvani istim imenima.
PRIMER: Na poetnoj strani se nalaze slike koje daju jasnu metaforu onoga emu slii link.
3. Nielsonovo pravilo Pomo i dokumentacija
Ovo pravilo nije ispotovano. Osim mogunosti pretraivanja (koje je na sajtu realizovano ali ne
radi) svi ostali uslovi ovog pravila su zadovoljeni. Prepoznavanje sadraja je jasno, orijentisano
prema zadacima, konkretno i saeto. Zbog nepostojanja pretrage po sajtu koja predstavlja jedan od
veoma vanih faktora ovo pravilo nije zadovoljeno.
PRIMER: Pri unosu rei za pretragu kada se klikne search sajt se samo ponovo uita, ali ne izbacuje
rezultate pretrage.
4. Nielsonovo pravilo Kontrola korisnika i slobode
Kontrola korisnika je realizovana, za razliku od slobode korisnika koja nije realizovana jer korisnik
ne moe videti ponudu usluga sve dok se ne postane korisnik e-shopa. Ne postoje operacije koje bi
trajale predugo.
PRIMER: Kada korisnik sajta pokua da vidi ponudu HEALTH & GYM trai se od njega da unese
podatke pre nego je video cenu ponude i uslove.
5. Nielsonovo pravilo Vidljivost statusa sistema
Sistem je jasno definisan i u svakom trenutku se vidi stanje sistema.
PRIMER: Pri kliku na link Services sistem odmah reaguje.
6. Nielsonovo pravilo Fleksibilnost i efikasnost
151
Tim#2

Postoji veliki broj preica koje se lako pamte . Sistem je efikasan i fleksibilan.
PRIMER: Link Air predstavlja odlinu preicu do koje bi inae doli pomou tri klika.
7. Nielsonovo pravilo Prevencija greaka
Korisnici sajta su skloni grekama a zadatak sajta jeste da ih na svaki mogui nacin ublai i omogui
njihovo ispravljanje. Ako pokuamo uneti pogrene podatke unos nee biti zabranjen ali e se
kasnije pojaviti prozor sa porukom da je pogreno unet podatak to ipak predstavlja prevenciju
greke. Prevencija nije realizovana bas na najbolji nain.
PRIMER: Pri registraciji korisnika u polju Mobile No. nije omoguen unos dovoljnog broja cifara,
ukoliko se radi o nekom kupcu iz strane zemlje.
8. Nielsonovo pravilo Prepoznavanje preko podseanja
Rad sa memorijom je smanjen na minimum. Umesto komandnog jezika se koriste meniji i
pokazivai tako da potpuno olakavaju korisniku pristup i korienje.
PRIMER: Kretanje po sajtu se vri brzo i jednostavno pomou kursora.
9. Nielsonovo pravilo Izvetaj, dijagnoza i popravka greaka
Pri pojavi greaka poruke su utive i blage, bez rei kao sto su fatal error ili illegal. Poruke se
pojavljuju u novom prozoru i nude kratko objasnjenje za oporavak od greke. Pravilo je u potpunosti
ispotovano.
PRIMER: Ako pri registraciji zaboravimo da unesemo ime pojavie se poruka: Please enter name.
10. Nielsonovo pravilo Estetski i minimalistiki dizajn
Estetika i dizajn sajta su odlino odraeni. Ovo pravilo je ispotovano do kraja i slobodno moemo
rei da e, ako nita drugo, estetika sajta i fino uklopljena dugmad ostaviti snaan utisak na
korisnika.
PRIMER: Na poetnoj strani se jasno zapaa estetski i minimalistiki dizajn.
152
Tim#2

11.4. NIELSONOVI PRINCIPI

NIELSONOVI
PRINCIPI
1) iShop
2) Amazon
3) India shop
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
Tabela 11.4.1. Nielsonovi principi u sva tri analizirana primera
Nielsonovi principi:
153
Tim#2

11. Slaganje sistema sa realnim svetom

12. Konzistentnost i standardi
14. Kontrola korisnika i slobode
16. Fleksibilnost i efikasnost korisnika
17. Prevencija greaka
18. Prepoznavanje preko podseanja
19. Izvetaj, dijagnoza i popravka greaka
154
Tim#2


Projekat Iz HCI

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Projekat Iz HCI

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

DRAVNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

DEPARTMAN: TEHNIKE NAUKE

1.2.Virtuelna prodavnica u odnosu na tradicionalnu.........................................................................................................8

2.ARHITEKTURA I HARDVERSKA PODRKA..............................................................................................19

Prof. dr Ljubomir Lazi

3.1.iShop ONLINE PRODAJA.......................................................................................................................................20

3.3.ONE STOP SHOP INDIA .......................................................................................................................................24

3.4. NIELSONOVI PRINCIPI........................................................................................................................................27

4.DEFINISANJE I ANALIZA ZAHTEVA..........................................................................................................31

7.2. SLUAJEVI KORIENjA...................................................................................................................................51

Prof. dr Ljubomir Lazi

7.2.8. OSTVARIVANjE POPUSTA ZA STALNE KORISNIKE..................................................................................................59

7.3. DIJAGRAM SEKVENCI........................................................................................................................................63

10.2.1. USABILITY TESTING METODE...........................................................................................................95

Prof. dr Ljubomir Lazi

10.2.1.5. RETROSPEKTIVNO TESTIRANjE

10.3. GOMS (Goals Operators Methods Selection)......................................................................................................103

10.4.Usability testing (Jacob Neilsen principles)..........................................................................................................105

10.5. FUNKCIONALNO TESTIRANJE POMOU XUAN(EXTENDED USER ACTION) NOTACIJE.................112

10.6.EKSPERTSKA REVIZIJA ..................................................................................................................................123

11.3. ONE stop SHOP India.........................................................................................................................................145

11.4. NIELSONOVI PRINCIPI...................................................................................................................................153

Prof. dr Ljubomir Lazi

1.1. MODELI PRIHVATANJA VIRTUALNIH PRODAVNICA

Bazni model prihvatanja virtualnih prodavnica od strane potroaa

Prof. dr Ljubomir Lazi

Slika 1.1.1. Bazni model prihvatanja virtualnih prodavnica od strane potroaa

Teoretski model prihvatanja virtualnih prodavnica od strane potroaa

Prof. dr Ljubomir Lazi

Slika 1.1.2. Teoretski model prihvatanja virtualnih prodavnica od strane potroaa

1.2. VIRTUELNA PRODAVNICA U ODNOSU NA TRADICIONALNU

Prof. dr Ljubomir Lazi

1.3. PODELA POSLOVNIH SISTEMA

Prof. dr Ljubomir Lazi

cigl-i-mlter (eng. brick-and-mortar) je metfor z sisteme koji koriste iskljuivo trdicionlne

1.5. VANI FAKTORI USPEHA

3. Korisnost Virtualnih izloga (Storefront-a)

Prof. dr Ljubomir Lazi

5. Zapaeno poverenje korisnika

1.6. STRATEGIJA ZADRAVANjA KUPACA

1.7. MARKETING U E-TRGOVINI

Prof. dr Ljubomir Lazi

1.Imid i informacije o proizvodima

1.7. STRATEGIJE MAMACA ZA PRIVLAENJE KUPACA

Prof. dr Ljubomir Lazi

1.8. LOJALNOST KUPACA

Prof. dr Ljubomir Lazi

1.9. OSNOVNE STRATEGIJE ZADRAVANjA KUPACA

1.10. DIZAJNIRANjE SAJTA KOJI JE PRILAGOEN KUPCIMA

1.11. PUSH TEHNOLOGIJE

1.12. PERSONALIZACIJA SAJTA

Prof. dr Ljubomir Lazi

1.13. USLUGE KUPCU

1.14. PRAVLjENjE TAKVIH POSETA DA SVAKA BUDE NOVO

* Poboljanje efikasnost ponude proizvoda

Prof. dr Ljubomir Lazi

imati pozitivan uticaj, jer e se malo razlikovati od kupovine u supermarketu.

Osposobiti korisnike za upotrebu ovog informacionog sistema

One stop shop e zadovoljiti potrebe korisnika u unapreenju njihovog naina

Prof. dr Ljubomir Lazi

1.18. OSNOVNI POJMOVI VEZANI ZA PROJEKAT

jednostavne prezentacije statikih kataloga,

kada se roba elektronski isporuuje,