---Sredinom sedamdesetih godina 20. veka, poeo je da se zanima za drugaiji oblik stvaranja.

Dotadanje sprovoenje sve intimnijih ak ija i neizlagakih kon epata unutar grupe !"D #$iroslav $andi%,Slobodan &ima, $arko 'adojii% i Slavko (ogdanovi%) i grupe *+anuar-,ebruar-$art-, doprineli su .elji za svakodnevnim ostvarivanjem slinih iskustava, ija je realiza ija jedino bila mogu%a u prirodi. Slino onome to je je u isto vreme zapoela slovenaka grupa "/" #David 0ez, 1ndra 2alamun, $arko 3oganik...) u selu 2empas #u 4ipavskoj dolini).
--Dolazak su najavili Sandra Sterle, Lazar Stojanovi, 4ladan 'adovanovi%, Dragomir Zupanc, Gregor Zupanc, Sonja Kalaji, 5vana 5nin, Dijana $iloevi%, Nela Antonovi, Jelena i Milena Bogavac, Jovan irilov, Lju ivoje !"umovi i drugi. ,estival 26$7S bi%e realizovan od 28. do 29. avgusta uz pomo% "ptine :ornji $ilanova , 4ojvoanskog sekretarijata za kulturu, prijatelja i linog entuzijazma. 3rotok tragedije 16&"'; ("<5D1' $10D5= +edino to je na ovom svetu zagarantovano jeste - trajanje tragedije. 3ermakultura veta, kao i ovekovo nesnala.enje. 5z toga je nikao novi pokret njuejd.a, >ilozo>ija bate koja bi trebala da .ivi na prin ipima semena. "nog semena koje nije ogranieno, ve% raa i nastavlja .ivot povrtarki u bati. " emu se radi? 7vo, i kod nas je stigla, u pove%anim razmerama, zainteresovanost mladih da se vra%aju zidanju ku%a od slame, da daju otpor :$" hrani, da tragaju za starim semenima kukuruza i argarepe. $ladi sve vie tra.e naputene seoske ku%e i naseljavaju se u njih ili grade domove od prirodnih materijala. 5 sve je to meni lepo i simpatino, ali imam i jedan oprez jer mi se ini da se pokret iri bez kritikog poimanja i sa imitiraju%om psihologijom. "ni oponaaju zaboravljaju%i na svoju mladost, na svoju autentinost i traganje za grbavim estatikama svog korena. 5 kao to nisam protiv gejeva, ali sam protiv gej-parade, slino je i sa mladima koji se vra%aju prirodi - nedostaje im linost za sopstvene .ivote. +a sam vegetarijana , ali nikad ne bih paradirao za vegetarijanstvo niti bih tu odluku nametao drugima. 0e bih plakatirao ono to samo mom stomaku prija. Na#tala je epo$a e%u&acije i ciljni$ grupa' $ladi mi dolaze u dom i odmah poinju promovisanje sopstvene politike, prezentuju priruna znanja sa stavovima bez potovanja drugog. 3ovremeno, ak, pomislim da su zanimljivi, ali brzo oni me sami demantuju. $enjaju stavove, smatraju%i da je la. samo vrsta promenjene istine. +o ne mogu sa tim da se slo.im. 3esnik 4idak $aslovari% peva - !ako pobe%i iz svoje glave.

$ladi privezani za kompjutere, mada poprilino negirani, jo nemaju snage da negiraju virtuelnu muninu. $ladi virtuel i koriste maksimu; 0ita nije zabranjeno drugima, sve je dozvoljeno za sebe - pritom, drugog ne vide jer su zaronjeni u @svet bez bi%a@. $o.da je spas da jo postoje stari ljudi koji pamte nehisterino zalivanje bate. 0ije ovoliko pr.ilo, a vode je bilo u pristojnim razmerama. Sada presuuju poto i, a tragedija neA (e.i od mesta gde nema neznanja. 0ije va.no to je (ranko /orvat rekao da tr.ina ekonomija postaje sve vie pr.ina. Spr.ava je osnovna vera u ekonomsku mogu%nost. 4a.no je da se razdor izmeu siromanih i bogatih jo pove%ava. &o je sva mudrost ove pragmatine ekonomije na ijim novani ama nema ljudskog lika. 6mesto da svi brinemo o kapitalnoj ljubavi, mi trkaramo #skoro antaju%i) za kapitalizmom. 3repuni smo in>orma ija. 5n#>orma ija), izgleda izdaje samu sebe. Dolo je vreme da ponovo popravljamo epohu, a ne sebe. /vala telu ta sve izdr.i. 5ntelektualna motika 16&"'; ("<5D1' $10D5= Beto vri u umi. 3osla uvek ima za budalu i onog ko potuje motiku. 0isam ja toliko protiv moderne tehnologije, koliko sam da ne izgubimo brzo kontakt sa starim tehnologijama; motika, aov, lopata, grabulje... 4eliki sam >an motike jer ona pogrbljuje lea i ini nas poniznim, ali ne i poni.enim. 'ada u bati je premnogo. +o treba opleviti argarepu, presaditi kupus, oistiti staze izmeu leja. $nogi ljudi sada letuju na moru ili u planinskim turistikim mestima, a ja rmpam po zemlji ne ose%aju%i da mi je loije nego posve%eni ima odmora letnjih sezona. 0ajvie volim kad sam u umi i kad mi je ku%a puna ljudi. 0igde ne bih putovao jer ja sam putnik kroz sebe. 6vee kad zavrim radove u vrtu, a ovih dana je najva.nije zalivati biljke, od umora sve me koske bole. 1li, veli mi najstarija baka iz sela, (oko - bolje da smo umorni nego bolesni. DaA 6 pravu je ta lepa .ena sa is rpljenim seoskim rtama li a. $otika je moj simbol posve%enosti zemlji, sebi i drugima. Dok dr.i motiku u rukama, .uljevi ti ne dozvoljavaju da tobom ovlada >rustra ija i arogan ija. 6 njoj je puno strasti za >izikom aktivno%u. :otovo je nemogu%e biti depresivan. "na postaje moderna terapija. <udnja rada sa biljkama, uz nju, pretvara se u viestruku dobit. 5ma povr%e, ima zdravljeC dobitak je to ne misli o smislu .ivota jer je to sve, u zamasima ove jednostavne seoske alatke. 4olim esto da ka.em da potujem napredak iviliza ije samo do motike, posle nje nastaje pomor inventivne tehnike. 0ema novih otkri%a. $no.e se samo znanja za ispoljavanje mo%i nad drugima. $oj prijatelj mi veli, stoli a je najve%i greh oveanstva. "na je jeres pretvorena u >otelju. 1 kad sedne u nju, umrtvljenost te obdaruje nepokretom. Bino bih voleo kad bih prepoznao eman ipa iju koja bi u oveku pokretala ose%aj za potentnim .ivotom, strastima i stvaralatvom... a ne umrtvljeno%u. Dato 7l>rida +elinek ka.e; +a sam seksualni gurmanA $o.da bi ,rojd da je .iv rekao - 0ikad se ne odri ati motikeA +er sa njom smo bi%a energije. (i%a prirode i ljubavi. Dar je to malo kao datost skromnosti i zadovoljstva u ovom bogatom svetu, u kome vlada pustinja i siromatvo.

'eeni e su uvek u nastajanju i pokretu dok dr.im motiku u rukama u bati. Damahujem, saginjem se, oslanjam o nju i ne odbijam unutranju poetiku koja me tera da je zabele.im. Dok kopam, ja uglavnom stvaram svoju umetnost. $oje proze nastaju izmeu dva zamaha ove udesne alatke; drvo i metal. $oji likovni radovi su uzbuenje nastalo upravo ispod motike, kao to se gaje gliste u ubretu. 1 moje pozorine predstave su ples povezan sa grubim pokretima tela zadovoljnog roba, koji ne deli sebe od zemlje i ne naputa naturalni zavet besmrtnosti. (a kao i 5ndijan i. 1leksandra 0ikoli%, doajen glumita 0arodnog pozorita, mi ka.e - ne kapiram kako vi doete do svoje ekspresije u teatru. Dnam da postoji izvor, ali se ne prepoznaje lako. Dato sam napravio jednu skulpturu. !roz dr.ali u sam provukao olovku i okaio kanapom da visi u galeriji. <elim da objasnim svoj .ivot, postojanje i shvatanje umetnosti kroz motiku. (en#&a &omuna 3re dva vikenda posetila me je prijatelji a 0ena $ilenkovi%, pro>esorka psihologije na 0ovosadskom univerzitetu, sa desetak prijatelji a iju lepotu nije bilo teko registrovati. !od mene su u ku%i, raspolo.ene da dva dana provedemo u prijatnoj komunika iji i dru.enju koje nudi nove, obnovljene tenden ije po.enstvenjenja, pooveenja i pokomunienja ... Eovek iskonski te.i da bude bi%e potenja #prema sebi, a zatim prema drugim) i osmeha. &reba u ovom besmislenom svetu, ipak, prona%i smisao. 0ena je, inae, moja prijatelji a preko dve de enije. !ad .elim da je opiem, uinim to u dve reeni e. !ad se sa njom dogovorim da se vidim za tri mese a u dvanaest i petnaest minuta, na toj i toj loka iji, vie ne treba da se ujemo tele>onom, ili naknadno dogovaramo. Sa njom je dogovor - prijateljstvo. 6 mom umskom domu je ta dva dana posejana prijatnost anime koja u industrijskoj stvarnosti sve e%e negira ne.nost. +ednoj od prisutnosti devojaka, Fe i, ka.em kako njihova posteljina mirie na .enstvenost. $aja mi doba uje, pa stavi i ti praak pa %e isto tako mirisati. 1li nije tako. !ad .ena stavi peru%e elemente u vidu sitnih granula, posteljina mirie na zaljubljenost. 0jena sestra Duda, im je vidim prisetim se :ertrude Stej. 0ema opravdanja, ali mo.da zbog onog Du-du... dudududuA !ako je svoju poeziju itala epohalna pokretai a moderne umetnosti, :ertruda. Slavi a i +ulija mi najvie poma.u oko praktinih poslova. &u su i dva momka. Steva i 4lada, pa jo dva momka, 5sa i "gnjen, ludiranja i revolu ije je napretek. 5sa stalno velia 6ga Eaveza i so ijalne promene koje je ini irala Batinska 1merika. Dve 1merike, a takva razlika u poimanju epohe. Felo drutvo konstatuje da je ovaj vek vek line odgovornosti i da treba lino neto uiniti. Dato stalno za obedom pevamo mantru koji smo sami skrojili - @6ini neto lepo, uini neto dobro... uini neto veto, uini neto lepo...@ Dovoljno je i malo, samo nemoj da dozvoli da te zagrli pasivnost. 5 svi - opet - prime%ujemo kako da dozvoli da te zagrli pasivnost. 5 svi - opet - prime%ujemo kako i u gradu sve vie iskau primeri pozitivne ini ijative. 5zgleda da je ljudima dojadilo, i dosadilo, so ijalno uvre.eno i odobreno zlo. $enjaju se pod uti ajem nagona za dobrotom, kao to travke maslaka iskoe pod linijom ispu alog as>alta. (ez kontrole. :o a, prijatelji a iz 0emake, ra>iniranom bojom sede kose, a>irmie tihost i svoju nenametljivost restauratorskog zanata u manastirima. 1na iz 3odgori e samo pui. +a joj ka.em, gde vidim dim, znam da si ti tu. $aju i $ariju slabije prime%ujem, ali u subotu uvee priaju mi o knjigama. &ek

tada prime%ujem njihov valer suptilne prime%enosti. &anja, .ena sa prelepim oblinama, stalno tra.i vode i metlu da mi neto pospremi, posebno voli veliku varjau i sa njom vrti i varu od belog kukuruznog brana. Sandra, devojka u rnoj maji i i rnim pantalonama, kupuje mi knjigu. 'adujem se, ali je molim da i neki esej o prirodi proita. "nda %e, ka.em joj, imati smisla i dalje pisati. !ad neko ita tvoje tekstove, tekst dobija na bi%evitosti. 0ajmlaa je 4ladislava, zovu je 4lajka, glumi sa mnom u improvizovanoj etidi u kamenoj ku%i. Sve%e podstiu da nae pokrete publika do.ivi kao pravo, istinito pozorite. 1 ona i ja samo ose%amo duh zajednikog ritma, dva tela i jedno spajanje sa znojem. (iserka samo posmatra. 3itam se zato ljudi ne mogu uvek i na svakom mestu da .ive ovako lepo. &amo gde je .enska komuna mukara ne mo.e da ne bude mukara . )lju#a& 16&"'; ("<5D1' $10D5= 4odeni aplauz iz otvorenog neba, iznenaenje - barem se tako ini - koje naglo a>irmie promenu. &o je leto. Dnak sun a koje nas kroji po svojim razmerama adapta ije. 3romene su, voleo bih sada da pitam !ralja majmuna, i negativne. 0ije sve pozitivno u promenama. 0agli prelomi, kidanja, odvajanja stvaraju bol u oveku koji se teko posle nadoknadi, a ovek bi, ipak, trebalo da te.i nekom boljitku. 3itam se da li %e izmisliti tehnologiju koja %e mo%i da upravlja nebom. 1 zatim i (ogom. $nogi tvrde da je to ve% internet, ali on jo nita ne zna o snovima, o ilumina iji, intui iji ... samo teku povrne in>orma ije za oveka koji misli da napreduje. 3azite, ovakav razvoj, a toliko rada. Eovek ponovo te.i da radi po etrnaest sati dnevno da bi pre.iveo. 2ta %e za nas re%i naredne genera ije koje budu osvojile svoj status da slu.e prirodi i koriste ono to je neobjanjivo bogato; darovi bez radne muke. 5li je beg u rad samoizola ioni beg od slobode, nain .ivota koji ni pljusak ne mo.e da opere. Eovek je zakuvao takvu orbu da ni sam vie ne mo.e da je pojede. 3itajte biljke pa %e vam one re%i kuda ide ovaj svet. Sve odgovore, upravo, od njih saznajem. 0ije mi jedino jasno zbog ega ovek svoju >loralnu prisutnost toliko ignorie. "n vie veruje u zahuktalost maine nego u list bokvi e ili pirike. (o.eA Dar zaista moramo da budemo religiozni ateisti. &o znai samo da trgujemo. 0ita nemamo, a obogatili smo se na raun potroaa. 0ita na ovom svetu nije nae. Eak ni obilje zelenog hrama ne mo.emo strpati u usta. Samo deli%. Dbog ega onda ovek te.i veliinama, a zapostavlja velianstvenost. !api nebeske aktivnosti dobiju po mom krovu u letnjoj kuhinji ispod trema. Sedim i pitam se kako prona%i smisao u jutarnjim satima buenja svetlosti i naputanja tame no%i. 3rvo jurim u drveni klozet sa najviim potovanjem dalaj-lamine poruke; +utarnje pra.njenje apoteoze je ritmikog potovanja ljudskog identiteta. Fitat je slobodan. +a ga ak znam i tano, ali ga poetizujem da bih a>irmirao tibetanskog vou sa osmehom na li u i potovanjem toaletskih nakaza, u odnosu na kom>orni por ulan u odnosu na poljsku arhitekturu sa protonom rado%u. 6 stanu postoje ve eumi koji umrtvljuju, umski toalet probuuje. 5 traga za pljuskom. Svetim iznenaenjima obdarene vlade. Demlji treba vlaga. Sunana agresivnost sve sasui. Dato ujutru sedim, pijem i meditiram u raznim prav ima. "ta mog prijatelja Dragan 'a i% poslao nam je neku udnovatu rakiju. Eini me radosnim ve% posle prvih gutljaja. ,laa je tamna, a na njoj seoskim rukopisom ispisan serti>ikat iz sela Slavkovi e. 3oneka rakija me uini tu.nim, poneka vedrim. &o znai da je i Sokrat pio nau ljivovi u. Dejan, sin Draganov, ka.e; 3ij, (oko, %ale %e jo

nabaviti ove plemenite vode. "na je vatrena, ali je ne treba egzaltirati. +edna ai a je lek. 5li jo istinitije, dodaje Dragan 'a i%, jedna ai a je dovoljna, dve premalo... "vog leta pljuskova je mnogo. 4oleo bih da se tako nastavi jer nas poto i onda ne%e prokleti. 3olunaga zemlja ne preti, nego tra.i a>irma iju toplih pljuskova u ijim bari ama su se nai tabani ose%ali prijatno.