BIOARHEOLOGIJA

(SAETAK)
UVOD
1.1. TO JE BIOARHEOLOGIJA?
Do pr|e nekoko deset|ea arheooz su ugavnom zanemarva |udske
ostatke naene na arheookm naaztma. Prevadava|ue |e razm|an|e
bo da se z te grae ne mogu dobt korsn podac. |o 1989. amerck |e
arheoog na prapov|esnom naaztu u Cooradu u SAD-u z|avo
novnarma: Sto e nam |udske kost? Znamo da se rado o Ind|ancma.
Scno |e sta|ate prevadavao u europsko| arheoog|. Do pr|e nekoko
deset|ea cest przor na bo ko|emu arheookom naaztu gd|e su
poko|nc b spa|van, a n|hov ostatc pohran|en u urne bo |e arheoog
ko| |e hadnokrvno bacao spa|ene kost - ko|e su nude podatke o |edno|
|ednstveno| neponov|vo| osob, a stodobno |e pomn|vo spremao urnu -
ko|a |e ba stov|etna vro scna stotnama takvh s toga drugh naa-
zta. Ako krenemo od pretpostavke da |e |edan od osnovnh c|eva
arheoog|e rekonstrukc|a zvota |ud ko| su ostav mater|ane dokaze o
svo|em posto|an|u, onda takva razm|an|a d|eu|u u na|man|u ruku
paradoksano. Sto moze bt pouzdan| pokazate| nekadan|h uv|eta
kvatete zvota od fzckh ostataka nah prethodnka? Meutm, skepsa
arheooga prema anazama |udskh ostataka ba |e ogcna pos|edca
teme|nog c|a veke vene nah anaza |udskog t|ea. Name,
fascnac|a |udskm t|eom, a prv dokument o nacnu na ko|e ono
po|edn n|egov d|eov funkconra|u naen su |o na staroegpatskm
paprusma, gotovo |e uv|ek ba usredotocena na prepoznavan|e razcth
boest |ecen|e |ud od th boest. U skadu s tm, prve antropooke
anaze ko|e su zapocee u 19. sto|eu proze su z teme|nh anatomsko-
osteookh strazvan|a e su ugavnom u dva sm|era.
Prv |e bo prepoznavan|e prom|ena na |udskm kostma nastah
d|eovan|em poznath boest kao to su tuberkuoza, Hansenova boest
(epra) sfs. Pouzdana dentfkac|a th boest na dobro datranm
arheookm naaztma davaa |e korsne podatke o starost odreenh
boest te nacnma sm|eru n|hova ren|a.
Drug sm|er prozao |e z forenzcno-antropookh anaza. Prv prav
forenzcno-antropook suca| zab|ezen |e 1897. u Chcagu u SAD-u. Te |e
godne Adoph Luetgert ubo svo|u zenu Louse. Kako |e bo vasnk
tvornce kobasca, oduco se r|et t|ea na |ednstven nacn. T|ekom no
zenno |e t|eo koc|om prebaco u tvorncu baco ga u goem onac pun
ksene. Sv|edoc su pos|e z|av da |e c|eu no ostao uz onac m|ea|u
n|egov |ezv sadrza|. U|utro |e pronaen kako scrp|en spava u svo|em
uredu, dok |e pod oko onca bo popav|en masnom tekunom. Ksena u
oncu zvuka |e name u burno| kem|sko| reakc| zbog ko|e se sm|esa
prea preko ruba onca, sav kac| z kost|u tako da |e na dnu ostaa samo
zeatnozna sm|esa. Obavv ta| posao, Luetgert |e poc| pr|avo zenn
nestanak. N|ezn |e brat meutm, sumn|a|u na ubo|stvo, pozvao de-
tektve ko| su obav pretres stana tvornce te na samom dnu onca
otkr prsten Louse Luetgert cetr maa komada kost. Na teme|u th
naaza Luetgert |e optuzen za zenno ubo|stvo. N|egova |e obrana ba
bezobrazno |ednostavna. Ubo|stvo se ne moze dokazat bez corpus delicti,
a t|eo Louse Luetgert bo |e otop|eno. Optuzba |e na to zatraza pomo
od Georgea A. Dorsey|a (1868. - 1931.). Dorsey |e bo profesor anatom|e,
koovan na Harvardu. U bravuroznom zagan|u uspo |e dokazat sudu da
su cetr maa fragmenta kost, ko| su za|edno tez man|e od 7 grama
ko| b ako sta na kovancu od 5 kuna, prpada kosturu odrase zene.
Kost ko|e su postae do dokaznog mater|aa be su vrh metakarpane
kost z zapea, gava rebra,
do petne kost maa sezamska kost z noge. T stn fragment kost b su
dovo|n da, skupa s prstenom Louse Luetgert, osgura|u Adophu
Luetgertu dozvotnu rob|u.
Stan|e nezanteresranost za strazvan|e anazu kost|u tra|ao |e sve do
sedamdeseth godna proog sto|ea, kada |e snerg|sko d|eovan|e
nekoko raznovrsnh cmbenka doveo do razvo|a moderne boarheoog|e.
Prv cmbenk bo |e razvo| ope prhvaan|e pouzdanh standardnh metoda
za odrevan|e spoa dozv|ene zvotne dob na kotano| gra.
Drug cmbenk bo |e poveana dostupnost vekh, dobro otkopanh cvrsto
datranh arheookh zbrk kotane grae.
Tre |e cmbenk razvo| mutvar|antnh statstckh metoda n|hova prm|ena
u boarheookm anazama ko|u |e uveke oakaa progresvno vea
dostupnost sofstcranh osobnh racunaa ko|a su s pomou razcth
statstckh programa omoguavaa aku brzu uporabu th anaza. Cetvrt
v|ero|atno na|vazn| cmbenk bo |e pomak tezta antropookh anaza s
deskrptvnog opsa |edne osobe, n|ezne dentfkac|e, boest od ko|h |e
boovaa trauma ko|e |e prezv|ea, na c|eu popuac|u ko|a |e postaa
osnovnm predmetom proucavan|a. Rezutat toga bo |e da su se prv put |ud-
sk osteook ostatc poce proucavat u arheookom ekookom kontekstu
u ko|emu su pronaen. Boarheooz ko| su proucava razcte parametre
popuac|ske boog|e, demografske strukture dnamke te razcte obke
kuturno uv|etovanog ponaan|a mog su ne samo proc|en|vat hpoteze
uteme|ene na arheookm anazama, usporeu|u h s rezutatma
osteookh anaza, ve postav|at vastte hpoteze uteme|ene na
osteooko| gra, ko|e su se potom moge testrat usporedbom s
arheookm, pov|esnm ekonomskm podacma.
1.2.POVIJEST BIOARHEOLOGIJE U SVIJETU I U NAS
Prapocetak svh fzkano-antropookh strazvan|a, pa tako boarheookh,
veze se za rad ko| |e 1755. ob|avo |ean |oseph Sue (1710. - 1792.). Sue |e
bo profesor anatom|e u Louvreu, a u svo|em |e radu zno rezutate deta|nh
m|eren|a cetr|u t|ea, kao maksmane du|ne dugh kost|u cetrnaest osoba
c|a |e dob ba u rasponu od esto m|esecnog fetusa do 25 godna.
T|ekom 19. prve poovce 20. sto|ea deskrptvn, ugavnom anatomsko
or|entran prkaz po|ednh kostura prepoznath patookh stan|a katkad
su se dodava arheookm pubkac|ama, ve kao kurozum nego kao oz-
b|an pokua| rekonstrukc|e uv|eta kvatete zvota na naaztma.
Postupn preazak prema proucavan|u popuac|e, a ne po|ednca pocn|e od
poovce 20. sto|ea. |edan od ponra takva prstupa bo |e Amerkanac
Lawrence |. Ange, kustos u Natona Museumu of Natura Hstory u skopu
Smthsonan Insttuton u Washngtonu.
Europsk su se antropooz za to vr|eme ugavnom bav kranometr|skm
strazvan|ma. Ta se strazvan|a teme|e na m|eren|ma |udskh uban|a
statstckm anazama dobvenh rezutata, na teme|u cega se rekonstrura|u
mgrac|e razcth popuac|a. Pretpostavka th anaza |est da morfooke
metrcke (odnosno fenotpske) znaca|ke odrazava|u genetske scnost zmeu
popuac|a. Isto se naceo rab danas, samo to mamo na raspoagan|u vee
baze podataka sofstcran|e statstcke metode. Maarsk antropooz,
posebce P Lptk Sndor Wenger predvod su ta strazvan|a.
Uteme|te| boarheoog|e u SAD-u bo |e naturazran Ceh Ae Hrdcka.
Hrdcka |e bo ravnate| Od|ea za fzkanu antropoog|u na Smthsonan In-
sttuton u Washngtonu u tom |e svo|stvu napravo tr stvar ko|e su
osgurae teme|e razvo|a boarheoog|e u SAD-u. Prva |e osnvan|e osteooke
zbrke u Smthsonanu. Danas ta zbrka ma ve od 33 000 kostura z c|eog
sv|eta obuhvaa na|vazn| znanstven resurs u fzkano| antropoog| -
zbrku Terry. Tu zbrku cn 1 600 potpuno ocuvanh kostura osoba ko|e su
donrae svo|e t|eo znanost te za n|h posto|e pouzdan podac o spou,
dozv|eno| starost, popuac|sko| prpadnost boestma od ko|h su boova.
Drugo to |e Hrdcka napravo bo |e pokretan|e znanstvenog casopsa
spec|azranog za teme z fzkane antropoog|e. Casops ko| |e uteme|o,
Amercan |ourna of Physca
Anthropoogy, danas |e na|vazn| casops u ko|emu se ob|av|u|u radov z
boarheoog|e. Tree |e to to |e povezao fzkanu antropoog|u s
forenzkom.
Osm Smthsonana, vazno |e sredte boarheookh strazvan|a u SAD-u
Sveucte u Knoxvu u savezno| drzav Tennessee, gd|e d|eu|u Wam
M. Bass, ko| |e napsao zvrstan uvod u osteoog|u Rchard L. |antz, ko|
proucava kranometr|ske odnose zmeu amerckh nd|anskh popuac|a.
Pocec boarheookh strazvan|a u Hrvatsko| vezu se za
paeoantropooka strazvan|a ko|a |e kra|em 19. pocetkom 20. sto|ea
vodo Dragutn Gor|anov Kramberger. N|egova anaza |udske osteooke
grae s naazta Krapna znatno |e prdon|ea prhvaan|u posto|an|a
fosnog cov|eka, a tme evouc|e |udske vrste. Gor|anoveve
mutdscpnarne anaze |udskh, zvotn|skh kamenh naaza s
krapnskog naazta u ko|ma |e rekonstrurao ne samo uv|ete zvota ve
neka drutvena ob|ez|a neandertaaca z Krapne predstav|a|u |edan od
teme|a moderne paeoantropoog|e.
Boarheooke anaze modernog cov|eka pocn|u se u Hrvatsko| provodt
nakon Drugoga sv|etskog rata. Va|a prtom staknut dva kaptana rada
Fran|e Ivanceka: Istraivanje nekropole ranog srednjeg vijeka u Bijelom
Brdu, ko| |e 1949. ob|av|en u L|etopsu |ugosavenske akadem|e
znanost um|etnost, Staroslavenska nekropola u Ptuju rezultati
antropolokih istraivanja, ko| |e 1951. ob|ava Sovenska akadem|a
znanost um|etnost. Inc|atva za provoen|e th anaza doa |e u
pro|ee 1946. kada |e donesena oduka o osnvan|u posebnog Zavoda za
antropoog|u na Medcnskom fakutetu Sveucta u Zagrebu.
Na zaost, premda po mnogo cemu spred svo|eg vremena, t radov nsu
pobud vee zanman|e znanstvene za|ednce u Hrvatsko| te |e s|ede
boarheook rad u Hrvatsko| ob|av|en tek 1967. Ob|ava ga |e Georgna
Par, ko|a |e nas|eda Ivanceka u Zavodu za antropoog|u.
Suvremena boarheooka strazvan|a, po svemu z|ednacena s onma ko|a
se provode u Europ SAD-u, u Hrvatsko| zapocn|u pocetkom devedeseth
godna proog sto|ea. Predvodnc su th strazvan|a |adranka Bo|unc,
Petra Ra|, Ada Sar-Buzanc Maro Saus.
Uvd u cetr znanstvena casopsa posveena arheookm temama ko| se
ob|av|u|u u Hrvatsko| (Arheook radov rasprave, V|esnk za hstor|u
arheoog|u damatnsku, Opuscua archaeoogca Proz Insttuta za
arheoog|u u Zagrebu) pokazao |e da |e ud|e boarheookh radova
danas ve nego kada.
Tr cmbenka ko|a su poveaa zanman|e za boarheooske teme su:
Prv |e zvanredna aktvnost hrvatskh antropooga predvoenh Pavom
Rudanom Hubertom Maverom ko| su 1977. osnova Hrvatsko
antropooko drutvo casops Coegum Antropoogcum posveen
temama z antropoog|e. Rad entuz|azam |ud okup|enh u tome drutvu
- ko| |e, meu ostam, obuhvaao godn|e odrzavan|e meunarodnh
znanstvenh radnh skupova pod nazvom Skoa booke antropoog|e,
zdavan|e trnaest obrazovnh kn|ga u ko|ma su opsane suvremene
metode antropookh strazvan|a te organzran|e Prvog kongresa
europskh antropooga (1977.) 12. meunarodnog kongresa antropookh
etnookh znanost (1988.) odrzanh u Zagrebu omoguo |e osnvan|e
prve znanstveno-obrazovne nsttuc|e posveene sk|ucvo antropookm
strazvan|ma - Insttuta za antropoog|u u Zagrebu ko| |e osnovan 1992.
godne.
Drug |e cmbenk stvaran|e Osteooke zbrke Hrvatske akadem|e
znanost um|etnost. Zbrka se pocea prkup|at 1991., a trenutno sadrz
osteooku grau s 29 naazta ko|a se datra|u u rasponu od 8000 godna
pr|e Krsta do 18. sto|ea. Ukupan bro| kostura u zbrc znos prbzno 5
300. Vek vremensk raspon ko| zbrka pokrva (gotovo 10000 godna)
omoguu|e praen|e posto|an|a, ucestaost dstrbuc|e razcth boest
trauma kroz sukcesvna vremenska razdob|a u razctm drutvenm,
ekonomskm, potckm ekookm
sustavma.
Tre |e cmbenk osnvan|e dva|u koeg|a z boarheoog|e ko| se od 1998.
preda|u na Od|eu za arheoog|u Fozofskog fakuteta Sveucta u Zadru
te od 1999. na Ods|eku za arheoog|u Fozofskog fakuteta Sveucta u
Zagrebu.
1.3. ISKOPAVANJE, PAKIRANJE I PRIJENOS LJUDSKE OSTEOLOKE
GRAE
Odrasa osoba ma oko 206 kost (ska 1.). Bro| koeba |er su mogue
uroene, ugavnom bengne var|ac|e kao to su prsutnost 13. prsnog
kra|eka prsutnost vratnog rebra. U ta| zbro| ne uaze sezamske kost,
stne okruge |a|oke koce ko|e se katkad naaze u tetvama ma don|h
udova.
Ska 1. Gavne kost |udskog kostura
Rad akeg razkovan|a, kost se d|ee u cetr skupne:
1. duge kost - kao to su bedrena go|encna kost, naaze se u
ekstremtetma gavne su pouge - pokretac t|ea
2. kratke kost - cne h kost zapea ake, kost donoz|a stopaa kost prst|u
3. posnate kost - neke kost uban|e, zd|ecne kost opatce
4. nepravne kost - kra|ec, kost pea odnosno kor|ena ake, kost noz|a
neke kost uban|e
Kost su zgraene od kompaktne spongozne kotane tvar. D|afze
(sredn| do dugh kost) ugavnom se sasto|e od kompaktne tvar (kortkane
kost) okruzu|u up|nu, cavum medullare, spun|enu kotanom srz. Kra|n|
d|eov kost epfze zgraen su, pak, pretezno od spongozne tvar
(trabekuarne kost), presvucene tankm so|em kompaktne kost.
Trabekuarna kost d|eu|e n|ezno krhko, a su kotane gredce od ko|h |e
sagraena poredane u sm|eru d|eovan|a taka vaka to |o| da|e zvanrednu
snagu. Posnate kost ma|u s ob|e strane tank so| kompaktne kost (van|ska
unutran|a amna na kostma uban|e) zmeu ko|ega se naaz spongozna
kotana tvar. Unutarn|a poca kompaktne kotane tvar na svodu uban|e
nazva se lamina vitrea (zato to |e om|va), dok se spongozna kotana tvar
nazva diplo.
Kost se sasto|e od organske anorganske grae. Anorgansk do ugavnom
cne kac|ev magnez|ev fosfat, kac|ev karbonat, kac|ev fuord. Organsk
do kost cne fbre kotane stance. Kombnac|a organske anorganske
grae da|e kost cvrstou eastcnost.
L|udsk |e kostur gotovo sav zgraen od amearne kost ko|a se sasto| od
sustava kotanh amea to nasta|u okotavan|em meustancne tvar zmeu
koagenh fbra. Lamee se sazu oko krvnh za, obku|u Haversov sustav
amea ko| okruzu|e Haversove kanae kroz ko|e proaze krvne ze. Haversov
kana sa sustavom Haversovh amea cn |edncu ko|a se nazva osteon.
Izmeu kotanh amea naaze se up|ne s kotanm stancama ko|e spod
mkroskopa naku|u kotcama bundeve.
U up|nama kotanog tkva naaz se kotana srz ko|a sud|eu|e pr osfkac|
z matcnh stanca stvara krvne stance. Prema bo|, sadrza|u funkc|
razku|u se crvena, zuta zeatnozna kotana srz. Crvena kotana srz naaz
se u svm kostma fetusa nekm kostma odrasog cov|eka (kra|ec, rebra
prsna kost). Zuta kotana srz sadrz veku kocnu mast naaz se u svm
ostam kotanm up|nama odrasog cov|eka. Zeatnozna se kotana srz
samo znmno naaz u odrash |ud, to redovto u posnatm kostma.
Teme|n anatomsk pooza| |e uspravan pooza| s nogama prema napr|ed
rukama okrenutma tako da su danov okrenut prema napr|ed. U tom se
pooza|u n|edna duga kost ne krza s drugom dugom kost. Kada su danov
okrenut prema natrag, pacana akatna kost prekrzene su u don|em d|eu
ruke.
Pr teme|nome anatomskom pooza|u posto|e tr gavne ravnne u t|eu (ska
2.):
1. sagtana sredn|a ravnna - proaz srednom t|ea d|e ga na dv|e
smetrcne poovce. Na n|u se odnose oznake medijalno (prema sredn)
lateralno (od sredne).
2. frontana ceona ravnna - de zdesna na|evo u sm|eru cea te d|e
t|eo na predn| strazn| do. Na n|u se odnose oznake anterior ventralno
(naaz se spred frontane ravnne) posterior dorzalno (naaz se za
frontane ravnne).
3. transverzane horzontane ravnne - pr uspravnom stavu s|eku t|eo u
vodoravnom sm|eru. Na n|h se odnose oznake superior (prema gore)
inferior (prema do|e).
Ska 2. Or|entac|a na t|eu ko|e se naaz u osnovnome anatomskom pooza|u
Na kosti koje ine ekstremitete odnose se jo dva termina:
proksimalno odnosi se na dio kosti koji je blii trupu ili glavi
distalno odnosi se na dio kosti koji je dalje od trupa ili glave.
Za trup i kraljenicu rabe se i termini:
kranijalno prema glavi
kaudalno od glave.
Kostur djeteta ima mnogo vie kosti od kostura odrasle osobe. To je stoga to se kosti
razvijaju iz osiikacijski! jezgara. "rocijenjeno je da u jedanaestome prenatalnom tjednu ima
oko #$% takvi! jezgara iz koji! se razvijaju kosti. Kako kostur raste& te se jezgre spajaju pa pri
ro'enju ima oko ()$ osiikacijski! jezgara koje se po zavretku rasta spoje u spomenuti! *$%
kosti koje ine kostur.
+uge kosti obino imaju tri osiikacijske jezgre jednu primarnu& koja se nalazi u dijaizi ili
sredinjem dijelu kosti& i dvije sekundarne& koje se nalaze u epiizama& u proksimalnim i
distalnim krajevima kosti.
Kost d|ece, posebno epfze ko|e su u ranm stad|ma rasta amorfne kotane
kugce s prom|erom zmeu 2 14 mm, mogu se ako prevd|et na
arheookom naaztu. Neoprane pom|eane sa zem|om, vro su scne
kamencma. Va|a, meutm, nagast kako |e vro vazno prkupt svu
osteooku grau s nekog naazta. U boarheookm strazvan|ma, kao u
forenzcnma, na|stn| fragment kost moze prevagnut zmeu ner|eve
nedoumce s |edne strane potpuno sgurne proc|ene spoa, dozv|ene
starost, patooke prom|ene mogueg ubo|stva s druge. Zbog tog |e
razoga vazno usvo|t pravne metode skopavan|a, pakran|a, prenoen|a
premnarne obrade kost u aborator|u.
Pr skopavan|u prm|en|u|u se standardne arheooke metode. Kada se na
arheookom naaztu pronau |udske kost, va|a postupt ovako:
1. Kost treba ostavt u zem| dok se ne otkr|e sav kostur. Cupat
pouotkrvenu kost z zem|e pogreno |e |er se tako gube nformac|e, a kra|
kost moze se odomt.
2. Otkrven kostur va|a fotografrat nacrtat. Pr|e fotografran|a treba
prozt oznaku s menom naazta bro|em groba te ob|ezt or|entac|u
ukopa (strecom okrenutom prema s|everu) vecnu (metrom).
3. Pr|e prkup|an|a kost treba zapsat sve reevantne podatke o ukopu. Za to
se moze korstt razctm grobnm obrascma. Podatke treba upsat tek kada
|e otkrven sav kostur.
4. Kost treba prkup|at oprezno da se ne otete. Pocn|e se s kostma
stopaa, zatm ake, vera tako da|e. Isto naceo, od ateranh d|eova
prema med|anm, prm|en|u|e se kada kostur ez u drugm pooza|ma, na
prm|er zgrcenome. Bedrene se kost, naprm|er, odmcu aterano nferorno,
a uban|a superorno.
5. Vazne kost pr|e transportran|a va|a ostavt nekoko sat da se sue u
hadu. Ne sm|u se, pogotovo u |etno doba, ostavt na |akom suncu. Tako
ostav|ene kost z b|ede ongtudnano puca|u.
6. Iz uban|e treba strest svu zem|u. Ako se to ne naprav, ostav|ena zem|a
osut e se stsnut te postat tvrda gruda ko|a t|ekom transporta moze
smrskat uban|u.
7. Prkup|ene kost treba spremt u paprne kartonske vrece. Pastcne
vrece treba zb|egavat |er na|man|a kocna vage u mkrokm zatvorene
pastcne vrece potce truezn proces.
8. Ako |e kostur dobro ocuvan, treba uporabt ve vreca: |ednu za uban|u
don|u ce|ust, drugu za duge kost (bedrene go|encne kost) treu za man|e
kost (kra|eke, rebra).
9. Na vrece treba vodootpornom tntom napsat me naazta, bro| groba
datum otkopavan|a.
Pr|e transportran|a osteooke grae va|a prov|ert |esu vrece dobro
zatvorene. Pr sagan|u vreca u auto komb treba pazt da se teze vrece
s dugm kostma ne poazu na one s man|m kostma. Vrece s arheookom
graom takoer se ne sm|u stav|at na kost. Kost mogu d|eovat vro cvrsto
otporno, a t|ekom transporta po neravnom terenu (kakav na|cee vod do
arheookh naazta) vro ako mogu nastat oteen|a, pogotovo ako su na
n|h nasagane teke vree s keramkom.
Prkup|ene kost obrau|u se u aborator|u. Pocn|e se s cen|em mekm
cetkcama spod sabog maza vode. Neoprane kost treba uv|ek cstt znad
sta. Stn komad kost zub, posebno on s |ednm kor|enom, ako spada|u
mogu se zauv|ek zgubt ako znad odvoda n|e postav|eno sto. Nakon
cen|a kost se sue, obcno dva to tr dana, nakon cega h treba sgnrat,
na|cee crnm tuem ko| se nakon suen|a prekr|e so|em bezbo|nog aka.
Fragmentrane kost mogu se nakon suen|a rekonstrurat. Pr tome se mogu
uporabt razcte vrste |epa akceeratora. Dobro |e mat kut|u s p|eskom
u ko| se rekonstrurane kost mogu utaknut dok se |epo su. Pr |ep|en|u
man|e fragmente va|a na|pr|e spo|t u vee tek zatm meusobno spa|at
vee fragmente. Ako nek d|eov kost nedosta|u, n|e pametno nadopunt h
gpsom nekom drugom sm|esom. Na ta| se nacn mogu prkrt mogue
patooke prom|ene pokazate| trauma kao to su pos|ekotne.
Ocuvanost kost ovs o mnogm cmbencma: kseost zem|e, ut|eca|u
podzemnh voda, vegetac|, temperatur drugma. U skadu s tm, ocuvanost
kost na razctm arheookm naaztma, pa cak unutar |ednog naazta,
moze bt vro razcta.
1.4. RAZLIKOVANJE LJUDSKIH OSTATAKA OD IVOTINJSKIH TE
ARHEOLOKIH NALAZA OD FORENZINIH
Istna |e da su neke zvotn|ske kost vro nak |udskma. Scnost, prm|erce,
zmeu metakarpanh kost medv|eda metakarpanh kost cov|eka dobro su
poznate scrpno opsane. Scnost metakarpanh kost cov|eka vrsta ko|e
nam taksonomsk bze, kao to su ma|mun prmat, |o su vee. Dvo|be se kod
nestrucn|aka eksponenc|ano poveava|u ako su kost fragmentrane.
Razkovan|e |udskh od zvotn|skh ostataka n|e, meutm, tezak probem.
Posto|e |asne morfooke, radooke mkroskopske razke zmeu kost
cov|eka kost drugh zvotn|a.
Morfooke razke na|ake se uocava|u na dobro ocuvanm kostma.
Zvotn|ske kost, prbzno |ednake vecne kao |udske, ma|u vee zgobne
potne |ace nagaena podruc|a oko epfzne poce nego |udske. Mna
hvatta na kostma razv|en|a su u zvotn|a nego u |ud. Deb|na kompaktne
kost, od ko|e su zgraene d|afze dugh kost, u odnosu prema prom|eru
c|ee kost znos otprke cetvrtnu c|eog prom|era |udske kost otprke
trenu prom|era kost drugh ssavaca te otprke osmnu prom|era u ptca.
Spongozna trabekuarna kost, od ko|e su zgraen kra|n| d|eov kost
epfze, u zvotn|skm |e kostma puno gua od trabekuarne |udske kost.
Ukupan zbro| th razka upuu|e na to da su kost zvotn|a znatno teze,
kompaktn|e grub|eg zgeda u odnosu prema |udskma.
Radooke razke zmeu zvotn|skh |udskh kost takoer su |asne.
Trabekuarna |e kost u zvotn|a homogena gusta, u |ud znatno r|ea, s
okrugm ovanm trabekuama. U zvotn|a kortkana |e kost |asno odvo|e
na od trabekuarne, dok |e u |ud ta| pr|eaz puno suptn|. U zvotn|a stn,
gust kotan spku povezu|u kortkanu kost s trabekuar nom kost; u |ud
takv spku ne posto|e.
Mkroskopske razke octu|u se u tome to su, za razku od |udskh, zvo-
tn|ske kost zgraene od koncentrcnh nasaga kost ko|e su poput
cndrcnh va|aka uvucene |edne u druge. Zvotn|ske su kost zgraene od
oko 50% amearne kost 50% amna. L|udske su pak kost zgraene
pretezno od amearne kost (92%). Haversov sustav prsutan |e u svm
|udskm kostma u ven (82%) zvotn|skh.
Ako se kost z nekoga groba prepozna|u kao zvotn|ske, s|ede |e korak
odredt vrstu ko|o| su prpadae. T podac da|u nam r|edak uvd u
razm|an|a nah predaka o zagrobnom zvotu.
,azlikovanje ar!eoloki! od recentni!& potencijalno orenzini! nalaza strunjacima je jo
jednostavnije od razlikovanja ljudski! od ivotinjski! ostataka. "ri tome je najjednostavniji i
najvaniji parametar kontekst nalaza. Kontekst obu!va-a poloaj kostura i asocirane
materijalne ostatke.
Zgrcen pooza|, s nogama savnutma u ko|enma pr|ub|enma uz t|eo
rukama savnutma u aktovma takoer cvrsto stsnutma uz t|eo (takozvan
fetan pooza|) vro cesto oznacu|e prapov|esn ukop. T|eo spruzeno na
ema s rukama spruzenma prekrzenma preko prsa moze prpadat
sredn|ov|ekovnm pov|esnm ukopma, a forenzcno| gra. U takvm
suca|evma vaznu uogu ma poznavan|e pov|est m|esta na ko|emu su
pronaen ostatc - posto|e pov|esn dokument ko| spomn|u posto|an|e
sredn|ov|ekovnh pov|esnh naazta grob|a, te asocran mater|an
ostatc.
Nek mater|an ostatc kao to su osobn dokument, automobsk k|ucev,
cgarete upa|ac |asno pokazu|u da |e r|ec o recentno| gra. Osta, na
prm|er, fragment keramke, fbue, macev s|ekre, upuu|u na arheook
mater|a.
Vzuana nspekc|a osteooke grae takoer moze prpomo u razkovan|u
arheookh naaza od recentnh. Pr tome va|a pazt na s|edee:
.. Kosti iz ar!eoloki! nalaza sadravaju malo organske tvari i vrlo esto pokazuju unitenje
korteksa kosti.
*. Masne zeene kost karakterstcne su pak za recentne naaze.
Prepozna|u se po tankom so|u masnog fma na korteksu. U povrnskm
naazma ta| fm moze se zadrzat do prbzno godne dana, u ukopma do
otprke pet godna.
3. Fn p|esak zem|a u meduarnm up|nama ocuvanh dugh kost obcno
upuu|e na veku starost.
4. Anaza zub moze pomo u razkovan|u arheookh naaza od recentnh.
Recentn naaz cesto ma|u razcte stomatooke ntervenc|e (pombe,
mostove, proteze). U arheooko| gra takvh ntervenc|a nema. Arheooku
grau ugavnom karakterzra nska ucestaost kar|esa |ako troen|e grznh
potna zub (cak u mah osoba), to |e pos|edca prehrane tvrom
hranom uporabe zub kao orua.
1.. RAZLIKOVANJE PERI!ORTALNIH OZLJEDA OD ANTE!ORTALNIH I
POST!ORTALNIH
Oteen|a na kostma mogu nastat zbog tr|u vrsta oz|eda: antemortanh,
permortanh postmortanh. Antemortane oz|ede nasta|u pr|e smrt.
Gavno m |e ob|ez|e da pokazu|u odreen stupan| zac|e|van|a. Permortane
oz|ede nasta|u u trenutku smrt oko n|ega, pa rana stoga ne pokazu|e
znakove zaravan|a. Postmortane oz|ede nasta|u nakon smrt. Mogu h
uzrokovat bro|n cmbenc, uk|ucu|u razcte obke |udskog zvotn|skog
ponaan|a te d|eovan|e prrodnh sa.
Na|ake se prepozna|u antemortane oz|ede. Defnc|a antemortane traume
|est to da |e osoba ko|a |u |e zadoba prezv|ea dovo|no dugo da b proces
zac|e|van|a mogao zapocet. Schnz suradnc (1951./1952.) pod|e su
proces zac|e|van|a oma duge kost u est stad|a. Prv |e stad| formran|e
hematoma. Hematom nasta|e kada krv z potrganh krvnh za u korteksu (u
Haversovm kanama), perosteumu kotano| mozdn ue u podruc|e
frakture te stvor hematom ko| vro brzo koagura. U drugom stad|u fbrozno
vezvno tkvo uaz u hematom, to omoguu|e stvaran|e fbroznog kausa. F-
brozn kaus, c|e po|av|van|e defnra tre stad|, povezu|e razdvo|ene
kotane eemente predstav|a matrcu za stvaran|e fbrozne kost
prmarnoga kotanog kausa. Otprke t|edan dana nakon frakture fbrozn se
kaus pretvara u prmarn kaus (cetvrt stad|), ko| u petom stad|u preaz u
sekundarn kaus. Sekundarn kaus zgraen |e od puno cvre amerane
kost. U estomu, pos|edn|em stad|u kaus se sman| na na|man|u moguu
m|eru. Ako |e or|entac|a kotanh eemenata dobra, m|esto frakture moze bt
nevd|vo.
Bro|n cmbenc ut|ecu na vr|eme potrebno da b om zarastao. Meu n|ma
su: 1. |acna frakture, 2. kost ko|a |e som|ena, 3. pravna or|entac|a
kotanh eemenata, 4. mobzac|a kost, 5. zdravstveno stan|e osobe sa
som|enom kost 6. starost osobe. Cons (1966.) smatra da se u deanm
uv|etma prmarn kaus u pros|ecne duge kost formra nakon est t|edana.
Paton (1992.) smatra da om kortkane kost u odrase osobe zac|e|u|e nakon
tr m|eseca, trabekuarne kost nakon est t|edana, te da omov u d|ece
zac|e|u|u oko dva puta brze nego u odrash osoba.
Antemortan omov dugh kost morfook se prepozna|u po prsutnost
kotanog kausa ko| moze bt veeg man|eg obu|ma, ovsno o |akost vrst
frakture. Ako som|en eement nsu dobro nam|eten, kost moze bt
skraena zbog prekapan|a kotanh eemenata.
Frakture uban|e mnogo su opasn|e od fraktura dugh kost. U suca|u da |e
udarac dovo|no |ak, smrt moze nastupt trenutno zbog zravne oz|ede
mozga. Cak u suca|evma kada oz|eda n|e toko |aka da prouzroc trenutnu
smrt, prv stad| zac|e|van|a oma - stvaran|e hematoma edema -
potenc|ano |e vro opasan. Hematom edem uzroku|u nago povean|e
prtska na mozak, to moze utsnut mozdano tkvo u foramen magnum te o-
tett mozak preknut dovod krv. Takve oz|ede su danas vro opasne
upravo |e nev|ero|atno kakve se sve prezv|ee oz|ede
mogu na u arheookome mater|au.
Postmortane permortane oz|ede razku|u se od antemortanh po tome to
kod n|h nema zac|e|van|a kost.
Permortane oz|ede nasta|u u samom trenutku smrt oko n|ega. Patooz
ko| anazra|u meka tkva mogu razm|erno tocno odredt vr|eme smrt te se
u n|hovm anazama termn perimortalno odnos na kratko dobro defnrano
razdob|e. U osteookm anazama ta| termn ma drugac|e znacen|e
pokrva vremensk nterva ko| se proteze od razdob|a neposredno pr|e smrt
pa do nekoko t|edana nakon smrt. Razog za tako produzeno razdob|e ez u
tome to zva kost ma eastcna ob|ez|a ko|a zadrzava sve dok se eastcna
komponenta kost (koagen) ne raspadne. Vr|eme ko|e |e potrebno da se
koagen nakon smrt raspadne ovs o ve cmbenka, meu ko|e se ubra|a|u
kem|sk sastav ta u ko|e |e osoba pokopana te spo dob osobe. Permortane
oz|ede na|ake se prepozna|u na kortkano| kost dugh kost|u uban|e.
Trabekuarna kost zbog svo|e gracn|e strukture n|e pogodna za anazu.
Gavna su ob|ez|a permortanh oz|eda:
1. otr rubov frakture
*. kod prostr|ea omova z rane cesto zaze zrakaste n|e frakture; te su
n|e na|cee ravne budu da h osoba ko|a h |e zadoba n|e prezv|ea, ne
pokazu|u znakove remoderan|a
3. ako se rad o udarcma nanesenma tupotvrdm predmetom
nagn|ecen|ma, m|esto udarca okruzu|u koncentrcne n|e frakture
4. bo|a kost na rubovma fraktura |ednaka |e kao bo|a okone kost.
Postmortane oz|ede ma|u ova ob|ez|a:
.. rubov frakture su grub
2. z rane r|etko zaze n|e frakture, a kad zaze, ugavnom su nepravne
sprekdane
3. bo|a kost na rubovma rane znatno |e sv|et|a od bo|e okone kost.
Vena postmortanh oz|eda pos|edca |e ovh aktvnost:
1. protoka vremena d|eovan|a prrodnh sa meu ko|e prpada|u
zb|e|van|e od sunca, pos|edce nadzemnh podzemnh voda d|eovan|e
kor|en|a b|aka. Kao posebna kategor|a moze se zdvo|t d|eovan|e mora
ko|e uzroku|e zb|e|van|e kost, gubtak korteksa stvaran|e nasaga ag
ko|aka na kost
2. |udskog d|eovan|a u skopu ko|ega prvo m|esto zauzma nepravno
nestrucno skopavan|e ostataka. Katkad, a vro r|etko, vde se nam|ern
pokua| da se ponz pont posto|an|e neke osobe tako da se nam|erno
unte n|egova dentfkac|ska ob|ez|a (ods|ecan|em ruku, nogu gave).
Prm|er toga su skapran|e ov na gave, obo|e vro star obca| ko|e su,
meu ostam, praktcrae neke popuac|e ko|e su nase|avae Hrvatsku.
Sarmat su, prm|erce, uzma skapove - to ostav|a vd|ve pos|ekotne na
ceono| kost t|emenm kostma pa se ako moze prepoznat, dok su Ket b
poznat ovc na gave
3. zvotn|skh aktvnost, ko|ma prpada|u grzen|e, zvakan|e, drob|en|e
rasprvan|e ostataka. Zvotn|e ko|e untava|u |udske kost |esu medv|ed,
vuk, sca, pas, svn|a gotovo sv godavc. Kocna unten|a ovs o vecn
zvotn|e vremenu u ko|emu |o| |e t|eo bo dostupno. Na|vea oteen|a
nasta|u od medv|eda svn|a ko| untava|u duge kost, zd|e cu uban|u.
1.6. BIOARHEOLOKE ANALIZE STAROHRVATSKIH NALAZITA S
ISTONE OBALE JADRANA
Sustavne boarheooke anaze starohrvatskh naazta s stocne obae
|adrana do danas nsu provedene. Ob|av|ena su samo cetr rada ko|a se
doneke sk|ucvo bave starohrvatskm popuac|ama. Zvko Mk (1990.)
opsao |e kranometr|ska ob|ez|a starohrvatske popuac|e z Mravnaca kra|
Spta, dok su Saus suradnc ob|av tr rada ko|a se bave kranometr|skm
odnosma zmeu starohrvatskh ostah ranosredn|ov|ekovnh europskh
popuac|a. Deta|ne rekonstrukc|e uv|eta kvatete zvota na tm naaztma
nsu, meutm, naprav|ene.
Ob|an|en|e |e u cn|enc to |e do devedeseth godna proog sto|ea |udska
osteooka graa sa starohrvatskh naazta ugavnom ba zanemarvana ,
u na|bo|em suca|u, seektvno prkup|ana - na|cee samo uban|e, to
ob|an|ava zato su raene samo kranometr|ske anaze.
Opsan su rezutat boarheookh anaza cetr starohrvatska grob|a. Rad se
o naaztma Don|e po|e - Svet Lovre kod Sbenka, Radanovc -
Vnogradne kra| Benkovca, Gavce - Guvne kue kra| Sn|a Vem - Vetak
kra| Benkovca. Navedena grob|a ma|u nekoko za|ednckh ob|ez|a.
Pona|pr|e, sva su otkopana unutar zadn|h deset godna. Na|ran|e strazeno
naazte Don|e po|e - Svet Lovre otkopano |e 1995., dok |e pos|edn|e
strazeno grob|e Vem - Vetak otkopano u |eto 2004. Na svm |e naazt-
ma zbog nske kseost zem|e vekog ud|ea p|eska ocuvanost kotane
grae ba zvrsna. Napos|etku, sva cetr grob|a predstav|a|u na|ran|
horzont ranosredn|ov|ekovne hrvatske popuac|e.
Da b se doba spravna predodzba o uv|etma kvatet zvota na
spomenutm starohrvatskm naaztma, prkup|en podac usporeen su s
podacma prkup|enma na dv|ema komparatvnm zbrkama osteooke
grae.
Prvu komparatvnu zbrku cn skupna od pet kasnoantckh naazta. Cetr
naazta naaze se u kontnentanom d|eu Hrvatske: Os|ek - antcka Mursa,
Vnkovc - Cbaae, Strbnc - Certssa Zma|evac - |edno naazte na
dunavskom mesu, dok se peto - Vd kod Metkova (antcka Narona), naaz
na stocno| oba |adrana. Osteooka graa s naazta datra se u razdob|e
od 4. do 6. sto|ea. Zbrka ma 260 dobro ocuvanh kostura te da|e ob|ektvnu
predodzbu o uv|etma zvota t|ekom kasnoantckog razdob|a.
Drugu komparatvnu zbrku cn skupna od est kasnosredn|ov|ekovnh
naazta z kontnentane Hrvatske. R|ec |e o ovm naaztma: akovo - faza
1, Vnkovc, Lobor, Sctar|evo, eekovec Sten|evec. Osteooka graa s th
naazta datra se u razdob|e od 11. do 13. sto|ea. Zbrka sadrz 175 dobro
ocuvanh kostura ko| da|u ob|ektvnu sku o kvatet zvota t|ekom kasnoga
sredn|eg v|eka.
TAFONO!IJA ARHEOLOKIH NALAZITA
2.1. KOSTURI I !U!IJE
Znanost ko|a proucava sudbnu organskh ostataka nakon smrt - brznu
n|hova raspada te nacn na ko| se foszra|u, nazva se tafonom|a. Izraz
(sozencu od grckh r|ec taphos grob nomos zakon) skovao |e u
paeontooku znanost 1940. godne uveo rusk znanstvenk Ivan Efremov.
Prvotna |e svrha tafonom|e ba ob|asnt razctu zastup|enost po|ednh
vrsta u fosnm ostatcma. Vea zastup|enost neke vrste moze, name, znact
da |e ona dosta ba prsutn|a od drugh vrsta, a to da su n|ezn ostatc z
razcth razoga |ednostavno b otporn| na unten|e. Ispravna nterpretac|a
ovs o poznavan|u procesa ko| ut|ecu na raspadan|e foszac|u organskh
tvar. Danas |e tafonom|a vro vazna u boarheookm strazvan|ma - gd|e
pomaze u razkovan|u antemortanh od permortanh postmortanh
prom|ena, te u forenzc - gd|e usto ma vaznu uogu u odrevan|u trenutka
smrt.
Brzna skeetonzac|e ovs o bro|nm cmbencma. Meu vazn|ma su okona
temperatura, bro|nost kukaca mogunost n|hova prstupa t|eu, nacn
dubna ukopa, d|eovan|e zvotn|a (ugavnom mesozdera godavaca),
kocna vage, godn|e doba, posto|an|e oz|eda, vrsta od|ee, vecna
tezna t|ea te kem|sk sastav ta. Proces se u naceu ubrzava ako |e
temperatura t|ea okonog prostora poveana. Povean|e temperature
moze bt pos|edca nfekc|a upanh procesa. Zatm tu su zravno zagan|e
suncu, debea teka od|ea |ednostavno deb|na. Takoer vr|ed obrnuto.
Proces se usporava pr nskm temperaturama pokapan|u t|ea u veo|
dubn.
Kada meka tkva nestanu, osta|u samo kost. Brzna n|hova unten|a
raspada takoer ovs o mnogm cmbencma. Ako |e t|eo pokopano u zem|u
ko|a ma neutranu pH vr|ednost, kost mogu ostat potpuno ocuvane vro
dugo - cak nekoko tsua godna. Ksea ta mogu uzrokovat znatno
unten|e kost u vremenu od 25 do 100 godna u topm vaznm kmama,
od 100 do 500 godna u topm suhm kmama, od 50 do 200 godna u
hadnm vaznm kmama te od 200 do 500 godna u hadnm suhm
kmama.
Kost pokopane u zem|u ne untava|u se pod|ednako brzo. Duge kost obcno
osta|u na|du|e ocuvane. Na|brze se untava|u dekatne kost ca, opatce,
faange prst sternan kra|ev rebara. Te kost mogu u nepovo|nm uv|etma
bt potpuno untene, tako da, prm|erce, od ca ostanu samo krune zub,
dok se stodobno na dugm kostma |edva nazre pocetno |uten|e korteksa.
2.2. SPALJIVANJE I OSTALI UZRO"I PRO!JENE BOJE KOSTI
Normana bo|a kost na arheookm naaztma obuhvaa spektar od
sv|etozute do tamnosmee bo|e. Bo|a ko|u e kost poprmt nakon smrt
ovs o ve cmbenka: kem|skom sastavu ta, t|eesnm ob|ez|ma osobe,
kocn vode ostaomu.
Na|ce uzrok prom|ene bo|e kost |e oksdac|a metaa (nakt) ko| dugo
vremena dotce kost. To |e razm|erno cesta po|ava na arheookm
naaztma, a prepozna|e se po dfuznm zeenm mr|ama.
Drug razog zbog ko|ega kost m|en|a bo|u na arheookm naaztma |est
goren|e. Spa|van|e poko|nka pokapan|e spa|enh ostataka u urne cesta |e
po|ava na arheookm naaztma. Dobro poznavan|e |udskog kostura
prom|ena ko|e nasta|u kada se t|eo zoz vatr omoguu|e prkup|an|e
vekog bro|a vro korsnh podataka.
T|eo zozeno vatr dozv|ava nekoko |asno defnranh prom|ena. Prva
prom|ena |est da van|sk so|ev koze pocnu zgarat. Kao pos|edca toga
topna vatre pocn|e sut grct me ko| se naaze spod koze. Budu da
su m feksor (m ko| pregba|u odnosno prmcu dva zgobna kra|a)
masvn| |ac od ma ekstenzora (onh ko| spruzu|u), grcen|e ma
dovod do toga da t|eo zauzme takozvan boksack pooza| sa savnutm
rukama, nogama ema (vro scan fetanom pooza|u). Ta se razna
spa|van|a obcno octu|e pr samozapa|en|ma, automobskm pozarma
brzo ugaenm kunm pozarma. Ako |e t|eo nakon toga zozeno vatr,
temperatura u t|eu povst e se do te m|ere da e mozak z krutoga pr|e u
tekue zatm u pnovto stan|e. Kako uban|a ma samo nekoko stnh
otvora ko| su usto pokrven mekm tkvma, tak u uban| e rast sve dok
ona ne ekspodra. Od sne ekspoz|e fragment uban|e mogu se rasprt u
krugu od poa do |ednog metra. Da|n|e zagan|e vatr dovod do unten|a ca
baze uban|e. U tom su trenutku zd|eca vena dugh kost |o zaten od
vatre mma. Kontnurano zagan|e vatr dovod do sukcesvnog frag-
mentran|a unten|a rebara, podaktca, potko|enca, nadaktca te
napos|etku natko|enca zd|ece.
Vazno |e staknut da, premda su meka tkva potpuno untena u vatr, kostur
n|e. On |e djelomino unten usitnjen. Anaza ocuvanh fragmenata kost
moze pruzt vr|edne podatke ne samo o osob ko|a |e spa|ena ve o |acn
tra|an|u vatre.
Kost u vatr puca gub na obu|mu zbog s|edeeg procesa. Kako se
temperatura poveava, tekuna u kost preaz u pnovto stan|e, to uzroku|e
ren|e kost. Kontnurano ren|e dovod do transverzanog pucan|a
fragmentran|a kost. Ta vrsta pucan|a prepozna|e se po transverzanm
pukotnama ko|e zgeda|u poput otsaka nokata. Odom|en komad kost brzo
zgub svu tekunu u vatr te se, kako se vatra gas, postupno sman|u|e.
Kocna obu|ma ko|u kost pr tome zgub ovs o temperatur vremenu
ko|emu |e zozena vatr. Pr temperaturama nzma od 800 C gubtak znos
zmeu 3 5%; pr temperaturama znad 800 C gubtak znos do 25%.
Osm to gub na obu|mu bva ustn|ena, kost zozena vatr m|en|a bo|u. Pr
zagan|u vatr kost na|pr|e poprm crnu, zatm svu, te napos|etku b|eu
bo|u. Pokatkad se na stom fragmentu kost moze vd|et ve n|ans, to moze
posuzt pr rekonstrukc| sm|era kretan|a vatre.
Vazno |e |o napomenut da se macerrana suha kost drugac|e ponaa u
vatr od kost ko|a se naaz u |udskom t|eu. Razog |e u tome to zva kost
sadrz mnogo ve tekune od suhe. Macerrana kost stoga ne pokazu|e stne
transverzane pukotne, ve puno vee ongtudnane pukotne / pucan|e
korteksa ko|e |o| da|e zged ko| se moze usporedt s patnom stare u|ene
ske. Suha kost takoer u vatr gub znatno man|e na obu|mu, oko 2 - 3%.
2.3. PALJEVINSKI NALAZI NA ANALIZIRANIM STAROHRVATSKIM
GROBLJIMA
Spa|ene |udske kost otkrvene su na naaztma Svet Lovre - Don|e po|e
Vem - Vetak.
DEMOGRAFSKA OBILJEJA STAROHRVATSKIH NALAZITA
3.1. ODREIVANJE SPOLA
Kada ustanov da su osteook ostatc ko| su prm|en na anazu |udsk,
boarheoog zapocn|e s procesom individualizacije th ostataka. Proces se
sasto| od prkup|an|a to veeg bro|a podataka o osob ko|o| |e kostur
prpadao. Na|cee se zapocn|e odrevan|em spoa dozv|ene starost. Od
to dvo|e, odrevan|e spoa |e znatno ake, ako n zbog cega drugoga onda
zato to su u tom suca|u mogue samo dv|e opc|e.
Pr odrevan|u spoa posto|e dva prstupa. Prv prstup teme| se na
vzuanom pregedu morfookh ob|ez|a kostura. Kostur mukarca zene
razku|u se po vecn funkconanm razkama u morfoog|. Kost
mukaraca u naceu su robusn|e, du|e ma|u |ace zrazena mna hvatta
od kost zena. Funkconane razke posto|e u zd|ecnom obrucu, a pos|edca
su kompromsa ko| |e kostur zene morao ucnt t|ekom evouc|e. Name,
zadae su zd|ecnog obruca da omogu uspravn ( bpedan) hod, prenos
teznu t|ea s kra|eznce na kostur noge, suz za hvatte snaznm mma,
tt zd|ecne organe - u zena - omogu porod. To |e u |udske vrste
sozen|e nego u drugh vrsta |er |e |edno od na|vazn|h ob|ez|a |udske vrste
vek mozak ko|, |asno, zaht|eva veku uban|u. M zvmo na kopnu usto
smo poprm zanm|vu osobnu da hodamo na strazn|m ekstremtetma. Kao
rezutat toga, kostur zene morao |e t|ekom evouc|e ucnt komproms
zmeu zd|ecnog obruca ko| |e dovo|no uzak da omogu nesmetan uspravn
hod, zd|ecnog obruca ko| |e dovo|no rok da uz podnoljivu neugodu
omogu proaz d|ec|o| gavc t|ekom poroda. Zd|ecn obruc mukarca n|e
se morao pragodt porodu te |e stoga znatno uz, to omoguu|e ucnkovt|
uspravn hod.
Drug prstup odrevan|a spoa teme| se na statstcko| anaz z m|erenh
vr|ednost razcth d|eova kostura, pr cemu se na|cee rabe
dskrmnantno funkc|ske statstcke anaze. Ta| prstup poaz od
pretpostavke da nek d|eov kostura pokazu|u |ak spon dmorfzam -
bmodanu dstrbuc|u vr|ednost ko|a ovs o spou osobe. Veka |e prednost
toga prstupa n|egova |ednostavnost. Dostatno |e zm|ert unapr|ed
defnrane var|abe dobvene vr|ednost ubact u |ednadzbu.
Ve prve anaze ko|e su krenue od te pretpostavke postge su vsok stupan|
tocnost. Hanhara (1959.) |e tocno odredo spo u 90% suca|eva na uzorku
modernh uban|a z |apana korste se samo trma dmenz|ama uban|e.
Teme|ne razke zmeu mukarca zene u zd|ecnom obrucu, bro|na
strazvan|a usredotoca su se na ta| do kostura. Anaze razcth popuac|a
dae su tocnost od 94% do 97% kada su se rabe var|abe zm|erene na
zd|ecno| kost.
Ta| prstup ma, meutm, dva nedostatka. Prv |e to su nek d|eov zd|ece
(na prm|er preponska kost) reatvno krhk te su stoga maokad ocuvan u
arheookm popuac|ama. Zbog tog su razoga dskrmnantno funkc|ske
|ednadzbe zracunane za druge, robusn|e d|eove kostura kao to su
bedrena kost, go|encna kost te petna gezan|ska kost. Drug, ozb|n|
nedostatak |est ta| to se vro brzo pokazao da su sve dskrmnantno
funkc|ske |ednadzbe popuac|sk specfcne - odnosno da se formue
zracunane za |ednu popuac|u ne mogu prm|ent na drugu.
Seksuan dmorfzam u gra kostura, usprkos cn|enc da se funkconane
razke u morfoog| kostura pocn|u razv|at |o pr|e roen|a, |asno octu|e
tek u pubertetu. Zbog tog |e razoga tocnost odrevan|a spoa na kosturma
d|ece znatno man|a od tocnost odrevan|a spoa na kosturma odrash
osoba. U d|ec|h kostura tocnost proc|ene u veko| m|er ovs o posto|an|u
zd|ecnog obruca. Ako |e on ocuvan, tocnost znos zmeu 75% do 80%. Ako
n|e, tocnost znos samo 50%, to, budu da onako posto|e samo dv|e
mogunost, n|e od preveke korst.
Pr odrevan|u spoa odrash osoba u obzr va|a uzet sav kostur. Ako |e
dobro ocuvan, tocnost odrevan|a spoa znos gotovo 100%. Ako |e ocuvana
samo zd|eca, tocnost znos prbzno 95%. Ako |e dobro ocuvana samo
uban|a, tocnost |e zmeu 80% do 90%, a ako su ocuvane samo duge kost,
tocnost pada na zmeu 70% do 90%, ovsno o tome |esu zracunane,
koko su preczne, dskrmnantne funkc|e.
3.1.1. ODREIVANJE SPOLA NA KOSTURU DJETETA
U boarheookm anazama spo se ne odreu|e na kosturma d|ece. Razog |e
vro razct stupan| ocuvanost n|eznoga d|ec|ega zd|ecnog obruca na
arheookm naaztma. Kako su morfooke znaca|ke zd|ecnog obruca
|edn sgurn krter| za odrevan|e spoa, nuzan preduv|et za bo kakve
popuac|ske anaze |est da sv otkopan d|ec| kostur ma|u dobro ocuvane
zd|ece. V|ero|atnost da se to dogod vro |e maa.
Kad su posr|ed po|ednacn naaz, spo se na kosturu d|eteta moze odredt
usporeu|u stupan| kacfkac|e zuba sa stupn|em razvo|a postkran|anog
kostura. Metoda se teme| na cn|enc da se postkran|an kostur (kostur s
znmkom uban|skh kost) d|ecaka razv|a mao spor|e od postkran|anog ko-
stura d|evo|cce, dok |e brzna kacfkac|e zuba gotovo sta. Spo d|eteta
moze se stoga odredt usporeu|u stupan| dentanog razvo|a sa stupn|em
razvo|a postkran|anog kostura. Postupak tece tako da se dozv|ena starost
na|pr|e proc|en na teme|u stupn|a kacfkac|e zubnog tkva, a potom na
teme|u razvo|a postkran|anog kostura - korste se pr tome standardma
uspostav|enma za d|ecake. Ako se proc|ene podudara|u, posr|ed |e kostur
d|ecaka. Ako su proc|ene btno razcte, rad se o kosturu d|evo|cce. Kako,
meutm, vek bro| raznovrsnh cmbenka moze ut|ecat na brznu razvo|a
postkran|anog kostura, ta metoda n|e osobto pouzdana. N|ezna tocnost
kree se zmeu 60% 75%.
Znatno |e pouzdan|a anaza morfookh ob|ez|a zd|ecnog obruca. Boucher
(1955.) |e pokazao da su |asno vd|ve razke zmeu d|ecaka d|evo|cca
prsutne ve na fetanom kosturu. N|egova anaza 233 kostura fetusa z
S|everne Amerke pokazaa |e da zmeu d|ecaka d|evo|cca posto|e
znakovte razke u rn vekoga s|ednog ureza. Vek s|edn urez sm|eten |e
na strazn|em rubu zd|ecne kost. Kako b kvantfcrao te razke, Boucher |e
zracunao ndeks defnran |ednadzbom: rna vekoga s|ednog ureza/dubna
vekoga s|ednog ureza x 100. U d|evo|cca ta| ndeks ma raspon od 4,6 do 6,7
sa sredn|m vr|ednostma zmeu 5,0 6,0. U d|ecaka raspon |e od 3,9 do
5,0 sa sredn|m vr|ednostma zmeu 4,0 5,0.
Drug parametar ko| se moze uporabt da b se odredo spo na fetanm,
novoroenm neonatanm kosturma |est uzdgnutost aurkuarne zgobne
potne. Ta veka zgobna potna ko|a naku|e uno| ko|c, naaz se na
strazn|em d|eu cr|evne kost stvara zgob s krznom kost. Weaver (1980.)
|e prm|eto da d|evo|cce ma|u aurkuarnu potnu ko|a |e c|em rubom
uzdgnuta znad povrne cr|evne kost, dok |e u d|ecaka aurkuarna potna
u sto| razn s povrnom cr|evne kost. Ta| parametar spravno |e odredo
spo u 92% mukh fetanh kostura, 73% mukh novoroenh kostura 91%
mukh kostura u dob do est m|esec. Man|e usp|ean bo |e u d|evo|cca,
spravno odredv spo u 75% zenskh fetusa, 54% zenskh novoroencad
44% zenskh kostura u dob do est m|esec.
3.1.2. ODREIVANJE SPOLA NA KOSTURU ODRASLE OSOBE
Na|vazn|a kost za odrevan|e spoa na kosturu odrase osobe |est zd|ecna
kost (os coae). Do otprke dvanaeste godne ta se kost sasto| od tr
zasebna d|ea: cr|evne kost (os ilium), s|edne kost (os ischii) preponske
kost (os pu!is). S|edna preponska kost meusobno se pocn|u spa|at
zmeu sedme osme godne zvota, a sve tr kost za|edno se spa|a|u u
acetabuumu (zgobno| cac kuka) oko dvanaeste godne. Spa|an|e na|cee
zavrava do sedamnaeste godne. Bro|na strazvan|a pokazaa su da su
spone razke u gra zd|ecne kost ko|a |e zavra rast toko zrazene da
omoguu|u vro preczno odrevan|e spoa.
Posto|e razke u:
1. veliini" zd|ecna kost zene ra |e nza od zd|ecne kost mukarca;
zd|ecna |e kost mukarca, osm toga, obcno robusn|a teza
2. velikome sjednom urezu" na zd|ecno| kost zene ta| |e urez rok te obcno
zatvara kut od otprke 60; u mukaraca |e urez puno uz, zatvara kut od
otprke 30
3. aurikularnoj zglo!noj plotini" aurkuarna |e zgobna potna u zena
uzdgnuta znad okone kost, a u mukaraca |e u sto| ravnn s okonom kost;
osm toga, u mukaraca |e ta zgobna potna vea posnat|a nego u zena
4. predaurikularnom sulkusu" ta| zraz ne odnos se na vro ptk tank (0,5 do
1 mmetara) utor ko| se katkad vd u mukaraca zena, a ko| ostav|a
nferorn do ligg# sacroiliaca ventralia. Pod zrazom se razum|eva znatno r
(od 1 do 5 mmetara), du| dub| utor ko| se naaz zmeu aurkuarne
zgobne potne vekoga s|ednog ureza. U samom utoru katkad se naaze
ptke |amce. Utor |e pos|edca vestrukh |ednoga tekog poroda. Name,
u zgobu zmeu krzne cr|evne kost (articulatio sacroiliaca) t|ekom poroda
doaz do stnh oteen|a / pucan|a zgobne hrskavce te oteen|a
ventranh gamenata. Kao rezutat th oteen|a stvara|u se cste ko|e
uzroku|u resorpc|u kost. Posto|an|e predaurkuarnog sukusa |e stoga ne
samo sgurna potvrda da |e kost prpadaa zen ve pokazate| da |e ta osoba
na|man|e |edanput roda
5. aceta!ulumu" zgobna caca zd|ecne kost, vea |e u mukaraca nego u
zena
6. preponskoj kosti" preponska kost, os pu!is, na|pouzdan| |e pokazate|
spoa na kosturu. Trup preponske kost zene du| |e od trupa preponske kost
mukarca. Vro |ednostavan trk ko| se moze prm|ent da b se odredo spo
sasto| se u tome da se kazprst, u okomtu pooza|u, prson uz pubcnu
smfzu. Pubcna smfza |e ravna, med|ano or|entrana |a|oka spo|na
potna za spo| sa zd|ecnom kost suprotne strane. Ako se rad o zd|ecno|
kost mukarca, paac se nee mo pomcat |er e bt stsnut uz don|u granu
preponske kost. Ako se rad o zd|ecno| kost zene, paac e se, zbog
zduzenog obka trupa preponske kost zene, ako pomcat. Osm te, na
preponsko| su kost prsutna |o tr ob|ez|a ko|a omoguu|u spravno
odrevan|e spoa u prbzno 95% suca|a. Ta su ob|ez|a ventran greben,
subpubcna konkavnost zged don|e grane preponske kost.
Ventran |e greben trokutasta kotana zbocna ko|a se naaz na don|em
d|eu anterorne potne preponske kost. Zapocn|e na otprke poovc t|ea
kost sputa se nferorno posterorno. Don| rub grebena |e s nekoko
mmetara kost odvo|en od pubcne smfze. Ventran greben naaz se samo
u zena. Iznmno se u mukaraca moze vd|et tanka uzdgnuta n|a na
ventrano| stran preponske kost, a don| rub te n|e nkada n|e odvo|en od
pubcne smfze kao u zena. Subpubcna konkavnost naaz se na don|o| gran
preponske kost,odmah spod pubcne smfze. U zena |e ta konkavnost ako
uoc|va |ako zrazena, dok u mukaraca nedosta|e |e mnogo sab|e
zrazena. Don|a grana preponske kost mukarca roka |e posnata. U zena
|e pak mnogo tan|a gracn|a, a cesto ma tank greben.Sve navedene
razke u gra zd|ecne kost mukarca zene - r trup preponske kost, r
vek s|edn urez uzdgnuta aurkuarna zgobna potna (sva tr svo|stva
naaze se na kosturu zene) suze da prore zd|ecn obruc zene kako b se
porod to ve oakao. Uska du s tm, zd|ecn |e obruc zene r kra od
zd|ecnog obruca mukarca, a kana ko| cn takozvana maa zd|eca (ko|u
anatom gnekooz defnra|u kao don|e d|eove zd|ecnh kost, krznu
trtcnu kost), ravn| |e r u zene nego u mukarca.
Drug do |udskog kostura ko| pokazu|e |ak spon dmorfzam |est uban|a.
Teme|ne su razke u gra uban|e zmeu mukaraca zena:
1. veliina" muka |e uban|a obcno vea robusn|a od zenske
2. donja eljust $mandi!ula%: don|a ce|ust mukarca vea |e deb|a od don|e
ce|ust zene. Grane don|e ce|ust (ramus mandi!ulae) re su u mukarca.
Kut ko| grana zatvara s trupom don|e ce|ust (angulus mandi!ulae) u mu-
karca znos zmeu 90 120, a u zene zmeu 110 140. Zgobn su
nastavc (processus cond&laris) ve u mukaraca, a muka brada obcno ma
cetvrtast obk, dok |e zenska brada obcno u|en|a.
3. or!ite: orbte zene su vee, zaob|en|e postav|ene mao ve od orbta
mukarca. Rubov orbta, posebno superorn (margo supraor!italis) otr| su
u zene
4. mastoideus |e kotana zbocna hrvatskog nazva sisasti nastavak, ko|a se
naaz na nferornom d|eu s|epoocne kost, posterorno od sunog otvora.
Razv|a se u vez s vakom ma (musculus sternocleidomastoideus) te |e
stoga ve u mukaraca nego u zena
5. zatiljna kost: scno kao kod mastoideusa, na van|sko| stran zat|ne kost
naaze se hvatta za snazne me, u tom suca|u |e. U skadu s tm,
kotane pruge od ko|h poaze t m (linea nuchae superior linea nuchae
inferior) |ace su zrazene u mukarca.
6. eona kost: u mukarca |e vea , gedano z profa, zakoen|a, s |ace
zrazenm nadocnm ukovma od ceone kost zene. Zene d|eca ma|u
okomto postav|eno ceo sa sabo zrazenm nadocnm ukovma
Spon dmorfzam u postkran|anom kosturu man|e |e zrazen od onoga u
zd|ec uban|. Na|ake na|preczn|e se defnra s pomou dskrmnantno
funkc|skh anaza. Meutm, da b se dskrmnantne funkc|e moge
zracunat, mora|u bt spun|ena dva preduv|eta.
Prv |e posto|an|e vekog uzorka dugh kost mukaraca zena ko| prpada|u
popuac| vremenskom razdob|u za ko|e se funkc|e zracunava|u. Vazno |e
napomenut da vek uzorak kost z popuac|e za ko|u se dskrmnantne
funkc|e zee zracunat sam za sebe n|e dostatan. Anaze su pokazae da se
dmenz|e |edne kost, unutar ste popuac|e, mogu znatno zm|ent zbog
prom|ena u nacnu kvatet prehrane, uv|eta zvota mgrac|a.
Drug |e preduv|et da |e u uzorku na ko|emu se zracunava|u dskrmnantne
funkc|e spo nedvosmseno tocno odreen. Ta| |e uv|et potpuno zadovo|en
kada se z modernh, dobro dokumentranh forenzcnh zbrk zracunava|u
|ednadzbe za suvremene popuac|e. U boarheookm se anazama ta|
probem r|eava tako da se u uzorak za zracunavan|e |ednadzb uk|ucu|u
samo duge kost z potpuno ocuvanh kostura u ko|h se spo, na teme|u
morfoog|e zd|ecne kost uban|e, moze sgurno odredt. Kako |e ocuvanost
osteooke grae na arheookm naaztma vro razcta, ta| uv|et
podrazum|eva posto|an|e vekh dobro dokumentranh zbrk.
Do danas su dskrmnantne funkc|e za odrevan|e spoa zracunane za
bedrenu kost (femur) sredn|ov|ekovne suvremene hrvatske popuac|e, te za
go|encnu kost (tb|u) sredn|ov|ekovne hrvatske popuac|e.
3.2. ODREIVANJE IVOTNE DOBI
Boarheoog odreu|e dob ko|u |e netko dozvo tako to odreu|e stupan|
rasta, razvo|a propadan|a razcth d|eova kostura. Kao rezutat toga
dob|e booku kotanu dob te osobe. Vazno |e, meutm, mat na
umu da booka dob moze, a ne mora bt stov|etna kronooko| dob te
osobe. Sv znamo da nek |ud |ako dobro stare, te zgeda|u kao da su
godnama cak deset|ema ma od svo|e kronooke dob. Drug pak stare
vro brzo te sa cetrdeset godna zgeda|u kao da ma|u ve od ezdeset. Dva
zvora pogreke nherentno su stoga prsutna kada se booka dob rab za
odrevan|e kronooke dob. Na|ake h |e ob|asnt na prm|eru rasta d|ec|eg
kostura.
Prv |e mogu zvor pogreke ta| to d|eca ste kronooke dob mogu
pokazvat, vro cesto pokazu|u, razcte stad|e kotanog rasta. Ta normana
booka var|abnost unos pogreku od otprke 2,0 godne. Drug |e zvor
pogreke pos|edca toga to ekook, soc|an genetsk cmbenc btno ut|e-
cu na brznu rasta razvo|a. Rezutat su pokaza da d|eca z nzeg staeza
kasne u razvo|u za otprke 3,0 godne u usporedb s d|ecom pod|ednake dob
z vsoke kase. Gavn |e razog za to, po Hmesovu m|en|u, nekvatetna
nedostatna prehrana d|ece z nskoga drutvenog staeza. Kroncn nedostatak
b|eancevna u prehran usporava brznu rasta svh d|eova kostura.
Osfkac|sk centr po|av|u|u se kasn|e, kost spor|e rastu, a epfze se kasn|e
spa|a|u s d|afzama u usporedb s d|ecom ko|a se kvatetn|e hrane. Drugm
r|ecma, rast |e, meu ostam, odraz kvatete uv|eta zvota neke
popuac|e. Zbog tog |e razoga odrevan|e kronooke dob ko|u |e netko
dozvo vro sozeno. Boarheooz forenzcn antropooz odreu|u booku
dob nterpretra|u |e kao kronooku dob ko|u b ta osoba dozv|ea da |e
zv|ea u stm uv|etma kao osoba z uzorka na ko|emu su standard
postav|en. Stoga |e pametno sve proc|ene dob dat u rasponu od nekoko
godna. U boarheookm anazama proc|ene dob obcno se da|u u rasponu
od pet godna - prm|erce od 20 do 24 godne od 45 do 49 godna.
Kronooke prom|ene ko|e se mogu pratt na kosturu zapocn|u u razcto
vr|eme zahvaa|u razcte kotane dentane strukture. T|ekom ranog
d|etn|stva vena prom|ena vezana |e za po|avu osfkac|skh centara te rast
kost|u zuba. Kotan rast, kacfkac|a ncan|e na|pr|e m|ecnh, a potom
stanh zuba nastav|a|u se za vr|eme d|etn|stva adoescenc|e. Istodobno se
pocn|u spa|at epfze d|afze postkran|anoga kostura. Proces rasta tra|e do
otprke dvadesete godne, kada |e vena epfza spo|ena s d|afzama sv su
zub ugavnom znknu. Nakon dvadesete godne kronooke prom|ene na
kosturu vezane su za progresvne prom|ene na pubcno| smfz, aurkuarno|
potn cr|evne kost sternanm kra|evma rebara. Nakon cetrdesetpete
godne obcno se pocn|u |av|at prve degeneratvne prom|ene: osteoartrts,
hern|ac|e ntervertebranoga dska, abraz|a na okuzanm potnama zuba
tako da|e.
3.2.1. ODREIVANJE IVOTNE DOBI DJE!E I ADOLES!ENATA
Budu da |e kronoog|a razvo|a ncan|a m|ecnh stanh zuba dobro
poznata vro pouzdana, dozv|ena zvotna dob d|ece adoescenata
na|tocn|e se odreu|e anazom zuba.
Zub da|u vek raznovrstan bro| nformac|a ko|e su vro korsne u
boarheookm forenzcno-antropookm anazama. L|udsko |e zubao
pofodontno - odnosno t|ekom rasta razvo|a po|av|u|u se dva teme|na
obka: m|ecno zubao (dentes de cidui) tra|no zubao (dentes
permanentes). Oba zubaa ma|u stu zadau - suze za prpremu hrane za
da|n|u probavu, za modeac|u nekh gasova (fonac|u), pr gutan|u, kao orue
(u prapov|esnm popuac|ama zubao se katkad nazva trea ruka), u
ekstremnm stuac|ama za napad obranu od napada.
Na|pr|e se u razdob|u od otprke estog m|eseca do zavretka tree godne
zvota po|av|u|u m|ecn decduan zub. M|ecn zub razku|u se od stanh
prema: 1. bo| - obcno su tamn| od tra|nh zuba; 2. gracnost - m|ecn zub
znatno su man| gracn| od stanh 3. bro|u - m|ecnh zub ukupno ma 20,
po deset u svako| ce|ust, za razku od stanh ko|h ma 32, po 16 u svako|
ce|ust. C|eo m|ecno tra|no zubao moze se pod|et u cetr smetrcna
kvadranta ko|a d|ee gorn|u don|u ce|ust na dva |ednako veka d|ea.
Prema kvadrantma, m|ecno se zubao sasto| od pet razcth zuba svrstanh
u tr skupne: dva s|ekuta (med|an ateran), |ednog ocn|aka te dva
kutn|aka. Tra|no zubao sasto| se od osam razcth zuba svrstanh u cetr
skupne: dva s|ekuta, |ednog ocn|aka, dva pretkutn|aka tr kutn|aka.
M|ecn zub pocn|u se razv|at u petome estome t|ednu ntrauternog
zvota kada se z eptea ektodermanog por|eka z prmtvne usne up|ne
pocn|e razv|at zubna gredca. Na buduemu m|estu m|ecnh zuba
dferencra|u se zubn zametc ko| se na rendgenskm snmkama vde kao
radoucentna podruc|a gorn|e don|e ce|ust. Krune m|ecnh zuba formra|u
se zmeu cetvrtog dvanaestog m|eseca zvota (na|pr|e sredn| s|ekut te
napos|etku maksarn mandbuarn drug kutn|ac). M|ecn zub na|cee
pocn|u ncat zmeu estog dvanaestog m|eseca. Bro|n strazvac anaz-
ra su redos|ed kronoog|u ncan|a m|ecnh zuba. Nek nsu prm|et
razke u kronoog| ncan|a zuba zmeu d|ecaka d|evo|cca, dok drug
smatra|u da m|ecn zub ncu mao ran|e u d|ecaka. I |edn drug sazu se,
meutm, da su razke, ako posto|e, vro mae. Do kra|a tree godne
m|ecna |e dentc|a na|cee nknua do kra|a.
Stan zub, uz znmku treh kutn|aka, ncu u dva stad|a. Izmeu este
osme godne zvota ncu prv tra|n kutn|ac tra|n s|ekut. Obcno na|pr|e
ncu prv tra|n kutn|ac (oko este godne), a ubrzo potom s|ede h tra|n
mandbuarn centran s|ekut. Nakon n|h ncu maksarn centran
mandbuarn ateran s|ekut. Pos|edn| ncu maksarn ateran s|ekut.
Nakon ncan|a maksarnh ateranh s|ekuta s|ed zat|e ko|e tra|e zmeu
godne po do dv|e godne. Drug stad| zapocn|e ncan|em stanh ocn|aka
pretkutn|aka, a zavrava ncan|em drugoga stanog kutn|aka oko dvanaeste
godne zvota. Tre kutn|ac su na|var|abn| te stoga na|nepouzdan|.
Na|cee se zapocn|u formrat zmeu este dvanaeste godne. Kruna
zavrava rast unutar cetr godne, a zub nce na|cee t|ekom adoescenc|e,
obcno ne pr|e 18. godne.
Za razku od m|ecne dentc|e, u stanh |e zuba prsutna maa, a |asna
razka u kronoog| ncan|a zuba. D|evo|cce su napredn|e od d|ecaka za
prbzno est m|esec. Razke su na|uoc|v|e u vremenma ncan|a stanh
ocn|aka.
U suca|evma kada zubao n|e ocuvano, dozv|ena zvotna dob moze se
proc|ent na teme|u du|ne na|cee dugh, a katkad drugh kost. Probem
|e s tom metodom ta| to brzna rasta ovs o bro|nm cmbencma te zbog
toga znatno koeba, ne samo zmeu razcth popuac|a ko|e mogu zv|et u
vro razctm ekookm uv|etma ve zmeu po|ednaca unutar |edne
popuac|e.
Dmenz|e kost na|korsn|e su pr odrevan|u dozv|ene starost u fetusa
vro made d|ece. Do danas |e ob|av|en ve bro| radova u ko|ma |e
pernatana starost korerana s razctm dmenz|ama fetanog kostura.
Na|pouzdan|m se pokazao bazarn do zat|ne kost.
U star|e se d|ece dozv|ena starost na|preczn|e moze proc|ent na teme|u
du|ne d|afza dugh kost. Budu da su femur tb|a na|cee ocuvane d|ec|e
duge kost, na|pouzdan| su standard zracunan za te kost.
T|ekom rasta, d|afze dugh kost potpuno su odvo|ene od epfza. Pocetkom
puberteta, epfze se postupno pocn|u spa|at s d|afzama, cme zavrava
proces rasta. Kako se spa|an|e epfza s d|afzama u razctm kostma dogaa
u razcto vr|eme, stupan| spo|enost epfza d|afza korstan |e pokazate|
dozv|ene starost, osobto t|ekom razdob|a od desete do dvadesete godne,
kada su kronoog|a zubnog razvo|a du|na dugh kost od man|e korst.
Stupan| spo|enost epfze s d|afzom ako se uocava na macerrano| kost.
Potpuno odvo|ena metafzna povrna na proksmanom dstanom kra|u
d|afze ma karakterstcan vaovt, grub nepravan zged. Na kostma pak
gd|e |e epfza d|eomcno spo|ena s d|afzom, |asno se uocava pukotna na
m|estu spa|an|a. Nakon zavretka rasta ta se pukotna potpuno zremodera
te |e stoga nevd|va na kostma odrash osoba.
Treba mat na umu kako proces spa|an|a epfza s d|afzama zapocn|e u zena
prbzno dv|e do tr godne pr|e nego u mukaraca.
3.2.2. ODREIVANJE IVOTNE DOBI OSOBA KOJE SU ZAVRILE RAST
Nakon otprke 20. godne sv su zub nknu, vena epfza spo|ena |e s
d|afzama, a ongtudnan |e rast zavren. U skadu s tm, za odrevan|e
dozv|ene starost na kosturma osoba star|h od dvadesetak godna potrebno
|e prm|ent druge krter|e. U boarheookm strazvan|ma na|korsn|ma su
se pokazae kronooke prom|ene u morfoog| pubcne smfze aurkuarne
potne na cr|evno| kost. R|ee se rabe morfooke prom|ene na sternanom
kra|u cetvrtog rebra - ugavnom zato to se rad o fragnome kotanom
eementu ko| se maokad naaz na arheookome mater|au. Kao dodatn
krter| rabe se morfooke prom|ene na nepcano| kost te prsutnost
osteoartrtsa na zgobnm potnama kra|eznc.
Brooks Suchey razku|u est razdob|a u metamorfoz pubcne smfze. U
svakom razdob|u razku|u ran kasn stad|. Svako razdob|e ma sredn|u
vr|ednost dozv|ene starost, standardnu dev|ac|u raspon godna t|ekom
ko|ega se to razdob|e |av|a.
Razdob|a su defnrana s|edem znaca|kama:
1. Prvo razdob|e - pubcnu smfzu karakterzra vaovta povrna s nzom
horzontano or|entranh, usporednh grebena. Na ventrano| stran katkad
doaz do karakterstcnog zakoen|a potne smfze. Ma kotan nodu
katkad se |av|a|u na gorn|em d|eu potne. Poazna |e znaca|ka tog razdob|a
nagaeno vaovta povrna kost nemogunost razdva|an|a gorn|ega od
don|eg d|ea pubcne smfze. Sredn|a |e vr|ednost dozv|ene starost za
zene ko|e ma|u pubcnu smfzu u prvom razdob|u 19,4 godna, standardna
dev|ac|a znos 2,6 godne, a ukupn raspon godna t|ekom ko|h se to
razdob|e moze prepoznat znos od 15 do 24. Sredn|a |e vr|ednost
dozv|ene starost za mukarce 18,5 godna, standardna dev|ac|a znos 2,1
godne a ukupn |e raspon godna t|ekom ko|h se to razdob|e moze
prepoznat od 15. do 23. godne.
2. Drugo razdob|e - horzontan greben katkad se |o uocava|u, a su mnogo
man|e zrazen nego u prethodnom razdob|u. Na pubcno| smfz pocn|u se
razdva|at gorn| don| do. Na ventrano| stran katkad se pocn|e razv|at
rok ventran greben. Sredn|a |e vr|ednost dozv|ene starost za zene ko|e
ma|u pubcnu smfzu u drugom razdob|u 25,0 godna, standardna dev|ac|a
znos 4,9 godne, a ukupn raspon godna t|ekom ko|h se to razdob|e moze
prepoznat znos od 19 do 40. Sredn|a vr|ednost dozv|ene starost za
mukarce |e 23,4 godne, standardna dev|ac|a znos 3,6 godne, a ukupn |e
raspon godna t|ekom ko|h se to razdob|e moze prepoznat od 19. do 34.
godne.
3. Tree razdob|e - don| do pubcne smfze odvo|en |e od gorn|ega. Zavren |e
proces stvaran|a ventranoga grebena. Stn kotan nodu katkad se naaze na
gorn|o| poovc smfze uz ventran rub. Potna smfze ugavnom |e gatka.
Iznmno se nazru vro ptk greben. Na dorzano| stran smfze doaz do
zaravn|en|a kost. Na dorzanom rubu |o nema hpertrofcne kost. Sredn|a |e
vr|ednost dozv|ene starost za zene ko|e ma|u pubcnu smfzu u treem
razdob|u 30,7 godna, standardna dev|ac|a znos 8,1 godna, a ukupn raspon
godna t|ekom ko|h se to razdob|e moze prepoznat znos od 21 do 53.
Sredn|a |e vr|ednost dozv|ene starost za mukarce 28,7 godna,
standardna dev|ac|a znos 6,5 godna, a ukupn |e raspon godna t|ekom
ko|h se to razdob|e moze prepoznat od 21 do 46 godna.
(. Cetvrto razdob|e - povrna smfze ma fno zrnat zged na ko|emu se vro
r|etko uocava|u ostatc horzontanh grebena. Smfza poprma
karakterstcan ovan zged. Na dorzano| ventrano| stran katkad se pocn|e
razv|at tank uzdgnut rub kost. Na nferornom d|eu ventrane strane
smfze pocn|e se po|av|vat hpertrofcna kost. Na dorzano| stran katkad se
po|av|u|u vro bage degeneratvne prom|ene. Sredn|a |e vr|ednost
dozv|ene starost za zene ko|e ma|u pubcnu smfzu u cetvrtom razdob|u
38,2 godna, standardna dev|ac|a znos 10,9 godna, a ukupn raspon godna
t|ekom ko|h se to razdob|e moze prepoznat znos od 26 do 70. Sredn|a |e
vr|ednost dozv|ene starost za mukarce 35,2 godna, standardna dev|ac|a
znos 9,4 godna, a ukupn |e raspon godna t|ekom ko|h se to razdob|e
moze prepoznat od 23 do 57 godna.
5. Peto razdob|e - c|ea potna smfze obrub|ena |e tankm kotanm
grebenom. Potna smfze mao |e udub|ena u odnosu prema rubu.
Hpertrofcna kost pocn|e se |av|at na dorzano| stran smfze. Na ventrano|
se katkad vde sredn|e veke kotane egzostoze. Kotan rub oko smfze |o
ne pokazu|e eroz|u. Sredn|a vr|ednost dozv|ene starost za zene ko|e ma|u
pubcnu smfzu u petom razdob|u |e 48,1 godna, standardna dev|ac|a znos
14,6 godna, a ukupn raspon godna t|ekom ko|h se to razdob|e moze
prepoznat znos od 25 do 83. Sredn|a |e vr|ednost dozv|ene starost za
mukarce 45,6 godna, standardna dev|ac|a znos 10,4 godna, a ukupn |e
raspon godna t|ekom ko|h se to razdob|e moze prepoznat od 27 do 66
godna.
6. Sesto razdob|e - potna smfze nastav|a se udub|vat u odnosu prema
rubu. Na ventrano| stran prsutne su nagaene kotane egzostoze. Potna
smfze |e porozna rupcasta, katkad s |asno vd|vm kraterma. Ovan se
zged gub pubcna smfza cesto poprma nepravan zged. Sredn|a
vr|ednost dozv|ene starost za zene ko|e ma|u pubcnu smfzu u estom
razdob|u |e 60,0 godna, standardna dev|ac|a znos 12,4 godna, a ukupn
raspon godna t|ekom ko|h se to razdob|e moze prepoznat znos od 42 do
87 godna. Sredn|a |e vr|ednost dozv|ene dob za mukarce 61,2 godna,
standardna dev|ac|a znos 12,2 godna, a ukupn |e raspon godna t|ekom
ko|h se to razdob|e moze prepoznat od 34 do 86 godna.
Pubcna |e smfza razm|erno n|ezan do |udskog kostura zbog toga cesto
nedosta|e |e oe ocuvana na arheookm naaztma.
Istrazvan|a ko|a su provedena pokazaa su da se na aurkuarno| potn
cr|evne kost mogu raspoznat pravne kronooke prom|ene ko|e omoguu|u
preczno odrevan|e starost u trenutku smrt. Identfcrao se osam razdob|a
metamorfoze aurkuarne potne ko|e odgovara|u vremenskm rasponma od
pet godna.
Znaca|ke razdob|a |esu s|edee:
1. Prvo razdob|e - aurkuarna potna ma fno zrnatu, bago vaovtu
povrnu bez poroznost. Srok usporedn greben kost pokrva|u gotovo c|eu
povrnu potne. Rubov potne ne pokazu|u degeneratvne prom|ene. Kost
posterorno od aurkuarne potne |est gatka, bez poroznost osteofta.
Aurkuarne potne u tom razdob|u prpada|u osobama ko|e su dozv|ee
zmeu 20 24 godne.
2. Drugo razdob|e - aurkuarna potna zadrzava dosta znaca|k z prvog
razdob|a, s tme da vaovtost povrne posta|e man|e uoc|va. Pocn|u se
po|av|vat str|e - vro fn, stn urez na povrn aurkuarne potne.
Rubov potne ne pokazu|u degeneratvne prom|ene, a kost posterorno od
aurkuarne potne |o |e uv|ek gatka, bez poroznost osteofta.
Aurkuarne potne u tom razdob|u prpada|u osobama ko|e su dozv|ee
zmeu 25 29 godna.
3. Tree razdob|e - povrna aurkuarne potne m|en|a se z fno zrnate u
grubo zrnatu potpuno gub vaovt zged. Bro| gustoa str|a poveava|u se.
Po|av|u|u se maa, ograncena podruc|a mkroporoznost. U odnosu prema
prethodnm razdob|ma, potna |e znatno posnat|a. Rubov potne ne
pokazu|u degeneratvne prom|ene, a kost posterorno od aurkuarne potne
pocn|e pokazvat bagu poroznost po|avu osteofta. Aurkuarne potne u
tom razdob|u prpada|u osobama ko|e su dozv|ee zmeu 30 34 godne.
4. Cetvrto razdob|e - povrna aurkuarne potne ma grubo zrnat zged.
Ve |e do str|a nestao, samo se na nferornom d|eu potne katkad
uocava|u vro ptke str|e. Mkroporoznost |e |o uv|ek sabo zrazena.
Aurkuarna potna zrazto |e posnata. Rubov potne pokazu|u vro bage
degeneratvne prom|ene. Kost posterorno od aurkuarne potne bago |e
porozna obcno ma stne osteofte. Aurkuarne potne u tom razdob|u
prpada|u osobama ko|e su dozv|ee zmeu 35 39 godna.
5. Peto razdob|e - grubo zrnatu povrnu zam|en|u|e gusta tvrda kost ko|a
moze bt rasporeena po povrn potne u obku odvo|enh otoca guste
kost. Str|e se ve ne uocava|u. Mkroporoznost se poveava, a katkad se
po|av|u|e makroporoznost. Na anterornom rubu potne moze se po|avt
tank uzdgnut kotan greben ko| odva|a aurkuarnu potnu od ostatka
bocne kost. Na kost posterorno od aurkuarne potne po|av|u|u se ma,
nepravn otoc hpertrofcne kost. Aurkuarne potne u tom razdob|u
prpada|u osobama ko|e su dozv|ee zmeu 40 44 godne.
6. Sesto razdob|e - gusta tvrda kost u potpunost zam|en|u|e grubo zrnatu
povrnu. Makroporoznost |e |o uv|ek baga. Kotan greben na anterorno|
stran potne moze se poveat. Hpertrofcna kost posterorno od
aurkuarne potne posta|e nepravn|a. Aurkuarne potne u tom razdob|u
prpada|u osobama ko|e su dozv|ee zmeu 45 49 godna.
7. Sedmo razdob|e - povrna aurkuarne potne posta|e zrazto nepravna
s nagaenom makroporoznou. Inferorn do potne cesto pokazu|e
degeneratvne prom|ene. Kotan greben na anterorno| stran moze bt |ako
zrazen otar. Nepravn otoc hpertrofcne kost posterorno od aurkuarne
potne poveava|u se katkad spa|a|u u vek kotan greben. Aurkuarne
potne u tom razdob|u prpada|u osobama ko|e su dozv|ee zmeu 50 60
godna.
8. Osmo razdob|e - povrna aurkuarne potne zrazto |e nepravna s
nagaenm unten|em subhondrane kost. Makroporoznost se opaza u
otprke 30% suca|eva. Rubov aurkuarne potne posta|u vro nepravn.
Kocna hpertrofcne kost posterorno od aurkuarne potne veoma se
poveava. Aurkuarne potne u tom razdob|u prpada|u osobama ko|e su
dozv|ee ve od 60 godna.
Za odrevan|e dob na kosturma odrash osoba mogu se uporabt
morfooke prom|ene na sternanom kra|u cetvrtoga desnog rebra. Ta se
metoda ugavnom prm|en|u|e u forenzcnm strazvan|ma |er ovs o
prsutnost maoga n|eznoga kotanog eementa za ko| smo u pogav|u o
tafonom| arheookh naazta rek da prpada d|eovma kostura ko| bva|u
na|brze unten. Dodatn krter| ko| se mogu prm|ent za odrevan|e dob
na kosturma odrash osoba |esu posto|an|e degeneratvnh prom|ena na
zgobovma kra|eznc, prsutnost hpertrofcne kost na mnm hvattma
te zged nepcane kost paatnskh avova.
Za razku od pr|e spomenuth metoda, t krter| nema|u preczno defnrane
morfooke prom|ene ko|e odgovara|u odreenm vremenskm razdob|ma. Tu
se rad o znatno var|abn|m prom|enama c|a kronoog|a po|av|van|a ovs
o vekom bro|u genetskh ekookh cmbenka, a ko| su zravna pos|edca
uv|eta kvatete zvota anazranog po|ednca.
U suvremeno| hrvatsko| popuac| morfook vd|ve osteoartrtcne prom|ene
na zgobnm potnama obcno se po|av|u|u nakon cetrdesetpete godne. U
arheookm popuac|ama, osobto prapov|esnma, po|av|u|u se pr|e, obcno
ve nakon trdesetpete godne, a pos|edca su tekoga fzckog rada ko|
karakterzra po|od|esko gospodarstvo th popuac|a.
Degeneratvne prom|ene na kra|eznc (osteoft te mkroporoznost
makroporoznost na trupu kra|eka) ko|e nsu pos|edca strukturanh
poremea|a kao to su skooza kfoza, po|av|u|u se u suvremeno| hrvatsko|
popuac| obcno nakon pedesete godne zvota. U arheookm se pak
popuac|ama mogu po|avt nakon cetrdesete godne.
Na hvattma snaznh ma, kao to su pectoralis major, deltoideus' !iceps
triceps !rachii, katkad se razv|a novo, hpertrofcno kotano tkvo u obku
nepravnh kotanh egzostoza ko|e na|cee obrub|u|u mno hvatte. U
suvremeno| hrvatsko| popuac| te se prom|ene ugavnom uocava|u u osoba
star|h od pedeset godna. U arheookm popuac|ama hpertrofcna se kost
moze vd|et u osoba star|h od cetrdeset godna.
Znaca|ka do sada spomenuth krter|a |est da se zbog tezh uv|eta zvota
obcno granca pomce otprke za deset godna ran|e u arheookm nego u
suvremenm popuac|ama.
Morfoog|a nepcane kost takoer moze posuzt kao dodatn krter| za
odrevan|e dob. Od roen|a do osamnaeste godne nepcana |e kost
razm|erno debea s neravnom grubom povrnom, a paatnsk su avov
otvoren dobro defnran. Od 18. do otprke 50. godne povrna nepcane
kost progresvno se stan|u|e, dok paatnsk avov postupno obterra|u.
Nakon 50. godne sv su paatnsk avov ugavnom nevd|v. Povrna kost
|e gatka sa stnom poroznou na m|estma gd|e su pr|e b avov.
3.3. DEMOGRAFSKA OBILJEJA STAROHRVATSKIH NALAZITA
Za odrevan|e spoa starost prm|en|en su s|ede krter|. U osoba ko|e su
zavre rast spo |e odreen na teme|u morfookh razka u gra zd|ecne
kost uban|e. Ako t eement nsu b ocuvan, prm|en|ene su dskrmnant-
no funkc|ske anaze za bedrenu go|encnu kost. Spo d|ece n|e odrevan.
Pr odrevan|u dozv|ene dob uporab|en su kronoog|a ncan|a razvo|a
m|ecnh stanh zub, kronoog|a spa|an|a epfza s d|afzama, kronooke
prom|ene na aurkuarno| potn cr|evne kost pubcne smfze, te
prsutnost, |acna dstrbuc|a degeneratvnh prom|ena na zgobovma
kra|eznc.
Smrtnost odrash osoba u uzorku rean|e prkazu|e uv|ete kvatetu zvota na
anazranm naaztma. |edna sustavna razka zmeu mukaraca zena na
anazranm naaztma |est va smrtnost zena u odnosu prema mukarcma
u razdob|u od petnaeste do dvadesetpete te od cetrdesetpete do
pedesetpete godne.
Prv |e ta| to na smrtnost zena u arheookm popuac|ama ut|ecu bro|n
raznovrsn cmbenc meu ko|ma su zarazne boest, v|ero|atnost
traumatskh oz|eda, dostupnost hrane te razct drutven sustav ko| mogu
preferrat po|edne drutvene spone skupne. Na osteooko| |e gra vro
teko razuct |e smrtnost zena pos|edca th cmbenka, kompkac|a
vezanh za trudnou porod pak kombnac|e to dvo|e.
Drug |e probem to bro|ne antepartumske kompkac|e kao to su toksem|a
pr|evremeno pucan|e membrana te postpartumske kompkac|e kao to su
krvaren|e, poremea| taka puerperana sepsa, ne ostav|a|u traga na
kostma. Zbog th |e razoga prethodnu pretpostavku nemogue ob|ektvno
sptat. |edn |e pouzdan pokazate| ozb|nh kompkac|a vezanh za
trudnou porod na arheooko| gra in situ otkre fetanh ostataka u
trbuno| up|n zene. T su naaz, meutm, vro r|etk.
BOLESTI ZUBA I ALVEOLA
".1. ZUBNI KARIJES
Bez zvanrednh tafonom|skh uv|eta kosa nee ostat ocuvana du|e od
trstotn|ak godna. No zub |esu, bez kakve konkurenc|e, na|tvr do |udskog
t|ea. Dok pros|ecna kost sadrz otprke 50% anorganskh tvar, ud|e
anorganskh tvar u cementu zuba |e prbzno 68%, u dentnu prbzno 72%, a
u zubno| cakn cak 96%. Zbog toga zub mogu ostat ocuvan u zem| ve
tsua godna. U skadu s tm ma|u veku vaznost u boarheookm
forenzcno-antropookm strazvan|ma. Sve donedavno dentfkac|a
nepoznath osteookh ostataka na|ake se provoda s pomou zub. Cak
danas, kada |e tehnoog|a dentfkac|e putem DNA postaa gotovo rutnska,
dentfkac|a s pomou zub cesto |e, zbog mnogh razoga, korsn|a metoda.
Pona|pr|e, za razku od DNA, zub se ne mora|u zorat z mekh (to |e ako)
tvrdh (to moze bt sozen|e) tkva. Kontamnac|a zub |e nemogua, dok
su, prm|erce, probem vezan za kontamnac|u DNA su nekad presudn
(O.|.Smpson). Konacno, dok na ovom sv|etu sgurno posto| vek bro| |ud
ko| ve nema|u, m se ne zna|u bsk krvn srodnc usporedbom s ko|ma
b se mog dentfcrat preko DNA, sv |ud ma|u, su ma zube preko ko|h
se s gotovo pod|ednakom tocnou mogu dentfcrat.
Dugo posto|an|e cn zube veoma zanm|vma boarheoozma. Drutveno-
ekonomsk kuturn cmbenc btno ut|ecu na zdrav|e zub. Anaza zubaa
da|e stoga ne samo vr|edne podatke o zdrav|u anazranog po|ednca ve
podatke o scnostma razkama u vrst nacnu prehrane razcth
arheookh popuac|a razcth podskupna (drutvenh, ekonomskh
sponh) unutar |edne popuac|e.
Meu patooke prom|ene na zubau ko|e boarheooz evdentra|u anazra|u
ubra|a|u se:
1. abraz|a pret|erano troen|e grznh potna zub zbog tvrde hrane
uporabe zub kao orua
2. d|eovan|e razcth bakter|a na zube zubne aveoe, to u konacnc
dovod do kar|esa aveoarnh apscesa
3. atrof|a aveoarne kost do ko|e doaz zbog antemortanoga gubtka zub,
starost sman|ene uporabe zub
4. tumor zubaa - ugavnom bengn tumor na nepcano| kost na |ezcno|
stran mandbue
5. suca|ne nam|erne modfkac|e zub, to obuhvaa ukraavan|e kruna
zub urezvan|em znakova motva, nam|ernu ekstrakc|u bruen|e zub
%. uroene razvo|ne anoma|e ko|ma prpada|u dentana asmetr|a, rotran
zub, retenc|a m|ecnh zub hpopaz|a zubne cakne.
Na|korsn|e za rekonstrukc|u uv|eta kvatete zvota na arheookm
naaztma |esu anaze ucestaost dstrbuc|e: 1. kar|esa, 2. aveoarnh
boest antemortanoga gubtka zub te 3. hpopaz|e zubne cakne.
Zubn |e kar|es zarazna boest ko|u karakterzra demnerazac|a
anorganskog d|ea unten|e organskog d|ea zuba (otuda nazv od
atnskoga caries - truost gn|ost). Boest |e zarazna prenosva, a po
svo|o| |e prrod progresvna u smsu da odrzavan|e sth uv|eta ko| su dove
do po|ave kar|esa u konacnc dovod do potpunog unten|a zuba. Zubn
kar|es se na arheooko| gra ako prepozna|e po karakterstcnm defektma
ko|e stvara na krun kor|enu zuba. Defekt mogu bt razcte vecne, od
mah ptkh, do defekata ko| potpuno unte krunu kor|en zuba.
Etoog|a kar|esa n|e dokra|a raz|an|ena. Ve raznovrsnh cmbenka ut|ece
na n|egovu ucestaost okac|u. Gavn preduv|et za razvo| kar|esa |est
posto|an|e dostatna kocna bakter|ske fore (posebno Streptococcus
mutans Lactobacus acdophus) na zubu. Na ucestaost po|av|van|a
okac|u kar|esa ut|ecu vrsta prehrane, vecna morfoog|a krune zuba,
defekt u zubno| cakn, pH vr|ednost sne,brzna hran|en|a, neke sstemske
boest, dob osobe, boest zubnog mesa te fuord u prehran vod.
Ucestaost dstrbuc|a kar|esa na arheookom naaztu t|esno su povezan
s nacnom vrstom prehrane te su stoga vro vazn za rekonstrukc|u uv|eta
kvatete zvota |ud ko| su zv|e na tom naaztu.
Nska ucestaost kar|esa zab|ezena |e u popuac|ama c|a se prehrana
teme|a na ovu prkup|an|u dv|h podova, dok |e vsoka ucestaost uocena
u popuac|ama ko|e su se bave po|od|estvom. Razog |e ve ud|e
ug|kohdrata u prehran popuac|a ko|e ovse o po|od|estvu. Skrob eer
ko| se naaze u ztu, kukuruzu ostam kuturama ko|e su uzga|ane na
arheookm naaztma odgovorn su za 45% do 80% ukupnh kaor|a u
prehran predndustr|skh po|od|eskh popuac|a. Vee kocne ug|kohdrata
u ustma stmura|u bakter|sk rast stvaran|e nasaga na zubma, to |e
uzrokom vsoke ucestaost kar|esa. Prehrana ko|a |e, za razku od toga,
teme|ena na ovu sakup|an|u sadrz mnogo man|e eera mnogo ve
b|eancevna, to sman|u|e ucestaost kar|esa |er:
1. sadrz mnogo man|e ug|kohdrata, 2. povsu|e pH vr|ednost sne 3.
zadrzava se u ustma krae vr|eme.
Nagaena razka u ucestaost kar|esa uocena |e ne samo zmeu razcth
arheookh popuac|a s razctm strateg|ama prehran|van|a ve zmeu
razcth podskupna unutar ste popuac|e. Tako su anaze nekh arheookh
popuac|a pokazae veu ucestaost kar|esa u zena nego u mukaraca.
Sustavno vea ucestaost kar|esa u zena moze bt pos|edca bookh
kuturnh cmbenka. Book cmbenk ko| se katkad spomn|e kao uzrok vee
ucestaost kar|esa u zena |est cn|enca da tra|n zub zene ncu ran|e nego
tra|n zub mukarca. Zbog tog razoga tra|n su zub zena du|e zozen
raznovrsnm uzrocncma kar|esa. Sustavna strazvan|a pokazaa su,
meutm, da su razke u vremenu ncan|a tra|nh zub sabo nkako
povezane s ucestaou kar|esa u mukaraca zena. Drug, cesto spomn|an
book razog |esu tobozn|e negatvne pos|edce ko|e trudnoa ma na zdrav-
|e zub. Upaa zubnog mesa (gngvts) dosta se, u nekh zena, cee
po|av|u|e u trudno. Do danas nsu, meutm, pronaen pouzdan dokaz
povezanost poveane ucestaost gngvtsa, bo ko|ega drugog cmbenka
vezanoga za trudnou, s poveanom ucestaou kar|esa antemortanoga
gubtka zub. Nada|e, a to pobornc th teor|a zaborav|a|u, da su razoz vee
ucestaost kar|esa u zena dosta razvo|n fzook, ta| b trend morao bt
unverzaan u na|man|u ruku |ako raren. To, meutm, n|e suca|. Bro|n
strazvac uoc su stu cak vu ucestaost kar|esa u mukaraca u
knckm strazvan|ma na arheookm popuac|ama z razcth d|eova
sv|eta. Stoga |e na|ogcn|e ob|an|en|e vee uce staost kar|esa u zena
razct nacn vrsta prehrane.
Nezravna |e potvrda te pretpostavke nacn prehrane na arheookm
naaztma gd|e su razke uocene. U svm se, name, suca|evma rad o
popuac|ama ko|e su u svo|o| prehran barem doneke ovse o po|od|estvu.
U takvm popuac|ama cesto posto| cvrsta pod|ea rada po spou, u ko|o| su
mukarc zaduzen za ov, a zene za s|etvu, zetvu prpremu hrane. Nedavna
strazvan|a na suvremenm, zoranm prmtvnm popuac|ama Austra|e
|uzne Amerke potvrda su tu pod|eu rada pokazaa da venu mesa gotovo
uv|ek po|edu ovc (mukarc) ko| su to meso prbav. Usprkos dekarranom
pravu o pravedno| pod|e, zene su dobvae mnogo man|e mesa te |e n|hova
prehrana sadrzavaa mnogo ve ud|e ztarca odnosno povra voa. Kako
spomenuta hrana sadrz mnogo ve ug|kohdrata, rezutat |e bo statstck
znaca|no vea ucestaost kar|esa u zena.
Drug |e cmbenk ko| |e mogao prdon|et to| razc razct nacn prehrane.
Istrazvan|a prmtvnh afrckh popuac|a pokazaa su, name, da su u
popuac|ama gd|e posto| pod|ea rada po spou mukarc ve do dana u
ovu, zbog cega na|cee |edu |edan na|ve dva vea obroka na dan. Zene,
za razku od toga, osta|u u bzn kua cuvat po|a vrtove prpremat hranu,
zbog cega obcno |edu ve man|h obroka na dan ceste meuobroke.
Kncka strazvan|a suvremenh popuac|a pokazaa su vsoku povezanost
zmeu cesth meuobroka, posebno ug|kohdrata, poveane ucestaost
kar|esa.
Scno ucestaost kar|esa moze posuzt za prepoznavan|e drutvenh so|eva,
bogat| man|e podozn, sroman| ve, zbog nacna prehrane.
".1.1. UESTALOST I DISTRIBU!IJA KARIJESA U STAROHRVATSKOJ
POPILA!IJI
Dstrbuc|a kar|es karakterstcna |e za arheooke popuac|e ko|e su se
prehran|vae neto tvrom man|e procesuranom hranom nego m danas.
Tvra hrana |ace tro grzne potne, ko|e zbog toga posta|u gae man|e
pogodne za razvo| kar|esa od nepravnh naboranh grznh potna
modernh popuac|a. Zbog |aceg troen|a grznh potna vsna kruna se
sman|u|e, to uzroku|e kompenzatorn fzook rast stroenog zuba do
kontakta s n|egovm antagonstom. Ta| rast zaze nterproksmane potne
kor|en zuba, ko| zbog toga posta|u na|cea m|esta razvo|a kar|esa. Za
razku od toga, u modernm se popuac|ama, ko|e se prehran|u|u mekom
hranom, kar|es na|cee razv|a|u na grznm (okuzanm) potnama.
U starohrvatsko| u kasnoantcko| popuac| zene ma|u statstck znaca|no
ve kar|esa od mukaraca. Te razke octu|u se u osoba star|h od 35 godna.
U kasnosredn|ov|ekovnom uzorku stuac|a |e obrnuta. Mukarc ma|u ve
kar|esa od zena, a ta razka n|e statstck znaca|na.
".2. ALVEOLARNE BOLESTI I ZAIVOTNI GUBITAK ZUBI
Aveoarn apsces granuom nasta|e kada se bakter|e z kar|esa prore
preko kor|ena zuba u zubnu aveou. U tezm obcma apsces |e stov|etan
nespecfcnom osteom|etsu. Morfook se prepozna|e po defektu na
korteksu kost ko| nasta|e kada gno| z apscesa prob|e otvor za drenazu u
kost. Zarazen zub obcno umre bva ekstrahran - prrodno krurk.
Zubna |e aveoa takoer untena s vremenom se remodera.
Poveana kocna zubnh nasaga moze zazvat upau zubnog mesa desn
ko|a se nazva gngvts. Gngvts se ako prepozna|e na mekm tkvma -
desn su upa|ene crvene bo|e. Ako se ne |ec, moze se prort na zubne
aveoe, u ko|em suca|u posta|e vd|v na osteooko| gra. Tako
uznapredova gngvts nazva se paradentoza perodontts, a prepozna|e
se po horzontanom sputan|u aveoarne kost u odnosu prema m|estu gd|e
se kruna zuba spa|a s kor|enom zuba.
Paradentozu u arheookm popuac|ama cesto karakterzra progresvna
resorpc|a aveoarne kost zbog ko|e (zdrav) zub gube kotan osonac
perodontan gament te s vremenom spada|u. U ekstremnm suca|evma
paradentoza moze rezutrat zazvotnm gubtkom svh zuba. Ta| proces va|a,
meutm, razkovat od metabockh boest ko|e takoer mogu d|eovat na
zubno meso. Paradentoza |e upana reakc|a ko|a nasta|e zbog d|eovan|a
bakter|a ko|e se naaze u zubnm nasagama. Do danas n|e zorana bakter|a
za ko|u b se sa sgurnou mogo re da |e zravno odgovorna za razvo|
paradentoze. Nek autor cak smatra|u da u tom procesu sud|eu|e ve od
cetrdesetak bakter|a. U metabockm boestma kao to |e skorbut takoer se
po|av|u|e upaa zubnog mesa, a |e u tom suca|u upaa zazvana sab|en|em
vezvnog tkva oko zuba. Osab|ene st|enke krvnh za puca|u zbog
mkrotrauma zazvanh zvakan|em, to u konacnc opet dovod do
zazvotnoga gubtka zub.
/sim karijesa i pove-ane koliine zubni! naslaga& potencijalni uzronik alveolarni! apscesa i
paradentoze jest pretjerano optere-ivanje zubi tvrdom !ranom ili uporabom zubi kao oru'a&
na primjer za omekivanje ivotinjski! koa. Ta me!anika optere-enja uzrokuju jaku
abraziju grizni! plotina& otvaranje zubne pulpe te resorpciju i skra-ivanje zubni! korijena&
koji vrlo esto dovode do zaivotnoga gubitka zubi. Zaivotni gubitak zubi uzrokovan
alveolarnim apscesima i paradentozom povezan je tako ne samo s vrstom i nainom pre!rane
ve- i s razliitim aktivnostima kojima su se ljudi bavili. Zbog ti! su razloga uestalost i
distribucija alveolarni! bolesti i zaivotnoga gubitka zubi vrlo korisni u rekonstrukciji uvjeta i
kvalitete ivota na nekome ar!eolokom nalazitu.
Scno kao kod kar|esa, nska ucestaost aveoarnh boest zab|ezena |e u
popuac|ama c|a se prehrana teme|a na ovu prkup|an|u, dok |e vsoka
ucestaost uocena u popuac|a ko|e su se bave po|od|estvom. Spone razke
man|e su zrazene nego kod kar|esa. Dosadan|a strazvan|a pokazaa su
neto veu ucestaost aveoarnh boest u mukaraca. Ucestaost
dstrbuc|a aveoarnh boest maokad su suze za prepoznavan|e soc|anh
kategor|a.
4.2.1. UESTALOST I DISTRIBU"IJA ALVEOLARNIH BOLESTI I ZAIVOTNOG
GUBITKA ZUBI U STAROHRVATSKOJ POPULA"IJI
Sve aveoe na anazranm starohrvatskm naaztma anazrane su s
obzrom na prsutnost aveoarnh boest. Aveoarna boest defnrana |e kao
prsutnost aveoarnog apscesa zazvotnoga gubtka zuba.
Aveoarne boest nsu prsutne u osoba mah od 15 godna.
0 osoba stari! izme'u .) i 1( godine uestalost alveolarni! bolesti iznosi %&%2& a u osoba
stariji! od 1) godina 1.&.2& ta je razlika statistiki znaajna.
U kategor| osoba starh zmeu 15 34 godne mukarc ma|u mao vu
ucestaost aveoarnh boest od zena (7,1% prema 6,3%), a razka n|e
statstck znaca|na. U osoba star|h od 35 godna zene ma|u statstck
znatno veu ucestaost aveoarnh boest (33,2% prema 29,0%). Na razn
c|eokupnh uzoraka, ucestaost su ponovno vro scne: 22,9% u zena u
odnosu prema 21,2% u mukaraca.
Ucestaost aveoarnh boest u mukaraca zena scna |e ucestaost kar|esa
te dodatno potvru|e pretpostavku o razcto| prehran mukaraca zena
spono| pod|e rada u skopu ko|e |e zv|esno da su zene star|e od 35 godna
mnogo ve opterevae zube nego mukarc - bo tvrom prehranom bo
uporabom zub kao orua.
4.#. HIPOPLASTINI DEFEKTI NA ZUBNOJ "AKLINI
Zubna caklina poinje se stvarati na vr!u krune zuba i nastavlja se ravnomjerno polagati dok
ne pokrije cijelu krunu& odnosno sve do spoja izme'u krune i korijena zuba. ,azliiti
imbenici mogu usporiti ili ak zaustaviti taj postupak. 3straivanja su pokazalada je zubna
caklina posebno osjetljiva na metabolike poreme-aje koji su rezultat nekvalitetne pre!rane i
bolesti. 4udu-i da zubna caklina& za razliku od kosti&nema sposobnost remodeliranja& razvojni
poreme-aj ostat -e zabiljeen sve dok se za!va-eni dio krune neuniti abrazijom zuba. Zbog
tog su razloga razvojni poreme-aji zubne cakline vrlo koristan pokazatelj iziolokog stresa u
ar!eolokim populacijama.
Naje-e zabiljeeni razvojni poreme-aj zubne cakline u ar!eolokim populacijama jest
linearna !ipoplazija zubne cakline. ,ije je o kvantitativnom deektu koji nastaje zbog
smanjenja debljine cakline. "oreme-aj se moroloki prepoznaje kao jedna ili vie plitki!
!orizontalni! linija na kruni zuba. 5ipoplastine deekte mogu uzrokovati genetski imbenici&
lokalizirane traume i sustavni izioloki stres. 6elika ve-ina !ipoplastini! deekata u
suvremenim i ar!eolokim populacijama povezana je sa sustavnim iziolokim stresom u koji
pripadaju izgladnjivanje& zarazne bolesti& metaboliki poreme-aji i izike ili psi!oloke
traume. "risutnost !ipoplastini! deekata stoga je pouzdan pokazatelj nespeciinoga& ali
jakoga subadultnog iziolokog stresa.
Anaze arheookh popuac|a pokazae su da osobe s hpopaz|ama u
pros|eku zve krae od osoba bez hpopastcnh defekata. Odrase osobe u
naceu ma|u man|e hpopaz|a od adoescenata, a adoescent man|e
hpopaz|a od d|ece.
Koreac|a se moze tumact na dva nacna. Mogue |e da su osobe s
hpopastcnm defektma prpadae nzm drutvenm staezma, zbog cega se
fzook stres - gad, zarazne boest o soc|an status ko|emu su b
zozen t|ekom d|etn|stva (odnosno u razdob|u kada |e nastao defekt na
zubno| cakn) nastavo nakon zavretka rasta. Kumuatvn ucnak tog stresa
ba |e pr|evremena smrt. Drugo |e ob|an|en|e da su pothran|enost zarazne
boest ko|e su uzrokovae hpopaz|u btno kompromtrae munook sustav
te osobe |o u d|etn|stvu, te ga na ta| nacn onemogue da se usp|eno bran
od bakter|skh vrusnh boest ko|e su osobe s ntaktnm munookm
sustavom prezv|avae.
".3.1. UESTALOST HIPOPLASTINIH DEFEKATA NA ZUBNOJ !AKLINI
U STAROHRVATSKOJ POPULA!IJI
Zbog |o nedovo|no raz|an|enh razoga hpopaz|e se na|cee po|av|u|u na
predn|m zubma (s|ekutma ocn|acma), to u sredn|o| tren krune zuba.
Zbog toga su u anazranome starohrvatskom uzorku podatc o ucestaost
hpopaz|e zubne cakne prkup|en za centrane maksarne s|ekute te
maksarne mandbuarne ocn|ake. T su zub zabran zbog ovh razoga: 1.
sredn| s|ekut ocn|ac podozn| su hpopastcnm defektma od drugh zub;
2. ocn|ac se razv|a|u razm|erno dugo - od otprke cetr m|eseca do este
godne zvota 3. s|ekut ocn|ac ma|u na|man|u kocnu mnerazranh zubnh
nasaga ko|e u arheookome mater|au katkad pokr|u krunu zuba onemogue
odrevan|e prsutnost hpopaz|e.
Ukupna |e ucestaost hpopaz|a na sva tr anazrana zuba 40,2%. Hpopaz|e
se na|cee po|av|u|u na mandbuarnom ocn|aku (44,7%), a s|ede
maksarn ocn|ak (38,8%) maksarn centran s|ekut (35,0%). Kao u
bro|nh drugh arheookh popuac|a, d|eca u starohrvatskom uzorku ma|u
veu ucestaost hpopaz|a od odrash osoba (44,0% u d|ece, prema 39,7% u
odrash osoba). U odrash su osoba hpopastcn defekt ce u mukaraca
(42,4%) nego u zena (37,3%), a razka n|e statstck znaca|na. Usporedba
dozv|enh starost pokazu|e da osobe s hpopastcnm defektma u pros|eku
zve 38,3 godna, dok osobe bez hpopaz|a u pros|eku zve 41,5 godnu
odnosno 3,2 godne du|e. Ta |e razka grancno neznaca|na.
Komparatvna anaza sva tr uzorka pokazu|e da su stanovnc starohrvatskh
naazta b zozen mnogo man|o| kocn subadutnog stresa od stanovnka
kasnoantckh kasnosredn|ov|ekovnh naazta.
TRAUME
6.1. SLUAJNE TRAUME
Anaze trauma da|u podatke o k|ucnm presudnm dogaa|ma u zvotu
po|ednca. Takv su podatc octo korsn vazn. |o korsn|e zanm|v|e za
arheooga su, meutm, spozna|e o tome kako su u neko| za|ednc
rasporeene traume te ko|om se ucestaou po|av|u|u u razctm
arheookm popuac|ama. T podatc da|u nam |ednstvenu mogunost da
odredmo kroz vr|eme pratmo ucestaost nesrea nam|ernog nas|a u
razctm ekookm, kuturnm drutvenm sustavma.
Traumatske prom|ene na kostma zubma mogu bt pos|edca nesrea
nam|ernog nas|a. Ortoped su prm|et da nesretn suca|ev na|cee
rezutra|u oz|edama potko|ence (go|encne sne kost), k|ucne kost,
nadaktcne pacane kost te kuka - obcno u podruc|u vrata bedrene kost.
Scno |e uoceno u arheookm popuac|ama. Vro |e karakterstcan prm|er
fraktura dstanog d|ea pacane kost (takozvana Coesova fraktura) ko|a
nasta|e kada se osoba spotakne u nam|er da ubaz pad spruz ruke
doceka se na otvoren dan.
Kompres|ska fraktura kra|eka takoer |e na|cee pos|edca pada, uz
napomenu da staracka osteoporoza moze znatno sman|t kocnu se
potrebnu da zazove frakturu. Pr|eom su na|ce u sabnskom d|eu, a
prepozna|u se po knastom obku kra|eka ko| |e obcno kotanom
ankozom spo|en sa sus|ednm kran|anm kaudanm kra|ekom, to
uzroku|e ve man|e nagaenu kfozu.
|o |edan prm|er fraktura uzrokovanh nesretnm suca|evma |esu frakture
proksmane dstane zgobne potne go|encne kost. Te frakture na|cee
nasta|u zbog pada udarca ko| doaz s aterane strane. Pr padu zaob|en
masvn kond bedrene kost, odnosno proksmana (gorn|a) zgobna potna
gezan|ske kost (os talus), udara|u u razm|erno ravne zgobne povrne
proksmane odnosno dstane go|encne kost. To ma st ucnak kao kad
tek cek udar u bo ko|u ravnu povrnu. Kost puca, a fraktura se
morfook prepozna|e po prsutnost vee man|e n|e frakture.
Frakture ko|e su pos|edca nesretnh suca|eva mogu bt pod|ednako opasne
kao one ko|e su nam|erno nanesene. Sekundarn osteoartrts ograncena
uporab|vost oz|eenog d|ea t|ea na|baze su pos|edce. Mnogo su
opasn|e pos|edce kada preko otvorene rane doe do nfekc|e. U tom se
suca|u moze razvt osteom|ets, ko| |e u predantbotsko doba cesto bo
smrtonosan.
Za neke frakture ne moze se re |esu pos|edca nesretnh suca|eva
nam|ernog nas|a. Frakture rebara pod|ednako mogu bt pos|edca pada kao
pos|edca borbe premavan|a. Frakture d|afze akatne kost dobar su
prm|er kompeksnost ko|a |e prsutna u tm anazama. Te oz|ede cesto se
|o nazva|u parr frakture (katkad |o pendrek frakture) na|cee se
ob|an|ava|u s|edem scenar|em. U pokua|u da zatt gavu od udarca (ko|
napadac nam|erava zadat, prm|erce, pendrekom) osoba refeksno podgne
ruku spred ca. U tom |e pooza|u akatna kost na|bza napadacu, zbog cega
apsorbra na|veu kocnu se od udarca puca. Isto naceo refeksne zatte
gave vr|ed, meutm, za ostae vrste nas|a. Frakture d|afze akatne, a u
ovom suca|u pacane kost, ceste su u str|e|anh osoba ko|ma nsu be
vezane ruke.
U arheookm kontekstma na|sgurn|a potvrda nam|ernog nas|a |est
posto|an|e drugh fraktura ko|e su nedvosmseno pos|edca nam|ernog
nas|a. Takve su frakture oz|ede gave vrata, posebno frakture |evoga
anterornog d|ea uban|e - ca ceone kost. Oz|ede |eve strane posebno su
ceste |er su napadac ko| doaze s predn|e strane na|cee den|ac.
Za|edncka prsutnost fraktura akatne kost gave sgurno sv|edoc o
nam|ernom nas|u.
U popuac|ama gd|e vsoka ucestaost fraktura akatnh kost n|e praena
vsokom ucestaou kran|anh fraktura, nam|erno nas|e na|v|ero|atn|e n|e
bo uzrocnkom fraktura akatnh kost. U popuac|ama gd|e |est, nam|erno |e
nas|e na|v|ero|atn| uzrocnk fraktura akatnh kost.
6.2. NAMJERNE OZLJEDE
Sve su |udske za|ednce u nekom trenutku svo|eg posto|an|a suocene s
nam|ernm nas|em. Nas|e moze prozazt z konfkta u samo| za|ednc
moze doazt zvana. Arheooka ga graa obno dokumentra. Potrebna |e
osteooka graa ko|a |edna donos sgurno sv|edocanstvo o nasnm
sukobma u proost.
Samo popuac|ska strazvan|a mogu pokazat koko |e nas|e ut|ecao na
svakdan| zvot razcth arheookh popuac|a razcth podskupna
(sponh, dobnh drutvenh) unutar th popuac|a. U takvm anazama
vazna |e dstnkc|a |esu uocene traume antemortane - to znac da h |e
osoba prezv|ea, permortane - to mpcra da su oz|ede be smrtonosne.
6.2.1. ANTEMORTALNE TRAUME KOJE SU POSLJEDI!A NAMJERNOG
NASILJA
Nam|erno nas|e cesto |e usm|ereno prema gav vratu protvnka. Iza toga
su |asn stratek smbock razoz. Oz|ede ca zrazto su bone |ako
krvare, to za napadaca ma dv|e vro dobre pos|edce. Pona|pr|e, takve
oz|ede onesposob|u|u protvnka za da|n|u borbu, nada|e, na smbocan
nacn potvru|u napadacevu domnantnost. Stoga n|e znenau|ue da |e
anaza dstrbuc|e trauma u suvremenm urbanm srednama pokazaa da su
na|cea meta napada gorn|a don|a ce|ust te nosne |agodcne kost.
Oz|ede gave vrata ceste su u arheookm popuac|ama. Frakture zub
takoer su pos|edca nam|ernog nas|a usm|erenoga prema gav.
Udarc nanesen tekm tvrdm predmetma ko| nema|u otre brdove po
svodu uban|e (udarc tupotvrdm predmetma u forenzcnom zargonu)
uzroku|u ove vrste pr|eoma: a) pr|eom van|ske unutarn|e st|enke kost, b)
pr|eom van|ske unutarn|e st|enke kost s utsnuem kost u obku
predmeta ko| |e zazvao frakturu, c) pr|eom van|ske unutarn|e st|enke kost
ko| se z svoda r na bazu uban|e d) pr|eom samo van|ske st|enke kost s
utsnuem bez n|ega. Vrsta pr|eoma ovs o |acn se vecn povrne
kost na ko|u ona d|eu|e. Na|baz su pr|eom on u ko|ma |e zahvaena samo
van|ska st|enka kost. Takv pr|eom nasta|u zbog d|eovan|a se razm|erno
mae snage na mau povrnu kost. U paeopatookm anazama takve
oz|ede nazva|u se depres|ske frakture.
Udarc nanesen predmetma ko| ma|u otre brdove uzroku|u ubodne rane
pos|ekotne. Ubodna |e rana defnrana tme to |e dub|a nego ra, dok |e kod
pos|ekotne stuac|a obrnuta, rana |e ra nego dub|a. Permortane ubodne
rane ma|u porane rubove. Pr pos|ekotn kost |e porana na m|estu
nc|anog kontakta zmeu otrce kost, dok |e usporedn rub rane grub
nepravan. Ta razka omoguu|e rekonstruran|e kuta sm|era z ko|ega |e
oz|eda nanesena. U antemortanm |e pos|ekotnama m|esto nc|anog
kontakta otro, dok |e m|esto zavrnog kontakta grubo sabo defnrano.
6.2.2. PERIMORTALNE TRAUME KOJE SU POSLJEDI!A NAMJERNOG
NASILJA
Permortane traume ko|e su pos|edca nam|ernog nas|a u hrvatskm su
arheookm popuac|ama na|cee nanesene predmetma ko| ma|u otre
brdove. Iza n|h s|ede udarc tupotvrdm predmetma, dok oz|ede nanesene
pro|ektma (strecama, sucama kamenm obutcma z prake) do danas
|o nsu zab|ezene.
Posto| fraktura ko|a ma vro karakterstcan zged ko|eg forenzcar nekada
nazva|u paukova mreza. N|ezn nastanak ob|an|ava se na s|ede nacn. U
trenutku udarca tupotvrdm predmetom po svodu uban|e na m|estu udarca
m|en|a se obk uban|e. R|ec |e o veoma kratkotra|no| prom|en ko|a nasta|e
zbog eastcnost kost. Na m|estu udarca kost se udub, to na sus|ednom
d|eu kost stodobno zazva zbocen|e. Kost ko|e cne svod uban|e graene
su od dva usporedna sta, van|ske unutran|e amne. Na m|estu udarca
doaz do utskvan|a van|ske stodobnog stezan|a unutran|e amne kost.
Kad mehancka sa nad|aca eastcnost kost, ona puca. Budu da kost ake
podnos kompres|u nego stezan|e, na|pr|e puca na unutran|o| amn, a tek
onda na van|sko|. Pr sab|m udarcma kost katkad puca samo na unutran|o|
amn. Ovsno o |acn udarca, na van|sko| e amn nastat |edan rad|an
pr|eom ve n|h. Ist mehanzam, samo obrnutog sm|era, dogaa se na
sus|ednom d|eu kost ko| |e zbog udarca kratkotra|no zbocen. Tu zbog
stezan|a na|pr|e puca van|ska amna, a tek zatm unutran|a. Ako |e udarac
dovo|no |ak, rezutat e bt da z sredta udarca rad|ano zaze n|e
frakture, dok se na odreeno| uda|enost od sredta naaze koncentrcn
pr|eom, to svemu da|e zged paukove mreze.
6.3. UESTALOST I DISTRIBU!IJA TRAUMA U STAROHRVATSKOM
UZORKU
U popuac|skm anazama po|ednacne traume man|e su nformatvne od
ucestaost, dstrbuc|e ustro|stva trauma u c|eo| za|ednc. Probem |e kako
na ob|ektvan nacn kvantfcrat te vr|ednost.
Traume se razku|u od, prm|erce, kar|esa cri!ra or!italia po tome to
n|hova nterpretac|a btno ovs o m|estu na ko|emu se naaze o posto|an|u
drugh trauma. Ta| su probem staknu Berger Trnkaus (1995.) u anaz
nterpretac| traumatskh oz|eda u neandertaaca. On su pod|e traume u
neandertaaca u cetr skupne, ovsno o m|estu na t|eu na ko|emu se naaze.
Te cetr skupne be su: 1. traume gave vrata, 2. traume trupa zd|ece, 3.
traume gorn|h ekstremteta 4. traume don|h ekstremteta. Usporedbom sa
suvremenm, knck dobro dokumentranm popuac|ama, posebno onma
ko|e su zbog prrode posa cesto zozene traumama, Berger Trnkaus
zak|uc su da |e ustro|stvo trauma u neandertaaca na|scn|e onome u su-
vremenh rodeo |ahaca, odnosno odgovara|u nacnu zvota u ko|emu |e fzcko
nas|e stano prsutno. U neandertaaca nas|e prozaz z svakodnevnog ova
zvotn|a ko|e su |o vee opasn|e od onh s ko|ma doaze u dodr rodeo
|ahac. Takav nacn zvota ob|ezava vsoka ucestaost trauma gave, vrata
gorn|h ekstremteta praena nskom ucestaou trauma don|h ekstremteta.
Ta metodoog|a prm|en|ena |e u anaz ucestaost dstrbuc| trauma u
starohrvatsko| popuac|. Uzete su u obzr traume samo za: 1. gavu vrat, 2.
gorn|e ekstremtete 3. don|e ekstremtete. Pr tome su prm|en|en s|ede
krter|. Budu da su traume u d|ece u sva tr uzorka veoma r|etke, anazom
su obuhvaene samo odrase osobe. Gava vrat anazran su samo ako su
sve kost svoda uban|e ca be ocuvane. Krter| za uk|ucvan|e vratne
kra|eznce bo |e posto|an|e na|man|e pet od sedam vratnh kra|ezaka. Gorn|
ekstremtet obuhvaen su anazom ako su sve tr veke kost ruke
(humerus, ulna radius) mae ocuvane barem dv|e trene d|afze te
superorne nferorne zgobne potne. Kost zapea, pea prst ruke nsu
anazrane. Ist su krter| prm|en|en na don|e ekstremtete. Obuhvaen su
anazom samo ako su tr veke kost (femur, tb|a fbua) mae ocuvane
dv|e trene d|afze, kao superorne nferorne zgobne potne.
Dobven rezutat |asno pokazu|u da |e starohrvatska popuac|a ba zozena
mnogo veo| kocn trauma od kasnoantcke kasnosredn|ov|ekovne
popuac|e. Dstrbuc|a trauma na kosturu takoer upuu|e na to da su traume
u starohrvatskom uzorku na|cee be pos|edca nam|ernog nas|a.
Usporedba ustro|stva trauma u starohrvatskom uzorku s ustro|stvom trauma
u ostam arheookm suvremenm popuac|ama na|bo| |e nacn da se
ob|ektvno proc|en opasnost od nam|ernog nas|a u starohrvatsko| popuac|.
Pr tome |e, |asno, potrebno da su traume u drugm popuac|ama taburane
na |ednak nacn. Nazaost, bro| tako anazranh popuac|a razm|erno |e
maen pa nam nsu dostupn podac za arheooke popuac|e z naeg
sus|edstva.
Dobven rezutat, |asno, ne upuu|u na to da |e starohrvatska popuac|a ba
na stom stupn|u razvo|a kao neandertac, kao to, uostaom, ne upuu|e n
na to da |e dostga sofstcranost suvremenh popuac|a 21. sto|ea.
Provedena anaza |ednostavno pokazu|e da |e ud|e namjernog nas|a u
ukupno| kocn pretrp|enh trauma u starohrvatskom uzorku bo zvanredno
vek. Statstck znaca|no ve od onoga zab|ezenoga u ostam arheookm
popuac|ama za ko|e su dostupn podatc, po prc onok kao u
neandertaaca danan|h rodeo |ahaca.
Zemo napravt sazetak rezutata anaze trauma, msm da nema nkakve
sumn|e da |e nam|erno nas|e bo tuzna konstanta svakdan|eg zvota nah
predaka. Doneke |e to vro ogcna, premda do danas mao stcana pos|edca
barem dva|u cmbenka. Prv |e zem|opsn pooza| tertor|a ko| nase|ava|u
starohrvatske popuac|e - granca nteresnh sfera dva|u vekh
ekspanzonstck raspoozenh carstava: Franackoga Bzantskoga. Drug |e
cmbenk ta| da su u trenutku nase|avan|a tog prostora starohrvatske
popuac|e sasvm sgurno znatno zaosta|ae za tm carstvma, kako u
bro|canome tako u vo|nome, organzac|skome tehnookom smsu.
Usprkos tomu, one su usp|ee opstat.