SEJANJE I SAENJE POVRA Kako najbolje da iskoristite prostor Ako koristite tehnike za planiranje prostora u kombinaciji s pogodnim sortama

i, ako je to mogue, lejama, iskoristiete svaki prostor za gajenje na najbolji mogui nain. Ako nema potrebe da se prolazi izmeu redova, povre moe da se gaji na manjem rastojanju nego to je uobiajeno. Praksa gajenja povra u dugim redovima uz redovno okopavanje zemljita izmeu njih nastala je zajedno s promenama u poljoprivrednoj praksi u !. veku. "vaj sistem i danas ima svoje prednosti kad se koristi na manjim parcelama, ali u veini bata postiu se bolji rezultati saenjem biljaka u blokovima, pravilno rasporeenim na prostoru za gajenje, koristei tehniku jednakog rastojanja ili kvadratnu mreu. - Jednako rastojanje #iljke se seju u cik$cak redove na jednakom meusobnom rastojanju. %azmak izmeu biljaka odreuje se uzimanjem proseka izmeu preporuenog rastojanja biljaka u redu i rastojanja izmeu redova. &a primer, biljke koje se obino gaje na rastojanju od ' cm u redu, u redovima izmeu kojih je razmak () cm, mogu se gajiti na jednakom meusobnom rastojanju od *( cm. #iljke primaju jednaku koliinu svetlosti, vlage i hranljivih materija i brzo iznad zemljita stvaraju pokriva od lia, to doprinosi suzbijanju korova. - Kvadrat #iljke se gaje na istom rastojanju u redu i izmeu redova i kao rezultat dobijamo kvadratnu emu. "va ema je korisna kad na irinu leje mogu da stanu samo dve$tri biljke. +,vadratna mrea- moe lako da se napravi uz pomo vinkle koju treba utisnuti u zemljite kako bi se ocrtale linije s jednakim rastojanjem i pod pravim uglom. .ejte ili sadite tamo gde se linije seku. ,ako postii pravu emu /a biste dobili posle presaivanja eljeni rezultat, jednostavno sadite biljke na potrebnom rastojanju. ,od povra koje se seje direktno u zemljite moete staviti nekoliko semenki na svako mesto gde treba da izraste biljka i kasnije prorediti ponike ostavljajui jednu biljku, ili moete sejati u redove i paljivo proreivati ponike u svakom redu. 0 kod useva kao to je cvekla takoe moe na jedno mesto da se seje nekoliko semenki direktno prema eljenoj emi. 1ticaj gustine biljaka %astojanje meu biljkama kao to su crni luk i kupus utie na njihovu veliinu2 do odreene granice, vie prostora omoguie da lukovice i glavice budu vee. &asuprot tome, gajenje na manjem rastojanju s manje mesta za rast znai da ete dobiti manje povre, esto prikladnije veliine. 1 veini sluajeva kad je rastojanje manje poveava se ukupan prinos. Postoji granica za minimalno potrebno rastojanje ispod koje su biljke jednostavno suvie blizu da bi dostigle veliinu poeljnu za berbu. 3ednako rastojanje meu biljkama obino je najbolji nain da se utie na veliinu biljaka i moe da se menja kako bi se prilagodilo razliitim vrstama povra. Primer lukovica crnog luka ilustruje uticaj rastojanja na veliinu. /a biste dobili velike lukovice idealno rastojanje je *) 4 *) cm. Ako smanjite rastojanje na ' 4 ' cm, dobiete lukovice srednje veliine. Dobro iskori !en prostor

U uskim lejama ne treba da se gubi prostor na staze izmeu redova. Povre moe da se gaji u redovima na manjem rastojanju, ili na jednakom rastojanju u kvadratnim ili cik-cak formacijama. &a jednakom rastojanju od 5) cm glavice letnjeg kupusa dostii e najveu moguu veliinu, ali ako se rastojanje smanji na () cm ukupan prinos manjih glavica, koje su uglavnom pogodnije za upotrebu u kuhinji, bie vei. Preporueno rastojanje u redovima ili blokovima za svaku pojedinanu vrstu povra moete da vidite u delu Povre i salate od A do , str. ((6. +7ini$povre8kstreman primer uspene upotrebe veoma malog rastojanja jeste +mini-, +bebi- ili +veoma gusto sejano- povre. 1 pitanju su sorte koje se biraju zato to dobro reaguju na gajenje na malom rastojanju. ,orisne su za izuzetno male leje, kao to je +kvadratnabata 9vidite dole: i gajenje u posudama 9vidite str. * ):. razmak izmeu biljaka za usev kao to je praziluk moe da bude samo ( mm. Ako se seje po malo i esto, mini$povre daje malu berbu, pogodnu za jedan obrok, u duem vremenskom periodu. +,vadratna- bata 1z pomo ove tehnike imaete skromnu berbu razliitih vrsta povra u duem vremenskom periodu. 0deja +kvadratne- bate razvijena je u .A/. ;a nju je potrebno malo mesta i vremena i moe da predstavlja dobar poetak za dete ili odraslu osobu koja nikad nije gajila povre. /obra berba moe da se postigne na prostoru ne veem od ,* 4 ,* m. Parcela se uz pomo ice izdeli na najvie 5 kvadrata veliine () 4 () cm. 1 svakom kvadratu gaji se drugo povre na malom, jednakom rastojanju. ;a ovakvo gajenje pogodne su razliite sorte, ukljuujui +mini$povre-. <ii usevi i penjaice gaje se na kraju leje, u delu najudaljenijem od sunca, kako ne bi bacali senku na druge useve. Prate se principi plodoreda 9videti str. () :. +=rupna setva+=rupna setva- podrazumeva sejanje, direktno ili u elijama od po ' cm, po nekoliko semenki na isto mesto. .ve biljke se ostavljaju da potpuno porastu, ponici se ne proreuju, a ako se gaje u elijama, sade se kao jedna celina na otprilike dvostruko veem rastojanju od uobiajenog. &a ovaj nain dobija se nekoliko manjih korenova ili lukovica umesto jedne velike. 1sevi pogodni za ovakvo gajenje ukljuuju cveklu, praziluk, crni luk 9>?' semenki na jedno mesto ili u jednu eliju:, okrugle sorte mrkve 9> semenke:, zelena salata, mladi luk i vlaac 9 ) semenki:. ="/0&A 1 +,<A/%A@&"3- #AA@0 "vi planovi prikazuju na koji nain se koristi kvadratna bata cele godine. &a vrhuncu sezone treba da obezbedi nedeljno bar tri do etiri manje berbe razliitih useva, dok ete u najmanje produktivnom periodu imati salate, zelenia, zainskog bilja i trava. &a parceli moe da se gaji ak i jestivo cvee. $ <isoke biljke i penjaice gajite na mestu najudaljenijem od sunca kako ne bi bacale senku na druge useve $ Proreujte biljke kad ponu da popunjavaju kvadrat i koristite ih za ishranu. $ #erite plodove to je mogue ranije. $ ,ad god zasadite novi usev dodajte kompost ili lie prema potrebama useva.

$ 7alirajte krompir kompostom. $ @reba da imate na raspolaganju biljke koje gajite u elijama kako biste popunjavali prazna mesta i imali stalne prinose. ;a berbu na prolee i leto, saenje biljaka koje su ovde prikazane poinje krajem zime i traje do kraja prolea. $ ;a kasniju berbu proredite lisnatu cveklu ostavljajui samo jednu biljku. Parcela na leto i poetkom jeseni2 novi usevi rastu u skoro svakom kvadratu. $ ;a kasniju berbu ostavite etiri biljke japanskog kupusa mizune da izrastu. .redina i kraj jeseni, vrst lisnati zeleni i salate2 beli luk i crni luk zasaeni da prezime. Prepor"#ene sorte$ #ob BakvaduleB i Bslatka lorenB ,upus BarmanB ,orenasti celer BbrilijantB Praziluk Bkralj riardB .latki graak Bugar enB ,rompir Bjukonsko zlatoB %otkvica +uskrnje jaje 00B i BCrancuski doruakB ,ukuruz eerac BdvorC blu dejdB %epa Btokio krosB %eli l"k & ' Kro(pir & ) K"p"s & * Per "n+ vla a, i slatki (ajoran -isnata ,vekla & . / reda kovrd0ave poto#arke 1 / pat"ljasta nevena Pra2il"k & )* %ob & 3 Rotkvi,e & )* Korenasti ,eler & . 4elena salata & 5 Repa & )* Slatki 6ra ak & )* 7/ reda8 Slatki 6ra ak & )* 7/ reda8 Kro(pir & ) Salata 9rastov list Korenasti ,eler & . %osiljak & / Pas"lj #"#ava, & 5 Per "n+ vla a, i slatki (ajoran -isnata ,vekla & ) Per "n & / 1 / pat"ljasta nevena Pra2il"k & )* Kineski k"p"s & 5 :ladi i2dan,i 2a se#enje ili japanski k"p"s (i2"na

Keleraba & ' :ini k"k"r"2 e!era, & 5 :ini k"k"r"2 e!era, & 5 Paradaj2 & ) 1 / pat"ljasta dra6olj"ba Paradaj2 & ) Pas"lj pritka & 3 1 / kadi;i,e Pas"lj pritka & 3 1 / kadi;i,e Korenasti ,eler & . %eli l"k & * <la=tonia 7;a(ilija Portulaceae8 & 5 Vla a, -isnata ,vekla & ) Per "n & / %eli k"p"s & * Kineski k"p"s & 5 Japanski k"p"s (i2"na & 5 4i(ska salata & 5 Kineski lisnati ,eler & 3 <ikorija & 5 :otovila, & * Radi# & 3 4i(ska salata & 5 <rni l"k & > :e?"setva i podsejavanje 7eusetva je sejanje 9ili saenje: manjeg povra ili povra koje brzo raste, u redovima ili lejama, na neiskorienom zemljitu izmeu glavnih useva koji sporije rastu. Postoji mnogo kombinacija za glavne useve i meuuseve, ali osnovno pravilo je da nikad ne sme da se dozvoli da se +meuusev- razvija na utrb glavnog useva i mora da se obere pre nego to usevu koji sporije raste bude potreban prostor. 7ladi luk, male salate i mnogi drugi letnji i jesenji salatni usevi veoma su dobri meuusevi. Prostor izmeu kupusnjaa koje dospevaju kasno moe dobro da se iskoristi za veliki broj meuuseva. <isoke biljke, kao to je kukuruz eerac koji baca malu senku, mogu da se podseju niskim biljkama kao to su pasulj uavac, zelena salata ili japanski kupus mizuna, ili povrem koje se iri po zemljitu, kao to su tikvice i bundeve, kako bi se najbolje iskoristio prostor. Povre koje tolerie hlad, kao to su zelena salata i spana, moe da se seje izmeu redova mahunarki penjaica. Pokrovni i zdrueni usevi Pokrovni usevi ukljuuju povre koje brzo raste i dospeva, pa se seje na praznom zemljitu izmeu dva razliita glavna useva. Pogodni usevi su zelena salata, rotkvice, rukola, izdanci, i zelenino ubrivo koje brzo raste. ,od zdruenih useva, seme vrsta koje brzo zru seje se izmeu onih koje sporije rastu, na primer patrnak, i beru se pre nego to glavnom usevu bude potreban prostor. 1zastopna setva .ejanje povra koje brzo zri, na primer zelene salate i rotkvica, po malo i esto, u intervalima od * do ( nedelje, spreava preobilnu berbu i obezbeuje stalno dospevanje sveeg

povra tokom vie meseci. 1sevi pogodni za ovakvu setvu su jo rukola, brokule, motovilac, keleraba, salata iz rasada 9vidite str. ((*:, spana, mladi luk i repa. @r"pna setva !ve crvene lukovice crnog luka sejane su te"nikom grupne setve, odnosno po pet semenki u svaku pojedina#nu eliju, a potom su presaene u leju. $ad se razvije vi%e biljaka, svaka lukovica nai e prostor za sopstveni rast i dostii e skromnu veli#inu. 1.8<0 P"="/&0 ;A 78D1.8@<1 0 P"/.83A<A&38 %ukola Eikorija ili radi 7otovilac 8ndivija ;elena salata 9desno, meu prazilukom: 3apanski kupus mizuna ,ineski kupus %otkvice %asad .pana 7ladi luk @ikvice, tikve i bundeve pogodne su i za suzbijanje korova, kao podusevi ispod viih biljaka kao to su kukuruz eerac 9desno, skraja: i mnogocvetni pasulj. Ne6a povr!a ,ad se prime, mnoge vrste povra ne zahtevaju intenzivno odravanje. %edovno ih obilazite i obezbedite sve dodatne mere nege koje e osigurati visok prinos. ;alivanje .tres izazvan nedostatkom vode moe da dovede do precvetavanja, manjeg prinosa, kao i vee podlonosti tetoinama i bolestima. %asad i presaene biljke nikad ne smeju da ostanu bez vlage. ,ad se biljke prime, obilno ali ree zalivanje eCikasnije je od slabog i estog. <oda koja prodre duboko u zemljite pomae da se bolje razvije koren i prua biljkama rezervnu vlagu u vreme sue. &ekim biljkama zalivanje koristi u odreenim Cazama razvoja 9vidite dole:. &e preterujte sa zalivanjem2 preobilno nepotrebno zalivanje kod nekih useva, kao to je paradajz, moe dovesti do gubitka ukusa. ;alivajte podnoje stabla biljke predvee, kad je manje isparavanje 9ili rano ujutru ako imate problem s puevima golaima:. ;a rasad koristite kantu s Cinim rupicama na vrhu, ili cev privrenu za crevo. 1sevima kojima je potrebno mnogo vode, na primer mnogocvetnom pasulju, moete da sipate punu kantu oko korena ili koristite crevo 9vidite, <oda i zalivanje str. 56?5!:. Prihranjivanje

Ako je zemljite unapred dobro pripremljeno, veini useva nee biti potrebno prihranjivanje. 1sevima koji se due razvijaju odgovara maliranje ubrivom srednje ili visoke hranljivosti. ,F31G&8 HA;8 ;A ;AF0<A&38 Ako je vreme suno u kritinim periodima rasta koje ete videti dole, biljke moraju da se zalivaju da bi imale dobar rod. $ #oranija, bobI kad ponu da cvetaju2 kad ponu da se Cormiraju mahune $ ;elena salataI 6? ) dana pre berbe. $ Fetnji kupus, letnji i jesenji karCiolI *?( nedelje pre berbe. $ @ikviceI im pone da se Cormira plod. $ =raakI kad se Cormira cvet i mahuna. $ ,rompirI kad krtole dostignu veliinu klikera $ ,ukuruz eeracI kad pone da cveta i kad klipovi ponu da bubre. $ 7nogocvetni pasulj, paradajzI od cvetanja nadalje. $ #rokoli, celer, spanaI kad god je suno. Okopavanje !%tra motika koristi se za povr%insko okopavanje zemlji%ta, uklanjanje ponika korova, koji se potom su%e i venu na suncu. &ok se usevi razvijaju i prekrivaju zemlji%te pokriva#em od li%a, smanjuje se potreba za okopavanjem. 'isnate rozete ovog gustog zasada zelene salate formiraju pokriva# i bacaju senku na zemlji%te smanjujui na taj na#in gubitak vlage, a samim tim i potrebu za zalivanjem. (akoe, suzbijaju korov. :al#iranje i s"2bijanje korova 7aliranje golog zemljita smanjuje gubitak vlage putem isparavanja i spreava klijanje semena korovskih biljaka. Ako se koristi ubrivo srednje ili visoke hranljivosti, poveava se koliina hranljivih sastojaka za biljke. 7al stavljajte na toplo, vlano zemljite na prolee i leto. ,orov se bori za hranu, svetlost i vlagu ? stoga se potrudite da u povru bude to manje korova. .ejte seme u redove ili blokove kako biste razlikovali povre od jednogodinjeg korova2 omake sejte samo ono povre koje lako moete da prepoznate u Cazi mladica, kao na primer mrkvu. #ujnom povru obino je potrebno samo jedno plevljenje pre nego to preraste konkurenciju. ;a inCormacije o malu i tehnikama pogodnim za povrtnjak vidite $orov i njegovo suzbijanje 9str. 6(?!(:. Problemi s biljkama ;drave, bujne biljke otpornije su na napade tetoina i bolesti. ,ad imate problem, koristite sorte otporne na tetoine i bolesti. Atetoine napadaju biljke i u zemljitu i iznad njega. %azlikuju se, od velikih ivotinja kao to su zeevi, koji nanose tetu celom povrtnjaku, do mikroskopski sitnih nematoda koje napadaju odreene useve kao to je krompir. Poznavanje ivotnog ciklusa tetoina doprinosi boljoj kontroli nad njima, a vreme setve pomae da se izbegne doba godine kad ima tetoina. Atetoine se suzbijaju na razliite naine, od runog uklanjanja pueva i pueva golaa, do upotrebe prirodnih biolokih sredstava za suzbijanje. Hizike prepreke mogu pomoi u spreavanju nekih tetoina da poloe jaja blizu useva. 1radite sve to moete kako

biste spreili bolesti, jer mogu da se proire veoma brzo. %izik od inCekcije nekim gljivinim oboljenjima moe se smanjiti podizanjem nivoa pJ vrednosti 9vidite str. 5 , ()*:. Plodored 9vidite str. () : igra vanu ulogu u spreavanju ozbiljnih bolesti iz zemljita kao i nekih tetoina. Pojedine probleme izazivaju loe navike prilikom gajenja ili nedostaci minerala u zemljitu. /o proraslica dolazi kad biljke pre vremena proizvedu seme, a izazivaju ih sua, iznenadne velike promene temperature vazduha, setva u pogreno vreme ili kad se spoji korenje mladica koje se gaje zajedno u paketu. Fo kvalitet plodova ili mahuna mogu da izazovu sua, nedostatak opraivanja ili loe zalivanje. ;atita biljaka 7anje otporno povre koje se seje na prolee izloeno je hladnoi i mrazu. 7oe da se zatiti staklenim ili plastinim zvonima, ili pokrivaima za redove. Poetkom jeseni moe se zatititi i povre koje se gaji na otvorenom, na primer paradajz, ako elimo da obezbedimo kasniju berbu. 1smeravanje i podupiranje Povre kao to je pasulj pritka uspuzae se uz tapove, ali i pored toga potrebno ga je usmeriti i privezati dok ne pone da se penje. Priv",ite 6rabljiv,e )ajite cvee u jednom delu povrtnjaka kako biste privukli korisne insekte koji e pobolj%ati opra%ivanje i suzbijati %teto#ine. Pod"piranje biljaka &ole, sleva nadesno* +ob se lako podupire uz pomo kanapa koji se privee za ko#ie oko biljke. Pasulj pritka% brzo e pokriti otvorenu kulu od vrbovog prua i kanapa. $ratke gran#ice zabodene u zemlju idealne su za podupiranje gra%ka. =raak ima vitice kojima e se uhvatiti za granice ili krupnu mreu za graak. #undeva, krastavac i tikva iskoristie vree uspinjui se uz reetku od letvica, preko ograde i uz drvee. Povre koje raste visoko, ali ne spada u penjaice, na primer neke sorte kelja pupara, boba i cordon paradajza, treba podupreti vrstim koiima. 0zbeljivanje i podsticanje &eke vrste povra, na primer endivija i celer, imaju bolji ukus ako se izbeljuju ? deo biljke, ili cela biljka, na odreen vremenski period skloni se od sunca, to dovodi do toga da listovi budu bledi i ukasti. ,ovrdava endivija ima slai ukus ako se izbeljuje desetak dana. %abarbara, cikorija i ratan podstiu se iz stanja +mirovanja- kako bi proizveli nene listove i izdanke. ,ada redovno izvodite viegodinje useve kao to je rabarbara, gajite vie biljaka kako bi se one koje su dospele odmorile jednu do dve sezone pre novog podsticanja. %atan moe da se bere svake godine. ,ad se poberu +ikoni-, cikorija treba da se baci. #erba Potreba za berbom veoma se razlikuje od jedne do druge vrste povra. Praziluk, krompir i neke sorte povra raznih vrsta ostae u dobrom stanju vie nedelja. /ruge vrste, na

primer rani kupus i brokule, treba da se beru im su spremne. =raak i mnogocvetni pasulj prestae da proizvode nove mahune ako se ne beru redovno. /obro upoznajte svoje useve kako biste iz njih izvukli ono najbolje. Ata god da berete, pokuajte to to pre da iskoristite za ishranu. &ajbolji ukus i hranljivu vrednost imaju svei proizvodi. ,ukuruz eerac verovatno je najekstremniji primer jer je najboljeg ukusa ako se skuva do ' minuta posle branja. . druge strane, povre kao to su zimske tikve i crni luk moe mesecima da se uva u dobrom stanju. <idite ,uvanje povra, str. ((>. Aradi,ionalno podsti,anje rabarbare !ve saksije su zbog svoje ornamentalne vrednosti ostavljene na istom mestu dugo po%to je podsticanje zavr%eno. Pod"piranje biljaka 7/8 &ole, sleva nadesno* (ikve se penju uz %tapove privezane kanapom. -reastom paradajzu potrebna je #vrsta potpora kao %to su bambusovi %tapovi. .nogocvetni pasulj e spiralno uspuzati uz bambusove %tapove. @ajenje " leja(a =ajenje povra u uskim lejama razdvojenim stazama koje omoguavaju prilaz povru ima mnogo prednosti u odnosu na tradicionalno gajenje u redovima. 1 tradicionalnom povrtnjaku poboljivai zemljita i ubriva stavljaju se preko cele parcele i potom se parcela prekopava kako bi se sjedinili sa zemljitem. ;emljite izmeu redova se sabija dok se usevi zalivaju, prihranjuju, pleve i beru. +.istem leja- prekida ovaj neprekidni ciklus sabijanja i obraivanja zemljita. ,ad pravite leje za gajenje povra najbitnije je da moete lako da dohvatite sredinji deo leje bez previe istezanja i gaenja po zemljitu. 0ako je veoma lako napraviti i koristiti pravougaone leje, one mogu da budu bilo kog oblika sve dok je lako da se sa staze dohvati sredinji deo leje. Feje mogu da budu u nivou zemljita ili podignute, oiviene ili bez ivice, mogu da budu prekopane ili dubinski izriljane, a moe da se koristi i tehnika bez kopanja. 0zaberite kombinaciju koja vama odgovara. %avne leje, ili leje u nivou zemljita. &ajjednostavnija leja koja zahteva najmanje truda jeste ravna, neoiviena leja. 1glove leje oznaite stubiima i izmeu njih razapnite icu kako biste deCinisali ivice leje. 7eutim, visina leje e se poveati u odnosu na stazu ako je zemljite srednje teine ili teko i ako je dobro prekopano 9vidite dole:. Poboljivai zemljita takoe podiu visinu leje, dok se staze sputaju usled sabijanja. %avne leje su najpogodnije za lako zemljite koje bi se brzo isuilo kad bi se podiglo. Podignute i oiviene leje 0vice daju jasnu, precizno deCinisanu granicu izmeu leje i staze. "ne zadravaju zemljite i materijal za maliranje u leji. 0vice se preporuuju kod srednje tekog i tekog zemljita koje se obino izdie iznad nivoa staze. ,ad je gornji sloj zemljita tanak, ivice omoguavaju da se leja obogati zemljitem koje moe da se iskopa sa staze ili donese s nekog drugog mesta. Podignute leje naroito su korisne kad je zemljite teko i drenaa loa.

0vica visoka )?() cm pogodna je uglavnom za sve prilike. Feje podignute na visinu od 5) cm korisne su ako imate problem sa savijanjem lea, ako se obrada vri iz invalidskih kolica ili ako postoji ozbiljan problem sa zadravanjem vlage. =lavni nedostatak podignutih leja su poetni trokovi za potreban materijal, uloeno vreme i isuivanje uz ivice leja. 0zaberite materijal kako biste dobili eljeni izgled 9vidite levo:. +#ez obrade- ili dubinsko riljanjeK ;emljite u leji tretira se isto kao zemljite na otvorenoj parceli. Ako se zemljite redovno obrauje to treba da se radi sa irokih drvenih dasaka kako ne bi dolo do sabijanja. Feje su naroito pogodne kad se koristi tehnika bez obrade 9vidi str. (*5:. &asuprot ovom je duboka leja koja se intenzivno obrauje ? priprema se dvostrukim riljanjem i unoenjem poboljivaa zemljita na dubinu od oko 5) cm. Poboljiva zemljita niske hranljivosti, kao to je humus sa liem moe da se unese u zemljite kad se leja prvi put prekopava. "vakva dubinska obrada korisna je kad je zemljite sabijeno. "bezbedie duboku plodnu zonu otvorene, vlane strukture kroz koju korenje moe lako da prodre. 7A@8%03AF ;A 0<0E8 P"="/A& ;A P"/0=&1@8 F838 Hlae okrenute naopako Eigle #etonski blokovi ili ploe Panjevi ,rovni crep Ploe od kriljca /rvene daske <etako +drvo- 9vidite str. ( : 1pleteno granje vrbe ili lenika 9vidite str. > : &e treba tretirati, ili treba koristiti sredstvo za zatitu koje ne zagauje prirodnu sredinu 9vidite str. (): ;emljite du ivica leje moe brzo da se isui Pri(eri leja ,itave leje mogu lako da se prekriju pokriva#em za redove, ili lakom mreom, niskim najlonskim tunelima, ili staklenim i plasti#nim zvonima kako bi se zagrejalo zemlji%te, sa#uvale i gajile nenije vrste povra, produila sezona, obezbedila za%tita preko zime i za%titili usevi od odreeni" %teto#ina. P%8/&".@0 .0.@87A F83A $ Feje pomau da se maksimalno iskoristi i najmanji prostor za gajenje. $ Feje mogu da izgledaju veoma atraktivno jer daju povrtnjaku uredan i dobro organizovan izgled. $ .av posao obavlja se sa staza usled ega se izbegava sabijanje zemljita i oteivanje njegove strukture. $ Poboljivai zemljita, ubriva i voda usmereni su na delove na kojima se povre uzgaja, ne troe se na staze. $ Poboljava se vlanost, a zemljite se na prolee bre zagreva. $ "krugle leje konveksnog proCila mogu da poveaju povrinu za gajenje.

$ Potreba za riljanjem smanjuje se jer nema sabijanja zemljita ? i treba da se riljaju samo delovi zemljita za gajenje, ali ne i staze. $ Povre moe da se gaji na malom, jednakom rastojanju, to dovodi do poveanja prinosa. $ %astojanje se lako menja kako bi se dobila eljena veliina povra kao to je crni luk. $ 7alo, ujednaeno rastojanje pomae da se stvori gust pokriva od lia koji suzbija korov. $ Plodored 9vidite str. () : se mnogo lake planira i sprovodi. $ 1sevi mogu da se beru po svim vremenskim uslovima bez remeenja zemljita. Ako je potrebno, materijali srednje do visoke hranljivosti mogu da se umeaju samo u gornjih '?*) cm zemljita. Poveanje prinosa je primetno, a biljke bolje podnose suu. %astresitost zemljita i dodatak poboljivaa mogu da dovedu do primetnog poveanja visine leje i potrebe za ivicama. Planiranje sistema leja Getvrtaste ili pravougaone leje iroke L)? *) cm obezbedie lak pristup sredinjem delu leje, iako e tana irina zavisiti od vae visine i mogunosti dosezanja. 1z prosenu duinu leje od ( m izbei ete dugu etnju do njenog suprotnog kraja. Feje mogu da se grupiu Cormalno kad je proizvodnja glavni cilj, ili prema odreenoj emi da bi se dobio eCekat dekorativne bate. .taze .taze treba da budu iroke najmanje () cm, a neke i do 5) cm da bi se omoguio prilaz kolicima. =ole staze zahtevae okopavanje da bi se suzbio korov. Podloga od prirodnog materijala, koja ne privlai svetlost, prekrivena isitnjenim drvetom ili piljevinom, dobra je i ista za hodanje. 7oe da se koristi i porozna membrana prekrivena ljunkom, borovim iglicama, korom drveta ili nekim slinim materijalom. @radicionalne staze od kamena ili cigle izgledaju elegantnije, ali su skuplje. @ravnate staze izmeu leja s povrem dobre su za sve vremenske prilike i lepo izgledaju. Ako koristite travu prilagodite irinu staze kosilici za travu i oiviite leje ciglom ili nekim drugim trajnim materijalom koji e ujedno drati kosilicu na odstojanju i spreiti travu da prodre u leju. Pokoena trava moe da se upotrebi kao mal. /odavanje poboljivaa zemljita podie leje, dok se staze sputaju usled sabijanja Poloaj i orijentacija Feje treba da se nalaze na otvorenom osunanom mestu. ,ad god je mogue, pravougaone leje treba da budu postavljene u pravcu sever$jug kako bi senka koju bacaju vii usevi bila to manja. 1 drugim prilikama visoke useve stavite uz ivicu leje na najveoj udaljenosti od sunca. .ejanje i saenje 1vek radite sa staze ili iroke drvene daske postavljene preko leje. /ugaka daska, postavljena od jedne do druge ivice leje, odlina je za oznaavanje rupa i pozicija za sejanje. <ie inCormacija o tehnikama za pravljenje rastojanja pogodnog za leje vidite u delu $ako najbolje da iskoristite prostor, str. ( 5. Ako vie razliitih useva gajite u istoj leji, sejte ih odvojeno u blokovima na jednakom rastojanju, ili u poprenim redovima. <isoki usevi koje treba podupreti, kao to je pasulj pritka, mogu da se gaje u redovima kroz sredinu leje u pravcu sever$jug, dok se ostali usevi seju s obe strane. 1 lejama koje se pruaju u pravcu istok$zapad visoke useve je bolje

gajiti u odvojenim lejama ili u blokovima s poprenim redovima kako bi se to je mogue vie smanjila senka. Povre koje zahteva dosta prostora, na primer kelj pupar, sejte u uzdunim cik$cak redovima, a drugo povre sejte izmeu ovih redova. ;alivanje ;alivajte runo ili koristite poluautomatski sistem creva za zalivanje 9str. 5!: ako sve povre u leji ima iste potrebe za zalivanjem. ;emljitu uz ivice leja obino je potrebno vie zalivanja. :ale leje sa sta2a(a od ,i6le /taza od cigle %iroka oko 01 cm obezbeuje pristup svim usevima u svim vremenskim prilikama i pogodna je za kolica. Uz to i dobro izgleda.