PRORAUN KRATKIH SPOJEVA: METODA IMPEDANSE

STUDIJSKI PROGRAM: NOVE ENERGETSKE TEHNOLOGIJE SPECIALISTIKE STUDIJE PREDMET: SPECIJALNE ELEKTRINE INSTALACIJE

VISOKA KOLA ELEKTROTEHNIKE I RAUNARSTVA STRUKOVNIH STUDIJA-VIER, BEOGRAD

PREDMETNI PROFESOR: Dr eljko Despotovi, dipl.el.in.

UVOD

Metod impedanse se prvenstveno koristi u niskonaponskim (NN) mreama Relativno je visokog stepena tanosti Praktino uzima u obzir sve karakteristike kola Primenjuje se u mreama radijalnog tipa Pretpostavlja da su poznati parametri kola

OSNOVNE PRETPOSTAVKE

Da bi se pojednostavio proraun kratkih spojeva neophodno je uvesti odreene pretpostavke Pretpostavke uslovljavaju odreena ogranienja za koja prorauni vae ali pruaju dobre aproksimacije za razumevanje fizikih pojava pri kratkom spoju Pretpostavke moraju dati i prihvatljiv nivo preciznosti.

PRETPOSTAVLJA SE:

Da je mrea radijalna sa nominalnim naponom u rasponu NN-VN, ali da naponski nivo ne prelazi 220kV Ovaj limit je odreen standardom IEC 60909 Da se struja kratkog spoja istovremeno pojavljuje u sve tri faze (za tropolni kratak spoj) Da se tokom kvara (kratkog spoja) broj faza ne menja Da se tokom kratkog spoja ne menja napon koji napaja mesto kratkog spoja kao ni impedansa Da je impedansa luka (propratna pojava) zanemarena Da su sve linijske kapacitivnosti zanemarene Da se zanemaruje struja optereenja Da su sve impedanse nultog redosleda su uzete u obzir

TROPOLNI KRATAK SPOJ

Sve tri faze su kratko spojene On je simetrian Struja kratkog spoja je jednaka:
-meufazni napon koji odgovara naponu praznog hoda koji je 3-5% vei od nominalnog napona
Za proraun KS ostaje da se izrauna impedansa kratkog spoja Zsc. To je ukupna impedansa od izvora do mesta kvara tj. kratkog spoja (KS), kroz koju protie struja Isc. Drugim reima to je zbir impedanse izvora i impedanse linije. To je impedansa pozitivnog redosleda i data je po fazi

IMPEDANSA KRATKOG SPOJA

ZBIR SERIJSKIH OTPORA ZBIR SERIJSKIH REAKTANSI

TROFAZNI KRATAK SPOJ JE NAJKRITINIJI

Trofazni kratak spoj je najkritiniji u odnosu na ostale tipove kratkih spojeva (jednofazni, dvofazni i sl.) to se tie zagrevanja provodnika i dinamikih naprezanja jer se u toku njega razvijaju najvee struje Fazna struja kvara tj. struja kratkog spoja je ograniena impedansom jedne faze i faznim naponom ( napon faza neutralni provodnik)

KRATAK SPOJ
TROPOLNI

EKVIVALENTNA EMA

IZRAZ ZA STRUJU KS

struja koja je odluujua za dimenzionisanje (termika i elektro-dinamika naprezanja) FAZA-FAZA

FAZA-NULA

FAZA-ZEMLJA

DVOFAZNI KRATAK SPOJ BEZ SPOJA SA ZEMLJOM

STRUJA KVARA JE MANJA U ODNOSU NA SLUAJ TROPOLNOG KRATKOG SPOJA

KRATAK SPOJ FAZE SA NEUTRALNIM PROVODNIKOM BEZ SPOJA SA ZEMLJOM

NAPON FAZA-NULA

U NEKIM SPECIJALNIM SLUAJEVIMA IMPEDANSA NULTOG REDOSLEDA IZVORA JE MANJA OD Zsc ( TRANSFORMATOR ZVEZDA-IZLOMLJENA ZVEZDA ili GENERATOR U SUBTRANZIJENTNOM REIMU) TAKO DA U OVIM SLUAJEVIMA STRUJA KVARA MOE BITI VEA OD STRUJE KVARA U SLUAJU TROPOLNOG KRATKOG SPOJA!!!!

JEDNOPOLNI KRATAK SPOJ

FAZA ZEMLJA ili FAZA-FAZA-ZEMLJA

1ph+PE

U OVOM SLUUAJU FIGURIE IMPEDANSA NULTOG REDOSLEDA Z(0) UVEK JE

Isc(0)<Isc3

IZUZEV KADA SU ROTACIONE UKLJUENE U PETLJU KVARA (REDUKUJE SE IMPEDANSA Zsc(0))

IZRAUNAVANJE STRUJE JE POTREBNO RADI ODREIVANJA NIVOA ZATITE I PRAGOVA ZATITNIH ELEMENATA; POTREBNO JE ZNATI I DISPOZICIJU UZEMLJENJA

ODREIVANJE IMPEDANSE KRATKOG SPOJA

OD EGA SVE MOE DA SE SASTOJI IMPEDANSA KRATKOG SPOJA? ELEMENTI KOJI DOPRINOSE IMPEDANSI PETLJE KRATKOG SPOJA: -MREA
-TRANSFORMATORI -VODOVI I KABLOVI -ROTACIONE MAINE (GENERATORI I MOTORI) -KONDENZATORI -LUK KOJI NASTAJE PRI PREKIDANJU -PREKIDAI I OSIGURAI -RAZNE PRIGUNICE I FILTRI

U NASTAVKU E BITI DAT NAIN ODREIVANJA IPEDANSI OVIH ELEMENATA

IMPEDANSA MREE

GENERALNO SE NE UZIMA U OBZIR RASPOLOIV PODATAK OD DISTRIBUTERA JE SNAGA KRATKOG SPOJA Ssc[MVA]
index up-upstream network

IMPEDANSA MREE

U- linijski napon mree

ZA AKTIVNU OTPORNOST I REAKTANSU (zavisno od naponskog nivoa) VAI : za mreu 6kV za mreu 20kV za mreu 150kV
REAKTANSA

IMPEDANSA TRANSFORMATORA

IZRAUNAVA SE NA OSNOVU NAPONA KRATKOG SPOJA usc [%]

- LINIJSKI NAPON KADA JE TRANSFORMATOR NE OPTEREEN - PRIVIDNA SNAGA TRANSFORMATORA (kVA) -NAPON KRATKOG SPOJA [%]

KAKO SE DEFINIE NAPON KRATKOG SPOJA??????

NAPON KRATKOG SPOJA -definicija

Napon kratkog spoja je ona vrednost napona koja se ima na primaru transformatora, pri kome se ima nominalna struja na kratko spojenom sekundarnom namotaju.

Usc << Un usc[%]=(Usc/Un)100[%]

NAPON KRATKOG SPOJA ZA TRANSFORMATORE

Prema EUROPEAN HARMONISATION DOCUMENT HD-428 1S1 (oktobar 1991)

Snaga NN/VN transformatora [kVA]

<630 800 1000 1250 4 4.5 5 5.5

1600 6

2000 7

usc

[%]

Standardizovani naponi kratkog spoja za distributivne transformatore

ODNOSI AKTIVNE I REAKTIVNE KOMPONENTE

U OPTEM SLUAJU JE AKTINA OTPORNOST TRANSFORMATORA MNOGO MANJA OD NJEGOVE REAKTANSE:

ODNOSNO

0.2

STOGA SE AKTIVNA OTPORNOST MOE ZANEMARITI!!

(ovo vai za transformatore velikih snaga)

ODREIVANJE AKTIVNE OTPORNOSTI NAMOTAJA TRANSFORMATORA

AKTIVNA OTPORNOST NAMOTAJA TRANSFORMATORA (PO FAZI) SE MOE DOBITI IZ DULOVIH GUBITAKA W U BAKRU TO SU USTVARI GUBICI KRATKOG SPOJA

IMPEDANSA PARALELNO VEZANIH TRANSFORMTORA

KADA JE n IDENTINIH TRANSFORMATORA VEZANO U PARALELI, EKVIVALENTNA IMPEDANSA SE DOBIJA DELJENJEM POJEDINANE IMPEDANSE SA n SLINO VAI I ZA AKTIVNU I REAKTIVNU OTPORNOST POSEBNA PANJA: KOD DIMENZIONISANJA TRANSFORMATORA ZA ISPRAVLJAE VREDNOST NAPONA KRATKOG SPOJA MORA BITI VEA (priblina vrednost usc10-12%), DA BI SE OGRANIILE STRUJE KRATKOG SPOJA.

IMPEDANSA MREA+TRANSFORMATOR

STRUJA KRATKOG SPOJA, KADA SE UZMU U OBZIR IMPEDANSE MREE I TRANSFORMATORA:

IMPEDANSA KRATKOG SPOJA JE JEDNAKA ALGEBARSKOM ZBIRU IMPEDANSE MREE I IMPEDANSE TRANSFORMATORA (SAMO POD USLOVOM R<<X)

KADA SE ZANEMARI IMPEDANSA MREE (JAKA MREA):

KOLIKA SE RELATIVNA GREKA PRAVI?????

GREKA OD 5% SE IMA KADA JE NA PRIMER Ssc/Sn =300

Ssc=250MVA

Ssc=500MVA

Sn (kVA) GREKA U PRORAUNU STRUJE KRATKOG SPOJA KADA JE ZANEMARENA IMPEDANSA MREE

IMPEDANSA VODOVA

TA MOGU BITI VODOVI???: -nadzemni vodovi -kablovi -sabirnice ili sabirniki sistemi
Engl. LINK IMPEDANCE

U OVU IMPEDANSU SU UKLJUENE AKTIVNA OTPORNOST RL I REAKTANSA VODOVA XL (nadzemnih, kablova ili sabirnica) KAKO IZRAUNATI i ???

AKTIVNA OTPORNOST PO JEDINICI DUINE

POVRINA POPRENOG PRESEKA PROVODNIKA SPECIFINA OTPORNOST PROVODNIKA

[mm]

[mm/m]

SPECIFINA OTPORNOST PROVODNIKA VARIRA ZAVISNO OD PRORAUNATE STRUJE KRATKOG SPOJA (MIN ili MAX)!!!! TABELA

PREPORUKE ZA VREDNOSTI SPECIFINE OTPORNOSTI PROVODNIKA KOJE TREBA UZETI U OBZIR PRI PRORAUNIMA (MIN ili MAX)
po UTE C 15-105

Praktino za NN i provodnike sa povrinom poprenog preseka A< 150mm u proraunu treba uzeti jedino aktivnu otpornost ( u suprotnom sluaju RL<0.15m kada je A>150mm).

REAKTANSA PO JEDINICI DUINE

NADZEMNI VODOVI, KABLOVI I SABIRNICE

r poluprenik provodnog jezgra, u [mm] d- srednje rastojanje izmeu provodnika, u [mm]

Log- dekadni logaritam Za nadzemne vodove reaktansa lagano raste proporcionalno rastojanju izmeu provodnika [Log (d/r)]. Ova reaktansa raste proporcionalno sa naponom. za NN vodove za SN i VN vodove

VREDNOSTI REAKTANSI PROVODNIKIH SISTEMA

ZANEMARENJE IMPEDANSI U POJEDINIM SLUAJEVIMA

IMPEDANSE KRATKIH VEZA IZMEU DISTRIBUCIONIH TAAKA I NN/VN TRANSFORMATORA SE MOGU ZANEMARITI OVA PRETPOSTAVKA JE KONZERVATIVNA TO SE TIE KRATKIH SPOJEVA I IDE NA STRANU SIGURNOSTI TO SE TIE PRORAUNA STRUJA KRATKIH SPOJEVA GREKA JE VEA TO JE SNAGA TRANSFORMATORA VEA

TA JE SA KAPACITIVNOM IMPEDANSOM??

KAPACITIVNOSTI KABLOVA PREMA ZEMLJI (common mode) SU VEE 10-20 PUTA OD KAPACITIVNOSTI IZMEU LINIJSKIH PROVODNIKA OVE KAPACITIVNOSTI SE MORAJU UZETI U OBZIR PRI PRORAUNU ZEMLJOSPOJEVA

PRIMER: KAPACITIVNOST TROFAZNOG VN KABLA POPRENOG PRESEKA JEDNE ILE 120mm JE PRIBLINO 1F/km; MEUTIM KAPACITIVNA STRUJA OSTAJE NISKA, REDA VELIINE 5A/km na 20kV.

KADA SE MOGU ZANEMARITI REAKTANSA ILI AKTIVNA OTPORNOST?

AKO JE JEDNA OD VREDNOSTI RL ili XL VEA U ODNOSU NA ONU DRUGU, MOE SE ZANEMARITI POTO JE GREKA DOBIJANJA IMPEDANSE ZL RELATIVNO NISKA. NAPRIMER ZA ODNOS RL / XL =3, GREKA ZA OREIVANJE IMPEDANSE JE 5.1%. KRIVE ZA RL i XL MOGU BITI OD KORISTI DA BI SE ZAKLJUILO U KOJIM SLUAJEVIMA I KOJI DEO IMPEDANSE MOE BITI ZANEMAREN KRIVE SE DAJU U ZAVISNOSTI OD POPRENOG PRESEKA PROVODNIKA

IMPEDANSA ZL NA 20C ZA BAKARNI PROVODNIK TROFAZNI KABL RL -IMPEDANSA ZL IMA DVE ASIMPTOTE XL -ZA PRESEKE ISPOD 74mm IMPEDANSA JE PRAKTINO AKTIVNI OTPOR -ZA PRESEKE IZNAD 660mm IMPEDANSA JE PRAKTINO REAKTANSA
KOLIKO IZNOSE OVE VREDNOSTI ZA ALUMINIJUMSKE KABLOVE? (ODGOVOR:

74mm

660mm

POVRINA POPRENOG PRESEKA

[mm]

120mm i 1000mm)

IMPEDANSE ROTACIONIH MAINA

RAZMOTRIEMO IMPEDANSE SLEDEIH ROTACIONIH (OBRTNIH) MAINA:

SINHRONI GENERATORI SINHRONI KOMPENZATORI SINHRONI MOTORI ASINHRONI MOTORI

IMPEDANSA SINHRONIH GENERATORA

SLINO KAO I KOD TRANSFORMATORA

U MEUFAZNI NAPON GENERATORA U PRAZNOM HODU [V] Sn PRIVIDNA SNAGA GENERATORA [VA]
x - REAKTANSA KRATKOG SPOJA [%] KOD GENERATORA JE ODNOS R/X NIZAK: 0.05.1 ZA SREDNJI 0.1.0.2 ZA NISKI NAPON KOD GENARATORA JE DAKLE: ZX (IMPEDANSA JE USTVARI REAKTANSA) VREDNOST REAKTANSE ZAVISI OD TIPA GENERATORA, ODNOSNO, DALI JE U PITANJU TURBOGENERATOR ILI HIDROGENERATOR.

TABELA REAKTANSI ZA SINHRONE GENERATORE

REAKTANSA USTALJENOG STANJA PRI KRATKOM SPOJU PREVAZILAZI 100% (ISC<In). REAKTANSE NA POETKU KRATKOG SPOJA SU MANJE OD 100% (ISC>In).

MEUTIM STRUJA KRATKOG SPOJA JE U SUTINI INDUKTIVNA I REAKTIVNU SNAGU DOBIJA OD POBUDNOG SISTEMA (AK I KAD JE NADPOBUEN), DOK SE U NOMINALNOM REIMU (KADA SE IMA NOMINALNA STRUJA) PRENOSI AKTIVNA SNAGA DOBIJENA OD TURBINE (COS =0.8...1).

TABELA REAKTANSI ZA SINHRONE MOTORE (SM) I KOMPENZATORE

REAKCIJA I PONAANJE OVIH MAINA SU SLINE KAO KOD GENERATORA ONI PROIZVODE STRUJU ZAVISNO OD NJIHOVE REAKTANSE (TABELA DOLE)

IMPEDANSA ASINHRONIH MOTORA

KADA SE ASINHRONI MOTOR ISKLJUUJE SA MREE ON ODRAVA NAPON NA SVOJIM KRAJEVIMA TE USTVARI RADI U GENERATORSKOM REIMU. ZBOG POSTOJANJA ZAOSTALOG (REMANENTNOG POLJA ) U SAMOM MOTORU, PRILIKOM ISKLJUENJA NAPAJANJA NA STATORU I DALJE POSTOJI NAIZMENINI NAPON. KRUNA UESTANOST NAPONA NA STATORU ASINHRONOG MOTORA JEDNAKA JE MEHANIKOJ KRUNOJ UESTANOSTI VRATILA MOTORA A AMPLITUDA NAPONA OPADA PRIBLINO PO EKSPONENCIJALNOM ZAKONU (SA VREMENSKOM KONSTANTOM REDA VELIINE 3-5T, T=10ms (za motore manjih snaga) . U KRATKOM VREMENSKOM INTERVALU MOE SE SMATRATI DA JE MOMENAT KOJI DELUJE NA VRATILO MOTORA KONSTANTAN PA VRATILO MOTORA USPORAVA SA KONSTANTNIM UBRZANJEM TE STOGA DOLAZI DO LINEARNE PROMENE FREKVENCIJE NAPONA NA STATORU.

SNIMCI FAZNE STRUJE I FAZNOG NAPONA TROFAZNOG ASINHRONOG MOTORA 0.35kW PRILIKOM ISKLJUENJA SA MREE (REIM: PRAZAN HOD) AMPLITUDA NAPONA NA MOTORU NEPOSREDNO PO ISKLJUENJU IZNOSI OKO 200V

MOTOR SE NAKON ISKLJUENJA PONAA KAO GENERATOR!!!

TA SE DEAVA KADA SE DOGODI KRATAK SPOJ NA KRAJEVIMA MOTORA?

MOTOR ZAJEDNO SA MREOM NAPAJA MESTO KVARA STRUJA MOTORA KOJI NAPAJA MESTO KVARA MNOGO BRE OPADA I VREMENSKA KONSTANTA IZNOSI:
-0.02s za jedno-kavezne motore do 100kW -0.03s za dvo-kavezne motore i motore preko 100kW -0.03-1s za vrlo velike VN motore sa kliznim prstenovima (1MW)

DAKLE MOTOR JE U TRENUTKU KRATKOG SPOJA GENERATOR SA IMPEDANSOM ( SUBTRANZIJENTNOM) KOJA IZNOSI 20-25%

TEKOE-PROBLEMI

SHODNO PRETHODNO REENOM VELIKI BROJ NN MOTORA (SVAKI POJEDINANO MANJE SNAGE) PRISUTNIH U INDUSTRIJSKIM POSTROJENJIMA MOGU BITI VELIKI IZVOR TEKOA U TOM SMISLU TO NIJE LAKO PREDVIDETI PROSEAN DOPRINOS SAMOM KVARU ODNOSNO STRUJI KRATKOG SPOJA PRORAUN POJEDINANOG DOPRINOSA MOTORA STRUJI KRATKOG SPOJA SE OBINO NE RADI VE JE UOBIAJENA PRAKSA DA SE UZME DOPRINOS SVIH MOTORA U NN INSTALACIJI OBINO SE USVAJA DA JE TA STRUJA (posebno za dimenzionisanje sabirnikih sistema) :
X

(nominalnih struja svih

motora u instalaciji)

IMPEDANSA KONDENZATORA

BANKA OTONO (PARALELNO) KONDENZATORA U BLIZINI KVARA POVEANJU STRUJE KRATKOG SPOJA

VEZANIH DOPRINOSI

U OVOM SLUAJU MOE NASTATI PRIGUENO OSCILATORNO PRANJENJE (UESTANOSTI MNOGO VEE OD MRENE UESTANOSTI) KOJE SE KARAKTERIE VRNIM VREDNOSTIMA STRUJA KOJE SE SUPERPONIRAJU NA STRUJU KRATKOG SPOJA U ZAVISNOSTI OD KOINCIDENCIJE U VREMENU IZMEU POETKA KVARA I NASTANKA NAPONSKOG TALASA MORAJU SE UZETI U OBZIR DVA EKSTREMNA SLUAJA:

POETAK KVARA SE POKLAPA SA NULTOM VREDNOU NAPONA

AKO SE POETAK KVARA POKLAPA SA NULTOM VREDNOU NAPONA, STRUJA PRANJENJA JE JEDNAKA NULI U OVOM SLUAJU STRUJA KRATKOG SPOJA JE ASIMETRINA SA IZRAENIM POETNIM MAKSIMUMOM (PIKOM)

POETAK KVARA SE POKLAPA SA MAKSIMUMOM NAPONA

AKO SE POETAK KVARA POKLAPA SA MAKSIMUMOM NAPONA STRUJA PRANJENJA SE SUPEROPNIRA NA POETNI PIK STRUJE KVARA, KOJA POTO JE SIMETRINA, IMA NISKU VREDNOST STOGA JE MALO VEROVATNO (IZUZEV VELIKE BANKE KONDENZATORA) DA E SUPERPOZICIJA DOVESTI DO VEE POETNE VRNE VREDNOSTI STRUJE OD ONE KOJA SE IMA KOD ASIMETRINOG KVARA SLEDI DA KOD PRORAUNA KRATKOG SPOJA BANKU KONDENZATORA NE TREBA UZIMATI U OBZIR MEUTIM KOD IZBORA TIPA PREKIDAA ONA SE MORA UZETI U OBZIR TOKOM OTVARANJA PREKIDAA BANKA KONDENZATORA ZNAAJNO REDUKUJE UESTANOST KOLA I TIME UTIE NA EFEKAT PREKIDANJA (PREKIDANJE JE TADA SPORIJE)

IMPEDANSA PREKIDAKE I RASKOPNE OPREME

POJEDINI SKLOPNI UREAJI (PREKIDAI, KONTAKTORI , DIREKTNI TERMIKI RELEJI I sl.) IMAJU IMPEDANSU KOJA SE MORA UZETI U OBZIR KOD PRORAUNA STRUJE KRATKOG SPOJA KADA SE NALAZE UZVODNO OD UREAJA NAMENJENOG DA PREKINE KRATAK SPOJ NAROITO AKO MORAJU DA OSTANU ZATVORENI (SELEKTIVNI PREKIDAI) KOD NN PREKIDAA REAKTANSA JE TIPINO 0.15m, UZ ZENEMARENU AKTIVNU OTPORNOST

ZA PREKIDAKE ELEMENTE MORA SE NAPRAVITI RAZLIKA ZAVISNO OD BRZINE OTVARANJA

-pojedini prekidaki elementi otvaraju brzo i time znaajno smanjuju struju kratkog spoja (ovo je sluaj kod brzih tzv.fast-acting prekidaa, limitera..) i na taj nain su smanjeni elektrodinamika naprezanja i termiki stresovi, daleko ispod teorijskog maksimuma

DRUGI PREKIDAKI UREAJI (NA PRIMER KOJI IMAJU UGRAENO KANJENJE) NE NUDE OVU PREDNOST !!!

IMPEDANSA LUKA

STRUJA KRATKOG SPOJA VRLO ESTO PROTIE KROZ LUK KOJI SE JAVLJA NA MESTU KVARA PAD NAPONA NA LUKU JE OD 100-300V ZA VN MREE OVAJ NAPON JE ZANEMARLJIV U ODNOSU NA NAPON MREE I NEMA EFEKTA NA SMANJENJE STRUJE KRATKOG SPOJA ZA NN INSTALACIJE UTICAJ LUKA NA STRUJU KRATKOG SPOJA MOE BITI ZNAAJAN I ONA MOE IMATI STVARNU VREDNOST MNOGO MANJU OD IZRAUNATE (LUK IZMEU SABIRNICA ILI PROVODNIKA) SMANJENJE STRUJE KRATKOG SPOJA 20-50%, A PONEKAD I VIE OD 50% (ZA NAPONE IZNAD 440V). OVAJ POVOLJAN FENOMEN U NN MREAMA I KOJI SE JAVLJA U 90% KVAROVA NE MOE SE UZETI U OBZIR KOD ODREIVANJA PREKIDNE MOI ZBOG 10% GREAKA KOJE E SE DOGODITI TOKOM GAENJA UREAJA PROIZVODEI KVAR BEZ LUKA ISKUSTVO: OVAJ FENOMEN BI IPAK TREBAO BITI OBRAUNAT KOD MINIMALNIH STRUJA KRATKOG SPOJA, KOJE SU BITNE ZA ZATITU

REAGOVANJE TOPIVOG NV OSIGURAA PRI KRATKOM SPOJU

OSLABLJENI DELOVI

ELEKTRINI LUK

NV uloak 00/63A/500VAC klasa gL/gG- DIN VDE 0636

POETNA FAZA KRATKOG SPOJA

POETAK KRATKOG SPOJA

-NA POETKU JE STRUJA JEDNAKA NULI, NAPON NA KRAJEVIMA OSIGURAA JE JEDNAK NULI -UOITI KARAKTERISTINE TAKE NA TALASNIM OBLICIMA -STRUJA POINJE DA RASTE

ULOAK OSIGURAA

PORAST STRUJE KRATKOG SPOJA

-TRENUTNA STRUJA KRATKOG SPOJA JE U PORASTU -NAPON I STRUJA SU RAZLIITI OD NULE -KOLIINA TOPLOTNE ENERGIJE JE NEDOVOLJNA DA ISTOPI OSLABLJENA MESTA ULOKA OSIGURAA

ULOAK OSIGURAA

FAZA NASTANKA ELEKTRINOG LUKA

-STRUJA KRATKOG SPOJA

DOSTIE VREDNOST PRI KOJOJ JE KOLIINA RAZVIJENE TOPLOTE DOVOLJNA DA ISTOPI OSLABLJENA MESTA OSIGURAA I NASTAJE FAZA ELEKTRINOG LUKA

NAPON VRLO BRZO RASTE USLED SABIRANJA NAPONA LUKA NA SVAKOM OD OSLABLJENIH MESTA ULOAK OSIGURAA

FAZA USPOSTAVLJENOG LUKA

-ELEKTRINI LUK JE VE UVELIKO USPOSTAVLJEN -POJEDINANI STRUJNI LUKOVI NA OSLABLJENIM MESTIMA SE HLADE U KVARCNOM PESKU -TRENUTNA VREDNOST STRUJE TEI KA NULI -IMPEDANSA LUKA JE ZNAAJNA I DOVODI DO REDUKCIJE TOTALNE STRUJE KRATKOG SPOJA ULOAK OSIGURAA

PREKID STRUJNOG KOLA

-STRUJNO KOLO JE PREKINUTO -ELEKTRINI LUK JE UGAEN -NAPON NA KRAJEVIMA JE IDENTIAN MRENOM NAPONU

ULOAK OSIGURAA

OSTALI ELEMENTI U INSTALACIJI KOJI UTIU NA IMPEDANSU KRATKOG SPOJA

HARMONIJSKI FILTRI PRIGUNICE (KOJE OGRANIAVAJU STRUJU KRATKOG SPOJA) MRENE PRIGUNICE U ISPRAVLJAIMA (OGRANIAVAJU PORAST STRUJE KRATKOG SPOJA U KOMUTACIJAMA POLUPROVODNIKIH ELEMENATA-DIODA, TIRISTORA, TRANZISTORA) ISPRAVLJAKI TRANSFORMATORI OSTALI INDUKTIVNI ELEMENTI

ODNOSI IZMEU IMPEDANSI NA RAZLIITIM NAPONSKIM NIVOIMA U INSTALACIJI (SVOENJE IMPEDANSI)

SNAGA KRATKOG SPOJA U DATOJ TAKI MREE JE DEFINISANA KAO:

I ONA JE INVARIJANTNA U ODNOSU NA NAPONSKI NIVO!!!!

IZRAZ ZA STRUJU , NA PRIMER, TROPOLNOG KRATKOG SPOJA:

IMPLICIRA DA MORAJU BITI OBRAUNATE SVE IMPEDANSE U UKUPNOJ PETLJI KVARA PRI EMU NAPON MORA BITI SVEDEN NA NAPONSKI NIVO KVARA. OVO DOVODI DO NEDOUMICA I KOMPLIKACIJA U MREAMA SA DVA ILI VIE NAPONSKIH NIVOA!!

TAKO NA PRIMER IMPEDANSA NA VN STRANI MORA BITI SVEDENA NA NN STRANU NA KOJOJ SE DESIO KVAR

VAI OBRNUTO AKO SE KVAR DESIO NA VN STRANI

RELATIVNE IMPEDANSE

METOD RELATIVNIH IMPEDANSI SE KORISTI ZA USPOSTAVLJANJE ODNOSA IZMEU IMPEDANSI NA RAZLIITIM NIVOIMA U INSTALACIJI OVIM METODOM JE PREDLOENO DA SE IZRAUNA KOLINIK IMPEDANSE-[] I KVADRATA LINIJSKOG NAPONA-[V] NA MESTU GDE IMPEDANSA POSTOJI STOGA IMPEDANSA POSTAJE RELATIVNA PA OTUDA I GORNJI NAZIV

ZA NADZEMNE VODOVE I KABLOVE SE REALTIVNE OTPORNOSTI I REAKTANSE DEFINIU KAO:

[]

[]

U je linijski napon u [V]

ZA TRANSFORMATORE SE RELATIVNA IMPEDANSA DOBIJA IZ NAPONA KRATKOG SPOJA uSC(%) i NOMINALNE PRIVIDNE SNAGE TRANSFORMATORA [kVA]

SLINA RELACIJA VAI I ZA OBRTNE MAINE

SNAGA KRATKOG SPOJA

NA OSNOVU IZRAUNATIH RELATIVNIH IMPEDANSI MOE SE DOBITI IZRAZ ZA SNAGU KRATKOG SPOJA:

IZ KOJE SE MOE LAKO DOBITI STRUJA GREKE ISC U TAKI SA NAPONOM U.

FAZORSKA SUMA SVIH IMPEDANSI DO MESTA IZVORA TO JE RELATIVNA IMPEDANSA KOJU VIDI NAPON U

PRIMER: IZRAUNAVANJE SNAGE KRATKOG SPOJA U POSMATRANOJ TAKI A

UVN ZT UNN ZL
POSMATRANA TAKA

ZADATAK ZA AUDITORNE VEBE:

Potrebno prema podacima datim na jednopolnoj emi, izraunati struje tropolnog kratkog spoja u karakteristinimta takama A,B,C,D bez uvaavanja i sa uvaavanjem uticaja elektromotora M1-M20.

LITERATURA
Z.Radakovi,

. ovanovi, Specijalne elektrine instalacije niskog napona, demska misao, Beograd, 2008. J.Nahman, V.Mijailovi, D.Salamon, Zbirka zadatakaRAZVODNA POSTROJENJA, Akademska misao, Beograd, 2012 Westerman-Elektrotehniki prirunik, Graevinska knjiga, 2003 B.M.Noblat, F.Dumas,G.Thomasset, Cahier technique no. 158-Calculation of short-circuit currents , Schneider Electric, September 2001.