SADRAJ

Uvod.......................................................................................................................................2 1. Pojam preduzea..............................................................................................................3 1.1. Jednostavna organizaciona struktura...................................................................3 1.2. Funkcionalna organizaciona struktura.................................................................4 1.3. Diviziona organizaciona struktura......................................................................4 2. Preduzea po veliini........................................................................................................5 2.1. Mala preduzea....................................................................................................5 2.2. Srednja preduzea................................................................................................ 2.3. !elika preduzea................................................................................................. 3. Vrste preduzea prema djelatnosti................................................................................." 3.1. #roizvodna preduzea.........................................................................................." 3.2. $rgova%ka preduzea..........................................................................................." 3.3. &slu'na preduzea..............................................................................................." 4. Oblici i vrste preduzea u savremenim uslovima..........................................................( 4.1. )nokosna preduzea.............................................................................................( 4.2. Dru*tva lica........................................................................................................1+ 4.2.1.,rta%ka dru*tva.........................................................................................1+ 4.2.2. -o.anditna dru*tva................................................................................11 4.3. Dru*tva kapitala.................................................................................................12 4.3.1. /kcionarsko dru*tvo.................................................................................12 4.3.2. Dru*tvo sa ograni%eno. odgovorno*u...................................................13 4.4. 0evlasni%ki tipovi preduzea.............................................................................14 4.4.1. Dru*tveno preduzee................................................................................14 4.4.2. Javno preduzee.......................................................................................15 4.5. 0epro1itna preduzea.........................................................................................15 5. Veli i poslovni sistemi....................................................................................................1 5.1. -orporacije.........................................................................................................1 5.2. 2olding ko.panije.............................................................................................13 !a ljua ............................................................................................................................1" "iteratura............................................................................................................................2+

UVOD
#rivreda ne .o'e da postoji 4ez preduzea. & privreda.a koje su pred5odile ro4no6nov%anoj7 do.ainstva su7 uglavno.7 4ila sa.odovoljna7 odnosno proizvodila za se4e. /li ovakav na%in proizvodnje nije 4io e1ikasan. Dru*tvo je ostalo 4ez prednosti specijalizacije7 a do.ainstva 4ez prednosti koje donosi raz.jena. #reduzea su nastala kada su do.ainstva prestala da 4udu sa.odovoljna i kada su po%ela da proizvode za drugog7 odnosno za raz.jenu. #reduzea nastaju sa pojavo. tr'i*ne privrede7 kada su do.ainstva po%ela da se specijalizuju u jednu vrstu proizvodnje i da svoje proizvode raz.jenjuju na tr'i*tu. Svako preduzee je organizacija ljudi i sredstava7 koji i.aju zajedni%ki cilj. 0ezavisno od toga da li preduzee te'i ostvarivanju pro1ita ili 1unkcioni*e kao nepro1itno orijentisano7 osnovni razlog nastanka i postojanja preduzea je poveanje e1ikasnosti. #reduzee predstavlja naje1ikasniji o4lik organizacije privredne aktivnosti i zato je preduzee osnovna institucija svake tr'i*ne privrede. #ostoji niz razli%iti5 de1inicija i koncepata preduzea. ,ni se .ijenjaju u skladu sa usavr*avanje. i razvoje. znanja o preduzeu i pro.jena.a koje do'ivljavaju preduzea u praksi. #reduzee se de1ini*e na sledei na%in8 #reduzee je organizacija koja i.a 1or.u i strukturu7 u kojoj se vr*i trans1or.acija ulaza i izlaza7 sa cilje. da se ostvari pro1it. #reduzee je tr'i*na institucija7 *to zna%i da postoji sa.o u tr'i*ni. privreda.a7 gdje se alokacija resursa o4avlja u skladu sa ponudo. i tra'njo.7 osnovni. ekono.ski. zakono.1 . #reduzea su oduvijek 4ila i ostala osnovni pokreta% dru*tva7 ekono.ije i civilizacije. 9ez nji57 ko.pletan proces razvoja ljudskog dru*tva u cjelini 4io 4i doveden u pitanje. Sa.o preduzee po se4i je organ koji stalno evoluira7 .jenja se7 razvija7 prilago:ava novonastali. situacija.a. Sposo4nost preduzea da se prilago:ava tr'i*ni. zakoni.a7 unaprijed odre:uje njegovu uspje*nost i dalji opstanak na vje%ito. 4oji*tu koje zove.o tr'i*te.

#oja. preduzea je kroz istoriju trpio razli%ite pro.jene. &glavno. su se one odnosile na o4ja*njenje sa.og poj.a. #oznato je da su se vre.eno. dru*tveni i ekono.ski statusi preduzea .jenjali7 ali je ono uvijek i.alo prepoznatljiv status u tr'i*noj privredi.

1. POJAM PREDUZEA 1. Pojam i stru tura preduzea

#reduzee je te.eljna institucija tr'i*ne privrede. & svakoj tr'i*noj privredi postoji veliki 4roj preduzea7 koja se razlikuju pre.a veli%ini7 poslovnoj aktivnosti7 grani kojoj pripadaju7 geogra1sko. podru%ju na ko.e posluju7 1aza.a u proizvodno 6 tro*kovno. lancu koje o4avljaju stepenu razli%itosti ili vlasni*tvu. 9itne7 zajedni%ke7 karakteristike svi5 poslovni5 preduzea su2 8 1. 2. 3. Sva preduzea koriste resurse da 4i proizvela do4ra i usluge7 Sva preduzea u%estvuju na tr'i*tu proizvoda kao prodavci do4ara i usluga Svako preduzee .ora da donosi odluke o na%inu na koji e da organizuje

koje proizvode7 svoje aktivnosti. ,ve odluke se odnose na *ta7 kako i koliko proizvoditi i kakvu internu organizaciju pri.jeniti da 4i se ostvarili ciljevi7 4. Svako preduzee .ora da odlu%i kako e da odgovori na razli%ite tr'i*ne uslove i konkurentske pritiske7 jer su7 pored resursa7 sposo4nosti i ko.petentnosti7 tr'i*te i konkurencija glavni ar4itri e1ikasnosti preduzea. #od 1or.o. i o4liko. organizacije podrazu.jeva se pravni o4lik preduzea. ,d pravnog o4lika preduzea zavisi visina kapitala7 struktura kapitala tj. odnos iz.e:u vlasni%kog kapitala i duga7 kao i upravljanje i kontrola preduzea. #od strukturo. organizacije podrazu.jeva se 4roj7 veli%ina i na%in na koji se ljudski i .aterijalni resursi preduzea .e:uso4no povezani. & zavisnosti od vrste preduzea7 struktura organizacije .o'e 4iti podjeljena na tri na%ina.

1.1. #ednostavna or$anizovana stru tura

& okviru ove strukture7 sve u vezi dono*enja odluka7 kontrole radnika i upravljanja preduzee.7 vr*i vlasnik preduzea.

1.2. %un cionalna or$anizovana stru tura

2

#ostoji vi*e de1inicija i podjela 4itni5 karakteristika preduzea7 ali sve se sla'u u jedno.7 da ona8 ;predstavljaju pose4nu organizacionu cjelinu< o4avljaju odre:enu 1unkciju6djelatnost i da i.aju ekono.sku i pravnu sa.ostalnost i su4jektivitet=. &n%anin7 >ajko #ro1. dr.8 #oslovna ekono.ija7 !#S7 ?a%ak7 2++37 str. 3

Speci1i%no za ovu strukturu je to *to u njoj vlada 5ijerar5ijski siste. poslovanja. &pravljanje preduzee.7 kontrola i dono*enje odluka su u nadle'nosti vr5a preduzea koje je centar odlu%ivanja i odgovornosti. ,vakva preduzea i.aju pose4ne organizacione jedinice za svaku poslovnu 1unkciju i na %elu svake organizacione jedinice se nalaze .enad'eri srednje linije7 koji vr*e koordinaciju aktivnosti iz.e:u vr5a preduzea i organizacioni5 jedinica. #rincip podjele poslova u ovakvoj vrsti organizacije s.atra se jedni. od naje1ikasniji5.

1.3. &iviziona or$anizovana stru tura

,va vrsta stukture pri.jenjuje se u veliki. preduzei.a. !r5 preduzea donosi strategijske odluke koje se odnose na %itavo preduzee i na du'i vre.enski period kao *to su dugoro%no planiranje i na4avka 1inansijski5 sredstava. ,vakva preduzea se djele na vi*e djelova @divizijaA7 za koje je speci1i%no to da i.aju visok nivo sa.ostalnosti. )z.e:u divizija i vr5a preduzea postoje tzv. savjetnici6eksperti 7 koji su zadu'eni za odnos iz.e:u .enad'era divizija i vr5a preduzea i i.aju 1unkciju 1inansijske kontrole divizija tzv. interne 1inansijske kontrole. Svaka divizija je organizovana po .odelu 1unkcionalne organizacione strukture. $rans1or.acija ulaza i izlaza zavisi od poslovne aktivnosti preduzea. ,na se ne s5vata sa.o u 1izi%ko. s.islu7 ve i kao trans1or.acija vrijednosti. $e5ni%ka trans1or.acija @trans1or.acija drveta i *ra1ova u stolicuA7 prostorna trans1or.acija @prevoz voa iz Br%ke u Sr4ijuA ili vre.enska trans1or.acija7 iako se 1izi%ki razlikuju i.aju jednu zajedni%ku karakteristiku7 a to je stvaranje vrijednosti. $rans1or.acija ulaza i izlaza odre:ena je stanje. te5nologije u dato. vre.ensko. periodu.

2. VELIINA PREDUZEA
Ca ekono.iju svakog preduzea 4itna je i njegova veli%ina. -ao kriteriju. veli%ine preduzea o4i%no se uzi.aju8 4roj zaposleni57 vrijednost ulo'enog kapitala7 o4i. proizvodnje7 prodaje itd. #reduzea razli%ite veli%ine se svoji. uloga.a i karakteristika.a

.e:uso4no dopunjavaju i neop5odno je da postoje i da na tr'i*tu 4udu zastupljena. #re.a veli%ini7 dakle7 preduzea djeli.o na8 6 .ala preduzea7 6 srednja preduzea i 6 velika preduzea.

2.1. 'ala preduzea

)ako u savre.enoj privredi vlada .i*ljenje da su velika preduzea nosioci privrednog razvoja7 sve je prisutnije .i*ljenje da su .ala preduzea i preduzetni%ke 1ir.e pokreta%i ukupnog rasta i razvoja 3. ,va preduzea i.aju .ali o4i. poslovanja7 .ali 4roj radnika i relativno .ali po%etni kapital. ,na se nalaze uglavno. u o4lasti.a djelatnosti koja velika i srednja preduzea ne pokrivaju7 ili nisu zainteresovana da pokriju7 uglavno. z4og renta4ilnosti. ,vakvo preduzee osniva pojedinac7 ili pojedinci7 udru'eni u ortakluku. 0aj%e*i kriteriju.i po koji.a se .ala preduzea de1ini*u su8 9roj zaposleni57 !rijednost raspolo'ivog kapitala7 &kupan godi*nji pri5od7 #ro1it.

!eliki 4roj .ali5 preduzea se 4avi poslovi.a .aloprodaje7 velikoprodaje i usluga. )ako takva7 ova preduzea i.aju visok stepen 1leksi4ilnosti7 pa kao takva7 %est su nosioc inovacija i ti.e doprinose u4rzano. razvoju privrede. Mala preduzea otvaraju veliki 4roj radni5 .jesta z4og %ega ze.lje u razvoju ili tranziciji podsti%u nji5ov razvoj. S o4ziro. da .ali. preduzee. upravlja pojedinac7 ili ortaci @partneriA7 oni su zadu'eni za na4avku kapitala i organizaciju proizvodnje. #oslovi koji.a se ova preduzea 4ave su lokalni7 a preduzee je i kao takvo7 .alo u pore:enju sa najvei. konkurenti.a u grani4.

,4ziro. da je u dana*nji. uslovi.a7 i trenutnoj situaciji u kojoj se nalazi na*a ze.lja u tranziciji7 potre4no pokrenuti privredu7 kao jedan od glavni5 nosioca dru*tva7 dokazano je da se7 otvaranje. velikog 4roja .ali5 preduzea7 posti'e u4rzani razvoj dru*tva u cjelini7 za5valjujui veliko. 4roju novootvoreni5 radni5 .jesta7 a i z4og veeg pro.eta kapitala u celini. 4 Jedna od naj4olji5 de1inicija je da je8 =.alo preduzee je ono preduzee7 %iji vlasnik sa.ostalno upravlja i koje nije do.inantno u o4lasti u kojoj poslujeD #okraj%i7 Dragana M.: Ekonomika preduzea7 9eograd72++2 7str.33

2.2. (rednja preduzea

Srednja preduzea se nalaze na prelazu iz.e:u .ali5 u velika preduzea i i.aju sli%nosti i sa .ali. i veliki. preduzei.a. ,va preduzea odlikuje vei stepen 1leksi4ilnosti i lak*a sposo4nost uvo:enja savre.eni5 o4lika nauke i te5nologije7 nego *to je to .ogue u .ali. preduzei.a7 a opet ni'i u odnosu na velika preduzea. Srednja preduzea i.aju veu .o prilago:avanja tr'i*tu i drugi. spoljni. 1aktori.a nego velika preduzea. Savre.ena te5nologija7 ovi. preduzei.a o.oguava da i.aju vei o4i. proizvodnje7 ali sa .ali. 4roje. zaposleni5. 0ji5ova sposo4nost da 4olje reaguju na pro.jene7 naro%ito je izra'ena u grana.a gdje su sposo4nost i 4rzina prilago:avanja 4itan 1aktor e1ikasnosti poslovanja. S o4ziro. da zapo*ljavaju vei 4roj radnika od .ali5 preduzea7 stepen specijalizacije je izra'eniji7 a sa.i. ti. i poveanje e1ikasnosti je izra'eno. ,rganizacija rada u ovi. preduzei.a se razvija na 4azi nau%ni5 principa. Sve neop5odne 1unkcije su razvijene u skladu sa potre4a.a preduzea7 tj. djelatnosti koju o4avlja. -arakteristi%no za ovo preduzee je visok stepen podjele rada. Srednja preduzea i.aju ko.pleksniji siste. upravljanja od .ali5 preduzea. ,na kao i .ala preduzea .ogu 4iti vlasni*tvo pojedinca7 ali i5 %e*e pos.atra.o kao vlasni*tvo vi*e ljudi. ,vakva preduzea i.aju niz pogodnosti u o4lasti pri4avljanja kapitala7 jer nji5ov o4i. proizvodnje je o4i.niji7 4roj zaposleni5 je vei7 produktivnost e1ikasnija. -ao takvo.7 preduzeu je lak*e da pri4avi kapital od 4anaka7 kredito. sa povoljno. ka.ato.7 od strane preduzea zainteresovani5 za ulaganje i na 4rojne druge na%ine.

2.3. Veli a preduzea

!elika preduzea raspola'u veliki. kapitalo. i pokrivaju veliko tr'i*te. ,vakav o4lik preduzea prati i veliki 4roj zaposleni5. !elika preduzea i.aju i veliki o4i. proizvodnje7 *to i. o.oguuje da vr*e uticaj na rezultate poslovanja7 ali i da i.aju veliki uticaj na tr'i*te. ,va preduzea su u .ogunosti da raspola'u naj.odernijo. opre.o. i da prednja%e u inovacija.a. Stalno usavr*avanje te5nike i .etoda upravljanja7 rezultira poveanje. e1ikasnosti. C4og svog velikog o4i.a proizvodnje i uticaja na tr'i*te7 ova

preduzea su u .ogunosti da ostvaruju i vei pro1it. !eli%ina ovakvog preduzea .o'e pozitivno uticati na njegovu sta4ilnost. #roces dugoro%nog planiranja i razvoja7 zauzi.a zna%ajno .jesto u procesu organizacije preduzea. Ca5valjujui svojoj 1inansijskoj .oi7 ova preduzea su u .ogunosti da ula'u u nau%no 6 istra'iva%ke radove i inovacije. !elika preduzea i.aju i ko.pleksniji siste. upravljanja7 koji se sastoji ne sa.o od upravnog od4ora koji donosi odluke od strategijskog zna%aja za razvoj preduzea7 ve u svojoj organizacionoj strukturi posjeduje i niz odgovorni5 lica koja naj%e*e o4avljaju poslove .enad'era7 tj. lica odgovorna za pravilno sprovo:enje zadataka. #o*to i.aju velikog udjela u privredi jedne ze.lje7 dr'ava je zainteresovana za nji5ovu sigurnost i sta4ilnost poslovanja. ,va preduzea su te.elj za razvoj %itavog niza drugi5 preduzea.

3. VRSTE PREDUZEA PREMA DJELATNOSTI

#ored op*ti5 uslova i klasi1ikacija preduzea7 odre:eni5 zakonsko. regulativo.7 preduzea se .ogu klasi1ikovati i pre.a ulozi i 1unkcija.a u procesu reprodukcije 5. Jedna od op*te poznati5 i pri5vaeni5 podjela preduzea je7 na8 6 proizvodna preduzea7 6 trgova%ka preduzea7 i 6 uslu'na preduzea.

3.1. Proizvodna preduzea

$e'i*te ovi5 preduzea su proizvodne aktivnosti. ,va preduzea se organizuju pre.a te5nolo*ki. 1unkcija.a u zaokru'eno. procesu rada. & ovi. preduzei.a7 pored razni5 1aza te5nolo*kog procesa7 javljaju se i odra:ene pro.etne aktivnosti7 kao *to su8 na4avka .aterijala7 sirovina7 prodaja gotovi5 proizvoda i sl. ,dnos iz.e:u pojedini5 vrsta poslova u ovi. preduzei.a zavisi od te5nolo*ki5 speci1i%nosti preduzea7 tr'i*ta i njegovog djelovanja na proizvode7 stepen razvijenosti podjele rada itd.

)ako razli%iti5 ciljeva i te'i*ta poslovanja7 zajedni%ka ta%ka ovi5 preduzea je u to.e *to su .e:uso4no usko povezane i *to 4ez sa.o jedne od nji57 ne postoji ko.pletan ciklus7 koji uklju%uje stvaranje proizvoda7 njegovo plasiranje i njegvu upotre4u od strane krajnji5 potro*a%a.

3.2. )r$ova a preduzea

,va preduzea i.aju za zadatak realizovanje 1unkcije ro4nog pro.eta u reprodukciji. Struktura rada u ovi. preduzei.a7 uslovljena je veli%ino. i karaktero. tr'i*ta7 djelovanje. konkurencije7 strukturo. stanovni*tva i dr. C4og svoji5 izra'eni5 tr'i*ni5 karakteristika7 ova preduzea i.aju razvijene .arketing aktivnosti7 .etode propaganda i pro.ocije proizvoda. & okviru ovi5 preduzea se odvijaju 1inansijski poslovi7 kao i poslovi nov%anog pro.eta. !a'no za ova preduzea je to da su ona pod stalni. uticaje. pro.jene tr'i*ta7 *to .o'e rezultovati da ovakvo preduzee gu4i sa.ostalnost i sta4ilnost7 pa je7 kao takvo7 preduzee pri.orano da razvija i usvaja nove .etode te5nika prodaje7 propagande i pro.ocije proizvoda.

3.3. Uslu*na preduzea

& razvijeni. privredni. tr'i*ti.a7 ova preduzea predstavljaju do.inantan sektor7 *to se ti%e o4i.a djelatnosti i zaposlenosti. ,va preduzea se uglavno. 4ave poslovi.a koji se ti%u sektora usluga7 a to su8 4ankarstvo7 osiguranje7 zanatstvo7 ugostiteljstvo i sl. ,snovna karakteristika ovi5 preduzea je visok stepen specijalizacije za odre:ene poslove7 ali i visok stepen 1leksi4ilnosti. ,va preduzea po pravilu7 spadaju u grupu .ali5 preduzea7 z4og niskog 4roja zaposleni57 ali zato spadaju u naj4rojniju vrstu preduzea u tr'i*noj privredi.

4. OBLICI I VRSTE PREDUZEA U SAVREMENIM USLOVIMA 4.1. +no osna preduzea

)nokosna preduzea su preduzea na %ije. se %elu nalazi jedan vlasnik. !lasnik upravlja preduzee.7 vr*i kontrolu i donosi odluke. ,vaj o4lik preduzea je i najstariji vid preduzea7 tako:e i naj4rojniji. -od ovog preduzea dovoljno je donjeti odluku o osnivanju i prijaviti preduzee nadle'no. organu. !lasnik ovakvog preduzea odgovara za rad preduzea cjelokupno. i.ovino.7 ali zato i ste%eni pro1it nje.u u potpunosti pripada. /ko dolazi do eventualni5 gu4itaka u okviru preduzea7 ona u cjelosti padaju na teret "

vlasnika. & ovakvi. preduzei.a zastupljena je jednostavna organizaciona stuktura7 *to zna%i da svi zaposleni o4avljaju sve poslove7 odnosno da ne.a klasi%ne podjele rada. !lasnik7 pored upravljanja preduzee.7 vr*i i direktnu kontrolu zaposleni5 radnika. !lasnik pre.a potre4i o4avlja i izvr*ne poslove. #rednost ovakvog preduzea je u to.e *to vlasnik7 s o4ziro. da ne postoji razlika iz.e:u i.ovine preduzea i li%ne i.ovine7 ne plaa porez na do4it preduzea ve sa.o porez na li%ni pri5od vlasnika i kao takvo i.a vrlo povoljan poreski status. $ro*kovi osnivanja ovakvog preduzea su niski7 pro1it u cjelosti pripada vlasniku7 tajnost poslovanja i li%na kontrola. Sa druge strane7 neograni%ena odgovornost i.a i svoje lo*e strane a one se ogledaju u vee. riziku neuspe5a7 kao i u ote'ano. pristupu kapitala. 0eki od osnovni5 izvora kapitala7 kod ovakvog preduzea su8 li%ni kapital vlasnika7 kapital ili kredit koji vlasnik .o'e da zatra'i od ro:aka ili od oso4a kod koji5 u'iva povjerenje7 4ankarski kredit7 sa. pro1it preduzea itd. )ako na prvi pogled 4rojni7 izvori kapitala su ograni%eni7 jer iako postoji .ogunost pri4avljanja kapitala od oso4a koje su ro:aci ili oso4a kod koji5 vlasnik u'iva povjerenje7 takav kapital je o4i%no nedovoljan za pro*irivanje proizvodni5 kapaciteta preduzea7 pa je zato vlasnik pri.oran da kapital pri4avi u vidu kredita od 4anaka. Eto se ti%e ove vrste pri4avljanja kapitala7 pro4le. je u to.e *to 4anke tre4a u4ijediti u kontinuitet rada preduzea i .ogunost vraanja kredita i ka.ate.

4.2. &ru,tva lica

Ca razliku od inokosni5 preduzea7 gdje vlasni*tvo preduzea pripada jednoj oso4i7 dru*tva lica spadaju u o4lik organizovanja preduzea gdje se dvije ili vi*e oso4a udru'uju radi zajedni%kog ostvarivanja odre:enog cilja. ,vakva dru*tva se %esto nazivaju i orta%ka ili partnerska dru*tva. Sva i.ovina preduzea predstavlja zajedni%ku i.ovinu7 koju partneri dru*tva koriste isklju%ivo u svr5u o4avljanja zajedni%ke djelatnosti7 *to7 opet gledano7 ne .ora da 4ude slu%aj ako je partnerski. ugovoro. druga%ije regulisano. & praksi se dru*tva lica javljaju kao8 6 ,rta%ko dru*tvo7 6 -o.anditno dru*tvo.

4.2.1. Orta o dru,tvo

,rta%ka dru*tva su po .nogo %e.u sli%na inokosni. preduzei.a u pogledu prednosti i nedostataka7 s to. razliko. *to ovakvo preduzee i.a naj.anje dva pa i vi*e vlasnika. ,vakvo preduzee nastaje udru'ivanje. nekoliko lica @prijatelja7 %lanova rod4ine7 partnera itd.A. #reduzee se osniva sporazu.o. o osnivanju u ko.e se de1ini*e visina pojedina%ni5 ulaganja7 kao i raspodjela do4iti. )ako postoji .ogunost djeljenja ulaganja na jednake djelove7 %est je slu%aj7 da ne ulaze svi ortaci u osnivanje preduzea sa isto. koli%ino. kapitala7 ali je i pored toga7 svaki partner odgovoran za o4aveze ostali5 partnera 4ez o4zira na veli%inu kapitala koji je ulo'io u preduzee. #o*to partneri u ovakvo. preduzeu i.aju neograni%enu odgovornost7 dono*enje odluka u ovakvo. preduzeu je ote'ana. Stoga7 odluke vezane za ovakvo preduzee7 .oraju 4iti donjete konsenzuso.7 kroz usagla*avanje7 zato *to odluka svakog partnera o4avezuje ostale. ,vaj na%in dono*enja odluka je nedostatak ovakve vrste preduzea7 pose4no u slu%ajevi.a kada tre4a donjeti odluku 4rzo7 a do:e do neslaganja partnera. Cato se za partnere u ovakvi. preduzei.a 4iraju ro:aci7 4liski prijatelji ili oso4e od povjerenja. Ca razliku od inokosnog preduzea7 orta%ka dru*tva i.aju lak*i priliv kapitala. S o4ziro. da su u vlasni*tvu vi*e oso4a7 kapital za ovu vrstu preduzea je lak*e na4aviti. 0ajvei 4roj orta%ki5 dru*tava7 osniva se u o4lasti pro1esinalni5 usluga i djelatnosti gdje je znanje i stru%nost partnera7 4itna kao i ulo'eni dio kapitala. Sve pro.jene u vlasni%koj strukturi preduzea7 kao *to su povla%enje iz posla7 prije. novi5 ortaka itd.7 za5tjeva ponovno osnivanje preduzea. #artneri .ogu da 4iraju7 da otkupe udio kapitala partnera koji se iz preduzea7 iz 4ilo kog razloga povukao7 ili da pri.e novo lice u partnerstvo @ortaklukA. 9ez o4zira na odluku7 partneri o sve.u odlu%uju jednoglasno7 jer 4ez jednoglasne odluke ne.a prenosa vlasni*tva na tree lice ili otkupa udjela. & praksi razvijeni5 ze.alja javljaju se uglavno. dvije vrste orta%ki5 preduzea8 Javno orta%ko dru*tvo $ajno orta%ko dru*tvo

,4a7 po.enuta dru*tva7 %ine ortaci koji su u javni. orta%ki. dru*tvi.a poznati javnosti7 dok u tajni. orta%ki. dru*tvi.a7 oni su uglavno. poznati sa.o ostali. %lanovi.a dru*tva.

4.2.2. -omanditno dru,tvo

1+

-o.anditno dru*tvo je veo.a sli%no orta%ko. dru*tvu. $o je dru*tvo vi*e lica koja o4avljaju odre:enu djelatnost pod zajedni%ki. i.eno. u cilju ostvarenja pro1ita7 ali7 u ovakvo. preduzeu postoji odre:eno neslaganje u odgovornosti koju snose osniva%i dru*tva. 0ai.e7 4are. jedan od partnera u ovakvo. dru*tvu ne odgovara neograni%eno i solidarno za o4aveze pre.a ostali. partneri.a u dru*tvu ve ograni%eno7 u visini svog uloga u dru*tvu. ,vo je ujedno i naj4itnija razlika iz.e:u orta%kog i ko.anditnog dru*tva. Sa stanovi*ta odgovornosti7 ovakvo dru*tvo i.a dvije vrste %lanova8
KOMPLEMENTARE

,ni vode poslovanje dru*tva i odgovaraju za o4aveze dru*tva neograni%eno i solidarno<

KOMANDITORE

,ni ne u%estvuju u procesu vo:enja poslovanja dru*tva7 a odgovornost za o4aveze preduzea snose sa.o u visini svog uloga. #rakti%no gledano7 sva odgovornost koja se ti%e uspe*nog poslovanja ovakvog dru*tva7 le'i u ruka.a komplementara, koji i.aju istu ulogu i polo'aj kao partneri orta%kog dru*tva. Ca razliku od nji57 komanditori ne.aju o4avezu da rade u dru*tvu7 niti da odgovaraju za njegove o4aveze. 0ji5ova jedina o4aveza je da unesu u preduzee odre:eni ulog7 na osnovu koga u%estvuju u raspodjeli kapitala. $aj ulog .o'e 4iti u novcu ili u stvari.a7 dok u jedno. .alo. djelu7 ko.anditor .o'e kao svoj ulog ponuditi uslugu preduzeu. ,snivanje ko.anditnog dru*tva nastaje ugovoro. koji u se4i .ora da sadr'i odre:ene odred4e kao *to su8 ukupna vrijednost ulo'enog kapitala7 vrijednost kapitala svakog ortaka pojedina%no7 udio svakog ortaka u raspodjeli7 kako do4iti7 tako i gu4itka itd. #ogodnosti ovakvog dru*tva ogledaju se u razni. poreski. olak*ica.a i pogodnosti.a7 ograni%enje odgovornosti i sl.

4.3. &ru,tvo apitala

Dru*tva kapitala su dru*tva koja se 4itno razlikuju od dru*tva lica. #ri osnivanju ovakvi5 dru*tava do.inantnu ulogu igra kapital7 a ovakvo dru*tvo .ogu da osnuju7 ili da postanu njegovi %lanovi7 kako pravna7 tako i 1izi%ka lica. S o4ziro. na to da ulaga%i sredstava u ovakva dru*tva nisu toliko 4itni za ovu vrstu dru*tva7 sredstva koji.a dru*tvo raspola'e su lako prenosiva na drugo lice ili organizaciju7 odnosno preduzee. -ao *to vidi.o7 jedna od 4itni5 razlika u odnosu na dru*tva lica7 jeste upravo na%in poslovanja

11

ovakvi5 dru*tava. #ogodnost da i.aju neograni%enu .ogunost pri4avljanja kapitala i da za svoje o4aveze odgovaraju sa.o %lanovi.a dru*tva7 stavlja ova dru*tva u veo.a zavidan polo'aj na tr'i*tu kapitala. ,vakva dru*tva se koriste za organizovanje vei5 ili veliki5 preduzea7 koja nastupaju u ze.lja.a tr'i*ne ekono.ije. ,vakva dru*tva se uglavno. javljaju u slijedei. o4lici.a8 6 /kcionarsko dru*tvo7 6 Dru*tvo sa ograni%eno. odgovorno*u.

4.3.1. . cionars o dru,tvo

/kcionarsko dru*tvo je najpoznatija vrsta dru*tva kapitala. ,no nastaje kada se osnovni kapital ulo'en u osnivanje preduzea podjeli na akcije7 sa cilje. da se o4avlja odre:ena djelatnost. /kcionarsko dru*tvo odgovara za svoje o4aveze cjelokupno. i.ovino. @kapitalo.A7 s to. razliko. *to akcionari ne odgovaraju za o4aveze dru*tva li%no. i.ovino.. #ostoje dvije vrste akcionarski5 dru*tava8
!.)VO/01O 2P/+V.)1O3

/kcionarska dru*tva zatvorenog tipa i.aju .anji 4roj akcionara i vlasnici i.aju potpunu kontrolu nad preduzee.. /kcije ovakvog preduzea nisu dostupne javnosti i nji5ova kupovina i prodaja .o'e se o4avljati sa.o uz saglasnost akcionara. Catvoreni o4lik akcionarskog dru*tva zadr'ava odre:eni stepen tajnosti poslovanja7 ali je ipak u o4avezi da za potre4e spoljne kontrole i revizije7 podnosi godi*nji izvje*taj koji ne .ora da 4ude detaljan. ,vaj tip akcionarskog dru*tva je daleko 4rojniji od otvorenog tipa7 ali i.a .anju .ogunost pri4avljanja kapitala.
O)VO/01O 2#.V1O3

/kcionarsko dru*tvo otvorenog tipa i.a veliki 4roj vlasnika6akcionara i 4ez o4zira na 4roj akcija koje posjeduju7 svi akcionari i.aju ista vlasni%ka prava. & ovakvo. dru*tvu7 osniva%i preduzea otkupljuju .ali 4roj akcija7 dok se ostale akcije upuuju na tzv. javni poziv na otkup i nji5 .ogu da kupe svi zainteresovani investitori. Svaki vlasnik akcija .o'e svoje akcije da proda po nje.u povoljnoj cijeni 4ezuslovno7 ali ovakav vid tr'i*ne raz.jene .o'e za posledicu i.ati velike pro.jene u cijeni akcija. #o*to je 4roj akcionara u ovakvo. dru*tvu izuzetno veliki7 a akcije .ogu da se kupuju i prodaju neograni%eno7 ovakva dru*tva i.aju sa.i. ti. i veliki 4roj investitora i .ogu prikupiti velike su.e kapitala. /kcionarska dru*tva otvorenog tipa .oraju tako:e podnositi izvje*taje7 ali za

12

razliku od akcionarski5 dru*tava zatvorenog tipa7 izvje*taji ovakvog dru*tva .oraju 4iti veo.a detaljni i precizni jer je nji5ovo poslovanje zakonski regulisano. ,dluke o poslovanju ovakvog dru*tva donose .enad'eri koji upravljaju dru*tvo.7 dok je za vlasnike 4itan priliv kapitala od dividendi. #ostoje nesuglasice iz.e:u vlasnika i .enad'era7 a ti%u se 4a* ovog djela7 jer vlasnici za cilj i.aju poveanje kapitala i proizvodnje radi veeg pro1ita7 dok .enad'eri pored kapitala7 za cilj i.aju i razvoj .oi7 platu i presti' na tr'i*tu. ,snivanje akcionarskog dru*tva je skup i slo'en proces i traje du'e od osnivanja inokosnog ili orta%kog dru*tva. /kcionarsko dru*tvo plaa porez na pro1it7 a akcionari porez na dividendu7 odnosno pri5od od akcija. #o*to se dividenda otplauje iz ve oporezovanog pro1ita akcionarskog dru*tva7 javlja se dvostruko oporezivanje koje je jedan od glavni5 nedostataka akcionarskog preduzea. /kcionarsko dru*tvo o4ez4je:uje kapital 8 %ine3 8 ( up,tina dru,tva 2s up,tina a cionara3 Upravni odbor 1adzorni odbor &ire tor Prodajom a cija4 Prodajom obveznica i zadu*ivanjem tj. iz redita4 /einvestiranjem djela pro5ita4 tj. iz zadr*ano$ pro5ita. &pravljanje akcionarski. dru*tvo. vr*e odgovarajui organi koje po pravilu

4.3.2. &ru,tvo sa o$ranienom od$ovorno,u

Dru*tvo sa ograni%eno. odgovorno*u je dru*tvo kapitala koje se naj%e*e 4ira priliko. organizovanja .ali5 i srednji5 preduzea. ,no predstavlja prelazni o4lik iz.e:u orta%kog i akcionarskog dru*tva i njegova prednost je u to.e *to za5tjeva znatno .anji nivo 1or.alnosti procedura i unutra*nje organizacije7 u odnosu na akcionarsko dru*tvo. ,va dru*tva osnivaju pravna ili 1izi%ka lica ulaganje. nov%ani5 ili nenov%ani5 sredstava radi o4avljanja zajedni%ke djelatnosti i radi ostvarivanja pro1ita. &lozi %lanova predstavljaju po%etni kapital. &pravlja%ka prava u ovakvo. dru*tvu7 sraz.jerna su veli%ini uloga %lanova7 a %lanovi odgovaraju za o4aveze dru*tva sa.o u visini uloga7 a ne i li%no.
3

#okraj%i7 Dragana M.8 Fkono.ika preduzea7 9eograd72++2 7str.1" &n%anin7 >ajko #ro1. dr.8 #oslovna ekono.ija7 !#S7 ?a%ak7 2++37 str. 3

13

i.ovino.. Svaki osniva% dru*tva i.a sa.o jedan ulog7 koji ne .ora 4iti iste vrijednosti kao i ulozi drugi5 osniva%a. #ravo koje osniva% sti%e na osnovu svog uloga7 zove se udio. Svaki %lan dru*tva do4ija od dru*tva odre:enu potvrdu7 koja je dokaz %lanstva i njegovog udjela7 osi. ako osniva%ki. akto. nije druga%ije odre:eno. Do4it dru*tva se7 po pravilu7 dijeli .e:u %lanovi.a dru*tva sraz.jerno udjelu7 a isto va'i i za gu4itak.

4.4. Nevla !"#$" %"&'v" &(e)*+e,a 4.4.1. &ru,tveno preduzee

#oslednji5 decenija7 u jugoslovenskoj privredi7 preovla:ujui o4lik organizovanja 4ilo je upravo dru*tveno preduzee. ,no je odre:eno dru*tveni. kapitalo. koji je podjeljen na akcije odre:ene vrijednosti. Speci1i%nost ove vrste preduzea ogleda se u nede1inisani. vlasni%ki. odnosi.a i.ovine preduzea i zna%ajno. u%e*u zaposleni5 u organi.a upravljanja. #rotivre%na uloga zaposleni5 u preduzeu kao izvr*ilaca poslova i organa upravljanja7 u velikoj .jeri je 4ila uzrok nee1ikasnosti ovakvog preduzea. C4og svoje nee1ikasnosti i neracionalnosti7 ova preduzea nisu u .ogunosti da ostvare konkurentsku poziciju na tr'i*tu7 u odnosu na druge vrste preduzea. C4og svoje speci1i%nosti i dokazane nee1ikasnosti7 na pri.jeru na*e ze.lje .o'e.o vidjeti da se ve uveliko radi na procesu re1or.acije ovakvi5 preduzea7 a sve to u cilju de1inisanja vlasni*tva kapitala i organizovanja preduzea u skladu sa 1unkcionalni. na%ino. poslovanja. &pravlja%ku strukturu dru*tvenog preduzea %ine"8 ( up,tina Upravni odbor &ire tor 1adzorni odbor

4.4.2. #avna preduzea

"

Cakon o preduzei.a7 Slu'4eni list S>J7 1(( 7 %l. 3(3

14

Javna preduzea spadaju u grupu dr'avni5 preduzea i 4ave se proizvodnjo. javni5 do4ara i pru'anje. javni5 usluga. ,snivaju se u o4lasti.a od pose4nog zna%aja za dr'avu i sa dr'avni. kapitalo.(. 0ezavisno od veli%ine7 o4lika i organizacije7 u upravljanju javni. preduzee. u%estvuje dr'ava7 preko svoji5 predstavnika. ,va preduzea o4avljaju djelatnosti od pose4nog zna%aja za dru*tveno ure:enje dr'ave7 pa sa.i. ti.7 dr'ava je ta koja propisuje uslove koje preduzee .ora ispunjavati da 4i o4avljala odre:ene djelatnosti. )ako se govori o djelatnosti.a od op*teg interesa7 va'no je napo.enuti da ovu vrstu preduzea .ogu o4avljati i privatni preduzetnici i to osnivanje. novog preduzea7 koje e ko.pletno 4iti orijentisano ka o4avljanju ovakve djelatnosti7 ili organizovati sa.o dio postojeeg preduzea u cilju o4avljanja djelatnosti. & svako. slu%aju7 dr'ava je opet ta koja reguli*e poslovanje ovakvog preduzea ili njegovog djela. Javna preduzea za sve svoje o4aveze odgovaraju cjelokupno. svojo. i.ovino.7 kao i preduzea koja se 4ave7 pa .akar i sa.o svoji. djelo.7 poslovi.a od op*teg interesa. Javna preduzea se 1or.iraju u o4lasti.a in1rastukture i javni5 djelatnosti kao *to su ko.unalna7 sao4raajna7 uslu'na itd. & o4lasti.a kao sto su #$$7 rudarstvo7 elektroprivreda itd.7 dr'ava tako:e osniva javna preduzea koji.a upravlja. ,ve djelatnosti i.aju pose4an zna%aj7 kako za dr'avu tako i za dru*tvenu zajednicu. Cakono. je odre:eno da su7 kod ovakve vrste preduzea7 organi upravljanja8 Upravni odbor 1adzorni odbor &ire tor

4.5. 1epro5itna preduzea

#reduzee nastaje sa cilje. da ostvari pro1it i ovaj .otiv je jedan od osnovni5 razloga nastanka preduzea. Me:uti.7 u svakoj tr'i*noj privredi postoje preduzea koja ne te'e ostvarivanju pro1ita7 a to su takozvana nepro1itna preduzea. 0epro1itna preduzea nastaju7 ne sa cilje. da ostvare pro1it 7 ve da o4ez4jede do4ra i usluge koje dru*tvo tra'i7 odnosno koja su potre4na svi. ljudi.a odre:ene dru*tvene zajednice. & nepro1itna preduzea svrstava se niz razli%iti5 organizacija7 od do4rovoljni5 dru*tava7 preko
(

& zakonu o javni. preduzei.a dr'avni kapital %ine8 =novana sredstva ulo'ena od strane dr'ave i pravo kori*enja nad stvari.a i pravi.a koja su u dr'avnoj svojiniD.

15

privredni5 i neprivredni5 institucija7 do ustanova iz o4lasti kulture7 o4razovanja7 sporta7 zdravstvene njege itd.

-. VELI.I POSLOVNI SISTEMI 5.1. -orporacije

0aj%e*i o4lici organizovanja veliki5 poslovni5 siste.a u svetu su korporacije. & privreda.a razvijeni5 ze.alja7 one su do.inantan o4lik i 1or.a organizovanja preduzea. ,na7 kao o4lik organizovanja i.aju niz speci1i%ni5 o4ilje'ja. #rvenstveni cilj ovog preduzea je stvaranje pro1ita7 ali je organizaciona strukura preduzea uglavno. akcionarska. Do potre4nog kapitala7 dakle7 dolazi prodajo. i e.itovanje. akcija. ,ve organizacije su u svo. sastavu uglavno. decentralizovane i u svo. sastavu i.aju poslovne jedinice razli%itog siste.a organizovanosti i sa.ostalnosti. ,ne se zaokru'uju u razli%iti. seg.enti.a poslovanja korporacije7 kao zaokru'ene poslovno6tr'i*ne cjeline. & korporacija.a je razgrani%eno vlasni*tvo nad kapitalo. od upravljanja. Menad'.ent korporacije upravlja korporacijo.7 e.ituje i prodaje akcije7 odre:uje dividende i postavlja strategiju razvoja. -ao upravlja%ke organe i.a8 grupu deoni%ara7 upravni i nadzorni od4or G koji donose osnovne poslovne odluke7 dok se .enad'eri 4rinu o sprovo:enju odluka. #ostoje 4rojne prednosti korporacija nad drugi. o4lici.a privredni5 djelatnosti. $e prednosti su veo.a zna%ajne. 0a pri.jer7 vlasnici korporacije7 vlasnici akcija7 i.aju ograni%enu odgovornost. ,ni nisu li%no odgovorni za o4aveze korporacije. Ca to je odgovorna sa.a korporacija7 kao su4jekt poslovanja. !lasnici akcija odgovaraju za poslovanje korporacije sa.o do visine vrijednosti akcija koje posjeduju. #rednost korporacije je i laka podjela vlasni*tva. Svaki vlasnik akcije .o'e da proda akcije ili i5 stavi u pro.et kada on to po'eli7 a sve *to tre4a je da o4avjesti o to.e one koji akcija.a trguju7 4erze i 4rokere. 0ajvea prednost je u to.e *to7 korporacija .o'e da prikupi ogro.na 1inansijska sredstva i ti.e o.oguuje o4avljanje krupni5 poslovni5 podu5vata. Da 4i se takva sredstva prikupila7 potre4no je da se u prodaju puste akcije koje su pristupa%ne .ali. vlasnici.a 1inansijski5 sredstava.

#ojedina%ni djelovi korporacije7 ne.aju sopstvene upravlja%ke organe. Sve odluke o poslovanju donosi isklju%ivo korporacija kao cjelina. Ca sprovo:enje ti5 odluka odgovorni su .enad'eri razni5 nivoa korporacije.

5.2. 6oldin$ ompanije

2olding je slo'eni o4lik organizovanja veliki5 poslovni5 siste.a. & svo. sastavu i.a vi*e preduzea7 od koji5 je jedno predstavlja .ati%no ili upravlja%ko preduzee7 a ostala su zavisna ili kontrolisana preduzea. 2olding ne posluje kao korporacija. Ca razliku od nje7 %lanice 5oldinga su ko.pletno autono.ne u poslovanju. -ao .ati%no preduzee7 ona i.a svoj udio u preduzei.a koja su njen sastavni dio7 odnosno7 posjeduje sopstveni kapital u osnovnoj glavnici preduzea @zavisni5 preduzeaA7 ali tako da je veinski vlasnik. ,snovni razlog 1or.iranja 5oldinga7 jeste uspostavljanje vlasni%ke prevlasti nad 4udui. preduzei.a %lanica.a7 a to se naj%e*e o4ez4je:uje kupovino. veinskog djela akcija preduzea7 ili ulaganje. dodatnog kapitala u nji5ov razvoj. 2oldinzi jo* .ogu da nastanu i deo4o. i.ovine preduzea na dva ili vi*e preduzea7 pute. ugovora itd. Svako preduzee koje u:e u sastav 5oldinga gu4i svoju upravlja%ku7 ali ne i poslovnu autono.iju. $o zna%i da .ati%no preduzee 5oldinga na %elo zavisnog preduzea7 postavlja svoje predstavnike7 koji upravljaju zavisni. preduzee.7 sa cilje. ostvarivanja *to veeg pro1ita. 2olding7 kao grupacija7 ne.a svoja sredstva7 djelatnost ili 1ir.u. Svaka %lanica za se4e je pose4na organizaciona jedinica7 koja i.a status pravnog lica i sopstvenu i.ovinu7 kojo. sa.ostalno raspola'e. >azlika iz.e:u 5oldinga i drugi5 preduzea je u to.e *to .ati%no preduzee i.a ulogu upravlja%kog preduzea7 ali i vlasni*tvo nad glavnico. kapitala drugi5 preduzea. Mati%no preduzee prisvaja dio pro1ita zavisni5 preduzea7 ali i snosi rizik nji5ovog poslovanja7 jer u slu%aju gu4itka ti5 preduzea7 gu4i u nji5 ulo'eni kapital. Su*tina 5olding odnosa je u o4ez4je:enju paketa akcija. -ada .ati%no preduzee o4ez4jedi odgovarajui paket akcija u jedno. ili vi*e preduzea7 ono po%inje da 1unkcioni*e kao 5olding ko.panija. Mati%no preduzee .o'e da 1or.ira jedno ili vi*e akcionarski5 dru*tava i da i5 uklju%i u 5olding kao %lanice.

13

ZA.LJUA.

& sa.o. po%etku7 dok su jo* porodice proizvodile isklju%ivo za svoje potre4e i dok se jo* nije radilo isklju%ivo za stvaranje do4iti7 u vrije.e kada su ljudi polako7 ali sigurno 4ivali svjesniji %injenice da nisu u .ogunosti da sa.i7 za se4e7 u krugu svoje porodice7 stvore sve ono *to i. je 4ilo potr4no za 'ivot7 kao nu'nost7 javila se potre4a da se pored one osnovne7 egzistencijalne proizvodnje7 proizvode vi*ak proizvoda. Hilj ovoga 4ila je raz.jena do4ara. Jo* tada7 iako .o'da nesvjestan %injenice kakvu revoluciju zapo%inje7 %ovek je udario te.elje ono.e *to danas poznaje.o kao preduzee7 u svako. postojee. o4liku. & po%etku dolazi do ekspanzije inokosni5 preduzea7 jer je ovakvo preduzee7 u su*tini7 izuzetno lako osnovati7 *to je i u dana*nje vrije.e slu%aj. 0aravno tu su i prednosti zaposlenja7 lakog prilago:avanja tr'i*tu7 ali kao .ala7 posluju sa riziko. da se 4rzo i ugase7 uglavno. z4og jake konkurencije i ne.ogunosti da7 z4og sla4og kapitala7 isplivaju iznad drugi5. &pravo sva ta druga preduzea7 su ono %e.u te'i svaki a.4iciozniji preduzetnik. #oznato je da se u tr'i*noj ekono.iji lak*e snalaze preduzea koja i.aju vee koli%ine po%etnog kapitala7 jer nji5ova sposo4nost rasta i razvoja7 je recipro%no vea sa koli%ino. kapitala sa koji. nastupe na tr'i*tu. C4og toga je %est slu%aj udru'ivanja preduzea7 ili nji5ovi5 vlasnika7 a sve u cilju *to 4oljeg plas.ana na tr'i*tu i *to veeg pro1ita. -od nas je postoje pri.eri pripajanja preduzea7 ili nji5ovog kapitala i kao rezultat toga7 i.a.o veliki 4roj preduzea koja postaju zapa'enija na tr'i*tu7 ali i oni5 koja se uglavno. 4aziraju na tr'i*te kapitala. ,no sto je speci1i%no za na*e tr'i*te7 jeste veliki 4roj preduzea7 koja su sve vi*e okrenuta stvaranju preduzea 5olding tipa7 a to najvi*e z4og ne.ogunosti .ali5 i srednji5 preduzea da sa.ostalno prokr%e se4i put ka uspje5u. /kcionarska dru*tva7 su tako:e jedan od tipova preduzea koja do'ivljavaju ekspanziju na na*e. tr'i*tu7 pose4no u situaciji7 kao *to je ova7 gde se vr*i privatizacija nekada*nji5 dru*tveni5 preduzea7 pri %e.u se vr*i e.isija akcija i tra'i veinski vlasnik. #ri.jetan je i .onopolisti%ki odnos neki5 na*i5 javni5 preduzea7 gdje dr'ava7 svoji. zakono.7 ne dozvoljava razvoj odre:eni5 grana privrede7 jer do4it koja se stvara poslovanje. ovakvi5 preduzea7 predstavlja vrlo pozitivan ekono.ski =*pricD na*e.

1"

4ud'etu7 ali ti.e i gu*i razvoj odre:eni5 preduzea7 koja 4i .ogla da predstavljaju =zdravuD konkurenciju. -ao pri.jer ovakvog preduzea naveo 4i5 #$$ preduzee. )ako sla4o privredno razvijena7 na*a ze.lja se .o'e po5valiti .ali.7 ali vrlo uspe*ni.7 4roje. preduzea7 koja u dana*nje vrije.e i.aju status 5oldinga7 a koja su veo.a zastupljena7 ne sa.o na na*e.7 ve i na inostrano. tr'i*tu. ,va preduzea i.aju tendenciju velikog rasta7 jer je veo.a velik 4roj .ali5 i srednji5 preduzea koja 'ele da postanu %lanovi ovakvi5 organizacija. #oznato je da jedna dr'ava i.a sve potre4ne razloge da poslovanje ovakvi5 siste.a podr'i7 jer *to i5 vi*e posjeduje7 njena ekono.ija 4iva sigurnija7 ali i vi*e zavisna. Cato je u dr'avno. interesu da ovakvi siste.i 4udu *to vi*e podr'ani7 ali sa druge strane7 to ne zna%i da tre4a zapostaviti razvoj .ali5 i srednji57 jer upravo od nji5 zavisi dalji razvoj ovi5 veliki57 napredni5 siste.a7 ali i ukupan razvoj dru*tva u cjelini.

1(

LITERATURA
Dugali !erolju47 Eti.ac Milko7 ,snovi 4erzanskog poslovanja7 9eograd7 2++5. Dr #okraj%i Dragana M.7 Fkono.ika preduzea7 9eograd7 2++2. Dr )li Milan7 dr Bligorijevi Iivorad7 dr 9o*kovi Borica7 )ndustrijski .enad'.ent7 0i*7 2++". #ro1.dr &n%anin >ajko7 #oslovna ekono.ija, !#E7 ?a%ak7 2++3.

+nternet 5ttp8JJs5.Kikipedia.orgJKikiJ!rsteLpreduzeca 5ttp8JJs5.Kikipedia.orgJKikiJDrustvaLlica 5ttp8JJs5.Kikipedia.orgJKikiJDrustvaLkapitala 5ttp8JJs5.Kikipedia.orgJKikiJ-o.anditnoLdrustvo

2+