Da li je u drutvenim naukama mogue predvianje?

Danijela upi
Tekst je publikovan na sajtu Centra za alternativno drutveno i kulturno delovanje jula 2012. godine.

Uvod

Ako se razmotre i uporede stavovi izloeni u nekim radovima iz filozofije nauke, posve enim problemu drutveni! nauka, vide e se da je neop!odno razlikovati dva slede a pitanja koja su povezana sa ovim problemom" #1$ %a li drutvene nauke mogu koristiti metode prirodni! nauka& i #2$ %a li drutvene nauke mogu da predvide so'ijalne revolu'ije& ( ovom radu izloi u neke od osnovni! razlika izme)u prirodni! i drutveni! nauka i nastoja u da ponudim razloge za ne pri!vatanje ideje da su drutvene nauke u stanju da predvide i proreknu zakone sli*ne onima u prirodnim naukama. ( prvom delu rada, izloi u pojam nauke, kako se i kada nauka odvojila od filozofije, nastoja u da objasnim razliku izme)u logi*ki! stavova koji su po svom karkteru a priori i analiti*ki i na kojima se temelje prirodne nauke i empirijski! stavova drutveni! nauka koji su sinteti*ki. +a isti'anje ove razlike koristi'u misone eksperimente ,idviga -itgentajna #,ud.ig /ittgenstein$ koji ine sadraj njegovog dela Tractatus Logico-Philosophicus, kao i 0operove #1arl 0opper$ argumente razgrani*enja izloene u Logici naunog otkria. ( drugom delu rada pojasni u blie neke od glavni! karakteristika drutveni! nauka, razli*ite metodologije koje se koriste, kao i ulogu eksperimenta u drutvenim naukama. ( tre em delu rada, kona*no u izloiti argumente zbog koji! nije mogu e predvi)ati u drutvenim naukama. 1oristi u 2ortropove #3. 4. C. 2ort!rop$ argumente i stavove o nemogu nosti ekonomskog predvi)anja, 2ejgelovo #5. 2agel$ objanjenje problematike zakona koji vae u raznim drutvima i ograni*enosti drutveni! zakona, kao i 0operovu kritiku istori'izma u kojoj 0oper navodi jasne razloge zbog koji! nije mogu e predvi)ati budu i tok istorije. 2a kraju u izloiti 6ajekove #3riedri'! August von 6a7ek$ kritike s'ientizma i konstruktivizma na koje je, kako je sam tvrdio, uti'ao i njegov prijatelj ,udvig -itgenstajn. +a sva detaljnija i ira objanjenja uputi u na adekvatnu literaturu u kojoj se mogu prona i, budu i da zalaenje u previe detalja prevazilazi okvire i potrebe ovog rada.

I Pojam nauke; Razlika izmeu prirodnih i drutvenih nauka

4ve ono to se u najiroj defini'iji nauke danas podrazumeva nastalo je tek tokom 18. veka. 2auka i filozofija su napredovale dugo vremena u izvesnom jedinstvu, razlikovanje izme)u nauke i filozofije koje se danas podrazumeva nastalo je tek sa razvojem prirodni! nauka od 9-:: veka 1, kada je interesovanje za razvoj ljudskog saznanja prelo sa zadovoljavanja ljudske radoznalosti na zadovoljavanje ljudski! prakti*ni! potreba #odnosno kada se javila potreba i prilika za razvoj prkti*no primenljivog saznanja, koje e ja*ati *ovekovo ovladavanje prirodnim silama$. Tada je dolo do onoga to se obi*no naziva ;osamostaljivanje nauka u odnosu na filozofiju; #4. 2ovakovi'" 2001$. 1lju*na kon'ep'ija nauke vezana je za jednog od osniva*a nau*nog metoda 3ransisa <ekona #3ran'is <a'on$. %o <ekonovog vremena, *itava srednjevekovna s!olasti*ka filozofija zasnivala se na Aristotelovom logi*kom u*enju iz Organona, <ekon je novu logiku razvio u svom delu pod nazivom Novi organon. =ptu uverenost u pouzdanost nau*nog saznanja ozbiljno je doveo u pitanje %ejvid 6jum #%avid 6ume$ svojom kritikom uzro*nosti, pokazuju i kako razum nije u stanju da odre)eni sled uzro*nosti s!vati kao nuan. 0rvo zna*ajno reenje ovog problema dolo je od 1anta #:mmanuel 1ant$ kod koga se sistemska organiza'ija znanja javlja kao jedna od osnovni! karakteristika nauke a istinska prirodna nauka nezamisliva je, po 1antovom misljenju, bez metafizi*ki! pretpostavki o prirodi. >to se ti*e odnosa nauke i filozofije kod 1anta, tu postoje dva momenta" #1$ filozofija, i to pre svega metafizika, tako)e se smatra naukom, jer treba da nam prui sistem *istog uma? #2$ filozofija se razlikuje od ostali! nauka po tome to se pojedine nauke bave odre)enim delovima stvarnosti, a filozofsko znanje je usmereno na 'elinu stvarnosti #2ovakovi " 2001$.2 :z iroke kantovske teze da je priroda znanja i iskustva odre)ena uslovima koji nisu direktno dostupni empirijskom istraivanju, proizala su dva prav'a" ostrvski #analiti*ki$ i kontinentalni #metafizi*ki$.@ =strvska struja #u <ritaniji$, na 'elu sa Aaselom, koja se nastavljala na za*etnike analiti*kog u*enja ,oka i 6juma, je smatrala da posle 1anta #koga su izuzetno 'enili$, uz pre'izan dogovor o upotrebi re*i, treba napraviti grani'u izme)u onoga o *emu se moe govoriti i onoga o *emu se ne moe govoriti, odnosno grani'u izme)u smislenog i besmislenog. B ( ono o *emu se moe govoriti svrstavaju se stavovi logike koji su po svom karakteru analiti*ki a njima se priklju*uju i empirijski stavovi posebni! nauka koji su sinteti*ki. :z ostrvske kole, razvio se logi*ki pozitivizam kome pripadaju filozofi be*kog kruga ali i njima opozitna struja 1arla 0opera. <e*ki grug je okupljao ne samo filozofe, nego i nau*nike iz razni! oblasti, sa*injavali su ga" Audolf 1arnap, =to 2ojrat, 3ridri! -ajsman, -iktor 1raft, matemati*ari 6ans 6an i 1urt Codel i drugi. Clavne nesuglasi'e izme)u nji! i 0opera bio je problem verifikacije i demarkacije onoga sta je smileno a ta je besmisleno. 0od problemom demarka'ije 0oper podrazumeva problem iznalaenja kriterijuma koji omogu avaju da se uspostavi razlika izme)u empirijski! nauka sa jedne strane i matematike i metafizike sa druge strane. +a logi*ke pozitiviste osnovni 'ilj nije razgrani*avanje nau*nog od nenau*nog, ve unitenje i odba'ivanje metafizike. 1riterijum demarka'ije za nji! je isto to i za!tev za verifika'ijom empirijski! iskaza. 0oper sugerie da se kao kriterijum razgrani*enja uzme ne mogu nost verifika'ije, ve mogu nost opovrgavanja, jer ;mora biti mogu e da se jedan empirijski sistem opovrgne iskustvom;. #0oper" 18D@, ED$ 4toga, on predlae da se do razgrani*enja do)e dogovorom ili konven'ijom ra'ionalni! subjekata, iako se u praksi *esto izlazi 1 :ako se one tada jo uvek nisu nazivale prirodnim naukama, ve filozofijama. 2jutnova me!anika je izloena u delu
koje se zove atematiki principi prirodne filo!ofije. 2 +a detaljnije objanjenje 6jumove kritike uzro'nosti, 1antovog s!vatanja 'istog uma i nji!ov uti'aj na teoriju saznanja pogledati 2ovakovi' 4" "ilo!ofija, metod i ra!voj naunog sa!nanja# i!a$rani radovi. % @ = prelomnim godinama za metodologiju bi e vie re*i u drugom delu rada kada se govori o drutvenim naukama. B %etaljnije u /ittgenstein ,." Tractatus Logico-Philosophicus& s uvodom 'ertranda (ussella

izvan ra'ionalni! argumenata. 0operov kriti*ki ra'ionalizamF ogleda se u stavu da pouzdano znanje imamo samo u matemati'i i logi'i, s obzirom da je tu re* o analiti*kom ili tautolokom znanju, a da u empirijskim naukama nikakve metode ne mogu da nam obezbede dostizanje izvesnosti. Crubo moemo re i da se ono sto je 0oper razgrani*io na logiku i matematiku sa jedne strane i empirijske nauke sa druge strane, moe i danas uzeti kao razlika izme)u prirodni! i drutveni! nauka.

II Drutvene nauke; Metod eksperimenta sli!nosti i razlike sa prirodnim naukama

%rutvene nauke prou*avaju razne aspekte so'ijalnog ivota drutva ili pojedin'a, primenom nau*ni! metodologija. 0od pretpostavkom da je glavni 'ilj drutveni! nauka da utvrde opte zakone koji mogu posluiti kao instrumenti sistemattkog objanjenja pouzdanog predvi)anja, pokua'u na po*etku da objasnim nemogu nost pouzdani! zakona u nji!ovim dis'iplinama kroz primer eksperimenta kao nau*nog metoda. 2au*ni'i koji se bave drutvom obi*no u ve inu drutveni! situa'ija koje su od nau*nog ineteresa nisu u mogu nosti da unesu izvesne modifika'ije u 'ilju eksperimentisanja. ( kontrolisanom eksperimentu eksperimentator moe proizvoljno baratati, u grani'ama, pojedinim odlikama neke situa'ije, da bi doao do pravi! uzoraka. (prkos rasprostranjenim tverenjima da eksperimentisanje u strogom smislu nije ostvarljivo, u drutvenim naukama se upotrebljava nekoliko vrsta eksperimenta. Gedan od nji! je laboratorijski eksperiment koji je u sutini sli*an onima u prirodnim naukama, a drugu vrstu 'ini tzv. 5ksperiment sa poljem. ( takvim eksperimentima umesto veta*ki stvorenog minijaturnog drutvenog sistema, neka prirodna, mada ograni*ena zajedni'a predstavlja eksperimentalni subjekt u kojem se mogu kontrolisati izvesne promenljive, tako da se u ponovljenom broju pokuaja moze utvrditi da li promene ti! promenljivi! izazivaju odre)ene razlike u nekoj drutvenoj pojavi. 4lede a forma su razne vrste ispitivanja. :straivanja ove vrste mogu se podeliti" #1$ na ona koja nastoje da utvrde drutvene efekte pojava, za razliku od oni! koja se bave nji!ovim uzro'ima, #2$ na istraivanja pojedina*ni! ak'ija, za razliku od oni! u kojima se ispituje ponaanje grupe, #@$ na istraivanja koja su usmerena ka odnosima izme)u odlika koje se javljaju manje ili vie istovremeno, za razliku od oni! koja se bave odlikama to se ispoljavaju u nekom vremenskom nizu. 2au*ni rezultati dobijeni u eksperimentalnom ispitivanju raznovrsni! prirodni! pojava bili su povod da mogu nost upotrebe eksperimenta u prou*avanju drutva postane predmet ive i stalne diskusije u drutvenim naukama, ve u prvoj polovini 18. veka. 0rou*avanjem i zagovaranjem eksperimenta u drutvenim naukama najvie se bavio 1ont #Hili 18DI" DE$, me)utim iako se ispostavilo da eksperiment nije primenljiv u ispitivanju drutveni! nauka, on je prvi opirnije pisao o so'iolokom metodu i upotrebi ekperimenta, a oni koji su bili prvi zasluuju da im se mnogo tota oprosti. #Hili 18DI" DI$ ( ovom delu rada negiran je podjednak zna*aj eksperimenta kao metoda u priodnim i drutvenim naukama, jer je to jedan od glavni! metoda na kome su insistirali pozitivisti. 2astojala sam da pokaem da ukoliko kod najzastupljenijeg metodolokog modela u prirodnim naukama na)emo neprimenljivost u drutvnim naukama, teko da emo uspeti da prona)emo ja*u i osnovaniju vezu ili sli*nost u drugim, re)e kori enim metodolokim okvirima. Hedotologija se
F 0oper je smatrao da se elemet iskustvenog ne moe uzimati kao dominantna komponemta spoznaje i pod jakim uti'ajem 1antove filozofije, uvek je naglaavao ra'ionalnu stranu nai! spoznajni! razultata i podvla*io je njen prioritet u odnosu na sve iskustveno. Tvrdio je da u misljenju lezi prava snaga ljudskog saznavanja i da je njegova najvisa funk'ija kriti'ka. 1riti'ko misljenje je ono najvrednije i ono osigurava stalni rast i napredak spoznaje. #0oper" 2001$

bavi na*inom dolaenja do saznjanja u okviru neke nauke. +a prirodne i drutvene nauke, saznajni put je o*ito razli*it i ne sme se poistove ivati. ( nastavku rada usredsredi u se na nemogu nost predvi)anja drutveni! nauka analiziraju i tekstove 2ortropa, 2ejgela, 0opera i 6ajeka.

III Razlozi za nemogunost predvianja u drutvenim naukama

2au*no predvi)anje je usavreni oblik ra'ionalnog predvi)anja i bazira se na nau*nim istraivanjima i nau*no ste*enom znanju? na poznavanju opti! zakona i na poznavanju posebni! okolnosti pod kojima ti zakoni deluju. Hnoge drutvene nauke postavljaju pitanje predvi)anja. 2ortrop #3. 4. C. 2ort!rop$ pod nau*nom teorijom dinamike podrazumeva empirijski proveren deduktivni sistem *iji pojmovi mogu da odrede spe'ifi*no stanje sistema u dato vreme, a *iji postulati omugu uju deduk'iju odre)enog stanja za bilo koje vreme u budu nosti. 2ajtipi*niji primer teorije dinamike je 2jutnova me!anika. ( nastavku se postavlja pitanje da li ekonomija poseduje deduktivno formulisanu teoriju koja bi li*ila na neki od 2jutnovi! zakona i moe li se iz sadanjeg empirijskog stanja nekog ekonomskog sistema predvideti budu e stanje& 5konomska vrednost nekog proizvoda ili usluge je, u stvari, njegova korisnost, sposobnost da svojom potronjom zadovolji neku nau odre)enu elju. 2ortrop ovo objanjava primerom ,ajonela Aobinsa koji ukazuje na to da je posle primirja 181I. potranja za mainama za proizvodnju ratnog materijala pala. =ruje je ostalo isto, nije se promenilo kao proizvod, ali je trite promenilo svoje prioritete u skladu sa eljama pojedina'a. 1ako Aobins iznosi, nema kvaliteta u stvarima uzetim van nji!ovog odnosa prema ljudima koji i! moe u*initi ekonomskim dobrima #2ortrop 18EI" 2@D$. 5konomsku vrednost odre)uje potranja, odnosno elja trita, mi ne moemo biti sigurni u budu nost potranje zbog razni! faktora, te stoga nije mogu e do i do adekvatne ekonomske dinamike u budu nosti. 2ortrop dalje povla*i paralelu izme)u prirodni! i drutveni! nauka, poredi ekonomsku dinamiku sa 2jutnovom me!anikom navode i njena dva glavna faktora" prvi je defini'ija stanja nekog sistema u dato vreme, a drugi formalna implika'ija izme)u spe'ifi*nosti stanja sistema u jedno vreme i spe'ifi*nosti njegovog stanja u neko kasnije vreme. 4avremena ekonomija ima postulate koji se pozivaju samo na generi*ka svojstva svog predmeta prou*avanja, a jasno je da se potraznja za nekim proizvodom ili uslugom menja kroz vreme, te je nemogu e iz sadanjeg sistema dedukovati budu e stanje. 4amim tim ekonomija ne odgovara ni na jedan od dva uslova teroretske dinamike. Ceneraliza'ije u drutvenim naukama imaju strogo ograni*en opseg jer moramo imati na umu da razni obli'i drutvenog ponaanja zavise kako od neposredni! prilika, tako i od utvr)eni! kulturni! navika. +bog toga e zakoni o drutvenim naukama uvek imati samo usko ograni*enu optost #2ejgel 18DB" B08$. 4vesni mana generaliza'ije i istori'isti tvrde da drutveni zakoni imaju neto druga*iju strukturu od uobi*ajeni! generaliza'ija. 2ejgel objanjava problem zakona koji vae u raznim drutvima. =n svoju skepti*nost prema predvi)anju po*inje primerom astronomije i podse a nas da nebeska me!anika nije tipi*na fizikalna nauka, kao i na *injeni'u da druge grane fizike ne mogu tako dugoro*no da predvi)aju. %alje isti*e da su po*etni uslovi drutveni! istraivanja retko isti i da samim tim, drutveni pro'esi imaju razli*ite institu'ionalne tokove. +akoni u drutvu su po njemu ograni*eni iz jo jednog razlogaJ istorijske uslovljenosti karaktera drutveni! pojava. 2aime, svesni smo *injeni'e da se u formula'iji zakona *esto zanemaruju

odre)ene spe'ifi*nosti, pri *emu se u uobi*ajenoj formula'iji koriste konstantne vrednosti, a ne varija'ije. 2ejgel dalje navodi i idealni sluaj, kao *estu pretpostavku nauke, podse aju i da to to se u prirodi aktuelni i idealni slu*aj znatno razlikuju, uslovljava postavljanje dodatni! pretpostavki, ali i dovodi u pitanje zaklju*ak koji se predvi)a. 2ajbolji uvid u probleme predvi)anja daje 1arl 0oper kao jedan od osniva*a savremene filozofije nauke. 0oper kritikuje istori'izam kroz marksizam i njegovu istorijsku metodu. :stori'izam je za 0opera doktrina po kojoj je zadatak drutveni! nauka izri'anje istorijski! proro*anstava i po kojoj su istorijska proro*anstva neop!odna za vo)enje ra'ionalne politike #0oper 2008" B0$. =vaj metod pribliava prirodne i drutvene nauke, postavljaju i doktrine koje 0oper naziva istoricistikim doktrinama dru)tvenih nauka i politike. :stori'izam postavlja zadatak drutvenim naukama da predvide drutveni i politi*ki razvoj *ove*anstva. 0oper kritikuje istori'izam, navode'i da istori'isti*ka dokrina drutveni! nauka smatra da bismo mogli da predvidimo revolu'ije kao to moemo pomra*enje 4un'a. 0oper argument po*inje konstata'ijom da je 4un*ev sistem sta'ionaran, izolovan i ponovljiv, za razliku od drutva koje se konstantno razvija i menja. :zvesna ponavljanja u drutvu nesumnjivo postoje, me)utim ona su u manjini u odnosu na potpuno nove i neizvesne faktore. ,ogi*ki je nemogu e izvesti nau*ni kalendar doga)aja, jer bi u !ipoteti*kom predvi)anju revolu'ija uvek dolazilo do manjkavosti usled sloenosti drutveni! doga)aja, kao i kvalitativnog karaktera so'ioloki! pojmova. Gasno je i to da se drutvene revolu'ije ne pokre u ra'ionalno, ve putem drutveni! sila, poput J sukoba interesa. 0oper uvodi i pojmove naivnog kolektivi!ma i teorije dru)tvene !avere. 2aivnost kolektivizma obrazlae argumentom da se drutvene 'eline poput klase ili na'ije ne mogu poimati kao empirijski objekti kakve prou*ava biologija. 0o 0operovom miljenju, drutveni fenomeni treba da budu analizirani u smislu individua i odnosa me)u njima E. 2aredni problem je pitanje teorije o drutvu kao posledi'i zavere. ( 0operovo vreme #najvie mislim na vreme !ladnog rata$, bilo je rasprostranjeno miljenje da je sve to se deava u drutvu rezultat plana veliki! sila. 0oper nastoji da opovrgne ovakvu tvrdnju *injeni'ama da zavere nisu toliko *este, da su veoma retko uspene, kao i da ne menjaju karakter drutvenog ivota. :stori'isti*ka pretpostavka marksizma je i to da revolu'ija nuno vodi boljem drutvu. 0oper se sa liberalnog stanovita, kao zastupnik teze o otvorenom drutvu, izdrazito suprotstavio ovakvim levi*arskim utopizmima. =n smatra da revolu'ionarni metodi mogu samo da pogoraju stvari, stvore ve e nasilje i patnju i dovedu slobodu u pitanje. Gasno je da revolu'ija, kao menjanje poretka iz korena, unitava drutvene okvire institu'ija i tradi'ija. =n navodi da ne postoji razlog zbog kojeg bi drutvo posle revolu'ije trebalo da postane bolje drutvo. Aevolu'ija, kakvu je tada 0oper ponznavao ali i ova kakvu danas imamo, obi*no jednu vlast zameni drugom, a to je u korenitoj suprotnosti sa 0operovim nastojanjima da istakne vanost pojedin'a i njegovu slobodu. 0oper u takvim revolu'ijama ne prepoznaje nita $olje, jer drava #odnsno vlast$ ne moe biti dobra budu i ograni*ava slobodu pojedin'a. 3ridri! 6ajekD tako)e napada nastojanja pozitivista da metode prirodni! nauka primenjuju na drutvene nauke i naziva to scijentistikom predrasudom #6ajek, 1888" 1F$. 2aglaava da primena takvi! metoda moe imati fatalne posledi'e jer uvodi Kininjerski tip miljenjaL, koji sada nau*no pristupa i drutvu i njegovim institu'ijama. 4vako ko smatra da je drutvene pojave mogu e razloiti na elemente, i tretirati i! kao to fizika tretira svoje predmete, ne uvi)a se da su problemi drutveni! nauka subjektivnog karaktera, odnosno da su to ljudske ak'ije #6ajek, 1888" 2F M @F$. 0ored s'ijentizma, 6ajek se obruava i na istori'izam kao doktrinu o smislenom, progresivnom i svr!ovitom istorijskom kretanju i objanjava da se istori'izam prema drutvu odnosi kao prema materijalu za oblikovanje, a to ne bi trebalo da radi jer je drutvo samoodravaju a 'elina koja
E 2a individualizmu se bazira i jedan od klju'ni! 0operovi! stanovista o liberalizmu kao i njegova ideja o otvorenom drustvu. #-ise o 0operovom liberalnom ideoloskom opredeljenju u knjizi K=tvoreno drustvo i njegovi neprijateljiL$. D 3. 6ajek spada u red mislila'a najzasluniji! za obnovu klasi*ne liberalne ideje u 99 veku. Aeformulisao je neke od fundamentalni! prin'ipa i na*ela klasi*ne liberalne filozofije i primenio i! u savremenim okolnostima. :ako je ekonomija bila primarno polje njegovog intelektualnog angamana, dometi njegovi! istraivanja obu!vataju gotovo 'elokupnu drutvenu misao.

funk'ionie za!valjuju i autonomnim snagama pojedin'a.I 4lobodno drutvo za koje se 6ajek zalagao je spontani, pravni poredak bez konkretnog 'ilja #u smislu da ne tei poeljnoj emi po kojoj se dele dobra i vlast$ koji se temelji isklju'ivo na pravu pojedin'a i njegovoj slobodi da odlu*uje i postupa do grani'e ugroavanja drugog pojedin'a i njegove privatne svojine. 0o 6ajekovom miljenju, 'ilj politike u drutvu slobodni! ljudi ne mogu da budu predvi)eni rezultati, nego jedino spontan poredak.

"ratak zaklju!ak rada

Teoreti*ari drutveni! nauka koji bi eleli da se bave predvi)anjem ili odre)enjem prava'a 'iviliza'ijski! kretanja u budu nosti trebali bi da se okrenu religiji ili umetnosti. 0redvi)anje budu i! revolu'ija, ure)enja, individualni! i kolektivni! promena ipak su veoma interesantna tema za umetnike i za sve pojedin'e koji imaju pravo na izbor svog vi)enja sveta. 4vaki pojedina' je slobodan da na svoj na*in doivi predstavu o budu nosti, kao i da odabere na*in na koji je moe prezentovati drugima. >irok je dijapazon medijuma za prenoenje ideja i misli u umetnost, od linije, boje, fotografije do pokreta ili tona, pa svako ko ima nameru da govori o budu nosti drutva ili da predvi)a unutar tema kojima se bave drutvene nauke, moe sebi dopustiti umetni*ku slobodu i kreativnost. Hi emo, kao publika, davati podrku onom izraaju i predstavi koja je nama najblia, i koja nas moe povesti u neka sasvim nova promiljanja sveta, drutva i nae uloge u njemu, ali o umetni*kim predstavama i predvi)anjima drutveni! pro'esa posveti u neki naredni rad.

I 6ajek je, kao i drugi filozofi liberalizma, panju usmeravao ka pojedin'u #individui$ njegovoj autonomnosti i slobodi. =n je svoju kon'ep'iju slobodnog drutva kao spontanog poretka utemeljio u ve postoje oj liberalnoj tradi'iji, koju je zapo'eo Adam 4mit i koja se nastavlja kod 0opera.

# I# $I % & R'(I)'

1. 2. @. B. F. E.

6ajek, 3. #1888$ *ontrarevolucija nauke. +stra,ivanja o !loupotre$i ra!uma, 0odgori'a, C:% 6empel, 1.C. #188D$ "ilo!ofija prirodnih nauka, <eograd, 0lato Hili , -. #18DI$ -ociolo)ki metod, <eograd, 2olit 2ejgel, 5. #18DB$ -truktura nauke, <eograd, 2olit #glava 9:::$ 2ortrop, 3.4.C. #18EI$ Logika prirodnih i dru)tvenih nauka, Cetinje #glava 9:::$ 2ovakovi , 4. #2001$ "ilo!ofija, metod i ra!voj naunog sa!nanja" izabrani radovi. 2 <eograd, :nstitut za filozofiju 3ilozofskog fakulteta D. 0oper, 1. #2008$ 'eda istorici!ma, <eograd, %ereta I. 0oper, 1. #18D@$ Logika naunog otkrica, <eograd, 2olit 8. /ittgenstein, ,. #18ID$ Tractatus logico-philosophicus, 4arajevo, ,ogos