Entoni Flu (Antony Flew)

POSTOJI BOG
KAKO JE NAJPOZNATIJI SVETSKI ATEISTA PROMENIO SVOJE MILJENJE "Odvano i hrabro Fluove (Flew's) kolege iz crkve fundamentalnog ateizma e biti skandalizovane" - Frensis N. Kolins (Francis N. Collins) , autor knjige "Bo iji jezik"

PREDGOVOR "Poznati ateista sada veruje u Boga: Jedan od vodeih svetskih ateista sada veruje u Boga, manje ili vie bazirano na naunim dokazima." Ovo je bio naslov Asoiejted presa (Associated Press) 9. decembra 2004. , pria dalje kae : "Britanski profesor filozofije koji je bio vodei ampion ateizma vie od pola veka je promenio svoje miljenje. On sada veruje u Boga , manje ili vie bazirano na naunim dokazima i rekao je to na videu putenom u etvrtak " Gotovo odmah , priznanje je postalo medijski dogaaj u izvetajima i komentarima irom sveta na radiju i televiziji, u novinama i po internet sajtovima. Pria je dobila takav momenat da je Ap izbacio dve sline izjave vezane za originalnu objavu. Predmet prie i mnogih drugih pekulacija bio je profesor Entoni Flu (Antony Flew) , autor preko trideset profesionalnih filozofskih dela koja su pomogla postavljanje programa ateizma vie od pola veka . Ustvari , njegova "Teoligija i falsifikacija" (Theology and Falsification) , knjiga prvi put predstavljena 1950. na sastanku Oksfordskog univerziteta Sogkratovog kluba voenog od strane C.S. Levisa (C.S. Lewis ) je postala najtampanije filozofsko izdanje prologa veka. Sada , po prvi put , on daje mnotvo argumenata i dokaza koji su ga vodili do promene miljenja. Ova knjiga , ustvari , predstavlja ostatak prie. Ja sam igrao malu ulogu u Ap (Associated Press) prii jer sam pomogao organizaciju simpozijuma i videa koji je Toni Flu (Tony Flew) objavio , koji e kasnije humoristiki nazvati njegovim "Duhovnim buenjem". Ustvari od 1985. ja sam pomagao nekoliko konferencija na kojima je on pravio sluaj za ateizam . Tako , ovaj rad je lina kulminacija puta koji je poeo pre dve decenije. Zanimljivo je da su u odgovoru na priu u Ap-u Fluove je kolege proglasile na ivici histerije. Na ateistikom veb sajtu jedan dopisnik je meseno objavljivao Fluov pad od prave vere. Glupe uvrede i mladalake karikature su bile zajednike po slobodoumskim blogovima. Isti ljudi koji su se alili na inkviziciju i spaljivnje vetica sada su uivali u sopstvenom malom juriu na jeretike. Advokati tolerancije sami i nisu bili tako tolerantni. I , oigledno , religiozni iloti nemaju monopol nad dogmatizmom , neljudnosti , fanatizmom i paranojom. Ali besna rulja nemoe prepravljati istoriju. I Fluovo mesto u istoriji ateizma prevazilazi sve to dananji ateisti imaju da ponude. FLUOV ZNAAJ U ISTORIJI ATEIZMA Nije previe rei da bez poslednjih sto godina, nijedan poznati filozof nije uspeo da razvije vrstu sistematinosti, dubokoumnosti, originalnosti i uticajnosti u objanjavanju ateizmja kakva se moe nai u Fluovom pedesetogodinjem antiteolkom pisanju. Prioritet za Flua , najvea izvinjenja za ateizam su bila ona od velikih mislilaca kao Davida Hjuma (David Hume) i nemakog filozofa devetnaestog veka Artura openhauera (Arthur Schopenhauer), Ludvig Fejerbaha (Ludwig Feuerbach), i Fridriha Ni ea (Fredrich Nietzsche). Ali ta sa Bertradom Raselom (Bertrand Russell) (koji je tehniki bio agnostik sve dok je bio ateista u praksi) Serom Alfredom Ajerom (Sir Alfred Ayer), an-Polom Sartreom (Jean-Paul Sartre), Albertom Kamusom (Albert Camus) i Martinom Heidegerom (Martin Heidegger) , svima kojima su bili ateisti dvadesetog veka mnogo pre poetka Fluovog pisanja. U Raselovom sluaju jasno je da on nije

napravio nita vie od nekoliko polemikih pamfleta o svojim skeptinim pogledima i oholosti prema organizovanoj religiji. Njegove (knjige) Religija i nauka (Religion and Science) i Za to ja nisam hrianin (Why I Am Not a Christian) su prosto bile antologija lanaka - on je produkovao nesistematinu filozofju religije. Kao najbolje, on je podvlaio panju na problem zla i opovrgavao tradicionalne argumente za postojanje Boga bez dodavanja bilo kakvih sopstvenih argumenata. Ajer , Sartre , Kamus i Heideger imaju ovo zajedniko : njihova koncentracija na graenju sprecifinog puta upotrebljavanog u filozofskim raspravama i u krajnjem ishodu bilo je negiranje Boga. Oni su imali sopstveni nain razmiljanja u kome je ateizam bio sporedni proizvod. Vi morate ui u njihove sisteme da biste uli u njihov ateizam. Isto se moe rei i za kasnije nihiliste kao to su Riard Rorti (Richard Rorty) i Deks Derida (Jacques Derrida). Naravno, bilo je velikih filozofa iz Fluove generacije koji su bili ateisti : V.V. Kvin (W.V.Quine) i ilbert Ril (Gilbert Ryle) su oigledni prikazi. Ali niko nije napravio korak dalje u razvijanju argumenata knjievne veliine za podrku njihovih sopstvenih verovanja. Zato tako ? U mnogo prikaza , profesionalni filozofi u onim danima su odbijali da prljaju svoje delikatne ruke uestvujui u takvim popularnim , ak i vulgarnim raspravama. U drugim sluajevima motiv je bila opreznost. Svakako u , kasnijim godinama , bilo je ateista fiozofa koji su kritikovali i odbacivali tradicionalne argumente za Boije postojanje. To see od Pola Edvardsa (Paul Edwards) , Valasa Metsona (Wallace Matson) , Kaja Nilsena (Kai Nilsen) i Pola Kurca (Paul Kurtz) do J.L.Mekaja (J.L.Meckie), Riarda Gela (Richard Gale) i Majkla Martina (Michael Martin) . Ali njihovi radovi nisu promenili tok i oblik rasprava kao to je to uradila Fluova publikacija. Gde lei originalnost Fluovog ateizma ? U (knjigama)"Teologija i Falsifikacija" (Theology and Falsification) , "Bog i Filozofija" (God and Philosophy) , i "Pretpostavke ateizma" (The Presumption of Atheism) on je razvio novelske argumente protiv teizma koji su , uz du no postovanje , vodili do mape puta religijske filozofije. U (knjizi)Teologija i falsifikacija on razvija pitanje o tome kako religijske izjave mogu da naprave znaajne tvrdnje (njegov najcitiraniji izraz "smrt od strane hiljadu kvalifikacija" obuhvata ovu poentu nezaboravno); u (knjizi) Bog i filozofija on argumentuje da nijedna rasprava o Bo ijem postojanju nemoe poeti dok saglasnost o sveprisutnom, sveznajuem duhu ne bude utvrena . U (knjizi) Pretpostavke ateizma on utvruje da je teret dokazivanja na teizmu i da ateizam treba da ima standardno mesto. Naravno, on je usput analizirao tradicionalne argumente za Bo ije postojanje. Ali to je bila njegova reinovacija ramova aluzije koja je promenila celu prirodu rasprave. U kontestu svega iznad, Fluovo skoranje odbacivanje ateizma je bilo ist istorijski dogaaj. Ali malo je poznato da je, ak i u svojim ateistikim danima , Flu imao u sebi otvorena vrata za novi i oivljeni teizam . FLU , LOGIKI POZITIVIZAM I PREPOROD RACIONALNOG TEIZMA Ovde je paradoks . Branei legitimnost rasprava teolokih tvrdnji i izazivajui religiozne filozofe da razjasne svoje tvrdnje , Flu je pomogao preporod racionalnog teizma u analitikoj filozofiji posle mranih dana logikog pozitivizma . Mala pozadinska informacija e biti od vanosti ovde. Logiki pozitivizam , kao to e se neko setiti , je bila filozofija predstavljena od strane evropske grupe koja se zove Beki krug (Vienna Circle) u ranim 1920-im koja je popularizovana od strane A.J.Ajera u engleskogovoreem svetu sa njegovim delom iz 1936 "Jezik , Istina i logika" (Language Truth and Logic) . Prema logikim pozitivistima , jedine znaajne izjave su one sposobne da budu potvrene kroz ulna iskustva ili istinite jednostavno po svojim formama i znaenjima rei koje su upotrebljavane . Prema tome izjava je imala punovanost ako istinitost ili la mogu biti potvrene u empiriskim posmatranjima (e.g. naunim studijama ). Logine i iste matematike izjave su bile tautologija ; to znai da su bile istinite po definiciji i da su bile prosto put upotrebe simbola koji nisu izra avali bilo kakvu istinu o svetu . Nije postojalo nista drugo to se moglo znati ili koherentno raspravljati . U srcu logikog pozitivizma bio je princip potvrde , stav u kome se znaenje predloga sadri u sopstvenoj potvrdi . Rezultati su bili takvi da su jedine znaajne izjave bile one upotrebljavane u nauci , logici i matematici . Izjave u metafizici , religiji , estetici i etici su bile bukvalno beznaajne , zato to nisu mogle biti potvrene empirijskim metodama . One nisu bile validne ni invalidne. Ajer je rekao da je samo apsurd biti ateista kao i biti teista otkad izjava "Bog postoji" jednostavno nema znaenje . Danas mnoga uvodna filozofska dela povezuju Fluova naela u "Teologiji i Falsifikaciji" sa Ajerovom vrstom logikog pozitivizma koja napadaju religiju , poto su oba pitanja beznaajnost religijskih tvrdnji . Problem sa ovom slikom je taj da ona ni na koji nain ne odraava Fluovo razumevanje materije

tada ni sad . Ustvari , daleko od podupiranja pozitivistikog pogleda na religiju , Flu je uzimao u obzir svoj papir kao konani nalaz tog partikularnog puta filozofiranja . U prezentaciji 1990. god. ja sam organizovao etrdesetogodinjicu publikacije "Teologije i falsifikacije" , Flu je izjavio : Kao maturant ja postajao sve frustriraniji i ogoreniji u filozofskim raspravama koje su se samo okretale, i nikada udaljavale od logikog pozitivizma brilijantno objanjenog u ... "Jeziku , Istini i logici" ... Namera u oba ova papira ( verzije "Teologije i falsifikacije" prvi put prezentovane u Sokratovom klubu a onda objavljene na Univerzitetu ) je bila ista . Umesto arogantnog proglaenja da sve to neki vernik moe da izabere da kae je da ne uzima u obzir saglasnost priornog kao sastavnog dela potvrenja nasilja pretpostavljenog neprikosnovenog verifikacionog principa - ovde zanimljivo ostaje kao sekularno otkrie - Ja sam vie voleo da ponudim odmereniji izazov . Pustite vernike da govore sami , individualno i pojedinano . Pria je uzdignutija u dananjem delu , gde Flu opet komentarie poreklo svog proslavljenog rada : Za vreme mog zadnjeg semestra na Oksfordskom Univerzitetu , publikacija A.J.Ajerove knjige "Jezik , Istina i logika" je ubedila mnoge lanove Sokratovog kluba da Ajerov jeres logikog pozitivizma - sadrajnost da svi religijski predlozi bez saznjnih uverenja - trebaju biti odbaeni . Prvi i jedini papir koji sam ikada itao u Sokratovom klubu , "Teologija i falsifikacija" doprinela je ono to sam ja tada smatrao dovoljnim za obaranje . Verovao sam da sam dostigao totalnu pobedu i da onde nije vi e bilo prostora za dalje debate . Kao to e svaka istorija filozofije pokazati , logiki pozitivizam je zaista doao do 1950-ih zbog svoje interne nedoslednosti . Ustvari Ser Alfred Ajer lino, u doprinosu jedne antologije koju sam prepravio , tvrdi : "Logiki pozitivizam je umro odavno . Nemislim mnogo da je "Jezik , istina i logika" tana . Mislim da je puna greaka. Mislim da je bila vana knjiga u svoje vreme zato to je imala vrstu drugaijeg efekta... Ali kada doete do detalja , mislim da je puna greaka na kojim sam proveo zadnjih pedeset godina ispravljajui ili pokuavajui da ih ispravim" U svakom pogledu , odstupanje od logikog pozitivizma i Fluova nova pravila obaveza dali su sve podstrek filozofskom teizmu . Ima Brojnih glavnih radova o teizmu u analiti koj tradiciji , od kada su napisani od strane Riarda Svinburna (Richard Swinburne) , Alvina Plantige (Alvin Plantiga) , Petra Geha (Peter Geach) , Vilijama P. Alstona (William Alston) , Dorda Mavrodesa (George Mavrodes) , Normana Krecmana (Norman Kretzmann) , Dejmsa F. Rosa (James F. Ross) , Petra Van Invagena (Peter Van Inwagen) , Eleonore Stump (Eleonore Stump) , Brajana Leftova (Brian Leftow) , Dona Haldena (John Haldane) i mnogih drugih tokom zadnje tri decenije . Nisu samo nekoliko od ovih adresa zahtevne kao beznaajnost potvrivanja Boga , logiko slaganje viih atributa i pitanja da li je verovanje u Boga valjano - preciznije pitanja koja je Flu u raspravama hteo da stimulie . Preobraaj u teizam je bila pria u centru panje Tajm (Time) magazina aprila 1980.-te : "U tihoj revoluciji misli i argumenata , koju je teko neko mogao da predvidi pre samo dve decenije , Bog pravi povratak. Njintrigantnije je ta se deava... u poznatim intelektualnim krugovima akademskih filozofa"

"NOVI ATEIZAM" ILI DRUGAIJI POZITIVIZAM U svetlu ovog istoriskog progresa , iznenadna pojava onoga to je bilo nazvano "novi ateizam" je od deliminog uea . Godina "novog ateizma" je bila 2006 (fraza je prvi put kori ena u Vajrd (Wired) magazinu novembra 2006.-te) Od Danijel Denetove (Daniel Dennett's) (knige) "Lomljenje ini" (Breacking the Spell) i Riard Davkinsove (Richard Dawkin's) "Boija varka" (The Gods Delusion) do Levis Volpertove (Lewis Wolpert's) "est nemoguih stvari pre doruka" (Six Impossible Things Before Breackfast) , Viktor Stenderove (Victor Stenger's) "Razumljivi kosmos" (The Comprehensible Cosmos) i Sem Harisove (Sam Harris's) "Kraj vere" (The End of Faith) (objavljene 2004.-te ali njen nastavak je izaao u 2006.-oj) eksponati gledaj-nazad-u-ljutnji , ne-uzimaj-zarobljenike tipa ateizma su bili van u punoj snazi . Ono to je bilo znaajno u vezi sa ovim knjigama nije bio nivo njihovih argumenata - koji su

bili skromni da bi neno uspeli - ve nivo vidljivosti koje su primile i kao best-seleri (najprodavaniji-e) i kao "nove" prie otkrivene od strane medija . "Pria" je bila potpomognuta ak i dalje injenicom da su (njeni) autori bili reiti i slikoviti kao to su njihove knjige bile srane . Glavna meta ovih knjiga je , bez pitanja , svaka vrsta , vreme ili mesto organizovane religije . Paradoksalno , same knjige se itaju kao fundametalne propovedi . Autori , najveim delom , zvue kao propovednici vatre I vrata pakla , ak I apokalipse , ako se ne pokajemo naih neposlunih uverenja I pridruenih praksa . Tamo nema mesta za dvoznanost I suptilnost . Crno je I belo. Ili ste sa nama ili ste jedan sa neprijateljem . ak I ugledni mislioci koji su izraavali simpatije ka drugoj strani su proglaavani izdajnicima. Evangelisti sami su hrabre due koje propovedaju svoju poruku oi u oi s neizbenim muenitvom . Ali kako se ova dela I autori uklapaju u veu filozofsku diskusiju o Bogu u zadnjih nekoliko deceniija ? Odgovor je ne uklapju se . Na prvom mestu , oni odbijaju da angauju vana pitanja umeana u pitanje Boijeg postojanja . Niko od njih ak I ne spominje centralne temelje za pozicioniranje bo anske stvarnosti ( Denet je potroio ak sedam stranica na argumente za Boije postojanje , Haris nijednu ) . Oni odbijaju da odrede problem porekla racionalizma ugraenog u fabriku univerzuma , ivota shvaenog kao autonomne agencije , I svesti , konceptualne misli , I licnosti . Davkins govori o poreklu ivota I svesti kao jedan od dogaaja pokrenutih od strane inicijala poetnike sree . Volpert pie : Namerno ( ! ) sam izbegavao svaku diskusiju o svesti , u kojima I dalje ostaje premalo razumevanja . O poreklu svesti , Denet , konzervativni fiziar , jednom je napisao I onda udo se desilo . Nijedan od ovih pisaca nije predstavio mogue razmatranje koje rauna postojanje poslunosti zakona , podrke ivota I racionalno dostupnog svemira . Drugo , oni ne pokazuju nikakvu svesnost o zabludama I zbrkama koje su vodile do pada logikog pozitivizma . Oni koji su ignorisali greke istorije imae da ih ponove u nekoj taci . Tree , oni izgledaju totalno nesvesni masivnih korpusa radova u analitikoj filozofiji religije ili sofisticiranih novih argumenata generisanih unutar filozofskog teizma . Bilo bi fer rei da novi ateizam nije nita manje nego regresija (vraanje na staro) ka logiko pozitivistikoj filozofiji koja je bila ak I ustupljena od svojih najvatrenijih predlagaa . Ustvari , novi ateisti moglo bi se rei ak I ne dostiu logiki pozitivizam . Pozitivisti nisu nikada bili toliko naivni to se tie sugerisanja da Bog moe biti nauna hipoteza oni su proglasili koncept o Bogu beznaajnim preciznije zato to nije bio nauna hipoteza . Davkins , s druge strane , dri da je prisustvo odsutnosti kreativne super-inteligencije nedvosmisleno nauno pitanje Ovo je vrsta komentara za koji kaemo da ak nije ni pogrean ! . U Dodatku A (Appenix A) ja traim da pokaem da se nae neposredno iskustvo racionalnosti , ivota , svesti , misli , I licnosti bori protiv svake forme ateizma , ukljuujui I najnoviji . Ali dve stvari ovde moraju biti reene o izvesnim Davkinsovim komentarima koji su direktno relevantni u sadanjoj knjizi . Posle pisanja da je Bertrand Rasel bio ateista koji je poteno obraao panju I bio vie nego eljan da se oslobodi iluzije ako izgleda da logika to tra i , on dodaje u napomeni : Mi bi smo mogli videti neto slino danas u preko-publiciranom izvrdavanju filozofa Entoni Flua koji je u svojim kasnijim godinama objavio da se preobrazio u vernika u nekoj vrsti boanstva ( pokrenuvi pomamu eljnog ponavljanja svuda po internetu ) . S druge strane , Rasel je bio veliki filozof. Rasel je dobio Nobelovu nagradu . Puerile petulance kontrasta sa velikim filozofom Raselom i preziran osvrt na Fluovo staro doba su paritet za kurs u Davkinsovim poslanicama do prosveenja . Ali ono to je interesantno ovde je Davkinsov izbor rei , onaj kod kog on nesvesno otkriva nain na koji njegov um funkcionie . Izvrgavanje znai odmetnitvo . Pa je Fluov glavni greh bio odmetanje od vere oeva . Davkins je lino drugde priznao da su njegova ateistika ubeenja bazirana na veri . Kada je upitan od Ed Fondacije (Edge Foundation) Ono u ta verujete je tano ak iako ga nemoete dokazati Davkins replicira Ja verujem da sav su ivot, sva inteligencija , sva kreativnost I sav dizajn bilo gde u univerzumu direktni ili indirektni proizvod Darvinove ( Darwinian Charles Darwin ) prirodne selekcije . Odatle sledi da dizajn dolazi kasnije u univerzumu , posle perioda Darvinove evolucije . Dizajn nemoe predhoditi evoluciji dakle I nemoe podvui svemir . Na kraju onda Davkinsovo odbacivanje krajnje Inteligencije je stvar verovanja bez dokaza . I kao mnogi ija su verovanja bazirana na slepoj veri , on nemoe trpeti otpadnitvo od crkve ili prebegavanje . S obzirom na Davkinsov pristup prema racionalnosti skrivenoj u svemiru , fiziar Don Berov (John Barrow) je promatrao u diskusiji : Vi imate problem sa ovim idealima , Riard , zato to vi ustvari I niste pravi naunik . Vi ste biolog Dulija Vitulo-Martin (Julia Vitullo-Martin) uoava da biologija za

Berova jeste malo vie od brane prirodne istorije . Biologiari kae Berov imaju ogranieno , intuitivno shvatanje kompleksnosti . Oni su zaglavljeni s jednim naslednim konfliktom iz devetnaestog veka , I jedino su zainteresovani za rezultate , za ono to trijumfuje nad ostalima . Ali rezultati vam ne govore skoro nita o zakonima koji upravljaju svemirom . Davkinsov intelektualni otac izgleda da je Bertrand Rasel . On govori o tome kako je bio inspirisan u otprilike estnaest godina Raselovm esejom ta ja verujem iz 1925-te . Rasel je bio odreeni protivnik organizovane religije , I napravio je sebe rolom ablona za Harisa I Davkinsa ; Stilino oni oponaaju Raselov nain za sarkazam , karikature , preklapanje I preuveliavanje . Ali Raselovo odbijanje Boga nije bilo motivisano samo intelektualnim faktorima . U (knjizi) Moj otac Bertrand Rasel , njegova erka Katarina Tait (Katharine Tait) pie da Rasel nije bio otvoren za ozbiljnije rasprave o Boijem postojanju : Ja nisam mogla ni razgovarati s njim o religiji . Rasel je naizgled bio iskljuen iz vrste religioznih vernika koje je bio susreo . Ja bih volela da uverim svog oca da sam nala ono to je traio , neto neopisivo za im je eznuo itav svoj ivot . Volela bih da ga ubedim da potraga za Bogom nemora da bude umiljena . Ali to je bilo beznadeno . On je poznavo previe slepih hriana, pustih moralista koji su sisali radost iz ivota I progonili svoje protivnike; on nikada ne bi bio sposoban da vidi istinu koju su sakrivali . Tait ipak veruje da je Raselov ceo ivot bio potraga za Bogom Negde u pozadini uma mog oca , na dnu njegovog srca , u dubinama due bilo je prazno mesto koje je nekada bilo ispunjeno Bogom , I nikada nije naao neto da ga popuni On je imao kao duh oseaj nepripadnosti , nemanja doma u ovom svetu . U bolnom prolazu Rasel je jednom rekao : Nita nemoe da probije usamljenost ljudskog srca osim vrste ljubavi najjaeg intenziteta koju religiozni uitelji propovedaju Namuili bi ste se da pronaete bilo koji prolaz koji udaljeno lii na ovaj u Davkinsu . Vraajui se na raun Fluovog izvrdavanja , moda se Davkinsu nikada nije desilo da filozofi , da li veliki ili manje poznati , mladi ili stari, promene svoja miljenja bazrano na dokazima. Moda je bio razoaran time da su oni bili I vie nego eljni da bi bili osloboeni iluzija ako bi izgledalo da logika to trai ali onda opet oni su voeni logikom , ne strahom od izvrdavanja . Rasel je osobito bio naklonjen izvrdavanjima o emu je jedan drugi proslavljeni britanski folozof C.D. Brod (C.D.Broad) jednom rekao : Kao to svi znamo , G.Rasel svakih nekoliko godina proizvodi drugaiji sistem filozofije . Bilo je I drugih primera da filozofi menjaju svoja miljenja bazirana na dokazima. Mi smo ve posmatrali da je Ajer porekao pozitivizam svoje mladosti . Jo jedan primer onog koji je podneo takvu radikalnu promenu je J.N. Fajndlej (J.N.Findlay) , koji je argumentovao , u Fluovoj knjizi Novi eseji u filozofskoj teologiji , da Boije postojanje moe biti opovrgnuto ali onda preobratio sebe u svom delu Uspinjanje prema apsolutnom (Ascient to the Absolute) iz 1970-te . U kasnijim I sledeim knjigama , Fajndlej argumentuje da um , razlog ,inteligencija , I volja se sadr e u Bogu , samopostojanju , kome je duno oboavanje I neobavezna samopredanost . Davkinsov starinski argument (ako se on moe nazvati tako) je strana varijacija reklamiranih nepravilnih zabluda koje nemaju mesta u civilizovanim raspravama . Pravi mislioci procenjuju argumente I teinu dokaza bez obzira na izlagaevu rasu , pol ili godine . Jo jedna postojana tema u Davkinsovoj knjizi , I u onima od nekih drugih novih ateista je tvrdnja da nijedan naunik vredan njegove ili njene otroumnosti ne veruje u Boga . Davkins na primer objanjava dalje Ajntajnovu (Einsteins) izjavu o Bogu kao metaforikom osvrtu na prirodu . Ajntajn lino kae da je u najboljem ateista (kao Davkins) a u najgorem panteista . Ali ovaj deli Ajntajnove egsegeze je oito nepoten . Davkinsovi osvrti samo citiraju da pokau Ajntajnovu naklonost ka organizovanoj I otkrivajuoj religiji . On namerno iskljuuje ne samo Ajntajnove komentare o svom verovanju u superiorni um I superiornu rasujujuu silu na poslu u zakonima prirode , nego I Ajntajnovo specifino poricanje da je panteista ili ateista . (Ovo namerno iskrivljenje je ispravljeno u ovoj knjizi) . Ba nedavno , kada je u poseti Jerusalimu upitan da li veruje u postojanje Boga , poznati teoretski fiziar Stiven Hovking (Stepfen Hawking) je izjavio I odgovorio da veruje u Boije postojanje ali da je ova Boanska sila utvrdila zakone prirode I fizike I da posle toga nije ulazila u kontrolisanje sveta . Naravno , mnogi drugi veliki naunici modernog doba kao Hajsenberg (Heisenberg) I Plank (Planck) su verovali u Boanski Um na racionalnim terenima . Ali ovo je takoe prekreeno u Davkinsovom izvetaju naune istorije . Davkins ustvari pripada specifinom klubu popularnih naunih pisaca kao to je Karl Zagan (Carl Sagan) I Ajzak Asimov (Isaac Asimov) iz prethodne generacije . Ovi popularizatori su gledali sebe ne prosto kao pisare , nego kao visoke svetenike . Kao I Davkins oni su na sebe uzeli zaduenje ne samo

edukacije javnosti naunim otkriima nego takoe I u odluivanju o tome ta je dopustivo za naunu verodostojnost kojoj treba verovati u materiji metafizike . Ali dozvolite da budemo jasni ovde . Mnogi od najveih naunika su videli direktnu vezu izmeu svog naunog rada I svog potvrivanja superiornog Uma , Uma Boga . Objasnite to kako god elite ali ovo je oit podatak da popularizatorima sa svojim programima rada nemoe biti dozvoljeno da se kriju . O pozitivizmu , Ajntajn ustvari kae : Ja nisam pozitivist . Pozitivizam navodi da ono to nemoe biti posmatrano nepostoji . Ova zamisao je nauno neodbranjiva , za nju je nemogue napraviti validne afirmacije o tome ta ljudi mogu ili nemogu posmatrati. Neko bi morao rei da samo ono to posmatramo postoji to je oigledno netano Ako oni ele da obeshrabre verovanje u Boga , popularizatori moraju da opreme argumente za podrku njihovih sopstvenih ateistike pogleda . Danas ateisti evangelisti teko ak I pokuavaju da argumentuju svoje sluajeve u ovim promatranjima . Umesto toga oni treniraju svoje oruije na dobro poznatim vreanjima u istoriji velikih svetskih religija . Ali ispadi I strahote organizovane religije nemaju veze s bilo im u postojanju Boga jednako kao to pretnja nuklearnim poveanjem nema veze sa 2 pitanjem da li je E = mc . Pa da li postoji Bog ? ta je sa argumentima ateista starih I novih ? I kakve veze ima moderna nauka sa materijom ? Napadajui sluajnost u ovom naroitom trenutku intelektualne istorije kada je stari pozitivizam ponovo u modi , isti mislilac koji je pomogao zavretak njegove vladavine pre pola veka , vraa se na bojno polje ideja da odgovori na ova prava pitanja .

UVOD

Jo od objave mog preobrata u teizam , u mnogim prilikama ja sam bio upitan da dam izvetaj
o okolnostima koje su me vodile do promene svog miljenja . U nekoliko narednih lanaka I u novom uvodu u mom izdanju Bog I filozofija (God and Philosophy) iz 2005-te ja sam skretao panju na nedavna dela znaajna za tekuu raspravu o Bogu ali nisam paljivije obradio svoje vlastite poglede . Ja sam sada uveren da predstavljam ovde ono to se moe nazvati mojom zadnjom voljom I testamentom . Ukratko , kako naslov kae , ja sada verujem da postoji Bog ! Podnaslov Kako je najpoznatiji svetski ateista promenio svoje miljenje nije bio moj izum . Ali to je jedan koji sam srean da iskoristim , pronalazak I zaposlenje vetih I jo privlanih naslova za Fluove je neto od porodine tradicije . Moj otac , teolog , je jednom sa jednim od svojih bivih ucenika uredio kolekciju eseja I dao ovoj polemici depno izdanje , paradoksini I jo posve odgovarajui I valjano informativni naslov Katolianstvo prostentatizma (The Catholicity of Protestantism) . U grai forme prezentacije , ako ne sadrajne doktrine , sledei njegov primer , ja sam u svoje vreme izdao papire sa takvim naslovima kao to su : Da li dobri ine ne dobra ? (Do gooders Doing No Good) I Da li je Paskalovo klaenje jedina sigurana opklada ? (Is Pascals Wager the Only Safe Bet ?)

Na poetku bih trebao da rasistim jednu stvar . Kada su izvetaji o mojoj promeni miljenja bili raireni medijski I irom interneta , neki od komentatora su bili brzi da prigovore da moje poodmakle godine imaju veze sa mojom promenom . Bilo je reeno da strah koncentrie um mono I ovi kritiari su zakljuili da su oekivanja predstojeeg ulazka u zagrobni ivot pokrenula promenu u samrtnoj postelji . Oigledno ovi ljudi nisu bili upoznati niti sa mojim pisanjima o nepostojanju zagrobnog ivota niti sa mojim trenutnim pogledima u temi . Preko pedeset godina ja prosto nisam poricao postojanje Boga nego takoe I postojanje zagrobnog ivota . Moja Giford predavanja (Gifford Lectures) izdavana kao Logika smrtnosti (The Logic of Mortality) predstavljaju vrhunac ovog procesa misli . Ovo je jedna oblast u kojoj nisam promenio miljenje . Odsutno specijalno otkrie , mogunost koja je dobro prikazana u ovoj knjizi N.T. Vrajtovim (N.T.Wrights) doprinosom , ja nemislim o sebi kako preivljavam smrt . Za zapisnik onda ja elim da poinu sve one glasine koje mi smetaju Paskalove opklade . Trebao bih daistaknem nadalje da ovo nije prvi put da sam promenio miljenje o fundamentalnom problemu . Izmeu ostalih stvari , itaoci koji su upoznati sa mojom snanom odbranom slobodnih trita mogu biti iznenaeni da naue da sam jednom bio marksista (za detalje vidite drugo poglavlje ove knjige) . U dodatku , pre preko dve decenije oporekao sam svoje ranije poglede da su svi ljudski izbori potpuno odreeni od strane fizikih uzroka . Budui da je ovo knjiga o tome zato sam promenio svoje miljenje o Boijem postojanju , oigleno pitanje bi bilo u ta sam ja verovao pre promene I zato . Prva tri poglavlja trae da odgovore na ovo pitanje, a zadnja sedam poglavlja opisuju moje otkrie Boanskog. U pripremi zadnjih sedam poglavlja bio sam veoma potpomognut diskusijama sa profesorom Riardom Svinburnom (Richar Swinburne) I profesorom Brajanom Leftouom (Brian Leftow) bivim I sadanjim stanarima Nolloth stolice (Nolloth Chair) u Oksfordu . Postoje dva dodatka u ovoj knjizi . Prvi je analiza takozvanog novog ateizma Ri arda Davkinsa I drugih od Roja Abrahama Vargezea (Roy Abraham Varghese) . Drugi je otvoreni dijalog na temu od velikog interesa za mnoge religiozne vernike pitanje da li ima bilo kakve vrste Boanskog otkria u ljudskoj istoriji , sa posebnom panjom na tvrdnje napravljene o Isusu iz Nazareta . U interesu unapreenja dijaloga, uenik Novog Zaveta (New Testament) N.T.Vrajt , koji je sadanji biskup Durama (Durham) , ljubazno je dao svoju procenu tela istorijske injenice koja je temelj vere hrianskih teista u Hrista . Ustvari ja moram da kaem da je biskup Vrajt do sada predstavljao najbolji sluaj za prihvatanje hrianske vere koji sam ikada video . Moda bi neto trebalo da bude reeno o mojoj poznatosti kao ateiste koja je navedena u naslovu . Prvo od mojih antiteolokih dela bio je moj papir Teologija I falsifikacija . Taj papir je kasnije pretampan u Novi eseji filozofske teologije (1955) , antologije koju sam prepravljao zajedno sa Elesdeirom Mekajntirom (Alasdair MacIntyre) . Novi eseji je bio pokuaj da se uokviri udar na teoloke teme koji je tada bilo nazivan revolucijom u filozofiji . Sledee veliko delo bilo je Bog I filozofija, prvi put izdato 1966-te a zatim ponovo 1975, 1984 I 2005-te . U uvodu izdanja iz 2005-te , Pol Kurc , jedan od vodeih ateista naeg doba I autor dela Ljudski manifest II pie da su prometejske knjige odevljene da predstave ono to je od sada postalo klasika u filozofiji religije . Bog I filozofija je bila praena delom Pretpostavka ateizma (The Presumption of Atheism) , koje je bilo izdano kao B og , sloboda I besmrtnost 1984-te u Sjedinjenim Dravama . Druga znaajna dela su bila Hjumova filozofija verovanja (Humes Philosophy of Belief) I Logika I jezik (Logic and Language) (prva I druga serija) , Uvod u zapadnjaku filozofiju: ideje I argumenti od Platona do Sartrea , Darvinova evolucija (An introduction to Western Philosophy: Ideas and Arguments from Plato to Sartre , Darwinian Evolution ) I Logika smrtnosti (The Logic of Mortality) . Zaista je paradoksalno da je moj prvi publikovani argument za ateizam bio originalno predstavljen na forumu pod predstavnitvom najveih hrianskih apologeta (apologist) prolog veka Sokratovog kluba ustolienim sa C.S. Levisom . Jo jedan paradoks je injenica da je moj otac bio jedan od vodeih metodistikih pisaca I propovednika u Engleskoj . Preko toga, na poetku svoje karijere , ja nisam imao naroitog interesa u postajanju profesionanog filozofa . Otkad , dobro poznato , sve dobre stvari , ako ne sve stvari bez izuzetaka , moraju doi kraju , ja u zavriti svoje uvodne rei ovde . Ostavljam ih itaocima da odlue ta da rade sa razlozima za promenu mog miljenja po pitanju Boga .

DEO 1

MOJE PORICANJE BOANSKOG

STVARANJE ATEISTE

Ja nisam oduvek bio ateista . Svoj ivot sam poeo prilino religiozno. Odgojen sam u
hrianskom domu I pohaao sam privatnu hriansku skolu . Ustvari ja sam sin propovednika . Moj otac je proizvod Merton koleda (Merton College) , Oksforda (Oxford) I ministar religije na Veslijan Metodistu (Weslyan Methodist) radije nego na utemeljenoj crkvi, crkvi Engleske. Kako je njegovo srce uvek preostajalo u evangelizmu I , kako bi Anglikanci rekli , u parohijskom poslu , moja najranija seanja na njega su tutor u studijama Novog Zaveta na Metodist teolokom fakultetu u Kembridu . Kasnije je uspeo da bude glava tog fakulteta I naposletku se povukao i umro u Kembridu . U dodatku osnovnom kolovanju I uenju dunosti ovih slubi , moj otac se prihvatio velikog poslovnog dogovora kao Metodist predstavnik u razliitim intercrkvenim organizacijama . Takoe je sluio jednogodinje uslove kao predsednik obe metodostike konferencije I Federalnog konzila slobodne crkve (Free Church Federal Council) . Bio bih veoma pritisnut da u svom deatvu izolujem ili identifikujem ikakave znake mojih kasnijih ateistikih uverenja . U svojoj mladosti , pohaao sam Kingsvord kolu (Kingsword School) u Batu , nezvanino poznatu kao K.S. Bila je , I sreno jo uvek ostaje , javni internat (posebna institucija koja bi bilo gde drugde u englesko-govoreem svetu bila opisana , paradoksalno , kao privatni javni internat) . Osnovao ga je Don Vizli (John Wesley) , osniva Metodistike crkve , za edukaciju sinova njegovih propovednika . (Vek ili vie kasnije posle osnivanja Kingsvord kole , Kvinsvord kola (Queensword School) je bila osnovana da bi primila erke metodistikih propovednika na pikladno ravnopravan nain) . Poao sam na Kingsvord kao angaovani I savesni , ako neentuzijastian , hrianin. Nikada nisam mogao da vidim poentu u oboavanju I uvek sam bio previe ne muzian da bih uivao u ljudskom pevanju .NIkada nisam pristupio nikakvoj religioznoj literaturi sa istim neobuzdanim nestrpljenjem sa kojim sam konzumirao knjige o politici, istoriji, nauci, ili skoro bilo kojoj drugoj temi . Ii u kapelu ili crkvu, moliti se , I svi drugi religiozni obiaji su za mene bili manje ili vie zamarajua dunost. Nikada nisam oseao manju elju da optim s Bogom. Zato bih bio od svojih najranijih seanja generalno nezainteresovan za religijske obiaje I probleme koji su oblikovali svet mog oca nemogu rei . Prosto nisam dozvao oseaj nekog interesa ili entuzijazma za takva pridravanja . ak I nemislim da sam ikada osetio svoj um oaranim ili svoje srce neobino zagrejanim, da upotrebim Vizlijevu poznatu frazu , u hrianskoj studiji I oboavanju. Da li je moj mladalaki nedostatak entuzijazma za religiju bilo uzrok ili efekat ili oba ko moe rei ? Ali ja mogu rei da koju god da sam veru imao kada sam uao u K.S. nestala je u vreme kada sam zavrio .

TEORIJA DEVOLUCIJE Rekao sam da je grupa Barna (Barna Group) , ugledna hrianska demografska anketna agencija , zakljuila iz svojih anketa da u sri onoga to verujete u vreme kada imate trinaest godina je ono sa im ete umreti verujui .Da li je ovaj nalaz taan ili ne , ja znam da su verovanja koja sam formirao u svojim ranim tinejderskim godinama ostala uz mene najveim delom mog odraslog ivota . Samo kada I kako je promena poela nemogu precizno da se setim . Ali sigurno , kao sa bilo kojim osobom koja misli , viestrukim faktorima kombinovanim u kreaciji mojih uverenja . Ni najmanje izmedju ovih faktora nije bilo onog to je Imanuel Kant (Immanuel Kant) nazvao nestrpljenje uma nije neumesno prema obrazovanju u ta sam verovao delio sa svojim ocem. Obojica , I on I ja bili smo izloeni da pratimo stazu mudrosti kako ju je Kant opisao : Mudrost je ta koja ima vrednost selekcije izmeu bezbrojnih problema koji predstavljaju sebe same I onih ije reenje je vano za ljudsku vrstu. Hrianska uverenja mog oca uveravala su ga da nemoe biti nieg vie vanog za ljudsku vrstu od tumaenja , propagiranja I primene onoga to god je istina uenja Novog Zaveta . Moj intelektualni put

vodio me je u razliitim pravcima , naravno , ali jedan koji je bio manje obeleen od strane nestrpljenja uma ja sam delio s njim . Bio sam potseen od strane mog oca vie nego u jednoj prilici da kada biblijski kolarci ele biti blizi sa nekim posedom koncepta Starog Zaveta , oni ne pokuavaju da pronau odgovor prosto mislei samostalno . Umesto toga oni sakupljaju I pregledavaju , sa toliko konteksta koliko ga mogu na i , svim raspoloivim savremenim primerima upotrebe relevantne hebrejske rei. Ovaj kolski pristup je na mnogo naina formirao osnove mojih najranijih intelektualnih istra ivanja I jedan kojim se jo zanosim sakupljanje I pregledavanje , u kontekstu , svih relevantnih informacija na datu temu. Ironi no je , moda, da je domainstvo u kome sam odrastao po svojoj prilici usadilo u mene entuzijazam za kritiko istraivanje koje me je eventualno vodilo do odbaaja vere moga oca .

LICE ZLA Ja sam rekao u nekim svojim kasnijim ateistikim pisanjima da sam dostigao zakljuak o nepostojanju Boga previe brzo , previe lako I to mi je kasnije izgledalo pogrenih razloga. Preispitao sam ovaj negativani zakljuak opirno I esto , ali blizu sedamdeset godina nakon toga nikada nisam pronaao motiv dovoljan da garantuje osnovni zaokret. Jedan od tih ranijih razloga za moju promenu u ateizam je bio problem zla . Moj otac je poveo moju majku I mene na godinji letnji odmor u inostranstvo . Iako ovo nije bilo mogue priutiti ministarskom platom , bilo je mogue jer je moj otac esto provodio rani deo leta istraivajui za Odbor vie kole sertifikovanih istraivanja (Higher School Certificate Examinations Board) ( sada nazvanu A-nivo istraivanja(A-level examinations)) I bio je plaen za taj posao . Bili smo takoe u mogunosti a putujemo jeftinije odkada je moj otac bio veliina u Nemakoj posle dve godine teolokih studija na univerzitetu Marburga (University of Marburg) pre prvog svetskog rata. On je tako bio sposoban da nas povede na odmor u Nemaku , I jednom ili dvaput u Francusku , bez potrebe za troenjem novca na putnikog agenta . Takoe je bio imenovan za predstavnika metodizma na nakoliko internacionalnih teolokih konferencija . Na ove me je vodio , kao jedino dete , I moju majku kao neuestvujueg gosta. Ja sam bio pod velikim utiskom od strane ovih ranih putovanja u inostranstvo u godinama pre drugog svetskog rata . ivopisno se seam transparenata I znakova izvan malih gradia proglaavajui : Jevreji nisu poeljni ovde. Seam se znakova izvan ulaza u narodnu biblioteku proglaavajui : Pravila ove ustanove zabranjuju izdavanje bilo kojih knjiga jevrejskim pozajmljivaima . Posmatrao sam mar deset hiljada jurinika u braon majcama kroz bavarsku letnju no . Putovanja moje porodice izloile su me ekipama Vafen SS (Wafen SS) u njihovim crnim uniformama sa kapama sa lobanjom I ukr tenim kostima . Takva iskustva skicirala su pozadinu mog mladalakog ivota I za mene, kao I za mnoge druge, predstavljala su neminovan izazov postojanju sve-mogue Boije ljubavi. Stepen u kom su ona uticala na moje razmiljanje ja nemogu meriti. Ako nita drugo , ova iskustva su probudila u meni do ivotnu svesnost za blizance zla , anti-semitizam I totalitarizam . OGROMNO IVAHNO MESTO Odrasti tokom 1930-ih I 1940-ih u takvom domainstvu kao naem ravno kako je bilo metodistikom naimenovanju je bilo biti u Kembridu, ali ne van njega. Za poetak , teologija nije tad I tamo bila prihvaena kao kraljica nauka , kao to je bila u drugim institucijama . Nije bilo ni svetenikog trening koleda bio koje vrste matinog univerziteta . Kao rezultat , ja nikada nisam identifiovao Kembrid, sve dok se moj otac oseao prilino kao kod kue tamo . u svakom sluaju, od 1936-te kada sam poao da pohaam kolu , skoro nikada nisam bio u Kembridu za vreme termina . Uprkos tome , Kingsvord je bio u mom danu ogromno ivo mesto , voeno od strane ljudi koji sigurno zasluuju da budu ocenjeni jednim od velikih upravnika . U godini pre nego to sam stigao , osvojila je vie otvorenih nagrada na Oksvordu I Kembridu nego bilo koja druga Upraviteljska

konferencijska kola (Hedmasters Conference school). Naa uzbuenost nije bila ograniena uionicom I laboratorijom . Niko nije trebao biti iznenaen time da , stavljen u ovu meanu okolinu , ja sam poeo da preispitujem postojanu veru mojih oeva , veru prema kojoj nikada nisam oseao neku jaku privrenost. U vreme kada sam bio u vioj estoj formi na K.S. (nii esti , usput , je jednak sa jedanaestim razredom u Americi a vii esti sa dvanaestim) , ja sam regularno raspravljao sa svojim kolegama maturantima da je ideja o Bogu koji je oba I svemoan I savreno dobar , nekompatibilna sa manifestom zala I nesavrenostima sveta . U moje vreme na K.S. regularna nedeljna propoved nikada nije sadr ala osvrt na budui ivot u raju ili paklu . Kada je upravnik A.B. Seket (A.B.Sacket) bio propovednik , to je bilo retko , njegova poruka je uvek sadr ala uda I slavu prirode . Barem , za vreme dok sam dostigao svoji petnaesti roendan, ja sam odbacio tezu da je univerzum stvorio svedobri , svemoni Bog. Jedan moe dobro pitati ako nikada nisam pomislio da konsultujem svog verouitelja o svoji sumnjama u pogledu postojanja Boga . Nikada nisam . Radi domaeg mira I , delom, da bih potedeo svog oca , pokuavao sam to sam due mogao da sakrijem od svih kui svoju nereligioznu promenu . Uspevao sam u ovome , koliko sam znao , dobrih mnogo godina . Ali januara 1946-te kada sam bio blizu dvadesettri (godine) svet je dobio I dao mojim roditeljima da sam ja bio oba , ateista I moralista (nevernik u ivot posle smrti) I to da je bilo malo verovatno da e biti ikakvog povratka nazad .Tako totalna I vrsta je bila moja promena da je smatrana uzaludnom da se moe upustiti u ikakvu diskusiju na materiji kod kue . Kako god , danas , posle skoro pola veka , mogu rei da bi moj otac bio silno oduevljen na mojim dananjim pogledima o postojajnu Boga ne najmanje on bi smatrao ovo velikom pomoi naelima hrianske crkve . DRUGAIJI OKSFORD Sa KIngsvorda otiao sam na Oksford univerzitet . u Oksford sam stigao u hilari (Hilary?) periodu (od januara do marta) 1942. Drugi svetski rat je bio u toku I jednog od mojih prvih dana kao studenta osamnaestogodinjaka bio sam medicinski pregledan I onda zvanino regrutovan u Rojal Er Fors (Royal Air Force kraljevska vazduna snaga avio jedinica) . Za vreme tih ratnih dana , skoro svi fiziki sposobni muki studenti provodili su jedan dan od svake terminske nedelje u odgovarajuoj servisnoj organizaciji . U mom sluaju ovo je bila Vazduna eskadrila oksfordskog univerziteta (Oxford University Air Squadron) . Ovaj vojni servis , koji je jednu godinu delimino I nakon toga stalno je totalno bio neborilaki . On je ukljuio uenje malo japanskog u koli orijentalnih I afrikih studija na londonskom univerzitetu a nakon toga prevoenje presretnutih I deifrovanih signala vazdune snage japanske armije kod Bleli parka (Bletchley Park) . Posle japanske predaje (I dok sam ekao svoj red na demobilizaciju) radio sam na prevoenju presretnutih signala iz novo izgraene francuske armije okupacije to je tada bila zapadna Nemaka . Kada sam se vratio na stalne studije na Oksfordskom univerzitetu rano u januaru 1946-te I bilo pravo da dam svoj zadnji ispit u leto 1947-me , Oksford kom sam se vratio je bio sasvim drugaije mesto . Izgledao je kao mnogo uzbudljivija institucija nego ona sa koje sam oti o blizu tri godine ranije . Takoe je bilo I veih raznovrsnosti obe, mirovni I aktuelnih vojnih karijera sada bezbedno zavrenih nego to je bilo nakon prvog svetskog rata . itao sam sebe za priznanje zavrne asne kole literalne humanista (Honors School of Literae Humaniores) , I neke od mojih lektura o istoriji klasine Grke su bile date od veterana koji su bili aktivni u asistiranju grkog otpora bilo na Kritu ili Grkoj unutranjosti , pravei lekture romantinije I stimulativnije za studentsku publiku . Uzeo sam svoje poslednje ispite za letnji termin 1947. Za moje iznenaenje I oduevljenje bio sam nagraen Prvim (First)(engleski izraz za prolaz studentskih ispita sa prvoklasnim odlikovanjima). Po prijemu ovoga vratio sam se Donu Mabotu (John Mabbott) mom linom tutoru na St. Jonovom koledu (St. Johns College) . Rekao sam mu da sam napustio preanji cilj da radim za drugo studentsko priznanje u tada novije osnovanoj koli filozofije I psihologije . Ja sam sada pokuavao da zaponem raditi na viem priznanju u filozofiji . VOTITI FILOZOFSKI

Mabot mi je sredio da se upustim u postdiplomske studije pod nadorom Gilberta Rila (Gilbert Ryle) koji je tada bio (Waynflete?) profesor metafizike filozofije oksfordskog univerziteta . Ril je u drugom delu akademske 1947-48. godine bio starija od tri oksfordske stolice filozofije . Tek posle mnogo godina sam shvatio iz Mabotove privlane knjige Oksfordova seanja(Oxford Memories) da su Mabot I Ril bili prijatelji od kada su se upoznali u Oksfordu . Da sam bio na drugom koledu I da sam upitan od drugog tutora koleda kojeg od tri moguih profesionalnih supervizora bih preferirao , zacelo bih izabrao Henri Prajsa (Henry Price) , zbog naeg zajednikog interesovanja za ono to se sada zove parapsihologija ali se tada jos uvek zvalo psihiko istraivanje . Kako je I bilo , moja prva knjiga je bila nazvana Novi pristup psihikom istraivanju (A New Approach to a Psychical Research) I Prajs I ja smo postali govornici na konferencijama zaokupljenim psihiki istraivanjima . Ali siguran sam I da nisam osvojio univerzitetsku nagradu iz filozofije u posebno jakoj godini , moje postdiplomske studije bi bile pod nadorom Henri Prajsa . Proveli smo previe vremena priajui o naim zajednikim interesima . Posle posveivanja akademskoj 1948-oj prema itanju za vie priznanje u fiozofiji pod Rilovim nadorom , osvojio sam gorespomenutu univerzitetsku nagradu , stipendiju Don Loki (John Locke) u mentalnoj filozofiji . Tada sam postavljen u ta bi se u drugim Oksfordskim koledima sem Hristovoj crkvi nazvalo (uslovno puteno) druina to je rei , punovremeni posao uenja . U reniku Hristove crkve , meutim, rekao sam da sam postao (uslovno puteno) student. U godini kada sam prouavao na Oksfordu , uenja poznatog filozofa Ludviga Vitgentajna (Ludwig Wittgenstein) , iji e pristup filozofiji uticati na moj sopstveni , stigla su na Oksford . Meutim , ova uenja , kasnije izdavana kao njegova Plava knjiga (Blue Book) , Braon knjiga (Brown Book) I Lekture na matematici (Lectures on Mathematics) , dola su u formi kucanih skripti pojedinanih lektura I bila su praena pismima od Vitgentajnovih pokazivanja kome bi se odreene lekture mogle ili nemogle pokazati . Kolega I ja smo uspeli da napravimo , bez krenja nekog obeanja Vitgentejnu , kopije svoh njegovih lektura tada dostupnih u Oksvordu , pa je svako ko je eleo mogao da ih ita . Ovaj dobar kraj sada ovde piem renikom filozofa smrtnika tog perioda je bio postignut prvo pitanjem svih koje smo poznavali I bili aktivno filozofirajui na Oksfordu u to vreme da li poseduju neku kucanu skriptu I ako da koju . Tada , poto je to bilo mnogo pre fotokopija , nali smo I unajmili kucaa (na maini za pisanje) da napravi dovoljno kopija da zadovolji zahtev . (Malo smo znali da bi kru enje ovih poticajnih kucanih skripti samo lanovima jedne unutranje grupe I tada pod sveanim obeanjima diskrecije izazvalo autsajdere da komentarisu da se Vitgentejn , koji je nesumljivo bio filozof genija , esto ponaa kao arlatan pokuavajui da bude ovek genija!) Ril je bio upoznao Vitgentejna kada je austrijski filozof posetio Kembrod . Kasnije je Ril razvio prijateljstvo s njim , privolei Vitgentejna da mu se pridrui na hodajuoj turneji u Ingli Lejk Distriktu (English Lake District) u 1930. I 1931-ve . RIl nikada nije izdao neki izvetaj ove turneje ili na kojoj je togod nauio od I o Vitgentejnu . Ali posle te turneje , I ikada posle , Ril se ponaao kao posrednik izmeu Vitgentejna I , ta filozofi zovu , poljanjeg sveta . Kako je nuno nekad posredovanje bilo moglo je biti razotkriveno rekordom razgovora izme u Vitgentejna , koji je bio jevrej , I njegovih sestara neposredno posle zauzimanja kontrole Hitlerove vojske nad Austrijom . Vitgentejn je uveravao svoje sestre tada da , zbog njihovih bliskih veza sa glavnim ljudima I porodicama biveg reima , nisu ni on ni one nalazili ni u kakvoj opasnosti . Kada sam kasnije postao profesionalni profesor filozofije , ja sam se kolebao da otkrijem svojim uenicima da je Vitgentejn , koga smo ja I mnoge moje kolege smatrali za filozofskog genija , bio tako obmanjen u prakti nim stvarima . Ja sam lino svedoio Vitgentejna u akciji najmanje jedanput . Ovo je bilo za vreme mog studentskog vremena kada je on posetio Dover drutvo (Jowerr Society) . Njegov izjavljeni subjekat je bio Cogito ergo sum , izveden naravno od pozanate izjave francuskog filozofa Rene Dekartea (Rene Descartes) mislim dakle postojim . Prostorija je bila popunjena . Publika je ekala na bilo koju re velikog oveka . Ali jedina stvar koje sada mogu da se setim o njegovim komentarima je da oni apsolutno nisu imali razbirljive veze sa izjavljenom temom . Pa kada je Vitgen tejn zavrio , isluzeni profesor H.A. Priard (H.A.Prichard) je ustao . Sa oiglednim ogorenjem je upitao ta je Her (gospodin) Vitgentejn Kembridov D.F. (Ph.D. - Doctor of Philosophy doktor filozofije, Dr.) naizgled nije bila prepoznat na Oksfordu ! mislio o Cogito ergo sum. Vitgentejn je odgovorio pokazujui na svoje elo kaiprstom svoje ruke I rekavi samo Cogito ergo sum . To je veoma specifina reenica . Ja sam mislio tada I dalje mislim da bi najpogodniji protivudarac Vitgentejnovoj izjavi bilo prisvajanje titlova Dejms Turberovog

(James Thurbers) crtanog filma Ljudi , ene I psi : Moda nema arm Lili , ali si vrlo zagonetan SUKOBLJAVAJUI SE SA LEVISOM Za moje vreme kao postiplomca pod nadorom Gilberta Rila , ja sam postao svestan da je njegova oigledna praksa bila da uvek odgovara direktno , licem u lice , bilo kojoj zamerci reenoj bilo kojm njegovom folozofskom uverenju . Moja sopstvena pretpostavka , iako Ril ovo sigurno nikada nije otkrio meni ili koliko ja znam , nikom drugom , je bila da se on pokoravao komandi koju je Platon u republici pripisuje Sokratu : Mi moramo pratiti argumente gde god vodili. Izmeu ostalog , ovaj princip zahteva da svaka pretpostavka napravljena licem u lice mora takoe biti sretnuta licem u lice . To je princip koji sam ja lino pokuavao sasvim da sledim u dugom I veoma nairoko kontroverznom ivotu . Sokratov princip je takoe formirao inspiraciju Sokratovog kluba , grupe koja je zaista bila u centru intelektualnog ivota kog je bilo u Oksfordu u vreme rata . Sokratov klub je bio ivi forum za rasprave izmeu ateista I hriana I ja sam bio redovni uesnik na njegovim sastancima . Njegov moni predsednik od 1942. do 1954-te je bio poznati hrianski pisac C.S. Levis (C.S.Lewis) . Klub je sazivan svakog ponedeljka uvee za vreme termina na studentskoj Mladoj zajednikoj sobi Sv. Hildinog koleda (Junior Common Room of St. Hildas colledge). U njegovom uvodu prema prvom problemu Sokratove zbirke , Levis je citirao Sokratov nauk partite dokaze gde godoni vodili . On je istakao da je ova arena specijalno posveena konfliktu izmeu hriana I nevernika , novost . Mnogi od vodeih ateista na Oksfordu sukobljavali su se sa Levisom I njegovim dugovima hrianima . Do tada najpoznatiji susret je bila proslavljena debata februara 1948. izme u Levisa I Elizabet Enskomb (Elizabeth Anscombe) koja je vodila Levisa do ispravke treeg poglavlja svoje knjige uda (Miracles) . Jo uvek se seam lanstva male grupe prijatelja koji se vraaju zajedno sa velike debate , hodajui direktno iza Elizabet Enskomb I njene druine . Ona je likovala I njeni prijatelji podjednako . Tano ispred ove druine C.S.Levis je gazio sam , hodajui toliko brzo koliko je mogao prema utoitu u svojim sobama u Magdaleninom koledu (Magdalen College) , samo od mosta koji smo svi bili prelazili . Iako su mnogi okarakterisali Levisa kao permanentno demoralizovanog od rezultata ove debate , Enskomb lino je mislila drugaije. Sastanak Sokratovog kluba na kom sam itala svoj papir, napisala je kasnije, je bio opisan od strane nekoliko njegovih prijatelja kao u asno I okantno iskustvo koje ga je veoma uznemirilo . Ni Dr. Havard (Dr.Havard) (koji je Levisa I mene vodio na ve eru nekoliko nedelja kasnije ) ni profesor Dek Benet nisu zapamtili neka takva oseanja na Levisovom delu Ja sam sklona da tumaim neobine izvetaje materije nekih njegovih prijatelja kao interesantan primer fenomena zvanog projekcija Levis je bio naj efektivniji hrianski apologet u sigurno kasnijem delu dvadesetog veka . Kada je BBC nedavno upitao da li sam ikada apsolutno demantovao Levisovu hriansku pohvalu ,ja sam odgovorio : Ne. Ja samo nisam verovao da postoje dovoljan razlog za verovanje u to . Ali naravno kada sam kasnije razmiljao o teolokim stvarima , izgledalo mi je da sluaj hrianskog otkrovenja veoma jak ako verujete u bilo koje otkrovenje uopte.

VISOKO POZITIVNI RAZVOJI Za vreme mog zadnjeg termina na Oksfordu , publikacija A.J.AJerove knjige Jezik , istina I logika je pridobila mnoge lanove Sokratovog kluba da Ajerov jeres logikog pozitivizma tvrdnja da su svi religijski predlozi bez spoznajnog znaenja moraju biti demantovani . Prvi I jedini papir koji sam itao Sokratovom klubu , Teologija I falsifikacija, daje ono ta sam tada smatrao za dovoljno demantovanje . Verovao sam da sam postigao potpunu pobedu I da nema vie mesta da dalje debate . Na Oksfordu sam takoe upoznao Enis Donison (Annis Donnison) , moju buduu enu . Upoznala nas je Enisina zaova na drutvenom Labor klubu (Labor Club) na Oksfordu . Posle tog upoznavanja sa Enis nisam obraao panju ni na koga u tom klubu . Prilika na kraju tog drutva kada sam organizovao sledei sastanak sa Enis inila je prvu priliku u kojoj sam ikada izveo devojku . Nai drutveni uslovi u vreme naeg prvog sastanka su bili veoma razliiti . Ja sam uio u Hristovoj crkvi ,

samo mukoj instituciji , dok je Enis bila na prvoj svojoj godini kao uenica na Somervilu (Somerville) , enskog koleda koji , kao I svi drugi enski koledi u Oksfordu u to vreme I deceniju ili tako posle , proto izbacuje sve studente koji se venaju . Moja budua tata je bila razumljivo zabrinuta o tome to se akademski starija osoba kao ja sastaje sa njenom mnogo mlaom erkom . Zato se savetovala sa svojim sinom , mojim buduim zetom . On je uveravao da sam ja , kako bi shvatila , zaljubljen ili tako neto I da bih bio slomljenog srca ako bih bio spreen da nastavim tu vezu . Oduvek sam pretpostavljao da je on prosto eleo da njegova mlaa sestra bude preputena da sama vlada svojim ivotom , znajui da je razborita devojka kojoj se moe verovati da nee praviti nikakve nagle odluke . Iako sam se odavno udaljio od oeve vere , nikada nisam odbio ono to sam nauio od svojih roditelja metodista . Nikada nisam ni pokuao da zavedem Enis pre naeg venanja , verujui da je takvo ponaanje uvek moralno pogreno. Niti kao sin , akademika , nisam negovao misli o nagovaranju Enis da se uda za mene pre nego to diplomira I osvoji svoje priznanje . Slubeno sam prestao da budem (untenured?) tutor Hristove crkve , Oksforda na kraju septembra 1950 I poeo sam da sluim kao predava moralne filozofije na Aberdin Univerzitetu (Universitu of Aberdeen) u kotskoj oktobra te godine .

IZA OKSFORDA Tokom mojih godina u Aberdinu , govorio sam nekoliko puta na radiju, uestvovao u tri ili etiri radio diskusije sponzorisane od tada novoosnovanog I ratoborno intelektualnog BBC treveg programa , I sluio kao subjekt u nekoliko psiholokih eksperimenata . Velika privlanost Aberdina za nas je bila kolegijalnost skoro svakog kog smo sreli ; snaga I raznovrsnost kretanja obrazovanja odraslih; sama injenica da je Aberdin bio u grad kotskoj radije nego u Engleskoj , to je bilo novo za nas; I injenica da nam je dao raznovrsne mogunosti za etnju po obali I Keirngormima (Cairngorms) . Mislim da nismo nikada propustili da se pridruimo Keirngorm klubu na njegovim regularnim mesenim izletima na ta brda . Za vreme leta 1954 putovao sam iz Aberdina u Severnu Ameriku da postanem profesor filozofije na Koledu Severnog Stafordsajr Univerziteta (Universitu College of North Staffordshire) koji je kasnije zaradio svoju povelju kao Kil Univerzitet (Universitu of Keele) . Kroz sedamnaest godina koje sam proveo tamo Kil je ostala najblia stvar koju je Ujedinjeno Kraljevstvo ikada imalo prema takvim liberalnim umetnim kolegama u U.S. (United States Ujedinjene drave) kao to su Oberlin (Oberlin) I Svartmor (Swarthmore) . Brzo sam postao posveen njemu I otiao iskljuivo kada je poeo , polako ali nezadrivo , da gubi svoju razlikovnost . Provevi akademsku 1970-71. kao poseujui profesor u Sjedinjenim Dravama , na kraju 1971ve sam se povukao sa onoga to je tada postao Kil Univerzitet (moj naslednik na Kil-u je bio Riard Svinburn (Richard Swinburne)) . Januara 1972. preao sam u Kaljari Univerzitet ( University of Calgary ) u Alberti , Kanada . Moja poetna namera je bila da se nastanim tamo . Meutim , maja 1973 , posle samo tri semestra u Kaljariju , prebacio sam se na Riding Univerzitet (University of Reading) , gde sam ostao do kraja 1982. Pre nego to sam traio I dobio rano penzionisanje od Ridinga bio sam dogovorio da predajem po jedan semester svake godine na Jork (York) univerzitetu , Toronto , za vreme ostalih est godina mog normalnog akademskog univerziteta . Na pola kroz taj period, meutim, povukao sam se sa Jorka da bih prihvatio poziv od Centra za socijalnu filozofiju I politiku (Social Philosophy and Policy Center) na Bouling Grin dravnom univerzitetu (Bowling Green State University) u Ohaju , da slu im sledee tri godine kao istaknuti nauni saradnik . Poziv je kasnije produen za jo tri godine . Nakon toga , konano sam se skroz penzionisao u I dalje pripadam Ridingu . Ovaj kratki pregled moje karijere ne adresira pitanje o tome zato sam postao filozof . Moji interesi dati na Kingsvordu , moe izgledati da sam bio spreman da postanem profesionalni filozof mnogo pre odlaska u Oksford. Ustvari jedva da sam znao da postoje takva bia u to vreme. ak I u moja dva termina u Oksfordu , pre pridruenja u RAF , najblie kada sam priao filozofiji je bilo na sastancima Sokratovog Kluba . Moji glavni interesi van studija su bili politiki . To je bilo jo uvek tano do januara 1946 kada su predmeti koje sam studirao poeli da ukljuuju folozofiju . Jednio sam poeo da vidim filozofiju kao udaljenu mogunost nekoliko meseci pre preuzimanja

finala u decembru 1947. Da sam se plaio ostvarenja svojih strahova da u biti stavljen u II klasu , itao bih za drugi set finala , sa koncetracijom na psihologiju u novoj koli filozofije, psihologije I fiziologije . Umesto toga otiao sam pravo da radim za novotarski B.Fil.(B.Phil.) pod ndorom Gilberta Rila . To je bilo jedino u zadnjim nedeljama 1949., posle nego to sam bio postavljen zahtevno putenom studentskom ivotu u Hristovoj crkvi , da sam postavio svoj kurs (I zaista , spalio svoje mostove) odbijajui ponudu da se pridruim Administrativnoj klasi kunog civilnog servisa - izbora zbog kog sam zaalio dok nisam primio ponudu iz Aberdin . U sledea dva poglavlja , ja pokuavam da detaljizujem sluaj koji sam izgradio godinama protiv postojanja Boga . Ja prekopavam prvo u pola veka ateistikih argumenata koje sam sakupio I razvio I onda prosledio , u poglavlju 3, da potraim razliite obrte I okrete koje je moja filozofija uzela, delimino kako to moe biti razraeno kroz moje este debate na temi ateizma . Kroz sve to , nadam se da e se videti , kao to sam rekao u prolosti , da moj dugotrajni interes u religiji nikada nije bio nita drugo nego razborit , moralan , ili prosto znatieljan . Kaem razborit od kad , ako postoji Bog ili bogovi koji su umeali sebe u ljudske dogaaje , bilo bi ludo nepromiljeno nepokuati to je dalje mogue zadrati pravu stranu njih . Ja kaem da je moj interes bio moralan , od kada bi mi trebalo biti drago nai ono to je Metju Arnold (Matthew Arnold) jednom nazvao venim ne za sebe koje pravi pravednost. I ja kaem da je moj interes bio znatieljan od kada svaka nauno sklona osoba mora eleti da otkrije ta , ako neto , je mogue znati o ovim materijama . Pa ipak moe dobro biti da niko nije tako iznenaen kao ja da me je moje istraivanjem Boanskog posle svih ovih godina promenilo od odbijanja do otkria .

GDE DOKAZI VODE

Kada je Alisa putovala kroz ogledalo u Levis Kerolovoj (Lewis Carrols) poznatoj fantaziji , srela je kraljicu koja je tvrdila da ima (je stara)sto jednu pet meseci I dan : Nemogu da verujem u to ree Alisa. Nemoe li? ree kraljica saalnim tonom. Probaj ponovo : Duboko udahni I zatvori oi Alisa se nasmejala.Nema svrhe pokuavati, ree ona: jedan nemoe verovati nemogue stvari. Usuujem se rei da nisi puno vebala ree kraljica. Kada sam bila tvojih godina , ja sam uvek to radila po pola sata na dan. Zbog ega bih ponekad verovala toliko kao est nemoguih stvari pre doruka Usuujem se rei da se moram simpatisati s Alisom . Jesam li pokuao da zamislim put svog ivota I studija na koje sam poao ak I posle nego to sam poeo studije filozofije pod nadorom Gilberta RIla svakako mora da sam ga zanemario sav kao neverovatan ako ne nemogu . Teko sam mogao da zamislim , kada sam prvi put izdao Teologiju I falsifikaciju , da u unutar sledeeg pola veka izdati nekih trideset I pet izdanja na veliku raznovrsnost filozofskih tema. Iako sam najpoznatiji po svojim pisanjima po pitanju Boijeg postojanja , pisao sam na temama rangiranim od lingvistike filozofije do logike; od morala , drutva , I politike filozofije do filozofije nauke; I od parapsihologije I obrazovanja do slobodne volje determinizmike rasprave I ideje o zagrobnom ivotu . Ali iako sam postao ateista sa petnaest godina I razvio takoe raznovrsne druge filozofske ili semifilozofske interese kao student u Kingsvord koli , trebale su godine da moji filozofski pogledi da sazru I stvrdnu . Za vreme kad su to uradili , ja sam stigao na principe vodilice koji nee samo upravljati moje doivotno pisanje I rasuivanje , nego takoe najzad diktirati dramatini obrt : od ateizma do teizma . RANIJA ISTRAIVANJAI NEPRILIKE Neki od mojih filozofskih pogleda su uzeli oblik ak pre mog dolaska u Kingsvord kolu . Ja sam se ve ispovedio kao komunista na upisu tamo , I ostao vrelo energini levo-krilni socijalista do ranih 1950-ih kada sam odstupio od Labor (Labor) partije , britanskog istorijski leviarskog pokreta .

ta me je spreavalo da se zpravo ulanim u Komunistiku partiju, kao to nekoliko mojih savremenika sa KIngsvorda jeste, je bilo ponaanje Britanske Komunistike partije posle nemakosovjetskog pakta 1939. (kada sam jo uvek bio tinejder). U poslunosti instrukcijama iz Moskve , ova servilna I izdajnika organizacija je poela da osuuje rat protv Nacional Socialista (Naci) Nemake kao imperijaliste I zato bez posla britanskog naroda . Ove javne osude se nastavljaju ak I kroz 1940-te dok je zemlja bila ugroena invazijom . Kako god , ovaj takozvani imperijalistiki rat odjednom je postao napredni narodni rat (sa komunistike perspektive) kada su nemake snage napale SSSR. U narednim godinama ja sam postao sve vie kritian teoriji I praksi komunizma , sa svojim tezama da je istorija upravljana zakonima srodnim onima iz fizike nauke . Za vreme ovog perioda , kao I mnogi moji savremenici na Kingsvordu , otkrio sam razotkrivaju a pisanja C.E.M. Doda (C.E.M.Joad) . U to vreme , Dod je bio filozof najpoznatiji britanskoj publici zbog svojih emitovanih rasprava na filozofske teme I po svom popularnom stilu pisanja (napisao je nekih sedamdeset I pet knjiga u celini) . Delom kroz itanje Doda otkrio sam razliite najprodavanije ali kako sam do tada nauio, uasno nepouzdane knjige o psihikom istraivanju, predmetu sada obinije poznatom kao parapsihologija. Pretpostavljam mnogi od nas , kako starimo , gledamo nazad na svoju mladost sa pome anosu nostalgije I neugode . Siguran sam da su ove emocije prilino zajednike. Meutim nemaju svi od nas dodatnu nesreu da budu zabeleene I publikovane , ne manje - neke od ovih neprilika . Ali takav je moj sluaj . Moj interes u parapsihologiji je vodio do publikacije , 1953. , moje prve , moje prve bolesno napisane knjige . Napisao sam I isporuio par emitovanih rasprava u 1951-oj napadajue popularnom pogrenom prikau navodnog parapsiholokih fenomena . Ovi razgovori su podstakli poziv izdavaa da napiem knjigu o predmetu koji , razlomljenoj aroganciji mladosti , sam nazvao Novi dodatak psihikom istraivanju (A New Approach to Psychical Research) . Knjiga obrauje obe navodne injenice I filozofske probleme parapsihologije. Nadam se da e mi se oprostiti neki od stilistikih defekata u tom radu, od kada su oni delom dug injenici da su ga izdavai eleli u stilu ispraznog eseja . Postojali su , meutim , znaajniji nedostaci . Sa empirijske strane , prihvatio sam tada diskreditovan eksperimentalan rad S.G.Sola (S.G.Soal) , matematiara I istraivaa londonskog univerziteta. Sa filozofske strane nisam jo uvek bio uhvatio puno znaenje za parapsihologiju od vrste argumenata skiciranih od strane kotskog filozofa Dejvida Hjuma u Sekciji Iks (Section X) njegove prve Istrage . Decenijama kasnije , dovrio sam knjigu itanja, koju sam smatrao vie zadovoljavajuom nego bilo koju prethodnu dostupnu na predmet , nazvanu itanja u filozofskim problemima parapsihologije (Readings in the Philosophical Poblems of Parapsychology) . U moji urednikim doprinosima ja sam sumirao ta , u uticajnim godinama , sam nauio od reenja za te probleme . ISTRAIVANJE NOVIH INTERESA Druga dva filozofska interesa su iznikla iz popularnih naunih pisanja koje sam itao u svojoj mladosti . Prvi je bio u sugestiji da evolucionarna biologija moe pruiti garanciju napredka . Ova sugestija je mono napravljena u jednom od ranih dela Dulijana Hakslija (Julian Huxleys) u Esejima biologiara (Essays of Biologist) . On mu je stremio , sa sve veim oajem , do kraja svog ivota . U Vremenu, osveavajuoj rei (Time, the Refreshing River) I Istorija je na naoj strani (History Is on Our Side) , Dozef Nedam (Joseph Needham) je kombinovao ovu sugestiju sa marksistikom filozofijom istorije, doktrinom zagovaranja prirodnih zakona nesmiljenog istorijskog razvoja. Prema tome marksisti su verovali da postoje univerzalni zakoni neizbenog klasnog ratovanja koji upravljaju razvojem drutava. To je delom bilo da bi demantovali ovu literaturu koja , kada sam upitan u srednjim 1960-im da doprinesem serijama Novih Studija u etici , ja sam preduzeo da proizvedem esej du ine knjige , Evolucionarna etika (Evolutionary Ethics). (Ovo je takoe delom bio razlog zbog kojeg sam napisao (delo)Darvinova evolucija kada sam bio upitan da doprinesem serijama pokreta I ideja u ranim 1980-im . U ovoj kasnijoj knjizi ja sam traio da pokaem da je presti darvinizma bio prizvan da podupre druge ideje I verovanja koja manjkaju nekim vrstim organizacijama kao na primer ideja da je Darvinova teorija garancija ljudskog napredka.) Drugi filozofski interes podstaknut mojim itanjima popularne naune literature je bio u

pokuajima da nacrta neo-Berkilijski (neo-Berkeleyan) zakljuak iz razvitaka fizike dvadesetog veka. NeoBerkilijanci pripadaju koli filozofije zvanoj idealizam . Idealisti veruju da je sva fizika realnost isto mentalna I da samo umovi I sadraji umova postoje. Glavne izvorne knjige ovde su bila dela Sera Dejmsa Dinsa (Sir James Jeans) I Sera Artura Edingtona (Sir Arthur Eddington) .Suzan Stibing (Susan Stebbing) je bila ta , sa svojom Filozofija I fiziari (Philosophy and the Physicists) , koja me je nauila kako da ponem sebi da seem put iz ove naroite dungle . Godinama kasnije , u Uvodu u zapadnjaku filozofiju ja u pokuati da pokaem da je takav idealizam bio fatalan za nauku . Citirao sam odlomak iz (knjige) Um percepcija I nauka (Mind Perception and Science) uglednog britanskog neurologa , spretno nazvanim Lord Brejn (Lord Brain Lord Mozak)(W.Russell Brain), koji je uoio da su neurolozi obino idealisti koji veruju da je in sagledavanja objekta prosto dogaaj u subjektovom mozgu. Takoe sam citirao Bertrand Raselovu tvrdnju da percepcija daje neposredno znanje o fizikom objektu . Ako je ovo bilo tano , rekao sam , onda ne postoji takva stvar kao to je percepcija. I poto naunici I moraju da se oslanjaju, za svoje konano opravdanje za svoja otkria, na temelju direktnog opaanja , ovaj zakljuak neophodno potkopava nalaze iz kojih je izveden . Ukratko ovaj pogled otklanja osnove svih naunih izvoenja . Protiv ovoga ja sam argumentovao da je normalna svesna percepcija koju moram imati odgovarajue ulno iskustvo (npr zvuk I prizor ekia koji udara o ekser); I to , ako je ita iskreno reeno bilo opaeno, onda ta stvar (eki I ekser) mora biti deo uzroka o mom imanju tog iskustva.

NOVI UVIDI U FILOZOFIJI Tokom mog vremena na Oksfordu (1946-50) novi put bavljenja filozofijom , ponekad nazvan revolucijom u filozofiji je bio u punom cvatu . Dok sam na Oksfordu (dve godine kao student, drugu kao postdiplomac I osamnaest meseci kao mlai tutor u Hristovoj crkvi) proimao sebe u ovoj novoj filozofiji , koju su mnogi neprijatelji opisivali kao lingvistikim ili obinim jezikom. Dominantne filozofske figure u to vreme na Oksfordu si bili Gilbert Ril I Don Ostin. RIl, kako sam istakao, je bio supervizor mojih B.FIl. (B.Phil) studija. Video sam vie od Ostina kada sam, posle mog sastanka u Hristovoj crkvi, bio sposoban da postanem redovni posetilac na njegovim poznatim subotnjim jutrima raspravama odravanim u njegovim prostorijama na Oksfordu subotama ujutro da bi se raspravljalo o napretku nauke. Ova Oksfordova filozofija 1940-ih I 1950-ih pruila je nekoliko dragocenih uvida koje jo uvek drim za istinite . Moda najznaajniji I najdalekoseniji od ovih uvida je bio taj da mi moramo postati konstantno I konkretno svesni o tome kako sva filozofija (ukoliko je filozofija konceptualno istra ivanje) mora biti zaokupljena pravilnom verbalnom upotrebom. Mi mo emo imati nikakav pristup konceptima osim kroz uenja lingvistike upotrebe I , stoga , upotrebe tih rei kroz koje su ovi koncepti izraeni . Ovaj uvid mi je prizvao u seanje biblijske uenike koje sam spominjao ranije (ilustrovano od strane mog oca) koji su studirali neki vrlo specifian koncept Starog Zaveta sakupljajui I ispitivajui , sa toliko konteksta koliko su mogli nai , svim dostupnim upotrebama relevantne hebrejske rei . Kako su nagli I uticajani , na razvijanju mog sopstvenog filozofskog pravca, bili ti dani , ova nova filozofija nije bila ni tako nova niti tako usko potrebna kako je to ponekad izgledalo. Revolucija je ukljuila fokus na konceptualnu gramatiku , upotrebu koncepata na obinom jeziku , studije koja bi pomogla odstranjivanje mnogih oiglednih problema u filozofiji . Jedan takav problem je bio da li smo mi mogli imati znanje od strane poznavaoca (logiki javnost)spoljanjeg sveta . Ovaj problem je prvi put formulisan u sedamnaestom veku od strane Dekartea I kasnije bez pitanja prihva en od strane njegovih nastavljaa Loka, Barklelija, Hjuma, I Kanta meu njima. Ova nova filozofija meutim odbacila je problem Kartezijinog (Cartesian) skepticizma odbacuju i njegovu polaznu taku : da je osoba bila netelesni subjekt koja je imala jedino privatno iskustvo. Ovo verovanje je bilo nepostojano sa pretpostavkom u naem regularnom govoru koji poznajemo od znanaca I fizikog sveta I drugih ljudi . Ali kao to sam rekao , ovo nije bilo sasvim novo; Platon koji je napisao Theaetetus I Aristotel od Nikomaheanske etike (Nicomachean Etics) bili bi u potpunosti kod kue u seminarima koje vode Ril I Ostin .

NAPREDAK U FILOZOFIJI

Pre naputanja Oksforda, dostavio sam material za kolekciju nazvanu Logika I jezik serije I (prve) izdavau . Druge serije su ubrzo sledile. Oba voluma su bila izmenjena sa kratkim uvodima od moje strane , prvi u 1951-oj I drugi u 1953-oj . Pa ubrzo nakon uzimanja svoje pozicije kao predavaa na univerzitetu Aberdin , pronaao sam sebe kao odreenog ali ipak prepoznatljivi predstavnik u kotskoj za Oksfordsku lingvistiku flozofiju. Kada je kotski filozofski klub , kolekcija svih onih koji su poduavali filozofiju u kotskoj , izbacio novi asopis Filozofski tromesenik rani problem je sadrao napad na ovu Oksfordovu kolu. Na ovo me je urednik upitao da odgovorim . Rezultat , Filozofija I jezik (Philosophy and Language) , kasnije je , u modifikovanoj formi , postao uvodni deo u tre oj kolekciji eseja nazvanim Eseji u konceptualnoj analizi (Essays in Conceptual Analysis) . Kritiar sa engleske strane , Mihajl Djumet (Michael Dummett) opisao je pokret kao kult obinog jezika I znatieljno tvrdio da lanstvo u ovoj koli oito zavisi o nominacije profesora Flua. Sigurno su neki od praktiara nove filozofije , ak Iako vrlo malo , bili predani beznaajnim , ezoterikim I besmislenim istragama. Reagovao sam protiv takvog oiglednog beznaajstva I bezsmisla papirom koji sam napisao I proitao u B.Fil. klubu nazvanim Stvar koja znai (Matter That Matters) . Argumentovao sam da je bilo I mogue I poeljno koncetrisati se na probleme koje ak I filozofski neuke osobe mogu uoiti kao interesantno I vano umesto troenja vremena I truda u filozofskom adouboksingu (eng. Shadowboxing borba sa senkom, u prazno; veba u boksu ) (I ovo sam rekao bez otputanja zaista, dok je pozitivno profitirajua forma uvid dobiven na Oksfordu). Doao sam da vidim , kako bih pisao u Uvodu u zapadnjaku filozofiju , da tamo moe biti napredka u filozofiji uprkos generalnom odsustvu konsenzusa . Srea konsenzusa u filozofiji nije nezavisno suvina demonstracija da subjekt ne pravi napredak . Pokuaj da se pokae da nema filozofskog znanja od prosto urgiranja da uvek postoji neko ko moe biti oslonjen na to da ostane neuveren u zajedniku zabludu napravljenu ak I od strane istaknutog filozofa poput Bertranda Rasela . Nazvao sam je ali-uvek-postoji-neko-ko-se-nee-sloiti diverzijom . Onda postoji teret u filozofiji da nikada nije mogue dokazati nekome da ste upravu I da on ili ona nije. Ali nedostajui deo u ovom argumentu je razlika izmeu proizvodnje dokaza I ubeivanja osobe. Osoba moe biti ubeena uasnim argumentum I ostati neuverena onim koji treba biti prihvaen . Napredak u filozofiji je drugaiji od napredka u nauci ali to neznai da je zato nemogu. U filozofiji vi obasjavate esencijalnu prirodu deduktivnog argumenta; vi razlikujete izme u pitanja o valjanosti ili nevaljanosti argumenata I pitanja o istinitosti ili neistinitosti njihovih premisa ili zakljuaka; vi ukazujete na strogu upotrebu termina neistinitost; I vi identifikujete I osvetljavate takve neistinitosti kao ali-uvek-postojineko-ko-se-nee-sloiti diverzija. Opseg da su ove stvari postignute boljim zakljuivanjem I veom efektivnosu, napredak e biti vien jednako kao to konsenzus I uverenje ostaju neshvatljivi I nedovreni. OBRAANJE VIE PANJE NA ATEIZAM C.S.Levisov sokratov klub je bio otvoren za posao za vreme vrhunca nove filozofije I sokratov princip koji sam video ilustriran tamo o sleenju dokaza gde god oni vodili sve vie je postajao vodei princip u razvijanju, profinjenosti I ponekada preokretima u mojim sopstvenim filozofskim pogledima . On je takoe bilo u sastancima sokratovog kluba koji lingvistiki filozofi , koji su bili optueni za banalizovanje dubokoumne discipline, poeli da istrauju ta je Kant poznato istakao kao tri velika pitanja u filozofiji Bog , sloboda I besmrtnost . Moj doprinos raspravama u ovom forumu je bio papir nazvan Teologija I falsifikacija . Kao to sam I mislio, temelji na kojima sam prigrlio ateizam sa petnaest godina su bili isto neadekvatni . Bili su izgraeni na onome to sam kasnije opisivao kao dvema mladalakih istrajanosti : (1) problem zla je bilo presudno probijanje postojanja sve-dobrog, svemonog Boga; I (2) slobodna volja odbrane nije olakavala Kreatora odgovornosti za oita zla kreacije. Ali jo od mojih kolskih dana sam posvetio mnogo vie panje razlozima za ili protiv dosezanja ateistikih zakljuaka. Moj poetni hitac u ovoj istrazi je bila Teologija I falsifikacija . Teologija I falsifikacija je prvi put predstavljena u leto 1950-te godine sokratovom klubu na Oksfordku I onda izdata u oktobru u prolaznom studentskom asopisu zvanom Univerzitet . Prvo kopiranje se pojavilo 1955-e u Novim esejima u filozofskoj teologiji kolekcije zajedniki ureene od strane Elesdejra Mekintajra (Alasdair MacIntyre) I mene . Novi eseji su bili zna ajna kolekcija zakljuaka filozofiji religije sa perspektive nove filozofije . Tajms litereri supliment (Times Literary Supplement) tada ih

je opisao kao posedovanje izvesne devianske sveine Moj glavni cilj u Teoloiji I falsifikaciji je bio da razjasnim prirodu tvrdnji napravljenu od strane religioznih vernika. Upitao sam: Da li brojne kvalifikacije okruenja teolokog izraavanja rezultuju u njihovom umiranju smrti od strane hiljadu kvalifikacija ? Ako napravite tvrdnju ona je smislena samo ako iskljuuje neke stvari . Na primer , tvrdnja da je zemlja globus iskljuuje mogunost da je ravna. Iako moe izgledati da je ravna , ova oigledna kontradikcija moe biti objanjena zemljinom ogromnom veliinom , perspektivom sa koje je gledamo, I tako dalje. Tako , kada jedared dodate odgovaraju e kvalifikacije , tvrdnja moe biti zadovoljavajue usklaena sa fenomenima koji se pojavljuju da opovrgavaju. Ali ako se kontradiktorni fenomeni I pridru ene kvalifikacije ustraju umnoavati, onda sama tvrdnja postaje sumljiva . Ako kaemo da nas Bog voli, onda moramo pitati koji fenomen ta tvrdnja isklju uje . Oigledno, postojanje boli I patnje se pojavljuju kao problem za takvu tvrdnju. Teisti ka u da, sa odgovarajuim kvalifikacijama , ovaj fenomen moe biti usklaen sa postojanjem ljubavi Boije. Ali onda se pitanje uzdie to se tie toga zato ne bi smo jednostavno zakljuuli da nas Bog ne voli. Teisti, moe izgledati , ne doputaju nikakvim fenomenima da raunaju protiv tvrdnje da nas Bog voli. Ovo bi znailo da se nita ne rauna za njega takoe . On efikasno postaje prazan. Zakljuio sam da fina, razlomljena hipoteza moe tako biti ubijena inima, smrt od strane hiljadu kvalifikacija. Iako moja namera u pokretanju ovih pitanja izgleda jasno, ja sam se ponovo susreo sa tvrdnjama da sam tumaio svoje poglede o smislu ili ese besmislenosti sveg religijskog jezika . Samo preovladavajue su bile tvrdnje da sam bio izriito apelovao na (ili bar uzimao zdravo za gotovo) I oslanjao se na poznate potvrdne principe starog originalnog Bekog Kruga logikih pozitivista da samo izjave koje mogu biti potvrene koristei metode nauke su bile smislene. Ali ustvari ja nikada nisam odravao neke opsene teze o smislu ili besmislu svog religijskog jezika . Moja poetna namera u Teologiji I falsifikaciji je bila da zainim blag dijalog izmeu logikog pozitivizma I Hrianske religije I da postavim raspravu izmeu verovanja I neverovanja na drugaije I plodnije linije . Nisam nudio nikakvu opsenu doktrinu o svim religijskom verovanju ili svom religijskom jezku . Nisam govorio da su tvrdnje religijskog verovanja bile besmislene . Prosto sam izazivao religiozne vernike da objasne kako njihove izjave trebaju biti shvaene , posebno u svetlu sukobljavanja podataka . UENJE IZ NESLAGANJA

List je izmamio brojne odgovore , neki od kojih su se pojavili decenijama kasnije I mnogi od kojih su mi pomogli da izotrim I ponekad ispravim svoje poglede . Moda najradikalniji odgovor je bio prvi , od R.M.Hara (R.M.Hare), koji e kasnije drati post (eng.-post?) Vajtovih profesora moralne filozofije na Oksfordu (Whites Professor of Moral Philosophy at Oxford) . On je sugerisao da religiozni izrazi mogu biti interpretirani ne kao pravljenje izjava , nego kao izrazi onoga to je nazivao treptajem neto kao opti pristup ili opti stav .Treptaj , kako ga je opisao , je prosto interpretacija naeg iskustava koje nemoe biti potvreno ili falsifikovano . Koliko ja znam , Har nikada nije razvio ovu ideju dalje u tampu , ali to nije ona koja bi zadovoljila religiozne vernike, otkad osporava svaku racionalnu bazu za verovanje . U originalnoj raspravi , Bazil Miel (Basil Mitchell) , koji je nasledio C.S.Levisa kao predsednik sokratovog kluba , rekao je da je bilo neeg udnog u mojoj prezentaciji teolokog sluaja. Teoloka izraavanja moraju biti tvrdnje, I da bi bila tvrdnja mora postojati neto to bi raunalo protiv njihove istine . On je istakao da teolozi ne poriu ovo I da ustvari teoloki problem zla se pojavio upravo zato to postojanje bola izgleda da rauna protiv istine da Bog voli ljudsku vrstu. Njihov odgovor je bio slobodnovoljna odbrana . Ali Miel je priznao da su vernici esto u opasnosti od preobraaja njihovih tvrdnji u obrazce koji su praznog znaenja. U Mielovoj (knjizi) Vera I logika , I.M. Krombi (I.M.Crombie) , filozof poznat po svom delu o Platonu, predstavio je mnogo vie kroz tretman teme . Teisti veruju u misteriju iza iskustva , Krombi je rekao , ali je tvrdio da nae tragove ove misterije u iskustvu . Nadalje teisti se bore da izraze svoje verovanje da su obavezni da koriste jezik voen paradoksalnim pravilima. Krombi je primetio da moete razumeti teoloke izjave samo ako vrite pravdu u tri predloga : teisti veruju da je Bog transcedentalno bie I izjave o Bogu se odnose na Boga a ne na svet; teisti veruju da je Bog transcendentan I zato neshvatljiv ; otkad je Bog misterija I kako bi dobio panju mi moramo govoriti razgovetno , mi moemo jedino govoriti o Bogu u slikama . Teoloke izjave su ljudske slike

boanskih istina koje mogu biti izraene kao parabole. Drugi respondenti Teologiji I falsifikaciji ukljuili su Reburna Heimbeka (Raeburne Heimback) I Anglikansko boanstvo Erik Maskal (Anglican divine Eric Mascall) . u njegovoj Teologiji I znaenju Heimbek , profesor filozofije I religioznih studija centralnog univerziteta u Vasingtonu , je optuio da je Teologija I falsifikacija napravila tri vane greke . Prvo , ona pretpostavlja da je znaenje svake reenice isto to I empirijske implikacije onoga to zagovara . Drugo , ona pogreno implicira da raunanje protiv verovanja je isto to I biti nekompatibilan s njim. Konano , ona je pretpostavila da su izjave o Bogu koji izraava ljubav ili postojanje Boga u principu nepogreive . Fundamentalna greka , u njegovom pogledu je bilo indentifikovanje temelja za verovanje izjavi da bude istinita ili lana sa uslovima koji bi je napravili istinitom ili lanom . Meskal (Mascall) je uzeo stranicu od Vitgentajna istiui da mi moemo otkriti ako je izjava beznaajna samo determnisanjem ako ga ljudi mogu razumeti u lingvistikom kontekstu I zajednici u kojoj je koriten . Ja sam citirao ove reakcije u nekoj duini delimino da bih ilustrovao ulogu Teologije I falsifikacije u simulaciji novih talasa misli koje su pomogle da se uzdrma stagnantni bazen teoloke rasprave . Ova diskusija se nastavlja do dananjeg dana . Ustvari prolena objava 2005-e Rimond urnala filozofije (Richmond Journal of Philosophy) je prikazao jo jedan lanak raspravljajuih vrednosti mojih argumenata iz 1950-te. Takoe sam pomenuo odgovore Teologiji I falsifikaciji zbog prouzrokovane debate koja je imala efekta na meni I mojoj filozofskim pogledima . Kako je mogla neuspeti ako sam ja dosledan u svojoj nameri da sledim dokaze gde god oni vodili ? Zaista , u srebrnom jubileju pretampavanja ovog lista ja sam priznao valjanost dveju optubi napravljenih od strane kritiara. Bazil Miel (Basil Mitchell) me je doveo do zadatka o jednoj udnovatosti u mom postupku sluaja o teolozima . Miel je demonstrirao da teolozi ne poriu da injenica bola rauna protiv tvrdnje da Bog voli ljude I da je tanije ovo ono to generie teoloki problem zla. Mislim da je upravu u ovome. Takoe sam priznao silu Hejmbekove (Haimbeck) kritike I rekao da sam pogreio prema kolapsu razlici izmeu biti protiv I ne slagati se . Moj glavni argument busi direktno samo na kasniji .

BOG I FILOZOFIJA Jedanaest godina posle Novh eseja izdao sam Bog I filozofija (God and Philosophy). Ovo je bio pokuaj da se predstavi I ispita sluaj Hrianskog teizma. Nisam mogao da naem neku prethodnu prezentaciju sluaja koji je bilo nairoko prihvaen od strane savremenih vernika kao adekvatan I standardan . Pokuao sam da pitam prijatelje Hriane I kolege za sugestiju ali sam naao da je bilo malo ili nikakvog preklapanja izmeu rezultujuih lista koje su nudili . Tako sam sakupio , iz nekoliko izvora , najjai sluaj koji sam mogao , zahtevajui od onih koji su bili nezadovoljni da prikopaju I proizvedu neto to bi oni I njihovi ko-vernici mogli nai za vie zadovoljavajue . Bog I filozofija je prvi put izdata 1966. Knjiga je ponovo izdata 1984. kao Bog: kritina istraga (God: A Critical Enquiry). Zadnje izdanje sa izdavaevim predgovorom I sa mojim novim I vrlo nezadovoljavajuim uvodom je putena od strane Prometeje (Prometheus) 2005-e . U (knjizi) Bog I filozofija ja sam izneo sistematini argument za ateizam . Na poetku sam se borio da naa poetna taka treba da bude pitanje doslednosti, primenljivosti I legitimnosti samog koncepta Boga. U sledeim poglavljima ja sam adresirao oba argumenta prirodne teologije I tvrdnji boanskog otkrivenja dok analiziram pojmove objanjavanja , reda I namera . Podvlaei Dejvida Hjuma I druge sline mislioce argumentovao sam da dizajn , kosmoloki I moralni argumenti za Boije postojanje su neispravni . Takoe sam pokuao da pokaem da je bila nemogua valjano izvoditi dokaze iz odreenog religioznog iskustva koje je za svoj objekat imalo transcedentalno bo ansko bie . Ali najznaajniji doprinos voluma je bilo poglavlje Poetak iz poetka . Istakao sam da se na tri problema mora odgovoriti sa potovanjem koncepta Boga : Kako identifikovati Boga. Kako pozitivni nasuprot negativnim izrazima kao netelesni mogu biti primenjeni na Bogu. Kako nedoslednost definisanih karakteristika Boga sa nepobitnim injenicama mogu biti objanjene (i.e. kako zla u univerzumu trebaju biti usaglaena sa Svemonim Bogom). Drugo I tree od ovih pitanja su odbranili teisti teorijom analogije kada govorimo o Boijim

atributima I sa odbranom slobodne volje kada se suoavamo sa problemom zla . Ali prvo pitanje nikada pre nije bilo uspeno istaknuto . Identifikacija I individualnost su stvari biranja dogovora , prepoznatljivog I konstantnog subjekta razgovora . Ali bilo je daleko od oiglednog kako takva pojedinana stvar kao Mozaini Bog moe biti identifikovan kao deljiv I odvojeno od celog stvorenog univerzuma . I koje ulo , ako neko , moe biti dato insistiranju da ovo Bie postoji jedno I samo, sada aktivno ili kroz vreme ili jo vie zbunjujue nekako izvan vremena ? Sve dok I ukoliko imamo autentian , konherentan I primenljiv koncept , pitanje da li takvo bie postoji se nemoe uzdii. Drugim reima mi nemoemo poeti da diskutujemo o razlozima za verovanje da postoji specifina vrsta Boga dok ne utvrdimo kako da identifikujemo Boga o kome elimo da diskutjemo . Mnogo manje moemo razumeti kako pojedinac moete biti ponovo identifikovan kroz prolaz vremena . Tako , na promer , kako bi mogla osoba bez tela (i.e. duh) koja je prisutna svuda biti identifikovana i ponovo identifikovana I tako kvalifikovati kao mogui predmet za raznorazna opisivanja ? Teisti su na ovu reenicu odgovorili na nekoliko naina . Najzapaeniji od svih je bio Riard Svinburn (moj naslednik na Univerzitetu Kil I kasnije Nolot (Nolloth) profesor filozofije hri anske religije na Oksfordu) sa svojom knjigom Konherencija teizma (The Conherence of Theism). On je rezonovao da injenica da smo jedine O koje smo ikada videli jesu X ne podrazumeva da nije koherentno pretpostaviti da postoje O koje nisu X . On je rekao da niko nema ikakvog posla da argumentuje ovo , samo zato to sve tako-I-tako sa kojima su se oni desili sebi da bi bili upoznati su bili takvi-I-takvi , stoga takvi-I-takvouopte ( such-and-suchness ) moraju biti esencijalna karakteristka svega to treba da bude valjano ocenjeno kao tako-i-tako. O identitetu , on je argumentovao da je identitet osobe neto konano I nemoe biti analizirano u terminima kontinuiteta tela , memorije ili karaktera. J.K. Meki (J.K.Mackie) , ateista folozof, prihvatio je Svinburnovu definiciju Boga kao duha koji je svugde prisutan , svemo an , I sveznajui I prosto izjavio da zaista ne postoji problem kada doe do identifikacije I individuacije. Istoriar filozofije, Frederik Kopleston (Frederick Copleston) je priznao silu u problemu koji sam podigao s obzirom na koherenciju koncepta Boga I odgovorio drugaijom vrstom odgovora. Ne mislim , rekao je , da to moe opravdano biti zahtevano od ljudskog uma da bi trebao biti sposoban da pri vrsti Boga kao leptira u staklenoj vitrini Prema njemu : Bog postaje stvarnost za ljudski um u linom pokretu transcedentnosti. U Ovom pokretu, Bog se pojavljuje kao nevieni cilj pokreta. I budui da kao Transcedentalan nemoe biti uhvaen u sebe I poplaviti (overflows), da tako kaem , naa konceptualna mrea, sumnja neizostavno tei da se uzdigne. Ali unutar pokreta transcedentalnosti , sumnja je odmah izjednaena potvrdom umeanom u samom pokretu . To je unutar konteksta ovog linog pokreta ljudskog duha da Bog postaje stvarnost za oveka . ta danas mislim o argumentima iznesenim u (knjizi) Bog I filozofija ? 2004 -te u pismu (listu) Filozofija danas promatrao sam da sada (knjigu) Bog I filozofija smatram istorijskom relikvijom (ali naravno jedan nemoe slediti dokaze gde god vodili bez davanja anse drugima da vam pokau nove perspektive koje niste sasvim razmotrili) . I moji trenutni pogledi na teme tretirane tamo su predstavljeni u Delu 2 ove knjige Moje otkrie Boanskog .

PRETPOSTAVKE ATEIZMA Deceniju posle knjige Bog i filozofija proizveo sam Pretpostavke ateizma (The Presumption of Atheism) (Izdate kao Bog , sloboda I besmrtnost u Ujedinjenim dr avama (God , Freedom and Immortality in the United States)). U ovoj knjizi sam argumentovao da rasprava o Bo ijem postojanju treba da pone sa pretpostavkama ateizma, da obaveza dokaza mora biti sa teistima . Istakao sam da ovaj novi dodatak stavlja celo pitanje postojanja Boga u sasvim sve u perspektivu. Ono pomae da se izdime konceptualni problemi sa teistima koji mogu inae pobei panju I prisiliti teiste da ponu od apsolutnog poetka . Teistika upotreba rei Bog mora biti pruana sa znaenjem koje je pravi teoretski moguom za stvarno bie da bi tako bilo opisano . Dakle , ja sam odr ao, sa ovom sveom perspektivom , ceo poduhvat

teizma koji se pojavljuje jo kritinije nego to sam to uradio pre . Pretpostavke ateizma mogu biti opravdane neminovnim zahtevom za temeljima. Da bi verovali da postoji Bog mi moramo imati dobre temelje za verovanje. Ali ako takvi temelji nisu pruani ne postoji nijedan dovoljan razlog za verovanje u Boga I jedina razumna pozicija je biti negativni ateista ili agnostik (pod negativnim ateistom sam mislio a-teista paralelno sa reima kao atipian I amoralan). Moram istai ovde ta ova pretpostavka nije . Nije bila skandalozno pristrasna pretpostavka zakljuka kojeg treba dokazati. Radijeto je bio proceduralni princip birajui zabavu na koga bi teret dokazivanja trebao da lei , slino kao I pretpostavka nevinosti koja potpasuje Englesko zajedniko pravo. Borio sam se da u svakoj valjanoj sistematinosti apologetike predlaga Boije hipoteze mora poeti , kao bi I predlaga bilo koje egzistencijalne hipoteze , prvo objanjavajui odreeni koncept Boga da bi bio zaposlen I onda pokazao kako e odgovarajui objekt biti identifikovan . Samo kada I ako ova dva esencijalna zadatka budu zadovoljavajue izvrena moe postati razborit da pone postavljati dokaze koji pokuavaju da pokau da se koncept primenjuje . Ovaj argument je privukao mnoge I raznolike odgovore. Pisui kao agnostik , engleski filozof Entoni Keni (Anthony Kenny) je tvrdio da moe postojati pretpostavka za agnosticizam, ali ne za pozitivni ili negativni ateizam. On je sugerisao da treba mnogo vie napora da se pokae da neto zna nego da nezna (ovo ukljuuje ak I tvrdnju da koncept Boga nije koherentan) . Ali je rekao da ovo ne ostavlja agnostike van kuke; kandidat na ispitu moe biti sposoban da opravda tvrdnju da on ili ona nezna odgovor na neko od pitanja, ali ovo ne omoguuje osobu da proe ispit. Kai Nilsen (Kai Nielsen) moj drug ateista I bivi kolega , citirao je kritiara koji navodi da moralno superiorniji stav ostaje potpuno neizruen dok se ne naprave adekvatni razlozi . NIlsen je onda nastavio da govori da bih ja trebao da pokaem da vernici I skeptici imaju zajedniki koncept racionalnosti sa kriterijumima potrebnim za procenu vrednosti njihovih drugaijih tvrdnji. On je dodao da postoji veliki znak pitanja pre (moje) pretpostavke ateizma ako nisam proizveo univerzalno prihvatljivi koncept racionalnosti. Nadaleko najuzbudljiviji argument je doao iz Amerike. Modalni logiar Alvin Plantinga (Alvin Plantinga) je predstavio ideju da je teizam valjano osnovno verovanje. On je izjavio da verovanje u Boga je slino verovanju u druge osnovne istine kao to je verovanje u druge umove ili percepciju (videti drvo) ili memoriju (verovanje u prolost) . U svim ovim primerima vi verujete svojim spoznajnim sposobnostima iako nemoete dokazati istinitost verovanja u pitanju . Slino , ljudi uzimaju izvesne predloge ( npr. postojanje sveta) kao osnovne I druge kao izvedene od osnovnih. Vernici, to je dokazano , uzimaju postojanje Boga kao osnovni predlog . Tomistiki (Thomist) filozof Ralf Mekajnerni (Ralph McInerny) je argumentovao da je normalno za ljudska bia da veruju u Boga zbog reda , ureenja I zakonskog karaktera prirodnih dogaaja . Toliko je, rekao je, ideja o Bogu je skoro uroena da izgleda kao prima facie( u prevodu - glavni ) argument protiv ateizma. Pa dok Plantiga dokazivao da teisti ne nose teret dokazivanja, Mekajnerni je oti ao jo dalje, drei da teret dokazivanja mora pasti na ateistima ! Trebao bih da istaknem ovde da, za razliku od mojih drugih antiteolokih argumenata , argument za pretpostavku ateizma moe dosledno biti prihvaen od strane teista. Dajui adekvatne temelje za verovanje u Boga teisti nisu poinili nijedan folozofski greh u svom verovanju ! Pretpostavka ateizma je , u najboljem, metodologika poetna taka , ne ontoloki zakljuak.

PROMENA MOG MILJENJA Kao profesionalni filozof svoje miljenje o raspravljanim temama sam menjao vie od jedanput. Ovo ne bi trebalo da izgleda iznenaujue, naravno, dana moja verovanja s obzirom na mogunost napretka u filozofiji I principa sleenja dokaza gde god me vodio. Za vreme predavanja na Univerzitetu Kil 1961. napisao sam knjigu o Hjumovoj I strazi s obzirom na ljudsko shvatanje (Inquiry Concerning Human Understanding) nazvanu Hjumova filozofja verovanja (Humes Philosophy of Belief). Sve do tada Hjumova Istraga (Obino nazivana prvom Istragom da bi se razlikovala od kasnije Istrage s obzirom na principe morala) je obino bila tretirana , u kontrastu od toga ta je autor mislio o njoj, kao puka meavina nakon-miljenih (*after-thought) eseja. Danas se smatra

najveim Hjumovim delom. O mojoj knjizi o Hjumu, Gilbert Ril je rekao: Veoma visoko mislim o knjizi. Obrazovna je i vatrena. Skoro rekord. I Don Pesmor (John Passmore) je rekao : Svaka naredna rasprava Hjumovog sekularizma mora poeti sa Fluom. Uprkos ovim pohvalama dugo sam ekao da napravim vee ispravke u svojoj knjizi Hjumova filozofija verovanja. Jedna stvar posebno poziva na opse ne ispravke. Tri poglavlja Ideja potrebne korekcije, Sloboda I neophodnost I uda I metodologija sva trebaju da budu ponovo napisana u svetlu moje novopronaene svesnosti da je Hjum bio potpuno pogreio u tvrdnji da mi nemamo iskustva I zato pravih ideja o injenju da se stvari dogode I o spreavanju stvari od dogaanja, o fizikoj neophodnosti I fizikoj nemogunosti. Generacije Hjumeanaca su u sledu bile obmanute u ponudi analiza uzrokovanja I prirodnih zakona koji su bili daleko preslabi zato to nisu imali osnove za prihvatanje postojanja bilo kog uzroka I efekta prirodnih zakona. U meuvremenu u Slobode I potrebnosti I udima Hjum lino je silno eleo nakon (ak I kada on zapravo nije bio zaposlen) ideja uzroka koje su isposlovale efekte jae nego ijedan koji je bio spreman da prizna kao legitiman. Hjum je porekao uzrokovanje u prvoj Istrazi I tvrdio da sve to spoljanji svet zaista sadri su konstantni veznici; to je, dogaaji ove vrste su regularno praeni dogaajima te vrste. Mi primeujemo ove konstantne veznike I forme jakih navika povezujui odeje ovoga sa idejama onoga. Mi vidimo da voda kljua kad je zagrejana I povezujemo ta dva. U razmiljanju o stvarnim povezanostima tamo izvan, meutim, mi u zabuni projektujemo nae sopstvene psiholoke povezanosti. Hjumov skepticizam o uzroku I efektu I njegov agnosticizam o spoljanjem svetu su naravno odbacivanje u trenutku kada naputa studije. Zaista , Hjum odbacuje sav svoj najradikalniji skepticizam ak I pre nego to naputa svoju studiju . Ne postoje , na primer, tragovi ovih teza da uzrone povezanosti I neophodnosti nisu nita drugo do lane projekcije na prirodu u poznatom odseku uda u prvoj Istrazi. Ponovo u svojoj Istoriji Engleske (History of England) Hjum nije davao nagovetaj skepticizma ni o spoljanjem svetu ni o uzrokovanosti. U ovome nas Hjum moe podsetiti na one nae savremenike koji na nekim sociolokim ili psiholokim temeljima odbijaju mogunost objektivnog znanja. Oni tada iz ovih korozija univerzalne subjektivnosi izuzimaju svoje sopstvene politike tirade , njihova sopstvena manje obimna istrazivaka dela I iznad svega njihova sopstvena primarna otkrovenja koja tu nemogu biti objektivno znanje. Druga stvar zbog koje sam promenio svoje miljenje je bila slobodna volja , ljudska sloboda. Ovaj problem je vaan zato to pitanje da li smo mi slobodni lei u srcu najveih svetskih religija. U mojim ranijim antiteolokim pisanjima, ja sa podvukao panju na nesrazmernost zla u univerzumu stvorenog od strane svemonog, sve-dobrog Boga. Odgovor teista na ovu opaenu nesrazmernost je bila tvrdnja da Bog ljudima daje slobodnu volju I da sva ili najoiglednija I skandalozna zla jesu neposredno ili konano usled zloupotrebe ovog opasnog poklona , ali da e krajnji rezultati biti realizacija iznosa veih dobra nego to bi u drugom sluaju bilo mogue . Ja sam ustvari prvi etiketirao odbranu slobodne volje. Ali u zavisnosti da li je prikazana kao debate izmeu slobodne volje I prezentacije ili , po sekularnom, slobodne volje I determinizma , pitanje da li mi imamo slobodnu volju je od su tinske vanosti. Odgovorio sam pokuavajui da je imam u oba pravca , upoznavajui poziciju sada poznatu kao kompatibilizam. Nekompatibilisti kau da temeljit determinizam nije kompatibilan sa slobodnom voljom. Kompatibilisti, u drugu ruku tvrde : ne samo da moe biti dosledno rei oba , da e neko napraviti slobodan izbor I to da je znaenje tog budueg izbora unapred poznato nekoj buduoj stranci nego takoe I ti slobodni izbori mogu biti I slobodni I izbori ak I ako su bili fiziki uzrokovani da bi bili napravljeni u znaenjima u kojima su napravljeni I ak I kada je njihovo postojanje napravljeno u ovim znaenjima bilo determinisano od strane nekog zakona ili zakona prirode. Dok I dalje drim da ljudi prave slobodne izbore, u ranijim godinama doao sam da vidim da nemoe u isto vreme dosledno verovati da ovi su slobodni izbori fiziki uzrokovani. Drugim reima, kompatibilizam ne funkcionie. Zakon prirode nije izjava puke suve injenice da jedna posebna sorta deavanja e, kada se desi , uspeti ili pratiti neku drugu vrstu deavnja. To je , bolje reeno , tvrdnja da dogaaj jedne posebne sorte fiziki uini nunim dogaaj druge vrste takvim da on pravi nedogaanje fiziki nemoguim. Ovo oigledno nije sluaj sa slobodnim izborom. Mi takoe trebamo razlikovati dva radikalno drugaija znaenja rei uzrok, sa odgovarajuim razlikama izmeu znaenja determinizam. Uzroci ljudskih delovanja jesu fundamentalna, I najrelevantnije , drugaija od uzroka svih onih dogaaja koji nisu ljudske akcije. Dati pun uzrok , takorei , eksplozije , to postaje nemogue bilo kojoj moi unutar svemira da sprei tu eksploziju. Ali ako vam dam dovoljan uzrok da slavite, ovo ne ini potrebnim vae izgovoreno Juupiii !. Iz ovoga sledi da nemoe svaki pokret ljudski organizama biti potpuno determinisan nunim fizikim uzrocima. Dva znaeja uzroka mogu biti istaknuta koristei Hjumovu terminologiju morala I fizikih uzroka.

Kada govorimo o nekom sveukupnom neljudskom dogaaju pomraenju sunca, recimo tada mi angaujemo re uzrok u smislu implicirajui obe fizike neophodnosti I fizike nemogunosti : ta se desilo je bilo fizika neophodnost I sve drugo je bilo , u okolnostima , fiziki nemogue. Jo ovo upravo nije sluaj sa drugim znaenjem uzroka , znaenjem u kome govorimo o uzrocima (ili razlozima ili motivima) ljudskih delovanja. Pretpostavimo, da uzmemo primer iznad, da ja isporuim neku vrstu dobrih vesti vama. Ako izaberete da odgovorite na vesti slavei, vi moete sasvim valjano opisati moju akciju kao uzrok vaeg slavlja. Ali ja nisam uistinu uzrok vaeg slavlja; to je bilo nepotrebno I neizbeno. Mogli ste da izaberete da ne slavite zato to smo bili, recimo, u biblioteci u to vreme . Da kaemo drugaije , moje vesti moda jesu rezultovale u vaem vikanju Juuupiii ! Ali ja vas nisam neizbeno uzrokovao da poviknete Juuupiii ! . Mogli ste da kaete Uuuraaa ! umesto toga. Da bi usvojili poznatu frazu filozofa-matematiara Gotfrajda Lajbnica (Gottfried Leibniz) , uzroci ovog drugog, motiviu sortu nagiba, ali ne ine nunim . Odkada je Hjum odbacio legitimnost koncepta fizike neophodnosti, on lino je bio nesposoban da napravi ovu razliku u tano istom smeru kao to je to napravljeno ovde. Ipak njegov izbor oznaka je pokazao prema fundamentalnj razlici izmeu , u jednu ruku , prirodnih nauka I , u drugu , socijalnih I psiholokih . Dajui ova dva fundamentalno razliita znaenja rei uzrok , postaje jasno da , u najmanjem mi diskutujemo ponaanje ljudskih bia, mi sada prema tome trebamo da razlikujemo dva razliita znaenja determinizma : determinacije od strane fizikih uzroka I determinacije od strane moralnih uzroka. Svakako ako deo ponaanja (ta bihejviorisi zovu ponaanje) u potpunosti je determinisano fizikim uzrocima , onda ponasala ne bira da se ponaa na taj nain. Niti bi mogao on ili ona , u vreme kada se to ponaanje pojavi ,da ga sprei od deavanja. Ali determinacija od moralnih uzroka je druga stvar. Objasniti pojedince voene referencama od strane njihovih razloga za to jest, moralnih uzroka za njihovo ponaanje kao to su uradili je pretpostaviti da su mogli da deluju drugaije. elje I htenja sigurno nisu neodoljivi zakljuci kao takvi. Mnogi od nas su dovoljno disciplinovani da se uzdre od raenja stvari koje vrlo mnogo elimo da radimo. Ljudi su zasigurno zbog nedostatka ovih fundamentalnih I kritikih razlika toliko obmanuti u zakljuivanju da sva objanjenja postupaka u terminima uzroka bilo koje vrste , fizike ili moralne, podravaju sve olakavajue doktrine univerzalne fizike neophodnosti. Ovo bi znailo da je za ikoga bilo fiziki nemogue da se ponaa na ijedan drugi nain nego na nain na koji su uinili. Ono ta je potrebno za izbegavanje takvih greaka jeste logika analiza ( kao ona koju sam izvrio u Socijalnom zivotu I moralnom sudu (Social Life and Moral Judgement) ) tri intimno povezanih pojmova biti agent, imati izbor I biti sposoban uraditi neto drugo nego to obino radimo. U pravljenju fundamentalne razlike izmeu pomeranja I pokreta , mi postajemo sposobni da objasnimo jednako fundamentalan koncept akcije. Pomeranje je kretanje koje moe biti pokrenuto ili prekinuto po volji; Pokret je kretanje koje nemoe. Mo pomeranja je atribut specifian ljudima, dok entiteti nesposobani svesti ili namere mogu manifestovati samo pokret . Agenti su stvorenja koja , precizno I samo ukoliku su agenti, mogu I nemogu ali praviti izbore : izbore izmeu alternativnih kurseva akcija ili neakcija koji su s vremena na vreme otvoreni za njih kao pojedince pravi izbori izmeu pravih mogunosti. Agenti , u svojim ulogama agenata, neizbeno moraju izabrati nemogu nikako izbei biranje jednu od dve ili obino mnogo vie opcija koje su im u odreenim prilikama otvorene I dostupne . Nerv razlika izmeu pomeranja umeanih u akciji I pokreta koji ponaanje ine nunim je kasnije ponaanje u fizikoj neophodnosti , dok znaenje , pravac I karakter akcija kao takvih je takav, kao stvar logike , one neophodno nemogu biti fiziki neophodne (I kao stvar brutalne injenice , one nisu ). Ako zato postane nemogue odrati doktrinu univerzalne fizike neophodnosti determinizma, doktrina koja kae da sva kretanja u univerzumu ukljuujui svako ljudsko telesno kretanje, pomeranje kao I pokreti su determinisani fiziki nunim fizikim uzrocima. U svetlu mog dezerterstva od punog kompatibilizma, mnogo od materjala koji sam izdao o slobodnoj volji ili izboru, I u religioznom I u sekularnom kontestu , zahteva reviziju I ispravku . Pod pretpostavkom da problem ovde sadri drugo od onoga ta je Kant nazvao trima glavnim pitanjima filozofije Bog, sloboda I besmrtnost moja promena miljenja o ovoj materiji je skroz radikalna kao I moja promena po pitanju Boga.

ATEIZAM MIRNO RAZMOTREN

On je bio glavni igra lige, prvo kao baca a kasnije kao pozicioni igra koji je pogodio dvadeset I devet
houm ranova (osvojenih poena) dok je bacao takoe u sedamnaest utakmica 1919. godine . I onda je Hari Frezi (Harry Frazee) vlasnik Boston red soksa (Boston Red Sox) , kome je , neki kau , trebao ke za finansiranje Brodvejske igre, prodao Dorda Hermana Bejba Ruta (George Herman Babe Ruth) Nju Jork jenkijima (New York Yankees) za 125,000 dolara I drugih nagrada. Rut je otiao da vodi jenkije u sedam titula amerikih liga I etiri svetska ampionata . Red soksi nee osvojiti sledeu titulu Svetske serije do 2004. godine, osamdeset I pet godina kasnije. Zanimljivo 2004-ta je takoe bila godina kada sam javno otkrio - u Nju Jorku kako se dogodilo

moj sopstveni prekida : posle vie od est decenija objavio sam da sam promenio timove, da tako kaemo. Ali u drugom smislu , iako sam doao da vidim stvari iz drugaije perspektive, I dalje sam igrao igru sa vrlo mnogo iste strasti I principa kao pre. DUNOST PREMA DIJLOGU Moj sluaj ateizma je kulminirao sa publikacijom (knjige) Pretpostavke ateizma. U narednim pisanjima sam se pozabavio sasvim drugaijim temama I predmetima. Ustvari u eseju za knjigu 1986-te nazvanu Brtanska filozofija danas , komentarisao sam da su svakako postojale druge stvari koje sam eleo da radim, da sam imao dovoljno prostora I vremena. Na primer voleo bih da istra im velike istorijskim neslaganjima o strukturi Trojstva I o emu se radi u Euharstiji . U kasnijim 1960-im , meutim, postalo mi je jasno da su moje usluge postale urgentno potrebne drugde. Znao sam da u ostatku svog radnog ivota moram koncetrisati svoje energije na iroka sekularna podruja filozofije socijalne nauke I socijalne filozofije. Objavio sam jednu opomenu, meutim. Od kada sam rekao puno o filozofiji religije tokom godina, priznao sam da sam ostao intelektualno duno obavezan da odgovorim na izazov ili kriticizam kad god je mogue, ili da priznam da sam pogreio ili da objasnim zato se nisam sloio sa mojim kritikama. Ova me je opomena zato drala vezanim sa braniocima teizma koji su izazivali moj sluaj ateizma ak I kada sam se premestio na druga filozofska bavljenja. Takva obaveza nije bila nita novo za mene; ustvari , cela moja filozofska karijera je bila potroena na duhovnim dijalozima I javnim debatama s misliocima koji su se razlikovali od mene u razliitim pitanjima kreui se od socijalne filozofije, telo-um problema I slobodne volje determinizma neslagnja po pitanju Boga. Teme pod raspravom u mojim debatama o postojanju Boga su razvile preko pola veka mog aktivnog intelektualnog ivota. Mi smo 1950-ih traili da blie odredimo ta to znai rei Bog vas voli ; 1976-te smo pokuali da razjasnimo da li je koncept Boga bio koherentan; 1985-te smo pokuali da determiniemo na kome lei teret dokazivanja; I 1998 smo debatovali o implikacijama kosmologije velikog praska. Kroz sve to, meutim , moje javne obaveze o teolokim temama nisu samo pomogle da zaotrim svoju sopstvenu dijaletiku , nego su me takoe upoznale sa mnogim mojim kolegama I protivnicima vrednih mog potovanja I neslaganja.

OSTATI PRI SVOM ORUJU Od svih mojih debata, dve najposeenije su bile 1976. I 1998. Debata iz 1976-te sa Tomasom Varenom (Thmas Warren) u Dentonu , Teksas , je imala publiku , razliitim danima , od pet do sedam hiljada . Debata iz 1998-me sa Vilijamom Lenom Kregom (William Lane Craig) u Medisonu, Viskonsin , je vukla gomilu od oko etrdeset hiljada. Ova dva dogaaja su bila jedina vremena u mom ivotu u kojima sam sluio kao jedan od dva protagonista u formalnoj javnoj debati. Debate u Ujedinjenom kraljevstvu su se tipino odvijale pred malom akademskom publikom. Tako , moje prvo izlaganje masovnoj publici u kontekstu debate je bilo moje suoavanje sa kasnijim profesorom Tomasom B. Varenom (Thomas B. Warren) , hrianskim filozofom. Debata se odrala na kampusu Severnog teksakog dravnog univerziteta (North Texas State University) sada Univerziteta severnog Teksasa (University of North Texas) u Dentonu , u etiri uzastopnih veeri poei od 20. septembra , datumima koji su se podudarali sa prvim predsednikim debtama u U.D. (U.S. United States; Ujedinjene Drave) izmeu Dimi Kartera (Jimmy Carter) I Deralda Forda (Gerald Ford). Pred entuzijastinom publikom , Dr. Varen je upotrebio impresivan niz tabela I slajdova. Zanimljivo , dobar deo njegovog sluaja je bio napad na teoriju evolucije , koja mi je u to vreme inila novim poduhvatom. Kada je dr. Varen upitao da li verujem da moe postojati bie koje je polu majmun polu ovek, odgovorio sam da je ovo bilo kao odluivanje da li je neko elav. Moj supervisor Gilbert Ril je nesumljivo bio jajast (egglike), I nema sunje da to svako mora zvati elavim. Ali ako idemo

dlaku po dlaku onda nije lako rei ko je elav a ko ne. Kako god, dani moji trenutni pogledi, nekoliko mojih veoma deklarativnih izjava iz te debate mogu biti od interesa u opisivanju revnosti (fervency) mojim tadanjim ateistikim uverenjima : Znam da ne postoji Bog Sistem verovanja o Bogu sadri istu sortu kontradikcije kao nevenani mu ili okrugli kvadrati Ja sebe naklanjam verovati da univerzum bio bez poetka I da e biti bez kraja. Zaista,ja neznam dobre razloge za osporavanje ovih sugestija Verujem da su se ivi organizmi razvili u nemerljivo dugom periodu od ne ivih materijala Bio sam impresioniran gostoprimstvom mojih domaina, ali na kraju debate smo I Varen I ja ostali pri svom oruju. OKRAJ KOD O.K. KORALA Moja sledea debata je bila skoro deset godina kasnije, takoe u Teksasu. Odrana je u Dalasu 1985-e I oseala se kao poznati okraj kod O.K. Korala. Pridruio sam tri druga ateistika revolveraa : Valasa Metsona (Wallace Matson) , Kaja Nilsena (Kai Nielsen) I Pola Kurca (Paul Kurtz) . Mi smo se borili sa odgovarajuom falangom vodeih teistikih filozofa : Alvinom Plantingom (Alvin Plantinga) , Vilijamom P. Alstonom (William P. Alston) , Dordom Mavrodesom (George Mavrodes) I Ralfom Mekajnernom (Ralph McInerny) . Za razliku od poznate revolverake bitke, ipak , ova debata nije pruila nikakav vatromet zato to nijedna grupa nije bila voljna da angauje drugu. Svaka strana se drala pozicije da je teret dokazivanja na protivnikoj strani. Ja sam se drao pretpostavki ateizma izvedenih iz stare pravne maksime da obaveza dokazivanja lei na onome ko potvruje a ne na onome ko porie . Plantiga je, sa teistike strane insistirao na tome da je verovanje u Boga svojski osnovno, mislei da teisti nemaju obaveza da pruaju argumente za svoje verovanje, kao to nemogu I nemaju da prue argumente za podravanje drugih fundamentalnih verovanja kao to je postojanje sveta. to se tie mojih drugova ateista, Nilsen je argumentovao da je filozofija religije dosadna I Metson da su tradicionalni argumenti za Boga bili manjkavi; Kurc se borio da nije mogue zakljuiti iz tvrdnji boanskog otkrivenja da postoji boanski Otkriva. Dok sam u Dalasu sreo dva jevaneljska hrisanska filozofa, Terija Mitia (Terry Miethe), sa Oksfordskog studijskog centra I Gerija Hebermasa (Gary Habermas) sa Linburgkog koleda u Virdiniji (Lynchburg College in Virginia) koji su postali dobri prijatelji . Imao sam dve objvljene debate o vaskrsenju Hrista sa Hamermasom I debatu o postojanju Boga sa Mitiom. Moja strana debate sa Mitiom je bilo ponovno izlaganje od mnogih pozicija koje sam razvio s godinama na koherenciji koncepta Boga I pretpostavkama ateizma. Miti je predstavio monu verziju kosmolokog argumenta koji se oslanjao o sledeim premisama : Neko ogranieno , promenljivo bie(a) postoji. Trenutna prisutnost svakog ogranienog, promenljivog bia je uzrokovana od strane drugog. Nemoe postojati beskonano vraanje uzroka bia, zato to beskonano vraanje konanih bia nee uzrokovati postojanje niega . Stoga , postoji prvi Uzrok za sadanje postojanje ovih bia. Prvi Uzrok mora biti beskrajan, nuan , vean I jedan. Prvi neuzrokovani Uzrok je identian sa Bogom judeo-hrianske tradicije. Ovaj argument se oslanjao na principu dovoljnog razloga , koji sam odbacio ali na principu egzistencijalne uzronosti. Odbacio sam ovaj argument na osnovi da su efikasni uzroci u univerzumu delotvorni u svom sopstvenom pravu bez potrebe za prvim neuzrokovanim efikasnim Uzrokom. Rekao sam , ipak , da premda je mnogo tee nositi uverenje sa tvrdnjama koje su pravo kontinuirano postojanje fizi kog univerzuma koje zahteva neka spoljanja objanjenja , uprkos tome mnogo je lakse ubediti javnost da je originalnom velikom prasku potrebna neka vrsta Prvog (poetnog) Uzroka .

BRZO DRANJE

Za vreme mog predavanja na Bouling Grin univerzitetu u Ohaju 1980-ih imao sam podosta debata sa filozofom Riardom Svinburnom koji me je , kao to smo primetili ranije , nasledio na Kil univerzitetu I onda preuzeo mesto Nolot (Nolloth?) profesora na Oksfordu. Svinburn se pojavio kao najpoznatiji branilac teizma u englesko-govoreem svetu. Dobro poznati skeptik I moj bivi kolega Terens Penelhjum (Terence Penelhum) je rekao o Svinburnovoj Konherentnosti teizma (The Conherence of Theism) : Ja neznam odbranu protiv savremenog filozofskog kriticizma koja se mo e porediti sa ovom u kvalitetu argumentovanja ili istote misli. Jedan snano odbranjen koncept od strane Svimburna je bio o sveprisutnom netelesnom duhu, jednoj od primarnih meta u mojoj (knjizi) Bog I filozofija . Kao I moja debata sa Plantigom, debata sa Svinburnom se takoe zavrila izjavom, obojica smo se brzo drali svojih poetnih taki. Ja nisam mogao da napravim smisao o konceptu netelesnog duha a Svinburn nije mogao da vidi zato bi neko imao problem sa tim. Moj dijalog sa Svinburnom se nije onde zavrio ali, kako e se kasnije pokazati u ovoj knjizi, nastavio se do dananjice. (Usput, na vesti o mojoj promeni miljenja o Bogu , Plantiga je prokomentarisao : To veoma dobro govori o potenju profesora Flua. Nakon svih ovih godina protivljenja ideji o Tvorcu, on okree svoju poziciju na bazi dokaza ) Debata sa Svinburnom je bila praena debatom sa Vilijamom Lejnom Kregom 1998-e u Medisonu , Viskonsin. Debata je obeleila pedesetu godinjicu poznate BBC debate o postojanju Boga izmeu Bertranda Rasela I Frederika Koplestona (Frederick Copleston) . Kreg je argumentovao da poreklo univerzuma I sloeni red u univerzumu mogao biti objanjen postojanjem Boga. Odgovorio sam da se nae znanje o univerzumu mora zaustaviti sa velikim praskom, koji treba da bude vi en kao konana injenica. to se tie argumenta dizajna istakao sam da su ak I najsloeniji entiteti u univerzumu ljudska bia proizvodi nesvesnih fizikih I mehanikih sila. U ovoj debati sam ponavljao svoju poziciju da bi svemogui Bog mogao stvoriti ljudska bia na takav nain da bi oni mogli da biraju da mu se pokoravaju. Ovo znai da tradicionalna odbrana slobodne volje nemoe izbei posledice da Bog predodreuje sve stvari , ukljuujui I slobodne izbore. Uvek sam bio odbijen doktrinom prezentacije koja dr i da Bog predodreuje prokletstvo veine ljudskih bia. Vana karakteristika ove debate je bilo Kregovo odbacivanje tradicionalnih predestinacijskih deja I njegova liberalna odbrana slobodne volje. Kreg je dr ao da Bog deluje direktno na efekte a ne na sekundarne agente I da je zato bilo nemogue za Boga da stvori svet autentino liberalnih stvorenja koja uvek rade pravu stvar. On je citirao stihove iz Biblije koji istiu Boiju elju da sve osobe budu spaene(e.g., 2 Petar 3:9 ). Tek nedavno saznao sam da je Don Vizli , koga sam smatrao jednim od velikih sinova moje zemlje , vodio veliku kontroverzu protiv predodreenosti I u ukusu Arminske (Arminian) alternative, delimino u svom najveem papiru Predodreenost mirno razmotrena (Predestination Calmly Concidered) . Takoe razumem da mnogi (exegets?) danas vide pisanja sv. Pavla o predodre enosti kao osvrtanje na ulogu specifinih individualaca u radu crkve a ne njihovom spasenju ili prokletstvu. MOJA NJUJORKA DEBATA Zadnja od mojih javnih debata , simpozijum na njujorkom univerzitetu, dogodila se Maja 2004-te. Drugi uesnici su bili izraelski naunik Derald roder (Gerald Schroeder) , autor best-selera o nauci I religiji, naroito (knjige) Nauka Boga (The Science of God) I kotski filozof Don Helden (John Haldane) ija je (knjiga) Teizam I ateizam (Theism and Atheism) bila debata o Boijem postojanju sa mojim prijateljem Dekom Smartom (Jack Smart). Na iznenaenje svih zainteresovanih, na poetku sam objavio da ja sada prihvatam postojanje Boga. ta bi moglo da izgleda kao intenzivna promena od suprotnih pogleda okonanih kao zajedniko istraivanje razvoja u modernoj nauci koje je izgleda pokazivalo ka vioj Inteligenciji. U video simpozijuma, najavljiva je nabacio da je od svih velikih otkria moderne nauke, najvee Bog. Na simpozijumu, kada sam upitan da le je skoranji rad o poreklu univerzuma pokazao na aktivnost kreativne Inteligencije , rekao sam :

Da, ja sada mislim da jeste skoro sasvim zbog DNK istraivanja. ta ja mislim da je DNK uradila je to to je pokazano, od strane skoro neverovatne kompleksnosti ureenja koja je potrebna da proizvede ( ivot), da inteligencija mora biti umeana u dospevanju ovih izvanredno razliitih elemenata da rade zajedno. Sastanak ova dva dela u pravo vreme nasumice je prosto minut. To je sve stvar ogromne kompleksnosti kod kojih rezultata je bila postignuta, to mi je izgledalo kao delo inteligencije. Ova izjava je predstavila veliku promenu naravno za mene, ali ona je ipak bila dosledna sa principima koje sam prigrlio od poetka svog filozofskog ivota o sleenju argumenata gde god vodili . Bio sam posebno impresioniran Geri roderovim taka po taka opovrgavanjem onoga to sam zvao majmunska teorema. Ova ideja koja je bila predstavljena u nekoliko oblika I varijacija, branei mogunost nastajanja ivota nasumice koristei analogiju mnotva majmuna lupajui dalje po kompjuterskoj tastaturi I eventualno zavre pisanje ekspirovog sonata. roder je prvo uputio na eksperiment sproveden od strane Britanskog Nacionalnog Koncila Umetnosti (British National Council of Arts). Kompjuter je bio stavljen u kavez sa est majmuna. Posle jednog meseca ustrajnog rada po njima (tako dobro nalik koristei ih kao kupatilo ! ) majmuni su proizveli pedeset otkucanih strana ali ni jednu re. roder je opazio da je ovo bio sluaj iako najkraa re u engleskom jeziku je jedno slovo ( a ili I ). A je re samo ako postoji prostor sa svake njene strane. Ako uzmemo da tastatura ima trideset karaktera (dvadeset I est slova I drugih simbola) onda verovatnoa dobijanja rei od jednog slova je 30 puta 30 puta 30 to je 27,000. Verovatnoa dobijanja rei od jednog slova je jedan prema 27,000 . roder je onda primenio verovatne na analogiju sonata. Koja je ansa za dobijanje ekspirovog soneta? upitao je. Nastavio je : Svi soneti su iste duine. Oni su po definiciji etrnaest reda dugi. Izabrao sam jedan kome sam znao poetni red Trebam li porediti drvo s danom leta ? . Izbrojao sam broj slova ; ima 448 slova u tom sonetu. Koja je verovatnoa ustrajnog rada I dobijanja 448 slova u tanom nizu kao I u Trebam li porediti drvo s danom leta ? ?Ono ta ete dobiti je 26 pomnoen 448 puta ili 26 na 448-mi. Ili drugim reima na osnovi 10 , 10 na 690-i. (Sada) broj estica u svemiru ne zrna peska , govorim o protonima I neutronima- je 10 na 80-i. Deset na 80-i je 1 sa 80 nula iza . Deset na 690-I je 1 sa 690 nula iza. Nema dovoljno estica u univerzumu da zapiu pokuaje; Morali bi ste otpasti zbog faktora od 10 na 600-ti. Da ste uzeli ceo univerzum I pretvorili ga u kompjuterske ipove zaboravite majmune svaki teine milioniti deo grama I imali svaki kompjuterski ip sposoban da zavrti 488 pokuaja, recimo , milion puta u sekundi (proizvodei) nasumina slova , broj pokuaja koji ete dobiti od poetka vremena je 10 na 90-I . Nikada neete dobiti sonet nasumice. Univerzum treba da bude 10 na 600 puta vei. Pa ipak svet upravo misli da majmuni mogu to da urade svaki put. Nakon sluanja roderove prezentacije rekao sam mu da je veoma zadovoljavajue I odluno utvrdio da je majmunska teorema bila tovar smea, I da je naroito bilo dobro uraditi to samo sa sonetom; teorema je ponekad iznoena pomou ekspirovih dela ili pojedinih predstava kao Hamlet naprimer. Ako teorema nee raditi na pojedinom sonetu onda je naravno prosto apsurd sugerisati da komplikovanija majstorija porekla ivota moe biti ostvarena nasumice.

SUOAVAJUI SE S DAVKINSOM Pored mojih javnih debata , bavio sam se raznim polemikim raspravama pismeno. Jedan upadljiv primer takve rasprave su razmene koje sam imao sa naunikom Riardom Davkinsom. Iako sam komentarisao njegov ateistiki rad, oduvek sam bio kritiar njegove sebino-genske kole misli. U mojoj knjizi Darvinova evolucija istakao sam da prirodna selekcija pozitivno ne proizvodi nita. Ona samo eliminie ili tei da eliminie to nije takmiarski. Varijacija netreba da podeli ikakvu takmiarsku prednost da bi izbegla eliminaciju; dovoljno je da ona ne optereti svog vlasnika bilo kakvim takmiarskim nedostatkom. Da odaberemo radije luckastu ilustraciju , pretpostavimo da imam beskorisna krila skupljena pod mojim kaputom, krila koja su preslaba da me podignu sa zemlje. Beskorisna , kakva jesu , ova krila mi ne omoguuju da pobegnem predatorima ili sakupim hranu. Ali sve dok me ne prave ranjivijim prema predatorima , ja u moda preiveti I preneti svoja krila svojim potomcima. Darvinova greka u crtanju previe pozitivnih izvoenja , s njegovim predlogom da prirodna selekcia proizvodi neto , je bio moda dug njegovoj upotrebi izraza prirodna selekcija ili preivljavanje najsposobnijih drae nego njegova sopstvena ultimativno preferirana alternativa prirodno ouvanje. Nastavio sam da komentariem da je Riard Davkinsova (knjiga) Sebini gen (The Selfish Gene) bila velika veba u popularnoj mistifikaciji. Kao ateistiki filozof, razmotrio sam ovo delo popularizacije tako destruktivno na sopstvene naine kao I Goli majmun ili ljudski zoo-vrt (The Naked Ape or The Human Zoo) od Desmonda Morisa (Desmond Morris). U svojim delima , kao rezultate Moris nudi zooloko osvetljenje dosee do sistematinog odbijanja svega to je najspecifinije naim vrstama razmatrano kao bioloki fenomen . On ignorie ili objanjava dalje oigledne razlike izmeu ljudskih bia I drugih vrsta. Davkins se, u drugu ruku, trudio da popusti ili amortizuje ishod pedeset I vie godina rada u genetici otkrie da su uoljiva obeleja organizama najveim delom uslovljena interakcijama mnogo gena, dok veina gena ima mnogostruke efekte na takvim obelejima. Za Davkinsa glavna sredstvo za proizvodnju ljudskog ponaanja je atribut genskih karateristika koje znaajno mogu biti pripisane samo osobama. Onda , posle insistiranja da smo svi bezizborna bia naih gena, on izvodi da mi nemoemo pomoi nego podeliti neljupke line karakteristike onih sve-kontrolisajuih monada. Geni naravno nemogu biti ni sebini ni nesebini vie nego bilo koji drugi nesvesni entiteti koji se mogu angaovati u takmenje ili pravljenje selekcija. (Opte poznato je da prirodna selekcija I nije selekcija; I to je neto manje poznata logika injenica da, ispod ljudskog nivoa, borba za opstanak nije takmiarska u pravom smislu te rei.) . Ali ovo nije zaustavilo Davkinsa od proglaavanja da ova knjiga nije nauna fantastika; ona je nauka Mi smo maine za preivljavanje robot vozila slepo programirana da ouvaju sebine molekule poznate kao geni . Iako je kasnije objavio povremena osporavanja, Davkins u svojoj knjizi nije dao upozorenja protiv shvatanja njega doslovno. Dodao je, senzacionalno , da argument ove knjige je da mi , I sve druge ivotinje , smo maine stvorene od strane naih gena . Da je ista od ovoga tano ne bi bilo svhe nastaviti propovedati, kao to Davkins jeste : Pustite nas da prouimo velikodunost I altruizam jer smo roeni sebini. Nikakva leporeivost nemoe pokrenuti programirane robote. Ali ustvari nita od toga nije tano ili bledo razumno . Geni , kao to smo videli , ne ine i nemogu initi nae ponaanje nunim . Niti su sposobni za potrebnu kalkulaciju i potrebno razumevanje da zapletu kurs bilo okrutne sebinosti bilo rtvenog saoseanja. IGRANJE SA STRAU I PRINCIPOM Bejb Rut se povukao iz bejzbola sa etrdeset godina. Ja sam vie nego dva puta tog doba sada I , iako sam promenio svoju poziciju o postojanju Boga , nadam se da e moja odbrana ateizma I debate sa teistima I drugima pokazati moj trajni interes u pitanjima teologije I moju spremnost za nastavak istraivanja razliitih odgovra. Analitiari I psiholozi mogu od ovoga napraviti ta god hoe ali za mene je I dalje potsticaj ono ta je oduvek I bilo : sleenje valjanih argumenata sa istinitim zakljucima . Nadam se da mogu igrati sa onoliko strasti I principom kao to uvek jesam u sledeem delu ove

knjige, kao kad iznesem moju sadanju poziciju I telo dokaza koji su me vodili do njenog potvr ivanja.

DEO 2

MOJE OTKRIE BOANSKOG

HODOAE RAZLOGA

oeemo parabolom. Zamislite da je satelitski telefon izbaen na kopno zabaenog ostrva naseljenog plemenom koje nikada nije kontaktiralo sa modernom civilizacijom. Metani se igraju sa brojevima na brojaniku I uju drugije glasove u zavisnosti od pogaanja odredenih nizova. Oni prvo pretpostavljaju da sprava ta koja pravi ove buke. Neki od pametnijih metana, naunici plemena, skupljaju tanu kopiju I opet udaraju brojeve. Oni opet uju glasove. Zakljuak im izgleda oigledan. Ova odreena kombinacija kristala I metala I hemikalija proizvodi neto to lii na ljudske glasove I ovo znai da su glasovi prosto svojstva aparata. Ali plemenski mudrac sazove naunike na raspravu. On je dugo I jako mislio o materiji I dostigao sledei zakljuak : glasovi koji dolaze kroz instrument mora da dolaze od ljudi nalik na njih same, ljudi koji su ivi I svesni iako govore drugaiji jezik. Umesto pretpostavljanja da su glasovi prosto svojstva ru nog telefona, oni trebaju da istrae mogunost da su oni kroz neku misterioznu mreu u dodiru sa drugim ljudima. Moda bi dalja studija pored ovih redova mogla da odvede do veeg razumevanja sveta izvan

njihovog ostrva. Ali naunici se prosto smeju mudracu I kau : Vidi, kada otetimo instrument, glasovi prestaju stizati. Znai oni su oigledno nita vie od zvukova proizvedenih jedinstvenom kombinacjom litiuma , tampanih ploa I svetleih dioda. U ovoj paraboli mi vidimo kako je lako pustiti da unapred stvorene teorije oblikuju nain na koji gledamo dokaze umesto da pustimo dokaze da oblikuju nae teorije. Kopernikov skok moe tako biti spreen od strane hiljadu Ptolomejskih epiciklista. (Branioci Ptolomejskog geocentrinog modela solarnog sistema su odbijali Kopernikusov heliocentrini model pomou upotrebe koncepta epiciklista za objanjavanje daljih posmatranja planetarnih pokreta koji se suprotstavljaju njihovom modelu). I u ovome, meni izgleda, lei specifina opasnost, endemiko zlo dogmatskog ateizma. Uzeti takve izgovore kao to su Mi netrebamo da pitamo za objanjavanje kako to da svet postoji; tu je I to je sve ili Budui da nemoemo prihvatiti transcedentalni izvor ivota mi biramo da verujemo u nemogue : da je ivot nastao spontano ansom iz materije ili Zakoni fizike su bezakoniti koji su nastali ni iz ega kraj rasprave . Oni na prvi pogled izgledaju kao racionalni argumenti koji imaju specijalni autoritet zato to imaju ne-besmisleni vazduh oko njih. Naravno ovo nije vie znak da su oni racionalni ili argumenti. Sada , da bi napravili racionalni argument koji takav I takav je sluaj, neophodno je pruiti razloge za podravanje neijeg sluaja. Pretpostavimo onda da smo u sumnji ta neko ko daje oduka izgovoru ove vrste argumentovanja , ili pretpostavimo da smo, radikalnije , skeptici o tome da li oni zaista argumentuju ita uopte , jedan nain pokuavanja da se shvati njihov izgovor je pokuaj da se nae koje dokaze , ako ijedne , oni pruaju za podrku svojim tvrdnjama. Jer ako je izgovor zaista racionalan I argument on mora zaista pruiti razloge u svoju korist iz nauke ili filozofije. I sve to bi raunalo protiv izgovora ili ta bi prouzrokovalo govornika da ga povue I prizna da je bilo pogreno shvaeno, mora biti izneeno. Ali ako nema ponuenih razloga I dokaza za svoju podrku, onda nema razloga I dokaza da je to racionalni argument. Kada Mudrac u paraboli kae naunicima da ispitaju sve dimenzije dokaza , on je sugerisao da istrae neuspeh to se na prvi pogled ini razumnim I obeavajuim faktorom zadravajui mogunost veeg razumevanja sveta izvan ostrva naseljenog plemenom. Sada esto se ini ljudima koji nisu ateisti kao da nema pojmljivog dela dokaza koji bi bio priznat naizgled nauno-sklonog dogmatikog ateiste da bude dovoljan razlog za priznavanje Moe postojati Bog nakon svega. Zato mojim bivim drugovima ateistima izlaem prosto centralno pitanje : ta bi trebalo da se desi ili se desilo da za vas ini razlog da barem razmotrite postojanje superiornog Uma?

STAVLJANJE KARTI NA STO Kreui dalje od parabole , za mene je vreme da stavim svoje karte na sto , da izlo im svoje sopstvene poglede I razloge za njihovu podrku. Ja sada verujem da je univerzum doveden u postojanje od strane beskonane inteligencije. Ja verujem da ovi komplikovani zakoni u univerzumu manifestuju ono ta su naunici nazvali Boiji Um. Ja verujem da ivot I reprodukcija potiu u boanskom Izvoru. Zato ovo verujem , pod pretpostavkom da sam rastumaivao I branio ateizam vie od pola veka ? Kratak odgovor je : ovo je slika sveta, kako je vidim, koja je nastala iz moderne nauke. Nauka obajava tri dimenzije prirode koje ukazuju na Boga. Prva je injenica da se priroda pokorava zakonima. Druga je dimenzija ivota, inteligentno organizovanog I svrhovno-pokrenutih bia, koja su nastala iz materije. Trea je samo postojanje prirode. Ali nije me vodila samo nauka. Takoe sam bio potpomognut obnovljenom studijom klasinih filozofskih argumenata. Moj odlazak iz ateizma nije bio izazvan nekim novim fenomenom ili argumentum. Preko zadnje dve decenije graa mojih misli je bila u stanju migracije. Ovo je bila posledica moje neprekidne procene zakona prirode. Kada sam konano doao da priznam postojanje Boga to nije bila promena paradigme jer je moja paradigma ostala, kako je Platon u svojoj Republici napisao svoje Sokratovo insistiranje: Mi moramo slediti argumente gde god vodili. Moete pitati kako ja, filozof, mogu da govorim o problemima tretiranom od strane naunika. Najbolji nain da se odgovori na ovo je drugo pitanje. Da li se bavimo naukom ili filozofijom ovde ? Kada prouavate interakciju dva fizika tela, na primer , dve estice manje od atoma , vi se bavite naukom. Kada pitate kako te estice manje od atoma ili bilo ta fiziko mogu da postoje i zato, vi se bavite filozofijom. Kada izvlaite filozofske zakljuke iz naunih podataka onda razmiljate kao filozof.

MISLITI KAO FILOZOF Pa primenimo gornji uvid ovde. 2004-te sam rekao da poreklo ivota nemoe biti objanjeno ako ponete samo sa materijom. Moji kritiari su trijumfalno odgovorili najavljujui da nisam proitao naroiti papir u naunom asopisu ili sledio sasvim novo razvie vezano za abiogenezu (spontana generacija ivota od neivog materijala) Pritom su promaili celu poentu. Moja briga nije bila sa ovim ili onim injenicama hemije ili genetike nego sa fundamentalnim pitanjem ta znai neemu da bude ivo I kako je ovo povezano sa telom hemijskih I genetikih injenica gledanih u celini. Misliti na ovom nivou je misliti kao filozof. I na rizik od neskromnog zvuanja , moram rei da je ovo svojski posao filozofa , ne naunika kao naunika; sposobnost specifina naunicima ne daje prednost kada doe do razmatranja ovog pitanja, jednako kao to zvezda bejzbol igra nema specijalnu sposobnost u dentalnim beneficijama odreene paste za zube. Naunici su kao I filozofi naravno slobodni da misle kao I bilo ko drugi. I , naravno , nee se svi naunici sloiti sa mojom odreenom interpretacijom injenica koje oni generiu. Ali njihova neslaganja e morati da stoje na svojim sopstvenim dvema filozofskim nogama. Drugim re ima , ako se bave filozofskim analizama, ni njihov autoritet niti njihova strunost kao naunika nije ni od ikakve vanosti. Ovo bi lako trebalo videti. Ako oni predstavljaju svoje poglede na ekonomskim naukama, takve kao pravljenje tvrdnji o broju poslova stvorenih od strane nauke I tehnologije , oni e morati da naprave svoj sluaj u sudu ekonomskih analiza. Isto e tako naunik koji govori kao filozof morati da opremi filozofski sluaj. Kao to je Albert Ajntajn lino rekao : ovek od nauke je bedan filozof . Na sreu ovo nije uvek sluaj. Lideri nauke u zadnjih sto godina, zajedno sa nekim dananjim najuticajnijim naunicima, izgradili filozofski izuzetnu viziju racionalnog univerzuma koji je iznikao iz boanskog Uma. Sluajno ovo je odreeni pogled sveta za koji sam sada naao da je najzvunije filozofsko objanjenje mnotva fenomena sudarenih od strane naunika I slinih laika. Tri domena naune istrage su posebno bili vani za mene, I dok budemo nastavljali ja u ih razmotriti u svetlu dananjih dokaza. Prvi je pitanje koje je zbunilo I nastavlja da zbunjuje najreflektivnije naunike: Kako su zakoni prirode postali ? Drugo je najoiglednije od svih : Kako je ivot kao fenomen nastao iz neivota ? I tree je problem koji su filozofi predali kosmolozima : Kako je univerzum , kod kojeg mislimo na sve to je fiziko, doao u postojanje ?

OPORAVAK MUDROSTI to se tie moje nove pozicije u klasinim filozofskim raspravama o Bogu, bio sam privoljen iznad svega argumentom za Boije postojanje filozofoa Dejvida Konveja (David Conway) u svojoj knjizi Oporavak mudrosti: Odavde do antike u potrazi za Sofijom (sofija-eng.sophia, mudrost ??) (The Recovery of Wisdom: From Here to Antoquity in Quest of Sophia). Konvej je istaknuti britanski filozof na Midlseks univerzitetu koji je jednako na svom terenu I s klasinom I s modernom filozofijom. Bog ije je postojanje branjeno od strane Konvoja I mene je Aristotelov Bog. Konvej pie: U zbiru, Biu , koje je smatrao da je objanjenje sveta I njegove iroke forme, Aristotel je pripisao sledee attribute: neizmenljivost, nematerjalnost, svemonost, sveznalatvo , jedinstvenost ili nedeljivost, savrena dobrota I nuno postojanje. Postoji impresivno podudaranje izmeu ovog seta atributa I onih tradicionalno pripisanih Bogu unutar Judeo-Hrianske tradicije. To je jedno koje nas potpuno opravdava u posmatranju Aristotela kako je imao isto Boansko Bie u umu kao uzrok sveta koji je objekt oboavanja ovih dveju religija.

Kako Konvej to vidi, onda, Bog monoteistikih religija ima iste atribute kao I Aristotelov Bog. U svojoj knjizi Konvej pokuava da brani ono to opisuje kao klasina koncepcija filozofije. Ta koncepcija je pogled da objanjenje sveta I njegove iroke forme je ustvari kreacija najvie svemone I sveznajue inteligencije, obino oslovljavane kao Bog , koja ga je stvorilo kako bi dovelo u postojanje I odralo racionalna bia. Bog je stvorio svet tako da bi doveo u postojanje rasu racionalnih stvorenja. Konvej veruje , I ja se slaem , da je mogue uiti o postojanju I prirodi Aristotelovog Boga ve bom nepotpomognutog ljudskog razloga. Moram da naglasim da je moje otkrie boanskog prelo na ist prirodan nivo, bez ikakve reference natprirodnih fenomena. To je bila veba u emu je tradicionalno nazvana prirodnom teologijom. Ona nije imala veze sa ijednom od razotkrivenih religija. Niti sam tvrdio da sam imao ikakvog li nog iskustva sa Bogom ili ikakvog iskustva koje se moe nazvati natprirodnim ili udesnim. Ukratko moje otkrie boanskog je bilo hodoae razloga a ne vere.

KO JE NAPISAO ZAKONE PRIRODE ?

oda je naj popularniji I intuitivno najuverljiviji argument za Bo ije postojanje takozvani argument iz dizajna. Prema ovom argumentu dizajn , koji je oigledan u prirodi , sugerie postojanje kosmikog Dizajnera. esto sam naglaavao da je ovo zapravo argument dizajnu iz reda , kao to takvi argumenati krenu iz opaenog reda u prirodi da pokau dokaze dizajna I , zato , Dizajnera. Iako sam jednom bio otro kritian prema argumentu dizajna, tada sam doao da vidim da, kada je ispravno formulisan , ovaj argument sadri uverljiv sluaj za postojanje Boga. Razvia u dva podruja su me naroito vodila do ovog zakljuka. Prvo je pitanje porekla zakona prirode I srodni uvidi istaknutih modernih naunika. Drugo je pitanje o poreklu ivota I reprodukciji. Na ta mislim pod zakonima prirode ? Pod zakonom prosto mislim na regularnost ili simetriju u prirodi. Neki opti kolski primeri treba da pokau ta mislim : Bojlov zakon odreuje da je, data konstantna temperatura, proizvod koliine I pritiska fiksnog kvantiteta idealnog gasa , konstantna. Prema Njutnovom prvom zakonu kretanja objekat koji miruje e ostati da miruje osim ako na njega deluje neka spoljana I neizbalansirana sila; Objekat u kretanju e ostati u kretanju osim ako na njega deluje neka spoljana I neizbalansirana sila. Prema zakonu odranja energije ukupan iznos energije u izolovanom sistemu ostaje konstantan. Vana taka nije da samo postoje regularnosti u prirodi nego to da su ove regularnosti matemati ki precizne, univerzalne I vezane zajedno. Ajntajn je govorio o njima kao o razlogu otelotvorenja. Pitanje koje trebamo da postavimo je kako je priroda dola upakovana u ovom obliku. Ovo je sigurno pitanje koje su naunici od Njutna , Ajntajna I Hajzenberga postavljali I odgovarali. Njihov odgovor je bio Boiji Um. Sada , ovaj nain razmiljanja nije neto pronaeno samo u dobro poznatim premodernim teistikim naunicima kao Isaku Nutnu (Isaac Newton) I Dejmsu Maksvelu (James Maxwell). Naprotiv , mnogi istaknuti naunici modernog doba su smatrali zakone prirode kao mislima Boanskog Uma. Stiven Hovking (Stephen Hawking) zavrava svjoju najprodavaniju (knjigu) Kratka istorija vremena (A Brief History of Time) ovim odlomkim : Ako otkrijemo kompletnu teoriju ona bi trebala u vremenu biti razumljiva svakome, ne samo nekolicini naunika. Onda mi trebamo svi , filozofi, naunici I samo obini ljudi biti sposobni da uestvujemo u diskusijama po pitanju zato mi I univerzum posojimo. Ako naemo odgovor za to to e biti konani trijumf ljudskog rasuivanja do tada trebamo znati Boiji Um. Na prethodnoj stranici je upitao : ak Iako postoji samo jedna mogua ujedinjena teorija, to je samo niz pravila I jednakosti. ta je to to udie vatru u jednakosti I pravi univerzum za njih da ga opiu? Hovking je imao vie da kae o ovome u kasnijim intervjuima : Sveobuhvatni utisak je jedan iz reda. to vie otkrivamo o univerzumu to vie nalazimo da je rukovoen racionalnim zakonima. I Jo

uvek imate pitanje: zato se univerzum trudi da postoji? Ako elite moete definisati Boga da bude odgovor na to pitanje.

KO JE NAPISAO SVE TE KNJGE ? Mnogo pre Hovkinga , Ajntajn je koristio slian jezik : elim da znam kako je Bog stvorio ovaj svetelim da znam Njegove misli, ostalo su detalji. U svojoj knjizi Bog I filozofija rekao sam da mi nemoemo napraviti previe vrsti ovih odlomaka odkada je Ajntajn rekao da veruje u Spinozinog ( Spinozas ) Boga. Od kada su za Baruha Spinozu (Baruch Spinoza) rei Bog I priroda sinonimi , moglo bi se rei da je Ajntajn, u oima Judeizma, Hrianstva I Islama nesumljivo bio ateista I to da je bio duhovni otac svih ateista Ali nedavna knjiga Ajntajn I religija (Einstein and Religon) jednog Ajntajnovog prijatelja Maksa Demera (Max Jammer) slika veoma drugaiju sliku o Spinozinom uticaju I Ajntanovim sopstvenim verovanjima takoe. Demer je pokazao da je Ajnajnovo poznavanje Spinoze bilo prilino ogranieno; on je proitao samo Spinozinu Etiku (Etics) I odbio ponovljene molbe da pie o Spinozinoj filozofiji. U odgovoru jenoj molbi on je odgovorio : Ja nemam profesionalnog znanja da piem nauni lanak o Spinozi . Iako je Ajntajn delio Spinozino verovanje u determinizam Jemer dri da je neprirodno I negarantovano pretpostaviti da su Spinozine misli uticale na Ajntajnovu nauku. Demer takoe uoava da se Ajntajn oseao srodnim sa Spinozom jer je shvatio da oni dobro dele potrebu za samoom kao I sudbinu odgajanja unutar jevrejske batine ali kasnije otuenje od njenog religioznog naslea. Dok je skretao panju na Spinozin panteizam, Ajntajn je ustvari izriito poricao da je ateista ili panteista : Ja nisam ateista I mislim da sebe nemogu nazvati panteistom. Mi smo u poziciji malog deteta koje ulazi u ogromnu biblioteku ispunjenu knjigana na mnogo jezika. Dete zna da je neko morao da napie te knjige. Ono nezna kako. Ono ne razume jezike na kojima su pisane. Dete sumnja u misteriozni red u ureenju knjiga ali nezna ta je to. To je, ini mi se , stav ak I najinteligentnijeg ljudskog bia prema Bogu. Mi vidimo da je univerzum divno ureen I da se pokorava odreenim zakonima ali samo tee shvatamo te zakone. Nai ogranieni umovi hvataju misterioznu silu koja pokree sazvea. (naglasak je dodan) U svojoj knjizi Boija zabluda (The God Delusion) Riard Davkins iznosi moj stari stav da je Ajntajn bio ateista. Pritom Davkins ignorise Ajntajnove kategoriku izjavu iznad da nije bio ni ateista ni panteista. Ovo je zbunjujue jer Davkins citira Demera po prilici ali izostavlja brojne Demerove I Ajntajnove izjave koje su fatalne po njegov sopstveni sluaj. Demer uoava , na primer , da je Ajntajn uvek protestvovao protiv smatranja ga ateistom. U razgovoru sa Princom Hubertusom od Loventejna (Prince Hubertus of Lowenstein) , na primer , izjavio je Ono to me ljuti jeste da oni (ljudi koji tvrde da nepostoji Bog) citiraju mene za podrku njihovim pogledima Ajntajn se odricao ateizma zato to svoje poricanje linog Boga nikada nije smatrao poricanjem Boga. Ajntajn naravno nije verovao u linog Boga. Ali je rekao : Drugaije je pitanje da li verovanje u linog Boga treba biti osporavano. Frojd (Freud) je prihvatio ovaj pogled u svojim kasnijim publikacijama. Ja se lino nikada ne bih bavio takvim zadatkom. Za takvo verovanje izgleda mi poeljnije bilo kakvom nedostatku bilo kog transcedentalnog izgleda ivota , I pitam se da li jedan iakada moe pruiti veini oveanstva vie dostojanstvenih sredstava da bi zadovoljila njegove metafizike potrebe. Da sumiramo zakljuuje Demer Ajntajn je , kao Mejmonajdes (Maimonides) I Spinoza , kategoriki odbio ikakav antropomorfizam u religioznim mislima. Ali za razliku od Spinoze, koji je video jedini logiki ishod poricanja linog Boga u identifikaciji Boga sa prirodom, Ajntajn je smatrao da Bog manifestuje sebe u zakonima univerzuma kao duh beskrajno superioraniji od oveka I jedan prema jem se licu sa

naim najveim moima moramo oseati ponizno. Ajntajn se sloio sa Spinozom da onaj ko poznaje prirodu poznaje Boga ali ne zato to je priroda Bog ve zato to bavljenje naukom u prouavanju prirode vodi do religije. AJNTAJNOV SUPERIORNI UM Ajntajn je oito verovao u transcedentalni izvor rcionalnosti sveta koji je raznoliko nazivao superiornim umum, bezgraninim superiornim duhom ,superiornom rasuujuom silom I misterioznom silom koja pomera sazvea. Ovo je oigledno u nekoliko njegovh izjava: Nikada nisam pronasao bolji izraz od religiozni za ovo poverenje u racionalnu prirodu realnosti I njene specifine pristupanosti ljudskom umu. Gde ovo poverenje nedostaje nauka degenerie u nenadahnut postupak. Pusti avola da brine ako svestenici prave kapital od ovoga. Nema pomoi za to. Ko god je pretrpeo intenzivno iskustvo uspenog napredovanja u ovom domenu (nauka) je pokrenut dubokim potovanjem zbog racinalnosti koja je napravila manifest u postojanju velianstvenosti razuma utelotvorenog u postojanju. Sigurno je da uverenje, srodno religioznom oseaju, racionalnosti ili razumljivosti sveta le i iza svog naunog rada vieg reda Ovo vrsto verovanje , verovanje neraskidivo povezano dubokim oseanjem, u superiornom umu koji otkriva sebe u svetu iskustva, predstavlja moju koncepciju Boga. Svako ko se ozbiljno bavi naukom postaje ubeen da zakoni prirode manifestuju postojanje duha beskonano superiornog od oveka I jednog prema ijem se licu sa naim najveim moima moramo oseati ponizno. Moja religioznost sadri ponizno divljenje beskonanom superiornom duhu koji otkriva sebe u malim detaljima koje smo sposobni da uoimo naim krhkim I slabim umovima. To duboko emocionalno priznanje prisutnosti superiorne razumne sile , koja je otkrivena u neshvatljivom univerzumu, formira moju ideju o Bogu.

KVANT SKAE KA BOGU Ajntajn , otkriva relativnosti, nije bio jedini veliki naunik koji je video povezanost izmeu zakona prirode I Boijeg Uma. Praoevi kvantne fizike , drugog velikog naunog otkria modernog doba , Maks Plank (Max Planck) , Verner Hajzenberg (Werner Haisenberg) , Ervin rudinger (Erwin Schrodinger) I Pol Dajrak (Paul Dirac) su svi napravili sline izjave I ja u reprodukovati nekoliko od ovih ispod. Verner Hajzenberg , poznat po Hajzenbergovom principu neizvesnoti I matrinoj mehanici , je rekao : U pravcu svog ivota ja sam iznova bio prisiljen da mozgam izmeu ove dve oblasti misli (nauka I religija), I nikada nisam bio u stanju da sumnjam u realnost na koju pokazuju . U drugoj prilici je rekao :

Volfgang (Pauli) (Wolfgang(Pauli)) me je prilino neoekivano upitao : Da li verujete u linog Boga ? Mogu li da preformuliem vae pitanje ? upitao sam. Ja lino bih trebao vie da volim sledeu formulaciju: Moete li vi , ili bilo ko drugi, dostii centralni red stvari ili dogaaja ije postojanje izgleda bez sumnje tako direktno kao da mo ete dopreti do due drugog ljudskog bia. Koristim termin dua prilino namerno da ne bih bio neshvaen. Ako tako postavite svoje pitanje, rekao bih da Ako bi magnetna sila koja je vodila ovaj naroiti kompas I ta mu je drugo bilo izvor nego centralni red? ikada trebala da postane ugaena , strane stvari bi mogle da se dogode oveanstvu, daleko stranije ak I od koncentracionih logora I atomskih bombi. Drugi kvantni pionir Ervin rudinger , koji je razvio talasnu mehaniku, je tvrdio : Nauna slika sveta oko mene je vrlo manjkava. Ona mi daje puno faktikoj informaciji, stavlja sva naa iskustva u prekrasno dosledan red, ali je stravino tiha o svemu to je stvarno blizu naim srcima, to nam zaista znai. Ona nemoe rei ni re o senzaciji crvene I plave, gorkog I slatkog , oseanja radosti I tuge. Nezna nita o lepoti I runoi, dobrom I loem , Bogu I venosti. Nauka se ponekad usuuje da odgovori na pitanja u ovim domenima ali odgovori su veoma esto tako luckasti da nismo skloni da ih uzmemo za ozbiljno. Nauka je takoe (reticent?) po pitanju velikog Jedinstva, kojeg mi nekako formiramo deo, kome pripadamo. Najpopularnije ime za njega u naem vremenu je Bog sa velikim B. nauka je veoma obino oznaena kao ateistika. Nakon onoga to smo rekli ovo nije zapanjujue. Ako njena svetska slika ak ni ne sadri lepotu, radost, tugu, ako je linost iseena iz nje sporazumom, kako bi ona mogla da sadri najuzvieniju ideju koja predstavlja sebe ljudskom umu. Maks Plank , koji je prvi uveo kvantnu hipotezu , je nedvosmisleno dr ao da nauka dopunjuje religiju , borei se : Nikada nemoe postojati ijedna realna suprotnost izmeu religije I nauke; jedna je dopuna drugoj. Takoe je rekao Religija I prirodna nauka se bore u zajednikoj bitci neprekidno , nikad oputajui kampanju protiv skepticizma I protiv dogmatizma, protiv neverovanja I sujeverja (I stoga) Za Boga ! Pol A.M. Dajrak, koji je dopunio Hajzenberga I rudingera treom formulacijom kvantne teorije je uoio da je Bog matematiar veoma visokog reda I da je On upotrebio naprednu matematiku u graenju univerzuma. Generacijama pre ijednog od ovih naunik, arls Darvin (Charles Darwin) je ve izrazio slian pogled : (Razum mi govori o) krajnjoj tekoi ili drae nemogunosti zamiljanja ovog bezgraninog I predivnog univerzuma, ukljuujui I oveka sa svojom sposobnou gledanja daleko unazad I daleko u budunost, kao rezultat slepe anse ili neophodnosti. Kada tako reflektujem ja se oseam primoranim da gledam da je Prvi Uzrok imao inteligentan um u nekom stepenu podudaran oveku; I zasluujem da budem nazvan Teistom. Ovaj tok misli je odran u ivotu u dananjem vremenu u pisanjima mnogih dananjih vodeih izlagaa nauke. Ovo se kree od naunika kao to su Pol Dejvis (Paul Davis), Don Berou (John Barrow), Don Polkinghorn (John Polkinghorne), Frimen Disom (Freeman Dyson) Frensis Kolins (Francis Collins) , Oven Gingerlih (Oven Gingerlich) I Roder Penros (Rodger Penrose) do filozofa nauke kao to su Riard Svinburn I Don Lesli. Dejvis I Berou , naroito , su dalje razvili uvide Ajntajna, Hajsenberga I drugih naunika u teorije o vezi izmeu racionalnosti prirode I Boijeg Uma. Obojica su dobili Templenton nagradu (Templeton Prize) za svoje doprinose I istraivanja. Njihova dela ispravljaju mnoga opta pogrena shvatanja dok prolivaju svetlost na ovde raspravljane probleme. IJI ZAKONI ?

U svom Templeton govoru, Pol Dejvis istie poentu da nauka moe da nastavi jedino ako naunici usvoje esencijalno teoloki pogled na svet. Niko ne pita odakle su doli zakoni fizike nego ak I najbezboniji naunici prihvataju, kao in vere, postojanje zakonskog reda u prirodi koji je barem delimino nama shvatljiv. Dejvis odbija dva opta pogrena shvatanja. On kae da je ideja da e teorija svega pokazati da je ovo jedini logiki dosledan svet dokazivo pogrena zato to uopte nepostoje dokazi da je univerzum logiki neophodan I da je ustvari mogue zamisliti alternativne univerzume koji su logiki dosledni. Drugo , on kae da je ozloglaena besmislica pretpostaviti da su zakoni fizike nai zakoni a ne zakoni prirode. Fiziari nee verovati da je Njutnov zakon gravitacije kulturna kreacija. On dri da zakoni fizike zaista postoje da je naunikov posao da ih otkriva a ne izmilja. Dejvis skree panju na injenicu da zakoni prirode ispod fenomena nisu pronaeni kroz direktno posmatranje nego izvedeni kroz eksperiment I matematiku teoriju. Zakoni su zapisani u kosmikom kodu koji naunici koraju da razbiju da bi otkrili poruku koja je prorodina poruka, Boija poruka, uzmi svoj izbor ali ne nau poruku Gorue pitanje , on kae , je trostruko : Odakle su doli zakoni fizike ? Zato imamo ove zakone umesto nekog drugog niza ? Kako to da imamo niz zakona koji dovode bezline zakone u ivot , svest I inteligenciju ? Ovi zakoni izgledaju skoro izmiljeni fino podeseni, tvrdili su neki komentatori da bi se ivot I svest mogli pojaviti. On zakljuuje da je ova izmiljena priroda fizikog postojanja previe fantastina za mene da je prihvatim prosto kao datu. Ona pokazuje na dublje skriveno znaenje postojanju. Takve rei kao svrha I dizajn , kae on , tek nesavreno hvata oko ega je univerzum. Ali da je oko neega ja apsolutno nemam sumnje. Don Berou , u svom Templton govoru , promatra da su beskrajna sloenost i izvanredna struktura univerzuma voene od strane nekoliko prostih zakona koji su simetrini i razgovetni. Ustvari postoje matematike jednakosti , male (squiggles?) na listu papira koje nam govore kako se ceo univerzum ponaa. Kao i Dejvis on odbacuje ideju da je red u univerzumu nametnut od strane naih umova. Povrh toga prirodna selekcija ne zahteva razumevanje kvarkova i crnih rupa za na opstanak i razmnoavanje. Barou posmatra da se, u istoriji nauke , teorije proteu i prihvataju stare. Iako je Njutnova teorija mehanike i gravitacije bila nadmaena Ajntajnovom i bie sleena nekom drugom torijom u budunosti, hiljadu godina od sada ininjeri e se i dalje oslanjati na Njutnove teorije. Isto tako , kae on , religijska koncepcija univerzuma takoe koristi aproksimacije i analogije da pomogne u hvatanju konanih stvari. Oni nisu cela istina ali ovo ih ne zaustavlja da budu deo istine.

BOANSKI ZAKONOTVORAC Nekoliko filozofa je takoe pisalo o boanskoj provenenciji zakona prirode. U svojoj knjizi Boanski zakonotvorac : predavanja o indukciji, zakonima prirode i postojanju Boga (The Divine Lawmaker: Lectures on Induction, Laws of Nature and the Existence of God), oksfordski filozof Don Foster (John Foster) se bori da regularnosti u prirodi, kako god da ih opisujete, najbolje mogu biti objanjene Boanskim Umom. Ako prihvatite injenicu da postoje zakoni onda neto mora da nametne tu regularnost u univerzumu. Koji agent (ili agenti) dovode ovo ? On se bori da je teistika opcija jedina ozbiljna opcija kao izvor, tako da mi trebamo da budemo racionalno garantovani u zakljuivanju da je Bog Bog teistikog opisa onaj ko je stvorio zakone nametnuvi regularnosti svetu kao regularnosti. ak i ako odbijate postojanje zakona, on argumentuje postoji jak sluaj za objanjavanje regularnosti apelovnjem agenciji Boga. Svinburn pravi srodnu poentu u odgovoru na Davkinsovu kritiku njegovih argumenata o dizajnu :

ta je zakon prirode ? (Ovo nije problem suoen ni sa jednom od mojih kritika.) Rei da je zakon prirode da se sva tela ponaaju na odreeni nain (npr. privlae jedna druga u skladu sa odreenom formulom) je, predlaem , samo rei da se svako telo fizike neophodnosti ponaa na taj nain (npr. privlai svako telo na taj nain). I jednostavnije je pretpostaviti da se ova ujednaenost pojavljuje od akcije jedne supstance koja ih sve uzrokuje da veruju na isti na in, drae nego pretpostaviti da je konana brutalna injenica da se sva tela ponaaju na isti ujednaeni nain. Svinburnov centralni argument je da lini Bog sa tradicionalnim svojstvima najbolje objanjava operaciju zakona prirode. Riard Davkins je odbio ovaj argument na temeljima da je Bog previe kompleksna solucija za objanjavanje zakona univerzuma. Ovo me napada kao rei bizarnu stvar o konceptu svemonog duhovnog Bia. ta je kompleks o odeji svemonog i sveznajueg Duha, ideje tako proste koju su shvatili svi sledbenici triju monoteistikih rligija Judeizma, Hrianstva i Islama ? Komentariui Davkinsa , Alvin Plantiga je nedavno istakao da je, po Davkinsovoj definiciji, Bog prost ne kompleksan jer je Bog duh, ne materjalni objekat, i da zato nema delove. Vratei se mojoj paraboli o satelitskom telefonu u prethodnom poglavlju, zakoni prirode postavljaju problem za ateiste jer su oni glas racionalnosti saslu an kroz mehanizme materije. Nauka je bazirana na pretpostavkama da je univerzum temeljito racionalan i logian na svim nivoima , pie Pol Dejvis zasigurno najuticajniji savremeni izlaga moderne nauke. Ateisti tvrde da zakoni (prirode) postoje bezrazlono i da je univerzum konano besmislen. Kao naunik, nalazim da je ovo teko za prihvatiti. Mora da postoji neki nepromenljivi racionalni temelj u kome je logika, posluna priroda univerzuma ukorenjena. Ti naunici koji pokazuju na Boiji Um , tek oni ne napreduju serijama argumenata ili procesa silogistikog rezonovanja. Drae , oni iznose viziju realnosti koja proizilazi iz konceptualnog srca moderne nauke i namee sebe u racionalnom umu. To je vizija za koju sam lino naao da je izuzetna i neoboriva.

DA LI JE UNIVERZUM ZNAO DA MI DOLAZIMO ?

Zamislite da ulazite u hotelsku sobu na vaem sledeem odmoru. CD plejer u krevetu lagano svira
pesmu sa vaeg omiljenog snimka. Uramljena tampa iznad kreveta je identina slici koja visi iznad

kamina kod kue. Soba je namirisana vaim omiljenim mirisom. Vi vrtite glavom u udu i sputate torbe na pod. Odjedared ste veoma paljivi. Zakoraite u minibar, otvorite vrata i zurite u udu u sadraj. Vaa omiljena pia. Vai omiljeni kolai I slatkii. ak I brend flairane vode koju preferirate. Okrenete se iz minibara I gledate po sobi. Primetite knjigu na stolu : to je zadnji volum va eg omiljenog autora. Bacite pogled u kupatilo, gde su lina nega I proizvodi za doterivanje pore ani na pultu, svaki kao da je specijalno odabran za vas. Upalite televizor ; uklju en je va omiljeni kanal. anse su da ete vi , sa svakim novim otkriem vaeg novog gostoljubivog okruenja , biti manje skloni da mislite da je sve to bila stvar sluajnosti, zar ne ? Moete se pitati kako su hotelski menaderi prikupili tako detaljne informacije o vama. Moete se uditi njihovoj pedantnoj pripremi. Moete ak I ponovo proveriti koliko e sve ovo da vas kota. Ali ete sigurno biti skloni da verujete da je neko znao da dolazite. NA FINO PODEENI UNIVERZUM Taj scenario odmora je nespretna, ograniena paralela takozvanog argumenta finog podeavanja. Skoranja popularnost ovog argumenta je osvetlila novu dimenziju zakona prirode. to vie ispitujem univerzum I prouavam detajle njegove arhitekture, pie fiziar Frimen Dajson (Freeman Dyson) , to vie dokaza pronalazim da je univerzum u nekom smilsu znao da mi dolazimo. Drugim reima , zakoni prirode izgledaju da su izraeni tako da pokreu univerzum ka nastanku i izdravanju ivota. Ovo je antropijski princip , popularizovan od strane takvih mislilaca kao to su Martin Ris , Don Barou i Don Lesli. Hajde da uzmemo najosnovnije zakone fizike. Izraunato je da ako vrednost ak jedne od fundamentalnih konstanti brzina svetlosti ili masa elektrona naprimer promeni za najmanji stepen, onda nijedna planeta sposobna za omoguavanje evolucije ljudskog ivota nemoe biti formirana . Ovo fino podeavanje je bilo objanjeno na dva naina. Neki naunici su rekli da je fino podeavanje dokaz za boanski dizajn; mnogi drugi su pekulisali da je na univerzum jedan od mnogostrukih drugih multivers (multiverse) sa razlikom da se na dogodio da ima prave uslove za ivot. Zapravo nijedan veliki naunik danas ne tvrdi da je fino podeavanje univerzuma bilo isto rezultat faktora anse na poslu u jednom univerzumu. U svojoj knjizi Beskonani umovi (Infinite Minds), Don Lesli, vodei antropijski teoretiar, argumentuje da je fino podeavanje najbolje objanjeno boanskim dizajnom . On kae da je impresioniran ne samo odreenim argumentima za primere fnog podeavanja nego I injenicom da ovi argumenti postoje u takvom izobilju. Ako su, onda, postojali aspekti delovanja prirode koji su se pojavili veoma povoljni , on pie, onda ovo moe dobro biti vieno kao dokaz specijalno sklonog verovanja u Boga. On citira primere takvih povoljnih I fundamentalnih aspekata delovanja prirode: 1 Princip specijalne relativnosti osigurava da sile kao elektromagnetizam imaju nepromenljiv efekat bez obzira da li one deluju na prave uglove u sistemskim pravcima putovanja. Ovo omoguuje genetskim kodovima da rade I planetama da se dr e zajedno kada se okreu. 2 Kvantni zakoni spreavaju elektrone od kretanja u spirali u atomskim jezgrima. 3 Elektromagnetizam ima jednosilnu snagu koja omoguava mnogostruke kljune procese da uzmu mesta: ona omoguava zvezdama da gore postojano bilionima godina; ona omoguava ugljenikovu sintezu u zvezdama; ona omoguava da leptoni (leptons) ne zamene kvarke (quarks) to bi atome uinilo nemoguim; ona je odgovorna da protoni ne raspadaju prebrzo ili suzbiju jedan drugi prejako, to bi napravilo hemiju nemoguom. Kako je mogue istoj jednosilnoj snazi da zadovolji toliko drugaijih zahteva, kada izgleda da bi bile potrebne drugaije snage za svaki od ovih procesa?

PREKO MULTIVERZUMA

Suprotna ideji boanskog dizajna je teorija multiverzuma. (ja u meutim argumentovati da postojanje multiverzuma i dalje ne eliminie pitanje boanskog Izvora.) Jedan od najistaknutijih predlagaa multiverzuma je kosmolog Martin Ris. Ris promatra : Bilo koji univerzum gostoprimljiv za ivot ta moemo zvati biofilikim univerzumom (biophilic universe) - treba da bude podeen na odreeni nain. Preduslovi za bilo koji ivot koji poznajemo dugoivee stabilne zvezde, stabilni atomi takvi kao ugljenik, kiseonik i silikon, sposobni za kombinovanje, itd su osetljivi na fizike zakone i prema veliini , opsegu irenja i sadrajima univerzuma. Ovo moe biti objanjeno, on kae, hipotezom da postoje mnogi univerzumi sa drugaijim zakonima i fizikim konstantama i na se dogodio da bude jedan koji pripada podskupu univerzuma koji su sprovodljivi u pojavljivanju kompleksnosti i svesti. Ako je ovo sluaj onda fino podeavanje ne bi bilo iznenaujue. Ris spominje najuticajnije varijacije ideje multiverzuma. U venoj inflaciji ideji kosmologa Andreja Linde (Andrei Linde) i Aleksa Vajlenkina (Alex Vilenkin), univerzumi proizilaze od pojedina nih velikih praskova sa prostorno-vremenskim dimenzijama potpuno drugaijih od onih iz univerzuma koji poznajemo. Teza crne rupe Alana Guta (Alan Guth), Dejvida Harisona (David Harrison) I Lija Smolina (Lee Smolin) dri da se univerzumi materjalizuju iz crnih rupa u uzajamno nedostupnim prostornovremenskim domenima. Konano Lisa Rendal (Lisa Rendall) i Raman Sundrum (Raman Sundrum) iznose predlog da postoje univerzumi u drugaijim prostornim dimenzijama koji mogu ili nemogu meusobno delovati gravitacijski sa svakim drugim. Ris istie da su ove ideje o multiverzumu visoko pekulativne i zahtevaju teoriju koja dosledno opisuje fiziku supervisoke gustine, konfiguracije struktura na posebnim dimenzijama, i tako dalje. On primeuje da samo jedna od njih moe biti tana. I , ustvari , on dodaje, Sasvim verovatno nijedna nije : postoje alternativne teorije koje bi vodile samo do jednog univerzuma.

BLUNDERBUSOVA (BLUNDERBUSS) TEORIJA Obojica i Pol Dejvis i Riard Svinburn su odbili ideju o multiverzumu. Dejvis , fiziar I kosmolog , pie da je trivijalno tano da, u beskonanom univerzumu, sve to se moe desiti desie se. Ali ovo uopte nije objanjenje. Ako pokuavamo da shvatimo zato je univerzum bio-prijateljski (bio-friendly), nismo potpomognuti ako nam je reeno da svi mogui univerzumu postoje. Kao i blunderbusova (blunderbuss) teorija, to objanjava sve i nita. pod ovim on misli da je to tupava tvrdnja. Ako kaemo da je svet I sve u njemu nastalo pre pet minuta zajedno sa naim secanjima ivljenja mnogo godina I dokaza o dogaajima koji su se dogodili hiljadama godina pre, onda naa tvrdnja nemoe biti odbaena. Ona objanjava sve a ipak nita. Pravo nauno objanjenje je , kae Dejvis , kao jedini dobro-naciljan metak. Ideja o multiverzumu zamenjuje racionalno ureen svet sa beskonano sloenom aradom I celu ideju objanjenja pravi besmislenom. Svinburn je jednako jak u svom preziru prema multiverzalnom objanjavanju : Ludo je postulisati trillion (uzrono nepovezanih) univerzuma za objanjavanje svojstava jednog univerzuma, kada e postulisanje jednog entiteta (Boga) zavriti posao. Tri stvari mogu biti reene s obzirom na argumente o podeavanju. Prvo , to je tvrda injenica da mi ivimo u univerzumu sa sigurnim zakonima i konstantama i ivot ne bi bio mogu ako bi neki od ovih zakona ili konstanti bio drugaiji. Drugo, injenica da postojei zakoni I konstante dozvoljavaju opstanak ivota ne odgovara na pitanje o poreklu ivota. Ovo je veoma drugaije pitanje , kao to u I pokuati da pokaem; ovi uslovi su potrebni za ivot da se pojavi ali ne I dovoljni. Tree , injenica da je logiki mogue da postoje viestruki univerzumi sa svojim sopstvenim zakonima prirode ne pokazuje da takvi univerzumi I postoje. Ti ostaje pekulativna ideja. Ono ta je ovde posebno vano je injenica da postojanje multiverzuma ne objanjava poreklo zakona prirde. Martin Ris predlae da postojanje razliitih univerzuma sa svojim sopstvenim zakonima pokree pitanje o zakonima koji upravljaju celim multiverzumom, gradee teorije koja upravlja celinom. osnovni zakoni koji upravljaju celim multiverzumom mogu dozvoliti raznolikost meu univerzumima on

pie. Neki od kojih moemo nazvati zakonima prirode mogu u ovo veoj perspektivi biti lokalni propisi, dosledni sa nekom gradeom teorijom koja vodi celinu, ali ne i jedinstveno odreeni tom teorijom Pitati kako su nastali zakoni koji upravljaju multiverzum je isto pitanje kao i o poreklu zakona prirode uopte. Pol Dejvis primeuje: Predlagai multiverzuma su esto nejasni o tome kako su izabrani parametri vrednosti kroz definisanu celinu. Ako postoje zakoni zakona koji opisuju kako su parametri vrednosti dodeljeni kao jedna omaka sa jednog univerzuma na sledei, onda smo mi samo prebacili problem kosmike biofilitike na jo jedan nivo. Zato ? Prvo, zato to nam je potrebno da objasnimo odakle dolaze zakoni zakona. Neki su rekli da su zakoni prirode prosto sluajni rezultati naina na koji se univerzum ohladio posle velikog praska. Ali ,kako je Ris istakao, ak I takve sluajnosti mogu biti smatrane kao sekundarne manifestacije dubljih zakona koji upravljaju celinom univerzuma. Opet, ak I evolucija zakona prirode I promene konstanti slede odreene zakone. Mi smo I dalje ostavljeni sa pitanjem kako su nastali ovi dublji zakoni. Bez obzira koliko daleko gurate ova svojstva univerzuma kao na neki nain u nastajanju njihovo pravo nastajanje mora da sledi sigurne prethodne zakone. Tako multiverzum ili ne, mi I dalje dolazimo do termina sa poreklom zakona prirode. I jedino vitalno objanjenje ovde je boanski Um.

KAKO JE IVOT OIVEO ?

Kada su masovni mediji prvi put izvestili o mojoj promeni pogleda na svet, ja sam bio citiran kako sam
govorio da su DNK istraivanja biologiara , skoro neverovatnom kompleksnou ureenja potrebnom za proizvodnju ivota, pokazala da inteligencija mora biti umeana. Prethodno sam pisao da postoji prostor za novi argument dizajnu u objanjavanju prvog nastanka ivota od neive materije posebno gde je ova prva iva materija ve posedovala kapacitet da se genetiki razmnoava . Zadrao sam da nije postojalo zadovoljavajue naturalistiko objanjenje za takav fenomen. Ove izjave su izazvale nadvikavanja od kritiara koji su tvrdili da ja nisam bio upoznat s zadnjim radom u abiogenezi. Riard Davkins je tvrdio da sam se pozivao na boga praznine. U svom novom uvodu izdanja iz 2005 Bog i filozofija rekao sam, Ja sam se oduevio da budem uveren od strane prijatelja biolokih-naunika da su protobiolozi sada dobro sposobni da proizvode teorije o evoluciji prve ive materije i da su nekoliko od ovih teorija dosledne sa svim do sada potvrenim naunim dokazima.

Ali na ovo moram da dodam opomenu da zadnji rad koji sam video pokazuje da sadanji pogled fiziara na starost univerzuma daje premalo vremena ovim teorijama abiogeneze da zavr e posao. Daleko vanije razmatranje je filozofski izazov suoen ispred studija o poreklu ivota. Veina studija o poreklu ivota su izneene od strane naunika koji se retko pozabavljuju filozofskim dimenzijama svojih otkria. Filozofi su, s druge strane , malo rekli o prirodi i poreklu ivota. Filozofsko pitanje koje u studijama o poreklu ivota nije bilo odgovoreno je ovo : Kako moe univerzum bezumne materije proizvesti bia sa sutinskim krajevima, samo-replikacijskim sposobnostima i kodiranom hemijom ? Ovde se ne suoavamo sa biologijom ve sa potpuno drugaijom kategorijom problema. SVRHOM VOENI ORGANIZAM Dozvolite da prvo pogledamo na prirodu ivota sa filozofskog stanovita. iva materija poseduje uroeni cilj ili zavrno-centritanu organizaciju koja nigde nije prisutna u materiji koja joj prethodi. U jednom od nekoliko skoranjih filozofskih dela o ivotu, Riard Kameron (Richard Cameron) je predstavio korisnu analizu ovih usmerenosti ivih bia. Neto to je ivo, kae Kameron, e takoe biti teleologijsko odnosno posedovae uroene krajeve, ciljeve ili svrhe. Savremeni biolozi, filozofi biologije i radnici u polju umetnikog ivota, on pie, imaju jo da proizvedu zadovoljavajui izvetaj o tome ta je ivo i ja branim pogled da nam Aristotel moe pomoi da popunimo ovu prazninu... Aristotel nije dr ao ivot i teleologiju da budu istovremeni prosto ansom, nego je definisao ivot u teleologijskim terminima drei da je teleologija esencijalna votu ivih stvari. Poreklo samo-razmnoavanja je drugi kljuni problem. Istaknuti filozof Don Halden (John Haldane) primeuje da teorije o poreklu ivota ne pruaju dovoljno objanjenje od kada one pretpostavljaju postojanje u poetnoj fazi samo-razmnoavanja i nije pokazano da se ovo moe pojaviti od strane prirodnih sredstava iz materijalne osnove. Dejvid Konvej (David Conway) rezimira ove dve filozofske dileme u odgovaranju Dejvid Hjumovom uverenju da ivotno-odravajui red univerzuma nije bio dizajniran nikakvom formom inteligencije. Prvi izazov je priozvesti materjalistiko objanjenje za pravo prvo nastajanje ive materije od neive materije. Postojea iva (postojea iva in being alive ?), iva materija poseduje teleologijsku organizaciju koja je sasvim odsutna da svega to joj prethodi. Drugi izazov je proizvesti jednako materjalistiko objanjenje za nastajanje iz vrlo najranijih ivotnih formi koje su bile nesposobne da se razmnoavaju, ili ivotnih formi sa kapacitetom za razmnoavanje sebe. Bez postojanja takvog kapaciteta ne bi bilo mogue drugaijim vrstama da nastanu kroz nasumine mutacije i prirodnu selekciju. Prema tome takvi mehanizmi nemogu biti prizvani ni u jednom objanjenju o tome kako su se ivotne forme sa ovim kapacitetom prvo razvile od onih bez njega. Konvej zakljuuje da ovi bioloki fenomeni nam pruaju razlog za sumnju da je mogue objasniti postojanje ivotnih formi u isto materjalistiikim terminima i bez regresa dizajnu.

DUBOKI KONCEPTUALNI IZAZOV Trea filozofska dimenzija o poreklu ivota se odnosi na poreklo kodiranja i obradu informacija to je centralno svim ivotnim formama. Ovo je dobro opisano od strane matematiara Dejvida Berlinskog (David Berlinski) koji je istakao da postoji bogata pripovedna drama koja okruuje nae trenutno shvatanje elije. Genetska poruka u DNK je duplicirana u replikaciji i onda kopirana iz DNK u RNK u prepisu. Sledei ovo postoji prevod pomou kog je poruka iz RNK preneta amino kiselinama i konano amino kiseline okupljene u proteinima. Dve osnovno drugaije strukture informacijskog rukovodstva i hemijske aktivnosti elije su usklaene univerzalnim genetikim kodom. Zapanjujua priroda ovog fenomena postaje oigledna kada osvetlimo re kod. Berlinski pie : Sam po sebi kod je dovoljno poznat, proizvoljno ucrtavanje na kartu ili sistem veza izmeu dva zasebna kombinatorna objekta. Morzova azbuka, da uzmemo poznat primer, usklauje povlake i

take sa slovima alfabeta. Istai da su kodovi proizvoljni je istai razliku izmeu koda i isto fizike konekcije izmeu dva objekta. Istai da kodovi ukljuuju ucrtavanja na kartu je uklopiti koncept koda u matematiki jezik. Istai da kodovi odraavaju vezu neke vrste je vratiti koncept koda njegovoj ljudskoj upotrebi. Ovo redom vodi do velikog pitanja: Moe li poreklo sistema kodirane hemije biti objanjeno na nain koji ne pravi nikakav apel kojoj god vrsti injenica koje mi inae prizivamo da objasnimo kodove i jezike, sisteme komunikacije, otiskivanje obinih rei na svet materije? Karl Voez (Carl Voese), predvodnik u studijama o poreklu ivota, skree panju na filozofski zbunjujuu prirodu ovog fenomena. Piui u asopisu RNK (eng.RNA ) on kae: Kodiranje, mehanistiki i evolucijski aspekti problema sada postaju odvojena pitanja. Ideja da je genetsko izra avanje, kao i genetska replikacija, bilo skriveno nekim fundamentalnim fizikim principom je otila. Ne samo da nepostoji skriveni princip nego i samo postojanje koda je misterija. Pravila kodiranja (renik kodskog prenosa) su poznata. Ona tek ne pruaju trag to se tie toga zato kod postoji i zato je mehanizam prevoenja to to jeste. On otvoreno priznaje da mi neznamo nita o poreklu takvog sistema. Poreklo prevoenja, odnosno pre nego to je postao pravi deifrujui mehanizam, je sada izgubljen u mranosti prolosti i ja ne elim da se ovde upliem u maue (maue,-hand-waving?) pekulacije to se tie toga koji bi procesi polimerizacije mogli prethoditi i prouzrokovati ga ili da pekuliem o poreklu tRNK (tRNA), tRNK sistema punjenja ili genetskog koda. Pol Dejvis istie isti problem. On promatra da su se mnoge teorije o biogenezi koncentrisale na hemiju ivota ali ivot je vie od samo kompleksnih hemijskih reakcija. elija je takoe sistem skladitanja, obrade i kopiranja informacija. Mi trebamo da objasnimo poreklo ove informacije i nain na koji je mainerija obrade informacije dola u postojanje. On naglaava injenicu da gen nije nita nego set kodiranih instrukcija sa preciznim receptom za proizvodnju proteina. Najva nije, ove genetske instrukcije nisu vrsta informacije koju naete u termodinamici i statistikoj mehanici; tavie oni sadre semantiku informaciju. Drugim reima oni imaju specifino znaenje. Ove instrukcije mogu biti efektivne samo u molekularnom okruenju sposobnom za tumaenje znaenja u genetskom kodu. Pitanje o poreklu se uzdie na vrh u ovoj taci. Problem o tome kako znaajna ili semantika informacija moe spontano nastati iz kolekcije bezumnih subjekata do slepih sila bez svrhe predstavlja dubok konceptualni izazov.

KROZ TAMNO STAKLO Tano je da protobiolozi imaju teorije o evoluciji prve ive materije, ali se oni suoavaju sa drugaijom kategorijom problema. Oni se suoavaju sa interakcijom hemikalija, dok se naa pitanja bave time kako neto moe sutinski biti svrhom voeno i kako se materija moe voditi obradom simbola. Ali ak i na njihovom sopstvenom nivou, protobiolozi su jo daleko od ikakvog definitivnog zakljuka. Ovo je istaknuto od strane dva prominentna istra ivaa porekla ivota. Endi Nol (Andy Knoll) , profesor biologije na Harvardu i autor knjige ivot na mladoj planeti: prvih tri biliona godina ivota (Life on a Young Planet: The First Three Billion Years of Life), istie: Ako pokuamo da ukratko prikaemo samo rei ta, na kraju dana, znamo o dubokoj istoriji ivota na Zemlji, o njenom poreklu, o njenim formativnim fazama koje su dale povoda biologiji koju vidimo oko nas danas, moram da priznam da mi gledamo kroz tamno staklo danas. Mi neznamo tano kada je poelo, mi neznamo pod kojim okolnostima. Antonio Lacano (Antonio Lazcano) predsednik Internacionalnog drutva za studije o poreklu ivota (Internacional Society for the Study of the Origin of Life) izvetava: jedna karakteristika ivota, premda, ostaje sigurna: ivot nije evolurao bez genetikog mehanizma jednim sposobnim da smeta, kopira i prenosi do svog podmladaka informacija koje se mogu menjati vremenom.... precizno kako se razvila prva genetska mainerija takoe i dalje stoji kao nereen problem. Ustvari , on kae Tana putanja za poreklo ivota moda nikad nee biti poznata

to se tie porekla razmnoavanja, Don Medoks (John Maddox) islueni urednik Prirode (Nature) pie, Prvenstveno pitanje je kada (i onda kako) se razvila seksualna reprodukcija. Uprkos decenijama pekulacija, mi neznamo. Konano naunik Derald roeder istie da postojanje uslova povoljnih za ivot i dalje ne objanjava kako se ivot razvio. ivot je bio sposoban da opstane jedino zbog povoljnih uslova na naoj paneti. Ali nepostoji zakon prirode koji upuuje materiju da proizvodi krajnjeusmerene, samo-kopirajue entitete. Pa kako mi objanjavamo poreklo ivota ? Nobelovac Dord Vald (George Wald) ,fiziolog, jednom je poznato izjavio da mi biramo da verujemo nemogue: da je ivot nastao spontano ansom. U kasnijim godinama on je zakljuio da je prepostojei um, koji on uzima za matricu fizike realnosti, sainio fiziki univerzum koji uzgaja ivot: Kako je to, sa toliko drugih oitih opcija, mi smo u univerzumu koji poseduje samo taj specifian niz svojstava koji uzgaja ivot ? Meni se kasnije dogodilo moram da priznam sa nekim okom isprva prama mojim naunim senzibilitetima da su oba pitanja mogla biti doneta u neki stepen podudaranja. Ovo je sa pretpostavkom da je um, radije nego nastajanje kao kasnija prirodna posledica u evoluciji ivota, uvek postojao kao matrica, izvor i uslov fizike realnosti da stvari od kojih je fizika realnost izgraena su umne stvari. Um je taj koji je sastavio fiziki univerzum koji uzgaja ivot i tako eventualno razvija stvorenja koja poznaju i stvaraju: nauno-, umetniko-, i tehnoloko-pravea stvorenja. Ovo je takoe i moj zakljuak. Jedino zadovoljavajue objanjenje za poreklo takvog krajnje-usmerenog, samo-kopirajueg ivota koji vidimo na zemlji je beskonano inteligentan Um.

DA LI JE NETO DOLO NI IZ EGA ?

U kasnijoj sceni u filmu Zvuk muzike (The sound of Music) Marija (Maria) koju je igrala Duli Endrjus
(Julie Andrews) i Kapetan von Trep (Capitan von Trapp) kog je igrao Kristofer Plamer (Christopher Plummer) konano priznaju njihovu ljubav jedno drugom. Svaki izgleda zadivljen time da je voljen od strane drugog i oni se zajedno pitaju kako se njihova ljubav dogodila. Ali oni izgledaju ube eni da je dola odnekud. U tekstu Riarda Rodersa (Richard Rodgers) oni pevaju: Nita ne dolazi niodega, Nita nikada nije moglo ! Ali da li je to tano ? Ili neto moe doi ni iz ega ? I kako to pitanje utie na nae razumevanje toga kako je univerzum doao u postojanje ? Ovo je graa naune discipline kosmologije i kosmolokih argumenata u filozofiji. U Pretpostavkama ateizma ja sam branio kosmoloke argumente kao jedne koji za svoju poetnu taku uzimaju tvrdnju da postoji univerzum. Pod univerzumom ja sam mislio na jedno ili vie bia uzrokovanih da postoje nekim drugim biem (ili su to mogli biti uzroci postojanja drugih bia).

KONANI UNIVERZUM U Pretpostavkama ateizma i drugim ateistikim pisanjima, ja sam argumentovao da mi moramo uzeti sam univerzum i njegove najosnovnije zakone kao konane. Svaki sistem objanjavanja mora poeti negde i sama ova poetna taka nemoe biti objanjena sistemom. Tako , neizbeno, svi takvi sistemi ukljuuju najmanje neke osnove koje same nisu objnjene. Ovo je posledica sleenja iz esencijalne prirode objanjenja o tome zato neto to je injenica sluaja, jeste sluaj. Pretpostavimo, na primer , da primetimo da se nova bela boja iznad nae plinske pei pretvorila u prljavo braon. Mi istraujemo. Otkrivamo da se ovo uvek deava sa tom vtstom pei i tom vrstom boje. Pritiskajui nae ispitivanje u drugi stadijum, mi uimo da e se ovaj fenomen objasniti odreenim irim i dubljim regularnostima hemijske kombinacije: sumpor u gasnim isparenjima formira meavinu sa neim iz boje i to je ono to joj menja boju. Idui jo dalje mi smo dovedeni do neistoe u naoj kuhinji kao jedne od nebrojenih posledica istinitosti sveobuhvatne atomsko-molekularne teorije strukture materije. I tako to ide. Na svakom stadijumu objanjenje mora da pretpostavi neke stvari kao brutalne injenice; to je samo tako kako stvari jesu. Debatujui sa onima koji su verovali u Boga pokazao sam da su se oni suoavali sa istom ovom neminovnosu. to god drugo teisti mogu misliti da objasne osvrtom na postojanje i prirodu njihovog Boga, oni nemogu izbei uzimanje injenice kao konane i izvan objanjavanja. I nisam video kako ita unutar naeg univerzuma moe biti ili poznato ili razumno pretpostavljeno (pretpostavljeno conjectured ??) da nagovetava neku transcedentalnu realnost iza, iznad ili izvan. Pa zato ne uzeti univerzum i njegove najosnovnija oblija kao konane injenice? Sada, veina mojih gornjih diskusija su bile noene na nezavisnosti razvoja u modernoj kosmologiji. Ustvari moje dve glavne antiteoloke knjige su obe bile napisane dugo pre razvia kosmologije velikog praska ili uvoenja argumenta finog podeavanja iz fizikih konstanti. Ali od ranih 1980-ih poeo sam da preispitujem. Priznao sam u toj taci da ateisti moraju biti posramljeni kosmolokim konsenzusom, jer je izgledalo da su kosmolozi pru ali nauni dokaz za ta se Sv. Tomas Akvinas (St.(sveti) Thomas Aquinas) borio da se nije moglo filozofski dokazati; naime da je univerzum imao poetak. U POETKU

Kada sam prvi put sreo teoriju velikog praska kao ateista, izgledalo mi je da je teorija napravila veliku razliku zbog toga to je predlagala da je univerzum imao poetak to da je prva reenica u Postanju (Genesis) (U poetku, Bog je stvorio raj i zemlju) bila povezana sa jednim dogaajem u univerzumu. Sve dok univerzum moe komotno biti smatran da je ne samo bez kraja nego i bez poetka, ostaje lako videti njegovo postojanje (i njegova najosnovnija obele ja) kao brutalne injenice. I ako nije bilo razloga za misliti da je univerzum imao poetak, nee ni biti potrebe postulirati neto drugo to je proizvelo celu stvar. Ali teorija velikog praska je sve to promenila. Ako je univerzum imao poetak, postaje potpuno razumno, skoro neizbeno pitati ta je proizvelo ovaj poetak. Ovo je radikalno promenilo situaciju. U isto vreme ja sam predvideo da su ateisti bili vezani da bi videli kosmologiju velikog praska kao potrebno fiziko objanjenje objanjenje koje, dodue , moe biti zauvek nedostupno ljudskim biima. Ali sam priznao da vernici mogu, jednako razumno, srdano doekati kosmologiju velikog praska kao tendenciju da potvrde svoje prethodno verovanje da je u poetku univerzum stvoren od strane Boga. Moderni kosmolozi su izgledali uznemireni kao i ateisti o potecnijalnim teolo kim implikacijama njihovog rada. Dakle, oni su smislili uticajne pravce bega koje su traili da bi sauvali neteistiki status kvo (status quo) . Ovi pravci ukljuili su ideju multiverzuma, brojnih univerzuma generisanih beskrajnim vakumsko fluktuacijskim dogaajima i zamisao Stivena Hovkinga o samodovoljnom univerzumu. DOK SE POETAK PRIDRUI

Kao to sam ranije spomenuo, ja nisam naao da je alternativa multiverzuma veoma korisna. Postulacija mnogostrukih univerzuma je, smatrao sam, odista oajna alternativa. Ako postojanje jednog univerzuma zahteva objanjenje, viestruki univerzumi zahtevaju mnogo vee objanjenje : problem je uvean faktorom koji god da je ukupan broj univerzuma. To malo podsea na sluaj uenika iji uitelj neveruje da mu je pas pojeo domai pa on zamenjuje prvu verziju sa priom da je opor pasa pojeo njegov domai. Stiven Hovking je uzeo drugaiji pristup u svojoj knjizi Kratka istorija vremena. On pie: Sve dok je univerzum imao poetak mi moemo pretpostaviti da je imao Tvorca. Ali ako je univerzum zaista samo-sadran, nema granica ili ivica, on ne bi imao poetka ni kraja, on bi jednostavno bio. Kakvo je mesto onda za Tvorca ? u pregledavanju knjige kada je izala, istakao sam da je predlog sadran u tom zakljuivanju retorikog pitanja nemoe pomoi nego apelovati na bezbone. Koliko god da je kongenijalan taj zakljuak, dodao sam, svako ko nije teoretski fiziar je vezan da pokua da odgovori, kao neki karakter od Demon Renjonovog Brodveja (Dam on Runyond Broadway) : Ako veliki prasak nije bio poetak, dalje to e barem koristiti dok se poetak ne pridrui. Hovking lino mora barem da ima neku simpatiju s takvim odgovorom, jer je rekao, ireci univerzum ne iskljuuje Tvorca ali stavlja granice na to kada je izvrio svoj posao! Hovking je takoe rekao, Jedan moe rei da je vreme imalo poetak u velikom prasku, u smislu da ranija vremena prosto ne bi bila definisana. Zakljuio sam iz ove diskusije da, ak i da je bilo dogovoreno da je univerzum kakvim ga poznajemo poeo velikim praskom , fiziari moraju ipak radikalno ostati agnostici: fiziki je nemogue otkriti ta, ako je ita, prouzrokovalo taj veliki prasak. Svakako je otkrivenje univerzuma u toku za razliku od statikog venog entiteta napravilo razliku u diskusiji. Ali moral prie je bio da, konano, problemi u pitanju su radije bili filozofski nego nauni. I ovo me je dovelo natrag do kosmolokog argumenta. NETO ZA NAUKU PREVELIKO DA OBJASNI Glavni filozofski kritiar kosmolokog argumenta za Boije postojanje je bio Dejvid Hjum (David Hume). Iako sam prihvatio Hjumove argumente u svojim ranijim knjigama, poeo sam da izraavam bojazni o njegovoj metodologiji. Na primer , istakao sam u jednom eseju, u (festschrift?) za filozofa Terensa Penelhjuma , da su odreene pretpostavke Hjumovog razmiljanja rezultovale kritine greke. Ovo je ukljuilo njegovu tezu da ono to zovemo uzrocima nisu nita vie nego stvar asocijacije ideja ili nedostatak takvih asocijacija. Rekao sam da poreklo ili barem potvrda za naih uzronih koncepata, temelja na kojima nae uzrono znanje mora biti bazirano, lei u naem obilnom i uvek ponovljenom iskustvu aktivnosti kao stvorenja od mesa i krvi delujui u umno-nezavisnom svetu (naime iskustvo da se gurnu ili povuu stvari i uspevanja u guranju ili vuenju nekih ali ne drugih; iskustvo upitavanja ta bi se desilo ako eksperimentisanja i zato pronalaenja kroz eksperiment ta se deava kad). To je kao agenti koje stiemo, primenjujemo i potvrujemo ideju uzroka i efekta i njegove sastavne ideje onoga to je neophodno i ta je nemogue. Zakljuio sam da ista Hjumeanska pria nemoe odrediti utemeljena znaenja uzroka i zakona prirode. Ali u Dejvid Konvojevoj (knjizi) Reotkrie mudrosti (The rediscovery of Wisdom) i Riard Svinburnovoj Postojanje Boga (The Existence of God) izdanja iz 2004 -te, pronaao sam posebno efektivne odgovore na Hjumeansku (i Kantajansku (Kantian)) kritiku kosmolokog argumenta. Konvej se sistematino obraa svakom od Hjumovih prigovora. Na primer, Hjum je drao da nepostoji uzrok postojanja bilo koje serije fizikih bia izvan zbira svakog posebnog lana serije. Ako postoje bespoetne serije ne-nunih postojanih bia , onda je ovo dovoljan prigovor za univerzum kao celinu. Konvej je odbacio ovaj prigovor na temeljima da uzrona objanjavanja delova bilo koje takve celine u terminima drugih delova se nemogu dodati na uzrono objanjavanje celine ako su elementi pominjani kao uzroci jesu elementi ije sopstveno postojanje traje u potrebi (traje u potrebi stands in need?) za uzronim objanjavanjem. Tako, na primer, razmotrite softverski virus sposoban za kopiranje sebe na kompjuterima povezanim na mrei. injenica da je milion kompjutera zaraeno virusom u sebi ne objanjava postojanje samo-kopirajueg virusa. S obzirom na isti Hjumeanski argument, Svinburn je rekao:

Cele beskonane serije nee uopte imati objanjenje , jer tamo nee biti uzroka lanova serija leei izvan serija. U tom sluaju, postojanje univerzuma izvan beskonanog vremena e biti neobjanjiva brutalna injenica. Postojae objanjenje (u terminima zakona) o tome zato, jednom postojano, ono nastavlja da postoji. Ali ta e biti neobjanjivo je njegovo postojanje uopte kroz beskrajno vreme. Postojanje slo enog fizikog univerzuma je preveliko za nauku da objasni.

POTREBA ZA KREATIVNIM FAKTOROM Kada se jedanput sretne Hjumeanska kritika, mogue je primeniti kosmoloki argument u kontekstu moderne kosmologije. Svinburn argumentuje da mi moemo objasniti stanja stvari samo u terminima drugih stanja stvari. Zakoni po sebi nemogu objasniti ova stanja. Nam a su potrebna stanja stvari kao i zakoni da bi objasnili stvari, on pie. i ako ih nemamo za poetak univerzuma zato to ne postoje ranija stanja onda mi nemoemo objasniti poetak univerzuma. Ako postoji zakon koji e biti uverljiv onda e on morati da kae neto poput prazan prostor neophodno uzdie do materije-energije. Ovde je prazan prostor nita, nego radije odrediva pojedinost neto to je ver tamo. Ovo pouzdanje u zakone da dobijemo da je univerzum poeo iz praznog prostora takoe podie pitanje zato je materijaenergija proizvedena u t vremenu radije nego nekom drugom. Filozof nauke Don Lesli je pokazao da nijedna od dananjih modernih kosmolokih pekulacija ne iskljuuje mogunost Tvorca. Nekoliko kosmologa je pekulisalo da je univerzum nastao iz niega. Edvard Trajon (Edward Tryon) je 1973-e teoretisao da je univerzum bio fluktuacija u vakuumu veeg prostora. On je argumentovao da je totalna energija univerzuma bila nula zato to je gravitacijska obavezujua (-obavezujua-binding?) energija univerzuma pokazana kao negativna koliina u jednainama fiziara. Koristei drugaiji pristup, Dim Hertl (Jim Hartle), Stiven Hovking i Aleks Vajlenkin (Alex Vilenkin) su pekulisali da je univerzum kvantno-fuktuirao u postojanje iz niega. Nita je u odreenim primerima haotina prostorno-vremenska pena sa fantastino visokom gustinom energije. Druga sugestija (od Hovkinga) je da vreme postaje sve vie i vie poput prostora u ranijim i ranijim momentima u velikom prasku. Lesli nemisli da su ove pekulacije relevantne jer, on kae : Bez obzira kako opisujete univerzum kao da je postojao oduvek ili da je nastao iz take izvan prostora i vremena ili druge u svemiru ali ne u vremenu ili kao pokrenutog kvantno-? (quantumfuzzily?) da nije bilo odreene take na kojoj je poeo ili kako je imao totalnu energiju koja je nula ljudi koji vide problem u pukom postojanju Neega Radije Nego Niega e biti manje skloni da se sloe da je problem reen. Ako ste imali jednainu detaljisanja verovatnoe nastajanja neega u vakuumu, i dalje e te se pitati zato se ta jednaina primenjuje. Hovking je , ustvari , zapazio potrebu za kreativnim faktorom da udahne vatru u jednaine. U jednom intervjuu ubrzo posle izdavanja Kratke istorije vremena, Hovking je priznao da ovaj model nije imao nikakve veze sa postojanjem Boga. U govorenju da su zakoni fizike determinisali kako je poeo univerzum mi samo govorimo da Bog nije birao da postavi univerzum da ide u nekom proizvoljnom putu koji mi ne bi razumeli. To ne govori nita o tome da li ili nepostoji Bog samo to da On nije proizvoljan.

DOBAR C-INDUKTIVNI ARGUMENT

Stari pokuaj da se objasni univerzum osvrtom na beskonane serije uzroka je prepravljen u jeziku moderne kosmologije. Ali Don Lesli nalazi ovo nezadovoljavajuim. Neki ljudi, on primeuje, tvrde da postojanje univerzuma u bilo kom datom momentu moe biti objanjeno injenicom da je postojao u nekom ranijem momentu i tako dalje ad infinitum (prev.-do beskonanosti). Onda postoje fiziari koji veruju da je univerzum postojao tokom beskonanog vremena bilo da je smatran beskonanom serijom praskova i kvrckanja (kvrckanja- crunches?) ili kao deo jedne veno iree realnosti koja proizvodi nove veliko-praskajue univerzume. Drugi jo kau da je univerzum postojao od konane prolosti jednom vrstom merenja ali tokom beskonanog vremena drugim merenjem. U odgovoru na ove pristupe Lesli iznosi da postojanje ak i beskonane serije prolih dogaaja nemogu biti samo-objanjavajue napravljene kroz svaku ak i da su objanjene prethodnom. Ako postoji beskonana serija knjiga o geometriji koje duguju svoj obrazac kopiranju od drugih knjiga, mi i dalje nemamo adekvatan odgovor zato su knjige takve kakve su (npr. to je o geometriji) ili zato knjige uopte postoje. Cele serije trebaju objanjenje. Mislite o vremenskoj maini on pie, koja putuje u prolost tako da niko nikada nije trebao da je dizjnira i proizvede. Njeno postojanje formira samoobjanjavajuu vremensku petlju ! (petlje loop?). ak i da putovanje kroz vreme ima smisla, ovo bi svakako bilo besmslica. Riard Svinburn ukratko pokazuje svoje izlaganje kosmolokog argumenta rekavi : Postoji prilina ansa da e, ako postoji Bog, On napraviti neto od finoe i kompleksnosti univerzuma. Vrlo je malo verovatno da bi univerzum postojao neprouzrokovan, nego dra e verovatnije da bi Bog postojao neprouzrokovan. Stoga argument iz postojanja univerzuma postojanju Boga je dobar C-induktivni argument. U skoranjoj diskusiji sa Svinburnom primetio sam da njegova verzija kosmolokog argumenta izgleda tano na osnovni nain. Neka njena svojstva bi mogla biti prepravljena ali univerzum je neto to zahteva objanjenje. Riard Svinburnov kosmoloki argument prua veoma obeavjue objanjenje, moda konano ono pravo.

NALAENJE MESTA ZA BOGA

To je ekspirova (Shakespeares) stvar. U provom inu Makbeta (Macbeth), jedne od ekspirovih

najpoznatijih komada, Makbet i Bankvo (Banquo) , dva generala u kraljevoj vojsci susre u trio vetica. Vetice im govore i onda nestaju. Zauen Bankvo kae, Zemlja ima (ima-hath?) mehurie kao to i voda ima i ovi su od njih. Gde su nestali ? U vazduh, odgovara Makbet. I ta je izgledalo telesno istopilo se kao dah u vetru. Ovo je pozorina i sjajna literatura. Ali iako ideja o osobi koja mo e da se istopi kao dah u vetru retko predstavlja problem za fanove pozorita i literature, ona je u prolosti zadala prilino prepreka za ovog filozofa u traganju prema sleenju dokaza gde god oni vodili.

TAMO NEMA NIKOG

U Bog i filozofija i kasnijim izdanjima , argumentovao sam da koncept Boga nije bio konherentan zato to je pretpostavljao ideju netelesnog sveprisutnog Duha. Moja argumentacija je bila otvorena. Kako mi razumemo u obinim znaenjima i odgovarajuim upotrebama, osoba je stvorenje od mesa i krvi. U ovom obziru, izraz osoba bez tela izgleda besmisleno, kao mala rima posveena (posveena - credited to?) Hjudesu Mernsu (Hudgets Mearns) :

Dok sam hodao uz stepenice Sreo sam oveka koji nije bio tamo. On nije bio tamo danas ponovo. O kako elim da je otiao.

(As i was walking up the stair I met a man who wasnt there. He wasnt there again today. Oh, how i wish hed go away.)

Rei osoba bez tela je veoma slino rei neko ko nije tamo. Ako elimo da priamo o osobi bez tela, mi trebamo pruziti neka odgovarajua znaenja identifikovanja i reidentifikovanja osobe u nekom novom smislu rei osoba.

Kasniji filozofi kao Peter Strouson (Peter Strawson) i Bedi Randl (Bede Rundle) su nastavili da razvijaju ovu kritiku. Nedavno , mi smo nali verziju ovog argumenta u delu Dona Geskina (John Gaskin), profesora filozofije i lan koleda Trojstva (Trinity College) , Dablin. On pie : Odsutnost tela je zato ne samo injenina osnova za sumnju da li osoba postoji (tamo nema nikog!). To su takoe temelji za sumnju da li bi takav netelesni entitet verovatno mogao biti agent. Iako mona, ova kritika je verodostojno bila adresirana od strane teista. Za vreme 1980-ih i 1990ih postojala je renesansa teizma izmeu analitikih filozofa. Mnogi od ovih mislilaca su uradili opse ne studije o atributima pripisanih Bogu i takvim konceptima kao venosti. Dva takva mislioca, Tomas Trejsi (Thomas Tracy) i Brajan Leftou (Brian Leftow) su sistematino odgovorili izazovu branjenja konherencije ideje netelesnog sveprisutnog Duha. Dok se Trejsi obraa pitanju kako bestelesni agent moe biti identifikovan , Leftou pokuava da pokae da oba naina boanskog bia mogu delovati u univerzumu. SAVRENSTVO AGENCIJE U svojoj knjizi Bog, akcija i utelotvorenje (God, Action and Embodiement) i Bog Koji deluje (God Who Acts) , Trejsi je opirno odgovorio na moja pitanja o tome kako je mogue da postoji osoba bez tela i kako takva osoba moe biti identifikovana. Trejsi smatra osobu (ljudsku i bo ansku) agentima koji mogu da deluju namerno. On vidi ljudsku osobu kao agenta organizma, telo sposobno namerne akcije. Ali iako svi utelotvoreni agenti (takvi kao ljudske osobe) moraju biti psiho-fizike jedinice (i ne umovi plus tela), svi agenti nemoraju biti utelotvoreni. Nijedan antidualistiki argument ne pokazuje da je telo neophodni uslov da bi se bilo agent, odkad je uslov da bi se bilo agent prosto biti sposoban za namernu akciju. Bog je agent, on uoava , ija svaka aktivnost je namerna akcija. Govoriti o Bogu kao linom biu je govoriti o Njemu kao o agentu namernih akcija. Boije sile akcija su jedinstvene i akcije pripisane Bogu u principu nemogu biti pripisane drugim agentima. Na primer, Bog je, kroz svoju namernu agenciju, agent koji dovodi u postojanje sva druga bia. Trejsi posmatra da Bog moe biti identifikovan kroz jedinstveni nain u kom deluje. Ako zamislimo Boga kao savrenstvo agencije, onda emo rei da je Bog radikalno samo-kreativni agent iji ivot prikazuje savreno jedinstvo namera i koji je svemoni kreator svih stvari. Rei da je Bog volei je rei da Bog voli na konkretne naine pokazane u Njegovim akcijama i da ove akcije predstavljaju njegov identitet kao agenta. Ali Bog je agent iji su nain ivota i siline akcija osnovno drugaiji od naih. Budui da je okvir i sadraj Boijih akcija jedinstven, onda e takoe biti i karakter Njegove ljubavi ili strpljenja ili mudrosti. Takvo shvatanje akcija moe pomoi da se da sadraj naim opisivanjima Boga kao voleeg ili mudrog, ali mi i dalje moramo da priznamo da je nae razumevanje radikalno ogranieno.

PRAVI NAMETAJ SVETA

Brajan Leftou trenutno Nolot (Nolloth) profesor na Oksfordu, tretira ove teme u svojoj knjzi Vreme i vecnost (Time and Eternity). U mojoj raspravi s njim, Leftou istie da je ideja Boanskog bia izvan vremena dosledna sa teorijom specijalne relativnosti. Postoji mnotvo drugaijih argumenata koje moete dati da pokuate i pokaete da je Bog izvan vremena, uoio je. Jedan koji me malo impresionira je prosto da ako uzmete specijalnu teoriju relativnosti veoma ozbiljno , vi verujete da sve to se nalazi u vremenu je takoe i u prostoru. To je samo etvorodimenzionalni kontinuum. Nijedan teista nije nikada pomislio da je Bog doslovno bio tamo u prostoru. Ako On nije u prostoru i to god je u vremenu je i u prostoru, onda On nije u vremenu. Pitanje onda postaje : Koji smisao moete izvui iz postojanja personalnog bia izvan vremena? Leftou je nastavio : Dakle, oigledno, mnotvo linih tvrdnji se nee primeniti. On nemoe zaboraviti. Vi moete jedino zaboraviti ta je u vaoj prolosti. On nemoe obustaviti da uradi neto. Vi moete jedino obustaviti da uradite neto to je preko vae prolosti. Ali postoje druge line tvrdnje koje izgleda

da neprave esencijalni osvrt vremenu stvari kao poznavanje, koje moe samo biti dispozicionalno stanje bez vremenskog osvrta. I , ja u argumentovati, nameravajui takoe. Imati nameru takoe moe biti dispozicionalno stanje takvo da ako bi se desile odreene stvari vi bi ste uradili neto. Tako sam ja sklon da mislim da je Bog izvan vremena. I da takoe moemo izvui neki smisao koji nas ne vodi u misterioznu zbrku.

Drugo pitanje koje je uputio je bilo kako to ima smisla govoriti o delovnju sveprisutnog Duha u prostoru ili svetu : Ako je Bog bezvremen onda sve to radi On radi, tako da kaem, On radi sve odjednom , u jednom aktu. On nemoe uraditi prvo jednu stvar pa zatim drugu nakon toga. Ali taj jedan akt moe imati efekte u drugaijim vremenima. On bi mogao u jednoj volji da odlui da sunce izlazi danas i da izlazi sutra i ovo ima efekte danas i sutra. Ovo meutim nije najosnovnije pitanje. Najosnovnije pitanje je : Kako moe postojati uzrona veza izmeu bezprostornog, bezvremenskog bia i ukupnosti prostor-vremena ? Da li moete izvui smisao od toga veoma zavisi na emu (se zasniva) je vaa teorija uzrokovanosti. Ako mislite da koncept uzroka ukljuuje esencijalni vremenski osvrt (i.e. taj uzrok je vezan za vreme) na primer, uzrok je dogaaj koji prethodi drugi dogaaj i njegove druge odreene odnose prema njemu onda e to biti iskljueno. Ali postoje analize uzorka koje ne ukljuuju taj esencijalni vremenski osvrt. Ja lino sam sklon pogledu da koncept uzroka nema zaista analizu to je samo primitivni koncept i to uzrokovanje samo je primitivno odnos. To je deo pravog nametaja sveta. Ako koncept uzroka nema analizu onda ne postoji nita to ete izvui iz njega nainom analize koji e izkljuiti primitivnu uzronu vezu izmeu nevremenskog Boga i celine vremena.

KOHERENTNA MOGUNOST Studije Trejsija i Leftoua su barem pokazale da ideja sveprisutnog Duha nije su tinski nekoherentna ako vidimo takvog Duha kao agenta izvan prostora i vremena koji jedinstveno izvr ava svoje namere u prostorno-vremenskom kontinuumu. Piranjeda li takav Duh postoji, kako smo videli, lei u srcu argumenata za Boije postojanje. to se tie valjanosti ovih argumenata, slaem se sa Konvejevim zakljukom : Ako je rezonovanje prethodnog poglavlja bilo zvuno, ne postoje filozofski argumenti za poricanje Boga da bude objanjenje univerzuma i forme reda koji on ispoljava. Ovo je bie tako, ne postoji dobar razlog za filozofe da se jo jednom ne vrate na klasinu koncepciju njihovog subjekta, pru ilo da ne postoji bolji naini za zadobijanje mudrosti.

OTVOREN ZA SVEMOGUNOST

Nauka u svojstvu nauke (science qua science?) nemoe nabaviti argument za Boije postojanje. Ali tri
elementa dokaza koje smo razmatrali u ovom volumenu zakoni prirode , ivot sa njegovim teleolokom organizacijom i postojanje univerzuma mogu jedino biti objanjeni u svetlu Inteligencije koja objanjava oba i njihovo postojanje i ono (postojanje) sveta. Takvo otkrie Boanskog ne dolazi kroz eksperimente i jednaine nego kroz razumevanje struktura koje one otkrivaju i ocrtavaju. Sada , sve ovo moe da zvui abstraktno i bezlino. Moe biti pitano kako ja kao osoba odgovaram na otkrie krajnje Realnosti koja je sveprisutni i sveznajui Duh ? moram ponovo da kaem da je putovanje do mog otkria Boanskog dotle bilo hodoae razloga. Sledio sam argumente gde god da su me odveli. I doveli su me do prihvatanja postojanja samo-postojanog, nepromenljivog, nematerjalnog, svemonog i sveznajueg Bia. Svakako postojanje zla i patnje mora biti suoeno. Meutim , filozofski govorei, ovo je odvojeni problem od pitanja o Boijem postojanju. Od postojanja prirode , mi stiemo do temelja nNjegovog postojanja. Priroda moda ima svojih nesavrenosti ali ovo ne govori nita o tome da li je imala krajnji Izvor. Dakle postojanje Boga ne zavisi o postojanju garantovanog ili negarantovanog zla. S obzirom na objanjavanje prisutnosti zla, postoje dva alternativna objanjenja za one koji prihvataju postojanje Boanskog. Prvo je to - Aristotelovog Boga koji ne intervenie u svetu. Drugo je odbrana slobodne volje, ideja da je zlo uvek mogunost ako su ljudska bia istinski slobodna. U Aristotelovoj grai, kada je posao stvaranja jedanput zavren, Bog ostavlja univerzumske subjekte zakonima prirode, iako moda ponekad prui drae udaljena i odvojena odobrenja osnovnih principa pravde. Odbrana slobodne volje zavisi od ranijeg prihvatanja gra e boanskog otkrovenja, ideje da je Bog otkrio sebe.

OTVOREN ZA JO UENJA Kuda idem nadalje ? Na prvom mestu ja sam potpuno otvoren za jo uenja o bizanskoj Realnosti, posebno u svetlu toga ta znamo o istoriji prirode. Drugo, pitanje da li se Bo anstvo samo otkrilo u ljudskoj istoriji ostaje valjana tema diskusije. Vi nemo ete ograniiti mogunosti svemogunosti osim da proizvedete logiki nemogue. Sve ostalo je otvoreno za svemogunost. Dodatak B u ovom volumenu je izvetaj mog dijaloga na ovu kasniju temu sa biblijskim uenjakom i Anglikanskim biskupom N.T. Vrajtom (N.T.Wright) , sa naroitim osvrtom na Hriansku tvrdnju da je Bog postao ovek u linosti Isusa Hrista. Kao to sam rekao vie od jedanput , nijedna druga religija ne uiva ni u emu slinom kombinaciju harizmatine figure kao Isusa i prvoklasnog intelektualca kao Sv. Pavla. Ako elite da svemogunost postavi religiju, ini mi se da je ovo ona koja nadmauje !

SPREMAN DA SE POVEEM elim da se vratim sada paraboli sa kojom sam poeo ovaj deo. Govorili smo o satelitskom telefonu otkrivenom od strane ostrvskog plemena i pokuajima da se objasni njegova priroda. Parabola se zavrila sa plemenskim mudracem koji je bio ismejan i ignorisan od strane nau nika. Ali hajde da zamislimo da se zavrila drugaije. Naunici su usvojili kao radeu hiptezu mudracovu sugestiju da je telefon medijum kontakta sa drugim ljudima. Nakon daljih studija, oni potvr uju zakljuak da je telefon povezan na mreu koja transmituje glasove stvarnih ljudi. Oni sada prihvataju teoriju da inteligentna bi a postoje tamo negde. Neki od neustraenijih naunika idu ak i dalje. Oni rade da deifruju zvukove koje uju na telefonu. Oni prepoznaju uzorke i ritmove koji im omoguuju da razumeju ta je reeno. Ceo njohov svet se menja. Znaju da nisu sami. I odreenoj taci oni prave kontakt. Analogija je laka za primenu. Otkrivanje fenomena kao to su zakona prirode komunikacijska mrea parabole je vodilo naunike , filozofe i druge da prihvate postojanje beskonano inteligentnog Uma. Neki tvrde da su uspostavili kontakt sa ovim Umom. Ja nisam jo uvek. Ali ko zna ta moe da se dogodi sledee ? Jednog dana mogao bih da ujem Glas koji kae, Moe li da me ujes sada?

DODACI

U ovoj knjizi ja sam podvukao argumente koji su me doveli do promene mog miljenja o postojanju
Boga. Kao to ste primetili ranije , Dejvid Konvejevo Reotkrie mudrosti je igralo vanu ulogu u toj promeni.druga knjiga koju sam preporuio na drugim forumima je uda sveta (The Wonder of the World) od Roja Abrahama Vargezea (Roy Abraham Varghese). U mom novom uvodu u Bog i filozofja rekao sam da bi bilo koji nasednik Boga i filozofije trebao da uzme u obzir uda sveta, koja prua ekstremno opiran argument induktivnog argumenta iz reda prirode. Odkad je Vargeze saraivao samnom u izdavanju sadanje knjige , upitao sam ga da dopuni moje odraze sa analizama i procenom argumenata trenutne generacije ateista. Njegov papit nazvan Novi ateizam : kritika procena Davkinsa, Deneta, Volperta, Harisa i Stendera sainjava dodatak A. Dodatak B se tie tvrdnje da postoji samootkrovenje Boga u ljudskoj istoriji u linosti Isusa Hrista. Tvrdnja je odbranjena od strane jednog od dananjih najviih Novo Zavetnih kolaraca, Biskupa N.T. Vrajta. U mom pogledu Vrajtovi odgovori na moje preanje kritike boanskog samootkrovenja, obe u sadanjem volumenu i u njegovim knjigama, sadre najmoniji sluaj za Hrianstvo koje sam ikada video. U ovoj knjizi sam ukljuio oba dodatka zato to su oba primeri vrste rezonovanja koje me je vodilo do promene miljenja o Boijem postojanju. Oseao sam da je prikladno da ih ukljuim u njihovoj potpunosti zato to su originalni doprinosi koji znaajno unapreuju diskusiju dok takoe daju itaocima neki uvid u pravac mog neprekidnog putovanja. Kada se uzmu zajedno s Delom II , Moje otkrie Boanskog , oni ine organsku celinu koja prua monu novu viziju filozofije religije.

DODATAK A
NOVI ATEIZAM : KRITIKA PROCENA DAVKINSA, DENETA, VOLPERTA, HARISA I STENDERA
Roj Abraham Vargeze U osnovi novog ateizma je verovanje da nepostoji Bog, da nema venog i beskrajnog Izvora svega postojeeg. To je kljuno verovanje koje treba da bude utvreno u veinu argumenata da bi radili. Moje je uverenje ovde da novi ateisti, Riard Davkins, Daniel Denet, Levis Volpert, Sem Haris i Viktor Stender (Victor Stenger) ne samo da nisu uspeli da naprave sluaj za ovo verovanje nego oni ignoriu prave fenomene koji su naroito relevantni po pitanju da li postoji Bog. Kako ja to vidim, pet fenomena su oigledni u naem neposrednom iskustvu koje jedino moe biti objanjeno u terminima postojanja Boga. Ovi su, prvo, racionalno implicitni u svom naem iskustvu fizikog sveta; drugo, ivot, kapacitet da se autonomno deluje; tree, svest, sposobnost da se bude svestan; etvrto, konceptualna misao, mo artikulisanja i razumevanja znaajnih simbola takvih kao to su ugraeni u jeziku; i, peto, ljudi sami, centar svesti, misli i akcije. Tri stvari trebaju biti reene o ovim fenomenima i njihovoj primeni na postojanje Boga. Prvo, mi smo naviknuti na sluanje o argumentima i dokazima za Boije postojanje. U mom pogledu, takvi argumenti su korisni u artikulisanju odreenih fundamentalnih uvida, ali nemogu biti smatrani dokazima ija formalna valjanost determinie da li postoji Bog. Radije , svaki od fenomena navedenih ovde, na svoj sopstveni nain, pretpostavlja postojanje beskonanog, venog Uma. Bog je uslov koji je temelj svega to je oigledno u naem iskustvu. Drugo, kao to bi trebalo da bude oigledno iz prethodne take, mi ne govorimo o verovatnoama i hipotezama, nego o suoavanju sa fundamentalnim realnostima koje nemogu biti opovrgnute bez samo-kontradikcije. Drugim reima, mi ne primenjujemo verovatnou teorema na odreene setove podataka, nego razmatramo daleko osnovnije pitanje o tome kako je mogue proceniti podatke uopte. Jednako , to nije stvar dedukcije Boga iz postojanja odreenih sloenih fenomena. Radije, Boije postojanje je pretpostavljeno svim fenomenima. Tree, ateisti, novi i stari, su se alili da ne postoje dokazi za Boije postojanje, i neki teisti su odgovorili da naa slobodna volja moe biti sauvana jedina ako su takvi dokazi neprisilni. Pristup ovde uzet je da mi imamo sve dokaze koji su nam potrebni u naem neposrednom iskustvu i da jedino je namerno odbijanje da se pogleda odgovorno za ateizam bilo koje vrste. U razmatranju naeg neposrednog iskustva, izvedimo misaoni eksperiment. Zamislite na minut mermerni sto ispred vas. Da li mislite da bi, kroz dat trilion godina ili beskonano vreme, ovaj sto mogao odjednom ili postepeno da postane svestan, svestan svojih okruenja, svestan svog identiteta na nain na koji ste vi ? Prosto je nezamislivo da bi ovo moglo da se desi. I isto va i za bilo koju vrstu materije. Kada jednom razumete prirodu materije, mase-energije, vi shvatate da njenom samom sustinom ona nikada ne bi mogla postati svesna, nikada misliti, nikada rei ja. Ali ateistika pozicija je da, u nekoj taci istorije univerzuma, nemogue i nezamislivo uzima mesto. Nepromenljiva materija (ovde ukljuujemo i energiju) u nekoj taci, postaje iva, zatim svesna, zatim konceptualno sposobna, zatim jedno ja. Ali vratei se naem stolu mi vidimo zato je ovo prosto smeno. Sto nema nijedno od svojstava da bude svestan i za dato beskonano vreme on nemoe stei takva svojstva. ak i da jedan pribelei to mukom postignutim scenariom o poreklu ivota, jedan bi morao da se rastane sa neijim miljenjem da predlae da, u datim odreenim uslovima , pare mermera moe da proizvede koncepte. I na podatomskom nivou, to vai za sto vai i za sve druge materije u univerzumu. Tokom zadnjih trista godina, empirijski naunici su otkrili nemerljivo vie podataka o fizikom svetu nego to je ikada bilo zamiljeno od strane naih predaka. Ovo ukljuuje opseno razumevanje genetike i neuronskih mrea koje su osnov ivota, svesti, misli i sebe. Ali iza kazivanja da ova etiri fenomena rade sa fizikom infrastrukturom koja je bolje shvaena nego ikada pre, nauka nemoe rei

nita o prirodi ili poreklu samih fenomena. Iako su pojedini naunici pokuali da ih objasne kao manifestacije materije ne postoji mogui nain da se pokae da je moje razumevanje ove reenice nita vie od specifine nervne transakcije. Sigurno, postoje nervne transakcije koje prate moje misli i moderna neuronauka je tano odredila regije mozga koje podr avaju drugaije vrste mentalnih aktivnosti. Ali rei da je data misao jedan specifini set nervnih transakcija je jednako glupavo kao predlagati da ideja pravde nije nita vie od odreene oznake mastilom na papiru. Nekoherentno je onda predlagati da su svest i misao prosto i samo fizike transakcije. Datim ogranienim prostorom ovde, ja predstavljam ekstremno sa et pregled pet osnovnih fenomena koji su temelj naeg iskustva sveta i koji nemogu biti objanjeni unutar grae novog ateizma. Detaljnija studija se moe nai u mojoj predstojeoj knjizi Nedostajua spojnica (The Missing Link) .

RACIONALNOST Davkins i drugi su upitali, Ko je stvorio Boga ?. Sada se, oito , teisti i ateisti mogu sloiti oko jedne stvari : ako ita uopte postoji, mora postojati neto to mu prethodi, to je oduvek postojalo. Kako je ova veno postojea realnost dola u postojanje ? Odgovor je da nikada nije dola u postojanje. Oduvek je postojala. Odaberite : Bog ili univerzum. Neto je oduvek postojalo. Upravo se u ovoj taci tema racionalnosti vraa u prvi red. Suprotno tvrdnjama ateista postoji znaajna razlika izmeu onoga to teisti i ateisti tvrde da oduvek postoji. Ateisti ka u da je objanjenje univerzuma prosto da je veno postojei ali mi nemoemo objasniti kako je ovo veno postojee stanje stvari dolo u postojanje. To je neshvatljivo i mora biti prihvaeno kao takvo. Teisti su meutim nepokolebljivi u isticanju da je Bog neto to nije krajnje neshvatljivo : Boije postojanje je neshvatljivo nama ali ne i Bogu. Mi moemo videti da Boije postojanje mora imati svoju sopstvenu unutranju logiku zato to racionalnost moe postojati u univerzumu jedino ako je utemeljena na krajnjoj racionalnosti. Drugim reima, takve pojedine injenice kao na kapacitet da znamo i objanjavamo istine, uzajaman odnos izmeu delovanja prirode i naeg abstraktnog opisivanja ovih delovanja (ta je fizar Judin Vajgner (Eugene Vigner) nazvao nerazumna efektivnost matematike), i uloga takvih kodova (sistema simbola koji deluju u fizikom svetu) kao genetikih i nervnih u najosnovnijim nivoima ivota samim svojim postojanjem manifestuju osnivaku i prodornu (prodornu allpervasive?) prirodu racionalnosti. ta je ova unutranja logika mi nemoemo videti iako tradicionalne ideje o prirodi Boga svakako daju neke nagovetaje. Na primer, Eleonor Stamp (Eleonore Stump) i Norman Krecman (Norman Kretzmann) su argumentovali da boanski atributi apsolutne jednostavnosti, kada su potpuno shva eni, pomau da se pokae zato Bog nemoe da nepostoji. Alvin Plantiga istie da Bog shvaen kao neophodno Bie postoji u svim moguim svetovima. Ateisti mogu odgovoriti na dva naina: univerzum je moe da ima unutranju logiku za svoje postojanje, koju mi nemoemo da vidimo; i / ili mi nemoramo da verujemo da je moralo da postoji Bie (Bog) sa svojom sopstvenom unutranom logikom za postojanje. U prvoj taci, teisti e rei da nepostoji takva stvar kao to je univerzum koji postoji izvan zbira ukupnih stvari koje ga sainjavaju, i mi znamo za injenicu da nijedna od stvaru u univerzumu nema ikakvu unutranju logiku beskonanog postojanja. U drugoj teisti prosto istiu da postojanje racionalnosti koju mi nepogreivo doivljavamo kreui se od zakona prirode do naeg kapaciteta za racionalno razmiljanje nemoe biti objanjeno ako nema krajnji osnov koji moe biti nita manje nego beskonani Um. Svet je racionalan, primetio je veliki matematiar Kurt Gudel (Kurt Gdel). Relevantnost ove racionalnosti je da red sveta odraava red vrhovnog Uma koji ga vodi. Realnost racionalnosti nemoe biti izbegnuta ikakvim pozivanjem na prirodnu selekciju. Prirodna selekcija pretpostavlja postojanje fizikih entiteta koji meusobno deluju u skladu sa specifinim zakonima i koda koji upravlja procesima ivota. I govoriti o prirodnoj selekciji je pretpostaviti da postoji neka logika onoga to se desava u prirodi (prilagoavanje) i da smo mi u stanju da shvatimo ovu logiku. Vraajui se na raniji primer mermernog stola, mi govorimo da sama prava racionalnost koja je osnov naeg razmiljanja i koju mi susreemo u naoj studiji o matematiki preciznom univerzumu nemoe biti generisana od strane kamena. Bog nije krajnja brutalna injenica, nego krajnja Racionalnost koja je ugraena u svakoj dimenziji postojanja.

Novi , iako nemogui , okret pitanju o poreklu fizike realnosti je Danijel Denetova tvrdnja da univerzum sam sebe stvara ex nihilo ili barem izvan neega to je dobro tek uz nerazluivo iz niega uopte. ova ideja je bila najjasnije predstavljena od strane drugog novog ateiste, fizi ara Viktora Stendera koji je predstavio svoje sopstveno reenje poreklima univerzuma i zakona prirode u Ne dizajnom : Poreklo univerzuma (Not by Design: Origin of the Universe), Da li je nauka pronala Boga? (Has Science Found God ?) Razumljivi kosmos (The Comprehensible Cosmos)i Bog: Propala hipoteza. (G od: The Failed Hypotesis) . Izmeu ostalih stvari, Stender nudi novu kritiku ideje o zakonima prirode i njihovim navodnim implikacijama. U Razumljivom kosmosu , on dri da ovi takozvani zakoni nisu preneti odozgo niti ugraena ogranienja u ponaanje materije. Oni su prosto ogranienja putem kojih fiziari mogu da formuliu njihove matematike tvrdnje o opaanjima. Strenderov sluaj je izgraen na njegovoj interpretaciji kljune ideje u modernoj fizici, simetriji. Prema veini izvetaja moderne fizike simetrija je bilo koja vrsta transformacije koja doputa zakone prirode koji primenjuju na sistem nepromenjeno. (prev.ovu reenicu nisam znao kako da postavim..). Ideja je inicijalno bila primenjena na diferencijalne jednaine klasine mehanike i elektromagnetizam a zatim primenjena na nove naine na specijalnoj relativnosti i pobleme kvantne mehanike. Stender daje svojim itaocima pregled ovog monog koncepta ali onda nastavlja da izvlai dva nekoherenttna zakljuka. Jedan je da principi simertije eliminiu ideju zakona prirode i drugi da nita moe proizvesti neto zato to je nita nestabilno ! Zauujue Straljiva simetrija (Fearful Symmetry), knjiga Entonija Zia (Anthony Zee), vodeeg autoriteta o simetriji, koristi iste injenice koje je naveo Strender da bi dostigao veoma drugaiji zakljuak : Simetrija je sve vie igrala centralnu ulogu u razumevanju fizikog sveta...Fundamentalni fiziari su uzdrani verom da je krajnji dizajn preplavljen simetrijama. Savremena fizika ne bi bila mogu a bez simetrije da nas vodi...Kako se fizika kree podalje od svakidanjeg iskustva i blie umu Krajnjeg Dizajnera , nai umovi su dalje istrenirani od svojih poznatih sidrenja... ja volim da mislim o Krajnjem Dizajneru drfinisanim od strane Simetrije, Deus Congruentiae . Stender argumentuje da nita nije savreno simetrino zato to ne postoji apsolutna pozicija, vreme, brzina ili ubrzanje u praznini. Odgovor pitanju Odakle su dole simetrije ? kae on da su one tano simetrije praznine zato to su zakoni prirode samo ono to bi bilo oekivano da budu ako su doli ni iz ega. Stenderova osnovna zabluda je jedna stara : to je greka tretiranja niega kao vrstu neega. Vekovima , mislioci koji su razmatrali koncept niega su paljivo naglaavali taku da nita nije vrsta neega. Apsoutno nitavilo znai nikakvi zakoni, nikakvi vakuumi, nikakva polja, nikakve strukture, nikakvi fiziki mentalni entiteti bilo koje vrste i nikakve simetrije. Ona nema svojstva ili potencijalnosti. Apsolutno nitavilo nemoe proizvesti neto dato beskrajnim vremenom ustvari nemoe biti vremena u apsolutnom nitavilu. ta je sa Stenderovom idejom , fundamentalnom u njegovoj knjizi Bog : Propala hipoteza, da se nastajanje univerzuma iz niega ne kri principe fizike zato to je energija univerzuma nula ? Ovo je ideja prvo osnovana od strane fiziara Edvarda Tajrona (Edward Tyron) koji je rekao da je pokazao da je mrena energija univerzuma skoro nula i da zato ne postoji kontradikcija u govorenju da je do la ni iz ega odkada je nita. Ako saberete vezivnu (privlanu) energiju gravitacionalne privlanosti, koja je negativna, i ostatak sve mase univerzuma , koja je pozitivna, dobijate skoro nulu. Nikakva bi energija onda bila potrebna da se stvori univerzum i zato Tvorac nije potreban. Prema ovoj i slinim tvrdnjama, ateistiki filozof J.J.C. Smart (J.J.C.Smart) istie da postulacija univerzuma sa nultom energijom i dalje ne odgovara na pitanje zato bi uopte neto trebalo da postoji. Smart primeuje da hpoteza i njene moderne formulacije i dalje pretpostavljaju strukturalno prostorvreme, kvantno polje i zakone prirode. Dakle, oni se ne obraaju pitanju zato postojee stvari postoje niti se suoavaju sa pitanjem da li postoji avremenski uzrok prostorno-vremenskog univerzuma. Oigledno je iz ove analize da Stender ostavlja dva fundamentalna pitanja neodgovorena : Zato postoji neto a ne apsolutno nitavilo ? I zato se neto to postoji usklauje sa simetrijom ili formira sloene strukture ?

Zi postavlja iste injenice simetrije navedene od srane Stendera da dostigne zakljuak da je izvor simetrije Um krajnjeg Dizajnera. Zakoni prirode, ustvari, relektuju skrivene simetrije u prirodi. I to je simetrija koja, ne prosto zakoni prirode, pokazuje ka racinalnosti i inteligentnosti kosmosa racionalnosti ukorenjene u Umu Boga.

IVOT Sledei fenomen za razmatranje je ivot. U pogledu Toni Fluovog tretiranja materije u ovom volumenu, nije potrebno mnogo rei o pitanju o poreklu ivota. Trebao bih istai, meutim, da trenutne diskusije o pitanju ak ne izgledaju svesno o kljunim pitanjima. Postoje etiri dimenzije ivih bia. Takva bia su agenti, tragai cilja, i samo-replikatori i etvrto oni su semiotiki voeni (semiotiki voenisemiotically driven??)(njihovo postojanje zavisi od uzajamnog delovanja izmeu kodova i hemije). Svako i sva iva bia deluju ili su sposobna za delovanje. I svako takvo bie je sjedinjeni izvor i centar svih njegovih akcija. Od kada su ovi agenti sposobni za preivljavanje i nezvisno delovanje, njihove akcije su u nekom obliku voene ciljevima (ishrana) i oni se mogu reprodukovati; oni su zato ciljno-traei, samoreplicirajui agenti. Osim toga, kako Hauard H. Peti (Howard H.Pattee) istie, vi nalazite u ivim biima interakciju semiotikih procesa (pravila, kodovi, jezici, informacija, kontrola) i fizikih sistema (zakoni, dinamika, energija, sile, materija). Od knjiga pod prouavanjem ovde samo se Davkins obraa pitanju o poreklu ivota. Volpert je prilino iskren o stanju polja : Ovo nije rei da su sva nauna pitanja vezana za evoluciju reena. Naprotiv, poreklo samog ivota, evolucija udesne elije od koje su sve ive stvari razvile, je i dalje slabo shvaena. Denet je u preanjim radovima prosto uzeo za gotovo da neki materijalistiki prikaz mora biti taan. Naalost, ak i na fiziko-hemijskom nivou, Davkinsov pristup je oigledno neadekvatan ili gore. Ali kako je ivot poeo? pita on. Poreklo ivota je bio hemijski dogaaj ili serija dogaaja pomou kojih su vitalni uslovi za prirodnu selekciju prvo se ostvarili...Jednom kada je vitalni sastojak neka vrsta genetikog molekula na mestu, prava Darvinova prirodna selekcija mo e da sledi. Kako se ovo desilo ? Naunici se pozivaju na magiju velikih brojeva...Lepota antrofikog principa je da nam on govori, protiv sve intuicije, da hemijski model treba samo da predvidi da e se ivot razviti na planeti za milijardu milijardi da nam da dobro i potpuno zadovoljavajue objanjenje za prisutnost ivota ovde. Dat ovaj tip rezonovanja, koji je bolje opisan kao bezono vebanje u sujeverju, bilo ta to elimo treba da postoji negde ako se mi samo pozovemo na magiju velikih brojeva. Jednorozi ili eliksir mladosti, ak i ako (staggeringly?) neverovatno e se obavezno desiti protiv sve intuicije. Jedini uslov je hemijski model koji samo treba da predvidi ova deavanja na planeti za milijardu milijardi.

SVEST Na sreu, stvari nisu sasvim tako loe u studijama svesti. Danas postoji rastua svesnost o svesnosti. Mi smo svesni, i svesni da smo svesni. Niko nemoe da porekne ovo bez samo-kontradikcije iako neki ustraju u ovome. Problem postaje nereiv kada shvatite prirodu neurona. Pre svega neuroni ne pokazuju slinost sa naim svesnim ivotom. Drugo i vanije, njihova fizika svojstva ni na jedan nain ne daju razloga za verovanje da oni mogu ili da e proizvesti svest. Svest je povezana sa odreenim regijama mozga ali kad su isti sistemi neurona prisutni u modanoj osnovi ne postoji proizvodnja svesti. U stvari, kako fiziar Derald roeder istie, ne postoji esencijalna razlika u krajnjim fizikim sastavnim delovima gomile peska i Ajntajnovog mozga. Samo slepa i neosnovana vera u materiju le i iza tvrdnje da odreeni delii materije mogu odjedanput stvoriti novu realnost koja ne ukljuuje nikakvu slinost sa materijom.

Iako sredinje telo-um studije danas priznaju realnost i proizilazeu misteriju svesti, Daniel Denet je jedan od preostalih filozofa koji nastavlja da izbegava oigledno. On kae da pitanje da li je neto zaista svesno nije interesantno ili odgovorljivo i tvrdi da maine mogu biti svesne zato to smo mi maine koje su svesne ! Funkcionalizam, Denetovo objanjenje za svest, kae da mi ne bi trebali da budemo zabrinuti sa tim ta pravi takozvani mentalni fenomen. Radije mi bi trebali da istra ujemo funkcije izvoene ovim fenomenom. Bol je neto to stvara izbegavanje reakcije; misao je ve ba u reavanju problema. Niti treba da bude smatran kao privatan dogaaj koji se odigrava na nekom privatnom mestu. Isto tako sa svim navodnim mentalnim fenomenima. Biti svestan znai izvoditi ove funkcije. Budui da ove funkcije mogu biti kopirae neivim sistemima (npr. Kompjuter reava probleme), ne postoji nita misteriozno o svesti. I sigurno ne postoji razlog za ii iza fizikog. Ali ono ta ovaj izvetaj izostavlja je injenica da su sve mentalne akcije praene svesnim stanjima, stanjima u kojima smo svesni onoga to radimo. Ni u kom pogledu funkcionalizam ne objanjava ili tvrdi da objanjava stanje svesnosti, ili biti svestan, znanja o emu razmiljamo (kompjuteri neznaju ta rade). Jo manje nam kazuje ko je svestan, svestan i misli. Denet , zabavno, kae da je osnova njegove filozofije apsolutizam treeg lica koji ga ostavlja u poziciji potvrivanja. Ja ne verujem u ja . Interesantno , neki od najjaih kritiara Deneta i funkcionalizma su i sami fizikalisti Dejvid Papineau (David Papineau) , Don Sarl (John Searle) i drugi. Don Sarl je posebno otar : Ako ste iskuavani funkcionalizmom verujem da vam nije potrebno opovrgavanje, vama je potrebna pomo . U kontrast Denetu, Sem Haris je strogo branio suprafiziku (supraphysical) stvarnost svesti. Problem je meutim da nita o mozgu , razmatranim kao fiziki sistem , ga ne deklarie da bude barijera te specifine, unutranje dimenzije koju svako od nas doivljava kao svest u svom sluaju. Rezultat je zapanjuju : Svest moe biti daleko vie rudimentarni fenomen nego iva bia i njihovi mozgovi. I onde se ini da ne postoji oiglean nain da se iskljui takva teza eksperimentalno. Na svoj raun , Davkins priznaje realnost i svesti i jezika i problema koji ovo namee. Ni Stiv Pinker (Steve Pinker) niti ja moemo da objasnimo ljudsku subjektivnu svest ta filozofi zovu kualia (qualia) rekao je on jedanput. U Kako um funkcionise Stiv elega ntno postavlja problem subjektivne svesti i pita odakle je dola i koje je objanjenje. Onda je on dooljno iskren da kae Izbila je Boga iz mene. To je potena stvar rei i ja je ponavljam. Mi neznamo. Mi je ne razumemo. Volpert namerno izbegava ceo problem svesti Namerno sam izbegavao svaku raspravu o svesti.

MISLI Izvan svesti, postoji fenomen misli, razumevanja vienog znaenja. Svaka upotreba jezika otkriva red bia koje je uroeno neshvatljivo. Na osnivanju sveg naeg razmiljanja i upotrebe jezika je udesna mo. To je mo nikakvih razlika i slinosti i generalizovanja i univerzalizovanja ta filozofi zovu konceptima, univerzalama i slino. To je prirodno ljudima , jedinstveno i prosto mistificirano. Kako to da, od detinjstva, vi moete lako da mislite o svom psu Cezaru i psima uopte ? Moete misliti o crvenilu bez razmiljanja o specifinoj crvenoj stvari (naravno crvenilo ne postoji nezavisno, nego samo u crvenim stvarima). Vi izdvajate , razlikujete i sjedinjujete bez davanja drugog razmiljanja vaoj sposobnosti da uradi ove stvari. I vi ak i premiljate stvari koje nemaju fizike karkteristike, takve kao ideja o slobodi ili aktivnosti anela. Ova mo razmiljanja u konceptima je neto to svojom sopstvenom prirodom transcedentuje materiju. Ako postoje neki koji osporavaju ita od ovog, doslednost zahteva da oni prestanu da priaju i misle. Svaki put kada upotrebe jezik oni ilustruju sve-preovladavajuu ulogu znaenja, koncepata, namera i razloga u naim ivotima. I prosto je nerazumno govoriti da intelekcija (intellection-intelekcija?) ima fizike dopunski deo (counterpart-dopunski deo?) (ne postoji poreklo koje izvodi razumevanje), iako, naravno, podaci pruani ulima pruaju neto sirovine upotrebljene od strane misli. Kada jednom mislite o tome na etiri ili pet minuta, vi ete odmah znati da e ideja da su vae misli o neemu u svakom smislu fizika biti viena kao nezamislivi absurd. Recimo da mislite o izletu koji planirate sa svojom porodicom i prijateljima. Vi mislite o drugaijim moguim lokacijama, ljudima koje elite da pozovete , stvarima koje

elite da ponesete, vozilo koje ete koristiti, i slino. Koherentno je pretpostaviti da je bilo koja od ovih misli u svakom smislu fiziki sastavljena ? Poenta ovde je da, strogo govorei, va mozak ne razume. Vi razumete. Va mozak vam omoguava da razumete ali ne zato to vae misli uzimaju mesta u mozgu ili zato to vi uzrokujete odreene neurone da se pale. Radije , va in razumevanja koji eliminie siromatvo je dobra stvar, da uzmemo za primer, u holistikom je procesu koji je suprafiziki u sutini (znaenju) i fiziki u izvrenju (reima i neuronima). in nemoe biti podeljen na suprafiziki i fiziki zato to je to nedeljiv in agenta koji je sutinski suprafiziki i fiziki. Postoji struktura i prema fizikom i suprafizickom ali njihova integracija je tako totalna da nema smisla pitati ako su vai inovi fiziki ili suprafizicki ili ak hibrid ova dva. Oni u inovi osobe koja je neizbeno i utelotvorena i duo-udahnuta. Mnoga pogrena shvatanja o prirodi misli su proizila iz pogrenih shvatanja o kompjuterima. Ali hajde da kaemo da se suoavamo sa superkompjuterom kao to je Plavi gen (Blue Gene) koji radi preko dve stotine triliona kalkulacija u sekundi. Naa prva greka je pretpostaviti da je Plavi gen to kao i bakterija ili bumbar. U sluaju bakterije ili bumbara mi se suoavamo sa agentom, centrom akcije koji je organski sjedinjena celina, organizam. Sve njegove akcije su vo ene ciljevima odravanja sebe u postojanje i repliciranje. Plavi gen je sve anj delova koji zajedniki ili odvojeno izvode funkcije ugraene i usmerene od strane kreatora kolekcije. Drugo, sveanj delova nezna ta on radi kada on izvodi transakcije. Superkompjuterove kalkulacije mrene transakcije izvoene u odgovou na podatke i instrukcije su isto i prosto stvar elektrinih impulsa , strujnih krugova i tranzistora. Iste kalkulacije i transakcije izvo ene od strane ljudske osobe, naravno, ukljuuju maineriju mozga ali su one izvoene centrom svesti koji je svestan o emu se radi, razume ta je uraeno i namerno ih izvodi. Ne postoji svesnost, razumevanje, znaenje, namera ili osoba ukljuena kada kompjuter izvodi iste akcije ak i kada kompjuter ima vie procesora koji deluju pri nadljudskim brzinama. Proizvod kompjutera ima znaenje za nas (vremenska prognoza za sutra ili va bankovni saldo) ali sve dok se sveanj delova nazvan kompjuterom tie binarnih brojeva, 0 i 1 , koji imaju odreene mehanike aktivnosti. Predloiti da kompjuter razume ta se deava je slino rei da strujna linija (power line-strujna linija?) moe da meditira na pitanju slobodne volje i determinizma ili da hemikalije u epruveti mogu primenjivati principe nekontradikcije u reavanju problema ili da DVD plejer razume i uziva u muzici koju puta.

LINOST Paradoksalno najvaniji propust novih ateista je najoigledniji podatak svega: oni sami. Krajnja suprafizika / fizika realnost da mi znamo iz naeg iskustva je sam doivljava, naime, mi sami. Jednom kada priznamo injenicu da postoji perspektiva prvog lica, ja mene moje i slino mi se susreemo sa najveom i jo uvek najveselijom misterijom od svih. Ja postojim. suprotno Dekartu, Jesam, zato mislim, opaam, nameravam, znaim, delujem. Ko je to ja? Gde je ? Kako je dolo u postojanje ? Vaa linost oigledno nije samo neto fiziko kao to nije ni neto samo suprafiziko. To je telesna linost, duevno telo; vi osobito niste u odreenoj modanoj eliji ili u nekom delu vaeg tela. elije u vaem telu nastavljaju da se menjaju pa ipak vi ostajete isti. Ako budete prouavali vae neurone nai ete da nijedan od njih nema svojstva za postojanje jednog ja. Naravno, vae telo je celovito prema onome to ste vi ali ono je telo zato to je sainjeno kao takvo od strane linosti. Biti ovek je biti utelotvoren i duo-udahnut. U poznatom odlomku u svojij knjizi Rasprava o ljudskoj prirodi (A Treatise of Human Nature) Hjum izjavljuje, Kada najintimnije uem u ono ta zovem sebe samim...nikada nemogu da uhvatim sebe, u bilo kom vremenu, bez percepcije i nikada nemogu da posmatram ita nego percepciju. Ovde Hjum porie postojanje linosti prosto argumentovajui da on (mislei ja !) nemoe pronai sebe samog. Ali ta je to to ujedinjuje njegova raznolika iskustva, to mu omoguava da bude svestan spoljanjeg sveta i to ostaje potpuno isto ? Ko postavlja ova pitanja ? On pretpostavlja da je sebe sam u uoljivom stanju

poput njegovih misli i oseanja. Ali linost nije neto to moe biti tako posmatrano. To je konstantna injenica iskustva i, istvari, temelj svih iskustava. Zaista, od svih istina dostupnih nama, linost je u isto vreme naj oiglednija i neosvojiva i naj ubojitija za sve forme fizikalizma. Kao prvo mora biti re eno da poricanje linosti nemoe ak ni biti tvreno bez kontradikcije. Na pitanje Kako znam da postojim ? profesor je slavno odgovorio A ko pita ? Linost je ono to smo a ne ono to imamo. To je ja iz koga nastaje naa perspektiva prvog lica. Mi nemoemo analizirati linost zato to to nije mentalno stanje koje moe biti posmatrano ili opisano. Naj osnovnija realnost koje smo svi svesni, onda , je u ljudskoj linosti i razumevanje linosti neizbeno proliva uvide u sva pitanja o poreklu i pravi smisao realnosti kao celine. Mi shvatamo da li nost nemoe biti opisana, a kamoli objanjena u terminima fizike ili hemije: nauka ne otkriva linost; linost otkriva nauku. Mi shvatamo da nijedan izvetaj o istoriji univerzuma nije koherentan ako nemoe da objasni postojanje linosti.

POREKLO SUPRAFIZIKOG Pa kako su ivot, svest, misao i linost doli u postojanje ? Istorija sveta pokazuje da iznenadno nastajanje ovih fenomena pojavljivanje ivota ubrzo posle hlaenja planete zemlje, svesti misteriozno manifestujui sebe posle Kambrijanske eksplozije , jezika nastalog u s imbolikim vrstama bez evolucijskog pretee. Fenomeni se u pitanju kreu od koda i simbol-obraivkih sistema i ciljnotragajuih, namero-manifestujuih agenata s jedne strane do subjektivne svesnosti, konceptualne misli i ljudske linosti s druge. Jedini koherentan nain da se opiu ovi fenomeni je rei da su oni drugaije dimenzije postojanja, da su suprafiziki u jednom ili drugom smeru. Oni su skroz sastavljeni u celinu sa fizikim pa ipak radikalno novi. Mi ne govorimo ovde o duhovima u mainama, nego o agentima drugaijih vrsta , nekih koji su svesni, drugih koji su svesni i misle. U svakom sluaju ne postoji vitalizam ili dualizam nego integracija koja je totalna, holizam koji pripaja fiziko i mentalno. Iako novi ateisti nisu uspeli da se dohvate s prirodom ili izvorom ivota, svesti, misli i linosti, odgovor na pitanje o poreklu suprafizikog izgleda oigledan: suprafiziko moe jedino da nastane u suprafizikom izvoru. ivot , svest , um i razmiljanje. Ako smo mi centri svesti i misli koji smo sposobni da znamo i volimo i nameravamo i izvravamo, ja nemogu da vidim kako takvi centri mogu doi u postojanje iz neega to je samo nesposobno za ovakve aktivnosti. Iako su prosti fiziki procesi mogli da naprave sloene fizike fenomene, mi nismo zabrinuti ovde sa odnosom prostog i slo enog nego sa poreklom centara. Prosto je nezamislivo da bilo koja matrica polja moe da generie agente koji misle i deluju. Materija nemoe da proizvede koncepcije i percepcije. Polje sile ne planira ili misli. Pa na nivou razloga i svakodnevnog iskustva mi postajemo neposredno svesni da svet ivih, svesnih misleih bia mora da nastane u ivom Izvoru, Umu.

DODATAK B
SAMOOTKROVENJE BOGA U LJUDSKOJ ISTORIJI: DIJALOG O ISUSU SA N.T. VRAJTOM

ENTONI FLU: PITANJA O BOANSKOM OTKROVENJU

Ja sam dosad raspravljao o podacima koji su me vodili do prihvatanja postojanja Boanskog Uma. Oni
koji uju ove argumente skoro neizbeno pitaju ta mislim o tvrdnjama o boanskom otkrovenju. U obe moje antiteoloke knjige i razne debate, ja sam uzeo problem sa mnogim od tvrdnji o bo anskom otkrovenju ili intervenciji. Moja trenutna pozicja, meutim, je otvorenija barem prema nekim od ovih tvrdnji. U smeru injenice ja mislim da je hrianska religija jedna religija koja najjasnije zaslu uje da bude poastvovana i

postovana bez obzira da li ili ne tvrdi da je Bo ansko otkrovenje tano. Ne postoji nita slino kao kombinacija harizmatine figure poput Isusa i prvoklasnog intelektualca poput Sv.Pavla. Virtuelno svi argumenti o sadraju religije su bili proizedni od strane Sv. Pavla koji je imao brilijantan filozofski um i mogao i da govori i pie na svim relevantnim jezicima. Ako elite da Svemogunost postavi religiju, ovo je jedna koja nadmauje. U ranijim izdanjima Bog i filozofija ja sam se obraao tvrdnjama Hrianstva donekle. Argumentovao sam da su veliki napredci napravljeni u kritikim studijama Novog Zaveta i drugih izvora istorje o poreklima Hrianstva znaili da ne postoji mesto za skrivanje za one koji prave iroke i velike istorijske tvrdnje. Drugo , deavanje uda nemoe biti poznato iz istorijskih dokaza i ovo diskredituje tvrdnju da vaskrsenje moe biti poznato kao istorijska tvrdnja. U svojim raznovrsnim debatama o vaskrsenju Hrista napravio sam nekoliko dodatnih taki. Prvo najsveziji dokumenti za navodni dogaaj su pisani trideset ili vie godina nakon njega. Ne postoji savremeni dokaz samo dokumenti pisani godinama kasnije. Drugo mi nemamo nain da proverimo da li se uzdignuti Isus zapravo pojavljivao grupama , budui da imamo samo dokument koji navodi da su se ovi neobini dogaaji odigrali. Konano dokaz za vaskrsenje je veoma ogranien. Ustvari prvi Novo Zavetni dokumenti o vaskrsenju su bila pisma Pavla a ne Jevan elja, i ova pisama imaju veoma malo fizikih detalja o vaskrsenju. Danas , ja bih rekao da je tvrdnja o vaskrsenju impresivnija nego bilo koja od strane religiozne konkurencije. I dalje verujem da kada kada istoriari posmatraju dokaze, njima je sigurno potrebno mnogo vie od onoga to je dostupno. Njima je potreban dokaz drugaije vrste. Mislim da tvrdnja da je Bog bio utelotvoren u Isusu Hristu jedinstvena. Teko je, misilm , shvatiti kako ete proceniti ovo drugaije nego verujui ili ne verujui. Nemogu sasvim da vidim da postoje generalni principi koji vas vode u ovo. U kontekstu moje nove perspektive, upustio sam se u dijalog o Isusu sa dobro poznatim savremenim tumaem istorijskog Hrianstva, Biskupom N.T. Vrajtom od Durhema (Durham) , oksfordski Novo Zavtni uenik. Ispod su njegovi odgovori na neka od pitanja koje sam uzdizao u svojim pisanjima.

N.T. VRAJT: ODGOVOR

Kako mi znamo da je Isus postojao ?

Prilino je teko znati gde poeti zato to su dokazi za Isusa tako masivni da, kao istoriar, elim rei da mi imamo tako dobre dokaze za Isusa kao za skoro bilo kog u drevnom svetu. Oigledno postoje neki karakteri iz drevnog sveta za koje imamo statue i inskripcije (gravure). U drugu ruku imamo statue bogova i boginja takoe u drevnom svetu i tako vi nemoete biti sasvim sigurni. Ali u Isusovom sluaju dokazi svi vrsto pokazuju nazad na postojanje ove velike figure u 20-im do oko 30-ih prvog veka. I dokazi se tako dobro uklapaju sa onime to znamo za Judaizam tog vremena (iako je mnogo toga konano zapisano generaciju kasnije) da mislim da teko da postoje bilo koji istoriari danas, u stvari ne znam ni za jednog istoriara danas, koji sumnja u postojanje Isusa. Postoje jedan ili dva. ovek nazvan [G.A.] Vels ([G.A.] Wells) je jedini koji je skoro napravio mnogo toga . S vremena na vreme imate nekog poput J.M. Alegra (J.M. Allegro), koji je pre generaciju napisao knjigu na bazi pergamenata (pergamenata-scrolls??) mrtvog mora govorei da je Hrianstvo svo bilo kult svetih peuraka. Ni jevrejski, hrianski, ateistiki, ili agnostiki uenici nisu nikada uzeli to ozbiljno otada. Prilino je jasno da je ustvari Isus veoma, veoma dobro dokumentovan karakter realne istorije. Pa mislim da pitanje mo e biti ostavljeno na miru.

Koje osnove postoje za tvrenje, iz tekstova, da je Isus utelotvoreni Bog ?

Moja vera u Isusa kao utelotvorenog Sina Boijeg ne lei na stihovima Jevanelja koji ovo tvrde. Ona ide mnogo dublje, ustvari mnogo nazad do veoma vanog pitanja o tome kako su prvo-vekovni jevreji

razumeli Boga i Boije delovanje u svetu. I naravno kako su se jevreji vratili Psalmima, Isaiji, deuteronomiji (deuteronomiji-deuteronomy??), Postanku i tako dalje. I moemo da vidimo , u jevrejskoj tradiciji Isusa danas, kako oni ovo interpretiraju. Oni govore o jdnom Bogu koji je stvorio svet, koji je takoe Bog Izraela i oni govore o ovom Bogu kao aktivnim unutar sveta, prisutnim i da ini stvari unutar sveta i unutar Izraela. I oni govore o ovome na pet naina (nema veze sa Akvinasovih Pet naina ! ) . Oni govore o Rei Boijoj: Bog je rekao i bilo je uraeno; Bog je rekao Neka bude svetlost i bila je svetlost. Re Boija je iva i aktivna i u Isaiji mi imamo veoma monu sliku Rei koja se sputa kao kia ili sneg i ini stvari u svetu. Oni govore o Boijoj Mudrosti. Vidimo ovo u Poslovicama (Proverbs), naravno, delimino ali i u nekoliko drugih pasusa takoe. Mudrost postaje skoro personifikacija, ako elite, Boije druge linosti. Mudrost je aktivna u svetu, boravi u Izraelu i ini stvari koje pomau ljudskim biima da i sama budu mudra. Oni govore o slavi Boga koji boravi u Hramu. Mi nikada nesmemo zaboraviti da je za jevreje u prvom veku Hram bio, tako govorei, inkarnacijski simbol oni su zaista verovali da je Tvorac univerzuma obeao da e doi i napraviti svoj dom u ovoj zgradi ba dole niz put u Jerusalimu. Sve dok zapravo ne odete do Jerusalima i mislite o tome, vi ti zbilja ne shvatate. Ali to je sasvim neobino. Onda , naravno, oni govore o Boijem zakonu, koji je savren i oivljava duu (kao u Psalmu 19). Zakon, kao i mudrost, nije samo pisani zakon. To je ontoloki postojea sila i prisutnost kroz koju Bog pravi sebe poznatim. I onda , konano, oni govore o Boijem Duhu. Boiji Duh hrli na Samsona u knjizi o Sudijama; Boiji Duh omoguava prorocima da budu proroci; Boiji Duh ispunjava ljude pa oni mogu da rade neobine stvari za Boiju slavu. Ova pet naina govorenja o Boijem delovanju u svetu su bili svi naini na kojima su prvo-vekovni jevreji izravali svoje verovanje da je Onaj koga su poznavali kao Venog Boga, Tvorca sveta, bio prisutan i aktivan unutar sveta i delimino unutar Izraela. I moete videti ovo svuda, ne samo u Starom Zavetu nego i u otisku stopala koji Stari Zavet ostavlja u prvovekovnom Judaizmu, rabinima (rabinimarabbis??) i u Pergamentima mrtvog mora i slinim tekstovima. Sada kada dolazimo do Jevanelja sa onih pet naina govorenja u naim rukama, mi otkrivamo Isusovo ponaanje ne samo govorenje, nego ponaanje kao da se nekako onih pet naina obistinjuju na nov nain u onome ta On radi. Naroito mi vidimo ovo u paraboli sejaa. Seja je zasejao Re, i Re radi svoj sopstveni posao. Ali ekajte minut, ko ide okolo i radi ovo uenje ? To je Isus lino. I onda isto tako Isus na razne naine govori o mudrosti: mudrost Boga kae Ja radim ovo, Ja radim ono. I vi moete da pratite tradicije mudrosti Starog Zaveta ne samo u individualnom govorenju Isusa, nego na nain na koji je iao naokolo radei ta je radio. Njegovi izazovi o mudrom oveku koji je izgradio svoju kuu na steni i budalastom oveku koji je izgradio svoju kuu na pesku to je tipina bit uenja mudrosti. Ali ekajte minut, mudar ovek je onaj koji uje ove moje rei i tvori ih. Tako mudrost i Isus su veoma blisko povezani. I onda , naroito , Hram. Isus se ponaa kao da je on Hram u osobi. Kada On kae Vai gresi su oproteni to je pravi ok, zato to je oprotaj grehova normalno proglaen kada odete u Hram i ponudite rtvu. Pa ipak Isus kae da ga moete imati ba ovde izvan na ulici. Kada ste s Isusom, to je kao da ste u Hramu, zurei u Boiju slavu. Kada dolazimo do jevrejskog zakona, mi otkrivamo neto fascinantno. Jedan od velikih jevrejskih uenjaka naih dana, Jakob Nojsner (Jacob Neusner), koji je napisao nekoliko velikih knjiga o Judaizmu, napisao je knjigu o Isusu. U njoj je rekao da kada ita da je Isus rekao stvari kao uli ste da je to bilo reeno tako i tako, ali ja vam kaem to i to i to on kae, elim da kaem ovom Isusu: Ko ti mislis da si? Bog ? Isus zapravo daje novi zakon, radikalno sveu interpretaciju zakona i tvrdi, u odreenim potovanjima, da odbaci nain na koji je zakon bio razumljen i interpretiran. I onda konano Duh. Isus kae : Ako ja Boijim Duhom isterujem demone, onda je Kraljevstvo Bo ije dolo preko tebe. Pa ono to vidimo nije da je Isus toliko iao okolo govorei Ja sam Druga Osoba Trojstva. Verovali ili ne. To zaista nije nain da se itaju Jevanelja. Radije, njihovo itanje kao prvovekovnih istoriara, moemo da vidimo da se Isus ponaa na naine koji zajedno kau: cela ova velika pria o Bogu koji dolazi da bude sa svojim narodom se zapravo deava. Samo ona nije kroz Re i mudrost i ostalo. Ona je u i kao osoba. Stvar koja sve ovo skuplja zajedno (izrazio sam ovo u pretposlednjem poglavlju moje knjige Isus i Boija pobeda(Jesus and the Victory if God)) je da mnogi su jevreji Isusovih

dana verovali e se jednog dana Jehova, Bog izraela, vratiti u osobi da ivi unutar Hrama. Vi nalazite to da u Jezekiji, Isaiji, Zahariju i nekoliko od kasnijih postbiblijskih tekstova. Tako oni se nadaju da e se jednog dana Bog vratiti. Zato to, naravno, kada se Bog vrati, onda e on najuriti Rimljane. On e obnoviti Hram valjano ne na nain na koji je Herod to radio i tako dalje. Postoji niz oekivanja povezanih sa Boijim povratkom. I onda nalazimo u Jevaneljima ovu neobinu sliku Isusa pravei konano putovanje u Jerusalim, priajui prie o kralju koji se vraa. Argumentovao sam, kao to su i drugi, da je Isus, u prianju onih pria o kralju koji se vraa svom narodu, gospodaru koji se vraa svojim slugama, nije govorenje o nekom nainu Drugog Dolaska u budunosti. Uenici nisu bili za to. Oni nisu ak ni znali da e on biti razapet. On govori prie o znaajnosti svog puta u Jerusalim i On poziva one koje imaju ui da uju da uzmu ovu Staro Zavetnu sliku Jehove koji se vraa Sionu i da zadre to u svojim glavama kako ga oni vide kao mladog proroka koji jae u Jerusalim na magarcu. Mislim da je Isus uloio svoj ivot sasvim bukvalno ! na svom verovanju da je bio pozvan da utelotvori povratak Jehove u Sion. Sada, embodi (ebg. embody; - utelotvorenje) je engleska re. Latinski ekvivalent je inkarnacija (eng. incarnation) naravno. Ali ja vie volim da kaem embodi (utelotvorenje) zato to, barem na mestima gde propovedam , ljudi mogu bolje da pove u ovo sa tehnikim latinskim terminom. Ali to znai istu stvar. Ja zaista verujem da je Isus verovao da je bio pozvan da deluje po toj pretpostavci. I mislim da je bilo veoma zastraujue za Isusa. Mislim da je znao da je mogao zapravo da pogrei. Nakon svega, neki ljudi koji su verovali da su stvari nekako mogle da se ispostave da budu kao ovek koji veruje da je lonac aja. Mislim da je Isus znao da je to bilo njegovo zvanje, da je morao da ini na taj nain, da ivi i ini na osnovi tog zvanja da utelotvori, inkarnira, da vrati Izraelskog Boga ljudima. Zbog toga u rei da je Isus, veoma brzo nakon svoje smrti i vaskrsnua (to je sasvm druga pria; doiemo do nje uskoro), bio prepoznat od strane svojih sledbenika kao bie, uzdu, otelotvorenje Izraelskog Boga. Suoeni sa uskrsnuem, oni su onda vratili u svoje umove sve stvari koje su videli, uli i znali o Isusu i , kako je to bilo, oamarili sebe sa strane svojih glava i rekli Da li shvatate s kim smo bili sve vreme? Bili smo s Onim koji utelotvoruje Izraelskog Boga. I oni su onda priali i prepriavali prie o Isusu sa strahopotovanjem i udom kao to su, sa neopreznou, odraavali ta se deavalo uzdu. Ovo je velika neobina ideja. Ipak ona pravi dubok i istorijski ukorenjen smisao da je Isus trebao tako da misli o sebi. Sada e naravno biti savreno otvoreno za svakog da mi kae : Pa moda si upravu. Moda je Isus zaista verovao u to o sebi. Mo da su uenici zaista mislili na taj nain takoe. Ali oito mora da je Isus pogreio, da li zbog toga to mi znamo prioritet (prioritet priori ??) da ako postoji Bog on nikada ne bi mogao da postane ovek ili zato to mi znamo prioritet da bilo ko ko misli na taj nain o sebi mora da je zaista lud, poremeen, obmanjen. Na ovo bih rekao : uredu, lepo, ali odoli tim prioritetima (eng.prioris) na trenutak, dri pse na zalivu. I samo zadri u svojoj glavi sliku prvovekovnog jevreja koji veruje i radi sve ono to sam rekao. I onda postavi pitanje o vaskrsenju. I onda postavi sva druga pitanja o tome ta mi mislimo pod reju Bog uostalom. Zato to su, naravno, rani Hriani najnaglaenije rekli da re Bog ostaje sistematiki neodreena i da samo kada pogledamo u Isusa kog nalazimo ona dolazi u fokus. Jovan kae : Niko nikada nije video Boga ni u koje vreme; ali jedino (begotten?) Sin, koji ivi u nedrima Oca, On ga je nainio poznatim. Grci u ovoj taci misle, bukvalno, On je pruio eksegezu Njega, on nam je pokazao ko Bog zaista jeste. To je dugaak odgovor na vitalno pitanje ali ja nemislim da mogu da ga neto skratim. Veina ljudi , iz mog iskustva, ne misli po pitanju Isusa i Boga na ovaj nain. Ali ovo je kako su , ja mislim, Isus lino, najraniji Hriani i oni koji su pisali Jevanelja mislili i mi dobro radimo da tome pribliimo svoje umove.

Koji dokazi postoje za vaskrsenje Hristovo ?

Dozvolite mi da skratim ovo koliko mogu. Moj otac je itao moju dugaku knjigu Vaskrsenje Sina Boijeg (The Resurrection of the Son of God) kada je imao osamdeset i tri. Trebalo mu je tri dana da proita sedamsto strana. On je itao pravo kroz nju; nita drugo nije radio. Pozvao me je telefonom i rekao Zavrio sam je. I ja sam rekao Ti si ta ?, On: Da. Zaista sam poeo da uivam negde posle 600-te strane. Mislio sam da je to bio prelepo dvosmislen kompliment. Moj ota c se bavio poslom s drvima. Rekao sam : Tata mora da zna da su prvih pet stotina ili tako koren sistema. I ako drvo nema

koren sistema nee biti sposobno da stoji i nee raati ikakvo voe. A on je rekao: Da to sam nekako shvatio. Ali ja lino uvek preferiram vie grane. Pa moram malo da prekopam u koren sistema. Jedna od stvari u kojoj sam zaista u ivao dok sam pisao tu knjigu je bilo vraanje mojim klasinim (stomping?) osnovama i istraivanjima drevnih verovanja o ivotu posle smrti, Grkim Rimskim i Egipanskim verovanjima o ivotu posle smrti. I postoji veliki niz verovanja o ivotu posle smrti , ali se vaskrsenje ne prikazuje u Grko-Rimskom svetu. Ustvari Plini (Pliny), Ahil (Aeschylus), Homer (Homer) Ciceron (Cicero) i sve vrste ranih pisaca kau Naravno, mi znamo da se vaskrsenje nije dogodilo. Sada u isto vreme jevreji su razvili sasvim specifinu teologiju o vaskrsenju: da e Boiji ljudi biti telesno podignuti iz mrtvih na kraju vremena. Element vremena je veoma bitan zato to veina Hriana u Zapadnom svetu koriste re vaskrsenje kao neodreenu re da znai ivot posle smrti to se nije radilo u drevnom svetu. Drugim reima, prvo umirete, mrtvi ste i ne telesno ivi, i onda ste vaskrsnuti, to znai da poinjete novi telesni ivot, novi ivot nakon od ega god se ivot posle smrti sastojao. Mi moemo pratiti nain na koji se verovanje u vaskrsenje pojavljuje u Judaizmu. Vaskrsenje dvostepeni sled: odmah nakon to umrete vi ste neposredno u ovom dreem obrascu ekajueg stanja; i onda vi imate ovaj potpuno novi ivot nazvan vaskrsenje. Sada, ja sam se u knjizi veoma zbavljao crtajui mapu jevrejskog verovanja u ivot posle smrti na duu mapu drevnih verovanja u ivot posle smrti uopteno. I unutar samog Judaizma postoje dodatne varijacije. Fariseji su verovali u vaskrsenje i ovo izgleda da je veinsko verovanje u palestinskom Judaizmu u vreme Isusa. Seduci nisu verovali u ivot posle smrti uopte, svakako ne u vaskrsenje. I ljudi poput Filoa (Philo) i mo da Esena (Essenes) (iako je to kontroverzno) su verovali u jedno-stadijumsku rastavljenu od tela besmrtnost, u kojoj nakon smrti vi prosto idete gde god da idete i ostajete tamo, umesto doivljavanja sledeeg vaskrsenja. Sada sve ovo je interesantnije zato to u svim drutvima koja su bila prouavana u ovom obziru, verovanja u ivot posle smrti su veoma konzervativna. Suoeni sa smru ljudi imaju sklonost da se nagnu verovanjima i praksama koje poznaju , tome odakle su doli, tome kakva im je tradicija, familija, selo i tako dalje, uvek je inilo pogrebne obiaje. Pa zaista je izvanredno da su svi rani Hriani nama poznati, pravo kroz do kasnog drugog veka kada su Gnostici poeli da upotrebljavaju re vaskrsenje u sasvim drugaijem smislu (ali ostaviemo to sa strane) svi rani Hriani nama poznati u prvih etiri ili pet generacija verovali u budue telesno vaskrsenje ak iako je veina njih dola iz paganskog sveta gde je bila smatrana kao kompletna i potpuna glupost. Moderni mit koji trenutno krui kae da smo jedino mi koji imamo savremenu post-prosvetiteljsku nauku oni koji smo otkrili da mrtvi ljudi ne ustaju. Oni ljudi nazad su onda, siroma ne stvari, su bili ne prosvetljeni pa su verovali u sva ova luda uda. Ali to je prosto netano. Divni citat C.S. Levisa se odnosi na ovo. On govori o devianskoj koncepciji Isusa i kae da razlog zbog kog je Jozef bio zabrinut zbog Marijine trudnoe nije zato to nije znao odakle bebe dolaze nego zato to je znao. Isto je i sa Isusovim vaskrsenjem. Ljudi u drevnom svetu su bili skeptini kada su bili suoeni sa Hrianskim tvrdnjama zato to su savreno dobro znali da kada ljudi umru oni ostaju mrtvi. I ta mi onda nalazimo i ovo je za mene krajnje fascinantno- da moemo pratiti, u ranom Hrianstvu, nekoliko modifikacija u klasinom jevrejskom verovanju o vaskrsenju. Prvo umesto da je vaskrsenje neto to je prosto trebalo da se desi svim Bo ijim ljudima na kraju, rani hriani su rekli da se to desilo jednoj osobi unapred. Sada , nijedan prvovekovni jevrej, koliko znamo, nije verovao da e biti jedna osoba podignuta ispred svih drugih. Pa to je radikalna inovacija ali oni su svi verovali u to. Drugo oni su verovali da e vaskrsenje iskljuiti transformaciju fizikog tela. Oni jevreji koji su verovali u vaskrsenje izgleda da su otili u jedan ili dva pravca. Neki su rekli da e da se proizvede fiziko telo tano poput ovog iznova a drugi da e to biti blistavo telo, jedno sijajue poput zvezde. Rani hriani nisu rekli nijednu od tih stvari. Oni su govorili o novoj sorti fizikalnosti ovo je veoma jasno u Pavlu ali ne samo u Pavlu novim tipom utelotvorenja koje je definitivno telesno u smislu da je vrsto i znaajno, ali izgleda da je transformisano tako da sada nije podlo no bolu patnji ili smrti. I ovo je sasvim novo. Ta slika vaskrsenja nije u Judaizmu. Tree naravno, oni su verovali da je Mesija lino ustao iz mrtvih, to nijedan jevrej drugog Hrama (Second Temple Jew jevrej drugog hrama ?) nije verovao zato to, prema Judaizmu drugog Hrama Mesija nikada nije trebao da bude ubijen. Tako da je to bilo inovativno. etvrto, oni su koristili ideju vaskrsenja na sasvim novim nainima. U Judaizmu ideja je bila koriena kao metafora za povratak iz progonstva kao to nalazimo u Jezekiji 37. Ali unutar ranog Hrianstva i mislim vrlo ranog Hrianstva, na primer, Pavla nalazimo da je bila upotrebljena u povezanosti sa baptizmom, svetosti i raznim drugim aspektima hrianskog ivota koja nije bila u

umovima unuta Judaizma i njegove upotrebe rei vaskrsenje. Ovo ponovo pokazuje sasvim radikalnu inovaciju, mutaciju iz svoje forme u jevrejskom gleditu. Peto, nalazimo da je za najranije hriane vaskrsenje smatrano neim to zapravo Boiji ljudi u sadanjosti doprinose. Hriani su pozvani da rade zajedno s Bogom da ispune ono to je bilo pokrenuto na Uskrs i da tako oekuju novi svet koji e Bog konano napraviti. Ovo je takoe sasvim novo ali jedino objanjivo kao mutacija unutar Judaizma. esto, mi nalazimo da je u ranom Hrianstvu vaskrsenje pomereno iz jedne doktrine izmeu mnogih drugih vanih ali ne tako vanih koje je gde je u Judaizmu, da postane centar svega. Oduzmite ga od Pavla, recimo, ili Petra, Otkrovenja ili velikih oeva drugog veka i vi e te unititi celu njihovu grau. Imamo da zakljuimo da je neto moralo da se desi da uvede vaskrsenje iz periferije u centar, u fokusnu taku. Sedmo, i konano, mi nalazimo da u ranom Hrianstvu praktino nije postojao spektar verovanja o tome ta se deava nakon smrti. U Judaizmu je postojalo nekoliko drugaijih gledita i u paganskom svetu je postojala velika veina ali u ranom Hrianstvu je postojalo samo jedno: vaskrsenje samo. Doputajui kako je veina ljudi konzervativna u svojim pogledima o ivotu i smrti, ovo je zaista izvanredno. Ono zaista izgleda kao da su najraniji hriani imali dobar razlog da preispitaju ak i ovu najliniju i najvaniju taku verovanja. I kada gledamo na spektar ranog Hrianstva, vidimo da se rani hriani nisu slagali oko podosta stvari ali su izvanredno jednoglasni u svom pogledu ne samo vaskrsenja kao njihovog verovanja nego i kako se vaskrsenje odigrava i kako deluje. Sve ovo je ta no objanjeno u mojoj knjizi u brojnim detaljima. Sve nas ovo kao istoriare primorava da upitamo veoma prosto pitanje: Zato su svi rani hriani poznati nama, iz najranijih vremena za koja imamo dokaze, imali ovaj veoma novi ali izvanredno slo ni pogled vaskrsenja ? Ovo je iskreno zanimljivo istorijsko pitanje u svom sopstvenom pravu. Naravno svi rani hriani nama poznati bi rekli , Mi imamo ovaj pogled o vaskrsenju zbog nae vere u Isusa. Sada, ukoliko je ideja da je Isus ustao iz mrtvih jedino pokrenuta da iznikne nakon dvadeset ili trideset godina Hrianstva, kako su mnogi skeptini uenjaci pretpostavili, vi biste nali mnotvo niti ranog Hrianstva u kojima zaista nije bilo mesta za vaskrsenje ili ako ste nali vaskrsenje, ono je moglo da ima drugaiji oblik od veoma specifinog kakvo je bilo u ranom Hrianstvu. Stoga, razgranjenost i jednoglasnost ranog Hrianskog verovanja u vaskrsenje nas tera da kaemo da se neto definitivno desilo , skroz nazad rano, to je oblikovalo i obojilo ceo rani Hrianski pokret. U toj taci mi miramo da kaemo, Uredu onda, ta je sa prianjima Jevanelja ? ta sa Matejom 28, tim kratkim prianjem u Marku 16 i duim u Luki 24 i mnogo duim u Jovanu 20-21 ? I naravno, ja praktino poput svih uenika Jevanelja, verujem da da su ona bila zapisana mnogo kasnije. Ja zapravo neznam kada su Jevanjelja bila zapisana. Niko to nezna, iako nam uenjaci nastavljaju da govore da znaju. Ona su mogla biti zapisana ve 50-ih prvog veka; neki bi rekli i ranije. Ona su mogla biti zapisana tek 70-ih ili 80-ih; neki bi rekli ak 90-ih. Ali za moj argument trenutno ovo uopte nije vano. Poenta je: Jevaneljska prianja vaskrsenju (i srodni materijal na poetku Delovanja) imaju odreene prikaze, zajednike svima etirima, koji demonstriraju istorijski da iako su ona bila zapisana kasnije ona se vraaju nazad na nain koj nije bio promenjen mnogo uopte, blago ureena ali ne znaajno promenjena, prema veoma ranom usmenom predanju. Ovo je oigledno od velike vanosti. Prvi prikaz je portret Isusa u prianjima o vaskrsenju. Nanovo i nanovo je reeno da je (i kada sam istraivao veliku knjigu veoma sam se umorio od itanja kako uenjaci govore ovo) (1) Marko zapisao prvi i on teko ima ta o vaskrsenju; (2) Mateja dolazi sledei i tu nema nita mnogo vie; i onda (3) prema kraju veka mi imamo Luku i Jovana i tada i jedino tada mi nalazimo prie o Isusu koji jede peenu ribu, kuva doruak kod obale, poziva Tomu da ga dodirne i tako dalje. Prema teoriji onda, postojali su Hriani prema kraju veka koji su poeli da veruju da Isus nije bio pravi ovek i tako Luka i Jovan izmiljaju ove prie u toj fazi da bi rekli da, on je zaista bio ovek, uzdignuti Isus je zaista imao telesnu formu i tako dalje. Problem sa tom teorijom koja je , kako bih rekao, bila veoma popularna je da ta prianja (o Isusu koji kuva doruak kod obale, lomi hleb kod Emausa (Emmaus), poziva Toma da ga dodirne i tako dalje) imaju ovog istog Isusa koji dolazi i odlazi kroz zakljuana vrata, nekada je prepoznat nekada nije, pojavljuje se i nestaje po elji i konano se uspinje u raj. Dozvolite da je postavim ovako. Da sam ja izmiljao prianje, recimo 95-te n.e (n.e nove ere) zato to sam znao da su neki iz mog naroda nesigurni po pitanju da li je Isus zaista bio vrsto ljudsko bie, ja ne bih stavljao sav materijal unutra. To je vrsta autogola.

Iz drugog gledita, ako ste bili prvovekovni jevrej koji eli da izmisli priu o Isusu koji je vaskrsao iz mrtvih, prirodan biblijski izvor da crtate bio bi Danijel 12, koji je jedan od velikih tekstova o vaskrsenju za Judaizam Drugog Hrama. Danijel 12 kae da e pravedni sijati kao zvezda u kraljevstvu njihovog Oca. Ustvari Isus to citira u ranijem pasusu u Mateju 13. To je zato jo fascinantnije da nijedno od prianja o vaskrsenju nema Isusa da sija kao zvezda. On bi trebao da su oni to izmiljali iz teksta. Zato, iz ove dve take gledita, portret Isusa u prianjima o vaskrsenju je veoma, veoma neobian. To nije ono to bi ste oekivli. Ne postoji portret poput onog u jevrejskim prianjima o vremenu. I jo, izvanredno, ono je sadrano kroz Mateja i Luku i Jovana. (Marko je prekratak za nas da bi znali ta bi jo mogao da kae da je nastavio dalje.) Pa neto veoma neobino se dogodilo. To zvui kao da Jevanelisti pokuavaju da nam kau, Znam da e nai da je veoma teko da bi verovao, ali ovo je zapravo ono ta se dogodilo. Neto posebno se dogodilo to je ostavilo svoje otiske stopala u prianjima. Ljudi ne bi ovo izmislili izvan vrhova svojih glava. Svako ko bi pisao izmi ljene izvetaje o Uskrsu bi napravio Isusa jo prepoznatljivijim. Dozvolite da kaem neto ovde sa strane. Ako uzmete prie o vaskrsenju u Mateju, Marku, Luki i Jovanu u originalnom grkom i uporedite ih uporedo, one su sasvim drugaije ak i kada govore o istom deliu prie o eni koja ide na grob i tako dalje. Oni koriste drigaije rei iznova i iznova. Pa to izgleda kao da je oni nisu prosto kopirali od svake druge. Druga stvar je da postoji gotovo potpuno odsustvo eha i aluzije Starog Zaveta i pri anjima o vaskrsenju. U prianjima o raspeu je jasno da je pria o Isusovoj smrti priana iznova i iznova od strane rane hrianske zajednice i ona je satkala Psalm 22, Isaiju 53, Zaharija i druge Staro Zavetne aluzije u prianjima o raspeu, ak i u prianju o pogrebu. Ali onda okrenete stranu o prianju o vaskrsenju i ne nalazite ovo u Mateju, Marku , Luki i Jovanu. (I mi podseamo sebe da je Pavle ve rekao u Korianima 15 da je Hrist ustao iz mrtvih prema Svetim Pismima, Pavle je ve u ranim 50-im imao bogat arsenal tekstova Starog Zaveta s kojima da interpretira vaskrsenje.) Bilo bi veoma lako za Mateja , koji voli da nam govori o ispunjenju Svetih Pisama, da kae, Ovo se dogodilo da bi Sveta Pisma mogla da se ispune da kau...Ali Matej nije to uradio. Slino Jovan kae da kada su uenici otili na grob oni jo nisu znali Pismo da je on morao biti uzdignut iz mrtvih. Ali on zapravo nije citirao Pismo ili nam rekao koje je to bilo. Na putu za Emanus, Luka ima Isusa koji tumai Sveta Pisma ali opet, Luka nam nikada nije rekao koje Pismo ili ta je Isus rekao o njima. Ovo je veoma neobino. Bilo da moramo rei da je rana crkva pisala prie o vaskrsenju ispunjenom sa reflekcijom na Stari Testament i da su Matej, Marko , Luka i Jovan pro li nezavisno i izveli te reference, ili da moramo da kaemo da se ove prie znatno vraaju ranom usmenom predanju koje prethodi teoloku i egzegetsku reflekciju. U mom sudu drugo od ovih je daleko od oiglednijeg. Trei fascinirajui prikaz prianja je mesto ene. (Ovo je dobro poznato; poenta meni nije originalna.) U drevnom svetu, jevrejskom i paganskom, ene nisu bile verodostojni svedoci u sudu. I ve kod vremena Pavle citira javnu tradiciju o Isusu u Korianima 15, on govori : Evo prie na nain na koji smo je priali. On je bio razapet za nae grehe, prema Svetim Pismima, uzdignut na trei dan, prema Svetim Pismima, i onda je vien od strane... onda on ima listu ljudi Cefasa (Cephas), Jakova, drugih ranih uenika, od strane pet stotina odjednom, zadnjeg od svih mene. Mi diemo svoje ruke i kaemo, Izvinite Pavle gde su ene ? Odgovor je da je, ve u ranim 50-im, javna tradicija (airbrushed?) ene izvan raunanja zato to je javna tradicija znala da e one biti u nevolji. Vidimo nevolju koju su imale kada itamo Celzusa (Celsus), koji vek kasnije istrie prezir na vaskrsenje rekavi, Ova vera je jedino osnovana na svedoenju neke histerine ene. Pa fascinirajue je da u Mateju, Marku, Luki i Jovanu imamo Mariju Magdalenu, druge Marije i druge ene. I Marija Magdalena od svih ljudi (znamo da je imala veoma iskockanu karijeru u proslosti), je izabrana kao primaran svedok: ima je u etiri izvetaja. Kao istoriari mi smo obavezni da komentariemo da ako su ove prie izmiljene pet godina kasnije, a kamoli trideset, etrdeset ili pedeset godina kasnije one nikada ne bi imale Mariju Magdalenu u svojim ulogama. Staviti Mariju tamo je, sa take gledita hrianskih apologeta koji ele da objasne skeptinoj publici da je Isus zaista ustao iz mrtvih poput osramoenja (shooting themselves in the foot-osramoenje??). Ali za nas kao istoriare ova vrsta stvari je zlatni prah. Rani hriani ne bi nikad, nikad ovo izmislili. Prie o eni koja nalazi prazan grob i onda sree podignutog Isusa mora biti smatrana kao vrsto istorijska. Pa prema etvrtom i konano fascinantnom prikazu izvetaja. Ovde ja govorim kao propovednik koji je propovedao veoma mnogo svakog Uskrsa u zadnjih trideset i pet godina. Propovednici u zapadnjakoj tradiciji koji, na Uskrs, propovedaju o Isusu koji ustaje iz mrtvih imaju tendenciju da pri aju o naem sopstvenom buduem ivotu, naem vaskrsenju ili naem sopstvenom odlasku u raj. Ali u

prianjima o vaskrsenju u Mateju, Marku, Luki i Jovanu nema niega o naem buduem ivotu. Naprotiv, skoro svaki put kada Pavle pominje vaskrsenje, on iznosi tvrdnju o naem buduem ivotu takoe. U Hebrejima (Hebrews) nam je reeno o Isusovom vaskrsenju i naem buduem vaskrsenju; u knjizi Otkrovenja, opet, nalazimo vezu izmeu naeg vaskrsenja i Isusovog vaskrsenja. Dastin Martut (Justin Martyr), Ignjatius od Antioha (Ignatius of Antioch) i Ireneus (Irenaeus), pravo preko tradicije, se svi sla u: Mi mislimo o Isusovom vaskrsenju da bi se reflektovalo na nae sopstveno. Ali Matej, Marko, Luka i Jovan ne kau Isus je ustao, zato emo i mi biti uzdignuti jednog dana. Oni kau i ovo esto dolazi kao iznenaenje ljudima: Isus je ustao zato je on zaista bio Mesija. Boije novo stvaranje je poelo. Mi imamo posla da radimo. I, ta vie, nalazimo sebe kako se pribliavamo oboavanju ovog Isusa, zato to nalazimo da je On utelotvorio Izraelskog Boga , tvorca univerzuma. Drugim reima , one prie , kako ih nalazimo u Jevaneljima, se vraaju na primitivan nain prianja prie koja jo nije zaobila govorei, Hrist je uzdignut, zato emo i mi biti uzdignuti, kako nalazimo to vrsto u Pavlu pravo kroz od kasnih 40-ih. Pa mi moramo da zakljuimo da se ova prianja vraaju nazad mnogo iza Pavla u vreme kada vidimo veom, veoma ranu crkvu kako se tetura u oku od ovog totalno neoekivanog dogaaja vaskrsenja i shvatanja ta on znai. Iz svega ovoga ja dopirem do izvesnih zakljuka. Da bih objasnio uspon ranog Hrianstva, da bih objasnio postojanje onih etiri izvetaja o vaskrsenju plus delia i delova u Delovanjima (Acts) u Pavlu, mi moramo rei da je veoma rana crkva zaista verovala da je Isus bio telesno uzdignut iz mrtvih. Mi nemamo dokaze o bilo kojim veoma ranim hrianima koji su verovali bilo ta drugo. Ali kako moemo to da objasnimo kao istoriari ? Oigledno, kao hrianin vi moete da skratite ovaj argument u bilo kojoj taci. Mnogi hriani su to uradili, to je sramota, zapravo, zato to su propustili vitalni smisao. Ljudi esto kau, Naravno, on je bio Sin Boiji. On je mogao da uradi bilo ta. Jasno je, zar ne ? Ali ja neelim to da radim. elim da budem veran samim tekstovima, koji to nekau. Mi moramo da upitamo: Kako objanjavamo ovaj neobini fenomen, injenicu da rano Hrianstvo koje nastaje prvenstveno , uzima svoj veoma speificni oblik i pria veoma specifine prie da je ono uinilo ? Ja otkrivam, kako traim istorijska objanjenja, da dve naroite stvari mora da su se desile: (1) mora da je postojao prazan grob koji je bio poznat kao taan grob; nije mogla da bude greka; (2) mora da su postojala pojavljivanja uzdignutog isusa. Oba od ovih mora da su se desila. Zato ? Zato to ako je postojao prazan grob i ne pojavljivanja, svako bi u drevnom svetu podvuko oigledan zakljuak (oigledno za njih ak i ako ne za na): zamena (snatchers-zamena?) tela. Grobovi su redovno bili pljakani, posebno ako su ljudi bili bogati ili poznat; moglo je biti nakita tamo, moglo je biti neeg vrednog krae. Pa oni bi rekli ta je Marija rekla: Oni su odneli telo. Neznam ta mu se desilo. Oni ne bi nikad ikad govorili o vaskrsenju, ako je sve to je se desilo prazan grob. Jednako, vi ne moete da objasnite istorijski podatak koji smo pogledali prosto rekavi da uenici morali da imaju neku vrstu iskustva koje su uzeli da je susret sa Isusom. Oni su znali da je Isus bio ubijen. Ali oni su svi znali o halucinacijama i duhovima i vizijama. Drevna literatura jevrejska i pagansla jednako je puna takvih stvari. To se vraa do Homeral to je u Virdilu (Virgil); to je posvuda. Nedavno su neki ljudi pokuali da kau, na nain argumantujui da se vaskrsenje nije dogodilo, neto ovako: Ah , dobro, kada oni koje volite umru, ponekad e te imati iskustvo sa njima u sobi sa vama; i onda e oni opet nestati. Moda se to desilo ovim uenicima.i to je tano; itao sam neku literaturu o tome. To je dobro dokumentovan fenomen kao deo procesa alosti, i moete ga objasniti kako elite. Ali caka (crunch-caka ?) je u tome to su rani hriani znali o fenomenu poput tog takoe. Oni su perfektno dobro znali da su postojale takve stvari kao vizije, halucinacije, snovi, duhovi i tako dalje. Drugim re ima, ako su imali iskustvo, koliko god ivopisno da je ono izgledalo, da su bili sa Isusom, ali da grob nije bio prazan, oni bi rekli, O Boe, ovo je bilo vemo mono, i sasvim uteno na nain; ali On nije ustao iz mrtvih, naravno, zato to mrtvi ljudi ne ustaju (dok svi mrtvi ne ustanu na kraju) i bilo kako bilo eto njegovog tela u grobu. U ovoj taci mi treba da se podsetimo na nain na koji su jevreji sahranjivali ljude u tim danima. Veina jevrejskih sahrana u Palestini u vreme su bile raene u dvo-faznom metodu. Prvo, umotate telo u tkaninu, sa dosta zaina o stavite ga na izboinu kamena ili moda ak u podrum kue. Vi ne sahranjujete ljude na nain na koji to ljudi rade u zapadnom svetu, u kopano grobu u zemlji i onda popunjenom, zato to kada bi se vratili da jednom pokupite kosti svo meso se raspalo. (To je za to imate zaine, zbog mirisa raspadanja; vi ne biste ili neugodnosti i trosku zaina ako ste stavili telo pod zemljom.) onda kada se svo meso raspalo, vi bi ste sakupili kosti, sklopili ih i onda ih stavili u kosturnicu, kutiju sa kostima, koju bi smestili u lokulus (eng. loculus) (malo udubljenje sa zadnje strane groba) ili na

nekom drugom pogdnom mestu. Arheolozi nastavljaju da otkopavaju u Jerusalimu tuceta njih svaki put kada je novi put, novi Hilton hotel ili novo stambeno naselje izgra eno. Arheolozi imaju stotine, ak hiljade njih. Poenta je ova. Da je Isusovo telo i dalje bilo u grobu, u enici bi to lako saznali. Onda bi oni rekli , Koliko god da su jake ove halucinacije koje smo imali, on nije uzdignut iz mrtvih. Pa mi kao istoriari moramo da kaemo da je zaista morao da postoji prazan grob i da je zaista moralo da bude vi enja ili, ako elite, susreta sa nekim otkrivenim da je Isus, iako je on izgledao da je neobino transformisan na naine koje nisu oekivali i naine koje mi kao itaoci nalazimo sasvim zbunjujuim. Mi dolazimo barem do zadnjeg pokreta u ahovskoj igri. Kako, kao istoriar, ja objanjavam ove dve injenice, kako ih uzimam da budu: prazan grob i pojavljivanja i vizije Isusa. Najlak e objanjenje do sada je da su se ove stvari desile zato to je Isus zaista uzdignut iz mrtvih, i da su se uenici zaista susreli s njim, iako je njegovo telo bilo obnovljeno i transformisano tako da je sada izgledalo da je sposobno da ivi u dve dimenzije odjedanput. (To je zaista moda najbolji nain da se razume fenomen: Isus je bio sada ivi (bio sada ivi was now living?)u Boijoj dimenziji i naoj, ili ako volite, raju i zemlji, isovremeno.) Vaskrsenje Isusa ustvari pruza dovoljno objanjenje za prazan grob i susrete sa Isusom. Pregledavajui sve druge mogue hipoteze itao sam svuda u literaturi, mislim da je to takoe neophodno objanjenje.

ENTONI FLU: ZAKLJUNI ODRAZI Veoma sam impresioniran biskup Vrajtovim dodatkom, koji je apsolutno sve. On predstavlja sluaj za Hrianstvo kao neto novo po prvi put. Ovo je enormno vano, posebno u Ujedinjenom Kraljevstvu gde je hrianska religija praktino nestala. To je apsolutno predivno, apsolutno radikalno i veoma mono. Da li je mogue da je bilo ili da moe biti Boanskog otkrovenja ? Kao to sam rekao, vi nemoete ograniiti mogunosti svemogunosti osim da proizvedete logiki nemogue. Sve drugo je otvoreno za svemogunost.