Ivana Milivojevi RACIONALIST PARODIRA PESNIKA

Svi mi zastajemo pred dojsovskim ambisom ambiguiteta i jezikih komara, oprezno se naginjui nad ponorom vrtoglavih mogunosti u koji se strmoglavio na veliki Uitelj ! "#i, $%%&b, '(')* +vo prilino uopteno zapaanje ,anila #ia nije zbog toga i manje znaajno- tavie, ono moe biti znaajno upravo zbog svoje neodre.enosti* /a prvi pogled, njime je izraena psiholoka teskoba pis0a pred nedoumi0om da li se prepustiti ikarovskom letu ili se ipak zadrati pred ivi0om estetskih i lingvistikih dojsovskih dubina* U sutini, me.utim, #i je samo zastao pred zapitanou da li je ,ojsovo delo bilo pre 1veliki poraz2 ili 1velika pobeda2, slepa uli0a knjievne tradi0ije ili zavodljivo more poetikih i tematskih izbora koje se pred njim namah otvorilo* 3eklo bi se da bi obe mogue pretpostavke bile podjednako utemeljene* #njievni model koji je ,ojs godinama stvarao, sa konanim ishoditem u Fineganovom bdenju, naao je mnogo vie 1potovala0a2 nego 1sledbenika2- jedinstven i neuporediv, on nikuda nije vodio* +pet, ,ojs je nainio takav preokret u knjievnoj tradi0iji da nita posle njega nije bilo isto* /jegovo delo je jednostavno postalo neto to se nije moglo ignorisati4 pored toga, ono je opredmetilo palimpsest koji je ve bio tu, ekajui da bude prepoznat i da postane e5ektivan u nekim novim kontekstima* U tome je razlog to ,ojs u isto vreme predstavlja i taku ogromne promene, i vezivnu taku u okvirima zapadne knjievne tradi0ije* /jegove parodije Bildungsromana, 6omerovskog epa ili 7ikove 5ilozo5ije nisu bile samo pokuaji da se u modernistikim kljuu prilagode odre.eni motivi i likovi, da se ukae na njihovu veitu trans5orma0iju i istovremeno univerzalnost*

U veoj meri bio je to pokuaj da se pokae kako su izvesni antropoloki modeli jo uvek 5unk0ionisali, transponovani u matri0e sveta dvadesetog veka i njegove knjievnosti* Iako unutar ueg vremenskog konteksta, na slian nain moglo bi se govoriti i o paralelama izme.u ,ojsove proze ili njenih pojedinih elemenata, i proza autora koji su 1velikom uitelju2 genera0ijski sledili, izme.u ostalih i ,anila #ia* 8ko tradi0iju shvatimo na nain 9* S* :liota, podrazumevajui da je svako estetski relevantno delo u stanju da menja na odnos prema prolosti koliko i da utie na budue knjievne tokove, videemo i kako se znaenje ,ojsovog teksta obogauje itanjem kroz neki kasniji tekst, i koliko taj drugi tekst moe da sledi ,ojsovu estetiku logiku ak i u sluaju kada to nije bila namera autora koji iza njega stoji* Ipak, dijalog izme.u dva knjievna teksta, pa time i preutni 1razgovor2 koji #i vodi sa ,ojsom, ne bi trebalo da bude shvaen kao dijalog izme.u jednog klasika, ako ostanemo pri :liotovoj terminologiji, i njegovog 1sledbenika2* Istina je da su ,ojs i #i personi5ikovali dva vrlo razliita estetska senzibiliteta, i da je izme.u njih bilo malo oiglednih dodirnih taaka, osim 1dobrovoljnih izgnanstava2 koja su izabrali, neobinih koin0iden0ija koje su povezale pretke porodi0e #i sa imagina0ijom stvorenom porodi0om ;lum, kratkog omaa ,ojsu u #iovoj prii 1#rmaa koja prodire svoj okot2 i 1katehetike poetike2 ,ojsove 1Itake2 koja e se preobratiti u 1isledniku poetiku2 #iovog Peanika* Uporedno tumaenje proznih dela ovih pisa0a ukazalo bi, me.utim, i na drugaije veze* <itanje Bate, pepela, re0imo, u svetlosti Portreta umetnika u mladosti, skrenulo bi donekle panju sa 1romana o0a2 na 1roman sina2, i naglasilo bi dimenziju 1romana o umetniku2* <itanje 1unazad2, od Bate, pepela prema Portretu umetnika u mladosti, moglo bi pak osvetliti lirsku stranu

'

mladog ,ojsa* /ain na koji Stiven ,edalus tumai lirsko u poslednjem poglavlju ovog kvazi=autobiogra5skog romana moe nam dati za pravo- lirski oblik po njemu je 1oblik u kome umetnik daje svoju sliku u nepostrednom odnosu preme sebi2* U genezi rodova, epski oblik pojavljuje se kao 1oblik u kome on daje svoju sliku u posrednom odnosu prema sebi i prema drugima4 dramski oblik, oblik u kome on daje svoju sliku u neposrednom odnosu prema drugima2 ",ojs $%>?, ''@)* Aovorei o lirskoj, epskoj i dramskoj 5ormi, dakle, Stiven zapravo govori o odnosu autora prema sebi i prema 1drugima2 koje predstavlja, nagovetavajui da birajui 5ormu on bira nain na koji e izraziti svoj pogled na svet kao i svoj estetski identitet* Iako e Stiven insistirati na istoti 5orme, ustanovivi i hijerarhiju po kojoj e dramska 5orma biti estetski najvrednija, on e tako.e dozvoliti, mada nerado, da su i u 1knjievnosti, toj najvioj i najduhovnijoj umetnosti, obli0i esto isprepletani2 "ibid*)* 8li ne treba zaboraviti da je Stiven tek 1umetnik u mladosti2* Sam ,ojs se tokom romana itekako poigravao pravilima 1istih2 i 1meovitih2 poetikih oblika, zasnivajui dinamiku pripovedanja na heterogenom diskursu, koristei se glasom koji se menjao iz strani0e u strani0u, stavljajui u dodir ra0ionalno i ira0ionalno, 1doga.aj2 i 1oseanje2, narativno i lirsko* +va isprepletanost, ili 1kon5uzija2 == kako je Stiven u originalu nazvao "BoC0e $%%(, '??) D tek e doi do izraaja u kasnijim ,ojsovim romanima* /eki itao0i, poput 3ebeke 7est, u ranim stihovima autora nai e zato dokaz o prikrivenom sentimentalisti koji sebi tek 1dozvoljava izvesnu privatnu dihotomiju i samoudovoljenje zaklonjeno 5asadom sloene i ponekad nedokuive proze2 "#ronin $%>', $?E)* ,rugi e se sloiti sa tvrdnjom F* G* 9indala da je ,ojsova zbirka Kamerna muzika bila samo pesniki eksperiment romanopis0a u potrazi za pravim

izrazom, anti0ipirajui sloenu strukturu i znaenja karakteristinih za njegove potonje radove "ibid*)* Iako pojednostavljujua, ova oprena zapaanja ,ojsovih savremenika podjednako sadre i vanu implika0iju- da su mnogi dualiteti koje emo prepoznati u kasnijim pievim stvaralakim 5azama u krajnjoj liniji svodljivi na osnovni dualitet izme.u 1pesnika2 i 1ra0ionalista2 koji ravnopravno nose isto li0e* #onano, taj dualitet D u isto vreme kao ontoloki i kao estetiki prin0ip D omoguie pis0u da stvara knjievne likove po osobinama 1realnih ljudi2 i mitskih junaka, da objedini istorijska razdoblja, da kroz sam pro0es pisanja unitava i izmilja anrove* Hosebno iz ovog ugla, ,anila #ia je od ranih dana zainteresovao ,ojsov umetniki eksperiment, njegovo 1kla.enje na venost2- odatle je nastao i gospodin Mak, piev narativni dvojnik, zamiljen da direktno, iz teksta koji mu daje kontekst, komuni0ira sa autorskom 5igurom Portreta i Uliksa* Hoetsko=esejistiki 5ragment 1Aospodin Mak se zabavlja2, re0imo, poinje stihovimaA* Mak D ra0ionalist parodira g* Maka D pesnika* Hri kraju te ravnopravne "da liI) borbe osea se da ovaj drugi pobe.uje zahvaljujui valjda logi0i bumeranga* D "#i $%%@, ?')

I zavrava se sledeim zakljukom- Harodija je neizbena i neminovna ako objektivnost potinimo subjektivnim hirovima jezika! "ibid*)* +datle se, prirodno, i jezik

parodiara prilago.ava parodiranoj, versi5ikovanoj 5ormi, izazivajui sasvim subjektivan utisak pobe.ene ra0ionalnosti* Hod sopstvenim utiskom koji je usledio itanju Uliksa, #iov alter=ego, u Bednoj etnji gospodina Maka!, ve je krenuo prema obali mora, da bi naiavi na sprovod odluio da promeni putanju, i da ovako obrazloi svoju odlukuIde tako ovek svojim putem i misli- stii u lepo na vreme* Sve je u redu* 8 onda ugleda pred sobom na putu povorku* Jnate li, prijatelji, zato je zastao, i stoji s izrazom spokojstva na li0u, mada osea da e ga ovo stajanje spreiti da stigne na vreme* #azau vam jedan od razloga- on se stidi "pred kimI) da hita ili da bude zaposlen kada uvidi da se ima kada stii* U ma koje vreme* /o, vidite, slini su razlozi i za tiinu* 9iina je navikavanje* +vaj pogreb, me.utim, ne bi bio, to se tie mog opredeljenja, u dovoljnoj meri pouan, da nije i jo jedne dozlaboga smene injeni0e* #ada sam se ve bio na neki nain opredelio da idem za pogrebom, znate li ime sam motivisao sutinu moga opredeljenjaI ,opao mi se osmeh jedne devojke na kraju povorke* Smeila se kao da se smrt ne tie njenog mesa* "#i $%%@, ?&=?$)

Aest devojke koja se smei opisan je upravo tako D tek kao gest, kao pokret li0a bez znaenja* /e neobian nain, me.utim, to ne=znaenje, ta beslovesnost osmeha devojke u pogrebnoj povor0i, pre nego bilo ta drugo daje smisao itavoj ljudskoj komediji!, ili sli0i ljudske sudbine koja se odvija pred etaevim oima* Subjektivno znaenje koje toj sli0i odre.uje sam gospodin Mak, s druge strane, pre svega i govori o subjektu, istovremeno i posmatrau* 8li ako ovu etnju! itamo kao prozu radije nego kao esej, primetiemo nekoliko meta=narativnih detalja koji se prilino jasno vezuju za izvesne dojsovske kodove kojima se gospodin Mak slui* I vie od toga*

U Portretu umetnika u mladosti postojala je ve slika devojke nedodirnute milju o smrti, mada vi.ena i opisana u sasvim drugaijem maniru* Hoetna meta5ora bila je istovetna #iovoj, ali je njeno znaenje bilo drugaije, odre.eno ne samo lirskim tonom ve i posebnim oseanjem ivotnosti* Ipak, iako je simbolina slika devojke izdvojene iz horizonta zemaljske proze! pokrenula kod dva autora dva razliita niza aso0ija0ijajedan isto lirski i drugi obojen slatko=gorkom ironijom, obe s0ene zavrie se nekom vrstom otkrovenja, gde e se ono to je otkriveno pokazati u isto vreme i kao srodno i kao gotovo opreno*
Sam je* Hredan zaboravu, srean i blizu razuzdanog sr0a ivota* Sam i mlad i svojevoljan, i razuzdanog sr0a, sam usred pustinje pomamnog vazduha i slanih voda, i nanosa morskih koljki "K) Bedna devojka stajala je pred njim usred potoka, sama i tiha, gledajui ka puini* <inilo se kao da se ona arolijom pretvorila u udnu i divnu morsku pri0u* /jene duge, nene nage noge, vitke kao u drala i bele sem na mestu gde je jedan smaragdnozeleni trak morske trave stajao kao beleg na koi* /jena bedra, obla, boje blage kao slonova kost, bila su obnaena gotovo do bokova, gde su bele rese njenih gai0a bile kao meko belo paperje* "K) ;ila je sama i tiha, gledala je u puinu4 i kad je osetila njegovo prisustvo i oboavanje u njegovim oima, okrenu svoje oi prema njemu, mirno podnosei njegov pogled, bez stida ili razuzdanosti* "K) /jene oi su ga zvale i dua mu je zaigrala od tog poziva* Liveti, greiti, padati, trijum5ovati, iznova stvoriti ivot iz ivota Hred njim se pojavio razuzdani an.eo, am.eo smrtne mladosti i lepote, poslanik divnih dvorova ivota, da mu u trenutku

ekstaze otvori vrata svih puteva greha i slave* ,alje, i dalje, i dalje, i dalje ",ojs $%>?, $M>=$>&)

Iako zasnovani na meta5izikom iskustvu, 5ragmenti iz ,ojsa i #ia zavravaju se na slian nain izvesnim klimaksom i zakljukom* +no to me.u njima pravi presudnu razliku na samom kraju jeste pristup- autorski pristup izvesnoj pesnikoj sli0i, koji odre.uje prirodu, retoriku, i konano znaenje onog to je reeno* ,iskurs Bedne etnje g* Maka! komponovan je od meavine govora u prvom, drugom i treem li0u, iako, u tehnikom smislu, esej poinje, nastavlja se i zavrava govorom samog gospodina Maka* 3azlog zbog kog #i na poetku koristi tree li0e zasnovan je na impli0itnoj sugestiji da je re o univerzalnoj, ak arhetipskoj situa0iji, u kojoj je +n! vo.en rukom koja ne odre.uje nita manje nego njegovu ljudsku prirodu, njegovu svest o smrtnosti ljudskog bia* ,rugo li0e, uvedeno u momentu u kome se narator obraa pitanjem znate li, prijatelji!, tu je da bi unelo oseaj autentinosti D u pitanju je oigledno retoriko sredstvo* /arator ne eli samo da pokae kako je situa0ija opteljudska, on eli i da uveri da je reak0ija knjievnog junaka tako.e opteljudska, 5ilozo5ska i meta5izika* 3etorika svrhovitost je tako.e i iza preokreta u prvo li0e koje se pojavljuje na kraju- zavrni argument uvek dobija na snazi ako ga izgovara narativno Ba!* U s0eni sa devojkom=pti0om, ,ojs tako.e poinje manipula0ijom sredstvima diskursa* /jegov sveznajui pripoveda je zapravo lirsko Ba!- sudei ak i po de5ini0iji s kraja romana, ovo je mesto na kome umetnik predstavlja svoju sliku u neposrednom odnosu prema sebi* ,ok je Stiven i +n! i Ba!, kako itala0 doivljava njegovo prisustvo u romanu, devojka je de5initivno +na!, tree li0e, drugost* +na! je predstavljena

iskljuivo kao reak0ija na /jega!, inae nam je potpuno nepoznata* +na je simbol ali ne i linost* + njoj nita ne saznajemo, jer ona je samo eho izme.u dva momenta koji se delimino poklapaju u Stivenovoj svesti* +na personi5ikuje an.eosku, eterinu prirodu- i ambijent kojim je okruena podsea na rajski trenutak na zemlji* I alge koje je okruuju, kao 0vetovi svetlu0avih boja, na neoplatonski nain simbolizuju boansku, trans0endentnu lepotu, i nije neobino to ba ova slika dovodi Stivena do estetikog prosvetljenja* ;ilo bi opte mesto rei da je devojka=pti0a odblesak deakovog unutranjeg ja, njegove umetnike due* 8li iako je devojka idealizovana i postavljena na pijedestal, ne bi se moglo rei da pouda i enja tako.e ne izbijaju iz ,ojsove retorike, i konano iz Stivenovog krika koji daje oduka pro5anoj radosti! ",ojs $%>?, $M%)* 9aj trenutak konano oznaava devojku=pti0u kao erotski subjekt=objekt* U isto vreme ona je meta5ora Stivenovog slatkog sna mladosti i udnje za realiza0ijom, nagovetaj da je svet za kojim on ezne i spolja i unutra, i blizu i daleko, i imaginaran i ve otelotvoren* Hosmatrajui devojku, Stiven prepoznaje sopstveni identitet, voka0iju i sudbinu umetnika, a to su upravo tri stvari koje zahtevaju apsolutno, sveteniko posveenje* 8li sveteniki poziv na koji se Stiven odluuje nije posveen svetom i beskonanom, ve senzualnoj realnosti koja e biti umetnikova jedina gra.a* Stoga, bilo kao eterini ili erotini simbol, vizija ili stvarnost, devojka=pti0a potvr.uje njegovo potpuno i istinsko bie* /aravno, to je razlog to e je Stiven ugledati na plai u trenutku odluke da ne pristupi svetenstvu 0rkve* /jena lepota navodi ga da je prihvati kao muzu, kao svoj razlog i ohrabrenje da se preda erotizmu umetnosti pre nego misti0izmu religije* ,evojka=pti0a u isti mah pripada svetu, predstavlja odsjaj tog sveta, i izolovana je iz sveta- i ona i Stiven su sami* Moglo bi se rei da ve time devojka iz Bedne etnje

>

gospodina Maka! postaje parodina 5igura bezimene devojke iz Portreta umetnika u mladosti, kao to #i=ra0ionalist postaje 5igura koja parodira ,ojsa=pesnika* ,evojka iz povorke je u svakom smislu te rei daleko od svog posmatraa, ona ga verovatno i ne vidi i njen osmeh stoga nije odgovor na njegov pogled* /jen osmeh je nesvestan, tek odblesak mirnoe u prisustvu smrti, kao i blagoslov ivota* +bjanjenje naratora ostaje neodre.eno- smeila se kao da se smrt ne tie njenog tela*! /jen gest, dakle, moe biti uzvien koliko i potpuno banalan, i u njemu ponovo lei ironija ra0ionaliste koji parodira pesnika* ,ojsov i #iov pristup, sudei po tome, ne mogu biti ogranieni na pitanje predstavljanja sveta* 9a dva pristupa su, pre svega, pitanje posmatranja sveta u odre.enom trenutku* Ugao posmatranje sveta, me.utim, ne 5ormira uvek i pogled na svet! koji bi autora oznaio kao ra0ionalistu! ili pesnika!* U ,ojsovom i u #iovom pripovedanju postoje delovi koji govore istim, poetskim jezikom, sa sveu o proznom temelju iz koga taj jezik nastaje i kome se vraa* 9i momenti punoe i strasti, inspirisani obinim, neprivlanim ili ak nelagodnim, nagra.uju pis0a i itao0a time to prenose ukus neokusivih iskustava! ":lman $%>', >?)* #ako je 3iard :lman, uvaeni ,ojsov biogra5, primetio, njihovo doaravanje esto varira u stilovima- nekad ih je mogue itati kao poruke na nekom nepoznatom jeziku4 njihova briljantnost lei u njihovoj udnoj ogoljenosti, u njihovom beskompromisnom odbijanju svih sredstava koja bi ih uinila neposredno jasnim* U drugim prilikama one su ostavljene namerno nerazreivim, i okrenute ka lirskom*! "ibid)* 3e je, naravno, o dojsovskim epi5anijama, koje e se u Portretu umetnika u mladosti esto mani5estovati kroz sinestetike doivljaje-

Nraza, i dan i prizor dovedeni u sklad* 3ei* ,a li zbog svojih bojaI Hustio ih je da zatrepere i da ieznu, boja za bojom- zlatna boja sunevog izlaska, 0rvenkastosme.a i zelena kao u jabuaru, azur talasa, sivkasta boja paperjastih oblaka* /e, to nije dolazilo od njihovih boja, ve od harmonije i ravnotee samog perioda* ,a li on onda vie voli ritmiko dizanje i padanje rei od njihovih aso0ija0ija legende i bojeI Ili, moda, on, budui da ima isto toliko slab vid koliko i stidljiv duh, manje uiva u odsjaju treperavog ulnog sveta kroz prizmu raznobojnog i raskonog jezika nego u dubokom razmiljanju o jednom unutarnjem svetu individualnih emo0ija, savreno odraenih u jasnoj, 5inoj, skladnoj prozi* Sa mosta koji se tresao stupio je opet na vrsto tlo* Uinilo mu se da je u tom trenutku vazduh zahladneo, i pogledavi postran0e prema vodi, vide kako je ona od vetra odjednom potamnela i namrekala se* ",ojs $%>?, $M?)

Hreispitujui istinsku prirodu svog junaka me.u polovima sentimentalizma i ra0ionalizma, ,ojs ovde izlae Stivena slinoj analizi kojoj je i sam bio izloen kroz zapaanja 7est i 9indala* Oitirane reeni0e mogle bi da se itaju i kao stihovi, kao zapis koji predstavlja jednostavno oslobo.enje ritma!, kako je sam ,ojs de5inisao lirsko* Ili, kako :ntoni #ronin navodi u svom eseju ,ejms ,ojs- Nusnota za pesnika!- ritma koji postoji na raun svega ostalog, ukljuujui znaenje, otrinu imagina0ije, ak i sintaksu! "#ronin $%>', $??)* /ain manipula0ije ritmom, koji e ,ojs tek razviti u svojim buduim romanima, pokazao je da je sam e5ekat, bilo da je nastao iz lirske, epske ili dramske situa0ije, oznaio 5ormu koja je u dobroj meri odredila i znaenja svih ostalih aspekata i elemenata teksta* Izme.u ostalog, govorei neto novo o odnosu izme.u jedinke i sveta, nova 5orma je parodirala i samo trojstvo izme.u lirskog, epskog i dramskog* $&

Stiven u mislima suprotstavlja odsjaj treperavog ulnog sveta kroz prizmu raznobojnog i raskonog jezika! i duboko razmiljanje o jednom unutarnjem svetu individualnih emo0ija!, u istom trenutku doslovno stupajui sa drvenog mosta prema ;ul 8jlendu, koji podrhtava pod kora0ima kolone hrianske brae!, na vrsto tle obale* 9aj kontrapunkt koji se kroz subjektivan doivljaj prelama u sinestetiko proimanje ulno pojmljivog i apstraktnog podea na elju 6enrija ,ejmsa da se stvari dovedu u dodir!, kad ve niko ne moe dodirnuti re!, ali i anti0ipira izvesnu pretpostavku 6ju #enera o stvaranju objekata u savremenoj knjievnosti, stvaranju koje poinje od materijala supstan0ijalnog kao to su statue ili slike u tekim ramovima* +va trodimenzionalna! poetika nemutih stvari gotovo da ini priao0a prie! suvinim, samim tim prilago.avajui i naine itanja, jer tekst koji je u stanju da otkrije boju i dodir uvodi i povrinu!, i dubinu!, i pogled ka unutra!, pogled prema neemu to ne samo znai! nego i doslovno jeste!* #ada je ,ojs iz renika hrianske dogme usvojio termin epi5anije, on ga je samo pridruio ostalim pojmovima kojima se sluio preuzevi ih iz katolikog uenja Sv* 9ome 8kvinskog* Imenujui tri uslova koji zadovoljavaju pojam lepote- potpunost, sklad i jasnost "integritas, consonantia, claritas- ,ojs $%>?, '''), on je podrazumevao da se epi5anija pojavljuje u prisutnosti poslednjeg od njih, jasnosti* ,rugim reima, jasnost bi morala biti dispozi0ionalno svojstvo predmeta, zahtevajui odre.enu estetiku aktivnost i autora koji je predstavlja posredstvom epi5anijskog doivljaja, i itao0a koji bi trebalo da razume taj doivljaj* #roz epi5anijsko iskustvo i autor, i pripovedaPjunak, i itala0 dele svest o jeziku koji prevazilazi nivo verbalne aso0ija0ije i osvaja mo nad stvarima tako to ih imenuje*

$$

,evojka koje se smei sa zaelja pogrebne povorke samo je jedan od dojsovskih, epi5anijskih momenata kod #ia* U romanu Bata, pepeo postoji deo koji gotovo da preslikava boje i ritmove Stivenove 5antazije D 5raze, i dana i prizora dovedenih u skladAlad rodi istananost, istananost rodi ljubav, ljubav rodi poeziju* "K) Jamurio sam* Ispod vrsto, do bola stisnutih kapaka siva se realnost sukobila sa ognjem 5antazija i buknula rujnim sjajem* Jatim se prelila u uto, u plavo, i ljubiasto* /ebesa se otvorie, samo za trenutak, zasvirae 5an5are, i ja ugledah gologuze an.elie koji su, udarajui krilima kao muve, treperili oko sjajnorumene ie raja* /o to je, velim, potrajalo samo trenutak* +dmah zatim poeo sam da padam vrtoglavo u dubinu, i to nije bio san* U meni je treperio neki velianstveni, sveobuhvatni ritam, a rei su mi izlazile na usta kao medijumu koji progovara na hebrejskom* 9e su rei zaista bile na nekom udnom jeziku, punom neke dotad nevi.ene zvunosti* 9ek kada je prola prva navala tog grozniavog uzbu.enja, ja se pozabavih njihovim znaenjem i otkrih ispod lelujave povrine muzike i ritma neke sasvim obine rei, sline onima iz barkarola koje je pevao moj ota0* "#i $%%&a, 'E%)

Ipak, ono to povezuje odlomak iz Bate, pepela sa odlomkom iz Portreta umetnika mladosti nije samo varija0ija na temu rei i boja, ve su to u istoj meri i 5ormalni poetski, takorei muziki elementi koji temi odre.uju smisao* Imenujui zvunost! kao osobinu koja ini obine rei znaajnim, #iov pripoveda samo nalazi drugi izraz za neto to je u tradi0iji 8kvinskog nazvano jasnou!, i kao da upuuje na epi5anijski momenat kako ga je #etrin Milet razumela kod ,ojsa- epi5anije u isto vreme predstavljaju neto to je ispranjeno, savreno lieno znaenja, i neto to prevazilazi mo izraavanja, potpuno zagonetno, neto to je ,ojsa uverilo u njegov poziv! "Milet u ;enstoku, $%>?, '&>)* +vde nije u pitanju samo znaenje imanentno $'

trenutku kroz koji Stiven prolazi etajui severnom stranom dablinskog zaliva, kao to nee biti u pitanju ni samo momenat u kom 8ndreas Sam stvara svoje prve stihove, ve zov ivota i vera u smisao koji se, bar naizgled, pred dea0ima otvara* Stivenova konana odluka o posveenju umetnosti koja e uslediti susretu sa devojkom=pti0om, kao i 8ndreasova pesma nastala iz oseanja gladi, pokazuju da lepota, koja se pretvara u lepotu rei, predstavlja za mlade umetnike ilumina0ije istine, i konano opravdava njihov izbor ivota i pesnitva, ak i kad ivot donosi kon5uziju i patnju* Iako navedeni odlom0i iz Portreta umetnika u mladosti i Bate, pepela ne daju mnogo saznanja o tome kako epi5anija nastaje, oba se zavravaju nekom vrstom otrenjenja, u kontrastu sa egzalta0ijom koja je tom otrenjenju neposredno prethodila* I dok sinestezije zvukova i boja sugeriu stapanje, vrsto tlo! i obine rei! koje otrenjenje donosi sugeriu psiholoko i estetiko distan0iranje Stivena ,edalusa i 8ndreasa Sama* U isti mah, me.utim, i sjedinjavanje i razdvajanje ukazuju na spe0i5ine odnose koje nara0ija epi5anijskih momenata uspostavlja izme.u objektivnih situa0ija i subjektivnih doivljaja, lirskog i pripovednog, stvarnog i modi5ikovanog poetskom sveu i jezikom* Nragment iz etnje gospodina Maka i Stivenova vizija devojke=pti0e ukazali su na dva razliita horizonta doivljaja situa0ija koje su na izvestan nain, u trenutku koji je doivljajima prethodio, mogle biti sline* Nragment iz Stivenove etnje drvenim molom i 8ndreasov pesniki zanos iznenadno prekinut sveu o 1obinosti rei2 ukazali su, s druge strane, na sline doivljaje pokrenute dvema sasvim razliitim situa0ijama* U krajnjoj liniji, izbor odlomaka mogao je biti i sluajan- jedina namera bila je pokazati kako su narativni modeli u kojima su se 5igure ra0ionalista i pesnika preklopile mogli

$E

uoiti u ,ojsovom romanu, a zatim i trans5ormisani drukijim pripovednim kontekstima u kojima su se javili kod #ia* Sluajna je verovatno i sama slinost koja se na razliitim nivoima javlja izme.u prvog i drugog para navedenih odlomaka, i njihovo itanje nije ni u jednom trenutku raunalo na #iovu nameru da parodira odre.ene delove iz ,ojsovog romana o umetniku u mladosti* Utoliko je zanimljivije bilo posmatrati kako se neka ideja D mani5estovana kroz poetnu misao ili kao rezultat epi5anijskog doivljaja D menjala u razliitim narativnim okruenjima* U tom smislu, ovo itanje je predstavljalo i pokuaj da se prepoznaju podzemni tokovi teksta, 1nenamerni2 intertekst koji se ne pojavljuje kao promiljena aluzija ili para5raza, ali se moe pokazati kao korela0ija puna znaenja D jer, iako nema sumnje da #iova proza ne oskudeva u re5eren0ama i otkriva uenog pesnika, i mnogo obimnija studija potvrdila bi da su modeli kroz koje ona uspostavlja veze sa ,ojsovim delima interaktivni i na dubljim nivoima nego to bi puka autorska erudi0ija mogla da pokae*

OI9I38/8 QI9:389U38 = Oronin, 8nthonC "$%>') Heritage No * ,ingle- ;randon ;ook Hublishers Qtd* = ,ojs, ,ejms "$%>?) Portret umetnika u mladosti, preveo Hetar Rurija, ;eograd- 3ad = :llmann 3i0hard "$%>') !ames !o"ce* Se0ond :dition* +S5ord- +S5ord UniversitC Hress* = BoC0e, Bames "$%%() # Portrait o$ t%e #rtist as a &oung man* Qondon- Henguin ;ooks* = #i , ,anilo "$%%&a) Bata, pepeo* ;eograd- ;IAJ = #i , ,anilo "$%%&b) Homo Poeticus* Sarajevo- Svjetlost*

$?

= #i , ,anilo "$%%@) 'aria* ;eograd- ;IAJ = Millet, Oatherine "$%>>) +n :piphanies!, in !ames !o"ce( )%e #ugmented Nint% *Proceedings o$ t%e Nint% +nternational !ames !o"ce ,"mposium, Frank$urt -./01, edited bC ;ernard ;ensto0k* /eT Gork- SCra0use UniversitC Hress*

Ivana Milivojevi ",ublin) 3ationalist Harodies Hoet SummarC

:ven though this arti0le do not dispute the 5a0t that the Torks o5 Bames BoC0e and ,anilo #i embodied tTo rather di55erent aestheti0 sensibilities, it aims to shoT that both o5 the authors sometimes dealt in similar manners Tith the literarC dualitC betTeen the 1rational2 and the 1poeti02* Nounding its arguments on the 5ragments o5 BoC0eUs # Portrait o$ t%e #rtist as a &oung 2an and #isUs 3arden, #s%es, as Tell as on #iVs earlC essaCs on Mr* Mak, it points out hoT the 5igures o5 the 1rationalist2 and the 1poet2 appear and trans5orm in distin0t narrative 0onteSts* 9his 0omparative reading, hoTever, did not relC on #iUs intention to parodC 0ertain aspe0ts or elements o5 BoC0eUs novel on the Coung artist, bearing in mind that the intention probablC did not even eSist* In that sense, the 0orresponding, brie5 interpretation presented the readerUs attempt to re0ognise the 1unintentional2 interteSt Thi0h never emerges as a 0al0ulated allusion, Wuotation or paraphrase, but dis0overs the models o5 intera0tion at mu0h deeper levels than the

$@

authorUs mere erudition Tould indi0ate, and proves to be a 0orrelation saturated bC meaning*

$(