Разред: шести Предметни наставник: Јакшић Слађана

Лист је вегетативни биљни орган виших

( кормофитских биљака)

вегетативни биљни орган карактеристичног облика за сваку биљну врсту развија се из лисних заметака вегетационе купе изданка лист има примарну грађу, секундарне нема ограниченог раста, у почетку расте равномјерно, послије интензивније врхом и доњом страном функција је уско везана уз процес фотосинтезе и транспирације

Категорије листова: котиледони (супке) љускави (приданкови) листови прицвјетни листови прави листови

   

Прицвјетни листови (брактеје) су покровни листови - у њиховим пазушцима се развија цвијет или цваст - могу бити обојени (привлаче инсекте)


 

Саставни дијелови листа: лисна основа (база листа) лисна дршка (петељка) лиска (плојка)

Лисна основа је дио којим је лист везан за стабљику  може бити у облику лисног зглоба, лисног рукавца (код трава) или може носити палистиће (залиске)  Рукавац (лисна сара) код трава рукавац обавија цијелу интернодију - заштитна улога на мјесту прелаза рукавца у лиску код трава налази се лигула (језичак) - одводи кишне капи изван рукавца код неких биљака се не развија лиска већ само рукавац  Палистићи (залисци) израслине лисне базе који се појављују код двосупница  различите величине, по правилу мали и ситни, али могу бити и велики (грашак)  код неких биљака, лист је преображен у витицу, па залици преузимају улогу провођења фотосинтезе


Лисна дршка (петељка) • носи лиску, присутна код већине дикотила, код монокотила ријетка (сједећи листови) • грађа дршке слична грађи стабљике • еластичним савијањем штити лиску од вањских утицаја, а уједно омогућује и довођење листа у најповољнији положај према свјетлост







Лисна дршка (петељка) носи лиску, присутна код већине дикотила, код монокотила ријетка (сједећи листови) грађа дршке слична грађи стабљике еластичним савијањем штити лиску од вањских утицаја, а уједно омогућује и довођење листа у најповољнији положај према свјетлости код водених биљка мјехурасто је напухана, те служи као орган за пливање ( локвањ)

 

Лиска (плојка листа) најважнији дио листа заузима релативно велику површину (фотосинтеза) - разликује се лице и наличје

- не разликује се лице и наличје (перуника...) - цилиндичан облик, са свих страна идентичан (црни лук...)

 

Форма листа с обзиром на лиску: цјеловити (једноставни, прости листови) већина листова раздијељени - код биљака из фам. (мрква, целер..) састављени (сложени листови) - више лисака (рогач, багрем, орах)

Цјеловити (једноставни, прости листови) могу бити различитог облика: игличасти, линеарни, округласти, јајасти, стреличасти, бубрежасти....

Раздијељени листови-прелазни облик цјеловитих ка састављеним листовима

 

Састављени лист може бити трочлан (дјетелина, јагода), четверочлан, петерочлан..... ако лиске полазе са једног мјеста главне дршке прстаст лист (јагода, дивљи кестен) ако су лиске распоређене у паровима дуж главне дршке - пераст лист (орах, багрем) Према рубу лиске разликују се: бодљикав лист (божиковина), пиласт лист (коприва), назубљен, наровашен...

   

Нерватура листа скуп лисних жила које пролазе кроз лиску Функција нерватуре: провођење воде са минералним материјама и асимилата даје чврстоћу лисци


 


 

  

Нерватура може бити: паралелна жиле са стране паралелне са средишњом жилом (код монокотилних биљака -кукуруз) мрежаста жиле са стране се различито гранају у односу на главну жилу пераста (шљива, орах, буква) прстаста (винова лоза, сљез) дихотомо мрежасто гранање у два правца (гинко)

Два основна типа распореда листова на стабљици су: • пршљенаст када са једног чвора полазе два или више листова • наизмјеничан (спиралан) ако се на чвору налази само један лист

Унутрашња грађа листа: -ћелије покорице -палисадни слој( издужене ћелије, у којима се виде јасно зелена зрна –хлоропласти) -сунђерасти слој( размакнуте ћелије) -стомине ћелије ( излазе и улазе гасови)


  

Анатомска грађа листа дикотила: кожно ткиво - епидермис основно ткиво - (палисадни и спужвасти паренхим) проводно ткиво (проводни снопићи затвореног типа јер се читав камбијум диференцира у проводне елементе) механичко ткиво

  




Метаморфозе листа витица трн листови сукулената листови месождерних биљака

   

Витица најчешћа метаморфоза листа служи за прихваћање за различите предмете лиска је закржљала, а глави нерв се претвара у витицу код грашка, краставца

  

Трн може бити преображен дио листа или цијели лист код биљке (жутика) цијели лист је метаморфозиран у трн код багрема је случај да су залисци метаморфозирали у трн

 

 

Листови сукулената (биљака сухих станишта) листови јако задебљали у циљу накупљања и спремања воде Листови месождерних биљака листови преображени у органе за хватање инсеката и сличних животиња