UNIVERZITET U SARAJEVU EKONOMSKI FAKULTET U SARAJEVU

ALEN MORINA ARMIN HADI DANIEL IVKOVI HARIS BUNJO HALIDA DROBO

UZROCI NASTANKA SVJETSKE EKONOMSKE

SEMINARSKI RAD

SARAJEVO, NOVEMBAR 2010. UNIVERZITET U SARAJEVU EKONOMSKI FAKULTET U SARAJEVU

UZROCI NASTANKA SVJETSKE EKONOMSKE

SEMINARSKI RAD

Pre !e"# N$%re &' ('&$&)'*)+' !e&$ ,!e&" Me&"-r# Pr-(. S$.r/ '& S$r$*0'1 S"/ e&"# A2e& M-r'&$, Ar!'& H$ ,'1, D$&'e2 I3+-3'1 H$r') B/&*-, H$2' $ Dr-4S"/ '*# E+-&-!'*$ S!'*er# M$+r-('&$&)'*)+' !e&$ ,!e&"

SADRAJ

Stranica 1. UVOD 2. SVJETSKA EKONOMSKA KRIZA 2.1. Uzroci krize 2.2. Sub-prime model kreditiranja 2.3. Sekjuritizacija 5. SLOM TRI6TA I UTICAJ KRIZE 3.1. Uticaj krize na SAD 3.1.1. rije krizni period 3.1.2. !rizni period 7. BIH I SVJETSKA FINANSIJSKA KRIZA 4.1. Uticaj "inan#ij#ke krize na pri$redu %i& 4.2. 'k$ir za de"ini#anje mjera 8. ZAKLJU9AK LITERATURA 4 5 6 9 11 12 13 13 14 22 22 24 26 2(

1. UVOD
Aktualna #$jet#ka ekonom#ka kriza i njene po#ljedice na ekonom#ko #tanje i politiku pojedini) zemalja izaz$ala je ne$jericu i #tra). *oderne dr+a$e kao i re,ionalne ekonom#ke inte,racije kao -to #u. /$rop#ka unija i 0A12A 3 T.e N-r". A!er':$& Free Tr$ e A;ree!e&"< #$oj napredak4 #tabilno#t i le,itimitet $ezale #u primarno uz #talni ekonom#ki ra#t i namiri$anje ra#tu5i) potreba dr+a$e i #tano$ni-t$a4 a #ada #e moraju #uo6iti # iznenadnim prekidom o6eki$ano,a ra#ta i # mo,u5no-5u #ta,nacije. 'd neraz$ijeni) dr+a$a i ekonomija do oni) najja6i)4 od najmanji) inte,racija do oni) naj$e5i)4 od pojedinca do kolekti$a4 jednom rije6ju 7'na je tu oko na#8 i mi #e moramo boriti proti$ kako bi je #a$ladali4 ali ne #mijemo zabora$iti da ni jedna borba ne prolazi bez po#ljedica. Dr+a$e 5e zbo, pada in$e#ticija i zat$aranja $eliki) kompanija o#jetiti mno,e #ocijalne priti#ke4 #$jet#ke ekonom#ke inte,racije kao -to #u /$rop#ka unija4 0A12A4 9/12A =Ce&"r$2 E/r-%e$& Free Tr$ e A;ree!e&"< i nji)o$e 6lanice od koji) d$ije najja6e SAD i 0jema6ka 5e tako:er o#jetiti mno,e promjene. Samim tim cilj i#tra+i$anja u o$om radu je da #e poka+u uzroci koji #u do$eli do na#tanka o$e krize ,lobalno, karaktera4 kako je ona djelo$ala na SAD4 ali i na %o#nu i &erce,o$inu kao na ekonomiju u raz$oju4 te da #e prika+u e"ika#na rje-enja u #uzbijanju i#te4 koje #u o$e dr+a$e po6ele primjenji$ati. U i#tra+i$anju #e polazi od )ipoteze da je 7no$i krizni $al8 #$oje puto$anje zapo6eo u SAD-u na )ipotekarno kreditnom tr+i-tu koje je do+i$jelo #lom zbo, 7#ube prime8 kredita ali i zbo, #ame ideolo,ije kapitalizma4 koji je 7#am #ebe do$eo do i$ice propa#ti8. S$jet#ka najja6a tr+i-ta #u imali uticaj na na#tanak #ame o$e krize 3SAD kao -to je $e5 na$edeno je ,la$ni uzro6nik o$e krize4 zbo, #amo, na6ina kreditiranja i $o:enja monetarne i "i#kalne politike4 a za na-u dr+a$u je do$oljno re5i da #mo mi kao 7pijuni u -a)o$#koj partiji8 ; te-ko da mo+emo napra$iti pometnju i promjenu u 7i,ri8< jer #tubo$e #$jet#ko, tr+i-ta upra$o one ,rade. romjene dola#kom krize #u nemino$ne4 pa tako kod re,ionalni) or,anizacija i $e5 pomenuti) dr+a$a i tr+i-ta4 one #e o,ledaju u $e5oj ulozi dr+a$e i dr+a$ne $lada na#pram tr+i-ta za koje #e #matralo da je per"ektno i da #$aku nera$note+u mo+e pobijediti #amore,ulacijom bez pomo5i dr+a$e. '6i,ledno4 da je =o)n *a>nard !e>ne# imao pra$o kada je rekao 7Ulo,a dr+a$a 3dr+a$ne $lade< nije #amo po+eljna4 ona je i neop)odna8 -to dokazuje i #ituacija u kojoj #e nalazi cijelo #$jet#ko tr+i-te4 koje je $jero$alo u tr+i-nu

#amore,ulaciju4 i time u 7#jenu8 #ta$ilo dr+a$u4 -to pred#ta$lja jo- jedan od uzroka na#tanka trenutne ,lobalne krize - 7$rtlo,a koji ru-i #$e pred #obom8.

2. SVJETSKA EKONOMSKA KRIZA

!rize na "inan#ij#kim tr+i-tima4 kao i u realnom #ektoru ekonomije #e u po#ljednji) nekoliko decenija ja$ljaju u kra5im $remen#kim razmacima u odno#u na potre#e prije ?elike ekonom#ke krize. @az$ojem kapitalizma pojedinci 7,ube razum za +i$ot84 zabora$ljaju #$e o#im jedno, pojma ; pro"ita. Ajudi ,ube ljud#ko#t4 po#taju #$e $i-e i $i-e op#jednuti no$cem koji za nji) pred#ta$lja centar #$ijeta. U o$ak$oj #uro$oj okru+enju koje nam je namje#tila #ama ideolo,ija kapitalizma nije ni 6udno da #e de-a$aju mno,e krize. =edno#ta$no4 #$i 7,rabe8 no$ac4 ne biraju5i na6in na koji to rade. Bto $i-e imaju no$ca4 $i-e ,a +ele4 -to do$odi do #amo, 7u#ijanja8 jedno, #i#tema i na kraju do nje,o$o, pucanja4 6emu #$jedo6i i ?elika ekonom#ka kriza koja #e do,odila 1929.,odine 6iji je uzrok bila ba- $elika po)lepa za -to $e5im pro"itom. Da bi #e #timulirao -pekuliranje "inan#ij#ki in+injerin, u in$e#ticij#kim bankama 1 je izmi#lio 7no$e proiz$ode8 ; termin#ke po#lo$e. 2ermin#ki po#lo$i #u kupnja neke $rijedno#nice #ada 3ili na #pot tr+i-tu< # njezinom i#porukom u nekom budu5em roku. Cato #e taj po#ao zo$e termin#ki. D kod termin#ki) po#lo$a u$eden je 6ita$ 7niz no$i) proiz$oda8 kao -to #u. "uture#4 #Eap#4 option#4 i dru,i. 2o je dodatno #timulirao -pekulacije na termin#kim tr+i-tima. 0aj$e5i poticaj raz$oju termin#ki) tr+i-ta dalo je kupo$anje $rijedno#nica na kredit ili uz mar,inu2. Ako je mar,ina recimo 25F4 tada kupo$ini $rijedno#no, papira od 1GG dolara 3SAD< kupac pla5a #amo 25 dolara4 a dru,i) (5 dolara dobi$a na kredit od brokera. Da bi o#i,urao taj kredit4 kupac kod brokera 3po#rednika< deponira taj $rijedno#ni papir od 1GG dolara. 2ako je broker o#i,urao kredit4 a kupac platio #$e,a 25 dolara $rijedno#nicu od 1GG dolara ,oto$inom ili 6ak kreditom banke. 0a o$aj na6in kupac #a 1GG dolara mo+e kupiti $rijedno#ni) papira u $rijedno#ti 4GG dolara. Hoto$inom #e mo+e kupiti $e5i dio $rijedno#nica od $rijedno#ti ulo+ene ,oto$ine4 kao -to 6o$jek polu,om mo+e podi5i teret $e5i od #$oje te+ine. Cato #e omjer kupo$ine $rijedno#ni) papira i ulo+ene ,oto$ine zo$e "inan#ij#ka polu,a. 0a taj na6in -pekulanti #a odre:enom koli6inom no$ca mo,u kupiti $rijedno#ni) papira mno,o $e5e $rijedno#ti. !ada cijene $rijedno#ni) papira ra#tu4 tada i -pekulanti dobro zara:uju4 i po)lepa za no$cem i) u$la6i u jo- $e5e ula,anja u $rijedno#ne papire. otra+nja za
1 2

2o #u banke koje #e ba$e kupoprodajom $rijedno#ni) papira *ar,ina je po#totak u6e-5a koje kupac mora platiti u no$cu pri kupo$ini $rijedno#no, papira

$rijedno#nim papirima na termin#kom tr+i-tu ra#te4 nji)o$a $rijedno#t #e po$e5a$a kao balon4 ali kad taj balon pukne4 tada na#taje kolap#4 kriza ; #lom berze3. o#ljedice koje izazi$aju #u bla+e i relati$no #e lak-e otklanjaju4 mada puno ko-taju. %ez obzira na koncept liberalne i ,lobalizirane ekonomije dana# #e one pre$azilaze inter$encijama $lada zemalja4 koje #u za)$a5ene krizom4 jer #e tr+i-te kao #amore,ulator pokazalo nee"ika#nim4 -to #u mno,i #$jet#ki ekonomi#ti 54 prije na#tanka kriza 7pobijali8 i ,o$orili da je nemo,u5e da #e kriza de#i jednoj modernoj ekonomiji. *e:utim kako je $rijeme odmicalo4 #$ima je bilo poznato da 5e 7#$jet#ki balon koji #e #talno pu-e8 jednom da pukne4 ali ni#u znali kad 5e #e to de#iti zbo, #ame 6$r#to5e i ela#ti6no#ti materijala od koje, je taj balon napra$ljen4 i intenziteta pu)anja i#to,. 0ajno$ija kriza4 po nekim i najopa#nija #e mani"e#tira u "ormi kreditne krize4 na#tala je u ljeto 2GG(. ,odine kada je do-lo do #loma )ipotekarno, kreditno, tr+i-ta u SAD. reciznije4 njeno izbijanje #e $e+e za G9. au,u#t 2GG(. ,odine6. Dmaju5i u $idu da )ipoteke na #ekundarnom tr+i-tu $rijedno#ni) papira pred#ta$ljaju #amo 14F ukupni) )ipotekarni) kredita SAD-a4 prije ne-to $i-e od d$ije ,odine o6eki$alo #e da 5e poreme5aji na #ekundarnom tr+i-tu )ipotekarni) kredita SAD rezultirati relati$no umjerenim ,ubicima. 2o #u bila i u$jerenja pred#jeda$aju5e, 1ederalni) rezer$i SAD ; a4 koji je u julu 2GG(. ,odine pretpo#ta$io da 5e #e poreme5aj na #ekundarnom tr+i-tu )ipotekarni) kredita mani"e#to$ati u ,ubicima ne $e5im od 1GG milijardi dolara. *e:utim4 po#lije ,odinu dana $eli6ina ,ubitaka prema-uje 5GG milijardi dolara. 2.1. U>r-:' +r'>e Uzrok njeno, na#tanka #e $e+e za po#ebnu $r#tu kredita pod nazi$om sub-prime krediti koji #u odobra$ani kupcima #tambeni) nekretnina u SAD. !od na# #u ti krediti pred#ta$ljeni4 odno#no pre$edeni kao dru,orazredni )ipotekarni krediti. 'ni #u odobra$ani zajmotra+iocima bez kreditne )i#torije i onima 6ija kreditna )i#torija nije bila 6i#ta4 kao i
3

Sli6na #ituacija #e de#ila na Saraje$#koj berzi prije 2 ,odine4 ,dje #u dionice #$i) preduze5a enormno ra#le iz dana u dan a imo$ina i #t$arna $rijedno#ti ti) preduze5a o#tajala i#ta. *no,i pojedinci #u $je-to i#kori#tili o$u #ituaciju tako -to #u na $rijeme iz$r-ili kupo$inu i prodaju $rijedno#ni) papira4 a oni neuki koji #u bili $eoma po)lepni za pro"itom a koji ni#u bili #$je#ni rizika4 do+i$jeli #u #lom jedno, dana kada #u $rijedno#t dionica #$i) preduze5a po6ele na,lo da opadaju 6ak i i#pod pro#je6ne cijene. o#ljedice o$ako, #tanja #e o,ledaju jo- i dana# ,dje iz dana u dan #$e $i-e preduze5a koja #u tada na berzi bili 7,i,anti8 propadaju ; npr. DD 7?ranica8. 4 Upra$o o$aku politiku je za,o$arao =o)n *a>nard !e>ne# koji je i rekao da je monetarna politika nee"ika#na u doba krize i da jedino uz od,o$araju5u primjenu "i#kalne politike i#ta #e mo+e prebroditi i ubla+iti. 5 !ru,man4 Summer# 6 2aj dan je bio 6et$rtak. Dma neke #imbolike u 6injenici da je i po6etak ?elike ekonom#ke krize $ezan za i#ti dan u nedjelji ; 6et$rtak poznat kao 7crni 6et$rtak84 24. oktobar 1929. ,odine. 2o,a dana #u cijene dionica na Iall Streetu pale za 13F. Dakle4 lo-e #t$ari na "inan#ij#kim tr+i-tima #e ne de-a$aju #amo petkom. ored petka u i#toriji no$ca ima i dru,i) crni) dana. Samo o$aj put4 #re5om4 indek#i cijena ni#u tako o-tro padali.

zajmotra+iocima koji ni#u mo,li pot$rditi4 odno#no dokazati #$oje pri)ode. @adi #e4 prakti6no4 dakle o kreditima visokog rizika koji #e u +ar,onu nazi$aju e,zoti6nim i tok#i6nim kreditima. !reditori ni#u brinuli ako pozajmljuju no$ac du+nicima #a #labim kreditnim potencijalom jer #u $jero$ali da 5e u#lijed ra#ta cijena nekretnina du+nik re"inan#irati kredit ili 5e banka prodati nekretninu po $i-oj cijeni. Simon =o)n#on 32GGJ< na$odi da je za)$aljuju5i kreditiranju klijenata #labe kreditne #po#obno#ti u periodu 2GG3 ; 2GG6. ,odine udio 8#ubprimeK )ipoteka u ukupnim )ipotekama utro#tru6en(. ored kate,orije 7#ub-prime lendin,8 po#toji #inta,ma 7#ub-prime mort,a,e#8 koja pred#ta$lja mo,u5no#t dodatno, uzimanja kredita po o#no$u ra#ta $rijedno#ti #tambene nekretnine. U u#lo$ima po$e5anja potra+nje za nekretninama ra#le #u im i cijene -to je omo,u5a$alo dodatno zadu+i$anje po#toje5i) kreditni) du+nika i po$e5a$alo rizik nepla5anja do#pjeli) oba$eza po tim kreditima. ored to,a4 banke #u i re"inan#irale #$oje du+nike tako -to #u im odobra$ale #red#t$a kojima #u oni otpla5i$ali oba$eze prema dru,im po$jeriocima. 7Sub-prime lendin,8 i 7#ub-prime mort,a,e#8 # $i#okim rizikom ne$ra5anja #u i bili udarne i,le na#tanka krize. Hla$ni kori#nici o$i) kredita dolazili #u iz #kupina radnika #a ne#talim zapo#lenjem i ni#kim primanjima i iz relati$no $elike #kupine imi,ranata koji 6ak ni#u bili le,alizirali #$oj bora$ak u SAD. 1inan#ij#kim in#titucijama kao kreditorima i in$e#titorima4 bankama po#ebno4 o$i #u krediti bili $rlo intere#antni i "or#irali #u i) zbo, to,a -to je prino# ; kamata4 na nji) bio daleko iznad prino#a na kredite ni#ko, rizikaJ. oznata bankar#ka po)lepa za zaradom i) je tjerala na po$e5anje obima kredita zajmotra+iocima $i#oko, rizika -to i) je4 u kona6nici4 do$elo do i$ice ambi#a. 2o #e po#ebno odno#i na in$e#ticij#ko bankar#t$o kao i na dru,e "inan#ij#ke in#titucije od koji) #u neke $e5 bankrotirale. ?i#okorizi6ni )ipotekarni krediti #u #e u paleti bankar#ki) proiz$oda poja$ili tek u dru,oj polo$ici L9G-ti) ,odina pro-lo, #tolje5a. Mak #u #matrani nekom $r#tom "inan#ij#ke ino$acije koja je bankama i dru,im "inan#ij#kim in#titucijama dono#ila dobru zaradu. %ili #u po#ebno popularni po6etkom 2GGG-ti) ,odina i brzo #u ra#li uporedo #a4 poneki put4 dramati6nim intenzi$iranjem ,ra:e$in#ke akti$no#ti kao po#ljedice po$e5anja potra+nje za #tambenim nekretninama. 2r+i-te )ipotekarni) kredita je naro6ito bujalo u SAD i ?. %ritaniji. U trci za zaradom banke #u #labile #tandarde o#i,uranja kredita -to je uticalo na #talno po$e5anje nji)o$o, obima i nara$no pora#t rizika nepla5anja. U SAD-u je to bilo $rlo izra+eno u periodu od 2GG3. - 2GG(. ,odine kada #u i $elike banke ubla+a$ale u#lo$e
(

2)e %a#eline Scenario4 8AoE-2ec) Arc)i$e o" 2)e %a#eline Scenario "or December 2GGJ8 )ttp.NNEEE.ba#eline#cenario."ile#.Eordpre##.comN2GG9NG3N2GGJ-12.pd" 3pri#tupljeno 26.GJ.2GG9. ,odine< J '$i krediti #e zo$u prime krediti.

odobra$anja komercijalni) kredita i kredita #tano$ni-t$u. Ubla+a$anje u#lo$a kreditiranja i-lo je na ruku zajmotra+iocima #labije kreditne #po#obno#ti. !ako bi pri$ukli -to $e5i broj klijenata kreditori #u po$e5a$ali omjer $i#ine kredita i $rijedno#ti zalo+ene imo$ine. 2aj omjer je u po#ljednje $rijeme naj6e-5e bio 1.1. ored to,a banke #u po$e5a$ale i omjer izme:u $i#ine mje#e6ne rate i $i#ine primanja tako da #u zajmotra+ioci po o#no$u i#ti) primanja mo,li dobiti $e5i izno# )ipotekarno, kredita. %anke #u4 uz to4 omo,u5a$ale od,odu pla5anja ,la$nice4 pa 6ak i kamate i produ+a$ale roko$e otplate kredita. U$ele #u i promjenlji$u kamatnu #topu. Dakle4 #$e je bilo mo,u5e o#im prije$remene otplate kredita za -to je 6ak bila pred$i:ena "inan#ij#ka #ankcija. 0o4 naj#na+niji poticaj tra+nji o$i) kredita i nji)o$om brzom ra#tu dolazio je od odno#a banke prema dokumentaciji o imo$ini i pri)odima zajmotra+ilaca koja4 ako je i po#tojala4 nije bila potpuna i do$oljna. ra$a #lika bankar#ke #uperiorno#ti nad klijentima. S$e dok #e to nije $ratilo kao bumeran, tim i#tim "inan#ij#kim kolo#ima koje #u uzdrmali mali du+nici )ipotekarni) kredita. Upra$o #u4 dakle4 ti "inan#ij#ki ,i,anti bili pr$i na udaru krize koja je na#tala kao po#ljedica nelik$idno#ti odno#no nemo,u5no#ti pla5anja oba$eza du+nika #tambeni) kredita. !rizu #tambeni) kredita #u izaz$ale promjene tradicionalno, na6ina nji)o$o, odobra$anja i tretmana 3"inan#iranja<. Dz$orni ili tradicionalni model #e za#ni$ao na direktnom odno#u zajmotra+ioca4 odno#no kupca ku5e4 i banke kao kreditora. %anka4 dakle4 kupcu #tambene nekretnine odobra$a kredit4 a kao pokri5e 3collateral< kori#ti upra$o tu nekretninu koja #e "inan#ira dobi$enim kreditom9. '$aj pri#tup je bio karakteri#ti6an po relati$no $i#okom #tepenu opreza ko,a #u banke #lijedile prilikom odre:i$anja $i#ine kredita ko,a #u odobra$ale. ?i#ina kredita4 naime4 determinirana je $rijedno-5u )ipoteke 3nekretnine< koja #e kreditom "inan#ira. 'bi6no #e na jedinicu $rijedno#ti nekretnine odobra$alo G4(G ; G49G jedinica kredita -to je o$i#ilo o u6e-5u ko,a je zajmotra+ilac morao o#i,urati i od #tanja na tr+i-tu nekretnina. U ne#tabilnim tr+i-nim okolno#tima4 a po#ebno u u#lo$ima u kojima cijene nekretnina padaju4 banke #u #pu-tale koe"icijent omjera $i#ine kredita i $rijedno#ti nekretnine. %anke #u4 dakle4 relati$no ni#kim omjerom i od,o$araju5im ,oto$in#kim u6e-5em zajmotra+ioca prakti6no bile za-ti5ene od rizika ne$ra5anja kredita. 'ne #u bile "ormalni $la#nici nekretnina #$e dok #e ne otplate krediti kojima #u "inan#irane nji)o$e kupo$ine. !reditni du+nici #u bili #amo kori#nici #tambene nekretnine4 a #t$arni $la#nici bi po#tajali po otplati kredita. Ako bi #e

2aj aran+man #e #u#re5e pod nazi$om mortgage 3mor,id+< i pre$odi #e kao )ipoteka4 zalo,4 )ipotekarni kreditni po#ao. U raz$ijenim zemljama Capada #e primjenjuje $e5 du+e $rijeme kao po,odan na6in rje-a$anja #tambeni) problema mladi)4 tek zapo#leni) o#oba. D kod na# u %i& ,a po6inju prakticirati neke banke.

poja$io problem otplate banka bi4 u krajnjoj nu+di4 mo,la prodati nekretninu i naplatiti #$oje kreditno potra+i$anje. Dzme:u banke i zajmotra+ioca #u mo,le po#redo$ati #pecijalizirane a ,encije koje #u za #$oju u#lu,u napla5i$ale odre:enu pro$iziju1G. 2.2. S/4?%r'!e !- e2 +re '"'r$&*$ roblemi po6inju u$o:enjem no$o,4 7#ub-prime8 modela kreditiranja kupo$ine #tambeni) nekretnina. U o$aj model #e u odno#u na tradicionalni metod u$ode no$ine koje znatno napu)a$aju i kompliciraju "unkcioniranje tr+i-ta #tambeni) kredita. 2e no$ine do$ode do rizika ne$ra5anja kredita odno#no rizika nepla5anja kao po#ljedice poja$e $i#oko-rizi6ni) kredita koji #u u tradicionalnom pri#tupu kreditiranju bili nepoznati. %anke #u4 naime4 po o#no$u zalo,a dobijeno, za odobrene )ipotekarne kredite emitirale ob$eznice i nji)o$om prodajom dolazile do ,oto$ine mno,o ranije ne,o -to #u krediti do#pije$ali na naplatu. U po#ljednje $rijeme #u banke 6ak mijenjale red poteza u tom #mi#lu -to #u najprije izda$ale ob$eznice i dobijeni no$ac kori#tile za odobra$anje )ipotekarni) kredita. '$aka$ $id emi#ije ob$eznica #e zo$e #ekjuritizacija 3securitization<11. U o$aj proce# #e uklju6uju i a,encije za ran,iranje 3rating agencies< koje ocjenjuju k$alitet ob$eznice kao tr+i-no, materijala i #amo, njeno, emitenta. !lju6ni kriterij ocjene je#te rizik nepla5anja. '$e ocjene #u $a+na podlo,a in$e#titoru za odluku o kupo$ini4 dr+anju ili prodaji neko, $rijedno#no, papira. @ejtin, a,encije #u4 po#ebno po$odom izbijanja kreditne krize4 izlo+ene kritici re,ulatora "inan#ij#ki) tr+i-ta zbo, relati$ne tolerantno#ti pa i nepro"e#ionalno, odno#a prema ran,iranju $rijedno#ni) papira i nji)o$i) emitenata. ri,o$ara im #e 6ak i mo,u5i kon"likt intere#a ne #amo zbo, to,a -to u#lu,e ran,iranja napla5uju od oni) za koje to rade ne,o i zbo, to,a -to za te i#te klijente oba$ljaju i dru,e kon#ultant#ke po#lo$e. Slijedi promjena #tatu#a a,encija za ran,iranje i re,uliranja nji)o$o, pro"e#ionalno, an,a+mana12. ')rabrene bla,onaklono-5u rejtin, a,encija banke #u4 dakle4 zidale emi#iju na emi#iju $rijedno#ni) papira po o#no$u #tambeni) kredita. 0a$edimo #amo neke od nji). inicijalni
1G 11

u ?. %ritaniji npr. buidling societies<. Sekjuritizacija zna6i zamjenu #red#ta$a koja ni#u predmet tr,o$ine 3bankar#ki krediti i nji)o$o pokri5e< medijima kojima #e tr,uje na tr+i-tu kapitala 3$rijedno#ni papiri<. 12 Ako #e #amo #jetimo a"ere i propa#ti ameri6ko, ener,et#ko, ,i,anta 7/nrona8 i jedne od pet naj$e5i) #$jet#ki) re$izor#ki) ku5a 7Art)ur Ander#on8 koji je u to bio umije-an i koji je4 na kraju4 i #am bankrotirao 2GGG. ,odine. o$la6i #e paralela #a rejtin, a,encijama dana# zbo, nji)o$e bla,onaklono#ti prema #$ojim klijentima i da$anja ran,a nekim od nji) ko,a objekti$no ne za#lu+uju. U prilo, o$oj kon#tataciji na$odimo podatak da #u naj$e5e rejtin, a,encije za 11 mje#eci 2GG(. ,odine #nizile rejtin, za 6ak J.J22 $rijedno#ni) papira emitirani) po o#no$u pokri5a u #tambenim nekretninama kao i 11.J92 papira #a po#ebnim jam#t$om. 0ajintenzi$nije #ni+a$anje rejtin,a #e de-a$alo upra$o u $rijeme pred izbijanje kreditne krize i u pr$oj "azi njeno, trajanja4 dakle u periodu juli ; oktobar 2GG(. ,odine.

$rijedno#ni papiri 3ob$eznice< emitirani po o#no$u zalo,a u #tambenim nekretninama 3Residential Mortgage-Backed Securities ; @*%S<4 $rijedno#ni papiri # dodatnim jam#t$om 3Collateralized Debt Obligations ; 9D'< i dru,i $rijedno#ni papiri i #trukturirani "inan#ij#ki in#trumenti kao -to #u $rijedno#ni papiri o#i,urani imo$inom 3 Asset-Backed Securities ; A%S<4 $rijedno#ni papiri kojim #e preuzima rizik putem #Eap tran#akcije 3Credit Default Swaps ; 9DS< i dr. @adi #e4 dakle4 o cijeloj #)emi odno#no piramidi in#trumenata koji pod#je5aju na "inan#ij#ke kon#trukcije 37"inan#ij#ki in+enjerin,8< za#no$ane na lancima #re5e koje #u bile u modi4 u druk6ijoj "ormi4 i u /$ropi krajem JG-ti) i po6etkom 9G-ti) ,odina pro-lo, #tolje5a. Aanac puca kada popu#ti odno#no pukne jedna karika u njemu. A to #e obi6no de#i kada neko u lancu ne mo+e iz$r-iti #$oju oba$ezu i u,rozi lik$idno#t #ljede5e, u lancu kada #e #)ema ra#pada odno#no piramida ru-i. '6i,ledno dej#t$o domino e"ekta. 2o #e i po6elo de-a$ati polo$inom 2GG(. ,odine i ozbiljnije razmjere nije dobilo #amo zbo, to,a -to #u inter$enirale centralna banka SAD 3Si#tem "ederalni) rezer$i ; 1/D< i /$rop#ka centralna banka #a kreditima za lik$idno#t. omenuti $rijedno#ni papiri i nji)o$e iz$edenice #u pred#ta$ljale $rlo popularne i pri$la6ne in$e#ticije jer #u dono#ile relati$no $i#ok prino#. U nji) #u po#ebno ula,ali in#titucionalni in$e#titori. Dntere# za nji) bio je potaknut pora#tom tra+nje i cijena #tambeni) nekretnina kada je rizik ,ubitka na in$e#ticiju bio zanemari$. 2o #e naro6ito odno#ilo na 9D' i 9DS kao #trukturirane i rizi6nije "inan#ij#ke proiz$ode kojim #e dominantno tr,o$alo #amo me:u in#titucionalnim in$e#titorima. 2e tran#akcije #u imale tretman zat$orene prodaje. %udu5i da to nije bila ja$na tr,o$ina ona nije ni podlije,ala re+imu obja$lji$anja in"ormacija i oba$je-ta$anja in$e#ticij#ke ja$no#ti o o#no$nim karakteri#tikama ti) $rijedno#ni) papira. otpuno druk6ija #ituacija je bila #a @*%S i A%S $rijedno#nim papirima koji #u bili predmet re,ulacije i o kojim #u obja$lji$ane o#no$ne in"ormacije zbo, 6e,a oni ni#u bili izlo+eni riziku nepla5anja kao oni naprijed na$edeni.

2.5. Se+*/r'"'>$:'*$

1G

Sekjuritizacija #ama po #ebi4 kao "inan#ij#ka ino$acija4 nije problemati6na. !reditni du+nici u normalnim okolno#tima otpla5uju #$oj du, banci4 a ona i#pla5uje prino# i rokom do#pije5a i#pla5uje ob$eznice kao rezultat #ekjuritizacije. 0o4 kada #e po6inju ja$ljati dru,i papiri i iz$edenice po o#no$u #ekjuritizirani) )ipotekarni) kredita dolazi do komplikacija i po$e5ano, rizika nepla5anja. roblem je u tome -to "inan#ij#ke kompanije4 banke naro6ito4 koje #u #ekjuritizirale #$oje )ipotekarne kredite $i#oko, rizika i#to$remeno upra$ljaju dru,im "inan#ij#kom in#titucijama4 pr$en#t$eno in$e#ticij#kim "ondo$ima4 uklju6i$-i i )ed+ "ondo$e 3hedge funds< koji #u4 u pra$ilu4 bili kupci 3in$e#titori< $eliki) paketa #ekjuritizirani) odno#no #trukturirani) "inan#ij#ki) in#trumenata $i#oko, rizika. U $e5ini #lu6aje$a banke #u o#i,ura$ale tu kupo$inu i dolazile u ap#urdnu #ituaciju tako -to #u prodati 3prene#eni< rizik i#to$remeno preuzimale kao po$ezani rizik. 0eki "ondo$i #u te kupo$ine odno#no in$e#ticije $odili kao $anbilan#ne #ta$ke13. Cbo, po$ezano#ti "inan#ij#ki) in#titucija aktera o$i) radnji ; emi#ije4 kupo$ine4 o#i,uranja4 prodaje $rijedno#ni) papira i zbo, nji)o$e $anbilan#ne e$idencije te-ko je ut$rditi #t$arne izno#e du,o$a. !apitalna i or,anizaciona i#prepleteno#t je tak$a da mno,e "inan#ij#ke in#titucije4 banke po#ebno4 du,uju #ame #ebi jer #u "ondo$ima u #$om $la#ni-t$u odobra$ale kredite kojim #u o$i kupo$ali $rijedno#ne papire za#no$ane na )ipotekarnim kreditima 3 ulji5O 2GGJ.3<.

5. SLOM TRI6TA I UTICAJ DRAVE

13

0eke "inan#ij#ke in#titucije4 akteri krize4 zbo, to,a ni#u nikada potpuno otkrile i obja$ile #t$arne izno#e ,ubitaka pretrpljeni) zbo, #loma tr+i-ta #tambeni) kredita.

11

S$jet#ka ekonom#ka )i#torija od po6etka d$ade#eto, #tolje5a $i-e puta #e #uo6a$ala #a "inan#ij#kim krizama manji) ili $e5i) razmjera od koji) #u naj$a+nije i naj$e5e bile. ?elika rece#ija 1929. - 1933. ,odine4 latino - ameri6ka kriza iz 19J2. ,odine4 azij#ka "inan#ij#ka kriza iz 199(. - 199J. ,odine4 Dot-com kra- iz 2GGG. ,odine4 #kandal #a ameri6kom ener,et#kom kompanijom /nron. 'no -to je karakteri#ti6no za #$e o$e krize je to da #e one ni#u mo,le po#matrati kao izolo$ane poja$e 6ije #u po#ljedice o#jetile #amo dr+a$e u kojima #e 7rodila8 kriza. 2a6no je da #u one bile naj$i-e po,o:ene4 ali niti jedna od o$i) kriza nije pro-la da je nije o#jetio cijeli #$ijet. %rza ,lobalizacija #$jet#ke pri$rede po$e5ala je u6e#talo#t i di#perziju tak$i) incidenata ,eneri-u5i e"ekat preno-enja krize u $idu tala#a koji je u punoj mjeri razotkrio o#jetlji$o#t #$jet#ko, "inan#ij#ko, #i#tema. !ao kod a#calo$o, 7Cakona #pojeni) po#uda84 ,dje po$e5an ni$o $ode unutar jedne po#ude uzrokuje i po$e5anje ni$oa u dru,im po#udama #$e dok #e ne do$edu u balan#4 tako i krize prelaze iz dr+a$e u dr+a$u4 upli$a$aju5i u #$e #ektore4 upra$o iz razlo,a -to #u dana# #$e 7ja6e ekonomije i dr+a$e8 po$ezane kako tr,o$in#kim4 tako i in$e#ticionim i "inan#ij#kim $ezama. 2ako ako #e pre)ladi jedno 7$eliko i jako tr+i-te84 o#tala ne mo,u pro5i u najboljem #lu6aju bez ki)a$ice i ka-ljucanja.
!anada Aatino Amerika Dr+a$e kandidati

S*e '&*e&e A!er'0+e Dr,$3e Mlanice ' /9-a B2')+' ')"-+ S.e!$ 1# Z$+-& )%-*e&'. "r,'@"$

E3r-%)+$ /&'*$ Dr+a$e potencijalni kandidati K'&$ Cemlje Daleko, i#toka 0or$e-ka @u#ija B$icar#ka

o#talo je ja#no da je i po#ljednja "inan#ij#ka kriza zapo6eta na ameri6kom )ipotekarnom tr+i-tu krajem 2GG(. ,odine dobila ,lobalne razmjere i da #e #a "inan#ij#ko, #$e $i-e preno#i na realnu #"eru $e5ine zemalja. r$a na udaru je bila /$ropa i zemlje /$rop#ke unije4 koje #u naj$e5e tr,o$in#ke po#lo$e upra$o #klapali #a SAD-om. Sto,a u na#ta$ku 5ete biti u mo,u5no#ti da u$idite kako je kriza djelo$ala na ameri6ko i e$rop#ko tr+i-te4 te koje je promjene uzroko$ala unutar dr+a$a 6lanica.

12

5.1. U"':$* +r'>e &$ SAD Hlobalna ekonom#ka kriza koja jo- traje i koja je jo- aktualna je imala o,roman uticaj na #$e ekonomije #$ijeta4 a po,oto$o na ja6e ekonomije me:u kojima SAD zauzima pr$o mje#to. *no,e promjene #u #e de#ile unutar o$e 7naj3ne<#tabilnije8 ekonomije. Do-lo je do #loma "inan#ij#ko, tr+i-ta4 zat$aranja preduze5a4 bankrota $eliki) banaka4 ali najbitnija promjena koja #e de#ila je ta da #e ulo,a dr+a$e za koju #e #matralo da je 7nepotrebna8 na tr+i-tu po$e5ala. Da bi #e mo,le lak-e pratiti o$e promjene u na#ta$ku 5u na#tojati prikazati #tanje u ekonomiji SAD-a4 prije krize4 u toku krize4 i dati neke pretpo#ta$ke o po#lije kriznom periodu. 5.1.1. Pr'*e +r'>&' %er'U #a$remenom proce#u ,lobalizacije $ode5e mje#to zauzimaju Sjedinjene Ameri6ke Dr+a$e. 2o je najkonkurentnije tr+i-te #a $elikom "luktuacijom kapitala koje, odlikuju $elika ula,anja #trani) in$e#titora. '$o je tr+i-te koje #e naj$i-e raz$ilo od #$i) o#tali). San je #$ako, in$e#titora zbo, #$oje $eli6ine i ja6ine4 -to pot$r:uje 6injenica da #e #a malo truda i dobre or,anizacije mo+e lako po#ti5i $eliki rezultat4 6emu #$jedo6i $eliki broj u#pje-ni) #$jet#ki) korporacija na o$om tr+i-tu. T$4e2$ 1# M$+r- %-+$>$"e2*' SAD?$ / r$> -42*/ - 2007 ? 200A

Dz$or. Dnternational *onetar> 1und )ttp.NNEEE.im".or, baza podataka preuzeto 2(.GJ.2GG9.,odine

Ameri6ko tr+i-te je tr+i-te koje je bilje+ilo #talan ekonom#ki ra#t od 2GG4. - 2GG(. ,odine 6emu #$jedo6i i #topa ra#ta od 4F u 2GG(-oj ,odini144 bruto doma5i proiz$od od 134244.6 milijardi dolara4 nezapo#leno#t od 446 F i in$e#ticije od 2GF bruto doma5e, proiz$oda 32abela 1<. ?eliki broj #tano$nika4 na o$om tr+i-tu je u$jeto$ao po$e5anje potra+nje za nekretninama4 6emu je #lijedila i $elika ek#panzija iz,radnje #tambeni) i po#lo$ni) objekata. !ako je tr,o$ina nekretninama ra#la4 tako je i ljud#ka po)lepa za pro"itom
14

?oice o" America4 )ttp.NNEEE.$oaneE#.comNSerbianNarc)i$eN2GG5-G9N2GG5-G9-22-$oa4.c"mPmoddateQ2GG(G9-22 3pri#tupljeno 29.GJ.2GG9. ,odine<

13

u6inila to da #e na tr+i-tu u jednom trenutku poja$io $i-ak 7nekretnina8 u odno#u na o#no$ne potrebe. U$idje$-i4 da tr,o$ina nekretninama 7te6e ,latko84 te da je tra+nja $elika ponu:a6i #u jedno#ta$no #amo pra$ili objekte4 mi#le5i da 5e #e oni #ami prodati i da 5e u$ijek biti neko na tr+i-tu ko je #preman da kupi nekretninu. *e:utim to nije bilo tako4 pa #e u jednom trenutku ja$io $i-ak ponude na tr+i-tu iz razlo,a -to je pro#je6an ra#t do)otka po ,la$i #tano$nika u SAD-u u periodu 2GGG ; 2GG6. ,odine izno#io 144F4 a od,o$araju5a #topa ra#ta nekretnina4 prema projekcijama %anke za me:unarodna pora$nanja4 morala je izno#iti 34JF4 a ne 449F koliko je taj pro#jek izno#io tokom pomenuto, razdoblja 3/lli#O2GGJ<. 0a iz,led o$aj 7mala8 nera$note+a na tr+i-tu nekretnina4 zajedno #a )ipotekarnim tr+i-tem 5e uzroko$ati $elike probleme naredni) ,odina. %itno jo- za na,la#iti je i to da je tr+i-te SAD-a 6i#to kapitali#ti6ko4 tj. #$e je u pri$atnom $la#ni-t$u. Ulo,a dr+a$e na o$om tr+i-tu je #$edena na minimum. Ca,o$ornici #u teorije o #amore,ulaciji tr+i-ta4 koja ,o$ori da #$aku ne#tabilno#t u ekonomiji4 tr+i-te #amo do$odi u ra$note+u4 #to,a ulo,a dr+a$e je #$edena na minimum i #ta$ljena u dru,i plan na#pram tr+i-ta. 5.1.2. Kr'>&' %er'!rizni period u SAD-u po6inje 2GG(. ta6nije G9. au,u#t 2GG(. ,odine ,dje dolazi do #loma )ipotekarno, tr+i-ta. Dako #u mno,i ekonomi#ti #matrali da #e kriza u modernom kapitalizmu ne mo+e de#iti4 ona #e ipak do,odila i to u SAD-u dr+a$i za koju mno,i #matraju da je kolije$ka kapitalizma. !apitalizam4 #am po #ebi je $eoma dobar4 ali rizik ekonom#ke krize #$oj#t$en je prirodi kapitali#ti6ko, #i#tema4 nje,o$im $rijedno#tima i pokretnim #na,ama jednako kao i na6inu nje,o$o, "unkcioni#anja. !apitali#ti6ko je dru-t$o 6$r#to orijentirano na ekonom#ki ra#t koji #e o#ni$a na konkurenciji4 #lobodi pri$atno,a djelo$anja i na #tjecanju bo,at#t$a i dru-t$ene mo5i u#pje-ni) pojedinaca 3%aleti5O2GG9.1GG<. Dako #u mini#tri "inan#ija i ,u$erneri centralni) banaka bili $eoma zado$oljni dimenzijom ,lobalno, ekonom#ko, ra#ta od preko 4F u 6et$rtom k$artalu 2GG(. ,odine4 bruto doma5im proiz$odom od 144G((. ( milijardi dolara4 in$e#ticijama od 19 F HD -a4 i nezapo#leno-5u od 4.6 F4 kriza #e ipak de#ila i to na )ipotekarnom tr+i-tu za koje #e #matralo da je relati$no malo i da poreme5aj na i#tom ne mo+e uzroko$ati $elike po#ljedice po ekonomiji SAD-a. T$4e2$ 2# M$+r- %-+$>$"e2*' SAD?$ / r$> -42*/ - 200B ? 200C

14

Dz$or. Dnternational *onetar> 1und4 )ttp.NNEEE.d#bb.im".or,NApplication#NEebN#dd#countr>li#tN pri#tupljeno G1.G9.2GG9. ,odine

o6etak na#tanka o$e krize #e $e+e za ek#panziju nekretnina koja #e po6ela raz$ijati i pret)odni) ,odina. ?eliko tr+i-te kao i broj #tano$nika4 po$e5ali #u tra+nju za nekretninama -to je u$jeto$alo po$e5anje i ponude4 -to nije pred#ta$ljalo nikaka$ problem jer #e radilo o 6i#toj ekonom#koj zakonito#ti ponude i potra+nje. roblem na#taje onda kada #e na tr+i-tu poja$ljuje $e5a ponuda nekretnina ne,o -to je tra+nja 3za zado$oljenje o#no$ni) potreba<4 -to u$jetuje na#tanak $i-ka nekretnina na tr+i-tu. *e:utim4 o$o #e nije de#ilo #lu6ajno4 niti je taj $i-ak nekretnina 6ekao du,o da #e ne proda. 0aime ponuda na tr+i-tu ra#te zbo, po$e5anja cijena nekretnina iz nepoznati) razlo,a -to je u SAD-u u#lo$ilo neopra$dano po$jerenje u dalji ra#t i ni#ku promjenlji$o#t cijena nekretnina -to je opet izaz$alo po$e5anje tra+nje za i#tim nekretninama 3paradok# ekonom#koj zakonito#ti ponude i tra+nje< zbo, to,a -to #u kupci $jero$ali da 5e i u budu5no#ti cijene nekretnina ra#ti4 pa i) oni kupo$ali dana# kako bi) #utra proda$ali po $e5oj cijeni. Mi#ti prikaz "unkcioni#anja i uticaja kapitalizma na ljud#ko pona-anje i #t$aranjem po)lepe za no$cem kod i#ti). U periodu 1996. - 2GG5. ,odine cijene nekretnina -irom SAD4 ukazuje Simon =o)n#on 32GGJ< pora#le #u za 9GF. Dzme:u 2GG1. i 2GG5. ,odine $rijedno#t #tambeni) nekretnina u SAD po$e5ana je za 5444F4 mjereno od #trane '""ice o" 1ederal &ou#in, /nterpri#e '$er#i,)t15 3'1&/'<. ro#je6an ciklu# kretanja cijena nekretnina u periodu 19(5 ; 2GG5. ,odine4 prema analizama **14 trajao je de#et ,odina. 1aza ek#panzije u kojoj #u cijene nekretnina pora#le i do 45F trajala je -e#t ,odina4 a u naredne 6etiri ,odine #lijedila bi "aza kontrakcije #a padom cijena nekretnina i do 25F. *e:utim4 **1 na$odi da #u zemlje koje #u i#ku#ile naj$e5e po$e5anje cijena nekretnina tokom po#ljednje dekade Au#tralija4 Dr#ka4 ?elika %ritanija u kojima #u cijene nekretnina bile 2GF ; 3GF $e5e u 2GG(-oj ,odini u odno#u na tr+i-nu $rijedno#t4 -to pokazuje da #e o$aj #lu6aj nije #amo de#io u SAD-u 16. '$aj
15

2o je a,encija unutar *ini#tar#t$a za #tano$anje i urbani raz$oj4 zadu+ena za o#i,uranje "inan#ij#ke #tabilno#ti i re,uliranje 1annie *ae4 1reddie *ac4 i 12 1ederalni) kreditni) banaka SAD-a. Iikipedia online enc>clopedia )ttp.NNEEE.en.Eikipedia.or,NEikiN'""iceRo"R1ederalR&ou#in,R/nterpri#eR'$er#i,)t 3pri#tupljeno G1.G9.2GG9. ,odine< 16 '$dje #e mo+emo pri#jetiti #tanja u na-oj ekonomiji. 0aime #li6no kretanje cijena nekretnina #e de#ilo i kod na# i to u i#tom periodu kada #e de#ilo i u SAD-u. a #u tako cijene nekretnina unutar 2GG(. - 2GGJ. bile #kora pa d$a puta $i-e ne,o pret)odni) ,odina. Dana# #u one zadr+ale $i#ok ni$o ali ipak ni+i od cijena unutar 2GG( -

15

,ep je u SAD-u prema nekim procjenama izno#io 2GF u 2GG6-oj ,odini4 oko 12F u 2GG(-oj ,odini i 6ak od JF do 2GF u pr$om k$artalu 2GGJ. ,odine1(. *e:utim pra$i problem po6injeS time -to za kupo$inu o$i) nekretnina4 ljudi kori#te du,oro6ne kredite koje #u im da$ale kreditne banke -to je doprinjelo poreme5ajima na kreditnom tr+i-tu SAD-a. @azlo, o$ome je to -to je SAD oti-le dalje ne,o dru,e raz$ijene zemlje. Dako nije po#tojala $idlji$a de ure liberalizacija4 po#tojala je #$akako de facto liberalizacija4 na$ode 9armen *. @ein)art i !ennet) S. @o,o"" 32GGJ<. 0izak ni$o #tandarda bio je pri#utan u raznim dimenzijama4 kako u dokumentacionim #tandardima pri ocjeni kreditne #po#obno#ti du+nika4 tako i u po,ledu o#i,uranja kredita. !reditori ni#u brinuli ako pozajmljuju no$ac du+nicima #a #labim kreditnim potencijalom jer #u $jero$ali da 5e u#ljed ra#ta cijena nekretnina du+nik re"inan#irati kredit ili 5e banka prodati nekretninu po $i-oj cijeni. Simon =o)n#on 32GGJ< na$odi da je za)$aljuju5i kreditiranju klijenata #labe kreditne #po#obno#ti u periodu 2GG3. ; 2GG(. ,odine udio 8#ub-primeK )ipoteka u ukupnim )ipotekama utro#tru6en. Upra$o u o$ome #e dr+a$a pokazala kao nee"ika#na jer nije mo,la u#po#ta$iti mno,e re,ulati$e koje #e moraju i#puniti kako bi #e dobio kredit. *e:utim kako je njena ulo,a u #uro$om kapitalizmu $eoma daleko #ta$ljena u #jenu4 one na o$om planu ni#u mo,li rea,o$ati na pra$i na6in4 kojim bi #prije6ili mo,u5no#t lako, dobi$anja kredita. 2ako:er4 me:u najod,o$ornijim "aktorima koji #u u#lo$ili kreditnu krizu nalaze #e i $eoma ni#ke kratkoro6ne i du,oro6ne kamatne #tope koje #u du+e $rijeme pod#ticale ra#t tra+nje za nekretninama. *e:utim4 ni#ka kamatna #topa na manje rizi6na ula,anja moti$irala je in$e#titore da ula+u u rizi6nije $rijedno#ne papire koje ,eneri-u $e5e po$ra5aje. '#im to,a4 du+i period ni#ki) kamatni) #topa u SAD-u u6inio je kreditne aran+mane #a $arijabilnim kamatnim #topama atrakti$nijim za du+nike u odno#u na kredite #a "ik#nom kamatnom #topom u kratkom roku. ?e5ina takoz$ani) 8#ub-primeK )ipoteka podrazumije$ala je $arijabilnu kamatnu #topu4 ali )ibridne #trukture4 poznatu kao 82N2JK ili 83N2(K. '$e kamatne #tope nazi$aju #e )ibridnim4 jer kombinuju i "ik#nu i $arijabilnu komponentu. 'bje opcije #u tipi6no imale period amortizacije od 3G ,odina4 ali je ,la$na razlika bila u du+ini perioda u kome #u inicijalne kamatne #tope "ik#ne. U #lu6aju 82N2JK4 broj 2 pred#ta$lja broj inicijalni) ,odina tokom koji) je kamatna #topa "ik#na4 dok 2J pred#ta$lja period promjenlji$e kamatne #tope1J.

2GGJ. ,odine. 1( 8Hlobal ro#pect# and olicie#K4 !orld "conomic Outlook4 D*14 #eptember 2GGJ4 p. 1(.
1J

uobi6ajeno za#no$ane na AD%'@-u u$e5anom za procentualni pri)od banke

16

=o- jedan razlo, koji mo+da nije ,enerator kreditne krize4 ali je najod,o$orniji za njeno tran#mito$anje u "inan#ij#ku krizu odno#i #e na inicijalne probleme u modelu #ekjuritizacije. 2okom pro-le dekade krediti #u bili u $elikoj mjeri #ekjuritizo$ani 3tran#"ormacija bankar#ki) potra+i$anja u $rijedno#ne papire i tr,o$anje njima<. %anke bi #akupile razli6ite kreditne aran+mane i na o#no$u nji) kreirale $rijedno#ne papire 3&o?< o#i,urane )ipotekom koje #u proda$ale in$e#titorima di#tribuiraju5i dalje rizik naplate kredita. rodaje o$i) &o? #nabdije$ala je banke no$cem koji #u one mo,le kori#titi za odobra$anje no$i) kredita4 a in$e#titori #u pre"erirali o$e &o?4 jer #u i) procjenji$ali kao relati$no pouzdana ula,anja 3#koro #i,urna poput dr+a$ni) &o?<. 0aj6e-5i i dobro poznati oblik o$i) &o? je#u 8mort,a,e backed #ecurit>K 3*%S< ili )ipotekarne zalo+nice4 ali #u to mo,le biti i neke dru,e komplek#nije &o? #a #lo+enijom #trukturom pla5anja razd$ojenom u $i-e tran-a. ojedini in$e#titori na$ode da neki od nji) ni#u razumjeli -ta kupuju4 jer dokumentacija nije bila kompletna4 a tak$e &o? #u $eoma te-ke za $redno$anje jer imaju kompliko$anu #trukturu i#plate 3Sc)umer4 *alone>O2GGJ.3<. *o,u5no#t lako, dobijanja po$oljno, kredita u SAD-u #a nedo$oljnim #tandardima o#i,uranja po$e5ala je tra+nju za nekretninama4 -to je doprino#ilo ra#tu cijena nekretnina koje #u u6inile )ipotekarne zalo+nice i #li6ne &o? atrakti$nim pod#ti6u5i jo- $e5u tra+nju za njima od #trane in$e#titora i "ormiranje kru,a koji #$ojim okretanjem #amo po$e5a$a cijenu4 -to je potom doprinijelo ek#panziji kredita za kupo$inu nekretnina. !ako je #a pr$im znacima krize mo,u5no#t dobijanja kredita #manjena4 a u#lo$i kreditiranja poo-treni4 pri$rednici i potro-a6i #manjuju potro-nju. Smanjenje potro-nje #tano$ni-t$a umanjuje pri)od korporacija4 primora$aju5i i) da #manje tro-ko$e4 uklju6uju5i i zarade4 ali i broj radnika. !ao rezultat to,a i korporacije i potro-a6i #uo6eni #u #a te-ko5ama u #er$i#iranju oba$eza po preuzetim kreditima4 a to primora$a kompanije da o,rani6e politiku zadu+i$anja i banke da #manje nji)o$e kreditne akti$no#ti. 'no -to iz o$o, $idimo je#te #ituacija u kojoj ote+ano kreditiranje $odi ka #manjenju ekonom#ke akti$no#ti koja $odi #manjenju $rijedno#ti "inan#ij#ke imo$ine -to potom ote+a$a mo,u5no#t kreditno, "inan#iranja. S$e je o$o imalo $eliko, odraza na cijelu ekonomiju4 a po,oto$o na bankar#ki #ektor4 ,dje je krajem 2GG(-e ,odine do-lo do propadanja de#etak $eliki) banaka4 a nakon d$ije ,odine taj #e broj po$e5ao na (G banaka. *e:u njima je i jedna od naj$e5i) in$e#ticij#ki) banaka4 %ear Stearn# koja je preuzeta od jedne dru,e "inan#ij#ke in#titucije. *erril A>nc)4 jedna od naj$e5i) in$e#ticij#ki) banaka i po#redni6ki) ku5a na "inan#ij#kim tr+i-tima u #$ijetu4 je zbo, nenapla5eni) potra+i$anja4 $ezani) uz $i#okorizi6ne $rijedno#ne papire4 u 2GG(. ,odini i#kazala ,ubitak od 19 milijardi dolara4 a u pr$om 1(

polu,odi-tu 2GGJ-e oko 15 milijardi dolara. '$i ,ubici #u uzdrmali i "inan#ij#ko, kolo#a kao -to je *erril A>nc) zbo, 6e,a je jedan dio $la#ni6ko, paketa prodat dr+a$nom in$e#ticij#kom "ondu Sin,apura. D $elika je nepoznanica -ta 5e #e #a o$om kompanijom de-a$ati u #korijoj budu5no#ti obzirom da u njenom port"oliju o#taju o,romne koli6ine $rijedno#ni) papira $i#oko, rizika pokri$eni) #trukturiranim "inan#ij#kim proiz$odima za#no$anim na )ipotekarnim kreditima. ored to,a ona je $e5 otpu#tila $i-e od 4.GGG upo#lenika. aradok#alno je4 iz,leda4 -to je konkurencija me:u bankama4 u o$om #lu6aju4 umje#to poziti$ni) u6inaka proiz$ela krizu i o,romne ,ubitke. Stradale #u i d$ije naj$e5e ameri6ke "inan#ij#ke in#titucije za )ipotekarne kredite ; 1annie *ae i 1reddie *ac. 0a nji) otpada $i-e od tre5ine ameri6ko, )ipotekarno, tr+i-ta koje #e procjenjuje na $i-e od 12.GGG milijardi dolara. r$a je o#no$ana jo- u $rijeme ?elike ekonom#ke krize 3193G. ,odine<4 a dru,a 19(4. ,odine kao konkurent pr$oj. Dana# #e nalaze u izuzetnim "inan#ij#kim pote-ko5ama. ?eliko je pitanje da li 5e #e iz$u5i. 2o bi bilo mo,u5e #amo ako bi inter$enirala ?lada SAD-a 3#am o$aj 6in pokazuje kako #e "unkcija dr+a$e po$e5a$a u o$om periodu4 ,dje #e tr+i-te pokazalo kao nee"ika#no u #amore,ulaciji< ili ako bi #e prikupilo dodatni) 3G-ak milijardi dolara "inan#ij#ki) #red#ta$a. 2o je nerealno o6eki$ati u u#lo$ima pada cijena $rijedno#ni) papira iz nji)o$o, port"olija4 i#kazani) ,ubitaka i pada tr+i-ne $rijedno#ti o$i) kompanija. Bpekulira #e #a inter$encijom ?lade mada tu mo,u5no#t ameri6ki mini#tar "inan#ija odbija. 2im prije -to relati$no $e5i udio u o$im "inan#ij#kim korporacijama imaju azij#ki in$e#titori. Ao,ika mini#tra "inan#ija je zdra$a jer o6ekuje da 5e oni #ami 3azij#ki in$e#titori< morati no$im ulozima #pa-a$ati #$oju imo$inu. Ali bi bankrot o$a d$a "inan#ij#ka ,i,anta dodatno potre#ao "inan#ij#ku #cenu SAD i po$ukao jo- $e5i broj #rednji) i mali) banaka koje bi4 $jeruje #e4 morale propa#ti. Btetu bi to nanijelo i $elikim bankama koje #u u6e#t$o$ale u tran#akcijama #a $i#okorizi6nim $rijedno#nim papirima ameri6ko, )ipotekarno, tr+i-ta. A to bi onda nepo$oljno uticalo na pri$redni raz$oj zemalja iz koji) dolaze te banke kao i ,lobalni ekonom#ki raz$oj. A #labi #u iz,ledi da #e $rlo lo-e po#ljedice izbje,nu. 0aime4 #amo 1annie *ae je do #ada i#kazala ,ubitak od 543 milijarde dolara. 'd to,a u dru,om k$artalu 2GGJ-e ,odine oko 243 milijarde dolara19. '$ako $i#ok ,ubitak iz 2GGJ-e ,odine je pot$rda tezi da #e kriza izaz$ana $i#okorizi6nim )ipotekarnim kreditima ne #miruje. D$ije na$edene kompanije #u duboko in$ol$irane u krizu jer #u otkuplji$ale )ipoteke dru,i) banaka i kreditora odobra$aju5i im do$oljno #red#ta$a za no$e rizi6ne kredite. Dpak #e ameri6ka admini#tracija u po#ljednji
19

1reddie *ac je u i#tom inter$alu i#kazao ,ubitak od J21 milion dolara. 'bje kompanije naja$ljuju no$e ,ubitke.

1J

trenutak 3GJ. #eptembra 2GGJ. ,odine< odlu6ila preuzeti4 odno#no nacionalizirati o$e d$ije "inan#ij#ke kompanije zbo, 6e,a #u oda)nuli mno,i bankari ne #amo u SAD-u. aradok# preuzimanja je izra+en u tome -to naj+e-5i prota,oni#ti liberalne ; tr+i-ne ekonomije4 po#e+u za kla#i6nom mjerom dr+a$no, inter$encionizma. 2o po$e5a$a zna6aj ulo,e dr+a$e u ekonomiji4 6ime #e pot$r:uje !e>ne#-o$o u6enje koji #u mno,i ekonomi#ti o#pora$ali 3 ulji5O2GGJ.1G<. U ,lobali ,ledaju5i4 u o$om periodu dolazi do krupni) promjena u ekonomiji4 a najbitnija od nji) je promjena $ode5e ulo,e u ekonomiji4 koja #a tr+i-ta prelazi na dr+a$u i dr+a$nu ?ladu. !ao -to mo+emo $idjeti #ada dr+a$u treba i ameri6ka ekonomija4 koja u njoj $idi jedini #pa# iz krize. 2ako da nije bilo dr+a$e koja je rea,irala u po#ljedni 6a#4 tako -to je nacionalizirala d$ije naj$e5e "inan#ij#ke in#titucije za )ipotekarne kredite 1ennie *ea i 1reddie *ac4 koje bi) oti-le u #te6aj -to bi) prouzroko$alo mno,e dru,e ne,ati$ne po#ljedice. *e:utim o$u odluku SAD #u te-ko donijele4 iz razlo,a -to $eliki udio u $la#ni-t$u ti) in#titucija imaju azij#ki in$e#titiori. D-li #u lo,ikom da 5e #ami azij#ki $la#nici $eliko, dijela o$i) in#titucija rea,o$ati i ubriz,ati "inan#ij#ke injekcije kako bi) #pa#ile #$oju imo$inu. !ako je odr+a$anje o$i) in#titucija 7u +i$otu8 bilo od nacionalno, intere#a za SAD4 zbo, to,a -to bi) nji)o$im propadanjem propale i mno,e dru,e banke -to bi) #$e u$jeto$alo #ta,naciju i #manjen ekonom#ki ra#t4 one #u #e odlu6ile za o$aj radikalan potez. 'no -to je jo- bitno na,la#titi a -to #e da zaklju6iti iz o$e #ituacije4 je to da je kapitalizam #am #ebe 7pojeo8. 0ajja6a ekonomija #$ijeta koja je toliko za,o$arala #lobodnu ekonomiju kao i pri$atno $la#ni-t$o o#u:ena je da #pa# tra+i u dr+a$i kroz njenu nacionalizaciju i brojne "inan#ij#ke pomo5i. Ako bi) o$o izanalizirali dalje u$idjeli bi) da #e zapra$o kapitalizam po6eo polako ra#padati4 a da uzrok #$emu o$ome je bio on #am zbo, po)lepe za no$cem koju je u,radio u ljud#ki mozak. S?=/2!A /!'0'*S!A !@DCA D@TA?A 'SA/ !@DC0D /@D'D

2@TDB2 /

S2A0'? 0DB2?'

?
19

SAD S.e!$ 5# U2-;$ r,$3e / +r'>' Spa-a$anje 1ennie *ea i 1reddie *ac nije jedino -to je u6inila $lada SAD. 0aime u martu 2GGJ-e ,odine 9entralne banke i *ini#tar#t$o "inan#ija SAD-a #u inicirale pro,ram pomo5i 3#pa-a$anja< ameri6ki) banaka koje #u naj$i-e o#jetile po#ljedice krize. ro,ram je trebao trajati -e#t mje#eci no zbo, dubine krize on je produ+en. U pitanju je kreditiranje banaka od #trane 1/D-a po $rlo po$oljnoj kamatnoj #topi od #$e,a 245F. Samo %ear Stearn# 3in$e#ticij#ka banka koja je pr$a izlo+ena udaru krize< je dobila izno# od 3G milijardi dolara koji joj je pomo,ao da izbje,ne bankrot tako -to je preuzeta od #trane = *or,an 9)a#e. U na#tojanju da odr+i tr+i-nu lik$idno#t i in#titucionalnu #ol$entno#t SAD #u donijele jo- jedan antikrizni plan /mer,enc> /conomic Stabilization Act 3Akt $anredne ekonom#ke #tabilizacije< koji pred$i:a mjere rekapitalizacije "inan#ij#ko, #ektora pri$rede uz "inan#ij#ku inter$enciju dr+a$e. lanom opora$ka "inan#ij#ki) in#titucija SAD pred$i:eno je da 2rezor kupuje4 ,arantuje i ka#nije pla#ira $rijedno#ne papire kontinuirano u periodu od d$ije ,odine4 u $rijedno#ti do (GG milijardi dolara. r$o 5e biti obezbe:eno 25G milijardi dolara4 potom 1GG milijardi dolara odlukom pred#jednika4 te jo- dodatni) 35G milijardi dolara uz odobrenje !on,re#a. !ako #u e$rop#ke $lade objelodanile plano$e da 5e in$e#tirati $i-e od 245 milijardi dolara u e$rop#ki "inan#ij#ki #i#tem4 $la#ti SAD #u naja$ile plan alokacije 25G milijardi. dolara od (GG milijardi. dolara u $la#ni-t$o akcija de$et $eliki) "inan#ij#ki) in#titucija koje #u #e #lo+ile da participiraju u tom proce#u2G. ro,ram opora$ka "inan#ij#ko, #ektora SAD predlo+en od #trane ameri6ke admini#tracije treba da omo,u5i bankama da na#ta$e #a odobra$anjem kredita4 i uz podr-ku 1ederalni) rezer$i4 po ni+im kamatnim #topama. *e:utim4 uprko# #pro$edenoj kon#olidaciji4 banke i dalje o#taju ne$oljne 6ak i za me:u#obno kreditiranje. '$a #ituacija je $eoma nepo$oljna iz razlo,a -to #e kriza o$ako br+e preno#i na realni #ektor4 6emu #$jedo6e i brojna zat$aranja mno,i) kompanija od koji) #u $e5ina u autoindu#triji. Heneral *otor# pri$remeno zat$ara $e5inu #$oji) kompanija zbo, pada prodaje i po$e5anja $ozila na la,eru4 6ime 5e #e po$e5ati broj nezapo#leni) za tri - 6etiri )iljade21 . *e:utim ni#u oni jedini. 2u je i najja6a 0jema6ka kompanija ?olk#Ea,en koja je #amim po6etkom krize zat$orila #$oj po,on u SAD2G

Holdman Sac)#4 *or,an Stanle>4 =. . *or,an 9)a#e4 %ank o" America4 *errill A>nc)4 9iti,roup4 Iell# 1ar,o4 %ank o" 0eE Uork *ellon and State Street 9orporation. 21 Auto no$o#ti4 )ttp.NNEEE.promobile.r#Nblo,N2GG9NG4Nin"ormacijeN,eneral-motor#-pri$remeno-zat$ara-$ecinu"abrika-u-#adN 3pri#tupljeno G3.G9.2GG9. ,odine<

2G

u zbo, pada prodaje automobila4 -to je uzroko$ano opet padom do)otka i #manjenom akti$no-5u banaka na polju da$anja kredita4 za -to im je ?lada SAD da$ala mno,a "inan#ij#ka #red#t$a. 2ako:er japan#ka 2o>ota zat$ara "abriku po pr$i put u #$ojoj du,o,odi-njoj i#toriji kompanije koja je minule ,odine preuzela titulu naj$e5e, proiz$o:a6a $ozila na #$ijetu upra$o od ,i,ant#ko, H*-a4 koji je $ladao #$ijetom autoindu#trije $i-e od #edam decenija4 #$e do ,lobalne ekonom#ke krize. !olap# ameri6ke prodaje $ozila i #manjenje tra+nje4 koja je zbo, krize pala na najni+i ni$o od 19(6. ,odine4 prinudio je V2o>otuV da #manjuje kapacitete kako bi izbje,la ,omilanje ,ubitaka. '$im po#tupkom 5e tako:er bez po#la o#tati oko 5(GG radnika22. Ameri6ka $lada tako:er #pre6a$a pljenidbu ku5a koja je lo,i6na po#ljedica nemo,u5no#ti $ra5anja kredita kojim je "inan#irana nji)o$a kupo$ina. *ini#tri #u na kon,re#u odobrili #umu od 3GG mlijardi dolara pomo5i onima koji kredit ne $ra5aju zbo, iz,ubljeno, po#la4 #manjenja pla5a4 bole#ti u porodici i #l. 2o je pro,ram re"inan#iranja #tambeni) kredita23.

7. BIH I SVJETSKA FINANSIJSKA KRIZA

Bto #e ti6e na-e dr+a$e %i& i ona je po,o:ena ,lobalnom rece#iom kao i cijeli #$ijet. *e:utim kako je %i& dr+a$a koja je u tranziciji i kojoj ekonomija jo- nije raz$ijena 3tj. kapitalizam jo- nije za+i$io kao u o#talim #$jet#kim ekonomijama< razlozi #u zbo, koje, #e kriza nije mani"e#to$ala na 7te+ak8 na6in kao u dru,im zemljama. *i #mo pa mo+emo re6i 7#amo248 +rt$a indirektno, djelo$anja #$jet#ke krize na cijeli #$ijet4 jer ni#mo izra$no po$ezani #a ameri6kim tr+i-tem. 0a-a ekonomija je jo- u$ijek $o:ena $elikom ulo,om dr+a$e na tr+i-tu i u mno,im re,ulati$ama koje ona propi#uje. 0a- "inan#ij#ki #i#tem #e po mno,o 6emu razlikuje od "in#ij#ki) #i#tema raz$ijeni) zemalja. Dako je on $eoma neraz$ijen ako ,a
22

Dnternet4 radio i 2? #tanica %924 )ttp.NNEEE.b92.netNbizNkomentari.p)pPna$RidQ3(J55( 3pri#tupljeno G3.G9.2GG9. ,odine.< 23 %roj zaplijena je u 2GG(. ,odini oko 1.5 miliona4 a 2GGJ. ,odine je izno#io oko 2.5 miliona ku5a. 24 Ako napra$imo u#poredbu #a dru,im ekonomijama #$ijeta i uticajem krize na nji) mi #mo dobro pro-li.

21

u#pore:ujemo #a dru,im raz$ijenim #i#temima4 jer ne poznaje mno,e bankar#ke proiz$ode 3koje mo,u po#lu+iti -pekulantima<4 on "unkcioni-e na odli6an na6in za)$aljuju5i iz$r#oj monetarnoj politici $o:enom od #trane dr+a$e i ,u$ernera centralne banke !emala !ozari5a. *e:utim kako je za izlaz iz krize potrebna $elika ulo,a i "i#kalne politike koja je 6ak i u6inko$itija od monetarne4 na-a dr+a$a mora do#ta promjena uraditi kako bi na e"ika#an na6in $odila do#ad $eoma lo-u "i#kalnu politiku 6ime bi ujedno pribli+ila na-u dr+a$u i 7?elikoj8 /$rop#koj uniji. 7.1. U"':$* ('&$&)'*)+e +r'>e &$ %r'3re / B'H U bankar#kom odno#no "inan#ij#kom #ektoru %i& nije do-lo do inicijalni) ,ubitaka na na6in kako #e to de#ilo u SAD-u i dru,im raz$ijenim zemljama. 0aime4 ne #amo da u6e#nici na "inan#ij#kom tr+i-tu kod na# ni#u u6e#t$o$ali u po#lo$ima na #a "inan#ij#kim in#trumentima #li6nim onima koji #u bili okida6 krize u raz$ijenim zemljama4 $e5 je #amo tr+i-te kapitala nedo$oljno raz$ijeno tako da ono nema odlu6uju5i uticaj na kretanja u realnom #ektoru. U i#to $rijeme4 makroekonom#ku poziciju %i&4 prije izbijanja krize4 u du+em periodu4 karakteri-e izraziti de"icit u ra6unu teku5i) pla5anja koji o#no$ne korijene $u6e iz de"icita u $anj#koj tr,o$ini. '$a okolno#t ukazuje na tri o#no$ne 6injenice. otro-nja u %i& je znatno $e5a od proiz$odnje pri 6emu #e $i-ak potro-nje "inan#ira iz ino#trani) iz$ora 3#trana ula,anja4 doznake4 krediti.<4 pre$elika potro-nja je u #prezi # pre,rijanom tra+njom4 odno#no u krajnjoj in#tanci #a $i-kom lik$idno#ti na tr+i-tu i $i#oki ra#t HD -a po#ljedni) ,odina je u tije#noj $ezi #a $i#okom tra+njom koju #t$arau kako #red#t$a pritekla iz ino#tran#t$a4 tako i #red#t$a iz lokalni) iz$ora. Dmaju5i na$edeno u $idu4 #lijedi da #e po6etak ekonom#ke krize od$ija u razli6itim okolno#tima kada #e radi o raz$ijenim zemljama u odno#u na okolno#ti u %i& i 1%i&. ri tome4 u raz$ijenim zemljama po6etak krize i#polja$ao #e kroz #manjenu lik$idno#t tr+i-ta4 dok #e u %i& po6etak krize od$ijao u u#lo$ima pre,rijane tra+nje. %ez obzira -to "inan#ij#ko tr+i-te %i& nije pretrpilo ,ubitke zbo, neadek$atni) ,arancija pla#mana4 do-lo je do prelje$anja ne,ati$ni) e"ekata "inan#ij#ke i ekonom#ke krize na pri$redu 1%i&. r$i ne,ati$ni e"ekt koji #e de#io na %i& tr+i-tu a koji je bio uzroko$an krizom je#te p#i)olo-ki e"ekt kod ,ra:ana. 0aime po6etkom oktobra pro-le ,odine4 manje-$i-e #$i doma5i mediji #u iz$je-ta$ali o $elikoj "inan#ij#koj krizi u Sjedinjenim Ameri6kim Dr+a$ama. Cbo, 22

tr,o$anja takoz$anim deri$atima i )ipotekar#kim kreditima4 0jujor-ka berza je po6etkom #eptembra pretrpjela pra$i potop4 a ,oto$o #$e ameri6ke in$e#ticij#ke banke #u ili propale ili #u preuzete. !riza #e potom iz SAD-a pro-irila na /$ropu. 0o4 medij#ki iz$je-taji o ,lobalnoj krizi me:u ,ra:anima %i& izaz$ali #u pra$u paniku i mno,i od nji) #u krenuli u banke da4 za #$aki #lu6aj4 podi,nu #$oje depozite. Dako za o$im nije bilo potrebe jer #u #$e na-e banke pre lik$idne i pored $i#oke #tope oba$ezne rezer$e od 1JF koju je nametnula na-a dr+a$na $la#t ta6nije 9entralna banka4 ne in"ormi#ani ,ra:ani #u iz dana u dan podizali #$e $i-e i $i-e #$oji) depozita pra$e5i time od #ebe jedno $eliko 7"inan#ij#ko krdo8. Da #t$ar bude ,ora mediji #u dolije$ali 7ulje na $atru8 ,o$ore5i o panici me:u ,ra:anima4 -to je #$e uzroko$alo da #e za par dana podi,lo cirka 141 milion !* #a depozita banaka. '$o neznanje ,ra:ana je u$jeto$alo to da #u banke za par dana podi,le kamatne #tope kako na no$e tako i na po#toje5e kredite iako ni#u imale razlo,a za to. 'ne #u #$oje podizanje kamata opra$da$ali time da #u o#tali bez $elike koli6ine depozita4 me:utim na-e banke #u prelik$idne tako da o$o podizanje kamatne #tope je #amo bila jedna $r#ta bankar#ke -pekulacije i i#kori-ta$anjem #ituacije da bi #e pro"itiralo. Da #t$ar bude ,ora4 ,u$erner 9entralne banke je ubriz,ao jo- dodatni) (2( miliona !*25 kako bi #mirio paniku me:u ,ra:anima i banke #timuli#ao na #manjenje kamata i kreditnu ek#panziju26. *e:utim4 znamo #$i dana# kak$e #u banke. 0jima je ,la$ni cilj pro"itirati i pri tome o#tati lik$idne. Da je i kod na# za$ladala po)lepa i +elja za pro"itom ,o$ori i 6injenica da i po#lije o$e reakcije ,u$ernera 9entralne banke4 niti jedna komercijalna banka na %i& tr+i-tu nije #manjila kamatu #topu4 koja je 6ak po ekonom#kim zakonito#tima trebala biti na ni+em ni$ou od ni$oa na kojem je bila prije na#tanka krize. 7.2. O+3'r >$ e('&')$&*e !*er$ *jere koje 5e #e poduzimati u 1%i& u narednom periodu moraju djelimi6no biti re#trikti$ne4 a djelomi6no poticajne. @e#trikti$no#t mjera #e iz$odi iz za)tje$a da #e #manji ja$na potro-nja4 a u i#to $rijeme mjere moraju biti i pod#ticajne da bi #e izbje,la rece#ija i o#t$ario -to je mo,u5e manji pad %D -a. *jere treba da obu)$ate #$e #e,mente pri$rede i dru-t$a4 ali u$ijek $ode5i ra6una da #e ne naru-i tr+i-ni koncept pri$re:i$anja kao o#no$a ekonom#ko, #i#tema.

25

'$o je uradio na na6in da #e #topa oba$ezne rezer$e #manjila #a tada-nji) 1JF na 14F 6ime je po$e5ao lik$idno#t bankama koje i do tada ni#u bile u,ro+ene. 26 9entralna banka %i&4 )ttp.NNEEE.cbb).baNindeW.p)pPidQ56GXlan,Qb# 3pri#tupljeno G5. G9.2GG9. ,odine<

23

*jere ?lade 1%i& moraju biti ura:ene prema #peci"i6nim potrebama na-e, tr+i-ta i ne mo,u biti puka kopija mjera koje #e primjenjuju u okru+enju ili na ,lobalnom ni$ou4 jer #u korijeni krize razli6iti. 'bla#ti na koje 5e mjere imati uticaja #u . =a$na potro-nja4 ri$reda 3realni i "inan#ij#ki #ektor< i

Stano$ni-t$o. !ao -to mo+emo $idjeti i u %i& #pa# #e tra+i u dr+a$i i njenom djelo$anju. 'no po 6emu #e na-a ekonomija razlikuje je#te to da je dr+a$a imala $eliku ulo,u i prije na#tanka krize4 ali je ona nije $r-ila u potpuno#ti na pra$i na6in. *onetarna politika i 9urrenc> %oard #u #a$r-eno $o:ene od #trane 9entralne banke4 ali "i#kalna politika koja je po !e>en#-u $eoma bitna u doba krize je $o:ena kata#tro"alno. Sto,a %i& da bi pre$azi-la o$u krizu ona ne mora po$e5ati ulo,u dr+a$e4 $e5 ona je mora popra$iti tj. napra$iti je e"ika#nijom.
SVJETSKA EKONOMSKA KRIZA

TRI6 TE DRAVA
STAN OVNI6 TVO

TRI6 TE DRAVA
STAN OVNI6 TVO

S.e!$ 8# P-3e1$&*e e('+$)&-)"' r,$3e +r-> +r'>/ U ok$iru pri$rede zadr+a5e #e pod#ticaji malim i #rednjim preduze5ima i poduzetnicima uz poja6anu kontrolu kori-5enja #red#ta$a4 a po#ebno e"ekata koji #e po#ti+u. odr+a5e #e iz$ozno orjenti#ana pri$reda ,eneralno4 a po#ebno u dijelu koji 5e biti izlo+en naj$e5oj konkurenciji4 #$e u cilju #manjenja #poljnotr,o$in#ki) de"icita. D pored e$identni) te-ko5a4 neop)odno je intezi$irati proce# pri$atizacije kako bi #e u -to je mo,u5e $e5oj mjeri obezbijedila #red#t$a za prioritetne raz$ojne projekte. o#ebnu pa+nju treba po#$etiti @az$ojnoj banci 1ederacije kroz po$e5anje temeljno, kapitala banke 6ime 5e #e o#i,urati podr-ka "irmama koje #u po,o:ene ekonom#kom krizom.

24

?lada 1%i& inicirat 5e ja6anjekontrolni) "unkcija na #$im ni$oima $la#ti u cilju #manjenja nere,i#trirane ekonomije -to 5e doprinjeti po$e5anju bud+et#ki) i $anbud+et#ki) pri)oda. o#ebnu pa+nju treba po#$etiti #manjenju ja$ne potro-nje i ra#tere5enju pri$rede #manjenjem doprino#a i dru,i) "i#klani) i para"i#klani) optere5enja pri$rede. ?lada 1%i& 5e intenzi$irati na#ta$ak re$izije #$i) kori#nika bora6ko-in$alid#ke i #ocijalne za-tite i oja6ati rad in#tituta za medicin#ka $je-ta6enja4 kao i in#pekcij#ki nadzor nad pro$edbom zakona iz obla#ti #ocijalne za-tite4 #a ciljem da #ocijalno zbrinuti budu oni kojima je to najpotrebnije. *jere u ok$iru pri$rede pod#tica5e kreditiranje lik$idno#ti i in$e#ticija pod po$oljnim u#lo$ima uz #ub$encioniranje dijela kamate. Ukupna tra+nja na tr+i-tu bit 5e pod#taknuta po$oljnim potro-a6kim kreditima uz #ub$encioniranje dijela kamate i to #amo za robu doma5e proiz$odnje.

ZAKLJU9AK
'd 2GG3. ,odine pa #$e do #redine 2GG(. ,odine ,lobalni output je ra#tao po pro#je6noj #topi od 446F ,odi-nje4 -to pred#ta$lja naj$e5u kontinuiranu #topu ra#ta od rani) 19(G-i). 0akon bolji) per"orman#i ne,o -to je o6eki$ano tokom pr$o, k$artala 2GGJ. ,odine4 ekonom#ki ra#t je u na#ta$ku ,odine u#poren -irom #$ijeta. @az$ijene zemlje po,o:ene #u "inan#ij#kim imper"ekcijama4 #labljenjem akti$no#ti na tr+i-tu nekretnina4 kontrakcijom

25

kredita4 -to #$e do$odi do #manjene doma5e i inozemne tra+nje koja uzburka$a i do$odi do kolap#a ,la$na #$jet#ka tr+i-ta. Hla$ni razlo, zbo, 6e,a #e #$e o$o de#ilo i zbo, 6e,a #e jo- do,a:a4 je#te kapitalizam. Ap#urdna4 ali i#tinita je t$rdnja da je kapitalizam do$eo #am #ebe do propa#ti. 0aime4 u6enje i #ama "ilozo"ija kapitalizma je pro"it i zarada4 bazirana na #lobodnoj i liberalnoj tr,o$ini4 -to #u #$e ja6e ekonomije #$ijeta i primjenji$ale u #$ojoj ekonom#koj politici. =edan o$aka$ #i#tem je potpuna #uprotno#t #ocijalizmu u kojem dr+a$a ima $eliku ulo,u u ekonomiji i u kojem je ona ,la$ni pokreta6 ekonom#ko, ra#ta. *no,e dana# jake ekonomije #$ijeta #u pozna$ale o$aj #i#tem #amo prije nekoliko decenija u pro-lo#ti4 i za,o$arali i#ti #$e do trenutka kada on nije pokazao #$oje ne,ati$ne e"ekte. 0aime4 o$aj #i#tem bi u#pio da nije bio u potpuno#ti pod ulo,om dr+a$e i njene $lade koju je #triktno za,o$arao kao ,la$no, pokreta6a ekonom#ko, ra#ta -to ,a je upra$o do$elo i do propa#ti. Ako bolje po,ledamo #ada-njo#t4 mo+emo u$idjeti da imamo #li6nu #ituaciju kao i u pro-lo#ti4 #amo #a jednom razlikom. Sa precizno, #ocijalizma pre-li #mo na #triktni kapitalizam koji je toliko #uro$ i okrutan prema #$ima.. Dr+a$a je iz,ubila #$aku ulo,u u ekonomiji4 6emu #$jedo6i i trenutna #$jet#ka kriza koja #e de#ila na najja6em #$jet#kom tr+i-tu4 za koje #e #matralo da nikad u modernoj kapitali#ti6koj ekonomiji ne mo+e zapa#ti u krizu. ?eliki ekonomi#ta =o)n *a>nard !e>ne# je pred$idio jednu o$aku #ituaciju4 reka$-i da 7ulo,a dr+a$e nije #amo po+eljna4 ona je 6ak i neop)odna8 jer tr+i-te #amo po #ebi ne mo+e da rije-i #$e nera$note+e. '$o, je dana# #$je#tan 6ita$ #$ijet4 koji je te-ko po,o:en krizom koju #$ijet jo- nije zapamtio.

LITERATURA
A#mu##en4 = 32GG9<. Mastering #lobal $inancial Crises% A #erman &erspecti'e 4 2)e Ia#)in,ton Yuarterl>4 Ia#)in,ton. %abi54 * 32GGJ<. $inansi ske (pekulaci e i ekonomska kriza4 /konom#ki "akultet u Ca,rebu4 Ca,reb. %aleti54 C 32GG9<. )riza i antikrizna politika4 /konom#ki "akultet u Ca,rebu4 Ca,reb.

26

I&"er&e" )"r$&':e# S$ijet automobila )ttp.NNEEE.autocar"1.blo,,er.ba

2)e %a#eline Scenario )ttp.NNEEE.ba#eline#cenario.com

A,encija za #tati#tiku %i& )ttp.NNEEE.b)a#.ba Ieb portal %u#ine##4 8Hoo,le #earc)in,K )ttp.NNEEE.bu#ine##.)r %i& portal )ttp.NNEEE.bo#nia.ba

2(