FAKULTET ZA DIPLOMIRANE PRAVNIKE I DIPLOMIRANE EKONOMISTE

SEMINARSKI RAD

MONOPOLISTIKA KONKURENCIJA

Decembar,2013

MONOPOLISTIKA KONKURENCIJA

SADRAJ
UVOD ............................................................................................................................................. 2 ODGOVORI NA PITANJA................................................................................................................ 3 Monopol .......................................................................................................................................... 6 Monopol nasuprot konkurencije ................................................................................................. 8 Poreenje monopola i konkurentnog preduzea ......................................................................... 9 Monopolistika konkurencija........................................................................................................ 10 Karakteristike monopolistike konkurencije ............................................................................ 10 REKLAMIRANJE .................................................................................................................... 14 ROBNE MARKE...................................................................................................................... 15 ZAKLJUCAK ............................................................................................................................... 15 LITERATURA ............................................................................................................................. 16

MONOPOLISTIKA KONKURENCIJA
UVOD
Trite predstavlja mesto gdje se ponuda i tranja robe i usluga sueljavaju(susreu) i kao stalan i organizovan oblik dovode u meusobni kontakt, kao skup kupaca i prodavaca. Trite je istovremeno i mehanizam kojim se kroz regulaciju odnosa prodavaca i kupaca, kroz stvarna ili potencijalna meusobna delovanja, odreuju cene pojedinanih proizvoda ili skupa proizvoda. Kao polaznu osnovu za razgovor o konkurenciji koristiemo podelu trinih struktura po kojoj postoje dva osnovna tipa: savrena, tj. potpuna konkrencija i nesavrena, tj, nepotpuna konkurencija1. Savrena konkurencija je takvo trino stanje u kojem postoji veliki broj prodavaca i kupaca na tritu istog, homogenizovanog2 proizvoda i kada svi proizvodi imaju cenu i razmjenjuju se na tritu , a uesnici na tritu nemaju nikakvog uticaja na cenu po kojoj kupuju ili prodaju, tj. cena je objektivno data veliina. Promena cene je posledica aktivnosti svih prodavaca i kupaca, a nikako posledica njihovog pojedinanog delovanja. Dakle, na savrenim konkurentskim tritima pojedinani proizvoai su ustvari preduzimai cena, tzv. price-takers. Iz navedenog proizilazi da je savreno konkurentsko trite takvo trite na kome sva preduzea proizvode identine proizvode, a svako preduzee je tako malo da njegov izbor nivoa proizvodnje ne utie ni na celu industriju niti na cene. U praksi se retko susreu ovakvi primeri, npr. u proizvodnji penice, kukuruza, nafte, pa se moe reci da u veini sluajeva prevladava nesavrena konkurencija. Nesavrena konkurencija postoji kada kupac ili prodavac mogu uticati na cenu proizvoda. Glavna obeleja su previsoke cene i preniska proizvodnja, i o njoj ce vie rei biti u nastavku ovog seminarskog rada. Stvarno trite nije niti savreno konkurentno niti u potpunosti monopolistiko, ve spada negde u spektar izmeu savrene konkurencije i istog monopola. Monopolistika konkurencija, kao tema ovog seminarskog rada, javlja se kao jedan od oblika nesavrene konkurencije i upravo zato emo se ukratko osvrnuti na nesavrenu konkurenciju, a zatim pokuati obraditi i monopolistiku konkurenciju, sa osvrtom na definiciju, karakteristike i slino. Oblik nesavrene konkurencije gde u sektorskoj ponudi sudeluje veliki broj preduzea razliite veliine. Proizvodi su meusobno diferencirani3 po nekom svom obeleju to takvom preduzeu daje prednost pred konkurencijom. Ulazak konkurenata na takvo trite je relativno lagano jer nema znaajnijih prepreka Obzirom na navedena obeleja monopolistika konkurencija je najblia savrenoj konkurenciji. Primer ovakvog trita je trgovina na malo.

(lat.)suparnitvo,takmienje,nadmetanje da se postignu bolji rezultati/203 str. /Savremeni renik -Lj.Miunovi (gr.)istovrsnost,istorodnost,jednakost/455 str. (lat.)svojstvo ili stanje onoga to je razliito,razlika,razliitost/114 str.

2 3

MONOPOLISTIKA KONKURENCIJA
Monopson: takvo trino stanje gde je samo jedan kupac na strani potranje. Duopson: takvo trino stanje u kojoj na strani potranje deluju samo dva kupca. Oligopson: takvo trino stanje gde na strani potranje deluju vie kupaca. Razlika izmeu monopola ponude i potranje je u tom to monopoli ponude ele nametnuti cenu viu od ravnotene dok monopoli potranje ele ostvariti cenu niu od ravnotene.

ODGOVORI NA PITANJA
1) Sparkl je jedno od mnogih preduzea na tritu zubne paste,koje se nalazi u dugoronoj ravnotei. a. Nacrtajte dijagram koji pokazuje krivu tranje,krivu marginalnog prihoda,krivu prosenog ukupnog troka i krivu marginalnog troka ovog preduzea.Oznaite autput i cenu koji maksimiziraju profit Sparkla. b. ta je profit Sparkla?Objasnite. c. Na svom dijagramu pokaite potroaev viak koji se dobija od kupovine zubne paste ovog preduzea.Pokaite i isti gubitak u odnosu na efikasni nivo autputa. d. Kada bi vlada primorala Sparkla da proizvodi efikasni obim autputa,ta bi se desilo sa tim preduzeem?ta bi se desilo sa njegovim kupcima?

a)

Slika 1:Konana dugorona ravnotea u uslovima monopolistike konkurencije d-tranja ATC-proseni ukupni troak 3 P-cena

MONOPOLISTIKA KONKURENCIJA
P-cena Q-koliina MC-marginalni troak MR-marginalni prihod IST GUBITAK

POTROAEV VIAK(povrina ispod krive tranje i iznad cene) Tranja je pomerena u levo i kriva "d'd" prolazi kroz krivu prosenih trokova - "AC" tog preduzea.Taka "G" predstavlja dugoronu ravnoteu jer su profiti jednaki nuli i niko vie nema interesa da ulazi u sektor, niti da ga naputaju oni koji su ve u tom sektoru. Proistie,da monopolistika konkurencija ureuje neefikasnost, jer je cena "G" iznad graninih trokova "MC", to je prouzrokovalo manji obim proizvodnje nego to bi dali uslovi potpune konkurencije.

Slika 2: Maksimizacija profita Sparkla Kao to moemo videti na slici 2 imamo maksimizaciju profita Sparkla.Ta maksimizacija profita je ovaj pravougaonik CABG. b) Iz prethodnog stava,odnosno primera pod a,oznaen je profit Sparkla.To je povrina pravougaonika CABG. Ukupan profit je jednak ceni minus proseni ukupan troak,pomnoen sa prodatom koliinom.

MONOPOLISTIKA KONKURENCIJA
c) ist gubitak izazivaju porezi jer tako spreavaju kupce i prodavce da ostvare deo dobitka od trgovine.to je vea elastinost ponude i tranje,to je vei ist gubitak od poreza.Na slici 1 ist gubitak predstavlja povrina trougla GE. Potroaev viak je spremnost kupca da plati,umanjena za iznos koji kupac zaista plaa.To je povrina ispod krive tranje i iznad cene. Znajui ta predstavlja potroaev viak iz priloenog moemo videti sa slike 1 da je to povrina trougla P,A,G. d) Smanjuje mu se cena jer je monopolista, samim tim i profit, a kupci su u boljem polozaju Slobodan ulazak ima za rezultat da konkurentna preduzea proizvode u taki gde je prosean ukupan troak minimiziran, to predstavlja efikasan obim autputa za preduzee. Postoji viak kapaciteta u uslovima monopolistike konkurencije u dugom roku. Znai da ako bi vlada primorala Sparkla da proizvodi efikasan obim autputa to preduzee bi imalo minimiziran prosean ukupni troak,a to predstavlja efikasan obim autputa za preduzee. U monopolistikoj konkurenciji, autput je manji nego efikasan obim autputa u uslovima savrene konkurencije. Efikasan nivo autputa je onaj na kojem je spremnost da se plati za dodatnu jedinicu autputa jednaka troku proizvodnje te jedinice.Monopolista je uvek spreman da proda dodatnu jedinicu po nioj ceni nego to trenutno trai kad ne bi morao da snizi cenu svih drugih infragraninih jedinica koje trenutno prodaje. 2) Pre dvadeset godina,trite pilia bilo je savreno konkurentno.Onda je Frenk Perdju poeo da iznosi pilie na trite pod svojim imenom. a. ta mislite,kako je Perdju kreirao robnu marku svojih pilia?ta je dobio od toga? b. ta drutvo dobija od toga to ima robnu marku pilia?ta gubi? Poto monopolistiki konkurentna preduzea proizvode diferencirane proizvode,svako preduzee se reklamira da bi privuklo potroae sopstvenoj robnoj marki.U izvesnoj meri,reklamiranje manipulie ukusima potroaa,podtie iracionalnu lojalnost robnoj marki I gui konkurenciju.U veoj meri,reklamiranje prua informacije,uspostavlja robne marke pouzdanog kvaliteta I podstie konkurenciju. Pr:U prodavnici meovite robe moete nai Pepsi pored nekih manje poznatih kola. Preduzea koja poseduju robne marke najee troe vie sredstava na reklamiranje I naplauju vie cene za svoj proizvod.

MONOPOLISTIKA KONKURENCIJA
Kritiari robnih marki smatraju da one predstavljaju razlog da potroai primeuju razlike koje ustvari ne postoje.U mnogim sluajevima,generiki proizvod je skoro nemogue razlikovati od dobra sa robnom markom. Spremnost potoaa da plate vie za dobro sa robnom markom,predstavlja jedan oblik iracionalnosti koju podstie reklamiranje. Ekonomista Edvard embrlen,jedan od prvih autora teorije monopolistike konkurencije,zakljuio je das u robne marke loe po ekonomiju. Predlagao je da vlada destimulie njihovo korienje tako to e odbiti da se zakonom zatite ekskluzivne robne marke kojima kompanije identifikuju svoje proizvode.U,skorije vreme skonomisti staju u odbranu robnih marki kao garancija da potroaima daju robu visokog kvaliteta. -Robne marke potroaima pruaju informacije o kvalitetu. -A,preduzeima podsticaj da odre visok kvalitet. PR:MekDonaldovi hamburger,Beneton. Debata o robnim markama na taj nain se usresredjuje na pitanje da li su potroai racionalni kada preferiraju robne marke u odnosu na generike supstitute.Kritiari robnih marki smatraju da su one rezultat iracionalne reakcije potroaa na reklamiranje.Branioci robnih marki smatraju da potroai sa razlogom skuplje plaaju proizvode sa robnom markom,jer mogu da budu sigurniji u njihov kvalitet.

Monopol
Dok konkurentno preduzee uzima cenu kao datu, monopolsko preduzee odreuje cenu Osnovni uzrok monopola jesu barijere ulasku Barijere4 ulasku imaju tri glavna uzroka: -Vlasnitvo nad kljunim resursom5. -Drava daje jednom preduzeu ekskluzivno pravo da proizvodi neko dobro. -Trokovi proizvodnje ine jednog proizvoaa efikasnijim u odnosu na veliki broj proizvoaa.

4 5

(fr.)smetnja,prepreka/52 str. (fr.)izvori bogatstva jedne zemlje-ume,polja,reke,mora,...nepokrenosti -zgrade...novana sredstva,../351 str.

MONOPOLISTIKA KONKURENCIJA

Drava moe da ogranii ulazak tako to jednom preduzeu daje ekskluzivno pravo na prodaju nekog pojedinanog dobra na odreenim tritima. Zakoni o patentima i autorskim pravima predstavljaju dva vana primera kako drava stvara monopol koji e sluiti javnom interesu. Neka grana je prirodni monopol kada je jedno preduzee u stanju da celo trite snabdeva dobrom ili uslugom uz nie trokove nego to bi to mogla da uine dva ili vie preduzea.Prirodni monopol nastaje kada postoji ekonomija obima u znaajnom delu autputa

Troak

Proseni ukupni troak

Koliina autputa Slika 3:Ekonomija obima kao uzrok monopola-Proseni ukupni troak

MONOPOLISTIKA KONKURENCIJA
Monopol nasuprot konkurencije
Monopol: je jedini proizvoa ima opadajuu krivu tranje odreuje cenu sniava cene da bi poveao prodaju

Konkurentno preduzee: je samo jedan od velikog broja proizvoaa ima horizontalnu krivu tranje uzima cenu kao datu prodaje istu koliinu kao i drugi pri datoj ceni

a)Kriva tranje konkurentnog preduzea Cena

b)Kriva tranje monopolskog Cena

Tranja

Tranja Koliina autputa Koliina autputa

Jednopreduzee!

MONOPOLISTIKA KONKURENCIJA
Savreni supstituti tj.istovetna dobra:savrena Ed

Prihod monopolskog preduzea Ukupni prihod P Q = TR Proseni prihod TR/Q = AR = P Marginalni prihod DTR/DQ = MR Marginalni prihod monopoliste uvek je manji od cene dobra koje proizvodi.

Maksimizacija profita Monopol maksimizira profit tako to proizvodi koliinu pri kojoj je marginalni prihod jednak marginalnom troku. Zatim se koristi kriva tranje da bi se pronala ona cena koja e podstai kupce da kupe tu koliinu proizvoda. Obim autputa koji maksimizira profit monopoliste manji je od koliine koja maksimizira zbir potroaevog i proizvoaevog vika.

Poreenje monopola i konkurentnog preduzea

Kod konkurentnog preduzea cena je jednaka marginalnim trokovima P = MR = MC Za monopol cena prevazilazi marginalne trokove P > MR = MC ist gubitak ist gubitak koji nastaje usled monopola slian je istom gubitku koji nastaje usled poreza. Razlika izmeu ova dva sluaja jeste u tome to drava stie prihod od poreza, dok privatno preduzee stie monopolski profit. 9

MONOPOLISTIKA KONKURENCIJA

Monopolistika konkurencija
Karakteristike monopolistike konkurencije
Mnogo prodavaca Diferencijacija proizvoda Slobodan ulazak i izlazak Mnogo prodavaca Postoji mnogo preduzea koja se bore za istu grupu kupaca. Primeri proizvoda ukljuuju: knjige, CD, filmove, restorane, okolade, kekseve, kafa, nametaj, itd.

Diferencijacija proizvoda Svako preduzee proizvodi proizvod koji se bar malo razlikuje od proizvoda ostalih preduzea. Umesto da cenu uzima kao datu, svako preduzee se suoava sa opadajuom krivom tranje.

Monopolistiki konkurentno preduzee na kratki rok o Kratkoroni ekonomski profiti podstiu nova preduzea da uu na trite; to: o Poveava broj ponuenih proizvoda. o Smanjuje tranju za proizvodima preduzea koja su ve na tritu. o Kriva tranje postojeih preduzea se pomera ulevo. o Tranja za proizvodima postojeih preduzea opada i njihov profit se smanjuje.

10

MONOPOLISTIKA KONKURENCIJA

Cena

MC

Tranja MR ATC

0 Koliina koja max profit Profit

Koliina

Slika 4:Monopolistiki konkurenti na kratki rok-Preduzee ostvaruje profit

Monopolistiki konkurentno preduzee na kratki rok Kratkoroni ekonomski gubici podstiu preduzea da izau sa trita; to: Smanjuje broj ponuenih proizvoda. Poveava tranju za proizvodima preostalih preduzea. Pomera krivu tranje preostalih preduzea udesno. Poveava profit preostalih preduzea.

11

MONOPOLISTIKA KONKURENCIJA
Cena Gubici MC

ATC

MR

Tranja Koliina

Koliina koja minim.gubitak Slika 5:Monopolistiki konkurenti na kratki rok-Preduzee stvaruje gubitke

Ravnotea na dugi rok Dve karakteristike o Kao i na monopolskom tritu, cena je vea od marginalnog troka. o Maksimiziranje profita zahteva da marginalni prihod bude jednak marginalnom troku. o Kriva tranje je nagnuta nadole i ini da marginalni prihod bude manji od cene. o Kao i na konkurentnom tritu, cena je jednaka prosenom ukupnom troku. o Slobodan ulazak i izlazak svode ekonomski profit na nulu.

12

MONOPOLISTIKA KONKURENCIJA
Cena MC

P=ATC

ATC

Tranja MR Q koja max profit Koliina

Postoje dve razlike izmeu monopolistike i savrene konkurencije koje vredi napomenuti viak kapaciteta i mara. Viak kapaciteta o U uslovima savrene konkurencije ne postoji viak kapaciteta u dugom roku. Zato? o Slobodan ulazak ima za rezultat da konkurentna preduzea proizvode u taki gde je prosean ukupan troak minimiziran, to predstavlja efikasan obim autputa za preduzee. o Postoji viak kapaciteta u uslovima monopolistike konkurencije u dugom roku. o U monopolistikoj konkurenciji, autput je manji nego efikasan obim autputa u uslovima savrene konkurencije. Mara preko marginalnog troka o Kod konkurentnog preduzea, cena je jednaka marginalnom troku. o Kod monopolistiki konkurentnog preduzea, cena je vea od marginalnog troka. o Poto je cena vea od marginalnog troka, dodatna prodata jedinica po vaeoj ceni znai i vei profit za monopolistiki konkurentno preduzee.

13

MONOPOLISTIKA KONKURENCIJA
Jo jedan nain na koji monopolistika konkurencija moe da bude drutveno neefikasna jeste da broj preduzea na tritu ne bude ,,idealan. To jest, da postoji previe ili premalo preduzea koja ulaze na trite. Eksterni efekti koji prate ulazak preduzea na trite: eksternalije raznovrsnosti proizvoda eksternalije krae posla

Eksterni efekti-eksternalije jesu ekonomske posledice ponaamnja jednog subjekta na drugog, mogu biti pozitivne i negativne. Eksternalija raznovrsnosti proizvoda: Ulazak novog preduzea izaziva pozitivan eksterni efekat po potroae, jer se javlja i donekale novi proizvod.

Eksternalija krae posla: Poto ostala preduzea zbog ulaska novog konkurenta gube kupce i profit, ulazak novog preduzea izaziva negativan eksterni efekat po postojea preduzea.

REKLAMIRANJE
Kada preduzea prodaju diferencirane proizvode i naplauju cene koje su vee od marginalnog troka, svako od njih ima podsticaj da reklamiranjem privue to vie ljudi da kupe ba njegov proizvod. Preduzea koja prodaju visoko diferencirana potroaka dobra, po pravilu troe izmeu 10 i 20 posto svojih prihoda na reklamiranje. U celini posmatrano, izdaci za reklamiranje obuhvataju oko 2 posto ukupnih prihoda, odnosno oko 200 milijardi dolara godinje u SAD. Kritiari reklamiranja smatraju da se preduzea reklamiraju kako bi manipulisala ukusima ljudi. Oni takoe smatraju da reklamiranje smanjuje konkurenciju isticanjem da su razlike meu proizvodima vee nego to zaista jesu. Zagovornici reklamiranja smatraju da reklama informiu kupce. Oni takoe smatraju da reklamiranje poveava konkurenciju nudei veu raznovrsnost proizvoda i cena. Spremnost preduzea da potroi odreeni iznos novca na reklamiranje moe biti signal potroaima o kvalitetu proizvoda koji se nudi

14

MONOPOLISTIKA KONKURENCIJA
ROBNE MARKE
Kritiari smatraju da robne marke predstavljaju razlog da potroai primeuju razlike koje u stvari ne postoje. Ekonomisti smatraju da robne marke mogu biti koristan nain da se potroaima garantuje da su dobra koja kupuju visokog kvaliteta: pruaju informacije o kvalitetu. pruaju preduzeima podsticaj da odre visok kvalitet.

ZAKLJUCAK
Za monopolisticku konkurenciju karakteristicno je da relativno veliki broj proizvodaca, relativno male ekonomske snage, nudi slican ali diferenciran proizvod. Osim toga, karakterie je i velika elasticnost tranje koja je veca i izraenija ako je proizvod manje diferenciran. Promene u ceni uticu na kolicinu prodaje cele konkurencije, a dugorocno gledano, ta ravnotea eliminie mogucnost ekstraprofita. Dakle, monopolisticka konkurencija predstavlja efektivnu konkurenciju i podrazumeva borbu izmedu konkurenata na tritu. Konstantan je uzajamni pritisak tako da svi moraju uloiti maksimalne napore kako bi opstali na tritu.

15

MONOPOLISTIKA KONKURENCIJA

LITERATURA
1. 2. 3. 4. Principi ekonomije Tree izdanje;N.Gregori Mankju http://hr.wikipedia.org/wiki/Tr%C5%BEi%C5%A1te Ljubo Miunovi-Savremeni renik stranih rei;Beograd 2006. Stojanovi B., Mikroekonomija, Ekonomski fakultet, Ni, 2012.

5. agi A., uvakov T., Mikroekonomja, Ekonomski fakultet, Subotica, 2012.

16