MONOPOL

-Seminarski rad iz ekonomije-

Sadraj:

Uvod................3
1.Pojam monopla ........................................................................................................................4
2.Nastanak monopola..................................................................................................................5
3. Osnovne karakteristike monopola...........................................................................................6
3.1. Trina mo..........................................................................................................................6
3.2. Ispoljavanje trine moi......................................................................................................6
3.3. Centralizacija kapitala..........................................................................................................7
4. Podela monopola.....................................................................................................................8
4.1. isti monopol.......................................................................................................................9
4.2. Prirodni monopol.................................................................................................................9
5. Izvori monopolske moi .......................................................................................................10
6. Monopolsko ponaanje- diskriminacija cena........................................................................12
Zakljuak...................................................................................................................................13
Literatura...................................................................................................................................14

UVOD

Monopol je trino stanje u kojem se na strani ponude nalazi samo jedan prodavac koji
je u mogunosti da odluujue utie na formiranje cena, a na strani potranje nalazi se mnotvo

2
kupaca bez mogunosti izbora drugog dobavljaa i uticaja na cenu. Za monopolistu ne vai
marginalno pravilo. Monopolistika pozicija na tritu omoguava mu da maksimizira
profit proizvodei onu koliinu proizvoda i usluga za koju su marginalni trokovi jednaki
marginalnom prihodu.

U ovom seminarskom radu bie rei o monopolskom tritu kao jednom od tipova
trita, mestu gde se ponuda i potranja roba i usluga susreu. Ono organizovano
dovodi u meusobni kontakt skup kupaca i prodavaca. Trite je istovremeno i mehanizam kojim
se kroz regulaciju odnosa prodavaca i kupaca, kroz stvarna ili potencijalna meusobna
delovanja odreuju cene pjedinanih proizvoda ili skupa proizvoda.

1. POJAM MONOPOLA

Monopol je stanje na tritu kada postoji samo jedan prodavac i mnogo kupaca. Monopol
je osnovni oblik nesavrene konkurencije. To je sluaj kada postoji jedan jedini prodavac s
potpunom kontrolom nad celim privrednim sektorom. Naziv potie od grke rijei "mono" jedan

3
i "polist" - prodavac. Potpuni monopoli su retke pojave. Primer za ovo su: telefonske usluge,
gasovod, voda, struja itd. Ovi monopolisti moraju raunati na konkurenciju i iz drugih privrednih
sektora, npr. kablovski telefoni, struja i gas mogu zameniti druga goriva itd. Na dugi rok nijedan
monopolista nije siguran od napada konkurenata.Poto je monopolist jedini
proizvoa proizvoda, njegova kriva tranje je kriva trine tranje. Dakle, trino stanje u
kojem se na strani ponude nalazi samo jedan prodavac koji je u mogunosti da odluuje, utie
na formiranje cena, a na strani tranje nalazi se mnotvo kupaca bez mogunosti izbora drugog
dobavljaa i uticaja na cenu, naziva se monopolom. Za monopolistu ne vai marginalno pravilo.

Monopolistika pozicija na tritu omoguava mu da maksimizira profit proizvodei onu

koliinuproizvoda i usluga za koju su marginalni trokovi jednaki marginalnom prihodu. U
dananjim uslovima privreivanja preovlauju oligopoli koji su vrsto povezani sporazumima o
cenama, segmentaciji trita, te kao takvi diktiraju razvoj kljunih grana svetske privrede. U tom
kontekstu, teko je danas govoriti o uslovima privreivanja slobodne konkurencije, koja je u
sutini zamenjena monopolistikom konkurencijom. Tako se cene uvek prilagoavaju
kalkulacijama monopolista. Drugim reima, one su uvek vie od cena koje bi se formirale u
uslovima slobodne konkurencije. Iznos za koji su vie je izvor monopolskog ekstraprofita. S
druge strane, monopolska cena je uvek nia od cene u nabavci na slobodnom tritu, to je opet
izvor ekstra profita, ali na strani kupovine.

Posedica monopolistikih uslova privreivanja su pozitivne i negativne, to prelivanje

novostvorene vrednosti u korist monopola, kapaciteti I radna snaga se nedovoljno koriste,
tehniki progres nalazi bru primenu, vie se izdvaja za nauno-istraivaki rad, koji svojom
primenom doprinosi poveanju produktivnosti rada itd. Ali isto tako, monopolski uslovi
privreivanja imaju i svoje nedostatke. ''Zahvaljujui trinoj moi, koja se ogleda u sposobnosti
da utie na cenu proizvoda manju od konkurentne po ceni koja je via od konkurentne. Takav
ishod predstavlja troak za drutvo, jer manje potroaa kupuje proizvod i plaa ga po vioj ceni.
Zbog toga vlade donose antimonopolske zakone koji ograniavaju i spreavaju monopolizaciju
trita''.

4
2. NASTANAK MONOPOLA

Postoji pet faktora gde kombinacija bilo kojih od njih omoguava firmi da postane monopol:

1) Ekskluzivna kontrola vanih sirovina ukoliko neko dobro moe biti proizvedeno jedino
korienjem retkih inputa, kompanija koja ostvari kontrolu nad izvorima tih inputa moe
sebi obezbediti monopolsku poziciju.
2) Ekonomija razmere prirodni monopol postoji u nekoj grani ukoliko prednost
ekonomike obima omoguava jednoj firmi da proizvodi celokupnu proizvodnju u grani
po niim prosenim trokovima nego da vei broj manjih firmi proizvodi manje koliine
(esto citiran primer prirodnog monopola je obezbeivanje lokalne telefonske usluge).
3) Patent obino se odnosi na prave ekskluzivne dobiti od svih razmena ukljuujui
pronalazak na koji se odnosi, koje daje drava na odreeni vremenski period da bi
podstakla inventivnost. Sve dok patentno pravo postoji, firma ima zatienu poziciju i
predstavlja monopol.
4) Mrena ekonomija na strani potranje na mnogim tritima proizvod postaje vredniji
kad ga koristi vei broj korisnika.

5) Vladine licence ili Franize na mnogim tritima zakon spreava bilo koga, osim firmi
koje imaju dozvolu od vlade, da se bave nekim poslom. Gradske vlasti pregovaraju sa
nekoliko kompanija, izaberu jednu, i onda odobravaju ekskluzivnu dozvolu za usluge u
odreenoj oblasti. U takvim sluajevima, vladina licenca kao rezultat monopola je u
stvari ekonomija razmere koja se pojavljuje u drugaijoj formi.

3. OSNOVNE KARAKTERISTIKE MONOPOLA

3.1. Trina mo

5
 Sutina trine moi je mogunost da se menjaju cene proizvoda. Da bi naveli potroae da
kupuju vie, proizvoai moraju da sniavaju cene. Nepotpuna konkurencija ne znai da
preduzee ima apsolutnu kontrolu nad cenom svog proizvoda. Na primer, Coca-cola u
uslovima nepotpune konkurencije moe svoje limenke da prodaje za 0,40 ili 0,50 . Kada bi
preduzee pokualo da prodaje svoje limenke za 10 , ono bi propalo. Dakle, re je o nekom
stepenu slobode odluivanja pri odreivanju cena.

3.2. Ispoljavanje trine moi

U pogledu trine organizacije, privredni sektor ini spektar od potpune koncentracije do

gotovog monopola. U smislu smanjenja trzine moi preduzea, potrebno je kvalitativno merilo
stepena trine moi. Trina mo je stepen kontrole to ga jedno preduzee ili mali broj
preduzea imaju nad cenama i odlukama o proizvodnji u nekom privrednom sektoru.
Najuobiajnija mera trine moi je sektorski koeficijent koncentracije.

6
Slika 1.1. Koeficijent koncentracije

3.3. Centralizacija kapitala

Centralizacija kapitala se javlja uporedo sa koncentracijom gde dolazi do spajanja razliitih

grana u razliitim vezama input-output. Razlozi za centralizaciju su viestruki :

a) razliite profitne stope u raznim granama i u raznim fazama privrednih ciklusa. U fazi
prosperiteta preraivake grane bre reaguju na tranju, nego ekstraktivne, tako da se profitne
stope pribliavaju, tj. spreava se njihov pad;

7
 b) centralizacijom se iskljuuje posrednika funkcija trgovine i profit zadrava u
granama proizvodnje;
c) centralizacija omoguava bru primenu tehnikog progresa, a time i ostvarivanje
ekstra profita;
d) heterogeno preduzee sporije reaguje na promenu cena, posebno sirovina, ime se
poboljava njihov konkurentski poloaj.

Ipak, centralizacija i koncentracija kapitala relativno teko stvaraju uslove za klasini oblik
monopola. Daleko ei oblik monopola javlja se u proizvodno-trinoj morfologiji - oligopol
kada se javlja nekoliko uesnika na strani ponude i ako su dva preduzea, re je o dupolu, a ako
je re o tranji, radi se o oligopsonima, odnosno duopsomima.

4. PODELA MONOPOLA

Kada govorimo o vrstama monopola,naveemo etri vrste monopola koje postoje:

isti monopol (to je takva trina struktura u kojoj jedan prodavac proizvodi ukupnu
ponudu odreene industrije, a pored njega postoji mnotvo malih kupacca sa usitnjenom
tranjom).

Dravni (zakonski) monopol (nastaju kada se prodaja ili proizvodnja odreenih roba
dravnim propisima monopolizira za samo neka poduzea (npr. Dravni monopol u
prodaji ibica, soli, eera...)

Ekonomski monopol (nastali procesima ukrupnjavanja proizvodnje na tritu )

Prirodni monopol

8
4.1. isti monopol

ist monopol je trina struktura u kojoj celu jednu granu industrije predstavlja samo jedan
proizvoa koji proizvodi proizvod za koji ne postoje bliski supstituti,i ne postoji mogunost da
se pojavi druga firma koja bi proizvodila isti proizvod. ist monopol je trina struktura koja se
fundamentalno razlikuje od potpune konkurencije.U trinoj strukturi istog monopola postoji
jedan prodavac koji kontrolie celokupnu prodaju na odeenom tritu.Kriva tranje tog trita i
grane kojoj pripada ist monopol,je,u stvari kriva tranje monopoliste,bez obzira na to koja vrsta
neelastinosti postoji za proizvodima koje proizvodi monopolista.Ta neelastinost daje
mogunost prodavcu da bira nivo cena i obima proizvodnje.

4.2. Prirodni monopol

Postoji jedna posebna vrsta monopola koju nazivamo prirodni monopol. Takva vrsta monopola
se ispoljava u granama u kojima postoje visoki fiksni trokovi i mali granini trokovi. Ovakva
situacija se esto javlja kod komunalnih usluga kod npr. proizvodnje gasa. Tu tehnologija
ukljuuje veoma velike fiksne trokove izrade i odravanja cevi za isporuku gasa kada se
gasovod postavi, pumpanje vee koliine gasa niz gasovod kota veoma malo. Slino tome,
lokalna telefonska kompanija ukljuuje veoma velike fiksne trokove izgradnje centrale i
telefonskih linija, dok je granini troak dodatne jedinice telefonske usluge veoma mali.

Prirodne monopole uglavnom regulie i vodi drava. U nekim zemljama telefonske linije
reguliu privatna preduzea koja regulie drava. I jedan i drugi nain imaju svoje prednosti i
nedostatke. Dravni regulatori odreuju cene koje komunalno preduzee moe da naplauje. U
idealnom sluaju, ove cene bi trebalo da budu cene koje preduzeu omoguavaju da dostigne
nultu taku rentabiliteta da proizvodi u taki u kojoj je cena jednaka prosenim
trokovima.Problem sa kojim se suoavaju regulatori jeste da se utvrdi koji su pravi trokovi
preduzea. Obino postoji komisija za komunalne usluge koja ispituje trokove monopola u
pokuaju danutrvdi pravi proseni troak, a zatim odreuje cenu koja e pokrivati trokove. U

9
SAD, ovakva regulatorna tela funkcioniu na dravnom i lokalnom nivou. Na ovaj nain
funkcioniu elektrodisribucija, preduzee za distribuciju prrodnog gasa i telefonske usluge.
Ostali prrodni monopoli, puput kablovske TV, obino se reguliu na lokalnom nivou. Drugo
reenje problema prirodnog monopola je da se dozvoli dravi da njime rukovodi. Idealno reenje
u ovom sluaju jeste da preduzee prua usluge po ceni koja je jednaka graninom troku i da
dobija paualnu subvenciju koja bi mu omoguila da i dalje posluje. Ovo se esto praktikuje u
sistemima lokalnog javnog prevoza, kao to su autobusi i metroi. Paualne subvencije ne moraju
da znae neefikasno poslovanje, ve jednostavno odraavaju velike fiksne trokove koji su
povezani sa takvim komunalnim uslugama. S druge strane, ba subvencije mogu da predstavljaju
neefikasnost. Problem sa monopolima kojima upravlja drava jeste to to je skoro isto tako teko
izmeriti trokove, kao to je teko izmeriti trokove regulisanih komunalnih preduzea.
Dravne regulatorne komisija koje nadgledaju poslovanje komunalnih preduzea, esto ih
podvrgavaju temeljnim sasluanjima i zahtevaju od njih da opravdaju podatke o trokovima, dok
interni vladini slubenici mogu izbei tako estoka detaljna ispitivanja. Moe se ispostaviti da
vladini slubenici koji rukovode takvim dravnim monopolima mnogo manje polau raune
javnosti nego oni koji rukovode regulisanim monopolima.

5. IZVORI MONOPOLSKE MOI

Monopolska mo je odreena elastinou tranje preduzea. To znai da to je kriva tranje

manje elastina to e preduzee imati veu monopolsku mo. Faktori koji odreuju elastinost
tranje preduzea i koji su krajnje odrednice monopolske moi su:

1) Elastinost trine tranje - Ako je u pitanju ist monopol, njegova kriva tranje je
istovremeno i trina kriva tranje. U takvoj situaciji monopolska mo preduzea u
potpunosti zavisi od elastinosti trine tranje predstavlja donju granicu elastinosti
tranje svakog preduzea. U svakom sluaju jasno je da elastinost trine tranje
ograniava monopolsku mo pojedinanih proizvoaa.

10
 2) Broj preduzea - Monopolska mo preduzea smanjuje se porastom broja preduzea.
Kako raste broj preduzea, svakom preduzeu je sve tee da podie cene, a da to ne utie
na smanjivanje njegovog udela u prodaji. Osim ukupnog broja preduzea vaan je i broj
preduzea koja imaju znaajni udeo na tritu. Npr. ako tri preduzea uestvuju sa 90%
prodaje na tritu a sva ostala sa ukupno 10%, onda ta tri preduzea mogu imati znaajnu
monopolsku mo. Trite ima visok stepen koncentracije u sluaju kada samo nekoliko
preduzea ima dominantno uee u prodaji na tritu.

3) Interakcija izmeu preduzea - Nain na koji preduzea meusobno konkuriu vana je

odrednica monopolske moi. Ako preduzea konkuriu agresivno, sniavajui cene kako
bi osvojila vei udeo na tritu, cene se mogu spustiti skoro do konkurentskog nivoa.
Preduzea se boje da podignu cenu, jer oekuju da ih konkurenti nee slediti, i da e u
tom sluaju izgubiti svoje trino uee. Bitno je napomenuti i da udruivanje i
zajedniko podizanje cena moe proizvesti znaajnu monopolsku mo. Monopolsku mo
treba posmatrati i prema okruenju u kome posluje. Dinamino okruenje na dugi rok
moe uticati na jaanje ili smanjivanje monopolske moi.

6. MONOPOLSKO PONAANJE- DISKRIMINACIJA CENA

U praksi su monopoli i monopolsko ponaanje veoma izraeni i prisutni u svakodnevnom

ivotu i potronji. Cenovna diskriminacija se javlja u tri osnovna oblika, koji se nazivaju cenovna
diskriminacija prvog, drugog i treeg stepena.

1) Cenovna diskriminacija prvog stepena- U idealnom sluaju, preduzee bi, kad bi moglo,
svakom kupcu naplaivalo najviu cenu koju je on spreman da plati. Ova maksimalna
cena naziva se rezervacijska cena kupca. Ona omoguava prodavcu prisvajanje
celokupnog vika na tritu. U slucaju prikazanom na grafikonu monopolista naplauje
jedinstvenu cenu Pm, a njegov profit se dobija sabiranjem profita za svaku dodatnu
proizvedenu i prodatu jedinicu do koliine Qm.

11
 Dodatni profit po jedinici proizvoda odgovara razlici izmeu graninog prihoda i
graninog troka za svaku jedinicu. Sabiranjem profita za svaku dodatnu jedinicu
proizvoda, dobijamo varijabilni profit preduzea, tj. Profit preduzea uz zanemarivanje
fiksnih trokova.
Savrena cenovna diskriminacija prvog stepena u praksi je retko mogua. Obino je
nepraktino I neizvodljivo naplaivati svakom kupcu razliitu cenu. Praksu naplaivanja
prazliitih cena razliitim kupcima za isti proizvod, odreujui svakom od njih najviu
cenu koju je ovaj spreman da plati, primenjuju profesionalci poput lekara, advokata,
arhitekti, raunovoa, prodavci automobila itd.

2) Cenovna diskriminacija drugog stepena- Ovu vrstu diskriminacije cena monopolist

sprovodi odreujui jednu cenu za odreenu koliinu proizvoda, a drugu cenu za svaku
jedinicu iznad te koliine. Ona se sprovodi u oblasti komunalnih usluga prilikom
prodaje vode, elektrine energije, goriva za ogrev itd.

3) Cenovna diskriminacija treeg stepena - Krive ukupnog i prosenog prihoda monopoliste

ukazuju na sledee ponaanje: ako monopolista eli da povea obim prodaje, mora da
smanjuje cenu proizvoda. Meutim, samo kada je elastinost tranje vea od jedan
(Ep>1), snienje cene dovodi do rasta ukupnog prihoda, jer je granini prihod vei od
nule.

12
 ZAKLJUAK

U ekonomiji se posveuje znaajna paznja slobodnoj konkurenciji, jer je relativno lako

razumeti trite na kome ona vlada. Meutim, savremena trina privreda poznaje i druge oblike
konkurencije, gde se prvenstveno misli na monopolsku. Monopol se u ekonomiji definie kao
trajna situacija gde postoji samo jedan davatalje odreene vrste proizvoda ili usluga. Osobina
monopola je nedostatak konkurencije za robu ili uslugu koja se nudi i nedostatak prihvatljive
robe za zamenu. Pojava monopola je vezana za novi niz pronalazaka i tehnolokih dostignua,
krajem prolog i poetkom ovog veka. Da bi se sve to stavilo u upotrebu potrebne su velike
koliine kapitala, koje se pojavljuju stvaranjem velikih i ekonomski monih vlasnika kapitala.
Proces koncentracije i centralizacije kapitala omoguio je stvaranje monopola. Monopolska mo
je dobrim delom odreena brojem preduzea koja konkuriu na tritu. Kada na tritu postoji
samo jedno preduzee to je isti monopol. Bitna karakteristika monopola je da moe potpuno
odrediti cenu robe koju prodaje, bez obzira na koliinu koju nudi. Isto tako na strani tranje
monopsonist odreuje po kojoj e ceni robu kupovati. Monopolska mo je delimino odreena
brojem kupaca na tritu. Identino konkurentnim preduzeima, monopolsko preduzee moe da
maksimizira profit ako proizvodi koliinu dobara pri kojoj je marginalni troak jednak
marginalnom prihodu (MC=MR). Monopolista tada bira onu cenu pri kojoj se trai ta koliina
proizvoda. Ako bi proizvodio veu ili manju koliinu, gubio bi deo profita. U odnosu na
konkurentno preduzee, cena monopolskog preduzea vea je od njegovog marginalnog troka.
Trina mo moe da uslovi troak drutvu. Poto monopolista i monopsonska mo uzrokuju
smanjenje proizvodnje ispod konkurentskog obima proizvodnje, potroaev i proizvoaev viak
se gube. Tada monopol naplauje cenu viu od troka njegove proizvodnje, te pojedini potroai
ne kupuju to dobro. Iz svega moemo zakljuiti da monopolistiko trite ima svoje nedostatke
koje ekonomisti pokuavaju da neutralizuju. Na neefikasnost monopolskog ponaanja, kreatori
ekonomske politike mogu da reaguju na razliite naine. Uz pomo antimonopolskih zakona,
magu da takvu granu uine konkurentnijom. Takoe, mogu da reguliu cene koje naplauje
monopol, ili da monpolistu transformiu u preduzee kojim upravlja.

13
 Literatura:

1. Bojan Dimitrijevi, Ekonomija, BP, Beograd, 2016.

2. Boidar Stavri, Petar Bojovi, Poslovna ekonomija za prvi razred ekonomske

skole, Zavod za udbenike, Beograd, 2014.

3. N. Niin, M. Paspalj, Ekonomija, BP, Beograd, 2009.

14
15
16