BILANS USPEHA

Uvod

Bilans uspjeha ili raun dobitka-gubitka, kako je esto naziva u literaturi je pregled
prihoda, rashoda i finansijskog rezultata kao razlike meu njima u konvencijalno
utvrenom obraunskom periodu. Finansijski rezultat moe biti pozitivan i negativan.
Ako je pozitivan evidentira se na rashodnoj, a negativan na prihodnoj strani, to
dovodi do uspostavljanja bilansne ravnotee. Za bilans uspjeha se zna da moe biti u
formi dvostranog pregleda ili u formi jednostranog pregleda. Sama sadrina bilansa
uspjeha naglaava njegov znaaj, jer se na taj nain sagledava uspjenost poslovanja
preduzea.
Detaljna analiza bilansa uspjeha je neophodna da bi se dobio uvid u prinosnu
(zaraivaku) mo preduzea. Analiza prinosnog poloaja poloaja preduzea
obuhvata:

Analizu

strukture

Analizu

strukture

Analizu

i
i

rasporeda
rasporeda

strukture

ukupnog

prihoda

poslovnog

prihoda

finansijskog

rezultata

Analiza rizika ostvarivanja finansijskog rezultata i donje take rentabilnosti (ova

analiza se vri u svrhu donoenja odluka o finansiranju peduzea)
Prvi dio rada je posveen opisivanju povezanosti finansijskog rezultata sa sistemom
obrauna

trokova

sistemom

obrauna

prihoda.

U drugom dijelu je analiziran bilans uspjeha, teorijski i praktino, pri emu je koriten
finansijski izvjeataj, tanije bilans uspjeha A.D. Rafinerija ulja Modria iz Modrie
za 2005. i 2004. godinu. Kako nismo bili u mogunosti da doemo do podataka koji
iskazuju prosjene rezultate konkurencije, izvrena je samo vremenska analiza bilansa
uspjeha.
1. Povezanost finansijskog rezultata sa sistemom obrauna trokova
Pri datim nabavnim cijenama, datom obimu proizvodnje i datim fizikim utrocima
materijala, usluga i rada, visina trokova zavisna je od naina obrauna amortizacije,

naina otpisa sitnog inventara i naina obrauna materijala. Sve metode obrauna
amortizacije koje vie obaraju neotpisanu vrijednost osnovnih sredstava poveavaju
trokove i obrnuto. Sve metode otpisa sitnog inventara koje vie obaraju neotpisanu
vrijednost sitnog inventara u upotrebi poveavaju trokove i obrnuto. Sve metode
obrauna troka materijala koje vie obaraju vrijednost zaliha materijala poveavaju
trokove
U

savremenoj

teoriji

1.sistem

obrauna

obrnuto.

trokova

poznata

obrauna

2.sistem

obrauna

su

tri

sistema:

ukupnih

trokova

proizvodnih

trokova

3.sistem obrauna varijabilnih trokova

Svaki

od

ovih

sistema

moe

da

bude

izveden

Stvarnih

Stvarnih

na

osnovu:
trokova

planskih

trokova

zavisi

od:

Stvarnih i standardnih trokova

Finansijski

Sistema

Sistema

rezultat
obrauna
obrauna

stvarnih
stvarnih

ukupnih

trokova

proizvodnih

trokova

Sistema obrauna stvarnih varijabilnih trokova

Sistem obrauna stvarnih ukupnih trokova. Sistem obrauna po stvarnim ukupnim
trokovima podrazumjeva da se ukupni trokovi prvo disponiraju na zalihe nedovrene
proizvodnje, poluproizvoda i gotovih proizvoda. Iz toga slijedi da se u cijenu kotanja
ukljuuju ukupni trokovi, tzv. puna cijena kotanja, u momentu prodaje preko pune
cijene kotanja, ukupni trokovi se disponiraju na rashode. Saglasno tome, u bilansu
uspjeha poslovni rashodi se javljaju u momentu prodaje, a tada se javljaju i poslovni
prihodi, to odgovara naelu uzronosti odnosno korelaciji.
Sistem obrauna po stvarnim proizvodnim trokovima. Ovaj sistem je poznat u
literaturi kao apsorpcioni sistem obrauna trokova. Njegova sutina je u tome da se
direktni trokovi proizvodnje i opti trokovi proizvodnje disponiraju na zalihe

nedovrene proizvodnje, poluproizvoda i gotovih prizvoda, to znai da ti trokovi

ulaze u cijenu kotanja, tzv. proizvodna cijena kotanja, i oni se preko prizvodne cijene
kotanja prenose na rashode u momentu prodaje. Opti trokovi uprave i prodaje u
momentu nastanka disponiraju se direktno na rashode, smatraju se rashodima perioda.
Iz toga slijedi da se rashodi perioda u bilansu uspjeha javljaju nezavisno od prodaje.
Ako prodaje ne bi bilo, bilans uspjeha bi iskazivao negativan rezultat. Ta injenica
primorava preduzee da ostvari prodaju bar na nivou rashoda perioda.
Sistem obrauna po stvarnim varijabilnim trokovima. U osnovi ovog sistema lei da
se svi varijabilni trokovi disponiraju na zalihe nedovrene proizvodnje, poluproizvoda
i gotovih proizvoda, to znai da cijena kotanja obuhvata samo varijabilne trokove.
U momentu prodaje varijabilni trokovi se prenose na rashode. Fiksni i opti trokovi
se tretiraju kao trokovi perioda i javljaju se u bilansu uspjeha nezavisno od prodaje.
Razlika u odnosu na sistem po stvarnim proizvodnim trokovima je u viim
trokovima perioda, to zahtjeva i veu prodaju.
Sistem obrauna po standardnim trokovima. Standardni trokovi mogu se ukljuiti u
obraun trokova bilo da se on zasniva na ukupnim, priozvodnim ili varijabilnim
trokovima. Saglasno tome, sve to je reeno o uticaju ovih sistema obrauna na
finansijski rezultat vai i kad se u obraun ukljue i standardni trokovi. Meutim, u
stvarnom ivotu postoje odstupanja od standardnih trokova i postavlja se pitanje
disponiranja tih odstupanja na rashode prilikom bilansiranja.

2. Povezanost finansijskog rezultata sa sistemom obrauna prihoda

2.1.Sistem obrauna prihoda po fakturisanoj realizaciji
Sistem obrauna prihoda po fakturisanoj realizaciji poiva na shvatanju da je prihod
ostvaren onda kad je promet verifikovan, odnosno potvren prometnim aktom. Prihod
se formira kada je kupcu isporuen proizvod odnosno uinjena usluga i izvren
obraun te prodaje (fakturisanje). Pri prodaji robe sa odloenim rokom plaanja
neizbjeno se javljaju potraivanja od kupca u bilansu stanja i ona zahtjevaju izvor
pokria.

Ako se prihodi obraunavaju po sistemu fakturisane realizacije rashodi su ravni

trokovima sadranim u prodatim proizvodima i uslugama, plus trokovi perioda kod
promjene

sistema

obrauna

proizvodnih

varijabilnih

trokova.

Ovaj sistem ima negativnu stranu u tome to pri raspodjeli finansijskog rezultata
dovodi do dodatnog finansijskog naprezanja. Do toga dolazi zato to je jedan dio
finansijskog rezultata sadran u potraivanjima od kupca, dakle nije naplaen, a nakon
sainjavanja bilansa raspodjeljuje se cijeli finansijski rezultat, kao da je u potpunosti
naplaen. Pri tome, preduzee nakon obrauna i raspodjele finansijskog rezultata
odmah isplauje eksterne uinke u raspodjeli finansijskog rezultata i budui da je dio
finansijskog rezultata sadran u potraivanjima od kupca, potraivanja od kupca
sadre i onaj dio finansijskog rezutata koji je pripadao eksternim uesnicima u
njegovoj raspodjeli, a kako se eksterni uesnici isplauju u cijelini to dovodi do
dodatnog finansijskog naprezanja u visini dijela finansijskog rezultata koji je pripao
eksternim uesnicima, a nije naplaen. Za njega preduzee mora obezbjediti dodatne
izvore finansiranja.
2.2.Sistem obrauna prihoda po naplaenoj realizaciji
Sistem obrauna prihoda po naplaenoj realizaciji poiva na shvatanju da je prihod
ostvaren kad je promet verifikovan plaanjem, naplatom potraivanja od kupca. Prihod
se formira kad kupac plati proizvod ili uslugu. Trokovi ukljueni u cijenu kotanja
iskazuju se u bilansu uspjeha u visini koja odgovara, koja je sadrana u naplaenim
prihodima, dok se dio tih trokova sadranih u nenaplaenim potraivanjima bilansira
u bilansu stanja na raunima A.V.R. Naspram njih stoje obraunati nenaplaeni prihodi
iskazani na raunima P.V.R. Trokovi perioda prenose se u bilans uspjeha kao rashodi
perioda u momentu njihovog nastanka kao kod obrauna prihoda po sistemu
fakturisane

realizacije.

Bilansiranje prihoda po sistemu naplaene realizacije ne izaziva dodatno finansijsko

naprezanje u momentu obrauna i raspodjele finansijskog rezultata.

3. Analiza finansijskog rezultata

Pri analizi finansijskog rezultata vri se prostorno i vremensko poreenje. Vremensko

poreenje pokazuje razvoj, napredovanje preduzea u ostvarivanju finansijskog
rezultata. Naravno, ukoliko poreenje obuhvata vie uzastupnih obraunskih perioda
utoliko se jasnije uoavaju tendencije ostvarivanja finansijskog rezultata i obrnuto, a
koliko e se uzastupnih godina analizirati finansijski rezultat i time i vremenski
uporeivati

zavisi

od

cilja

analize.

Prostorno poreenje je vano radi ocjene kako preduzee stoji u odnosu na

konkurenciju. Pri tome se postavlja problem izbora uporednog preduzea. Taj problem
s
da

moe
se

da

za

se

uporedno
poreenje

rijeiti

na

preduzee
vri

sa

uzme

dva

najbolje

svim

naina:

konkurentno

konkurentnim

preduzee

preduzeima.

Ako se prostorno poreenje sa najboljim konkurentom analiza e pokazati pribliava li

se ili zaostaje preduzee u odnosu na najbolje konkurentno preduzee. Ako se
prostorno poreenje vri sa svim konkurentnim preduzeima analiza e pokazati
postie li ono bolje ili loije finansijske rezultate od prosjeka svih konkurentnih
preduzea, a to je opet vano saznanje za voenje poslovne politike sa ciljem da
preduzee bude nadprosjeno, jer mu samo to prua ansu da opstane na tritu.

4.Analiza strukture i rasporeda ukupnog prihoda

Analiza strukture ukupnog prihoda pokazuje po osnovu ega i koliko je ostvareno
prihoda, a raspored ukupnog prihoda pokazuje njegovo optereenje pojedinim vrstama
rashoda

udio

finansijskog

rezultata

ukupnom

prihodu.

Da bi se obavila analiza ukupnog prihoda bilans uspjeha mora da izgleda na sledei

nain:

Iz ovog bilansa se vidi po osnovu ega je ostvaren prihod, kakvo je njegovo

optereenje pojedinim vrstama rashoda, koliki je udio bruto dobitka, poreza i
doprinosa iz dobitka u ukupnom prihodu i koliko procentualno iznose dobitak i neto
dobitak

od

ukupnog

prihoda.

Kao sto je i uobiajeno za preduzea koja su osnovana radi proizvodnje, u strukturi

ukupnog prihoda dominiraju poslovni prihodi na koje otpada 94,10% (odnosno
96,65%

proloj

godini)

ukupnog

prihoda

koj

je

preduzee

ostvarilo.

Udijeli prihoda od finansiranja u ukupnom prihodu preduzea iznose 1,24% za tekuu,

odnosno 1,52% za prolu godinu. S obzirom da preduzee nije osnovano radi

prikupljanja i plasmana kapitala ovi udijeli bi trebali biti neto nii (oko 1%), sto se i
vidi iz nastojanja preduzea da ih kroz odreeni period snize na eljeni nivo.
Vanredni prihodi ne uestvuju u ukupnom prihodu preduzea, sto je dobro, jer oni
ukazuju na neuredno poslovanje. Oni iznose 0% za tekuu i 0,003% za prethodnu
godinu.
Raspored ukupnog prihoda pokazuje optereenje tog prihoda pojedinim vrstama
rashoda. Kod ovakvih preduzea ukupan prihod najvie treba da bude optereen
poslovnim rashodima sto i jeste sluaj. Optereenja iznose 89,17% za tekuu i 91,32%
za prethodnu godinu. Optereenje rashodima finansiranja bi trebao da bude do 1%.
Ovdje preduzee pokazuje znaajne slabosti jer ti procenti iznose 3,70% i 5,82%.
Izvesan napredak je uoljiv jer je procenat kroz godinu dana izrazio tendenciju pada.
Optereenje ukupnih prihoda ukupnim rashodima pokazuje koliko je ukupnih prihoda
neophodno da za pokrie ukupnih rashoda. U naem preduzeu to optereenje iznosi
99,66%

98,95%.

Udio finansijskog rezultata u ukupnom prihodu pokazuje koliko ukupnih prihoda

otpada na finansijski rezultat. Na bruto dobitak otpada 0,34% i 1,05%. Od toga neto
dobitak iznosi 0,31% i 0,94% , dok porezi i doprinosi iznose 0,03% odnosno 0,10%
ukupnog prihoda preduzea.
5. Analiza strukture i rasporeda poslovnog prihoda
Poslovni prihod je dominantna komponenta ukupnog prihoda, a poslovni rashodi su,
takoe, dominantna komponenta ukupnih rashoda. Zbog toga se izvodi posebna
analiza strukture i rasporeda poslovnog prihoda na osnovu podbilansa poslovnih
prihoda

rashoda

okviru

bilansa

uspjeha.

Podbilans poslovnih prihoda i rashoda mora da bude prilagoen za potrebe ove analize
i izgleda na sledei nain:

Poslovni

prihod

Prihoda

Prihoda

se

sastoji
od

od

premija

od:
prodaje

dotacija

Drugih poslovnih prihoda uveanih za poveanje zaliha uinaka i umanjenih za

smanjenje zaliha uinaka

Poveanje zaliha znai da je proizvodnja bila vea od prodaje i obrnuto. Pri analizi
moemo utvrditi da prihodi od prodaje dominiraju u strukturi poslovnih prihoda sa
92,16% i 96,04% sto je i neophodno za rad preduzea jer ovi prihodi pretvaraju zalihe
u gotovinu koja je neophodna da bi preduzee izmirili svoje obaveze.
Za poslovanje preduzea je bolje kad prihode od prodaje ostvaruje na inostranom
tritu jer je konkurencija jaa i time ono reflektuje svoju mo na ostala preduzea iz
njegovog blieg okruenja zauzimajui vodeu ulogu u regionu. Iznos koji je
preduzee ostvarilo na inostranom tritu predstavlja 37,06% i 36,41% (primjeujemo
porast

odnosu

na

prethodnu

godinu)

poslovnog

prihoda

peduzea.

Struktura prikazuje optereenost poslovnog prihoda pojedinim vrstama rashoda.

Poslovni prihodi su najvie optereeni sa varijabilnim rashodima to nam govori da je
preduzee prevazilo period u kome je optereenost fiksnim rashodima primarna. Ta
optereenost iznosi 64,36% i 66,03%. Primjeujemo i visoku optereenost bruto
platama u iznosu od 13,73% i 13,35%. Optereenost trokovima amortizacije iznosi
6,28%

6,22%.

Trokovi poreza uestvuju u poslovnom prihodu sa 1,01% i 2,02%, a trokovi

doprinosa

sa

0,19%

0,25%

za

tekui

proli

period.

Poslovni prihodi su optereeni sa poslovnim rashodima sa 97,18% za tekui i 94,57%

za prethodni period. Udio poslovnod dobitka u poslovnom prihodu pokazuje koliki dio
poslovnog prihoda otpada na poslovni dobitak. U posmatranoj tabeli to iznosi 2,82%
za tekui i 5,43% za prethodni period. Na osnovu poslijednjeg podatka moemo
zakljuiti da je u tekuoj godini dolo do pada uea poslovnog dobitka u poslovnom
prihodu to je posljedica pada poslovnog prihoda i rasta poslovnog rashoda sto je na
poslijetku i rezultiralo smanjivanjem poslovnog rezultata u tekuoj u odnosu na prolu
godinu.